Seminarski Rad

Seminarski rad
Predmet: Energija i ivotna sredina

Tema: Energetska revizija objekta
Studenti:

Profesor: dr Milun Babi
Fakultet Inenjerskih nauka
Kragujevac, jun 2014. godine
SADRAJ
Zapisnik ...........................................................................................................................................2
1. OPTI PODACI O OBJEKTU....................................................................................................3
1.1 Tehniki opis lokacije i objekta.....................................................................................3
1.2 Osnovni podaci o objektu..6
2. LOKACIJA I KLIMATSKI PODACI ........................................................................................6
2.1 Klimatski podaci i poloaj zgrade..................................................................................6
2.2 Uslovi komfora..............................................................................................................7
3. POTRONJA ELEKTRINE ENERGIJE..................................................................................8
3.1 Ukupna potronja elektrine energije............................................................................9
3.2 Potronja elektrine energije po jedinici povrine.........9
4. POTRONJA VODE.10
4.1 Ukupna potronja vode12
4.2 Potronja vode po jedinici povrine.12
5. POTRONJA PRIRODNOG GASA.....13
5.1 Ukupna potronja prirodnog gasa....13
6. Pregled koeficijenata prolaza toplote kroz termiki omota zgrade..........................................15
7. PODACI O TERMOTEHNIKIM SISTEMIMA ...................................................................15
7.1.Izvod iz tehnikog opisa..........................................................................................................15
7.2 Gubici toplote...............................................................................................................17
7.3 Ulazni podaci za proraun dobitaka toplote.................................................................20
8. PODACI O SISTEMU GREJANJA I NAINU REGULACIJE..............................................20
8.1 Proraun godinje isporuene energije za grejanje......................................................21
8.2 Proraun potronje primarne energije za grejanje.......................................................21
8.3 Proraun emisije C2..................................................................................................22
9. ENERGETSKE POTREBE ZGRADE......................................................................................22
9.1.Proraun godinje potrebne finalne energije za grejanje.............................................22
10. PREDLOZI I MERE POBOLJANJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI..............................23
10.1 Mere za utedu elektrine energije....23
10.2 Mere utede za toplotnu energiju.......24
LITERATURA..30
PRILOG GRAEVINSKA FIZIKA
Energetska revizija objekta Energija i ivotna sredina

2

Z A P I S N I K

Podela zaduenja na izradi projekta poboljanja energetske efikasnosti porodinog stambenog
objekta u Kragujevcu u Ulici Jelene Karaorevice br. 22 :

1. Glavni menader

2. Public Relations (PR)

3. Ekspert-konsultant za elektrinu energiju

4. Ekspert-konsultant za grejanje

5. Ekspert-konsultant za obnovljive izvore energije


3

1. OPTI PODACI O OBJEKTU

1.1. Tehniki opis lokacije i objekta

Predmet projekta poboljanja energetske efikasnosti je slobodnostojei jednoporodini stambeni
objekat, povrine 250,06 m
2
od kojih korisne povrine grejanog prostora 190,10 m
2
.
Jednoporodini stambeni objekat je lociran u naselju Sunani breg, u Kragujevcu, u Ulici
Jelene Karaorevice broj 22. Jednoporodini stambeni objekat je slobodnostojei tako da su mu
sve fasade slobodne.

Objekat se nalazi na junoj padini sa izlaskom na dve ulice, na junoj i zapadnoj strani. Poto se
nalazi na obodu spomen parka umarice, objekat je osunan itavog dana zimi i leti. Sa
severne i istone strane su susedne kue pozicionirane tako da je objekat u senci samo delimino
u letnjim mesecima u ranim jutarnjim satima.

Objekat je namenjena stanovanju estolane porodice. U prizemlju su prostorije dnevnog
boravka i zaseban deo za stariju generaciju funkcionalno nezavisan a na spratu su deje i
roditeljske sobe. Deje sobe i dnevna soba sa trpezarijom su usmerene prema jugu sa dosta
prozorskih otvora i galerijom tako da u zimskim mesecima sunce duboko prodire u objekat.
Sprat je delimino povuen pa krov iznad tog dela prizemlja koji ima dugaku strehu kao i krov
na spratu u letnjim mesecima osenavaju sve prozorske otvore i dobar deo spoljnjih zidova. Na
zapadnom delu je predviena ugradnja prozorskih kapaka za zatitu od sunca leti.

Objekat je dosta razuene forme i greje se u celosti izuzev tavanskog prostora preko sistema
podnog grejanja sa kotlom na prirodni gas. Ventilacija objekta je prirodna, a izloenost jakim
vetrovima umerena. U skladu sa eljom investitora za prirodnom i paropropusnom izolacijom
spoljni zidovi su izolovani trskom 10 cm i ploama Simprolita 5 cm. Ovo je dovelo da kod
neprimerenog izvoenja radova spoljna povrina ostane prilino neravna pa je kao neka vrsta
sanacije predvien dodatni sloj od 2 cm paropropusnog termoizolacionog maltera.

Nije predvien ni izveden sistem hlaenja. Visoka termoakumulativnost zidova omoguava da
pri dugotrajnim ekstremnim uslovima (leto 2012.g.) unutranja temperatura ne prelazi 28 stepeni.
Alternativno, mogue je u budunosti pri prelasku na grejanje pomou toplotne pumpe kroz
razvod podnog grejanja omoguiti pasivno ili aktivno hlaenje.


