INFOTEH-JAHORINA, Vol. 4, Ref. B-II-3, p. 98-102, March 2005.

PERFORMANSE OPTIKIH DWDM SISTEMA PRENOSA NA VELIKIM BRZINAMA

THE PERFORMANCES OF THE HIGH BIT - RATES
OPTICAL DWDM TRANSMISSION SYSTEMS
Petar Spalevi, Fakultet tehnikih nauka, Kosovska Mitrovica
Selena Stanoji, Elektronski fakultet, Ni
Dragoljub Martinovi, Via elektrotehnika kola, Beograd
Sran Jovkovi, Via tehnika kola, Ni
Sadraj: U ovom radu su opisane performanse DWDM optikih sistema prenosa na 10 Gb/s i 40
Gb/s u realnim uslovima disperzije, polarizacionih i nelinearnih efekata. Dato je poreenje
karakteristika ovih sistema za razliite modulacione formate optikog signala.
Abstract: In this paper, the performances of DWDM optical transmission sistem at 10 Gbps and
40 Gbps, in real transmission conditions of dispersion, polarization and nonlinear effects, are
considered. These systems characteristics comparison for different modulation formats of the
optical signal is given.
1. UVOD

ili STM - 256) znatno poveavaju iskorienje optikog

opsega i kapaciteta mree.

U neprekidnom nastojanju da poveaju kapacitet i brzinu

postojeih
sistema
prenosa
podataka
projektanti
telekomunikacionih mrea se definitivno opredeljuju za
tehnologiju gustog multipleksiranja vie optikih kanala
(talasnih duina) poznatu kao DWDM (Dense Wavelength
Division Multiplexing). Prednost ove tehnologije je da
obezbeuje viestruko poveanje kapaciteta prenosa. DWDM
koristi mogunost prenosa vie talasnih duina svetlosti
istovremeno jednim optikim vlaknom. To su talasne duine,
(kanali) iz treeg optikog prozora (15301565 nm), tj. iz
oblasti u kojoj je zabeleeno najmanje slabljenje jednomodnog
optikog vlakna 1.
Slika 2. Struktura DWDM sistema
Meutim, brzi sistemi su osetljiviji na efekte koje
izazivaju disperzija, polarizacioni i nelinearni efekti. Pored
toga, performanse sistema e sve vie zavisiti i od vrste
vlakna koje se koristi, a format optike modulacije e imati
presudnu ulogu u pogledu spektralne efikasnosti i otpornosti
sistema na hromatsku disperziju i presluavanja. Zbog toga su
neophodne tehnike za minimiziranje ovih efekata.
2. DEGRADACIJE SIGNALA U DWDM SISTEMU
Pri razmatranju ogranienja u prenosu DWDM long
haul mrea osnovni parametar je svakako snaga signala i
gubici snage pri prenosu optikog impulsa kroz vlakno. U
kvantitativnom pogledu, koliinu gubitaka snage moemo
posmatrati kao snagu koju treba dodati signalu da bi stigao do
prijemnika a da se pri tom odri potreban nivo BER sistema.
BER (Bit Error Rate) je osnovna mera kvaliteta digitalnog
prenosa. To je verovatnoa da se, usled degradacija i umova
na liniji, u prijemniku pogreno interpretira poslati simbol. Za
veinu praktinih DWDM mrea, prihvatljiva vrednost BER
je od 10 -9 do 10 -12. Osim toga, ITU T preporuka G.957
preporuuje da gubitak snage za optike mree ne sme prei
2 dB. Postavljanjem optikih pojaavaa moe se znaajno
poveati snaga optikog signala koja stie na fotodetektor.
Danas su najee primenjivani optiki pojaavai tipa EDFA
( Erbium Doped Fiber Amplifier) koji se postavljaju du
optikog linka i efikasno poveavaju snagu optikog signala.

