NASTANAK NACIJA

I RELIGIJA
Milan Suboti UDK: 316.356.4:323.1
Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Originalni nauni rad
Beograd
IMAJU LI NACIJE PUPAK?
Gelner i Smit o nastanku nacija
*
Apstrakt: U radu je interpretiran i analiziran spor koji su vodili E. Gelner i
A. Smit 1995. godine o problemu nastanka nacija. Na primeru ove diskusije prikaza-
ne su osnovne opte karakteristike dva pristupa u teorijama nacionalizma moderni-
stikog i etnosimbolikog. Ukazujui na zajednike pretpostavke Gelnerove i
Smitove teorije nacija (kritika primordijalizma i perenijalizma), autor je etnosimbo-
lizamtumaio kao jednu vrstu unutranje samokritike modernistikog stanovita. Na
taj nain, ova polemika nije interpretirana kao spor izmeu kreacionistikog i
evolucionistikog reenja problema nastanka nacija, ve prevashodno kao spor
dve teorijske paradigme koje razliito odreuju istraivake prioritete u tematizaciji
nacija i nacionalizama. Sa tog stanovita, autor je zakljuio da etnosimboliki pri-
stup genealogiji nacija ima vee heuristike kapacitete od modernistike paradigme,
bar kada je u pitanju problem nastanka perifernih nacija i razumevanja dinamike
njihovih nacionalizama.
Kljune rei: nacija, nacionalizam, modernizam, etnosimbolizam, primordi-
jalizam, perenijalizam, modernizacija, istorija, mit.
Uvod
Tema nacije i nacionalizam je tokom poslednje dve deceni-
je sa margine specijalistikog, akademskog i preteno istoriograf-
skog interesovanja dospela u samo sredite drutvene teorije oko
koga je, kao svog predmetnog podruja, nastala itava nova nauna
disciplina studiji nacionalizma: Tokom 80-ih i 90-ih godina,
nauna industrija izgraena oko koncepata nacije i nacionalizma
postala je tako obimna i tako multidisciplinarna po svom karakteru,
da je postala suparnik svimdrugimsavremenimtemama intelektual-
ne proizvodnje (Verdery, 1996: 226). Iako je ova promena statusa
177
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
V
*
Ovaj rad je nastao u okviru autorovog angaovanja na projektu Instituta za
filozofiju i drutvenu teoriju Mogunosti primene savremenih filozofsko-politikih
paradigmi na proces transformacije drutva u Srbiji koji finansira Ministarstvo
nauke i ivotne sredine Republike Srbije.
teme bila anticipirana pojavom kljunih teorijskih tekstova 1983.
godine,
1
odluujui impuls za njenu teorijsku rehabilitaciju doao je
iz praktino-politike sfere obeleene slomom komunizma i stvara-
njem novih drava na teritorijama nekadanjeg Sovjetskog Saveza i
Jugoslavije. Tako je proces zapoet Gorbaovljevim reformama do-
veo do svojevrsne naune perestrojke u kojoj je nacionalizam
tematizovan iz ugla razliitih naunih disciplina teorije meuna-
rodnih odnosa, politike nauke, teorije racionalnog izbora, antropo-
logije, sociologije, kulturnih studija, etnografije, komparativne knji-
evnosti, istorije umetnosti, enskih studija... (vid. Brubaker, 1998:
302). Formulisanje mnotva teorija i razliitih metodolokih pristu-
pa, udrueni sa hiperprodukcijom tekstova o nacijama i nacionali-
zmu, prete da itavu ovu tematsku oblast dovedu u stanje nove
nepreglednosti. Ova opasnost je dodatno uveana lako uoljivom
injenicom da veliki deo literature o nacionalizmu nije nastao kao
plod primarno-saznajne tenje da se on razume i objasni, ve da se, u
zavisnosti od praktino-politikog stanovita autora, osudi ili afir-
mie. Ova praktina, esto ekspresivna i ubeivaka funkcija di-
skursa o naciji i nacionalizmu posebno optereuje domae diskusije
u kojima je, logikom politikih i istorijskih zbivanja, dramatino
skraen put izmeu razumevanja, zauzimanja stava i delovanja.
Ovu zamku angaovanog pristupa pokuao sam da, koliko sam to
mogao, svesno izbegnem u pisanju ovoga rada. Sam izbor predmeta
istraivanja debata Ernesta Gelnera i Entonija Smita o nastanku
nacija i nacionalizma u velikoj meri je olakavao ovu nameru. Ali,
uprkos usko odreenom predmetu i njegovom teorijskom statusu,
ovaj rad nije nastao bez izvesne, istina posredne, reference na pro-
blem razumevanja kompleksa pitanja povezanih sa srpskim nacio-
nalizmom i srpskom nacijom. Naime, ako smo zainteresovani za
razumevanje istorijskih procesa stvaranja (srpske) nacije,
2
suoa-
vamo se, s jedne strane, sa postojanjem brojnih teorijskih modela
178
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

1
esto se u literaturi o nacionalizmu 1983. godina oznaava kao Annus mira-
bilis jer su te godine objavljene ak tri knjige koje su postale klasika i koje su
snano uticale na kasnije diskusije Gelnerova Nacije i nacionalizam, Andersonova
Zamiljena zajednica i Hobsbaumov zbornik Izmiljanje tradicije.
2
Pod ovim procesima stvaranja nacije podrazumevam kako objektivnu
stranu tog procesa ono to se u anglosaksonskoj literaturi oznaava sintagmom na-
tion formation tako i subjektivnu, aktivistiku stranu izgradnju nacije (nation
building).
objanjenja nastanka nacija i razliitim teorijama nacionalizma, a s
druge strane, sa obimnim empirijsko-istoriografskim materijalom
ija je upotreba obino liena samosvesne teorijske artikulacije. Ve-
rujui da je neophodno dovesti u vezu ova dva esto razdvojena ni-
voa istraivanja,
3
istovremeno sam bio svestan da ostvarenje tog
cilja prevazilazi kako okvire jedne studije, tako i kapacitete njenog
autora. Stoga sam se u ovom radu ograniio na izlaganje samo dva
meusobno polemiki sueljena teorijska modela objanjenja na-
stanka nacija koja, pored drugih, mogu kasnije, u drugom koraku,
biti koriena u analizi konkretnih studija sluaja, te testirana na
empirijsko-istoriografskom materijalu koji nas primarno zanima.
Izbor teorijskih stanovita Ernesta Gelnera i Entonija Smita
za prvi korak naznaenog ireg istraivakog plana ne zahteva po-
sebno obrazloenje oba autora predstavljaju nezaobilazne klasi-
ke u savremenoj literaturi o nacijama i nacionalizmu. Dok je prvi
bio jedan od najuticajnijih zagovornika modernistikog zaokreta u
prouavanju nacija i nacionalizma, drugi je formulisao originalnu
etno-simboliku teoriju koja kritikuje konstruktivistike i instru-
mentalistike pretpostavke modernistikog pristupa. Razlike koje
karakteriu teorijske pristupe problemu nacija i nacionalizma Gelne-
ra i Smita saeto su predstavljene u njihovoj raspravi voenoj u Vor-
viku (The Warwick Debate, 1995, October, 24), dvanaest dana pre
Gelnerove smrti.
4
Naslov ovog teksta preuzet je iz ove rasprave, ta-
nije iz Gelnerovog tumaenja njihovog spora o nastanku nacija po-
mou analogije sa starim raspravama kreacionista i evolucionista o
nastanku oveanstva. Naime, sholastika forma ovog spora svodi
se na raspravu o Adamovom pupku, tj. na zastupanje, s jedne
strane, kreacionistike teze po kojoj pretpostavljeni prvi ovek
(Adam) nije imao pupak (poto nije roen, ve stvoren od strane
Boga), te, s druge strane, evolucionistike teze po kojoj je Adam
179
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
V
3
Jer, po reima Miroslava Hroha, koji je u svojim radovima sintetizovao teo-
rijski i istoriografski pristup nacionalizmu malih evropskih nacija: Drutvene
nauke se suoavaju sa hiperprodukcijom novih teorija, a s druge strane, istoriari
priznaju da se ne mogu ograniavati na prosti empirizam. Oni su takoe obavezni da
uzmu u obzir nalaze drutvenih nauka, u krajnjoj liniji, na nivou teorija srednjeg ran-
ga (Hroch, 1998: 93).
4
Elektronsko izdanje ove rasprave Gelnera i Smita dostupno je na Internet
adresi LSE: http://www.lse.ac.uk/collections/gellner/Warwick.html, dok je u tam-
panom obliku ona objavljena u: Mortimer, (ed), 1999: 31-42, kao i u asopisu Na-
tions and Nationalism Vol. 2, No. 3, 1996.
morao imati pupak jer je svakako proao kroz proces raanja na
odreenom stupnju evolutivnog razvoja ivih bia.
5
Ako se, umesto
o oveanstvu, pitamo o nastanku nacija, onda se problem, po
Gelneru, svodi na pitanje: Da li nacije imaju pupak ili ne? Prema od-
govoru na ovo pitanje teoretiare nacionalizma Gelner deli na dve
velike grupe one koji, poput njega, smatraju da su nacije stvorene
krajem XVIII veka i da ono to se deavalo ranije nije od sutinske
vanosti za razumevanje njihovog nastanka, te one koji, poput nje-
govog oponenta Smita, upravo ovu predmodernu prolost nacija
smatraju veoma vanom. Drugim reima, koristei se pomenutom
analogijom, Gelner je svoju poziciju odredio kao (umereni) krea-
cionizam
6
po kome je nastanak nacija rezultat stvaralakog procesa
modernizacije, dok je Smitovu kritiku, polemiki je redukujui na
primordijalistiko uverenje da nacije, ili bar neke od njih, oduvek
postoje, protumaio kao posledicu evolucionistike opsednutosti
prolou i kulturnim kontinuitetom (Gellner, 1995: 32).
Ali, nezavisno od samorazumevanja aktera ove diskusije,
problem koji je u njenom sreditu razumevanje nastanka i prirode
nacija svakako je jedan od sutinski vanih problema teorije nacije
i nacionalizma. Ako teme koje dominiraju ovim teorijama, poput
Smita, podelimo u tri glavna skupa (etiko-filozofske; antropolo-
ko-politike i istorijsko-socioloke), onda ova diskusija pripada
treem skupu istorijskim i sociolokim. On se tie kako mesta na-
cije u istoriji oveanstva, tj. pitanja drevnosti ili modernosti nacija,
tako i sociolokog odreenja nacije kao osnovne ili izvedene, dru-
tveno konstruisane kategorije socijalnog ivota (vid. Smith, 1998:
8-9). Na osnovu odgovora na prvo pitanje teoretiari nacija mogu
180
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