4

Slika 1. Prikaz lokaliteta analiziranog objekta
1

0.00

Slika 2. Prikaz situacije analiziranog jednoporodinog stambenog objekta
2

1
www.gis-kragujevac.rs
2
Katastar nepokretnosti Grada Kragujevca

5

Slika 3. Rua vetrova za Kragujevac
3

Slika 4. Zapadna i juna fasada

Slika 5. Istona i severna fasada

3
www.google.rs

6

1.2. Osnovni podaci o zgradi

ZGRADA nova

postojea
Namena zgrade Stambena
Vrsta zgrade Zgrada sa jednim stanom
Mesto (lokacija) Kragujevac
Vlasnik (investitor) Petar Petrovi
Izvoa -
Godina izgradnje 2011-2012
Godina rekonstrukcije/energetske sanacije -
Neto korisna povrina grejanog dela zgrade[m
2
] 190,10

Tabela 1. Osnovni podaci o zgradi

2. LOKACIJA I KLIMATSKI PODACI

2.1. Klimatski podaci i poloaj zgrade

Klimatski podaci
4

Lokacija
Broj stepen dana grejanja HDD 2610
Broj dana grejne sezone HD 180
Srednja temperatura grejnog perioda H,mn [
o
C] 5,5
Unutranja projektna temperatura za zimski period H,i [
o
C] 20
Uticaj vetra
5

Poloaj (izloenost vetru) Umereno zaklonjen
Broj fasada izloenih vetru Vie od jedne fasade

Tabela 2. Klimatski podaci i poloaj zgrade

4
Iz Tabele 6.3 i Tabele 6.5 Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada
5
Iz Tabele 3.4.2.1 Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada

7

2.2. Uslovi komfora

Postizanje komfora uz energetsku efikasnost ove zgrade je obezbeeno pravilnim rasporedom i
orjentacijom prostorija, izborom paropropusne i visokoakumulativne termoizolacije, kvalitetne
savremene drvene stolarije, obezbeivanjem znaajnih solarnih toplotnih dobitaka zimi i
zaititom od direktnog sunevog zraenja leti osenivanjem preko velikih krovnih prepusta
uklopljenih u umadijsku aritekturu ove kue.

Unutranja temperatura se odrava na nivou od 20 stepeni, a u nonim satima se, zbog velike
inercije podnog grejanja obara za 0,5 stepena tako da se grejanje nou ukljuuje samo pri jaim
hladnoama. Prilikom izrazito sunanih zimskih dana, temperatura se u dnevnom boravku podie
iznad zadate usled solarnih dobitaka, i to odlae ukljuenje kotla za kasno popodne. Preko
regulatora protoka u razvodnim ormariima podnog grejanja se balansira grejanje po delovima
(strujnim krugovima) ovog, zbog galerije, skoro monovolumenskog unutranjeg prostora.

Kako je objekat lociran na junoj otvorenoj padini postoji veliki kapacitet za unapreenje
energetske efikasnosti objekta u budunosti korienjem obnovljivih izvora enerije. Ovo se
odnosi na ugradnju solarnih kolektora i toplotne pumpe tipa zemlja-voda,voda-voda ili vazduh-
voda.

Svaka prostorija u kui ima prirodno osvetljenje i prirodnu ventilaciju, ukljuujui i manje
prostorije kao toalet i kotlarnica, a posebno nagalaene su juno orjentisane deje sobe i dnevni
boravak sa trpezarijom. Vetako osvetljenje je prilino razgranato i zadovoljava potrebe svakog
dela unutranjeg prostora.

Objekat je u perifernoj gradskoj zoni, pa u blizini nema buke, a termiki omota poseduje visoka
zvukoizolaciona svojstva. S obzirom na otvorenost prostora nije predviena dodatna zvuna
izolacija izmeu prostorija ili etaa.


8

3. POTRONJA ELEKTRINE ENERGIJE

Pregled potronje elektrine energije po mesecima za period od marta 2013. godine do marta
2014. godine je dat u tebeli i prikazan je grafikonom. Ukupna potronja elektrine energije na
godinjem nivou je oko 8643 [kWh]. Treba imati u vidu da je cena struje u zelenoj zoni za viu
tarifu 5,412 dinara dok je za niu tarifu 1,353 dinara. U plavoj zoni cena vie tarife je 8,118
dinara, a cena nie tarife 2,030 dinara. Tarifiranje se vri na sledei nain plava zona je do 350
[kWh], a zlena zona je od 351 do 1600 [kWh].
6

Potronja elektrine energije mart 2013. mart 2014.
Meseci
Zelena zona Plava zona
Ukupno
[kWh]
Ukupna
cena
din
Via
tarifa[kWh]
Nia
tarifa[kWh]
Via
tarifa[kWh]
Nia
tarifa[kWh]
Mart 238 112 305 95 750 5202
April 230 120 270 140 760 5294
Maj 248 102 108 52 510 3504
Jun 238 112 310 90 750 5305
Jul 245 105 95 45 490 2890
Avgust 238 112 100 70 520 3752
Septembar 248 102 108 52 510 3504
Oktobar 238 112 325 95 770 5752
Novembar 248 102 128 52 560 4120
Decembar 250 100 482 168 1000 7420
Januar 300 50 300 90 740 5195
Februar 222 128 238 200 788 5548
Mart 237 148 157 97 639 4046
Tabela 3. Mesena potronja elektrine energije

6
Rauni za utroenu elektrinu energiju EPS Snabdevanje

9

Grafikon 1. Mesena potronja elektrine energije
3.1. Ukupna potronja elektrine energije

Ukupna potronja struje na godinjem nivou je 8643 [kWh], to u dinarima iznosi 61352 dinara.

Grafikon 2. Mesena potronja elektrine energije u dinarima

3.2. Potronja elektrine energije po jedinici povrine

Prorauni mesene potronje elektrine energije po jedinici povrine su izraunati za isti period
kao i ukupna cena mesene potronje struje i sve je predstavljeno tabelarno i grafikom.

