Panevropski Univerzitet

Banja Luka
Fakultet sportskih nauka
smer - pedagoko nastavni
SEMI!"S#I "!$ I% P"E$ME&!
FUDBAL
&EM! "!$!'
NASTANAK I RAZVOJ ENSKOG
FUDBALA U SVETU
Pro() dr *smo Bajri+ Pavlovi+ !nita
,r)indeksa' -.-/01$S 20/0
Beograd
Mart 20/.) godine
0
SADRAJ:
/) Uvod ))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))2
2) astanak 3enskog (ud,ala))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))) 4
4) Po5e6i 3enskog (ud,ala u 7ugoslaviji)))))))))))))))))))))))))))))))))8
4)/) "azvoj 3enskog (ud,ala u Sr,iji)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))8
.) Pravila igre)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))9
.)/) Igra5i: oprema i sudije)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))9
.)2) Igralite))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))-
.)4) &rajanje utakmi6e i odre;ivanje po,ednika))))))))))))))))))))))))))))))<
.).) Lopta u igri i van nje)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))<
.)8) Prekraji i kazne))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))/0
.)=) *(sajd))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))//
8) Svetska i evropska prvenstva)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))/2
8)/) Svetska prvenstva))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))/2
8)2) Evropska prvenstva)))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))/2
=) ajpopularnije igra5i6e u proteklih /0 godina)))))))))))))))))/4
9) %aklju5ak ))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))/8
-) Literatura ))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))))/=
/
1.UVOD
Fud,al je kolektivni sport koji se igra izme;u dve ekipe: sastavljene od po
jedanaest igra5a) Fud,al je trenutno najpopularniji sport na svetu) Igra se u
preko 200 zemalja) Mogu ga igrati ljudi svih godita i o,a pola) >esto se o
(ud,alu govori kao o ?najva3nijoj sporednoj stvari na svetu@)
Igra se (ud,alskom loptom na pravougaonom igralitu s travnatom ili
veta5kom podlogom) Aolovi su smeteni jedan nasuprot drugom na kraju u3e
strane igralita) Bilj igre je u,a6iti loptu u protivni5ki gol ,ilo kojim delom tela
osim rukom) 7edino golman mo3e u ograni5enom prostoru: takozvanom
esnaester6u: igrati rukom) Po,ednik utakmi6e je ekipa koja na kraju utakmi6e
postigne vie golova CpogodakaD)
Igre koje su se temeljile na utiranju lopte odigravale su se u mnogim
zemljama tokom istorije) ajstarija igra o kojoj postoje va3e+i dokumenti
jesu Buju: pominje se tokom vojnih ve3,i za vreme $inastije >in u #ini C288)-
20=) pneD)
U #ini se ovaj sport igrao sa ko3nom loptom koja je ,ila napunjena
perjem i dlakama) I 6ilj je ,io pre,a6iti loptu kroz otvor od 40 - .0
6m u malu mre3i6u koja je ,ila oka5ena na dva ,am,usova tapa)Ee+
tada je ,ilo odre;eno da se ruke ne smeju koristiti) Igra je ostala narednih 900
-00 godina popularna i rimljani su je doneli na prostore Eelike Britanije)
Fud,al se zvani5no po5eo igrati /-=4) god) u Engleskoj)
Sada je preko .8 miliona 3ena kao (ud,alerke registrovano u FIF!)
