Milan Suboti UDK:316:3:329:15

Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Pregledni lanak

Beograd
IEKOV POVRATAK LENJINU
*
If you truly look into my heart,
I am an old fashioned left-winger
(Slavoj iek)
Apstrakt: U radu je prikazana i kritiki interpretirana teza o filozofskoj i
politikoj aktualnosti Lenjina koju je nedavno formulisao Slavoj iek. Na osnovu
analize iekovih tekstova, autor obrazlae svoju ocenu po kojoj je zamisao povra-
tka Lenjinu proizvod iekove strategije tekstualne provokacije i frustrirajueg
poloaja u kojem se, nakon sloma komunizma, nala leva, radikalna tradicija poli-
tikog miljenja.
Kljune rei: Lenjin, komunizam, liberalna demokratija, kapitalizam, politi-
ka Istine.
Poetkom februara 2001. godine u Esenu je odrana meuna-
rodna nauna konferencija Postoji li politika Istine nakon Lenjina?
(Gibt es eine Polithik der Wahrheit nach Lenin?). Unazivu ovog sku-
pa na engleskom jeziku Towards a Politics of Truth. The Retrieval
of Lenin (Ka politici Istine. Povratak Lenjina) gotovo da je ve
formulisan odgovor na zadato pitanje. Najsaetije, on bi se sastojao u
tezi da nasuprot vladajuem konsenzusu po kome globalni kapitali-
zam i liberalno-demokratski sistem predstavljaju jedino prihvatljivi
horizont i optimalni oblik ekonomskog i politikog ivota, izlaz iz
svojevrsnog post-politikog orsokaka sadanjice i afirmacija po-
litike Istine, (nasuprot politici rukovoenoj doksom i definisanoj
pragmatinimkompromisima), mora imati formu povratka Lenjinu.
71
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
I
V
*
lanak je raen u okviru naunoistraivakog projekta Instituta za filozofiju
i drutvenu teoriju u Beogradu Mogunost primene savremenih filozofsko-politikih
paradigmi na procese drutvene transformacije u Srbiji/Jugoslviji, koji finansira Mi-
nistarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije (br. 2156).
Ovaj kategoriki formulisan zakljuak nije preuzet iz materijala neke
od politiki marginalnih komunistikih grupa ili partija, ve je stav
organizatora konferencije, jedne od vodeih filozofskih zvezda
dananjice, Slavoja ieka, koji je kao gost u esenskom Institutu
kulturolokih nauka (Das Kulturwissenschaftliche Institut) rukovo-
dio dvogodinjimprojektomAntinomije posmodernog uma. Naja-
vu rezultata traganja za ukidanjem ovih antinomija iek je
nemakoj javnosti objavio neposredno pre konferencije u tiranom
Die Zeit-u pod reitim naslovom Uiti od Lenjina (Von Lenin ler-
nen), da bi nakon toga tezu o povratku Lenjinu varirao u brojnim ra-
dovima objavljenimu vodeimsvetskimasopisima, pogovoru svom
izboru Lenjinovih spisa iz 1917. godine, kao i pogovoru Lukaevoj
odbrani Istorije i klasne svesti
1
. Konano, krajem 2002. godine, sa-
kupljeni su u jednu knjigu i na nemakomjeziku objavljeni iekovi
ogledi o Lenjinu, koji su ubrzo prevedeni na brojne jezike
2
. Tako je
Lenjin, pre svega zahvaljujui ieku, iz filozofsko-sociolokog za-
borava i statusa objekta primarno istoriografskog interesovanja,
neoekivano vraen na pozornicu tekuih filozofsko-politikih ra-
sprava. Istina, njegov poziv na povratak Lenjinu esto se sa osmehom
komentarie kao jo jedna provokacija filozofa koji je shvatio da na
prezasienom tritu ideja i knjiga povremeno treba plasirati proiz-
vod koji svojom ekscentrinou privlai optu panju
3
. Da je takvo
tumaenje njegovog pokuaja oivljavanja Lenjina mogue, bio je
svestan i sam iek: Prva javna reakcija na ideju reaktualizacije
Lenjina je, naravno, izliv sarkastinog smeha Marks je OK... ali,
Lenjin ne, ne mislite valjda ozbiljno?! Radnika klasa, radniki
72
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

1
Videti: iek (ed), Lenin, Revolution at the Gates: A Selection of Writings
from February to October 1917, Verso Books, 2002; G. Lukacs, Tailism and Dialec-
tic. A Defence of History and Class Consciousness, Verso, 2000, (Postface: iek,
Georg Lukacs as the Philosophers of Leninism, pp. 151-180.)
2
Die Revolution steht bevor. Dreizehn Versuche ber Lenin. (Suhrkamp,
2002). U ovom radu koristio sam englesko izdanje osnovnog iekovog teksta koji
mi je, pod naslovom Repeating Lenin bio dostupan samo u elektronskom obliku
(http://lacan.com/replenin.htm). Utampanomobliku, iekova knjiga mi je bila do-
stupna u samo ruskomprevodu koji je objavljen Moskvi 2003. godine pod naslovom
13 ogleda o Lenjinu ( , 2003).
3
Ipak, itaoci e se nuno pitati da li je iek ozbiljan? Kako partija koja za-
menjuje klasu, dogmatski materijalizam, partija-drava i eka mogu biti danas rele-
vantni? Moda je iekov povratak Lenjinu samo taktiki, ak figurativan? On se
ali, zar ne? (Gretz, 2002).
pokret, revolucionarna partija i slini zombi-koncepti? (iek, 2002:
544). Stoga je on u vie navrata pokuavao da itaoce uveri u ozbi-
ljnost svoje namere da iz Pustinje realnog izlaz nae pomou
Lenjina: Ne igram intelektualne igre i moji krajnji ciljevi jesu be-
spotedno radikalni (iek, 2003: 503)
4
.
S obzirom na filozofsku slavu Dina iz Ljubljane, kao i uti-
caj koji on ima u raspravama o savremenim politikim zbivanjima,
smatram da njegova zamisao Povratka Lenjinu zasluuje iscrpniji
prikaz i komentar. Ograniavajui se u ovom radu na interpretaciju
Lenjina, neu ulaziti u brojne i razuene oblasti iekovog teo-
rijskog interesovanja (od psihoanalize, istorije filozofije, teorije
ideologije, preko analize masovne kulture, filma i muzike, do 11.
septembra i rata u Iraku). Na osnovu interpretacije njegovih stavova
o Lenjinu, pokuau da pokaem da je, po mom miljenju, iekov
Lenjin, uprkos sjajnim delovima i inspirativnim uvidima, samo
jedna vrsta pustinjske fatamorgane koja nastaje kao plod kako
iekove strategije provokacije, tako i duboke leviarske frustra-
cije i nemoi da se formulie relevantna alternativa savremenom li-
beralno-kapitalistikom svetu.
