RASPRAVE I LANCI

Vladimir TRAPARA
i Milo JONI 1

UDK: 327.56:061.1
Biblid 00258555, 64(2012)
Vol. LXIV, br. 3, str. 275302
Izvorni nauni rad
Avgust 2012.
DOI: 10.2298/MEDJP1203275T

PUT ZA REAVANJE SUKOBA UPOREDNA ANALIZA

ZAMRZNUTIH SUKOBA NA PROSTORU OEBS
APSTRAKT
U ovom radu autori uporedno analiziraju zamrznute sukobe na podruju
OEBS, sa ciljem da utvrde specifinosti puta za njihovo reavanje. Naglasak je na
postsovjetskim sukobima, dok se Kosovo i Kipar obrauju kao pomoni sluajevi.
Za definiciju zamrznutog sukoba presudan je nesklad izmeu pravnog i faktikog
stanja u pogledu teritorijalnih promena koje su nastupile kao posledica oruanog
sukoba. Otuda je meunarodnopravni aspekt ujedno i najvaniji u razmatranju
mogunosti za reavanje ovih sukoba. Ostali u radu analizirani aspekti su:
bezbednosni, energetski, ekonomski i demokratski. Zakljuak koji se namee kao
zajedniki u analizi svakog od ovih aspekata je da su SAD i Rusija kljuni akteri
koji utiu na reavanje pomenutih zamrznutih sukoba, te da e u odsustvu njihove
saglasnosti ovi dugorono ostati zamrznuti.
Kljune rei: zamrznuti sukobi, OEBS, postsovjetski prostor, Pridnjestrovlje,
Abhazija, Juna Osetija, Kosovo, Kipar, Sjedinjene Drave, Rusija

UVOD: KONCEPT ZAMRZNUTIH SUKOBA

oncepcija zamrznutih sukoba (frozen conflicts) nije u dovoljnoj meri

razvijen u nauci o meunarodnim odnosima. Ovaj termin se u do sada
objavljenim knjigama i naunim, strunim i periodikim lancima pominje
iskljuivo u kontekstu analize konkretnih primera sukoba (kojima se i mi ovde
bavimo), pa je njegovo precizno definisanje u drugom planu. Tako se sreemo sa

Vladimir Trapara, istraiva saradnik, Institut za meunarodnu politiku i privredu, Beograd,

email adresa: vtrapara@diplomacy.bg.ac.rs; Milo Joni, istraiva saradnik, Institut za
meunarodnu politiku i privredu Beograd, email adresa: mjoncic@diplomacy.bg.ac.rs

275

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

gotovo zdravorazumskom definicijom, po kojoj su zamrznuti sukobi ratovi koji

nisu reeni putem mirovnih dogovora, ve prostim zamrzavanjem poloaja svake
od strana.2 Ovu definiciju bi trebalo dodatno precizirati odreivanjem ta
konkretno znai izostanak mirovnog dogovora. Elemente za to moemo nai u
nekim drugim pokuajima definisanja. Tako jedan autor govori o neuspenosti
napora da se postigne politiko reenje sukoba, iako aktivnih neprijateljstava
nema.3 Drugi istie teritorijalni karakter sukoba kao kljunu odrednicu u pitanju
su teritorijalni sukobi bez trajnog reenja iako se ne slae sa terminom
zamrznuti, budui da ovaj izraz sugerie da je situaciju mogue drati
nepromenjenom; umesto ovog, nudi termin otegnuti sukobi (protracted
conflicts), jer su u njima sve strane nezadovoljne statusom quo, pa je obnavljanje
vrueg sukoba samo odloeno i varnica moe da se zapali u bilo kom trenutku.4
Dov Lin (Dov Lynch), najpoznatiji autor koji se bavi analizom zamrznutih
sukoba, vezuje svoje odreenje istih za obrazovanje de facto drava. Kod ovih
drava postoji nesklad izmeu pravnog i empirijskog aspekta dravnosti, te
izmeu unutranje i spoljne suverenosti. Dok de facto drava tvrdi da pored
teritorije, stanovnitva i vlade ima i kapacitet da stupi u odnos sa drugim dravama
(to su kriterijumi koje postavlja Konvencija iz Montevidea), ovo poslednje je
sporno usled odsustva njenog priznanja od strane drava s kojima bi stupila u
odnose.5 Drugim reima, zamrznuti sukobi kao glavnu posledicu imaju
nepoklapanje izmeu pravnog i faktikog stanja u njima nastaju drave koje su
to de facto, ali nisu i de jure, jer im nedostaje iroko meunarodno priznanje, te
mogunost da odravaju diplomatske odnose sa veim brojem drava, da pristupe
znaajnim univerzalnim meunarodnim ugovorima, kao i da stupe u lanstvo UN
2
3

4
5

276

John Peet, Frozen Conflicts Europes Unfinished Bussiness, Economist, Nov 19th 2008,
from The World in 2009 print edition, Internet, http://www.economist.com/node/12494503
6/6/2012
S. Neil MacFarlane , Frozen Conflicts in the Former Soviet Union The Case of
Georgia/South
Ossetia,
Internet,
http://www.corehamburg.de/documents/
yearbook/english/08/MacFarlaneen.pdf 19/4/2012 , p. 23. U jednom od naih ranijih
radova, dajemo slino odreenje zamrznutih sukoba, insistirajui na odsustvu trajnog
politikog reenja prihvaenog od svih relevantnih strana. Vladimir Trapara, Western
Balkans and NATO: False Promise of the LongTerm Regional Security, in: Western
Balkans: From Stabilization to Integration, Miroslav Antevski and Dragana Mitrovi (eds.),
Institute of International Politics and Economics, Belgrade, 2012, p. 428
Filon Morar, The Myth of 'Frozen Conflicts': Transcending Illusive Dilemmas, per
Concordiam, Vol. 1, No. 2, June 2010, p. 11.
Dov Lynch, Separatist States and PostSoviet Conflicts, International Affairs (Royal
Institute of International Affairs 1944 ), Vol. 78, No. 4, Oct. 2002, pp. 834835.

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

i drugih relevantnih meunarodnih organizacija. Mi emo dodati da nije

neophodno da sukob rezultira nastankom novih drava; dovoljno je da se dese bilo
kakve teritorijalne promene kojima iroko meunarodno priznanje biva
uskraeno. Ovo e biti presudno i za nau definiciju.
Pod zamrznutim sukobima podrazumevamo unutranje ili meudravne
sukobe koji se odlikuju relativno stabilnim prekidom vatre bez trajnog
politikog reenja, u smislu da je raspored snaga na terenu proizveo faktiko
stanje teritorijalnih promena kojima nedostaje pravno utemeljenje budui da ne
postoji saglasnost volja relevantnih aktera o tome.
O zamrznutom sukobu moemo da govorimo samo ako mu je prethodio
vrui sukob; samo odsustvo trajnog politikog reenja nije dovoljno. Tako na
primer Zapadna i Istona Nemaka u vreme Hladnog rata nisu bile u
zamrznutom sukobu, jer meusobno nikada nisu vodile rat, ali Severna i Juna
Koreja jesu. Relativno stabilan prekid vatre znai da veih neprijateljstava
koja su karakterisala vrui sukob u duem vremenskom periodu nema, iako
su sporadine arke mogue. Obnova veih neprijateljstava znaila bi da je
sukob odmrznut, tj. da je dolo do obnove vrueg sukoba. Ovo je bio sluaj
u Kamiru 1999. i Gruziji 2008, nakon ega su sukobi ponovo zamrznuti, ali
ne i na Kosovu 2011, jer do neprijateljstava veeg obima nije dolo. Jo jednom
podvlaimo da je teritorijalni element neophodan za definiciju zamrznutih
sukoba. Tako graanski sukob dveju politikih frakcija oko vlasti u dravi u
kome je dolo do relativno stabilnog prekida vatre bez politikog reenja ne
moemo smatrati zamrznutim sukobom, ukoliko raspored zaraenih snaga nije
proizveo stabilnu teritorijalnu podelu drave. Do ovakve podele dolo je izmeu
NR Kine i Tajvana, tako da to danas jeste zamrznuti sukob, ali to nije bilo i
prethodno primirje izmeu komunista i nacionalista, sklopljeno radi zajednike
borbe protiv spoljnog agresora (Japana). Pod relevantnim akterima ne mislimo
samo na neposredne uesnike sukoba, ve i na sve one aktere u meunarodnom
sistemu koji svojim delovanjem mogu da aminuju ili spree da faktiko stanje
dobije i pravni karakter, te da na taj nain utiu na eventualno okonanje sukoba
politikim reenjem. U dananjem meunarodnom sistemu, to su najpre stalne
lanice SB UN: SAD, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija, jer one svojim
vetom mogu da spree bilo koju dravu da postane lan UN. U zavisnosti od
konteksta i geografske lokacije sukoba, obeleje relevantnih aktera mogu da
dobiju i druge drave i meunarodne organizacije, na primer: Evropska unija i
njene najjae drave lanice, zemlje Arapske lige, razne regionalne sile koje
mogu da utiu na stav veeg broja manjih drava o odreenom sukobu... Tako
EU ima veliku ulogu u trenutnom stanju kosovskog sukoba, a Arapska liga u
277

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

pogledu izraelskopalestinskog. Saglasnost volja relevantnih aktera moe da

bude i nametnuta, to ne predstavlja prepreku da govorimo o okonanom, a ne
zamrznutom sukobu. Tako situaciju izmeu Prvog i Drugog svetskog rata i
pored toga toga to je jedan broj relevantnih aktera bio nezadovoljan
meuratnim politikim reenjima, ipak ne moemo smatrati zamrznutim
sukobom, jer su postojali mirovni ugovori i Drutvo naroda koji su tim
reenjima davali kakvotakvo pravno utemeljenje. Takoe, ni sukob Rusije i
Japana oko Kurilskih ostrva nema karakter zamrznutog, jer su u pitanju
meunarodno priznate granice Rusije. Sa druge strane, kosovski i
izraelskopalestinski sukobi nisu reeni, ve e ostati zamrznuti dogod Kosovo
i Palestinu kao nezavisne u odgovarajuim granicama ne priznaju svi relevantni
akteri koji mogu da utiu na njihov poloaj u meunarodnom saobraanju.
Mi emo se u ovom radu baviti zamrznutim sukobima na podruju koje
pokriva Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), i to ne svim u
istoj meri. Naglasak emo staviti na analizu tri postsovjetska sukoba tog tipa
(Pridnjestrovlje, NagornoKarabah, Abhazija/Juna Osetija), kojima se
uglavnom bave i drugi autori koji razmatraju zamrznute sukobe. Preostala dva
sluaja (Kosovo i Severni Kipar) koristiemo kao pomone primere, za
poreenje. Razlog za ovo jeste injenica da prva tri sukoba imaju vrlo slinu
kontekstualnu uslovljenost, dok su preostala dva unekoliko razliita. Zato e
nai zakljuci o mogunostima za reavanje postsovjetskih sukoba moi da
budu optijeg tipa, dok emo one koji vae za svih pet sluajeva morati da
ostavimo sa ogranienim domaajem, uz ograde o razliitosti konteksta. Pre
nego to preemo na detaljniju uporednu analizu razliitih aspekata mogunosti
za reavanje pomenutih sukoba, dajemo njihov pregled u najsaetijem obliku.
PREGLED RATOVA ZA SOVJETSKO NASLEE I PROBLEMA
U REAVANJU ZAMRZNUTIH SUKOBA
Pridnjestrovlje. Zamrznuti sukob u Moldaviji ogleda se u de facto
nezavisnom statusu Pridnjestrovlja u odnosu na ostatak zemlje, koji datira od
prekida vatre jula 1992. Pridnjestrovlje je uzana teritorija izmeu reke Dnjestar
i ukrajinske granice, a obuhvata i oblast grada Bender na suprotnoj obali
Dnjestra. Naseljena je preteno slovenskim (ruskim i ukrajinskim)
stanovnitvom (preko 60 posto), mada udeo Moldavaca nije mali (preko 30
posto). Ovaj sukob ima svoj istorijski koren u injenici da se teritorija
Pridnjestrovlja i pre aneksije Besarabije (na koju otpada najvei deo teritorije
dananje Moldavije) nalazila u sastavu Sovjetskog Saveza, u okviru Moldavske
278