a 4) Svetskom prvenstvu za 3ene u S!$: na (inalnoj utakmi6i izme;u
S!$ i #ine: ,ilo je preko /00)000 gledala6a) Pojava sve ve+eg ,roja 3enskih
ekipa i organiza6ija: naterali su (ud,alske sportske radnike
da se oz,iljnije poza,ave pitanjem 3enskog (ud,ala)
&vrdnje pojedina6a da (ud,al kao sportska grana ne odgovara 3enskim
konstitu6ionalnim karakteristikama i (unk6ionalnim sposo,nostima:
svakodnevno se negiraju uspesima koje 3ene posti3u u (ud,alu)
2
2. NASTANAK ENSKOG FUDBALA

Ee+ u /2) veku su i 3ene: kao i mukar6i: u5estvovale u igri zvanoj soul:
prete+i dananjeg (ud,ala)Prva nezvani5na utakmi6a za 3ene odigrana je
krajem /9) veka u kotskom gradu Inveresk) Izme;u udatih i neudatih 3ena:
koju su udate gospo;e do,ile u svoju korist)
Prva zvani5na utakmi6a (ud,alerki je: Severna Engleska protiv 7u3ne
Engleske: odigrana je 24)marta /-<8) godine: zavrila je rezultatom
9'/ i pratilo ju je oko /0)000 ljudi)
Iako 3enski (ud,al imao svoje prvo zlatno do,a u Eelikoj Britaniji
po5etkom /<20-ih: kada su neke utakmi6e imale vie od 80)000
gledao6a: 8) de6em,ra /<2/: engleski (ud,alski savez izglasao je
za,ranu igre) %a,rana je otkazana u julu /<9/)
U avgustu /</9) odigrao se turnir izme;u 3enskih ekipa 5ije su igra5i6e
,ile radni6e oru3anog skladita na severo-istoku Engleske) jegov
zvani5ni naziv je ,io F&ine G Eear &ees!l(red Eood Munition Airl
BupF: ali je popularno poznat kao FMunitionettes kupF)
Prvi osvaja5i tro(eja su ,ile Blith Spartans: koje su porazile
Bol6kov Eaughan sa 8-0 u utakmi6i odigranoj u Middles,rou /-) maja /</-)
&urnir je odr3avan dve godine zaredom)
4
Broj igra5i6a u poslednjih pet godina je utrostru5en) Evropska
prvenstva se igraju od /<-2)godine) Prvo Svetsko prvenstvo za 3ene
organizovano je /<</) godine u #ini) $ok se Evropska prvenstva igraju
od /<-<)godine)
Sada je Henski (ud,al najpopularniji u S!$ u: a veoma masovan je i u
orvekoj: Ivedskoj: Finskoj: $anskoj: ema5koj: Belgiji: Italiji:
Fran6uskoj ))) Erlo popularan u #ini: 7apanu: #oreji: !ustraliji)
*svaja prostore Brazila: !rgentine: Perua: Urugvaja: !l3ira: Izraela:
"usije: 7ordana: Irana)Sti5e popularnost i u drugim zemljama: pa i na
Balkanu' u "umuniji: Bugarskoj: Sr,iji: BiJ: Jrvatskoj )))
.
3. POECI ENSKOG FUDBALA U
JUGOSLAVIJI
U Beogradu /<=-) godine zvani5no je (ormiran 3enski (ud,alski
savez) Aodine /<=<): odnosno godinu kasnije: (ormirani su 3enski
(ud,alski klu,ovi' Maina6 iz ia: Sloga iz %emuna: Heljezni5ar iz
Sarajeva )))
%enski (ud,al je zvani5no priznat: kao sastavni deo (ud,alske
organiza6ije /8) jula /<92) godine na Skuptini FS7) Pre toga je 3enska
(ud,alska reprezenta6ija 7ugoslavije prvu nezvani5nu utakmi6u
odigrala 2-) 08) /<92) godine) Aodine /<9-) u5estvovala je na
nezvani5nom prvenstvu u Italiji: i zauzela 4) mesto) $o /<<2) godine se
nije pojavljivala na zvani5nim takmi5enjima)
3.1 Razv! "#$%&' ()*+a,a ) S-+.!.
akon raspada SF"7: (ormiran je (ud,alski savez S" 7ugoslavije) Pod
okriljem tog saveza nalazila se i prva 3enska liga 7ugoslavije u
kojoj su u5estvovali uglavnom klu,ovi iz Sr,ije) $o 200= ta liga se
odr3ala menjaju+i samo jednom ime u 3enska liga Sr,ije i Brne gore)
akon ras(ormiranja dr3avne zajedni6e Sr,ije i Brne gore: dolo je
do (ormiranja Fud,alskog saveza Sr,ije i okviru njega i Prva 3enska
liga Sr,ije u (ud,alu i #up Sr,ije)
8
Prva 3enska liga Sr,ije je najvii rang (ud,alskih takmi5enja za 3ene u Sr,iji)
Liga je (ormirana 2009) godine i ,roji /2 klu,ova) i3i rang takmi5enja je
$ruga 3enska liga) Prvak Sr,ije ima o,ez,e;eno u5e+e u Ligi ampiona za
3ene)
#up Sr,ije je na6ionalni (ud,alski kup Sr,ije za 3ene koji se odr3ava