5
Ili, Gelnerovim reima: Da li je oveanstvo stvoreno sa Adamom ili se
ono sporo razvijalo? U vreme kada su dokazi o tome diskutovani, osobito je veoma
ivo bilo pitanje: Da li je Adam imao pupak ili ne? To je sutinski vano pitanje.
Moete se smejati, ali oigledno je da ako je Adam stvoren od Boga u izvesnom tre-
nutku, recimo 4003. godine pre nae ere, onda je prirodna prva reakcija da se odgo-
vori da on nije imao pupak, jer nije proao proces za koji ljudima pupak treba. To je
jednostavno. Mi stvarno znamo koje pitanje je odluujue za odluku da li je svet veo-
ma star i da li je oveanstvo evoluiralo, ili da li je svet stvoren pre oko 6000 godina.
Sve to treba da utvrdimo je da li je Adamimao pupak ili nije (Gellner, 1995: 32)
6
Naglaavam umereni jer Gelner ne porie postojanje i vanost prolosti
kao jednog od konstitutivnih elemenata stvaranja nacija, ve smatra da kulturni kon-
tinuitet nije sutinski vaan, tj. da nacionalna prolost, kao i sam pupak, nije od vi-
talnog znaaja za ivot nacija.
biti grupisani u dve osnovne kategorije perenijaliste i moder-
niste tj. one koji smatraju da su nacije stare i veite, te one koje u
njima vide socijalne pojave karakteristine samo za moderni period
ljudske istorije. S druge strane, sa sociolokog stanovita, nacije
mogu biti smatrane prirodnim ili primordijalno datim grupama
koje samo evoluiraju tokom ljudske istorije, ili novim i posebnim
socijalnim tvorevinama (konstruktima) nastalim u odreenim
drutveno-istorijskim okolnostima. Primordijalistiko stanovite po
kome je oveanstvo prirodno podeljeno na zajednice koje naziva-
mo nacijama, suprotstavljeno je ovde sociolokoj tezi o njima kao
drutvenim zajednicama nastalim i karakteristinim za samo jedan
odreen (moderni) period ljudske istorije. Poto se i u istorijskomi u
sociolokompogledu modernisti suprotstavljaju perenijalistima
i primordijalistima, ova katalogizacija teoretiara nacija u tri gru-
pacije esto vodi poistoveivanju zagovornika ova dva poslednja
stanovita, tj. njihovomizjednaavanju koje korespondira jedinstve-
nom bloku modernista. Ovo izaziva niz nesporazuma, (vidljivih,
po mom miljenju, i u debati izmeu Gelnera i Smita),
7
jer se teza o
drevnosti nacija esto poistoveuje sa verom u njihovu prirodnost,
tj. gubi se iz vida da neko moe tvrditi da su nacije stare, pa i u
budunosti veite kategorije drutveno-istorijskog ivota ljudi koje,
uprkos tome, nisu upisane u prirodni poredak stvari.
8
S druge stra-
ne, izjednaavanje ova dva logiki nezavisna stava je posledica
njihovog faktikog stapanja u samorazumevanju i retorici naciona-
listikih pokreta, u onome to Gelner i Smit nazivaju sredinim
181
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
V
7
Pre svega, u Gelnerovoj polemikoj karakterizaciji Smitove pozicije kao
primordijalistike. Na neopravdanost ove karakterizacije osvrnuo se i Smit u me-
morijalnom predavanju posveenom Gelneru: Moje stanovite je sam Ernest
nazvao evolucionistikim, u stvari, primordijalistikim. Nadam se da sam pojas-
nio da se ja, ni u komsmislu, ne slaemsa bilo komformomprimordijalizma. Naci-
je jesu moderne, kao i nacionalizam, ak i kada njihovi lanovi misle da su veoma
stare i ak i kada su one delimino stvorene od strane predmodernih kultura i uspo-
mena. One nisu ovde oduvek. Mogue je da se neto nalik modernim nacijama po-
javljuje tu i tamo u staromi srednjemveku. Ali, u krajnjoj liniji, to je otvoreno pitanje
koje zasluuje vie istraivanja. Generalno, nacije jesu moderne (Smith, 1996a).
8
Na ovu razliku izmeu perenijalizma i primordijalizma ukazuje Smit:
Perenijalista odbija da nacije ili etnike grupe vidi kao po prirodi date, one su za
nega striktno istorijski i drutveni, pre nego prirodni fenomen.... Za njega je etnika
zajednica ili nacija ljudski ili drutveni fenomen kao i svaki drugi. Istovremno, ona je
stalna i fundamentalna crta ljudskog drutva tokom cele zabeleene istorije, pa se
zato nacije i etnike zajednice svojimlanovima ine drevnim (Smith, 1998: 159).
mitom nacionalizma ili mitom o nacionalnom buenju u kome
je najee sjedinjena vera u drevnost i prirodnost nacija. Po Smitu,
za taj mit je bitna ideja da nacije postoje od pamtiveka, te da ih na-
cionalisti moraju ponovo probuditi iz dugog dremea kako bi zauze-
le svoje mesto u svetu drugih nacija (Smit, 1988a: 38), kao i to da se
upravo te nacije koje nacionalisti ele probuditi, esto vide kao
deo prirode podreen zakonima evolucije kao bilo koji drugi organi-
zam (Smith, 1998: 23). Slino, prema Gelneru, u osnovi ovog mita
po kome je nacija prirodan, bogomdan nain klasifikovanja ljudi,
lei zabluda da su nacije prosto tu, u samoj prirodi stvari i da samo
ekaju da ih iz svog alosnog sna probude (omiljeni nacionalistiki
izraz i slika) nacionalistiki budioci... (Gelner, 1997: 74). Drugim
reima, nacionalistiko stanovite polazi od socijalne ontologije po
kojoj se realizam grupe (nacije) retrospektivno projektuje u davnu
prolost, te, da bi se pojaao, istovremeno i naturalizuje: Nacionali-
zam sebe vidi i predstavlja se kao afirmacija ba svake nacional-
nosti ponaosob; a za te navodne entitete se pretpostavlja da su tu
prisutni od davnina, kao i Mont Everest, jo pre doba nacionalizma
(Gelner, 1997: 75). Centralni motiv Gelnerove teorije nacija i nacio-
nalizma je suprotstavljanje tezi o prirodnosti i drevnosti nacija, pa je
njegovo stanovite formulisano u protivstavu prema nasleu primor-
dijalistikog i perenijalistikog samorazumevanja nacionalizma.
9
U
tomsmislu, ono je paradigmatino za modernizam koji je, po Smito-
vim reima, danas dominantna ortodoksija u tematizaciji nacija i
nacionalizma (Smith, 1998: xii). Stoga u, u narednom poglavlju,
ukratko prikazati osnovne teze Gelnerove teorije koja je, u svomzre-
lom obliku iz 1983. godine, (uprkos oslanjanju na neke od prethod-
nih metodskih i teorijskih uvida K. Doja, pre svih
10
), izvrila
kopernikanski obrt u prouavanju nacija i nacionalizma, te uteme-
ljila osnovne postulate modernistikog pristupa toj problematici.
Jer, kako je to tano primetio jedan od Gelnerovih nastavljaa i kri-
tiara: Sva kasnija vredna dela i istraivanja nacionalizma koristie
se njegovim radom, bilo da se zasnivaju na njegovim pretpostavka-
ma, bilo na neslaganju sa njima (OLeary, 1998: 40).
182
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

9
Mi ne smemo prihvatiti taj mit. Nacije nisu urezane u prirodu stvari, one ne
sainjavaju politiku verziju o prirodnimvrstama. Niti su nacionalne drave oigled-
na konana sudbina etnikih ili kulturnih grupa (Gelner, 1997: 74).
10
Vid. Karl Deutsch, Nationalism and Social Communication. Cambridge,
Mass.: MIT Press, 1966 (2nd ed.)
1. Gelnerovo stanovite: nacija kao plod modernizacije
Pomenuti kopernikanski obrt u teoriji nacija i nacionalizma
moe biti ilustrovan jednomod najvanijih Gelnerovih teza po kojoj
je nacionalizam taj koji stvara nacije, a nije obrnuto, pa se, stoga,
nacije mogu definisati samo posredstvom doba nacionalizma
(Gelner, 1997: 83). Ovimstavomodbacuje se poimanje nacije kao
izvorne ili prirodne realnosti (primordijalizam), kao i vera u njenu
drevnost i veitost (perenijalizam). Po Gelneru, nacija je stvorena
i nova drutvena pojava, karakteristina samo za moderni ili savre-
meni period ljudske istorije u kome je, nakon Francuske revolucije,
nacionalna drava postala norma politikog ivota. Stoga, traganje
za objektivistikom definicijom nacije mora biti zamenjeno
fokusiranjem na istraivanje porekla i logike delovanja nacionali-
zma koji, svojimzahtevomza kongruencijomnacionalnog i politi-
kog jedinstva, omoguava istorijsku pojavu nacionalne drave.
Gelner formulie jedan teorijski model objanjenja nacionalizma
zasnovan, po njegovom uverenju, na veoma plauzibilnim i teko
osporivim generalizacijama koje, zajedno sa raspoloivim injeni-
cama o promenama drutva u XIXveku, zaista objanjavaju taj feno-
men (Gellner, 1996: 98).
11
Gelnerov teorijski model objanjenja nacionalizma formuli-
san je i dopunjavan u vie navrata, ali je njegova klasina verzija
sadrana u knjizi Nacije i nacionalizam (1983). S obzirom da je ova
Gelnerova knjiga dostupna u srpskom prevodu, ovde e njegov
model biti izloen u najsaetijoj verziji. Polazna pretpostavka za
izgradnju ovog modela je razlikovanje dve vrste drutva agrar-
nog-pismenog i napredno-industrijskog kao i isticanje razliite
uloge koju ima kultura u odnosu na socijalnu strukturu ta dva
ideal-tipa. Agrarna drutva karakterie hijerarhijska, relativno sta-
bilna struktura i naglaena kulturna diferencijacija koja pojaava i
opravdava statusne razlike i vrstu podelu rada. Pored podele na vi-
soku i nisku kulturu koja horizontalno odvaja slojeve administra-
183
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
V
11
Gelnerova pretenzija na konano i univerzalno vaenje njegovog modela
objanjenja nacionalizma je vidljiva iz uverenja da ako su (njegove poetne MS)
tvrdnje odrive, onda to znai da problem o kome raspravljamo nacionalizam za
razliku od veine drugih velikih problema istorijsko-drutvene promene, zaista ima
objanjenje... Za razliku od tih problema, dostupno nam je ubedljivo i neosporno
objanjenje nacionalizma (Gellner, 1996: 98-99).
tivno-vojnih i svetenikih elita od seljake populacije, u agrarnim
drutvima koegzistira niz divljih, samoreprodukujuih i samodo-
voljnih kultura koje (vertikalno) razdvajaju izolovane seoske zajed-
nice, te kulturnu mapu ovih drutava ine mozainomi arolikom,
poput slika E. Kokoke. U ovom ontoloki i kulturno heterogenom
svetu politike jedinice (od gradova-drava do velikih imperija) su
ili manje, ili znatno vee od kulturnih entiteta i ne postoji tenja ka
njihovompoklapanju.
12
Nasuprot skiciranomtipu stagnantnih agrar-
nih drutava, od XVII veka, pod uticajem skupa nauno-saznajnih i
ekonomsko-privrednih inovacija, nastaje drugi tip drutva voeno
idejom stalnog napretka moderno industrijsko drutvo. Promena
slike sveta (kao homogenog, podlonog sistematinim zakonima
koji ne prave izuzetke, otvorenog za beskonano istraivanje)
praena je procesom industrijalizacije koji uzrokuje radikalnu pro-
menu drutvene strukture tradicionalnog agrarnog drutva. Naime, u
modernom industrijskom drutvu socijalni odnosi i uloge se perma-
nentno redefiniu u skladu sa zahtevima funkcionalne podele rada,
stabilnost starih struktura je zamenjena drutvenom pokretljivou,
a egalitarizam potiskuje nekadanje naglaavanje vrsto definisanih
statusnih razlika. Da bi se ovaj, u odnosu na agrarnu epohu, drama-
tino promenjeni svet uspeno reprodukovao, neophodno je da po-
stoji opti pristup obrazovanju, standardizovani jeziko-simboliki
sistemi i opta pismenost, mogunost komunikacije slobodne od
neposrednog socijalnog konteksta, visok nivo opteg znanja sta-
novnitva, itd. Drugim reima, visoka kultura koja je u agrarnom
drutvu bila posed i distinktivno obeleje upravnih i/ili religijskih
elita i koja je koegzistirala sa mnotvom niskih kultura, u indu-
strijskom dobu, prvi put u istoriji oveanstva, postaje proima-
jua, operativna kultura celog drutva (Gellner, 1996: 107). Da bi
ovaj funkcionalni imperativ industrijskog drutva bio zadovoljen,
mora postojati standardizovan i centralizovan obrazovni sistem koji
izgrauje i nadgleda drava, pa Gelner naglaava da u osnovi
184
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

