PRILOZ I I G RAA

UDC 92:929 Al-Idrs

Bo r i s Sto j k o v s k i
ARAPSKI GEOGRAF IDRIZI O JUNOJ
UGARSKOJ I SRBIJI
SAETAK: U radu se razmatraju podaci koje je arapski geograf Idri-
zi oko 1154. godine u svom delu Geografija izneo, a koji se odnose na da-
nawu teritoriju Srbije, odnosno na onovremenu Junu Ugarsku i Srbiju.
Idrizi je iveo na dvoru normanskog kraqa Roera i wemu je posvetio
ovo delo. Deo koji se odnosi na Junu Ugarsku i Srbiju preveden je sa ma-
arskog i bugarskog i dati su odgovarajui komentari kojima se poblie
razjawavaju podaci koje je ovaj geograf dao o podruju od Baa do Pirota.
Iako je u nekim aspektima neprecizan, posebno po pitawu razdaqine i
locirawa mesta, Idrizijevi podaci su dragoceni, jer donose jedan pogled
na krajeve sredwovekovne June Ugarske i Srbije iz perspektive oveka
koji je pripadao jednoj sasvim drugoj kulturi.
KQUNE REI: Idrizi, geografija, istorija, Juna Ugarska, Srbija
Arapska nauka je znaajno uticala na razvoj nauke u zapadnoj Evro-
pi. Arapi, koji su veliku pawu poklawali svim oblastima nauke, po-
seban uticaj su ostvarili u domenu filozofije, medicine, ali i geo-
grafije. Meu najznaajnijim arapskim geografima je svakako i Idrizi,
koji je svoje najvanije delo napisao na dvoru normanskog kraqa Roe-
ra (11301154).
Doba vladavine Roera je vreme znaajnog uspona normanske kra-
qevine. U spoqnoj politici su se borili za prevlast na Mediteranu sa
Vizantijskom imperijom, a na unutrawem planu stabilizovala se jed-
na ekonomski relativno stabilna i etniki i religijski izmeana ze-
mqa. Normanska kraqevina je svoj ekonomski uspon dugovala, pre svega,
trgovini itom. U doba Roera i wegovih naslednika na Siciliji
najrazvijenija je bila meunarodna trgovina poqoprivrednim proizvo-
dima, pre svega pomenutim itom, ali i usoqenim mesom i drugim. Tr-
govalo se sa Tunisom, a sa Egiptom je postojao meunarodni ugovor.
1
1
Detaqnije o normanskoj ekonomiji vidi jako dobar pregled: David A b u l a f i a,
The crown and the economy under Roger II and his successors, u: Italy, Sicily and the Mediterra-
nean 11001400, London 1987, 114.
Normani na Siciliju nisu doveli naseqenike. Oni su bili vlada-
jua elita, dok je pokoreno stanovnitvo bilo etniki izmeano, bilo
je langobardskog, kao i onog koje je do skora vladalo ostrvom-vizantij-
skog i muslimanskog. Oni su bili seqaci, administracija ili sve-
tenstvo. Normanski osvajai nisu nametali svoju tradiciju, kao ni
veru. Iako je rimokatolika crkva bila najuticajnija i imala najvei
broj vernika, naroito je bila tolerisana pravoslavna crkva, zaveta-
wem imovine grkim manastirima.
2
Orijentalni stil se ogleda u pala-
tama, pravoslavne freske ukraavaju velelepne katedrale, Sicilija je
zaista bila jedan veliki spoj razliitih civilizacija. Mojsijevska ve-
ra je takoe bila tolerisana. Zanimqivo je da je na kraju H veka rop-
stvo i kod muslimana i kod hriana na Siciliji bilo retko, tek u
H veku trgovina e doprineti wegovom razvoju i oivqavawu na
ovom ostrvu.
3
Kako slikovito kae Rouzmeri Moris, kulturom Sicilije je u ovo
vreme upravqao Istok.
4
Kraqevi Sicilije su pomagali uene qude koji
su doli sa istoka. Primera radi, grki naunik Evgenije je boravio
na ovom ostrvu, koji je Ptolemejevu Optiku preveo sa arapskog na la-
tinski. Dakle, sem materweg grkog, poznavao je i arapski i latinski,
tri najvanija jezika onovremene Evrope, Mediterana i Orijenta. Sa
grkog na latinski je prevodio Enrik, koji je nazvan Aristip po So-
kratovom ueniku. Preveo je Platonove dijaloge Menona i Fedra. Osim
wih, na dvoru kraqa Roera delovao je i geograf Abu Abdula Moha-
med al-Idrizi (Ab 'Abdallh Muhammad al-Idrs).
Idrizi je poticao iz porodice samog Poslanika Mohameda. Pre-
dak mu je bio i Idriz , koji je u H stoleu bio vladar Malage. Sam
Idrizi, pak, roen je najverovatnije u Seuti 1100. godine. Za ovu godi-
nu postoji jedan posredan podatak, naime sam Idrizi izriito napo-
miwe da je 510. hixretske godine (11151116) imao 16 godina kada je
posetio Malu Aziju. Stoga se moe zakquiti i wegova godina roewa.
kolovao se u Kordovi, tadawem centru islamske nauke i kulture u
arapskoj paniji. Putovao je dosta po paniji, obiao Severnu Afri-
ku, a poznavao je i arabqanski Istok. Ne zna se tano kako je i kada do-
ao na dvor kraqa Roera, ali su 15 godina oni tesno saraivali na
izradi wegovog dela.
Wegovo uveno delo nosi naziv Kitb nuzhat al-mut fi htirk al-
-af Kwiga posle lutawa po horizontima ili kwiga zabave, odnosno
krae onome kome je posveena al-Kitb al-ruri ili Kitb Rur Ro-
erova kwiga. U istoriografiju e ui i pod nazivom, koji se i danas
esto koristi Geografija. Ovo delo je zavreno ili izmeu 10. i 20. de-
60
2
Vie podataka u: Oksfordska istorija sredwovekovne Evrope, prir. Xorx Holms,
BeogradBawa Luka 1998, 202203.