u organiza6iji Fud,alskog saveza Sr,ije) &akmi5enje je (ormirano200=):
nakon to se $r3avna zajedni6a Sr,ija i Brna Aora razdvojila
na Sr,iju i Brnu Aoru) #up Sr,ije je pravni naslednik #upa Sr,ije i Brne Aore)
aisus #up je tradi6ionalni interna6ionalni turnir 3enskih (ud,alskih ekipa:
koji se organizuje pod pokroviteljstvom Aradona5elnika ia od /<<2) godine)
&urnir je okupljao naj,olje ,alkanske ekipe: sa 3eljom da u narednom periodu
okupi i naj,olje evropske klu,ove) $o sada je organizovano /8 turnira)
=
/. PRAVILA IGRE
Pravila igre 3enskog (ud,ala su ista kao i pravila mukog (ud,ala)
Imamo = osnovnih pravila: a to su'
Igra5i: oprema i sudije
Igralite
&rajanje utakmi6e i odre;ivanje po,ednika
Lopta u igri i izvan igre
Prekraji i kazne
*(sajd
/.1. I'-a0.1 2-#3a . %)*.!#
Svaka se ekipa sastoji od najvie // igra5a C,ez rezerviD: od kojih
jedan mora ,iti golman) Aolman se mo3e koristiti rukom ili dlanom te
se kretati s loptom u rukama: ali samo unutar esnaester6a ispred
vlastitog gola: ne protivni5kog) Iako su ostali igra5i Cne golmaniD
raspore;eni od trenera: nema nikakvog ograni5enja to se ti5e
njihovih pozi6ija i kretanja)
*snovna oprema koja je potre,na za nastup uklju5uje maji6u: or6:5arape
Ctu6neD: kopa5ke i adekvatne titnike za potkoleni6u) e smeju
nositi nita to je opasno za protivni5kog igra5a ili tog samog igra5a)
nikakav nakit: pa 5ak ni ven5ani prsten) Samo sudija sme: tj tre,a
nositi sat) Aolmani moraju imati druk5iju opremu od saigra5a: protivni5kih
igra5a i sudija)
Eie igra5a mo3e ,iti zamenjeno tokom utakmi6e) Maksimalan ,roj
9
zamena tokom me;unarodne ta5mi5arske utakmi6e ili ligake utakmi6e je
tri: iako ,roj zamena mo3e varirati u nekim drugim ligama ili
prijateljskim utakmi6ama) Prema propisima FIF! - e:
zamenjen igra5ne sme vie u+i u igru za vreme te utakmi6e)
Utakmi6u sudi glavni sudija: koji ima puna ovl+enja da sprovodi sva
(ud,alska pravila tokom utakmi6e za koju je iza,ran da sudi C8)praviloD)
*dluka glavnog sudije je kona5na) Alavnom sudiji poma3u
pomo+ne sudije: a svuda ,i tre,ao ,iti i 5etvrti sudija: iako FIF! to ne
zahteva) Alavna je uloga 5etvrtog sudije pomaganje ostaloj troji6i
sudija i: ako je potre,no i zameni jednog od troji6e sudija) !ko se povredi jedan
od troji6e sudija: na njegovo mesto uska5e 5etvrti sudija) Budu+i
da u tom slu5aju nema 5etvrtog sudije: na SP-u
200=) vidi se da postoji i peti sudija: koji uska5e na mesto 5etvrtog sudije)
/.2. I'-a,.45#
Igralite je o,lika pravougaonika) %a me;unarodne utakmi6e: du3ina ne sme
prelaziti <0 do /00 metara: a irina ,i tre,ala ,iti izme;u =8 i 98 metara)
Cnekada du3ine <0-//0 metara i irine .8-<0 metaraD: a
danas ta5no /08m sa =-m - po propisima UEFED)*ve du3e linije nazivaju se
aut-linije: a kra+e gol-linije)
$u3ina aut-linije mora ,iti ve+a od du3ine gol-linije)
a gol-liniji postavljeni su golovi)

Aol se sastoji od pre5ke i dve stative) Pre5ka mora ,iti duga ta5no
09'42 metara) Stative se moraju uzdizati 2)..metra od terena)
Ispred svakog gola je esnaestera6: jo poznat i pod nazivima kazneni
prostor) Popre5na linija spaja dve vertikalne linije duge /=:8 metara)
/.3. T-a!a$!# )5a&3.6# . *-#7.va$!# 2+#*$.&a
-
Standardna utakmi6a za odrasle sastoji se od dva dela od .8 minuta
poznatih kao poluvreme) $akle: utakmi6a traje <0 minuta) *,i5no jeizme;u dva
poluvremena odmor od /8 minuta) Alavni sudija je jedini
slu3,eni merila6 vremena na utakmi6i) *n donosi odluku kolika +e
,iti nadoknada izgu,ljenog vremena)
Utakmi6e u ligi mogu zavriti i nereeno: no u nokaut Cmora se do,iti