12
Na drugom mestu Gelner sumira svoj opis karakteristika agrarnih drutava
na sledei nain: Prethodno drutvo, bazirano na zemljoradnji i ustaljenoj tehnolo-
giji, bilo je manje ili vie osueno na vojno-klerikalni etos, hijerarhiju, dogmatizam,
kulturni pluralizam, napetost izmeu visoke i niske kulture, te politiki sistemkoji se
zasniva na strukturama moi i religijskoj ideologiji, ali je generalno indiferentan pre-
ma kulturnim slinostima. On je umnoavao razlike vezane za socijalne poloaje, a
ne za politike granice (Gellner, 1996: 110)
modernog drutvenog poretka ne stoji delat, ve profesor, te da
nije giljotina, ve je (primerno nazvan) doctorat d tat glavno
orue i simbol dravne moi (Gelner, 1997: 54-55). To znai da u
industrijskom dobu drava i kultura stupaju u tesnu, unutranju vezu
posredstvom sistema obrazovanja pomou koga se, s jedne strane,
vri kulturna homogenizacija, da bi, s druge strane, iz te novouspo-
stavljene zajednike kulture sama drava crpela sopstveni politiki
legitimitet: Kulturi je potrebna drava, a dravi je verovatno potre-
ban homogeni kulturni ig za njeno stado... (Gelner, 1997: 194).
Odreujui nacionalizam kao nametanje visoke kulture drutvu
i zahtev za poklapanjem kulturnih (nacionalnih) i politikih (drav-
nih) granica, Gelner je, nasuprot romantinom samorazumevanju
nacionalizma, formulisao jednu, u osnovi, materijalistiku teoriju
koja nacionalizam izvodi iz osnovnog naina na koji drutvo osigu-
rava sopstvenu materijalnu samoreprodukciju (vid. Gellner, 1996:
110).
13
Po njemu, strukturno-funkcionalni imperativi modernizacije
agrarnih drutava i njihovog pretvaranja u industrijska drutva pred-
stavljaju prozainu stvarnost pojave nacionalizma ono to se
stvarno dogaa nezavisno od mitopoetske samoprezentacije na-
cionalizma (vid. Gelner, 1997: 85-86).
14
Gelnerovu teoriju odlikuje euklidska elegancija: od dva
ideal-tipa ljudskih drutava nacionalizam karakterie samo moder-
na, industrijska drutva politiki organizovana kao nacionalne
drave. Predmoderni, agrarni svet sa svojim dinastikim imperijama
i malim politikim jedinicama nije strukturisan u skladu sa naciona-
listikim principom poklapanja kulturnih i politikih granica, te se
ne moe govoriti o postojanju nacija i nacionalizma u njemu.
Ali, ova opta formula po kojoj su nacionalizam i nacije plodovi
tranzicije iz agrarnog u industrijski tip drutva redukuje kom-
pleksno istorijsko i politiko iskustvo dvovekovnog razvoja ljudskih
drutava na jednostavnu eksplanatornu shemu. Stoga je Gelner svoj
185
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
V
13
Stoga Veljko Vujai s pravom primeuje: Ironino, ma koliko bili kritini
prema marksistikoj paradigmi, zastupnici teorije modernizacije dele sa svojim
marksistikim oponentima kritiko uverenje da su nacije i nacionalizam u velikoj
meri superstrukturni epifenomen mnogo znaajnijih kretanja u ekonomskoj bazi
(Vujai, 2001: 707).
14
Na drugom mestu Gelner istie: Retorika nacionalizma obrnuto je poveza-
na s njegovom drutvenom zbiljom: on govori o Gemeinschaft, a ukorenjen je u se-
mantiki i esto fonetski standardiziranom Gesellschaft (Gellner, 2001: 102).
socioloko-filozofski model nastanka nacija morao dodatno specifi-
kovati istoriografskim razmatranjima pomou kojih se njegova va-
lidnost testira na niem nivou apstraktnosti da bi, na taj nain, opta
formula prelaska sa agrarnog na industrijski tip drutva dobila po-
tvrdu na razliitim istorijskim oblicima nacionalizma i formiranja
nacija.
15
Osnovna injenica koja uslonjava jednostavnu primenu
Gelnerovog modela je neravnomernost ili neujednaenost procesa
modernizacije: Kao to je poznato, nije celokupno oveanstvo
istovremeno stupilo u epohu industrijalizacije sa njenom savreme-
nom proizvodnom tehnikom. Taj proces se odvijao neravnomerno,
stvarajui veliki disbalans u tempu razvoja, blagostanju drutava, u
ekonomskoj i politikoj moi... (Gellner, 2002: 41). S druge strane,
ovaj vremenski neujednaeni proces prelaska sa agrarnog u indu-
strijsko drutvo odvijao se u politikim okolnostima koje su bile
razliite s obzirom na, za nacionalizam, kljunu dinamiku odnosa
visoke kulture i zateenog, predmodernog politiko-dravnog
okvira. Polazei od neravnomernosti (ekonomskog) razvoja i (poli-
tiki) razliitih situacija odnosa moi (drave) i kulture, Gelner je
razlikovao etiri vremenske zone ili pojasa unutar evropskog
kontinenta kao rodnog mesta nacionalizma i nacija.
16
Prva zona obuhvata zapadne, atlantske obale Evrope na koji-
ma su u prednacionalistikom dobu formirane stabilne, snane dina-
stike drave (Francuska, Engleska, panija, Portugal) ije su
granice obuhvatale relativno homogene kulturne oblasti. Stoga je
prilagoavanje politikih jedinica kulturnim granicama u ovoj zoni
bilo dosta jednostavno
17
nacionalizam se u nasleenim politikim
186
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

15
ini mi se da moja argumentacija ima euklidovsku snagu, ali ipak moram
primetiti da je svet u kome ivimo samo delimino euklidovski. Postoje mnogi sluaje-
vi koji ilustruju moj argument, ali takoe ima i mnogo onih koji ga ne podravaju. To
zahteva istraivanje. Postoji neto udno u argumentu koji je ubedljiv, ali iji su
zakljuci u (makar deliminom) sukobu sa injenicama. Moda... neposlune injenice
mogu biti objanjene kao posledice drugih, uslonjavajuih faktora koji nisu ukljueni
u poetni model ali su delatni i znaajni u stvarnom svetu (Gellner, 1996: 111).
16
Grubo govorei i doputajui mogunost nekih komplikacija, Europa se
dijeli na etiri vremenske zone nalik na one karte svijeta to ih viamo na aerodromi-
ma, koje pokazuju razliita vremena u razliitimvertikalno podijeljenim podrujima
svijeta (Gellner, 2001: 107)
17
To znai da kada su se, s dolaskomnacionalizma, politike jedinice morale
prilagoditi kulturnim granicama, nije bila potrebna nikakva vea promjena osim
okvirima svodio na nametanje postojee visoke kulture seoskoj
populaciji koja je koristila lokalne dijalekte i imala sopstvene samo-
nikle niske kulture: Seljaci su morali biti pretvoreni u prave
graane, a ne biti upotrebljeni za definisanje nove nacionalne kultu-
re (Gellner, 1996: 128). Istono od zone snanih dinastikih drava,
prostire se, po Gelneru, drugi vremenski pojas u kome je politika
fragmentiranost bila kombinovana sa postojanjem kodifikovanih,
samosvesnih visokih kultura ija je primarna tenja bila usmerena ka
obezbeivanju jedinstvenog politikog krova. Stoga je u sluaju
Nemake i Italije nacionalizam prevashodno bio integrativno-poli-
tiki, a ne kulturni projekat, pa su u nacionalnim pokretima najva-
niji akteri bili dravnici, diplomate i vojnici, a ne mislioci, pesnici i
etnografi: Ono to je u toj zoni trebalo uraditi bilo je ujedinjenje tog
mnotva mini i srednjih drava i, u nekim sluajevima, potiskivanje
stranih vladara sa njihovih kljunih pozicija (Gellner, 1996: 128).
Tek nakon politikog ujedinjenja i stvaranja nacionalne drave (sta-
te-nation-building), na dnevni red su doli zadaci okonanja procesa
kulturne homogenizacije, tj. konano pretvaranje seljaka u Nem-
ce i Italijane. Dalje na istok, u sledeoj vremenskoj zoni koja
obuhvata Centralnu i Jugoistonu Evropu, situacija je bila jo sloe-
nija: u okviru politikih granica Habsburke i Otomanske imperije
postojalo je mnotvo teritorijalno izmeanih kultura bez odgovara-
jue politike zatite. Stoga je nacionalizam u ovoj zoni (za razliku
od prethodne dve) istovremeno bio suoen sa dva teka zadatka:
stvaranjemvisoke kulture i formiranjemsopstvene drave. Gelne-
rov prikaz dinamike nacionalizma Ruritanaca u Megalomaniji
predstavlja opis ove Habsburke situacije u kojoj malobrojna (pis-
mena) elita malog naroda, koristei se zateenimnarodnimusmenim
kulturama kao osnovnim materijalom, normira i standardizuje nove
visoke kulture, da bi, u sledeem koraku, istakla zahtev za sop-
stvenom dravom (vid. Gelner, 1997: 87-93). U podupiranju ovoga
zahteva nacionalna inteligencija je esto koristila argument slavne
prolosti koji je, posebno u kasnijim zahtevima za politiku samo-
stalnost, vodio razlikovanju istorijskih i neistorijskih nacija, ali
ovo razlikovanje Gelner ne smatra vanim, jer istie da u oba sluaja
njihov nacionalizam nije imao oslonac u postojeoj politikoj
187
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
V
ex post ratifikacije. Povijest je nacionalizmu darovala jedno iroko podruje gde je
nacionalistiki imperativ barem u znatnoj mjeri bio ispunjen prije dogaaja (Isto).
vlasti.
18
Najzad, na krajnjem istoku Evrope nalazi se etvrta zona
koja je sve do 1918. godine u osnovi bila identina treoj, ali je na-
kon Boljevike revolucije i propasti druge dve velike kontinentalne
imperije, opstala kao posebno istorijsko i drutveno podruje, na-
knadno proireno na Zapad posle 1945. godine. Ne ulazei ovde u
Gelnerovo tumaenje komunizma, moe se zakljuiti da su po nje-
govom miljenju procesi raspada imperija u Sovjetskom Savezu bili
samo zamrznuti tokom sedam decenija komunistike ideokratske
vladavine ije okonanje ostavlja otvorenim pitanje daljeg pravca
evolucije nacionalnih pokreta i nacionalizama drava-naslednica.
Zateeni predmoderni politiki okviri (imperije i male dra-
ve), proces modernizacije i (ne)postojanje visoke kulture ine tri
osnovna faktora koji odreuju dinamiku nacionalizma u razliitim
delovima Evrope. Iako je naglaavao vrednosnu neutralnost svog
pristupa fenomenu nacionalizma,
19
Gelner je razlikovanjem vre-
menskih zona u osnovi obnovio tradicionalnu podelu na zapadni
i istoni nacionalizam koju je formulisao H. Kon (Kohn, 1945:
329-331) i modifikovao J. Plamenac (Plamenatz, 1973: 24-36), po-
delu koju prati dihotomija dobar-lo, tendencija esencijalizacije
istorijsko-politikog iskustva, kao i sklonost apriornoj teritorizaci-
ji ideal-tipova graanskog i etnikog nacionalizma.
20
U podeli
188
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

18
U okviru ove kategorije uobiajeno je razlikovanje izmeu istorijskih i
ne-istorijskih nacija. Prve su nekada posedovale dravu, ali su je izgubile, dok je
druge uopte nisu ni imale. Prve zahtevaju ponovno raanje politike jedinice koja je
nekad postojala ali je nekako unitena tokom dinastikih ili religijskih sukoba. Ove
druge zahtevaju stvaranje politike jedinice koja bi bila definisana u skladu sa sam-
om kulturom, bez podrke istorije. Razlika izmeu ova dva tipa verovatno nije tako
vana kako se to obino pretpostavlja... Ono to je vano kod ove vrste nacionalizma
je da on zahteva budioce... Oni jo nemaju dravu da im pomogne. Pre svega, to je
ono to ovaj obrazac razlikuje od centralizacije odozgo (Gellner, 1996: 129).
19
Neophodan nam je realistiki pogled na stvari... Moramo spoznati korene
te pojave i pomiriti se sa njenim plodovima, bez obzira da li nam se sviaju ili ne
(Gellner, 2002: 44).
20
Konova podela na zapadni (graanski racionalni i individualistiki) i
istoni (etniki iracionalni i organski) nacionalizam formulisana je tokom Dru-
gog svetskog rata, pa su nemaki i italijanski nacionalizam sluili kao glavni primeri
istonog, loeg nacionalizma. Ve kod Plamenca, 1973. godine, granica istonog i
zapadnog nacionalizma se pomera tako da su, po njemu, Nemaka i Italija primeri
zapadnog nacionalizma (vid. Plamenatz, 1973: 33). Kako s pravomistie jedan ru-
munski autor: Ovo razlikovanje, ak ni na poetku, nije bilo samo analitiko, ve
takoe i normativno. Taj aspekt je naglaen i postao je danas preovlaujui. Od hipo-
Evrope na etiri vremenske zone teite Gelnerovog tumaenja na-
stanka nacionalizama i nacija pomera se sa teze o primarnoj ulozi
socio-kulturnih i drutveno-ekonomskih inilaca (tj. funkcionalne
nunosti kulturne homogenizacije industrijskih drutava) ka isticanju
vanosti politikih faktora. Tamo gde je taj faktor, kao u prvoj zoni,
sveden na postojanje vrstog politiko-dravnog okvira, Gelnerov
model nation-buildinga razvijenih industrijskih drutava, (uprkos
kontra-primerima Irske, Katalonije, Korzike) deluje najubedljivije.
Pomeranjem na istok, politiki faktori postaju, u krajnjoj instanci,
odluujui o emu svedoi Gelnerova periodizacija pet stadijuma
na putu od sveta multietnikih imperija i mikro-jedinica ka svetu ho-
mogenih nacija-drava (vid. Gellner, 1996: 111-126). Naime, ova
Gelnerova periodizacija nastanka i dinamike nacionalizma ilustro-
vana je, pre svega, primerima istorije drugog i treeg vremenskog
pojasa. Formulisana nakon opteg socioloko-filozofskog modela
iz 1983. godine, ova periodizacija je imala za cilj njegovo dodatno
nijansiranje i operacionalizaciju na istorijskom materijalu. Polazno
stanovite je bilo nepromenjeno vladavina prednacionalnog, di-
nastiko-religijskog principa izraenog na Bekomkongresu (1815)
koji je ignorisao prve zahteve za stvaranjempolitikih jedinica bazi-
ranim na naciji. Nakon toga, itav jedan vek (18151918), trajao
je drugi stadijum period nacionalistikog iredentizma u kome su
stare politike jedinice bile pod snanim pritiskom nacionalistike
agitacije kojomje zahtevana promena granica u skladu sa principom
jedna kultura-jedna drava: To je bio period asimilacije, kao i
njoj suprotstavljenog nacionalnog buenja, tj. nacionalistike agi-
tacije podsticanja naroda da formiraju nove drave-kulture na osno-
vu sirovog materijala nekodifikovanih seljakih kultura, kao alter-
native stupanju u kulture koje su ve bile povezane sa dravnim
aparatom (Gellner, 1966: 117). Jednovekovni pokuaji redukcije
sloene kulturno-lingvistike mape stare dinastike Evrope dostigli
su vrhunac u treem stadiju trijumfu i brzom porazu nacionalisti-
kog iredentizma od 1918. do 1938. godine. Trijumfalna pobeda na-
cionalistikog principa obeleena je raspadom imperija na ijem tlu
su nikle drave koje su svoj nastanak opravdavale principom nacio-
nalnog samoopredeljenja. Nakon Prvog svetskog rata inilo se da je
189
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
V
teze, ono se postepeno pretvorilo u premisu, u aksiom; ono je postalo polazite za
istraivanje, a ne mogui zakljuak (Dungaciu, 1999: 5-6)
zahteve nacionalistikog iredentizma mogue ispuniti, te stvoriti
sistem nacija-drava sa pravinim granicama koje obezbeuju
dugoronu meunarodnu stabilnost. Ali, ubrzo je demonstrirana ilu-
zornost ovih optimistikih oekivanja: brojne male i slabe poslerat-
ne drave ije su granice povlaene u skladu sa interesima pobedni-
kih sila suoile su se, osimsa ekonomskimi socijalnim problemima,
i sa problemomstatusa mnotva manjina koje su, podsticane od svo-
jih matinih drava, isticale iredentistike zahteve: Tako je novi po-
redak uspostavljen u ime nacionalistikog principa imao, pored
sopstvenih dodatnih, i sve slabosti sistema kojeg je zamenio (Gell-
ner, 1996: 118). Otuda, pobedniki nacionalizam je ujedno bio i sa-
moporaavajui (self-defeating), a slomomnovog poretka naciona-
lizam je uao u etvrti period (Nacht und Nebel, 1939-1948) u kome
je tenja za poklapanjem teritorijalno-politikih granica sa kultur-
no-etnikim bila ostvarivana praksom (nacistikog) genocida i et-
nikih ienja tokom i nakon Drugog svetskog rata. Nacionalisti-
ki imperativ kulturne homogenosti u ovom periodu nije ostvarivan
kulturnom asimilacijom, ve brutalnim sredstvima koja su, uprkos
vojno-politikom porazu nacizma, trajno izmenila etniku mapu
Evrope.
21
Jedna od posledica zloinakih poduhvata etvrte faze je
smanjenje etnikih sentimenata u narednom, savremenomstadiju-
mu nacionalizma, bar u onom delu Evrope koji nije bio zamrznut
irenjem komunistike etvrte vremenske zone na Zapad. Stoga je
poslednja faza po Gelneru istovremeno meavina ispunjenja ciljeva
nacionalizma (konsolidovanja nacija-drava) i njegovog potiskiva-
nja logikomekonomskog razvoja koja vodi kulturnoj konvergenciji,
smanjenju ekonomske zavisti i opadanju nacionalistikih oseanja.
Ograujui se da to vai za podruja kasnog industrijalizma, Gelner
tezu o opadanju nacionalistikih oseanja ne protee na bivi Sov-
jetski Savez i Jugoslaviju zemlje u kojima je komunizam odloio
konsolidaciju posebnih nacija-drava, a da istovremeno nije uspeo
da asimiluje brojne etnike grupe u okviru jedinstvene kulture.
190
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

