Kratak sadraj Program ispitivanja pogonskog stanja energetskih transformatora je u

velikoj meri standardizovan i obuhvata tri osnovna segmenta: klasina elektrina

ispitivanja, hemijska ispitivanja izolacionog ulja i termovizijska ispitivanja. Regulator
napona, kao jedini pokretni element energetskog transformatora, je u najveoj meri
podloan degradaciji pa se s pravom smatra najslabijom takom. Prisustvo regulatora
napona u znaajnoj meri utie na vrste i obim ispitivanja, kao i na samo tumaenje
dobijenih rezultata. ! radu su opisane specifinosti dijagnostike transformatora sa
regulatorom napona, kako sa aspekta elektrinih metoda, tako i sa aspekta ispitivanja
ulja, u prvom redu gasnohromatografske analize. "roz primere iz prakse, ilustrovan je
znaaj primene kompleksne dijagnostike, koja obuhvata rezultate vi#e klasinih ispitnih
metoda, kao i metoda specifinih za sam R$.
%at je uvid u specifine metode ispitivanja pogonske ispravnosti regulatora napona, kao
#to su merenje dinamike otpornosti &eng. %'namic Resistance (easurement ) %R(* i
ispitivanje ulja R$.
Kljune rei +nergetski transformator , Regulator napona , Pogonsko stanje ,
%ijagnostika , +lektrina ispitivanja , -emijska ispitivanja , .zolaciono ulje , (erenje
dinamie otpornosti , /asnohromatografska analiza
0 !12%
Upravljanje i odravanje energetskih transformatora (ET) je u velikoj meri pod uticajem ekonomskih
parametara, posebno kod nas i u slinim zemljama sa nepovoljnim ekonomskim stanjem To znai da
pristup odravanju nije sistematski, odnosno nije prema stanju s jedne strane a ni prema redovnim
vremenskim intervalima s druge strane, ve! je u skladu sa raspoloivim sredstvima "to podrazumeva
UTICAJ PRISUSTVA REGULATORA NAPONA NA ISPITIVANJE POGONSKOG
STANJA ENERGETSKIH TRANSFORMATORA
%ragan 3esli, 4ranko Pejovi, 4ranka 5uri, 6elena 6ankovi, 7la8ana 3esli, 5or8e
6ovanovi
+lektrotehniki .nstitut 9$ikola 3esla:
4eograd
7rbija
Prikazivanje radova za savetovanja i simpozijume
format ;0<;=,>cm?@A prema 7RP7 .72 BCB &za #tampu*
samo odravanje prioriteta #oe se re!i da je odravanje poslednjih godina najblie korektivnom,
odnosno sanacione mere se primenjuju tek kada bi bez njih funkcionalan rad transformatora bio u
velikoj meri ugroen ili nemogu! $pak, oekivanja za neprekidnim i pouzdanim napajanjem i
proizvodnjom elektrine energije su velika, bez obzira na injenicu da je oprema znaajno ostarela
%a bi energetski sistem funkcionisao u ovakvim uslovima, potrebno je odrati odre&eni nivo
ispitivanja transformatora, u smislu vrste, obima i frekvencije ispitivanja, "to je uslovljeno
eksploatacionim faktorima vezanim za sam transformator, kao "to su funkcija u sistemu, konstrukcioni
parametri, veliina (naponski nivo, snaga), starost, istorijat rada, reim rada
'ored poznavanje gore pobrojanih faktora, potrebno je i osnovno poznavanje metoda ispitivanja da bi
se mogao izvr"iti adekvatan odabir %ijagnostike metode za odre&ivanje stanja transformatora i
njegovih komponenti su uglavnom zasnovane tako da prate promene stanja, odnosno da uoavaju
gubitak primarnih svojstava elemenata transformatora bilo usled starenja, deformacije ili
kontaminacije 'ored toga "to je odre&ivanje stanja bitno da bi se odredio minimum redovnog
odravanja, znaajna je uloga ispitivanja i pri korektivnom odravanju, kada do&e do pojave kvara
%ijagnostike metode ispitivanja transformatora su kljune kada je potrebno odrediti prirodu, mesto i
obim samog kvara
'otrebno je ista!i da su ispitne metode zasnovane na razliitim fenomenima, elektrine, hemijske,
mehanike i(ili termike prirode, tako da se mogu me&usobno dopunjavati i(ili potvr&ivati )bog toga
treba na!i optimalnu kombinaciju dijagnostikih metoda da bi se dobio osnovni uvid u pogonsku
spremnost transformatora *ajvanije je pri ispitivanjima pokriti kritine take, odnosno komponentne
transformatora koje su u najve!em riziku
To znai da se prilikom odabira metoda ispitivanja treba voditi slede!im smernicama+
princip i mogu!nosti same metode,
konstrukcije transformatora , poznavanje slabih i vitalnih taaka,
strategije upravljanja u smislu funkcionalnog znaaja transformatora
; 23"R.1@$6+ /D@1$.- %+E+"@3@ "2(P2$+$@3@ 3R@$7E2R(@32R@
$ako je program ispitivanja ET u velikoj meri standardizovan, prilikom odabira vrste ispitivanja, a
vode!i rauna o tehnikoj i ekonomskoj opravdanosti istih, potrebno je pored istorije ET (rezultati
prethodnih ispitivanja i doga&aji tokom pogona) poznavati i njegovu konstrukciju kao i same ispitne
metode, odnosno njihove prednosti i ogranienja -ealna procena pogonskog stanja ET vrlo esto je
mogu!a jedino uz multidisciplinarni pristup, odnosno sveobuhvatnu analizu rezultata klasinih
elektrinih ispitivanja, hemijskih ispitivanja izolacionog ulja i termovizijskih ispitivanja, ali i drugih
specijalistikih metoda (vibraciona ispitivanja, akustina (ultrazvuna) ispitivanja)
%a bi se mogao izvr"iti odabir ispitnih metoda u skladu sa slabim i vitalnim komponentama
transformatora, dat je kratak uvid po elementima transformatora
(agnetno kolo . U sluaju gubitka me&usobne izolovanosti komponenti magnetnog kola (trafo.