Slika 1. Oblast minimalnog slabljenja jednomodnog

vlakna
Druga znaajna prednost DWDM sistema jeste
transparentnost u pogledu razliitih brzina i formata signala
koji se prenose. To se postie zahvaljujui isto optikim
funkcijama komponenata ovog sistema (multiplekserima i
demultiplekserima optikim add/drop multiplekserima,
optikim pojaavaima, optikim prespojnicima i dr.). Na taj
nain DWDM sistem moe prenositi signale na razliitim
brzinama i razliitim protokolima, na primer: IP, ATM,
SONET/SDH, itd. Tokom protekle decenije napravljen je
izuzetan napredak u izgradnji optikih DWDM sistema
velikih brzina i kapaciteta. Da bi se u potpunosti iskoristili
kapaciteti optikih vlakana, broj optikih kanala u jednom
vlaknu postupno je poveavan od 4 do 160, pri emu je
brzina podataka po kanalu takoe poveavana od 622 Mb/s
do 10 Gb/s. Najnoviji optiki sistemi na 40 Gb/s (OC 768
98

INFOTEH-JAHORINA, Vol. 4, Ref. B-II-3, p. 98-102, March 2005.

Meutim, u long haul sistemima koji obuhvataju velike
razdaljine mora se postaviti vie optikih pojaavaa du
jednog linka. Tom prilikom se u sistem unosi dodatni um
ASE (Amplified Spontaneous Emission). Ovaj um nastaje
jer optiki pojaavai pored toga to pojaavaju korisni
signal, pojaavaju i sluajne, spontano emitovane, umove.
Akumulirani ASE um moe izazvati znaajne probleme.

Opisani efekti se odnose na jedan signal. U DWDM

sistemu koji ima vie kanala javljaju se efekti: meufazna
modulacija (Cross Phase Modulation - XPM ) i meanje etiri
talasa (Four Wave Mixing FWM). Dva ili vie kanala imaju
meusobne nelinearne efekte. Meufazna modulacija izaziva
modulaciju frekvencija susednih kanala i to usled zavisnosti
od intenziteta signala. XPM zbog uticaja ostalih kanala
izaziva fluktuacije pri prenosu impulsa. Ukoliko susedni
kanali putuju istim brzinama, efekat XPM je jo izraeniji.
Ova degradacija se moe izbei paljivim izborom bitskih
brzina susednih kanala (da ne budu iste).

Pored uma koji potie od optikih pojaavaa u brzim

long haul optikim sistemima treba obratiti panju i na
nelinearne efekte vlakna. Nelinearnosti u vlaknu izazivaju
znaajne degradacije signala u brzim DWDM sistemima.
Intenzitet elektromagnetnih talasa koji se prenose vlaknom
pojaava nelinearne efekte. Indeks prelamanja ima jaku
nelinearnu komponentu koja zavisi od nivoa snage signala.
Nelinearnosti uzrokuju nelinearni fazni pomeraj NL koji
je dat izrazom:
1 e L
(1)
NL Pul

gde je

Osim XPM u viekanalnim DWDM sistemima znaajan

je i efekat meanja etiri talasa (FWM). Nastaje zbog
nelinearne prirode indeksa prelamanja samog optikog
vlakna.To je mehanizam degradacije treeg reda jer generie
harmonike treeg reda u sistemima sa jednim kanalom. U
sistemu sa vie kanala mehanizmi treeg reda generiu
harmonike treeg reda ali i niz meuprodukata. Ovi
meuprodukti esto padaju u blizini ili na same eljene
signale izazivajui velike probleme jer se, obzirom da se
meaju sa korisnim signalima ne mogu filtrirati. Zbog toga se
moraju preventivno spreiti. Na primer, kada tri optika
kanala na talasnim duinama 1, 2 i 3 putuju tako da su
blizu talasne duine nulte disperzije, oni se meusobno
meaju i formiraju etvrti signal ija je talasna duina:

koeficijent nelinearnosti i jednak je:

n
2 0
c Aeff

(2)

4 1 2 3

n2 indeks prelamanja obloge ( 2,35 x 10 -20 m2/W za

slicijum); Aeff efektivni popreni presek jezgra vlakna m2;
Pul ulazna snaga svetlosti W; - koeficijent slabljenja
vlakna.