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

ASSR. Po aneksiji, od Besarabije i Pridnjestrovlja formirana je nova,

Moldavska SSR, koja ostaje u istim granicama do proglaenja nezavisnosti u
leto 1991. Povod da Pridnjestrovlje ne prihvati ostanak u okviru nezavisne
Moldavije jesu nacionalistike, protiv slovenskog stanovnitva usmerene
reforme koje su vlasti Moldavije poele da sprovode 198990, a koje su se ticale
proglaenja moldavskog jezika za jedini zvanini, prelaska na latinino pismo,
te usvajanja rumunske himne za dravnu himnu Moldavije i dravne zastave
sline rumunskoj, uz najave prorumunskih krugova o moguem prisajedinjenju
Moldavije Rumuniji.
Iako je do prvih oruanih sukoba na teritoriji Pridnjestrovlja (koje je jo u
septembru 1990. proglasilo zasebnu Pridnjestrovsku Moldavsku SSR u okviru
Sovjetskog Saveza) dolo ve novembra 1990, glavni talas oruanih sukoba izmeu
snaga Moldavije i secesionista, podranih ruskim i ukrajinskim dobrovoljcima, a
kasnije i regularnom ruskom 14. Armijom, odigrao se u periodu martjul 1992. U
tim sukobima secesionisti odnose pobedu. Primirje uspostavljeno 21. jula 1992.
predvidelo je rasporeivanje ruskomoldavskopridnjestrovskih snaga ouvanja
mira, meu kojima je ruski kontigent najvei. Pokuaji reavanja ovog sukoba do
danas nisu urodili plodom, a za sada je najblii uspehu bio Kozakov memorandum
iz 2003, koji je predviao federalizaciju Moldavije. Ovaj memorandum je
moldavski predsednik pod pritiskom zapadnih sila naposletku odbio, jer se nije
slagao sa odredbom o ostanku ruskih trupa na teritoriji Pridnjestrovlja u narednih 20
godina.6 Trenutno se razgovori o reenju sukoba vode u formatu 5+2, uz uee
predstavnika Moldavije, Pridnjestrovlja, Rusije, Ukrajine i OEBS, te EU i SAD kao
posmatraa.
NagornoKarabah. Azerbejdan i Jermenija prvi put su se sukobili oko ove
planinske enklave veinski naseljene jermenskim stanovnitvom u periodu
19181920, nakon to su dve zemlje proglasile nezavisnost od Rusije. Uskoro ih
je meutim nova sovjetska vlast inkorporirala u Transkavkasku SFSR u okviru
Sovjetskog Saveza, a sam NagornoKarabah je 1923. stekao status autonomne
oblasti u okviru Azerbejdana. U poslednjim godinama Sovjetskog Saveza
obnavljaju se najpre etnike tenzije, a zatim, nakon odluke NagornoKarabaha u
februaru 1988. da se pripoji Jermeniji, dolazi i do oruanog sukoba izmeu
Jermenije i Azerbejdana najpre kao federalnih jedinica u okviru Sovjetskog
Saveza, a od 1991. i kao nezavisnih drava. Rezultat tog sukoba je pobeda
6

Transnistrian Conflict after 20 Years: A Report by an International Expert Group, Witold

Rodkiewicz (ed.), Centre for Eastern Studies, Institute for Development and Social
Initiatives Viitorul, Warsaw, Chisinau, 2011, p. 10.

279

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

jermenskokarabahskih snaga i de facto nezavisnost od Azerbejdana najveeg

dela NagornoKarabaha i dodatnih susednih azerbejdanskih teritorija, koje se od
primirja uspostavljenog maja 1994. Protokolom iz Bikeka nalaze pod kontrolom
jermenskih trupa. Pokuaji da se sukob trajno rei ve 20 godina se bezuspeno
ine od strane Minsk grupe, formirane 1992. pod okriljem OEBS, kojom
kopredsedavaju Rusija, Francuska i SAD.
Abhazija i Juna Osetija. Ovaj zamrznuti sukob na teritoriji Gruzije jedini
je od pomenutih koji je odmrzavan i ponovo zamrzavan. Takoe, Abhaziju
i Junu Osetiju, za razliku od Pridnjestrovlja i NagornoKarabaha priznaje
nekoliko lanica UN. Obe teritorije i geografski i politiki i ekonomski vrsto
su vezane uz Rusku Federaciju, a ogromna veina njihovog stanovnitva ne eli
povratak u Gruziju. Kao i prethodna dva sluaja, i ovaj zamrznuti sukob ima
korene u ranoj fazi nastanka Sovjetskog Saveza, kada je Juna Osetija dobila
status autonomne oblasti, dok je Abhazija jedno vreme imala neku vrstu
prelaznog statusa izmeu republike i autonomne republike, da bi od 1931.
definitivno funkcionisala kao ASSR u okviru Gruzije.
Do prvih meuetnikih tenzija i sukoba u Abhaziji (inae tada manjinski
naseljenoj abhaskim stanovnitvom) dolazi ve 1989. godine povodom kretanja
Gruzije ka nezavisnosti i zahteva Abhazije da bude nezavisna od Gruzije, tj.
posebna SSR u okviru Sovjetskog Saveza. Nakon proglaenja nezavisnosti
Gruzije 1991. (Abhazi su bojkotovali referendum o nezavisnosti), u Gruziji
dolazi do kratkotrajnog graanskog rata izmeu pristalica Gamsahurdije
nacionaliste koji je, zanimljivo, odravao dobre odnose sa abhaskim
rukovodstvom)7 i evarnadzea, u kome ovaj drugi odnosi pobedu izvevi pu
kojim dolazi na vlast. Povod za eskalaciju abhaskogruzijskog sukoba u
otvoreni rat bila je najava o promeni gruzijskog ustava koja bi pretila da ukine
autonomiju Abhazije, nakon ega se ova poziva na sopstveni ustav iz 1925.8 i
proglaava nezavisnost u julu 1992. U ratu koji je trajao skoro dve godine, a u
kome su na abhaskoj strani uee uzeli i dobrovoljci iz ruskih kavkaskih
republika i kozaci, te i sama ruska armija pruila izvesnu podrku, Abhazija
odnosi pobedu i do primirja zakljuenog u prolee 1994. njene snage pod
kontrolu stavljaju skoro celu teritoriju ove republike (osim Kodorskog klanca).
Kao rezultat primirja, dolaze i trupe ouvanja mira iz zemalja ZND, najvie iz
Rusije, sa zadatkom razdvajanja zaraenih strana. Jedna od posledica rata je i
7
8

280

Ceslav Ciobanu, Frozen and Forgotten Conflicts in the PostSoviet States: Genesis,
Political Economy and Prospects for Solution, Richmond, 2008, p. 120.
Ibid., p. 121.

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

etniko ienje Gruzina iz Abhazije, time i porast abhaskog udela u ukupnom

stanovnitvu ove sada de facto nezavisne drave.
U isto vreme kad i u Abhaziji, izbijaju etnike tenzije i u Junoj Osetiji. Na
proglaenje nezavisne junoosetijanske republike krajem 1990, tadanji gruzijski
lider Gamsahurdija odgovara nasilnom akcijom, te dolazi do oruanog sukoba u
kome na strani June Osetije uestvuju i dobrovoljci iz ruske republike Severne
Osetije. Gamsahurdijin naslednik evarnadze, suoen sa eskalacijom sukoba u
Abhaziji i strahom od ruske intervencije, pristaje na primirje utvreno
sporazumom sklopljenim u Soiju juna 1992. Taj sporazum je kao posledicu imao
de facto nezavisnost od Gruzije i ove teritorije, a predvideo je i rasporeivanje
zajednike mirovne misije sastavljene od vojnika iz Rusije, Gruzije i Osetije.
Ovakvo zamrznuto stanje, bez konanog reenja na vidiku, potrajalo je
petnaestak godina. Sa dolaskom na vlast Sakavilija u Gruziji 2003. tenzije
rastu, kako na relaciji Gruzije prema otcepljenim republikama, tako i u
odnosima Gruzije i Rusije. U meuvremenu je veina graana June Osetije i
Abhazije dobila rusko dravljanstvo, pa je postalo realno oekivati da e se Rusija
u sluaju obnavljanja oruanog sukoba umesto neutralnog dranja, staviti na
stranu secesionista. To se i desilo u avgustu 2008, kada je nakon sporadinih
obostranih arki izmeu June Osetije i Gruzije dolo do punog napada gruzijskih
snaga na ovu de facto republiku. Brz odgovor regularne ruske armije u cilju zatite
ruskih dravljana i mirovnjaka doveo je do estodnevnog rata u kome je gruzijska
vojska isterana iz June Osetije, dok su jedan deo gruzijske teritorije izvan ove
oblasti ruske trupe drale pod okupacijom jo neko vreme, a Abhazija iskoristila
priliku da zauzme Kodorski klanac. Jednom odmrznut sukob ponovo je
(prekidom vatre pri kome je posredovao francuski predsednik) zamrznut, jer
politikog reenja koje bi od svih relevantnih aktera bilo prihvaeno kao pravno
utemeljeno i dalje nema. Ono to je novo je da je Rusija priznala Abhaziju i Junu
Osetiju kao nezavisne, u emu joj se naknadno pridruilo jo nekoliko zemalja
sveta, ali ogromna veina njih ih i dalje ne priznaje.
Zajedniko obeleje postsovjetskih zamrznutih sukoba je da su oruani
sukobi koji su im prethodili neposredna posledica raspada Sovjetskog Saveza,
odnosno, ako idemo dovoljno daleko u istoriju, Ruskog carstva, iji je Sovjetski
Savez naslednik. Ovde uoavamo slinost sa Kosovom i Kiprom, jer su oruani
sukobi koji su prethodili zamrzavanju i u ovim sluajevima posledica raspada
bivih vienacionalnih celina ili imperija kod Kosova to su Jugoslavija i pre
nje Osmanlijsko carstvo, a kod Kipra Britanska imperija. Ono to, meutim,
sutinski razlikuje Kosovo i Kipar od postsovjetskih sukoba jeste to to je kod
ovih drugih Rusija bila posredan ili neposredan uesnik oruanih sukoba i danas
281

