http://pcelarske-majstorije.50webs.com/tehnike-prilog1.

html
Izabrane tehhike pelarenja



Iz knjige Tehnologija proizvodnje pelarskih proizvoda
autori prof. dr. N. I. Krivcov, prof. dr. V. I. e!edev,
izdava "#$", %eograd &'''. godine

T()N$$*I+, #-$I.V$/N+( #(-*( N, #0(IN+,1I2,

#erga je produkt koji pele pripre3aju od cvetnog praha i 3eda uz dodatak sekreta
svojih 4lezda.
1vetni prah 5polen6, koji pele donesu u ko7nicu, skladi7te one u 8elije sa8a. #oto3,
druge pele ovaj odlo4eni polen pa4ljivo 3e7aju 3andi!ula3a, dodaju8i 3u sekret
svojih 4lezda9 posle ovoga one ga sa!ijaju.
#od dejstvo3 fer3enata 3eda, sekreta pelinjih 4lezda i celog niza 3ikroorganiza3a,
dolazi do 3leno:kisele fer3entacije i polen se pretvara u pergu. 2leno:kisela
fer3entacija perge traje ;< dana. .a vre3e previranja u pergi se nago3ilava znaajna
koliina 5do =.&>6 3lene kiseline9 ona zajedno sa jedinjenji3a, koja i3aju anti!iotika
svojstva, o!ez!e?uje konzervaciju perge.
#erga je u 8elija3a sa8a 3ikro!iolo7ki sterilna i sadr4i sa3o neke o!like kvasaca. Iako
je u polenu izdvojeno ;@A o!lika kvasaca, koji su sintetizovani u vita3ine i koji
o!oga8uju pergu neki3 !elanevina3a, lipidi3a i fer3enti3a, priliko3 visoke
koncentracije 3lene kiseline prekida se razvoj ovih kvasaca.
#ele nikada do vrha ne pune 8elije pergo3. #erga ispunjava zapre3inu 8elije sa <B>
5;@' : ;A' 3g6. #otpuno popunjeni sat pergo3 te4i ;.@ : ;.C ; kg. *ornji sloj perge, koji
je na3enjen du4e3 uvanju, pele zalivaju 3edo3, a u vre3e glavne pa7e dodaju 3u
jo7 3eda i zapea8uju ga. Tako se do!ija 3edno:pergni sat, u ko3e se perga veo3a
do!ro uva.
)e3ijski sastav pergeje slian he3ijsko3 sastavu polena.
#erga sadr4i vi7e 7e8era nego polen. To je s toga 7to, pele prave8i pergu, polenu
dodaju nektar i 3ed. 2aseni udeo proteina u pergi je ve8i od &'>, a 3esno8e do D>.
#erga sadr4i 3nogo 3lene kiseline, i njen &>:tni vodeni rastvor i3a rN vrednost, koja
nije 3anja od =,B. Kvalitativni sastav i koliinski sadr4aj a3inokiselina perge praktino
odgovara a3inokiselina3a tela pele i znaajno se razlikuje od a3inokiselina cvetnog
praha kod raznih kultura. Vrednost perge je u to3e, 7to su u njoj sve neza3enljive
a3inokiseline neophodne za organiza3 ki3enjaka. .!og visokog sadr4aja
!elanevina, vita3ina i 3ikroele3enata perga je na7la pri3enu u industriji hrane, a
i3a perspektivu u koz3etici i 3edicini.
#erga !lagotvorno utie na organiza3 oveka, jer je !ogata kvalitetni3
!elanevina3a, neza3enljivi3 a3ino i 3asni3 kiselina3a, ugljeni3 hidrati3a,
vita3ini3a i drugi3 !iolo7ko:aktivni3 3aterija3a. Njeno kori78enje pove8ava
i3unolo7ki siste3 i adaptacione sposo!nosti organiz3a, a doprinosi i s3anjenju
u3ora. #erga se koristi u leenju kolitisa, hroninih zatvora, hepatita, hroninih
zapaljenja prostate i i3potencije. $na se pri3enjuje u sklopu terapije pri leenju
o!olelih krvnih sudova, u cilju spreavanja arterioskleroze, upale 3o4dane kore, kod
nervnih i psihikih o!oljenja, kada je naru7en rad endokrinog siste3a i za spreavanje
krvarenja.
E novije vre3e naglo narasta interes za pergu, iz vi7e razloga. Kao prvo, i3a
odre?enih pote7ko8a u sakupljanju cvetnog praha 5polena6 po3o8u sakupljaa polena,
u vre3e 3asovnog cvetanja polenarica. #otre!ni su pose!ni pri!ori 5sakupljai polena,
elektrine su7ilice, izvori napajanja6, koje svakodnevno tre!a o!slu4ivati u vre3e kada
je pelar najpreoptere8eniji. #olen iz koritanaca tre!a oduzi3ati svakodnevno. Kada su
punktovi sa veliki3 !roje3 ko7nica udaljeni, pelar ne 3o4e svakodnevno o!ilaziti te
punktove i prera?ivati polen. Kori78enje sakupljaa polena ne sti3uli7e rast i razvitak
pelinjih dru7tava, a 3o4e u3anjiti proizvodnju 3eda i pove8ati rojid!u9 tako?e, utie
na rezultate prezi3ljavanja z!og Fziolo7ke nepripre3ljenosti pela, o3ogu8ava pojavu
i jaanje niza opasnih !olesti pela 5varoze, askosferoze, trule4i6. Nedostatak polena
tako?e 3o4e izazvati pojavu gljivinih !olesti i trule4i. I 3lade 3atice 3ogu stradati
pri povratku sa !ranog puta ukoliko sakuplja polena nije otvoren.
"akupljanje perge u sa8u, sa kasniji3 njeni3 va?enje3 i kori78enje3, oslo!a?a nas
svih navedenih nedostataka. Kao prvo, hranljiva i energetska vrednost, kao i !iolo7ka
aktivnost perge je ve8a nego kod cvetnog praha. To je proizvod koji su sa3e pele
pripre3ile i konzervirale na !azi polena i koji i3a sta!ilan he3ijski sastav. #erga i3a
najvi7i stepen konzervacije, iskljuena su zaga?enja 3ikotoksini3a 5proizvod gljivica
koje se !rzo razvijaju u vla4no3 polenu6, a gu!itak vita3ina i a3inokiselina se
