1

CEVOVODI

U rudarstvu se primenjuju raznovrsni cevni vodovi (cevovodi): za transport mineralnih sirovina (nafta, gas); za
odvodnjavanje rudnika (ispumpavanje vode iz podzemnih prostorija, snienje nivoa podzemnih voda na
povrinskim kopovima); za ventilaciju podzemnih prostorija, itd. Cevovodi se koriste za transport rastresitih
materijala pomou vode: transport uglja ili drugih ruda, jalovine, transport materijala za hidrozasipavanje
podzemnih prostorija, zatim transport u procesima flotacija, separacija, itd. Razliiti cevovodi igraju bitnu
ulogu kod hidraulikih i pneumatskih rudarskih maina.

Cevni vod sloenije konstrukcije moe u svom sastavu da ima osim cevi, jo i: elemente za spajanje cevi, za
kompenzaciju dilatacija, za zaptivanje, zatim elemente za regulaciju i zatvaranje protoka, sigurnosne elemente,
instrumente, elemente za oslanjanje cevi, itd.

- Vrsta fluida .....vodovodi, parovodi, naftovodi, gasovodi ...

Materijal cevovoda i izrada

Na izbor materijala utiu: radni uslovi u kojima e cevovod biti eksploatisan, tj:
- Mehaniko optereenje naponi koji nastaju usled: pritiska fluida koji se transportuje; teine cevovoda,
fluida, armature, izolacije; usled temperaturnih dilatacija.
- Radna temperatura - ponaanje materijala na razliitim temperaturama.
- Hemijski sastav fluida koji se transportuju.
- Cena.

elik, liveno gvoe, elini liv; ..... izrada cevi: avne, beavne, livene.

eline cevi elik je osnovni materijal za izradu cevi. Zbog vee jaine materijala eline cevi su lake od
livenih i jeftinije. Mogu biti vrlo dugake i preko 16 m, to znatno smanjuje broj nastavaka. Koriste se za veliki
broj razliitih fluida i razliite nominalne pritiske. Prenici su obino 4 do 3000 mm. Za uobiajene elike
preporuene radne temperature su do 435
0
C. Za vie temperature koriste se legirani elici (Cr i Mo).
Podlone su koroziji, te je neophodno korienje zatitnih prevlaka.

Tabela 1. Zatezna vrstoa R
m
i napon teenja R
p0,2
nekih elika za limove i cevi

Oznaka R
m
, N/mm
2
R
p0,2
, N/mm
2

.0000 330 500 150
.0261, .0271 340 420 210
.0361, .0371 370 450 240
.0461, .0471 420 500 260
.0561, .0562 520 620 360
.1212, .1214 350 - 340 240
.1213, .1215 450 550 260
.1402 550 650 300
.1502 650 750 400
.3100 520 620 360
3130, .3131 650 - 800 420
Izabrani elici za rad na povienim temperaturama, C
R
p0,2
, N/mm
2

Oznaka R
m
, N/mm
2

20 200 250 300 350 400 450 500
.1202, .1203 350 450 210 180 160 140 120 90
.1204, .1205 410 500 240 210 190 170 140 110
.1206, 1207 440 530 260 230 210 190 160 130
.1208 340 420 210 180 160 140 120 90
.1214 350 450 240 190 170 150 130 110 90
.1215 450 550 260 210 190 170 150 130 110
.7100 450 550 290 260 240 220 200 190 170 150

2
.7400 450 580 300 280 260 240 220 210 200 180
.7401 450 600 270 250 240 230 220 210 200 190

Po tehnologiji dobijanja razlikuju se:

- Cevi bez ava - beavne, koje mogu biti: valjane i vuene. Vuene mogu biti i drugih poprenih preseka,
osim krunog.

