Mileta Marković

14226 Jabučje
(014) 74-581, (064) 1917-333
maticnjak@ptt.yu

SPREČAVANJE ROJEVOG NAGONA U DB KOŠNICAMA (Februar 2006)

U savremenom pristupu pčelarstvu, gledano sa pozicije pčelara, smatra se da

rojenje pčela po svojoj štetnosti, dolazi odmah posle štete koju pčelarstvu nanose
zarazne bolesti. I u pčelarskoj literaturi i u predavanjima ovoj temi je posvećeno
dosta prostora i vremena ali pčele ne znaju da čitaju knjige i slušaju govore već se
ponašaju po sopstvenim instinktima i prirodnim nagonima. Sve tehnološke zamisli
pčelara, počev od raznih metoda prepakivanja okvira, oduzimanja legla i pčela,
dodavanja satnih osnova, odstranjivanja ili „hapšenja“ matice, sečenja njenih krila
i slično najčešće su padale u vodu pred snagom prirodnog instinkta pčela da se u
određenim okolnostima izroje i tako ostave pčelara i bez pčela i bez prinosa. Sva
ulaganja oko negovanja takvih zajednica u tom trenutku bivaju obezvređena a
osećaj razočaranosti postaje jači od želje da se ovim poslom i dalje bavi. I ova
tema odnosi se na sagledavanje tih okolnosti, koje dovode do pojave rojevog
nagona, sa ciljem da se što je moguće dublje prodre u tajne ponašanja pčela i
shodno tome iznađu rešenja koja će pomoći da ovih pojava bude što manje a
samim tim da budemo više uspešni i više zadovoljni sa poslom kojim se bavimo.
Ne smatram sebe baš posebno iskusnim pčelarom ali obzirom da već duži
vremenski period posedujem oko 250 LR i oko 50 DB košnica sa 12 okvira,
nepobitno sam uočio da je pojava rojevog nagona nesrazmerno više izražena kod
DB u odnosu na LR košnice. Delimično rešenje sam potražio u prepravljanju 25
DB košnica sa 12 okvira u takođe DB košnice sa 10 okvira nadajući se da će zbog
manjeg plodišnog prostora problem rojenja biti rešen. Nakon dve godine rada sa
njima uverio sam se da je problem pojave rojevog nagona i dalje bio prisutan ali ne
u meri kao što je to bio slučaj sa dvanaesticama. Stanje je bilo nešto povoljnije jer
je njihovo plodište, zbog manje zapremine. popunjavano pčelama do ili za vreme
cvetanja jabuke, tako da su u tim uslovima pčele lakše prelazile u medište a samim
tim i manje se rojile.
U takvim okolnostima nije mi preostalo ništa drugo nego da problem sagledavam
mnogo detaljnije da bi rojenje u DB košnicama sveo na najmanju moguću meru ili
da te košnice rasprodam. Imao sam strpljenja i upornosti da primenjena rešenja
testiram u dužem vremenskom periodu, znajući da je rešenje valjano samo onda
ako ga praksa konstantno iz godine u godinu potvrđuje.
Koristeći se dostupnom literaturom, konsultacijama sa iskusnim i uspešnim
pčelarima i sopstvenim iskustvom, zaključio sam da je pojava rojevog nagona u
DB košnicama vezana za tri osnovna uzroka. Prvi i ujedno osnovni uzrok rojenja je
rojevna matica. Nije mi poznata takva tehnologija pčelarenja koja će sprečiti
pojavu rojevog nagona ako u košnici imamo pčele sa genetski izraženim rojevnim
osobinama. Ove pčele imaju osobinu da se u rano proleće enormno brzo razvijaju,
ali i izraženu sklonost za natprosečnim unosom polena. Već u aprilu kada polenske
paše ima u izobilju, ponašanje ovih pčela se usmerava ka njihovoj primarnoj
genetski nasleđenoj osobini – rojenju. Još kada sam pre dvadeset godina počeo
izražavati svoju želju da se bavim pčelarstvom, moja sada već pokojna baka mi je
govorila: „Nemoj sine da uzimaš od nekoga pčele rojilice da ti se samo roje, uzmi
pčele medarice da ti donesu meda da imaš kakve vajde od toga“. Tada tu poruku
nisam mogao najbolje da razumem ali već na samom početku bavljenja ovim
poslom, poruka mi je bila potpuno jasna i čak vrlo precizna. Ne znači li to da je u
našem narodu odavno bilo poznato da postoje različita ponašanja pojedinih
