1

PROIZVODNE TEHNOLOGIJE uvodni as (Dr Vuki Lazi, vanr. prof.)

I PREDAVANJE PRVI AS: Uvod u proizvodne tehnologije. Osnovni pojmovi i definicije.
Razvrstavanje proizvodnih tehnologija. Znaaj kompjuterske integracije sistema u proizvodnim
tehnologijama.
Uvodne napomene
Tehnologija (tehne-zanat, vetina, logos-nauka) nauka o zanatu, moe se definisati i kao primenjena
nauna disciplina, koja se bavi prouavanjem i razvojem sredstava i metoda proizvodnje.
Postoji vei broj podela proizvodnih tehnologija, prema razliitim nacionalnim standardima
pojedinih zemalja, strukovnih udruenja i organizacija (sl. 1).
Pre prelaska na podelu proizvodnih tehnologija, treba se podsetiti nekih osnovnih pojmova koji su
usko vezani za razumevanje tehnolokih procesa, kao to su:
Sistem predstavlja skup meusobno povezanih jedinki u jednu celinu po odreenim pravilima i
zakonitostima.
Poslovni sistem je najiri kompleks i sastoji se od jednog ili vie proizvodnih sistema (npr. fabrika za
proizvodnju automobila, fabrika za proizvodnju kamiona, ...) ili poslovni sistem je organizacioni sistem
"koji funkcionie radi ostvarivanja odreenih ciljeva makroekonomskih sistema i zaposlenih" (makro,
mikro ciljevi).
Proizvodni sistem se sastoji iz jednog ili vie tehnolokih sistema u kome se pojavljuje najmanje
jedan obradni sistem (npr. sistem za toplo kovanje, ...) ili proizvodni sistem je podsistem poslovnog
sistema "sa isto proizvodnim funkcijama i delom razvojnih, upravljakih i logistikih funkcija".
Koordinacija ovih podsistema ostvaruje se preko sistema upravljanja.
Tehnoloki sistem obuhvata liniju ili skup maina gde se od sirovine ili polufabrikata izrauju gotovi
delovi, podsklopovi ili sklopovi (npr. linija za izradu kutije mosta kamiona, tehnoloka linija za montau
menjaa automobila, ...).
Sistem za oblikovanje je iri sistem u odnosu na obradni sistem i predstavlja zaokruenu celinu
odreenog procesa (npr. automatska viepoziciona presa za duboko izvlaenje).
Obradni sistem obuhvata odreenu mainu, presu ili grupu maina koje izvode odreene operacije
(npr. hidraulina presa za fino razdvajanje, aparat za takasto zavarivanje, stubna builica, ...).
Pod pojmom proces podrazumeva se transformacija informacija, energije i materijala od sirovine ili
polufabrikata do gotovog dela ili proizvoda. Procesi se (u okviru proizvodnog mainstava) mogu podeliti
na:
proizvodne procese,
tehnoloke procese,
procese oblikovanja i
obradne procese.
Operacija je deo obradnog procesa i predstavlja konaan zavretak jedne celine obradnog procesa ili
operacija je "proces transformacije na jednom radnom mestu (obradnom sistemu) u neprekidnom
vremenskom toku".
Zahvat predstavlja osnovni tehnoloki deo obradnog procesa u okviru jedne operacije.
Pomone aktivnosti se odnose na operacije pripreme, postavljanja, stezanja, podeavanja i tsl.
2
Koriste se jo i pojmovi: polazni komad ili polazni materijal, predmet obrade ili deo u fazi izrade i
gotov deo.

PROIZVODNE TEHNOLOGIJE
Tehnologija obrade metala
LIVENJE
DEFORMISANJE
REZANJE
ZAVARIVANJE
TERMIKA OBRADA
Tehnologija zatite
Lakiranje
Elektrostatika zatita
PVD i CVD postupak
Galvanizacija
Tehnologija obrade plastinih masa
Livenje
Presovanje
Brizganje
Sinterovanje
Ekstruzija
Kaladrovanje
Izvlaenje
Duvanje
Termiko oblikovanje
Tehnologija obrade keramike
Bruenje
Honovanje
Lepovanje
Tehnologija obrade drveta
Pilenje (kruno, trakasto, gaterom, ...)
Blanjanje
Bruenje
Frezovanje
Buenje
Tehnologija proizvodnje elektronskih
poluprovodnikih elemenata
Proizvodnja unutar belih (istih) prostora
Tehnologija reciklae
Reciklaa proizvoda od gvozdenih (eleznih)
materijala
Reciklaa proizvoda od obojenih (neeleznih)
materijala
Reciklaa plastike
Reciklaa papira
Slika 1. Pregled najvanijih proizvodnih tehnologija
3
Prema DIN 8550 izvrena je podela proizvodnih tehnologija na est glavnih grupa i to s obzirom na:

1. STVARANJE OBLIKA,
2. IZMENU OBLIKA (FORME) i
3. IZMENU SVOJSTAVA MATERIJE (sl. 2).

STVARANJE
OBLIKA
IZMENA OBLIKA
IZMENA
SVOJSTVA
MATERIJALA
Glavna grupa 1 Glavna grupa 2 Glavna grupa 3 Glavna grupa 4 Glavna grupa 5 Glavna grupa 6
PRIMARNO
OBLIKOVANJE

DEFORMISANJE

RAZDVAJANJE

SPAJANJE

NANOENJE
ZATITNIH
PREVLAKA

IZMENA
SVOJSTVA
MATERIJALA

P
R
I
M
A
R
N
O

O
B
L
I
K
O
V
A
N
J
E
-
L
I
V
E
N
J
E

j
e

p
o
s
t
u
p
a
k

p
r
o
i
z
v
o
d
n
j
e

n
e
k
o
g

v
r
s
t
o
g

t
e
l
a

i
z

m
a
t
e
r
i
j
e

p
r
o
i
z
v
o
l
j
n
o
g

o
b
l
i
k
a

p
u
t
e
m

s
t
v
a
r
a
n
j
a

z
a
j
e
d
n
i

k
o
g

s
a
d
r

a
j
a

(
l
i
v
e
n
j
e

u

p
e
s
k
u
,

l
i
v
e
n
j
e

p
o
d

p
r
i
t
i
s
k
o
m
,

l
i
v
e
n
j
e

u

k
o
k
i
l
a
m
a
,


.
.
.
)
.

D
E
F
O
R
M
I
S
A
N
J
E

j
e

t
e
h
n
o
l
o

k
i

p
o
s
t
u
p
a
k

p
l
a
s
t
i

n
e

i
z
m
e
n
e

o
b
l
i
k
a

v
r
s
t
o
g

t
e
l
a

u
z

z
a
d
r

a
v
a
n
j
e

i
s
t
e

m
a
s
e

i

o

u
v
a
n
j
e

k
o
m
p
a
k
t
n
o
s
t
i

(
n
e
p
r
e
k
i
d
n
o
s
t
i
)


d
e
l
a
.

R
A
Z
D
V
A
J
A
N
J
E

j
e

p
o
s
t
u
p
a
k

i
z
m
e
n
e

p
o
l
a
z
n
o
g

o
b
l
i
k
a

i
z

s
i
r
o
v
i
n
e

i
l
i

p
o
l
u
f
a
b
r
i
k
a
t
a
,

(
p
r
i
p
r
e
m
k
a
)
,

u
z

r
e
d
u
k
c
i
j
u

(
u
m
a
n
j
e
n
j
e
)

z
a
p
r
e
m
i
n
e

d
e
l
a

t
o
k
o
m

o
b
r
a
d
e

(
r
e
z
a
n
j
e
,

s
e

e
n
j
e
,

p
r
o
b
i
j
a
n
j
e
,

.
.
.
)
.


S
P
A
J
A
N
J
E
-
Z
A
V
A
R
I
V
A
N
J
E

j
e

t
e
h
n
o
l
o

k
i

p
o
s
t
u
p
a
k

t
r
a
j
n
o
g

p
o
v
e
z
i
v
a
n
j
a

d
v
a

i
l
i

v
i

e

d
e
l
a

u

t
r
a
j
n
u


(
n
e
r
a
s
k
i
d
i
v
u
)

c
e
l
i
n
u

(
z
a
v
a
r
i
v
a
n
j
e
,

l
e
m
l
j
e
n
j
e
,

l
e
p
l
j
e
n
j
e
,

n
a
v
a
r
i
v
a
n
j
e
,

m
e
t
a
l
i
z
a
c
i
j
a
,

.
.
.
.
)
.

Z
A

T
I
T
A

j
e

n
a
n
o

e
n
j
e

t
r
a
j
n
o
g

z
a

t
i
t
n
o
g

s
l
o
j
a

n
a

m
a
t
e
r
i
j
a
l
,

n
p
r
.

b
o
j
e
,

l
a
k
a
,

k
e
r
a
m
i
k
e

i

d
r
.

I
Z
M
E
N
A

S
V
O
J
S
T
V
A

M
A
T
E
R
I
J
A
L
A

j
e

p
o
s
t
u
p
a
k

p
r
o
m
e
n
e

k
a
r
a
k
t
e
r
i
s
t
i
k
a

n
e
k
o
g

p
o
s
t
o
j
e

e
g

m
a
t
e
r
i
j
a
l
a

(
n
p
r
.

o
b
i

n
a

t
e
r
m
i

k
a

o
b
r
a
d
a
:

a
r
e
n
j
e
,

k
a
l
j
e
n
j
e
,

o
t
p
u

t
a
n
j
e

i

d
r
.
,

h
e
m
i
j
s
k
o
-
t
e
r
m
i

k
a

o
b
r
a
d
a
:

c
e
m
e
n
t
a
c
i
j
a
,

n
i
t
r
i
r
a
n
j
e
,

c
i
j
a
n
i
z
a
c
i
j
a

i

k
r
b
o
n
i
t
r
i
r
a
n
j
e
,

a
l
i
t
i
r
a
n
j
e
,

s
i
l
i
c
i
r
a
n
j
e
,

h
r
o
m
i
r
a
n
j
e
,

b
o
r
i
r
a
n
j
e
,

.
.
.
)
.

Slika 2. Podela proizvodnih tehnologija (prema DIN 8550)
4
Proizvodnja se moe definisati kao proces stvaranja materijalne vrednosti, tj. kao proces
transformacije materijala, energije i informacija u proizvod. Re je o najvanijoj, ujedno i najsloenijoj
funkciji, gde spadaju ljudski rad, predmet obrade, sredstva za rad, energija i informacija.
U cilju dobijanja nekog proizvoda mora se organizovati proces proizvodnje, koji se najee sastoji iz
sledeih elementarnih procesa:
Tehnoloki proces,
Proces kontrole,
Proces unutranjeg transporta,
Proces odravanja,
Proces snabdevanja energentima (elektrinom strujom, gasom, fluidima, ...),
Proces sigurnosne i preventivne zatite na radu.
Integracija navedenih aktivnosti u cilju stvaranja materijalnih dobara (vrednosti) zajedno sa ulaznom i
izlaznom funkcijom ine PROIZVODNI SISTEM.

Kompjuterska integracija proizvodnih sistema. Kompletno projektovanje proizvodnih sistema sa
svim njihovim sastavnim elementima danas se moe izvesti uspeno samo uz podrku kompjuterskih
tehnologija (C tehnika, CAD, CAM, CIM, ...). Dakle, pozitivna iskustva najrazvijenih industrijskih
zemalja sveta ukazuju na to.
Tako organizovan simultani inenjering na svim nivoima proizvodnog sistema (menadment,
planiranje, proizvodnja, ...) obezbeuje:
Brz i za preduzee ekonomian odgovor na tritu i
Najmanji broj greaka kako u toku izrade dela tako i pri njegovoj eksploataciji.

Izbor ekonomine proizvodne tehnologije je od najveeg znaaja za uspenost nekog proizvodnog i
poslovnog sistema. Pravilan izbor je od najvee vanosti jer utie na sve ekonomske kriterijume
uspenosti i poslovanja i ekonomine cene proizvoda.
Osnovni ekonomski principi (kriterijumi) koji su presudni za poslovanje, odnosno da se sa manje
ulaganja postignu to vei rezultati poslovanja jesu:
PRODUKTIVNOST (vea proizvodnja, a manji utroak radne snage),
EKONOMINOST (proizvodnja sa minimalnim trokovima angaovanja sredstava i radne snage) i
RENTABILNOST (ostvarivanje to veeg profita-dobiti uz to manje angaovanje sredstava-
kapitala).

1
POLOAJI ZAVARIVANJA
Uredili: prof. dr Milorad Jovanovi, dr Vuki Lazi, vanr. prof.
i student II godine Mainskog fakulteta u Kragujevcu ore Stojievi

Osnovni i nagnuti poloaji zavarivanja ploa i cevi

2


Osnovni ugaoni spojevi zavarivanja ploa i cevi



3

Poloaji zavarivanja za limove JUS EN 287-1

4



Poloaji zavarivanja za cevi - JUS EN 287-1



5


Poloaji zavarivanja - EN 287 ASME - ISO 6947



6
Poloaji zavarivanja u skladu sa ASME i ISO 6947
- sueoni zavari -

Pokrivenost sueonih zavara Pokrivenost ugaonih zavarat
Ispitno zavarivanje
Poloaj Lim Cev Lim Cev

1G 1G 1G 1F 1F
2G 1G, 2G 1G, 2G 1F, 2F 1F, 2F, 2FR
3G 1G, 3G 1F, 2F, 3F 1F, 2F, 2FR
Lim - sueono
4G 1G, 4G 1F, 2F, 4F
1F, 2F, 2FR,
4F

1G 1G 1G 1F 1F
2G 1G, 2G 1G, 2G 1F, 2F 1F, 2F
5G 1G, 3G, 4G 1G, 5G 1F, 2F, 3F, 4F Svi poloaji
6G+6GR Svi poloaji Svi poloaji Svi poloaji Svi poloaji
Cev - sueono
2G+5G Svi poloaji Svi poloaji Svi poloaji Svi poloaji
Poloaji zavarivanja u skladu ASME i ISO 6947-sueoni spojevi

7
Poloaji zavarivanja u skladu sa ASME i ISO 6947
- ugaoni zavari -


Ispitno zavarivanje Pokrivenost za ugaone zavare
Poloaj Lim Cev
1F 1F 1F
2F 1F, 2F 1F, 2F, 2FR
3F 1F, 2F, 4F 1F, 2F, 2FR
4F 1F, 2F, 3FG 1F, 2F, 2FR, 4F
Lim - ugaono
3F+4F Svi poloaji Svi poloaji

1F 1F 1F
2F 1F, 2F 1F, 2F, 2FR
2FR 1F, 2FR
4F 1F, 2F, 4F 1F, 2F, 2FR, 4F
Cev - ugaono
5F Svi poloaji Svi poloaji
Poloaji zavarivanja u skladu ASME i ISO 6947-ugaoni spojevi

1
1 1. . G GA AS SN NO O Z ZA AV VA AR RI IV VA AN NJ JE E v ve e b ba a b br r. . 1 1 ( (D Dr r V Vu uk ki i L La az zi i , , v va an nr r. . p pr ro of f. .) )
1.1 Tehniki gasovi, dodatni materijali, topitelji i oprema za gasno zavarivanje
1.1.1 Tehniki gasovi
Gasno zavarivanje se svrstava u postupke zavarivanja topljenjem jer se vrst spoj izmedju
zavarivanih delova ostvaruje topljenjem i zatim ovravanjem njihovih ivica. Iako se kao gorivi gas
najvie primenjuje acetilen, u nekim oblastima zavarivanja i srodnim postupcima koriste se i drugi
gasovi (tab. 1). Osim tehnikih gasova za zavarivanje se upotrebljavaju i dodatni materijal, a ponekad i
topitelji.
1.1.1.1 Kiseonik
Kiseonik se za industrijske svrhe dobija uglavnom iz vazduha. Takodje se oslobadja pri elektrolizi
vode, ali se s obzirom na veu proizvodnu cenu i veu opasnost, kiseonik iz vode dobija samo za
laboratorijske potrebe.
Kiseonik se u gasovitom stanju uva i transportuje u elinim bocama zapremine od 0.40 pa do
50 l. Za zavarivanje i srodne postupke najvie se primenjuju boce zapremine 40 l, a maksimalnog
pritiska 150 bara. Kapa, sferna povrina i traka na 2/3 visine obojene su plavom bojom. Kiseonik je
neto tei od vazduha, skuplja se u udubljenjima poda, pa pri dodiru sa masnim materijama moe iza-
zvati eksploziju.
Tablica 1. Pregled i osobine gorivih gasova za zavarivaki plamen
G
o
r
i
v
i

g
a
s

N
a
j
v
i

a

t
e
m
p
e
r
a
t
u
r
a
,

C

D
o
n
j
a

t
o
p
l
o
t
n
a

m
o

,

k
J
/
m
3

Z
a
v
a
r
i
v
a

k
a

t
o
p
l
.

m
o

,

k
J
/
m
3

G
u
s
t
i
n
a

g
a
s
a
*

p
r
e
m
a

g
u
s
t
i
n
i

v
a
z
d
u
h
a
,

v
a
z
,

-

O
d
n
o
s

O
2
/
g
a
s

P
r
i
m
e
n
a

Acetilen
C
2
H
2

3150 48000 21000 0.91 1.0 1.2
elik s 30 mm, drugi metali, le-
mljenje, seenje
Benzol
(para)
C
6
H
6

2600
140000
40000 kJ/kg
5850 -
1.25 m
3
na 1 kg
elik s 10 mm, obojeni metali,
lemljenje, seenje
Benzin
(para)
2400
125000
40000 kJ/kg
5000 -
1.31.7 m
3
na
1kg
elik s 10 mm, obojeni metali,
lemljenje, seenje
Vodonik
H
2

2100 10800 5450 0.074 0.250.31
elik s 5 mm, obojeni metali, le-
mljenje, seenje
Propan
C
3
H
6

2000 91000 48000 1.52 2
Obojeni metali, lemljenje, seenje,
grejanje
MAPP
1
2927 89600 19300 1.48 2.5-1
Za zavarivanje, tvrdo i meko
lemljenje, predgrevanje i seenje
Butan
C
4
H
10

2100 118000 48000 2.1 2.5
Obojeni metali, lemljenje, seenje,
grejanje
Svetlei
gas
1900 20000 38000 - 0.60.7
Obojeni metali, lemljenje, seenje,
grejanje
Metan
CH
4

1700 36000 34000 0.62 1
Obojeni metali, lemljenje, seenje,
grejanje
* - Gustina gasa ukazuje na njegovo ponaanje u sluaju isticanja u spoljnu (okolnu) sredinu. Gasovi sa gustinom manjom
od vazduha odlaze navie, dok gasovi vee gustine od vazduha padaju na dno i sakupljaju se na mirnim mestima. U prvu
grupu spadaju acetilen, metan i vodonik, a u drugu MAAP, butan, propan.
S obzirom na eksplozivnost maziva u dodiru sa O
2
, ne smeju se uljem ili mau podmazivati
ventili i drugi uredjaji koji dolaze u dodir sa kiseonikom. Kompresori za punjenje boca kiseonikom

1
MAAP je trgovaka oznaka za smeu nekoliko gasova (stabilizovani metilacetilenpropadien), temperature kljuanja od -20
do 38C pri pritisku od 1.013 bara.

2
podmazuju se destilisanom vodom, zbog ega se deo te vode javlja kao primesa u granicama 5 do 100
g na 1 m
3
kiseonika. Osim toga, kao primesa kiseoniku javlja se i azot budui da se O
2
dobija frakci-
onom destilacijom tenog vazduha (21% O
2
, 78% N
2
, 1% drugi gasovi). istoa kiseonika veoma je
znaajna za zavarivake radove, a naroito za gasno seenje metala. Sa porastom primesa opada brzina
seenja, a raste potronja gorivog gasa (acetilena, meavine propan + butan).
Koliina kiseonika u boci priblino je:

-5 3
= 10 ,
b
V V p k m ,
(1)
gde je: V
b
= 0.04 m
3
- zapremina boce, p pritisak u Pa i k = 1.078 - koeficijent sabijanja kiseonika
pri T = 15C.
Koliina kiseonika u boci moe se proraunati i mnoenjem pritiska gasa sa vodenom
zapreminom. Npr. ako imamo punu bocu zapremine 40 dm
3
, pritiska 150 bara, sadraj kiseonika e
biti: 40150= 6000 dm
3
= 6 m
3
. Pri tanom proraunu sadraja kiseonika u boci uzima se dodatno u
obzir koeficijent kompresije kiseonika, koji iznosi 1.078 pri T= 15C. Stoga stvarna koliina O
2
iznosi
401501.078= 6468 l.
1.1.1.2 Acetilen
Za zavarivanje i seenje gorivi gas je pre svega acetilen. Drugi gorivi gasovi, kao vodonik, naftni
gas, koksni gas, zemni gas, metan, benzinske pare ne koriste se za zavarivanje elika zbog niske
temperature plamena i jakog oksidiueg dejstva. Mogu biti korieni za predgrevanje, arenje ili
seenje, kao i za zavarivanje nekih niskotopljivih metala.
Acetilen se proizvodi u acetilenskim stanicama u kojima se odvija reakcija karbida sa vodom.
Acetilen (C
2
H
2
) sadri oko 93% ugljenika i oko 7% vodonika. S obzirom na veliki sadraj ugljenika,
acetilen pri sagorevanju u kiseoniku daje plamen visoke temperature (3100C). Gustina acetilena pri
15C i normalnom pritisku je 1.17 kg/dm
3
. Meavina acetilena sa kiseonikom ili vazduhom pali se pri
temperaturi oko 350C.
Acetilen pri p>1.5 bara veoma je opasan jer izaziva eksploziju. Meavina (2.3-9.3%) C
2
H
2
sa O
2

ima takodje eksplozivne osobine, kao i sa vazduhom koji sadri (2.382%) C
2
H
2
. Najveu eksplozivnu
silu ima meavina koja sadri 15% C
2
H
2
.
Acetilen se moe proizvesti i na mestu rada iz kalcijumkarbida (CaC
2
) i vode pomou tzv. razvija-
a, ili se kupuje "konzerviran" u elinim bocama obeleenim trakom bele boje. U razvijaima (sl. 1)
odvija se egzotermna hemijska reakcija:
2 2 2 2 2
+ 2 + ( ) + 129 , / CaC H O C H Ca OH kJ mol (2)
posuda sa karbidom
voda
odvod acetilena
1
2
3
1 -
2 -
3 -
a) b) c)
1
1
2
2
3
3

Slika1. Sheme razvijaa: a) karbid u vodu, b) voda na karbid, c) dodir vode i karbida
Tehnoloki proces industrijskog dobijanja acetilena obuhvata sledee faze: ubacivanje karbida u
generator napunjen vodom, hvatanje acetilena u poseban sud, preiavanje (od PH
3
, H
2
S), komprimo-
vanje i suenje i najzad "pakovanje" u eline boce koje ve sadre poroznu masu i aceton. Porozna
masa, (slino sundjeru) upija aceton u kome se zatim rastvara acetilen-disu (dissous) gas. Tako se
omoguuje "konzerviranje" acetilena i pod natpritiskom od 15 bara, iako se on u nerastvorenom stanju

3
razlae ve na pritisku iznad 1.5 bara. Uzimanje acetilena iz boce ne sme biti naglo (isparava aceton),
a boce moraju biti u vertikalnom poloaju ili nagnute najvie do 45 da ne bi isticao aceton.
Koliina acetilena u boci moe se odrediti po obrascu:

3
= ( - ) 0.92 ,
b t
V m m m ,
(3)
gde je: m
b
- izmerena masa boce, kg (bez kape), m
t
- izmerena masa prazne boce, kg i 0.92 - koe-
ficijent koji pokazuje da se iz 1 kg rastvorenog acetilena dobija 920 l gasa pri temperaturi od 15C i
pritisku 1.5 bara.
Jednostavnije se koliina acetilena u boci pritiska p u Pa izraunava po obrascu:

-5 3
= 10 ,
b
V k V p m
(4)
gde je: k = 0.35, odnos zapremine rastvorenog C
2
H
2
prema zapremini cele boce, V
b
= 0.04 m
3
, zapre-
mina cele boce, - rastvorljivost C
2
H
2
u 1 dm
3
acetona; (pri 15C, = 23 i pri 20C, = 20 (opasnost
od zagrevanja boce!)).
Budui da je acetilen eksplozivan gas, natpritisak u punoj elinoj boci ograniava se na 15 bara, a
s tim u vezi ne doputa se ni zagrevanje boce preko 35C. Isto tako, treba znati da je smea acetilena i
vazduha kao i acetilena i kiseonika eksplozivna, te u tom smislu treba paziti da se ova koncentracija ne
dostigne u zatvorenim prostorijama, sudovima, pregradama i tsl. Acetilen je laki od vazduha, te se
stoga skuplja kod poklopaca sudova, plafona, potkrovlja i tsl., gde najee i poinje eksplozija.
Sklonost smee acetilena i vazduha ka eksploziji moe
se demonstrirati jednostavnom probom. Za to je potrebna
cilindrina limena kutija (sl. 2) prenika 70 mm i visine 20
mm, u koju se stavlja zrno karbida veliine 12 cm. Zrno
se zatim poliva sa nekoliko kapi vode, kutija zatvara
poklopcem i malo saeka da oslobodjeni acetilen kroz
otvor na dnu kutije potisne vazduh. Tada se pomou upa-
ljaa, prinetog uz otvor, pali acetilen koji mirno sagoreva.
Ako se posle toga plamen ugasi (zatvaranjem otvora),
poklopac otvori i u kutiju udje neto vazduha, obrazovae
se eksplozivna smea. To se dokazuje eksplozijom koja
nastaje kada se smea koja istie kroz otvor upali. Ovim se
pokazuje da ist acetilen gori mirno na vazduhu, dok
pomean sa vazduhom eksplodira kad god dodje u dodir sa
plamenom, arom ili varnicom.

1.1.1.3 Karbid
Karbid je vrsto telo kristalne gradje, boje tamnosive (CaC
2
, 2.2 kg/dm
3
). Njegovom reakcijiom sa
vodom oslobadja se gorivi gas - acetilen. Sam karbid proizvodi se u specijalnim karbidnim peima iz
sitnog koksa (C + primese) i peenog krea (CaO). Karbid se uva u hermetino zatvorenom limenom
buretu od 100 kg. Burad se uvaju u suvim prostorijama jer se pod uticajem vlage karbid razlae pa
postoji opasnost od eksplozije. Za uvanje su propisane posebne sigurnosne mere, kao i mere
higijensko tehnike zatite (HTZ).
1.1.1.4 Drugi gorivi gasovi
Vodonik (H
2
) je gorivi gas. Dobija se elektrolizom vodenog rastvora kuhinjske soli. Vodonik prve klase
sadri 99.5% H
2
, a druge 98% H
2
(primese su O
2
, N
2
i vodeni gas (H
2
+ CO)). Vodonik nalazi primenu za
zavarivanje olova (Pb) i cinka (Zn), lemljenje i zavarivako lemljenje, kao i za seenje kiseonikom naroito pod
vodom na veim dubinama. Eksplozivna meavina sa O
2
ili vazduhom obrazuje se sa 4.1-95% H
2
. Vodonik se
dostavlja u elinim bocama, sabijen pod pritiskom od 150 bara pri temperaturi od 15C.
Propan i butan su takodje gorivi gasovi i dobijaju se pri rafinaciji sirove nafte. Oba ova gasa (propan-C
3
H
8

i butan-C
4
H
10
) se meaju i koriste za seenje kiseonikom, ljebljenje i ienje. Meavina moe biti u raznim
proporcijama i lako se kondenzuje pod odredjenim pritiskom (teni gas). U bocama su u ravnotenom stanju dve
faze - tena i gasovita. Pri uzimanju gasa nastaje isparavanje tene faze (T = 15C, p = 7 bara). Iz 1 kg meavine
tenog propana-butana dobija se oko 450 l gasne meavine koja sagorevanjem daje T 2500C. Primenjuje se za
seenje, ljebljenje, ispravljanje, a prednost je to nisu potrebni specijalni gorionici jer iz boce istie smea C
3
H
8

+ C
4
H
10
koja sagoreva pomou kiseonika iz vazduha.
1
2
6
3
5
4
1 - Otvor prenika
3 mm
2 - Dra
3 - Kabal
4 - Poklopac
5 - Opruga
6 - Kutija

Slika 2. Pribor za ispitivanje eksplozivnosti
smee C
2
H
2
i vazduha

4
1.1.2 Dodatni materijal za gasno-plameno zavarivanje (GPZ)
Za zavarivanje elika upotrebljavaju se razne vrste dodatnih materijala (ica) koji se biraju zavisno
od vrste zavarivanog elika. Tanke limove, debljine do 2 mm, mogue je gasno zavarivati bez
dodatnog materijala. Za deblje limove dodatni materijali su istog ili slinog hemijskog sastava, kao i
osnovni materijal. ice se proizvode u prenicima od 0.6 do 8 mm, a dostavljaju u koturovima: za
niskougljenine elike 12-40 kg, za niskolegirane elike 12 kg i za visokolegirane 1.5-10 kg (zavisno
od prenika ice); isporuuju se i u obliku snopa ica duine 1 m i mase 10-40 kg. ice su krunog
poprenog preseka najee prenika 2; 2.5; 3.15; 4; 5; 6.3 mm (JUS C.H3.051/81). Oznake ica
sastoje se iz dva dela: opte oznake P, i dopunske oznake za mehanike osobine. Dopunska oznaka
odnosi se na zateznu jainu R
m
u MPa, najmanje izduenje A
5
u % i najmanju energiju loma KV u J.
Neophodno je da ice budu glatke i iste, tj. bez oksida, masti, boja i drugih neistoa. U cilju zatite od
korozije, eline ice se bakariu. Treba ih uvati i od vlage. U sluaju pojave korozije, potrebno je da se ice
pre upotrebe oiste brusnim papirom.
Za gasno zavarivanje livenog gvodja na toplo i polutoplo upotrebljavaju se livene ipke, slino kao i za
zavarivanje mesinga i bronze. ipke za zavarivanje livenog gvodja imaju prenike 4, 5, 6, 8, 10, 12 i 15 mm, a
duinu 300 do 800 mm. Pored gvodja one jo sadre: 3-3.6% C, 3-3.8% Si, 0.5-0.8% Mn, max 0.5% P i max
0.08% S. Pre zavarivanja ipke treba dobro oistiti jer bi ostaci livakog peska, troske i rdje tetno delovali pri
zavarivanju.
Kao dodatni materijali za lemljenje koriste se: kalajno-olovni, mesingani, bakarni, bronzani, aluminijumski,
srebrni i drugi lemovi. Lemovi se isporuuju u obliku ica prenika 1-10 mm. Mogu takodje biti koriene ipke
odlivene od istog materijala kao i osnovni.
1.1.3 Topitelji
To su sredstva u obliku praha ili pasta neophodnih za zavarivanje livenog gvodja, bakra,
mesinga, bronzi, aluminijuma i nerdjajuih elika i drugih legura. U toku zavarivanja mogu se
obrazovati teko topljivi oksidi, to ometa stapanje dodatnog i osnovnog materijala. Nanoenjem
topitelja, na dodatni ili osnovni materijal, zatiuje se tean materijal od oksidacije u procesu
zavarivanja. Osim toga, topitelji razlau-razgradjuju ranije stvorene okside i prevode ih u niskotopljivu
i laku trosku, koja se ne rastvara u tenom metalu ve isplivava na povrinu. Prema hemijskom
sastavu, topitelji mogu biti kiseli ili bazini, a njihovo dejstvo zasniva se na injenici da metali
rastvaraju sopstvene okside, a okside drugih metala prevode u trosku. Topitelji se redje nanose u
spraenom stanju, ve pomeani sa vodom na gustinu laka, u staklenim ili porcelanskim sudovima.
Topitelje pripremljene sa vodom treba upotrebiti u vremenu 4-5 sati. Posle tog perioda gube se
hemijske osobine i izostaje aktivno delovanje u rastvaranju oksida. Topiteljem se prekriva kako mesto
spoja, tako i vrh dodatnog materijala. Topitelje u obliku praha treba uvati na suvom mestu i u
hermetiki zatvorenom sudu.
Od kiselih topitelja uglavnom se upotrebljavaju jedinjenja na bazi bora, na primer, borna kiselina
H
3
BO
3
ili boraks Na
2
B
4
O
7
10H
2
O (natrijumtetraborat). Boraks lako razgradjuje okside mnogih metala
stvarajui soli borne kiseline-borate: CuOB
2
O
3
, ZnOB
2
O
3
, MnOB
2
O
3
. Boraks se najvie upotrebljava
pri zavarivanju bakra i njegovih legura, kao i za tvrdo lemljenje. Pri zavarivanju bakra tekoe stvaraju
oksidi CuO i Cu
2
O. Spoljni oksid CuO redukuje se gasnim plamenom ili pomou topitelja H
3
BO
3

prema jednaini:

3 3 2 3 2
2 3 CuO H BO CuOB O H O + = + . (5)
Unutranji oksid Cu
2
O ne moe se redukovati jer ima viu temperaturu topljenja od bakra. Iz tog
razloga zavarljive su samo one vrste bakra sa niskim sadrajem Cu
2
O.
Bazni topitelji su natrijum karbonat (Na
2
CO
3
) i potaa (K
2
CO
3
). Njihovo delovanje moe se
objasniti na primeru zavarivanja sivog liva, pri emu moe nastati teko topljivi oksid SiO
2
.
Dodavanjem topitelja Na
2
CO
3
, pri zavarivanju nastupa hemijska reakcija:

2 3 2 2 2 2
Na CO SiO Na O SiO CO + = + . (6)
Proizvod ove reakcije Na
2
OSiO
2
lako isplivava na povrinu rastopa i prelazi u trosku koja se posle
zavrenog zavarivanja odstranjuje; gas CO
2
odlazi u okolni vazduh.