10

Mesena potronja elektrine energije po jedinici povrine
Meseci Ukupno
[kWh]
Povrina objekta [m
2
] [kWh/m
2
]
Mart 750 250,06 3,00
April 760 250,06 3,04
Maj 510 250,06 2,04
Jun 750 250,06 3,00
Jul 490 250,06 1,96
Avgust 520 250,06 2,08
Septembar 510 250,06 2,04
Oktobar 770 250,06 3,08
Novembar 560 250,06 2,24
Decembar 1000 250,06 4,00
Januar 740 250,06 2,96
Februar 788 250,06 3,15
Mart 639 250,06 2,56
Tabela 4. Mesena potronja struje po jedinici povrine

Grafikon 3. Mesena potronja po jedinici povrine

4. POTRONJA VODE

Pregled potronje vode poraunat je za period mart 2013. godine mart 2014. godine. Sve
predstavljeno tabelarno i grafikonom. Ukupna potronja vode na godinjem nivou je oko 360
[m
3
] vode. Tarifiranje potronje vode je na sledei nain potronja do 10 [m
3
] vode po lanu

11

domainstva predsavlja niu tarifu, a potronja preko 10 [m
3
] vode po lanu domainstva je via
tarifa. Cena za niu tarifu je 61,23 dinara po [m
3
], a za viu tarifu je 122,46 dinara po [m
3
].
7

Potronja vode za period mart 2013. - mart 2014.
Meseci Potronja vode [m
3
] Cena vode (din) Ukupna cena(din)
Mart 25 61,23 1530,75
April 28 61,23 1714,44
Maj 28 61,23 1714,44
Jun 25 61,23 1530,75
Jul 30 61,23 1836,90
Avgust 32 61,23 1959,36
Septembar 26 61,23 1591,98
Oktobar 29 61,23 1775,67
Novembar 27 61,23 1653,21
Decembar 26 61,23 1591,98
Januar 29 61,23 1775,67
Februar 28 61,23 1714,44
Mart 30 61,23 1836,90
Tabela 5. Mesena potronja vode

Grafikon 4. Mesena potronja vode

7
Rauni za utroenu vodu JKPVodovod i kanalizacija Kragujevac

12

4.1. Ukupna potronja vode

Ukupna potronja vode na godinjem nivou je 360 m
3
to iznosi u dinarima 22000 dinara.

4.2. Potronja vode po jedinici povrine

Prorauni mesene potronje vode po jedinici povrine su izraunati za isti period kao i ukupna
cena mesene potronje vode i sve je predstavljeno tabelarno i grafikonom.
Potronja vode po jedinici povrine
Meseci Potronja vode [m
3
] Povrina objekta [m
2
] [m
3
/m
2
]

Mart 25 250,06 0,10
April 28 250,06 0,11
Maj 28 250,06 0,11
Jun 25 250,06 0,10
Jul 30 250,06 0,12
Avgust 32 250,06 0,13
Septembar 26 250,06 0,10
Oktobar 29 250,06 0,12
Novembar 27 250,06 0,11
Decembar 26 250,06 0,10
Januar 29 250,06 0,12
Februar 28 250,06 0,11
Mart 30 250,06 0,12
Tabela 6. Potronja vode po jedinici povrine

Grafikon 5. Potronja vode u dinarima

13

Grafikon 6. Potronja vode po jedinici povrine

5. POTRONJA PRIRODNOG GASA

5.1. Ukupna potronja prirodnog gasa

Ukupna potronja prirodnog gasa na godinjem nivou je 2105 [Nm
3
] to iznosi u dinarima
94.000,00 dinara.
8

Potronja prirodnog gasa za period mart 2013. - mart 2014.
Meseci Potronja prirodnog gasa
[Nm
3
]
Cena prirodnog gasa
[din/Nm
3
]

Ukupna cena(din)
Mart
221 44,363 9804,22
April
195 44,363 8650,80
Maj
187 44,363 8296,00
Jun
0 44,363 0
Jul
31 44,363 1375,30
Avgust
31 44,363 1375,30
Septembar
42 44,363 1863,25
Oktobar
54 44,363 2395,60
Novembar
194 44,363 8606,40
Decembar
345 44,363 15305,00
Januar
323 44,363 14329,25
Februar
268 44,363 11889,30
Mart
214 44,363 9493,70

8
Rauni za utoeni prirodni gas JP Srbijagas

14

Tabela 7. Mesena potronja prirodnog gasa

Grafikon 7. Mesena potronja prirodnog gasa za period mart 2013. mart 2014.


15

6. Pregled koeficijenata prolaza toplote kroz termiki omota zgrade
9

Poloaj oznaka
U
[W/(m
2
K)]
Umax
[W/(m
2
K)]
Ispunjeno
DA / NE
Spoljni zid SZ1 0,232 0,4 DA
Spoljni zid
SZ1a 0,270
0,4 DA
Spoljni zid
SZ1b 0,211
0,4 DA
Spoljni zid
SZ1c 0,242
0,4 DA
Spoljni zid
SZ1d 0,256
0,4 DA
Spoljni zid
SZ2 0,260
0,4 DA
Tavanica ispod terase RK 0,248 0,2
DA
Tavanica iznad terase MK t 0,202 0,3
DA
Tavanica ispod tavana MK 1 0,246
0,4 DA
Tavanica ispod tavana MK 2 0,293
0,4 DA
Pod na tlu P1 0,257 0,4
DA
Prozor PR1 1,782 1,5 NE
Prozor
PR2 1,768
1,5 NE
Prozor
PR3 1,692
1,5 NE
Prozor
PR4 1,819
1,5 NE
Prozor
PR5 1,901
1,5 NE
Balkonska vrata BV1 1,765
1,5 NE
Spoljna vrata SV1 2,000
1,6 NE
Spoljna vrata SV2 2,200
1,6 NE

Tabela 8. Koeficijenti prolaza toplote kroz termiki omota zgrade

7. PODACI O TERMOTEHNIKIM SISTEMIMA

7.1.Izvod iz tehnikog opisa
7.1.1.Sistem grejanja

- Objekat je prikljuen na distributivnu gasovodnu mreu i kao osnovni energent se koristi
prirodni gas. U prostoriji kotlarnice se nalazi konvencionalni kotao na prirodni gas snage 24 kW.
- Sistem grejanja ove zgrade je povrinsko podno grejanje ugraeno u podove svih
prostorija, osim na stepenicama. Toplota se razvodi grejnim fluidom toplom vodom

9
Iz Tabele 3.4.1.3, Tabele 3.4.1.4, Tabele 3.4.1.5, i Tabele 3.4.1.8 Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada

16

maksimalne temperature polaznog voda do 45 stepeni, a povratnog do 40 stepeni. Cirkulacioni
krugovi sistema podnog grejanja su ugraeni u cementnu kouljicu. U svim prostorijama su
podovi od keramikih ploica to doprinosi veoj akumulaciji toplote u podovima.
- Pored pumpe u kotlu kombi bojleru u sistemu su i dve cirkulacione pumpe za svaku
etau posebno. Na svakoj etai se nalazi razvodni ormari koji slui razvod grejnog fluida preko
sabirnika i razdelnika do svakog cirkulacionog kruga. U objektu se nalaze dva ormaria, jedan
na prizemlju sa 8 strujnih krugova i drugi na spratu sa 6 strujnih krugova. U ormariima se
nalaze regulatori protoka za svaki strujni krug posebno. Prosena duina strujnih krugova je 85
m. Cirkulacioni krugovi sistema podnog grejanja su izvedeni od ``PEX- a`` (od visoko
umreenog polietilena). Iz gasnog kotla kree potisni vod koji napaja hidraulinu skretnicu iz
koje ide cevovod koji napaja sabirnik i razdelnik tople vode u kunoj instalaciji. Iz razdelnika
tople vode razvode se dve grane, jedna za prizemlje, druga za sprat i svaka ima svoju
cirkulacionu pumpu iji su napori usklaeni sa cevnom mreom u instalaciji podnog grejanja.
Zaporna armatura je ugraena ispred i iza svake cirkulacione pumpe kao i na polaznom i
povratnom vodu cevne instalacije iz gasnog kotla. Svaki razvodni ormari podnog grejanja ima
svoje zaporne mini ventile za svaki strujni krug kao i po jedan na potisnom i povratnom vodu.
Takoe, u svim ormariima se nalazi i sledea oprema: ventil za punjenje i pranjenje instalacije,
ozrani ventil, termomanometar kao i regulatori protoka za svaki strujni krug podnog grejanja.
- Sistem se automatski regulie pomou sobnog beinog programibilnog termostata koji
je podeen da odrava 20 stepeni danju i 19,5 nou sa pomerenom promenom reima vikendom.
Nema prekida u radu zbog inertnosti sistema. Lokalna regulacija svakog kruga podnog grejanja
je mogua preko meraa protoka u ormanima po etaama. Utroena energija za grejanje objekta
se meri preko zapreminskog utroka gasa koji se oitava na merilu protoka gasa u merno-
regulacionom setu koji se nalazi na fasadnom spoljnom zidu kotlarnice na ulazu u gasnu
instalaciju objekta. Ova koliina se obraunava po propisanoj metodologiji koju sprovodi
distributer gasa i svodi se na uveanje oitane koliine za, u zimskim mesecima proseno, 7,5%
koja se zatim mnoi sa donjom kalorinom moi prirodnog gasa to daje energiju koju je zgrada
potroila za grejanje ukljuujui i gubitke sistema grejanja, tj. isporuenu energiju za grejanje
objekta.
7.1.2.Sistem klimatizacije

- Nije izveden ni projektovan.

7.1.3.Sistem za pripremu STV

- Sistem pripreme STV je centralni, kombinovani sa snadbevanjem na gas i elektrinu
energiju.
- U kotlarnici se nalazi akumulacioni centralni rezervoar kapaciteta 300 litara koji ima
elektrini greja kao i mogunost da se STV preko ugraena dva izmenjivaa priprema iz jo dva

17

izvora (na primer solarni kolektor i sl.). Izolacija rezervoara je 5cm mineralne vune, a razvodna
mrea STV je unutar termikog omotaa.
- Paralelno sa tim, postoji snadbevanje toplom vodom iz gasnog kotla kombi bojlera.
Prebacivanje sa jednog sistema na drugi je runo. Oba sistema imaju automatsku regulaciju.

Podaci o termotehnikim sistemima u zgradi
Sistem za grejanje (lokalni, etani, centralni, daljinski) Centralni
Toplotni izvor Gasni kotao
Sistem za pripremu STV (lokalni, centralni, daljinski) Centralni

Toplotni izvor za STV
Akumulacioni
centralni bojler od
300 litara sa
kombinovanim
snadbevanjem (gas i
el. energija)
Sistem za hlaenje (lokalni, etani, centralni, daljinski) Nije izveden
Izvor energije koji se koristi za hlaenje -
Ventilacija (prirodna, mehanika, mehanika sa rekuperacijom) Prirodna
Izvor energije za ventilaciju -

Vrsta i nain korienja sistema sa obnovljivim izvorima
Sistem grejanja i STV
je prilagoen
buduem korienju
OIE
Udeo OIE u potrebnoj toploti za grejanje i STV [%] -

Tabela 9. Podaci o termotehnikim sistemima u zgradi

7.2.Gubici toplote

7.2.1.Faktor oblika zgrade i udeo transparentnih povrina

Podaci o zgradi
Neto povrina grejanog dela zgrade f m
2
190,10
Zapremina grejanog dela zgrade V m
3
690,2
Faktor oblika f0 m
-1
0,77
Udeo transparentnih povrina % 8,14

Tabela 10. Podaci o zgradi


18

7.2.2.Transmisioni gubici toplote zgrade HT [W/K]
7.2.2.1.Povrinski transmisioni gubici HTS [W/K]
10

Opis graevinskog
elementa
Oznaka
U
(W/m
2
K)
A(m
2
) Fx U * A * Fx
Spoljni zid SZ1 0,232 109,30 1 25,36
Spoljni zid SZ1a 0,270 35,00 1 9,45
Spoljni zid SZ1b 0,211 30,00 1 6,33
Spoljni zid SZ1c 0,242 10,00 1 2,42
Spoljni zid SZ1d 0,256 27,00 1 6,91
Spoljni zid SZ2 0,260 25,00 1 6,50
Tavanica ispod terase RK 0,248 6,50 1 1,61
Tavanica iznad terase MKt 0,202 6,10 1 1,23
Tavanica ispod tavana MK1 0,246 100,00 0,857 21,08
Tavanica ispod tavana MK2 0,293 25,00 0,857 6,28
Pod na tlu P1 0,257 110,80 0,5 14,24
Prozor PR1 1,782 14,51 1 25,86
Prozor PR2 1,768 6,00 1 10,62
Prozor PR3 1,692 7,59 1 12,84
Prozor PR4 1,819 2,09 1 3,81
Prozor PR5 1,901 3,87 1 7,35
Balkonska vrata BV1 1,765 5,79 1 10,23
Spoljna vrata SV1 2,000 3,22 1 6,44
Spoljna vrata SV2 2,200 1,44 1 3,17