limovi i pritezne ploe) dolazi do pojave konturnih struja i mesta lokalnog pregrevanja u magnetnom
kolu, pri emu su me&uspojevi izme&u paketa trafo.limova od manjeg znaaja.uticaja zbog
sopstvenog povr"inskog izolacionog sloja na trafo.limovima %etekcija ovog kvara elektrinim
ispitivanjem , merenjem otpora izolovanosti je jedino mogu!a ukoliko je spoj delova magnetnog kola
sa uzemljenim delovima (masom) izveden putem namenski izolovanih izvoda u prikljunoj kutiji
montiranoj na ploi suda ET U tom sluaju, dostupnost ovih veza omogu!ava i privremeno
ublaavanje uticaja.smanjenje konturne struje ubacivanjem u kolo otpornika velike otpornosti U
suprotnom, kod manjih ET kao i kod ve!ine ve!ih ET starije konstrukcije gde je ova veza izvedena u
unutra"njosti suda, ovaj kvar je jedino mogu!e detektovati gasnohromatografsko (/0) analizom
uzorka ulja, koja je nije selektivna u pogledu lokacije, odnosno nemogu!e je lokalizovati samo mesto
pregrevanja magnetnog kola, ve! se samo konstatuje postojanje termikog kvara u transformatoru
1stala elektrina ispitivanja (merenje struja i snaga praznog hoda pri snienom naponu, merenje
rasipne induktivnosti 23 i(ili snimanje frekventnih odziva 4-5, 64-5) imaju manju osetljivost,
odnosno daju informacije samo o velikim promenama i defektima na magnetnom kolu, koja su naje"e
povezana i sa defektima u namotajima ET Termovizijska ispitivanja, zbog fizike nedostupnosti
7
magnetnog kola, nisu primenjiva za ocenu njegovog stanja U praksi se primenjuju i vibraciona
ispitivanja ET tokom pogona, koja mogu da ukau na stanje uvr"!enja.rastre"enosti magnetnog kola
ET
$amotaji . 6tanje namotaja u pogledu njihove elektrine veze se moe oceniti elektrinim
ispitivanjem , merenjem omskih otpornosti namotaja, gde se izborom odgovaraju!ih mernih spojeva
sa velikom pouzdano"!u mogu otkriti i lokalizovati eventualni lo"i spojevi i(ili prekidi u vezama 2o"i
spojevi u namotajima se mogu posredno otkriti i gasnohromatografskom (/0) analizom uzoraka ulja,
zbog pojave termikih gasova kvara na mestu pregrevanja, ali je ova metoda globalnog karaktera i
manje je osetljiva Termovizijska ispitivanja spoljnih povr"ina suda ET, izolatora i ostalih komponenti
tako&e mogu da otkriju pregrevanje na mestu lo"eg spoja, ali samo ako je do"lo do slabljenja spoja
izvoda namotaja i centralnog provodnika prolaznog izolatora ('$) U tom sluaju se pregrevanje
prenosi na sam centralni provodnik izolatora tako da je termovizijskim snimanjem kompletnog ET,
odnosno lokalno samih '$, mogu!e otkriti pregrevanja na kontaktima '$ koja su posledica lo"eg spoja
unutar suda
6tanje geometrije namotaja.navojaka se relativno pouzdano moe utvrditi elektrinim ispitivanjima
merenjem rasipne induktivnosti 23 i(ili frekventnih odziva 4-5, 64-5, gde se izborom odgovaraju!ih
mernih spojeva mogu otkriti i lokalizovati eventualne plastine deformacije i izraziti defekti.havarije
namotaja 1stala elektrina ispitivanja, merenje struja i snaga praznog hoda pri snienom naponu i
merenje kapaciteta izme&u namotaja kao i prema masi, imaju manju osetljivost, osim u sluajevima
kada je prisutna ozbiljan defekt namotaja tipa kratkospojenog zavojka
8ombinovanjem elektrinih i hemijskih ispitivanja dobija se globalna slika stanja izolacije namotaja
Elektrina ispitivanja (merenja izolacione otpornosti, merenja faktora dielektrinih gubitaka.tg9 i
kapaciteta, merenja dielektrinog odziva u vremenskom , -:# i '%; i frekventnom domenu . 4%6),
daju informaciju o op"tem stanju sistema izolacije (prisustvo vlage i drguih produkata starenja)
izme&u namotaja razliitih naponskih nivoa kao i izme&u namotaja i mase, dok je informacija o
lokalnim fenomenima (prisustvo eventualne lokalno zarobljene vlage, neisto!a i ostalih nesavr"enosti
dielektrika), kao i o stanju me&uzavojne izolacije, nedostupna zbog same prirode ispitivanja
