iveti sa prirodom

(Prirunik za preivljavanje)
by
Neboja Manojlovi, ing. el.
m.nesha@sezam.net
januar 2001.



1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
Re autora, uvod
Kako i ta poneti
Kampovanje
Vreme
Orijentacija
Vatra
Hrana
Voda
Zimski uslovi
Zmije
Trovanja
Sitnice koje to i nisu
Literatura

Ovaj prirunik je pokuaj da se to jednostavnije, to krae i praktinije izloi materija
koja je sama po sebi prilino kompleksna i obimna. Namera je da vam pruim osnovne
stvari koje je neophodno poznavati za bilo kakvu vrstu boravka u prirodi i tako vam
omoguim da osetite deo zadovoljstva i uivanja koja eto mene, ispunjavaju ve
godinama.
Boravak u prirodi, van naselja, je u nas sve popularniji. Ljudi se uputaju u tu
"pustolovinu" voeni raznim motivima, kao to su profesija, prinuda (u sluaju rata ili
elementarnih nepogoda) ili jednostavno zbog rekreacije. Kakvi god da su motivi u
pitanju, vie je nego vano poznavati osnovne zakone koje namee priroda Sam
boravak na istom vazduhu nesumnjivo doprinosi uvanju i jaanju psihikog i fizikog
zdravlja savremenog oveka. Ali ba taj "savremeni ovek" je zaboravio kako da ivi u
prirodi, kako da bude deo nje i kako da je upozna. Zato je i nastao ovaj preko potreban
prirunik, da svima onima koji imaju elje, volje i potrebe za boravkom izvan urbanih
sredina, omogui da to spremnije i to jednostavnije provedu par dana van "civilizacije"
i tako shvate da boravak u prirodi moe biti prilino siguran, jednostavan i pun uivanja.
Navedene injenice, postupci i saveti u ovom priruniku rezultat su iskustva ljudi koji
inae, prirodom poziva ili hobija, mnogo i esto borave u prirodi (vojnici, planinari,
izviai, istraivai, lovci, a ima ak i znanja koja potiu od indijanskih plemena), zatim
linog iskustva i konsultovanja obimne literature. Uloen je maksimalan trud da sve to
bude tano i precizno izneto. Ipak, autor ne moe da snosi odgovornost za nezgode
nastale nepravilnom upotrebom od strane italaca, ili zbog eventualne loe
interprentacije iznetih podataka.
Vama ostaje da izloena iskustva iskoristite na najbolji nain i otisnete se u "divljinu"
koja je oduvek bila nae prirodno stanite samo smo mi malo zaboravili gde nam je i
kako predak iveo
Autor




UVOD
Kampovati ili jednostavno boraviti u prirodi znai iveti i zabavljati se na sveem
vazduhu. Pri tom treba prilagoditi svoje navike sredini koja se razlikuje od svakodnevne.
Ukoliko na to budete spremni, boravak u prirodi e biti ono emu se i nadamo: razonoda
i uivanje. To nije posebno teko ali je svakako potrebno poznavati neke prirodne zakone
kao i tehnike kampovanja. Ovaj prirunik e vam upravo u tome pomoi.
Takoe treba znati da boravak u prirodi nosi u sebi rizik i razne opasnosti. to se bolje
pripremimo: odgovarajua odea, odgovarajua oprema i odreeno znanje, to e boravak
u prirodi biti bezbedniji. Sa eim boravkom stiete i odreena iskustva, pa e svaki
naredni odlazak nuditi vie spokojstva i vie radosti.
Ipak zapamtite: nije majka priroda deo nas nego smo mi deo nje. Ne hodamo ovom
planetom da bismo menjali prirodu nego da bi smo joj se prilagodili. Mi smo ti koji
moramo potovati njene zakone, njene uslove i njene hirove. Ukoliko to shvatimo i tako
se ponaamo ona e nas prihvatiti i mi emo imati samo koristi. U suprotnom nee nas
aliti! Priroda je surova taman onoliko koliko to mora da bude. Stari mudrac je jednom
davno rekao, a vi to shvatite ozbiljno:
"U prirodi ne postoje ni kazne ni nagrade, postoje samo posledice!"
Zato, nauimo da potujemo prirodu i nauimo kako da u njoj preivimo...

KAKO I TA PONETI?
To pre svega zavisi od toga koliko dana planiramo da boravimo u prirodi, gde planiramo
da spavamo i u kom periodu (godinje doba). Nije bez znaaja i to koliki broj ljudi e
kampovati i kojim prevoznim sredstvom se putuje.
Ukoliko planiramo da spavamo u kui : vikendica, brvnara, planinarski dom i sl. onda
neemo nositi ator i vree za spavanje. U suprotnom je ta oprema neizbena, pa e nam
prtljag za toliko biti vei i tei.
Bez obzira koje godinje doba da je u pitanju, treba poneti: rezervni ve, majicu, arape,
toplu jaknu, kabanicu za kiu i opremu za prvu pomo. Iskusniji kamperi sa sobom uvek
imaju noi ("vajcarac", koji je
univerzalan), baterijsku lampu, ibice,
pare kanapa. Korisno je uvek raspitati se
o terenu koji nameravamo da pohodimo, a
ukoliko je mogue treba poneti i
topografsku kartu i kompas. Na ovaj nain
ste se prilino obezbedili za sluajeve da
vas uhvati mrak, nevreme ili pak ako
zalutate.

Prava je umetnost poneti i spakovati stvari:
da nita od potrebnog ne nedostaje a da
niega nema previe. Iskustvo e vam tu
mnogo pomoi, a ukoliko ga nemate pitajte
one koji ga imaju odnosno one sa kojima
planirate boravak. Moj vam je savet, bar u
poetku, da boravak u prirodi planirate sa
nekim ko ve ima dovoljno iskustva i od koga moete mnogo nauiti. Posle se moete i
osamostaliti!
Kako spakovati stvari u ranac ili bisage? Tu vai prosto pravilo: najtee stvari idu to
blie leima (korpi) i na dnu ranca. Radi ravnotee i lakeg noenja. Zatim idu odea i
obua, kese sa raznim priborom (npr. za linu higijenu), i na vrhu stvari koje vam esto
trebaju: kapa, foto-aparat, hrana U depove ranca stavite stvari koje su sitne ali
potrebne na putu, npr: uturica za vodu, plinska boca, kabanica, karta i kompas, prva
pomo, slatkii Naravno da e veliina i vrsta ranca tj. bisaga direktno diktirati i nain
pakovanja, ali neka ovo bude samo primer kako to uraditi.

KAMPOVANJE
Za krai boravak na jednom mestu (prenoite, odmor od 2-3 dana) ureuje se bivak, a
za dui boravak logor ili kamp. U oba sluaja se primenjuju isti higijenski principi, ali se
kod logorovanja koriste trajnije i sloenije improvizacije koje se ovde nee razmatrati.
Mada na prvi pogled moe da izgleda lako, izabrati odgovarajue mesto za kampovanje
zna biti veliki problem. Mesto za postavljanje atora mora biti suvo, ocedno, blago
nagnuto, zatieno od vetra, da ima drvea ili da je pored ume, udaljeno 2-3km od
movara. Poeljno je da se u blizini nalazi voda (reka, jezero, izvor). U planinskim
predelima mora se voditi rauna o odronjavanju stena, snenih lavina i vejavica. Takoe
Izbegavajte kamenito tle, mesta sa gustom vegetacijom, i mesta gde ima poljskih
glodara.
Kako prepoznati tle? Leti na njemu raste trava bledo zelene boje. Zemlja je suva i
delimino ispucala po povrini dok su njeni donji delovi vsti. Nema tragova mahovine
izmeu busenja i trave.
Ukoliko ima vlage i vode, trava je bujna i ima jarko zelenu boju. Ima i mnogo mahovine
meu busenjem i na podnoju drvea. Ukoliko morate na ovakvom mestu postaviti ator,
dobro je ispod atora postaviti plastinu foliju (najlon) kao izolaciju, ali ipak izbegavajte
mesta pored samih reka i potoka. ak i najmanji potoi za vreme velikih kia prerasta u
bujicu koja moe biti jako opasna. Izbegavajte zemljite okrueno brdacima i peskovito
tle.
Vetar koji u sparnim danima prijatno osveava, moe se oas pretvoriti u ljutog
neprijatelja. Kada se to dogodi atori su u opasnosti. ator postavite tako da bude
svojom najmanjom povrinom okrenut pravcu iz kojeg vetar duva, a ulaz atora naravno
na suprotnu stranu. Lako ete po okolini prepoznati pravac iz koga vetar najee duva:
treba pogledati u travu, oblik drvea i na koju je stranu nagnuto, izgled peska i gde se
skuplja.
ator je najbolje postaviti na ivici ume (nikada u umi). Treba znati da posle kie u umi
jo satima kaplje voda, a jak vetar esto lomi grane drvea. I nikada ispod usamljenog
drveta - jer su esta meta gromova.
Insekti i druge ivotinjice su est problem kamperima. Najee su to komarci, mravi,
krtice, mievi i zmije. Protiv insekata se jednostavno moete braniti odgovarajuom
kremom, mreom, ili biljkom (ispod orahovog lia se ne skupljaju ni komarci ni muice!)
a krtice ete izbei ako izbegavate krtinjake (mesta gde je puno brdaca isitnjene
zemlje). Mievi su dosadni i ire zaraze a nalaze se u blizini jama i barutina. Od zmija
ete se lako braniti dimom tj. logorskom vatrom i ako ne ostavljate otpatke hrane u
blizini atora (naroito otpatke mlenih
proizvoda).
Samo postavljanje atora nije nimalo
komplikovano, naroito ako je to ator za
2-3 osobe. ator uvek dobro zategnite
(zbog vetra ili kie) i iskopajte kanalie
oko atora (po potrebi). Ispod atora
postavite najlon radi bolje izolacije ili ga
pak stavite preko atora kao duplu
zatitu. ator vam sigurno nee
prokinjavati a i nee se unutar atora
pojaviti kondenzacija zbog stvorenog
meuprostora. Ukoliko vam nedostane
koia, moete se posluiti kamenjem ili
ih od grana drvea napravite sami.
Ukoliko pak nemate ator, moete i sami
napraviti odgovarajui zaklon. Za to
moete koristiti ve postojee kolibe,
nadstrenice, igloe, zemunice, peine itd.
Ako toga nema moete sami napraviti
improvizovanu kolibu od prua, granja i
lia. Uz pomo noa ili sekirice se za sat
vremena moete napraviti odgovarajui zaklon. Slike govore dovoljno

Da bismo napravili kuicu ili da bismo jednostavno neto vezali i osigurali potrebno je
znati i kako to uraditi. Evo nekoliko najee korienih vorova koji vam mogu biti od
velike pomoi:




VREME
Pri bilo kom duem boravku u prirodi, vie je nego korisno da znate kakvo vas vreme
oekuje. Kada polazite od kue to ete lako saznati pratei prognozu, ali ako ste ve u
prirodi ta onda?! Noenje tranzistora moe (delimino) reiti va problem, ali ipak evo
nekoliko proverenih i praktinih metoda po kojima moete da saznate kakvo vas vreme
oekuje u narednih nekoliko sati ili dana
Kada je vedro a Mesec oko sebe ima senku (obru) sutra e duvati vetar. uto-crveni
zalazak sunca sa horizontom na kome se naziru niski oblaci bez oblika i forme takoe
predskazuje lo sutranji dan. Loe vreme predskazuje i treperenje zvezda, dalek vidik,
prenoenje odjeka, komeanje raznih vrsta oblaka, podizanje magle na planinama,
izostajanje jutarnje rose, zapadni i juni vetrovi. Ako vam vetar duva, recimo sa istoka a
na istoku se nalaze niski sivi oblaci (nimbostratusi) ili se nebom valjaju neki crni i mrki
oblaci (kumulonimbusi) budite uvereni da e uskoro biti kie i nepogode.
Posmatrajte ivotinje... Visoka divlja (jelen, srnda) ranije (pre mraka) izlazi na pau
ako e uskoro nepogoda. Hrane se brzo, vrlo su nervozni, stalno oslukuju, podiu glavu i
gledaju da se to pre sklone. Na sat-dva pre pljuska, ptice lete veoma nisko lovei tako
bubice koje je pritisak vazduha naterao da budu blie zemlji. Ako se pak na visini vidi
neka ptica, onda je njen let veoma brz, uplaen i sa znacima oigledne urbe da nae
sklonite.
Pogledajte i malo oko sebe. Ako primetite dim iz dimnjaka ili vatru - posmatrajte.
Predznak loeg vremena je rasipanje dima odmah po izlasku iz dimnjaka ili sa ognjita.
Kada se dim lepo, pravolinijski izdie uvis, budite uvereni da narednih 24 asa nee
padati kia. Sitni, lepo formirani oblaci koji su vrlo visoko (cirusi i cirostratusi) sigurni su
predznak lepog vremena. Oblaci "prognozeri" mogu biti i neto vei (cirokumulusi), ali su
obavezno svetli ili kao sneg beli.
Za one koji imaju mogunosti ili uslova, pomenuu i kako se pomou barometra moe
jako sigurno predvideti stabilnost vremena. Ravnomerno lagano poveanje pritiska
tokom itavog dana obeava dui period lepog vremena. Poveanje za 4-6 mm tokom 6
sati oznaava kratko prolepanje. Brzo opadanje pritiska znai pogoravanje vremena.
Lagano opadanje tokom 24 asa prouzrokovano je poveanim zagrevanjem vazduha i ne
znai pogoravanje vremena. Ponavljanje pada i poveanja pritiska, pokazuje nestabilno
vreme.
Pre planiranja bilo kakvog odlaska u prirodu, obavezno se informiite kakvo vas vreme
oekuje narednih dana, jer ete u zavisnosti od toga znati i ta da oekujete i ta od
opreme ili odee da ponesete.

ORIJENTACIJA U PRIRODI
Svakako jedna od najvanijih stvari. Poznavanje orijentacije nekada zaista moe
predstavljati granicu izmeu ivota i smrti. Sigurno je da ste uli prie o ljudima koji su
zalutali u divljini i zato to nisu umeli da se orijentiu i odrede pravac kretanja, vie se
nikada nisu vratili. U prirodi se vrlo lako zaluta, naroito ako su nepovoljne vremenske
prilike: magla, kia, mrak Nemojte misliti da se to deava samo poetnicima ili
neiskusnima - i vrlo iskusnim poznavaocima se deava da se izgube, ali to nije nita
strano ako znate kako da se orijentiete. Zato emo sada neto nauiti o orijentaciji i to
na vie primera, pa e svako koristiti metod koji mu je najlaki ili koji je mogu u datim
okolnostima.
Planine su omiljena odredita ljubitelja prirode. Brda su esto obrasla umom pa vam je
vidokrug obino prilino smanjen. Pronai pravi put zna biti prilian izazov ali je mogue
ukoliko vladate sobom i ostanete prisebni u suprotnom, hvata vas panika i pravite
greke. Prvi savet je: ostanite koncentrisani i pokuajte da otkrijete gde ste. Jedna od
najjednostavnijih metoda je da se popnete na vrh brda ili na najvie drvo i osmotrite
okolinu. Zapazite neku dominantnu taku koja e vam biti orijentir izvesno vreme
(usamljeno drvo, neka stena, proplanak, kua, elektrini stub) - bilo ta ka emu ete
ii i to neete isputati iz vida dok se pribliavate. Vano je da idete to vie
pravolinijski. Pravac se odrava izabiranjem orijentira. Na taj nain ete sigurno negde
izai, pre ili kasnije. Stari iskusni planinci kau: ak i loe izabrani pravac je bolji nego
nikakav. ala je ali i istina.
Kada odredimo pravac u kojem se treba kretati, dalje nam mogu pomoi oblaci. Naime,
smer kretanja oblaka moe da ostane nepromenjen i vie asova pa kao pravac kretanja
moemo uzeti ba pravac kretanja oblaka, suprotan pravac ili pak popreno (levo ili
desno) u odnosu na smer kretanja oblaka. Posebno dobro moe da poslui u umi ili
ikari, kada je teko nai pogodan orijentir. Oblaci ako se vide, mogu da pomognu i nou.
Ukoliko se kreete planinskim stazama, ona su najee obeleena jer ih planinari esto
koriste. Oznaavaju se crvenim prstenom sa belim krugom u sreditu. Postavljaju se du
puteva po stablima, kamenim blokovima i stenama a ispisuju se obino uljanim bojama.
Staze se mogu oznaavati i belim ili crvenim strelicama i brojevima koja znae potrebno
vreme da se, hodajui, taj put proe. Ukoliko naletite na ove oznake samo ih pratite i
sigurno ete izai na neki vei put ili, jo bolje, stii do nekog planinarskog doma.
Meutim, ukoliko ipak znate odakle ste poli i kuda treba da stignete onda ete se vrlo
lako orijentisati odreujui strane sveta. Ostaje problem kako ih odrediti ukoliko nemate
kompas?!

Odreivanje strane sveta pomou sunca i
asovnika

asovnik poloite na dlan ruke, drite ga
vodoravno i okreite tako da malu kazaljku
upravite prema suncu. Lake je okretati sat ako
posmatrate sunce na staklu sata, a okretati treba
sve dotle dok se pravac sunca ne poklopi sa malom kazaljkom. Potom prepolovite ugao
izmeu male kazaljke i broja 12 na asovniku i dobiete - jug. U tom smeru se odabere
pogodan orijentir prema kome se treba kretati. Sever je u produetku zamiljenog pravca
koji spaja asovnik i i izabrani orijentir prema jugu. Ako ostanemo okrenuti prema jugu,
desno nam je zapad, a levo - istok.

Geografska orijentacija pomou sunca,
sata i senke


Da bi ste na ovaj nain odredili strane
sveta, runi ili depni asovnik stavite
vodoravno (na dlan, panj, zemlju) i u
centar vertikalno postavite olovku, drvce
ibice, slamku Predmet e bacati voju
senku u smeru suprotnom od sunca. Kada
ste to uradili, asovnik valja okretati sve
dok senka ne pokrije malu kazaljku
asovnika. Potom ugao izmeu pravca male
kazaljke (to je sada pravac senke) i brojke
12 prepolovite zamiljenom linijom i ona e
u produetku pokazivati pravac severa.
Treba znati da e taj pravac pre podne biti
desno od pravca kazaljke, a popodne e biti levo od njih.

Orijentacija pomou sunca i tanog vremena
Moe se smatrati da je sunce u 6 sati ujutro na istoku, u 12 sati na jugu, a u 18 sati na
zapadu. Za tih 12 sati ono pree jedan polukrug, ili izraeno u stepenima 180 stepeni.
Ako tih 180 stepeni podelimo na 12 sati (vreme trajanja puta) dobiemo da sunce za 1
sat pree 15 stepeni.
Kako to praktino izgleda? Na primer, 9 je sati ujutro i elite da u tom trenutku odredite
geografsku orijentaciju. Rekli smo da e sunce u 12 sati biti na jugu, a to je za tri sata.
Sunce se znai sada nalazi na 3x15 stepeni tj. 45 stepeni od tog pravca. Na paretu
papira treba nacrtati ugao od 45 stepeni, pa levi krak toga ugla usmeriti prema suncu.
Desni krak ugla pokazae nam gde e sunce biti kroz tri sata, a to je pravac juga.
Ako se orijentacija vri po podne u 15 asova, sve je isto sem to se tada desni krak
usmeri u pravcu sunca a levi e pokazati gde se sunce nalazilo pre tri asa, tj. u 12
asova. Ve smo rekli da je tada u pravcu juga.

Ovaj nain ne bi bio posebno zanimljiv kada ne bi
omoguavao da se taan pravac severa odredi u bilo
koje doba dana ako nam je poznato tano vreme.
Pretpostavimo da je 16 asova. Od 12 do 16 asova
su protekla etiri asa. Za to vreme senka drveta,
fabrikog dimnjaka, telegrafskog stuba i sl pomerila
se za 60 stepeni (4x15). Ostaje nam samo da na
paretu papira konstruiemo ugao od 60 stepeni i da
njegov desni krak poklopimo sa senkom izabranog
predmeta. Levi krak e pokazivati gde se nalazi
sever.


Orijentacija nou
Nou se orijentiemo pomou zvezda i meseca. Pun mesec ima suprotan poloaj u
odnosu na sunce. Zato jugu (gde se sunce nalazi u podne) odgovara sever, koji pun
mesec zauzima u pono. Ujutro je je mesec na zapadu, a uvee na istoku.
Strane sveta po asovniku i punom mesecu mogu da se odrede kao i pomou asovnika i
sunca. Samo se ovde umesto juga, prvo pronae sever.
Za vreme vedre noi, pravac severa moe da se odredi
dovoljno tano po Severnjai ili Polarnoj zvezdi. Ona se
nalazi se u sazveu Malih kola (Mali medved) a
najlake ju je pronai pomou Velikih kola (Velikih
medved).
Velika kola se sastoje od sedam jasno vidljivih zvezda,
rasporeenih tako da daju sliku zaprenih kola
posmatranih sa strane. Stranice "kola" formiraju etiri
zvezde, a "rudu" tri zvezde. I Mala kola se sastoje od
etiri zvezde u "kolima" i tri zvezde u "rudi". Zvezda na
samom vrhu rude Malih kola jeste Severnjaa. No poto
se Mala kola neto tee uoavaju, najbolje je krenuti od
zadnje stranice Velikih kola: pet duina te stranice se
doda na njenu postojeu duinu, i na kraju tako
produene stranice je Severnjaa.
Severnjaa je najsjajnija zvezda na tom delu neba
(nekada se vidi i po danu), i oznaava pravac severa.