- Cevi sa uzdunim sastavkom ili uzdunim avom: zakovane, zavarene, zalemljene ili presavijene pa
stisnute (falcovane). av moe biti i spiralno izraen u odnosu na uzdunu osu cevi. av moe biti
sueoni (za manje radne pritiske) ili preklopni (kotlovske cevi)
avna cev s uzdunim avom nastaje sueonim zavarivanjem hladno pripremljenih limova, traka, pomou
jednog od sledeih naina zavarivanja: Elektrozavarivanje, Zavarivanje uronjenim lukom, Elektroluno
zavarivanje pod zatitnim gasom :MIG (metal inert gas, npr argon), MAG (metal activ gas, npr. CO
2
),
Zavarivanje kombinacijom zavarivanja pod zatitom gasa (MIG) i zavarivanja uronjenim lukom

Spiralno zavarene cevi imaju spiralno izveden av, pomou automatskog zavarivanja uronjenim lukom. Mora
da postoji var na unutranjoj strani i var na spoljnoj strani.

Postoje cevi koje su proizvedene postupkom kod koga se poduni av izvodi kovakim zavarivanjem. Kod ovih
cevi, krajevi lima, trake, pre spajanja se zagrevaju do temperature zavarivanja, a potom se mehaniki pritiskom
postie spajanje krajeva.

Cevi od livenog gvoa Najee se koristi SL 14, mogu da izdre pritiske do 160 bar-a. Livenjem u pesku se
rade od 40 do 1200 mm, a centrifugalnim livenjem 80 do 500 mm. maksimalne duine su 4 pa ak i 5 m, za
najvee prenike. Otpornije su na koroziju od elinih. Obino se izrauju sa obodom i sa naglavkom.

Cevi od: mesinga, bakra, olova, aluminijuma, titana.

Cevi od plastinih masa, gume - Kod transporta gasa koriste se iskljuivo eline cevi za pritiske preko 4 bara i
polietilenske za nie pritiske. Polietilenske cevi mogu da se koriste na temperaturama od -65 do 80
o
C. Zatezna
vrstoa polietilena je izmeu 12 i 35 MPa, u zavisnosti od tipa polietilena, a izduenje moe prei i 150 % (pa
ak i do 1000 %). Gustina je ok 0,9 kg/dm
3
. Polietilen se dobro mehaniki obrauje i zavaruje, sklon je puzanju
i sakupljanju statikog elektriciteta. Postojan je i prema kiselinama i alkalijama. Glavna prednost mu je niska
cena.

Cevi od keramike, stakla...

Nastavljanje i oblikovanje cevi

Cevne instalacije pored cevi poseduju i elemente koji slue za oblikovanje cevovoda i instalacije. Promena
pravca u cevovodima se postiu ugradnjom lukova, izdvajanje usputnih vodova iz glavnog cevovoda se postie
ugradnjom T komada koji mogu biti pravi i redukovani. Promena prenika cevovoda se izvodi ugradnjom
koncentrinih ili ekscentrinih reducira. Ugradnja manjih izvoda na nekom cevovodu se postie preko
zavarenih komada.

Zatvaranje krajeva cevi se obavlja zavarnim kapama. Svi ovi elementi su poznati pod zajednikim nazivom
fitinzi.

Fitinzima se spajaju cevi istog ili razliitog materijala pri emu se u izboru fitinga odnosno specifikaciji za
nabavku moraju dati kvaliteti materijala cevi koje se spajaju kao i njihove osnovne dimenzije. Materijali koji se
koriste za proizvodnju fitinga moraju biti kompatabilni u pogledu otpornosti i zavarljivosti sa cevima u koje se
ugrauju.


3
Posebnu grupu cevnih elemenata ine prirubnice. Na narednim slikama su prikazane vrste prirubnica koje se
koriste u cevnim instalacijama. Prirubnice se proizvode prema standardima koji su klasifikovali ove proizvode
prema pritisku.

Livene cevi se esto nastavljaju prirubnicama sa grlom:


Pored prirubnica sa grlom koje je izliveno izjedna sa cevi, koriste se i druge vrste prirubnica koje mogu biti
zavarene za cev, ili spojene na neki drugi nain.