$spitavanja sadraja vode u ulju i relativnog stepena zasi!enja ulja daju mogu!nost procene
ovlaenosti celulozne izolacije u transformatoru, "to ukljuuje i izolaciju namotaja 'eriodino
ispitivanje sadraja derivata furana daje uvid u degradaciju celulozne izolacije i jedina je metoda koja
daje posrednu informaciju o procesu starenja vrste izolacije transformatora6tanje namotaja u
pogledu njihove elektrine veze se moe oceniti elektrinim ispitivanjem , merenjem omskih
otpornosti namotaja, gde se izborom odgovaraju!ih mernih spojeva sa velikom pouzdano"!u mogu
otkriti i lokalizovati eventualni lo"i spojevi i(ili prekidi u vezama 2o"i spojevi u namotajima se mogu
posredno otkriti i /0 analizom uzoraka ulja koja je globalnog karaktera i manje osetljivosti
Termovizijska ispitivanja namotaja su jedino podesna za proveru elektrine veze pri emu je mogu!e
otkriti lo"e spojeve namotaja sa izvodima ET
6tanje geometrije namotaja.navojaka se sa velikom pouzdano"!u moe utvrditi elektrinim
ispitivanjima merenja rasipne induktivnosti 23 i(ili frekventnih odziva 4-5, 64-5, gde se izborom
odgovaraju!ih mernih spojeva mogu otkriti i lokalizovati eventualne plastine deformacije i veliki
defekti.havarije namotaja 1stala elektrina ispitivanja, merenje struja i snaga praznog hoda pri
snienom naponu i merenje kapaciteta izme&u namotaja kao i prema masi, imaju manju osetljivost,
odnosno daju informacije samo o velikim defektima i havarijama namotaja
Regulator napona . 'ra!enje stanja regulatora napona (-*) je, zbog njegove specifine konstrukcije
(prisutnost mehanikih i elektrinih komponenti), od posebnog znaaja za ocenu pogonske spremnosti
ET $zbor obima i vrste ispitivanja u velikoj meri zavisi od vrste regulatora napona, odnosno da li je u
pitanju teretni ili besteretni regulator napona 4enomeni vezani za teretni regulator napona, kao i
metode ispitivanja detaljnije su opisani u poglavlju <
3ransformatorsko ulje . 0emijska ispitivanja ulja su najadekvatnija i obuhvataju fizike, hemijske i
elektrine karakteristike, koje su znaajne u funkcionalanom smislu kao i u blagovremenom uoavanju
gubitka svojstava i mogu!nosti primene korektivnih mera Elektrina ispitivanja $6 (merenja
izolacione otpornosti i merenja faktora dielektrinih gubitaka.tg9 i kapaciteta izolacionog sistema
izme&u :* namotaja i mase, s obzirom da najve!i udeo izolacije u ovom sluaju ini transformatorsko
ulje, kao i merenja dielektrinog odziva u frekventnom domenu , 4%6) mogu da u grubim crtama
ukau na op"te stanje transformatorskog ulja (prisustvo vlage, ostarelost) 'ri tome treba voditi rauna
=
da prisustvo regulatora napona i stanje ulja u njegovom prekidakom delu moe imati uticaj na
rezultate merenja, pa samim tim i dati pogre"nu informaciju o stanju ulja u sudu ET
Prolazni &provodni* izolatori &P.* . 'rovera stanja obinih '$, s obzirom na njihovu jednostavnu
konstrukciju podrazumeva pre svega vizuelnu proveru ispravnosti, ali i termovizijsko ispitivanje koje
moe da ukae na eventualne lo"e spojeve izvoda sa namotajima i(ili sabirnikim vezama
6tanje provodnih izolatora kondenzatorskog tipa se sa velikom pouzdano"!u moe oceniti elektrinim
ispitivanjima . merenje faktora dielektrinih gubitaka.tg9 i merenja dielektrinog odziva u
frekventnom domenu , 4%6 o stanju sistema izolacije izolatora (prisustvo vlage, ostarelost), merenje
kapaciteta o stanju elementarnih kondenzatorskih obloga i eventualnom proboju.prespajanju istih
0emijska ispitivanja uzoraka sopstvenog ulja izolatora, kada je mogu!e uzorkovanje, mogu sa
velikom pouzdano"!u da daju informaciju o stanju uljno.papirne izolacije provodnog izolatora
Termovizijsko snimanje '$ moe da ukae na eventualne lo"e spojeve izvoda sa namotajima i(ili
sabirnikim vezama, kao i na nedostatak sopstvenog ulja '$
7ud +3 sa komponentama . 'rovera stanja suda ET i ostalih komponenti (konzervatora, radijatora,
