Oblast prepoznavanja pokreta oka

1


SADRAJ

UVOD ............................................................................................................................................. 2
1. BIOMETRIJA ............................................................................................................................. 3
1.1. Osnovni principi biometrije ................................................ Error! Bookmark not defined.
2. OKO I NJEGOVE KARAKTERISTIKE ................................................................................... 4
3. OBLAST PREPOZNAVANJA NA OSNOVU ZENICE........................................................... 5
3.1. Lociranje zenice iz slike...................................................... Error! Bookmark not defined.
4. PREPOZNAVANJE NA OSNOVU MRENJAE .................................................................. 6
5. OBLAST PREPOZNAVANJA OKA NA OSNOVU DUICE ................................................ 7
5.1. Segmentacija duice oka ..................................................... Error! Bookmark not defined.
5.3. Primeri identifikacije skeniranjem duice .......................... Error! Bookmark not defined.
6. PREPOZNAVANJE OKA NA MOBILNIM UREAJIMA ..................................................... 9
ZAKLJUAK ................................................................................ Error! Bookmark not defined.
Literatura .................................................................................... Error! Bookmark not defined.
Internet izvori ............................................................................. Error! Bookmark not defined.






Oblast prepoznavanja pokreta oka



2


UVOD

Tehnologija snimanja i memorisanja jedinstvenih fizikih karakteristika ljudskih bia
(kao to su lice, duica oka, glas itd) u svrhu uspostavljanja i potvrivanja digitalnog identiteta
osoba predmet je brojnih izuavanja. Biometrija predstavlja automatizovan metod utvrivanja
identiteta osobe na osnovu fiziolokih karakteristika. Ovakvi sistemi omoguavaju da
jedinstvenost osoba nije zavisna samo od onoga to ona zna (kao to je sluaj sa lozinkom), ili
neega to ona poseduje.
Prepoznavanje pokreta (eng. Gesture recognition) je tema u informatici i prepoznavanju
govora sa ciljem interpretiranja ljudskih pokreta pomou matematikih algoritama. Ovi pokreti
su obino vezani za pomeranje bilo kog dela tela i stanja u kome se telo nalazi (mirovanje,
skakanje...), ali najee poti od pokreta ruku ili lica. Trenutno se najvie izuavaju pokreti ruku
i lica. Napravljeni su mnogi pristupi korienjem kamera i algoritama da bi se interpretirao
Znakovni jezik. Identifikacija i prepoznavanje dranja i ljudskog ponaanja takoe je zadatak
tehnika prepoznavanja pokreta. Za prepoznavanje pokreta se moe rei da je to nain za raunare
tj. maine da razumeju ljudski govor tela, a samim tim to je poboljanje u vidu bolje veze izmeu
ljudi i maina u smislu komunikacije koja je bolja od primitivnog unosa teksta ili korienja
grafiko korisnikih interfejsa.
Prepoznavanje pokreta omoguuje ljudima prirodnu komunikaciju i interakciju sa
mainama bez mehanikih ureaja. Uvek je lake uperiti rukom u Raunarski monitor i
pokretima ruke upravljati kursorom (to je mogue sa detekcijom pokreta) nego koristiti
mehanike ulazne ureaje poput mia i tastature. Ova tehnologija moe izbaciti mi, tastaturu, pa
ak i "ta skrin" tehnologiju iz upotrebe.
Biometrija zavisi od fizikih karakteristika individueneega to je i jedinstveno i
neodvojivo vezano za tu osobu. Biometrija ne moe da se zaboravi, izgubi, pozajmi ili ukrade.