21
Nasuprot tumaenju tog perioda kao istorijskog incidenta i udovine
anomalije, Gelner istie: etvrti stadijum razvoja nacionalizma koji je preuredio
etniku mapu nezamislivo brutalnim sredstvima nije bio neto akcidentalno, neto
to je sluajni nusprodukt mogunosti da se (pod platom ratne tajnovitosti) bude
manje skrupulozan i dobrog ponaanja u javnosti nego to je to obino u situacijama
opte prismotre i nadgledanja. Nasuprot tome, on je bio neto to je upisano u agen-
du, da tako kaemo, evropske misli (Gellner, 1996: 122)
Otuda je ovo podruje pre u stadijumu nacionalistikog iredenti-
zma koji otvara razliite scenarije (od mirnog razdruivanja poli-
tikih federalnih jedinica, do ratnog menjanja njihovih granica),
nego u stadijumu sniavanja nacionalistikih strasti. Da li je nuno
da ova podruja prou u vremenski skraenom, ali ne i manje nasil-
nom obliku, itavu putanju do opadanja znaaja dravnih granica,
ostaje otvoreno pitanje.
22
Gelner, kome su esto prebacivali da pro-
blemu nacionalizma prilazi sa olimpijske distance,
23
ne daje kate-
goriki odgovor na ovo pitanje, ali iz njegovog tumaenja naciona-
lizma kao tenje ka poklapanju kulturnih i politikih jedinica usled
funkcionalnih imperativa procesa modernizacije, moe se naslutiti
deterministiko uverenje koje ne ostavlja mnogo nade za brzo i sre-
no okonanje nacionalistikih sukoba u ovim podrujima. Jer, po
njemu: Poziv na kulturni (etniki) identitet nije rezultat zabluda
koje izmiljaju suludi romantiari, ire neodgovorni ekstremisti i u
skladu sa svojim egoistikim interesima koriste privilegovane klase
da bi zaglupele mase i odvukle ih od pravih problema. Taj poziv je
uslovljen realijama savremenog ivota i njega nije mogue jedno-
stavno skinuti sa dnevnog reda propovedajui sveopte bratstvo ili
gonei u zatvor ekstremiste (Gellner, 2002: 44).
Ako sada rezimiramo Gelnerovo stanovite, moemo zaklju-
iti da ono, u metodolokompogledu, predstavlja jedno spoljanje
objanjenje raznolikih formi nacionalizma iz perspektive opte teo-
rije modernizacije po kojoj su nacionalizmi i nacije plod transforma-
cije odnosa drave i kulture u doba industrijalizma.
24
Industrijskom
191
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
V
22
U delovima Zapadne i ak Istone Evrope... rat oko dravnih granica je da-
nas kudikamo tee zamisliv no to je bio ranije u 20. stoljeu. No, vie je nego jasno
da to nije sluaj u, recimo, bivoj Jugoslaviji, ali ovjek se moe samo nadati da e
razvoj jednom doi i onamo. Samo, tuno je pitanje hoe li to biti mogue nakon
etnikog ienja (Gellner, 2001: 115).
23
Gelner je prouavanju nacionalizma pristupao sa olimpijske distance, pos-
tavljajui pojavu i mene nacionalizma u svetsko-istorijsku perspektivu (Brubaker,
1998: 272).
24
Ako je nacionalizam opti fenomen koji se tie celog niza razliitih nacija,
sasvim je oigledno da se on ne moe objasniti razlozima koji deluju unutar svakog
od nacionalnih pokreta: ti razlozi se moraju konkretno dovesti u vezu sa svakom od
nacija i njenom kulturom; oni ne mogu da vae uopteno, jer u protivnom, uopte ne
bi ni postojali suparniki nacionalizmi. Dakle, opte objanjenje nacionalizma ne
sme biti neposredno vezano za kulture koje se razmatraju ono mora stajati izvan
njih (Gellner, 1997: 95)
drutvu je nuna kulturna homogenost koju omoguava nacionali-
zam, pa je nacija u krajnjoj liniji, nusprodukt procesa industrijali-
zacije. Kako je primetio Brubejker, ovo objanjenje zaobilazi opti
problem funkcionalistike analize istai da je neki fenomen ne-
ophodan ili koristan za funkcionisanje bilo ega, jo ne znai da
je objanjeno njegovo poreklo, jer ne postoji mehanizam koji bi ga-
rantovao da e se to to je potrebno i desiti (vid. Brubaker, 1998:
294).
25
Ali, ako ostavimo po strani primedbe po kojima je industri-
jalizacija (ili, ire, modernizacija), hegelijanski reeno, no u
kojoj su sve krave crne, te da stoga, mora biti dopunjena specifika-
cijom dodatnih uzronih faktora nastanka nacionalizma, Gelnerova
osnovna teza se moe problematizovati navoenjem primera u koji-
ma se ini da nacionalizam prethodi industrijalizaciji.
26
Za tu vrstu
kritike nije potrebno traiti primere iz nama egzotinih predela Afri-
ke ili Azije upravo je Balkan evropsko podruje u kome su nacio-
nalizam i nacionalni pokreti nastajali u socijalnom miljeu koji
svakako nije bio industrijalizovan. Gelnerovo objanjenje da se u
vreme nastanka balkanskih nacionalizama senka industrijalizma
ve nadnela nad Balkanom, otvara problem tumaenja transfera ide-
ja i uticaja (procesa imitacije) iz razliitih vremenskih zona, te,
u krajnjoj liniji, dovodi u pitanje njegovo poetno materijalistiko
polazite.
27
Takoe, kako u sluaju balkanskih, tako i u sluaju osta-
lih perifernih nacionalizama (tj. nacionalizama malih naroda
Istone i Srednje Evrope) suoavamo se sa problemom objanjenja
pojave i irenja standardizovanih visokih kultura koje ne samo da
nastaju bez nune podrke drave i njenog obrazovnog sistema, ve i
nasuprot postojeoj dravi (imperiji) koju ti nacionalizmi percipira-
192
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

25
Isti kritiki argument formulie i Smit: Moglo bi se priznati da je nacionali-
zam, u nekom smislu, iz razliitih razloga funkcionalan za moderno, industrijsko dru-
tvo, ali to uopte ne objanjava poreklo i irenje nacionalizma (Smith, 1998: 36).
26
Glavni, strogo funkcionalistiki argument Ernesta Gelnera... opovrgnue
injenica da su se svi prvobitni nacionalizmi etablirali pre industrijalizacije i da neza-
padni nacionalizam nije zatekao nikakvu industrijalizaciju, niti je mogao brzo da je
inicira (Veler, 2002: 30).
27
Jedan od najboljih poznavalaca balkanskih nacionalizama, Paalis Kitromi-
lides, istie da se na primeru Balkana pokazuje slabost Gelnerove teze po kojoj je na-
cionalizam snaga socijalne entropije koja nastaje kao odgovor na potrebe socijalne
komunikacije u industrijskom drutvu: Nasuprot tome, nacionalizam nastaje kao
specifino politika snaga tesno povezana sa stvaranjemmoderne drave fenomena
koji se, po pravilu, ne poklapa sa industrijalizacijom (Kitromilides, 1994: 160)
ju kao tuu i neprijateljsku. Stoga su oni koji se, poput Miroslava
Hroha, bave upravo tim nacionalizmima skloni da, nasuprot Gelne-
ru, tvrde kako ipak nacije prethode nacionalizmu, tj. da u drutvenoj
realnosti postoji izvesna objektivna socijalna kategorija iju sa-
mosvest nazivamo nacionalizmom.
28
Naznaka razliitih moguih pravaca kritike Gelnerove teorije
ovde slui vie kao ilustracija pomenutog uticaja koji je ona imala u
diskusijama o problemu nacija i nacionalizma, nego to pretenduje
na celovitiji problemski prikaz obimne kritike literature. U toj lite-
raturi posveenoj razmatranju Gelnerovog stanovita izdvajaju se
radovi Entonija Smita u kojima on, esto u irem kontekstu kritike
modernistikog pristupa naciji, izlae svoju etno-simboliku teo-
riju po kojoj, da bi razumeli i objasnili nastanak nacija i nacionali-
zma, moramo panju usmeriti na predmoderne etnije i etnike
identitete. Stoga u u nastavku ovog rada prikazati Smitovu kritiku
Gelnera fokusiranu na problem nastanka nacija.
2. Smitova kritika Gelnera: etnosimbolizam vs. modernizam
Komentariui u vie navrata Gelnerovu teoriju, Smit nije
proputao priliku da prizna svoj dug nekadanjem profesoru kod
koga je odbranio doktorsku disertaciju o teorijama nacionalizma i od
koga je nauio nekoliko osnovnih lekcija o nacijama i nacionali-
zmu (vid. Smith, 1996: 36; Smith, 1996a). Dok neke od ovih Gel-
nerovih lekcija imaju status nespornih optih mesta,
29
prema dve
193
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
V
28
Nasuprot subjektivistikoj koncepciji nacije kao produkta nacionalne sa-
mosvesti, nacionalizma, nacionalne volje i duhovnih sila, mi polazimo od koncepta
nacije kao sastavnog dela drutvene realnosti sa istorijskim poreklom. Mi razmatra-
mo poreklo moderne nacije kao osnovne realnosti i nacionalizma kao fenomena izve-
denog iz postojanja te nacije (Hroch, 1985: 3). S obzirom na veliki uticaj Hrohove
(neo)marksistike analize nacionalnih pokreta malih naroda, Gelner joj je posvetio
kritiki osvrt u kome je, izmeu ostalog, eksplicitno naglasio: Ne slaem se sa njim
u obe take: nacije zaista nisu stvarno postojee (one se samo pojavljuju kao speci-
jalna forma uzajamnog odnosa kulture i politike zajednice pod odreenim eko-
nomskimuslovima); Marksistiko shvatanje tranzicije iz feudalizma u kapitalizamje
prihvatljivo jedino ako se reinterpretira kao tranzicija iz agrarnog u industrijski svet
(Gellner, 1996: 132).
29
Pre svega, teza o centralnoj vanosti nacionalizma za razumevanje savre-
menog sveta, kao i konstatacija kompleksnog eluzivnog, protejskog karakte-
najvanije Smit je imao znatno ambivalentniji odnos. Prva, koju je
usvojio, odnosi se na Gelnerovo shvatanje nacionalizma i nacija kao
sociolokih fenomena, tj. kao socijalne realnosti koja se razlikuje
kako od primordijalistike pretpostavke samih nacionalista, tako i
od postmodernistikog svoenja nacije na plod imaginacije, a
nacionalizma na diskurs. Za obojicu, nacije nisu ni prirodne ni
veite ve stvorene zajednice koje su, poput zgrada ili umetnikih
dela, istovremeno i stvarne i zamiljene, pa ne mogu biti svedene na
puke proizvode imaginacije, narative podlone dekonstrukciji,
ili instrumentalistiki protumaene samo kao manipulativno sred-
stvo socijalnih elita. Ali, ako se sloimo sa tezom da su nacije i
nacionalizmi, nakon to su nastali, stvarni i moni socioloki feno-
meni (dirkemovske socijalne injenice),
30
jo nismo reili osnov-
ni problem objanjenje njihovog nastanaka. Gelnerovo reenje
ovog problema po kome su nacije funkcionalno nuni (nus)produkti
procesa modernizacije predstavlja drugu lekciju koju Smit samo
delimino usvaja. Naime, tezu da su nacionalizmi i nacije moderni
fenomeni on je prihvatio samo u njenoj deskriptivnoj funkciji vre-
menskog lociranja pojave nacije u istoriji,
31
ali ne i u njenoj
eksplanatornoj funkciji po kojoj je nacija proizvod specifino mo-
dernih inilaca i uslova poput industrijalizma, socijalne mobilno-
sti, opte pismenosti, javnog obrazovanja, itd. Mada, po Smitu,
takvo objanjenje pojave nacionalizma i nacija nije u striktnom
smislu rei pogreno, ono je nedovoljno jer, zanemarujui pitanje
194
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