ventilatora, uljnih pumpi, signalno.za"titinih ure&aja i dr) podrazumeva pre svega vizuelnu i
funkcionalnu proveru ispravnosti Termovizijska ispitivanja suda i ostalih komponenti ET mogu da
ukau na neispravnosti u radu, kao "to su zaepljenja lanaka radijatora, cevovoda, ventila i zasuna,
pregrevanja motora uljnih pumpi i ventilatora, kao i lokalna pregrevanja suda usled pojave
cirkulacionih struja izazvanih rasipnim fluksom
B R@7P2%+D@ "1@R21@ "2% +3
-adi adekvatnog uvida u rizike prilikom eksploatacije, data je analiza pojave znaajnijih kvarova
prema razliitim izvorima
5naliza uzroka pojave kvara prikazana na slici >
dobijena je analizom prenosnih, distributivnih i
blok transformatora nominalnog naponskog nivoa
>>?k:, 77?k: i =@?k: iz *emake, 5ustrije,
Avajcarske i 0olandijeB>C 6a slike se vidi da su svi
mehanizmi relativno ravnomerno zastupljeni
6lika > 5naliza kvarova kod ET, prema prirodi uzroka B>C
*a slici 7 je data raspodela lokacije pojave kvara kod ET, i to prvi dijagram iz 7??7godine za
populaciju transformatora *emake, 5ustrije, Avajcarske i 0olandijeB>C dok je drugi dijagram iz >D@=
obuhvatio populaciju iz celog sveta B7C
6lika 7 5naliza kvarova kod ET, prema lokaciji pojave B>C i B7C
6a prikazanih dijagrama se vidi da su komponente sa najve!im rizikom iste , u prvom redu regulator
napona, a zatim namotaji i provodni izolatori Uoava se pad udela -* najvi"e zbog savremenijih
konstrukcija, s jedne strane, i boljeg odravanja, s druge strane 5li, uzimaju!i u obzir da je populacija
-* u na"em energetskom sistemu uglavnom starija od 7E.=? godina, moe se re!i da je regulator
<
napona na na"im prostorima naje"!i uzronik pojave kvara i ispada ET )bog toga !e fenomeni koji
su vezani za -*, kao i metode ispitivanja ispravnosti -* biti detaljnije obra&eni
A R+/!D@32R $@P2$@ , E+$2(+$. . (+-@$.F(. P26@1+ "1@R@
-* je deo ET koji vr"i promenu odnosa transformacije namotaja transformatora menjaju!i broj
zavojaka na namotaju na kome se nalazi, pri emu se na taj nain vr"i regulacija napona 1pseg
regulacije -* zavisi od namene transformatora, da li je transformator mreni ili industrijski, od ega
dalje zavisi i nain izvo&enja regulacije+ linearna, grubo.fina ili inverzna
%elovi -* mogu se prema funkciji podeliti u tri celine+
> mehaniki deo sa motornim pogonom, prenosnim vratilom, reduktorom i mehanizmom za
prebacivanje poloaja -* (zupanici, poluge i opruge),
7 elektrini kontakti . biraki, predbiraki i prebacaki (prekidaki) sa kolima premo"tenja
(tranzicionim otporom ili induktivno"!u) i
= dielektrik u kome se obavlja ga"enje luka
'rema kostrukciji i nainu prebacivanja poloaja razlikuju se dve osnovne koncepcije regulatora
napona+
> regulatori sa nezavisnim prekidakim i birakim delom . prekidaki je sme"ten u zaseban sud
sa izolacionim uljem fiziki odvojenim od ulja glavnog suda transformatora dok se biraki, i u
okviru njega predbiraki, deo nalazi u glavnom sudu,
7 regulatori sa zajednikim prekidako.birakim delom , fiziki su potpuno odvojeni od ulja
glavnog suda transformatora odnosno imaju svoje ulje u kome se nalaze, imaju primenu za
manje snage transformatora i naponske nivoe do >7=k:
U praksi je vi"e rasprostranjen prvi tip -* (regulatori sa nezavisnim prekidakim i birakim delom) pa
!e se dalje izlaganje odnositi na ovaj tip -*
Uobiajeni kvarovi na -* koji dovode do ugroavanja funkcije samog -* i rada ET su naje"!e
izazvani mehanikom disfunkcijom, pove!anim otporom kontakta, lokalnim termikim stresom,
o"te!enjem materijala, probojem izolacionog ulja (koksovanje), habanjem kontakata, konstrukcionim
nedostacima, visokim teretom Uzroci nastanka defekata mogu biti dielektrini, elektrini, termiki i
mehaniki B=C
Tako, jedna od mehanikih disfunkcija je lo"a sinhronizacija izme&u prekidakih i birakih kontakata
"to moe biti posledica o"te!enja ili sloma njihovih vratila 6poro prebacivanje ili zaustavljen.