3
Charles V e r l i n d e n, L'esclavage dans l'Europe mdivale, tome II, Italie, colonies ita-
liennes du Levant, Levant Latin, Empire Byzantin Gent, 1977, 120121; Sicilija, posebno
Palermo bie poprite vee meunarodne trgovine robqem, vidi detaqnije: Henri B r e s c,
Un monde mditerranen. conomie et socit en Sicile 13001450 I, RomePalermo, 1986,
440 pa na daqe; C. V e r l i n d e n, nav. delo, 138258.
4
Oksfordska istorija sredwovekovne Evrope, 202.
cembra 1153. ili u januaru 1154. godine, u mesecu avalu muslimanskog
lunarnog kalendara.
5
U wemu opisuje mnoge zemqe koje je proputovao,
Lombardiju, Siciliju, zatim Italiju. Opisuje i zemqe istone i jugoi-
stone Evrope, Poqsku, eku, Maarsku, Bugarsku, Srbiju, Makedoni-
ju kao i Vizantiju. Po svom povratku u Palermo, Idrizi je traio od
kraqa da mu saini mapu zemaqa kroz koje je putovao. Sam kraq je odmah
naredio da se od istog srebra saini velika i teka mapa. Zatim su
majstori nacrtali sedam klima (sedam velikih delova kroz koje je Idri-
zi putovao) i da se na wima ocrtaju gradovi, naseqena i nenaseqena
mesta, bregovi, ume, jezera, mora i drugo. Da bi se razumeo ovaj veliki
disk, odnosno srebrna tabla, Roer je naredio da se saini jedna kwi-
ga. Ova kwiga je imala da sadri opis gradova i zemaqa koji se nalaze
na karti. Trebalo je opisati i wihove karakteristike, kao i tipove
hrane koja se koristi u tim zemqama. Takoe i vrste ita, tipove bi-
qaka je trebalo opisati, uz trgovinu. Na woj je raeno 15 godina, vero-
vatno od 1138. godine, kada je i sam Idrizi moda doao na dvor sici-
lijanskog vladara. U svom predgovoru Idrizi istie da mu je ciq bio
da nae nova saznawa. Kritiki je prouavao izvore, ali ga nisu zado-
voqili ba zato to nisu davali neka nova shvatawa niti doprinosi-
li napretku nauke. Idrizi je sabirao i usmena predawa, informisao se
i kod obinog naroda. Meutim, kartografski rezultati wegovih istra-
ivawa su vrlo loi. Karta koja je sastavqena na dvoru kraqa Roera
se ne moe uzimati u naune svrhe kao ozbiqno geografsko delo.
6
Po uzoru na Ptolemeja podelio je proputovane krajeve u sedam kli-
mi, ili klimata, tj. sedam ivica zemqe koje se prostiru severno od
ekvatora. Sedam ima i mora, po Idriziju. Svaki klimat je izdeqen na
deset sekcija i svaka sekcija je geografska celina. Wegovi opisi gra-
dova su kratki i gotovo jednoobrazni. Razdaqine pie u miqama, to
je verovatno oko kilometar i po (1555 metara moda). Zna da pomene i
put u danima, tako je jedan dan lakeg puta 2325 miqa, 3036 miqa je
dan jaeg puta, vodom se pree 100 miqa za dan. Naravno treba uzeti u
obzir i pristupanost terena. Iako pie jednostavno, stil mu je lep,
ima tewu ka umetnosti i pie vrlo lepim i skladnim arapskim je-
zikom.
7
Srpski prevod Idrizija ne postoji, niti celog dela, niti izvoda
koji se odnose na srpske ili junoslovenske zemqe. Iako su Idrizijeve
opaske koriene, u pitawu je bilo samo preuzimawe iz stranih prevo-
da. U ovom pionirskom pokuaju objavqivawa Idrizijevih podataka ve-
zanih za danawu Srbiju koriena su dva prevoda. Prvi je Janoa
Eltera, Magyarorszg Idrs Fldrajzi mvben (Maarska u geografskom
delu Idrizija), koji je objavqen u: Acta universitatis Szegediensis de Attila
61
5
Detaqnije o wegovom ivotu: Elter I s t v n, Magyarorszg Idrs Fldrajzi mvben,
Acta universitatis Szegediensis de Attila Jzsef Nominatae, Acta historica, tomus LXXXII, Sze-
ged, 1985, 5355; Boris N e d k o v, Blgari i ssednite i zemi prez H vek spored Geo-
grafita" na Idrisi, Sofi 1960, 913.
6
B. N e d k o v, nav. delo, 1315.
7
B. N e d k o v, nav. delo, 1618.
Jzsef Nominatae, Acta historica, dakle aopisu Segedinskog univerziteta
1985. godine. Ali postoji jedan jo stariji prevod iz jedne, takoe, su-
sedne zemqe. U pitawu je izdawe u Bugarskoj iz 1960. godine. Priredio
ga je Boris Nedkov, a nosi naziv Blgari i ssednite i zemi prez H
vek spored Geografita" na Idrisi (Bugarska i susedne zemqe u H veku
po Idrizijevoj Geografiji"). Koristei ova dva dela, nainili smo iz-
vod onih podataka koji se odnose na teritoriju June Ugarske i Srbije
oko 1154. godine, odnosno usredsredili smo se na informacije koje je
ovaj arapski geograf pruio u vezi sa podrujem danawe Srbije. Sr-
bija, koju Idrizi naziva i Makedonija (termin koji koristi za celo
podruje od Beograda do Bugarske) se opisuje u etvrtoj sekciji petog
klimata, kao i u treoj i etvrtoj sekciji estog klimata. Deo 3
opisuje i ugarsku dravu, i stoga su tu mesto nali i gradovi wene ju-
ne teritorije, koji su danas deo Srbije. U sekcijama 4 i 4 opisuju
se i Bugarska, ali i Makedonija (Srbija) i tu su svoje mesto nali gra-
dovi juno od Save i Dunava, pa sve na jug do Pirota.