Neki drugi naini orijentacije
Ako je oblano ili ako nemamo asovnik, mogu da nam pomognu "ive busole". Strane
sveta u umi mogu da se odrede po tamnoj pruzi koja se protee od zemlje gotovo do
samog vrha drveta. Dobro je vidljiva na pozadini svetlije kore drveta. Ta tamnija pruga
se uvek nalazi na severnoj strani i obrazuje se od zaostale vlage. Vlana kora se
najsporije sui na severnoj strani, na kojoj ima najmanje sunca.
Sem toga kora drvea sa severne strane je hrapavija i obino je obrasla mahovinom.
Gljive koje ive na drveu bolje rastu sa severne strane jer tamo, kao to smo rekli, ima
vie vlage. Slino tome, zidovi i krovovi zgrada su sa severne strane hladniji i tamniji, i
sa te strane su obrasli gljivama i mahovinom.
Na etinarima se sa june strane pojavljuje znatno vie smole nego sa severne. Na panju
poseenog drveta godovi su ui na severnoj a iri na junoj strani. Mravi prave
mravinjake obino s june strane panja, drveta ili buna. Juna strane mravinjaka je
blaeg nagiba od severne. Ali pazite, ne treba suditi samo po jednom mravinjaku.
Krajem zime i poetkom prolea, mogua je orijentacija po snegu. Severni kraj ume
oslobaa se snega jednu do dve nedelje kasnije od junog kraja. Oko usamljenog drvea,
panjeva i stubova stvaraju se delovi bez snega, koji su izdueni prema jugu. Na severnim
padinama sneg se due zadrava nego na junim.
Suprotno tome, u jarugama, rupama i sl. sneg se bre topi sa severne strane, zato to na
junu stranu udubine ne padaju direktne suneve zrake. Slino se moe videti na
tragovima po snegu koje ostavljaju ovek ili divlja.
Prolena trava je vea, gua i zelenija s june strane velikog kamenja, drvea, ume.
Obratno je kada je dugotrajna sua: tada je trava due zelena sa severne strane.
Ako naiete na potok, krenite nizvodno. Potok vodi u dolinu, prema reici, a tu ete pre ili
kasnije naii na ljude.
Kako da se doe do naselja ili do konica na rubu ume, mogu da pokau pele. Treba
samo da se obrati panja na njihov let: pela sa nektarom i polenom nastoji da se vrati
najkraim putem u konicu.
Orijentacija je mogua i pomou crkava i grobalja. Kod pravoslavnih crkava oltar je na
istoku a ulaz na zapadu, kod katolikih crkava je obrnuto. Krst na kupoli, kod svih
crkava, je postavljen u pravcu sever-jug. Hrianski grobovi imaju nadgrobno obeleje
(spomenik) na zapadnoj strani, znai grob zauzima pravac istok-zapad. Muslimanski
grobovi imaju pravac sever-jug. Spomenik se nalazi na junoj strani groba.
Ako posedujemo tranzistor, moemo i to da iskoristimo. Okrenemo li se zajedno s njim
prema najjaem signalu neke radio-stanice, onda smo usmereni prema odailjau te
radio-stanice. Npr. ako je odailja Radio-Beograda na severu onda smo i mi (tranzistor)
usmereni prema severu.
Svi ovi naini odreivanja strana sveta, izuzev pomou sunca i asovnika, nisu uvek
pouzdani. Zato se treba orijentisati oprezno, rezultate proveravati i ne pouzdati se samo
u jedan pokazatelj.

VATRA U PRIRODI
Vatra u prirodi je svima draga, naroito ako dani nisu ba topli ili ako imamo potrebu da
spremimo hranu. Meutim vatre u prirodi su i vrlo opasne, i na mnogim mestima je
zabranjeno paliti ih!
Zato, ako ve palimo vatru, treba da to radimo oprezno i da pre svega pripremimo mesto
na kome planiramo da je zapalimo. Ukoliko se jednom mestu neemo zadrati vie dana,
onda je dovoljno da od lia, trave i sl. oistimo povrinu od 1m2, tako da dobijemo
"golu" zemlju. Moemo okolo poreati i vee kamenje (jo bolje ako je ploasto) koje e
spreiti da vetar prenese plamen ili iskrice na okolinu. Kamen e delovati i kao "reflektor
toplote" - zraie toplotu i dugo posle gaenja vatre. Ukoliko na datom mestu ostajemo
malo due onda je najbolje da iskopamo malu rupu u zemlji (20-30cm dubine e biti
sasvim dovoljno). Rupa moe biti okrugla ili kvadratna, svejedno.
Nekoliko stvari uvek imajte na umu:
1. Nikada se nemojte udaljavati od vatre i ostavljati je da gori bez nadzora.
2. Nikada vatru nemojte paliti usred ume, jer se vrlo lako zapali stablo ili kronja.
3. Ako odlazimo ili ako nam vatra vie nije potrebna obavezno je treba temeljno ugasiti:
rasturite ar, grane, panjeve, dobro polijte mesto vodom, pospite ga peskom ili
zatrpajte. Budite apsolutno sigurni da ar nije ostao i da se nita ne dimi!!!
Evo nekih jednostavnih, prirunih ognjita koje svako moe napraviti u prirodi:


Improvizovani naini paljenja vatre
Danas je lako zapaliti vatru uz pomo ibica, upaljaa i drugih naprava - ali ako
ostanemo bez njih (izgubili smo, pokvasili)?!? Ne dajte se obeshrabriti jer postoje
mnogi drugi naini za dobijanje vatre. Pomenuemo neka od njih.
Stakleno soivo kroz koje proputamo suneve zrake
moe upaliti vatru. Moemo koristiti soivo dvogleda,
foto aparata, baterijske lampe, naoara, lupe, dno neke
providne staklene boce Fokusiranjem stvaramo iu
(najmanju taku) koja treba da padne na zapaljivi
materijal (trud, mahovina, suva trava, lie, slama).

Za dobijanje varnice moemo upotrebiti kresivo. Kao
kresivo moe da nam poslui komad elika (no) i
kremena (belutak ili slian kamen). Jednostavnim
udaranjem, kresanjem jednog o drugi dobijaju se
varnice koje se usmere na zapaljivi materijal. To mora
biti neto to se lako pali, a nabolji su opet trud,
osuena mahovina ili suva sitna trava. im se primeti
dim znai da je dolo do paljenja pa odmah treba uz
pomo suvog iverja, slame, unja i drugog lako
zapaljivog materijala, vatru postepeno pojaavati.
Vatru moemo upaliti i na
"indijanski" nain, uz pomo dva
pareta drveta. Treba nam tvrd
tap (hrast, orah, jasen, bukva),
meka baza (drvena ploa od
bora, lipe, kestena,vrbe) i
zapaljivi materijal (trud,
mahovina). tap moemo
okretati runo, ali je jo bolje
ako napravimo mali luk za
okretanje. tap pritisnemo na
meku drvenu plou, na mestu
dodira postavimo trud i
okreemo tap. Usled okretanja
tapa dolazi do trenja, razvija se
toplota, drvo se zaari i upali
postavljeni trud.
Kako se dobija trud? On se dobija od gljiva koje rastu na stablima bukve, hrasta, duda,
ljive Najbolji trud se dobija kada se zrela gljiva kuva u vodi u koju se stavi pepeo.
Posle dueg iskuvavanja gljiva se osui i dobro istue. Tako dobiveni trud je mek kao
pamuk i veoma lako se pali. Ako nema mogunosti da se gljiva kuva, onda je treba to
bolje osuiti i istui. Umesto truda nam moe posluiti i dobro osuena mahovina.

Potpala i loenje vatre
Prvo jedan savet: sa sobom uvek nosite ibice ili upalja, ali ih i na vreme obezbedite od
vlage ili mogunosti da se pokvase (pad u vodu, kia). ibice se uvaju npr. u plastinoj
kutiji za film. Moe posluiti i bilo koji drugi nepromoivi omot, pa ak i obina najlon
kesa dobro (hermetiki) zatvorena. Takoe, u to nepromoivo pakovane stavite i neto
od materijala za potpalu vatre (papir se ne preporuuje).
Pored pomenutog truda, evo ta jo moemo koristiti za potpalu:
suve granice jele, bora ili aria (smolasto drvo koje se vrlo lako pali). Dovoljno je
poneti par tapia duine desetak cm.
plastino staklo tj. "plestik glas", od koga se naprave ploice duine 10cm i irine
3cm. Ove ploice se ba lako ne pale, ali zato dugo bezdimno gore (oko 5min) i ne
moe ih ugasiti vetar ili slaba kia.
unutranja guma (od bicikla ili automobila). Takoe se naprave trake slinih
dimenzija kao pomenute ploice. Kad se upale gore dugo, a plamen je otporan na
vetar i kiu. Moete ih baciti i u sneg - i dalje e goreti bez ikakvih problema. ak
i ako se pokvase nije problem upaliti ih ibicom ili upaljaem.
Upaljenu gumenu traku ili plastinu ploicu bacite na sveanj spremljenih drva, i
upaliete logorsku vatru i po vetru, i po kii, i po snegu
Za potpalu jo moete koristiti liajeve, suve vlati trave, naputena ptija gnezda, suvu
balegu, brezovu kora, smola, vuneni konac Za loenje vatre koristimo cepano drvo jer
bolje gori od celih oblica sa korom. Korenje drveta daje jaku toplotu. Ne upotrebljavajte
grane koje su leale ispod opalog lia jer su one ve trule i loe gore. Suvo drvo i suve
grane, naravno, najbolje gore. Drva koja lako gore su: javor, breza, hrast, grab, crvena
bukva, zimzelen i beli glog. Da plamen ne bi bio veliki i da ne biste esto loili vatru,
najbolje je u nju stavljati debele balvane ili panjeve.

PRIPREMANJE HRANE
Kada smo uspeno zaloili vatru i napravili ognjite, moemo i da spremimo neto za
hranu. Spremanje hrane u prirodi najee zahteva improvizaciju kao i izuzetno dobro
poznavanje jestivih vrsta: kako biljaka tako i ivotinja.! Zato je ova oblast sama po sebi
previe obimna i prelazi namenu ovog prirunika, ali u ovde dati neke opte napomene
kao i neke korisne savete koji vam mogu pomoi u sluaju nude.
Od oko 300 000 vrsta divljih biljaka, vie od polovine se moe jesti. Koliine divljih
biljaka i ivotinja koje se mogu nai, kako po vremenu tako i po vrstama, veoma su
razliite. Otuda potreba da se esto spremaju jela kombinovana od nekoliko razliitih
vrsta. Za kulinarske potrebe uzimaju se iste koliine divljih jestivih biljaka kao i kada se
jelo sprema od gajenih vrtnih biljaka.
Veoma je znaajno da su divlje povrne biljke i salate ak i bogatije u vitaminima nego
kultivisane biljke. Poto bilje tokom starenja postaje sve bogatije celulozom (otuda i
manje svarljivo) i sve vie gorko, za ishranu treba upotrebljavati prvenstveno mlade
biljke. Najsonije i najjestivije je mlado bilje u prolee, ili novi izbojci koji izbijaju u jesen.
U leto mlado bilje treba traiti po vlanim i senovitim mestima. Gorina se donekle
uklanja tako to se tokom kuvanja odbacuje prva voda. Neke biljke mogu da se jedu i
sirove (salate, voe), ime se obezbeuje vie vitamina i minerala. Meutim bilje je po
pravilu meke, svarljivije i ukusnije kada se kuva.
Vreme kuvanja zavisi od toga da li je upotrebljeno samo mlado lie, odnosno biljke, ili
isto to u poodmakloj vegitaciji. U drugom sluaju kuvanje je neto due i probom treba
ustanoviti da li je zavreno. Kuvanje povra obino traje oko 15-30min. Kada se kuva
povre prva voda se obino odbacuje. Kada je bilje gorko, odbacuju se i dve vode. Imajte
na umu da je meso divljih ivotinja tvre od mesa domaih ivotinja.
Najjednostavnija jela koja moe svako spremiti su razne supe, orbe, salate Za to su
vam potrebni listovi jestivih biljaka ili njihove bobice (kopriva, paprat, ipak, kupina).
Naberete, iseckate, stavite u vrelu vodu i skuvate. Po potrebi dodajte neku zainsku
biljku ili malo soli.
ta sve moete jesti u prirodi? Zaista puno toga, a evo ta se najee koristi: jestive
biljke, peurke, potoni rakovi, puevi, abe, ribe, koljke, zmije, guteri, kornjae,
skakavci, ptice, ptija jaja, sve vrste divljai U krajnjoj nudi moete koristiti mravlja
jaja a takoe i crve koje naete pod korom drveta. U mnogim zemljama (naroito na
Dalekom istoku) se mnoge od ovih stvari rado jedu i smatraju za specijalitete. Vrlo se
jednostavno spremaju: operete ih od mehanikih neistoa (zemlje), lepo ocedite od
vode, i prite u ulju ili masti. Skakavci se spremaju na isti nain.
Zbog izuzetnog znaaja i zbog mogunosti jednostavne i lake pripreme, dau i par
uputstava za spremanje aja i hleba.