zaglavljen prekidaki deo a da njegov radni kontakt nije ukljuen moe dovesti do pregorevanja
tranzicionog otpora 'ored toga kao mehaniki defekt se javlja gubitak elastinosti pogonske opruge
prekidakog dela
Degradacija kontakata u birakom delu regulatora . Firaki deo -* je obino sme"ten u glavnom
sudu transformatora i ima ulogu da vr"i pripremu izbor kontakata tokom sekvence promene poloaja
-* 8ontakti birakog dela vode glavnu struju transformatora bez prekidanja 'oetna faza
degradacije je stvaranje tankog filma po povr"ini kontakata kao posledica temperature i uljne sredine u
kojoj se kontakti nalaze 6tvaranje ovog filma uve!ava vrednost prelazne otpornosti kontakata a
samim tim i temperaturu koja se razvija na njima 1vaj proces je kumulativan, temperatura dovodi do
ve!e debljine filma na kontaktima, a kao posledica se ima ve!u otpornost koja dovodi do daljeg
porasta gubitaka i temperature 1vakva degradacija bi se mogla usporiti povremenim prebacivanjem
-* kroz sve poloaje (u vreme godi"njeg remonta) jer bi se na taj nain kontakti donekle oistili
2okalni porast temperature preko =??G; u ulju dovodi do pirolitike karbonizacije i koksovanja
kontakta "to je nepovratan proces, dalje do sve manjeg kontaktnog pritiska izme&u njih, njihove
erozije i na kraju otvaranja i pojave luka
Degradacija kontakata u prekidakom delu regulatora . 'rekidaki deo -* sme"ten je u odvojenom
sudu sa sopstvenim izolacionim uljem *jegovi kontakti, osim "to vode glavnu struju, izloeni su i
dodatnom naprezanju usled nastanka luka koji nastaje prilikom procesa prebacivanja To dovodi do
potencijalne erozije kontakata, razlaganja i koksovanja ulja na samoj povr"ini kontakata i pojave
kumulativnog efekta porasta prelaznih otpornosti, porasta temperature i posledinog porasta filma na
kontaktima, kao "to je prethodno opisano za kontakte birakog dela
U op"tem sluaju metode ispitivanja stanja -* mogu se podeliti na+
E
> elektrine,
7 hemijske,
= mehanike (vibraciono.akustine),
< termovizijske i
E vizuelne
U tabeli $ dat je pregled metoda sa ocenom primenljivosti po podsistemima -*
Tabela $ 'rikaz metoda ispitivanja stanja -* sa ocenom primenljivosti
#ET1%E )5 %$H5/*16T$8U 81#'1*E*T$ -*
#ehanika
(motorni
pogon)
're otpu"tanja
opruga
:izuelni pregled(=), merenje struja ili snaga motornog pogona(=), merenje
vibracija(7)
1tpu"tanje
opruga
:izuelni pregled(7), merenje vibracija(7), merenje dinamikih otpornosti(>)
Elektrini
kontakti
'rekidaki
#erenje otpornosti dinamikih(=) i statikih(7), vizuelni pregled(=), /0
analiza ulja(7), merenje temperature(>), merenje vibracija(>)
Firaki
predbiraki
#erenje omskih otpornosti statika(=) i dinamika(=), vizuelni pregled (ako
je dostupno)(=), merenje temperature(7), /0 analiza ulja(>), merenje
vibracija(>), merenje struja ili snaga motornog pogona(>)
%ielektrik $spitivanje ulja(7), vizuelni pregled (7)
1cene data u zagradi iza metode imaju slede!e znaenje+ > . 'ogodna za proveru funkcionalnosti dela
podsistema -* ili za neke defekteI 7 . 'ogodna za deo podsistema -* ili veoma pogodna za neke
defekteI = . :eoma pogodna
A.0 +lektrine metode
Elektrine metode se izvode u beznaponskom reimu ET (off.line) i pokrivaju ve!inu defekata -*+
#erenje omskih otpornosti namotaja sa -* u svim poloajima regulacije,
#erenje struja ili snaga motornog pogona -*,
#erenje dinamikih otpornosti namotaja sa -* u svim poloajima regulacije
#erenje omskih otpornosti namotaja sa -* u svim poloajima regulacije predstavlja osnovnu
elektrinu metodu u proceni stanja -* (tabela $$) 1vo je klasina U$ metoda kod koje se mere omsku
otpornost namotaja zajedno sa otpornostima kontakata -* posle svakog prebacivanja poloaja pa je
zato poznata kao statika -* je obino sme"ten na namotaju vi"eg naponskog nivoa, zbog nie struje
prekidanja, "to za posledicu ima ve!u induktivnost namotaja u toku merenja koja se suprostavlja
ispitnoj struji i produava merenje #erenje se obavlja kada se ispitna struja potpuno stabili"e za "ta je
potrebno izvesno vreme naroito kod ve!ih transformatora -ezultati merenja se, posle temperaturne
korekcije, porede sa merenjema izvedenim pri prijemnim ispitivanjima transformatora ili se otpornosti
svake faze porede me&usobno i donosi procena stanja 1vom metodom se pored provere -*
istovremeno proverava i stanje ostalih spojeva i veza unutar transformatora, naroito spoj donjeg
prikljuka '$ sa izvodom namotaja
Tabela $$ 'rikaz fenomena koji se mogu detektovati metodom statikih omskih otpornosti namotaja
#E-E*HE 1#68$0 1T'1-*16T$ . 6T5T$J81
#ehanika
(motorni
pogon)
're
otpu"tanja
opruga
%efekti na pogonskom sistemu ne utiu na merenja
1tpu"tanje
opruga
%efekti na pogonskom sistemu ne utiu na merenja
Elektrini
kontakti
'rekidaki 6tanje radnih kontakta+ habanje , koksovanje i lo"e naleganje kontakata
Firaki i
predbiraki