Treba napomenuti da Idrizi nije sasvim precizan, a i zbog arap-
skih imena mesta, koja nisu uvek prevedena dosledno, dosta je teko
ubikovati pojedina naseqa. Posluili smo se dosadawim naunim
dostignuima prilikom precizirawa pojedinih toponima, a gde toga
nije bilo, i samo smo pokuali, na osnovu geografskih i istorijskih
podataka, ubikovati pojedina mesta. Veinu mesta su odredili i raniji
strani prireivai, pa su kao takva preuzeta i iz naih izvora-bugar-
ske i maarske verzije.
Kako do sada naa nauna javnost nije imala prilike da se na na-
em jeziku upozna sa podacima ovog arapskog geografa, naredni redovi
mogu pruati niz korisnih informacija o tome kako je nae krajeve
video i opisao jedan predstavnik sasvim osobene kulture, koji je poti-
cao iz prestonica tadawe evropske i mediteranske nauke.
Podaci Idrizija o Junoj Ugarskoj i Srbiji
Od '.t.r.l.s (Sofija) do grada '.t.r.b (Pirot) ima jedan dan puta. Taj
grad je na vrhu planine, od kog tee jedna reka M.r.f (Morava).
8
Izmeu pomenutog grada '.t.r.b (Pirot) i N.y.s.w (Ni) ima jedan
dan puta. N.y.s.w (Ni) je grad blizu koga tee jedna reka, nareena
M.r.f (Morava). To je reka koja izvire iz srpskih planina.
9
62
8
Pirotski kraj je nesumwivo bio u sastavu Vizantije i o tome se sauvao trag u
imenu Galata-mahale. Osim toga, postoje i neki tragovi o postojawu utvrewa koje potie
iz H veka. Arheoloki podaci umnogome upotpuwuju praznine koje imamo vezane za Pi-
rot i pirotski kraj u sredwem veku, vidi: Jovanka K a l i , Pirotski kraj u sredwem veku,
Pirotski zbornik, 89, Pirot 1979, 188189; B. N e d k o v, nav. delo, 115.
9
Da je Ni na Moravi svedoi i Sentpeteri u svojoj napomeni Ilustrovanoj hro-
nici, S z e n t p t e r y Imre, Scriptores rerum Hungaricarum I, Budapest, 1937, vidi napome-
nu 2 (daqe SRH I), mada je u pitawu reka Niava, ali i Idrizi, a evidentno i Sentpete-
ri brkaju ove dve reke.
Meu spomenutog grada N.y.s.w (Ni) i R.b.n.h (Ravno) ima jedan
dan puta.
Izmeu R.b.n.h (Ravno) i '.f.r.n.y.s.f (Branievo) ima dan i po pu-
ta. '.f.r.n.y.s.f (Branievo) je mnogoqudan grad koji se nalazi na plani-
nama i nalazi se nad rekom D.n.w. (Dunav).
10
Od grada '.r.y.n.h (verovatno er) do grada B.k..n (Ba) na jug rekom
D.n.w. (Dunav) ima 60 miqa udaqenosti. B.k..n (Ba) je slavan grad, ko-
ji treba ubrojati u najvee gradove. Tu se nalaze trgovi, trgovci, zana-
tlije i oni koji govore grki. Imaju gazdinstva i obradive zemqe. i-
to je, pak, vrlo jeftino, jer ga kod wih ima u izobiqu.
11
Od grada B.k..n (Ba) do grada Kw.n (Kovin) ima na istok 60 mi-
qa. Kw.n (Kovin) je veliki grad, prosperitetan grad na reci D.n.w.
63
10
Branievo je uz Beograd najznaajnija tvrava na Dunavu i bedem Vizantije pro-
tiv Ugarske. Oko wega su se esto vodile borbe i imao je vanredno vaan strateki zna-
aj. Zanimqivo je da u vreme kada Idrizi pie (oko 1154) trajala je ugarska opsada Bra-
nieva, koja je verovatno bila krajem 1154. godine. Vidi Ferenc M a k k, Contribution la
chronologie des conflits hungaro-byzantines, Zbornik radova Vizantolokog instituta, HH,
Beograd 1981, 3133; Jovanka K a l i , Ni u sredwem veku, Istorijski asopis, HHH,
Beograd 1984, 1920.