5
1.1.4 Oprema za gasno zavarivanje
Oprema za gasno zavarivanje sastoji se iz: boca za gasove, redukcionih ventila, osiguraa,
razvodnih creva i gorionika (sl. 3).

Slika 3. Oprema za gasno zavarivanje
1.1.4.1 Boce za gas
U zavisnosti od vrste tehnikog gasa razlikuju se boce namenjene za komprimovane gasove
rastvorene pod pritiskom i tene gasove. Boce za komprimovane gasove pune se: kiseonikom, azotom,
vazduhom, argonom, vodonikom, zemnim gasom. Boce za gasove rastvorene pod pritiskom pune se
acetilenom. Boce za tene gasove pune se sa: ugljendioksidom (CO
2
), propanom i butanom.
Boce za kiseonik
Ove boce slue za dranje kiseonika pod natpritiskom
od 150 bara. Prave se od elika poviene jaine
postupkom izvlaenja na toplo pomou hidraulinih presa.
Boca za kiseonik (sl. 4) sastoji se iz tela (1), eline
stope (2), upresovane na toplo, glave (3), elinog prstena
sa zavojem (4) na koji se navija zatitna kapa (5). Ventil
boce (6) ima konini navoj i zavija se u vrat boce (8).
Otvaranje i zatvaranje boce obavlja se tokiem (9).
Kiseonine boce za zavarivanje imaju vodenu
zapreminu 40 l, visinu 1370 mm, spoljanji prenik oko
220 mm i debljinu zida sredinjeg dela boce od 6.3 mm.
Na boci su upisani sledei podaci:
Probni pritisak boce - p = 225 bara
Pritisak pune boce - 150 bara
Vodena zapremina - 40 l
Masa prazne boce - 68.5 kg
Godina proizvodnje -
Redni broj boce -
Datum poslednje kontrole boce -
Boce za kiseonik su obojene beliastom bojom,
sa napisom velikim belim slovima "KISEONIK" kao
i znak O
2
. Vreme korienja, tj. mogunost
viekratnog ponovnog punjenja iznosi proseno 40 godina.
Boce koje se vraaju na punjenje moraju biti pod natpritiskom najmanje 0.5 bara da bi se spreilo
da u njih udje vazduh i vlaga iz spoljne atmosfere. Sa kiseonikim bocama treba rukovati paljivo.
Zabranjuju se svi udari ili potresi i prljanje uljima ili mastima. Ne treba boce izlagati sunevim
zracima niti ih drati blizu pei ili vatre. To moe dovesti do prekomernog porasta pritiska i razaranja
boce. Za vreme rada, boce moraju biti uspravne i osigurane od pada vezivanjem elinim obujmicama
ili lancima.
porozna
masa
suvi
osigura
redukcioni
ventil
ventil
Boca za acetilen Boca za kiseonik
ventil
gorionik
creva

Slika 4. Presek boce za kiseonik: 1- telo,
2- stopa, 3- glava, 4- elini prsten, 5- kapa,
6- ventil, 7- konini ventil, 8- vrat boce,
9- toki ventila

6
Acetilenske boce
Izradjene su od elika poviene jaine, izvlaenjem na toplo
pomou hidraulinih presa. Na boci je natpis:
Probni pritisak boce - 60 bara
Pritisak pune boce - 18 bara
Vodena zapremina - 40 dm
3
(l)
Masa prazne boce tara boce proseno - 70 kg
Godina proizvodnje -
Redni broj boce -
Datum poslednje kontrole boce -
Sve boce za acetilen rastvoren u acetonu popunjene su u celoj
svojoj zapremini poroznom masom (sl. 5) i sadre precizno
odredjenu koliinu acetilena. Zapreminski bilans acetilenske
boce, prema sastojcima iznosi:
Porozna masa - proseno 20%,
Aceton + rastvoreni acetilen - proseno 68%,
Gasni prostor (bezbedonosni) - proseno 12%.
Porozna masa ispunjava unutranjost cele acetilenske boce od
dna do vrata, pri emu ta masa proseno iznosi oko 20% ukupne
mase boce. Porozna masa ima poroznost oko 84%, tj. slobodne
prostore, u kojima se nagomilava aceton.
Porozna masa u acetilenskoj boci ima dva glavna zadatka da:
Upija aceton i rasporedjuje ga po celoj boci i
titi boce od eksplozije ako se dogodi uvlaenje plamena u bocu.
Porozna masa predstavlja meavinu drvenog uglja, peskovite zemlje, azbestnog brana i cink-oksida,
medjusobno povezanih specijalnim lepkom.
Aceton koji se nalazi u boci rastvara acetilen pod pritiskom i ravnomerno ga zapreminski rasporedjuje.
Rastvorljivost C
2
H
2
u acetonu srazmerna je pritisku i temperaturi. Npr. 1 litar acetona pod pritiskom od 1 bara i
T = 15C rastvara oko 22 litra acetilena, a pri 18 bara, 1 litar acetona rastvara 2218= 396 l C
2
H
2
. Na niim
temperaturama, npr. 0C ili -10C, rastvorljivost C
2
H
2
u acetilenu raste i iznosi 34, odnosno 43 l, dok na viim
temperaturama, npr. 30 ili 50C rastvorljivost se smanjuje i iznosi 17.5 i 13.7 l.
Uzimajui u obzir da u acetilenskoj 40-litarskoj boci ima proseno 15 l acetona, to je koliina
acetilena rastvorenog u boci: 39615= 5940 litara.
Acetilen u bocama moe se bezbedno transportovati pri potovanju traenih zatitnih mera.
Aceton je veoma aktivan i brzo isparava na vazduhu. U toku zavarivanja kad se uzima C
2
H
2
iz
boce, mogunosti isparavanja acetona znatno su vee, a naroito vei gubici acetona mogu nastati:
Kad se boca za vreme zavarivanja postavi u leeem poloaju (mora biti u vertikalnom poloaju ili
nagnuta vie od 45 u odnosu na horizontalni poloaj),
Kad se iz jedne boce uzima vie od 1000 l/C
2
H
2
na sat (kad se to mora, vezuju se 2 ili 3 boce
zajedno, sl. 6),
Ako se iscrpi sva koliina C
2
H
2
iz boce i pritisak na manometru padne na nulu (po pravilu u boci
mora ostati koliina C
2
H
2
kojoj odgovara pritisak od p = 2 bara pri T = 15C, odnosno pritisku
zavisnom od temperature),
Ako se acetilenska boca zagreje na 35C i vie.

Slika 6. Acetilenske boce redno povezane

Slika 5. Boca za acetilen boce

7
Doputeni gubitak acetona u 40-litarskoj boci ne sme prei 0.4 kg, tj. 0.1 kg na svakih 10 - litara
vodene zapremine boce.
Acetilenske boce vraene na punjenje prethodno se mere da se utvrdi dara boce i ispareni deo
acetona iz boce. Manjak acetona odmah se doliva dok se ne dobije propisana dara boce (70.5 kg).
Za proraun koliine C
2
H
2
u boci potrebno je izmeriti bocu i zatim oduzeti daru koja je upisana na
svakoj acetilenskoj boci. Npr. teina boce pune acetilena iznosi 76.5 kg, a dara 70.5 kg, to znai da
boca sadri 6 kg rastvorenog acetilena, odnosno 5520 l jer 1 kg rastvorenog C
2
H
2
daje 920 l acetilena u
gasnom stanju (9206= 5520 l C
2
H
2
).
Acetilenske boce treba zatiti od potresa, udara i zagrevanja. Po zavretku rada odmah treba
zatvoriti ventil boce. U sluaju izlaenja acetilena preko nehermetinog ventila, bocu nije dozvoljeno
upotrebljavati, ve je treba vratiti puniocu C
2
H
2
, stavljajui na bocu karticu sa natpisom "ventil
nehermetian".
1.1.4.2 Redukcioni ventili
Gasovi za zavarivanje (O
2
i C
2
H
2
) spakovani su u boce pri znatno veem pritisku nego to su radni
pritisci pogodni za zavarivake radove.
Redukcioni ventili, ukratko reduktori, slue da smanje (redukuju) pritisak u boci na radni pritisak i
da taj pritisak odravaju na stalnom nivou u toku rada, nezavisno od koliine gasa u boci i brzine
potronje gasa.
Razlikuju se reduktori za kiseonik i reduktori za acetilen i druge gorive gasove.
Reduktori za kiseonik
Redukcioni ventili za kiseonik mogu biti jednostepeni i dvostepeni.
Jednostepeni reduktor za kiseonik prikazan je na slici 7. Kada se otvori ventil na boci, kiseonik dospeva
preko spojne cevice visokog pritiska (1) u komoru visokog pritiska (2) sa kojom je povezan manometar (3) koji
pokazuje pritisak u boci. Pri okretanju vretena (4) udesno, opruga (5) podie navie gumenu dijafragmu
(pregradu (6)), koja zatim podie redukcioni ventili (7), u kome je smeten ebonintni epi. U ovako podeen
reduktor, kiseonik iz komore visokog pritiska (2) dospeva u komoru niskog pritiska (8) sa kojom je povezan
manometar niskog radnog pritiska (9). Pritisak kiseonika se podeava zavisno od toga da li se izvodi zavarivanje
ili termiko seenje. Poto se odvije ventil (10), kiseonik e iz komore niskog pritiska (8) proticati preko
"holendera" (11) i creva do gorionika. Kad se zavarivanje na trenutak prekine, postepeno se poveava pritisak u
komori niskog pritiska (8), te se pregrada (6) savija nadole dok pomona opruga (12) pritiska redukcioni ventili
(7) i prekida dovod kiseonika u komoru niskog pritiska (8). Kad se opet zapone zavarivanje smanjuje se pritisak
u komori niskog pritiska (8), opruga (5) se rastereuje, podie navie pregradu i redukcioni ventili (7) i kiseonik
ponovo protie do uredjaja za zavarivanje. U komori niskog pritiska ugradjen je i sigurnosni ventil, koji u sluaju
prekomernog pritiska isputa kiseonik u atmosferu.

Slika 7. Presek jednostepenog reduktora za kiseonik Slika 8. Shematski prikaz dvokomornog reduktora
Dvokomorni reduktor (sl. 8) ima dva stepena razredjivanja kiseonika: prvi stepen razredjivanja odvija se u
komori srednjeg pritiska (1) zbog prodiranja gasa iz komore visokog pritiska (2). To se deava spontano poto je
poloaj zavrtnja (3) podeen od strane proizvodjaa reduktora. Drugi stepen razredjivanja (redukcije) kiseonika
odvija se u komori niskog pritiska (4). Pomou vretena (5) zavariva regulie radni pritisak potreban za
zavarivanje ili seenje kiseonikom. Dvostepeni reduktori imaju vie tehnikih preimustava u odnosu na
jednostepene, jer efektnije dovode kiseonik i manje su skloni ka zamrzavanju zbog prebrzog odvodjenja
kiseonika.

8
Reduktori za acetilen
Acetilenski reduktori (sl. 9a), slino kao i reduktori za vodonik, azot, argon, ugljen-dioksid, po konstrukciji i
principu rada ne razlikuju se od reduktora za kiseonik. Spolja se oni medjusobno razlikuju samo po nainu
povezivanja sa ventilom na boci. Na primer, acetilenski ventil povezan je sa ventilom boce pomou eline
uzengije (sl. 9b) postavljene odozgo i pritegnute kljuem.

a) b)
Slika 9. Redukcioni ventil za acetilen (a) i ventil montiran na boci (b), 1- elina uzengija, 2- klju
1.1.4.3 Gorionici za zavarivanje
Gorionik (sl. 10) se sastoji iz plamenika i draa. Plamenici su promenljivi delovi gorionika i
biraju se prema debljini zavarivanog materijala (tab. 3). Prema konstruktivnom izvodjenju razlikuju se
gorionici niskog pritiska (p
acetilena
< 0.1 bara) i visokog pritiska (p
acetilena
> 0.2 bara). Kod prvih, oba
gasa (C
2
H
2
i O
2
) dolaze u komoru za meanje pod istim pritiskom, a kod drugih koji se jo zovu
injektorski, kiseonik struji pod pritiskom 23 bara. Zahvaljujui velikoj brzini strujanja kiseonika,
stvara se potpritisak u injektorskom prostoru tako da acetilen biva usisan u gorionik. Danas se
uglavnom primenjuju injektorski gorionici.
A C B D
A - plamenik (usnik)
B - drza (komora za meanje)
C - ventil za kiseonik
D - ventil za acetilen
1 2 3 4
1 - jezgro plamena
2 - zona zavarivanja
3 - redukujua zona
4 - omota plamena
Plamen
Mlaznica
a)
b)

Slika 10. Gorionik za gasno zavarivanje (a) i mlaznica sa plamenom (b)
Tablica 2. Veliine plamenika za gasno zavarivanje
N
o
0 1 2 3 4 5 6 7 8
s, mm 0.20.5 0.51.0 12 24 46 69 914 1420 2030
Maksimalni doputeni radni pritisak acetilena je 1.03 bara, a minimalni 0.69 bara (u oba sluaja
re je o natpritisku).
Gorionik treba da bude otporan na povratni udar plamena i samopaljenje; osim toga u toku rada
mora da ostvaruje predvidjenu potronju acetilena i kiseonika, ime se odrava odgovarajui sastav
plamena i konstantan protok navedenih gasova.
Kapacitet gorionika definie koliinu protoka acetilena kroz gorionik u toku jednog sata
neprekidnog rada. Kapacitet iznosi 100-1600 l/h, a pritisak 0.1-1.5 bara za acetilen i 2.5-3.0 bara za
kiseonik.
U sluaju dugotrajnog izvodjenja radova iste vrste i na istim materijalima jednake debljine,
upotrebljava se jedan te isti plamenik, te moe doi do njegovog oteenja. Zato u rezervi treba imati
nove plamenike ili samo mlaznice (usnike) koje se kupuju kao potroni materijal.
Pri paljenju plamena, na gorioniku treba najpre otvoriti za pola obrta ventil kiseonika, a zatim za
tri etvrtine obrta acetilenski ventil i odmah upaliti plamen da ne bi dolo do stvaranja opasne

9
eksplozivne meavine. Pri gaenju plamena najpre se zatvara ventil acetilena, a odmah zatim
kiseonika. Ovog se pravila mora pridravati svaki zavariva jer time titi ne samo sebe ve i drugo
prisutno osoblje.
Spoljanje delove gorionika, naroito izlaz mlaznice plamena, iste se od metalnih nalepina
prevlaenjem ela mlaznice preko komada mekog drveta, a ako se nalepine ne odstrane, moe se
upotrebiti elina etka poto se zagrejani gorionik ohladi u vodi. Uklanjanje nalepina turpijom ne
dolazi u obzir jer povrina usnika postaje hrapava, to dovodi do taloenja metalnih estica i
ubrzavanja oteenja mlaznice.
1.1.4.4 Osigurai
Osigurai (nepovratni ventili) se ugradjuju da spree prodiranje kiseonika i povratnog plamena iz
komore za meanje u crevo za acetilen pa i u bocu za acetilen. U stvari, kiseonik koji dolazi u komoru
za meanje pod znatno veim pritiskom nego acetilen moe da se povrati unazad u dovodno crevo
acetilena. Ako je plamen ve upaljen, on e se povlaiti za kiseonikom tako da se taj povratni udar
moe iriti do samog izvora gorivog gasa. Tada je zavariva izloen velikoj opasnosti jer povratni udar
plamena moe lako izazvati eksploziju.
Povratni udar plamena uglavnom nastaje zbog malog pritiska kiseonika pri paljenju plamena, za-
puene mlaznice kroz koju istie smea gasova, pregrejane mlaznice, nezaptivenih veza pojedinih
delova gorionika i sl.
Za spreavanje povratnog plamena koriste se suvi i vodeni osigurai.
Suvi osigura obino se privruje na redukcioni ventil boce za acetilen s jedne strane, i na crevo
za acetilen sa druge strane (vidi sl. 3). Funkcionalna shema suvog i vodenog osiguraa data je na slici
11a. Kod suvog osiguraa, acetilen pod pritiskom dolazi kroz cev 1, podie ploicu 2 i dalje kroz
prikljuak 3 ide u crevo, odnosno gorionik (sl. 11a). U sluaju udara povratnog plamena, pritisak
naglo raste i zatvara ploicu 2, to prekida dovodjenje acetilena. Detaljniji izgled suvog osiguraa
prikazan je na slici 11c.

1- zid cevi ventila, 2- nastavak za vezu sa crevom, 3- nastavak za vezu sa gorionikom, 4- nepovratni ventil,
5- porozan uloak, 6- opruga, 7- zavrtanj
Slika 11. Shematski prikaz osiguraa: suvog (a), vodenog (b) i presek stvarnog suvog osiguraa (c)
Vodeni osigura (sl. 11b) se obino postavlja na cevovod tako da se pri normalnom dotoku aceti-
lena, ploica ventila podie pa gas kroz vodeni stub odlazi ka gorioniku. Ako se dogodi povratni udar
plamena, pritisak iznad vodenog stuba naglo raste, ploica pada na sedite ventila i time prekida dotok
acetilena.
1.1.4.5 Gumena creva
Gumena creva sa tekstilnim ulocima dovode gasove iz boca do gorionika. Da ne bi dolo do
medjusobne zamene, creva su obojena crveno - za acetilen i plavo - za kiseonik. Posmatrano u
poprenom preseku moe se uoiti da se creva sastoje iz tri sloja:
udarni plamen
normalni
protok
acetilena
dotok
acetilena
voda
plamen
ploica
3
2
1
a) b)

10
Spoljanjeg od gumenog ili neoprenskog materijala otpornog na gorenje, varnice, uarenu trosku,
zagrejani metal, atmosferske uticaje, vodu, ozon, i posebno otpornog na habanje pri njegovom
vuenju po podu;
Srednjeg sloja creva koji se naziva uloak, izradjenog od tkanine ili pletene najlonske ili rejonske
tkanine, iji je zadatak poveanje vrstine i otpornosti na udar, gnjeenje i prodiranje otrih estica;
Unutranjeg glatkog sloja od neoprenske gume koja je nepropustljiva za gasove.
1.1.4.6 Acetilensko-kiseoniki plamen
Oblik normalnog plamena C
2
H
2
-O
2
dat je na slici 12. Plamen se sastoji iz tri zone, tj. jezgra,
redukcione zone i omotaa. Na samom izlazu iz mlaznice temperatura plamena je oko 300C, u
srednjem delu jezgra 1000C. Najvia temperatura nastaje u redukujuoj zoni, na rastojanju 2-3 mm od
jezgra i iznosi oko 3100C. U srednjem delu plamena je T 2000C.

Slika 12. Plamen C
2
H
2
-O
2

Oksi-acetilenski plamen moe biti: neutralan (O
2
/C
2
H
2
= 1-1.2, redukujui (O
2
/C
2
H
2
<1) i
oksidiui (O
2
/C
2
H
2
> 1.2).
Neutralni plamen (sl. 13a), ima brzinu isticanja smee gasova 100-120 m/s, svetlo jezgro, a
namenjen je pre svega za zavarivanje niskougljeninih i niskolegiranih elika, bakra, olova, cinka i
nekih vrsta bronzi. Plamen odnosa O
2
/C
2
H
2
= 1.0 do 1.2 gotovo ne utie na osobine osnovnog
materijala.
Redukujui plamen (sa vikom acetilena, sl. 13c) ima grubo izdueno jezgro sa irokim i
dugakim omotaem boje bledo crvene. Sadri viak acetilena (O
2
/C
2
H
2
< 1) koji naugljenisava
zavarivako kupatilo; av je tvrd, krt i esto porozan. Redukujui plamen sa vikom acetilena 2030%,
namenjen je za navarivanje strugarskih noeva, burgija, matrica za toplo istiskivanje metala pomou
tvrdih kobaltovih jedinjenja (stelita Co, Cr, W, C i do 1% Fe). Takodje, pri zavarivanju legura
Al-Mg i sivog liva koristi se blago redukujui plamen.

Slika 13. Vrste oksi-acetilenskog plamena
Oksidiui plamen (sl. 13b) ima kratko jezgro u vidu otrog konusa, dok je omota vitak i dug, a
boje svetlo-plave. Ovakav plamen slui za zavarivanje mesinga i nekih vrsta bronzi. Za elike ne
odgovara jer oksidi rastvoreni u metalu ava smanjuju njegovu jedrinu, jainu i ilavost.
Prema brzini isticanja smee (O
2
+ C
2
H
2
) iz mlaznice razlikuju se meki, srednji i otar plamen.

11
Meki plamen ima izlaznu brzinu smee manju od 100 m/s; plamen je nestabilan, a primenjuje se za
zavarivanje visokolegiranih elika, metala sa niskom temperaturom topljenja (Pb, Zn) i za lemljenje;
Srednji plamen ima izlaznu brzinu smee 100120 m/s; najee se koristi u svakodnevnoj
primeni gasnog zavarivanja;
Otar plamen ima izlaznu brzinu smee veu od 120 m/s; zbog velikog dinamikog pritiska gasa
dobija se uzburkan rastop to stvara greke u avu.
Potronja gasova u oksi-acetilenskom plamenu zavisi od vrste plamena. U neutralnom plamenu
odnos koliine O
2
/C
2
H
2
teorijski iznosi 1:1. U praksi za injektorske gorionike na jedan deo acetilena
dolazi 1.1-1.2 dela kiseonika. Npr. na 100 l acetilena potroi se 110-120 litara kiseonika iz boce. U
stvari za potpuno sagorevanje 100 l acetilena potrebno je 250 l kiseonika, s tim to se priblino
polovina od ove zapremine troi iz okolne atmosfere. Zato se gasno ne sme zavarivati u zatvorenim
sudovima, npr. cisternama u kojima nema mogunosti da se nadoknadi potroen kiseonik, iji sadraj
moe pasti ispod 16%, to ugroava ivot zavarivaa. Kad sadraj kiseonika u vazduhu opadne sa
normalnih 20% na 16% nastaje oteano disanje i guenje.
Povratni plamen ili proticanje meavine gasova ka bocama, a ne prema gorioniku moe nastati
zbog:
Dodira ela mlaznice sa povrinom zavarivanog metala,
ienja ela mlaznice sa upaljenim plamenom o tvrdo drvo,
Pregrevanja mlaznice do temperature iznad 400C,
Zagrevanja komore gorionika iznad 200C,
Prekrivanja ela mlaznice esticama stopljenog metala i
Odvijanja navrtke koja povezuje plamenik sa ruicom gorionika.
Iz razloga bezbednosti vano je znati ta treba uraditi kad nastane povratni udar plamena. U sluaju
uvlaenja plamena odmah se mora zatvoriti ventil acetilena na gorioniku, a zatim i ventil kiseonika. Ako je
gorionik jo vru, treba ga uroniti u posudu sa vodom, otvoriti istovremeno ventil za kiseonik na gorioniku da se
sprei ulazak vode. Drugo vano pitanje je zato gasove treba najpre pravilno podesiti i odmah zatim upaliti
plamen. Pri otvaranju samo jednog ventila na gorioniku ili otvaranju jednog vie nego to treba a drugog manje,
dobija se plamen koji nepravilno sagoreva. Mogu nastati tekoe pri paljenju i gorenju plamena koje su praene
izdvajanjem velike koliine adji.
Pravilno paljenje plamena zapoinje otvaranjem oba ventila na gorioniku: kiseoninog za najmanje pola
obrta a acetilenskog za 3/4 obrta, a zavrava se paljenjem plamena. Plamen jo moe biti nepravilan, te ga treba
dodatno podesiti pomou ventila na ruici gorionika, a ako je i posle toga plamen nepravilno regulisan, to se
moe prevazii pomou reduktora na boci.
Pre upotrebe novih creva potrebno ih je produvati od zatitnog talka i stranih tela, npr. komadia gume,
peska, praine i tsl. esto se postavlja i pitanje da li se sme acetilensko crevo vezati na bocu za kiseonik u
sluaju kad je originalno oteeno. Odgovor je: nije dozvoljeno koristiti acetilenska creva umesto kiseonikovih,
jer su ona proraunata na znatno nii pritisak; stoga bi mogla da prsnu u toku rada i da izazovu nesreu. Osim
toga nije dozvoljeno kroz acetilenska creva proputati kiseonik jer zaostali acetilen moe stvoriti eksplozivnu
meavinu gasova.
1.2 Tehnika i tehnologija gasnog zavarivanja
1.2.1 Tehnike gasnog zavarivanja
Razlikuju se tri osnovne metode - tehnike gasnog zavarivanja:
a) Zavarivanje ulevo za metale debljine ispod 3 mm,
b) Zavarivanje udesno za metale debljine preko 4 mm i
c) Zavarivanje na gore za metale svih debljina.
Nazivi pojedinih metoda usvojeni su dogovorno i definisani su prema smeru zavarivanja i
usmerenosti plamena.
1.2.1.1 Zavarivanje ulevo
Zavarivanje ulevo zasniva se na vodjenju gorionika zdesna ulevo (sl. 14) pri nagibu gorionika (2)
pod uglom od 60 (za deblje limove) do 10 (za tanje limove). Dodatni materijal se u toku zavarivanja
vodi pod uglom od 45, i ide ispred gorionika. Plamen rastapa ivice metala, obrazujui rupicu (3) u
donjem delu zavarivanog materijala.

12

Slika 14. Shema zavarivanja metodom ulevo: 1- ica, 2- gorionik, 3- rupica
Da bi zavarivanje teklo pravilno, rupica mora biti odravana za sve vreme rada. To je mogue
pravilnim vodjenjem gorionika, tj. njegovim pravolinijskim kretanjem bez poprenog klaenja.
Dodatni materijal se u toku zavarivanja vodi skokovitim kretanjem, tj. podie se (za kratko vreme)
neto iznad povrine zavarivanog metala i pomera napred. Zatim se po obrazovanju rupice ica
pribliava ka zavarivakom kupatilu, a kapljice tenog metala slivaju se sa kraja ava u kupatilo.
Tean metal ava ne treba ostaviti bez zatite plamena, jer se njegove zagrejane ivice brzo povrinski
oksidiu te se u av unose oksidi, tj. nemetalni ukljuci.
Zavarivanje metodom ulevo ima odredjene prednosti ali i mane. U odlike ove metode moemo ubrojiti
relativno lep izgled ava kao i veu brzinu zavarivanja, poto plamen gorionika prethodno zagreva ivice
zavarivanih limova. U mane se mogu ubrojiti tekoe odravanja rupice za vreme zavarivanja, kao i relativno
brzo hladjenje ava, to utie na stvaranje mikropora i zakaljenih zona kod elika sa veim sadrajem ugljenika.
1.2.1.2 Zavarivanje udesno
Metoda zavarivanja udesno odnosi se na deblje materijale (iznad 4 mm) za koje je potrebna
priprema stranica zavisno od debljine na V, Y ili X- leb. Pri zavarivanju udesno gorionik se vodi pod
uglom oko 55, a ica pod uglom od 45 (sl. 15). ica ide iza gorionika s leva na desno, a gorionikom
se ne izvodi nikakvo popreno kretanje, ve se on vodi ravnomernim pravolinijskim kretanjem du
zavarivanih ivica. icom, iji je vrh u kupatilu stopljenog metala, izvodi se popreno kretanje u vidu
polukruga ili elipse.

Slika 15. Shema zavarivanja metodom udesno: 1- ica, 2- gorionik, 3- rupica
Metoda zavarivanja udesno primenjuje se za odgovorne zavarivake radove, naroito za cevovode
koji rade pri visokom pritisku i u tekim radnim uslovima (este promene temperature i pritiska). U
odlike metode udesno spada lake odravanje rupice, kao i lokalno arenje ava pomou plamena koji
pri zavarivanju deluje na av. To znai da se av sporije hladi, i da gasovi zahvaeni rastopljenim
metalom imaju mogunost da izadju iz zagrejanog ava. Mana je ove metode to se teko odrava
ravna povrina lica ava, kao i to je neophodna manja brzina zavarivanja, jer se plamenom ne
predgrevaju stranice leba.
Orijentacioni - zbirni podaci za gasno zavarivanje elika (tehnikama ulevo i udesno), razliitih
debljina, dati su u tablici 3.

13
Tablica 3. Zbirni podaci za gasno zavarivanje elika
Debljina zavarivanog
materijala, mm
0.2
do
0.5
0.5
do
1.0
1
do
2
2
do
4
4
do
6
6
do
9
9
do
14
14
do
20
20
do
30
Oznaka veliine
plamenika
0 1 2 3 4 5 6 7 8
Brzina zavarivanja,
m/h
26 12 126 63 31
21.3
*
2.51.6
**

1.81.6 1 1
Protok C
2
H
2
,
l/h
60
60
100
100
230
230
400
400
600
600
1000
1000
***

1500
1500 1500
Koeficijent iskorienja
toplote
0.9 0.88 0.8 0.68 0.5 0.45 0.4 0.4 0.4
*
- zavarivanje ulevo
**
- zavarivanje udesno
***
- za protoke vee od 1000 l/h koristi se vie medjusobno povezanih boca.
Brzina gasnog zavarivanja vea je od runog elektrolunog za limove do 1.5 mm, za limove
debljine 23 mm brzine se izjednauju, a iznad toga bre se zavaruje elektrolunim postupcima.
Za gasno zavarivanje moe se izraunati uneta koliina toplote, odnosno pogonska ili linijska
energija pomou empirijskog izraza:
13.4
, /
1000
acetilena
l i
z
V
q kJ cm
v

(7)
gde su: V
acetilena
- protok acetilena u l/h, v
z
- brzina zavarivanja u cm/s i
i
= 0.270.85 koeficijent
iskorienja toplote.
Vrednosti V
acetilena
, v
z
,
i
, kao i veliina plamenika usvajaju se iz tablice 3 u zavisnosti od debljine
zavarivanog materijala.
Ugao nagiba gorionika
Ugao gorionika u odnosu na povrinu zavarivanog materijala ima vaan tehniki znaaj i u velikoj
meri utie na rezultat zavarivanja. Pri zavarivanju tankih limova gorionik se vodi pod manjim uglom,
a u skladu sa poveanjem debljine materijala ugao nagiba gorionika raste (sl. 16). Pravilan poloaj
gorionika olakava pretapanje materijala po celoj debljini i ubrzava spajanje delova.