Izmeu dve prirubnice stavljaju se zaptivai. Primena zaptivaa od gume ili kartona pogodna je za pritiske
do 25 bara i temperature do 40
o
C, a za sloenije radne uslove koriste se metalno-azbestni zaptivai,
teflonski i drugi. Vodea uputena povrina omoguava korienje nominalno slabijih zaptivaa i pri
znatno sloenijim radnim uslovima (do 200 bara i 400
o
C)


Nastavljanje cevi moe da se ostvari i pomou naglavka. U zazor f se nabija kudelja natopljena katranom,
pa se ova zaptivna masa zalije olovom. Kao zaptivna masa moe da se koristi i gumeni prsten, tada je
pokretljivost cevi neto vea. Ovako spajanje livenih cevi se koristi za radne pritiske do 16 bara.

4


eline cevi manjih prenika esto se nastavljaju pomou navojnih parova. Zaptivanje se moe ostvariti
pomou koninog navoja ili umetanjem kudelje ili PVC trake u cilindrini navoj.


Konstrukcijska reenja koja se koriste u konstrukcijama predvienim za brzo i sigurno sastavljanje, baziraju
se isto na navojnom spoju dve cevi. Prikazana su reenja sa dve konine povrine (slika a, pozicije 1. i 2.) i
sa soivastim zaptivaem (slika b, pozicija 4). Prsteni 3 i 1 se izrauju od od legiranog elika sa Cr, Mo i V,
Rm = 800 MPa Zaptiva se izrauje od legiranog elika sa Cr, Rm = 750 MPa. Ovi materijali omoguavaju
primenu na temperaturama od 40 do 300
o
C.


Konstrukcija nastavka gumenog creva.


Nastavljanje cevi zavarivanjem.

Cevi od plastinih masa mogu da se nastavljaju lepljenjem i zavarivanjem. Cevi vei prenika mogu da se
nastavljaju sueonim zavaivanjem, a za manje prenika je potrebna spojnica koja moe i da se lepi za cev.


Na mestima grananja ili promene pravca koriste se oblikovani nastavci.

5

Dimenzije cevi

Tabela Dimenzije avnih i beavnih cevi elinih cevi

avne Beavne avne Beavne
Spoljanji
prenik cevi
(mm)
Debljina
zida cevi
(mm)
Debljina
zida cevi
(mm)
Spoljanji
prenik cevi
(mm)
Debljina
zida cevi
(mm)
Debljina
zida cevi
(mm)
10,2 1,6 ... 2,3 54 1,6 4 2,6 10
12,7 0,8 2 57 1,6 4 2,9 11
13,5 1,2 2,9 1,8 2,6 60,3 1,6 4,5 2,9 ... 13
14 1 2,9 63,5 1,6 4,5 2,9 ... 13
16 1 3,2 1,8 2,9 70 1,6 4,5 2,9 ... 13
17,2 1 3,2 1,8 3,6 73 2 4,5 2,9 ... 13
18 1 3,2 2 4,5 76,1 2 4,5 2,9 ... 16
19 1 3,2 82,5 2 4,5 3,2 ... 16
20 1 3,2 2 5,6 88,9 2 4,5 3,2 16
21,3 1,6 4 2 5,6 101,6 2,6 5 3,6 16
22 1 4 108 2,6 5 3,6 18
25 1 4 2 5,6 114,3 2,6 5 3,6 18
25,4 1,6 4 2 6,3 127 2,6 5 4 30
26,9 1,6 4 2 6,3 133 2,6 5 4 30
28 2,3 ... 6,3 139,7 2,6 5 5 30
30 1,6 4 2,3 8 141,3 2,9 5
31,8 1,6 4 2,3 8 152,4 2,9 5,6 5 30
32 1,6 4 2,3 8 159 3,2 6,3 6,3 40
33,7 1,6 4 2,3 8 168,3 3,2 6,3 6,3 40
35 1,6 4 2,6 8 177,8 4 6,3 7,1 40
38 1,6 4 2,6 8 193,7 4 6,3 7,1 40
40 1,6 4 2,6 8 219,1 4 6,3 7,1 40