(3)

Ova talasna duina se moe dalje meati sa ostalim

kanalima pri emu se javlja presluavanje. Za x talasnih
duina u vlaknu broj kanala (N) nastalih efektom FWM je:

Obzirom da je Pul vremenski zavisna veliina, nelinearni

fazni pomeraj izazvan brzim optikim impulsima u DWDM
sistemima je dinamika veliina. Javlja se irenje impulsa kao
posledica zavisnosti snage od faznog pomeraja. Da bi se
kontrolisao maksimalni fazni pomeraj impulsa treba podesiti
prag maksimalne ulazne snage. Maksimalni prihvatljiv fazni
pomeraj treba da bude: NL 1 . Nelinearni fazni pomeraj
je efekat poznat kao autofazna modulacija (SPM- Self Phase
Modulation). Dok optiki impuls putuje vlaknom prednja
ivica izaziva porast indeksa prelamanja vlakna to dovodi do
plavog pomeraja. Opadajua ivica impulsa smanjuje
indeks prelamanja vlakna izazivajui crveni pomeraj. Ovi
pomeraji unose frekvencijski irp na svakoj ivici koji u
kombinaciji sa disperzijom vlakna izaziva irenje impulsa.

x2
2

x 1

(4)

Na slici 4 su prikazane amplitude tri originalne talasne

duine signala i devet produkata nastalih zbog efekta FWM.
Ovaj efekat najvie zavisi od dva faktora: razmaka
izmeu kanala i disperzije vlakna. to je razmak izmeu
kanala manji efekat je izraeniji. Broj generisanih produkata
FWM je obrnuto proporcionalan disperziji vlakna i najvei je
u taki nulte disperzije. Efekat FWM se izraava u dB i
trebalo bi da ima to negativniju vrednost. Reenje za
ublaavanje FWM je da se kanali razdvoje nejednako tako da
se generisane talasne duine ne meaju sa korisnim
signalima.

Slika 4. FWM u sistemima sa jednako razdvojenim

optikim kanalima

Slika 3. Efekat irenja impulsa usled SPM

99

INFOTEH-JAHORINA, Vol. 4, Ref. B-II-3, p. 98-102, March 2005.

Efekti meufazne modulacije i meanja etiri fotona u
proseku unose slabljenje od po 0,5 dB.

gde su: KPMD koeficijent disperzije polarizacionog moda i

L duina vlakna.

Naravno, kao i u veini telekomunikacionih sistema u

DWDM sistemima najvee probleme stvaraju efekti
hromatske disperzije (Chromatic dispersion CD). U
tradicionalnim prenosnim sistemima hromatska disperzija
izaziva irenje impulsa i na taj nain degradira signal
poveavajui BER sistema. Na veim brzinama ovaj efekat je
jo izrazitiji. Da bi se obezbedio kvalitetan prenos nakon
nadogradnje sistema mora se odmah uvesti kompenzacija
hromatske disperzije.

Tipina margina sistema za PMD u long haul linkovima

je 1 dB, ali zavisi od duine prenosa. U sistemima na 10 i 40
Gb/s ak i DGD reda 50 ps degradira performanse sistema
izazivajui veu vrednost BER.

Ukupna disperzija linka zavisi od rastojanja (km) kao i od

opsega (nm) lasera u predajniku. Ukupno kanjenje usled CD
mora biti manje od 20 % bitskog intervala. Obzirom da u
DWDM sistemima nema regeneratora mora se voditi rauna
o tome da se postave napredniji predajnici koji bi mogli da
prue dovoljno jak signal za vea rastojanja.
Kompenzacija hromatske disperzije izvodi se pomou
vlakna sa negativnom disperzijom tzv. jedinice za
kompenzaciju disperzije (Dispersion Compensating Fiber
DCF). Napominjemo da nulta disperzija nije dobra za
DWDM sistem jer izaziva nelinearnosti kao to je FWM.
Svi nabrojani efekti su karakteristini i za sisteme na
niim brzinama. Meutim, u sistemima na 10 i posebno 40
Gb/s pored ovih, naroito je tetan efekat disperzije
polarizacionog moda (Polarization Mode Dispersion PMD).
To je efekat koji se javlja zbog asimetrije u samoj strukturi
vlakna ali i zbog temperaturnih i drugih promena u
okruenju, kao i potencijalnih deformacija prilikom
postavljanja ili rukovanja optikim vlaknima [2]. Zbog ovih
uzroka u vlaknu se svetlosni zrak dvojno prelama zbog ega
nastaju dva ortogonalna polarizaciona moda jednog istog
signala.
Mera PMD je diferencijalno grupno kanjenje
(Differential group delay DGD) koje se moe jednostavno
objasniti kao vremenska razlika u viestrukim spektralnim
komponentama (na viestrukim brzinama) du vlakna. Ose
polarizacije nisu vie jedinstvene i razmak izmeu njih raste
kada se impuls prenosi vlaknom. Razlika je proporcionalna
DGD u.