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

je glavna sila koja svojim delovanjem na terenu doprinosi njihovoj

zamrznutosti. U sluaju Kipra, uticaj Rusije je zanemarljiv (tu Turska igra
slinu ulogu), dok se u sluaju Kosova iscrpljuje u nepriznavanju ove de facto
drave i time odravanju sukoba kao zamrznutog (dok stanje na terenu
kontroliu druge sile, SAD i njihovi saveznici). Dakle, u sukobima oko
Pridnjestrovlja, NagornoKarabaha, Abhazije i June Osetije, uticaj Rusije je
faktiki, a u sukobu oko Kosova pravni, to je injenica koja je nezaobilazna za
razumevanje razlike u kontekstu izmeu ovih primera.
Od svih ovih primera, Kosovo je specifino jer se jedino ispoljava kao dvostruki
sukob, kroz odnos Kosova prema ostatku Srbije i severnog dela prema ostatku
Kosova. Naime, iako Srbija nema elemente suvereniteta na teritoriji Kosova, njeni
zakoni se delimino sprovode i njene institucije funkcioniu u njegovom severnom
delu. Iako je ovaj uticaj Srbije umanjen nakon deavanja u leto 2011, i dalje se ne
moe rei da Pritina faktiki kontrolie sever, tako da prilikom razmatranja
moguih reenja za ovaj sukob valja voditi rauna o njegovoj dvostrukosti.
Kosovo je osobeno i po tome to je ova de facto drava meunarodno priznata u
relativno visokom stepenu u trenutku pisanja ovog rada, priznaje je 91 drava
lanica UN. Na drugoj strani, Severni Kipar priznaje samo Turska, Abhaziju i Junu
Osetiju Rusija, Venecuela, Nikaragva i jo par pacifikih zemalja, a Pridnjestrovlje
i NagornoKarabah za sada ne priznaje nijedna lanica UN.
Kad su u pitanju predlozi za politiko reenje ovih sukoba, situacija je
arolika. U sluajevima Abhazije, June Osetije i Kosova, radi se o kvalitativno
suprotstavljenim predlozima koje nude sukobljene strane dok de facto drave
i spoljni akteri koji ih podravaju (u prva dva sluaja Rusija, u treem SAD i
njihovi evropski saveznici) zagovaraju nezavisnost kao iskljuivo reenje, pa
ak i pripajanje susednim dravama9 (posebno u sluaju June Osetije), drave
metropole (Gruzija i Srbija) se vrsto suprotstavljaju nezavisnosti i nude iroku
autonomiju kao reenje. NagornoKarabah se takoe moe svrstati u ovu grupu,
usled zagovaranja nezavisnosti od Azerbejdana i pripajanja Jermeniji, s tim da
je ovaj sluaj pomalo neobian, jer Jermenija kao kljuni spoljni akter koji
podrava faktiku secesiju NagornoKarabaha ga sama jo uvek zvanino ne
priznaje ni kao nezavisnu dravu, ni kao deo svoje teritorije.10 Pridnjestrovlje i
Kipar su neto blai oblici sukoba, jer iako su Pridnjestrovlje i Severni Kipar
9
10

282

Sever Kosova je ovde specifian sluaj. Za njega se ne moe bez rezerve rei da tei
pripajanju susednoj dravi (Srbiji), jer sebe (kao i ostatak Kosova) sve vreme vidi kao njen
deo.
Iako NagornoKarabah sve vreme od uspostavljanja okupacije praktino funkcionie kao
deo Jermenije.

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

faktiki nezavisne drave (Severni Kipar je kao takav i priznat od Turske), sva
je prilika da bi se one i spoljni akteri koji ih podravaju (u prvom sluaju Rusija,
u drugom Turska) zadovoljile i statusom federalnih jedinica u dravama od
kojih su se odvojile, na ta drave metropole za sada ne pristaju.11
Put za reavanje zamrznutih sukoba je unekoliko sloeniji nego kada je re
bilo o vruim sukobima, bilo u sporovima gde nije dolo do znaajnije primene
nasilja. U odnosu na vrue sukobe, nepovoljna okolnost je ta to ovde nema
kontinuiranog nasilja koje bi svojim posledicama u vidu materijalnih i ljudskih
rtava navelo strane u sukobu da shvate da je dalje nasilje neisplativo i da se mora
traiti politiko reenje.12 Akteri neposredno ili posredno upleteni u zamrznuti
sukob nemaju tako intenzivan oseaj da se uopte nalaze usred sukoba, a
mnogima od njih nereena situacija ne samo da ne nanosi tetu, ve im odgovara.
Sa druge strane, ono to oteava reavanje zamrznutih sukoba u odnosu na
sporove u kojima u ranijoj fazi nije dolo do znaajnijeg nasilja jeste to to je kod
njih takvog nasilja bilo i to je ono proizvelo odreene posledice na terenu. Strana
koja je (uslovno reeno) zadovoljnija tim posledicama nee biti sklona
kompromisu jer bi se njime odrekla dela ratnog plena u koji je uloila odreene
rtve, dok e druga takoe biti nespremna na kompromis, jer bi njime legitimisala
ratni plen druge strane.
Neposredni akteri zamrznutih sukoba po pravilu jako teko pristaju na
ustupke, jer su u njihovim politikim elitama obavezno prisutni vrstorukai
koji se, oslonjeni na negativna oseanja prema drugoj strani prisutna u javnom
mnjenju, suprotstavljaju svakom ustupku, oznaavajui ga kao izdaju.13 Kada i
dolazi do ustupaka obino je to u nekim sporednim oblastima koji se ne tiu
neposredno onoga to je sutina sukoba, i obino je pritisak spoljnih aktera taj koji
odluujue utie na elite da naine ustupke. U situaciji kada relevantni spoljni
akteri (velike sile) podravaju razliite strane u sukobu, njegova zamrznutost se
11
12

13

Situacije najblie postizanju takvog sporazuma bile su pomenuti Kozakov memorandum

(u sluaju Pridnjestrovlja) i referendum o ulasku Severnog Kipra u EU, kada su graani
Severnog Kipra bili za, a stanovnici grkog dela ostrva protiv.
Zartman ovo naziva bolnom patpozicijom, smatrajui da tada sukob postaje zreo za
reavanje. I. William Zartman, Conflict and Resolution: Contest, Cost and Change,
Annals of the American Academy of Political and Social Science, Vol. 518, Resolving
Regional Conflicts: International Perspectives, Nov. 1991, pp. 1618.
Tako je na primer predsednik Jermenije Lev TerPetrosjan 1998. morao da podnese
ostavku pod pritiskom vrstorukaa, jer je prethodno prihvatio odreene teritorijalne
promene u korist Azerbejdana. Peter Rutland, Frozen Conflicts, Frozen Analysis (very
preliminary draft), Internet, http://prutland.web.wesleyan.edu/Documents/Frozen_
conflicts.pdf 18/4/2012, pp. 1213.

283

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

produava u nedogled, jer jedan spoljni pritisak ponitava drugi. Mogunost da se

sukob rei nekim vidom regionalne integracije koja bi obesmislila teritorijalnu
sutinu sukoba takoe je mala, jer su takvi oblici integracija (na primer EU,
NATO, ZND, ODKB) po pravilu predvoeni silama koje su pristrasne u korist
neke od strana u sukobu i zahtevaju postizanje pristrasnog reenja kao uslov da bi
uopte primili u integraciju neko od podruja zahvaeno zamrznutim sukobom.
Univerzalniji oblici integracije (na primer UN i OEBS) zbog svoje raznolikosti
koja se preslikava na proces odluivanja imaju isuvie razvodnjen uticaj na
reavanje ovih sukoba.
U sluaju zamrznutih sukoba do izraaja dolazi potreba otklanjanja dubljih
uzroka sukoba kako bi ovi bili reeni, jer je skromniji cilj u vidu obustavljanja
oruanog nasilja (makar i privremeno) ve postignut njihovim zamrzavanjem.
Stoga bi svaki iskreni napor da se sukob rei trebalo da poe od pitanja ta je
sutina sukoba, odnosno ta je to oko ega se neposredni i posredni akteri ne
slau, pa ne mogu da se dogovore oko reenja koje bi za sve bilo podjednako
prihvatljivo? Odgovor na ovo pitanje ne iscrpljuje se u polaganju prava na istu
teritoriju, ve ima nekoliko aspekata, kojima se bavimo u sledeem poglavlju.
ANALIZA ASPEKATA POSTSOVJETSKIH
ZAMRZNUTIH SUKOBA
Rekli smo da je zajedniko obeleje zamrznutih sukoba na postsovjetskom
prostoru presudna uloga Rusije. Ova velika sila je imala neposredno ili posredno
uee u oruanim sukobima koji su prethodili zamrzavanju, da bi kasnije
delovala kao akter koji titi faktiko stanje na terenu i na taj nain doprinosi
zamrznutosti ovih sukoba. Ovakva uloga Rusije nailazi na kritiku u radovima
velikog broja zapadnih autora, a naroito onih poreklom iz drava ijim
secesionistikim podrujima Rusija pomae. Tako se mogu sresti miljenja da
Rusija namerno opstruie reavanje ovih sukoba, tj. odrava ih u zamrznutom
stanju, kako bi spreila dovrenje trajnog evropskog poretka zasnovanog na miru
i bezbednosti, kao i integraciju regionalnih reima u EU i NATO.14 Rusiji je
zamrznuti status ovih sukoba izgovor da dri trupe na terenu to je due
mogue,15 s obzirom na njene hegemonistike pretenzije prema postsovjetskom
14
15

284

Stephen Blank, Russia and the Black Seas Frozen Conflicts in Strategic Perspective,
Mediterranean Quarterly, Vol. 19, No. 3, Summer 2008, p. 24.
Ceslav Ciobanu, Political Economy of Frozen Conflicts in exSoviet States: Challenges
and Prospects for the U.S. and Russia, Revista stiintifica a Universitatii de Stat din
Moldova, 3 (13), 2008, p. 122.