Slika 16. Ugao nagiba gorionika za razne debljine metala
1.2.2 Priprema materijala za zavarivanje
Priprema materijala za zavarivanje obuhvata sledee radove:
a) Paljivo ienje ivica zavarivanih delova od svih povrinskih neistoa, npr. boja, lakova, smola,
ulja, masti, oksida i drugih materija koje znatno oteavaju zavarivanje i pogoravaju osobine ava,
b) Paljivo postavljanje delova da se sprei njihovo pomeranje pri zavarivanju,

14
c) Fiksiranje delova bez mogunosti pomeranja za vreme zavarivanja,
d) Zakoavanje ivica na V, Y ili X-leb zavisno od debljine,
e) Pripajanje ("heftanje") elemenata po propisanom rastojanju i razmetaju i
f) Predgrevanje zakaljivih elika radi spreavanja nastanka krtih faza u ZUT-u.
1.2.2.1 Vrste lebova i avova
Pri zavarivanju veoma tankih limova (ispod 1 mm) preporuuje se savijanje rubova pod pravim
uglom na visini 1-2 debljine zavarivanog materijala (sl. 17a) i stapanje savijenih ivica plamenom
gorionika, bez upotrebe dodatnog materijala. Ovaj nain pripreme tankih limova za zavarivanje, iako
nije jednostavan i lak, omoguuje izradu spojeva dobrih mehanikih osobina.

Slika 17. Naini pripreme limova za zavarivanje zavisno od njihove debljine
Limovi debljine 1-4 mm pri jednostranom zavarivanju ne zahtevaju zakoavanje ivica. Ostavlja se
ipak razmak izmedju ivica 0.5-3 mm zavisno od debljine (sl. 17b). Limovi debljine do 8 mm mogu se
takodje zavarivati bez zakoavanja pod uslovom da zavarivanje bude izvedeno dvostrano, odnosno da
postoji mogunost obrtanja tih delova. Zazor izmedju ivica je 2-3 mm (sl. 17c).
Limovi, cevi i profili zakoavaju se u obliku lebova V, Y, X ili U zavisno od debljine materijala.
Delovi debljine 3-12 mm zakoavaju se na V ili Y-leb sa uglovima 50-60 (sl. 17d). Debljini
12-30 mm odgovara X-leb (sl. 17e), a iznad 30 mm U ili duplo U-leb (sl. 17f). Ne treba zaboraviti da
lebovi X i U retko dolaze u obzir za gasno zavarivanje.
1.3 Tehnologija termikog seenja i srodnih postupaka
1.4 Osnovi seenja kiseonikom
Seenje kiseonikom zasniva se na sagorevanju vrstog metala u struji kiseonika uz pripomo
plamena za podgrevanje. elik se zagreva do temperature sagorevanja, na primer 1250-1350C.
Oksidi gvodja nastali pri seenju imaju temperaturu topljenja oko 1300C, dok je temperatura
topljenja elika oko 1480C, to omoguuje da oksidi iscure iz proreza i da budu oduvani dinamikim
pritiskom mlaza kiseonika. Da bi se metali i legure termiki rezali moraju da ispune sledee uslove:
Uslov 1: Temperatura sagorevanja metala u kiseoniku mora biti nia od njegove temperature
topljenja (vidi tab. 4).
Uslov 2: Temperatura topljenja oksida metala mora biti nia ili najvie jednaka temperaturi
topljenja metala.
Uslov 3: Toplota sagorevanja metala treba da bude to vea, a njegova toplotna provodnost to
manja.
Tablica 4. Mogunost seenja kiseonikom nekih metala
Vrsta metala
M
t
T , C
MeO
t
T , C Mogunost seenja kiseonikom
Ugljenini elik 1480 1330 Lako seenje
Liveno gvodje 1200 1330 Teko seenje obinim gorionikom
Bakar 1083 1336 Nemogue seenje obinim gorionikom
Aluminijum 660 2050 Nemogue seenje obinim gorionikom
Hrom 1600 1990 Nemogue seenje obinim gorionikom

15
1.4.1 Gorionik za runo seenje kiseonikom
Gorionik za runo seenje kiseonikom moe biti obian gorionik korien za zavarivanje, na koji
se postavlja specijalna mlaznica za seenje (sl. 18).
mlaznica
plamen
rez
2
irina reza
O
2
O
2
+C
2
H
2
Fe
3
O
4
+20%Fe
oksidi (FeO, Fe
2
O
3
, Fe
3
O
4
)
Plamenik
Mlaznica
Ventil O2
za seenje
Ventil za O2 Ventil
za C2H2
Prikljuak
za O2
Prikljuak
za C2H2 Dra
Poluga O2
za seenje
a)
b)

Slika 18. Gorionik za runo seenje (a) i princip seenja kiseonikom (b)
Mlaznica za seenje zavrava se konusom u kome su izradjena dva kanala jedan za predgrevanje
i drugi za rezanje; gorionik ima ugradjen ventil kojim se regulie protok kiseonika za seenje. U
kanalu za predgrevanje dospeva meavina kiseonika i acetilena, a u otvor za seenje (sl. 19), dovodi se
kiseonik iji se protok regulie ventilom. Mlaznice se biraju prema debljini rezanog metala.

Slika 19. Razmetaj mlaznica u gorioniku za seenje kiseonikom, 1- mlaznica za predgrevanje,
2- mlaznica za seenje
1.4.2 Regulacija plamena za seenje kiseonikom
Posle kompletne pripreme uredjaja za seenje pali se plamen. Pri paljenju plamena otvara se najpre
na ruici ventil kiseonika, a zatim acetilena i pali se plamen za predgrevanje. Taj plamen se regulie
otvaranjem ventila za kiseonik, a posle toga u plamenu obino ostaje viak acetilena. Potrebno je stoga
privijati acetilenski ventil sve dok se ne eliminie viak acetilena i stabilizuje jezgro, a zatim se
podeava ventil kiseonika za seenje. Posle regulisanja plamena moe se prei na seenje.

16
1.4.3 Tok runog seenja kiseonikom
Poto se plamen za predgrevanje pravilno podesi, poinje se sa zagrevanjem ivica seenog
materijala do svetlo crvene boje. Posle dostizanja potrebne temperature otvara se ventil koji dovodi
kiseonik za seenje i istovremeno se pomera gorionik po liniji seenja. Za olakanje runog seenja,
gorionik se obino postavlja na kolica (sl. 20) koja omoguuju ravnomerno kretanje. Suvie brzo
pomeranje gorionika daje neravnomeran rez ili dovodi do prekida seenja, a presporo vodjenje
gorionika dovodi do neravnomernog i irokog reza.

Slika 20. Kolica za vodjenje gorionika pri runom seenju
1.5 Higijensko-tehnika i protivpoarna zatita pri gasnom zavarivanju
1.5.1 Line mere zatite
Preventivne mere odnose se na linu zatitu zavarivaa i optu zatitu. Lina zatita ostvaruje se
pomou zatitnog odela i zatitnih naoara. U zatitno odelo spadaju: radni kombinezon, kecelja,
rukavice, kamane, zatitnici rukava. Potrebna zatitna oprema zavisi od vrste zavarivakih radova, ali
su uglavnom uvek neophodni zatitno odelo i zavarivake naoari. Pri zavarivanju livenog gvodja na
toplo i pri seenju kiseonikom potrebno je imati i druge delove zatitne opreme definisane merama
higijensko-tehnike zatite.
U svakom sluaju zavariva mora nositi zatitno odelo, tj. kombinezon koji nije zaprljan uljem i
drugim neistoama. Odelo ne sme biti iscepano, niti sa spoljanjim depovima, gde bi se mogle
zadrati metalne varnice i izazvati paljenje odela. Neki delovi zatitnog odela izradjuju se od koe, ili
drugih vatrostalnih materijala.
Zatitne naoari za gasno zavarivanje i seenje imaju stakla koja se prema stepenu zatamnjenja
dele na: svetla, oznake 444 ili 454, srednja, oznake 555 i tamna, oznake 666. Izbor stepena
zatamnjenja zavisi od stanja vida izvodjaa zavarivakih radova. Osobe sa boljim vidom
upotrebljavaju tamnija stakla, a osobe sa slabijim vidom svetlija. U poslednje vreme upotrebljavaju se
naoari sa zatamnjenjem koje se automatski prilagodjavaju svetlosnom izvoru (tzv. "foto-grej" stakla).
Takodje i pomonici zavarivaa moraju da nose zatitne naoari. Zabranjena je upotreba naoara
nepoznatog porekla kao i naoara za sunce. Osobe koje izvode ili posmatraju izvodjenje zavarivakih
radova treba da znaju da svetlosni zraci mogu biti vidljivi (od crvenih do ljubiastih), kao i nevidljivi
(ultraljubiasti i infracrveni). Za vidljivo zraenje ljudske oi su bioloki prilagodjene, pod uslovom da
jaina zraenja ne prekorai doputene granice. Suprotno tome, nae oi ne podnose dejstvo
ultraljubiastog i infracrvenog zraenja koje nastaje pri zavarivanju. Naroito je opasno infracrveno
zraenje koje dovodi do zapaljenja venjae, tj. sluzokoe koja pokriva s unutranje strane one kapke
i prednji deo one jabuice. Zapaljenje venjae u medicini se naziva konjuktivitis.
Zatitna obojena stakla smetena su u bakelitni okvir, a spolja se preko optikog stakla postavlja
obino belo staklo. Njegova je uloga da zatiti obojena stakla od prskotina stopljenog metala i tako im
produi radni vek i vreme upotrebe do ienja.
1.5.2 Opte mere zatite
Opta zatita odnosi se na pravilno rukovanje zavarivakim uredjajima i opremom. Pre svega re
je o bocama za tehnike gasove, redukcionim ventilima, crevima za tehnike gasove, gorionicima i
mlaznicama. Nije dozvoljeno redukcione ventile postavljati jedan prema drugom (sl. 21).

17

a) b)
Slika 21. Poloaj redukcionih ventila na bocama za acetilen i kiseonik: a- pogreno i b- ispravno
Tei gasovi od vazduha (kiseonik i propan) padaju na pod, a laki (acetilen) se skupljaju u krovnoj
konstrukciji ili odlaze u atmosferu (sl. 22).

Slika 22. Mesto isticanja nekih gasova
Boce se smeju puniti samo gasovima za koje su namenjene. Nije dozvoljeno da se npr. boce
namenjene za kiseonik pune komprimovanim vazduhom, vodonikom ili drugim tehnikim gasovima.
Pri transportu boca treba postupati paljivo da ne dodje do udara i potresa, a kad je re o runom
prenoenju boca zabranjeno je bacanje ili kotrljanje.
Kad se boce ne koriste za zavarivanje, na njima mora biti postavljena zatitna kapa. Posebno, boce
za kiseonik ne smeju doi u dodir sa uljem, jer komprimovani kiseonik pod natpritiskom preko 30
bara u dodiru sa uljem i mastima izaziva eksploziju.
U sluaju poara u radnoj prostoriji neophodno je odmah boce izneti iz ugroene zone. Pregrejane
boce treba hladiti vodom i ako je to mogue moraju se brzo odviti ventili na bocama.
Boce za kiseonik i za acetilen u toku rada treba drati u vertikalnom poloaju ili pod nagibom ne
veim od 45 (naroito acetilensku bocu) uz obezbedjenje od povienja temperature. U toku rada, na
acetilenskoj boci uvek mora da stoji klju da bi se odmah u sluaju poara, zaustavio dotok acetilena.
U sluaju da se upali acetilen na samom izlazu iz boce, potrebno je odmah ugasiti plamen azbestnom
asurom i zatvoriti ventil na boci, a zatim bocu ohladiti vodom. Ako i kod ohladjene boce pritisak
nadmai 15 bara, potrebno je izneti crevo van prostorije i ispustiti viak acetilena.
Takodje, moe doi i do samopaljenja gasa u reduktoru na boci za kiseonik. Uzrok samopaljenja je
prisustvo ulja na pojedinim delovima reduktora i naglo otvaranje ventila na boci to dovodi do brzog
porasta pritiska i zagrevanja reduktora. Ulje se pali pri temperaturi 80-100C. U sluaju samopaljenja
gasova u reduktoru, dolazi do brzog zagrevanja, te je neophodno odmah zatvoriti ventil na boci, a
reduktor hladiti vodom.

18

a) b)
Slika 23. Veanje gorionika: a- pravilno i b- pogreno
Zabranjeno je prebacivati creva za gasove preko boce (sl. 23), posebno kad gori plamen. Tako se
moe pregrejati boca i nastati eksplozija. Osim toga, gorionik moe da padne na pod i da upali creva ili
druge zapaljive materije i izazove eksploziju ili poar.
U sluaju povratnog udara plamena potrebno je odmah zatvoriti
ventile na ruici gorionika; prvo acetilenski ventil, a zatim kiseoniki.
Ako je gorionik zagrejan treba ga zagnjuriti u vodu (sl. 24) i otvoriti
ventil za kiseonik da se sprei prodiranje vode u gorionik.
U toku zavarivanja ponekad se javlja povremeno pucketanje u
gorioniku, to je posledica zaprljanosti ili loe regulisane smee gasova,
niskog pritiska kiseonika ili acetilena kao i malog udaljenja jezgra
plamena od zavarivanog metala ili zaostale vode u crevima.
Pored povremenog pucketanja, nastaje katkad i neprekidno
pucketanje plamena izazvano preteranim zagrevanjem plamenika.
Reenje je da se odmah prekine zavarivanje i gorionik uroni u vodu sa
otvorenim ventilom za kiseonik. Ve je spomenuto da nije dozvoljeno
upotrebiti acetilenska creva umesto kiseonikih, jer su prva proraunata
za znatno nii pritisak, te bi mogla pui u toku rada i izazvati nesreu. Sem toga pri zameni creva
moe nastati eksplozivna smea stvorena od gasova zadranih u crevima.
Mogui uzrok poara moe biti i nehermetinost spojeva creva bilo na reduktoru boce ili i
gorioniku. Propustljivost tih spojeva kontrolie se nanoenjem sapunice ili potapanjem creva u vodu
(sl. 25) i naknadno upaljenim plamenom.
Posebne mere treba preduzeti pri reparaturnom zavarivanju sudova u kojima su bile gorive materije, npr.
benzin, nafta ili ulje. Tragovi ovih materija, usled zagrevanja pri zavarivakim radovima, mogu se zapaliti ili
prei u gasovito stanje i pomeati se sa vazduhom i obrazovati eksplozivnu smeu opasnu za zavarivaa i
okolinu. Stoga se rezervoari za lako zapaljive tenosti smeju zavarivati samo posle paljivog i dugotrajnog
produvavanja vodenom parom ili nezapaljivim gasom, npr. azotom. Ako ovakvo produvavanje nije mogue,
potrebno je rezervoar vie puta puniti vodom i prazniti ga, i na kraju dobro oprati. Zatim se rezervoar obre tako
da se oteeno mesto nadje sa gornje strane, poto je prethodno na otvor uvrena vertikalna cevica koja
povezuje rezervoar sa atmosferom. Ako bi unutar rezervoara dolo do porasta pritiska, obrazovani gasovi mogu
izai iz rezervoara kroz ubaenu cevicu. Posle ovakve pripreme moe se obaviti bezbedno zavarivanje.
Navedene pripreme treba preduzeti ak i kada su rezervoari za lako zapaljive materije godinama bili prazni i
otvoreni. Zabeleeno je vie nesrenih sluajeva kad su prazna burad za benzin eksplodirala jo pri buenju
otvora na buretu.

a) b)
Slika 25. Kontrola hermetinosti: a) gumenih creva, b) spoja creva sa gorionikom; 1- boca, 2- reduktor,
3- manometar, 4- creva, 5- gorionik, 6- sud sa vodom

Slika 24. Hladjenje
gorionika u vodi

19
Pri zavarivanju ili seenju u velikim zatvorenim sudovima (npr. u kotlovima, rezervoarima ili
cevima velikog prenika) potrebno je obezbediti dovodjenje sveeg vazduha i odvodjenje vazduha
zagadjenog sagorelim gasovima. Pri ovakvim radovima obavezna je pismena naredba o prisustvu
pomonika zavarivaa i kontrolnog lica odredjenog od strane neposrednog rukovodioca.
Nikako se ne sme upotrebiti kiseonik iz boce za provetravanje zatvorenih sudova. Pri tome moe
nastati eksplozivna meavina i zasienje odela zavarivaa kiseonikom, odnosno eksplozivno
sagorevanje izazvano varnicom pri zavarivanju. Ugljena praina u vazduhu (npr. u stovaritu uglja,
toplanama, termo-elektranama) ili brano u mlinovima mogu takodje da izazovu eksploziju ili poar.
Lako zapaljive materije u blizini mesta zavarivanja (drvo, ugalj, ugljena praina, brano) treba
obilno zaliti vodom u preniku najmanje 5 m ili dobro pokriti vatrostalnim materijalima. Poto se
zavri zavarivanje, potrebno je jo jednom sve politi vodom i kontrolisati da nisu zaostale uarene
estice.
1.5.3 Trovanje pri zavarivanju
Pri zavarivanju bakra, cinka, olova, aluminijuma i njihovih legura obrazuju se metalne pare koje su tetne po
zdravlje zavarivaa. Zato navedene metale treba zavarivati u velikim, visokim i dobro provetrenim prostorijama.
Ne treba se naginjati ka mestu zavarivanja, da bi se umanjilo udisanje tetnih isparenja. Pri zavarivanju u
zatvorenim prostorijama neophodna je usisna i izduvna ventilacija pomou dva ventilatora sa najmanje tri
izmene vazduha na sat.
Posebno su tetne olovne i cinkane pare, pa je pri zavarivanju legura koje sadre ove metale neophodno ne
samo opte provetravanje ve i primena zatitne maske na mestu zavarivanja. U sluaju trovanja parama metala
javljaju se tekoe pri disanju, glavobolja, zamraenje vida, kao i porast telesne temperature. Rad se mora odmah
prekinuti, a povredjeno lice mora se izneti na sve vazduh i ostaviti u leeem poloaju. Obino posle odmora u
toku jednog ili dva dana tekoe prolaze.
tetno deluju i zatitne boje i lakovi naneti na zavarivane delove. Ako nije mogue potpuno ienje metala,
zavariva mora nositi zatitnu masku, a iznad mesta zavarivanja mora se postaviti usisni levak sa ugradjenim
ventilatorom. Ovi levkovi povezani su savitljivim crevima, te se mogu premetati, odnosno dovoditi u
najpovoljniji poloaj za zatitu zavarivaa.
1.5.4 Protivpoarna zatita
Nije dozvoljeno dranje u zavarivanici lako zapaljivih materijala. Takodje se ne sme zadravati
smee, krpe ili papir jer varnice metala mogu da ih zapale i izazovu poar.

Slika 26. Presek aparata za gaenje poara: a) aparat sa penom; 1- tenost za gaenje, 2- posuda sa kiselinom
pokrivena membranom, 3- ruica za aktiviranje, 4- izduvna cevica, 5- osigura, b) aparat sa suvim ledom;
1- teni CO
2
, 2- izduvna cev, 3- toki ventila, 4- sifonska cevica, c) aparat sa prakom; 1- prah za gaenje,
2- elina boca sa sabijenim CO
2
, 3- cevica za dovod CO
2
do praka, 4- sigurnosni ventil, 5- zatvara
Zavarivanice moraju da budu opremljene sredstvima za zatitu od poara kao to su: lopate,
merdevine, kofe, sanduci sa peskom, i aparati za gaenje poara. Za gaenje uredjaja koji su pod
elektrinim naponom smeju se upotrebiti samo aparati sa CO
2
(suvi led) i tenosti na bazi hlora i
broma. U drugim sluajevima za gaenje poara koristi se voda ili aparati sa penom (sl. 26). Danas se
za gaenje poara upotrebljavaju takodje i aparati punjeni tenostima na bazi hroma ili broma veoma
niske temperature isparavanja, koja pri gaenju obrazuje negorive pare nekoliko puta tee od vazduha.


20
Izvetaj o vebi br. 1
Naziv vebe: GASNO ZAVARIVANJE
R.
br.
Parametri zavarivanja
broj probe
1- Prirubno
zavarivanje
2 Sueono
zavarivanje
3 Sueono
zavarivanje
4- Lemljenje
Vrsta
(oznaka)
0147 0147 0147 0147
Standard JUS JUS JUS JUS 1.
Osnovni
materijal
Dimenzije,
mm
s= 1 mm s= 1 mm s= 5 mm s= 1 mm
Vrsta
(oznaka)
bez DM VP 37 VP 37 Mesing
Standard -
JUS
C.H3.051/81
JUS
C.H3.051/81
- 2.
Dodatni
materijal
Dimenzije,
mm
- 1.5 mm 3 mm 2 mm
3. Veliina plamenika N
0
1 N
0
1 N
0
4 N
0
2
4. Vrsta plamena neutralni neutralni neutralni neutralni
5.
Poloaj zavarivanja
(tehnika)
- H - ulevo H - udesno H - ulevo
6. Vrsta leba (skica)
u boci, bar 150 150 150 150
7.
Pritisak
kiseonika
radni, bar 1.5 1.5 1.5 1.5
u boci, bar 15 15 15 15
8.
Pritisak
acetilena
radni, bar 0.8 0.8 0.8 0.8
9.
Ocena kvaliteta
izvedenog spoja
zadovoljava zadovoljava zadovoljava zadovoljava
10.
Napomena:

1
2 2. . U UR RE E A AJ JI I I I D DO OD DA AT TN NI I M MA AT TE ER RI IJ JA AL LI I Z ZA A R RU U N NO O E EL LE EK KT TR RO OL LU U N NO O
Z ZA AV VA AR RI IV VA AN NJ JE E v ve e b ba a b br r. . 2 2 ( (D Dr r V Vu uk ki ic c L La az zi ic c, , v va an nr r. . p pr ro of f. .) )
2.1 Runo elektroluno zavarivanje (REL)
REL se svrstava u postupke zavarivanja topljenjem, pomocu toplote koja se oslobada u elektricnom luku.
Zatita rastopa od tetnog delovanja gasova iz vazduha (O
2
, N
2
) ostvaruje se pomocu obloge (topitelji, troska,
gasovi). Zavaruju se ugljenicni, nisko i visokolegirani celici, SL, legure Ni, Cu, Al, debljine 1 do 100 mm.
Struja zavarivanja moe biti jednosmerna ili naizmenicna, jacine 25-450 A, radnog napona 15-40 V, i brzine
zavarivanja do 120 mm/min.
REL-zavarivanje pocinje uspostavljanjem elektricnog luka izmedu vrha elektrode i osnovnog materijala.
Luk topi ivice osnovnog materijala i elektrodu i stvara metalno kupatilo zaticeno od vazduha slojem troske i
gasovima, sve stvoreno topljenjem i sagorevanjem obloge. U toku rada, zavarivac sputa elektrodu ka
osnovnom materijalu, odravajuci rastojanje priblino jednako precniku njenog jezgra. Kada se elektroda
toliko potroi da ostane oko 50 mm, luk treba prekinuti, obiti trosku sa poloenog zavara, te zavarivanje
nastaviti novom elektrodom.
Osnovni parametri REL-zavarivanja su: prenik elektrode (jezgra), jaina struje zavarivanja, radni
napon, duina luka i brzina zavarivanja.
Prenik elektrode bira se prema debljini zavarivanog materijala, obliku, dimenzijama i poloaju
zavarenog spoja. Obicno se za koreni zavar (prvi "valjcic") uzima elektroda 3.25 mm, ili manja a za ostale
zavare elektroda veceg precnika.
Jaina struje zavarivanja bira se zavisno od precnika elektrode i tipa obloge (kisele, bazicne, rutilne),
odnosno usvaja iz preporuka proizvodaca, koji daje minimalne i maksimalne vrednosti. Ispod minimalne
jacine struje, luk je nestabilan a iznad maksimalne obloga se pregreva i kruni pa se ica moe ogoliti. Za
horizontalan poloaj zavarivanja usvajaju se maksimalne preporucene jacine struje, za vertikalan srednje, a
iznad glave minimalne. Vican zavarivac moe da zapazi da li je jacina struje pravilno izabrana prateci nacin
topljenja elektrode, oblik metalnog kupatila i oblik "gusenice" (poloenog zavara).
Na kvalitet ava bitno utice odravanje stalne duine luka i brzine zavarivanja. Da duina luka ne bi rasla
pri topljenju elektrode i time se pogoravala stabilnost luka i zatita rastopa, zavarivac mora da primice
elektrodu brzinom kojom se ona topi (linearna brzina topljenja). Pri prilicno velikoj brzini zavarivanja dobija
se uska gusenica i nedovoljno stapanje ivica osnovnog materijala, te mogu nastati "hladni" spojevi i porozni
avovi buduci da se metalno kupatilo brzo hladi pa rastvoreni gasovi ostaju zarobljeni u metalu ava. Mala
brzina zavarivanja dovodi do pregrevanja materijala i prelivanja troske ispred metalnog kupatila, to moe da
stvori ukljucke troske u avu. Takode se povecavaju sopstveni naponi i deformacije, to dalje pogorava
mehanicke osobine zavarenog spoja.
Osnovni energetski parametri elektrolucnog zavarivanja (U, I, v
z
) medusobno su povezani pomocu
linijske energije zavarivanja:
kJ/cm ,
v
I U
= q
i
z
l

1000

(2.1)
koja mora biti priblino konstantna du celog ava; q
l
se jo zove i pogonska energija zavarivanja, a q
i
-
stepen iskorienja toplotne energije.
2.1.1 Ureaji za REL-zavarivanje (transformatori i ispravljai)
Razlikuju se uredaji koji daju jednosmernu ( ) ili naizmenicnu (~) struju zavarivanja direktnim
ukljucivanjem u elektricnu mreu i zavarivacki agregati, tj. generatori jednosmerne ili naizmenicne struje sa
pogonom pomocu benzinskih ili dizel motora, odnosno elektromotora. Svi izvori struje zavarivanja treba da
imaju mogucnost regulisanja jacine izlazne struje (zavisno od debljine, vrste materijala i tsl.) i pogodnu
staticku, odnosno strujno-naponsku karakteristiku. Za rucne postupke zavarivanja (REL, TIG) najvie
2
odgovaraju izvori sa opadajucom statickom karakteristikom. Suprotno tome, mehanizovanim postupcima za-
varivanja (MAG, MIG, EPP)

vie odgovaraju izvori sa ravnom strujno-naponskom karakteristikom.

Izvor naizmenicne struje - zavarivaki transformator sastoji se iz sopstvenog transformatora i regulatora
struje. Primarni namotaj prikljucuje se na monofaznu mreu ili na dva provodnika trofazne mree, dok se
izlazni napon moe regulisati promenom indu-
ktivnosti (sl. 2.1a) ili promenom rastojanja izmedu
primarnog i sekundarnog namotaja transformatora
(sl. 2.1b). Na transformatoru za zavarivanje, tj. na
njegovoj natpisnoj plocici nalazi se sledeci simbol:

Izvori jednosmerne struje za zavarivanje dele se
na pretvarae i ispravljae.
Pretvarai su u stvari generatori jednosmerne
struje spregnuti sa odgovarajucim pogonskim moto-
rom. Danas se vie primenjuju ispravljaci - laki su,
ne stvaraju buku, jednostavniji su za odravanje.
Ipak, pretvaraci su jo uvek nezamenljivi u nekim
slucajevima, kao na primer: zavarivanje na terenu
gde nema elektricne mree, zavarivanje cevi veceg
precnika (regulisanje napona nezavisno od strmosti
karakteristike) i zavarivanje u uslovima velikog
variranja mrenog napona.
Ispravljaki ureaji se sastoje iz transformatora, zatim induktivnih namotaja u kolu naizmenicne struje i
ispravljackog sklopa. Pomocu induktivnih namotaja dobija se opadajuca strujno-naponska karakteristika na
izlaznim prikljuccima uredaja za zavarivanje.
Razlikuju se ispravljaci sa opadajucom statickom karakteristikom i sa ravnom karakteristikom. Osim toga
izraduju se i matini ispravljai namenjeni za vie zavarivackih mesta. Ispravljacki zavarivacki uredaji sadre
na natpisnoj plocici sledeci simbol:

Izvori napajanja sa transformatorom i ispravljacem mogu imati posebne prikljucke za zavarivanje kako sa
jednosmernom tako i sa naizmenicnom strujom. Ovi kombinovani ureaji uglavnom su monofazni i
oznacavaju se sledecim simbolom:

Savremeni izvori napajanja elektricnog luka za zavarivanje izraduju se primenom poluprovodnikih
elemenata, koji omogucuju da se dobije unapred programirana strujno-naponska karakteristika, to je veoma
bitno da se, povecanjem jacine struje popuni zavrni krater kod automatskih postupaka zavarivanja. Takvo
upravljanje parametrima zavarivanja zove se sinergino.
2.1.2. Odreivanje statike karakteristike izvora
Tipska ispitivanja obavlja proizvodac na jednom zavarivackom uredaju pa rezultate upisuje na sve
uredaje datog tipa. Bez obzira na to, mogu se obaviti i pojedinacna ispitivanja radi utvrdivanja napona
praznog hoda, statickih karakteristika i drugih velicina, koje se sve porede sa tipskim vrednostima (JUS
N.H1.0304 i N.H9.201).