11
Ovaj podatak potpuno koincidira sa podatkom Jovana Kinama, vizantijskog pi-
sca. On kae da je ovaj grad glavni meu gradovima u Sirmijumu i da tu ima sedite ar-
hijerej tamoweg naroda. Naziv Baain, slian starougarskom Bagacsi je kod Kinama
Pagtzion. Up. Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije , Beograd 1971, 70 71,
(daqe VINJ). to se crkvene organizacije tie, ona je izvor i nesuglasica (up. VINJ
7071 gde Jovanka Kali iznosi teze o tome koje crkve je bio sedite Ba, rimokatoli-
ke ili grke). Verovatno je postojala nadbiskupija sa dva kaptola, u Kaloi i Bau, iako
postoje i tvrdwe o starijem postojawu bake nadbiskupije. Up. K a t o n a Istvn, Historia
Metropolitanae Colociensis, Colocae, 1800, 1011; Pakan C v e k a n, Franjevci u Bau, Viro-
vitica 1985, 13, 15, 2528; Matija Z v e k a n o v i , Schematismus primus diocesis Suboticanae,
Subotica 1968, 1820. Kraq Ladislav Sveti je 1093. godine i Srem podredio kalokoj
nadbiskupiji, a po Vinkleru, tada je i Ba postao drugo sedite nadbiskupije, W i n -
k l e r Pl, A kalocsai s bcsi rseksg. Trtneti sszefoglals, Kalocsa, 1926, 5. Nekoliko go-
dina pre nego to Idrizi pie postoji podatak o nadbiskupu koji se zvao Mika, i koji
se pomiwe 1149. kao kaloki i baki nadbiskup. P. C v e k a n, nav. delo, 27. Meutim, po-
men da tu ive grki ueni qudi svakako upuuje da je u pitawu bilo sedite i grke cr-
kve. Jo jedan podatak koji nas na to upuuje je sledei. Kada su Maari 10711072. osvo-
jili i poharali Ni oni su odneli ruku sv. Prokopija i doneli je u svoju zemqu. Ruka je
odneta u Sirmijum, u crkvu Svetog Dimitrija, gde se nalazila sve do 1164. godine kada ju
je Manojlo Komnin vratio. Iste 10711072. godine episkopija Sirmijuma je verovatno
premetena u Ba, a od Vizantinaca je obnovqena u periodu kada je Carstvo dralo Sir-
mijum 11641180. vidi: Vladislav P o p o v i , Kultni kontinuitet i literarna tradi-
cija u crkvi sredwovekovnog Sirmijuma, Sirmium-grad careva i muenika (sabrani radovi o
arheologiji i istoriji Sirmijuma), Sremska Mitrovica 2003, 304. ovo prenoewe epi-
skopije u Ba oznaava postojawe episkopa, i to je upravo moda arhijerej ovog naroda,
kako kae Kinam, odnosno neko od onih koji govore grki, kako tvrdi Idrizi. Da ima i
grkog episkopa ne sumwa ni erfi, vidi: G y r f f y Gyrgy, Az rpd-kori Magyarorszg
trtneti fldrajza, Budapest 1966, 212; Idrizijev podatak o itu i bogatstvu grada prihva-
taju i drugi istoriari, G y r f f y Gy., nav. delo, 212; Ante S e k u l i , Drevni Ba, Split
1978, 24; Miomir P e t r o v i , Sredwevekovna kula u Bau-Donon, Rad vojvoanskih mu-
zeja, Novi Sad 19841985, 29, 124. Ba je bio grad gde su se odravali sajmovi i dolazili
brojni trgovci, P. C v e k a n, nav. delo, 15. Sam grad Ba ima veliki znaaj jo iz rim-
skog perioda, a moda i pre. Crkveno moda potie i iz Justinijanovog doba, ili pre, a
kao grad i znatno pre rimskih osvajawa. Vidi P. C v e k a n, nav. delo, 1314; Rudolf
S c h m i d t, Iz prolosti Baa, Glasnik Istoriskog drutva u Novom Sadu, 3738, Novi
Sad 1939, 382.
(Dunav) sa trgovima i zanatskim radionicama. Od ve pomenutog grada
'.k.r.h (Jegar) do grada w.n (Kovin) ima 160 miqa razdaqine.
12
Od grada '.f.r.n.k b.y.l.h (Manelos) na severoistok ima 50 miqa do
grada 'b.r.n.d.s (Petrovaradin?). 'b.r.n.d.s (Petrovaradin?) je civilizo-
van grad u kome ima trgova i mnogo zgrada. Nalazi se ispod brda, u do-
lini.
13
64
12
Kovin se pomiwe jo 1073. godine kao castrum Keve. Kovin je bio i sedite u-
panije, koja je obuhvatala vei deo danaweg Banata. Vidi: Duanka D i n i - K n e e -
v i , Slovenski ivaq u urbanim naseqima sredwovekovne ugarske drave, Zbornik Matice
srpske za istoriju, 37, Novi Sad 1988, 25; Kako je Idrizi o wemu pisao 80 godina posle
prvog nastanka, kada Kovin ve ima neki znaaj, wegove opaske na raun ovog grada, ali i
Baa su sasvim logine i tane.
13
Franca villa, maarski Nagyolasz je danawe selo Manelos u Sremu. Ovo ime,
slino imenu Fruke gore predstavqa trag franake uprave u Sremu jo iz doba Karla
Velikog, VINJ , 119, up. Napomenu 14. na 118119; Konstantin J i r e e k, Hrian-
ski elemenat u topografskoj nomenklaturi balkanskih zemaqa, Zbornik Konstantina Jire-
eka , Beograd 1959, 524525; Marczali H n e r i k, Magyarorszg trtnete az rpdok ko-
rban 10381301, A magyar nemzet trtnete, II, szerkeszti Szilgyi Sndor, Budapest 1896,
308309, up. i napomenu 2; istog porekla je i naziv Fruke gore, G y n i Mtys,
Magyarorszg s a magyarsg a biznci forrsok tkrben, Budapest 1938, 109; Petar S k o k,
Toponomastika Vojvodine, Vojvodina , Novi Sad 1939, 118119; to se tie drugog po-
menutog grada, moemo dosta izvesno pretpostaviti da nije u pitawu Branievo, kako
Itvan Elter tvrdi. Iako Elter usvaja to miqewe, koje je moda preuzeo iz ranije
istoriografije, pre svega od Levickog (radi se o delu T. L e w i c k i, Polska i siednie w
swietle Ksigi Rogera", I, Krakkw 1945, II Warsyawa 1954), Branievo se ne nalazi na se-
veroistoku od Manelosa, tj. Srema. Moda ovde Idrizi misli ak i na Banotor, od-
nosno Petrik. Ovaj posed e drati kasnije ban Belo, tu e podii i benediktinski
manastir koji e postati vrlo bogat i slavan. Vidi: Jovanka K a l i , Raki veliki u-
pan Uro , Zbornik radova Vizantolokog instituta H, Beograd 1970, 24; ista, upan
Belo, Zbornik radova Vizantolokog instituta HHH, Beograd 1997, 78. ne treba zabo-
raviti da izvori navode da je Manojlo 1164. godine u pohodu na Ugarsku bio nasuprot Ti-
telu (VINJ , 6869, up. i napomenu 169), to je upravo Petrik, odnosno Banotor,
odnosno maarski K (Gyni M., nav. delo, VINJ , 6869, up. i napomenu 169). Ono
to bi moda bio ovde problem, to je razdaqina, jer u nastavku Idrizi navodi da je raz-
daqina izmeu Manelosa, odnosno Franca villa i mesta 'b.r.n.d.s, koje pokuavamo ubiko-
vati, 50 miqa. Moda bi, pre nego Banotor, ovo mesto trebalo ubikovati kao Varadin.