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

prostoru.16 Istie se i rusko tolerisanje politike ekonomije kriminala, korupcije,

trafikinga i nasilja, za koju su separatistike oblasti postale raj,17 kao i energetski
inilac nastojanje Rusije da kontrolie energetsku budunost regiona i itave
Evrope.18 Autoritarni karakter reima de facto drava, kao i ruskog reima koji ih
podrava je takoe neto oko ega se svi ovi autori slau.
Ono to veina ovih autora isputa iz vida je da je kljuna prepreka izgradnji
trajnog evropskog poretka zasnovanog na miru i bezbednosti opstanak
hladnoratovske podele u Evropi, a to nije krivica Rusije, ve onih koji nastoje da
u evroatlantske integracije ukljue zemlje postsovjetskog prostora, a iskljue
Rusiju SAD i njihovih evropskih saveznika. Ovi akteri su podjednako zasluni
za nereavanje zamrznutih sukoba, jer ako Rusija podrava separatiste (to joj se
ponekad nepravedno spoitava), oni bez rezerve podravaju drave u kojima
ogromna veina stanovnitva separatistikih oblasti ne eli da ivi. Takoe, nema
ni rei kritike slinog ponaanja SAD prema sluaju Kosova odbija se bilo
kakva analogija izmeu Kosova i ovih sukoba, uz argument poput onog da
Kosovo nije presedan, jer njegova jedinstvenost lei u injenici da se nalazi pod
efektivnim starateljstvom UN od 1999, te da Rezolucija 1244 definie nain
pregovaranja o njegovom konanom statusu.19 Grubo se preutkuje druga
injenica, a to je da je starateljstvu UN i Rezoluciji 1244 prethodila agresija NATO
na Srbiju, to znai da je trenutna faktika nezavisnost Kosova rezultat spoljne
upotrebe sile, jednako kao to su to nezavisnost Severnog Kipra i pomenutih de
facto drava sa postsovjetskog prostora.20 Nastojanje Rusije da zatiti svoje
energetske interese je podjednako legitimno kao i slino nastojanje EU, te na taj
problem ne treba gledati jednostrano, kao na rusko ucenjivanje Evrope. Govoriti
o separatistikim oblastima na postsovjetskom prostoru kao rajevima za kriminal
je licemerno ako se zna da nita manji rajevi za kriminal nisu podruja okupirana
od strane zapadnih sila (Kosovo, Avganistan...), pri emu strani okupatori toleriu
16
17
18
19
20

Dov Lynch, Separatist States and PostSoviet Conflicts, op. cit., pp. 845846.
Ceslav Ciobanu, Political Economy of Frozen Conflicts in exSoviet States: Challenges
and Prospects for the U.S. and Russia, op. cit., pp. 122123
Stephen Blank, Russia and the Black Seas Frozen Conflicts in Strategic Perspective, op.
cit., p. 30.
Ceslav Ciobanu, Political Economy of Frozen Conflicts in exSoviet States: Challenges
and Prospects for the U.S. and Russia, op. cit., p. 124.
Ima i autora na Zapadu koji misle drugaije o slinostima i razlikama izmeu ovih primera.
Videti: Rein Mullerson, Precedents in the Mountains: On the Parallels and Uniqueness of
the Cases of Kosovo, South Ossetia and Abkhazia, Chinese Journal of International Law,
Vol. 8, No. 1, 2009, pp. 225.

285

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

i direktno uestvuju u kriminalnim aktivnostima. Konano, kada se govori o

autoritarnosti ruskog reima i reima u de facto dravama, preutkuje se da su neki
od prozapadno, a antiruski raspoloenih reima (na primer onaj u Gruziji)
podjednako autoritarni.
Da separatistike de facto drave i meunarodno priznate drave
metropole21 od kojih su se otcepile imaju razliite stavove o tome kako reiti ove
sukobe, to je jasno. Da se SAD i njihovi evropski saveznici s jedne, te Rusija s
druge strane (u sluaju Severnog Kipra moe se rei Turska i ostatak sveta) na
razliite naine odnose prema ovim sukobima, takoe je jasno. Ako je naposletku
jasno i to da nijedna od strana ne moe silom da nametne svoj stav, onda je reenje
mogue traiti samo u nekoj vrsti kompromisa. Napori meunarodnih
organizacija da posreduju pri postizanju tog kompromisa nisu urodili plodom, jer
je oigledno da su drave (posebno velike i regionalne sile) i dalje glavni akteri
koji dre kljueve sukoba i saradnje u svojim rukama. Da bismo odgovorili koji
je put za reavanje zamrznutih sukoba i koje su prepreke na tom putu, moraemo
detaljnije da analiziramo nekoliko aspekata ovih sukoba koje smo do sada dotakli.
To su: meunarodnopravni aspekt mogunost da se nesklad izmeu pravnog i
faktikog stanja trai kroz izmene i prilagoavanje meunarodnog prava, te uloga
velikih sila i malih drava u tome; bezbednosni aspekt ta ovi sukobi
predstavljaju u irim bezbednosnim okvirima i kako se na njih odraava
neslaganje glavnih aktera (SAD i Rusije) oko evropskog bezbednosnog poretka;
energetski aspekt mogunost da razreavanje energetske bezbednosne dileme na
relaciji EU Rusija pozitivno utie na reavanje pomenutih sukoba; ekonomski
aspekt da li je perspektiva reavanja sukoba u ekonomskom napretku (i
eventualnoj integraciji u vee ekonomske celine) ovih podruja?; demokratski
aspekt da li se ovi sukobi mogu transformisati tako da postanu razreivi putem
demokratskih procedura? Namerno preskaemo etnikoidentitetski aspekt, jer za
razliku od ostalih nabrojanih aspekata, njega podrazumevamo kao trajan inilac
(koji je u zaetku i odredio ko je s kim u sukobu obrazovanjem podele na nas i
njih) i ne mislimo da se on moe bitno izmeniti kako bi sukob postao lake reiv.
Nismo pristalice shvatanja o poeljnosti vetake izgradnje nacija i oblikovanja
novih identiteta koji bi silom ukinuli postojee razlike, ve te razlike posmatramo
kao date i traimo reenje sukoba mirei se sa njima.
Meunarodnopravni aspekt. Razmatranje meunarodnopravnog aspekta
zamrznutih sukoba zahteva da se prethodno razmotre tri znaajna
meunarodnopravna problema. Rekli smo da su zajedniko obeleje svih
21

286

Izraz koji koristi pomenuti Dov Lin.

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

zamrznutih sukoba teritorijalne promene koje nisu legalizovane irim

meunarodnim priznanjem. To nas nuno upuuje na razmatranje sukoba naela
suvereniteta i teritorijalnog integriteta na jednoj, i prava na samoopredeljenje i
secesiju, na drugoj strani. Dalje, rekli smo i da su pomenute teritorijalne promene
izvedene upotrebom sile, kako od strane samih secesionista, tako i interveniuih
spoljnih sila. To nas vodi ka razmatranju zabrane pretnje i upotrebe sile, naela
neintervencije, te eventualnog postojanja prava na humanitarnu intervenciju i s
njom povezanom doktrinom odgovornosti za zatitu. Konano, razmotriemo i
meunarodnopravni znaaj samog priznanja drava i teritorijalnih promena.
Istorijski gledano, pravo na samoopredeljenje postalo je aktuelno jo u vreme
Francuske revolucije, da bi svoju potvrdu dobilo u Oktobarskoj revoluciji i uvenih
14 taaka Vudroa Vilsona. Prvi meunarodnopravni akt univerzalnog karaktera
koji izriito navodi pravo na samoopredeljenje, jeste Povelja UN, svrstavajui ovo
pravo (bez utvrivanja njegovog normativnog sadraja) u osnovna naela.22 U
jednom drugaijem svetlu, pravo na samoopredeljenje se javlja u Deklaraciji o
davanju nezavisnosti kolonijalnim dravama i narodima (1960). Meunarodni pakt
o graanskim i politikim pravima i Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim
i kulturnim pravima sadre identine lanove, u kojima stoji: Svi narodi imaju
pravo na samoopredeljenje. Na osnovu ovog prava oni slobodno odreuju svoj
politiki poloaj i slobodno postiu svoj privredni, drutveni i kulturni razvoj.23
Ovako shvaeno, pravo na samoopredeljenje ne podrazumeva i pravo na secesiju
otcepljenje dela teritorije jedne drave radi formiranja nove ili prikljuenja
postojeoj dravi osim u kontekstu oslobaanja kolonija. Iako je Deklaracijom
UN o naelima meunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji drava
(1970) podignuto na nivo opteg naela meunarodnog prava, pravo na
samoopredeljenje bi, ukoliko bi bilo shvaeno kao pravo na secesiju, dolo u sukob
sa drugim optim naelom teritorijalnog integriteta i politike nezavisnosti drava.
Drugim reima, sukobilo bi se sa suverenou postojeih drava. Proirenje prava
na secesiju sa kolonijalnih naroda na nacionalne manjine ugrozilo bi stabilnost
meunarodnog poretka, jer bi otpoeo proces usitnjavanja drava za koji se ne zna
gde bi mogao da stane, pa postoji opteprihvaeno miljenje da ga ne treba
dozvoliti. Dakle, mimo dekolonizacije se ne moe govoriti o legalnosti prava na
secesiju po meunarodnom pravu.24
22
23
24

Milenko Krea, Meunarodno javno pravo, Pravni fakultet, Beograd, 2010, str. 565.
Navedeno prema: Cristopher J. Borgen, Imagining Sovereignty, Managin Secession: The
Legal Geography of Eurasias Frozen Conflicts, Oregon Review of International Law,
Vol. 9, 2007, p. 484.
Ibid., p. 485.

287

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

Meu optim naelima savremenog meunarodnog prava nalazi se zabrana

pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili politike nezavisnosti
suverenih drava, uz dva izuzetka prava na individualnu i kolektivnu
samoodbranu i uz ovlaenje Saveta bezbednosti UN na osnovu Glave VII
Povelje UN. Takoe, jedno od optih naela meunarodnog prava je i naelo
neintervencije. Ipak, postoji duga istorija pokuaja da se u odreenim
sluajevima opravda oruana intervencija protiv suverene drave, meu kojima
pravo na humanitarnu intervenciju zauzima sredinje podruje debate. Da li
meunarodno pravo dozvoljava oruanu intervenciju protiv suverene drave
koja ne uspeva da sprei masovno krenje ljudskih prava sopstvenog
stanovnitva, ili ga i sama ini? Na ovo pitanje se i pored razvijene doktrine, ali
i prakse humanitarnih intervencija poslednjih decenija, nije mogao dati jasan
odgovor, sve do usvajanja dokumenta o odgovornosti za zatitu
(Responsibility to Protect) na Svetskom samitu UN 2005. Prethodno je
Meunarodna komisija o intervenciji i dravnom suverenitetu (ICISS) 2001.
usvojila izvetaj koji nosi naslov Odgovornost za zatitu i sadri istoimeni
koncept, za koji se smatra da je donekle razvodnjen u pomenutom dokumentu
sa Svetskog samita.25 iroka podrka svetskih drava ovom konceptu
predstavlja dokaz o opteprihvaenosti stava o tome da suverene drave imaju
odgovornost da tite svoje graane od katastrofa koje se mogu izbei
masovnih ubistava, silovanja i gladi ali da kada su nevoljne ili nesposobne da
to ine, tu odgovornost mora da preuzme ira zajednica drava.26 Ono to u
dokumentu nedostaje u odnosu na izvetaj jesu kriterijumi legitimnosti
intervencije, kojih bi morali da se pridravaju i SB UN i pojedinane drave:
pravedan cilj, odgovarajua namera, intervencija kao poslednje sredstvo,
proporcionalnost sredstva cilju, razumni izgledi na uspeh.27 Takoe, postignuta
je saglasnost da SB UN mora da bude taj koji e odobriti intervenciju.28
Zahvaljujui usvajanju ovog koncepta, po prvi put se moe govoriti o
odgovornosti za zatitu kao pravnoj normi u nastajanju, koja bi dozvolila
25
26
27
28

288

Alex J. Bellamy and Nicholas J. Wheeler, Humanitarian Intervention in World Politics,

Internet, http://cadair.aber.ac.uk/dspace/bitstream/handle/2160/1925/Wheeler?sequence=1
12/7/2012 , p. 25.
Iz ICISS izvetaja, navedeno prema: Carsten Stahn, Responsibility to Protect: Political
Rhetoric or Emerging Legal Norm?, The American Journal of International Law, Vol.
101, No. 1, Jan. 2007, p. 99.
Ibid., p. 105
Alex J. Bellamy and Nicholas J. Wheeler, Humanitarian Intervention in World Politics,
op. cit., p. 26.