1. Stvarnost bez alternative
U svojim politikim tekstovima iek polazi od teze o vlada-
vini postpolitikog konsenzusa zasnovanog na uverenju da su
kapitalistiki nain proizvodnje i liberalno-demokratski politiki si-
stem odneli konanu pobedu nad svim alternativnim oblicima
drutvenog i politikog ivota. Ovaj konsenzus se oituje u neposto-
janju bilo kakvog ozbiljnog pokuaja da se zamisli drutvo iji bi
socijalno-politiki poredak bio drugaiji (iek, 2002: 544), pa,
iako je teza Frensisa Fukujame vrlo brzo pala u nemilost, mi i dalje
preutno prihvatamo da liberalno-demokratski, globalni kapitali-
73
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
I
V
4
Istina, u brojnimintervjuima iek otvoreno formulie i drugaije, trino
objanjenje svojih stavova. Tako, na pitanje o njegovom portretu koji je na osnovu
razgovora sa njimnapisala Rebeka Mid za The NewYorker (Mead, 2003), iek priz-
naje: Ja dajem intervjue iz manipulativnih razloga. ak i ako je taj tekst ironi-
no-analitian, ako je zajedljiv, on poveava moju popularnost. Takoe, poveava
moju cenu. Moram dva-tri puta godinje da putujem kako bih drao predavanja u
Americi to je dovoljno da konforno ivim (, 2003)
stiki poredak, na neki nain predstavlja najzad pronaeni prirodni
drutveni reim (iek, 2001: 159)
5
. Pokazatelj povlaenja radikal-
ne kritike imaginacije je injenica da, po iekovom miljenju,
danas lake moemo zamisliti apokaliptinu sliku smaka sveta
usled globalne ekoloke katastrofe, nego mnogo skromnije promene
naina proizvodnje ili principa politikog organizovanja. Nae doba
koje se samorazumeva u kategorijama koje obavezno prati prefiks
post (-moderna, -politika, -ideologija, itd.) je doba bez radikalne
alternative,
6
doba koje je davne 1928. godine Karl Manhajm, razma-
trajui problem utopijskog miljenja, smatrao principijelno mogu-
im u jednom svetu koji je tako rei okonao sebe i koji sebe samo
neprekidno reprodukuje... (Manhajm, 1968: 211). Upravo stoga
figura kraja dominira savremenim miljenjem, a samo-reproduk-
tivna logika globalnog kapitalizma predstavlja osnovnu i podrazu-
mevanu matricu drutvenog ivota. Ona je svojevrsna slepa
mrlja savremenog miljenja, a potpuna dominacija Logike kapita-
la ne potvruje se samo time to se ona eksplicitno ne dovodi u pi-
tanje, ve to se uopte i ne tematizuje. Stoga, zakljuuje iek u
jednom intervjuu, mi ivimo u post-politikom svetu, tj. u uni-
verzumu koji sebe predstavlja kao post-politiki, u smislu da postoji
neka vrsta bazinog socijalnog pakta po kome se osnovne politike
odluke vie ne raspravljaju kao politike odluke... Pre dvadeset ili
trideset godina jo je raspravljano da li e budunost biti faistika,
komunistika ili kapitalistika. Danas o tome ak niko ni ne diskutu-
je. Ti fundamentalni drutveni izbori se jednostavno vie ne opaaju
kao stvar odluke (iek, 2001a).
Primedbu da u tome nema nita loe, tj. da je nainjeni funda-
mentalni drutveni izbor liberalne demokratije i kapitalizma odluka
koju, s obzirom na ponuene alternative, ne bi ni trebalo ponovo
preispitivati, iek nastoji da dovede u pitanje pozivanjemna slobo-
74
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I
5
Stoga, zakljuuje iek: Nekada pomodni, a danas zaboravljeni Frensis Fu-
kujama je bio u pravu globalni kapitalizam jeste kraj istorije (iek, 2002: 554).
6
Po reima jednog (rezigniranog) leviarskog mislioca: Od nas se sve ee
trai da biramo izmeu statu quo i neega goreg. Izgleda, alternativa ne postoji. Uli
smo u eru povinovanja u kojoj gradimo svoje ivote, porodice i karijere, s malo nade
da e budunost biti drugaija od sadanjosti. Drugaije reeno: utopistiki duh
oseanje da bi budunost mogla da prevazie sadanjost iezao je.... Iskrsla je
nova svest: nema alternative. To je mudrost naeg vremena, doba politike iscrplje-
nosti i odustajanja (Dekobi, 2002: 10-11).
du kao osnovnu vrednost upravo liberalne misli. Naime, po njego-
vom miljenju, bez stalne svesti o postojanju fundamentalnih
(politikih) alternativa postojeem, naa sloboda izbora ostaje puka
iluzija biranja istog, poput slobode potroaa koji na tritu svoju
autentinost iskazuju biranjemizmeu Pepsi i Koka kole. Omiljena
iekova ilustracija (ne)postojee slobode izbora je primer sa du-
gmetoms natpisomzatvorite vrata u liftu ijimaktiviranjemimamo
utisak da ubrzavamo vonju, iako je to dugme placebo koji uopte ne
deluje, osimto namdaje iluziju uestvovanja: Taj ekstremni primer
lane participacije prikladna je metafora za participaciju pojedinaca u
naem postmodernom politikom prostoru (iek, 2001: 17). Da-
kle, iek ne spori da otvoreno drutvo poiva na slobodi izbora, te
da ak tu slobodu uzdie do vrhunskog ideolokog imperativa da sebe
svakodnevno redefiniemo birajui proizvode, ivotne stilove, polne
uloge, pa ak i nacionalnu pripadnost, ali on tvrdi da su u pitanju uvek
izbori unutar koordinata postojeih odnosa moi, tj. unutar univer-
zuma bitno odreenog Logikom kapitala. To, po njemu, nije prava
mogunost izbora i stvarna sloboda kojom se transcendiraju i po-
drivaju upravo te koordinate postojeih odnosa moi (iek, 2002:
544). Stoga, nasuprot radikalnoj otvorenosti i pluralizmu, u pozadi-
ni liberalno-demokratske hegemonije iek identifikuje nepisani,
fundamentalni Denkverbot koji se aktivira u trenutku kada neko
pokae i najmanji znak angaovanja u politikim projektima upra-
vljenimka ozbiljnoj promeni postojeeg poretka (iek, 2002: 544).
Kada kritika misao doe do susreta sa Realnim, tj. do take reme-
enja slobodnog funkcionisanja Kapitala, ona potpada pod Denk-
verbot, nasuprot kome iek istie stav da danas stvarna sloboda
misli znai slobodu da se u pitanje dovede dominantni liberalno-de-
mokratski post-ideoloki konsenzus, ili ne znai nita! (iek,
2002: 545).
Poto u politikim spisima iek upravo dovodi u pitanje taj
konsenzus, italac moe pomisliti da je on rtva Denkverbot-a
7
, a ne
75
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
I
V
7
Kovanica Denkverbot izvedena je po uzoru na Berausverbot zakon kojimse
u Nemakoj poetkom sedamdesetih zabranjivao rad u dravnim ustanovama radikal-
nim leviarima, tj. zahtevala politika podobnost. iekov (i ne samo njegov)
poloaj u akademskim krugovima daleko je od svake zabrane rada, ali iek Denk-
verbot identifikuje ve u podseanju na Gulag i Holokaust od strane konformistikih
liberalnih nitkova kada sasluaju zalaganje za odbacivanje liberalno-demokratskog
konsenzusa (Vid. iek, 2001: 145; iek, 2001b)!