Oblik Ibrandis koji Idrizi koristi, bi mogao biti slian Waradinum Petri, Waradiensis
(up. G y r f f y Gyrgy, Az rpd-kori Magyarorszg trtneti fldrajza, Budapest 1968, 230)
gde bi v postalo b. Kako je Idrizi koristio i usmene izvore, mogue da je ovaj oblik
Ibrandis od Varadinus. To bi svakako bilo znaajno, jer bi istoriju Novog Sada opleme-
nilo vanim podatkom da je bio znaajan grad u ovo doba. Podatak da se nalazi ispod br-
da svakako moe da uputi na Fruku goru. U pismu pape Honorija vizantijskoj carici
Margariti, udovici Isaka Anela, pomiwe se Varod kao jedan od poseda koji je ona do-
bila od svog brata Andrije , ugarskog kraqa. Ovo pismo iz 30. marta 1223. kao i jedna
poveqa Bele potvruju postojawe Petrovaradina ili Varadina na levoj obali Dunava,
na mestu danaweg Novog Sada, Melhior E r d u j h e q i, Istorija Novog Sada, Novi Sad
1894, 4446. Peti, maarski istoriar je ak utvrdio da mesto Varod (kako se navodi u
poveqi) lei nedaleko od Manelosa. Vidi: Peter R o k a i, Iz sredwovekovne istorije
Novog Sada, Zbornik za istoriju Matice Srpske, 11, Novi Sad, 1975, 107108, up. Fu-
snote od 1525. sa iscrpnom bibliografijom i izvorima. Dakle, isto kao i Idrizi, ali
za period od nekoliko decenija ranije i za 1223. godinu Petrovaradin se ubikuje u blizi-
ni Manelosa. Podaci Petra Rokaija, odnosno maarskih istoriara koje je on naveo, da-
ju jo jau podlogu naoj pretpostavci da je Ibrandis Petrovaradin, odnosno Novi Sad.
On je u Margaritino vlasnitvo dospeo posle 1213. kada je konfiskovan upanu Petru.
U poveqi se pomiwe i postojawe palate, koja je verovatno pripadala upanu Petru.
Idrizi navodi da ima mnogo trgova i zgrada, a postoje pouzdani podaci da su graani
Odatle, rekom D.n.w. (Dunav) do grada w.n (Kovin) ima 70 miqa.
Slino tome, od grada 'b.r.n.d.s (Branievo) do grada B.k..n (Ba) isto
ima 70 miqa. B.k..n (Ba) je u odnosu na grad w.n (Kovin) na zapadu.
B.k..n (Ba) i w.n (Kovin) su dva poznata grada, imaju puno stanov-
nika i ulaznog i izlaznog saobraaja (prometna grada).
14
'.n.k.r.y.h (Ma-
arska, ovde prevodimo kao pridev maarski) gradovi su meu najurba-
nizovanijima, dobro izgraeni sa najveim bogatstvom (najbogatiji) i
raspolau sa najvie poseda.
Sad se vratimo gorepomenutim, rekli smo, da od pomenutog grada
B.d.wr.h (Budim) do grada T.y.l.w.s (Titel), renim tokom u pravcu is-
toka ima 75 miqa.
15
Od grada T.y.l.w.s (Titel) do B.k..n (Ba) takoe
ima 75 miqa. T.y.l.w.s (Titel) se nalazi na severnoj strani reke. Ima
mnogo stanovnika i stoke, stanovnici su mnogo imuni i ive u izo-
biqu.
16
Pomenuli smo da od grada T.y.l.w.s (Titel) do grada '.f.r.n.k b.y.l.h
(Franca villa) na jug ima (nedostaje u rukopisu) miqa. Od grada '.f.r.n.k
b.y.l.h (Franca villa) do grada w.n (Kovin) je sto miqa.
Od grada '.f.r.n.k b.y.l.h (Franca villa) do grada 'b.r.n.d.s (Petrovara-
din?) je 50 miqa. Od grada 'b.r.n.d.s (Petrovaradin?) do grada Bn.y.h (?)
koji se nalazi na reci L.y.n.h (?) ima 75 miqa. Mala je, ali sa gradskim
naseqima i utvrewima, na obali reke. Reka se izmeu w.n (Kovin) i
B.l..r.d.w.n (Beograd) uliva.
17
65
Petrovaradina i cele okoline skelom dolazili u Stari Petrovaradin, tj. danawi Novi
Sad. Dodue, ti podaci dolaze iz kasnijeg perioda, ali postojawe palate i narodna tra-
dicija kao i naziv mesta Vasros-Vrad, ukazuju na to da je trgovina izgleda bila razvijena
i u Idrizijevo doba. Up. M. E r d u j h e q i, nav. delo, 4447. Melhior Erdujheqi ukazuje
na to da je jo 1267. godine postojala skela na obe strane i da je tu bila pijaca za okoli-
nu, i da je Varad, odnosno Peturvarad bio ambar u koji su baki kmetovi-jobai donosili
svoje naturalne dabine, M. Erdujheqi, nav. delo, 7273. Iz svega napred pomenutog mo-
gue je pretpostaviti, ali ne i zasigurno zakquiti, da je i u Idrizijevom periodu na
prostoru Novog Sada postojao grad u kome je bila palata upana, trgovi na kojima su ku-
povali qudi iz okoline. S obzirom na to da je i kraj danaweg Novog Sada bio ve od
doseqavawa naseqen maarskim ivqem, a pre 895. godine i drugim stanovnitvom (M.