Priprema aja
Za pripremanje aja za jednu osobu potrebno je oko 50g svee (zelene) ili 5-10g suene
ajne sirovine i 0,5l vode. Svea ajna sirovina se stavi u vodu koja vri (kljua), sud se
poklopi i skine sa vatre, pa ostavi da stoji 5-10min i na kraju procedi.
Sasuena ajna sirovina se stavi u kljualu vodu, kuva oko 5min i tek onda skine sa vatre
i procedi. ipak i drugi voni plodovi se kuvaju do 10min (malo due). aj od ipka e
vam biti bogatiji vitaminom C ako se posle kuvanja ostavi da stoji jo 30-60min pa tek
onda ocedi.
aj se zaslauje eerom, marmeladom, vonim sirupom, saharinom itd. Ako toga
nemate pri ruci jako je korisno piti i gorak aj.
Koje su to ajne sirovine tj. ajne biljke? Spisak je sledei: kleka, uta zeja soca,
kupina, umska jagoda, gusja trava, petrovac, divlje rue, jaglika, matinjak, vranilova
trava, majina duica, nana, movarni kaun.

Vitaminski napici
U prirodi su nam ba zbog oskudne ishrane ovakvi napici vie nego potrebni. Pripremaju
se od ajnih sirovina, u vidu ajeva.
Kad se aj pusti da odstoji pre ceenja, sadrae vie vitamina C. Ne preporuuje se ipak
da stoji due od jednog sata, jer se posle tog vremena usled razgraivanja smanjuje
sadraj vitamina. Imajte u vidu da neke ajne sirovine pri duem stajanju daju veoma
jake i gorke ajeve, pa nisu za pripremu vitaminskih napitaka.
Veoma bogati i dobri vitaminski napici se spremaju od iglica etinara. Iglice mladih
izdanaka treba otkinuti sa granica i staviti u kljualu vodu na 2-3min da bi se skinuli
votani sloj i smolaste materije. Zatim se izvade, isitne i stave u sud sa tri puta veom
koliinom hladne vode. Ostave da stoje 1-2 asa i onda ocede (kroz gazu i sl.). Napitak
se zasladi. Jedna aa ovog napitka obezbeuje dnevnu potrebu za vitaminom C. Napitak
se u dobro poklopljenom i tamnom sudu moe uvati do 2 dana.
Moe se napraviti i koncentrat vitaminskog napitka: tu jednoj istoj vodi ekstrahuju se tri
partije iglica, ekstrat stavi u sud sa uim otvorom (manji pristup kiseonika) i
zagrevanjem upari do konzistencije sirupa, pa se ohladi. Da bi se izbistrio, ohlaenom
koncentratu treba dodati belance (1 komad na 3-4l ekstrata), dobro ga izmeati,
zagrejati da se belance zgrua, a zatim ostaviti da spadne talog. Bistru tenost odliti i
procediti kroz platno. Bistar koncentrat se onda upari u sudu sa uskim otvorom do
konzistencije gueg sirupa. Ovako pripremljen koncentrat se moe uvati i do godinu
dana u tamnoj i dobro zatvorenoj posudi. Dovoljno je uzeti jednu kafenu kaiicu dnevno
da bi se obezbedile dnevne potrebe za vitaminom C. Ovakvi koncentrati prave se od
ekstrata dobijenog 24-asovnim stajanjem u zakiseljenoj vodi lia lipe, breze, lucerke i
sl.

Pripremanje hleba
Svi znamo da se hleba sprema od peninog brana, ali ukoliko nemamo dovoljne
koliine moe se upotrebiti raeno, jemeno i kukuruzno brano, krompir, ir, divlje
kruke, mekinje, zlatan i druge hlebne sirovine. Uobiajeno je da se peninom branu
dodaje oko 10% ovih sirovina, a u sluaju oskudice i vie.
Pogau moete spremiti na sledei nain: u prosejano brano se doda posoljena voda i
zamesi testo. Srazmera meanja je u odnosu 100:60, zavisno od vrste i kvaliteta brana.
Pri meanju treba dodati malo kvasca, ako ga ima. Umeeno testo stoji 15-30 minuta, pa
se pogaa izvadi, ostavi da stoji oko 15min i potom opet pee jo 45-50min.
Za peenje hleba u prirodi koriste se poljske hlebne pei koje se izrauju od kolja, gline,
zemlje i cigle ali one se ovde nee razmatrati. Meutim, ma kako smeno zvualo, hleb
moete ispei i bez penice. Dau vam nekoliko primera, pa iskoristite onaj koji vam
najvie odgovara.
Prvi problem sa kojim se moete susresti je: gde zamesiti brano ako nemate
odgovarajuu posudu?! Moda ste zaboravili da u rancu imate ist pekir? Na pekir treba
sipati gomilu brana u obliku kupe, napraviti u njoj udubljenje i tamo sipati so i vodu.
Polagano zamesite testo. Od testa napravite tanke dugake vekne, obavijte ih spiralno
oko tapova sa kojih ste skinuli koru. tapove pobodite oko pripremljenog ara,
povremeno okreite i saekajte da se testo ispee.
Hleb moe da se ispee i na ravnom kamenu. U tom sluaju imajte na umu da vekna
mora biti spljotena. Vano je i da kamen bude to tanji. Testo moete oblikovati i u vidu
pogaica. Sirove pogaice se naniu na pogodan tap i onda peku.

Praktini saveti
Kako brzo razluiti jestivo od nejestivog bilja?! Ako biljka lui mleastu tenost (izuzetak
su koprive i maslaak) i nagriza kou, nije za jelo, kao ni biljke jakog mirisa. Gricnite
malo list ili stabljiku. Ukoliko "skupljaju usta" - nisu za jelo. Moete jesti bilje koje jedu i
ptice i ivotinje, jer ono nije otrovno.
Kada elite neto da ispeete (meso, ribu i sl), uvijte hranu u alu-foliju i pecite u vrelom
pepelu ili aru. Tako ete ribu ispei za 15min (po 7-8min sa svake strane) a meso za
oko 40min. Ako nemate nikakvu posudu, posluite se alu-folijom i napravite sud kakav
elite.
Ribu (pile, zec i sl) obavijte mokrom glinom i stavite u ar. Posle pola sata ispeena glina
se raspukne i jelo je gotovo. Najvei deo krljuti ili perja ostaje u glini. Meso moe da se
obavije slojem vlanog papira (ne novinskog) i pokrije sa puno ara tako da do njega ne
dopire vazduh. Posle kraeg vremena peenje je gotovo.
Sve to peete pecite na aru, nikako na vatri. Na pripremljenim tapovima moete
nanizati kobasicu, slaninu, papriku, luk, i pei. Na povei raanj moete (takoe na aru)
pei i kokoku, zeca, ribu, pticu Na samom aru jako lepo moete ispei krompir ili
mlade klipove kukuruza.
Izdubljena polovina krompira moe da poslui kao posuda za kuvanje jaja. Kora od hleba
na jako zagrejanom kamenu moe da poslui kao tiganj za peenje jaja na oko.

uvanje hrane
Da bi se hrana mogla koristiti due vremena, treba je nekako sauvati. To se najee i
najjednostavnije postie razliitim nainima suenja.
Biljke se uvaju suenjem na vazduhu (promaji). Sunce tetni, ali i to je bolje nego
nikako. Peurke se prvenstveno sue na suncu. Mogu se suiti na vazduhu, kao i u
sunicama. Tada se izlau samo toplom vazduhu a ne i dimu. Osuene peurke se
stavljaju u korpe, sanduke i vree, i uvaju na provetrenom i suvom mestu.
Meso se najprostije uva suenjem na vazduhu. Karakteristino je to da se meso onda
mora oistiti od kosti, isei na tanke listove debljine do 2cm, posoliti sa obe strane i
obesiti na dobro provetravanom mestu. Ovako osueno meso moe da se uva krae
vreme. Meso se sigurnije i trajnije konzervie dimljenjem u punicama, uz prethodno
salamurenje (uvanjem u slanoj vodi).

Jednostavni prirodni hladnjak
Riba se takoe sui na vazduhu (kratkorono) ili
na dimu (dugorono reenje). Ako se sui na
vazduhu (kao i meso), onda to traje skoro 5 puta
due nego ako se sui dimljenjem. Ako se sui na
vazduhu to traje i do 15 dana, a dimljenje ribe je
gotovo posle 2-3 dana.
Namirnice u prirodi moete sauvati i ako ih dobro
zatvorite u najlon kesi. Tako ne miriu i zatiene
su od raznih insekata. Istu tu kesu (ne sme da
proputa vodu) moete staviti u potok i sauvati
namirnice par dana, a pri tome ih ak i ohladiti.
Moete iskopati rupu u zemlji (bolji je efekat ako
je jo obloite ploastim kamenom) koju ete
poklopiti granicama i liem - tako ete dobiti
friider.
Vodite rauna da vam je hrana dobro zatvorena (tegle, flae, kutije), da ne odaje mirise.
Otpatke bacajte dalje od logora, na jednom mestu. Najbolje je da iskopate rupu i da je
kasnije zatrpate. Nerazgradive materijale (staklo, gumu, plastiku, najlon...) ne bacajte u
prirodu i ne ostavljajte ih za sobom!
Zmije pogotovu lako osete mlene proizvode (mleko, sir, jaja) i opsedae vas
neplanirano. Zato vodite rauna ne samo kako uvate hranu ve i gde bacate ostatke.



Kako ohladiti?
Ko ne bi poeleo da u vrelom danu negde u prirodi ohladi vodu, lubenicu ili neto slino?
Evo kako ete napraviti najjednostavniji prirodni friider: iskopajte rupu u zemlji (efekat
je vei ako je jo obloite ploastim kamenom) i poklopite je granicama i liem, kao to
je prikazano na slici.
Jo jedan zanimljiv nain: iskopajte rupu u zemlji i tu stavite ono to elite da ohladite.
Potom rupu prekrijte zemljom u sloju debljine 20-30cm, ali ne pravite krtinjak nego
natrpani sloj poravnajte sa terenom. Iznad zakopane, recimo lubenice, naloite vatru. Ne
treba da bude jaka, ve samo da tiho tinja. Za sat-dva razgrnite vatru i iskopajte vau
lubenicu. Poznavaoci fizike znae da objasne zato se lubenica tako lepo ohladila
Kao prirodni hladnjak vam mogu posluiti hladni potoci ili bunari, ali sa napomenom da
ono to hladite nikada ne moe biti hladnije od temperature vode u koju potapate
namirnice.