intelektualna zvezda o koju se otimaju zapadni univerziteti i ija
roba (knjige, predavanja) neometano cirkulie i odlino prolazi na
kapitalistikom tritu. Ova opaska nije upravljena ad hominem, ve
smera da istakne otvorenost kapitalizma i njegovu sposobnost da
integrie pokrete i ideje koje ga dovode u pitanje injenicu koju, sa
dozom melanholine rezignacije, priznaje i sam iek: Istorija ka-
pitalizma je duga pria o tome kako je dominantna ideoloko-poli-
tika matrica uspela da asimiluje pokrete i zahteve za koje se inilo
da ugroavaju njegov opstanak (i ne samo da ih asimiluje, nego i da
ublai njihovu subverzivnu otricu) (iek, 1999: 56). Sudbina
komunizma kao politikog pokreta i marksizma kao radikalne inte-
lektualne tradicije upeatljivo svedoi o asimilatornoj moi kapi-
talizma. Ako sada ostavimo po strani krah sovjetske politike
alternative (objanjavajui ga nezrelou uslova, istorijskom kon-
tingencijom, grekom ili izdajom istinskog komunistikog pro-
jekta), moemo u drugim ograncima leve politike i intelektualne
tradicije tragati za onim pokretima i idejama koji bi bili otporni na
koruptivnu snagu liberalno-demokratskog konsenzusa. Ali, ovo
okretanje socijaldemokratskim politikim pokretima i akademskoj,
prosveenoj levici vodi nas, po iekovommiljenju, veemrazoa-
ranju od onoga koje se vezuje za krah ruskog komunizma. Upravo je
socijaldemokratski Trei put za ieka primer odustajanja od bilo
kakve radikalne drutvene promene i pokazatelj potpune politike
kapitulacije Levice, njeno konano pomirenje sa ostvarenjem glo-
balnog kapitalizma sa ljudskim likom. U gotovo svim politikim
radovima on varira tezu po kojoj je postideoloki, pragmatini
Trei put socijalna demokratija oiena od svoje i najmanje sub-
verzivne aoke, socijal-demokratija u kojoj je ugaeno bilo kakvo
seanje na anti-kapitalizam i klasnu borbu (iek, 2000: 37), a nje-
nu istinsku ideoloku funkciju vidi u poruci da nema drugog puta,
tj. da nema alternative globalnomkapitalizmu. Drugimreima, ide-
ja Treeg puta pojavila se upravo u trenutku u kojem su... sve druge
opcije, od istinskog konzervativizma do radikalne socijal-demokra-
tije, propale u suoavanju sa trijumfalnom navalom globalnog kapi-
talizma i njegove liberalne demokratije, da bi nas, na taj nain, u
svojevrsnoj podrugljivoj, pseudo-hegelijanskoj negaciji negacije,
taj mnogohvaljeni Trei put vratio na pravi i jedini put... (iek,
2001: 170). Pored toga, ideologija treeg puta dodatno homogeni-
76
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

zuje liberalno-demokratsko politiko polje jer svojim odustajanjem

od strategije klasine levice preputa radnitvo i antikapitalistiku
retoriku novoj populistikoj desnici koja, kao element pretnje, osna-
uje liberalno-demokratski konsenzus: Populistika desnica tei da
zauzme teren koji je naputen od strane levice kao jedina ozbiljna
politika snaga koja jo koristi anti-kapitalistiku retoriku, mada
esto presvuenu nacionalistikim, rasistikim, religijskim omota-
em.... Dok multikulturna tolerancija postaje moto novih i privilego-
vanih simbolikih klasa, krajnja desnica tei da se obrati i mobilie
ostatke glavnog toka radnike klase, ma kakvi oni bili u naim za-
padnim drutvima.... To je cena koju Levica plaa za odricanje od
svakog radikalnog projekta i prihvatanje trinog kapitalizma kao
jedine igre u gradu (iek, 2000: 38; 45). itav ovaj postideo-
loki zaplet vodi, po ieku, homogenizaciji demokratskog polja
i eliminaciji radikalne levice kao istinskog protivnika liberalnog
kapitalizma
8
.
Ako se sloimo sa ovom iekovom politiko-fenomeno-
lokom analizom uspeha desnog populizma, njegovim opisom lu-
kavstva (liberalnog) uma i prokapitalistikog opredeljenja politike
treeg puta, ostaje otvoreno pitanje kljunog, nedostajueg, ali po-
drazumevanog aktera itave prie radikalne levice. Na koga ili
na ta referira iek kada koristi ovu sintagmu, ako ona nije prazan
oznaitelj u koga ad hoc upisujemo sadraj ili ga popunjavamo le-
viarskom nostalgijom? Naime, ve sama identifikacija radikalne
levice oznaavala bi postojanje pukotine u liberalno-demokrat-
skom konsenzusu, osnov za nadu da alternativa, uprkos svemu, (pa
i iekovim tvrdnjama), ipak postoji. Kao to se moe oekivati,
iek u savremenompolitikom ivotu sasvimdosledno, radikalnu
levicu ne nalazi, a prema grupacijama koje se tako samoodreuju
ima samo rei kritike i prezira. U pitanju su, u prvom redu, politike
grupe kojima on prebacuje sektako, marginalistiko leviarenje,
tj. istrajavanje u stavu koje je Lakan nazivao narcizmomizgubljene
stvari (le narcissme de la chose perdue), tj. pozicijom lepe due
koja je zatvorena u svoju istinu i njome se zadovoljava, bez ikakvog
77
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
I
V
8
Novi centar igra dvostruku igru: istura desniarske populiste kao naeg
istinskog zajednikog neprijatelja, a istovremeno manipulie tim desniarskim za-
straivanjemda bi hegemonizovao demokratsko polje, tj. da bi definisao teren i sa-
vladao, disciplinovao, svog istinskog protivnika, radikalnu levicu (iek, 2001: 19).
odnosa prema stvarnosti. Ali, primarni objekt iekove kritike su
pseudo-radikalni akademski leviari koji sa svojom retorikom
igraju znaajnu ulogu u formulisanju i konstituisanju savremenog
ideolokog polja. Pre svega, iek cilja na akademske krugove,
pripadnike simbolike klase, koji svoj radikalizam iscrpljuju u
okviru kulturnih studija na kojima teme poput postkolonijalizma,
Treeg sveta, gendera, emancipacije... itd, bivaju tematizovane iz
vizure multikulturalizma, prava na naraciju, odnosa prema Dru-
gom, itd
9
. Na taj nain politika se prevodi u kulturnu borbu za
pravo na razliku, a neantagonistiko Drutvo postaje globalni
sadratelj u kojem ima dovoljno prostora za celokupno mnotvo
kulturnih zajednica, ivotnih stilova, religija, seksualnih orijentaci-
ja... (iek, 2001: 15). Za razliku od pomodne, postmoderne levi-
ce, praktiari i ideolozi treeg puta bar zasluuju pohvalu za
otvoreno i poteno prihvatanje globalnog kapitalizma, dok se aka-
demski radikalizamu krajnjoj liniji svodi na prazan gest koji niko-
ga ne obavezuje i nita ne odreuje (vid. iek, 2002: 546)
10
. Iza
radkalne retorike, krije se, po ieku, tenja ka udobnoj, etabliranoj
poziciji u akademskom svetu: Moje lino iskustvo je da praktino
svi radikalni akademci preutno raunaju na dugotrajnu stabilnost
78
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

9
Uzmimo dve glavne teme dananjih radikalnih akademskih krugova u Ame-
rici: postkolonijalne i kvir (gej) studije. Problem postkolonijalizma je bez sumnje
sutinski znaajan. Meutim, postkolonijalne studije tee da ga prevedu u multikula-
ristiku problematiku prava na naraciju kolonizovanih manjina o svom iskustvu
rtve, problematiku mehanizama moi koji gue drugost, tako da, na kraju, uimo da
je koren postkolonijalne eksploatacije u naoj netoleranciji prema Drugomi, tavie, u
naoj nesposobnosti da se suoimo s onimto je suzbijano u nama i od nas samih. Tako
je politiko-ekonomska borba na nevidljiv, skriven nain, pretvorena u pseudo-psiho-
analitiku dramu subjekta nesposobnog da se suoi sa svojim unutranjim trauma-
ma... (iek, 2001b)
10
Opirniji i duhovit kritiki prikaz akademske levice dat je u knjizi R. Deko-
bija koji rezignirano zakljuuje: Dananji marksizamboravi meu duhovima, u tek-
stovima, slikama i odjecima, i cveta jo samo na odsecima za knjievnost i engleski
jezik (Dekobi, 2002: 69). iek poziciju levih akademskih krugova na Zapadu na-
ziva interpasivnim socijalizmom, a strukturu te pozicije odreuje na sledei nain:
Ti leviari nisu zainteresovani za aktivnost, ve samo za autentino iskustvo. Oni
se posveuju jurnjavi za dobro plaenim akademskim karijerama na Zapadu, kori-
stei idealizovanog Drugog (Kubu, Nikaragvu, Titovu Jugoslaviju) kao grau za
svoje ideoloke snove: oni sanjaju posredstvom Drugog, ali mu okreu lea ako on
naruava njihovo samozadovoljstvo, odbacuju socijalizam i optiraju za liberalni ka-
pitalizam (iek, 1999a)
amerikog kapitalistikog modela sa sigurnom stalnom pozicijom
na Univerzitetu kao svojim krajnjim profesionalnim ciljem (izne-
naujui broj njih ak uestvuje na berzi). Ako postoji stvar koja ih
stvarno uasava, to je radikalni slom (relativno) sigurnog ivotnog
okruenja simbolikih klasa u razvijenim zapadnim drutvima.