E r d u j h e q i, nav. delo, 136) mogue je relativno sigurno smatrati da Idrizi u svom
delu pomiwe upravo Varadin, odnosno Novi Sad.
14
Up. napomene 11 i 12.
15
Svakako je u pitawu jugoistok, jer istono od Budima nije Titel, renim tokom
se verovatno misli na Dunav.
16
Titel potie jo iz H veka. Od poetka je bio znaajniji od svih naseqa na uglu
Tise i Dunava. Posebno je bio vaan wegov kaptol kanonika reda Sv. Avgustina i mana-
stir. Titelski kaptol je bio i mesto javne vere" i kao takav je nesumwivo imao veliki
znaaj, jer su u to doba samo stolni, prvostolni i vei zborni kaptoli imali ovo pravo,
up. od starijih i mawe poznatih dela I v n f i Ede, Titel mint prpostsg, kptalan, hiteles
hely s vr, Temesvr, 1877, r d u j h e l y i Menyhrt, A titeli kptalan trtnete, A Bcs-Bo-
drogh vrmegyei trtnelmi trsulat vknyve, 11 (1895), 4985; isti, A kalocsai rseksg a re-
naissance korban, Zenta, 1899, 157; o Titelu su pisali i D. D i n i - K n e e v i , nav.
delo, 35; Petar R o k a i, Zoltan e r e, Tibor P a l, Aleksandar K a s a , Istorija Ma-
ara, 3334. Za ove podatke se iskreno zahvaqujem prof. dr Petru Rokaiju.
17
Ovu reku Elter je identifikovao kao Lim. Znamo da se Lim ne uliva u Dunav, ta-
ko da je mogue da se radi o Mlavi, Jezavi ili nekoj drugoj reici. Grad Bn.y.h bi se mo-
da mogao identifikovati kao Panevo, za koji Idrizi ve navodi da je napredan i da u
wemu ima grkih trgovaca, i to kao Banif (Csnki; Ildiko E r d e i, Edvard J u k i , Dragan
Od grada Bn.y.h (?) pa do grada '.bln.h (Plana) ima 90 miqa. Ovo
je napredan grad.
18
Od grada '.bln.h (Plana) do grada R.b.n.h (Ravno) ima 120 miqa.
R.b.n.h (Ravno) je veliki i napredan grad.
19
Od grada R.b.n.h (Ravno) na
jug do grada Gn.l (Konavqe) ima etiri dana puta. Ovaj grad su Veneci-
janci zauzeli i opustoili. Grad se nalazi na velikoj reci, na kojoj se
nalazi i grad N.y.s.w (Ni). Izmeu ova dva grada kopnom se stie za
etiri dana, dok rekom samo za dva.
20
66
B r u j i , Ilustrovani vodi kroz Srpsku Spartu. Fusnote iz istorije Paneva, Panevo 2002, 4).
Meutim, kasnije Idrizi navodi da od ovog grada do Beograda treba pet dana puta. To bi
iskquilo da Idrizi pod drugim imenom pomiwe Panevo. Ovaj grad tako ostaje potpuno
nepoznat, kao i reka, jer se u daqem izlagawu arapskog geografa ne nailazi na podatke
koji bi mogli da ubikuju ovo mesto. Eventualno bi mogao biti Ram, koji se 1128. pomiwe
kao mesto u ijoj blizini su Vizantinci pobedili Maare, dakle izvesno je postojao i
dve decenije potom, kada ga i Idrizi moe znati. Ram, odnosno Horom, ili Hram se na-
vodi i 1161. u vezi sa osvajakim planovima Aleksija Komnina, dakle hronoloki koin-
cidira, a donekle i geografski. Vidi posebno novu studiju: Mlaan C u w a k, Ram i ram-
ska tvrava kroz vekove, PoarevacSmederevo 2008, 3739; kako za mesto postoje nazivi
i Borona, Brana, Vrana, nije nemogue da je Rama moda i najpriblinije eventualnom
odreewu ovog Idrizijevog nepoznatog toponima. Mogue je i da se radi o Kuliu ili ka-
kvom drugom gradu koji se nalazi na mawim reicama, pritokama Dunava, tako da donekle
geografski odgovaraju, ali je gotovo nemogue nai bilo kakvu slinost sa nazivima koje
Idrizi upotrebqava. Up. Aleksandar D e r o k o, Sredwovekovni gradovi na Dunavu, Beograd
1964, 23. S druge strane, podatak da se ta reka izmeu Beograda i Kovina uliva u Dunav,
smawuje izbor na Kuli, ak i Smederevo i pre svega Panevo. Kako kasnije navodi tih
pet dana puta, a od Kovina do Beograda dva dana, moguno je pretpostaviti onda da se ra-
di o nekom gradu u danawoj centralnoj Srbiji, moda u Pomoravqu, to bi moglo biti
i najpreciznije reewe, ako posmatramo kako je Idrizi opisao krajeve kroz koje je puto-
vao. U tom sluaju bi, meutim, ubikacija Petrovaradina bila pogrena i vratili bismo
se na osnovnu ideju, da je Ibrandis-Branievo. Ali kako od Branieva do Manelosa sva-
kako nema svega 50 miqa, ovo problem ubikacije ovog grada i reke ini jo zamrenijom.