Ukupno 529,22 181,73
HTS=181,73 W/K
Tabela 11. Povrinki transmisioni gubici

7.2.2.2.Linijski transmisioni gubici HTB [W/K]
HTB = 0.1 * A = 0.1 * 529,22 = 52,92 W/K
HTB = 52,92 W/K

7.2.2.3.Ukupni trnsmisioni gubici HT [W/K]
HT = HTS + HTB = 181,73 + 52,92 = 234,65 W/K
HT = 234,65 W/K

10
Iz Tabele 3.4.1.3 Pavilnika o energetskoj efkasnosti zgrada

19

7.2.2.4.Specifini transmisioni gubitak toplote zgrade HT [W/(m
2
K)]
11

HT = HT / A = 234,65 / 529,22 = 0,44

HT [W/(m
2
K)]
12
HTmax [W/(m
2
K)]
Ispunjeno
DA/ NE
0,44 0,49 DA
Tabela 12. Specifini transmisioni gubitak

7.2.3.Ventilacioni gubici toplote zgrade Hv [W/K]
13

Hv = 0.33 * V * n = 0.33 Wh/m
3
K * 514,20m
3
* 0,5h
-1
= 84,84 W/K

Zapremina grejanog prostora V [m
3
] 514,20
Zaptivenost prozora dobra
Broj izmena vazduha n [h
-1
] 0,5
Koeficijent ventilacionog gubitka Hv [W/K] 84,84

Tabela 13. Ventilacioni gubici toplote zgrade

7.2.4.Ukupni gubici toplote

Spoljna temperatura: H,e = -15,0
o
C
Unutranja temperatura: H,I = 20
o
C
Razlika temperatura: H,e - H,I = 20 (-15,0) = 35,0
o
C ()

Podaci o gubicima toplote raun [kW]
Transmisioni gubici kroz netransparentni
deo omotaa zgrade
(104,6+(104,6/181,7)*52,9)*35,0/1000 4,72
Transmisioni gubici kroz prozore i vrata (77,1+(77,1/181,7)*52,9)*35,0/1000 3,49
Ventilacioni gubici kroz prozore i vrata 84,84*35,0/1000 2,97
Ukupni gubici toplote 4,72 + 3,49 + 2,97 11,18

Tabela 14. Ukupni gubici toplote

11
Prema odeljku 3.4.2.3 Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada
12
Iz Tabele 3.4.2.3.1 Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada
13
Odreuje se prema odeljku 3.4.2.2 Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada.


20

7.3. Ulazni podaci za proraun dobitaka toplote

7.3.1. Orijentacija i povrina pozicija
Dato u narednim tabelama sa proraunom dobitaka toplote, kao i podaci o mesenim
vrednostima sunevog zraenja u grejnom periodu.

7.3.2. Ulazni podaci za proraun dobitaka od Sunevog zraenja
14

Faktor osenenostiFsh Varira, prikazan kod svake pozicije
Faktor propustljivosti Sunevog zraenja za staklo
g,gl
0,61
Faktor rama Ffr Varira, prikazan kod svake pozicije
Emisivnost spoljne povrine zida ,sc 0,6
Otpor prelazu toplote za spoljnu stranu zida Rs,c 0,04
Tabela 15. Dobitak od Ssunevog zraenja

7.3.3.Ulazni podaci za proraun dobitaka toplote od unutranjih izvora
15

Odavanje toplote ljudi Qlj W/m
2
1,20
Dobitak od el.ureaja qel kWh/m
2
20
Prisutnost tokom dana h 12
Tabela 16. Ulazni podaci za proraun dobitaka toplote
8. PODACI O SISTEMU GREJANJA I NAINU REGULACIJE

Podaci o sistemu grejanja
Ureaj koji se koristi kao izvor (kotao, toplotna
podstanica, toplotna pumpa)
Gasni kotao kombi bojler
Instalisani kapacitet [kW] 24
Efikasnost, stepen korisnosti [%] 88%
Godina ugradnje 2012
Energent Prirodni gas
Donja toplotna mo [kWh/kg] [kWh/m
3
] 33 338,00 k/m
3
(9,26 kWh/m
3
)
Emisija C2 [kg/m
2
a] 20,55 kg/m
2
a
Tabela 17. Podaci o sistemu grejanja

14
Iz tabele 6.6 Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada
15
Podaci za proraun dobitaka toplote od unutranjih izvora dati su u tabeli 6.5. Pravilnika o energetskoj
efikasnosti zgrada


21

Podaci o nainu regulacije
Automatska regulacija rada kotla/izvora (da / ne) da
Centralna regulacija toplotnog uinka (da / ne) da
Lokalna regulacija toplotnog uinka (da / ne) da
Dnevni prekid u radu sistema (sati u danu) 0
Nedeljni prekid u radu sistema (dana u nedelji) 0
Sezonski prekid u radu sistema (dana u sezoni) 0
Ukupno trajanje grejne sezone (asova) 180 24 = 4320
Broj radnih sati tokom grejne sezone 750
Prosean broj osoba u zgradi 6
Tabela 18. Podaci o nainu regulacije

8.1.Proraun godinje isporuene energije za grejanje
k = 0,88 konvencionalni gasni kotao snage 24 kW
c = 0,95 neizolovana cevna mreaunutar termikog omotaa zgrada
r = 0,95 automatska centralna i lokalna regulacija bez podele na zone
QH=QH,nd/( kxcxr )=13640,35/( 0,88x0,95x0,95 )=13640,35/0,79=13640,35x 1,26
QH = 17174,9 kWh/a
QH,ls=(1-0,79)x17174,9=3534,5kWh/a godinji gubici energije sistema za grejanje