Njihova prekomerna politiko-korektna revnost kada je re o seksi-
zmu, rasizmu, tekstilnoj industriji Treeg sveta, itd., stoga je u kraj-
njoj liniji odbrana od njihovih sopstvenih najdubljih identifikacija,
jedna vrsta kompulzivnog rituala ija je skrivena logika: Govorimo
koliko god je vie mogue o nunosti radikalnih promena da bi osi-
gurali da se nita nee promeniti (iek, 2001b).
Na osnovu navedenog iekovog stava moe se pomisliti da
je problem akademske levice, u krajnjoj liniji, njena korumpira-
nost ugodnim materijalnim statusom, ali ovaj zakljuak bi bio
suvie preuranjen i pojednostavljen. Problem nije u pukom konfor-
mizmu savremenih akademskih leviara, ve je mnogo dublji i tie
se statusa i funkcija kritike teorije jo od vremena rascepa socija-
listikog pokreta na staljinistiku ortodoksiju i socijaldemokrat-
ski parlamentarni reformizam. Naime, jo tada se, po iekovim
reima, zapadni marksizam, uzdravajui se od otvorenog odobra-
vanja bilo kog od ova dva pola, odrekao stava direktne politike
angaovanosti i pretvorio se u deo etablirane akademske maine ije
tradicije vode od rane Frankfurtske kole do dananjih Kulturnih
studija (iek, 2000a: 109). Nakon ovog ranog zaokreta od kon-
kretno-politikih analiza ka filozofsko-apstraktnim generalizaci-
jama, radikalna marksistika kritika je transformisana u kritiku
teoriju koja cveta u liberalno-demokratskom univerzumu kao svom
prirodnom okruenju. Time je ona zauzela protivrenu poziciju
istovremene praktine solidarnosti sa liberalnom demokratijom i
radikalne, teorijske kritinosti prema njoj. Naglaeno utanje teo-
retiara Frankfurtske kole o realno postojeem socijalizmu (sta-
ljinizmu) nije, po iekovom miljenju, posledica njihove tenje da
se distanciraju od hladnoratovskih antikomunista, ve izbegavanje
priznanja faktikog prihvatanja liberalne demokratije: Otvoreno
priznanje te solidarnosti sa liberalnom demokratijom liilo bi teore-
tiare Frankfurtske kole njihove radikalne aure i pretvorilo bi ih u
jo jednu verziju anti-komunistikih liberala Hladnog rata, dok bi ih
pokazivanje vie simpatije za realno postojei socijalizam prisililo
79
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
I
V
da izdaju svoj nepriznati bazini pristanak na liberalnu demokratiju
(iek, 2000a: 113-114).
Ako ostavimo po strani pitanje tanosti ove iekove interpre-
tacije poloaja kritike teorije i motiva njenih vodeih aktera,
moemo zakljuiti da se zapadni marksizam u izboru izmeu dva
zla (realnog socijalizma i liberalne demokratije) davno opredelio, te
savremena akademska levica predstavlja logian nastavak tada zae-
te tradicije pseudoradikalzma. Drugimreima, davnimi preutnim
opredeljenjem za liberalnu demokratiju kritika teorija je, po
iekovoj oceni, izgubila svoj subverzivni, emancipatorski potenci-
jal. Dopustimo da je to tano, ali onda moemo postaviti pitanje da li
bi njenim jasnim i otvorenim opredeljenjem za staljinizam taj po-
tencijal bio sauvan? Iako izbegava da odgovori na ovo pitanje
11
,
iekov odgovor se moe naslutiti iz stava da je uprkos svojimstra-
hotama i promaajima, realno postojei socijalizambio jedina poli-
tika snaga koja je, bar tokom nekoliko decenija, predstavljala
efektivnu pretnju globalnoj vlasti kapitalizma... (iek, 2001: 81).
Ali, nezavisno od rekonstrukcije istorije levice, iekova
polazna teza o postojeem postpolitikom konsenzusu o global-
nom kapitalizmu i liberalnoj demokratiji biva potvrena time to se
ni na praktino-politikoj, ni na teorijskoj sceni ne identifikuju radi-
kalno disonantni glasovi koji taj konsenzus dovode u pitanje. Uve-
ren da na desnici takve glasove ne treba ni traiti (jer, kao leviar,
preutno polazi od teze o sutinskom identitetu desnice i liberal-
ne demokratije), ieku se namee staro pitanje: ta da se radi?
80
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

11
iekov stav o tako opisanoj situaciji izbora izmeu realno-postojeeg so-
cijalizma i liberalne demokratije podsea na Staljinov odgovor na pitanje: Koje
skretanje je gore, levo ili desno? Naime, po anegdoti koju citira i iek, Staljin je
odgovorio: Oba su gora! Smisao Staljinovog odgovora je jasan i leva i desna
opozicija su skretanja sa jedino ispravnog puta koji on oliava, tj. podjednako su
loe u odnosu na njegov ispravni kurs. Da bi odgovorio na Staljinov nain, iek bi
morao pokazati da izmeu dve loe, postoji i trea mogunost, tj. da je kritika
teorija izmeu staljinizma i liberalne demokratije mogla optirati za neto tree. Pro-
blem je samo to to tree nije postojalo, pa je upravo stoga Lenjin decenijama, za
deo komunistike levice koja je razlikovala lenjinizam i staljinizam, imao funk-
ciju tog (izgubljenog) treeg. S obzirom da ne zastupa tezu o radikalnom diskonti-
nuitetu izmeu Lenjina i Staljina, iek se ne moe posluiti ovom uobiajenom
strategijom: Ja se ne pecamna tu udicu na koju se hvataju moji prijatelji leviari da
je Lenjin preiveo, poiveo jo par godina i zakljuio pakt sa Trockim, bila bi demo-
kratija. Mislimda je to to se dogodilo, u nekomsmislu bilo neizbeno to je bila lo-
gika istorije (, 2003).