Oblast prepoznavanja pokreta oka



3


1. BIOMETRIJA

Re biometrija izvedena je grkih rei bios (ivot) i metria (meriti). Automatizovani
biometrijski sistemi dostupni su poslednjih nekoliko decenija zbog znaajnog napretka na polju
raunarske obrade, ali mnoge od automatizovanih tehnika baziraju se na idejama starim nekoliko
stotina ili ak hiljada godina.
Jedan od najstarijih i najosnovnijih primera karakteristika koje se koriste za
prepoznavanje od strane drugih ljudi je lice. Od samog poetka civilizacije ljudi koriste lice za
prepoznavanje osoba. Koncept prepoznavanja ljudi od strane ljudi vidljiv je i u npr.
prepoznavanju govora (govornika, onog koji govori).
Sredinom devetnaestog veka, sa naglim razvojem gradova i industrijskom revolucijom
dolazi do sve vee mobilnosti populacije i pojavlju se potreba za pouzdanom identifikacijom
ljudi. Prvi pokuaj je vezan za Bertillon-ov sistem merenja razliitih karakteristika tela, koje je
on nazvao antropometrija.
Biometrijski sistemi su dobili na znaaju u drugoj polovini dvadesetog veka, to
koincidira sa znaajnim prodorom raunarskih sistema. Dvadesetih godina dvadesetog veka
dolazi do eksplozije u ovoj oblasti, tako da su biometrijske aplikacije u svakodnevnoj upotrebi
ve od poetka dvadeset i prvog veka.




Oblast prepoznavanja pokreta oka



4


2. OKO I NJEGOVE KARAKTERISTIKE

Oko je organ mnogih ivotinja i oveka koji slui pretvaranju svetlosti u nervne impulse.
Ljudsko oko je parni organ koji funkcionie slino fotoaparatima i kamerama: prozirni prednji
delovi oka lome zrake svetlosti kreiraju umanjenu i obrnutu sliku na fotosintenzivnu mrenjau
gde se u specijalizovanim nervnim elijama obavlja konverzija u elektrine nervne impulse. Oko
je najvanije ljudsko ulo. 90% svih informacija iz okoline primamo okom.

Slika 2.1. Anatomija ljudskog oka
Zenica je deo oka koji daje karakteristinu boju oka. U funkcionalnom smislu zenica
(iris) ima ulogu regulacije koliine svetla koja ulazi u oko, poput blende u fotoaparatu. To se
postie ravnoteom 2 miia u zenici (sfinkter, koji suzuje pupile i zenicu te dilatator koji ih
iri). Boja zenice zavisi o koliini i rasporedu pigmenta na prednjoj povrini zenice. ta je
zenica bogatija pigmentom, to su oi tamnije (smee). Kod manje koliine pigmenta oi su
svetlije (zelene do plave) a kod potpunog nedostatka (albino osobe) oi su potpuno plave
(ponekad blago roze zbog prosejavanja krvnih sudova). Svaka osoba i svako oko ima
karakteristian jedinstven izgled znice. Danas, izgled i oblik zenice moe otkriti itav niz
pojedinosti o stanju organizma, ime se bavi iridodijagnostika.
Oblast prepoznavanja pokreta oka