MAG - zavarivanje u zatiti CO
2
; MIG - u zatiti Ar; EPP - pod prahom
a) b)

Slika 2.1 Zavarivaki transformator:
a) sa pokretnim jezgrom, b) sa pokretnim primarom
3
U cilju odredivanja strujno-naponske karakteristike potrebno je, u zatvoreno strujno kolo povezati izlazne
prikljucke izvora i uravnoteavajuci omski otpornik, prema slici 2.2a. za jednosmernu i slici 2.2b. za
naizmenicnu struju. Napon praznog hoda U
0
meri se pri otvorenom sekundarnom kolu, a struja kratkog spoja
bez otpora R.
A
V
+ -
voltmetar
otpornik
ampermetar
izvor struje
A
V voltmetar
otpornik
ampermetar
izvor struje
a)
b)

Slika 2.2 Sheme za odreivanje statike karakteristike izvora
Za ravnoteno opterecenje zavarivackog strujnog kola moe se koristiti klizni ili vodeni otpornik (sl. 2.3).
Ovaj se sastoji iz rezervoara sa vodenim rastvorom (3%)
NaCl ili NaOH (slab rastvor) i pokretne ploce koja je
zagnjurena u elektrolit. Jedan od provodnika, sa izlaznih
kontakata izvora, vezuje se za rezervoar sa rastvorom a
drugi za pokretnu plocu. Promenom dubine zagnjurivanja
varira se elektricni otpor, ocitavaju odgovarajuce vrednosti
U, I i tako se dobijaju podaci za crtanje dijagrama datih na
slikama 2.4 i 2.5. Na slici 2.4 date su elektricne velicine za
ispravljace sa opadajucom, a na slici 2.5 sa ravnom stru-
jno-naponskom karakteristikom. U americkoj literaturi
kae se da je rec o uredajima sa konstantnom strujnom (sl.
2.4) i uredajima sa konstantnim naponom (sl. 2.5). Svi
zavarivacki transformatori gotovo bez izuzetka imaju
opadajucu strujno-naponsku karakteristiku, dok kod izvora
jednosmerne struje ona moe biti bilo opadajuca ili ravna.
Pored strujno-naponskih karakteristika izvora unete su
na slikama 2.4 i 2.5 i staticke karakteristike elektricnog
luka (prava 6 na slici 2.4 i prava 3 na slici 2.5) koje odgo-
varaju rucnim i mehanizovanim postupcima zavarivanja.
Preseci staticke karakteristike luka i strujno-naponske
karakteristike izvora odreduju granicna podrucja regulacije
energetskih parametara zavarivanja. Vie strujno-naponskih karakteristika odgovaraju razlicitim jacinama
struje zavarivanja koje se biraju pomocu posebnog regulatora na uredaju.
p
r
o
v
o
d
n
i
c
i

Slika 2.3 Vodeni otpornik
4
U
I
1
2
3
4
5
6
7 8 9
1 - najnii napon praznog hoda
2 - najvii napon praznog hoda
3 - nazivni radni napon
4 - donja granica podrucja regulacije
5 - gornja granica podrucja regulacije
6 - standardni radni napon izvora za
zavarivanje
7 - trajna struja zavarivanja ( X=100% )
8 - nazivna struja zavarivanja pri nazivnom
rucnom zavarivackom radu ( X=60% )
9 - najveca struja zavarivanja pri rucnom
zavarivackom radu ( npr. X=35% )
2
3
4
5
6
7 8
U
I
1 - najvii napon praznog hoda
2 - gornja granica podrucja regulacije
3 - standardni radni napon strujnog izvora za
zavarivanje
4 - nazivni radni napon
5 - najnii napon praznog hoda
6 - donja granica podrucja regulacije
7 - trajna struja zavarivanja ( X=100% )
8 - nazivna struja zavarivanja pri nazivnom
zavarivackom radu ( X=60% )
1
U
0 max
U
0 min
I
k min

Slika 2.4 Opadajua strujno-naponska karakteristika
(konstantna struja)
Slika 2.5 Ravna strujno-naponska karakteristika
(konstantan napon)
Staticka karakteristika luka je zavisnost napona luka od jacine struje U
l
= f (I
l
), pri odredenoj konstantnoj
duini luka (l = const).
Na strujno-naponskoj karakteristici izvora, osim struje kratkog spoja I
k
i napona praznog hoda U
0
-
merenom pri prekinutom luku, znacajan je nagib u radnoj tacki:
tg =
dI
dU
= s (2.2)
Fizicki smisao nagiba je trenutni otpor u zavarivackom kolu (R = U/I). Kada je nagib veliki, struja
zavarivanja se neznatno menja pri promeni duine luka, to je pogodno kod rucnih postupaka elektrolucnog
zavarivanja (REL, TIG). Kao pokazatelj te pogodnosti uzima se nagib, tj. tangentni ugao u radnoj tacki.
Buduci da matematicki oblik spoljne karakteristike nije poznat, taj nagib se odreduje zamenom dela krive
tangentom:
U
-
I
U
-
U
=
I
U
= s
1 2
1 2

(2.3)
gde su: U
1
, I
1
i U
2
, I
2
- koordinate krajnjih tacaka posmatranog odsecka u okolini radne tacke.
Iz strujno-naponske karakteristike izvora ocitavaju se:
- napon praznog hoda U
0
, V;
- struja kratkog spoja I
k
, A;
- promena struje zavarivanja AI
r
kada se promeni duina luka;
- odnos U
0
/U
r
i I
k
/I
r
.
Sama strujno-naponska karakteristika nije dovoljna za procenu svih osobina zavarivackih izvora, vec
slui za uzajamno uporedivanje uredaja i njihovu pravilnu primenu za date uslove rada. Za procenu ele-
ktricnih osobina izvora, potrebno je pored staticke odrediti i dinamicku karakteristiku. Ona se dobija
5
oscilografskim metodama u stvarnim uslovima zavarivanja. Rezultati, tj. oscilogrami snimljeni na svetlosno
osetljivom papiru, daju se u koordinatnom sistemu U-t i I-t, gde je t, vreme u s.
2.1.3 Dodatni materijal (elektrode) za REL-zavarivanje
Danas se uglavnom primenjuju obloene elektrode dok su gole i srcaste gotovo naputene izuzev grafitnih
koje se primenjuju uglavnom za secenje a rede za zavarivanje. Gole elektrode su celicne ice duine 200 do
450 mm, koje pored C, Si i Mn sadre povecane kolicine dezoksidatora - ferolegura. Gasovi iz vazduha se pri
zavarivanju golim elektrodama prekomerno rastvaraju u metalu ava tako da je on porozan, rdavih
mehanickih osobina i niske ilavosti. Zavarivaci pocetnici najpre se obucavaju da rade sa ovim elektrodama
kojima je teko zavarivati. Srcaste (cevaste) elektrode su punjene uglavnom metalima-dezoksidatorima.
Docnije, razvojem zavarivanja u zatiti CO
2
(MAG-postupak) uveden je dodatni materijal i u obliku punjenih
ica.
Obloena elektroda (sl. 2.6) sastoji se od metalnog jezgra i obloge.
Elektrode se dele:
a) prema stepenu legiranja na:
- niskolegirane,
- srednje legirane,
- visokolegirane.
b) prema stepenu debljine obloge (f = D/d) na:
- tanko obloene f < 1.2,
- srednje obloene 1.2 _ f < 1.4,
- debelo obloene f _ 1.4.
v) prema nameni:
- za zavarivanje,
- za navarivanje,
- za secenje,
- za lebljenje.
Sve obloene elektrode pogodne su za zavarivanje jednosmernom strujom, a samo neke za zavarivanje
naizmenicnom strujom.
D
L
d
l
1
l
2

Slika 2.6 Obloena elektroda
Osnovna uloga obloge je da zatiti rastop od spoljne atmosfere, da stabilizuje luk, da preisti metal ava,
da legira av i da produi vreme hlaenja ava (uspori hladenje).
Obloga se topi u luku zajedno sa jezgrom i stvara gas CO
2
koji potiskuje O
2
, N
2
iz zone zavarivanja.
Zatitni gas CO
2
stvara se dvojako: razlaganjem karbonata (CaCO
3
, MgCO
3
) i sagorevanjem celuloze iz
obloge. Razlaganje nastaje na visokim temperaturama (oko 850C) prema reakciji:
6
2 3 2 3
, CO MgO MgCO CO CaO CaCO + + (2.4)
Stabilnost luka (lako uspostavljanje i odravanje luka) se povecava pomocu elemenata u oblozi koji
imaju nii potencijal jonizacije od gvoda. To su K, Na, Ca, pojedinacno ili u kombinaciji, to narocito
olakava zavarivanje naizmenicnom strujom.
Preiavanje (od FeS, FeO) ide po hemijskim reakcijama:
) ( + | | ) ( + | | troska CaS FeO CaO FeS (2.5)
) ( ) ( + | |
2 2
troska SiO FeO SiO FeO (2.6)
) ( ) ( + | |
2 2
troska TiO FeO TiO FeO . (2.7)
Gornje jednacine pokazuju da se tetno jedinjenje FeS iz metala ava najpre prevodi u FeO (pomocu CaO
iz troske), a zatim se ovaj tetan oksid difuznom dezoksidacijom prevodi u trosku. Ako u oblozi nema
dovoljno SiO
2
i TiO
2
nastaje reakcija:
CO Fe C FeO + = + , (2.8)
koja dovodi do poroznosti (CO zarobljen u avu) i pada jacine jer se u metalu ava smanjuje % C. Kada se u
av (preko obloge) uvede dezoksidator (feromangan, ferosilicijum, ferotitan) ne nastaje reakcija sa ugljenikom
vec sa Mn, Si, Ti ciji oksidi prelaze u trosku. Pri zavarivanju Cu dezoksidatori su Zn i P.
Legiranje preko sastojaka obloge (Mn, Cr, Mo) omogucuje da se jezgro elektrode pravi od jevtinih i
lake obradljivih niskougljenicnih celika, a da se sastav obloge podeava prema osnovnom materijalu.
Zahvaljujuci tome, moguce je izraditi elektrode razlicitih namena od iste ice.
Kada je ica istog hemijskog sastava kao i osnovni materijal, legiranje preko obloge nije potrebno. To je
slucaj kod elektroda za zavarivanje celika otpornih na koroziju i obojenih metala.
Brzina hlaenja rastopa i ava smanjuje se zahvaljujuci najpre tecnoj, a potom ocvrsloj troski koja pliva
iznad rastopa.
Elektrode se, prema metalurkim karakteristikama obloge dele na sledece tipove: kisele (oksid gvoda);
kiselo-rutilne, bazine, celulozne, oksidne, rutilne (srednja debljina obloge), rutilne (debela obloga) i druge
tipove obloga.
Kisele obloge (A) sadre gvode-okside, mangan-okside ili silicijum-okside i visok procenat feromangana
i (ili) drugih dezoksidatora. Ocvrsla troska je u obliku pcelinjeg saca i lako se uklanja. Moe se primeniti
naizmenicna i jednosmerna struja u svim poloajima zavarivanja, mada su posebno pogodne za horizontalan
poloaj.
Kiselo-rutilne (AR) elektrode slicne su prethodnim s tim to u oblozi sadre do 35% prirodno nastalog
oksida titan-rutila (TiO
2
).
Bazine elektrode (B) sadre u oblozi znatne kolicine kalcijum-karbonata ili drugih bazicnih karbonata
kao i kalcijum-fluorida (fluorita CaF
2
). Obloge ovih elektroda jako su higroskopne, pa se moraju cuvati na
suvom ili se pre upotrebe sue zagrevanjem u peci na temperaturi od 350C, zadravanjem 2.5 h na toj
temperaturi i zatim se hlade do 100C i stavljaju u posudu konstantne temperature 100C, iz koje se i uzimaju
za zavarivanje. Tako se, uz druge mere, sadraj vodonika u metalu ava moe svesti na manje od 10 ml/100
g. Dozvoljena vlaga od 0.3% u bazicnim elektrodama daje 6 cm
3
/100 g metala ava. Na smanjenje difundova-
nog vodonika u metalu ava utice i hemijska reakcija:
HF CaO O H CaF 2 + +
2 2
, (2.9)
pri cemu CaO ide u trosku a gas fluorovodonik (HF) u spoljnu atmosferu. Troska je staklastog izgleda i lako
se skida sa ocvrslog zavara. Bazicne elektrode se vezuju za + pol izvora, mada postoje i odredene vrste
bazicnih elektroda za zavarivanje naizmenicnom strujom.
Celulozne elektrode (C) sadre u oblozi velike kolicine organskih materija (strugotina, drveno brano)
cijim sagorevanjem u elektricnom luku nastaje zatitni gas. Odlikuju se velikom dubinom uvarivanja i do 70%
vecom nego pri zavarivanju drugim elektrodama, ali njihova je mana velika kolicina difundovanog vodonika.
7
Zato ne odgovaraju za celike poviene jacine. Pogodne su za zavarivanje cevi veceg precnika i za radove u
prinudnim poloajima (vertikalnom, horizontalno-vertikalnom i iznad glave). Troska je tanka i lako se skida.
Oksidne elektrode (O) imaju debelu oblogu preteno od gvode-oksida sa ili bez mangan-oksida. Troska
je snaan oksidacioni medijum, to dovodi do sagorevanja legirajucih elemenata, odnosno do umanjenja
sadraja ugljenika i mangana u metalu ava. av je lepog izgleda, troska lako odstranjiva cesto sama od sebe,
ali mehanicke osobine ava su rdave. Stoga se ove elektrode primenjuju za zavarene spojeve kojima je vanija
estetika nego cvrstoca.
Rutilne elektrode (R) se danas najvie primenjuju i u oblozi sadre veliku kolicinu rutila ili minerala na
osnovu titan-oksida. Obloga srednje debljine sadri do 15% celuloznih materija a obloga velike debljine (RR)
do 5% celuloznih materija. Mogu se primenjivati za zavarivanje kako jednosmernom tako i naizmenicnom
strujom. Zbog velike kolicine difundovanog vodonika (celulozne materije) ne primenjuju se za zavarivanje
celika poviene jacine i delove velike debljine (s>25 mm). I ako se elektrode prosue, one zadravaju odredenu
kolicinu tzv. konstitucione vlage, koja odrava kompaktnu oblogu. tavie, ako se pregrevanjem ta vlaga
odstrani, nastaje krunjenje obloge i ogoljavanje elektrodne ice. Primenjuju se za meke i niskolegirane celike
tanjih preseka.
Elektrode sa drugim tipovima obloge (S) su tzv. visokoproduktivne elektrode i elektrode za duboko
uvarivanje.
Visoko produktivne elektrode (C, R, B) sadre elezni prah u oblozi koji se pri zavarivanju topi i kao
tei od troske prelazi u metal ava. Primenom ovih elektroda postie se slican efekat, u pogledu deponovanog
metala iz elektrode u av, kao kad se zavaruje elektrodom veceg precnika.
Elektrode za duboko uvarivanje (C, R) su debelo obloene i odlikuju se velikom penetracijom i pri
zavarivanju strujom normalne jacine. Zahvaljujuci tome moguce je obostrano zavarivanje u I-lebu limova
debljine i do 16 mm.
U tablici 2.1 dati su pojedini sastojci obloge i njihova uloga pri REL-zavarivanju.
Tablica 2.1
Sastojak Osnovna uloga Dopunska uloga
Oksid Fe Obrazovanje troske Stabilizacija luka
Oksid Ti Obrazovanje troske Stabilizacija luka
Oksid Mg Topitelj -
CaF Obrazovanje troske Topitelj
Kalcijum silikat Stabilizacija luka Vezivno sredstvo
Drugi silikati Obrazovanje troske i vezivo Topitelj
CaCO
3
Obrazovanje CO
2
Stabilizacija luka
Drugi karbonati Obrazovanje CO
2
-
Celuloza Obrazovanje CO
2
-
Feromangan Legiranje ava Dezoksidator
Ferohrom Legiranje ava -
Ferosilicijum Legiranje ava -
Sastojci se u oblozi, medusobno i za icu povezuju visokopolimernim lepkovima, a Al
2
O
3
slui za
unutranje podmazivanje pri presovanju.
Danas se uglavnom primenjuju rutilne, bazicne i celulozne elektrode, a svaka od njih moe biti
modifikovana dodavanjem eleznog praha u oblozi.
2.1.3.a Izbor i oznaavanje elektroda
Odgovor na pitanje koja je elektroda najbolja ne moe se dati bez razmatranja citavog niza faktora:
osnovni materijal, traene osobine zavarenog spoja, uredaj za zavarivanje, poloaj zavarivanja, tip spoja,
debljina zavarivanih delova i sl. Ipak, danas je izbor elektroda olakan jer se one biraju izmedu rutilnih,
8
bazicnih i rede celuloznih kada je u pitanju zavarivanje konstrukcionih ugljenicnih i niskolegiranih celika, i
nisko ili visokolegiranih elektroda kada je rec o celicima otpornim na puzanje, niske temperature i koroziju.
Jezgro elektroda namenjenih za ugljenicne i niskolegirane celike izraduju se od mekih celika
*
sa najvie 0.1%
C, Si u tragovima, (0.30.6)% Mn, i 0.03% P i S, a legirajuci sastojci se po potrebi uvode preko obloge.
Suprotno tome, visokolegirane elektrode imaju jezgro od legiranih celika, ali i legirajuce sastojke sadrane u
oblozi koja je preteno bazicna, mada za specificne primene (npr. prinudne poloaje) moe biti i rutilna.
Rutilne elektrode primenjuju se za opte tankozidne konstrukcije od mekih celika i drugih celika male
jacine. Manje su osetljive nego druge elektrode na zaprljane povrine u zoni zavarivanja. Posebnu grupu cine
rutilne elektrode, znatno due od standardnih i sa eleznim prahom u oblozi, (mogu ga imati i standardne R-
elektrode) koje su namenjene za tzv. gravitaciono zavarivanje, karakteristicno po stalnom kontaktu obloge
elektrode sa povrinom osnovnog metala.
Bazine elektrode su pre svega namenjene za zavarivanje debelih preseka, teko zavarljivih celika,
niskolegiranih celika normalne, poviene i visoke jacine i celika koji rade pri niskom temperaturama. Jednom
recju ove se elektrode koriste za gore navedene celike ako im jacina prede 440 MPa, ekvivalentni ugljenik
0.40% ili za debele preseke nezavisno od R
m
i CE. Po pravilu se za ove celike primenjuju nelegirane bazicne
elektrode ili visokokvalitetne elektrode sa povecanim sadrajem mangana.
Za teko zavarljive niskolegirane celike i celike sa povecanim sadrajem ugljenika preporucuju se
visokolegirane austenitne (18Cr-8Ni-6Mn) ili austenitno-feritne (29Cr-9Ni) bazicne elektrode (heterogeni
spojevi). Takode se jezgro pravi od austenitnih celika kod bazicnih elektroda namenjenih za nerdajuce celike
ili tvrdo navarivanje (vidi lekciju/predavanje/poglavlje Navarivanje).
Celulozne elektrode proizvode se u malom broju industrijski razvijenih zemalja (npr. Bhler, Austrija) i
nezamenljive su pri zavarivanju magistralnih cevovoda. To to daju visok sadraj vodonika u metalu ava ne
predstavlja opasnost buduci da se celulozne elektrode preteno upotrebljavaju za zavarivanje cevi od mekih i
niskolegiranih celika. Takode je moguce, primenom odgovarajuce tehnike i kod cevi vece jacine spreciti
pojavu vodonicnih prslina, tako to se pri vieprolaznom zavarivanju polau naredni slojevi pre nego to se
prethodni sloj ohladi do temperature kriticne za pojavu prslina na hladno.
Elektrode za legirane elike obezbeduju traeni sastav cistog metala ava pomocu legirajucih sastojaka
sadranih kako u jezgru tako i u oblozi. Elektrode za zavarivanje elika otpornih na puzanje sadre u oblozi
hrom i molibden, a za elike koji rade na snienim temperaturama (kriogena tehnika) fero-nikal. Elektrode za
nerajue elike po pravilu imaju jezgro od austenitnog celika, premda je moguce uneti legirajuce elemente
(Cr, Ni) i preko obloge.
Elektrode za tvrdo navarivanje mogu biti obloene ili pak cevaste-punjene hromnim ili volframskim
karbidima. Cevcica od mekog celika stapa se zajedno sa navedenim karbidima koji se dalje ravnomerno
rasporeduju i cvrsto utiskuju u meku matricu navara.
Najzad, iako je ovde rec o elektrodama za REL-zavarivanje celika samo se spominje da se izraduju i
elektrode sa dodatkom grafita u oblozi za zavarivanje livenog gvoa (elektrode od cistog Ni i legura Ni-Fe,
Ni-Cu i Cu-Sn) kao i elektrode za legure neeleznih metala. Tako, npr. elektrode za legure aluminijuma
imaju legirano jezgro, ali oblogu potpuno razlicitu od do sada razmatranih. One sadre alkalne soli, pa se
stvara jako korozivna troska koja se mora potpuno ukloniti odmah posle hladenja spoja.
U standardu JUS C.H3.011/82, zasnovanom na medunarodnom standardu ISO 256/73, daje se
oznacavanje elektroda za zavarivanje niskougljeninih i niskolegiranih elika, prema sledecoj shemi:
E XXX X X X X

Dopunska oznaka
Tehnoloke karakteristike
Stepen iskoricenja
Vrste obloga (A, AR, B, C, O, R, RR, S)
Mehanicke osobine (Rm, A
5
, KV)
Opta oznaka
Za oznacavanje elektroda prema gornjoj shemi navodi se sledeci primer:

*
Meki celik (mild steel) u anglosaksonskoj terminologiji, oznacava niskougljenicni celik.
9
E 51 3B 160 20 2H. Iz ove oznake i odgovarajucih tablica datih u navedenom standardu sledi da su
mehanicke osobine cistog metala ava: R
m
= 560 MPa, A
5
=22% i KV=47 J na -20C, da je obloga bazicna sa
stepenom iskoricenja od 160%, te da se moe zavarivati u svim poloajima izuzev vertikalnog nanie i da je
sadraj difundovanog vodonika u cistom metalu ava od 12 ml/100 g.
Po analognoj emi oznacavaju se i elektrode namenjene za zavarivanje nerajuih i slicnih
visokolegiranih elika (ISO 3581 - JUS C.H3.017), kao i celika otpornih na puzanje (ISO 3580 - JUS
C.H3.015). Ne ulazeci u detalje ovde se navode dva karakteristicna primera za oznacavanje elektroda za REL
zavarivanje gore navedenih celika:
E 18.8 Mn B 150 26 Y (za nerdajuce celike) i
E 2 Cr Mo B 26 2H (za celike otporne na puzanje).
Pomocu oznaka (18.8 Mn, 2 Cr Mo, i sl.) ovde se umesto mehanickih osobina ifrovano prikazuje
hemijski sastav cistog metala ava, a detaljnije o svemu moe se videti u pomenutim standardima.
2.1.3.b Tehnoloke karakteristike elektroda
Osnovni energetski parametri elektrolucnog zavarivanja - jaina struje i napon - zavise uglavnom od
prenika i vrste elektrode.
Priblino se jaina struje zavarivanja moe odrediti pomocu izraza:
, 4 < ) 25 20 ( = mm d za d I
, 0 . 5 0 . 4 = ) 50 35 ( = mm i d za d I (2.10)
I d d za d mm = (15+ ) > , 6 5
gde je: I - jacina struje u A,
d - precnik elektrode u mm.
Napon zavarivanja (radni napon) moe se izracunati pomocu izraza:
V I, 0.04 + 20 = U ili (2.11)
V
A
I d l
+ = U ,
10
12

(2.12)
gde je: I - jacina struje zavarivanja, A,
l = 3-6 - duina luka u mm (l d - za rutilne elektrode; l d/2 - za bazicne elektrode),
I/A - gustina struje u A/mm
2
,
A - povrina poprecnog preseka jezgra elektrode u mm
2
.
Kao pokazatelji ponaanja elektroda u toku rada odreduju se: konstanta topljenja (D), brzina topljenja
(v) i koeficijent iskorienja (R
d
).
Konstanta topljenja se izracunava pomocu izraza:
min
,
A
g
t I
m
= D
d

(2.13)
gde je: m
d
- deo mase ava dobijen topljenjem elektrode (jezgro + obloga) u g,
I - srednja preporucena jacina struje zavarivanja u A,
t - vreme topljenja u min.
Brzina topljenja je masa dodatnog materijala u gramima rastopljena za 1 sat:
h
g
t
m
= v
d
,
60
(2.14)
gde je: m
d
- masa istopljenog dodatnog materijala u g,
t - vreme topljenja u min.
Koeficijent iskorienja se izracunava pomocu izraza:
10
m
-
m
m
=
R
p j
d
d

(2.15)
gde je: m
j
- ukupna masa jezgra elektroda podvrgnutih ispitivanju, u g,
m
p
- ukupna masa otpadaka elektroda, u g.
Za prakticno odredivanje konstante topljenja i koeficijenta iskoricenja polazi se od poznate cinjenice da
se metal ava (m
s
) sastoji iz osnovnog (m
o
) i dodatnog materijala (m
d
), tj.:
s o d m
=
m
+
m

(2.16)
U idealnom slucaju masa m
d
bi odgovarala delu mase jezgra elektrode potroene pri zavarivanju. Ali
prilikom REL-zavarivanja dolazi do isparavanja i sagorevanja nekih sastojaka jezgra kao i izbacivanja
uarenih metalnih cestica iz elektricnog luka. Zato je stepen iskoricenja obicnih elektroda R
d
= 0.75-0.9 a kod
visokoproduktivnih moe biti veci od 1. U tom slucaju je
m m m m
s o j ob
= + +
(2.17)
gde je: m
o
- masa ava koja potice od osnovnog materijala,
m
j
- masa od jezgra i
m
ob
- masa od obloge, sve u gramima (g).
Prilikom izvodenja opita radi odredivanja D, v i R
d
potrebno je:
- izmeriti masu celicne ploce (m
1
) i masu jezgra elektroda planiranih za navarivanje (jednu elektrodu
ogoliti i izmeriti njenu masu),
- naneti navar na plocu i registrovati I (A) i t (min),
- izmeriti masu ploce posle navarivanja (m
2
) bez troske i prskotina (ocvrslih i prilepljenih uarenih
cestica),
- izmeriti masu otpadaka (neiskoricenih delova) elektroda.
Na osnovu izmerenih velicina moe se izracunati:
- konstanta topljenja:
, g/A
t I
m
-
m
= D min ,
1 2

(2.18)
- brzina topljenja:
g/h ,
t
)
m
-
m
(
= v
60
1 2

(2.19)
- stepen iskorienja:
m
-
m
m
-
m
=
R
p j
d
1 2

(2.20)
2.1.4 Tehnoloki postupak REL-zavarivanja
Primenom zavarivanja moguce je izraditi konstrukcije komplikovanog oblika od elezarskih proizvoda
(limova, ploca, cevi, raznih profila) ili u kombinaciji sa otkovcima, otprescima, odlivcima i drugim proizvodi-
ma mehanicke prerade. Kod brodova, mostova, parnih kotlova izraduje se na stotine i hiljade medusobno
zavarenih delova. Za svaki detalj potrebno je predvideti razmetaj spojeva, vrstu spojeva, redosled izvodenja,
pa i uticaj primenjene metode zavarivanja na podsklopove, sklopove i konstrukciju u celini. Takode se vodi
racuna o prethodnoj i zavrnoj termickoj obradi kao i o odgovarajucim metodama kontrole - prethodnoj,
tekucoj i zavrnoj. Kod nekih proizvoda trokovi kontrole planiraju se na 50% cene kotanja proizvoda.
Dalje se bira dodatni materijal - po vrsti, kolicini, dimenzijama, pa jacina struje, napon, brzina
zavarivanja, tj. pogonska energija zavarivanja. Razradujuci dalje tehnoloki postupak treba definisati reim
11
termicke obrade - predgrevanje, dogrevanje, prekrivanje peskom ili azbestom radi smanjenja brzine hladenja.
Pravilna priprema stranica je znacajna kako za tehnologiju tako i za mehanicke osobine zavarenog spoja.
Osnovni tehnoloki parametri su velicine koje omogucuju izvodenje ava traenog oblika, predvidenih
dimenzija i zadovoljavajucih radnih osobina. U tehnoloke parametre REL-zavarivanja spadaju: vrsta i
precnik elektrode, jacina struje, brzina topljenja elektrode, brzina zavarivanja, vrsta struje, polaritet i tsl.
Najpre, bira se vrsta i precnik elektrode (d) koji zavisi od debljine zavarivanih delova (s) i vrste spoja. Za
suceoni spoj, precnik elektrode (d) u funkciji debljine s bira se iz tablice 2.2, a vrsta leba iz tablice 2.8.
Tablica 2.2
s , mm 2 35 68 912 1315 1620 >20
d , mm 2 3 34 45 56 56 56
Za izvodenje korenog zavara kod limova debljih od 10 mm treba usvojiti elektrodu ciji je precnik manji za
1 mm od preporucene vrednosti.
Jaina struje zavarivanja ogranicava se zbog opasnosti od pregrevanja (efekat I
2
R) i krunjenja obloge. U
tom smislu maksimalna struja zavarivanja moe se odrediti iz uslova da temperatura jezgra elektrode, pri
kraju njenog stapanja ne prede 650C za kisele obloge, i 600C za bazicne obloge.
Brzina zavarivanja izracunava se pomocu izraza:
z
n
v
=
D I
A
, m / h

100

(2.21)
gde je: D - konstanta topljenja u g/Ah (D = 7-12, zavisno od vrste elektrode),
I - jacina struje zavarivanja u A,
p - gustina dodatnog materijala u g/cm
3
,
A
n
- povrina preseka zavara, u cm
2
.
S druge strane postoji empirijska veza izmedu pogonske energije zavarivanja q
l
i povrine preseka zavara
A
n
, mm
2
:
q A J cm
l n
= 580 , / (2.22)
odnosno:
U I
v
A
i
z
n

=

580 (2.23)
odakle se dobija:
z
n
i
v
=
U I
A
, cm / s

580

(2.24)
Pri vieslojnom zavarivanju potrebno je odrediti ukupan broj prolaza, polazeci od povrine poprecnog
preseka leba i preseka odgovarajucih zavara. Ako se uzme u obzir i nadvienje ava, broj prolaza za
popunjavanje leba (n) moe se odrediti pomocu izraza:
n =
A- A
A
+
n
1
1
(2.25)
gde je: A - povrina preseka leba u mm
2
(vidi tab. 2.7),
A
1
= (6-8)d - povrina preseka prvog zavara u mm
2
,
A
n
= (8-12)d - povrina preseka ostalih zavara u mm
2
,
d - precnik elektrode (jezgra) u mm.
U osnovne elemente ava spada i dubina topljenja od koje, kao i od drugih faktora, zavisi i stepen meanja
osnovnog i dodatnog materijala u metalu ava. Dubina uvarivanja () za REL-postupak odreduje se za prvi
zavar prema izrazu:
12
=( . . ) r 03 05 (2.26)
gde je: r q
l
= 0 00537 . , cm - poluprecnik izoterme koja odgovara temperaturi topljenja osnovnog
materijala, a q
l
- pogonska energija zavarivanja u J/cm.
Prakticno se nalazi u granicama od 1.5 do 4 mm, mada bi teorijski posmatrano bila dovoljna i manja
penetracija.
Kod ugaonih avova (sl. 2.7), jednim prolazom moe se dobiti av maksimalne debljine a 5 mm,
odnosno irine katete prvog zavara k 8 mm. Pri tome se trai da minimalna debljina noseceg ugaonog ava
bude a
min
= 3 mm, a maksimalna a
max
= 0.7s
min
, gde je s
min
- debljina najtanjeg elementa u vezi. Ugaoni avovi
koji moraju biti deblji od 6 mm izvode se vieslojnim zavarivanjem, ali tako da povrine preseka zavara ne
prelaze 3040 mm
2
.
k
k
a
k
k
a
k
k
a

Slika 2.7 Popreni preseci ugaonih avova
Povrina preseka jednoprolaznog ugaonog ava, zavisno od katete (k) ili debljine (a) racuna se pomocu
izraza:
2 2
2
3 . 1 65 . 0
2
3 . 1 a k
k
A
n
= = = (2.27)
gde je: 1.3 - koeficijent ispupcenosti lica ava i k a = 2
Koristeci se izrazom q
l
= 580A
n
mogu se za ugaoni av izvesti sledece relacije za pogonsku energiju
jednog prolaza:
cm J a q cm J k q
l l
/ , 754 ili / , 377
2 2
= = (2.28)
gde je: k - kateta ugaonog ava u mm,
a - debljina ava u mm.
Za vieprolazne avove pogonska energija za prvi i ostale prolaze racuna se prema debljini odgovarajucih
zavara.
Precnik elektrode za izradu ugaonih avova bira se iz tablice 2.3.
Tablica 2.3
Duina katete
k , mm
2 3 4 5 6 8
Precnik elektrode
d , mm
1.52.0 2.53.25 3.254.0 4.0 4.05.0 5.0
Ostali parametri zavarivanja ugaonih spojeva odreduju se na osnovu pogonske energije q
l
, kao i iz
preporuka datih za suceone spojeve.
Bez obzira da li je rec o suceonom ili ugaonom avu, stepen meanja
*
(0) se odreduje prema izrazu:

*
u americkoj literaturi razblaivanje.
13
o
t
t
=
A
A + A

(2.29)
gde je: A
t
- povrina zone topljenja (A
t
= f (s, o)), (sl. 2.8),
A - povrina popune (u stvari povrina leba), (sl. 2.8).


