udo najkrae traje - Charles Bukowski

Zna
Bilo je mnogo dobro
Bilo je
Bolje od
Bilo ega.
Bilo je kao
Neto
to moemo da
Podignemo
Drimo
Gledamo
I onda se smejemo
Zbog toga.
Bili smo na
Mesecu
Bili smo u
Jebenom Mesecu
Imali smo ga.
Bili smo u vrtu
Bili smo u
Beskrajnom ponoru.
Nigde nema takvog
Mesta.
Bilo je duboko i
Svetlo i
Visoko
Primaklo se tako blizu
Ludilu
Smejali smo se bezumno
Tvoj smeh
I
Moj.
Pamtim kada su
Tvoje oi
Glasno rekle
Volim
Sada
Dok se ovi zidovi
Tako neujno
Ljuljaju.

ulnost - Konstantin Kavafi
Radost i utjeha mog ivota
jest sjeanje na sate
u kojima uivah strasti kakve udjeh.
Radost i utjeha mog ivota jest,
to sam izbjegao,
svaki uitak iz same navike.

Preblizu sam - Wislawa Szymborska
Preblizu sam da bi me sanjao.
Ne lepram nad njim, ne bjeim mu
pod korijenje drvea. Preblizu sam.
Mojim glasom ne pjeva riba u mrei.
S mog se prsta ne ne skida prsten.
Preblizu sam. Velika kua gori
a ja ne viem upomo. Preblizu,
da bi na mojoj kosi zvonilo zvono.
Preblizu da bih mogla ui kao gost
pred kojim se razmiu zidovi.
Vie nikad neu tako lako umrijeti,
tako posve izvan tijela, tako besvjesno,
kao nekad u njegovu snu. Preblizu sam,
preblizu. ujem psiku
i vidim ljeskavu ljusku te rijei,
nepomina u zagrljaju. On spava,
pristupaniji u ovom trenu jednom vienoj
blagajnici putujueg cirkusa s jednim lavom
nego meni koja leim uza nj.
Za nju se sada u njemu prostire riolisna
dolina, zatvorena osnjeenom planinom
u plavetnom zraku. Ja sam preblizu
da mu s neba padnem. Moj krik
samo bi ga probudio. Jadna,
svedena na vlastitu pojavu,
a bijah breza, bijah salamandra,
i svlaih sa sebe vrijeme i atlas
prelijevajui se bojama koe. Mogla sam
milostivo iezavati pred zauenim oima,
to je blago nad blagom. Blizu sam,
preblizu, da bi me sanjao.
Ispod glave usnulog izmiem ruku,
utrnulu, punu nestvarnih iglica.
Na vrku svake od njih, da ih prebroji,
svrgnuti sjede aneli.
Sergej Jesenjin - Krmarska Moskva
II.
Opet plau, urliu i piju,
harmonika utu tugu lije,
proklinjui nevolje to biju,
sjeaju se moskovske Rusije.
I meni je oteala glava,
zalio sam oi vinom sada,
od toglica da me proe strava,
da pobjegnem od svojega jada.
Zauvijek je neto izgubljeno!
Maju sinji! I junu moj plavi!
Zar se zato vonj leine lijeno
nad propalom terevenkom javi?
Rusi danas ko da neto slave!
Svuda tee pirit kao rijeka.
Harmonika polupane glave
pjeva im o Volgi i o e-ka.
Svaki pogled neto zloga pria,
nepokorne preglasne su rijei.
ao im je tih glupih mladia
to ubie sebe ne mislei.
ao im je to Oktobru ovom
dopustie da ih sve obmane
i otri se ve sa snagom novom
no u izmi skriven cijele dane.
Gdje ste vi to odoste iz vida?
Da l' vam svjetla nae kobi?
I piritom svira triper skida
u kirgijskoj stepi to ga dobi.
Takve nee zgnjeiti bez traga.
Besposlicu kao trule znaju.
O Rusijo...ti Ru...sijo draga...
azijatski zaviaju!


Itaka - Konstantin Kavafi
Kad krene na put prema Itaci
poeli da dug to bude put,
pun pustolovina, pun spoznaja.
Ni Lestrigonaca ni Kiklopa,
ni srdita Posejdona ne boj se!
Takve na svom putu nikada susresti nee,
ako ti misao ostane uzvienom, ako ti birani
osjeaji duh i tijelo promu.
Na Lestrigonce i Kiklope,
na divljeg Posejdona naii nees,
ako ih ne nosi u dui svojoj,
ako ih tvoja dua ne stavlja pred tebe.
Poeli da dug to bude put.
Svitanja ljetnih neka bude mnogo
kada es radosno i zadovoljno
ulaziti u luke prvi put viene:
zastani na fenikim trgovima,
i nabavi krasnu robu,
sedefe, koralje, jantar i ebanovinu,
i razbludnih mirisa svake vrste:
koliko god voli razbludnih mirisa:
poi u mnoge egipatske gradove,
da se poui i naui od mudraca.
Uvijek na umu imaj Itaku.
Stii tamo tvoja je sudbina.
Ali ne pouruj nikakvo putovanje.
Bolje je da mnogo godina traje:
i da kao starac pristane na otok,
bogat onime to si na putu stekao,
ne oekujui da Itaka bogatstvo ti da.
Itaka ti je dala lijepo putovanje.
Bez nje ne bi krenuo na put.
Nita ti vie ona nema dati.
I ako je siromanom naes,
Itaka te nije obmanula.
Tako mudar kako si postao,
s tolikim iskustvom,
Ve si shvatio to Itake znae.

Voljeti tebe - Joe Galin
Pla jutarnjih kia,
i daljina izgubljenih svjetova...
U mojim zorama vjena je tama.
Vratiu se, nekim novim snom,
i stihom, tada radosnim -
moja bie, kao to sam ja tvoj, ljubavi!
I svega bie tada,
A nikad zbogom, ni suze ni kraj,
Jednom, u nekom drugom snu...
Pustimo stoga ovaj ivot jadni,
Nek' leti, godine nek' teku;
jednom, negdje daleko, sreom u te zvati!...
Jednom, u nekom drugom snu...