VODA U PRIRODI
Voda je prva i najvanija ovekova potreba. Bez hrane ovek moe izdrati proseno do
26 dana (ako pri tom troi vodu), a bez vode samo par dana (najvie 7). Voda sainjava
oko 70% nae telesne teine, a gubimo je jako brzo i jako esto (mokrenjem, izmetom,
znojenjem, disanjem). Ukoliko se ovaj gubitak ne nadoknauje dolazi do dehidracije,
isuivanja koe, naglog gubljenja telesne teine i u krajnjem stadijumu, smrti.
Da bismo to racionalnije troili vodu moramo znati da su ovekove potrebe za njom
razliite u zavisnosti od godinjih doba (temperature) i fizike aktivnosti. to su
spoljanje temperature vee i to je fizika aktivnost vea to su i potrebe za vodom vee.
Lako zakljuujemo da ako sedimo u hladovini, ako mirujemo i ne izlaemo se fizikim
aktivnostima onda su i potrebe za vodom mnogo manje. Ukoliko su u uslovima
nedostatka vode neke fizike aktivnosti neophodne onda ih treba prebaciti u none sate -
danju odmaramo a nou radimo.
Evo optih napomena kako se treba ponaati u uslovima kada nemamo dovoljno vode na
raspolaganju:
vodu piti u periodinim razmacima, u manjim koliinama i polako, zadravajui je
to due u ustima;
smanjiti izluivanje vode iz organizma: izbegavati sunce i fiziku aktivnost (kretati
se i raditi samo nou);
izbegavati hranu bogatu belanevinama (meso i sl.) i jae zainjenu (ljuto, slano)
a uzimati hranu bogatu ugljenim hidratima i sone namirnice (voe);
izbegavati puenje, disanje na usta i razgovor, a izazivati luenje pljuvake
vakanjem nekog predmeta (dugme, ljunak, vakaa guma)

Pronalaenje vode
U prirodi nije tako teko pronai vodu kako bi ste na prvi pogled pomislili. Ukoliko
planirate boravak u prirodi onda e svakako pomoi da se o terenu koji ete posetiti
informiete kod onih koji su na tom mestu ve boravili, sa naglaskom na pitanje "gde se
nalazi voda?". Moete nabaviti i topografske karte sa obeleenim izvorima, a moete se
informisati i na licu mesta od lokalnog stanovnitva. Ukoliko svega ovoga nema onda
vam opet preostaje improvizacija.
U potrazi za vodom imajte sledee na umu:
atmosferske vode (kia, otopljeni sneg) upijaju se u zemljite i usled
nepropusnih slojeva, teku u pravcu nagiba tla i izbija na nekim mestima pravei
izvore. Oni su obino na padinama, jarugama, obodima dolina, tamo gde ima
drvea i bilja koje trai mnogo vlage (vrba, trska, aa), tamo gde je bilje vie
zeleno i gde je vegetacija bujna;
znak podzemnih voda su vlana zemlja, tragovi koji pokazuju da su tu kopale
ivotinje, ili mesto iznad koga lebde muice. Na takvim mestima je sigurno
nedavno bilo vode, ili je pak voda blizu povrine. Voda moe da se nae i u
koritima potoka i reka koje presue u leto, tako to se korito kopa uz ivicu
izboenih okuka.
na krakom terenu vodu treba traiti u peinama, vrtaama i sl.
na planinskom terenu, u uvalama i jarugama okrenutim prema severu i zatienim
od sunca, dugo se moe zadrati sneg;
kinica i sneg mogu odlino posluiti, i znajte da se oni zagade tek kada dou u
dodir sa objektima na zemlji. Izuzetno u sluaju rata i RBH dejstava, mogu se
zagaditi jo u vazduhu.
Pri svemu ovome strogo vodite rauna da voda ne bude higijenski neispravna (zagaena)
jer moe doi do toga da se zarazite i razbolite. Nemojte piti ustajalu vodu ili mutnu vodu
(mada ni bistrina ne garantuje da je voda ispravna za pie). Neispravnu ili sumnjivu vodu
pre upotrebe obavezno dezinfekujte. Evo nekoliko naina da to uradite:
1. najjednostavnije dezinfikovanje je kuvanjem (da voda vri) u trajanju od najmanje
10 min.
2. tabletama za dezinfekciju vode (Pantocid, Halamid i dr.). U bistru vodu se stavlja
jedna tableta na litar vode, a ako je voda obojena odnosno mutna stavite dve
tablete. Voda se dobro promuka, tablete moraju potpuno da se rastvore, i posle
pola asa ovakva voda moe da se pije.
3. hlornim kreom u odnosu 0,5g na 100l vode. Postupak: hlorni kre se prvo
rastvori pa onda sipa u vodu i dobro promea. Posle pola asa voda se moe piti
ako se pri tom osea miris hlora (dokaz da je dobro dezinfekovana). Ako mirisa
nema, ponavlja se hlorisanje dodavanjem jo 0,5g hlornog krea.
4. jodnom tinkturom stavljanjem 6-7 kapi na jedan litar vode, koja se zatim dobro
promuka, ostavi da stoji pola asa, pa tek onda pije.

Dobijanje vode
Vodu za pie moemo jednostavno i vrlo lako dobiti od atmosferske vode koja se javlja u
nekoliko oblika. Na bezvodnim terenima i u planinskim predelima mogu se upotrebiti
kinica, sneg i led.
Kinica se na improvizovani nain sakuplja sa rasprotrtih cerada, atorskih krila ili bilo
kog drugog nepromoivog materijala, tako to se odvodi u posude ili iskopanu jamu ije
smo zidove pre toga obloili nepropusnim materijalom (glina, najlon). Kao sabirna
povrina moe nam posluiti i obino platno, jer kada se natopi vodom kapi klize po
njegovoj povrini isto kao da je od nepromoivog materijala.
Sneg je najbolje otopiti i koristiti tako dobijenu vodu. U nedostatku goriva za topljenje,
sneg se moe topiti na suncu ili tako to se stavi u bidon, uturicu, najlon kesu i onda
pod odeu, da bi ga otopila temperatura tela. Ako se e gasi neotopljenim snegom,
bolje je prvo napraviti grudvu jer sirovi sneg ne gasi e ba efikasno. Uvek prvo skinite
gornji sloj (koru) i uzimajte onaj sneg koji se nalazi ispod. Isto tako pazite da ne uzimate
sloj snega koji je na zemlji jer i povrinski i najnii slojevi mogu da budu zagaeni. Nije
preporuljivo da se jede sneg kada smo zagrejani, umorni ili kada nam je hladno, jer to
dodatno sniava telesnu temperaturu.
Led je mnogo ekonominiji za dobijanje vode jer se za dobijanje iste koliine vode troi
upola manje goriva. Kao i kod snega vodite rauna koji led uzimate za topljenje: neka to
bude sa onih mesta koja su ista, odnosno neka led bude kristalno proziran. Led koji je
taman, ima prljavu boju i sastojke zemlje ili peska nemojte koristiti za dobijanje pitke
vode.
Rosa u krajnjoj nudi moe da poslui za gaenje ei. Za njeno sakupljanje mogu da
poslue hladne metalne povrine ili hladno kamenje (naslagano u vidu piramide) na
kojima se kondezuje vodena para. Rosu treba skupljati pre izlaska sunca, jer vrlo brzo
ispari.
Morska voda moe posluiti za dobijanje vode za pie. Slanu morsku vodu nikada
nemojte piti jer osim to pojaava e, izaziva i pojaano izluivanje telesnih tenosti.
Pijaa voda se iz morske vode na improvizovani nain dobija obinom destilacijom:
morsku vodu zagrevamo na suncu ili na vatri, a dobijena para se kondenzuje u vodu
oslobienu soli (skupljamo je na neki od ve navedenih naina). U hladne dane, morsku
vodu zahvatimo u sud i ostavimo da smrzne. Slatka voda se prvo smrzne, a so se
koncentrie u sredini kao neka itka masa. Ovu masu odstranimo, a preostali led otopimo
i dobijenu vodu koristimo za pie.

Dobijanje vode iz biljaka
Ovo je vrlo efikasan nain dobijanja vode za pie jer vam ne treba skoro nikakav
poseban alat ili pribor.
Svee voe sadri i do 90% vode. Jednostavnim ceenjem sonih plodova, listova i
jestivih biljaka moemo dobiti sok za gaenje ei. Neke biljke su veoma sone
(uvarkua, jari, kiseljak, zeja soca) pa gase e kada se jedu presne, bez prethodnog
ceenja. Prve dve pomenute biljke su posebno vane jer rastu na stenovitim terenima,
gde obino vlada oskudica vode.
Sok se moe dobiti i iz stabala pojedinih vrsta biljaka. Najpogodnije su breze, poljski
brest, planinski brest, gorski ili mleni javor. Ovo je ipak ogranieno godinjim dobom jer
sok iz breze se moe dobiti u kratkom periodu od poetka aprila do polovine maja, a od
bresta i javora od polovine marta do kraja aprila. Znai samo u prolee, pa imajte to na
umu. Voda ili sok se iz stabla izvlae jednostavno: na visini do 1m od zemlje izbuimo
rupu irine 1,5cm (ilom, rafcigerom, noem) i dubine 3-4cm. Rupa treba da je blago
nagnuta radi lakeg oticanja vode. Rupu dobro zaepimo (u nju se sada skuplja voda) ili
stavimo neku cevicu (moe i od neke biljke), i ispod stavimo sud u koji e da kaplje sok.
Ako je stablo veeg obima od 30cm, moete izbuiti i tri rupe. Za 24 asa se ovako moe
skupiti i do 1l soka (iz bresta ili javora) a iz breze na poetku sezone do 7l, a na kraju
oko 3l soka dnevno. Sasvim dovoljno.
Vinova loza takoe moe biti dobar izvor vode. Tenost se dobija tako to zaseemo lozu
to je mogue vie a dole je preseemo to blie zemlji, pa se ostavi da sok kaplje u
posudu ili direktno u usta.

ZIMSKI USLOVI
Zbog niskih temperatura, snenog pokrivaa i vrlo malo biljaka, tokom zime su uslovi za
preivljavanje i boravak u prirodi jo tei. Meutim, to ne spreava prave zaljubljenike da
borave na planinama i uivaju u arima i ovog godinjeg doba. Pored lepote koju nam
priroda izdano nudi i u zimskim mesecima, moramo znati da vrebaju i odreene
opasnosti: moe nam se desiti da zalutamo, da se pokvasimo, smrznemo, da nas zatekne
meava i nevreme
Skoro svake zime kod nas poneko strada zato to nije uspeo da se snae kada je ostao u
snenim nametima, bez mogunosti da se probije do najblieg naseljenog mesta ili
planinske kuice. Veina stradalih je mogla da se spase, samo da su iskopali zaklon u
snegu i saekali da meava prestane.
Vei deo nae zemlje je ispresecan planinama na kojima zima poinje ve u oktobru i
traje do maja (punih 6 meseci). To vreme, prema uslovima boravka u prirodi, moemo
podeliti na tri perioda:
1. Od oktobra do kraja decembra: period kada poinje da pada sneg. A prvi sneg je
vrlo vaan za stabilnost snenog pokrivaa, posebno na strmim padinama. Ako
sneg pada pri temperaturi od oko nula stepeni, onda se on lepi za ve ohlaenu
zemlju. Ako je temperatura ispod nule sneg je rastresit, pa je tada i sneni
pokriva nestabilan.
2. Od januara i do kraja februara. U to vreme, naroito u viim krajevima, ima
manje padavina a vreme je stabilno i lepo. To je napovoljniji period za boravak u
prirodi zimi.
3. Od marta do maja. Karakteristika je promenljivo vreme. Temperatura polako
raste a sneni pokriva je nestabilan. U planinama se iznenada javljaju snene
lavine, koje mogu da budu veoma opasne.