5


3. OBLAST PREPOZNAVANJA NA OSNOVU ZENICE

Prepoznavanje osoba pomou zenice odnosno
arenice
1
je jedna od najsigurnijih biometrijskih
metoda, najvie zbog prirodnih karakteristika zenice.
Zenica poprima svoj izgled u najranijem detinjstvu
(ak i pre roenja), te se ne menja, osim u sluaju bolesti
ili povrede. Hirurki ju je nemogue falsifikovati, barem
ne bez velikog rizika od gubitka vida. Takoe se ova
metoda ne moe prevariti noenjem kontaktnih soiva,
jer postoje algoritmi pomou kojih se jasno ustanovljuje nosi li osoba soiva ili ne.
Stakleno oko ili pravo oko odstranjeno s oveka ne mogu posluiti za prevaru jer se na
njima zenica oka ne mie, dok je kod ivog oka zenica podlona konstantnom pokretu kao i
kontrakciji i irenju. Sama tehnika je veoma jednostavna i efikasna, pa ima potencijal da postane
vodeom biometrijskom tehnikom budunosti. Uzorci zenice prenose se preko video - baziranog
sistema za uzimanje slike. Ureaji za skeniranje zenice koriste se u autentifikaciji osoba ve vie
godina. Sistemima baziranim na raspoznavanju zenice nije preterano skupa, a oekuje se da e
taj trend i dalje ostati takav.
Tehnologija radi dobro i za verifikaciju i identifikaciju. Trenutni sistemi mogu biti
korieni u pristunosti naoara i kontaktnih soiva. Tehnologija nije nametljiv. Ne zahteva
fiziki kontakt sa skenerom. Raspoznavanje zenice funkcionisae dobro i kod osoba iz razliitih
etnikih grupa i nacionalnosti. Ova metoda, kao i sve ostale, nije 100% pouzdana. Grupa
nemakih istraivaa je uspela da prevari jednu od komercijalnih verzija ureaja za
prepoznavanje tako to su visokokvalitetnu sliku oka ispisali pomou tampaa visoke rezolucije
(2400k1200 dpi), i u sredini probuili rupu. Tako je uredaj za dobijanje slike zenice video ''ivu''
zenicu. U stvarnom ivotu se to ne bi moglo lako izvesti jer je potrebna skupa oprema, a i nije
mogue dobiti tako kvalitetnu sliku neijeg oka bez znanja te osobe.

1
Dublje od beonjae je srednja ona opna ili uvea, koju ine sudovnjaa, arenica i cilijarno telo.

Oblast prepoznavanja pokreta oka



6


4. PREPOZNAVANJE NA OSNOVU MRENJAE

Mrenjaa je tanki sloj elija koji se nalazi sa
zadnje strane oka. Mrenjaa oka i njena struktura je
karakteristika svake individualne osobe. Ovo je jedna
od sigurnijih biometrijskih metoda jer nije
jednostavno promjeniti ili duplirati unutranju
strukturu oka. Prva istraivanja ove metode poela su
oko 1930. g., a prvi put se u javnosti pojavila
1984. g. Ova biometrijska metoda do danas obezbeuje
najveu tanost prepoznavanja. Ovo je ujedno i
najskuplji nain identifikacije jer je oprema kojom se vri skeniranje mrenjae jako skupa.
Skeniranje mrenjae traje 10-15 sekundi. Metoda zahteva da prilikom skeniranja budu skinute
naoare kako bi se oko moglo bolje pribliiti ureaju za skeniranje. Spada u grupu nametljivih
tehnika - potrebno je ostvariti kontakt sa okularom.
Postoji miljenje meu ljudima kako je skeniranje mrenjae tetno za oko. Zbog toga,
kao i visoke cene ova metoda nije najzastupljenija kod krajnjih korisnika iako daje najbolje
rezultate. Ima veliku primenu u vojnim objktima, te oblastima visokog stepena sigurnosti
(policijske ustanove, zatvori, nuklearne elektrane, osetljive laboratorije, ...) gde cena ne igra
ulogu.