ra nacionalizma i njegovih manifestacija, te neophodnost njegove klasifikacije i

izrade tipologije.
30
Po Smitu, Gelner i drugi klasini modernisti su, za razliku od postmoder-
nista, pretpostavljali da su nacije, jednom formirane, realne zajednice kulture i
vlasti: ograniene, ali mone, ujedinjujue, podstiue, prinuujue. One su... ono
to je Dirkem nazivao socijalnim injenicama sa osobinama koje je on tim injen-
icama pripisivao... One su, takoe, socijalni akteri, uistinu najvei i najmoniji soci-
jalni akteri na politikoj pozornici, te kao takvi, ne mogu biti fragmentisani i razbijeni
na hiljade delova kao mehaniki slavuj iz bajke Hansa Andersena (Smith, 1995: 4).
31
Gelner me je ubedio da su nacije, kao i nacionalizmi, moderni fenomeni u
tom smislu da osnovne karakteristike modernog sveta zahtevaju postojanje nacija i
nacionalizama. Ne moete imati jedno, a da nemate drugo. To je oigledno u sluaju
nacionalizma ideolokog pokreta za koga je jasno da nije postojao pre XVIII veka.
Ali, to je takoe istina i za nacije uopte. Moe se rei da su, ak i ako neke nacije
mogu biti naene pre dolaska moderne, veina nacija relativno skoranje i da su
nuno moderne (Smith, 1996: 37).
odnosa nacija prema njihovoj (makar pretpostavljenoj) prolosti, ne
objanjava u potpunosti genealogiju nacija. Stoga on smatra da je
Gelnerov model polovian,
32
jer, poput drugih modernistikih teo-
rija, uverljivo odgovara samo na pitanja zato se i kada se nacionali-
zam uopte pojavio, ali ostavlja po strani vana pitanja o pojavi
konkretnih nacija, nainima na koje nastaju i osnovama na kojima
izrastaju: On nam govori kako moderne nacije funkcioniu, tanije
moraju da funkcioniu, u modernom, industrijskom dobu. Ali, on
nam ne moe rei koje nacije e se negde pojaviti i zato te nacije a
ne neke druge, ili zato je tako mnogo ljudi spremno da umre za njih
(Smith, 1996a; Smith, 1998: 46). Postoje, po Smitu, tri osnovna
razloga zbog kojih Gelnerova teorija (kao i modernistika paradig-
ma uopte), ne omoguava uverljiv odgovor na ova pitanja.
Prvi razlog je njena uoptenost: Gelnerov model predstavlja
ubedljiv okvir za objanjenje nacionalizma uopte, ali zbog viso-
kog stepena filozofsko-socioloke apstraktnosti, njegova primena
na konkretne sluajeve i istorijske primere zahteva dopunska i esto
ad hoc objanjenja pomou kojih se uvode faktori koji u samom
modelu ne igraju neku znaajnu ulogu poput religijskih inilaca,
etnikih antagonizama, itd. Drugi razlog je ve pomenuta materija-
listika osnova Gelnerovog stanovita i modernistikih teorija
uopte: vezujui pojavu nacionalizma za procese modernizacije,
teko moemo objasniti njegovu snagu kako u predindustrijskim,
tako i u visoko razvijenim drutvima od Eritreje, do Kvebeka.
Trei i najvaniji razlog je posledica osnovnog i, po Smitu, reduk-
cionistikog stava da su nacije i nacionalizmi proizvodi moderniza-
cije, teze koja vodi zanemarivanju istrajnosti etnikih veza i
kulturnih sentimenata u mnogim delovima sveta i njihovog konti-
nuiranog znaaja za veliki broj naroda (Smith, 1996: 39). Drugim
reima, od krajnosti (primordijalistikog i perenijalistikog) samo-
razumevanja nacionalista koji sebe vide kao budioce uspavane ali
uvek prisutne nacije, u Gelnerovom naglaavanju kreacionisti-
ke uloge moderniteta i isticanju diskontinuiteta u kulturno-isto-
rijskom razvoju, klatno je otilo u drugom pravcu: Ernest je sebe
195
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
V
32
Ne smatramda je to objanjenje pogreno, ve da namono saoptava samo
pola prie. Postoji i druga polovina i drugi nain gledanja na taj protejski fenomen.
Pokuau da ispriam tu drugu polovinu i razmotrim neke od tih drugih naina
(Smith, 1996: 37).
nazivao kreacionistom, ali on je iznenadno roenje nacionalisti-
kog oveka pripisao procesu modernizacije koji je, poput biblijskog
procesa stvaranja od pre est hiljada godina, bio iznenadan i diskon-
tinuiran.... Na taj nain Gelner je, po Smitovom miljenju, moder-
nizaciji neopravdano pripisao gotovo boansku mo stvaranja ex
nihilo tvrdei da nacije nemaju roditelja, nemaju pedigre, osim po-
treba modernog drutva (Smith, 1996a).
Poto Gelnerov kreacionizam poiva na tezi o radikalnom
diskontinuitetu izmeu starih, predmodernih agrarnih drutava i in-
dustrijskog sveta moderne, Smit ga dovodi u pitanje pozivajui se na
istorijsko prouavanje procesa dugog trajanja (la longe dure) kojim
se fokusiranost na kratki period smene dva ideal-tipa drutva (Gel-
nerov prelaz iz niske u visoku kulturu) zamenjuje istraivanjem
sloene dinamike socijalnog, politikog, kulturnog i ekonomskog
razvoja u mnogo duemperiodu vremena.
33
Iz te vremenske perspek-
tive, on istie da elementi (dis)kontinuiteta u okviru razliitih socijal-
nih sfera nemaju isti znaaj: to to diskontinuitet u formi industrijske i
politike revolucije obeleava raanje Novog doba u ekonom-
sko-politikoj sferi, jo ne znai da su istovremeno i sve druge sfere
socijalnog ivota radikalno revolucionisane, tj. da u njima ne po-
stoje znaajni elementi kontinuiteta izmeu pred-moderne prolosti i
savremenosti. Naprotiv, diskontinuitet u nekoj oblasti esto moe vo-
diti jaanju kontinuiteta u drugoj, pa je na empirijskom nivou oprav-
danije govoriti o neravnomernom razvoju, nego o potpunoj smeni
obuhvatnih paradigmi. To se, pre svega odnosi na kulturne, simbo-
like sadraje socijalnog ivota koji kao seanje (priznata prolost)
kontinuirano traju ili se, u potrazi za autentinou, povremeno
ponovo otkrivaju. Vanost ovog kulturno-simbolikog materijala
u izgradnji nacija nee sporiti ni modernisti ne samo Hobsbaum
koji je svoju koncepciju nacionalizma izgradio na fenomenu izmi-
ljanja tradicija, ve ni Gelner koji je, kao to smo videli, priznavao
injenicu da se nacionalizam u stvaranju nacije, kao sirovim
materijalom, koristi kulturnim, istorijskim i drugim nasleem iz
prednacionalistikog doba (Gelner, 1997: 75). Ali, Gelner je ovom
196
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

33
U isticanju znaaja prouavanja procesa dugog trajanja za studij nacija i
nacionalizma Smit se oslanjao na Dona Armstronga koji se jo 1982. godine u knjizi
Nations before Nationalism zalagao za la longue dure pristup u okvir ireg istrai-
vanja pre-modernih osnova etniciteta (vid. Smith, 2004: 199).
materijalu odricao sutinsku vanost on je za njega bio poput pu-
paka koji nakon roenja nema nikakvu znaajnu funkciju. Za Smita,
naprotiv, ovi kulturno-simboliki sadraji su od presudne vanosti jer
upuuju na postojanje izvesnog kontinuiteta izmeu nacija i pred-
nacionalnih zajednica koje su pupanom vrpcom povezane sa mo-
dernim nacijama. Kontinuitet ne znai prihvatanje perenijalistike
teze po kojoj su nacije veite (jer se ne tvrdi da postoji identitet izme-
u nacija i prednacionalnih zajednica), niti primordijalistike
atribucije nacionalizma ljudskoj prirodi ili stanju kao takvim. Dru-
gimreima, nacija je nova i moderna, ali istovremeno, i ukorenjena u
znatno starijim zajednicama od kojih preuzima niz elemenata poput
imena, skupa mitova i simbola, vrednosti, seanja. Te predmoderne
zajednice do kojih dolazi pomou uvida u vanost kulturno-simboli-
kog sadraja nacionalizma i nacija Smit naziva etnijama (etnikim
zajednicama). Dakle, za razliku od Gelnera i drugih modernista,
Smit formulie stanovite po kome nacije nastaju na osnovu znatno
starijih etnikih zajednica: Centralna tema Smitovog enciklope-
dijskog naunog rada je odnos izmeu predmodernih etnikih zajed-
nica (etnija) i modernih nacija. U svom klasinom radu The Ethnic
Origins of Nations iz 1986. godine, kao i kasnijimspisima, on napada
vladajuu modernistiku ortodoksiju koja nacije smatra sutinski no-
vim politikim entitetima, stvorenim od strane ideologije nacionali-
zma. Mada veina nacija ima mnogo modernih komponenata, one su
izgraene na predmodernimetnijama i, u stvari, postoji snani uzro-
ni odnos izmeu etnija i nacija (Hutchinson, 2004: 109).
Dok je Gelnerova teorija polazila od razlikovanja agrarnog i
industrijskog drutva, te nacionalizami nacije izvodila iz logike pro-
cesa modernizacije koja u istoriju unosi radikalni diskontinuitet,
Smitovo stanovite je, uz priznavanje vane uloge modernizacije i
ideologije nacionalizma, pre svega usmereno na traganje za elemen-
tima kontinuiteta izmeu etnije i nacije: ak ako su nacije i nacio-
nalizmi vremenski i kvalitativno moderni, oni mnogo od svog
sadraja i snage dobijaju od pred-modernih etnija (cit. prema: Gui-
bernau and Hutchinson, 2004: 2). Na taj nain, poto se u Smitovom
pristupu problem razumevanja nacionalizma i nacija pomera ka
tematizovanju etnikih zajednica,
34
kljuno pitanje postaje: kako
197
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
V
34
Sredite mojih analiza poelo se premetati od nacionalizma ka nacijama, a
od nacija ka etnikim zajednicama (Smith, 1998: 191).
odrediti samu etniju? Najkrai Smitov odgovor glasi: etnika
zajednica ili etnija je imenovana ljudska populacija sa zajedni-
kimmitovima porekla, istorijama i kulturama, povezanou sa odre-
enom teritorijom i oseanjem solidarnosti (Smith, 1986: 32).
35
U
ovoj definiciji lako uoavamo primat subjektivnih komponenti
(oseanja, verovanja) i simboliko-kulturnih sadraja (mitova, pa-
menja) kojima se, pored kulturnih karakteristika koje zadobijaju
status objektivnih belega (jezik, vera, obiaji, pigmentacija), etni-
ja odreuje bez pozivanja na primordijalistiki shvaene prirod-
no-bioloko osobine kao, na primer, u sluaju odreenja rase:
Etnije se ne konstituiu posredstvom fizikog porekla, nego posred-
stvom oseanja kontinuiteta, zajednikog pamenja i kolektivne
sudbine, tj. na osnovu kulturne srodnosti otelotvorene u mitovima,
seanjima, simbolima i vrednostima koje zadrava data kulturna je-
dinica ljudske populacije (Smit, 1998:52, kurziv M. S.). Upravo
ovi kulturno-simboliki sadraji, ako se posmatraju u duoj vremen-
skoj perspektivi (la long dure), nadilaze dihotomiju pred-moder-
no moderno i predstavljaju zajednike, konstitutivne elemente
kako etnije, tako i nacije.
36
To je oito iz Smitove definicije nacije
kao imenovane ljudske populacije sa zajednikom istorijskom teri-
torijom, zajednikimmitovima i istorijskimseanjima, zajednikom
masovnom, javnom kulturom, zajednikom ekonomijom i zajedni-
kim pravima i dunostima svih podanika (Smit, 1998: 30). Ono to
je zajedniko etniji i naciji u ovim definicijama je vlastito ime i niz
konstitutivnih mitova poput onih o poreklu i istorijskoj sudbini, te
198
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