Verovatno je u pitawu neka Idrizijeva greka prilikom sastavqawa spisa. Posebno, jer
je sledei grad Plana, do kojeg kae da je 90 miqa, a Plana je (ukoliko je to ta Plana) ru-
darsko naseqe blizu Kopaonika.
18
to se Plane tie, u poznom sredwem veku ovo mesto e biti veoma napredan
rudarski kraj u kome e svoje konzule imati i Dubrovani. Iako svoje prve podatke Du-
brovaki arhiv daje za H stolee, arheoloki tragovi ukazuju na stolee pre kada cveta
rudarstvo u Plani. Stoga je i mogue da je i ranije postojao grad na tom mestu koje e sve
do pada Despotovine da se razvije u jedan od najznaajnijih rudnih podruja. Up. Vasilije
Si m i , Plana. Sredwevekovno naseqe rudarske privrede, Glasnik Etnografskog instituta
Srpske akademije nauka , Beograd 19551957, 105122; Sima i r k o v i , Desanka
K o v a e v i - K o j i , Rua u k, Staro srpsko rudarstvo, Beograd 2002, 3738.
19
Ravno, odnosno danawa uprija je antiki Horreum Margi, ovaj grad je bio na
vanom putnom pravcu, i o wemu su podatke ostavqali i evropski pisci. Zanimqivo je
da se ovaj Idrizijev stav kosi sa podacima Arnolda od Libeka koji je Srbe opisao kao
divqake koji ne vole strance. Zanimqivo je da je razlog za ovakvo Arnoldovo pisawe na-
pad Srba na krstae 1172. upravo kod Ravnog, v. Temniski zbornik. Trea kwiga, urednik
Dragi M. Joksimovi, Beograd 1936, 9495; Konstantin J i r e e k, Istorija Srba, Beo-
grad 2006, 149150.
20
Da je ovo oblik za Konavqe utvreno je i ranije, iako je mogue da se odnosi i na
Hum, kako su pretpostavqali i raniji prireivai Idrizijevog dela, up. B. N e d k o v,
nav. delo, 111112. Konavqe se nalazi na moru, i znatno je daqe od etiri dana puta. U
Konavlima je bio u vreme kada Idrizi opisuje ove krajeve posebno jak uticaj Vizantijskog
carstva, jo u H veku su uestvovali u odbrani Barija od Arabqana. Up. R. M. G r u j i ,
Konavli pod raznim gospodarima od H do H veka, Spomenik Srpske kraqevske akademije,
Od grada N.y.s.w (Ni) do grada R.b.n.h (Ravno) ima 50 miqa. Od
grada Bn.y.h (?) do grada B.l..r.d.w.n (Beograd) na sever ima pet dana
kopnenog puta, a od grada Bn.y.h (?) do grada w.n (Kovin) ima sto
miqa. Od w.n (Kovin) do B.l..r.d.w.n (Beograd) ima 70 miqa, ili dva
dobra dana hoda, dok rekom treba mawe.
B.l..r.d.w.n (Beograd) je napredan grad, ima mnogo stanovnika i
predivnih hramova.
21
Odavde do '.f.r.n.y.s.f (Branievo) ima 75 miqa, rekom dva dana, a
'.f.r.n.y.s.f (Branievo) je veliki i napredan grad.
22
Od B.l..r.d.w.n (Beograd) do grada R.b.n.h (Ravno) ima 150 miqa pu-
tem kroz ravnicu, od R.b.n.h (Ravno) do grada '.f.r.n.y.s.f (Branievo)
ima dva dobra dana hoda, ili kako je ve reeno sto miqa. Ovo je na-
predni grad u ravnici. Prometan je, roba je jeftina, ima stalno voa,
vode iz reke u izobiqu, smeten u prostranoj ravnici. U wemu stal-
no tee trgovina, i stalno ima izobiqa. Nalazi se meu gradovima
M.k.d.w.n.y.h (Srbija).
Odavde do grada N.y.s.w (Ni) ima 50 miqa. N.y.s.w (Ni) pripada
gradovima M.k.d.w.n.y.h (Srbija?). O drugim delovima zemqe M.k.d.w.n.y.h
(Srbija?) emo pisati ako Bog pomogne i da snage.
Od grada w.n (Kovin) do zemqe '.n.k.r.y.h (Maarska) put vodi na
sever.
23
Prema jugu se nalazi, i osam dana kopnenim putem, reka D.n.w.
(Dunav) tee izmeu gradova B.k..n (Ba) i w.n (Kovin).
Od grada w.n (Kovin) do grada .n.t (anad) je put od etiri da-
na, to je grad na zapad od reke. Napredan, lep i civilizovan grad.
Jedan od gradova M.k.d.w.n.y.h (Srbija?) je N.y.s.w (Ni). Slavan
grad. U wemu ima mnogo ribe, meda, mleka ije su cene niske. Ima i
mnogo voa. Nalazi se na brdu reke i kraj reke M.r.f (Morava) koja izvi-
67
H, Zemun 1926, 35; Takoe, Ni i Konavqe se svakako ne nalaze na istoj reci. Da-
kle, ovo je oigledno podatak sa nizom greaka.
21
Beograd je bio znaajno trgovako sredite kroz ceo sredwi vek, vidi: Jovanka
K a l i , Beograd u meunarodnoj trgovini sredweg veka, Zbornik radova SANU, Osloboe-
we gradova u Srbiji od Turaka 18621867", Beograd 1970, 4760; u vreme kada Idrizi
boravi u toku su i sukobi Vizantije i Ugarske oko Beograda (VINJ, 3955, ima vrlo de-
taqnih Kinamovih podataka o borbama oko Beograda, koji je imao kqunu strateku taku;
kao i Jovanka K a l i , Beograd u sredwem veku, Beograd 1967, 4750). O znaaju Beograda
je zasigurno uo i Idrizi, pogotovo to u wegovo doba grad ima kqunu ulogu u sukobima
Ugarske i Vizantije, a uz to je i znaajno trgovako sredite.