0abanje , koksovanje, lo"e naleganje kontakata
%ielektrik 1starelost dielektrika ne utie na ova merenja
K
#erenje struja ili snaga motornog pogona -*, moe se vr"iti u pogonu ili van njega, ime se
proverava stanje mehanikih delova motornog pogona, leajeva, osovina, opruga kao i delimino
kontakata -* 6nimaju se struje ili snage motornog pogona tokom celog procesa prebacivanja, za
svaki poloaj -* i snimljene krive se porede sa krivama dobijenim sa -* u ispravnom stanju
1dstupanje.porast struja motornog pogona -* ukazuje na pove!anje mehanikog optere!enja koje
moe biti posledica mehanikog defekta.o"te!enja ili loma dela mehanizma -#
#erenje dinamikih otpornosti namotaja (%-#) sa -* u svim poloajima regulacije (tabela $$$) je
relativno nova metoda u kontroli stanja -*, slina U$ metodi kod koje se snimaju promene ispitne
struje sa vremenom u toku prebacivanja -* od poetnog poloaja do krajnjeg i obrnuto B<C %-#
metoda uzima u obzir tranzijentnu prirodu procesa promene poloaja regulacije pod teretom pa je
posebno osetljiva na defekte u prekidakom delu -* To je metoda nultog , referentnog stanja, tzv
LfingerprintM metoda, koja podrazumeva snimanje referentnih vrednosti pri ispravnom(novom
prekidakom delu -* i njihovo kasnije pore&enje sa vrednostima izmerenim nakon pogona ET, na
osnovu ega se i vr"i procena stanja -*
Tabela $$$ 'rikaz fenomena koji se mogu detektovati metodom dinamikih otpornosti
#E-E*HE 1#68$0 1T'1-*16T$ ,%$*5#$J81 (%-#)
#ehanika
(motorni
pogon)
're otpu"tanja
opruga
%efekti pogonskog sistema obino ne utiu na ova merenja
1tpu"tanje
opruga
%efekti pogonskog sistema mogu uticati na vreme promene "to se moe
videti merenjem %-#
Elektrini
kontakti
'rekidaki 0abanje , koksovanje i lo"e naleganje kontakata
Firaki i
predbiraki
0abanje , koksovanje i lo"e naleganje kontakata
%ielektrik 1starelost dielektrika ne utie na ova merenja
A.; -emijske metode
)naajna metoda kontrole pogonskog stanja -* je gasna hromatografija gasova rastvorenih u ulju jer
omogu!ava pra!enje stanja -* dok je u pogonu $nterpretacija /0 analize ulja -* se razlikuje od
interpretacije analize ulja glavnog suda transformatora u tome "to pod normalnim operativnim
uslovima rada -* dolazi do pojave elektrinog luka kroz ulje (tabela $:) Temperatura u centru luka je
nekoliko hiljada stepeni celzijusa pa dolazi do degradacije ulja (pirolize), pri emu se formiraju
karakteristini gasovi LlukaM+ acetilen (;
7
0
7
) i vodonik (0
7
) 8oncentracija acetilena se kre!e od > do
< ppm po operaciji -*, u zavisnosti od tipa -* BEC #e&utim, dolazi do nastanka temperaturnog
gradijenta od centra luka ka okolnom ulju tako da su zastupljene sve temperature izme&u temperature
plazme i ulja Tako, u odre&enoj meri, dolazi do formiranja LtermikihN gasova , etilena (;
7
0
<
), etana
(;
7
0
K
) i metana (;0
<
) 1dnosi LtermikihM gasova i gasova pojave luka ostaju priblino konstantni
tokom vremena, dok se, u zavisnosti od broja operacija pove!avaju vrednosti njihovih apsolutnih
koncentracija $zmerene apsolutne koncentracije gasova zavise, pored broja operacija, od tipa
regulatora i naina diletacije (zapea!eni, sa deliminim ili potpunim disanjem)BK, OC
Tabela $: 'rikaz fenomena koji se mogu detektovati metodom gasnohromatografske analize ulja -*
/56*10-1#5T1/-54685 5*52$)5 U2H5
#ehanika
(motorni
pogon)
're
otpu"tanja
opruga
%efekti pogonskog sistema obino ne utiu na ova merenja
1tpu"tanje
opruga
%efekti pogonskog sistema obino ne utiu na ova merenja
Elektrini
kontakti 'rekidaki
8oksovanje kontakata, habanje kontakata "to vodi do pove!anoj pojavi luka
ili pregrevanju kontakata, ali moe biti maskirano normalnim proizvodima
degradacije ulja
Firaki i 8oksovanje kontakata, pranjenja ili pregrejani kontakti mogu biti
O
predbiraki detektovani
%ielektrik
#oe se detektovati degradacija i defekti dielektrika usled kontaminacije,
velike koliine gasova ili povr"inskih pranjenja
Tokom pogona -* dolazi do habanja kontakata na -*, pove!anja prelaznih otpornosti "to uslovljava
porast temperature na kontaktima )bog toga dolazi do pregrevanja kontakata, karbonizacije ulja,
stvaranja znaajnih koliina depozita na kontaktima (koksovanja), "to dovodi do daljeg pove!anja
otpornosti U takvim uslovima se vi"e formiraju LtermikiM gasovi nego gasovi koji nastaju pri
normalnom radu -* Ukoliko se javi izvor nastanka termikih gasova, kao posledica nepravilnog rada
-*, naru"ava se odnos gasova pa kvar moe biti otkriven u ranoj fazi "to ukazuje na potrebu remonta
-*
Usled pojave ga"enja elektrinog luka, ulje -*, kao i ostali konstrukcioni materijali su izloeni
pove!anom stresu i ubrzanom razaranju )bog toga dolazi do pogor"avanja odre&enih karakteristika
ulja -* bre nego ulja glavnog suda transformatora pa je mogu!e ispitivanjem karakteristika ulja