s3anjuje na 3ini3u3. #erga je do!ro iz!alansiran proizvod. #olen pojedinih !iljaka ne
3ora sadr4avati sve a3inokiseline, vita3ine i 3ineralne 3aterije. Tako kod polena
3aslaka, od deset neza3enljivih a3inokiselina nedostaju tri, a kod ive nedostaju dve.
Kod perge koja je uzeta iz ko7nice, uvek i3a3o ko3pletan sastav svih neza3enljivih
a3inokiselina.
$si3 toga, postoje8e tehnologije konzervacije polena ne dozvoljavaju na3 da
garantuje3o potpuno ouvanje njegovih ko3ponenata. /eo vita3ina i a3inokiselina
se uni7tava ve8 pri su7enju. Toko3 godinu dana uvanja polen gu!i do <'> svoje
hranljive vrednosti, a pele ga prihvataju i tro7e sa3o =' : @' >. #ele koje su do!ile
polen, uvan u fri4ideru godinu dana, izvele su za <C> 3anje legla od pela koji3a je
dat sve4 polen. #rega se 3o4e uvati dugo, !ez kvalitativnih iz3ena njenih svoj stava9
na suvo3 i prohladno3 3estu 3o4e se uvati do ;B godina.
$duzi3anje vi7ka perge od pelinjih dru7tava znaajno pove8ava prihod i ekono3sku
eFkasnost rada na pelinjaku. $vaj kvalitetni proizvod koristi se i u industriji 4ivotnih
na3irnica, kao i u far3aceutskoj i koz3etikoj industriji. Kori78enje ugljeno:hidratno:
!elanevinaste prehrane sa pergo3 u !espa7no3 periodu o3ogu8avaG da se dru7tvo
za pa7u dopunski uve8a za ; kg pela, da prinos dru7tva !ude ve8i za &< : ='> i da se
do!ije & : &.C puta vi7e voska.
#osle odstranjivanja perge iz sa8a, koje je predvi?eno za topljenje, pove8ava se
do!ijanje i kvalitet voska, 7to tako?e i3a va4an znaaj.
$duzi3anje satova sa pergo3, iz kojih 8e se kasnije vaditiHi prera?ivati perga, radi se
ili na poetku glavne pa7e, kada su rezerve u gnezdu 3aksi3alne, ili na jesen, priliko3
for3iranja gnezda za zi3u. $d dru7tava, koja su u dvokorpusni3 ko7nica3a,
oduzi3aju se satovi sa pergo3 pre glavne pa7e, prete4no iz donjeg korpusa, gde su
rezerve perge 3aksi3alne. E za3enu za oduzete satove sa pergo3 stavljaju se satovi
sa leglo3 iz drugih korpusa, a na njihovo 3esto kvalitetno sa8e iz rezerve ili satne
osnove. #osle glavne pa7e, priliko3 for3iranja gnezda za zi3u, u ko7nici se ostavljaju
&:= sata, koji i3aju naj3anje ;.B kg perge. /rugi satovi, sa ve8i3 sadr4aje3 perge
uklanjaju se iz gnezda. .a prole8ni period se iz dru7tva izdvajaju ;:& sata, koji i3aju
naj3anje '.< : '.B kg perge, a ostali se prera?uju.
"atovi sa pergo3 izdvojeni za preradu, pre svega se oslo!a?aju 3eda, a zati3 se
po3o8u pela iste. E to3 cilju, odla4u se korpusi sa satovi3a dalje od pelinjaka, a
ukoliko !li4e od = k3 postoji drugi pelinjak, onda ih daje3o jaki3 dru7tvi3a9 pri to3e
ih razdvaja3o od gnezda platni3a ili pregrada3a, ostavljaju8i 3ogu8nost pela3a za
slo!odan prolaz. E korpus se stavlja D :;'
6
satova sa pergo3, iz kojih pele iste sav
preostali 3ed posle vrcanja. "a ovi3 poslo3 ne tre!a kasniti. $n se o!avlja od3ah
posle vrcanja i razvrstavanja sa8a.
$i78eni satovi sa pergo3 od ostataka 3eda predvi?eni za preradu, uvaju se do
poetka sta!ilnog zahla?enja.
Izvlaenje perge iz sa8a o!avlja se na razliite naine. 0esto se sa8e sa pergo3 prosto
re4e na uske ko3ade, zaliva 3edo3 i koristi za ishranu.
E novije vre3e proizvedene su 3a7ine i osvojena tehnologija potpuno 3ehanizovanog
izvlaenja perge iz 8elija sa8a.
-azra?ena tehnologija izvlaenja perge iz 8elija sa8a zasniva se na etiri slede8e
osnovne operacijeG
;. #ripre3ljena sirovina se su7i do nivoa vla4nosti ;@ : ;< >. "u7enje se vr7i na
te3peraturi @'I" toko3 A:;' asova. .a u!rzanje procesa su7enja vr7i se skariFkacija
5zagre!avanje ili pro!adanje6 gornjeg sloja perge, koji je pro4et 3edo3 i predstavlja
s3etnju intenzivno3 isu7ivanju.
Kasnije je predlo4eno kori78enje vaku3ske su7ilice 5a!t. sv. No ;CBA&C< ,I,;DD;6, koja
o3ogu8ava da se perga u sa8u isu7i za < : B asova pri te3peraturi @'I", na nivo
vla4nosti od ;'>. $vakva perga postaje tvr?a i 3anje se grudvica dro!i priliko3
i78enja, 7to znaajno u3anjuje gu!itak.
&. Isu7ena sirovina se hladi na :;I", i 3elje na dro!ilica3a sa8a propu7tanje3 iz3e?u
valjaka raz3aknutih @.D 5<.'6 33, 7to o!ez!e?uje potpunu razgradnju i izdvajanje
aura.
=. "a3levena sirovina se prosejava 3a7ina3a za i78enje se3ena uz vazdu7nu struju
!rzine B.< : A 3 Jses, i sa sito3 gustine &.C 33. Na ovaj nain se odvajaju estice
voska od perge.
@. /o!ijena perga se dezinFkuje ga3a zraci3a ili 3e7avino3 gasova oksi:etilena i
!ro3:3etila.
#re3a organoleptiki3 i Fziko:he3ijski3 pokazatelji3a perga tre!a da odgovara
slede8i3 nor3a3a 5Ta!.;A6.
Ta!lica;A Tehnike nor3e za
pergu