po,ednikD (azi takmi5enja nereena utakmi6a posle odigranih <0 minuta
reava se produ3e6ima: a ako je i tada nereeno: onda se
pristupa izvo;enju jedanaestera6a)
/./. L25a ) .'-. . va$ .'-#
U Pravilima: dva su osnovna dela igre lopta u igri i lopta van igre)
Sve vreme od po5etnog udar6a pa do kraja poluvremena: osim kada
lopta iza;e van grani6a igralita ili sudija zaustavi igru: lopta je u
igri) #ada lopta nije u igri: ona se vra+a na jedan od osam slede+ih na5ina'
Po5etni udara6' na po5etku utakmi6e: poluvremena ili produ3etka: ilinakon gola
protivni5ke ekipe)
!ut' kada lopta 6elim o,imom pre;e autliniju: lopta je dodeljena
ekipi suprotnoj od one koja je zadnja dotakla loptu)
Aol-aut' kada lopta 6elim o,imom pre;e gol liniju: a da gol nije
postignut: te pod uslovom da je ekipa koja je napadala zadnja igralaCdotaklaD
loptom: gol-aut je dodeljen ekipi koja se do kraja te ak6ije ,ranila)
#orner' kada lopta 6elim o,imom pre;e gol liniju: a da gol nije
postignut: pod uslovom da je loptom poslednja igrala ekipa koja se
,ranila: lopta je dodeljena ekipi koja napada)
Indirekt' lopta se dodeljuje ekipi suprotnoj od one koja je napravila
prekraj koji nije ometao protivnika Co(sajd: predugo dr3anje lopte u
rukama golmana )))D)
Slo,odan udara6' dodeljen je ekipi 5iji je igra5 nad kojim je izvrenprekraj)7eda
naestera6' dodijeljen je ekipi 5iji je igra5 pretrpeo prekraj u
esnaester6u protivnika)
/.8. P-#&-4a!. . &az$#
<
Prekraj u (ud,alu nastaje kada igra5 ugrozi suparni5kog igra5a na jedan
od ,rojnih na5ina' igranje rukom: guranje protivnika: ruenje
protivnika C(aulD ))) %a takve vrste prekraja dosu;uje se slo,odan
udara6 ili jedanaestera6: zavisno gde je prekraj napravljen) *stali
prekraji ka3njavaju se indirektom)
Sudija mo3e kazniti igra5a: zamenu C5ak i ako zamena nije u igriD: te
oso,lje C(izioterapeuta: trenera )))D 3utim ili 6rvenim kartonom)
#azniti se mo3e ,ilo kada: pa 5ak i kratko posle utakmi6e: i to ako je igra5
napravio prekraj koji je ka3njiv prema pravilima (ud,ala)
aj5e+i je razlog kazne nesportsko ponaanje: koje se ka3njava
svakiput kada se naruava duh igre)
Sudija mo3e odlu5iti pustiti prekraj ako smatra da ekipa nad kojom je
prekraj napravljen mo3e ostvariti prednost iz nastavka ak6ije)
Sudija: ako prednost nije ostvarena) tj ako ekipa nad kojom je prekraj
napravljen nije ostvarila neki zna5ajni pomak u ak6iji: mo3e vratiti
igru i dosuditi prekraj koji se izvodi na mestu gdje se prekraj
dogodio) !ko se radi o prekraju koji zahteva kaznu: a ekipa nad kojom je
prekraj napravljen mo3e ostvariti prednost: sudija zadr3ava pravo
kazniti igra5a nakon odlaska lopte izvan grani6e terena)
/.9. O(%a!*
/0
Igra5 je u o(sajdu ako je ,li3i gol-liniji od suparnika i lopte: osim ako
je u svom delu igralita) !ko je igra5 u liniji: tj u ravni sa suparnikom:
tada o(sajda nema) &renutak u kojem pomo+ni sudija mora odrediti imali
o(sajda je trenutak upu+ivanja lopte prema igra5u) !ko u tom
trenutku o(sajda nije ,ilo: igra5 slo,odno mo3e do+i do gol-linije)
!ko je lopta upu+ena igra5u koji je u o(sajdu: a on o5ito pokazuje da
nenamerava igrati loptom ili ometati ,eka u do,ijanju poseda lopte
nazad: tada se o(sajd ne dosu;uje: a neki drugi igra5 slo,odno mo3e
igrati loptom te: naravno: dodavati se: pod uslovom da nema o(sajda)
Pravo Cizvorno praviloD je da napada5 u trenutku upu+ivanja lopte mora
imati minimum dva protivni5ka igra5a ,li3e protivi5kom golu gde je
uglavnom jedan golman a drugi od,ran,eni igra5) "etka je situa6ija da
golman istr5i i intervenie a protivnik odmah vrati loptu ka golu gde
se nalaze napada5 i od,ran,eni igra5: tada je o(sajd ali to pravilo