A
A
t

Slika 2.8 Presek sueonog ava
Stepen meanja i poznati hemijski sastav osnovnog i dodatnog materijala omogucuju da se odredi
hemijski sastav metala ava (M
s
):
s o
o
d
d
M
=
M
+
M
M
(2.30)
gde je: M
o
- sadraj nekog elementa u osnovnom materijalu, %,
M
d
- sadraj tog elementa u dodatnom materijalu, %,

d
= 1-
o
,
AM - gubici usled sagorevanja, isparavanja, prtanja (znak plus se odnosi na visokoproduktivne
elektrode).
2.1.5 Proraun parametara REL-zavarivanja niskougljeninih elika
Pri odredivanju parametara REL-zavarivanja niskougljenicnih celika osnova za proracun su prethodna
poglavlja, a ovde se daju pogodniji izrazi za izbor pojedinih parametara za dati osnovni materijal.
Jaina struje zavarivanja I moe se odrediti:
a) pomou izraza:
I A J
d
J A
e
= =

2
4

, (2.31)
gde je: d - precnik elektrode u mm,
J - doputena gustina struje u A/mm
2
pri kojoj temperatura jezgra ne prelazi 650C odnosno 600C.
Preporucene vrednosti doputenih gustina struje date su u tablici 2.4.
Tablica 2.4
Precnik elektrode
d
e
, mm
1.01.5 2.03.0 4.05.0
Doputena gustina struje
J , A/mm
2

2225 1215 1013
b) Na osnovu sledeih zavisnosti:
mm i d za A d k I 5 4 , = = (2.32)
mm d za A d k I 4 ,
5 . 1
1
< = (2.33)
14
mm d za A d d I 5 , ) 6 15 ( > + = (2.34)
gde je: d - precnik elektrode u mm,
k = 3550,
k
1
= 2025.
Za zavarivanje u vertikalnom poloaju treba smanjiti jacinu struje za 1015%, a pri zavarivanju u
poloaju iznad glave za 1520% u odnosu na gore proracunate vrednosti, dok se za elektrode sa eleznim
prahom u oblozi jacina struje povecava za oko 25%.
Prilikom izbora precnika elektrode moemo se takode posluiti tablicama koje uzimaju u obzir: nacin
zavarivanja, poloaj, debljinu elemenata, oblik leba, tip spoja, vrstu materijala itd. Treba ipak obratiti panju
na to, da su tablice sastavljene za odredene uslove zavarivanja i zbog toga vrednosti ocitane iz tablica ili
nomograma moraju biti u praksi proverene i po potrebi korigovane.
Kao kontrolni parametar provere izbora povrina poprecnog preseka zavara A
1
i A
n
mogu nam posluiti
podaci iz tablice 2.5 dati u zavisnosti od debljine zavarivanog materijala i poloaja zavarivanja.
Tablica 2.5 Povrina poprenog preseka zavara u zavisnosti od debljine materijala i poloaja zavarivanja
Debljina materijala
mm
Poloaj zavarivanja Povrina poprecnog preseka zavara
mm
2

1. zavar 2. zavar i naredni
610 Horizontalni 2030 3060
12 4060
610 Vertikalni 2040 4060
12 4070
48 Horizontalno- 2030 2040
10 vertikalni 3040
48 Iznad glave 2030 2040
10 3040
2.1.6 Proraun parametara REL-zavarivanja zakaljivih elika
Niskolegirani celici sa povecanim sadrajem mangana (do 2%) kao i sa dodatkom mikrolegirajucih
sastojaka niobijuma, vanadijuma ili titana, zatim molibdena kao legirajuceg sastojka itd., pokazuju sklonost
ka zakaljivanju u ZUT-u u normalnim uslovima zavarivanja, narocito pri vecim debljinama zavarivanih
elemenata. Orijentacioni pokazatelj sklonosti ka obrazovanju zakaljenih zona jeste vrednost ekvivalentnog
ugljenika izracunata prema sledecem izrazu:
CE C
Mn Cr Mo V Ni Cu
= + +
+ +
+
+
6 5 15
, % (2.35)
Neophodan uslov, koji moe spreciti pojavu struktura kaljenja u zavarenom spoju jeste ispunjenje
zahteva:
kr h
v v < (2.36)
gde je: v
kr
- kriticna brzina hladenja date vrste celika,
v
h
- brzina hladenja pri temperaturi najmanje stabilnosti austenita u odredenoj tacki.
Za odredivanje struktura nastalih u ZUT-u koriste se dijagrami razlaganja pothladenog austenita tj.
dijagrami kontinualnog hladenja u uslovima zavarivanja (KHZ - vidi prilog C, prirucnik Tehnologija
zavarivanja)
15
Upravljanje tokom temperaturskih ciklusa pri zavarivanju moguce je putem odgovarajuceg izbora
parametara zavarivanja. Pri tome je neophodno:
- utvrditi tok temperaturskog ciklusa u odredenim tackama oko ava, u funkciji parametara zavarivanja,
- proceniti uticaj temperatuskog ciklusa na strukturu materijala ZUT-a.
Smanjenje brzine hladenja u cilju ispunjenja uslova v
h
< v
kr
moguce je ostvariti na sledece tehnoloke
nacine:
- povecanjem pocetne temperature (T
o
= T
p
),
- povecanjem pogonske energije zavarivanja q
l
, na racun porasta jacine
struje i napona ili umanjenja brzine zavarivanja.
Temperature predgrevanja T
p
pre zavarivanja mogu se izracunati prema odgovarajucim izrazima za
brzinu hladenja (5.32, 5.33 i 5.34), ili usvojiti na osnovu preporuka proizvodaca elektroda.
Pored navedenih nacina sprecavanja zakaljivanja materijala u ZUT-u zasnovanih uglavnom na promeni
parametara zavarivanja, postoje takode i tehnoloki nacini zasnovani na primeni odgovarajuce tehnike
zavarivanja a to su: zavarivanje kratkim odseccima i zavarivanje dugackim odseccima (neprekidno) (vidi
glavu 6, prirucnik Tehnologija zavarivanja).
Zavarivanje kratkim odsecima primenjuje se u slucaju kada predgrevanje iz tehnickih razloga nije
moguce a av se izvodi vieprolazno. Zavarivanje kratkim odseccima ima za cilj odravanje takve
temperature, pri kojoj cak i u slucaju zakaljivanja u ZUT-u ne nastaju prsline. Sloeni temperaturski ciklus
kod ove metode zavarivanja dovodi do toga da toplota predata materijalu pri nanoenju narednih slojeva ne
doputa snienje temperature ZUT-a prethodnih slojeva ispod temperature martenzitne promene (M
s
).
Vieprolazno zavarivnje dugakim odsecima (neprkidnim) primenjuje se za izuzetno zakaljive celike,
kada metoda zavarivanja kratkim odseccima ne sprecava pojavu zakaljenih zona. U tom se slucaju, radi
sprecavanja pojave naprslina, mora odravati, za vreme zavarivanja, temperatura ne nia od 150200C
lokalnim zagrevanjem gasnim plamenom.
Parametri zavarivanja pojedinih slojeva kao i njihovi preseci moraju biti tako izabrani da bi zapremina
obuhvacena izotermom 700C prekrila zone prethodno zakaljene.
Shema vieprolaznog nacina zavarivanja pogodna za otputanje zakaljenih zona predstavljena je na slici
2.9. Posle polaganja prvog zavara javlja se zakaljena zona I. Drugi zavar dovodi do delimicnog otputanja
zakaljene zone pri prvom prolazu kao i obrazovanja sopstvene zone zakaljivanja. Treci zavar dovodi do
obrazovanja zone otputanja II koja obuhvata zakaljene zone od prethodnih zavara. Poslednji "otputajuci"
sloj 4, poloen sa posebno izabranom pogonskom energijom izaziva potpuno otputanje zone III, zakaljene
prethodnim prolazima. Sloj 4 posle hladenja treba prebrusiti do nivoa osnovnog materijala.
II
2
1 a) b) c)
1, 2, 3, 4 - postupne etape zavarivanja
I, II, III - zone zakaljenja i otputanja
I
3 4 III

Slika 2.9 Shema zavarivanja vieprolaznih slojeva otputanja: a), b), c) - postupne etape zavarivanja
2.1.7 Proraun parametara REL-zavarivanja niskolegiranih elika
Pri odredivanju parametara zavarivanja niskolegiranih celika, ukljucujuci i neke celike poviene jacine,
pored uslova pravilnog formiranja ava treba uzeti u obzir i uticaj temperaturskih ciklusa na strukturu ZUT-a.
16
Velicine koje odlucujuce deluju na strukturu i osobine ZUT-a jesu: brzina hladenja v
h
u oblasti
temperature najmanje stabilnosti austenita i vreme pregrevanja (dranja) t
w
iznad odredene temperature.
Teorijske vrednosti brzina hladenja v
h
proracunate pomocu izraza (5.32, 5.33 i 5.34) treba korigovati
pomocu faktora kojim se uzima u obzir drukciji karakter raspodele toplote u zavarivanom lebu nego pri
navarivanju (vidi tab. 5.9). Osim toga u spomenute izraze treba uneti i racunske vrednosti debljine s
r
kao i
pogonske energije q
lr
, kada se racunaju brzine hladenja koje odgovaraju prvom zavaru, a za tacke dovoljno
udaljene od izvora toplote (za koje je T z = 0 - vidi sliku 5.9). Koeficijenti korekcije racunske debljine i
racunske pogonske energije dati su u tablici 2.6.
Tablica 2.6 Koeficijenti korekcije raunske debljine i raunske pogonske energije
Vrsta spoja Navar
V - av
suceonog spoja
Ugaoni av
preklopnog spoja
T - spoj
(drugi av)
Krstasti spoj
(cetvrti av)
Racunska debljina s
r
s 3/2s s s s
Racunska pogonska
energija q
lr

q
l
3/2q
l
2/3q
l
2/3q
l
1/2q
l

Pri odredivanju optimalnih uslova zavarivanja mora biti ispunjen uslov da brzina hladenja i vreme dranja
iznad temperature A
C3
odgovaraju velicinama pri kojima se mogu dobiti najbolje mehanicke osobine spoja.
Poznavajuci granice optimalnih brzina hladenja moe se putem uporedivanja utvrditi da li parametri odredeni
iz uslova pravilnog formiranja ava obezbeduju istovremeno traene mehanicke osobine spoja.
2.1.8 Proraun parametara REL-zavarivanja austenitnih hrom-nikl elika
Na osnovu teorije toplotnih procesa moe se utvrditi uslov stabilnosti antikorozivnih osobina celika
uzimajuci u obzir doputeno vreme izlaganja zone oko ava visokoj temperaturi. To doputeno vreme
uporeduje se sa stvarnim vremenom izlaganja materijala visokim temperaturama koje se mogu odrediti iz
temperaturskih ciklusa. Buduci da je sve to vezano i za tehnologiju zavarivanja, ovde se samo daju preporuke
za proracun jacine struje pri REL-zavarivanju prema izrazima (2.32), (2.33) i (2.34) s tim to se koeficijent k
u izrazu I = k d bira iz tablice 2.7.
Tablica 2.7
Precnik elektrode
d , mm
2 3.25 4 5
Korekcioni koeficijenat
k , A/mm
1620 2025 2530 3035
Povrina preseka prvog sloja uzima se prema zavisnosti A
1
= 6d , a narednih A
n
= 8d.
Proracun ostalih parametara analogan je postupcima iz prethodnih poglavlja.
2.1.9 Potronja dodatnog materijala pri zavarivanju topljenjem
Osnova za proracun potrebne kolicine dodatnog materijala jeste povrina poprecnog preseka leba i
njegova duina. Buduci da av ima zadebljanje na licu, to se vrednost teorijske mase dodatnog materijala
povecava za 10%, pa je:
M A l = 11 .
(2.37)
gde je: A - povrina preseka leba u m
2
,
l - duina leba u m,
p - gustina dodatnog materijala u kg/m
3
.
Povrina A standardizovanih lebova (JUS C.T3.030) moe se izracunati na nacin kao to je pokazano u
tablici 2.8.
17
Povrine ostalih lebova nastalih kombinacijom osnovnih V i U-lebova (1/2V, K, 1/2U, Y, i dr.)
odreduju se na slican nacin, dok se lebovi sa korenom letvom (podmetacem sa korene strane) izraduju sa
povecanim razmakom u korenu
(s
1
= 3-12 mm) (vidi poglavlje Recnik termina, prirucnik Tehnologija zavarivanja)
Tablica 2.8 Osnovne vrste lebova za REL zavarivanje
Vrsta leba Dimenzije leba Povrina leba
I-leb
s = 13 mm - za jednostran I-leb
s = 36 mm - za dvostran I-leb
s
s
1

s1 = (02) mm A = ss1
V-leb
s = 320 mm
s

h s
1

= 60
s1 = 04 mm
h = 03 mm
A = ss1+(s-h)
2
tgu/2
X-leb
s = 1240 mm

h
s
s
1

= (5070)
s1 = 24 mm
h = 03 mm
A = ss1+ 1/2(s-h)
2
tgu/2
2U-leb
s > 40 mm
h

r
s
s1

= (510)
s1 = 03 mm
h 3 mm
r 5 mm
A = ss1+2r(s-2r-h)+ar
2
+(s-2r-h)
2
tg
ugaoni av
a
k

A = k
2
/2 = a
2

Pri REL-zavarivanju elektrode se ne mogu potpuno iskoristiti, jer se 8-15% mase gubi sagorevanjem i
rasprskivanjem, a 6-10% mase ostaje u dracu elektrode. Zbog toga se mora racunati s tim da se iskoristi
samo oko 75% jezgra elektrode. Buduci da ukupna masa deponovanog materijala u lebu treba da odgovara
masi svih utroenih elektroda to sledi:
n m= M (2.38)
odnosno teorijski broj potrebnih elektroda:
n =
M
m

(2.39)
18
gde je: m - masa jezgra jedne elektrode.
Zbog navedenih gubitaka elektrodne ice (jezgra), koji iznose oko 25%, stvarni broj potrebnih elektroda
je:
L d
l A
. =
L
d
l A .
. =
m
M
. = n

2 2
75 1
4
1 1
25 1 25 1

(2.40)
gde je: A - povrina preseka leba,
d - precnik odabrane elektrode,
L - duina elektrode,
l - duina leba.
Duina elektroda (vidi sl. 2.6) zavisi od precnika jezgra kako je dato u tab.2.9.
Tablica 2.9 Mere u mm
Precnik elektrodne
ice
Duina elektrode
L
*

Slobodna duina
elektrodne ice
l
1

Duina zavretka
elektrode
l
2

2.0 200 do 250 16 do 20 0.4
2.5 do 3.25 250 do 350 20 do 25 0.4
4.0 350 do 450 20 do 25 0.5
5.0 i veci 350 do 450 20 do 25 0.6
*
Za elektrode od visokolegiranih celika, zbog vece elektricne otpornosti, tj. manje elektricne provodljivosti, primenjuju se
manje duine.
Kod gasnog zavarivanja potronja dodatnog materijala se rauna slino, s tim to su ukupni gubici
15%, pa je potreban broj ica:
n
A l
d L
=1.6

2
(2.41)
2.1.10 Osnovni poloaji zavarivanja i uproeno prikazivanje avova na crteima
a) Osnovni poloaji zavarivanja
Pri zavarivanju topljenjem prema JUS C.T3.001, avovi mogu biti izradeni u jednom od cetiri osnovna
poloaja:
- horizontalnom (sl. 2.10a),
- horizontalno-vertikalnom (sl. 2.10b),
- vertikalnom (sl. 2.10c) i
- iznad glave (sl. 2.10d).
Svi ostali poloaji izvan ova cetiri osnovna, nazivaju se nagnutim. U tom slucaju poloaj ava se odreduje
nagibnim lukom i uglom zaokreta (detaljnije vidi JUS C.T3.008).
19
a)
b)
c)
d)

Slika 2.10 Osnovni poloaji zavarivanja
b) Uproeno prikazivanje avova na crteima
Razne vrste avova predstavljaju se oznakama koje su, po obliku slicne avu koji se izvodi. U tablici 2.8
dati su neki od najcece primenjivanih lebova, a u tablici 2.10 dati su osnovni i dopunski znaci za
oznacavanje nekih avova na crteima (detaljnije vidi JUS C.T3.011).
Tablica 2.10 Uproeno prikazivanje avova
Osnovni znaci Dopunski znaci Redni
broj Naziv ava Simbol
Redni
broj Objanjenje Znak
1 I - av

1
Provaren koren

2 V - av

2
Obradeno: lice ili
koren ava

3
V - av sa
potkorenom trakom

4 Y - av

3
Kontinualan
ugaoni av

5 X - av

6 U - av

4
Isprekidan ugaoni
av
e

7 Dvostruki U - av

5
Ravno lice
ugaonog ava
8 V - av

9 K - av

6
Ispupceno lice
ugaonog ava

10 J - av

11 Ugaoni av

7
Udubljeno lice
ugaonog ava

12
Dvostruki ugaoni
av
13 av na uglu

8
Ugaoni av
zavaren po celoj
konturi


1
3 3. . U UR RE E A AJ JI I I I D DO OD DA AT TN NI I M MA AT TE ER RI IJ JA AL LI I Z ZA A Z ZA AV VA AR RI IV VA AN NJ JE E P PO OD D
P PR RA AH HO OM M ( (E EP PP P) ) v ve e b ba a b br r. . 2 2 ( (D Dr r V Vu uk ki i L La az zi i , , v va an nr r. . p pr ro of f. .) )
3.1 Osnovi EPP zavarivanja
Zatita rastopa od tetnog delovanja gasova iz vazduha kod ovog postupka zavarivanja ostvaruje se
pomou sloja praha pod kojim gori elektrini luk. Na taj se nain stapaju ivice zavarivanih delova i dodatni
materijal u zatvorenom prostoru ispunjenom parama i gasovima pod pritiskom (sl. 3.1). Prah koji se dovodi
ispred elektrodne ice, delom se topi i posle odreenih metalurkih reakcija isplivava na povrinu metalnog
kupatila obrazujui trosku.
7 1
2
8
3 4 5 6 6
1 - elektrodna ica
2 - pogonski valjci
3 - luk
4 - av
5 - troska
6 - viak praha
7 - rezervoar za prah
8 - elektrini kontakt

Slika 3.1 Shema zavarivanja pod prahom
U industriji se ovaj nain zavarivanja najvie primenjuje za izradu: parnih kotlova, sudova pod pritiskom,
cevi veeg prenika (spiralnim ili uzdunim avovima), razliitih profila u graevinarstvu i brodogradnji.
Takoe se pod prahom navaruju elezarski valjci, kranski zupanici, komore vodenih turbina i uopte poha-
bane radne povrine masivnih delova (vidi glavu 13 - prirunik Tehnologija zavarivanja).
Mogu se zavarivati sve vrste konstrukcionih elika debljine 5100 mm, ali i Cu, Ni, Al i njihove legure.
Zavarivanje se izvodi u vodoravnom poloaju odozgo, pomou avova koji mogu biti sueoni, ugaoni ili
izvedeni u tzv. koritu.
Zavarivanje pod prahom je uglavnom mehanizovan ili automatizovan postupak zavarivanja koji se
primenjuje kako za ravne tako i za cilindrine povrine.
3.2 Ureaji za zavarivanje pod prahom
Iako ovi ureaji mogu biti razliitih konstrukcionih reenja, oni u principu sadre:
- izvor struje zavarivanja ( ili ),
- zavarivaki automat sa komandnim ormanom (sl. 3.2).
2
z
ica
rezervoar
za praak
glava
komandni
orman
strujni
izvor
kolica

Slika 3.2 Zavarivaki automat za zavarivanje pod prahom
Izvor napajanja je posebna jedinica i ne isporuuje se zajedno sa zavarivakim automatom. Automat je
smeten na kolica na kojima se jo nalaze: rezervoar za prah, bubanj sa elektrodnom icom, zavarivaka
glava, komandni orman. Na zavarivakoj glavi najvaniji deo je dava elektrodne ice koji mora da obezbedi
stalan razmak vrha ice od zavarivanih delova. Ovo je posebno vano kod automatskog zavarivanja, jer se
jaina struje zavarivanja i napon moraju odravati uz relativno mala odstupanja od nominalne vrednosti, tj.
2550 A i 2 V.
Regulacija razmaka vrha elektrodne ice odnosno duine luka, praktino se ostvaruje na dva naina:
- stalnom brzinom dovoenja ice i regulacijom brzine topljenja ice (samoregulacijom duine luka kod
ureaja konstantnog napona),
- promenom brzine dovoenja ice zavisno od napona luka (kod ureaja konstantne struje) (vidi renik
termina, prilog E, prirunik Tehnologija zavarivanja).
Pri stalnoj brzini dovoenja ice (v

= const), samoregulacija duine luka mogua je kod ureaja

konstantnog napona tj. ravne U-I karakteristike (sl. 3.3). Radna taka O
1
nalazi se u preseku strujno-napo-
nske karakteristike izvora U = f (I) i karakteristike luka U
l
= f (I); koordinate radne take su: nominalna vre-
dnost struje zavarivanja I
1
, napon U
1
, pri duini luka l
1
. Kada se luk, iz bilo kojih razloga, skrati na duinu l
2

(npr. zbog prelaska preko pripoja), radna taka se pomera u O
2
, tj. jaina struje raste za I, a napon opada za
U. Poveana struja ubrzava topljenje elektrodne ice, pa se duina luka poveava do poetne vrednosti, a
parametri zavarivanja se vraaju na nominalne vrednosti.
I
U
I
U
U
=

f
(
I

)
U = f ( I )
U
l
= f ( I )
U
1
U
2
U
O
1
O
2
I
1
I
2
I
l
1
l
2
U
l
= f ( I )
O
1
O
2
l
1
l
2
I
U
2
U
1
v
2
v
1
v
v
=
f ( U2
)
U

l

Slika 3.3 Samoregulacija duine luka
Slika 3.4 Regulacija na osnovu promenljive brzine
dovoenja ice
3
Drugi sistem regulisanja (sl. 3.4) se zasniva na promeni napona koja nastaje zbog variranja duine luka
usled neravnomerne podloge. Svaka promena duine luka dovodi do promene indukovane struje u dodatnom
namotaju pogonskog elektromotora, a time i njegovog broja obrtaja, odnosno brzine dovoenja ice. Kao i u
prethodnom sistemu regulacije, energetski parametri zavarivanja I i U, mogu se promeniti od take O
1
do O
2

zbog spoljanjih faktora. Ako se npr. duina luka smanji sa l
1
na l
2
, tada brzina dovoenja ice, data pravom
v=f (U
2
), opada od v
1
do v
2
za veliinu v. Zbog toga duina luka raste za l, a energetski parametri se
vraaju na nominalne vrednosti. Ovaj sistem regulacije se primenjuje za izvore koji daju konstantnu struju (sl.
3.4).
Kod savremenih zavarivakih automata mogua je regulacija na oba naina, jednostavnim prebacivanjem
prekidaa u odgovarajui poloaj, sve zavisno od strujno-naponske karakteristike izvora napajanja.
Zavarivaki automati zahtevaju veoma precizno voenje, pa se stoga zahteva posebno odravanje, naroito
voica elektrodne ice i drugih kliznih povrina.
3.3 Dodatni materijali za zavarivanje pod prahom
U dodatne materijale spadaju metalne elektrode (ice, trake, punjene ice) i prah. ice za zavarivanje pod
prahom niskougljeninih i niskolegiranih elika, prema standardu JUS C.H3.052 mogu biti prenika: 0.8; 1.0;
1.6; 2; 2.5; 3.0; 4.0; 5; 6; 8; 10 i 12 mm. U veini sluajeva nije dobro primeniti dodatni materijal istog
sastava kao osnovni, jer treba uzeti u obzir sagorevanje nekih legirajuih elemenata i metalurke reakcije
izmeu troske i rastopljenog metala. Budui da je sve te gubitke ili deponovane sastojke iz praha, teko
koliinski proceniti, preporuuje se precizno odravanje reima zavarivanja. Ipak se, kontrola sastava metala
ava najlake ostvaruje primenom punjenih ica. To su, u stvari trake od niskougljeninog elinog lima
savijene u obliku cevice napunjene spraenim ferolegurama i drugim legirnim elementima. Povrine ica ne
smeju biti korodirane niti zamaene, jer se mogu pojaviti mehurovi u avu.
Prah za EPP-postupak ima dvojaku ulogu - operativnu i metalurku:
- titi rastop od gasova iz vazduha,
- poveava stabilnost elektrinog luka,
- olakava oblikovanje zavara,
- metalurki deluje na hemijski sastav metala ava,
- smanjuje brzinu hlaenja ava i ZUT-a.
Glavni sastojci praha su: oksidi bazinog tipa CaO, MgO, MnO, K
2
O, Na
2
O, oksidi kiselog tipa SiO
2
,
TiO
2
, ZrO
2
, amfoterni oksid Al
2
O
3
. Neke vrste praha sadre i fluoride CaF
2
i BaF
2
, a svaki prah neistoe S,
P i okside eleza. Kao sirovine za proizvodnju praha uglavnom se koriste: kvarcni pesak, krenjak,
feromangan, magnezit (MgCO
3
), glinica (Al
2
O
3
), dolomit (CaCO
3,
MgCO
3
), fluorit. Sadraj vodonika u
metalu ava pri zavarivanju pod prahom zavisi od istoe ice i koliine vlage u prahu. Za istu icu i suen
prah dobija se u avu 510 ml/100 g, a za prljavu icu i nesuen prah, vodonika moe biti 1030 ml/100g.
Prema nainu proizvodnje prah za EPP zavarivanje moe biti: topljeni (T), aglomerisani (keramiki) (A),
sinterovani (S) i meani (M).
U hemijskom pogledu prah moe biti bazian i kiseli. Stepen bazinosti odreuje se po izrazu:
( )
) ZrO
TiO
+
O Al
( +
SiO
FeO MnO + O Na O K
CaF
+ MgO + CaO
= B
2 2 3 2 2
2 2 2
2
1
2
1
+
+ + +
(3.1)
pri emu je za B > 1 prah bazian, a za B < 1 kiseo. Kisele vrste praha primenjuju se za zavarivanje
niskougljeninih elika, a bazine za zavarivanje vatrootpornih i hemijski postojanih elika. Indeks B=1
odgovara neutralnom prahu.
3.4 Tehnologija zavarivanja pod prahom
Izbor optimalnih parametara zavarivanja i dodatnih materijala za EPP zavarivanje znatno je tei nego kod
REL-zavarivanja. Pre svega, mnogo je vei broj promenljivih veliina koje utiu na proces zavarivanja pod
4
prahom, a osim toga znatno su vei i rasponi energetskih parametara: struje zavarivanja od 1002000 A,
napona 2050 V, brzine zavarivanja 10200 m/h. Moe se primeniti kako jednosmerna struja (E+ ili E-) tako
i naizmenina struja, razliit dodatni materijal, razliite duine luka, razne vrste zatitnog praha po sastavu,
granulaciji, debljini sloja i sl.
Na osnovne elemente ava: dubinu uvarivanja, irinu, nadvienje, najvie utiu: jaina struje, radni napon,
brzina zavarivanja, nagib zavarivanih delova, prepust elektrode, vrsta i debljina sloja praka i dr.
lebovi za EPP zavarivanje treba da spree isticanje tenog metala, naroito pri izvoenju prvog, tj.
korenog zavara. Jednoprolazne sueone spojeve najbolje je izvoditi sa bakarnim ili keramikim podmetaem
na korenoj strani, ili na elinom podmetau u sluajevima kada on moe ostati u spoju i posle zavarivanja
(trajan podmeta). Pri izradi velikih cilindara od savijenih limova, koreni zavar se esto polae runim
postupcima elektrolunog zavarivanja (REL, TIG), a ostali zavari, automatski pod prahom. S obzirom na
znatno veu jainu struje zavarivanja nego kod REL-postupka, postie se vee uvarivanje a time i mogunost
dvostranog zavarivanja u I-lebu i do 16 mm debljine.
Svaka promena parametara zavarivanja uslovljava i drukiji toplotni bilans izmeu osnovnog materijala,
elektrodne ice i troske, odnosno praha. To dalje menja oblik i dimenzije metalnog kupatila, uslove
ovravanja (kristalizacije), strukturu i najzad osobine ava pa i zavarenog spoja u celini. Nepoeljna je
prevelika zapremina kupatila jer se time poveava sklonost ka toplim naprslinama, grubozrnastoj dendritnoj
strukturi ava, porastu zrna u ZUT-u; to je praeno odgovarajuim padom plastinosti metala ava i prelazne
zone.
Ukratko, za izbor parametara zavarivanja pod prahom potreban je strunjak visoke kvalifikacije, dok
samo izvoenje avova gotovo ne zavisi od ljudskog faktora i spoljnih okolnosti. Pre poetka proizvodnje
moraju se izvriti brojna ispitivanja kojima se uzimaju u obzir razliite vrednosti nekolikih inilaca. Tek posle
ispitivanja izvedenih spojeva (metalografskim, mehanikim, radiografskim i drugim metodama), usvaja se
tehnologija, koja u datim uslovima daje najbolje rezultate, jer automat ne moe da se prilagodi promenjenim
radnim uslovima kao to to moe ovek.
Priprema za proizvodnju treba da obuhvati i pozicioniranje i oslanjanje zavarivanih delova (pomou tzv.
pozicionera), kao i postavljanje posebnih ploa za poetno i zavrno zavarivanje (vidi renik termina, prilog E,
prirunik Tehnologija zavarivanja).
Iako se u odgovarajuoj literaturi
*
mogu nai detaljni tehnoloki podaci potrebni za izvoenje EPP-
postupka, ovde se daje samo jedan primer za jednoprolazno zavarivanje (tab.3.1) da bi se istakla razlika u
odnosu na druge postupke zavarivanja topljenjem. Za vee debljine koristi se vieprolazno zavarivanje.
Tablica 3.1 Proizvodne pripreme i parametri jednoprolaznog EPP-zavarivanja ugljeninih elika
Debljina
lima
Razmak u
korenu
ica za zavarivanje
Zavarivaki prah Jaina struje
1)

Napon luka
Brzina zavariv.
s, mm s1, mm
Prenik,
mm
kg/m
(priblino)
kg/m
(priblino)
A V m/min
1.6 0 2.4 0.03 0.03 250350 2224 2.543.81
2.0 0 2.4 0.03 0.03 325400 2426 2.543.81
2.8 0 2.4 0.05 0.05 350425 2426 1.912.54
3.7 01.6 2.4 0.08 0.09 400475 2427 1.272.03
4.7 01.6 3.2 0.10 0.09 500600 2527 1.021.78
5.8 01.6 3.2 0.150.19 0.13 575650 2527 0.891.14
6.4 02.4 4.0 0.210.34 0.180.30 750850 2729 0.760.89
8.0 02.4 4.8 0.370.45 0.310.39 800900 2630 0.660.74
1)
- Moe se koristiti i naizmenina struja, ali se za vee brzine zavarivanja preporuuje jednosmerna struja obrnutog polariteta (E+)

*
Videti, na primer: Vetine i tehnologija zavarivanja, Dave Smith, New Jork, 1984., prevod na srpski, dr Ratko Lui,
Beograd 1994.
5
Kada se ne raspolae potrebnim podacima moe se priblino odrediti najvaniji parametar EPP
zavarivanja - jaina struje, na osnovu dozvoljene vrednosti njene gustine (tab.3.2) za dati prenik elektrodne
ice.
Tablica 3.2 Dozvoljene vrednosti gustine struje pri EPP zavarivanju
Prenik elektrode
d , mm
2 3.25 4 5
Dozvoljena gustina struje
J , A/mm
2

50150 3575 3050 2540

1
3. OPREMA, TEHNIKI GASOVI I PRAKTINA PRIMENA TIG, MAG I
MIG POSTUPKA ZAVARIVANJA veba br. 3 (Dr Vuki Lazi, vanr. prof.)
3.1 Osnovi zavarivanja u zatitnim gasovima
Kao zatitni gasovi primenjuju se argon, helijum (u Americi), CO
2
, i meavina gasova (CO
2
+ Ar;
Ar + CO
2
+ O
2
; Ar + H
2
; Ar + N
2
). Prednost u odnosu na REL jeste mogunost mehanizacije, automa-
tizacije i robotizacije. tavie, prva primena industrijskih robota poela je u oblasti MAG-zavarivanja.
Svi postupci zavarivanja u zatitnim gasovima svrstavaju se u elektrolune, a navedeni gasovi dovode
se u zonu spoja da zatite metalno kupatilo, kapljicu dodatnog materijala i zavar od tetnog delovanja
gasova iz vazduha.
U zavisnosti od vrste elektrode ili elektrodne ice kao i primenjenog zatitnog gasa razlikuju se:
TIG, MAG i MIG - zavarivanje (sl. 3.1).
ELEKTROLUNO ZAVARIVANJE
U ZATITI GASA
VRSTA ELEKTRODE ZATITNI GAS
TOPLJIVA NETOPLJIVA
INERTAN AKTIVAN
ELEKTRODNA
ICA
VOLFRAMSKA
ELEKTRODA
Ar , He
CO
2
ILI
SMEA GASOVA
TIG
MIG MAG

Slika 3.1 Postupci zavarivanja u zatitnoj atmosferi
3.1.1 Argonsko zavarivanje TIG (WIG)
Naziv TIG je skraenica od Tungsten-Inertan gas, prema nazivu za volfram u anglosaksonskim ze-
mljama. Specifinost ovog postupka jeste u tome to se elektrini luk odrava izmeu netopljive vo-
lframske elektrode i osnovnog materijala (sl. 3.2). Rubni avovi dobijaju se stapanjem posuvraenih
stranica zavarivanih limova, a ostali avovi uz pomo dodatnog materijala (ipke, s 6 mm). TIG se
moe mehanizovati pomou posebnih automata za dovoenje dodatne ice prenika do 2.5 mm.
G
Dodatni
materijal
Volframska
elektroda
Argon