Sneg i njegove osobine
Pored gore navedenog valja jo poznavati vrste snega i njihove osobine.
Novi sneg prepoznajemo po tome to je mek, suv kada je hladno, i mokar kada je
temperatura iznad nule. Novi sneg je na strmim padinama nestabilan.
Stari sneg nastaje pod dejstvom temperature, isparavanja, sleganja pod sopstvenim
pritiskom i prekristalizacije. I dok novi sneg moe biti prei, nabijen i vlaan, stari sneg
je zrnast i korast.
Pranasti sneg pada pri veoma niskim temperaturama. To su u stvari sitni, igliasti
kristali leda. Ako pri tome duva jak vetar, kristali pranastog snega udaraju u lice i
nanose bol stvarajui ranice. Zato je tada preporuljivo nositi i zatitine naoare.
Sipski sneg (pri) pada pri neto vioj temperaturi, ali ne vioj od nula stepeni. Kristali
su mu vei nego kod pranastog snega.
Nabijeni sneg nastaje zbog snanog vetra. Na izgled je veoma kompaktan. Kada na
padinama ispod nabijenog snega ima sloj mekog snega, moe lako doi do snene lavine.
Inae, povrine nabijenog snega prepoznaju se po tvrdoj kori i neto tamnijoj boji.
Vlani sneg pada pri temperaturi vioj od nula stepeni. Sneni kristali su veliki i esto se
spajaju u krupne pahuljice. Vlani sneg se prepoznaje i po tome to se od njega lako
prave grudve, po njemu se teko kree i on se lepi za skije, saonice i krplje.


Kretanje
Zimi u planinama kretanje mora biti lagano, pravilno, tedljivo i odmereno, u pravilnoj
srazmeri sa nagibom zemljita koje treba savladati, i u harmoniji sa disanjem i radom
srca - dakle vae ista pravila kao i za kretanje kada nema snega.
Kod kretanja uzbrdo treba izbegavati preice iako e vam se initi da tako skraujete put
i dobijate u vremenu. Ne smete zaboraviti da je stepen nagiba na konjskim, kozjim i
peakim stazama dobro praraunat i dugim iskustvom prolaznika potvren, te ih se pri
kretanju treba i drati. U protivnom dolazi do brzog i nepotrebnog premaranja. Pri
silaenju nizbrdo, na manjim strmim padinama, korak se moe ubrzati. Na zemljitu sa
mekanim tlom, na snegu i, sitnom ljunku, silazite duim korakom.
Za kretanje po dubokom snegu koristite krplje jer tako neete propadati u sneg i rasipati
snagu. Ako nemate krplje moete ih i sami napraviti od prua i granja.

Improvizovana sklonita
Zimi je u planinskim predelima klima vrlo surova. Noi su hladne i zato morate da
organizujete neko sklonite, inae preti opasnost od smrzavanja.
Ukoliko niste vini "samogradnji" ili pak nemate dovoljno vremena, moete iskoristiti
planinske kolibe, staje za stoku, ambare, koeve, skrovita za seno Sve su ovo suva i
dovoljno topla mesta, zatiena od vetra i padavina. Planinska sklonita za ljude i stoku,
pojate i baila su graeni od dasaka, oblica, balvana. Da bi ste ih iskoristili za boravak
potrebno je da otvore i upljine zatvorite guvama sena ili slame i da od istog materijala
napravite meku i dobro izolovanu postelju. Moete iskoristiti atorska krila ili ebad i
napraviti od njih dakove koje ete napuniti slamom i tako dobiti slamaricu na kojima se
lepo spava. Prizemne konjunice ili staje, kada je u njima stoka, predstavljaju dobar
izbor jer je u njima toplo.
U ovakvim objektima morate biti jako oprezni: nipoto nije dozvoljena upotreba
otvorenog plamena - koristite samo svetlost lampi.
Ako na raspolaganju nemate ve izgraene objekte, najbolje je da bivak potraite u
poumljenom delu. Drvee titi od vetra, ublaava niske temperature. Granice,
mahovina i suvo lie omoguavaju udobniji boravak; od njih moete da napravite leite
ili uzglavlje ili da ih iskoristite za vatru. Teren diktira uslove prilagoavanja, pa ako
nemate ni umu na raspolaganju pokuajte da naete neka skrovita mesta, u prvom redu
ona koja su zaklonjena od vetra. U tom smislu vam mogu posluiti jaruge, rupe u zemlji,
oborena stabla, peine Izbegavajte vlana podnoja i mesta neposredno uz planinske
potoke ili padine gde postoji mogunost odrona.
Evo nekoliko primera kako moete sami napraviti zaklon odnosno bivak koji moe
posluiti i par dana:

Bivak u vidu bunara radi se obino za 2-3
osobe i to onda kada je sneg visok najmanje
70cm. Prenik bivaka je oko 1m, a dubina do
1,5m. Pravi se kada nema dovoljno vremena i
kada kvalitet snega ne doputa izradu drugih
vrsta bivaka u snegu. Radi bolje izolacije moe se
pokriti skijama i atorskim krilom preko koga se
nabaca sneg. Bivak se moe izraditi za tridesetak
minuta.

Bivak u dubokom snegu (u vidu rova) se
izrauje za vie osoba onda kada je sneni
pokriva debeo 2m i vie. Nain izrade je slian
bivaku u vidu bunara.

Partizanski bivak izrauje se oko stabla
etinara s niskim granama. Nekoliko donjih grana
se meusobno povee i na njih nabaca sloj snega
debeo 30-35cm. Unutranjost bivaka se oisti od
zemlje. Ovakvi bivaci su obino dobro zaklonjeni
od vetra, a u njima se moe zaloiti i manja
vatra. Slian se bivak moe napraviti i ispod
sruene jele.

Bivak naslonjen na stenu pravi se kada je
mogue iskoristiti povijene, nagnute stene ili
manje peine. Pravi se tako to se odjednom
podiu sva tri zida slaganjem snenih cigli
(dimenzije 60x50x30cm). Ulaz se napravi uz
samu stenu a zatvara snenim kockama.

Povrede usled hladnoe
Kao to smo ve rekli, zima zahteva posebne uslove prilagoavanja niskoj temperaturi.
Ako se celo telo ili pojedini delovi tela suvie rashlade, dolazi do oteenja tkiva. Zato se
treba dobro (toplo) oblaiti i zatititi od gubitka toplote. Dejstvu hladnoe su najvie
izloeni otkriveni delovi tela: nos, ui i brada koji najvie i stradaju. Ako se ide gologlav,
na temperaturama od 40 stepeni i niim, moe da se desi da otpadnu ui a da se to i ne
oseti. Podjednako su ugroeni i udaljeni delovi tela (noge, ruke) jer ih krv tee zagreva.
Vlana odea i obua pojaavaju dejstvo hladnoe. Tesna odea i obua oteavaju
snabdevanje krvlju pojedinih delova tela pa samim tim i poveavaju mogunost
oteenja tkiva usled hladnoe.
Do opteg smrzavanja dolazi kada se rashladi celo telo. Smrznutom se drema, obuzima
ga oseaj prijatne neosetljivosti i nezainteresovan je kako za sebe tako i za okolinu.
Njegovo srce sve sporije kuca, i najzad stane.
Prva pomo se ogleda u to brem zagrevanju. U tom cilju smrznuti se mora dobro
utopliti i to pre preneti u toplu prostoriju. Potrebni su topli pokrivai a moe se zagrevati
i termoforom, bocom sa toplom vodom i zagrejanim crepovima, ali uvek paljivo, da se
ne stvore opekotine. to pre treba skinuti mokru odeu i obuu i zameniti je suvom.
Smrznuti treba da pomera udove, jer se tako bolje zagreva, i da pije tople napitke ali
nikako alkohol.
Ako hladnoa deluje jae samo na pojedine delove tela tada nastaju razne vrste
oteenja tkiva. Tako mogu da se jave promrzline usled kraeg ili dueg izlaganja
hladnoi otkrivenih delova tela (ui, nos, prsti). Jaa hladnoa izaziva smrzotine
pojedinih delova tela. Smrznuti delovi tela su beli, hladni i neosetljivi. Kod teih
smrzotina se javljaju plikovi i dolazi do otoka.
Sve smrzotine se smatraju ranama i sa njima se tako i treba postupati odnosno moraju
se previti zavojem a onda i dodatno utopliti. Opasna i tetna su dva postupka sa
smrzotinama: trljanje snegom i buenje plikova. To dovodi do oteenja koe, izagaenja
klicama i tekih gnojenja. Trljanje snegom se moe koristiti samo radi zagrevanja i
spreavanja pojave smrzotina, a nikada kada smrzotine postoje.
Postoje i druga oteenja hladnoom i vlagom koja nisu izazvana niskom temperaturom.
Naime, kod dugotrajnog boravka u rovovima, usled stajanja u vodi i blatu, bez
mogunosti promene mokre odee i obue javlja se oteenje nazvano "rovovsko
stopalo". Isto tako se javlja "uronjeno stopalo" kod brodolomaca, ili "podrumsko stopalo"
kod dueg zadravanja u podrumima ili sklonitima, recimo za vreme bombardovanja.
Kod ovih oteenja javlja se otok, neosetljivost i ispucalost koe, a kasnije moe doi i do
gnojenja. Prva pomo se sastoji u skidanju mokre obue i odee, eventualnom
postavljenju zavoja ili navlaenju suve obue i premetanju u suve i tople prostorije.
Takoe esta pojava u planinama kod neiskusnih je oteenje vida u obliku snenog
slepila. Ono je posledica jakog dejstva ultraljubiastih zraka, posle dueg boravka na
suncu koje obasjava snene povrine. Prvo se javlja crvenilo oiju i peenje, zatim oko
suzi, kapci otiu, dolazi do slabljenja vida i na kraju do slepila. Najbolja zatita su tamne
naoare. Prva pomo se ogleda u sklanjanju povreenog u tamnu prostoriju i stavljanjem
hladnih obloga na oi. Ukoliko nemamo tamne naoare mogu posluiti naoare od papira,
platna ili kore drveta na kojima emo napraviti jako uske otvore u predelu oka. Ovi mali
otvori e spreiti pojavu snenog slepila.
ZMIJE OTROVNICE
Odluio sam da vas upoznam sa opasnou ujeda zmija otrovnica iz dva razloga: prvo,
najvea relna opasnost koja vam od ivotinja preti prilikom boravka u prirodi je ujed
zmije (jako su male anse da vam neposredna opasnost preti od neke druge divlje
ivotinje) i drugo, ukoliko vam se dogodi ova nesrea, vano je da umete da brzom
intervencijom spasete svoj ili tui ivot.

