Vladimir Gligorov

Javno i privatno
Uzmimo preduzee koje je u javnom vlasnitvu, ali ima iste finansijske ciljeve koji
odreuju odgovornost onih koji njime upravljaju, to preduzee e imati istu efiaksnost (ili
neefikasnost kao i isto takvo preduzee u privatnom vlasnitvu! Uzmimo, uz to, da e u slu"aju
poslovnog neuspeha to dr#avno preduzee proi kroz isti postupak, recimo ste"aja, kao i
privatno! U tom slu"aju, sa stanovita drutvene korisnosti, struktura vlasnitva je irelevantna!
$ogotovo ukoliko se preduzeu prepusti da odlu"uje o ulaganjima, to zna"i ukoliko se %ilans
toga preduzea potpuno odvoji od dr#avnog %ud#eta!
$itanje je onda samo o tome koji je oportunitetni troak dr#ave koja ula#e u komercijalne
poslove& 'r#ava, naravno, to su poreski o%veznici! ( prose"ni poreski o%veznik (ili neto platia
poreza e %iti naj"ee pripadnik srednje klase (mada naravno to zavisi od poreskog sistema i od
strukture poreskih o%veznika, no to ostavljam po strani! $itanje je, dakle, da li je %olje da taj
poreski o%veznik ulo#i novac u neku komercijalnu aktivnost ili, recimo, u infrastrukturu ili
o%razovanje ili, uostalom, u rizike koje pokrivaju razli"iti vidovi drutvenog osiguranja& )od
ovog drugog vida ulaganja socijalne su koristi vee od privatnih, jer postoje eksterni efekti i
elementi javnog do%ra! Uzmimo da ne mo#e i jedno i drugo, jer su sredstva ograni"ena, tada e
%iti u interesu poreskog o%veznika da ne ula#e u komercijalne poslove, ve u one koji se nazviaju
javnim upravo zato to imaju te elemente javnosti! *o jo uvek ne zna"i da znamo kako da
reimo pro%leme nedovoljnog interesa za ulaganjem u javna do%ra i za plaanjem za eksterne
efekte! +to mo#e da %ude razlog da nema dovoljno javnih ulaganja i da su ona ravo oda%rana i
ne donose #eljene rezultate! *i su pro%lemi stvarni, usled "ega se koriste razli"iti metodi
partnerstva javnog i privatnog interesa, koji opet svi imaju odreene dodatne pro%leme, ali to sus
ve druge teme! Generalno gledano, poreski o%veznik, koji je uostalom i onaj koji kao glasa"
raspolae legitimnom prinudom, ima interes da komercijalni poslovi %udu u pravatnom, a
razvojni i socijalni u javnom vlasnitvu!
,vo je tako, to %i se reklo, u modelu, dok je stvarnost neto drugo! -isu retke greke da
se to dvoje %rka! $a se ukazuje na to kako privatni poslovi znaju da %udu neefikasni, u tom
smislu da privatno preduzee %ankrotira, dok je to ree slu"aj sa dr#avnim preduzeem! ,vo,
ukoliko je ta"no, naj"ee ukazuje na "injenicu da privatni sektor radi pod komerciajlnim
1
uslovima, gde preuzimanje rizika podrazumeva da e neki poslovi %iti neuspeni, upravo u
skladu sa tim koliki se rizik preuzima, dok to nije slu"aj sa dr#avnim preduzeem, jer javni
vlasnik ima i neke nekomercijalne interese, usled kojih koristi jedno ili drugo sredstvo privredne
politike da o%ez%edi komerijalni uspeh svom preduzeu! *o je razlog to se ponekad ka#e da su
privatna preduzea efikasnija od dr#avnih, to zna"i da su uspeh i neuspeh usklaeni sa rizikom
koji se ulaganjima u odreene poslove preuzima!
-aravno, ne u modelu nego u stvarnosti, privatni preduzetnici mogu da eksploatiu isti
politi"ki interes koji podsti"e pomaganje dr#avnih preduzea, kako %i oz%ez%edili iste takve
prednosti za se%e! *ako da dosta zavisi od toga kako izgleda regulatorni ssistem, a i kako se
koriste mere privredne politike, koje mogu da preferiraju jedne za ra"un drugih u skladu sa time
koliko ko i kakav uticaj ima! Uo%i"ajen postupak je da se regulatorni sistem (takozvane
strukturne reforme rukovodi modelom razdvajanja javnog od privatnog i da mere privredne
politike %udu sa tim usklaene! U realnosti, meutim, to zavisi od strukture interesa i odnosa
snaga!
$onekad se izra#ava "uenje da u zemljama koje imaju dugu istoriju neefikasnih dr#ava, i
u privrednom a ne samo u u#em smislu o"uvanja %ez%ednosti i zatite vadavine prava, svejedno
ima uspeha ideologija o prednosti javnog nad privatnim, manje.vie u svemu! *o, meutim, nije,
samo po se%i, rav znak! Jer graani, poreski o%veznici, javnost imaju svakako interes da vide da
dr#ava ula#e u one o%lasti u kojima je privatni interes sla% ili nepostojei, a i da radi na tome da
ti javni poslovi %udu o%avljani valjano (ostavljam po strani ta to zna"i! *akoe, nije ravo da
javnost ne pokazuje spremnost da ne gleda na komercijalne poslove kao na one kojima %i tre%alo
dati pristup javnim sredstvima, %ud#etu drugim re"ima! ,vo drugo je, meutim, "esto odsutno
upravo zato to postoje pose%ni interesi da se javna sredstva koriste za privatne koristi, %ilo da je
re" o privatnicima koji tra#e su%vencije ili druge pogodnosti ili zaposleni u dr#avnim
preduzeima koji strahuju od privatizacije!
,vu podelu na privatno i javno je lake izvesti u modelu nego u stvarnosti, usled "ega
postoje svi ti o%lici njihovog partnerstva, ali je ona, ta podela, u osnovi uglavnom svih valjanih
na"ina regulisanja privredne aktivnosti i privrednih politika!
2