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

humanitarnu intervenciju.29 Ipak, kako za sada nema jednoobrazne prakse

drava u ovom pogledu, sama opta prihvaenost ovog koncepta kao prava nije
dovoljna da bi se moglo govoriti o normi obiajnog karaktera. Postoji shvatanje
po kome je ovo pravo ve konstituisano kao opte naelo priznato od strane
civilizovanih naroda, s obziron na to da drava ima dunost da titi ljude koji
ive unutar njenih granica i nema pravo da ih terorie.30 Zakljuujemo da je
legalnost humanitarne intervencije i dalje sporno pitanje, iako savremeno
meunarodno pravo ide ka tome da ga prizna pod odreenim uslovima.
U praksi je u poslednjih nekoliko decenija i izvan kolonijalnog konteksta
dolazilo do primera secesija uz pozivanje na pravo na samoopredeljenje, pri
emu su neke od tih secesija izvrene nasilno, esto uz intervenciju neke spoljne
sile. Ponekad bi ove intervencije bile pravdane kao humanitarne. Ovakve
secesije su, kao to vidimo, sa stanovita meunarodnog prava nelegalne, ali se
deavalo da naknadno budu legalizovane irokim meunarodnim priznanjem.
Suprotno tome, tamo gde do takvog priznanja ne bi dolo, secesija bi ostala
nelegalna, a sukob zamrznut. Ovo nas vodi ka razmatranju pitanja
meunarodnopravnog znaaja priznanja drava.
Priznanje je izjava meunarodnopravne linosti o meunarodnopravnom
statusu druge stvarne ili navodne meunarodnopravne linosti, ili o vanosti
odreene faktike situacije.31 Ukoliko je izjava o priznanju data izriito, putem
formalizovanog akta, govorimo o priznanju de jure. O priznanju de facto je re
onda kada izostane izriiti formalni akt, ali se subjekt meunarodnog prava upusti
u odreene radnje koje ukazuju na to da priznaje datog subjekta ili vanost
situacije. U meunarodnopravnoj doktrini se izdvajaju dve teorije priznanja
drava: deklarativna i konstitutivna. Po deklarativnoj teoriji, priznanje prestavlja
prosto konstatovanje injenice da dati entitet postoji kao drava, dok on kao takav
nastaje faktikim putem. Po konstitutivnoj teoriji, priznanje je neophodno da bi
drava uopte nastala, tj. da bi se neki entitet konstituisao kao drava. Dosadanja
praksa priznanja pokazuje da su i jedna i druga teorija delimino tane. U prilog
tome govori i Konvencija o pravima i dunostima drava (Montevideo, 1933),
29
30

31

Videti: Carsten Stahn, Responsibility to Protect: Political Rhetoric or Emerging Legal

Norm?, op. cit., pp. 99120.
Peter van Walsum, The Security Council and the Use of Force: The Cases of Kosovo,
East Timor, and Iraq, in: The Security Council and the Use of Force: Theory and Reality
A Need for Change, Niels Blokker and Nico Schrijver (eds.), Martinus Nijhoff
Publishers, Leiden/Boston, 2005, p. 73.
Malcolm N. Shaw, International Law, Cambridge University Press, Cambridge, 2003,
p. 368.

289

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

koja navodi kriterijume dravnosti: stalno stanovnitvo, definisanu teritoriju,

vladu i sposobnost ulaska u odnose sa drugim dravama.32 Ovaj poslednji
kriterijum upuuje na to da priznanje drava ipak ima izvestan konstitutivni znaaj
drava ne moe da stupi u odnose sa dravama koje je ne priznaju, tako da
posedovanje samo prva tri elementa, bez etvrtog, nije dovoljno da bi se moglo
govoriti o dovrenoj dravnosti jednog entiteta. Naravno da priznanje od strane
bilo kog subjekta nema istu teinu; ve smo rekli da je stav velikih sila, u dananje
vreme stalnih lanica SB UN, presudan kada je re o ulasku jedne zemlje u UN,
samim tim i njeno puno ukljuenje u meunarodne odnose. Dogod sve stalne
lanice ne priznaju odreenu dravu, makar je priznavala i ogromna veina ostalih
zemalja, ne moe se govoriti o irokom meunarodnom priznanju.
U svetlu onoga to smo rekli o samoopredeljenju i secesiji, moemo da
postavimo pitanje o kriterijumima priznanja, odnosno o tome pod kojim uslovima
se drave (pre svega velike sile) odluuju da upute priznanje entitetima koji
pretenduju na isto. Iako su politiki kriterijumi ti koji u ovom sluaju najee
imaju prednost nad pravnim,33 ovde postoje izvesni elementi jedonoobrazne
prakse koja bi, ako bi je drave prihvatile kao pravo, mogli da prerastu u pravne
norme. Na primer, takvo je naelo uti possidetis, prvobitno primenjeno u procesu
oslobaanja latinoamerikih, a zatim i drugih kolonija. Po njemu, pravo na
priznanje imaju oni entiteti koji ve postoje unutar granica povuenih od strane
kolonizatora, bez obzira na etniku izmeanost njihovih stanovnitava.34 Kasnija
primena ovog naela i prilikom raspada socijalistikih federacija, gde su priznanje
dobijale samo odcepljene federalne jedinice, ne i entiteti ije su se granice
naknadno formirale u toku sukoba,35 govori nam o jednoobraznosti njegove
32
33

34
35

290

Navedeno prema: Malcolm D. Evans, International Law, Oxford University Press, New
York, 2003, p. 221.
Ponekad ti kriterijumi poprimaju i moralni karakter, poput onih koje je EZ postavila u
Deklaraciji o smernicama za priznanje novih drava u istonoj Evropi i Sovjetskom
Savezu i Deklaraciji o Jugoslaviji. Prema Smernicama, kandidati za priznanje su one nove
drave koje su se konstituisale na demokratskoj osnovi, prihvatile odgovarajue
meunarodne obaveze i posvetile se u dobroj veri mirovnom procesu i pregovorima.
Navedeno prema: Roland Rich, Recognition of States: The Collapse of Yugoslavia and
The Soviet Union, European Journal of International Law, 4, 1993, p. 43. Uvoenje
demokratskog naela svakako odstupa od tradicionalnih kriterijuma. Cedric Ryngaert and
Sven Sobrie, Recognition of States: International Law or Realpolitik? The Practice of
Recognition in the Wake of Kosovo, South Ossetia and Abkhazia, Leiden Journal of
International Law, 24, 2011, p. 475.
Malcolm D. Evans, International Law, op. cit., p. 214.
Poput Republike Srpske Krajine i Republike Srpske.

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

primene, sa ciljem da se izbegne haos koji bi nastao ukoliko bi priznanje uz

pozivanje na naelo samoopredeljenja mogao da dobije bilo ko. U svetlu onoga
to smo rekli o humanitarnoj intervenciji, valja ukazati i na Stimsonovu doktrinu
iz 1931, koja je izvedena iz odbijanja SAD da priznaju japansku satelitsku dravu
Manukuo. Ova doktrina podrazumeva nepriznavanje teritorijalnih promena
izvedenih naruavanjem kogentne norme meunarodnog prava o zabrani pretnje
ili upotrebe sile i kao takva moe se smatrati drugim normativnim stubom na
koji su se drave u poslednjih nekoliko decenija oslanjale prilikom priznanja
drava.36 Da li bi humanitarna intervencija mogla da predstavlja izuzetak od ovog
pravila? Po ovom pitanju jednoobrazne prakse nema, to e nam pokazati i nai
primeri zamrznutih sukoba.
U svim razmatranim sluajevima zamrznutih sukoba, entiteti koji trae
priznanje pozivaju se na naelo samoopredeljenja. Kako su ovi entiteti (osim
Severnog Kipra, ali i severnog dela Kosova i podruja naknadno pripojenih
NagornoKarabahu) imali status administrativnih jedinica u bivim
vienacionalnim dravama, to se na njih moe primeniti naelo uti possidetis.37
U nekim od sluajeva, gde je njihov de facto nezavisan status ostvaren
oruanom intervencijom spolja koja se pravda kao humanitarna, interventni su
ih priznali izmeu ostalog pozivajui se na humanitarno naelo gubitak prava
drave metropole na teritoriju de facto drave pravda se masovnim krenjem
ljudskih prava stanovnitva ove poslednje, to je i predstavljalo povod za
intervenciju. U svim sluajevima priznanje nije stiglo preuranjeno, ve onda kad
su centralne vlasti izgubile reprezentativnost i efektivnost, tj. sposobnost da
sauvaju teritorijalni integritet na odcepljenim teritorijama.38 Kao to vidimo,
SAD u sluaju Kosova i Rusija u sluaju Abhazije i June Osetije, primenile su
gotovo iste kriterijume. Da li onda moemo da govorimo o jednoobraznoj praksi
koja bi dovela do nastanka novih meunarodnih obiajnih normi o priznanju
novih drava, koje bi se mogle primeniti i na ostale sluajeve zamrznutih sukoba
(ali i sve druge teritorijalne promene koje bi se ubudue mogle javiti)? Jedino
ukoliko bi Rusija i SAD, a zatim i druge velike sile (koje bi kasnije verovatno
36
37
38

Cedric Ryngaert and Sven Sobrie, Recognition of States: International Law or

Realpolitik? The Practice of Recognition in the Wake of Kosovo, South Ossetia and
Abkhazia, op. cit., p. 473.
to donekle moe da bude i sporno, s obzirom na to da se radi o autonomnim, a ne
federalnim jedinicama.
Danilo Tirk govori o ovome kao o odluujuoj injenici koja je ila u prilog priznanja
bivih jugoslovenskih republika. Danilo Turk, Recognition of States: A Comment,
European Journal of International Law, 4, 1993, p. 69.