35
Navedenu definiciju Smit varira i delimino razliito akcentuje u brojnim
radovima od prve definicije u Teorijama nacionalizma (1971) gde, pored oseanja
grupne pripadnosti, odnosa prema drugim grupama, kulturne diferencije i teritorijal-
ne mobilnosti, ukljuuje i objektivistiku karakteristiku veliine (large size u
odnosu na pleme vid. Smith, 1971: 189), do kasnijeg naglaavanja kulturno-isto-
rijskih ili simbolikih atributa etnije (vid. Smit, 1998: 40-43). Jedna novija defini-
cija u osnovi ponavlja navedenu iz 1986. godine, uz mala preciziranja: Etnika
zajednica (ili etnija) je imenovana jedinica populacije sa mitovima o zajednikim
precima i istorijskim pamenjem, sa elementima zajednike kulture, vezom sa isto-
rijskom teritorijom, kao i izvesnom merom solidarnosti, makar meu elitama
(Smith, 2001: 19).
36
Bilo koji kontinuitet izmeu etnije i nacije, uz postojanje mnogih eko-
nomskih i politikih rezova izmeu pre-modernih i modernih kulturnih identiteta na
jednoj istoj teritoriji, mora biti lociran u kulturno-simbolikim sferama (Smith,
2004: 196)
postojanje zajednikih simbola i vere u jedinstvenu kulturu. Ovo
zajedniko jezgro ukljuuje i odnos prema domovini, ali za kon-
stituciju nacije je presudno faktiko posedovanje ograniene teri-
torije i upravljanje njome, dok domovina za etniju ima, pre svega,
simboliki smisao svetog mesta iji svetovni status nije u prvom
planu.
37
Stoga, iako dravu kao politiki i pravni koncept moramo
razlikovati od nacije koja je tip ljudske zajednice, moemo zaklju-
iti da, za razliku od etnije, u pojmovnomodreenju nacije upravo
ovaj teritorijalni aspekt naciju povezuje sa dravom. Ali, ova veza se
jo snanije ispoljava u navedenim karakteristikama nacije koje
poput zajednikog ekonomskog ivota, politiko-pravnog statusa
svih njenih pripadnika, kao i zajednike masovne, javne kulture
slue Smitu kao demarkacione linije modernih nacija i predmoder-
nih etnija.
38
Bez dravne pravno-politike centralizacije,
39
kao i kul-
turne koordinacije kojom se, prevashodno putem obrazovnog
sistema, stvara javna kultura, te kapitalistikog trita koje ujedinju-
je drutvene klase u jednu zajednicu, etnija ne moe biti transformi-
sana u naciju. Ovi bitni formativni inioci procesa izgradnje nacije
(nation-buildung) na koje se, razliito ih naglaavajui, pozivaju i
modernisti, ipak ne mogu umanjiti sutinsku vanost etnikog
199
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
V
37
Privrenost odreenim teritorijalnim deonicama, kao i nekim mestima na
njima, ima mitsko i subjektivno svojstvo. Ta privrenost datoj zemlji i povezanost s
njom, a ne nastanjenost na njoj ili njeno posedovanje, jeste ono to je vano za etni-
ku identifikaciju (Smit, 1998:42-43).
38
Iz potpunog spiska elemenata razlike izmeu etnije i nacije (teritorijalnost,
ekonomsko-privredni ivot, jedinstvena jurisdikcija, javna kultura) Smit na nekim
mestima izostavlja zajedniku ekonomiju: Vano je naglasiti da predmoderne etnije
nisu nacije... Njima generalno nedostaje ograniena teritorija koju zauzimaju njeni
lanovi, jednaka zakonska prava i dunosti za sve lanove, kao i opta, masovna kul-
tura (Smith, 1996a). Nacija kao zajednica se razlikuje od one koju predstavlja etni-
ja, posebno u pogledu zauzimanja domovine, razvoja distinktivne javne kulture i
standadizovanja zakona i obiaja sa zajednikim pravima i dunostima za lanove
istorijske kulturne zajednice (Smith, 2004: 197).
39
Po Smitu, lanovi nacije, za razliku od etnije, imaju zajednika prava i
dunosti ili graanska prava (citizenship rights) koja vae za sve, to implicira pos-
tojanje jedinstvenog pravnog sistema (drave). Vano je napomenuti da to ne znai
jednaka prava za sve, jer u tom sluaju, npr. engleska nacija" ne bi ukljuivala ene
do poetka XX veka kada su one izjednaene sa mukarcima u pravima i dunosti-
ma! Drugimreima, postojanje pravnog sistema koji obuhvata sve lanove zajednice
je konstitutivno za naciju, a ne njegovo sadrinsko odreenje (jednakost prava).
Kritiki argument koji ne uvaava ovu distinkciju formulisan je u: Uzelac, 2003: 131.
supstrata sa ijom kulturno-simbolikom sadrinom poinje itav
proces: Ono to etnije zaista imaju i to, mada selektivno, ostavljaju
u naslee modernim nacijama je fond mitova, simbola, vrednosti i
zajednikih uspomena, neki posebni obiaji i tradicije, najoptija lo-
kacija i, ponekad, vlastito ime. Bez tih zajednikih uspomena i tradi-
cija, mitova i simbola, osnova za stvaranje nacije je slaba, a zadatak
je herkulski (Smith, 1996a). Drugimreima, Smit nasuprot Gelneru
smatra da socijalno-politiki, ekonomski i kulturni procesi moderni-
zacije sami po sebi nisu dovoljni za stvaranje nacije, te da itav pro-
ces ne moe biti shvaen bez fokusiranja na njegovu nunu
pretpostavku etniku zajednicu i njen kulturno-simboliki sadraj.
Jedna od posledica Smitovog skiciranog etno-simbolikog
pristupa
40
je zalaganje za naputanje optih teorija nacija i naciona-
lizma u korist empirijskih prouavanja procesa formiranja nacija.
Stoga on odbacuje Gelnerove pretenzije na formulaciju jedne
euklidske teorije: To me vodi moda najfundamentalnijoj razlici
izmeu mog i Gelnerovog pristupa. Za Ernesta je mogue i poeljno
imati optu teoriju nacionalizma, onu koja se izvodi iz postulata mo-
derniteta. Po meni, nikakva tako generalna teorija nije mogua....
Smatram da su razlike izmeu nacionalizama u zavisnosti od razlii-
tih perioda i kontinenata tako velike da bi se obuhvatile jednom
euklidskom teorijom (Smith, 1996a).
41
Ova istorijsko-empirijska
raznovrsnost nacionalizma kao ideologije i pokreta uslovljava for-
mulisanje jedne definicije nacionalizma u kojoj se on odreuje
pomou njegovih najoptijih ciljeva kao ideoloki pokret za ostva-
renje i unapreenje autonomije, jedinstva i identiteta pretpostavlje-
nih ili stvarnih nacija. Ostvarenje ovih ciljeva poduprto je skupom
uverenja ili nacionalistikom doktrinom koja u svom jezgru sadri
etiri osnovna postulata: (1) svet je podeljen na nacije od kojih svaka
ima svoju individualnost, istoriju i sudbinu; (2) nacija je jedini izvor
200
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I
40
Za poetak, to je pristup ili perspektiva, ne teorija. Sumnjam da smo u po-
ziciji da ve ponudimo teoriju o tako protejskom i mnogostranom fenomenu kao to
su etnije, nacije i nacionalizmi, osimna veoma uoptenomnivou (Smith, 1996: 40).
41
Slian stav formulie D. Hol: Nije mogua jedna, univerzalna teorija na-
cionalizma. Kao to je istorijski materijal razliit, tako i to moraju biti i nai koncep-
ti. Ali, on odmah dodaje: To ne znai da sugeriem zaokret od univerzalizma ka
potpunom partikularizmu, od opte teorije ka nacionalnim istorijama. Naprotiv, sre-
dinji teren moe biti obraen opisivanjem razliitih idealnih tipova nacionalizma,
karakteristinomlogikomi socijalnomosnovomsvakog od njih... (Hall, 1995: 8).
politike moi i objekt primarne lojalnosti; (3) pripadnost naciji je
uslov ovekove slobode; (4) mir i pravda u svetu su mogui jedino ako
su nacije slobodne i bezbedne (vid. Smit, 1998: 119).
42
Razumevanje i
tumaenje nacionalistikih ciljeva mogue je samo kontekstual-
no-istorijski,
43
a poslednji od njih ouvanje i unapreenje nacio-
nalnog identiteta direktno je povezan sa kulturno-simbolikim
kompleksom koji povezuje etnije i nacije. Stoga, uprkos tome to je
nacionalizam kao politiki pokret moderni, evropski fenomen, on
se istovremeno vrsto oslanja na jednu vrstu politike arheologije
koja u etnikoj prolosti nalazi osnovni rezervoar simbolikog ma-
terijala iz koga crpi svoju snagu: Dok elementi nacionalizma kao
ideolokog pokreta za postizanje i ouvanje autonomije, jedinstva i
identiteta neke ljudske populacije, za koju neki od njenih lanova
smatraju da konstituie stvarnu ili potencijalnu naciju, mogu biti
praeni unazad do pre-modernih i klasinih izvora, njegovo traganje
za autentinou i vera u narodni suverenitet su proizvodi moderne
Evrope odakle su proireni na druge delove sveta (Smith, 2004:
198). Nacionalizam u Smitovom tumaenju je poput boga Janusa
njegovo lice okrenuto prolosti vano je kao i ono koje gleda u
budunost, pa se njegov uspeh ne moe objasniti samo nunou
stvaranja homogene kulture putem obrazovnog sistema u uslovima
industrijalizacije.
44
Zato, kao i nacija, moderni politiki nacionali-
zam ne moe biti shvaen bez reference na ranije etnike veze i se-
anja, u nekim sluajevima i pred-moderne identitete i zajednice, a
201
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
V
42
Uknjizi Mith and Memories of the Nation (Oxford, 1999), Smit ovimpostu-
latima dodaje jo jedan Da bi ostvarile sebe, nacije moraju biti autonomne (Cit.
prema: Uzelac, 2003: 133).
43
Poput kameleona, nacionalizam dobija boju prema svom kontekstu. Pod-
loan beskrajnoj manipulaciji, taj nadasve podatljivi splet verovanja, sentimenta i
simbola, moe se razumeti jedino u svakom specifinom primeru; nacionalizam
uopte samo je bekstvo lenjog istoriara od munog zadatka koji se sastoji u
objanjavanju uticaja ove ili one konkretne nacionalistike ideje, argumenta ili senti-
menta u njihovom veoma specifinom kontekstu (Smit, 1998: 128).
44
Treba li mi da verujemo kako su u okviru jedne generacije seljaci postali
francuski patrioti jednostavno samo zato to su bili podvrgnuti optem obrazovnom
programu i kolskom sistemu, te da su zato masovno bili spremni da umru za la pat-
rie en danger? Da li je rtvovanje za domovinu zaista odbrana od strane obrazovanja
odravane visoke kulture?... Potpuno je istina da moderni graani ulau mnogo vre-
mena i napora u svoje obrazovanje. Ali, to samo po sebi ne moe objasniti esto
snanu privrenost i strast prema naciji koja karakterie tako mnogo ljudi u svim de-
lovima sveta (Smith, 1998: 38-39).
etno-simboliki pristup nam moe pomoi da razumemo zato na-
cionalizam esto ima tako iroku narodnu podrku, tj. zato nacio-
nalistika agitacija inteligencije nailazi na odjek u masama (Smith,
1996: 40-41).
Ako prihvatimo Smitovo tvrdnju da su nacionalizmi i nacije,
uprkos svojoj modernosti, ukorenjeni u (etnikoj) prolosti, te da je
nastanak nacija, za razliku od euklidske slike, jednaina sa vie
promenljivih (konkretne istorijske okolnosti, karakter kljunih
konstitutivnih mitova, kulturna simbolika, socijalni sastav i uloge
lokalnih elita...), u iskuenju smo da napustimo svaki pokuaj for-
mulisanja ope teorije nation-buildung-a ili pravljenja tipologije na-
cionalizama. Smitov prigovor Gelnerovoj teoriji da nam ona ne
moe odgovoriti na pitanje koja e nacija (od mnotva potencijalnih)
zaista nastati i zato e imati specifine karakteristike i razvojni put
(vid. Smith, 1996a), moe biti upuen i samom Smitu. Naime, da bi
teorija nacija i nacionalizma imala ovu prognostiku funkciju, li-
sta elemenata koji konstituiu naciju bi morala biti potpuna i pri-
menljiva u svim sluajevima bez izuzetaka, a model nastanka nacija
bi morao poivati na identifikovanju apstraktnih, obuhvatnih zakona
koji bi delovali gvozdenomnunou. Formulisanje skupa aprior-
nih elemenata konstituisanja nacija i pravila njihovog nastanka je
preambiciozan i nereiv zadatak ono to je mogue je pre aposteri-
orno razumevanje postojeih sluajeva. Ova aposteriorna perspekti-
va upravo i karakterie glavni tok teorijskih rasprava o nacijama i
nacionalizmu koji je, kao u sluaju Gelnera i Smita, fokusiran na
prolost, tj. na objanjenje istorije procesa nastanka nacija, a ne na
prognoziranje ishoda tekuih ili buduih sluajeva nation-buil-
ding-a. U tom pogledu, ono to razlikuje Gelnera i Smita je, pre sve-
ga, granica do koje se daleko ide u prolost: dok se Gelner zaustavlja
na poetku procesa modernizacije, Smit u pred-modernoj prolosti
ljudskih zajednica nalazi sutinski vane elemente nastanka nacija.
Time se, u Smitovomsluaju, istraivako teite sa nacije prenosi
na etniju, pa se problem tipologije nacija i nacionalizma reava uz
pomo formulisanja prethodne teorije etnija i etniciteta. Ne ulazei
ovde u detaljniju eksplikaciju Smitove tipologije etnija, niti isto-
rijsko objanjenje nastanka dominantnih etnija koje postaju
etnika jezgra modernih nacija, kratko u se osvrnuti na njegovo
trasiranje puteva stvaranja nacija koje se, bez obzira na kritiku
202
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