8.2.Proraun potronje primarne energije za grejanje
16

Dve cirkulacione pumpe snage 140 W kao i pumpa u gasnom kotlu snage 60 W rade u vremenu
rada kotla koje se utvruje na osnovu godinje isporuene energije za grejanje i snage kotla.
n = 17174,9 kWh / 24 kW = 715,62 h
n = 750 h
Pp = 140 + 140 + 60 = 340 W
Pp = 0,34 kW
Qaux = n x Pp = 750 x 0,34 = 255 kWh/a
fprim,1 = 1,1 faktor pretvaranja za energent prirodni gas
fprim,2 = 2,5 faktor pretvaranja za elektrinu energiju koju koriste cirkulacione pumpe.
Eprim = fprim,1 x QH + fprim,2 x Qaux = 1,1 x 17174,9 + 2,5 x 255

Eprim = 19529,9 kWh/a

16
PremaTabeli 6.12 Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada

22

8.3.Proraun emisije C2
17

EMCO2 = 0,2 kg/kWh emisija C2 za energent prirodni gas
C2 = Eprim x EMCO2 = 19529,9 x 0,2 = 3906,0 kg/a
C2 = 3906,0 / 190,1 = 20,55 kg/m
2
/
9. ENERGETSKE POTREBE ZGRADE

9.1.Proraun godinje potrebne finalne energije za grejanje

Tabela 19. Potrebna finalna energija
Mesec QH,ht Qsol, gl Qsol,c Qsol Qlj Qel Qint QH,gn QH,nd
Okt 885,45 436,86 34,18 471,04 39,67 151,0 190,6 661,68 237,01
Nov 2983,80 498,95 38,51 537,46 82,08 312,3 394,4 931,87 2070,57
Dec 4092,12 385,53 29,60 415,13 84,82 322,7 407,6 822,69 3285,89
Jan 4443,52 477,18 36,76 513,94 84,82 322,7 407,6 921,49 3540,46
Feb 3634,68 661,15 52,12 713,27 76,61 291,5 368,1 1081,39 2574,92
Mar 3071,92 896,08 72,88 968,95 84,82 322,7 407,6 1376,51 1722,94
Apr 901,36 475,97 40,34 516,31 39,67 151,0 190,6 706,94 208,56

Tabela 20. Potrebna finalna energija

Dijagram potrebne toplote za grejanje po mesecima:

Grafikon 8. Potrebna toplota za grejanje po mesecima

17
Prema Tabeli 6.13 Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada

23

10. PREDLOZI I MERE POBOLJANJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI

10.1.Mere za utedu elektrine energije

Jedna od mogunosti smanjenja potronje energije je smanjenje neracionalnalnosti u korienju.
Krenimo prvo od osvetljenja, na kome se moe poprilino utedeti. Koristimo lustere sa nekoliko
sijalinih mesta, ali da li ba uvek moraju da svetle sve sijalice, problem je koji se moe razreiti
sa dva prekidaa, tako da na lusteru razdvojimo minimalno i maksimalno osvetljenje. Kada se
tome doda mogunost upotrebe tedljivih neonskih sijalica, ili LED sijalica, brzo emo shvatiti
da ne gubimo nita na kvalitetu svetla, a puno emo osetiti prilikom plaanja rauna. Dodajmo
ovoj meri i naviku da gasimo svetlo tamo gde ne treba, kao to su hodnici, spoljanje osvetljenje,
reflektori.
Druga znaajna mera utede je upotreba jaih potroaa elektrine struje u reimu jeftine struje,
to je izvodljivo tamo gde ima dvotarifno brojilo. Tu spadaju bojleri, ve-maine, maine za
pranje sua. Mnogi smatraju da je racionalnije da se bojler dri stalno ukljuen, to nije tano.
To se posebno odnosi na male protone bojlere u kuhinjama koji su dosta veliki potroai. Od
ostalih racionalnih mera pomenimo mogunost iskljuivanja svih ureaja koji ponekad
nepotrebno rade. Iako raunari nisu veliki potroai, nije potrebno da rade kada smo zabavljeni
drugim poslovima. Ili, recimo, nije potrebno ukljuivati klimu ako se moe napraviti prirodna
ventilacija, ili ako smo pri gradnji objekta razmiljali o kvalitetnoj termo-izolaciji. Neke od
znaajnih mera kojih bi se trebalo svako domainstvo da se pridrava:
Za Ve maine i maine za pranje sudova:
Ukljuivati je samo kad je puna
Pridravati se preporuenih programa
Koristiti krae cikluse pranja
Umesto maine za suenje, ve suiti napolju
Za rerne i porete:
Koristiti mikrotalasnu kad je to mogue
Rerne, kad je mogue, koristiti na niim temperaturama
Predgrevati rerne samo kad je to neophodno
Kod poreta na gas ili elektrinu energiju, nastojati da veliina suda odgovara
veliini gorinika (ringle)
Koristiti poklopac
Za friider i zamriva:
Proveriti zaptivanja vrata tj. curenje vazduha
Drati friider podalje od rerne ili maine za pranje sudova

24

Ukoliko je mogue, postaviti friider na mestu gde postoji cirkulacija fazduha
Termostat drati na oko 3
o
C
Ukoliko postoji, ukljuiti reim za utedu energije
Ne otvarati vrata bez potrebe
Za bojler:
Ukoliko je dovoljnog kapaciteta, postaviti termostat na 50
o
60
o
C
Izolovati bojler i cevi za toplu vodu, koristiti tu umesto kade
Koristiti glave za tu koje pravilno rade i pri niim protocima