291

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

sledile i manje drave) prihvatile ovakvu praksu kao pravo. to ovde ne vai, jer
SAD insistiraju na tome da je Kosovo poseban sluaj, to Rusiji ostavlja kao
jedinu mogunost da se ponaa na isti nain i namee ad hoc reenje u skladu
sa svojim interesima tamo gde ima trupe na terenu.39 Dok traje ovakvo
neslaganje izmeu SAD i Rusije u pogledu meunarodnopravnih normi, kao
glavnih aktera od kojih zavisi sudbina zamrznutih sukoba, ne moe se oekivati
vei doprinos meunarodnog prava u reavanju ovih sukoba40 bilo ovakvog
kakvo jeste, bilo u sluaju njegovog eventualnog progresivnog razvoja. Dijalog
Rusije i SAD o novom meunarodnopravnom poretku koji bi u praksi bio
univerzalno potovan, jedina je opcija za reavanje zamrznutih sukoba u skladu
sa meunarodnim pravom.
Bezbednosni aspekt. Kako naslov ovog rada ukazuje, u njemu se bavimo
zamrznutim sukobima na podruju OEBS. OEBS je organizacija koja je
zamiljena kao krovni element evropske bezbednosti, koji bi povezao sve drave
na prostoru od Vankuvera do Vladivostoka u jedinstven prostor sveobuhvatne i
nedeljive bezbednosti. Meutim, iako je ona danas najiri oblik bezbednosnog
povezivanja drava (posle UN), sa 56 lanica u svom sastavu, ona i dalje ne
uspeva da se potvrdi u ulozi koja joj je namenjena.41 Osnovni razlog za to je samo
jedan neslaganje velikih sila na prostoru koji obuhvata, pre svega SAD i Rusije,
o tome kako bi evropska bezbednosna arhitektura trebalo da izgleda. Otuda i
neuspeh OEBS da razrei bilo koji od zamrznutih sukoba kojima se ovde bavimo.
Primera radi, Minsk grupa osnovana pod okriljem OEBS za skoro dve decenije
svog postojanja nije postigla opipljive rezultate kad je status NagornoKarabaha
u pitanju, dok je Misija OEBS u Gruziji obustavljena na kraju 2008, usled
neslaganja Rusije da se njen mandat produi tako da obuhvati Junu Osetiju i
Abhaziju.42 Oigledno je da status zamrznutih sukoba u ovakvim okolnostima
postaje moneta za potkusurivanje velikih sila.
Osnovni problem sa evropskom bezbednou je taj to sa zavretkom
Hladnog rata (sa velikim H), nije okonan i hladni rat u smislu geopolitikog
rivalstva SAD i Rusije. Rusija se vie ne takmii sa SAD za svetsku prevlast kao
39
40
41
42

292

Videti: Vladimir Trapara, Pravila o meunarodnom miru i bezbednosti u svetlu odnosa

izmeu velikih sila, Meunarodna politika, god. LXI, br. 1140, oktobardecembar 2010,
str. 8092.
Tome u prilog govori i relativno bezvredno savetodavno miljenje Meunarodnog suda
pravde iz 2010. o legalnoasti proglaenja nezavisnosti Kosova. Ibid, str. 90.
Videti: Vladimir Trapara, Uloga OEBS operacija na terenu u zemljama u tranziciji,
Meunarodni problemi, Vol. LXIII, br. 1, 2011, str. 99125.
Ibid, str. 109110, 112113.

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

to je to Sovjetski Savez inio, niti ima njegov imperijalni uticaj (ili onaj koji je
imala carska Rusija). Meutim, Rusija je i dalje velika sila koja se pita najpre o
sopstvenoj bezbednosti, a zatim i o bezbednosti svog neposrednog okruenja. I
pored toga to je dananji meunarodni sistem unipolaran, SAD tu svoju
premo nisu uspele da pretoe u konkretnu kontrolu nad sistemom, u smislu da
nametnu iskljuivo svoj i eliminiu uticaj ostalih velikih sila na pitanja od
znaaja za evropsku i globalnu bezbednost. To znai da njihova vizija Evrope
cele i slobodne (to e rei Evrope evroatlanstkog modela, pod amerikom
dominacijom) nije ostvarena, a takoe se nije desilo bezbednosno ujedinjavanje
Evrope po alternativnom modelu, gde ne bi jedna sila bila dominantna.
Bezbednosna podela u Evropi i dalje opstaje, samo je pomerena na istok,
proirenjem NATO i zapadne sfere uticaja.
Ruska vizija jednake bezbednosti za sve, podrazumeva uspostavljanje
nove evroatlantskoevroazijske bezbednosne arhitekture, bez podele na zone sa
razliitim stepenom bezbednosti, gde nijedna drava ili savez ne bi bili
dominantni, niti ostvarivali svoju bezbednost umanjujui bezbednost drugih, to
bi trebalo regulisati Evropskim bezbednosnim sporazumom.43 Iz ruskog ugla,
najvea prepreka ostvarivanju jednake bezbednosti u Evropi jeste politika SAD
u kojoj je NATO dominantna evroatlantska bezbednosna institucija, kao i
irenje ovog vojnog saveza na istok, pa i na zemlje postsovjetskog prostora, ali
ne i na Rusiju, to ovu iskljuuje iz ravnopravnog odluivanja o pitanjima
evropske bezbednosti. U svojoj najnovijoj vojnoj doktrini, odobrenoj od strane
predsednika u februaru 2010. Rusija je oznaila preuzimanje globalne uloge od
strane NATO uz krenje meunarodnog prava i pomeranje vojne infrastrukture
zemalja NATO blie ruskim granicama, izmeu ostalog i putem proirenja
alijanse, kao vojnu opasnost broj jedan.44 Sr problema nije toliko u samom
proirenju NATO, koliko u injenici da je Rusija iskljuena iz njega.
Upornost SAD i pojedinih njihovih evropskih saveznika u tome da ne
prihvate Rusiju kao ravnopravnog subjekta evropske bezbednosti, ve da je
umesto toga irenjem NATO na zemlje iz njenog neposrednog okruenja
43

44

Videti: Sergei Lavrov, The EuroAtlantic Region: Equal Security for All, Russia in
Global Affairs, No 2, AprilJune 2010, Internet, http://eng.globalaffairs.ru/number/
The_EuroAtlantic_Region:_Equal_Security_for_All14888 12/06/2012; President of
Russia Dmitry Medvedev's Speech at Meeting with German Political, Parliamentary and
Civic Leaders, Berlin, June 5, 2008, Internet, http://www.ln.mid.ru/brp_4.nsf/0/
C080DC2FF8D93629C3257460003496C4 12/06/2012; European security treaty, Draft,
Internet, http://archive.kremlin.ru/eng/text/docs/2009/11/223072.shtml 12/06/2012.
The Military Doctrine of the Russian Federation, Internet, http://merln.ndu.edu/
whitepapers/Russia2010_English.pdf 12/06/2012.

293

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

zaokrue i dovedu u geopolitiki podreen poloaj, pokazuje da oni ne ele

jednaku, ve nejednaku bezbednost u Evropi, u kojoj bi njihov savez dominirao.
Nastojanje Obamine administracije u prve dve godine svog mandata da
resetuje odnose sa Rusijom, dovelo je do izvesnog otopljavanja odnosa sa
ovom silom i napretka u saradnji na odreenim poljima (nuklearno razoruanje,
saradnja u Avganistanu, prijem Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju...), ali
ne i na polju sporazumevanja o izgledu nove evropske bezbednosne arhitekture,
to paralelno sa insistiranjem NATO da svoju vojnu infrastrukturu (pre svega
antibalistiki tit) rasporedi blizu ruskih granica, ponovo kvari ruskoamerike
bezbednosne odnose.45
Meu bezbednosnim pitanjima oko kojih se Rusija i SAD trenutno ne mogu
saglasiti upravo iz razloga to nemaju istu viziju evropske bezbednosne
arhitekture, jesu i zamrznuti sukobi koje razmatramo. Bezbednosna podela u
Evropi ima za posledicu praksu po kojoj onaj ko ima trupe na terenu uspostavlja
odgovarajue faktiko stanje, ali ne moe da ga pretvori u pravno, jer se druga sila
sa tim ne slae. Stoga je reenje zamrznutih sukoba izgleda jedino mogue
ukoliko bi se Evropa ujedinila u bezbednosti (prema ruskom modelu, ili nekom
slinom), tako da svaki relevantni subjekt, ukljuujui i Rusiju, dobije
ravnopravnu mogunost da se pita o toj bezbednosti. Insistiranje SAD da se samo
one pitaju, da jednostrano ire NATO na istok i pokuavaju silom, marginalizujui
Rusiju da nametnu svoju viziju evroatlantske bezbednosti, ne doprinosi reenju
zamrznutih sukoba. Naprotiv, ovakvo ponaanje samo provocira Rusiju da se
ponaa na slian nain kao SAD, u duhu tradicionalne politike o sferama uticaja,
to smo mogli da vidimo na primeru njenog priznanja Abhazije i June Osetije,
koje je bilo oigledno podstaknuto zapadnim priznanjem nezavisnog Kosova.
Konano, da NATO sam moe da rei zamrznute sukobe ukoliko bi u sebe
integrisao podruja njima zahvaena je iluzija, ako imamo u vidu da to to su i
Grka i Turska lanice NATO nije pomoglo reenju kiparskog pitanja. Prema
tome, bez nove evropske bezbednosne arhitekture o kojoj bi se sloili SAD i
Rusija, nema ni odgovarajuih reenja zamrznutih sukoba, iako bi i pri ovoj
konstataciji trebalo ostati rezervisan to to bi se SAD i Rusija sporazumele o
irim bezbednosnim odnosima, ne znai automatski da bi umele zajedniki da
pronau idealna reenja za zamrznute sukobe, ali bi ta reenja svakako bila bolja
nego u sluaju da ih jedna sila namee na svoju ruku.
45

294

Za snanu kritiku amerikog pristupa resetovanju odnosa sa Rusijom, videti: Stephen

Cohen, Obamas Russia Reset: Another Lost Opportunity?, June 1, 2011, Internet,
http://www.thenation.com/article/161063/obamasrussiaresetanotherlostopportunity
14/6/2012.

