Zamenu matice ili matica u modernom pčelarstvu pčelar ne bi trebao

prepustiti pčelama

Zašto pčelar ne bi trebao zamjenu matice prepustiti pčelama? Razlozi su razni, a

svaki od njih sa sobom nosi neke neželjene posledice po pčelinju zajednicu. Neke
od posledica manifestuju se kroz slabije prinose, izražen rojevi nagon, slabiju
otpornost na bolesti, otežan rad sa pčelama, kašnjenje u razvoju itd.

Matica je kao što znamo, majka svim pčelama radilicama, trutovima i maticama
svoje zajednice koji se izlegu iz njenih jaja. Ujedno ona je i genetski
nosilac (genetskih osobina) svojih predaka na svoje potomke po (ženskoj i
muškoj) liniji nasleđenih od svojih roditelja.
Osim toga što je matica nosilac genetskih osobina po svojoj (majčinskoj liniji )
matica je parenjem genetski prenosilac i po (očinskoj liniji) na svoje potomke.

Ako uzmemo u obzir širinu u spektru prenošenja genetike (matica) po svemu

igra krucijalnu i najvažniju ulogu i od vitalnog je značaja za pčelinju
zajednicu.
Mnogi će reći imaju tu i trutovi. Da imaju, i oni nedvojbeno imaju svoju ulogu u
smislu prenošenja genetskih osobina svojih roditelja.

Ali matica je banka kod koje su pohranjeni svi genetski kodovi po (majčinskoj i
očevoj) liniji dok su trutovi samo prenosioci nasljednih osobina.
Na osnovu ponašanja matice i ponašanja njenih članova unutar pčelinje zajednice
najbolje su vidljive dobre kao i loše genetske osobine koje matica nosi sa sobom.

Nepoželjne genetske osobine pčelinje zajednice odraz su onoga što matica nosi sa
sobom.

Jedini i ispravan način uklanjanja nepoželjenih genetskih osobina kod pčelinje

zajednice jeste, zamena matice sa lošim genetskim osobinama i uvođenje matice
boljih genetskih osobina.
Matica je kraljica pčelinje kolonije koja svojim prisustvom pruža sigurnost pčelinjoj
koloniji i podstiče je na produktivnost i zaštitu od spoljašnjih uslova. Svaki i
najmanji nedostatak kod matice remeti ritam pčelinje kolonije.

Za posledicu bilo kog nedostatka kod matice kolonija se oseća ugroženom i ulazi u
stresno stanje. Izazvani stres kod pčela stanjem njihove matice menja koncept u
organizaciji kolonije. Tako da se pčele prvenstveno i prevashodno koncentišu na
biološki opstanak u reprodukciji koji im je ugrožen, pa tek onda na zalihe hrane u
koloniji.

Koje su posledice po pčelara kada se pčelinja kolonija nađe u gore opisanoj

situaciji je jasna – manji prinosi i slabljenje pčelinje kolonije.
Svaka pčelinja kolonija ima i mehanizme kojima se služi u različitim situacijama
kada su (manjkavositi) i nedostaci matice u pitanju, a jedani od njih su tiha ili
prinudna smena matice.
Opstanak kolonije nije i neće biti upitan ukoliko pčelinja kolonija napravi tihu ili
prinudnu smenu kada su pašni i vremenski uslovi povoljni za to i ako je pčelinja
kolonija brojčano jaka.

Međutim, ako se gore navedeni uslovi ne poklope opstanak pčelinje (zajednice)

kolonije mogao bi biti upitan.

Zato svaki pčelar treba na vreme pomoći pčelinjoj koloniji zamenom matice, a ne
čekati da ista oslabi i doživi propadanje. Blagovremenom zamenom matice pčelar
ponovo uspostavlja ravnotežu i vraća spokoj pčelinjoj koloniji. Sa blagovremenom
zamenom matice pčelar i sebi osigurava bolju profitabilnost u radu sa pčelama,
učvršćuje svoje samopouzdanje i oseća se sigurnim.

Matica i antivarozna sredstva

Upotreba antivaroznih sredstava u borbi protiv parazita (Varroze) pčela je
neminovna i neizbežna. Opšte je poznato da nema antivroznog sredstva koji nema
negativan uticaj na pčele, pčelinje leglo kao i na maticu.

Matica jeste otpornija na antivarozna sredstva od radilica i legla. Ali moramo uzeti
u obzir i dužinu njenog života, te akumulaciju da ne kažem (kontaminaciju) njenog
tijela kroz mnogobrojne tretmane raznim i različitim antivaroznim sredstvima.

Ako dužini njenog života pridodamo saće po kom se matica neprestano kreće,
saće koje je takođe pretrpelo mnoštvo tretmana raznim antivaroznim sredstvima
doći ćemo do zaključka da je vitalnost matice i dužina njenog života itekako
ugrožena i skraćena.

Koristimo li kontaktna antivarozna sredstva onda je logično da ista ostavljaju traga

na telu matice. Tako da vremenom slabe delovi njenog tijela, aparati na njenom
telu koji šire matične feromone, poput njenih nožica i donjeg dela tela, u početku
bivaju malo, a kroz ponavljanja tretmana i trajno oštećeni.

Antivarozna sredstva koja se koriste u vidu pare ili dima isto matici nanose štetu
oštećujući disajni aparat matice kao i njene delove tela.

Pčele primete svako oštećenje na matici, vrlo dobro osete slabu vitalnost ili loše
zdravstveno stanje matice pa nije retkost da mladu maticu zamene, a pčelar se u
čudu čudi zašto i kako je došlo do prerane zamene mlade matice.

Drage pčelarke i pčelari navedeni primeri su dovoljni da dođemo do

zaključka da je maticu neophodno zameniti svake ili svake druge godine.