10.2. Mere utede za toplotnu energiju

10.2.1. Toplotne pumpe
Toplotna pumpa je ureaj koji, po definiciji apsorbuje toplotnu energiju sa jedne lokacije
(spoljni izvori energije) i premeta je na drugu lokaciju (objekat koji se greje ili hladi). Za veinu
kunih i komercijalnih primena, dva najbitnija reima rada su hlaenje i grejanje.
Toplotna pumpa radi na priblino istom principu kao i kuni rashladni aparati (npr. friider i
klima). Razlika je samo u smeru u kome se vri predavanje toplotne energije. Zadatak ureaja je
da automatski dri temperaturu u odgovarajuem opsegu, u objektu tokom godine, svejedno da li
to bilo hlaenje (leti) ili grejanje (zimi). Principijelno, nema razlike u procesu rada ureaja
prilikom grejanja ili hlaenja objekta.
Koristi jedan od osnovnih zakona termodinamike da energija se nemoe ni stvoriti ni unititi ve
samo da promeni svoj oblik i svoje mesto postojanja. Toplotne pumpe NE proizvode energiju
samostalno. Sama toplotna pumpa nee imati nikakvog dejstva ukoliko nije prikljuena na izvor
energije tipa zemlje, vode ili vazduha. Toplotna pumpa e doprineti njenom najboljem i
najjevtinijem iskorienju.
Naziv toplotne pumpe je relativno nova fraza za veinu ljudi u poslovima grejanja i hlaenja i
kao takva prvi put se uvodi na trite osamdesetih godina prolog veka. Ipak, toplotna pumpa je
samo drugi nain za rei rashladni ureaj sa kojima se stalno sreemo tipa kunih friidera, klima
ureaja, rashladnih vitrina i mnogih drugih. Ovi ureaji mogu punim pravom da se nazovu
toplotnim pumpama jer rade na principu uzimanja toplote na jednom mestu i premetanja na
drugo. Ipak, dobili su naziv rashladni ureaji po svojoj primarnoj funkciji hlaenja. Primer nam
je friider koji hladi hranu tako to oslobaa toplotu na svojoj zadnjoj strani (reetke). Mnogi su
primetili toplotnu energiju koja se tu oslobaa i verovatno se pitali kako mogu da je iskoriste. U
reimu grejanja one hlade vodu ili vazduh u spoljanjem prostoru i tako sakupljenu toplotnu
energiju prenose u unutranji prostor koji grejemo. Nadamo se da smo vam sa ovih par reenica
pribliili nain rada i misteriju oko proizvodnje toplotne energije ni iz ega.

25

Ureaj koji koristi princip rada toplotnih pumpi je prvi put prikazan 1834. godine. Jacob Perkins,
ameriki inenjer, dizajnirao je ureaj koji proizvodi kocke leda i to je bila pretea modernih
isparivakih sistema. 1926. godine General Eletric je napravio sistem rada toplotne pumpe na
osnovu kojih funkcioniu i dananji moderni ureaji. Svima je poznato da naftni lobi jo uvek
dri svoje pozicije, pa je to jo jedan razlog zato ova zelena tehnologija nije doivela
ekspanziju u nivou koji opravdano zasluuje.

Slika 6. Toplotna pumpa
Sistem grejanja toplotnim pumpama sastoji se od izvora toplotne energije, same toplotne
pumpe i sistema za distribuiranje i uvanje toplotne energije.
1. Toplotna energija koja se uzima iz okoline (obino, temperature se kreu u intervalu +7C do
+14C) ulazi u ispariva pumpe. U cevi se nalazi gas R407c koji preuzima tu energiju. Ovaj
gas zadrava svoje stanje ak i na temperaturama ispod nule.
2. Gas zatim ulazi u kompresor i podie se na vii pritisak to dovodi do znaajnog poveanja
njegove temperature (uglavnom +90-95C, mada moe i vie).
3. Unutar zatvorenog sistema izmenjiva toplote vri predavanje toplote gasa na sistem za
grejanje.
4. Zahvaljujui predaji toplotne energije gas se vraa na prvobitnu temperaturu koji se zatim
dovodi do ekspanzionog suda i ventila, ime se pritisak vraa u poetno stanje. Potom se gas
vraa u ispariva gde proces poinje ponovo

Grejanje i hlaenje korienjem toplotnih pumpi predstavljaju primarni pravac u svetu i
evropskoj uniji skokom cena energenata u poslednjih par godina. Naime, evropska unija je
napravila normative u kojima se kae da svi objekti izgraeni posle 2015-te godine moraju da
imaju energetski efikasan sistem grejanja i hlaenja koji se pored slinih mahom zasniva na
geotermalnoj energiji (toplotnim pumpama).


26

10.2.2 Viesmann vazduh/voda toplotna pumpa Vitocal 200-S

Nominalni toplotni kapacitet od 4.5 do 14.6 kW
Za grejanje i hladjenje novih i postojeih objekata.
Ova toplotna pumpa koristi povoljnu energiju vazduha iz okruenja. Pogodna je kako za
novogradnju (slika 8) tako i za modernizaciju postojeih objekata. Takoe je mogua i odlina
kombinacija sa postojeim generatorima toplote u objektu (slika 9).
Slika 8.Princip instalacije toplotne pumpe Slika 9. Kombinacija toplotne pumpe sa postojeim
generatorima toplote
Toplotna pumpa Vitocal 200-S je alternativno reenje sistema za grejanje, ili sistema koji
se koriste i za grejanje i za hlaenje. Vitocal 200-S koristi toplotu iz spoljanjeg vazduha.
Spoljanja jedinica koja je otporna na atmosferske uticaje je fleksibilna po pitanju postavljanja, i
zahvaljujui kompaktnim dimenzijama se moe lako montirati na spoljanji zid. Slobodno
postavljanje ispred objekta ili na ravnom krovu je takoe mogue. Unutranja jedinica se moe
postaviti poput bilo kog drugog generatora toplote u podrumu ili nekoj drugoj prostoriji u kui.
Ona poseduje neophodnu hidrauliku, izmenjiva toplote, cirkulacionu pumpu i trokraki preklopni
ventil za komforno snabdevanje sistema grejanja i pripremu tople vode. Trostepeni protoni
elektrini greja je ve serijski integrisan kod modela koji radi i grejanje i hlaenje (tip AWB-
AC). Tokom leta se toplotna pumpa Vitocal 200-S, tip AWB-AC moe koristiti i za hlaenje
Slika 7. Toplotna pumpa Vitocal 200-S