6
avne Beavne avne Beavne
Spoljanji
prenik cevi
(mm)
Debljina
zida cevi
(mm)
Debljina
zida cevi
(mm)
Spoljanji
prenik cevi
(mm)
Debljina
zida cevi
(mm)
Debljina
zida cevi
(mm)
42,4 1,6 4 2,6 10 244,5 4,5 6,3 7,1 40
44,5 1,6 4 2,6 10 273 4,5 6,3 7,1 40
48,3 1,6 4 2,6 10 323,9 4,5 6,3 8 40
51 1,6 4 2,6 10
avne eline cevi za mehaniku i optu upotrebu, standard EN10220
Beavne eline cevi za konstrukcije, standard EN10210-2
Beavne eline cevi za specijalne namene. Namenjene za mehaniku upotrebu, standard EN

Standardne debljine zida cevi su (mm):
0,8 1 1,2 1,4 1,6 1,8 2 2,3 2,6 2,9 3,2 3,6 4 4,5 5 5,6 6,3 7,1 8 8,8 10 11 13 14
16 18 20 22 25 28 30 40.

Tabela Dimenzije cevi prema standardu API 5L
Nazivni
prenik
()
Spoljanji
prenik
(mm)
Debljina zida cevi

(mm)
1/8 10,3 1,7 2,4
1/4 13,7 2,2 3,0
3/8 17,1 2,3 3,2
1/2 21,3 2,8 3,7
3/4 26,7 2,9 3,9
1 33,4 3,4 4,5 9,1
1 1/4 42,2 3,6 4,9 9,7
1 1/2 48,3 3,7 5,1 10,2
2 60,3 3,2 3,6 3,9 4,4 4,8 5,5 6,4 7,1 11,1
2 1/2 73,0 3,2 3,6 4,0 4,4 4,8 5,2 5,5 6,4 7,0 14,0
3 88,9 3,2 3,6 4,0 4,4 4,8 5,5 6,4 7,1 7,6 15,2
3 1/2 101,6 3,6 4,0 4,4 4,8 5,7 6,4 7,1 8,1
4 114,3 3,6 4,0 4,4 4,8 5,2 5,6 6,0 6,4 7,1 7,9 8,6 11,1 13,5 17,1
5 141,3 4,0 4,8 5,6 6,6 7,1 7,9 8,7 9,6 12,7 15,9 19,1
6 168,3
4,4 4,8 5,2 5,6 6,4 7,1 7,9 8,7 9,5 11,0 12,7 14,3 15,9 18,3
19,1 22,2
8 219,1
4,8 5,2 5,6 6,4 7,0 7,9 8,2 8,7 9,5 11,1 12,7 14,3 15,9 18,3
19,1 20,6 22,2 25,4
10 273,1
5,6 6,4 7,1 7,8 8,7 9,3 11,1 12,7 14,3 15,9 18,3 19,1 20,6 22,2
23,8 25,4 31,8
12 323,9
6,4 7,1 7,9 8,4 8,7 9,5 10,3 11,1 12,7 14,3 15,9 17,5 19,1 20,6
22,2 23,8 25,4 27,0 28, 6 31,8
14 355,6
7,9 8,7 9,5 10,3 11,1 11,9 12,7 14,3 15,9 17,5 19,1 20,6 22,2
23,8 25,4 27,0 28, 6 31,8
16 406,4
7,9 8,7 9,5 10,3 11,1 11,9 12,7 14,3 15,9 17,5 19,1 20,6 22,2
23,8 25,4 27,0 28, 6 30,2 31,8
18 457,0
7,9 8,7 9,5 10,3 11,1 11,9 12,7 14,3 15,9 17,5 19,1 20,6 22,2
23,8 25,4 27,0 28, 6 30,2 31,8
20 508,0
7,9 8,7 9,5 10,3 11,1 11,9 12,7 14,3 15,9 17,5 19,1 20,6 22,2
23,8 25,4 27,0 28, 6 30,2 31,8 33,3 34,9
22 559,0
7,9 8,7 9,5 10,3 11,1 11,9 12,7 14,3 15,9 17,5 19,1 20,6 22,2
23,8 25,4 27,0 28, 6 30,2 31,8 33,3 34,9 36,5 38,1
24 610,0
7,9 8,7 9,5 10,3 11,1 11,9 12,7 14,3 15,9 17,5 19,1 20,6 22,2
23,8 25,4 27,0 28, 6 30,2 31,8 33,3 34,9 36,5 38,1 39,7
26 660,0
7,9 8,7 9,5 10,3 11,1 11,9 12,7 14,3 15,9 17,5 19,1 20,6 22,2
23,8 25,4