Gelnerovog modernizma, ne razlikuje mnogo od ve izloenog di-

ferenciranja vremenskih zona evropskog nacionalizma.
Putevi formiranja nacija (nation formation), u krajnjoj liniji,
zavise od etnikog polazitima tog procesa razliiti tipovi etnija su
osnova za divergentne procese nastanka nacija i njegove razliite ko-
nane rezultate. Smit razlikuje dva osnovna ideal-tipa etnikih zajed-
nica (1) lateralno-aristokratski; (2) vertikalno-demotski kojima,
kasnije, pridodaje i (3) imigrantski.
45
Prvi tip u mnogome odgovara
opisu horizontalne vie klase u predmodernim drutvima koju daje
Gelner, s tom razlikom to Smit istie da aristokratija i svetenstvo,
(esto uz birokrate, vojne zvaninike i bogate trgovce) u agrarnim
drutvima predstavljaju etniju koja se odlikuje posebnimidentitetom,
mitovima o poreklu, duhom zajednitva, kulturom, kao i drugim ne-
ophodnim elementima konstitucije etnike zajednice. Osim to je po
svom sastavu aristokratska (ograniena na vie slojeve), ovaj tip
etnije Smit naziva lateralnim jer geografski rairena vezama sa su-
sednim slinim slojevima: Usled toga su joj granice bile karakteri-
stino iskrzane, ali joj je nedostajala drutvena dubina, a izrazito
oseanje zajednikog etniciteta bilo je kod nje skopano s esprit de
corps, koji je posedovala kao sloj visokog statusa i kao vladajua kla-
sa (Smit, 1998: 88). Nasuprot ovom tipu, drugi je znatno kompakt-
niji i obuhvata ire, narodne slojeve, te poseduje vertikalnu dubinu.
U osnovi, ovaj tip etnije je slian Gelnerovim zajednicama divljih
kultura koje su, kod Smita, znatno ire i obuhvataju razliite socijal-
ne slojeve iji kulturni identitet obino poiva na spoljanjoj ugro-
enosti. Snaga zajednikog porekla, naslea i tradicije je u ovim
vertikalnim etnijama mnogo jaa nego u horizontalnim, a poto su
najee u pitanju podanike zajednice, njihova homogenost je us-
led pritiska tuina dovoljna za zanemarivanje unutranje slojne di-
ferencijacije, tj. za njihov narodni (demotiki) karakter. Iako Smit
203
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
V
45
Prva dva tipa su tipa su detaljno analizirana u Ethnic Origins of Nation, dok je
trei Smit uveo kasnije u nameri da objasni distinktivne osobine imigrantskih nacija
SAD, Kanade i Australije. Imigrantski tip etnije je skup razliitih etnikih fragmenata
koji je ujedinjen providencijalistikimnacionalizmomnovog sveta. Kulturne razlii-
tosti imigrantskih skupina uticale su na pluralnu koncepciju nacije koja prihvata, pa i
slavi, etnike i kulturne razliitosti u okviru natkriljujueg politikog, zakonskog i ling-
vistikog identiteta (vid. Smith, 1998: 194). Zbog specifinosti imigrantskih nacija, u
ovom radu one su ostavljene po strani, tj. komentarisana su samo prva dva tipa etnija i
na njima zasnovani procesi stvaranja razliitih tipova nacija.
daje vie istorijskih ilustracija za ove dve grupe etnija, treba imati u
vidu da je re o ideal-tipskim konstrukcijama koje u istomvidu ne
postoje u stvarnosti, te da su razlike izmeu njih namerno naglaene,
kao to su i razlike unutar svakog od tipova smanjene. Ali, ova tipolo-
gija etnikih zajednica je, sama po sebi, manje vana od sledeeg
Smitovog koraka koji se sastoji u rekonstrukciji puteva nastanka na-
cija koji, kao od svog ishodita, polaze od navedenih tipova etnija.
Najkrae reeno, razliiti tipovi poetnih etnija uslovljavaju puteve
nastanka nacija: Kao to smo mogli razlikovati lateralno-aristo-
kratske od vertikalno-demotskih i imigrantskih etnija, tako moemo
ocrtati razvitak nacija kroz procese: (a) birokratske inkorporacije
drugih klasa i regiona od strane vie klase etnike drave; (b) verna-
kularne mobilizacije od strane inteligencije koja se vraa u prolost u
nameri da ponovno otkrije zajednike korene, i (c) pionirskog nase-
ljavanja od strane etnikih fragmenata povezanih sa providencijali-
stikom sudbinom (Smith, 2004: 197-8). Ako opet ostavimo po
strani trei (imigrantski) sluaj, onda u prvom imamo transformaciju
lateralno-aristokratske etnije zapadnih dinastikih drava u prve
nacije koje nastaju administrativnom centralizacijom, ekonomskim
razvojemi kulturnomkoordinacijom,
46
dok u drugomsluaju imamo
vremenski kasniji (nemaki i istono-evropski) put preobraaja verti-
kalne etnije u naciju, proces kome odluujuu ulogu ima inteligencija
koja se poziva na narod i etniku prolost da bi dostigla svoj cilj
stvaranje nacionalne drave.
47
Kao rezultat, uprkos Smitovoj kritici
Gelnera, na kraju izranjaju dva idel-tipa nacija koja su veoma
slina Gelnerovomrazlikovanju nacija u zapadnoj i istonoj vre-
menskoj zoni nacija kao teritorijalna zajednica graana obu-
hvaenih jedinstvenim zakonima i nacija kao zajednica definisana
204
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

46
Posredstvom te tri revolucije administrativne, ekonomske i kulturne bi-
rokratska drava je periferne regije i njihove etnije, srednje i nie klase inkorporirala u
dominantnu laterarnu etniku kulturu. Stvaranje svetovnih, masovnih nacija bilo je u
krajnjoj liniji ishod energinog programa politike socijalizacije putemjavnog, masov-
nog obrazovanja. No tomprogramu daleko su prethodili postupnije irenje aristokrats-
ke etnike kulture i njen preobraaj u stvarnije nacionalnu kulturu: kulturu koja je bila
ne samo etnika nego i graanska, uz to drutveno ukljuiva, u skladu sa proirivanjem
graanskih i zakonskih prava na vee delove kraljevine (Smit, 1998: 100).
47
U tome je, dakle, glavni zadatak etnike inteligencije: mobilisati ranije pa-
sivnu zajednicu da oblikuje naciju oko nove vernakularne istorijske kulture koju je ta
inteligencija ponovo otkrila (Smit, 1998: 105)
etnikim poreklom njenih pripadnika. Ovim tipovima nacija kore-
spondiraju tipovi nacionalizma: prvi je teritorijalni, fokusiran na
boravite, zakonsku zajednicu, dravljanstvo i graansku kulturu,
dok drugi vie etniki jer naglaava genealoke veze, vernakularnu
kulturu, nativistiku istoriju i narodnu mobilizaciju (vid. Smith,
2004: 198). U ovoj podeli, kao i kod Gelnera, lako se uoava uticaj
Konove podele na racionalni zapadnjaki i organski, istoni na-
cionalizam,
48
mada Smit ukazuje na opreznost u korienju geopoli-
tikih oznaka (jer se oba tipa mogu nai i na Istoku i na Zapadu),
te istie: Upraksi, isti tipovi su retki, a u datimsluajevima ti tipovi
se u znatnoj meri preklapaju i esto, tokom procesa stvaranja nacija i
nakon toga, smenjuju jedan drugog (Smith, 2004: 198). Ali, uprkos
ovoj ogradi, Smit eksplicitno nastavlja dugu tradiciju izrade bipolar-
nih tipologija graanskih i etnikih nacija, te razlikovanja gra-
anskog i etnikog nacionalizma. Poto toj tradiciji, kako je
pokazano, pripada i Gelner, moe se postaviti pitanje u emu je razli-
ka izmeu njih dvojice? Na osnovu izloenih shvatanja ove dvojice
autora, namee se odgovor po kome Smit tezu o etnikomporeklu na-
cija proiruje na svaki tip nacije i nacionalizma, dok Gelner etnicitet
uopte ne smatra bitnimza razumevanje sveta nacija. Drugimreima,
uprkos tome to se u velikoj meri slau u pogledu tipologije nacija i
nacionalizama, Gelner i Smit se primarno razilaze u pogledu njihove
genealogije. S druge strane, nezavisno od Gelnera, tumaenje koje u
Smitovoj tipologiji vidi uobiajeno i pojednostavljeno suprotstavlja-
nje etnikog i graanskog nacionalizma, potpuno gubi iz vida da
je za Smita nastanak i razvoj graanske nacije neshvatljiv bez
etnike osnove i etnikih konstitutivnih mitova, u istoj meri kao i u
sluaju nastanaka i razvoja etno-nacionalizma: Jer, kada se bolje
pogleda, ispostavlja se da su i nacionalizmi koji su u najveoj meri
graanski i politiki, takoe i etniki i jeziki to je, svakako,
sluaj sa francuskim nacionalizmom tokom Revolucije, da ne pomi-
njemo kasnije, sa njegovimpozivanjemna nos anctres les Gaulois
i jedinstveni francuski narod, te njegovimguenjemregionalnih jezi-
ka u korist pariskog francuskog (Smith, 1998: 126).
205
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
V
48
Smit to ne skriva: Uprkos tim kritikama, Konovo filozofsko razlikovanje
racionalnije i organskije verzije nacionalistike ideologije ostaje ispravno i korisno.
Ono je implicirano u razlici koju sam povukao izmeu zapadnog graansko-terito-
rijalnog i istonog etniko-genealokog modela nacije (Smit, 1998: 131).
* * *
Diskusija Gelnera i Smita u Vorviku je voena u formi spora
oko odgovora na pitanje: Imaju li nacije pupak, ili ne? Pozicije koje
su artikulisane u ovomsporu bile su polemiki zaotrene: niti je Gel-
ner verovao da su nacije plod modernosti koja zaista nema nikakve
veze sa predmodernom prolou, niti je Smit zastupao perenijali-
stiku tezu da nacije oduvek postoje, kao ni primordijalistiko stano-
vite po kome su nacije izvorni, nepromenljivi entiteti.
49
Ali, u
polemikomaru obojica su bili sklona da stanovite oponenta inter-
pretiraju tako da sebi olakaju formulisanje kritikih primedbi. Jer, u
krajnjoj liniji, i Gelner i Smit su se slagali da nacije imaju pupak,
mada su razliito ocenjivali njegovu vanost. Kao to smo videli, po
Gelneru, kao i u ivotu oveka, pupak nakon trenutka roenja nema
nikakvu bitnu funkciju,
50
dok za Smita pupana vrpca koja pove-
zuje stare etnije i moderne nacije zbog transfera etno-simbolikog
sadraja ostaje presudno vana za nae razumevanje roenja, ali i
kasnijeg ivota nacija. U osnovi, Smit je svoj etno-simboliki pri-
stup formulisao iznutra revidirajui polaznu (gelnerovsku) moder-
nistiku paradigmu, a ne njenim odbacivanjem spolja (vid.
Smith, 1998: 202). Takoe, on je odustao od Gelnerove pretenzije na
formulisanje opte teorije nacije i nacionalizma, ograniavajui se
na artikulisanje pristupa ili perspektive koja dopunjuje moder-
nistiko stanovite.
51
O plodnosti te dopune moe se, po mom
206
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