pratiti njegovo pogonsko stanje 1snovne karakteristike koje se ispituju su dielektrina vrsto!a ulja,
sadraj vode, estica i metala u ulju i faktor dielektrinih gubitaka
C PR.(+R. .F PR@"7+
Primer 0. Transformator sopstvene potro"nje =K#:5, >E,OE(K,=(K,=k: je ispitivan nakon ispada iz
pogona posle delovanja Fuholc relea -* 1bavljena su ispitivanja sadraja gasova u ulju glavnog
suda ET i elektrina merenja omskih otpornosti namotaja (statikih) *a osnovu rezultata /0 analize
dijagnostikovano je prisustvo termikog kvara u transformatoru (tabela :), u vi"em temperaturnom
opsegu >O??; (tabela :), dok su rezultati ispitivanja omskih otpora ukazali na uve!anje otpora faze
M;N za sve poloaje regulacije u iznosu od =.<mP (slika =) #aksimalne razlike otpora za parne
poloaje regulatora iznosile su oko 7?Q a za neparne oko <?Q (slika <) 'redpostavilo se da su
mogu!i uzroci ovakvog stanja otpora u fazi ;+ kontakti prekidakog dela, kontakti birakog dela ili
oslabljeni spoj sa donjim delom '$ u fazi ;
Tabela : -ezultati ispitivanja sadraja gasova u ulju glavnog suda
Tu
G;
* Ug '1HE%$*5J*E 81*;E*T-5;$HE /561:5, ppm
1cena
ml
gas
(l
ulja
0
7
;0
<
;
7
0
7
;
7
0
<
;
7
0
K
;1 ;1
7
1
7
*
7
E? % @DK >K> 7D? 7> <DE @O 7O> >DKK 77>EE K7?>D G &3B*
@
6lika = %ijagram promene otpornosti za sve
poloaje -*
6lika < %ijagram maksimalne razlike otpornosti
za sve poloaje -*
'osle otvaranja u fabrici otkrivene su deformacije na kontaktima prekidakog dela -* u fazi ; $zgled
o"te!enih kontakata prikazan je na slici E
6lika E 1"te!eni kontakti prekidakog dela -*
Primer ;+ *a transformatoru sopstvene potro"nje 7E#:5, >E,OE(K,=(K,=k:, sprega %d?d? izvr"ena su
ispitivanja sadraja gasova u ulju glavnog suda i suda -*, prema ijim rezultatima postoji termiki
kvar u transformatoru -ezultati elektrinih merenja omskih otpornosti namotaja (statikih) ukazali su
na znaajno uve!anje otpora u mernom spoju MF.;N (slika K) 'roblemi na predmetnom
D
transformatoru su uoeni jo" 7??Egodine 'rilikom poslednjeg ispitivanja u 7?>7 godini, motorni
pogon nije bio u funkciji, transformator je u prethodnom periodu bio u pogonu, ali u zateenom
poloaju bez manipulacije regulatora 'ri runom pokretanju javljao se jak otpor i u pojedinim
trenucima, pri okretanju ruice, dolazilo je do zaglavljivanja pogona regulatora #aksimalne razlike
otpora iznose preko >??Q za poloaje -* broj >, E, D, >>, >E, >D (slika O) Uzrok ovakvog stanja -*
je znatno o"te!enje kontakata u birakom delu regulatora napona faze MFN na kontaktima >, E i D
odnosno njima odgovaraju!im kontaktima u gornjem delu regulacije >>, >E i >D jer je u pitanju
inverzan tip regulacije namotaja -*
$spitivanja sadraja gasova su ukazala na slede!e (tabela :$)+
5nalize glavnog suda (>K(?K(7?>>) i suda -* (?O(?O(7?>>) pokazuju da su isti gasovi kvara prisutni
u oba suda, ali su koncentracije ve!e u sudu -* $z toga je zakljueno da gasovi u glavnom sudu
uglavnom potiu iz suda -* (difuzijom, zajedniki konzervator), "to ukazuje na pove!ano grejanje
kontakata prekidaa 1dnos MtermikihN gasovi (;
7
0
<
, ;
7
0
K
i ;0
<
) prema gasovima luka (;
7
0
7
i 0
7
)
je visok i potvr&uje termiki problem kontakata -*
#e&utim /0 analize glavnog suda (=?(?=(7?>7) i suda -* (>@(?<(7?>7), nakon @.D meseci pogona,
pokazale su znaajan porast gasova u ulju glavnog suda pa su sada koncentracije gasova bile ve!e u
glavnom sudu nego u sudu -* $z toga se moe zakljuiti da je termiki kvar prisutan dominantno u
glavnom sudu, odnosno ako se analizira zajedno sa elektrinim ispitivanjima, lokacija kvara je
najverovatnije u birakom delu -*
Tabela :$ -ezultati ispitivanja sadraja gasova u ulju glavnog suda i suda -*
%atum Tu * Ug '1HE%$*5J*E 81*;E*T-5;$HE /561:5, ppm
1cena
uzorkovanja G; ml
gas
(l
ulja
0
7
;0
<
;
7
0
7
;
7
0
<
;
7
0
K
;1 ;1
7
1
7
*
7
>K(?K(7?>> <? % @@= >< ><? > <D= >?? <@E =O=D 7>EK= K>@>= ;(T=)
?O(?O(7?>> ( -* @7@ >=7 <<D 7 D>= 7=K O<K E=D< D<E< KE<KE ;(T7)
=?(?=(7?>7 =K % D?K 7>D >?@K = >E?< EKK =7O =><? 7=>D? ED77< ;(T7)
>@(?<(7?>7 ( -* @@@ 7E< <E7 < >>=> =>@ @O@ >>EKK ><@<< EDKE7 ;(T7)
>?(>>(7?>7 <@ % D>K @< >>>@ <K 7ED< >>K@ <?7 =OO< >@D@< K?E@< ;(T7)
6lika K %ijagram promene otpornosti za sve
poloaje -*
6lika O %ijagram maksimalne razlike otpornosti
za sve poloaje -*
'ored uoenih o"te!enja kontakata i dalje je bio prisutan problem sa motornim pogonom , merenje je
obavljeno uz runo pokretanje regulatora %alji pogon je ocenjen kao mogu!, ali iskljuivo u
zateenom poloaju, uz poo"trenu kontrolu i obavezu da se motorni pogon popravi i isti osposobi za
pokretanje regulatora 6ve to je ukazivalo na neispravnost teretnog regulatora i neophodnost "to
skorije revizije(popravke
Primer B. Transformator sopstvene potro"nje K?#:5, 7>(K,D(K,Dk: je ispitivan pre i posle radova na
reviziji -*, pri emu su prilikom merenja statikih omskih otpora namotaja izvr"ena i merenja
>?