7
Nazivni
prenik
()
Spoljanji
prenik
(mm)
Debljina zida cevi

(mm)
28 711,0
7,9 8,7 9,5 10,3 11,1 11,9 12,7 14,3 15,9 17,5 19,1 20,6 22,2
23,8 25,4
30 762,0
7,9 8,7 9,5 10,3 11,1 11,9 12,7 14,3 15,9 17,5 19,1 20,6 22,2
23,8 25,4 27,0 28,6 30,2 31,8

Tabela PE cevi



8
Dimenzije prirubnica
elina prirubnica sa grlom za zavarivanje, za nominalni pritisak 40 bara, JUS M.B6.165








9
elina ravna prirubnica za nominalne pritiske do 16 bara, JUS M. B6.182


10








11



PRORAUN CEVOVODA

Proraun cevovoda obuhvata:
- potreban prenik cevi, debljina zida cevi - usvajanje standardne cevi,
- gubici u cevovodu i pritisak na odreenim mestima u cevovodu.

Usled pritiska fluida koji se transportuje p, u zidu cevi javlja se napon zatezanja . Napon se rauna u
tangencijalnom i pravcu ose cevi, dok se u radijalnom pravcu zanemaruje zbog male debljine zida cevi u
odnosu na prenik (Slika). Napon se rauna kao kolinik sile u datom pravcu i povrine preseka cevi izloene
naponu zatezanja odnosno preseka upravnog na pravac sile.

Kod napona u tangencijalnom pravcu, povrina izloena naponu zatezanja rauna se preko obrasca:
= L Ac 2
1

Kod napona u pravcu ose cevi, povrina izloena naponu zatezanja rauna se preko obrasca:
) ) 2 ((
4
2 2
2
u u d d Ac + =

- gde je prema slici 1:
L - referentna duina cevi,
- debljina zida cevi,
d
u
- unutranji prenik cevi.

Sila koja optereuje zid cevi na zatezanje rauna se kao proizvod pritiska fluida koji se transportuje p i povrine
poprenog preseka fluida koja lei u ravni pominjanih preseka cevi Ac
1
i Ac
2
.

Kod napona u tangencijalnom pravcu cevi, povrina fluida u ravni preseka jednaka je:
u d L Af =
1

Kod napona u pravcu ose cevi, povrina fluida jednaka je:

2
2
4
u d Af

=


Navedene povrine Ac
1
, Ac
2
, Af
1
i Af
2
prikazane su na slici b.



12

a.) b.)
Slika - a.)Poloaj vektora napona
t
i
z
u odnosu na cev
b.)Povrina poprenog preseka zida cevi i fluida koji se transportuje

Konano napon zatezanja u tangencijalnom pravcu bie:

= =
2
1
1
u
t
d
p
Ac
F

Napon zatezanja u pravcu ose cevi:

) ( 4
2
2
2

+
= =
u
u
z
d
d
p
Ac
F


Odnos ova dva napona (
t
,
z
) moe da se napie kao:
z t
u
u
z
t
d
d

2 2
) ( 2
> >
+
=

Poto su oba napona na zatezanje, po hipotezi najveeg normalnog napona za proraun vrstoe zida cevi
koristi se samo obrazac za napon u tangencijalnom pravcu
t
, s obzirom da napon u tom pravcu ima veu
vrednost.