3. POREENJE MODULACIONIH
DWDM SISTEMIMA

FORMATA U

Poslednjih godina poklanja se velika panja istraivanju

optikih modulacionih formata za ultra duga rastojanja
optikog prenosa. Uticaj optikih modulacionih formata na
tipove prenosnih vlakana i brzine podataka u DWDM
sistemima je izuzetno vaan pri donoenju stratekih odluka u
pogledu instaliranja optikih mrea i razvoja optikih
ureaja.
Do nedavno NRZ (non-return-to-zero) je bio dominantni
optiki modulacioni format. Novija istraivanja bila su
motivisana zahtevima za poveanjem kapaciteta prenosa,
boljom pouzdanou sistema i optimalnim radnim uslovima.
Intezivno su prouavani razliiti modulacioni formati signala
u telekomunikacionim sistemima i mreama.
Optiki sistemi prenosa imaju specifine karakteristike i
razliite izvore degradacija perfomansi sistema. Iako ne
postoji idealni format koji je imun na sve vrste izvora
degradacija, odgovarajui izbor jednog od naprednijih
optikih modulacionih formata moe, do izvesne mere,
minimiziranjem efekata nekih degradacija doprineti
poboljanju perfomansi sistema. U optem sluaju izbor
optimalnog optikog modulacionog formata zavisi od faktora
poput vrste vlakna, brzine podataka po kanalu, rastojanja
izmeu kanala itd.
Signali RZ formata su robusniji na degradaciju koju
izaziva PMD [3]. Izvrena su merenja na 40 Gbit/s na signalu
RZ formata. Dobijena je zavisnost Q faktora od poveanja
DGD (Differential Group Delay) u odnosu na bitsku brzinu
(slika 6).
18
16
14

Q faktor

12
10
8

40 Gbit / s
10 Gbit / s

6
4

Slika 5. PMD u optikom impulsu

Zbog toga, DGD se moe uzeti kao mera PMD za dati
sistem. tavie, PMD za dato vlakno se definie kao srednje
grupno kanjenje koje se moe izraunati na osnovu:
DGD K PMD

2
0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

DGD / Tbit [%]

(5)

100

Slika 6. Funkcionalna zavisnost Q faktora od DGD

u odnosu na bitsku brzinu za signal RZ formata

INFOTEH-JAHORINA, Vol. 4, Ref. B-II-3, p. 98-102, March 2005.

Smanjenje OSNR du linka do njegove minimalne
vrednosti koju mogu da podnesu prijemnici, zajedno sa
efektima prenosa koji su pomenuti, odreuju minimalnu
poetnu snagu koju mora da ima svaki kanal da bi se
garantovale odreene performanse sistema. Pri tom,
nemogue je poveati snagu a samim tim i OSNR do
proizvoljne vrednosti zbog pojaanja nelinearnih efekata koji
izazivaju degradaciju signala i presluavanje izmeu kanala.

Poslednjih godina promovisano je nekoliko savremenih

optikih modulacionih formata za ultra - duga rastojanja.
Meu njima, CS-RZ (carrier suppressed return to zero),
NRZ DPSK (non return to zero differential phase shift
key) i RZ- DPSK (return to zero differential phase shift
key) su pokazali obeavajue eksperimentalne rezultate u
poreenju sa konvencionalnom NRZ modulacijom.

U optem sluaju tolerancija disperzije 40 Gb/s sistema je

16 puta manja nego za 10 Gb/s sisteme 4. Eksperimentalni
rezultati su pokazali da su signali NRZ formata u sistemima
na 40 Gb/s vrlo osetljivi na promene parametara sistema.
Na slici 7 je prikazan dijagram oka za signal NRZ
formata u prisustvu disperzije za sluajeve razliite duine
standardnog jednomodnog vlakna bez kompenzacije i sa
potpunom kompenzacijom.

a)

l=10 km, bez kompenzacije

a) l=2 km, bez kompenzacije

b) l=10 km, sa kompenzacijom pomou DCF
Slika 8. Dijagram oka za sistem na 40Gb/s
za signal RZ formata;

b) l=5 km, bez kompenzacije

c)

l=10 km sa kompenzacijom disperzije

Slika 7. Dijagram oka za sistem na 40Gb/s za SMF

vlakno i signal NRZ formata na razliite duine vlakna;
Signali RZ formata su pokazali znatno bolje performanse
u pogledu tolerancije na hromatsku disperziju i degradaciju
talasnog oblika usled Kerr - ovih nelinearnih efekata. Na slici
8 je prikazan dijagram oka za signal RZ formata u sistemu na
40 Gb/s.
Ipak, napominjemo da ima radova koji pokazuju i donekle
drugaije rezultate u pogledu pogodnosti odreenih optikih
modulacionih formata, to je posledica konkretnih uslova u
datom telekomunikacionom sistemu. Uoeno je da irina
opsega elektrinog filtra takoe igra vanu ulogu u pogledu
performansi optikog signala.