Slika4.1. Ureaji za prepoznavanje mrenjae

Oblast prepoznavanja pokreta oka



7


5. OBLAST PREPOZNAVANJA OKA NA OSNOVU DUICE

Duica oka poseduje preko 200 detalja koji se mogu upotrebiti za poreenje i
identifikaciju, kao to su prsten, brazde i pegice. Te are su jedinstvene za svakog pojedinca, ak
se i levo i desno oko iste osobe razlikuju. Zbog toga se ova metoda moe uspeno koristi i za
identifikaciju, ne samo za verifikaciju. Ideja da se duica oka koristi kao optiki otisak prsta za
identifikaciju osobe je prvi put predloena od strane oftalmologa koji su iz iskustva primetili da
svaka ronjaa ima jedinstvenu teksturu i visok nivo detalja koji ostaju nepromenjeni
decenijama. Tanije, ideju da se koriste obeleja duice za identifikaciju osoba prvi put je
predloio oftalmolog Frank Bur 1936. godine. Godine 1986. druga dva oftalmologa Aran Safir
i Leonard Flom su patentirali tu ideju, a 1989. obratili su se Donu Daugmanu sa Kembridkog
univerziteta da razvije algoritme koji e omoguiti identifikaciju putem duice. Ti algoritmi, koje
je Dagman publikovao
2
i patentirao 1993. godine, su prvi i dosad najefikasniji algoritmi na
ovom podruju.
Sledee karakteristike duice naglaavaju njenu pogodnost za korienje u automatskoj
identifikaciji:
Inherentna izolacija i zatita od okoline jer je interni organ oka, iza ronjae i
vodenetenosti,
Duica se tokom ljudskog ivota ne menja kao ostale biometrijske karakteristike,
Nemogunost promene operacijom bez rizika da se oteti vid,
Fizioloka osetljivost na svetlost koja omoguava prirodni test protiv prevare
(postavljanje lanog oka umesto pravog),
Svako ima razliitu strukturu duice, pa ak i dve duice identinih blizanaca ili dve
duice jedne osobe imaju meusobno nepovezane detalje,
Lakoa registrovanja slike duice na distanci od osobe bez fizikog kontakta,
nenametljivo i mogue neupadljivo,

2
John Daugman, High Confidence Visual Recognitionof Persons by a Test of Statistical Independence,
IEEETransactions on Pattern Analisys and Machine Intelligence, Vol. 15, pp. 11481161, novembar 1993.

Oblast prepoznavanja pokreta oka



8


Polarna geometrija koja dozvoljava prirodni koordinatni sistem i originalne koordinate,
Za dobro raspoznavanje dovoljno je 30 - 40 % slike duice,
Mala je verovatnoa lanog prihvatanja,
Algoritam koji obrauje sliku je vrlo brz.
Prvi korak pri identifikaciji pomou duice je izolovati podruje duice u slici oka,
odnosno izvriti njenu segmentaciju. Uspenost segmentacije zavisi od kvalitete slike oka.
Segmentacija je kljuan korak pri identifikaciji, jer u sluaju greke dalji postupci u procesu
identifikacije daju pogrene rezultate, to uzrokuje loiji stepen prepoznavanja. Prisustvo onih
kapaka i trepavica moe smanjiti tanost prepoznavanja . Za detekciju i uklanjanje onih kapaka
koristimo Hafovu transformaciju.










Oblast prepoznavanja pokreta oka



9


6. PREPOZNAVANJE OKA NA MOBILNIM UREAJIMA

Mobilni ureaji ubrzano postaju personalni i sveprisutni, to sa sobom povlai noenje
vie linih informacija u telefonu nego to ih moda imate u novaniku. Ovo naravno donosi
probleme sa sigurnou tih informacija i kako ih obezbediti od krae. Do sada smo imali razne
neine zatite privatnosti telefona, od softverskih do hardverskih reenja (senzori otiska prsta,
otkljuavanje ureaja prepoznavanjem lica). Ipak, jo jedna tehnologija je izgleda u razvoju, a
na njoj radi Samsung.

Slika 6.1. Samsungov Galaxy S5 sa opcijom prepoznavanja oka
Iz Samsunga su najavili kako e novi model njihovog pametnog telefona doneti do sada
nevieni novitet kada je u pitanju personalizacija i bezbednost korienja ureaja. Samsung je i
dalje trini lider na tritu pametnih telefona, jer prema procenama trinih analitiara i dalje
prodaje jedan od 3 prodana smartphonea na globalnom nivou.
Samsung Galaki S5 e uz ovu funkciju, ako zaivi u produkciji, imati uparen sa svim
noseim ureajima koje kompanija proizvodi, prvenstveno se to odnosi na Samsung Galaki Gear
SmartVatch, koji e takoe doiveti neke izmene. Taan datum predstavljanja Galaki S5 modela
jo nije poznat, ali oekuje se da e se to dogoditi nakon Mobile Vorld Congressa koji se u
februaru odrava u Barseloni, dok e se u prodaji nai koji mesec kasnije.

Oblast prepoznavanja pokreta oka



10