2. ta da se radi? (Uiti od Lenjina)
Dosadanjimprikazomilustrovana je, po ieku, tuna slika
stanja savremene levice, njen potpuni poraz i povlaenje pred tri-
jumfom globalnog kapitalizma. U potpunom neskladu sa ovim isto-
rijskim porazom, Marksova analiza kapitalizma je, po iekovom
miljenju, u saznajnom pogledu potpuno aktuelna. U svom predgo-
voru novomizdanju Komunistikog manifesta iek tvrdi da upravo
postmoderno, postindustrijsko drutvo i globalizacija ine opis
uticaja buroazije na drutvo koji je dat u Manifestu aktuelnijim
nego ikada (vid. iek, 1999: 53). Ali, to ne znai da bi povratak
Marksu bio plodotvoran u krajnjoj liniji, Marks je kao ekonomski
teoretiar prihvatljiv i na Vol Stritu, a kao kritiar otuenja i post-
varenja, slavljen na odsecima za studije kulture (vid. iek,
2001b). Problem sa kojim se levica susree nije problem saznanja
pojedinih sektora globalnog kapitalizma, ve problem delovanja
kojim bi se neprekidni krug proizvodnje, razmene i potreba doveo u
pitanje spolja, izvan vladajuih ideolokih koordinata. U tom po-
gledu, stanje levice je, kako je prikazano, gotovo beznadeno. Ono
se moe jedino uporediti sa stanjem potpune kapitulacije levice
1914. godine kada je san o proleterskom internacionalizmu opovr-
gnut stvarnou sveopteg rata: Udar 1914. godine je bio potpuna
katastrofa u kojoj nestaje itav jedan svet, ne samo onaj idilinog
buroaskog progresivizma, vere u progres, ve takoe i socijalisti-
kog pokreta.. (iek, 2002: 552). Dakle, dananje stanje levice, na-
kon diskreditacije i uruavanja komunizma, slino je slomu 1914.
godine. Ali, odmah dodaje iek, jezgro Lenjinove utopije izraslo
je na katastrofi 1914. i njegovom svoenju rauna sa ortodoksijom
Druge internacionale. Stoga je, polazei od ove analogije, Lenjino-
vo iskustvo, po iekovom miljenju, za nas dragoceno, te potraga
za izlazomiz krize levice mora poeti pozivomna povratak Lenjinu.
iekov Lenjin se raa u katastrofi 1914. kada, itajui He-
gela, pie Dravu i revoluciju, a svoju zrelost dostie izmeu dve
(ruske) revolucije, kada u Aprilskimtezama, 1917. godine, nasu-
prot svima, prepoznaje Augenblick pravi trenutak u kome je
mogua Revolucija. Opis iekove rekonstrukcije ovog perioda Le-
njinovog ivota i aktivnosti, kao i pitanje njene istoriografske tano-
sti, ovde moemo ostaviti po strani. U ostalom, istorijski Lenjin
81
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
I
V
nije i iekov Lenjin, onaj koji za njega, pre svega, simbolizuje
poziv za ukidanje drave, postojeih (post)ideolokih koordinata,
podrivanje Denkverbota u kome ivimo (iek, 2002: 553). Stoga
ovde neu porediti tog Lenjina sa njegovim istorijskim origina-
lom, ve u samo skicirati ono to, po ieku, ini njegovo distink-
tivno obeleje, njegovu dragocenu izuzetnost. Da bi se to
razumelo, treba poi od iekovog odreenja autentinog ina:
Ideja ina mora se razumeti u odnosu na distinkciju izmeu
prostog napora da se rei niz parcijalnih problema unutar nekog da-
tog polja, i radikalnog gesta podrivanja samog principa koji strukturi-
ra to polje: in se ne dogaa prosto unutar datog horizonta onoga to
se ini moguim on redefinie same konture onoga to je mogue
(in ostvaruje neto to u okviru datog simbolikog univerzuma
izgleda nemogue, ali on i menja njegove uslove, tako da retroak-
tivno stvara uslove sopstvene mogunosti (iek, 2001:141-142).
Na osnovu ovog odreenja, Lenjinovu revolucionarnu delat-
nost moemo tumaiti kao autentini in. Naime, Lenjinova Re-
volucija nije bila pokuaj reavanja parcijalnih problema (poput
pitanja rata i mira, raspodele zemlje, politikog sistema, itd) unutar
postojeih drutvenih odnosa. Takoe, ona se nije oslanjala na sazre-
le istorijske uslove (takve nikada ne bi ni doekala!), ve je bila
intervencija koja spolja ukida vladajui princip socijalne struktura-
cije, tj. kapital i njegovu produenu ruku- dravu. U tom smislu,
ona je bila nemogua, ili kako je jo Grami tvrdio, Revolucija
protiv (Marksovog) Kapitala, te je morala retroaktivno stvarati
uslove sopstvene mogunosti (na primer, ubrzanom industrijaliza-
cijom kojom se tek stvara radnika klasa kao poetno podrazume-
vani subjekt revolucije). Unaglaavanju znaenja ina i proboja
iek je sklon gotovo isto voluntaristikom itanju Lenjina, po
kome, nasuprot istorijskom evolucionizmu marksizma Druge inter-
nacionale, u krajnjoj liniji, nema objektivne logike nunih stadija
razvoja, jer je vano napraviti skok, baciti se u paradoks situacije,
dokopati se mogunosti i intervenisati ak iako je situacija nezrela,
sa opkladom da e upravo ta veoma nezrela intervencija radikalno
promeniti same objektivne odnose snaga u okviru kojih se poetna
situacija ocenjivala kao nezrela. (iek, 2000a: 117-118). Koliko
je takvo tumaenje spojivo sa istovremenim insistiranjem na teo-
rijsko-saznajnoj vrednosti marksistikog uenja o drutveno-eko-
82
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

nomskim formacijama, ostaje po strani jer je za ieka, pre svega,

bitno isticanje da se politika intervencija ne odvija u okviru koor-
dinata neke iscrtane globalne matrice, jer je ona usmerena upravo na
pretresanje te globalne matrice (Isto). Ako se setimo da je kapita-
lizmom i liberalnom demokratijom savremena globalna matrica,
onda lako zakljuujemo da je iekova osnovna intencija redefinici-
ja politike kao delatnosti koja je izvan te matrice. U tome je
funkcija njegovog povratka Lenjinu, a ne, (kako to istiu ruski
neokomunisti), u tome to je iek kao ivi klasik filozofije i Hegel
naih dana izveo odavno poznat zakljuak da je socijalizam jedini
izlaz iz lanih opozicija (istok-zapad, liberalizam-autoritarizam).
Samiek je esto ponavljao da povratak Lenjinu, znai priznanje
da je istorijski Lenjin mrtav, te da se lenjinizam ne moe prime-
niti u savremenim uslovima, niti njima prilagoditi
12
. Istovreme-
no, Lenjin jo sadri izvesnu utopijsku iskru koja je danas
izgubljena, ali nam je neophodna. U jednom intervjuu, on otvoreno
kae: Nisam idiot i uopte ne mislim o vraanju na lenjinistiku
partiju radnike klase danas... Kao to je Lenjin bio prisiljen da izno-
va formulie itav socijalistiki projekat 1914. godine, mi smo u
slinoj situaciji. Ono to je Lenjin uradio tada, mi moramo uraditi
danas, ak i na mnogo radikalniji nain... Ono to mi se svia kod
Lenjina je upravo ono to plai ljude nemilosrdna volja da odbaci
sve predrasude. Zato ne i nasilje? Moe zvuati strano, ali mislim
da je to koristan antidot svomtomaseptinom, frustriranom, politi-
ki korektnom pacifizmu (Henwood, 2002).