Mere opreza
Opte pravilo je da vam od divljih ivotinja ne preti nikakva opasnost ukoliko ih ne
uznemiravate. Sve divlje ivotinje bee od oveka a napadaju ga samo ukoliko se
oseaju ugroeno! To podrazumeva da ste direktno naleteli na njih, da imaju mladunce
koje e braniti, ili pak da ste na neki drugi nain ugrozili njihov opstanak.
To sve vai i za zmije. One napadaju oveka samo iz straha, i samo i jedino ukoliko ih
nagazite! Zmije su jako opasne i u sezoni parenja ili dok neguju mladunce ali i tada, ako
se povuete bez naglih pokreta, nee vas napasti. Zatita od ujeda otrovnice na zahteva
nikakve posebne mere ve samo oprez! Vodite rauna da po bespuu i kamenjaru ne
idete bosi. Pri podizanju kamena, branju groa, pri radu ili igri u maslinjaku, polju itd.
treba stalno biti oprezan. Najbolja preventiva je da kada prolazite estarima, kroz visoku
travu ili umu pravite galamu: pevajte, glasno priajte, lupajte tapom, krite granje oko
sebe Sve divlje ivotinje, pa i zmije e se skloniti sa puta kojim idete. Dobro je da
imate izme sa debljim zidom koji zmijski zubi ne mogu da probiju: kone, planinarske,
ak i gumene izme mogu odlino da poslue. Dobro je i da vam pantalone budu od
vreg materijala. Ukoliko se zmija nagazi ona e se instiktivno okrenuti i ujesti za
nogu, najee u visini uklja. Ako su na nogama izme onda nee biti problema.

O zmijama
Zmije su, kao to je poznato gmizavci. One su ili neotrovne i potpuno bezopasne, ili
otrovne i vrlo opasne.
Otrovne zmije se u brzini teko razlikuju od neotrovnih, ali osnovno je to da otrovnice
imaju izraenu trouglastu glavu (kod neotrovnih je ona vie jajolika) i dosta suen vrat,
dok kod neotrovnih to nije sluaj. ive na svim meridijanima ali ih mnogo vie ima u
toplijim krajevima. Najopasnije su otrovnice u tropskim predelima. U Junoj Americi i
naroito u Indiji, od ujeda otrovnih zmija svake godine umre desetine hiljada ljudi.

Grupu opasnih otrovnih zmija ine: kobra,
istonoindijska naoarka i mnoge druge zmije
Afrike, Australije i june Amerike kojih u
Evropi nema. Ali ne varajte se, u Evropi ive
viperene, kojih opet nema u tropskim
krajevima. Meu ovim otrovnicama
najopasnije su: poskok (kamenjarka) i arka.
Obe vrste ive u naim krajevima, a jedna od
druge se razlikuju po ari na leima i po glavi.
arka je i dobila ime po tamnoj, izlomljenoj
(cik-cak) ari na leima. Deblja je i krupnija
od poskoka. arke se po pravilu sreu u
umovitim krajevima, dok se poskok ee
nalazi na kamenjaru, u toplijim krajevima, na
moru Poskok je neto manja i tanja zmija,
ali opasnija i otrovnija od arke. Kao i sve
zmije otrovnice ima jako izraenu trouglastu
glavu (gledano odozgo) i roi na nosu (to
nema ni jedna druga zmija).
Otrovni aparat u svih zmija otrovnica je u osnovi jednak. Sastoji se iz dva otra i uplja
zuba koja su u vezi s dvema otrovnim lezdama. Mesto gde se nalaze otrovne lezde
zavisi od vrste zmije, ali kod veine se nalazi u gornjoj vilici. lezde lue otrov koji se
skuplja u kesicama iznad upljih zuba. Jaina i koliina otrova su razliiti i zavise od
mnogo faktora: ako je zmija sita ili ako je ujedala vie puta uzastopce, otrov je slab i
nema ga dovoljno, a ako je gladna ili ako je dugo na suncu, otrov je jak i ima ga mnogo.

Dejstvo otrova
Otrovnice su veoma pokretne, nisu plaljive, umeju da plivaju i brzo napadaju. Ujed je
munjevit. Na mestu ujeda se vide dve male ubodne ranice koje ne krvare. Ubrzo na tom
mestu nastane crveni prsten koji postaje plaviast, tj. rana pomodri i javi se otok. Neto
kasnije se na tom delu tela javlja obamrlost. Kad jednom ue u krv, otrov se raznosi po
celom telu. Otrovani osea drhtavicu i slabost, javlja se vrtoglavica, puls mu se ubrzava a
disanje postaje sve tee, bled je, esto povraa i ima prolive, gubi svest. Kasnije se
javljaju grevi i potpuna neosetljivost (koma). Ukoliko se ne reaguje blagovremeno,
nastupa paraliza centra za disanje a malo zatim i srce prestane da radi.

Prva pomo
Sastoji se u potpunom mirovanju povreenog. Ujedeni ud treba podvezati, umereno
stegnuti poveskom neposredno iznad mesta ujeda, i imobilisati. Povremeno (3-5min)
poputati povesku jer krv mora da cirkulie i kroz otrovani deo tela, odnosno od vena ka
srcu. Na samom mestu ujeda naprave se kroz kou dva unakrsna reza (slovo "H") u
dubini od 3-4mm, i pusti se da rana iskrvari. Tako e sa krvlju izai i vei deo otrova.
Nikako se ne preporuuje isisavanje rane ustima, jer je i najmanja ranica na ustima ili
usnoj duplji, kao i kvaran zub, dovoljna da se otruje i onaj koji pokuava da pomogne!
Rezovi se prave noem, iletom ili drugim otim predmetom ije je seivo opaljeno na
plamenu ili obrisano alkoholom. Unesreenom davati to vie tenosti: aja, kafe, vonih
sokova i drugih napitaka, ali nikako alkohol. Zatim ga treba to pre preneti do najblie
medicinske ustanove gde e primiti serum protiv zmijskog otrova.
TROVANJA
Prilikom boravka u prirodi nagla trovanja su najee sluajna. Do trovanja dolazi kada
se udiu otrovni gasovi ili pare, ili se se popije odnosno pojede neki otrovni sastojak.
Mogue je otrovati se i hemijskim otrovima ili raznim kiselinama, odnosno sredstvima
koja nagrizaju. S obzirom da je ovo namenski prirunik, rei u vam samo neto o
trovanjima koja su izazvana unoenjem otrova u organizam, a ostale vrste su za neki
drugi prirunik.
Otrovati se moemo jedui otrovne biljke ili ivotinje ili pokvarenu hranu, kao i lekovima,
alkoholnim piima ili pak raznim pesticidima kojima se prska voe i povre.

Biljna hrana
Kada je u pitanju biljna hrana, uzrok trovanja su najee divlje biljne vrste i to pre svih:
otrovne peurke! Preventiva je dobro poznavanje peuraka i razlikovanje jestivih od
otrovnih vrsta.
Vreme pojave optih znakova trovanja zavisi od vrste peurke. Prvi znaci se obino jave
1-6 asova posle unoenja u organizam, i to su: bolovi u trbuhu, munina, povraanje,
proliv, grevi i bunilo. Temperatura tela je najee normalna. Kod nekih vrsta peuraka
(zelena i bela pupavka) smrtnost nastupa u periodu 2-8 dana (procent smrtnosti 50-
100%), a kod nekih (muhara, panterovka, ludara) moete i sami ozdraviti posle
nekoliko dana uz ispiranje eluca (procenat smrtnosti 2-24%).
Ukoliko primetite prve znake trovanja, odmah treba pristupiti ispiranju eluca. Najpre se
izazove povraanje - guranjem prsta u grlo, draenjem resice, aom slane vode a
nakon toga se ispira eludac. Sredstva za ienje eluca i creva: ricinus, gorka so,
praak ivotinjskog uglja ili bele gline, jaka crna kafa, topli napici. Posle ukazane prve
pomoi, ako postoje uslovi potraiti medicinsku pomo.
Trovanje biljkama je daleko blae ali ne i manje neprijatno. U otrovno divlje bilje pored
ostalih spadaju: tatula, bunika, emerika, kukuta, urevak, zova Opti znaci trovanja
su gaenje, vrtoglavica, bolni prolivi, poremeaj vida, u teim sluajevima poremeaj
rada srca i disanja. Smrtnost je mogua u izuzetnim sluajevima i ukoliko su uzete vee
koliine hrane. Otrov se najee brzo izbaci iz organizma, a kod veine biljaka se otrov
prenjem i kuvanjem unitava. Prva pomo je ista kao i kod trovanja peurkama.

Hrana ivotinjskog porekla
U naim uslovima je veoma malo hrane ivotinskog porekla koja je sama po sebi
otrovna. U veini sluajeva je u pitanju hrana koja je privremeno postala opasna ali se
pravilnim pripremanjem otrov moe unititi. Najveu opasnost predstavlja nepravilno
pripremanje i upotreba zaraene i pokvarene hrane.
Stalno otrovni izvori hrane su: nadbubrene lezde, krv jegulje i murine, koljke-dagnje,
koa kod paklara (rena i morska). Privremeno otrovna hrana je meso ribe u sezoni
mreenja: mrena, tuka, grge, smu i dr. Prva pomo je ista kao i kod trovanja
peurkama: povraanje, ispiranje eluca i upotreba sredstava za ienje.