Stepen sigurnosti zida cevi

Stepen sigurnosti zida cevi S
F
moe da se izrauna u odnosu na granicu teenja (odnosno uslovnu granicu
teenja) materijala cevi R
p0.2
koji se koriguje sa koeficijentom slabljenja cevi .
u t
d p
C C R R
S

=
) (
2
2 1 2 . 0 p 2 . 0 p
F

Pri emu se debljina zida cevi umanjuje za dodatke C
1
i C
2
,

zbog:
- netanosti izrade, odn. tolerancija u proizvodnji lima, C
1
0,0005 m
- korozije i troenja cevi tokom eksploatacije, C
2
0,001 - 0,0015 m

Vrednosti koeficijenta slabljenja cevi iznosi, za:
- beavne cevi, = 1
- cevi obostrano zavarene, arene i ispitane, = 0,9
- cevi obostrano zavarene ili jednostrano zavarene na podmetau, = 0,8
- cevi uzdu jednostrano zavarene, = 0,7
- zakovane cevi, sa jednim redom zakivka. = 0,57 0,63

Preporuene vrednosti stepena sigurnosti S
F
su, za:

- cevi sa atestom, za miran protok fluida bez udara, S
F
= 1,6
- cevi sa atestom, za protok fluida sa udarima, S
F
= 1,7

13
- cevi bez atesta, za miran protok fluida bez udara, S
F
= 1,8
- cevi bez atesta, za protok fluida sa udarima, S
F
= 2,0


Odreivanje veliine pada pritiska u cevovodu

Pri transportu fluida kroz cev, neminovno se gubi pritisak, odnosno opada njegova vrednost. Ukupan pad
pritiska sastoji se od dela potrebnog za savlaivanje visine, dela potrebnog za savlaivanje otpora trenja i
lokalnih otpora. Proraun pada pritiska p za tenosti i nestiljive gasove se odvija na osnovu relacije:

+ =

h
d
L v
H g p
2
2

- gde je: H - razlika geodetskih visina poetka i kraja cevovoda
L - ukupna duina cevovoda
d
h
- hidrauliki prenik cevi
- gustina fluida
- koeficijent lokalnog otpora
- koeficijent hidraulikog otpora (trenja)

Hidrauliki prenik cevi raun se po obrascu:
b
h
O
A
d = 4
- gde je: A - povrina poprenog preseka cevi (praktino je A = Af
2
)
O
b
- obim cevi po unutranjoj tj. okvaenoj konturi.

U sluaju kada je cev krunog poprenog preseka, onda je d
h
= d
u
.

Gubitak pritiska usled otpora kretanju fluida zavisi od dimenzija cevovoda, gustine i brzine fluida i koeficijenta
trenja izmeu fluida i zida cevi. Gustina i viskoznost tenosti su fizike osobine koje se menjaju sa promenom
temperature. Ova promena je prikazana u tabeli za vodu i naftu.

Tabela- Kinematska viskoznost i gustina vode i nafte
Temperatura,
C
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
Kinematska viskoznost,
10
-6
m
2
/s
1,792 1,308 1,007 0,804 0,661 0,556 0,477 0,415 0,367 0,328 0,296
Voda
Gustina,
kg/m
3
999,9 999,7 998,2 995,7 992,2 988,1 983,2 977,8 971,8 965,3 958,4
Kinematska viskoznost,
10
-4
m
2
/s
1,423
Nafta
Gustina,
kg/m
3
887

Pri manjim brzinama strujanje je laminarno, tenost se kree u paralelnim strujnicama koje se meusobno ne
meaju, brzina u jednoj strujnici je stalna i ima pravac ose cevi. Srednja brzina strujana v je priblino jednaka
polovini maksimalne brzine v
max
. Ako se brzina poveava, u jednom trenutku laminarno strujanje prelazi u
turbulentno, koje se odlikuje meanjem i presecanjem strujnica, sa variranjem lokalnih brzina, tj. nepravilnim
kretanjem. Brzine kod turbulentnog strujanja su ujednaenije nego kod laminarnog, tako da srednja brzina
strujanja iznosi oko 0,85 od maksimalne brzine.