Povratak Lenjinu nije, dakle, ponavljanje u izmenjenimuslo-
vima njegovog istorijskog ina, ve povratak samom inu, tj. otkri-
vanje same mogunosti dovoenja u pitanje totaliteta postojeeg,
spoljanje intervencije u vrsto etablirano i samoreprodukujue po-
litiko polje savremenosti. Na taj nain se iek unapred osigurava
83
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
I
V
12
To ga jasno odvaja od malobrojnih ortodoksnih lenjinista koji se pona-
aju kao da je mogue jednostavno reciklirati stari lenjinizam, pa nastavljaju da
govore o klasnoj borbi, izdaji revolucionarnih impulsa radnikih masa od strane
korumpiranih voa, itd. Problem sa takvom pozicijom je, po ieku, u tome to
nije sasvim jasno sa kakve subjektivne pozicije oni zastupaju to to govore: oni se
ili angauju u strastnim raspravama o prolosti... pri emu izbegavaju pitanje zato
nas se to (osim isto istoriografskog interesa) uopte tie danas, ili, ukoliko su blie
savremenoj politici, onda su skloni da to usvoje kao isti argon i pozu koja ne preti
nikome (iek, 2001b).
od svih prigovora ideji reaktualizacije Lenjina koji polaze od
sadrinski odreenih nedostataka lenjinizma ili od pozivanja na
strahote njegove praktine totalitarne realizacije. Oponavljanju
Lenjina moemo govoriti samo u kjerkegorovskom smislu te kate-
gorije, analogno nainu na koji je Kjerkegor u sopstvenom egzisten-
cijalnom iskustvu ponavljao biblijsku priu o Avramu i Isaku
13
.
Istina, ako se setimo Kjerkegorovog primera u kome on svoj raskid
sa Reginom Olsen nastoji da objasni tako to istie da onaj koji
rtvuje sve, paradoksalno, dijalektikim obrtom, sve dobija (isti-
na, izvan estetskog i etikog, na najviem verskom stadiju
ivota), onda se ogranienje ove analogije lako uoava. Naime,
ulozi u igri u ova dva sluaja su nesamerljivi Kjerkegor po-
navlja Avramovu rtvu i pie filozofske rasprave o tome, dok se
njegova verenica udaje za lokalnog trgovca. Lenjinov in je imao
epohalne posledice koje pokuaji ponavljanja moraju imati na
umu. Ako smo uvereni, poput ieka, da ono to je Lenjin bio za
1914. godinu, mi treba da budemo za 90-te, onda nam posledice
Lenjinovog izbora, u najmanju ruku, moraju biti opomena pred
novi skok u bezdan. Sam iek stalno istie radikalnost Lenjino-
vog ina koji, sem totalnog prekida sa postojeim poretkom
(utopijske iskre), ne sadri nikakav unapred smiljen plan rekon-
strukcije budueg drutva, da bi se post festum pokazalo kako upra-
vo Lenjin u izgradnji novog sveta u najboljem sluaju samo
posee za merama koje su u predrevolucionarnom periodu predlaga-
li njegovi sopstveni protivnici (eseri, menjevici) ili uenju od ka-
pitalizma!
14
U svetlu kraha sovjetskog eksperimenta i strahovite
84
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

13
Ideja nije vraanje Lenjinu, ve ponavljanje njega u kjerkegorovskom
smislu rei: povratiti isti impuls u savremenoj konstelaciji. Cilj tog povratka nije ni
nostalgina ponovna obnova dobrih starih revolucionarnih vremena, niti oportuni-
stiko-pragmatino prilagoavanje starog programa novim okolnostima ve po-
navljanje, u dananjim svetskim uslovima, lenjinistikog gesta ponovnog otkrivanja
politikog projekta u uslovima imperijalizma i kolonijalizma, ili preciznije: nakon
politiko-ideolokog kolapsa duge ere progresizma u katastrofi 1914. godine
(iek, 2001b)
14
Na taj nain, ispostavlja se da je radikalni raskid sa postojeimkratkotrajna
utopijska iluzija ve poetkom 1918. godine, sa stanovita osvojene vlasti, Aprilske
teze se pokazuju kao korisna utopija za mobilizaciju masa u ruenju starog sistema, ali
potpuno neupotrebljive za izgradnju novog drutva. Sada je Lenjin pisao: ...na je za-
datak da uimo nemaki dravni kapitalizam, da ga svim silama preuzimamo, da ne
alimo diktatorskih metoda kako bismo ubrzali to preuzimanje, jo vie nego to je
cene u ljudskim rtvama plaene za ustolienje utopije na vlast,
mala je i cinina uteha da se osnovni zakljuak psihoanalitikog
poimanja karaktera vremena sastoji u tome da postoje stvari koje je
nuno izvriti, da bi saznali da su nepotrebne ( , 2003: 14).
U tezi da je Oktobarska revolucija bila nuna da bi (sedam-
deset godina kasnije) shvatili kako je nepotrebna, amnestiran je
njen prvi pokreta koji ovaj psihoanalitiarski nauk nije usvojio
leei na kauu u nekoj od psihoanalitikih ordinacija
15
. On je pret-
voren u oznaitelja koji je sauvao svoj subverzivni potencijal i
koji formalizuje sadraje preuzete iz najrazliitijih izvora (npr. od
konzervativne kulturne kritike ideju da dananja demokratija ne vai
tamo gde se donose vane odluke; od sajber-ideologa ideju da glo-
balna digitalna mrea omoguava novi prostor za ivot zajednica...
vid. iek, 2001b)
16
. Stoga, iekov Lenjin podsea na mit u So-
relovom smislu, tj. na celovit skup utopijskih koncepta, slika i sim-
bola (poput revolucije ili generalnog trajka) koji, po Sorelu,
artikulie socijalnu delatnost velikih grupa i presudno utie na njiho-
vu politiku mobilizaciju: Na mitove treba gledati kao na sredstva
kojima se deluje na sadanjost... Takve sisteme predstava ne treba
analizirati rastavljajui ih na sastavne delove, nego ih treba uzeti u
celini kao istorijske sile, te posebno treba izbegavati uporeivanje
stvarnih injenica i predstava koje su imprethodile... Jedino je vaan
mit u svojoj celosti (Sorel, 1980: 88; 17). Tako shvaeni Lenjin
svakako sadri seanje na entuzijastiki momenat revolucije, pathos
aktivizma i negacije postojeeg, romantine pobune i utopijskog
85
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
I
V
Petar Veliki ubrzavao preuzimanje zapadnjatva od strane varvarske Rusije, ne pre-
zajui pred varvarskim sredstvima borbe protiv varvarstva (Lenjin, Dela, Vol. 38,
str. 430). Detaljnu istoriografsku i teorijsko-filozofsku rekonstrukciju dinamike revo-
lucionarne utopije i vlasti videti u: Milan Brdar, Praksis odiseja: studija nastanka
boljevikog totalitarnog sistema 1917-1929, Beograd: Slubeni list SRJ, tom I-II.
15
U iekovoj analizi Lenjina nema ni traga kritike distance svi Lenjinovi
stavovi, pa i meusobno suprotstavljeni, su primer dijalektikog oseanja realno-
sti, a njegovi argumenti se prihvataju zdravo za gotovo. Tako se, na primer, navo-
di Lenjinov stav po kome je jedini nain ouvanja dostignua Februarske revolucije
(sloboda tampe, politikog organizovanja) njeno pretvaranje u socijalistiku kao
realistian, bez pitanja o kasnijemstatusu tih dostignua u postoktobarskoj Rusiji!
16
Po tome iekov Lenjin lii na socijalizam iz vica po kome je socijali-
zam sinteza najviih dostignua ljudske istorije: od prvobitnog drutva uzima primi-
tivizam, od antike ropstvo, od srednjeg veka brutalnu vladavinu, od kapitalizma
eksploataciju, a od socijalizma samo ime (vid. iek, 2001b)
ara. Ali, ve krajemezdesetih na levici su za taj mit korieni drugi
oznaitelj npr. e Gevara koji je brzo pretvoren u komercijalni
brend na kapitalistikom tritu. (Uostalom, romantini pobunjenik
i borac koji umire muenikom smru predstavlja privlaniji mit od
fanatika vlasti i oca revolucije koja je doivela samouruavanje).
