Vladimir Gligorov

Cena odlaganja
Podaci za ovu godinu nisu ohrabrujui. Bruto domai proizvod je praktino stagnirao u
prvom tromeseju ove godine, u poreenju sa istim periodom pro!le godine, a malo je verovatno
da je drugi kvartal bio bolji "#le! procena e biti poznata krajem jula$, bar ako je suditi po
podacima o industrijskoj proizvodnji "rast praktino jednak kuli$ i prometu u prvih pet meseci
"realni rast od %,& posto$. ' drugoj polovini godine e biti te!ko ostvariti pozitivni privredni rast,
jer je pro!le godine on u tom period bio ubrzan. (ako da se na osnovu sada raspolo)ivih podataka
mo)e prognozirati da e stopa rasta ove godine biti negativna.
*oliki e pad proizvodnje biti zavisi najvi!e od javne potro!nje i ukupnih investicija, jer
su tu promene najbr)e. +shod u spoljnoj razmeni je praktino ve odreen, i on e svakako imati
pozitivan doprinos, mada manji nego pro!le godine. (akoe, privatna potro!nja e nastaviti da se
smanjuje ili se u najbolju ruku nee poveavati. (ako da preostaju ulaganja, koja su opet
zabele)ila negativan rast u prvom kvartalu "minus ,,- posto$, a mnogo bolji ishod nije verovatan
ni za celo prvo polugodi!te. .ventulni oporavak u drugoj polovini bi mogao da bude posledica
obnove u poplavljenim podrujima, ukoliko se naravno bude reagovalo dovoljno brzo. /o, neka
vea privatna ulaganja se ne naziru, tako da ostaju javna, a njihova bi e#ikasnost morala znaajno
da se pobolj!a da bi se dobio pozitivan uticaj u kratkom roku.
Preostaje tekua javna potor!nja. 0inalna potro!nja dr)ave je u prvom kvartalu iskazala
negativan rast od 1,% posto, a njen je doprinos privrednom rastu bio negativan i pro!le godine.
'koliko se sprovedu najavljene mere !tednje u drugoj polovini godine, to e imati dodatni
recesioni e#ekat. Va)no je, meutim, ukazati na injenicu da dosada!nji napori da se smanji javna
potro!nja nisu imali oekivani povoljni e#ekat na zadu)enost dr)ave, jer su produ)ena negativna
kretanja pre svega u privatnoj potro!nji i investicijama uticala na smanjenje poreskih prihoda,
usled ega se nije smanjivao #iskalni de#icit, pa tako i potreba zadu)ivanja i, posledino, nastavio
se rast javnog duga, kako apsolutno, tako pogotovo u odnosu na bruto domai proizvod. Prilino
je optimistino oekivati da e se dodatnim merama !tednje u uslovima recesije usporiti rast
zadu)ivanja dr)ave, o smanjenju i da se ne govori.
(aj je problem !iri. /aime, privredna politika koja je voena uglavnom se oslanjala na to
da e doi do privrednog oporavka, koji e uiniti lak!im strukturne re#orme i #iskalnu !tednju.
1
(a su oekivanja bila vezana za oporavak privatnih investicija, koji se predviao iz godine u
godinu. Verovalo se da e se jednom ili drugom vrstom, uglavnom novanih, podsticaja uticati na
poveanje privlanosti ulaganja. (o se do sada nije ostvarilo. 2o)e se, naravno, rei da je to zato
!to subvencija nije bilo dovoljno, ali to je sada neva)no budui da para nema, te se moraju tra)iti
supstituti u vidu #iskalnih i strukturnih re#ormi.
Problem sa njima je u istim onim razlozima zbog kojih su i do sada odlagane. 0iskalna
konsolidacija mo)e da zahteva promenu prava i obaveza, recimo kada je re o socijalnim
#ondovima i o obrazovanju, !to ne mo)e a da ne vodi dru!tvenim promenama koje ne moraju
svima da odgovaraju, a mogu lako da neodgovaraju veini. 3e#orme regulative svakog od
relevantnih tr)i!ta, !to je ono !to se naziva strukturnim promenama, zahtevaju tro!kove
prilagoavanja, koji u nekim sluajevima mogu da budu poprilini. (o se posebno odnosi na
tr)i!te rada, koje je inae u depresiji ve du)e vreme. 'z to, tr)i!ne ustanove bi tek trebalo da se
razviju i da zamene one tradicionalne, koje su nesumnjivo nee#ikasne, ali su nove nepoznate.
3azumnjivo je, dakle, da se promene odla)u za bolja vremena, problem je u tome !to se
mo)e doi u situaciju kada vi!e uslova za odlaganje nema, a stanje se zapravo pogor!ava. 4to je
upravo kako stvari sada stoje. 5vo opet znai da e bii potrebno navii se na relativno negativne
podatke u sledeih par godina. 'koliko se ova godina zavr!i sa negativnom stopom privrednog
rasta, ako !to sada izgleda i sledee se godina krene u dugoroije smanjenje javne potro!nje, i ta
e godina verovatno biti li!ena nekog znaajnijeg oporavka proizvodnje, a postepeno pobolj!anje
bi se moglo oekivati tek za gotovo dve godine. 6 tim da i kasnije, u du)em periodu, ne bi
trebalo oekivati neko znaajnije ubrzanje rasta zaposlenosti i dohodaka.
2