Slika 3.2 Shema TIG zavarivanja
2
Argonski se spajaju svi zavarljivi metali, ali se zbog visoke cene TIG-om najvie zavaruju visoko-
legirani elici, neelezni metali i njihove legure, a naroito aluminijum i njegove legure (katodno
ienje Al
2
O
3
). Elektrini luk se kod savremenih ureaja uspostavlja pomou visokofrekventnih
jonizatora, tj. posebnog izvora struje visokog napona. Luk se moe uspostaviti i dodirom vrha
elektrode i osnovnog materijala, ali se time prlja elektroda i ubrzava njeno troenje.
Osnovne karakteristike argonskog zavarivanja su:
zavarivanje je mogue u svim poloajima za debljine do 10 mm,
parametri zavarivanja su: jaina struje I = 10600 A; napon luka U = 1030 V;
brzina zavarivanja v
z
= 650 m/h i vie,
struja zavarivanja: jednosmerna direktnog polariteta
*
za elik i naizmenina za Al i njegove
legure,
spoljna karakteristika izvora: strmopadajua (konstantna struja).
Zatitni gas argon isporuuje se u elinim bocama zapremine 40 l pod pritiskom 150200 bara.
3.1.1.a Tehnoloki parametri zavarivanja TIG postupkom
Netopljive elektrode za TIG zavarivanje izrauju se od istog volframa, legure volframa i torijuma
i legure volframa i cirkonijuma. Elektrode od istog volframa se koriste prvenstveno za zavarivanje
naizmeninom strujom, koja se primenjuje pri zavarivanju aluminijuma i njegovih legura. Elektrode
legirane torijumom (0.5 do 2% Th) se mogu opteretiti jaom strujom i time se smanjuje opasnost od
deliminog topljenja vrha elektrode. Legirane elektrode se koriste za zavarivanje jednosmernom
strujom negativnog polariteta (E-), mada mogu da rade i sa naizmeninom strujom dajui pri tome
bolje poetno i naknadno uspostavljanje luka. Elektrode legirane sa cirkonijumom (do 0.4% Zr) nalaze
posebnu primenu pri zavarivanju naizmeninom strujom aluminijuma jer cirkonijum pomae da se
odri stabilan oblik vrha elektrode. Prenici elektroda su standardizovani u rasponu od 0.25 do 6.4 mm
(0.25; 0.51; 1.00; 1.6; 2.4; 3.2; 4.00; 4.8; 6.4) a elektrode se oznaavaju posebnom bojom (zelena - od
istog volframa, uta - sa 1% torijuma, crvena - sa 2% torijuma, plava - sa 0.5% torijuma i smea - sa
0.4% cirkonijuma). Izvueni kraj elektrode odgovara priblino preniku mlaznice, a kraj je zailjen
najee u obliku konusa.
Kao zatitni gas se koristi argon, helijum ili smea argona i helijuma. Argon se vie koristi kod nas
i u Evropi, a helijum u Americi. Protok zatitnih gasova se bira u zavisnosti od vrste i debljine
zavarivanih delova, poloaja zavarivanja, vrste spoja i tsl. Koliina zatitnog gasa pri TIG zavarivanju
u zatiti argona se kree u opsegu od 6.5 do 30 l/min odnosno neto vie kada je re o helijumu.
Pri zavarivanju TIG postupkom najee je u primeni jednosmerna struja direktnog polariteta
(negativna elektroda E-) ime se ostvaruje ue kupatilo, vea dubina uvarivanja i ua zona uticaja
toplote. Zavarivanje jednosmernom strujom, sa negativnom elektrodom, primenjuje se za legirane
elike, nerajue elike, titan i bakar (ali ne i za legure Cu koje sadre Al). Jednosmerna struja
pozitivne elektrode (E+) se primenjuje pri zavarivanju tankih limova od aluminijuma, magnezijuma,
titana da bi se ostvario efekat katodnog ienja. Naizmenina struja se primenjuje pri zavarivanju
aluminijuma, magnezijuma i nekih vatrootpornih metala. Pri TIG zavarivanju legura aluminijuma
moe se pojaviti poroznost metala ava. Tome je uzrok vlaga, povrinski oksid Al
2
O
3
i neistoe
aluminijuma. Zato se trai ienje zone zavarivanja i okoline (oko 30 mm) strugaem ("aberom") ili
metalnom etkom.
Dodatni materijal se bira u zavisnosti od osnovnog materijala i isporuuje se u obliku ica i ipki
pri runom zavarivanju, ili namotan na koturu pri automatskom zavarivanju. Ponekad se kao dodatni
materijal za TIG zavarivanje moe koristiti i pare ili traka uzeta iz osnovnog materijala. U principu
dodatni materijal za TIG zavarivanje kao i tehnika zavarivanja se bira kao i pri gasnom zavarivanju.
@ice moraju biti iste kao i oprema kojom se zavaruje, bez tragova oksida, masti, ulja i sl. Ponekad se
zahteva izvoenje operacije zavarivanja sa tzv. "belim rukavicama" (pri zavarivanju kosmike opreme,
delova nuklearnih reaktora i tsl.).
TIG zavarivanje je mogue izvoditi u svim poloajima. Tanji materijali se zavaruju bez posebne
pripreme ivica izvoenjem tzv. prirubnih, ugaonih ili I spojeva, dok se u sluaju vee debljine, ivice
posebno pripremaju slino kao i pri zavarivanju u zatiti CO
2
. Najee su korieni spojevi sa V -

*
direktan polaritet - negativna elektroda (E-)
3
lebom za s= 3.212.7 mm, odnosno X - lebom za s > 12.7 mm.
U tablicama 3.1, 3.2, 3.3 i 3.4 date su preporuke za izbor reima zavarivanja niskougljeninih i
nerajuih elika, odnosno reimi zavarivanja aluminijuma jednosmernom i naizmeninom strujom.
Tablica 3.1 Preporuke za izbor osnovnih parametara TIG zavarivanja niskougljeninih elika
Debljina
materijala
Vrsta spoja Polaritet
Struja
zavarivanja
Radni
napon
Prenik
elektrode
Prenik
dodatnog
materijala
Protok
zatitnog
gasa
Veliina
mlaznice
Rastojanje
mlaznice od
komada
mm - - A V mm mm l/min mm mm
1.53.2 I E - 50100 12 2.4 1.6 ili 2.4 9.5 9.5 max 13
3.26.5 V E - 70120 12 2.4 2.4 ili 3.2 9.5 9.5 max 13
6.513 X E - 90150 12 2.4 2.4 ili 3.2 9.5 9.5 max 13
Tablica 3.2 Preporuke za izbor osnovnih parametara TIG zavarivanja nerajuih elika
Debljina
materijala
Vrsta spoja Polaritet Struja
zavarivanja,
Radni
napon,
Prenik
elektrode,
Prenik
dodatnog
materijala
Protok
zatitnog
gasa
Veliina
mlaznice
Rastojanje
mlaznice od
komada,
mm - - A V mm mm l/min mm mm
1.53.2 I E - 5090 12 2.4 1.6 ili 2.4 9.5 9.5 max 13
3.26.5 V E - 70120 12 2.4 2.4 ili 3.2 9.5 9.5 max 13
6.512 X E - 100150 12 2.4 2.4 ili 3.2 9.5 9.5 max 13
Tablica 3.3 Preporuke za izbor osnovnih parametara TIG zavarivanja aluminijuma jednosmernom strujom
pozitivnog polariteta
Debljina
materijala
Vrsta spoja
Struja
zavariv.*
Radni napon
Prenik
elektrode
Protok
zatitnog
gasa**
Brzina
zavariv.
Prenik
dodatnog
materijala
Broj prolaza
mm - A V mm l/min m/min mm -
0.25
Prirubni spoj
1015 10 0.5 9.523.7 1.32 bez 1
0.250.51 I 1530 10 0.5 9.523.7 1.32 0.5 1
0.510.76 I 2050 10 0.5 9.523.7 1.32 0.5 1
0.760.81 I 6570 10 2.4 9.523.7 1.32 0.5 1
0.861.0 I 2565 10 1.2 9.523.7 0.91 1.2 1
1.01.3 I 3595 10 1.2 9.523.7 0.61 1.2 1
1.31.5 I 45120 10 1.6 9.523.7 0.61 1.2 1
1.51.8 I 55145 10 1.6 9.523.7 0.61 1.6 1
1.82.0 I 80175 10 1.6 9.523.7 0.61 1.6 1
2.02.3 I 90185 10 3.2 9.523.7 0.61 3.2 1
2.33.2 I 180200 12.5 3.2 9.523.7 0.57 3.2 1
3.26.4 I 230340 12.5 3.2 11.828.3 0.51 4.8 1
6.412.7 V 300450 13 4.0 11.828.3 0.51 4.8 1
12.719.1 V 300450 13 4.8 11.828.3 0.15 6.4 3
19.125.4 X 300450 10 4.8 11.828.3 0.13 6.4 2
> 25.4 X 550570 10 6.4 18.828.3 0.13 6.4 2
4
* Pri runom izvoenju zavarivanja birati manje, a pri automatskom vee vrednosti jaine struje,
** Najbolje je ustanoviti optimalni protok probama.

Tablica 3.4 Preporuke za izbor osnovnih parametara TIG zavarivanja aluminijuma naizmeninom strujom
Debljina
materijala
Vrsta spoja Razmak u
korenu
leba
Poloaj
zavariv.*
Jaina
struje
Prenik
elektrode
Protok
zatitnog
gasa
Brzina
zavariv.
Prenik
dodatnog
materijala
Broj
prolaza
mm - mm - A mm l/min m/min mm -
1.6 I
I
1.6
1.6
H,V,HV
O
70100
6575
1.62.4
1.6
9.5
12
0.200.25
0.200.25
2.4
2.4
1
1
2.4 I
I
I
2.4
2.4
2.4
H
V,HV
O
95115
95110
90110
2.43.2
2.4
2.43.2
9.5
9.5
12.0
0.200.25
0.200.25
0.200.25
3.2
2.43.2
2.43.2
1
1
1
3.2 I
I
I
3.2
2.4
2.4
H
V,HV
O
125150
110140
115140
3.2
3.2
3.2
9.5
9.5
12
0.250.31
0.25
0.250.31
3.24.0
3.2
3.24.0
12
12
12
4.8 V(60)
V(60)
V(90)
V(110)
3.2
2.4
2.4
2.4
H
V
HV
O
170190
160175
155170
165180
4.04.8
4.0
4.0
4.0
9.5
9.5
9.5
14
0.250.31
0.250.31
0.250.31
0.250.31
4.04.8
4.0
4.0
4.0
2
2
2
2
6.4 V(60)
V(60)
V(90)
V(110)
3.2
2.4
2.4
2.4
H
V
HV
O
220275
200240
190225
210250
4.86.4
4.8
4.04.8
4.8
14
14
14
16.5
0.200.25
0.200.25
0.200.25
0.200.25
4.86.4
4.8
4.04.8
4.8
2
2
23
2
9.5 V(60)
V(90)
V(60)
V(90)
V(60)
V(110)
3.2
2.4
2.4
2.4
2.4
2.4
H
H
V
V,HV,O
HV
O
315375
340380
260300
240300
240300
260300
6.4
6.4
4.86.4
4.86.4
4.86.4
4.86.4
16.5
16.5
16.5
16.5
16.5
19
0.200.25
0.200.25
0.200.25
0.200.25
0.200.25
0.200.25
4.86.4
4.86.4
4.8
4.8
4.8
4.8
2
2
3
2
3
3
* H - horizontalni, V - vertikalni, HV - horizontalno-vertikalni, O - iznad glave
3.1.2 MAG (Metal-Aktivan Gas) ili CO
2
- postupak zavarivanja
Kod MAG - zavarivanja (sl. 3.3), elektrodna ica prenika 0.82.5 mm istovremeno je i dodatni
materijal. Na visokoj temperaturi u luku, deo gasa CO
2
se razlae na CO i O
2
, to znai da je CO
2

aktivan u toku procesa zavarivanja.
G
Mlaznica
Topljva
elektrodna
ica
Vodjica
Izvor
jednosmerne
struje
CO
2

5
Slika 3.3 Shema MAG zavarivanja
MAG (CO
2
) postupak se koristi za zavarivanje niskougljeninih i niskolegiranih elika debljine
0.830 mm. Luk se uspostavlja dodirom vrha elektrodne ice i osnovnog materijala.
Osnovne karakteristike MAG postupka zavarivanja su:
zavarivanje je mogue u svim poloajima,
parametri zavarivanja: I = 40500 A; U = 1635 V; v
z
= 1560 m/h,
spoljna karakteristika izvora: ravna (pad 2 V na 100 A),
struja zavarivanja: jednosmerna obrnutog polariteta
*
.
3.1.2.a Tehnoloki parametri zavarivanja u zatiti CO
2
Ovi se parametri pri izvoenju sueonih spojeva u horizontalnom poloaju i ugaonih spojeva u
koritastom i horizontalno-vertikalnom poloaju (JUS.CH3.011) mogu priblino izraunati na osnovu
polaznih podataka kao to su vrsta spoja, prenik elektrodne ice i oblik ava. Najpre se, zavisno od
debljine zavarivanih delova i vrste spoja, biraju oblik i dimenzije leba, prema podacima datim u
tablici 3.5.
Dalje se na osnovu podataka iz tablice 3.6 usvaja popreni presek pojedinih zavara i odreuje
ukupan broj prolaza. Pri tome treba imati u vidu sledee preporuke za izbor prenika elektrodne ice
(d) zavisno od debljine (s) zavarivanih delova u sueonom spoju, odnosno od debljine ava (a) kod
ugaonih spojeva (tab. 3.7 i tab. 3.8).
U vezi sa debljinom ugaonih avova treba se drati sledeih preporuka (odnose se na sve metode
elektrolunog zavarivanja): za nosei ugaoni av njegova debljina mora biti najmanje 3 mm (a
min
= 3
mm), odnosno najvie a
max
= 0.7 s
min
, gde je s
min
- najtanji deo u spoju. Ako se iz konstrukcionih
razloga trai da bude a
max
> 5 mm, ugaoni av treba izvesti sa dva ili vie prolaza.
Na osnovu usvojenog preseka odgovarajueg zavara (A
z
) moe se izraunati masa zavara (M) koja
je potrebna da se popuni deo leba duine l = 1 cm :
M V A l g
z
= = , (3.1)
gde je: = 7.85 g/cm
3
- gustina elektrodne ice
V = A
z
l - jedinina zapremina zavara na duini od 1 cm.























*
Obrnuti polaritet - pozitivna elektroda (E+)
6



Tablica 3.5 Priprema stranica za zavarivanje u zatiti CO
2

Dimenzije leba
s b c r
Vrsta ava Popreni presek leba i ava

mm




mm

Rubni av


s
b
cr
2 - 0.5 s+1 s1.5s
2 - 0.5 - -
I - av 23 - 0.8 - -
36 - 1 - -

Dvostrani
I - av

s b
612 - 13 - -


V - av


cb
s

520 3050 2 1.52.5 -



1/2 V- av

b
cs

316 4055 2 1.52.5 -

>1 - 2 - -
Ugaoni av
14 90 2 2 -


>4 6090 2 2 -






s b
s
b
s
s
c
b

7



Tablica 3.6 Granini preseci pojedinih zavara
Doputeni presek zavara u mm
2
za:
Vrsta
spoja
Vrsta zavara Poloaj "a" za prenik ice:
d = 1.2 mm d = 1.6 mm
Sueoni
Koreni zavar
Zavari ispune
Pokrivni zavar
11.0
6.2564.0
15.064.0
11.0
15.064.0
15.064.0
Poloaj "b" Poloaj "c"
Ugaoni

d = 1.2 mm d = 1.6 mm d = 1.2 mm d = 1.6 mm
Zavari popune
Pokrivni zavar
6.2564.0
15.064.0
15.036.0
15.064.0
6.2536.0
15.036.0
15.036.0
15.036.0
Prema JUS CH3.011/82 razlikuju se poloaji:
a) horizontalan b) koritast c) horizontalno-vertikalan

Tablica 3.7 Izbor prenika elektrodne ice - sueoni spoj
s , mm 2 220 1030
d , mm 0.8 1.2 1.6
Tablica 3.8 Izbor prenika elektrodne ice - ugaoni spoj
a , mm 2 3 >3
d , mm 1.2 1.2 1.6
Koliina pretopljene elektrodne ice u jedinici vremena (brzina topljenja u g/s) izraunava se
prema izrazima :
m M M
1
2
0 64 011 014
.2
. . . , = + + (za icu d = 1.2 mm)
(3.2)
m M M
1
2
0 64 055 0 055
.6
. . . , = + (za icu d = 1.6 mm)
(3.3)
Tanki limovi debljine do 4 mm zavaruju se bez pripreme ivica u horizontalnom poloaju (do 3 mm
u ostalim poloajima), a za limove veih debljina izrauju se V, X i K - lebovi, slino kao za REL -
zavarivanje. Uglovi otvora lebova su 4050, a zazor izmeu limova 02.5 mm.
Prethodno usvojene i izraunate veliine omoguuju da se izrauna brzina zavarivanja kao i brzina
topljenja elektrodne ice.
Brzina zavarivanja rauna se po izrazu:
8
v
m
A
cm
z
z
=

6000

, / min
(3.4)
gde je: m - masa deponovanog metala u g/s,
A
z
- povrina zavara u mm
2
,
- gustina dodatnog materijala u g/cm
3
.
Brzina topljenja elektrodne ice (v
t
= 1.225 m/min) rauna se po izrazu:
v
A v
d
m
t
z z
=
0 012732
2
.
, / min
(3.5)
Broj prolaza moe se odrediti na dva naina:
- prema iskustvenim podacima za razliite debljine lima (tab.3.9):
Tablica 3.9
s , mm 48 612 815 1520 2030
n 2 3 6 8 12
- na osnovu povrine poprenog preseka leba (A) i zavara (A
z
):
n
A
A
z
=
(3.6)
gde je: A
z
= 0.06250.64 cm
2
zavisno od prenika ice, vrste leba i dr. (tab.3.6).
Najzad se izraunavaju energetski parametri zavarivanja u zatiti gasa CO
2
:
jaina struje za elektrodnu icu prenika d = 1.2 mm,
jaina struje za elektrodnu icu prenika d = 1.6 mm,
radni napon elektrinog luka.
Jaina struje zavarivanja (I
1.2
i I
1.6
) za prenike ice d = 1.2 i d = 1.6 mm rauna se prema
sledeim izrazima:
I V A
t 1
308 17
.2
log , = (3.7)
I V A
t 1
378 26
.6
log , = + (3.8)
Napon zavarivanja (radni napon):
U I V = + 14 0 05 . , (3.9)
Na kraju treba napomenuti da se kod sueonih spojeva usvajaju razliiti preseci korenskog zavara,
zavara ispune i pokrivnog zavara, ali tako da zbir njihovih poprenih preseka bude neto vei od
povrine poprenog preseka odgovarajueg leba.
S obzirom na to da se CO
2
-postupak sve vie primenjuje, i da u nekim oblastima potiskuje gasno
zavarivanje, u literaturi se moe nai vie razliitih metoda za odreivanje osnovnih parametara
zavarivanja. Tako se prema metodi W. Andersa proraun tehnolokih parametara zavarivanja u zatiti
CO
2
razlikuje od izloenog u sledeem:
Koliina pretopljene elektrodne ice u jedinici vremena (brzina topljenja u g/s) izraunava se
prema izrazu:
m
A
g s
z
=

25
500
. , /

(3.10)
gde je: A
z
- usvojeni popreni presek zavara u mm
2
,
- gustina materijala u g/cm
3
.
Brzina zavarivanja rauna se prema izrazu:
9
v
m
A
m h
z
z
=

3600

, /
(3.11)
Brzina topljenja elektrodne ice:
v
m
d
m h
t
= 6491
2
. , /
(3.12)
gde je: d - prenik elektrodne ice u mm.
Jaina struje zavarivanja:
I m A = 236
0.737
,
(3.13)
Napon zavarivanja (radni napon):
U m V = 26 6
0.26
. ,
(3.14)
Pri proraunu parametara zavarivanja po metodi W.Andersa treba paljivo izabrati povrinu
poprenog preseka zavara A
z
= A
z
(d, vrste zavara, poloaja zavarivanja,...), proraunati koliinu
pretopljene elektrodne ice m (m
max
=2.5 g/s), jer svi ostali parametri su direktno zavisni od ovih
veliina.
Pored pomenutih parametara zavarivanja, na kvalitet zavarenog spoja utiu jo: duina izvuenog
(slobodnog) dela elektrodne ice, poloaj iane elektrode (pitolja za zavarivanje) u odnosu na ravan
spoja, udaljenost mlaznice za gas od povrine radnog komada, vrsta zatitnog gasa i njegova potronja,
polaritet iane elektrode, poloaj zavarivanja, promenljivi induktivitet i tsl.
Proraunati parametri zavarivanja slue kao polazni za izbor reima zavarivanja u zatiti CO
2
. Isti
se uporeuju sa iskustveno predloenim i eventualno vri korekcija prorauna pre izvoenja procesa
zavarivanja. Nakon ispitivanja izvedenih spojeva usvajaju se parametri koji daju najbolje rezultate.
U tablicama 3.10 i 3.11 date su preporuke za izbor reima zavarivanja niskougljeninih i
niskolegiranih konstrukcionih elika.
Tablica 3.10 Reimi poluautomatskog i automatskog zavarivanja sueonih spojeva u zatitnom gasu CO
2

Debljina
materijala
Zazor Broj prolaza Prenik
elektrodne
ice
Struja
zavariv.
Napon Brzina
zavariv.
Protok gasa
mm mm - mm A V m/h l/min
0.61.0 0.50.8 1 0.50.8 5060 1820 2025 67
1.22.0 0.81.0 12 0.81.0 70100 1820 1824 1012
35 1.62.0 12 1.62.0 180200 2830 2022 1416
68 1.82.2 12 2.0 250300 2830 1822 1618
812 1.82.2 23 2.0 250300 2830 1620 1820









10


Tablica 3.11 Reimi automatskog i poluautomatskog zavarivanja ugaonih avova u zatitnom gasu CO
2

Debljina
materijala
Prenik
elektrodne
ice
Kateta
ava
Broj
prolaza
Struja
zavarivanja
Napon
Brzina
zavarivanja
Slobodni
deo
elektrode
Protok
gasa
mm mm mm n A V m/h mm l/min
1.01.3 0.5 1.01.2 1 5060 1820 1820 810 56
1.01.3 0.6 1.22.0 1 6070 1820 1820 810 56
1.52.0 0.8 1.22.0 1 6075 1820 1618 810 68
1.52.0 0.8 1.53 1 70110 1820 1618 810 68
1.53.0 1.2 23 1 90130 2022 1416 1012 810
34 1.2 34 1 120150 2022 1618 1012 810
34 1.6 34 1 150180 2830 2022 1618 1214
56 1.6 56 1 230260 2830 2628 1618 1618
56 2.0 56 1 260300 2830 2931 2024 1618
79 2.0 79 1 300350 3032 2022 2024 1820
911 2.0 911 2 300350 3032 2426 2024 1820
1113 2.0 1113 3 300350 3032 2426 2024 1820
1315 2.0 1315 4 300350 3032 2426 2024 1820
3.1.3 MIG - zavarivanje (Metal - Inertan Gas)
MIG - postupak je slian MAG-u, s tim to se koristi drugi zatitni gas - argon i drugaiji pitolj.
Najvie se primenjuje za zavarivanje legiranih elika i neeleznih metala debljine do 20 mm, pomou
ice prenika 12.5 mm.
Osnovne karakteristike MIG postupka zavarivanja su:
zavarivanje je mogue u svim poloajima,
parametri zavarivanja: I = 150500 A; U = 2030 V; v
z
= 690 m/h,
protok argona: q = 20 l/min, strujanje - laminarno,
spoljna karakteristika izvora: ravna (pad 2 V na 100 A),
struja zavarivanja: jednosmerna obrnutog polariteta.
Ovde se daju kratke napomene pri zavarivanju nerajuih elika, aluminijuma, magnezijuma,
bakra, nikla i njihovih legura MIG postupkom.
Skoro sve vrste nerajuih elika mogu se uspeno zavarivati u zatiti inertnih gasova. U primeni
su svi naini prenosa dodatnog metala (kratkospojeni, krupnokapljiasti, pulsirajui i prenos u mlazu).
Dodavanjem 3 do 5% kiseonika argonu, umanjuje se potrebna jaina struje. Zavarivanje se izvodi
poluautomatski ili automatski jednosmernom strujom obrnutog polariteta (iana elektroda vezana za
+ pol). Neophodno je primenjivati reime zavarivanja koji smanjuju udeo osnovnog metala u avu i
spajati elike i dodatne metale sa minimalnim sadrajem odgovarajuih primesa (fosfora, sumpora,
olova, kalaja, bizmuta, kiseonika, vodonika). Potrebno je odravati to krai izvueni - slobodni deo
iane elektrode i odabrati optimalnu brzinu zavarivanja i potronju zatitnih gasova radi spreavanja
prodiranja vazduha u zonu istopljenog metala.
MIG postupkom se uspeno zavaruju aluminijum i njegove legure iz sledeih razloga:
nije potrebna upotreba topitelja,
11
primenom jednosmerne struje pozitivne elektrode (E+) dolazi do
katodnog ienja (razaranja) oksidnog sloja na osnovnom metalu,
omoguuju se vee brzine zavarivanja,
ua je zona uticaja toplote, odnosno manje deformacije i
relativno kratka obuka zavarivaa.
Zavaruju se uspeno materijali uglavnom deblji od 3 mm u svim poloajima. Upotrebljava se
najee elektrodna ica prenika 1.6 mm, a za materijale deblje od 8 mm treba primeniti jo i
predgrevanje. U tablici 3.12 daju se orijentacioni podaci za MIGs
*
zavarivanje aluminijuma.
Kako pri zavarivanju aluminijuma i njegovih legura postoje odreene tekoe, kao i pri
zavarivanju drugih lakih legura to se treba pridravati sledeeg:
pre zavarivanja ukloniti slojeve oksida sa stranica leba i ostalih povrina na minimalnom
rastojanju 3040 mm. Pre nanoenja sledeeg sloja neophodno je oistiti povrinu prethodnog
sloja,
ienje izvoditi iskljuivo etkom od nerajueg elika ili odgovarajuim strugaem. Na
povrinama radnog komada ne smeju se praviti duboki zarezi jer oni mogu biti arite korozije,
pripoje izvoditi prema propisanom redosledu i na odgovarajuem rastojanju.
Treba se na kraju podsetiti da je pre uvoenja MIG - postupka zazavarivanje legura aluminijuma
korien oksiacetilenski, REL i TIG - postupak. Tekoe vezane za primenu gasnog i REL -
zavarivanja prevaziene su pronalaskom TIG - postupka, ali su ostali problemi teko pristupanih
ugaonih avova i nedovoljno koncentrisane toplote TIG-a za debele preseke. Gotovo sve su tekoe
prevaziene primenom MIG - postupka naroito za izvoenje ugaonih avova koji ine znatan deo
spojeva u zavarenim konstrukcijama.
Tablica 3.12 Orijentacioni podaci za MIGs zavarivanje aluminijuma
Broj Struja zavarivanja Potronja argona Napomena
prolaza H
1)
V
1)
O
1)

Prenik
elektrode
Brzina
zavariv.
H
1)
V
1)
O
1)

Debljina
mm
Tip
spoja
- A mm m/min l/min
(Temperatura
predgrevanja)
3
sueoni
preklopni
ugaoni
1
1
1
140
140
140
-
-
-
-
-
-
1.6
1.6
1.6
0.81.0
-
-
13
13
13
-
-
-
-
-
-
-
4
sueoni
preklopni
ugaoni
1
1
1
160180
160180
160180
150160
150160
150165
140150
150
160
1.6
1.6
1.6
0.71.0
-
-
14
14
14
20
20
20
20
20
20
-
5
sueoni
preklopni
ugaoni
1
1
1
200220
200220
200220
160180
160180
160180
150170
165
165
1.6
1.6
1.6
0.60.9
-
-
15
15
15
20
20
20
20
20
20
-
8
sueoni
preklopni
ugaoni
2
1
1
280300
280320
300320
200230
220
220
200220
220
220
2.4
2.4
2.4
0.70.9
-
-
17
17
17
25
25
25
25
25
25
150180C
12
sueoni
preklopni
ugaoni
2
2
2
350380
350380
350380
240
240
240
240
240
240
2.4
2.4
2.4
0.50.7
-
-
20
20
20
25
25
25
25
25
25
200220C
20
sueoni
preklopni
ugaoni
23
23
23
370390
380400
380400
250
380400
380400
250
240270
240270
2.4
2.4
2.4
0.30.4
-
-
20
20
20
25
25
25
25
25
25
250C
1)
H, V, O - horizontalan, vertikalan i poloaj zavarivanja iznad glave, respektivno.

*
zavarivanje u inertnom gasu topljivom ianom elektrodom, sa kratkospojenim prenosom dodatnog materijala (Short-Arc)
12
Magnezijum i njegove legure zavaruju se slinom tehnologijom kao aluminijum i njegove legure.
Zavarljive legure bakra su uglavnom mesing i bronza kao i ist dezoksidisani bakar. Uspeno se
zavaruju sueoni i ugaoni spojevi sa prenosom dodatnog materijala u mlazu (MIGs) a posebno sa
pulsirajuim prenosom dodatnog materijala (MIGp). Metal debljine do 5 mm zavaruje se sa
predgrevanjem do 350C, a sa poveanjem debljine temperatura predgrevanja se poveava na 600 do
800C. Temperaturu predgrevanja treba odravati priblino konstantnom za vreme zavarivanja. Bakar i
njegove legure pored zavarivanja u zatiti argona, mogu se zavarivati i u smei argona i azota (70 do
80% Ar + 20 do 30% N
2
), radi utede argona i poveanja produktivnosti. Najee je u primeni elektrodna
ica prenika 1.6 mm i zavarivanje u nagnutom poloaju pod uglom od 45.
ist nikal i njegove legure zavaruju se obino u debljinama iznad 4 mm. U pogledu tehnologije
zavarivanja, nikal i njegove legure su najblii visokolegiranim austenitnim koroziono postojanim
elicima. Kao i u sluaju zavarivanja aluminijuma i njegovih legura posebnu panju treba posvetiti istoi
spoljnjih povrina osnovnog i dodatnog materijala. Zona spoja mora biti metalno sjajna, oiena od
neistoa i oksidnih skrama mehanikim ili hemijskim sredstvima. Najee se primenjuju pulsirajui i
kratkospojeni prenos dodatnog metala. U sluaju navarivanja i reparature oteenih delova preporuuju se
neto vee vrednosti struje (20%) u odnosu na zavarivake radove. Oprema za MIG zavarivanje prikazana
je na slici 3.4.