retko ko od igra5a zna: i zato dolazi do protesta kod sudija i kartona)
8. SVETSKA I EVROPSKA PRVENSTVA
//
8.1. Sv#5%&a 2-v#$%5va
Svetsko prvenstvo za 3ene jedno je od najmla;ih me;unarodnih
(ud,alskih takmi5enja) Henski (ud,al je slavio istinski dolazak u
novem,ru /<</) kada je ro;eno Svetsko (ud,alsko prvenstvo za 3ene:na
am,i6ioznu ini6ijativu tadanjeg FIF! predsednika $r Hoao !velan3)
Prvo svetsko prvenstvo za 3ene igralo se u najmnogoljudnijoj
zemlji #ini) U5estvovalo je dvanaest reprezenta6ija)
!merikanke su osvojile titulu prvaka: po,edivi orveku sa 2'/ pred
=8)000 gledala6a na stadionu &ianhe u Auangd3ou)
8.2. Ev-2%&a 2-v#$%5va
Evropsko prvenstvo za 3ene /<-2)-/<-.) nije ,ilo organizovano turnirski:
nego su reprezenta6ije igrale po grupama ku+i u gostima
protiv svakoga iz grupe) &ako su ,ile organizovane i polu(inalne
utakmi6e: te i samo (inale)
Prva (inalna utakmi6a igrala se u Aete,orgu 2/)08)/<-.) godine i
sjajna Pia Sundhage posti3e jedini gol i donosi Ivedskoj po,edu)
U revanu: Engleska je poravnala rezultat: ali su Ive;anke ipak
slavile nakon jedanaestera6a)
9. NAJPOPULARNIJE IGRAICE U
PROTEKLI: 1; GODINA
/2
Mia Jamm CUS!D je proglaena za naj,olju igra5i6u 2000): 200/): 2002)
akon to je 200/) i 2002god) do,ila tu nagradu: nakon jedne godine
pauze ponovo je 3elela stajati na vrhu) &o joj na 3alost nije ,a polo
za rukom: jer je 0-) okto,ra 200.)god) u Los !n;elesu odigrala svoju
poslednju: oprotajnu: utakmi6u)
Mia je apsolutna zvezda ameri5kog (ud,ala: ali i njen posao vanterena nije
za po6eniti) *snovala je organiza6iju pod nazivom FMiaJamm FoundationF:
organiza6ija koja se ,ori protiv raka kostiju)
Birgit Prin6 Cema5kaD je proglaena za naj,olju 2004): 200.): 2008)
Svoju interna6ionalnu karijeru zapo5inje 29)09)/<<.)god) u Montrealu)&ada kao
/=-to godinjakinja je ula kao izmena u utakmi6i protiv #anade i u
--)min postigla pogodak za po,edu od 2'/) 2008) god) o,ara rekord
dotadanjeg naj,oljeg strel6a ema5ke Jajdi Mohr postigavi //0
golova u /=< utakmi6a: samim tim 29 pogodaka vie izvan terena
Birgit se pokazuje u naj,oljem svetlu) %ajedno sa FIF!-om
se anga3ovala u ,or,i protiv rasizma) U avgustu 2008)god) putuje 8 dana u
!vganistan u sklopu projekta FLearn and plaiF) jena izjava nakon
povratka u nema5ku glasila je' F$ovoljno je ,ilo samo pogledati tu de6u
da ,i se znalo da je to ,io pravi korakF)
Marta CBrazilD je proglaena za naj,olju 200=): 2009): 200-): 200< i 20/0)
a samom po5etku njene karijere: kada je u Brazilu (ud,al smatran jednom
vrstom religije: u kojoj je ,ilo greno da devoj5i6e poput Marte igraju (ud,al:
/4
ona je otkrila svoju lju,av prema (ud,alu)
>ak je i njena porodi6a ,ila protiv toga)
&ako je ova mlada ,razilka: 200.)god) spakovala svoje ko(ere i otila u
Ivedsku kao /--to godinjakinja)
#ao /=-to godinjakinja: Marta po
prvi put nastupa u dresu Brazila na Svetskom prvenstvu za 3ene U-/< u
#anadi: 2002)god)
$a ,i se ve+ u 2004)god) na Svetskom prvenstvu u
ameri6i pojavila u sastavu ! selek6ije Brazilske reprezenta6ije)
akon ove dve mani(esta6ije na kojima je va3ila za podmladak)
Marta200.)god) u !tini pokazuje svoj kvalitet u utakmi6i protiv S!$-a)
$a ,ina slede+em Svetskom prvenstvu U-/< za 3ene ustvari pokazala da
predstavlja motor svoje ekipe)
%a ovakav u5inak adidas je nagradio sa zlatnom loptom)
*va ,razilka iako nije osvojila Svetsko prvenstvo u #ini 2009)god):!didas je po
drugi put nagradio zlatnom loptom i zlatnom kopa5kom: to odlikuje
naj,oljeg igra5a i strel6a: 5ime je iza se,e ostavila
slavnu nema5ku zvezdu Birgit Prinz)

<. ZAKLJUAK
/.