27

prostorija. Za tu namenu se mogu koristiti ventilator konvektori ili panelni sistemi grejanja
(podno i zidno).
Efikasno i ekonomino
Toplotna pumpa Vitocal 200-S radi posebno tedljivo pri deliminom optereenju. U tu svrhu
ureaj koristi prednosti DC-Inverter tehnologije. Na ovaj nain se podeava kapacitet
kompresora, preko modulacionog naina rada, tano prema potrebi i isporuujue eljenu
temperature. Posebno efikasna i pogodna je bivalentna primena split toplotne pumpe Vitocal
200-S za modernizaciju objekta. U ovom sluaju postojee postrojenje se koristi za pokrivanje
piceva u sluaju ekstremno niskih temperatura.
Tihi rad zbog regulacije broja obrtaja
Modulacion rad toplotne pumpe Vitocal 200-S redukuje broj paljenja i gaenja. Dodatno su
ventilator sa promenjivim brojem obrtaja i kompresor izuzetno tihi, kako pri radu sa
maksimalnim kapacitetom.
Komforna Vitotronic regulacija
I korisnik instalacije i struna osoba dobijaju dodatne koristi preko jednostavne za upotrebu
inovativne regulacije Vitotronic 200: menijem voenja ragulacija je logina i jednostavno
razumljiva. Veliki panel je osvetljen, sa podeavanjem kontrasta i lak za itanje. Prosutna je i
funkcija za pomo koja Vas informie o daljim moguim merama. Grafika opsluna povrina
Vam dodatno omoguuje vizuelan prikaz kriva grejanja i hlaenja. Dodatne komponente iz
naeg programa se mogu jednostavno pogoniti. Po potrebi mogue je postaviti opslunu jedinicu
na zidu na rastojanju do 5 metara od toplotne pumpe Vitocal 200-S.
18

10.2.3 Potronje toplotne pumpe
Za objekat grejne povrine 190m
2
potronja toplotne pumpe tokom grejne sezone iznosila bi
27.000 [kWh] to u dinarima iznosi 50.000 dinara.
U narednoj tabeli predstavljena je potronja toplotne pumpe tokom grejne sezone.

18
http://www.viessmann.rs/sr/porodicne_kuce/proizvodi/toplotne_pumpe/Vitocal_200-S.html


28

Tabela 21. Potronja toplotne pumpe
Potronja toplotne pumpe [kWh] din
Zelena tarifa sezona: 6.300 7.995
Plava tarifa sezona: 18.500 30.993
Crvena tarifa sezona: 5.000 11.102
Ukupno po grejnoj sezoni: 27.000 50.000,00
10.2.4 Uteda u emisiji CO2:

11kWh = 39.600 KJ

39600KJ/10000KJ/kg = 3,96 kg uglja
Lignit sadri 65% ugljenika, pa je emisija C za lignit eC=0,65*3,96 = 2.57kg/kWh C, a emisija
CO2 je 2,57*(44/12)=9,4 kg/kWh CO2

Ukupna emisija CO2:
3,96*0,33*9,4=12,28 kg/kWh
19

10.2.5 Proraun utede korienjem toplotne pumpe
Za grejanje dobro izolovanog objekta potrebno je 190 [m
2
]

* 50 + 6 osoba *200[W] = 10.200[W]
Biramo toplotnu pumpu snage 11[kW].
Cena Vitocal 200-S toplotne pumpe toplotnog kapaciteta 11 [kw] je 6.768,00 evra.
20

19
http://www.ugalj.rs/produkti.php
20
http://www.viessmann.rs/sr/service/kontakt.html,011/309-78-87

Grafikon 9. Potronja toplotne pumpe
0
2,000
4,000
6,000
8,000
10,000
12,000
14,000
16,000
18,000
20,000
Zelena tarifa sezona: Plava tarifa sezona: Crvena tarifa sezona:
[
k
W
h
]
Tarife potronje

29

Ovaj objekat troi godinje za grejanje na gas 94000 dinara, ugradnjom toplotne pumpe utedelo
bi se 44000 dinara na godinjem nivou.
Na sledeem grafikonu prikazana je uporedna potronja gasa i toplotne pumpe na godinjem
nivou u dinarima.

Grafikon 10. Potronja gasa i toplotne pumpe

Kako je godinja uteda instalacijom toplotne pumpe okvirno 44000 dinara, tj. prema
srednjem kursu Narodne banke Srbije 380 evra
21
, period otplate investicije u tom sluaju je:

Po = 6,768/380 = 17,8 18 godina

21
http://www.nbs.rs/internet/cirilica/index.html

30

LITERATURA

[1]www.gis-kragujevac.rs , 15.05.2014.
[2]Katastar nepokretnosti Grada Kragujevca, 15.05.2014.
[3]www.google.rs , 15.05.2014.
[4],[5],[9],[10],[11],[12],[13],[14],[15],[16][17]http://www.ingkomora.org.rs/strucniispiti/downl
oad/ee/PRAVILNIK_O_EEZ_za%20obuku.pdf, 17.05.2014.
[6]Rauni za utroenu elektrinu energiju EPS Snabdevanje
[7]Rauni za utroenu vodu JKPVodovod i kanalizacija Kragujevac
[8]Rauni za utoeni prirodni gas JP Srbijagas
[18]http://www.viessmann.rs/sr/porodicne_kuce/proizvodi/toplotne_pumpe/Vitocal_200-S.html,
16.06.2014.
[19]http://www.ugalj.rs/produkti.php, 21.06.2014
[20]http://www.viessmann.rs/sr/service/kontakt.html,011/309-78-87
[21]http://www.nbs.rs/internet/cirilica/index.html, 16.06.2014.

Seminarski Rad - Energetska Revizija Objekta

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Seminarski Rad - Energetska Revizija Objekta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Predmet: Energija i ivotna sredina

You might also like