Dobrobiti Yoge

1. Fizike dobrobiti
o Yoga putem istezanja i uvrtanja bitno poboljava cirkulaciju to doprinosi boljoj ishrani tkiva i
ienju tela od od otrova i potroenih tvari. Poboljana cirkulacija utie na usporavanja
otkucaja srca i na smanjenje krvnog pritiska
o Najoigledniji eekat !oge je poveanje snage i pokretljivosti zglobova i elastinost ligamenata.
o "roz pravilno i osveeno disanje# !oga disanje poveava kapacitet plua. "oncentracija na
duboko disanje poveava alkalnost a smanjuje kiselost tela to povljno utie na zdravlje kostiju i
miia i smanjjuje slabost# glavobolje i depresije.
o Yoga primetno ubla$ava bolove kao to su bolovi u le%ima# artritis# migrene# glavobolje#
menstrualni bolovi itd.
o Yoga je prevashodno orijentisana na preventivu bolesti# ui nas da volimo i uvamo nae telo i
jaa nam imuni sistem# to sve doprinosi poboljanju i odr$avanju ukupnog zdravlja.
o &e$bajui !ogu izgledamo i oseamo se mla%i nego to jesmo.
'. (entalne i emotivne dobrobiti
o Popravlja raspoloenje.)okom praktikovanje !oge ubrzo primetimo da nam pogled na svet
postaje pozitivniji a misli i introspekcije pozitivnije to doprinosi poputanju anksioznosti#
negativnosti i depresije. *eneralno# !oga nam poboljava raspolo$enje i ini nas boljim i
sretnijim ljudskim biima.
o Smanjuje stres.Yoga je najstariji poznati razvijeni sistem za rad na samome sebi. Yoga
polo$aji# disanje i meditacija su kliniki dokazane metode za umanjenje stresa i njegovih
posledica.
o Unapreuje mentalne finkcije.(nogi !oga polo$aji popravljaju pamenje i koncentraciju# te
kooridnaciju i ine motorne unkcije.
o Poveava samopouzdanje i samoprihvatanje.Praktikovanje uvee samopouzdanje naroito
to !oga nije takmiarski sport nego je individualna ve$ba koja nam omoguava da se
okusiramo na sopstvene mogunosti i potrebe. +udui !oga ispravlja polo$aj tela nae se
sampouzdanje ubrzo vidi i pri hodu i inae.
,. -uhovne doborobiti
o Yoga gradi svesnost o naem telu# oseanjima# svetu oko nas i potrebama drugih.
o .napre%uje me%upovezanost i me%uzavisnost izme%u tela# ula i duha.
o Poma$e nam razvoju oseanja celovitosti i jednosti.
Joga je disciplina koja podstie vitalnost tela oplemenjuje oseajni i duhovni ivot. Joga ne
predstavlja samo fizike ve!e iako ne tre!a iskljuiti njihov delotvorni uinak na po!olj"anje
zdravlja i vitalnosti. #na predlae nain tj. $filozofiju sadrajnog ivljenja% odnosno skup duhovnih
moralnih i praktinih smernica za uravnoteen sadrajan i svestan ivot.
Joga /sanskrit0 yga 1 jedinstvo2 je drevna tehnika izikih ve$bi /3sana2 i ve$bi disanja
/Prana!ama2# koja je nastala u 4ndiji gde se smatra sredstvom ka prosvetljenju# tj. postizanjem
jedinstva sa samim sobom i univerzumom /+rahman2. 5oga je veoma bitna
za hinduizam# budizam i %ainizam# kao i mnoge druge religijske i duhovne prakse irom sveta.
6176'7
. sadanje vreme# mnogi ljudi# naroito na zapadu ve$baju 5ogu iz razliitih pobuda8 jedni
ve$baju radi izikog zdravlja# drugi radi razvijanja koncentracije# neki iz odre%enih ilozoskih
ube%enja# a drugi da bi postigli unutranji mir i ravnote$u. 5oga ve$bama se mo$e postii mnogo
ukoliko se ve$ba redovno i uporno. 9ezultati joge se razvijaju prirodno i postepeno.
Joga je nauka (preciznim postupkom dobijamo oekivani rezultat). Ali je i pogled na svet, nain
ivota, duhovna i telesna disciplina. Joga tei harmoniji tela, uma i due....jedinstvu
individualne i !osmike svesti. "akle, krajnji cilj joge je prosvetlenje, ostvarenje, spasenje ili
kako god da se to zove u raznim tradicijama (#$stina je jedna % putevi su mnogi&, Jogananda).
'dravlje, dugovenost, mladolikost i lep izgled su samo nuz(e)ekti joge. Ali dobro, do
prosvetlenja *emo se zadovoljiti i tim sporednim e)ektima.
!roz kombinaciju raznih poloaja (asane), disanja (pranajama) i meditacije, joga unapre+uje
nae ,ziko, mentalno i duhovno blagostanje. -eke blagodeti joge se osete ubrzo nakon
otpoinjanja vebanja dok je za neka druga poboljanja potrebno je vie vremena.
.opularnosti joge je naroito doprinelo to to se moe raditi u svakoj ivotnoj dobi i praktine
nezavisno od kondicije, telesne teine i stepena razgibanosti. /vako radi prema svojoj meri.
Joga nije sport i nije takmienje. 'atvorite oi i radite kao da ste sami u sali.