Do sada nije izvrena kompleksnija studija o uticaju

razliitih optikih modulacionih formata na razliite tipove
optikih vlakana i razliite brzine prenosa podataka u
DWDM sistemima. Jedno od istraivanja 5 koje se odnosilo
na poreenje perfomansi optikog sistema sa standardnim
jednomodnim vlaknom (single mode fiber - SMF), vlaknom
sa velikim efektivnim poprenim presekom (LEAF - large
effective area fiber), vlaknom sa stvarnim talasom (TW - true
wave) i vlaknom sa stvarnim talasom i redukovanim nagibom
(TWRS true wave reduced slope). Razmatrana su 4 optika
modulaciona formata: NRZ, CS-RZ, RZ-DPSK i NRZDPSK. Rezultati su pokazali da za 10 Gb/s prenos standardno
jednomodno vlakno (SMF-28) ima najbolje perfomanse za
sve optike modulacione formate zbog svojih malih
nelinearnih presluavanja, dok u 40Gb/s sistemima autofazna
i meufazna modulacija postaju vaan uzrok degradacija
perfomansi to SMF -28 ini osetljivijim zbog njegove velike
disperzije. Da bi se SMF - 28 vlakno koristilo u sistemima na
40 Gb/s mora se primeniti neka od optikih faznih modulacija
kao to je DPSK.
Sve u svemu, DWDM sistemi moraju pruiti podjednako
dobre performanse nakon nadogradnje (poveanja kapaciteta
i brzine), tj. moraju obezbediti potreban nivo skalabilnosti,
integrisano upravljanje i kontrolu parametara sistema u
svakom trenutku.

101

INFOTEH-JAHORINA, Vol. 4, Ref. B-II-3, p. 98-102, March 2005.

4. ZAKLJUAK

LITERATURA

Najnoviji sistemi na 40 Gb/s znatno poveavaju

mogunost iskorienja propusnog opsega. S druge strane,
brzi sistemi podleu intenzivnijem uticaju disperzije i
nelinearnih efekata u vlaknu. Zato je neophodna precizna
kompenzacija disperzije, naroito PMD. Za razliku od
hromatske disperzije, nije mogue odrediti tanu vrednost
PMD jer ona zavisi od sluajnih parametara koji se menjaju u
vremenu i interaguju na komplikovan i nepredvidiv nain.
Zato se kompenzacija PMD mora obavljati po svakom
optikom kanalu da bi se postigle eljene karakteristike
sistema. Svi efekti degradacije signala u savremenim DWDM
sistemima imaju kompleksne meusobne interakcije i stoga
posledice koje se ne mogu zanemariti jer direktno utiu na
brzinu prenosa i razdaljinu na koju se signal moe preneti.
Performanse brzih sistema e izuzetno zavisiti od vrste
vlakna, a modulacioni format signala e igrati presudnu ulogu
u postizanju odreene spektralne efikasnosti sistema i
njegove otpornosti na efekte disperzije i presluavanja.

[1] M. C. Stefanovic, P. Spalevic, S. Stanojcic, D.

Martinovic The performances of the high-capacity DWDM
optical system, UNITECH 2004, Gabrovo
[2] G.P.Agrawal, Fiber optic Communication System
, John Wiley&Sons, II Ed., 1997.
[3] P.Andreksson, A comparison between NRZ and RZ
data formats with respect to PMD induced system
degradation, Academic Press, San Diego 1997
[4]
C.D.Poole,
J.Nagel,
Optical
fiber
telecommunications IIIA, I.P.Kaminow, T.L.Koch, Ed,
Academic Press, San Diego 1997
[5] C. Allen, K. Demarest, PMD insensitive SCM
Optical Receiver Using Polarization Diversity, IEEE
Photonics Technology Letters, Vol. 14, No. 11, November
2002.

102