pčelinjih zajednica, da je to takođe nauka apsolutno potvrdila ali da se ta činjenica i
u sadašnjem vremenu vrlo često zanemaruje. Dakle, nesporno je da ako želimo da
od pčela osim ljubavi imamo i koristi, u košnicama moramo imati pčele koje
nemaju izražen instinkt rojenja. Takve pčele se mogu dobiti samo dugogodišnjim
odabiranjem, odnosno selekcijom pčelinjih matica. Svaki drugi izbor pčelinjih
matica je slučajnost koja se u praksi najčešæe ne potvrđuje.
Drugi po značaju važan uzrok pojave rojevog nagona nalazi se u nedovoljno
funkcionalnim košnicama u koje su pčelinje zajednice smeštene. Jedna
funkcionalna košnica treba da omogući nesmetanu pokretljivost pčelinje zajednice
zavisno od njenog stadijuma razvoja i pašnih uslova koji su u određenom
vremenskom periodu prisutni. Osnovna zamerka konstrukciji DB košnice je
svakako u prevelikoj visini plodišnih okvira na kojima se formiraju visoki medni
venci što čini ozbiljnu smetnju pokretljivosti pčela iz plodišnog u medišni prostor.
Analizom prolećnog razvoja pčelinje zajednice u DB košnici sa 12 okvira, ovaj
problem se jasnije uočava a samim tim i bolje objašnjava.
U jednoj srednje jakoj pčelinjoj zajednici, pri prosečnim klimatskim uslovima za
vreme prolećnog razvoja, prvog maja treba da se nalazi oko 30 000 pčela i oko 50
000 ćelija legla. To je stanje kada je pčelama gusto zaposednuto svih 12 okvira DB
košnice. Tada naravno treba dodati polunastavak jer se pčelinja zajednica počinje
dnevno uvećavati za preko 1 500 pčela. Međutim, od 1. do 15. maja u klimatskim i
fenološkim uslovima kakvi vladaju na širem području Srbije, pčelinja paša je
veoma oskudna tako da pčele nemaju razloga da ulaze u prazan polunastavak a
posebno što bi pri tom morale da savladaju visoke vence zatvorenog meda koji se
nalaze na plodišnim okvirima košnice. U tom slučaju pčele se gomilaju u plodištu,
zatrpavaju plodišni prostor polenom pri čemu matica ostaje bez praznih ćelija za
polaganje jaja, pa je samim tim pojava rojevog nagona neminovnost koja se više sa
sigurnošću nikakvim radnjama ne može sprečiti. Treći uzrok pojave rojevog
nagona nalazi se u poremećenoj biološkoj ravnoteži pčelinje zajednice. Izazivači
ovog uzroka rojenja su pojedini pčelari, koji primenjuju tehniku pčelarenja koja je
u savremenim trendovima pčelarenja potpuno neprihvatljiva. Ona se sastoji u
postupku da se nekoliko dana pre početka paše pčelinja društva dele na proizvodna
i pomoćna. Iz tih pomoćnih društava uzimaju se okviri sa zatvorenim leglom i
dodaju proizvodnim. Međutim, posle izleganja pčela iz dodatog legla snaga
pčelinje zajednice postaje nesrazmerna biološkoj snazi njene matice. Da je ta
matica imala veću biološku snagu ona bi svakako odgajila i biološki snažniju
zajednicu. Zbog nemogućnosti da matica sada luči povećanu količinu feromona,
koji treba da dopre do svakog člana zajednice, zajednica gubi svoju celovitost i
homogenost.
U tim okolnostima počinje deoba pčelinje zajednice koja ustvari i nije više
zajednica, već formirani rojevi koji će nešto kasnije kada sazru matičnjaci, svaki sa
svojom maticom potražiti novi dom. Slične posledice se mogu očekivati i
pojačavanjem jedne košnice naletom pčela iz drugih košnica.
Samo otklanjanjem ili rešavanjem sva tri navedena uzroka pojave rojevog nagona
u „paketu“ obezbedićemo uslove za maksimalni biološki razvoj pčelinje zajednice,
pune košnice meda i sačuvati snagu pčelinje zajednice za uspešno učešće u
narednim pašama. Sigurno je da za njihovo rešavanje ne postoji univerzalno
pravilo, ali obzirom da je i osnovna svrha postojanja časopisa „Pčelar“ da omogući
razmenu iskustava, iskoristiću dobijeni prostor da iznesem svoj pristup i
primenjena rešenja na sopstvenom pčelinjaku.