Pokazatelj

Karakteristika

Spoljanji oblik

Sitne nejednake grudvice

Boja

Od tamno ute do mrke

Miris

Karakteristian, medno
polenov

!kus

Kiselosladak, malo gorak

Konzistencija

Mekotrone,lako rastresite
grudvice

"araenost plesnima

#ije doputena

Maseni $ me%aniki% primesa
&konina prljavtina', ne vie
od
()*

Meseni $ #+O, ne vie od

*,)(

Maseni $ voska, ne vie od

,)(

-odonini pokazatelj &r#' +$
tnog vodenog rastvora
proizvoda, ne manje od

.)/

Kiselost,S, ne ve0a od

+()(

Maseni $ sirovog proteina, ne
manje od

+()(

1lavonoidna jedinjenja,$, ne
manje od

+),


#erga se pakuje u staklene teglice, polietilenske vre8e i odgovaraju8e !oice.
-az3eravanje se vr7i do =' kg 3ase, neto.
#erga se uva u isti3 i suvi3 prostorija3a, !ez stranih 3irisa. 0uva se na
te3petaturi od ' do ;<I " i pri vla4nosti koja ne prelazi B<>. #rostorija tre!a da je
za7ti8ena od 3uva, osa, pela i 3rava.
*arantni rok uvanja perge je ;& 3eseci od dana pakovanja.