Fud,al je igra milionske popula6ije de6e: omladine i odraslih rasprostranjena
na svim kontinentima) #ao kreativni izraz irokog so6ijalnog i kulturnog spektra
(ud,al se kre+e u prostoru od pet ljudskih (enomena) * tome svedo5i i veoma
razu;ena sportska in(rastruktura C od improvizovanih terena na kojima dominira
igra do (ud,alskih dvora6a na kojima se ispro,anom komunika6ijom
demonstriraju rezultati rada D ,ogat kadrovski poten6ijal C igra5i o,a pola:
menad3eri: nau5ni6i: novinari i dr) D: domina6ija medijskim prostorom:
(inansijske mega dimenzije: kao i drugi ,rojni indikatori)
U svemu tome: pose,no mesto zauzimaju viemilionske so6ijalne grupe
strati(ikovane po pose,nim kriterijumima C od emo6ionalnih i ra6ionalnih do
lokalnih i na6ionalnih D ozna5ene kao pu,lika i navija5i koji sa (ud,alom i me;u
so,om komuni6iraju na se,i svojstven na5in) &a komunika6ija ima pose,no:
spektakularna o,ele3ja u zavrnim klupskim i reprezentativnim takmi5enjima
kao to su ' #up evropskih klu,skih prvaka: Prvenstvo Evrope i Prvenstvo sveta
u kojima u5estvuju na6ionalne selek6ije)
Suvremeni (ud,al dostigao je visok stepen razvoja i kao spoj igre: rada
umetnosti i nauke sve vie se pri,li3ava stepenu razvoja mnogih
visokoorganizovanih s(era rada) U ovim naporima timski rad postaje
neophodnost daljeg uspenog razvoja ovog sporta) #ao i sve drugo i (ud,al +e se
i dalje razvijati i usavravati) Uspeh jedne ekipe u mnoogome zavisi od toga
koliko su njeni igra5i osposo,ljeni na tehni5ko - takti5kom planu igre: kako
individualnom tako i kolektivnom)
Psiho-motorna svojstva igra5a dovedena su skoro do savrenstva: gde vladaju
snaga-,rzina-izdr3ljivost) I na kraju ali ne poslednje po zna5aju: zahteva se
talent i smisao za krea6iju igre: razvijenost per6eptivnog (aktora i tehni5ke
nadgradnje i usavravanja do visokog stepena u igri)

=. LITERATURA
/8
Fud,al za devoj5i6e: #rsti+ P: i: 200/ god
Sve o totalnom (ud,alu: Sportska ,i,lioteka : knjiga .: Beograd: /<98
http'11KKK)s6ri,d)6om1do61<2/2<=091Seminar-Ski-"ad-FU$B!L
http'11KKK)(ud,alskitreningdi()6om1dokumenta1diplomskiL20rad)pd(
http'11KKK),esplatniseminarskiradovi)6om1SP*"&L20IL20ME!$%ME&L20U
L20SP*"&U1ogomet)htm
http'11KKK),esplatniseminarskiradovi)6om1SP*"&L20IL20ME!$%ME&L20U
L20SP*"&U1Istorijat-(ud,ala)htm
http'11sr)Kikipedia)org1sr1L$0L<=L$0LB8L$0LB$L$/L-/L$0LB!L$0LB-M
L$/L-.L$/L-4L$0LB.L$0LB/L$0LB0L$0LBB
http'11sh)Kikipedia)org1Kiki1Fud,al



/=