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

Energetski aspekt. Podruja zahvaena postsovjetskim zamrznutim sukobima

zanimljiva su i zbog pitanja energetske bezbednosti. Radi se o podrujima koja
imaju tranzitni poloaj kada je re o transportu nafte i prirodnog gasa, a neki
njihovi delovi su i sami bogati tim resursima (Azerbejdan kao izvoznik
energenata). Kada se u literaturi govori o energetskoj bezbednosti, to se obino
ini iz ugla zemalja uvoznica energetska bezbednost se shvata kao neprekinuta
fizika dostupnost (energije) za priutivu cenu, uz potovanje ekolokih
obzira.46 Za zemlje uvoznice tako se javlja energetska bezbednosna dilema ija
sutina je u njihovoj nesigurnosti do kakvog e ishoda dovesti njihova saradnja sa
tranzitnim zemljama i zemljama izvoznicama, tj. da li im preti opasnost od
zavisnosti koja bi im ugrozila snabdevanje energentima po razumnoj ceni.
Ovakvo shvatanje iz vida isputa zabrinutost zemalja izvoznica za sopstvenu
energetsku bezbednost, tj. njihov oseaj energetske bezbednosne dileme, koja se
kod njih ispoljava neto drugaije. One su, naime zabrinute da li e njihove
ekonomije imati neprekinuti dotok prihoda od izvoza energenata (iz ugla zemalja
izvoznica), odnosno naplate tranzita preko svoje teritorije (iz ugla tranzitnih
zemalja).47 Da bi razreile energetsku bezbednosnu dilemu, drave primenjuju
mere diverzifikacije: uvoznice trae alternativne snabdevae i puteve, izvoznice
alternativna trita i puteve, a tranzitne pokuavaju da se ukljue u to vie
alternativnih puteva energenata.48 Vidimo da su putevi kojima energenti idu
(naftovodi i gasovodi) u centru panje dravnih strategija energetske bezbednosti,
a to je pitanje koje znaajno utie i na postsovjetske zamrznute sukobe.
Neki od najznaajnijih, to postojeih, to predloenih naftovoda i gasovoda
prolaze kroz Zakavkazje i Moldaviju, dakle podruja zahvaena zamrznutim
sukobima. Uz to, nereen status ovih sukoba ima za neposrednu posledicu
oteavanje saradnje zemalja u crnomorskom regionu, koje je neophodno za
nesmetan protok energenata. Teoretisanjem o energetskoj bezbednosnoj dilemi
dolazimo do hipoteze (koja bi se mogla potvrditi u budunosti) da je krajnji
ishod ove dileme jaanje saradnje na tritu energenata, jer jednom kada svi
relevantni akteri izvre diverzifikaciju i kao rezultat nastane mrea gasovoda i
naftovoda, oni e biti u manjem strahu od zavisnosti i eksploatacije.49 Meutim,
zamrznuti sukobi se u ovom sluaju javljaju kao prepreka za izgradnju te mree.
46
47
48
49

Internet, http://www.iea.org/subjectqueries/keyresult.asp?KEYWORD_ID=4103 16/3/2012

Videti: Maja Dragani, Vladimir Trapara, Energy Security Dilemma in the Eurasian Gas
Market (rukopis u pripremi za tampanje u zborniku sa meunarodne konferencije).
Ibid.
Ibid.

295

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

Kako smo videli, zapadni autori su skloni da na prvom mestu optue Rusiju kao
glavnog izazivaa problema na energetskom tritu, u koju svrhu ona i odrava
pomenute sukobe zamrznutim. To je, meutim, odraz istog pristrasnog stava
kao kad je vizija evropske bezbednosti u pitanju.
Kao i evropska bezbednost uopte, tako je i evropska energetska bezbednost
sveobuhvatna i nedeljiva. Otuda bi svaki pokuaj marginalizacije jedne tako
velike i znaajne izvoznice energenata poput Rusije bio osuen na neuspeh i
ispostavio bi se na dui rok znatno skupljim od saradnje s njom. To je jasno
jednom broju evropskih zemalja uvoznica, poput Nemake, Francuske i Italije,
kao i nekim tranzitnim zemljama, poput Turske i Bugarske, koje razvijaju
alternativne puteve, ali ne na tetu Rusije, sa kojom sarauju u izgradnji novih
puteva kretanja energenata (na primer gasovoda Severni i Juni tok). Problem
je u tome to Sjedinjene Drave, koje nisu upuene na energetsku saradnju sa
Rusijom kao to su to evropske zemlje, nastoje da ometu saradnju EU i Rusije,
favorizujui alternativne pravce i podravajui neke od rusofobino
orijentisanih tranzitnih zemalja nove Evrope ukljuujui i one upletene u
zamrznute sukobe. Shodno tome, mogli bismo da kaemo da su i SAD, a ne
samo Rusija, akter kome odgovara nereeno stanje ovih sukoba, kako bi omeli
danas energetsku saradnju, a sutra moda i pribliavanje EU i Rusije na irem
bezbednosnom planu. Poto su drave EU bezbednosno podeljene i zavisne od
SAD, to one ne mogu kao celina da se odupru ovoj vrsti amerikog pritiska.
Prema tome, i u energetskoj oblasti su SAD i Rusija kljuni akteri koji moraju
da se sporazumeju o reenjima koja bi stvorila povoljan ambijent za reavanje
zamrznutih sukoba. Da li bi stvaranje razuene energetske mree zaista
dugorono uticalo na stabilizaciju regiona koje ta mrea pokriva, za sada je
dodue samo teorijska zamisao, te ostaje da se potvrdi u praksi.50
Ekonomski aspekt. Obeleja de facto drava na postsovjetskom prostoru,
ali i njihovih drava metropola jesu ekonomska nerazvijenost, visok stepen
siromatva, kao i rasprostranjen kriminal i korupcija.51 Ako se moe tvrditi da
ovi inioci doprinose nereenom stanju zamrznutih sukoba, da li bismo mogli
rei da bi sa popravljanjem ekonomskih pokazatelja oni odlunije krenuli u
pravcu reavanja? Postoji teza da drave metropole jednostavno nisu
ekonomski dovoljno privlane de facto dravama, da bi ove odustale od
50
51

296

Ibid.
Dov Lynch, Frozen Conflicts Unrecognized States in Eurasia, The World Today,
August/September 2001, pp. 3738; Ceslav Ciobanu, Political Economy of Frozen
Conflicts in exSoviet States: Challenges and Prospects for the U.S. and Russia, op. cit.,
pp. 122123.

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

secesije.52 Poto su zemlje neposredno zahvaene zamrznutim sukobima

relativno slabog ekonomskog potencijala i marginalne u globalnim
ekonomskim odnosima, to bi za njih jedino logino reenje da krenu putem
ekonomskog napretka bila neka vrsta regionalne integracije sa ekonomski
snanijim akterima.
Primer Kipra nam pokazuje da se ne moe po automatizmu oekivati da
ekonomski prosperitet metropole motivie secesioniste da se predomisle po
pitanju eljenog statusa. Etnikoidentitetski aspekt se ovde pokazuje kao
presudniji. Tu su i ostali aspekti o kojima govorimo, jer reenje zamrznutih
sukoba ne zavisi samo od neposredno upletenih strana, ve i od velikih sila koje
ne bi lako dozvolile za njih neadekvatno reenje. Ovo vidimo i na primeru
ekonomskog aspekta, kada je re o mogunosti da podruja zahvaena
zamrznutim sukobima ekonomski prosperiraju putem integracije u ire okvire.
Problem je u tome to trenutno postoje suprotstavljeni integrativni oblici, pri
emu izbor lokalnih drava u koji e se ukljuiti nije tako jednostavan. Evropska
unija je za dobar deo zemalja Istone Evrope najprivlaniji model integracije.
Pa ipak, put do ulaska i ostvarivanja koristi od istog je za ove zemlje vrlo dug i
naporan, jer bi usput morale da ispune niz uslova, izmeu ostalih i da ree svoje
zamrznute sukobe. Stoga se kao realnija alternativa namee ruski projekat
evroazijske ekonomske unije, koji je Rusija lansirala suoena sa nemogunou
da usled svoje specifinosti sama ue u EU, a sa krajnjim ciljem da integrie i
ekonomski unapredi postsovjetski prostor, kako bi se ovaj naknadno to vre
povezao sa Evropskom unijom.
Za reavanje zamrznutih sukoba i ekonomski napredak podruja zahvaenih
njima, najbolje bi bilo da se ostvari scenario o ekonomskom objedinjavanju
evropskog i postsovjetskog prostora. Meutim, kao i po pitanju energetike, o
ovome se ne pitaju samo Rusija i evropske zemlje, ve i Sjedinjene Drave, koje
u ovakvoj ideji vide opasnost. Stoga one podravaju irenje EU koje ne bi bilo
kompatibilno, ve bi ilo na tetu ruskog projekta i uopte ruskog uticaja na
postsovjetskom prostoru. Na taj nain bi SAD da iskoriste privlanost
evrointegracije da od drava upletenih u zamrznute sukobe sluei se
evropskom politikom uslovljavanja iznude reenja istih koja njima odgovaraju,
a suprotstavljena su ruskim interesima. Dakle, i na ekonomskom planu bi bilo
neophodno da se dva kljuna aktera, SAD i Rusija sloe u stavovima, kako bi
se postsovjetske dravice na odgovarajui nain ekonomski integrisale i
iskoristile tu integraciju za ekonomski napredak koji bi posluio svrsi reavanja
52

Dov Lynch, Separatist States and PostSoviet Conflicts, op. cit., pp. 843845.

297

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

zamrznutih sukoba. Naravno, uz svest da ekonomski napredak nee otkloniti

identitetske razlike koje definiu strane u sukobu.
Demokratski aspekt. Postsovjetske de facto drave odlikuju se (kao i veina
zemalja nastalih na podruju biveg Sovjetskog Saveza) autoritarnim, u
najmanju ruku hibridnim, ali ipak nedemokratskim reimima sa jakim
predsednicima, od kojih neki ostaju na vlasti jako dugo.53 Nedemokratinosti
ovih reima doprinosi i uticaj Rusije, koja nastoji da njoj lojalni ljudi budu na
vlasti, nezavisno od izborne volje graana.54 Prema tezi o demokratskom miru,
ovo bi bio kljuni inilac koji utie na produavanje zamrznutih sukoba i
mogue obnavljanje nasilja, dok bi demokratizacija postsovjetskog prostora bila
najbolje reenje za mir. Pre svega zbog toga to bi demokratizacija omoguila
miroljubivo dolaenje do modela koji bi bio zasnovan na konsocijaciji, tj. u
kome bi manjine koje ele da se otcepe dobile ravnopravnu mogunost da
uestvuju u vlasti zajednike drave.
Ako bismo i prihvatili spornu i objanjenjem siromanu tezu o
demokratskom miru, postavlja se pitanje kako uopte ostvariti demokratiju u
dravama koje su ukljuene u zamrznute sukobe? Autori koji se bave
demokratizacijom istiu kako ona ne moe ni da otpone u dravama gde postoje
znaajni delovi stanovnitva koji datu dravu ne oseaju kao svoju.55 Uz to,
protivrean uticaj velikih sila, manjak bezbednosti i loa ekonomska situacija,
inioci su koji doprinose autoritarnim tendencijama. Pomenuti izgledi za evropsku
integraciju mogli bi pozitivno da utiu na demokratizaciju ovih podruja, jer je
ona jedan od uslova za pridruivanje EU. Meutim, od EU drugaije deluju SAD,
koje su (kao i Rusija), iako deklarativno za demokratiju, u odreenim sluajevima
(ovo je najvidljivije u Gruziji) pre sklone da podre njima lojalan autoritarni
reim, nego demokratsku vlast koja bi pre odgovarala interesima druge velike sile.
Prema tome, i ovde vidimo kako razliite strateke raunice SAD i Rusije
negativno utiu na reavanje zamrznutih sukoba, u ovom sluaju tako to ometaju
demokratizaciju aktera koji uestvuju u njima. No, ak i kada bi se Rusija i SAD
53
54

55

298

Na primer, Igor Smirnov je 20 godina (19912011) bio predsednik Pridnjestrovlja, a

Vladislav Ardinba je vladao Abhazijom 15 godina (19902005).
Primer su predsedniki izbori u Junoj Osetiji novembra 2011, na kojima je ruski favorit
izgubio, a koje je vrhovni sud ove de facto republike naknadno ponitio. Q and A: South
Ossetia separatist presidential election, BBC News Europe, Internet, http://www.bbc.co.uk
/news/worldeurope17448113 14/6/2012
Juan Linz and Alfred Stepan, Problems of Democratic Transition and Consolidation:
Southern Europe, South America, and Postcommunist Europe, Johns Hopkins University
Press, 1996, pp. 1637.