49
Kako to efektno istie Brubejker, primordijalizam je davno-mrtvi konj
koga pisci o etnicitetu i nacionalizmu nastavljaju da podbadaju. Jer, prema njemu:
Nema ozbiljnog naunika koji e danas zastupati stanovite koje se poput straila
obino pripisuje primordijalistima... Svi se slau s tim da su nacije istorijski
konstrukti, mada postoje neslaganja oko relativne teine koju u tom procesu imaju
predmoderne tradicije i promene svojstvene moderni, drevna seanja i novija pokre-
tljivost, autentino i vetako oseanje pripadnosti grupi (Brubaker, 1996: 15).
50
Moj glavni argument za modernizam koji se trudim da istaknem u ovoj de-
bati je da su u celini etnike, kulturne nacionalne zajednice koje su tako vano Smitu,
pre nalik na pupak... Neke nacije ga imaju, neke ne. Drugim reima, to nije sutinski
vano (Gellner, 1995: 32).
51
Nemam teoriju, mada bih voleo da je imam jer mislim da je obuhvatna
teorija, u principu, poeljna. Ali, ja je nemam, delimino zato to je predmet proua-
vanja zagonetan i raznolik, a delimino zato da drugi autori u svojimteorijama odgo-
varaju samo na neka od pitanja koja prouavanje nacionalizma namee, dok druga
izostavljaju.... Ono to imam je ogranienija perspektiva ili pristup koji dopunjuje
miljenju, suditi tek nakon njenog testiranja na empirijsko-isto-
rijskom materijalu, tj. nakon njenog korienja u konkretnim anali-
zama nastanka pojedinih nacija i nacionalizma. Ako nam se u
sluajevima poput balkanskih nacionalizama, Gelnerova opta
teorija modernizacije ini teko potkrepljiva istorijskim svedoan-
stvima, moda e nam se upravo etno-simboliki pristup pokazati
kao plodniji? Usvakomsluaju, kao istraivaki program, a ne opta
teorija nacija i nacionalizma, etno-simboliki pristup nam otvara
iroko podruje u kome na osnovu poznavanja dugog trajanja
etnikih veza i sentimenta, mitova, simbola i vrednosti neke zajedni-
ce moemo bolje razumeti i njen, ipak, moderni nacionalni oblik.
Stoga, teko se moe prihvatiti ocena po kojoj je etno-simbolizam
vie pokuaj da se oivi nacionalizam nego da se on objasni, te da
su etno-simbolisti najnoviji romantiari koji pate od dubokog
oseaja nostalgije (zkirimli, 2003: 340). Otrina ove kritike
etno-simbolizma koja je formulisana oslanjanjem na savremene
postmodernistike pristupe naciji i nacionalizmu ukazuje da sredite
spora izmeu (post)modernistikog i etno-simbolikog stanovita
vie nije prevashodno pitanje nastanaka i prolosti nacija i nacio-
nalizma, ve njihova budunost. Teza o kraju nacije sadrana je u
osnovama modernistike paradigme, a razliiti postmoderni pristu-
pi samo je zaotravaju objavljujui da je faktiki na delu izlazak iz
Moderne koji za posledicu, izmeu ostalog, ima i ulazak u novo,
post-nacionalno doba. Stoga su tekue diskusije manje usmerene
na pupak kao problemgenealogije nacija, a vie na (ne)mogunost
dekonstrukcije nacije. Drugim reima, ako se posluimo jednom
botanikom analogijom (vid. zkirimli, 2003), u sreditu tekuih
diskusija je danas vie pitanje da li je nacija poput luka ili artioke,
nego ima li pupak ili ne. Jer, ako je nacija poput luka, onda se ona
moe, sloj po sloj, potpuno dekonstruisati, kao to nakon ljutenja
luka, na kraju ne ostaje nita vrsto. Nasuprot tome, kada odvojimo i
pojedemo listove artioke, ostaje namnjeno vrsto jezgro ili srce u
kome se novi slojevi vie ne mogu odvajati. Ako je nacija poput
artioke, onda, nasuprot rairenim predstavama o kraju nacije,
njeno tvrdo jezgro koje Smit nalazi i identifikuje u etno-simboli-
koj prolosti, nee izgubiti na znaaju ni u budunosti.
207
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
V
modernizam, te takoe pokriva samo neke aspekte ovog protejskog predmeta
(Smith, 2003: 359)
Ali, ako se vratimo poetno formulisanoj perspektivi onda
nezavisno od tekueg spora o postnacionalizmu moemo zakljuiti
da etno-simboliki pristup genealogiji nacija ima vee heuristike
kapacitete od modernistike paradigme, bar kada je u pitanju pro-
blem nastanka perifernih nacija i razumevanja dinamike njihovih
nacionalizama. Naravno, to ne znai da bavljenje etno-simbolikim
sadrajem prolosti nije osloboeno pristrasnosti koja se hrani ili
tenjom za afirmacijom jedinstva, autonomije i identiteta sopstvene
nacije, ili dekonstruktivistikim arom izvedenim iz uverenja o
poetku post-nacionalne epohe. Jer, kao i uvek kada govorimo o pro-
losti, i u sluaju nastanka nacija, to inimo iz sadanjosti i anticipi-
rane budunosti.
Bibliografija
Brubaker, Rogers. (1996), Nationalism reframed: Nationalism and the na-
tional question in the New Europe, Cambridge: Cambridge Univer-
sity Press.
Brubaker, Rogers. (1998), Myths and Misconceptions in the Study of Na-
tionalism, in: John Hall (Ed.), The State of the Nation. Ernest Gell-
ner and the Theory of Nationalism, Cambridge, UK, 1998. pp.
272-306.
Dungaciu, Dan. (1999), East and West and the Mirror of Nature. Natio-
nalismin West and East Europe Essentially Different? In: A Deca-
de of Transformation, IWM Junior Visiting Fellows Conferences,
Vol. 8: Vienna.
Gellner, Ernest. (1995), Adams Navel: Primordialists versus Modern-
ists, in: Edward Mortimer (ed), People, Nation and State. The
Meaning of Ethnicity and Nationalism, London: I. B. Tauris Pub-
lishers, pp. 31-35.
Gellner, Ernest. (1996), The Coming of Nationalismand its Interpretation:
The Myths of Nation and Class, in: Gopal Balakrishnan, (ed.),
Mapping the Nation, London: Verso, pp. 98-145.
Gellner, Ernest. (1997), Nationalism, London: Weidenfeld & Nicolson.
Gellner, Ernest. (2001), Uvijeti slobode. Civilno drutvo i njegovi suparnici,
Zagreb: Politika kultura (prevod na hrvatski M. Pai Jurini)
Gellner, Ernest. (2002) Encounters with Nationalism, Blackwell Publishers
(paperback edition)
208
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

Gelner, Ernest. (1997), Nacije i nacionalizam, Novi Sad: Matica srpska

(prevod sa engleskog, M. Bogdanovski)
Guibernau, M. and Hutchinson, J. (2004), History and National Destiny,
Nations and Nationalism, Vol. 10, No. 1-2, pp. 1-8.
Hall, John. (1995), Nationalisms, classified and explained, in: Sukumar
Periwal (ed), Notions of Nationalism, Budapest: CEU Press, 1995,
pp. 8-33
Hroch, Miroslav. (1985), Social Preconditions of National Revival in Euro-
pe. A Comparative Analysis of the Social Composition of Patriotic
Groups among the Smaller European Nations, Cambridge: Cam-
bridge University Press
Hroch, Miroslav. (1998), Real and constructed: the nature of the nation,
in: John A. Hall (ed), The State of the Nation, Ernest Gellner and the
Theory of Nationalism, Cambridge: Cambridge University Press,
pp. 91-106.
Hutchinson, John. (2004), Myth against myth: the nation as ethnic over-
lay, Nations and Nationalism, Vol. 10, No. 1-2, pp. 109-123.
Kitromilides, Pashalis. (1994), Enlightenment, Nationalism, Orthodoxy:
Studies in the Culture and Political Thought of South-eastern Euro-
pe, Aldershot: Variorum
Mortimer, Edward (ed),(1999), People, Nation and State. The Meaning of
Ethnicity and Nationalism, London: I. B. Tauris Publishers
OLeary, Brendan. (1998), Ernest Gellners diagnoses of nationalism: a
critical overview, or, what is living and what is dead in Ernest
Gellners philosophy of nationalism? in: John A. Hall (ed.), The
State of the Nation. Ernest Gellner and the Theory of Nationalism.
Cambridge: Cambridge University Press, pp. 4088.
Smit, Antoni. (1998), Nacionalni identitet, Beograd: Biblioteka XX vek
(prevod s engleskog, S. orevi)
Smith, Anthony. (1971), Theories of Nationalism, London: Duckworth
Smith, Anthony. (1986), The Ethnic Origins of Nations, Oxford: Blackwell
Smith, Anthony. (1995). Gastronomy or Geology? The role of nationalism
in the reconstruction of nations, Nations and Nationalism, Vol. 1,
No. 1, pp. 3-23.
Smith, Anthony. (1996). Nations and their pasts, The Warwick Debates, (In-
ternet izdanje: http://www.lse.ac.uk/collections/gellner/Warwick.html),
[Isto, pod naslovom: The Nation: Real or Imagined? in: Mortimer,
(ed), 1999: 36-42].
Smith, Anthony. (1996a). Memory and modernity: reflections on Ernest
Gellners theory of nationalism, The Ernest Gellner Memorial
209
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
V
Lecture, (London School of Economics and Political Science),
March, 1996 (internet dokument, URL: http://members.tri-
pod.com/GellnerPage/SmithLec.html,)
Smith, Anthony. (1998), Nationalism and Modernism: A critical survey of
recent theories of nations and nationalism, London and New York:
Routledge
Smith, Anthony. (2001), Nation in history, in: Understanding National-
ism, M. Guibernau and J. Hutchinson (eds.), Oxford: Polity Press,
pp. 9-32.
Smith, Anthony. (2003), The poverty of anti-nationalist modernism, Na-
tions and Nationalism, Vol. 9, No. 3, pp. 339-355.
Smith, Anthony. (2004), History and national destiny: responses and clari-
fications, Nations and Nationalism, Vol. 10, No. 1-2, pp. 195-209.
Uzelac, Gordana. (2003), Kad nastaje nacija? Konstitutivni elementi i pro-
cesi na primeru Hrvatske, Re, No. 70, Beograd: Samizdat B92, str.
127-146 (prevod s engleskog).
Veler, Hans-Urlih. (2002), Nacionalizam. Istorija forme posledice, Novi
Sad: Svetovi (prev. sa nemakog)
Verdery, Katherine. (1996) Whither Nation and Nationalism?, In: Go-
pal Balakrishnan, (ed.), Mapping the Nation, London: Verso, pp.
226-234.
Vujai, Veljko. (2001), Sociology of Nationalism, Encyclopedia of Na-
tionalism. Fundamental Themes, Vol. 1; San Diego: Academic
Press, pp. 693-718.
zkirimli, Umut. (2003), The nation as an artichoke? Acritique of ethno-
symbolist interpretations of nationalism, Nations and Nationalism,
Vol. 9, No. 3, pp. 339-355.
210
M
I
L
A
N
S
U
B
O
T
I

Milan Suboti
DO NATIONS HAVE NAVELS?
Gellner and Smith on the Emergence of Nations
Summary
This paper interprets and analyzes the debate having taken place in 1995 be-
tween E. Gellner and A. Smith concerning the problem of the emergence of nations.
This discussion is used as an example to show the basic general features of two ap-
proaches in theories of nationalism the modernist and the ethnosymbolic ones.
Pointing to the common assumptions shared by Gellners and Smiths theories of na-
tions (critique of primordialism and perennialism), the author interprets ethno-sym-
bolismas a sort of internal self-criticismof the modernist standpoint. This polemic is
therefore interpreted not as a debate between creationist and evolutionist solu-
tions to the problem of the emergence of nations, but rather as a debate between two
theoretical paradigms defining different research priorities in studying nations and
nationalisms. Fromthis perspective, the author concludes that the ethnosymbolic ap-
proach to the genealogy of nations has broader heuristic capacities than the modernist
paradigm, at least when the emergence of peripheral nations and the understanding
of the dynamic of their nationalisms are concerned.
Key words: nations, nationalism, modernism, ethno-symbolism, primordial-
ism, perennialism, modernization, history, myth.
211
F
I
L
O
Z
O
F
I
J
A
I
D
R
U

T
V
O
X
X
V