22
Ugarska je imala, izgleda, veu trgovaku koloniju u Branievu, i ovo je bio grad
u kome je cvetala pogranina trgovina. Ugarski trgovci su preko Branieva ili i u sam
Konstantinopoq da nose i prodaju svoju robu. (Jovanka K a l i , Beograd u sredwem veku,
Beograd 1967, 44, up. i fusnotu 41 na str. 350 za daqu bibliografiju). Koliko je Branie-
vo bilo znaajan grad svedoi i to da je napad na wega bio povod za rat Vizantije i Ugar-
ske na poetku vladavine Stefana (11161131). U vreme Drugog krstakog pohoda kr-
stai su proli i kroz Branievo, ali oni, svega nekoliko godina pre Idrizija, 1147.
godine, nisu bili oduevqeni gradom, nazivajui ga siromanim, Mihailo D i n i ,
Branievo u sredwem veku, Poarevac 1958, 12.
23
Daqe, Idrizi opisuje Maarsku i na kraju ovog paragrafa se vraa na krajeve ko-
je ovde opisujemo.
re iz srpskih planina. Ima na reci M.r.f (Morava) i most velik most
preko kog se ulazi i izlazi (iz grada).
24
Od grada N.y.s.w (Ni) do grada '.t.r.b (Pirot) na istok ima 40 mi-
qa. '.t.r.b (Pirot) se nalazi na jednoj maloj reci, koja izvire iz srpskih
planina, prolazi pored '.t.r.b (Pirot) na istoku i produava, dok se
uliva u reku M.r.f (Morava), inei jednu veliku reku. Posle toga reka
produava daqe dok se ne uliva u reku D.n.w. (Dunav), blizu do grada
'.f.r.n.y.s.f (Branievo). Po toj reci (Morava) ima vodenice, bate i
vinogradi.
Od grada '.t.r.b (Pirot) do grada '.t.r.l.s (Sofija) spomenutog u petoj
sekciji (klimi), ima 40 miqa.
Od grada '.f.r.n.y.s.f (Branievo), silazei rekom D.n.w. (Dunav) na-
dole do grada N.k.s.tr (Kladovo?) ima dva i po dana puta. Grad N.k.s.tr
(Kladovo?) se nalazi na brdu kod reke Dunav, koja do wega stie sa juga,
i blizu se nalazi ue reke Morave. To je lep i jeftin grad, sa sree-
nim gazdinstvima, mnogo loza i vinograda.
25
ARABIAN GEOGRAPHER IDRS ON SOUTH HUNGARY AND SERBIA
by
Boris Stojkovski
Summary
The paper presents the data of the Arabian geographer from mid-12th century
Ab 'Abdallh Muhammad al-Idrs. He stayed at the court of the Norman King of
Sicily Roger II and was one of the most outstanding representatives of the Arabian
68
24
Ni je, svakako, jo od ranije bogat grad, pa i u vreme kada je Idrizi pisao o
wemu. Poseivali su ga mnogi trgovci, a i nalazi luksuzne keramike potvruju ovu tezu,
vidi: Marija B a j a l o v i - H a x i - P e i , Nalazi vizantijske keramike HH ve-
ka na podruju Srbije, Zbornik radova Vizantolokog instituta HHH, Beograd 1997, 147;
a jo u ratu Ugarske i Vizantije 10711072. kada je odneta i ruka Sv. Prokopija graani
Nia su ugarskom kraqu Solomonu dali mnogo zlata, srebra i druge skupocene darove,o
emu piu i izvori, vidi: Kpes krnika (D e r c s n y i Dezs, A Kpes krnika s a kora,
Csapodin Gdonyi Klra, A Kpes krnika miniatri, Mezei Lszl, A Krnika latin szvege,
Gerb Lszl, A Krnika latin szvege), Budapest, 1964, 128; SRH I, 377; K r i s t Gyula, Az
rpd-kor hbori, Budapest 1986, 64.
25
Radi se vrlo verovatno o nekadawem Novigradu, a ne o Kladovu. Oigledno je
Idrizi i uo u tom obliku kao Novicastrum ili neto slino. Kladovo su Turci sagradi-
li 1524, ali postoje podaci o boravku kraqa igmunda 1419. godine. Postoje i temeqi
jo starijeg grada, za koji Aleksandar Deroko smatra da potie iz upravo igmundovog
doba (vidi: A. D e r o k o, nav. delo, 25) ime bi Kladovo za period kada ga Idrizi pomi-
we verovatno otpalo kao reewe za identifikaciju mesta. U pitawu je, verovatno, nala-
zite kod mesta ezava koje je identifikovano kao Castrum Novae, kasnoantiki i rano-
vizantijski lokalitet koji se nalazi 18 km nizvodno od Golupca, vidi: Miloje V a s i ,
ezava-Castrum Novae, Starinar, HHHHHH, Beograd 19821983, 92121; Arheolo-
ko blago erdapa, Beograd 1978, 83. Nije nemogue pretpostaviti da je moda to grad ko-
ji je Idrizi posetio i da se ouvao do kasnijeg perioda.
science in that period. He travelled through a large number of countries, almost the
entire Mediterranean and a part of the East, and he also stayed in the territory of South
Hungary and Serbia, that is in the territory of present Serbia, probably from Novi Sad
to the south all the way to Pirot. As for larger cities he mentioned, one should single
out Ni, Pirot, Belgrade, Branievo, and it is possible that he also mentioned Novi Sad.
Even though are both errors and imprecisions in his data, Idrs's data are more
than valuable for us to get insight into how an Arabian geographer, whose work is of
outstanding significance, viewed our regions.
69