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

u sklopu nekog ireg paketa meusobnog sporazumevanja sloile da pomognu

demokratizaciju ovih podruja, ne treba gajiti iluzije da bi to bilo dovoljno za
reavanje zamrznutih sukoba. Moda bi demokratski izabrane elite bile spremnije
da miroljubivo ree sukobe, ali smo pre skloni da tvrdimo da bi u veini sluajeva
reenje do koga bi se na kraju dolo pre bio sporazumni razvod (po
ekoslovakom modelu), nego reintegracija u neku vrstu konsocijacione
zajednice belgijskog ili vajcarskog tipa.
ZAKLJUAK:
PUT ZA REAVANJE ZAMRZNUTIH SUKOBA
Iz celokupne analize aspekata zamrznutih sukoba na podruju OEBS, kao
glavni zakljuak namee se sledei:
SAD i Rusija su kljuni akteri koji u svojim rukama dre kljueve reenja
postsovjetskih zamrznutih sukoba. Bez saglasnosti ovih sila u stavovima na
terenu meunarodnog prava, bezbednosti, energetike, ekonomije i demokratije,
ovi sukobi e u dugoronoj perspektivi ostati zamrznuti.
Slino se moe rei i za kosovski sukob, uz ogradu da je tu uloga Rusije
manja i da se svodi na suprotstavljanje legalizaciji nezavisnosti Kosova
njegovim nepriznavanjem. to se tie Kipra, tu bitnu ulogu pored ovih dveju
sila igra Turska, mada nije iskljueno da tu regionalnu silu, kao i neke evropske
zemlje (npr. Nemaku) moemo posmatrati kao bitne igrae (nezavisno od
Rusije i SAD) i u ostalim pomenutim sukobima.
Na kraju, i jedna napomena u vezi sa fenomenom zamrznutih sukoba uopte.
Oekujemo da prouavanje ovog fenomena dobije na znaaju u budunosti, s
obzirom na to da je kljuni element definicije zamrznutih sukoba nesklad izmeu
pravnog i faktikog stanja. Dananji svet pun je globalnih izazova koji zahtevaju
kvalitetnije upravljanje meunarodnim poretkom, a za ovo su pak potrebni
efikasni meunarodnopravni mehanizmi. Kako oni jo uvek ne postoje, to se
moe oekivati uestalo javljanje rasednih linija izmeu meunarodnog prava
kakvo jeste i faktikih meunarodnih odnosa, koji idu svojim putem. U tim
rasednim linijama mogu se smestiti i neki novi sukobi, moda i veih razmera od
analiziranih, koji bi usled protivrenih volja velikih sila o pravnom regulisanju
njihovih posledica ostali zamrznuti. Iskustvo zamrznutih sukoba koje smo
analizirali dobra je polazna taka za suoavanje i sa svim buduim sukobima u
smislu traganja za njihovim punim reenjem, umesto zamrzavanja, za koje smo
videli u kojoj meri oteava put za reavanje sukoba.
299

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

LITERATURA
1. Bellamy, Alex J. and Wheeler, Nicholas J, Humanitarian Intervention in World
Politics, Internet, http://cadair.aber.ac.uk/dspace/bitstream/handle/2160/1925/
Wheeler?sequence=1 12/7/2012.
2. Blank, Stephen, Russia and the Black Seas Frozen Conflicts in Strategic
Perspective, Mediterranean Quarterly, Vol. 19, No. 3, Summer 2008, pp. 2354.
3. Borgen, Cristopher J, Imagining Sovereignty, Managin Secession: The Legal
Geography of Eurasias Frozen Conflicts, Oregon Review of International Law,
Vol. 9, 2007, pp. 477535.
4. Ciobanu, Ceslav, Frozen and Forgotten Conflicts in the PostSoviet States: Genesis,
Political Economy and Prospects for Solution, Richmond, 2008.
5. Ciobanu, Ceslav, Political Economy of Frozen Conflicts in exSoviet States:
Challenges and Prospects for the U.S. and Russia, Revista stiintifica a Universitatii
de Stat din Moldova, 3 (13), 2008, pp. 119127.
6. Cohen, Stephen, Obamas Russia Reset: Another Lost Opportunity?, June 1,
2011, Internet, http://www.thenation.com/article/161063/obamasrussiareset
anotherlostopportunity 14/6/2012.
7. Dragani, Maja, Trapara, Vladimir, Energy Security Dilemma in the Eurasian Gas
Market (rukopis u pripremi za tampanje u zborniku sa meunarodne konferencije).
8. European security treaty, Draft, Internet, http://archive.kremlin.ru/eng/text
/docs/2009/11/223072.shtml 12/06/2012.
9. Evans, Malcolm D, International Law, Oxford University Press, New York, 2003
10. Krea, Milenko, Meunarodno javno pravo, Pravni fakultet, Beograd, 2010.
11. Lavrov, Sergei, The EuroAtlantic Region: Equal Security for All, Russia in
Global Affairs, No 2, AprilJune 2010, Internet, http://eng.globalaffairs.ru/number/
The_EuroAtlantic_Region:_Equal_Security_for_All14888 12/06/2012.
12. Linz, Juan and Stepan, Alfred, Problems of Democratic Transition and
Consolidation: Southern Europe, South America, and Postcommunist Europe,
Johns Hopkins University Press, 1996.
13. Lynch, Dov, Frozen Conflicts Unrecognized States in Eurasia, The World Today,
August/September 2001, pp. 3638.
14. Lynch, Dov, Separatist States and PostSoviet Conflicts, International Affairs
(Royal Institute of International Affairs 1944 ), Vol. 78, No. 4, Oct. 2002, pp.
831848.
15. MacFarlane, S. Neil, Frozen Conflicts in the Former Soviet Union The Case of
Georgia/South Ossetia, Internet, http://www.corehamburg.de/documents/
yearbook/english/08/MacFarlaneen.pdf 19/4/2012.
300

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

16. Morar, Filon, The Myth of 'Frozen Conflicts': Transcending Illusive Dilemmas,
per Concordiam, Vol. 1, No. 2, June 2010, pp. 1017.
17. Mullerson, Rein, Precedents in the Mountains: On the Parallels and Uniqueness of
the Cases of Kosovo, South Ossetia and Abkhazia, Chinese Journal of
International Law, Vol. 8, No. 1, 2009, pp. 225.
18. Peet, John, Frozen Conflicts Europes Unfinished Bussiness, Economist, Nov
19th 2008, from The World in 2009 print edition, Internet,
http://www.economist.com/node/12494503 6/6/2012.
19. President of Russia Dmitry Medvedev's Speech at Meeting with German Political,
Parliamentary and Civic Leaders, Berlin, June 5, 2008, Internet, http://www.
ln.mid.ru/brp_4.nsf/0/C080DC2FF8D93629C3257460003496C4 12/06/2012.
20. Q and A: South Ossetia separatist presidential election, BBC News Europe, Internet,
http://www.bbc.co.uk/news/worldeurope17448113 14/6/2012.
21. Rich, Roland, Recognition of States: The Collapse of Yugoslavia and The Soviet
Union, European Journal of International Law, 4, 1993, pp. 3665.
22. Rutland, Peter, Frozen Conflicts, Frozen Analysis (very preliminary draft), Internet,
http://prutland.web.wesleyan.edu/Documents/Frozen_conflicts.pdf 18/4/2012.
23. Ryngaert, Cedric and Sobrie, Sven, Recognition of States: International Law or
Realpolitik? The Practice of Recognition in the Wake of Kosovo, South Ossetia and
Abkhazia, Leiden Journal of International Law, 24, 2011, pp. 467490.
24. Shaw, Malcolm N, International Law, Cambridge University Press, Cambridge,
2003.
25. Stahn, Carsten, Responsibility to Protect: Political Rhetoric or Emerging Legal
Norm?, The American Journal of International Law, Vol. 101, No. 1, Jan. 2007, pp.
99120.
26. The Military Doctrine of the Russian Federation, Internet, http://merln.ndu.edu
/whitepapers/Russia2010_English.pdf 12/06/2012.
27. Transnistrian Conflict after 20 Years: A Report by an International Expert Group,
Witold Rodkiewicz (ed.), Centre for Eastern Studies, Institute for Development and
Social Initiatives Viitorul, Warsaw, Chisinau, 2011.
28. Trapara, Vladimir, Pravila o meunarodnom miru i bezbednosti u svetlu odnosa
izmeu velikih sila, Meunarodna politika, god. LXI, br. 1140, oktobardecembar
2010, str. 8092.
29. Trapara, Vladimir, Uloga OEBS operacija na terenu u zemljama u tranziciji,
Meunarodni problemi, Vol. LXIII, br. 1, 2011, str. 99125.
30. Trapara, Vladimir, Western Balkans and NATO: False Promise of the LongTerm
Regional Security, in: Western Balkans: From Stabilization to Integration,
301

Trapara V. i Joni M., Put za reavanje zamrznutih sukoba na prostoru OEBS, MP 3, 2012,
(str. 275302)

Miroslav Antevski and Dragana Mitrovi (eds.), Institute of International Politics

and Economics, Belgrade, 2012, pp. 425436.
31. Turk, Danilo, Recognition of States: A Comment, European Journal of
International Law, 4, 1993.
32. Van Walsum, Peter, The Security Council and the Use of Force: The Cases of
Kosovo, East Timor, and Iraq, in: The Security Council and the Use of Force:
Theory and Reality A Need for Change, Niels Blokker and Nico Schrijver (eds.),
Martinus Nijhoff Publishers, Leiden/Boston, 2005.
33. Zartman, I. William, Conflict and Resolution: Contest, Cost and Change, Annals
of the American Academy of Political and Social Science, Vol. 518, Resolving
Regional Conflicts: International Perspectives, Nov. 1991, pp. 1122.

Vladimir TRAPARA and Milo JONI

THE ROAD TO CONFLICT RESOLUTION: A COMPARATIVE
ANALYSIS OF FROZEN CONFLICTS IN THE OSCE AREA
ABSTRACT
In this paper the authors comparatively analyze the frozen conflicts in the OSCE
area with an objective to discover specific features of the road to their solution. An
accent has been put on the postSoviet conflicts, while Kosovo and Cyprus are treated
as subsidiary cases. A decisive element of the frozen conflict definition is a disharmony
between the legal and factual state regarding territorial changes which took place as a
consequence of an armed conflict. Thus, the international law aspect is the most
important in considering possibilities for settlement of these conflicts. Other aspects
which are analyzed in the paper are security, energy, economic, and democratic ones.
The common conclusion of the analysis of each of these aspects is that the USA and
Russia are the key actors which influence these frozen conflicts resolution. In the
absence of their consensus, these conflicts are doomed to remain frozen in the long run.
Key Words: frozen conflicts, OSCE, postSoviet space, Transnistria, Abkhazia, South
Ossetia, Kosovo, Cyprus, United States, Russia

302