S druge strane, samiek istie da nije zainteresovan za ovaj emoci-
onalno-entuzijastiki moment revolucije koji vezuje za 1968. godi-
nu, ve za realne, institucionalne posledice revolucije.
17
Ali, zar nije
upravo to argument koji Lenjina pre ini utvarom, nego sna-
nim mobilizatorskim mitom u borbi protiv globalnog kapitalizma?
Jer, ako je decenijama bilo mogue Lenjinov in objanjavati i
pravdati njegovim intencijama, te, uprkos svim deformacijama,
oekivati u budunosti ostvarenje njegovog izvornog telosa, da-
nas je to, nakon uruavanja komunizma, nemogue
18
. Zato je teko
ne prihvatiti Fireovu ocenu, po kojoj Lenjin ne ostavlja naslee:
Od reima koji je roen iz Oktobarske revolucije nije preostalo
nita sem onoga to je taj reim poricao... Prilikom njegovog naglog
pada, nita ne ostaje na nogama: ni principi, ni kodeksi, ni institucije,
pa ak ni istorija... (Fire, 1996: 8)
19
.
86
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

17
Ne interesuje me entuzijastiki momemat revolucije, ve sledei dan. Kak-
vu realnu promenu ona proizvodi u institucijama? ini li ih ona boljim? Mislim da
maj 68. nije uinio nita principijelno novo i bolje (, 2003).
18
Znaaj razumevanja sovjetskog komunizma iz perspektive njegovog kraja
posebno istie Martin Malia: Kao i na kratki XXvek, okonana je, takoe i sovjets-
ka istorija. Svakako, postsovjetska Rusija ostaje vana evropska drava i drava
meunarodnog znaaja, ali lenjinizmu je, sa njegovim svetsko-istorijskim pretenzi-
jama, doao kraj. Prvi put je sada mogue osvrnuti se na sovjetski komunizam kao
okonanu istorijsku etapu sa jasnim poetkom, sredinom i krajem. Do 1989-1991.
godine mi smo, ocenjujui nekadanju sovjetsku zagonetku, uvek bili negde in medi-
as res i, s obziromna to, naa analiza sovjetskog razvitka je bila uslovljena oekivan-
jima u kom pravcu moe krenuti taj eksperiment... Pravi proces ocene sovjetske
avanture sada moe, konano, poeti: kako je to u svojoj istorijskoj mudrosti isticao
Hegel Minervina sova polee u sumrak (Malia, 1994: 4).
19
Nasuprot revizionistikoj sovjetologiji na koju se iek oslanja, Malia,
poput Firea, istie nepostojanje institucionalnog naslea sovjetske ere: Nikada se do
sada tako velika i svemona imperija nije slomila u mirnodopsko vreme, bez udara
vojnog poraza, iz potpuno unutranjih razloga... ta vie, sve sovjetske strukture
politike, ideoloke, ekonomske sruile su se istovremeno u jednoj potpunoj implo-
ziji, tako da iza sebe nisu ostavile ivotno sposobne institucije... Tri stuba sistema
partija, plan i policija postali su neupotrebljivi, zajedno sa svim simbolima i ikona-
ma reima, ukljuujui i samog Lenjina (Malia, 1991: 27).
* * *
Izloeni iekov povratak Lenjinu svodi se na poziv da se
ponovi, u sadanjim svetskim uslovima, lenjinistiki gest inicijacije
politikog projekta koji bi mogao podriti totalitet globalnog liberal-
no-kapitalistikog svetskog poretka. Pomou analogije sa ranimhri-
anstvom, ovaj poziv se radikalizuje: Ono to je hrianstvo bilo za
Rimsku imperiju, tu globalnu multikulturnu dravu, mi treba da bu-
demo za dananju Imperiju (iek, 2001c). Ali, ako ozbiljno shvati-
mo iekov apel, ostaje otvoreno pitanje kome je on upuen, tj. ko
smo to Mi podrivai i ruioci liberalno-demokratske Imperije?
Drugimreima, ko je subjekt mogue promene, ako je ve jasno da je
lenjinska partija zombi-koncept, te da, uprkos naunoj tanosti
marksizma, nema vie radnike klase kao nosioca i sredstva univer-
zalne emancipacije, tj. nema politikog subjekta koji ima univerzal-
nu misiju upisanu od strane objektivnih drutvenih uslova (iek,
2000a: 116-117)? Ako nas ostavlja bez jasnog odgovora na ovo pita-
nje, ieku se moe prigovoriti da reprodukuje bezuspenu potragu
za revolucionarnim subjektom koja je karakterisala zapadni mark-
sizam koga on, inae, bespotedno kritikuje zbog intelektualistike
nemoi i praktikog prihvatanja liberalne demokratije
20
.
S druge strane, mogue je tvrditi da se odgovor na ovo pitanje
moe dati samo situacionistiki, tj. u sklopu konkretnih analiza po-
litike i ekonomske dinamike globalnog kapitalizma, dinamike koja
prizvodi raznolike i promenljive, potencijalno subverzivne snage.
Ali, da li je svako dovoenje u pitanje liberalno-demokratskog kon-
senzusa prihvatljivo i produktivno sa stanovita levice? Naime, zar
taj konsenzus ne moe biti uzdrman od strane radikalnog ina
koji se poziva na naciju, rasu, pravu veru...? Drugim reima, nasto-
janje da se liberalno-demokratski konsenzus dovede u pitanje moe
biti preduzeto sa stanovita koja bi bila ponavljanje istorijskih uzo-
ra sa desnice. Svestan ove mogunosti, iek se unapred osigurava
tezom da takvi pokuaji ne bi predstavljali autentini in jer, u
krajnjoj liniji, ne dovode u pitanje fundamentalni drutveni antago-
nizam, te, na taj nain, ostaju samo prividno spoljanji u odnosu
87
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
I
V
20
Tokom svoje istorije upravo je zapadni marksizamsvoje nade u Veliko od-
bijanje investirao u razliite subjekte promene od radnike klase i proleterske
partije, preko zemalja treeg sveta, kontrakulturnih pokreta i marginalnih grupa,
do ekologista i savremenih antiglobalista.
na dominantno simboliko polje, a sutinski su ukorenjeni u datoj
konstelaciji. Iako se u obrazlaganju svoje teze iek oslanja na jezik
i kategorijalni aparat lakanovske psihoanalize,
21
u njenoj osnovi je
staro marksistiko uenje o faizmu (radikalnoj desnici) kao unu-
tranjoj potenciji graanskog, kapitalistikog sveta, tj. kao kapita-
listikom odgovoru na krizu liberalnog kapitalizma
22
. Na taj nain,
komunistiki odgovor je radikalan in, dok je faizamsamo ne-
autentini in jer ne dovodi u pitanje fundamentalni drutveni anta-
gonizam. Problemsa ovimizvoenjemje to se u njegovoj polaznoj
pretpostavci (usvajanju marksistike socijalne ontologije, tj. uenja o
klasnoj borbi), ve sadri zakljuak koji nastojimo da dokaemo.