14

Slika - Tok strujnica i raspored brzina u poprenom preseku cevi

Kriterijum na osnovu kojeg se utvruje da li e strujanje biti laminarno ili turbulentno je Rejnoldsov broj:

h
d v
= Re
- gde je: kinematska viskoznost

Kada je Rejnoldsov broj manji od kritine vrednosti 2320 strujanje je laminarno, preko ove vrednosti poinje da
biva turbulentno, da bi za vrednosti Re 10000 prelo u postojano turbulentno strujanje. Oblast izmeu 2 320 i
10 000 karakterie se prelaznim reimom, ali se u proraunima uzima kao oblast turbulentnog strujanja.

Veliina koeficijenta hidraulikog otpora zavisi od veliine Rejnoldsovog broja i hrapavosti cevi. Za
odreivanje vrednost ovog koeficijenta vrena su opsena ispitivanja, ovde se daju rezultati jednog od njih.

Pri laminarnom strujanju koeficijent za okruglu cev iznosi:

Re
64
=

Dok se pri turbulentnom strujanju dobija iz zavisnosti:

+ =
9 , 0
Re
81 , 6
7 , 3
log 2
1

- gde je: relativna hrapavost cevi:
u
d
k
=
k apsolutna hrapavost cevi koja se moe usvojiti prema sledeem (dato u mm):

- Tehnike glatke cevi od stakla, bakra, plastine mase isl. . . 0 0,0015
- Drvene cevi . . . . . . . 0,2 1
- eline cevi, nove . . . . . . 0,02 0,05
- eline, dugo upotrebljavane, korodirane . . . 0,15 0,2
- eline, jako korodirane, sa korom . . . . 0,5 (3)
- Cevi od sivog liva, nove . . . . . 0,25 0,5
- Cevi od sivog liva, korodirane . . . . . 1 1,5
- Cevi od sivog liva, jako korodirane, sa korom. . . . 1,5 3
- Cevi od betona ili azbestnog cementa . . . . 0,1
- Grube betonske cevi, neobraene . . . . 1 3
- Pocinkovane gasne i vodovodne cevi od do 4, nove . . 0,05 0,1
- Vuene eline cevi (Manesman), nove . . . . 0,3
- Vuene eline cevi (Manesman), iene posle upotrebe . . 0,15 0,2
- Vuene eline cevi (Manesman), korodirane . . . 0,4

Za odreivanje koeficijenta u podruju Rejnoldsovog broja izmeu 4 000 i 125 000, esto se koristi i empirijski obrazac
Blasiusa:

15

4
Re
3164 , 0
=

Gubitak pritiska u cevovodu nastaje i na mestima lokalnih otpora, na mestima ventila, slavina, zasuna,
priklopaca, kolena, suenja, ravanja cevovoda itd. Za svaki od ovih lokalnih otpora eksperimentalno je
utvrena vrednost koeficijenta lokalnog otpora i uobiajeno se daju tablino.
Tabela - Koeficijenti lokalnog otpora za razne delove cevovoda
1.Cevni lukovi, krivine
Tehniki glatke cevi (lim,...)


Tehniki hrapave cevi (SL,...)

2. Lukovi iz segmenata


3. Kolena

4. Rave


16


5. T komadi




17
6. Krstasti komadi

7. Proirenja i suenja (reduciri)












18
8. Ulaz cevi u rezervoar, za nezaobljen kraj cevi i za zaobljen kraj cevi

9. Ventil (potpuno otvoren)




19

10. Zasun (u zavisnosti od stepena otvorenosti S/D)

11. Slavina (u zavisnosti od ugla zakretanja zatvaraa )




20
Leptir ventil


12. Klapna, priklopac (u zavisnosti od ugla zakretanja zatvaraa )

14. Kompenzatori dilatacija


21

Kompenzaciona cev Kompenzacione cevi u obliku lire

Dilataciona kutija Talasasta cev

15. Ostalo