dinamikih otpora, merenjem nivoa oscilovanja merne struje (odnosa maksimalne i minimalne struje)
tokom procesa promene poloaja -* kroz ceo opseg, u oba smera 're revizije mogu se uoiti
znaajne razlike u nivoima oscilovanja struja za razliite poloaje -*, a posebno u suprotnim
smerovima (slika @), dok je nakon revizije ova razlika znaajno manja (slika D)
6lika @ 'romena merne struje sa poloajem
regulacije pre revizije -*
6lika D 'romena merne struje sa poloajem
regulacije posle revizije -*
H F@"D6!I@"
U skladu sa rezultatima i zapaanjima prikazanim u radu zakljuuje se da stanje -* u velikoj meri
utie na pouzdanost rada samog transformatora Uzimaju!i u obzir znaajnu prosenu starost
transformatora, a posebno -* sa mehanikim delovima izloenim izrazitim elektrinim, toplotnim i
dinamikim stresovima, moe se re!i da je oekivano da !e zbog porasta pogonskog rizika data
problematika postati aktuelna )bog toga je bitno poznavanje mehanizama nastanka defekata i
kvarova, s jedne strane, i metoda pomo!u kojih se mogu detektovati, s druge strane 'rikazane metode
se mogu kombinovati i na taj nain pobolj"avati odravanje transformatora sa -*, "to treba da dovede
do smanjenja eksploatacionog rizika pri ekonomski ogranienim resursima
D.3+R@3!R@
B>C 6Tenbohlen, 4:ahidi, '#uller, H/ebauer, #8ruger, L)uverlassigkeitsbeRertung von
2eistungstransformatorenM, 0ochspannunugssSmposium, 6tuttgart, 7?>7
B7C ;$/-E T/ ?E, L5n international 6urveS on 4ailures in 2arge 'oRer Transformers in 6erviceM,
Electra no@@, >D@=
B=C ;$/-E T/ 7>@, Frochure 77O, L2ife #anagement TechniUues for 'oRer TransformersM, 7??=
B<C HHErbrink, E/ulski, HH6mit, 25;hmura, -2eich, ''6eitz, FVuak, L;ondition 5ssessment of
1n 2oad Tap ;hangers using %Snamic -esistance #easurementM, 0igh :oltage Engineering and
5pplication ($;0:E), 7?>?
BEC # %uval, 7??7, L5 -evieR of 4aults %etectable bS /as.in.1il 5nalSsis in TransformersN, $EEE
Electrical $nsulation #agazine, vol >@, no =, str @.>O, 7??7
BKC 6la&ana Tesli!, W Hovanovi!, : -adin, F Fo"kovi!, H 2uki!, Elektrotehniki $nstitut L*ikola
TeslaM, L6pecifinosti rada i dijagnostika transformatora sa regulacionom sklopkomX, 6avetovanje o
elektrodistributivnim mreama 6rbije i ;rne /ore sa regionalnim ue"!em (KI 7??@I :rnjaka Fanja),
-.=D
BOC - Youngblood, L5pplication of %issolved /as 5nalSsis to 2oad Tap ;hangeresN, 5nalStical
;hemTech $nternational, $nc Z 6ep 7=, 7??K
>>
Abstract PoJer transformer condition assessment programm consists from different,
standard measurement techniKues, basicall' in three segments: classic electrical
measurements, chemical anal'sis of insulating oil and thermovision e<amination. 2n
load tap changer &2D3G*, as the onl' mechanical)electrical poJer transformer element,
is susceptible to degradation and it is rightl' considered to be the Jeakest point. 3he
presence of the tap changer has a significant impact on the t'pe and scope of tests, and
on the interpretation of the results. 3his paper describes diagnostic specificit' of the
transformer Jith 2D3G, in terms of electrical methods and in terms of anal'sis of oils
&dissolved gasses anal'sis*. 3hrough case studies, it is illustrated the importance of
appl'ing comple< diagnostics, Jhich includes results from traditional testing methods
and methods specified for 2D3G.
3his article contains description of specific test methods for e<amination of 2D3G, such
as the d'namic resistance measurement &%R(* and 2D3G oil testing.
Key words PoJer transformer ) 2n load tap changer , %iagnostic ) Gondition)based
maintenance ) +lectical methods , .nsulating oil , 2il anal'sis ) %'namic resistance
measurement ) %issolved gasses anal'sis
TAP CHANGER SIGNIFACANCE DURING POWER TRANSFORMATOR
CONDITION EVALUATION
%.3esli, 4.Pejovi, 4.5uri, 6.6ankovi, 7.3esli, 5.6ovanovi
+lectrical .nstitute 9$ikola 3esla:
4+D/R@%+
7+R4.@
>7