Tema koja zasluuje posebno razmatranje je recepcija
iekove ideje povratka Lenjinu u savremenoj teorijskom i prak-
tinom miljeu. Ako je poetna ocena iekovog teksta kao provo-
kacije tana, onda su reakcije gotovo jednako vane kao i samtekst,
jer je smisao provokacije uvek izvan nje same, u oekivanim ili
neoekivanim reakcijama na nju. esto iekovo isticanje da je na-
kon objavljivanja knjige o Lenjinu njegov status na intelektualnom
tritu (meren brojem poziva za predavanja i uea na skupovima)
znaajno pogoran, ne izgleda uverljivo i ini se vie kao dodatni
argument subverzivnog potencijala Lenjina i dokaz teze o grani-
cama liberalne tolerancije. Ne ulazei ovde u prikaz recepcije i-
ekovih stavova o Lenjinu, treba istai da je njihov odjek u Rusiji
(gde su prevedene gotovo sve iekove knjige i gde on uiva status
filozofske zvezde) posebno zanimljiva tema. Objavljivanje (u sa-
radnji sa Komunistikompartijom) Trinaest ogleda u Rusiji se goto-
vo poklopilo sa obeleavanjem godinjice deportacije ruskih
intelektualaca iz 1922. godine tokom koje su, pod neposrednim uti-
cajem Lenjina
23
, filozofskim parobrodom iz Rusije prognani
88
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

21
Autentini in naruava temeljnu fantaziju napadajui je sa stanovita
dutvenog simptoma... (vid. iek, 2001: 142- 144)
22
iekovo odbacivanje teorija totalitarizma je logina posledica njegovog
nastojanja da izmeu faizma i komunizma povue jasna demarkaciona linija oslan-
janjem na tezu o njihovom unutranjem i spoljanjem statusu u odnosu na kapi-
talistiki klasni antagonizam, bez obzira na njihove fenomenoloke slinosti.
23
U Moskvi je od 22. jula do 7. septembra 2003. godine organizovana velika
izloba arhivske grae o progonstvu inteligencije iz 1922. godine. Presudna uloga
Lenjinove politike intervencije u filozofsko polje dokumentovana je, izmeu
ostalog, njegovim pismenim uputstvima i naredbama poput one od 16. jula 1922.
godine, po kojoj: Komisija pod rukovodstvom Manceva, Mesinga i drugih mora
vodei ruski filozofi-idealisti (Berajev, Bulgakov, Loski, Frank,
Sorokin...) ija politika lojalnost novom reimu nije bila praena
prihvatanjem njegovog ideoloko-filozofskog uenja. Seanje na
ovu epizodu iz bogate istorije lenjinske ideoloke borbe sa neisto-
miljenicima
24
, podstaklo je pitanje upueno ieku o tome ta on
misli, da li bi ostao iv da je bio Lenjinov savremenik. Njegov odgo-
vor ilustruje nain miljenja karakteristian za celokupnu zamisao
povratka Lenjinu: Verovatno ne bih ostao iv. Ali, ma koliko to
udno zvualo, za mene to nije argument protiv Lenjina. Nisam ba
tako nadmen da bih sebe smatrao dostojnim ivota po svaku cenu
( , 2004)!
Literatura
iek, S. (2003), A Symptom of What? Critical Inquiry, University of
Chicago, No. 29 (Spring), pp. 486-503.
iek, S. (2001), Manje ljubavi-vie mrnje, Beograd: Beogradski krug
(prevod R. Mastilovi)
iek, S. (2001a), The one measure of true love is: you can insult the other
(Interview with S. Reul and Th. Deichmann, (http://www.spiked-
-online.com )
iek, S. (2001b), Repeating Lenin (http://lacan.com/replenin.htm)
iek, S. (2001c), Can Lenin Tell Us About Freedom Today?, The
Simptom, Online Journal, Issue 1, Autumn 2001 (http://www.la-
can.com/freedomf.htm)
89
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
I
V
napraviti spiskove i trebalo bi nekoliko stotina sline gospode nemrlosrdno izgnati u
inostranstvo. Oistiemo Rusiju zadugo.... To treba uraditi brzo... Uhapsiti nekoliko
stotina i bez objavljivanja motiva odlazite gospodo! (vid. , . .,
1891-1922, , 1999, . 544-545).
24
U ovoj bogatoj istoriji samo izgnanstvo nije ekstremna mera, poput kasni-
jih, ali je njegova logika istovetna sa kasnijim fizikim unitavanjem. Ve 1922. go-
dine Trocki je, u intervjuu za zapadne novine, nastojao da istakne humanu prirodu
odluke o izgonu: Ti elementi koje progonimo i koje emo prognati sami po sebi su
politiki nitavni. Ali, oni su potencijalno oruje u rukama naih moguih neprijatel-
ja. U sluaju novih ratnih sukoba a oni nisu, bez obzira na nau miroljubivost,
iskljueni svi ti nepomirljivi i nepopravljivi nai elementi bie vojno-politiki
agenti neprijatelja. Onda emo biti, po zakonima rata, prinueni da ih streljamo.
Upravo zato smo sada, u periodu mira, vie voleli da ih na vreme prognamo. Nadam
se da neete odrei nau dalekovidu humanost i da ete je braniti pred javnim mnjen-
jem (cit. prema , . . :
, , 1993, N 9. c. 82).
iek, S. (2000), Why We All Love to Hate Haider, New Left Review,
London, No. 2, pp. 37-45.
iek, S. (2000a), From History and Class Consciousness to The Dialectic
of Enlightenment and Back, New German Critique, Vol. 81 (Fall
2000), pp. 107-123.
iek, S. (1999), Bauk i dalje krui Re, asopis za knjievnost, kulturu i
drutvena pitanja, Beograd: B92, str. 53-59. (prevod sa engleskog
A. Bajazetov-Vuenov)
iek, S., (1999a), Attempts to Escape the Logic of Capitalism, LRB, Vol.
21, No. 21. (http://www.lrb.co.uk/v21/n21/print/zize01_.html)
iek, S., (1997), Multiculturalism, or, the cultural logic of multinational
capitalism, New Left Review, no. 225 (September/October), pp.
28-51.
, . (2003), 13 , : Ad Marginem
, . (2004), , , 214,
(internet izdanje: http://www.politizdat.ru/interview/12/
***
Dekobi, R. (2002), Kraj utopije: Beograd: Beogradski krug (prev. sa
engleskog)
Fire, Fransoa. (1996), Prolost jedne iluzije. Komunizam u dvadesetom
veku, Beograd: Paidea, (prev. s francuskog)
Gretz, Michael (2002), Review of Revolution at the Gates: Selected Writ-
ings of Lenin from 1917, Bad Subjects: Political Education for
Everyday Life, (URL: http://eserver.org/bs/reviews/2002-12-
-23-01.40PM.html
Henwood, Doug. (2002), I am a Fighting Atheist: Interview with Slavoj
Zizek, Bad Subjects, Issue No. 59, February 2002 (http://ese-
rver.org/bs/59/zizek.html)
Malia, Martin. (1991)The Hunt for the True October, Commentary, Vol.
92, (October), pp.21-28
Malia, Martin. (1994), The Soviet Tragedy. A History of Socialism in Russia
1917-1991, New York: The Free Press
Manhajm, K. (1968), Ideologija i utopija, Beograd: Sazvea (prevod sa
nemakog)
Sorel, Georges. (1980), Razmiljanja o nasilju, u: Revolucija i nasilje (izbor
R. Kalanj), Zagreb: Globus (prev. sa fancuskog)
, . (2003),
, Riga Nova, 28. 10.
2003, (Internet izdanje: http://www.riganova.lv ?id=88)
90
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

Milan Suboti
ZIZEKS RETURN TO LENIN
Summary
The paper offers a critical discussion of the thesis about the revived philo-
sophical and political significance of Lenin, as recently propounded by Slavoj Zizek.
Analyzing Zizeks writings, the author argues that the call for a return to Lenin de-
rives from Zizeks strategy of textual provocation and the frustrating position of
the leftist, radical tradition of political thought after the collapse of communism.
Key words: Lenin, liberal democracy, capitalism, communism, politics of
Truth.
91
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
I
V