Prvi uslov rojenja – rojevna matica

Rešenje za ovaj problem potražio sam i našao u naučno-pčelarskoj kući
„Apicentar“ u Beogradu. Zbog čega? Zbog toga što jedino u našoj zemlji ova
ustanova skoro tri decenije vrši selekciju pčelinjih matica, gde se osim selekcije na
mednu produktivnost i druge prateće osobine, vrši odabiranje matica i po osnovu
ocenjivanja njihove rojivosti. To praktično znači da se mladim maticama iz ovog
programa nije rojila ni majka, ni baba, ni prababa i tako redom deset do petnaest
predaka, jer da su se matice iz te porodične loze rojile, selekciona linija bi bila
prekinuta i ne bi trajala ovoliko koliko činjenično traje. Ovi podaci obezbeđuju
najviši nivo pouzdanosti da će se ovim maticama i ćerke i buduće naslednice slično
ponašati a što je na mojem pčelinjaku od preko 300 košnica apsolutno potvrđeno.

Drugi uslov rojenja – nedovoljna funkcionalnost košnice

Rešenje ovog uzroka rojenja usmereno je prema DB košnici sa 12 okvira u kojoj je
ovaj problem najviše i izražen. Da bi ovaj problem rešio a da bih izbegao
komlikovane radnje vađenja plodišnih okvira da bi ih stavio u medište ili obrnuto,
na svom pčelinjaku uvek imam manji broj Fararovih košnica koje su formirane od
polunastavaka DB košnica. Broj ovih košnica je zavisan od broja DB košnica.
Okviri tih Fararovih košnica u kojima se nalazi med, polen ali i okviri sa manjom
površinom mladog legla uvek su dobro došli da pčele iz DB plodišta na
najbezbolniji način i u pravom trenutku prevedemo u medište. Dodavanjem
pomenutog sadržaja u polunastavak DB košnice obezbeđuju se uslovi za brzo
rasterećenje plodišta od suvišnih pčela a samim tim i „probijanje“ medne kape sa
plodišnih okvira. Prenošenjem meda iz plodišnih okvira u dodati polunastavak,
pčele se dodatno zapošljavaju stvarajući pri tom privid unosa što se pozitivno
odražava na radno raspoloženje i atmosferu u celoj zajednici. Time se u plodištu
obezbeđuje prostor za nesmetano zaleganje matice i normalan razvoj legla.
Za vreme trajanja bespašnog perioda koji je prisutan od cvetanja jabuke do
cvetanja bagrema, košnice je poželjno povremeno prihranjivati. Razloge za potrebu
prihranjivanja u ovom periodu (ako na tom području nema paše) treba opet tražiti u
prirodnim instinktima pčela. ^ak iako bi započeo proces pripreme pčelinje
zajednice za rojenje, pri pojavi obilnije paše pčele najčešće odlučuju da od rojenja
odustanu ili da ga odlože i da pritom unište eventualno izgrađene ili započete
matičnjake, što pretpostavlja da je jedino instinkt unosa jači od instinkta rojenja.
Nije potrebno posebno naglašavati da iz tog prvog polunastavka nije korektno
vaditi med jer u njemu ima i meda od prihrane ali i ostataka (rezidua) od lekova
kojima je plodište košnice bilo tretirano jer se med iz mednih venaca plodišnih
okvira sada nalazi u ovom polunastavku. Kada počne paša pod ovaj polunastavak
će se podbacivati medišni polunastavci iz kojih će se cediti med a ovaj
polunastavak će služiti pčelama kao stalna zaliha hrane. Ova zaliha hrane pčelama
je neophodno potrebna jer posle skidanja medišnih polunastavaka i ceđenja meda
iz njih, u plodištu DB košnice ne ostane ništa ili beznačajno malo hrane da bi se
zajednica u narednom periodu normalno razvijala.

Treći uslov rojenja – poremećaj biološke ravnoteže

Da bih izbegao ovaj uzrok pojave rojevog nagona, „proizvodna“ ili bolje rečeno
jaka pčelinja društva ne formiram nekoliko dana pre paše, već taj posao uradim u
periodu od 15. jula do 15. septembra prethodne godine. Davno sam već shvatio da
ako u tom periodu nisam obezbedio sve optimalne uslove za normalni prolećni
razvoj pčelinje zajednice, ne postoji tehnološka ili bilo koja druga radnja koja bi u
proleće to stanje mogla da izmeni a da nije u suprotnosti sa zakonima bilogije koji
u to vreme neprikosnoveno vladaju u pčelinjoj zajednici. Biološka ravnoteža koja
je u to vreme uspostavljena između biološke snage matice, brojnosti pčela,
površine legla i broja trutova sme se remetiti samo u okvirima biološke tolerancije
zajednice.
Umesto zaključka, osećam za potrebu da još jednom naglasim da se navedeni
uzroci rojenja moraju posmatrati u paketu. Rešavanjem samo jednog ili dva uzroka
bez rešavanja trećeg, ne može se biti siguran da će se sprečiti rojenje a samim tim i
naše veliko razočarenje. Sve dok ih nisam na taj način sagledao i na opisani način
rešio, cela moja okolina je u svojim košnicama ili odžacima imala rojeve koji su
poticali iz mojih košnica, a to priznaćete nije ni malo prijatan osećaj ni za jednog
pčelara a posebno ne za onoga koji pretenduje da postane velepčelar.