Slika 3.4 Oprema za MIG zavarivanje
Na kraju poglavlja o zavarivanju u zatiti gasova topljivom elektrodnom icom postupcima
MIG/MAG (ili kako se oni esto jedinstveno nazivaju GMA - Gas Metal Arc), treba istai da meu
njima nema velike razlike jer su izvori struje i polaritet isti a u dodatnim icama razlike su neznatne.
Koji e se zatitni gas upotrebiti uslovljeno je metalurkim faktorima i potrebom da se kontrolie
prtanje i oblik ava (sl. 3.5). U tom smislu ist argon se koristi pri zavarivanju neeleznih metala
(uglavnom legura aluminijuma, bakra i njegovih legura) i legura nikla, meavina Ar-CO
2
za ugljenine
i niskolegirane elike (Ar-5% CO
2
za tanje preseke i Ar-20% CO
2
za deblje preseke), a argon sa
dodatkom 15% O
2
za nerajue elike. Ugljen-dioksid se samostalno upotrebljava za zavarivanje
ugljeninih elika kratko spojenim prenosom, odnosno pri zavarivanju strujom vee jaine prenosom u
vidu krupnih kapljica. Svim postupcima zavarivanja u zatiti gasa smetaju vazduna strujanja (vetar,
promaja), jer se moe oduvati zatitni gas i nastati poroznost i oksidni ukljuci u metalu ava. Takoe
je neophodno laminarno strujanje gasa.
13
CO
2
Ar - CO
2

Slika 3.5 Uticaj zatitnog gasa na prenos metala i penetraciju

1
IZVETAJ O VEBI BR. 3
Naziv vebe: Zavarivanje u zatiti gasova (MAG/MIG, TIG)
R.
br.
Parametri zavarivanja broj probe
Postupak zavarivanja
1
MAG
2
MAG
3
TIG
Vrsta (oznaka) 0360 0360
Nerajui
austenitni elik
Standard JUS JUS JUS
1.
Osnovni materijal
(OM)
Dimenzije, mm s= 3 mm s= 5 mm s= 2 mm
Vrsta (oznaka) VAC 60 VAC 60 INOX 18/8/6
Standard JUS C.H3.051/81 JUS C.H3.051/81 JUS C.H3.051/81 2.
Dodatni materijal
(DM)
Dimenzije, mm 1 mm 1 mm 2 mm
3. Jaina struje, A 140 200 85
4. Vrsta struje/polaritet __/E+ __/E+ __/E-
5. Radni napon, V 23 24 12
6. Brzina zavarivanja, cm/min 42 40 12
7. Poloaj zavarivanja (tehnika) H - ulevo H - udesno H - ulevo
8. Vrsta zatitnog gasa ugljen-dioksid ugljen-dioksid argon
9. Protok zatitnog gasa, lit/min 13 15 10
10. Vrsta spoja preklopni ugaoni preklopni
11. Vrsta leba (skica)
12. Ocena kvaliteta izvedenog spoja zadovoljava zadovoljava zadovoljava
13. Napomena:

1
5 5. . O OC CE EN NA A Z ZA AV VA AR RL LJ JI IV VO OS ST TI I U UG GL LJ JE EN NI I N NI IH H, , N NI IS SK KO OL LE EG GI IR RA AN NI IH H I I
V VI IS SO OK KO OL LE EG GI IR RA AN NI IH H E EL LI IK KA A v ve e b ba a b br r. . 4 4 ( (D Dr r V Vu uk ki i L La az zi i , , v va an nr r. . p pr ro of f. .) )
Pod pojmom zavarljivost podrazumeva se kompleksno svojstvo vezano istovremeno za materijal,
tehnologiju i konstrukciju koje omoguava izvoenje zavarenog spoja traenih osobina. Koje se osobine
trae zavisi od namene zavarenog spoja; u jednom sluaju moe se zahtevati ravnomernost mehanikih
osobina, u drugom korozionih osobina, u treem elektrinih i tsl. S obzirom na kompleksnost pojma
zavarljivosti, posebno se razmatraju metalurka zavarljivost u smislu pogodnosti materijala za
zavarivanje, tehnoloka zavarljivost u smislu mogunosti zavarivanja odreenim postupkom i
konstrukciona zavarljivost u smislu pouzdanosti izvedenog spoja pa i podsklopova, sklopova i cele
konstrukcije.
Zbog specifinih uslova obrazovanja zavarenog spoja - brzih metalurkih reakcija, delovanja
sopstvenih napona i deformacija - u avovima i zoni uticaja toplote (ZUT) mogu nastati razliite greke.
To su najee naprsline, poroznost, ukljuci troske, neprovarivanje (po stranicama i debljini) i zajedi.
tetan uticaj navedenih greaka ocenjuje se prema koncentraciji napona, a ne prema umanjenju
efektivnog poprenog preseka. To dalje znai da se mogu dopustiti zaobljeni defekti tipa gasnih
mehurova i ukljuaka troske, a ne doputaju se naprsline, neprovari i drugi koncetratori napona. Zato
su, za procenu sklonosti zavarenih spojeva ka najopasnijim grekama - naprslinama, razvijene raunske
metode, tehnoloke probe i laboratorijska ispitivanja ukljuujui i Mehaniku loma. Pri oceni
globalne zavarljivosti, navedene metode se meusobno dopunjuju, jer je pojedinana procena
nepouzdana.
5.1 Ocena zavarljivosti ugljeninih elika
Za zavarene konstrukcije ugljenini elici se koriste u obliku limova, ipki, profila, cevi. Ovi elici su
namenjeni uglavnom za statika optereenja i smatraju se dobro zavarljivim ako jaina spoja odgovara jaini
osnovnog materijala, i ako nema naprslina u zoni spoja ni pada plastinosti u prelaznoj zoni. Dobro su
zavarljivi niskougljenini (meki) elici koji sadre do 0.25% C, Mn 0.4%,
Si 0.3% i neistoe P i S < 0.05%.
Inae se hemijski elementi u eliku smatraju legirajuim ako je njihov sadraj najmanje jednak
vrednostima (%) datim u tablici 5.1.
Tablica 5.1
Mo V Co Ti Al W Cr Ni Si Mn
0.08 0.10 0.10 0.05 0.10 0.10 0.30 0.30 0.60 0.80
Kod ugljeninih elika sa veim sadrajem: C od 0.25%, Mn od 0.4% i Si od 0.3% zavarljivost se
procenjuje prema ekvivalentnom ugljeniku:
% ,
4 4
Mn Si
C CE + + =
(5.1)
kojim se izraava poznata injenica da sa porastom sadraja ugljenika i legirajuih elemenata raste zakaljivost
elika i samim tim opada zavarljivost (raste sklonost ka hladnim naprslinama).
Za ugljenine elike koji jo sadre i Cr i Mo ispod graninog sadraja za legirane elemente, rauna
se:
CE C
Mn Cr Mo
= + + +
6 5 4
, %
(5.2)
2
Budui da na sklonost ka hladnim naprslinama, pored
CE, utie i brzina hlaenja, to se pri razmatranju zavarlji-
vosti mora uzeti u obzir i debljina zavarivanih delova. Delovi
vee debljine, pri istim ostalim uslovima, bre se hlade pa su
skloniji pojavi naprslina. Prema tome dobro su zavarljivi
ugljenini elici ako im je CE < 0.45% i debljina s 25 mm,
odnosno CE<0.41% za s > 25 mm. Delovi koji se po CE i "s"
ne uklapaju u ove granice smatraju se uslovno zavarljivim,
to znai da se trai predgrevanje na 100150C. Pri oceni
zavarljivosti pomou CE treba imati u vidu injenicu da je to
gruba procena jer se ne uzima u obzir nain proizvodnje eli-
ka, postupak i tehnologija zavarivanja i sl. Tako, na primer
ako dva elika imaju CE
1
= 0.66%, Al
1
= 0.057% i CE
2
=
0.62%, Al
2
= 0.001%, trebalo bi da prema % CE budu iste
sklonosti ka naprslinama. Meutim, ta je sklonost kod prvog
elika umirenog sa aluminijumom samo 510%, a kod dru-
gog 90%.
Za ocenu zavarljivosti ugljeninih elika koristi se i dijagram prikazan na slici 5.1, koji zavisno od
debljine i sadraja ugljenika razvrstava elike na:
- A - zavarljive,
- B - zavarljive sa predgrevanjem,
- C - zavarljive sa predgrevanjem i naknadnom termikom obradom.
Predgrevanjem se smanjuje brzina hlaenja, a time i tvrdoa u ZUT-u. Sama po sebi visoka tvrdoa
nije tetna, ali kombinovana sa difundovanim vodonikom u ZUT-u i njegovim preobraajem u moleku-
larni oblik, dovodi do hladnih naprslina.
5.2 Ocena zavarljivosti niskolegiranih elika
I kod ovih elika ugljenik je osnovni hemijski element koji utie na zavarljivost, jer dovodi do zakaljivanja
u ZUT-u kod feritnih elika i obrazovanja karbida kod Cr-Mo elika. Sadraj ugljenika kod ovih elika retko
prelazi 0.25%, a legirajui elementi koji poboljavaju korisne osobine elika istovremeno pogoravaju
zavarljivost.
Kod niskolegiranih elika ekvivalentni ugljenik se izraunava po formulama:
CE C
Mn Cr Mo V Ni Cu
= + +
+ +
+
+
6 5 15
, % (5.3)
CE C
Mn Si Ni Cr Mo V
= + + + + + +
6 24 40 5 4 14
, % (5.4)
CE C
Mn Ni Cr Mo V
= + + +
+ +
20 15 10
, % (5.5)
elici sa veim vrednostima CE se mogu zakaliti u ZUT-u zbog delovanja temperaturskih ciklusa
zavarivanja. Ako tvrdoa pree izvesnu granicu, koja zavisi od sadraja difundovanog vodonika po-
javie se naprsline. Zato se granina tvrdoa u ZUT-u vezuje za H
2
: (20)350; (1020)375;
(510)400 i (15) 450. U zagradi je dat sadraj H u ml na 100 g metala ava, a iza strelice data je
tvrdoa HV. Ako se usvoje najvie primenjivane rutilne elektrode, sa sadrajem vodonika u metalu ava
od 2035 ml/100 g, onda je doputena tvrdoa 350 HV. Primenom izraza dobijenog statistikom
obradom eksperimentalnih rezultata HV
max
= 1200CE - 200, dobija se CE 0.45% kao granica dobre
zavarljivosti i CE > 0.45% za uslovnu zavarljivost.
Sadraj difundovanog vodonika u metalu ava odreuje se odgovarajuim probama, npr. glicerinskim
testom (JUS C.H3.018). Taj se sadraj, za razne postupke zavarivanja, nalazi u granicama datim u tablici
5.2.
A
B
C
0 100 200 300
0
0.2
0.4
0.6
s, mm
C

,




%

Slika 5.1 Dijagram za ocenu
zavarljivosti nelegiranih elika
3
Tablica 5.2 Sadraj vodonika u metalu ava
Nain zavarivanja Sadraj vodonika u ml/100g
U smei gasova, CO
2
ili Ar
- ista ica
-prljava ica

27
612
Runo elektroluno
-bazine suene elektrode pri 400-500 C
- bazine nesuene elektrode
-bazine elektrode suene pri 100-150 C
-rutilne elektrode

37
1220
612
2035
Zavarivanje pod troskom
-ista ica i sueni prah
-prljava ica i nesueni prah

510
1025
Kao to je ve napomenuto na brzinu hlaenja, pa i na pojavu naprslina, utie i debljina zavarivanih
delova. Tako je npr. za isti osnovni materijal predgrejan do 200C brzina hlaenja 5C/s za debljinu od 12
mm, i 28C/s za debljinu od 25 mm. Zbog toga je Seferijan uveo ukupni ekvivalentni ugljenik:
[ ] [ ] [ ] [ ] ( ) C C C C s
h s h
= + = + 1 0 005 .
(5.6)
gde je:
[ ]
C C
Mn Cr Ni Mo
ili po formuli
h
= +
+
+ +

9 18
7
90
54 , % ( . ) (5.7)
s - debljina osnovnog materijala u mm.
Za uslovno zavarljive elike Seferijan preporuuje predgrevanje do temperature:
[ ] C C T
p

, 25 . 0 350 = (5.8)
Za ocenu zavarljivosti niskolegiranih elika primenjuje se i metoda BWRA koja polazi od hemijskog
sastava elika (CE), faktora oblika spoja (BTS) i parametara REL-zavarivanja rutilnim ili bazinim elektro-
dama (preko razliitih prenika elektroda).
a) CE se izraunava po formuli (5.5).
b) Izraunatoj vrednosti CE, zavisno od tipa obloge, pridodaje se pokazatelj zavarljivosti (A, B, C, D, E,
F, G) (tab. 5.3).
Tablica 5.3 Pokazatelji zavarljivosti
Ekvivalentni ugljenik
CE =C+
Mn
20
+
Ni
15
+
Cr + Mo+V
10
, %

Pokazatelj
Za zavarivanje rutil-
nom elektrodom
Za zavarivanje bazinom
elektrodom
zavarljivosti
do CE = 0.20 do CE = 0.25 A
0.210.23 0.260.30 B
0.240.27 0.310.35 C
0.280.32 0.360.40 D
0.330.38 0.410.45 E
0.390.45 0.460.50 F
vee od 0.45 vee od 0.50 G
4
c) Uticaj oblika zavarenog spoja i debljine delova u spoju na brzinu odvoenja toplote, izraava se Bro-
jem Termike Strogosti BTS (ili na engleskom T.S.N. - Thermal Severity Number):
BTS
n
s s s
BTS
n
= + + +
|
\

1
6 6 6
1 2
2 4

(5.9)
gde je: BTS
2-4
- broj smerova odvoenja toplote (BTS
2-4
= 2 - za dvosmerno odvoenje toplote,
BTS
2-4
= 3 - za trosmerno odvoenje toplote, BTS
2-4
= 4 - za etvorosmerno odvoenje toplote),
s
1
, s
2
, s
n
- debljina delova u zavarenom spoju (baza s = 6 mm) u mm,
n - broj delova u zavarenom spoju.
Broj BTS za razne vrste spojeva prikazan je u tablici 5.4.
d) Na osnovu BTS, pokazatelja (indeksa) zavarljivosti (A, B, C, D, E, F, G) i prenika elektrode (3.25, 4,
5, 6 i 8 mm), odreuje se temperatura predgrevanja (tab. 5.5).
U grupu niskolegiranih elika spadaju i samozakaljivi elici koji se zavaruju austenitnim elektrodama i pri
tome dobijaju tzv. heterogeni spojevi. Ovakvom eliku npr. odgovara hemijski sastav: (0.250.30)C; 0.7Mn;
0.30Si; (2.53.5)Ni; 1.0Cr; (0.20.3)Mo (%) a elektroda 18Cr-8Ni (C < 0.1%), pa se dobijaju tzv.
heterogeni spojevi. Pri zavarivanju se pojavljuju neke tekoe usled:
sklonosti austenitnog dodatnog materijala ka toplim naprslinama pri hlaenju oko solidus temperature,
(vidi sl. 5.5),
difuzije elemenata iz osnovnog materijala, posebno ugljenika ka granicama rastapanja i obrazovanja
krtih karbida, jer je sadraj C u osnovnom materijalu znatno vei nego u avu.
Sklonost ka toplim naprslinama umanjuje se pogodnim izborom dodatnog materijala, koji posle
zavarivanja daje dvofaznu austenitno - feritnu strukturu ava. Opiti su pokazali da elici koji u metalu ava
sadre 47% -ferita, nisu skloni ka toplim naprslinama. Vei sadraji ferita nisu poeljni jer utiu na smanje-
nje plastinosti austenitnog ava. Za izbor austenitne elektrode, koja posle topljenja i meanja sa osnovnim
materijalom, daje av traenog sastava koristi se eflerov dijagram (sl. 5.2). U tom cilju najpre se
izraunavaju ekvivalenti nikla (Ni) i hroma (Cr) prema poznatom hemijskom sastavu zavarivanog materijala.
Za ve navedeni pancirni elik odgovara:
( ) Ni Ni C Mn = + + = 30 05 10 4 . . , (
1
- geni elementi) (5.10a)
( ) Cr Cr Mo Si Nb = + + + = 15 05 17 . . . , (
**
- geni elementi) (5.10b)
odnosno taka "X" isto martenzitne strukture u eflerovom dijagramu (sl. 5.2).








1
- geni elementi su: C, Mn, Ni, Cu, N.
**
- geni elementi su: Cr, Mo, V, W, Si, Al, Ti, Nb (detaljnije vidi udbenik: Mainski materijali, Mainski fakultet u
Kragujevcu, 2003., autora M. Jovanovi i dr.).
5

Tablica 5.4 BTS za razne vrste spojeva
Vrsta spoja Debljina lima, mm BTS
Dva smera odvoenja toplote
s
2
s
1
s
1
s
2
s
2
s
1

6 i 6
6 i 12
6 i 18
12 i 12
24 i 24
24 i 48
2
3
4
4
8
12
Tri smera odvoenja toplote
s
1
s
1
s
2
s
2

6 i 6
12 i 12
24 i 24
3
6
12
etiri smera odvoenja toplote
s
2
s
1
s
4
s
3

6 i 6
12 i 12
24 i 24
6 + 12 + 12 + 12
4
8
16
7








6
Tablica 5.5 Temperatura predgrevanja
Minimalna temperatura predgrevanja zavarivanih komada
Prenik elektroda u mm
3.25 4 5 6 8
Broj termike
strogosti
(BTS)
Pokazatelj
zavarljivosti
C C C C C
2 D
E
F
0
50
125

0
25

3 C
D
E
F
0
75
100
150

0
25
100


0
25

4 C
D
E
F
50
100
125
175

25
75
125


0
75



0

6 B
C
D
E
F
50
100
150
175
225

25
100
125
175


25
75
125



0
75




0
8 A
B
C
D
E
F
25
75
125
175
200
225

25
75
125
150
200


25
75
125
175



0
50
125




25
50
12 A
B
C
D
E
F
75
125
150
200
225
250
25
75
125
175
200
225

25
75
125
175
200


0
75
100
150



0
50
125
16 A
B
C
D
E
F
75
125
175
200
225
250
25
75
150
175
200
250
0
50
125
175
200
225

0
50
125
150
200


25
50
100
150
24 A
B
C
D
E
F
75
125
175
200
225
250
25
75
150
175
200
250
0
50
125
175
200
225

25
75
125
175
200


25
100
150
200
7
Struktura metala ava ne zavisi samo od sastava osnovnog i dodatnog materijala ve i od stepena
meanja. Taj stepen je uslovljen debljinom osnovnog materijala, tj. geometrijom leba i nainom i
parametrima zavarivanja (vidi jednainu (2.29), prirunik Tehnologija zavarivanja
2
). Meanje materijala u
avu nije ravnomerno, jer je u korenu ava najvei udeo osnovnog materijala, a u blizini lica ava preovlauje
udeo dodatnog materijala. Pri raunskom odreivanju stepena meanja ove se razlike zanemaruju, ali treba to
imati u vidu i raunati na veu osetljivost ka toplim naprslinama u zonama sa manje -ferita.
Dalje se, pri izboru sastava austenitne elektrode, povlae prave linije iz take "X" do take Y koja se
nalazi u dvofaznom austenitno - feritnom podruju. Pri tome taki X odgovara stepen meanja 100%, a u
taki Y stepen meanja je 0%. Na sredini ove dui stepen meanja je 50%, a ostali stepeni meanja
odgovaraju linearnoj podeli na dui XY. To znai da za konaan izbor treba povui vie pravih XY i na njima
naneti izraunati stepen meanja, pa se odluiti za onu austenitnu elektrodu koja daje av sa 510% - ferita.
U primeru navedenom pri izraunavanju (Ni) i (Cr) dui XY odgovara 0% - ferita pri stepenu meanja od
22% i 5% - ferita pri stepenu meanja od 10%. Drugim reima, u ovom primeru dobra je elektroda iji
sastav odgovara ekvivalentima (Ni) = 14 i (Cr)= 23.
Austenit
Austenit +
martenzit
Martenzit
Ferit +
martenzit
Martenzit
+ ferit
Ferit
Austenit + ferit
Austenit +
martenzit
+ ferit
Q
X
N
Y
Y''

=

5
%

=
1
0
%

=
2
0
%

=

0
%
Y'
Z' Z
70
60
50
40
42
30
22
20
10%
60
50 40 30 20 10%
50 40
55
30
27
20
15
10%
O

=
10
0%
P
5 10 15 20 25 30 35 40 0
0
5
10
15
20
25
30
35
Ekvivalent hroma, %
E
k
v
i
v
a
l
e
n
t

n
i
k
l
a
,




%

Slika 5.2 Primena eflerovog dijagrama za analizu zavarenih spojeva raznorodnih metala: niskolegirani elik za-
varen austenitnim elektrodama
5.3 Ocena zavarljivosti elika poviene jaine
Savremene tendencije pri projektovanju zavarenih konstrukcija, naroito u transportnoj tehnici su
smanjenje teine, a poveanje nosivosti. Kod prvih zavarenih konstrukcija primenjivani su elici granice
teenja do 250 MPa, da bi se uvoenjem ugljenino-manganskih (C-Mn) elika umirenih aluminijumom
ta granica poveala na 300360 MPa. Metalurko - mehanikim postupkom (mikrolegiranjem i
normalizacijom, odnosno kontrolisanim valjanjem) ta granica je poveana do priblino 450 MPa, a
patentiranjem (u Engleskoj) niskolegiranih bejnitnih elika ona dostie 550 MPa. Najzad, sa razvojem

2
M., Jovanovi, D., Adamovi, V., Lazi: Tehnologija zavarivanja - Prirunik, samostalno izdanje, ID= 47239692,
Kragujevac, 1996.

8
poboljanih niskolegiranih elika ta granica se poveava do 700 MPa. Svi elici sa granicom teenja
veom od 360 MPa svrstavaju se u elike poviene jaine, a problemi njihove zavarljivosti moraju se za
svaku grupu elika posebno razmatrati. Ovde se daje samo podela i kratak opis ovih elika i istiu
specifine tekoe vezane za zavarivanje, izbor postupka i optimalne tehnologije. Razume se da je pre
konanog izbora potrebno u skladu sa normativima (JUS EN 288) verifikovati predloenu tehnologiju.
U literaturi se mogu nai razliiti naini podele, zavisno od stepena razvoja i primene ovih elika u
pojedinim zemljama. Tako se npr. prema poljskim standardima oni dele na: C-Mn elike, mikrolegirane
elike i niskolegirane elike poviene jaine. Prema ekim standardima razlikuju se mikrolegirani
feritno-perlitni elici, bejnitni niskolegirani normalizovani i otputeni elici kao i niskolegirani
poboljani elici. U Nemakim standardima ovi elici su obuhvaeni standardima DIN 17100 i DIN
17200.
U naem standardu JUS C.B0.500 daje se pregled optih konstrukcionih C-Mn elika, dok standard
JUS C.B0.502 ukljuuje i mikrolegirane finozrne elike poviene jaine. Ostaje pitanje da li atribut
finozrni treba dodati samo mikrolegiranim elicima, budui da se gotovo svi elici poviene jaine
odlikuju sitnozrnastom graom metalnih zrna.
Podaci koji se daju u standardima nisu dovoljni za izbor optimalne tehnologije, jer se tu samo
navodi potreba o eventualnom predgrevanju, a to se ne povezuje sa tehnolokim parametrima
zavarivanja i traenim radnim osobinama konstrukcija.
5.3.1 Problemi zavarljivosti C-Mn elika
Poveanje svojstava otpornosti kod ovih perlitno-feritnih elika nastaje usled porasta udela perlita u
strukturi, ojaanja ferita manganom
*
koji ulazi u vrst rastvor -gvoa i usitnjavanjem metalnih zrna.
elici iz ove grupe isporuuju se u razliitim oblicima: ipke, profili i limovi, a namenjeni su za
mostogradnju, hidrogradnju, graevinarstvo, rezervoare i slino. elici tipa C-Mn sa ekvivalentnim
ugljenikom CE<0.45% i s<25 mm smatraju se dobro zavarljivim bez predgrevanja. Za vee debljine,
kao i pri zavarivanju na snienim temperaturama neophodno je predgrevanje ili zavarivanje kratkim
zavarima. Ekvivalentni ugljenik izraunava se pomou izraza:
CE C
Mn Cr Mo V Ni Cu
= + +
+ +
+
+
6 5 15
, %
(5.11)
Za zavarene konstrukcije kod kojih nema opasnosti od krtog loma preporuuju se 0370, 0460 i
0561, a za delove zavarenih konstrukcija izloene zatezanju primenjuju se 0461 i 0562, dok se za
delove i konstrukcije kod kojih postoji opasnost od krtog loma u veoj meri, preporuuju visokovredni
elici 0471 i 0563. Primer elika iz ove grupe dat je pod rednim brojem 5 u prilogu C-Atlas KHZ
dijagrama, prirunik Tehnologija zavarivanja.
Pored navedenih elika u pomenutim standardima daju se i drugi elici slinih mehanikih osobina,
ali sa manje ili vie promenjenim hemijskim sastavom i posebnim namenama.
Osnovni problem pri zavarivanju ovih elika je sklonost ka hladnim naprslinama, jer se perlit iznad
A
C1
temperature transformie u austenit koji pri brzom hlaenju zone uticaja toplote (ZUT-a) moe
prei u martenzit. Zbog toga se pre zavarivanja mora primeniti potpuno ili lokalno predgrevanje, a
zavarivanje se izvodi sa to veom pogonskom energijom. Zavarivanje se izvodi iskljuivo postupcima i
tehnologijama koje se odlikuju niskim sadrajem difundovanog vodonika, to kod REL postupka
odgovara korienju bazinih suenih elektroda. Za odreivanje temperature predgrevanja moe se
primeniti formula Seferijana ili dijagram na slici 5.3.

*
Mangan obrazuje supstitucijski ~vrst rastvor u feritu
9
150 125 100 75 50 25 0 100 200 300 400 500 600
6.0
5.0
4.0
3.25
Duina zavara izvedenog elektrodom duine 450 mm
Zbirna debljina limova (s
1
+s
2
+s
3
) mm
0
o
C
200
o
C
150
o
C
100
o
C
50
o
C
25
o
C
Prenik
elektrode
d (mm)
Temperatura
predgrevanja,
o
C
ugaoni
sueoni
s
1
s
2
s
3
s
2
s
1

Slika 5.3 Dijagram za izbor temperature predgrevanja C-Mn elika, REL postupkom, bazinim elektrodama
Za praktinu primenu dijagrama prikazanog na slici 5.3 polazi se od tipa spoja i debljine lima kao i
od odgovarajueg prenika bazine elektrode. Na osnovu tehnolokih parametara zavarivanja potrebno
je usvojiti ili izraunati duinu zavara l. Za duinu zavara preporuuje se: l=200250 mm kod sueonih
i l=250300 mm kod ugaonih spojeva. Tanije se ta duina odreuje po formuli:
( )
l =


004
3
2
2
2
2
0
2
. ,
N k q
s v T T
cm
z w

(5.12)
gde je: k
2
- koeficijent neprekidnosti luka, (k
2
REL
=0.60.8),
T
w
=M
S
+50100 C - doputena temperatura hlaenja,
N
3
- faktor oblika spoja, (za sueone spojeve N3=1.5; za ugaone spojeve N
3
=0.9; za ugaoni av u
T - spoju N
3
=0.8),
q=UI, J/s - toplotni protok luka.
Na primer, za sueoni spoj debljine s=35 mm i prenik elektrode za prvi prolaz d=4 mm, sa
dijagrama se moe oitati T
p
=100 C.
U cilju provere da li usvojeni tehnoloki parametri zavarivanja daju traenu strukturu i mehanike osobine
(optimalna ilavost i odgovarajua tvrdoa) potrebno je izraunati vreme hlaenja izmeu 800 i 500C (t
8/5
) i
uneti ga u dijagram kontinualnog hlaenja (KHZ) za dati elik (vidi prilog C Atlas KHZ dijagrama,
prirunik Tehnologija zavarivanja).
5.3.2 Problemi zavarljivosti mikrolegiranih (finozrnih-TM) elika
Mikrolegirani elici poviene jaine upotrebljavaju se za cevovode visokog pritiska, sudove pod
pritiskom, elemente drumskih vozila, eleznike vagone i cisterne za prevoz gasa, mostove, industrijske
hale i dr.
Za elike ove grupe karakteristino je da sadraj ugljenika iznosi manje od 0.2% i da se namerno
dodaju male koliine mikrolegirajuih elementa (Nb, Ti, V, Al, Ta, Zr,) iji zbirni sadraj ne prelazi
0.2%. Mali dodaci ovih elemenata taloe se kao karbidi, nitridi ili karbonitridi, a na poveanje jaine
deluju dvojako: usitnjavanjem zrna i taloenjem i ojaanjem vrstog rastvora. Usitnjavanje zrna se
postie normalizacionim arenjem ili kontrolisanim valjanjem i hlaenjem polufabrikata (Termo-
Mehaniki valjani elici- TM elici, debljine manje od 10 mm).
Na zavarljivost mikrolegiranih elika presudno utie sklonost ka pojavi hladnih naprslina, to zavisi
od veliine ekvivalentnog ugljenika, debljine i tipa spoja. Radi spreavanja ovih naprslina potrebno je
predgrevanje koje utie ne samo na obrazovanje traene strukture ZUT-a ve i na snienje zaostalih
napona i koliine difuznog vodonika iz ava u ZUT-u. Temperatura predgrevanja ovde se povezuje sa
minimalnom vrednou meuslojne temperature i moe se odrediti primenom dijagrama na slici 5.3 ili
pomou poznatih parametarskih jednaina (vidi taku 5.7.1).
Duina zavara potrebna za primenu dijagrama (sl. 5.3) odreuje se prema jednaini (5.12) gde je
T
w
=60200C tj. temperatura najverovatnije pojave hladnih naprslina.
10
elici iz ove grupe prema standardu JUS C.B0.502 u oznaci sadre slovni simbol RO, RN i
RV i broj koji predstavlja najmanju garantovanu granicu teenja. Primer elika iz ove grupe dat je pod
rednim brojem 8 u Prilogu C prirunika Tehnologija zavarivanja.
Preliminarno se zavarljivost finozrnih mikrolegiranih elika sa sadrajem (%) 0.10.18 C; 1.01.6
Mn i 0.0250.095 Nb moe proceniti pomou sledee formule za ekvivalentni ugljenik:
CE C
Mn
Nb = + +
10
3 , % (5.13)
Slino se za finozrne elike sa dodatkom vanadijuma i azota izraunava:
CE C
Mn V
N = + + +
10 3
3 , % (5.14)
elici kojima odgovara CE<0.35% mogu se zavarivati bez posebnih mera, dok se za elike sa
CE=0.350.45% pri zavarivanju pod prahom i u zatiti CO
2
moraju preduzeti posebne mere. One se
uglavnom odnose na povezivanje temperature predgrevanja sa pogonskom energijom i meuprolaznom
temperaturom.
5.3.3 Problemi zavarljivosti niskolegiranih elika poviene jaine
a) Bejnitni elici
Ovi elici predstavljaju dalju etapu u razvoju elika poviene jaine u odnosu na mikrolegirane.
Najpre je u Engleskoj poela proizvodnja ovog elika pod nazivom FORTYWELD zatienog
britanskim patentom 611.598. Osnovni legirajui elementi su: Mo (0.5%) i B ( 0.003%) a sadraj
ugljenika je do 0.18%, pri neto poveanom sadraju Mn i Si. Isporuuju se u normalizaciono arenom
stanju ili normalizovanom i otputenom stanju. Kombinacijom 0.5% Mo + 0.003% B postie se bejnitna
struktura i pri veoma malim brzinama hlaenja (ak i pri hlaenju na vazduhu), a dodacima Mn, Cr
sniava se temperatura bejnitne transformacije na 600300C. Sniavanjem temperature bejnitne
promene postie se usitnjavanje metalnih zrna i vea disperzija karbidnih estica, to sve doprinosi
poveanju jaine. Na taj se nain posle normalizacije moe dobiti granica teenja R
eH
= 460600 MPa
po celom preseku delova debljine do 100 mm. Primer za bejnitni elik poviene jaine dat je pod rednim
brojem 23 u prilogu C prirunika Tehnologija zavarivanja.
Bejnitni elici imaju iroku primenu za izradu razliitih elinih konstrukcija kao to su: dizalice,
eleznike platforme, transportne cisterne, graevinske maine. Jedino se ne primenjuju za konstrukcije
koje rade na niskim temperaturama.
Osnovni problemi pri zavarivanju ovih elika proistiu iz njihove sklonosti ka hladnim prslinama i
padu ilavosti u ZUT-u. Ovaj se problem moe reiti smanjenjem brzine hlaenja posle zavarivanja to
se postie predgrevanjem ili poveanjem pogonske energije.
b) Niskolegirani poboljani elici (Q+T - quenching + tempering)
elici termiki poboljani primenjuju se za dizalice, eleznike platforme, eleznike cisterne,
graevinske maine, rezervoare za gorivo, mostove, brodsku opremu i slino.
Najvee vrednosti svojstava otpornosti mogu se kod ovih elika postii kaljenjem na martenzitnu
strukturu (R
eH
= 400800 MPa). Mada su niskougljenini (C<0.2%) dolazi do zakaljivanja i pri
relativno sporom hlaenju. Klasian iz ove grupe je ameriki elik T1 koji sadri u (%): 0.16 C; 0.9
Mn; 0.87 Ni; 0.5 Cr; 0.45 Mo; 0.06 V i 0.003 B. Presudnu ulogu na poveanje jaine ovde ima bor (B)
koji doprinosi: usitnjavanju primarnih zrna, dezoksidaciji i denitriranju metalnog kupatila kao i velikom
poveanju prokaljivosti. Bitno je istai da bor u iznosu od 0.00150.003% moe zameniti 1.01.25%
Ni; 0.10.25% Mo; 0.30.35% Cr; 0.20.7% Mn; 0.12% V i 1.6% Si.
U mnogim zemljama danas se proizvode elici koji su po hemijskom sastavu i mehanikim
osobinama slini amerikom T1. Tako se npr. u Rusiji proizvodi elik 15GSMFR, u Poljskoj
14HNMBCu, u ekoj 15.228, 15.227.6, 15.227.8, 16.224 a u Nemakoj St E 70. Primer elika iz ove
grupe dat je pod rednim brojem 24 u prilogu C napred navedenog prirunika. Proizvodnja ovih elika
11
veoma je skupa, pa je zato samo mali broj industrijskih zemalja uvrstio (Q+T) elike u svoje
proizvodne programe. Kaljenje i otputanje obavlja se u specijalnoj i skupoj tehnolokoj opremi.
Kaljenje se izvodi mlazevima tekue vode sa temperature oko 900C do temperature oko 300C
direktno posle toplog valjanja ili se limovi posle valjanja hlade do temperature okoline i naknadno
zagrevaju radi kaljenja. Naknadno otputanje obavlja se u protonim peima. Izvodi se pri
temperaturama 500700C oko 1 h i zatim hlaenjem na vazduhu. Pri temperaturi otputanja od 500C
dobija se tvrdoa od 350 HV, R
eH
= 490 MPa i ilavost od 3.5 J, dok se pri temperaturi otputanja od
700C postie 230 HV, R
eH
= 320 MPa i ilavost 11 J.
Veina elika izraena kaljenjem i otputanjem (Q+T-elici) su finozrni elici, to znai da se kale sa
temperature pri kojoj su nastala sitna austenitna zrna. Na taj se nain mogu dobiti elini poluproizvodi
velike jaine i dobre zavarljivosti.
Budui da su mehanike osobine niskolegiranih poboljanih elika dobijene optimalnom termikom
obradom, jasno je da e se te osobine pri zavarivanju menjati usled dejstva temperaturskih ciklusa
zavarivanja. Zbog toga, pri izboru termikog reima zavarivanja nije dovoljno da se uzme u obzir samo
hemijski sastav, ve i injenica da su korisne osobine postignute i termikom obradom poboljanja. Iz
ovog razloga se mora za svaki elik ove klase definisati opseg variranja brzine hlaenja , odakle
proizilaze i granine vrednosti pogonske energije, kao i vreme zadravanja ZUT-a iznad A
C3
-tempe-
rature. Donja granina vrednost pogonske energije odreuje se iz uslova da se spree hladne prsline, a
njena maksimalna vrednost kao i vreme zadravanja iznad A
C3
iz uslova da se svede na najmanju meru
pad jaine u delu ZUT-a (vidi poglavlje 5.6).
Za razliku od drugih zavarljivih konstrukcionih elika kod Q+T-elika, bolji se rezultati postiu
primenom tehnologija sa niim pogonskim energijama kao to su REL i zavarivanje u zatiti gasova.
Naroito za ove elike vai preporuka da se tehnologija zavarivanja propisuje povezano sa traenim
izlaznim karakteristikama zavarenog spoja. Prema literaturnim podacima potrebno je da q
l
bude u
granicama 812 kJ/cm pri REL - zavarivanju i 13 do 30 kJ/cm za EPP postupak.
Poto su varijacije q
l
manje ili vie ograniene, jedini nain da se sprei pojava hladnih naprslina
jeste predgrevanje, odravanje meuprolazne temperature i ponekad dogrevanje. Bitna je irina pojasa
kod lokalnog predgrevanja, jer i to utie na brzinu hlaenja do 300C, kao i na difuziju vodonika iz ava
u ZUT. Ovo se naroito odnosi na prvi, tj. koreni zavar za koji je sklonost ka naprslinama najvea.
Na kraju ovog poglavlja dati su u tablici 5.6 karakteristini primeri elika poviene jaine iz svih
navedenih grupa, njihove oznake, mesto proizvodnje i mehanike karakteristike.
Tablica 5.6 Visokovredni konstrukcioni elici
Vrsta elika JUS- PN- DIN- GOST- Mehanike osobine
standard standard standard standard
R
m
,