Pokvarena, zaraena i zatrovana hrana
Trovanje ovakvom hranom je najee. Hrana koju redovno koristimo u ishrani, usled
razliitih uslova, moe promeniti svoje osobine i postati opasna za dalju upotrebu. A
uzroci mogu biti:
nedovoljno kuvana, peena ili prena hrana; hrana koja nije pokvarena ali sadri
klice i njihove otrove, jer ili potie od bolesnog ivineta ili od nehigijenskih
uslova;
hrana koja posle pripremanja stoji na toplom mestu due vremena (3 asa i vie)
ili se ponovo podgreva. Klice se dobro razmnoavaju u namirnicama od mesa,
ribe, jaja, mleka a naroito ako su na toplom mestu. Posebno su opasna jela od
mlevenog mesa i konzervi.
jela i napici spremani i uvani u metalnim posudama (od bakra, pocinkovanog
lima i dr) koje nisu emajlirane, kalajisane ili na drugi nain zatiene od
rastvaranja metala i meanja sa hranom.
hrana koja se sprema od voa i povra skoro prskanih sredstvima za zatitu bilja.
Trovanje je vee ukoliko je prolo manje vremena od prskanja i ukoliko voe i
povre nije dobro oprano.
Znaci trovanja hranom zatrovanom metalima ili nekim hemijskim sredstvima
(pesticidima) javljaju se u vremenu od par minuta do dva sata. Ukoliko je hrana
pokvarena ili zagaena klicama, prvi znaci trovanja se mogu pojaviti u roku od 2 do 24
sata. Simptomi su jednaki: muka, bolovi i grevi u trbuhu, povraanje, proliv, ponekad
groznica i poviena temperatura.
Prva pomo se sastoji u izazivanju povraanja i ispiranju eluca. Posle povraanja popiti
pola litre (i vie) mlake vode i ponovo izazvati povraanje. Zatim uzeti sredstva za
ienje (ricinus, gorka so, bela glina) pa onda kafu ili aj. Prvi dan se ne uzima hrana
ve samo aj, a kasnije se moe prei na uobiajenu ishranu. Sve vreme uzimati dosta
tenosti.
SITNICE KOJE TO I NISU
Alpski znak opasnosti
Prilikom nesree u planinama spasioci se dozivaju pomou 6 signala (tri kratka-tri duga)
u minuti, tj. svakih 10 sekundi jedan signal. Sledi pauza od jednog minuta pa se signali
ponavljaju. Odgovara se jednim signalom koji se daje 3 puta u minuti znai na svakih
20sek. Signali se alju glasom, zvudukom, pitaljkom, ogledalom, baterijskom lampom
Aluminijumska folija
Od nje moe brzo da se napravi kapa pri iznenadnom naletu kie ili snega. Moe da
poslui i kao dodatni sloj za izolaciju u rukavicama bez prstiju. Alu-folija moe da zameni
lonac ili tiganj, a u nevolji moe da poslui i kao ogledalo.
Grom
Metal privlai munju. Zato u sluaju nepogode to dalje od ianih ograda, elektrinih
vodova, antena ne pribliavajte se ni tekuoj ili stajaoj vodi. Treba se kloniti i
usamljenog drvea. Munje trae direktan put ka zemlji i udaraju u najvie take.
Koii
Koii od metala ili drveta slue za uvrivanje konapaca za zemlju i to kada postavljate
ator ili pravite kolibu. Koii se zabijaju u zemlju pod uglom od 45 stepeni, odnosno tako
da nategnuti konopac sa koiem ini prav ugao. Koie moete sami napraviti i koristiti
podesne grane ili vee kamenje.
Kompas
Magnetna igla kompasa uvek oznaava sever, pa tako moete bez problema odrediti sve
strane sveta. Vodite rauna da kompas drite vodoravno kako bi se igla nesmetano
kretala, kao i da u blizini ne drite neki metalni predmet.
Koprive
Mlade koprive su dobro povre. Beru se u rukavicama i brzo skuvaju. arenje koprive
prestaje u vreloj vodi. Sasuene listove koprive moemo korititi za aj. Kopriva u pravoj
divjini nema.
Lie
Suvo lie je izvanredan izolator na vlanom tlu, slui za potpalu, za zapuavanje rupa i
zatitu od promaje, za pravljenje mekog i udobnog leaja.
Medvedi
Mrki medvedi su najvee zveri na naim prostorima. Oni ne moraju da predstavljaju
opasnost ako vodimo rauna. Nikada ne treba naglo beati ako iznenada naiemo na
medveda. Treba polako koraati unazad, jer ga brzi pokreti razdrauju. Medvedi imaju
jako lo vid, za razliku od mirisa i sluha. Privlai ih miris namirnica pa hranu zato treba
uvati dobro zatvorenu i van logora.
Mrea
Mrea protiv insekata je obavezna naroito u vlanim i toplim predelima. Okca mree ne
smeju biti vea od 1mm. Mreu-krevet moemo i sami napraviti od konopca i spavati bez
razvlaenja atora, a van domaaja vlane zemlje.
Za kampovanje
Neophodna oprema za kampovanje podrazumeva: set za prvu pomo, iglu i konac,
ibice, sveu, ica, kanap, najlon, no, lepljivu traku, baterijsku lampu, konzerviranu
hranu, vitaminske tablete i tablete protiv bolova.
Nosila, saonice
Jako su korisni. Mogu posluiti za prenos povreenog ili za prenos opreme. Nosila
moemo jednostavno napraviti od dve jakne: izvrnemo rukave na unutra, zakopamo
jakne i sa unutranje strane (kroz rukave) provuemo dve motke. Indijanska nosila
pravimo tako to dve duge motke postavimo u obliku slova "V". Na irem delu
isprepletemo granje i napravimo povrinu na koju moemo da stavimo stvari ili
povreenog - taj deo se vue po zemlji, a ui deo drimo rukama ispod pazuha i tako
nosimo.



Oruje
Improvizovano moemo napraviti razna oruja za nunu odbranu. Najjednostavnije je da
napravimo koplje tako to emo na jednom kraju motke mokrim kanapom uvezati no.
Kao to znamo kanap se pri suenju stee, i tako e no biti fiksiran.
Pono
uveni meksikanski pono je deo odee koji svako moe napraviti a svestrano je
upotrebljiv. To je pokriva, ebe ili kabanica sa prorezom za glavu. Dosee do listova
nogu i titi telo i ruksak od kie i vetra, uz to je komotan i dozvoljava provetravanje.
Pono je i nepromoiva podloga za vreu za spavanje, a moe da poslui i kao krov.
Premoavanje reka
Treba biti veoma oprezan kod brzih tokova, kaskada, klizavog kamenja, tesnaca, naplava
i nanosa peska. Gleerske reice treba prei rano ujutro jer one preko dana mogu da
narastu poprilino. Uvek gledati tok reke i paziti na bujicu koja je posle kie izvesna.
Ukoliko se prelaz preko reke esto koristi moe se napraviti mosti od debelog drveta i
par konopa.

Improvizovani mostovi
Ujedi
Kod ujeda divljih ivotinja preti neposredna opasnost od besnila. Kod ujeda insekata (ili
meduza) treba otok hladiti, a ujedeno mesto treba namazati alkoholom, kamilicom ili
jakim siretom. To smanjuje bol i svrab. Ujedi insekata u usta ili drelo mogu biti opasni
po ivot!
Putna lista podsetnik
Podsetnik predmeta koji su nam neophodni za razliite potrebe. Iskusni avanturisti imaju
ve spremljene spiskove pa se oni vrlo brzo pakuju i ne deava im se da neto u urbi
zaborave. Spremite i vi svoj podsetnik za putovanje, za linu opremu, za lekove
Ranac
Teke predmete stavljati na dno da bi se teite ranca bilo blie teitu tela. iljate
predmete uviti tako da vrh stoji nanie. Teina ranca se odreuje prema konstrukciji
nosaa, ali za dua putovanja ne bi smela da pree 12kg.
Vruina
Najbolji materijal za letnje odevanje je lan, jer ne zadrava toplotu. Pojedine boje: belo,
krem i svetlo sivo odbijaju sunevu toplotu. Crvena boja slabi opasne ultraljubiaste
zrake. Crna boja pak upija sunevu toplotu (zato se njom premazuju burad u kojime se
greje voda). Prilagodite odreene boje svojim potrebama.
Hladnoa
Pri velikoj hladnoi treba nositi to je vie tankih slojeva odee. Nita ne sme da bude
tesno jer lako dolazi do promrzlina. Nikada ne trljati obamrle delove tela. Treba ih
zagrevati postepeno. Uvek koristiti pravilo: ako je dolo brzo do smrzavanja onda i brzo
zagrevanje i obrnuto, ako je dolo do postepenog, laganog smrzavanja - onda i lagano
zagrevanje!
Opekotine
Najbolje sredstvo za ublaavanje malih opekotina je hladna voda, ili jo bolje - ledena
voda! Opeeno mesto hladite desetak minuta. Sirove krike krompira takoe rashlauju i
spreavaju stvaranje plikova. Med lei opekotine.

Rotilj
Vei komadi mesa ili ribe se najbolje ispeku na
rotilju. Rotilj se moe lako napraviti od
savitljivih zelenih grana ili ice. Prvo ga treba
malo zagrejati na vatri pa onda staviti
meso.Ono ne treba da bude ni previe suvo ni
previe masno. Pri okretanju komade ne treba
nabadati, jer e iz mesa iskapati sok. Tek kada
se meso ispee treba ga posoliti. Meso e imati
najlepi miris ako se pee na vinovoj lozi.

Raanj
Ranjevi, viljuke i rotilji se prave od svee oljutenih listopadnih grana a najbolje su se
pokazale grane leske. Mnoge vrste drveta (grana) ostavljaju gorak ukus u ustima.
Nakvaeni komadi kore drveta tite ruke od vruine.

Smetaj za nudu
Uz oboreno deblo naslau se grane koje se prekriju mahovinom, paprati i granicama.
Ako vas iznenada zadesi nevreme, kao sklonite mogu da poslue i pukotine u blokovima
stena zatiene od vetra.

Vaenje krpelja
Krpelj pada sa grana na oveka ili ivotinju i zakai se.
Prenosnik je mnogih opasnih bolesti, najee Lajmske.
Danas se smatra zasterelom metoda kada se krpelj poliva
naftom, benzinom ili petrolejom (zbog nedostatka
kiseonika izlazi sam), zato probajte sledee: parem konca
zaveite vor oko krpelja (na vratu) i uvrite konac
postepeno steui omu. Vrlo brzo kada ga konac uvrne u
koi, krpelj ispada napolje a da ne ostavlja otkinute delove
tela (glavu). Crvenilo na koi ostaje jo dan-dva i i izgubi
se, a ako se ne izgubi i crveni rub pone da se iri
obavezno potraite lekara.

Vaenje bodlji
Trn u koi (na prstu recimo) se najbolje vadi tako to sipate vrelu vodu u flau, zatim
prstom zatvorite flau i saekajte da para omeka kou. Potom ete iglom lako izvaditi
trn. Ukoliko ste nagazili morskog jea, krupne bodlje izvadite sami a onda primenite
narodni pouzdani lek: pomokrite se na istu krpu i tu vlanu krpu stavite na taban kao
oblogu. Neverovatno, ali za jedan dan e ostaci zabodenih bodlji sami ispasti.

Zatita od insekata
U prostoriji se od muva i komaraca pouzdano branite ako na prozor stavite tanjir sa
siretom, ili pored kreveta vatu natopljenu eukaliptusovim ili karanfilievim uljem. Ovim
uljem moete namazati i otkrivene delove tela. Takoe u prostoriji moete drati bukete
lorberovih granica, koprive ili lavandinog cveta. Neku od ovih granica moete staviti i u
ator i tako se vrlo efikasno reiti (bez silnih specijalnih preparata za mazanje) komaraca
u prirodi. Ukoliko stavite orahovo lie ili paprat, reiete se i buva i krpelja!
LITERATURA

1. "Ishrana u prirodi" - grupa autora, 1986.g.
2. "Ishrana" - mr. Drago Vukievi, profesor 1991.g.
3. "Opstanak" - dipl. in. Rodoljub Tanasi, 1997.g.
4. "Priroda, alpinizam, aklimatizacija i logorovanje" - prof. Zvonimir ivkovi,
1979.g.
5. "itanje karata" - geografski institut JNA 1952
6. "itanje karata i orijentacija" - Aleksandar . Petrovi, 1990.g.
7. "300 praktinih saveta" - Pavlovi Vojislav, 1984.g.
8. "Prva pomo" - grupa autora, 1993.g.
9. "Lovaki prirunik" 1984.g.
10. "Lov i lovako oruje" - grupa autora 1976.g.
11. "Kampovanje" - "Tehnike novine" specijalno izdanje
12. "Logorovanje u prirodi" - specijalno izdanje asopisa "Kekec"
13. "Front" asopisi, Beograd
14. "Lovake novine" - asopisi, Novi Sad