MPa
R
eH
,
MPa
A,
%
KV,
J
Ugljenino- man-
ganski
0563 18G2A St 52-3 15G 510680 315355 min 1618 min 27
Mikrolegirani
finozrni
RV 500 18G2AV St E 47 16G2AF 610770 470500 min 16 3147
Niskole- Bejnitni - 15HNMBA - 14H2GMR 740980 620690 min 15 -
girani Pobolj. - 14HNMBCu St E 70 15GSMFR 780930 630690 min 15 -
5.4 Zavarljivost hrom-molibdenovih elika
elici Cr-Mo se najvie primenjuju u energetskoj industriji, petrohemiji i avionskoj industriji. Obino
sadre (0.100.20)% C, (0.300.60)% Mn, (0.100.50)% Si, (0.7010)% Cr, (0.451.1)% Mo i S i P
0.03%.
S obzirom na zavarljivost posebno se razmatraju elici tipa: 0.5Cr-0.5Mo; 1.25Cr-0.5Mo; 2.25Cr-1Mo;
46Cr-0.5Mo i niskolegirani Cr-Mo - elici za avionsku industriju.
elik tipa 0.5Cr-0.5Mo zavaruje se svim postupcima, ali je za limove debljine ispod 2 mm najbolje
primeniti gasno zavarivanje, a za vee debljine REL, TIG ili MIG postupke. Za tanje limove potrebno je
12
predgrevanje na 100C, a za deblje limove na 150200C. Ponekad se posle zavarivanja spoj otputa na
650C u toku od 2 h, i to u sluajevima kada av treba omekati. Dodatni materijal za gasno zavarivanje treba
da je istog sastava kao i osnovni, s tim to je potreban i topitelj da se sprei oksidacija Cr i Mo.
Pri gasnom zavarivanju koristi se strogo neutralan plamen, jer ak i mali viak kiseonika izaziva stvaranje
oksida hroma, gasnih mehurova i poroznih mesta. Redukujui plamen takoe je tetan jer viak acetilena
naugljeniava metal i time poveava krtost zavarenog spoja.
Kod REL-postupka uglavnom se primenjuju bazine elektrode, ije jezgro po hemijskom sastavu
odgovara osnovnom materijalu. elici tipa 1.25Cr-0.5Mo takoe se zavaruju sa predgrevanjem do oko 200C
i pomou bazinih elektroda. elici tipa 2.25Cr-1Mo su namenjeni za delove opreme termocentrala koji rade
na temperaturi vioj od 540C. Ameriko drutvo za zavarivanje (American Welding Society) preporuuje
predgrevanje na 150C za limove debljine 10 mm, zatim naknadno zagrevanje pri 730C i otputanje na
650C u toku od pola sata, neposredno posle zavarivanja (bez hlaenja do sobne temperature). elici tipa
(46)Cr-0.5Mo se dosta primenjuju za opremu u industriji prerade nafte. Zavaruju se elektrodama istog tipa
kao i osnovni materijal (homogen spoj) ili austenitnim elektrodama (heterogen spoj). U oba je sluaja potrebno
predgrevanje na 300C, ili tanije do temperature odreene po Seferijanu na osnovu ukupnog ekvivalentnog
ugljenika. Kod homogenih spojeva samo predgrevanje nije dovoljno za izjednaavanje mehanikih osobina u
svim zonama zavarenog spoja, pa je potrebna naknadna termika obrada pri 730C.
Za izbor austenitnih elektroda moe se takoe primeniti eflerov dijagram (sl. 5.4); ako koordinatama
(Ni) = 4 i (Cr) = 6.25 odgovara osnovni materijal (B), tada sastav metala ava treba da bude oko take A.
Austenit
Austenit +
martenzit
Martenzit
E
A
D
C
O'
O
N B
Ferit +
martenzit
Austenit + ferit
Martenzit
+ ferit
Ferit
Austenit +
martenzit
+ ferit
0
%

5
%

1
0
%

2
0
%

1
0
0
%

0 5 10 15 20 25 30 35 40
0
5
10
15
20
25
30
Ekvivalent hroma, %
E
k
v
i
v
a
l
e
n
t

n
i
k
l
a
,



%
P

Slika 5.4 eflerov dijagram primenjen za analizu zavarivanja raznorodnih spojeva od elika sa 46% Cr, austenitnim
elektrodama
Potrebno je zatim izraunati stepen meanja, naneti ga na pravu AB i oitati da li je procenat ferita
u metalu ava u traenim granicama. Na primer za stepen meanja od 35%, dobija se taka "O" koja je
na granici austenitno-feritnog podruja, to znai da treba ii udesno od take A i odabrati elektrodu
koja odgovara taki E sa (Ni) = 17% i (Cr) = 26%, odnosno av sastava O' sa oko 5% ferita. Takama
O i O' odgovara isti stepen meanja, tj. 35%, jer je AO = EO' (sl. 5.4).


13
5.5 Ocena zavarljivosti visokolegiranih elika
Nerajui elici se prema rasporedu C i Fe u kristalnoj reetki dele na feritne, austenitne, martenzitne i
talono ojaane.
Feritni elici sadre veoma malo C, a Cr>12.5% to je uslov za korozionu otpornost. Ne otvrdnjavaju
termikom obradom (nizak % C), ve ojaavaju preradom na hladno kao npr. valjanjem, dubokim
izvlaenjem i sl.. Ovi se elici najee isporuuju u obliku cevi, profilisanih cevi, debelih limova, traka,
profilnih nosaa, ica.
Austenitni nerajui elici imaju povrinski centriranu kubnu reetku za razliku od prostorne kod
feritnih elika. Kao grupa austenitni elici se esto nazivaju 18-8 jer sadre oko 18% Cr, 8% Ni i veoma mali
%C. Stoga ne otvrdnjavaju termikom obradom, ve u velikoj meri ojaavaju preradom na hladno. Za tu
preradu su veoma pogodni jer imaju veliku rezervu plastinosti definisanu razlikom izmeu tehnike granice
teenja
*
i jaine na kidanje. Austenitni elici mogu da sadre i manje Ni ali sa dodatkom Mn to ih ini
jeftinijim. Sa gledita zavarivanja znaajno je da pri hlaenju sa veoma visokih temperatura umesto da se
zakale austenitni elici postaju meki i veoma plastini. Odlikuju se izuzetno velikom sposobnou oblikovanja
deformisanjem (velika istegljivost) pa se esto sloeni oblici izrauju dubokim izvlaenjem. Austenitni elici
se primenjuju u hemijskoj industriji, u graevinarstvu za ukrasne arhitektonske elemente, u prehrambenoj
industriji, za kuhinjski pribor i tsl.
Martenzitni nerajui elici sadre 1217% Cr i 0.15 do 1% C to omoguuje postizanje martenzitne
strukture ak i pri sporom hlaenju iz austenitnog faznog podruja. To znai da se pri termikoj obradi ovi
elici ponaaju slino ugljeninim i niskolegiranim elicima. Posle termike obrade neki martenzitni nerajui
elici dostiu tehniku granicu teenja i 1380 MPa i jainu na kidanje 1930 MPa, ali im otpornost prema
koroziji, i sposobnost plastinog oblikovanja daleko zaostaje iza feritnih i austenitnih elika. Primenjuju se za
razne mainske delove (osovine za pumpe, ventile, kuglice za leita), noeve za ljutenje drveta, lovake
noeve, hiruki pribor, skupoceni pribor za jelo.
Talono ojaani nerajui elici su takoe legure Cr-Ni namenjene uglavnom za zupanike, ekscentre,
te delove za avione, turbine i naroito kosmiku tehniku.
Za zavarene konstrukcije u energetici i hemijskoj industriji najvie se primenjuju: austenitni elici 18Cr-
Ni, 20Cr-10Ni, 20Cr-Ni, vatrootporni elici 20Cr-12Ni i elici postojani na visokim temperaturama
25Cr-20Ni.
Austenitni elici, pa i metal ava koji se dobija pomou austenitne elektrode, imaju manju termiku
provodnost i vei koeficijent linearnog termikog irenja nego ugljenini elici, to stvara velike sopstvene
napone i deformacije. Delom i zbog toga skloni su ka toplim naprslinama u avu i ZUT-u, zatim
meukristalnoj koroziji zbog izluivanja karbida hroma na granicama metalnih zrna, kao i krtosti na visokim
temperaturama zbog obrazovanja -faze (krtog jedinjenja CrFe) (vidi sl. 5.5).
Sklonost ka pojavi naprslina oko solidus temperature moe se tumaiti izdvajanjem tanke silikatne opne
male kohezione jaine po granicama metalnih zrna. Ove se naprsline spreavaju stvaranjem druge faze, na
primer feritne, po granicama austenitnih zrna. Sadraj -ferita se ograniava na manje od 10%, jer on
smanjuje plastinost metala ava.
Iako je eflerov dijagram prvenstveno namenjen za izbor dodatnog materijala heterogenih spojeva, on se
uspeno primenjuje i kod austenitnih Cr-Ni elika. Izbor dodatnog materijala ovde e biti prikazan na primeru
elika sastava: 0.09 C, 0.53 Si, 1.46 Mn, 18.2 Cr, 10.6 Ni; 0.26 Mo, 1.15 (Nb+Ti), 0.021 P i
0.012 S (%).
Ako se izraunaju ekvivalenti (Ni) i (Cr):
( ) % 7 . 14 5 . 0 30 = + + = Mn C Ni Ni
(5.15a)
( ) % 7 . 19 5 . 0 5 . 1 = + + + = Nb Si Mo Cr Cr (5.15b)
i unesu u eflerov dijagram (vidi sl. 5.4) dobija se taka "C" kojoj odgovara isto austenitna struktura.
Prema Seferijanu, sadraj ferita u metalu ava izraunava se pomou formule:

*
U literaturi se naziva i konvencionalni napon teenja.
14
( ) ( ) [ ] % , 3
c
Cr Cr = (5.16)
gde je: (Cr)
c
= 0.93(Ni) + 6.7, ili u datom primeru (Cr)
c
= 20.4.
Usvajajui sadraj -ferita u dvofaznom metalu ava = 6% dobija se 6 = 3[(Cr) - 20.4] i (Cr) =22.4.
Kada se znaju koeficijenti ekvivalentnosti nikla i hroma (Ni) = 14.7, Cr = 22.4 lako je, iz odgovarajuih
kataloga, izabrati elektrodu za zavarivanje. Tako, na primer, elezara Jesenice proizvodi austenitnu bazinu
elektrodu oznake INOX B19/12/3 LC (vidi prilog D napred navedenog prirunika Tehnologija zavarivanja)
hemijskog sastava istog metala ava (%): 0.03 C, 0.40 Si, 1.0 Mn, 18.5 Cr, 11.5 Ni i 2.7 Mo, kojoj
odgovara (Ni) = 12.9 i (Cr) = 21.8, odnosno taka D eflerovog dijagrama (vidi sl. 5.4). To je taka austeni-
tne strukture sa 7% -ferita, to znai da je elektroda pravilno izabrana. U sluaju homogenih spojeva, kao u
navedenom primeru, nije potrebno odreivati stepen meanja jer on ne utie bitnije na hemijski sastav metala
ava.
Drugi problem zavarljivosti austenitnih elika, vezan za stvaranje karbida Cr
4
C i meukristalnu koroziju
kad u okolnim mikrozapreminama sadraj Cr padne ispod 12% (donje granice korozione otpornosti), reava
se pomou stabilizatora Ti-Nb. Titan i niobijum imaju vei hemijski afinitet prema ugljeniku nego hrom, pa
oni vezuju ugljenik i spreavaju formiranje karbida Cr
4
C.
U dodatni materijal se ne uvodi Ti, jer se ovaj element, kao to je poznato, oksidie pri zavarivanju i
prelazi u trosku stvarajui istovremeno reakciju difuzne dezoksidacije. Zato se u oblogu austenitnih elektroda
dodaje niobijum budui da je manje podloan oksidaciji.
Trei problem koji se odnosi na krtu -fazu posebno je izraen kod zavarenih spojeva izloenih visokim
temperaturama, na kojima ova faza i nastaje (oko 600C). To su npr. pregrejai pare, izmenjivai toplote i
slini termiki ureaji.
Jedino reenje da se nastanak ove faze sprei, jeste izrada avova sa niskim sadrajem feritne faze
(24%), to omoguuje pouzdan rad zavarenih spojeva i u oblasti kritinih temperatura.
Potencijalne greke karakteristine za pojedine strukturne faze nerajuih elika pokazane su na slici 5.5.
Ovakav prikaz moe biti od koristi pri proceni da li su avovi datih kombinacija osnovnog i dodatnog
materijala skloni ka tipinim grekama ove klase elika.
Martenzitne
prsline
ispod 400
o
C
Vrue
prsline
iznad 1250
o
C
Krtost posle
termike obrade
pri 500 - 900
o
C
Visoko
temperaturska
krtost
Ekvivalent hroma = %Cr + %Mo + 1.5 %Si + 0.5 %Nb
0
10 20 30
40
10
20
30
Austenit
A + M
Martenzit
M + F
A + M + F
F + M
A + F
Ferit
100%
80%
40%
20%
10%
5% 0%
E
k
v
i
v
a
l
e
n
t

n
i
k
l
a

=

%
N
i

+
3
0

%
C

+

0
.
5

%
M
n
P
r
o
c
e
n
a
t

f
e
r
i
t
a

Slika 5.5 Lokacija greki u zavisnosti od strukture u eflerovom dijagramu
5.6 Primena dijagrama kontinualnog hlaenja elika za ocenu zavarljivosti
Pri razmatranju zavarljivosti razliitih konstrukcionih elika moraju se uzeti u obzir i uticaji
temperaturskih ciklusa na strukturu i tvrdou u zoni pod uticajem toplote. Temperaturski ciklus bilo koje
15
take ZUT-a odreen je brzinom zagrevanja, maksimalnom temperaturom, brzinom hlaenja i vremenom
zagrevanja iznad odreene temperature.
Maksimalna temperatura se moe izraunati ako se zna analitiki izraz za promenu temperature oko
ava, u toku procesa zavarivanja. Za polubeskonano telo (masivan deo) polazi se od izraza:
t a
r
l
e
t
q
t z y T

=
4
2
2
) , , (

(5.17)
i postavlja uslov T/t=0 da bi se odredila ekstremna vrednost (maksimum) funkcije T(y,z,t). Iz ovog uslova
najpre se moe odrediti vreme potrebno za postizanje maksimalne temperature u razmatranoj taki ZUT-a:
t
r
a
max
=

2
4
(5.18)
a zatim i
T r
q
c r
l
max
( )
.
=

0 234
2

(5.19)
gde je: r - radijus take ZUT-a, odnosno r y z = +
2 2
udaljenje razmatrane take od ose "x" du koje se
ravnomerno kree toplotni izvor.
Na slian se nain za tanak lim dobija:
T y
q
c y
b y
a
l
max
( )
.
=

|
\

|
0 242
1
2
2

(5.20)
gde je: y - rastojanje od ose ava, a lan u zagradi obuhvata uticaj odavanja toplote u okolnu sredinu.
Brzina hlaenja moe se izraunati prema izrazima:
v
T T
q
h
l
=

2
0
2

( )
, - za polubeskonano telo i (5.21)
v c s
T T
q
h
l
=

2
2 0
3
2

( )
, - za tanku plou.
(5.22)
Ako se trai brzina hlaenja pri temperaturi najmanje stabilnosti austenita (T
k
), to je veoma bitno za
konanu strukturu ZUT-a, onda umesto T
0
u gornjim izrazima treba staviti T
k
(vidi taku 5.6.2).
Vreme zadravanja se moe odrediti pomou izraza:
t f
q
T T
z
l
=

3
0
( )
max
, - za polubeskonano telo i
(5.23)
( )
t f
q
c s T T
z
l
=

2
2
0
2

max
- za tanku plou.
(5.24)
Koeficijenti f
2
i f
3
odreuju se pomou dijagrama (sl. 5.6) koji je dao Rikalin u zavisnosti od veliine :
=

T T
T T
0
0 max

(5.25)
16

Slika 5.6 Dijagrami za odreivanje koeficijenata f
2
i f
3

Vreme zadravanja je bitno, jer pokazuje uticaj razliitih temperaturskih ciklusa, odnosno postupka i
tehnologije zavarivanja, na veliinu austenitnih zrna (sl. 5.7). Kod nekih vrsta elika poviene jaine, vreme
zadravanja iznad odreene temperature se pri zavarivanju mora ograniiti da bi se u ZUT-u spreila degra-
dacija korisnih osobina dobijenih sloenim postupcima termomehanike prerade (vidi taku 5.3.3).
AC
3
1300 do 1350
o
C
0.3 do 0.4 m
0.4 do 0.6 m
0.1 do 0.3 m
1
2 3
t
z
= 600 do 2000 sek
t
z
= 30 do 100
t
z
= 20
Vreme u sek

1 - elektroluno runo zavarivanje elika debljine ispod 10 mm; 2 - zavarivanje pod prahom elika debljine 15 do 20
mm, 3 - zavarivanje pod troskom elika debljine 100 do 200 mm; t
z
- vreme zadravanja iznad A
C3

Slika 5.7 Porast zrna austenita u zavisnosti od temperaturskog ciklusa
Za neke konstrukcione elike mogu se nai, uglavnom u stranoj literaturi, dijagrami kontinualnog hlaenja
u uslovima zavarivanja (KHZ), tj. dijagrami razlaganja pothlaenog austenita pod uticajem razliitih brzina
hlaenja koje odgovaraju razliitim temperaturskim ciklusima. Ovi dijagrami se u literaturi daju u polulogari-
tamskom koordinatnom sistemu temperatura - vreme (logaritamska podela) ili temperatura - vreme hlaenja
od 800 do 500C. Ovo se vreme oznaava sa t
8/5
i takoe u logaritamskoj podeli nanosi na apscisnu osu (vidi
sl. 5.8). U samom dijagramu daju se linije koje ograniavaju pojedine strukture (martenzit, bejnit, ferit, perlit)
u zavisnosti od vremena t
8/5
.
17


Slika 5.8 KHZ dijagram
5.6.1 Proraun vremena hlaenja t
8/5

Vreme hlaenja moe se odrediti eksperimentalno ili se proraunava za kritine take ispod korenog
zavara (najvia temperatura, najvea brzina hlaenja). Analizirajui literaturne podatke za izraze koriene pri
proraunu vremena t
8/5
dolo se do zakljuka da su najvie primenjivane sledee formule:
5.6.1.a Proraun vremena hlaenja t
8/5
na bazi granine debljine lima (t
8/5
= f (s
gr
))
- za tanke limove debljine (s < s
gr
)
s
T T s c
N q
t
l
,
800
1
500
1
4
2
0
2
0
2
2
2
5 / 8
(
(

|
|

\
|

|
|

\
|

=

(5.26)

18
- za debele limove (s > s
gr
)
t
q N
T T
s
l
8 5
3
0 0
2
1
500
1
800
/
, =

|
\

|


(5.27)
gde su: , c, - termo-fizike kostante osnovnog materijala,
N
2
, N
3
- faktori oblika spoja (tab. 5.9),
q
l
- pogonska energija zavarivanja (q
l
= (UI/v
z
)),
- koeficijent iskorienja toplote (tab. 5.7).
Tablica 5.7 Koeficijent iskorienja toplote
Postupak zavarivanja
REL
R
*
B
**

EPP MAG MIG TIG
0.9 0.8 1.0 0.85 0.75 0.65
*
R - rutilne elektrode;
**
B - bazine elektrode
Termo-fizike konstante materijala u gornjim izrazima treba uzeti za srednju vrednost temperaturskog
intervala 800 do 500C, tj. za 650C, budui da se one menjaju sa temperaturom. Za ugljenine, niskolegirane
i finozrne elike preporuuju se sledee vrednosti:

= 7.607.65
= 0.250.35
c = 0.750.90
gcm
-3
,
Jcm
-1
s
-1
C
-1,

Jg
-1
C
-1
.

Za laki izbor ovih konstanti, prema zateznoj vrstoi osnovnog materijala (R
m
) i temperaturi, mogu
posluiti podaci dati u tablici 5.8.
Tablica 5.8 Vrednosti nekih termo-fizikih konstanti
Zatezna vrstoa elika: R
m
, MPa <500 >500
T = 800500 C
, Jcm
-1
s
-1
C
-1

T = 300 C
0.35

0.5
0.3

0.38
T = 800500 C
c , Jcm
-3

C
-1

T = 300 C
6.0

4.0
5.0

4.0
Faktori oblika spoja (tab. 5.9) se uvode da se uzme u obzir poznata empirijska injenica da brzina
hlaenja zavarenog spoja zavisi kako od debljine zavarivanih delova tako i od tipa zavarenog spoja. Tako je
na primer brzina hlaenja ugaonih avova vea za 40% od sueonih pri jednakim ostalim uslovima (iste
debljine, pogonske energije i dr).




19

Tablica 5.9 Faktori oblika zavarenog spoja
Tip zavarenog spoja N
2
N
3


1.0 1.0

0.6 0.6
60
o

1.5 1.5

0.9 0.9

0.75 0.75
0.25 0.97
0.50 0.89
0.75 0.78
a
s

a/s
1.00
0.450.67*
0.67
s
s

0.67
*
Vrednost N2 se razlikuje od N3 utoliko vie ukoliko je vea razlika izmeu s i sgr.
Granina debljina ili prelazna debljina izmeu tankih i debelih limova uslovljena je promenom naina
odvoenja toplote od dva u tri smera (dvosmerno i trosmerno odvoenje toplote). Dvosmerno odvoenje
toplote odnosi se na tanke limove i usvaja se da je temperatura konstantna po celoj debljini materijala (T/z
= 0). Suprotno tome, kod debelih limova, temperatura se menja i po debljini (T/z 0). Granina debljina se
odreuje prema izrazu:
|
|

\
|

=
0 0
3
800
1
500
1
2 T T c
N q
s
l
gr

(5.28)
Prethodni izraz pokazuje da, za dati osnovni materijal, granina debljina zavisi od pogonske energije
zavarivanja (q
l
), tipa zavarenog spoja (N
3
) i poetne temperature zavarivanih delova (T
0
).
Faktor oblika spoja N
2
= 180/(180-) za sueone spojeve u V-lebu vredi samo za take blizu izvora
toplote; na veem udaljenju toplotni fluks se izravnava, te da bi se i ovde raunska shema pribliila stvarnoj
treba debljinu opet redukovati za N
2
puta (sl. 5.9) te je s
red
= N
2
s = (3/2) s (za = 60).
Ova shema pokazuje dobre rezultate sve dok je debljina prvog sloja a 0.15 s pri zavarivanju razvuenim
tankim a irokim slojevima.
y
s

y
a) b)
q
l red
q
l
s
r
e
d

Slika 5.9 Stvarna i redukovana debljina
20

5.6.1.b Proraun vremena hlaenja t
8/5
na osnovu formule japanskih autora

( )
t
k q
T T arctg
s s
s
l
n
sr
8 5
0
2
0
1
2
/
, =

+
|
\

(5.29)
gde su: q
l
- pogonska energija zavarivanja u J/cm,
T
0
- poetna temperatura u C.
Ostali podaci neophodni za proraun vremena t
8/5
dati su u tablici 5.10.
Jednaine (5.26), (5.27) i (5.29) mogu se koristiti za:
a) odreivanje strukture u najkritinijoj oblasti ZUT-a, unoenjem vremena t
8/5
u KHZ-dijagram. Isto tako
se moe izabrati osnovni materijal izmeu vie raspoloivih prema npr. traenoj strukturi ili pak maksimalnoj
tvrdoi (ako se trai otpornost na habanje). Granino vreme t
8/5
koje odgovara isto martenzitnoj strukturi
oznaava se sa t
100
.
b) proraun reima zavarivanja (q
l
, T
p
) koji omoguuje dobijanje zavarenih spojeva traene strukture. U
stvari, iz KHZ-dijagrama usvaja se vreme t
8/5
koje odgovara traenoj strukturi (martenzitnoj, martenzitno-
bejnitnoj, bejnitnoj), pa se zatim iz jednaine za t
8/5
izraunava pogonska energija zavarivanja kao jedina
nepoznata veliina.
Tablica 5.10 Parametri neophodni za primenu jednaine (5.29)

k n s
0
T
sr

Metod zavarivanja
- - mm - C
Sueoni spoj i
navar
Ugaoni
zavar
REL zavarivanje 1.35 1.5 14.6 6 600 1 2
CO
2
postupak
1
2 9 .

1.7 13 3.5 600 1 1.7
s < 32
9 5
10 0 22
5
.
.

2.5-
0.05s
12 3 600 1 -
Zavarivanje
pod
prahom
s 32 950 0.95 12 3 600 1 -
Kao pomoni kriterijum za procenu nastalih strukturnih promena odreuje se kod mikrolegiranih elika
poviene jaine i brzina hlaenja pri 300C i ona uporeuje sa kritinom brzinom hlaenja (v
kr
). Ako je
stvarna brzina hlaenja vea od kritine dobija se isto martenzitna struktura, a ako je manja onda se dobija
martenzitno-bejnitna ili isto bejnitna struktura.
5.6.1.c Ocena tanosti prethodnih formula
Izrazi (5.26) i (5.27) koji se odnose na tanke i debele limove pored termofizikih konstanti materijala,
pogonske energije i poetne temperature, sadre i faktore oblika spoja N
2
i N
3
koji nisu precizno definisani, to
zavisno od autora koji predlau vrednosti ovih faktora dovodi do relativno velikih odstupanja u dobijenim
rezultatima. To se naroito odnosi na zavarivanje delova u V - lebu i rezultate prorauna vremena t
8/5
za
razliite debljine lima pri emu se pogonska energija uzima kao parametar a proraun vremena t
8/5
izvodi po
formulama koje uzimaju u obzir faktore oblika spoja prema tablici 5.9. Analizom dobijenih rezultata uoavaju
se nedopustive razlike u vremenu t
8/5
izraunatog po formulama (5.26) i (5.27) odnosno (5.29), kako za
sueone tako i za ugaone spojeve-pogotovo kod tankih limova.
Pri konanoj oceni tanosti prethodnih formula za proraun vremena hlaenja t
8/5
mora se poi od
eksperimentalnih i raunskih podataka dobijenih sa krive temperaturskog ciklusa koja odgovara predvienom
21
postupku zavarivanja. Na osnovu sopstvenih ispitivanja za CO
2
- postupak ustanovili smo da se formula
(5.29) najbolje slae sa eksperimentalno odreenim i numeriki potvrenim vremenom t
8/5
. Osim toga ova
formula je daleko jednostavnija za primenu jer ne sadri arbitrarne promenljive koje se ponekad biraju i prema
linoj proceni. Dalja njena prednost je to ne odvaja tanke i debele limove pa se proraunski postupak
pojednostavljuje. Ipak za druge postupke i reime zavarivanja ne moe se doneti generalni zakljuak bez
dodatnih istraivanja.
5.6.2 Proraun brzina hlaenja
Proraun stvarne brzine hlaenja pri 300C moe se izvesti po obrascu Kotrela (Cottrel) (v
h
) ili prema
izrazima dobijenim reavanjem parcijalne diferencijalne jednaine prostiranja toplote (v
300
).
Po obrascu Kotrela najpre se izraunava faktor oblika spoja (N) a zatim brzina hlaenja pri 300C:
v =
q
N
+ . , C
s
h
-
l
2
6
1
122
10
0 05

|
\

|



(5.30)
gde je: q
l
- pogonska energija zavarivanja u J/cm,
N
s
=
8
254 .
- za sueoni (dvotermalni) spoj,
N
s
=
12
254 .
- za ugaoni (trotermalni) spoj,
s - debljina lima u mm.
Prilikom prorauna brzine hlaenja na osnovu analitiki izvedenih izraza polazi se od parametra P
x
kojim
se procenjuje da li su limovi tanki ili debeli:
x
K
l
P
= c
s
T - T
q
N

2
0
3

(5.31)
Vrednosti P
x
> 0.90 odnose se na debele limove za koje je:
v =
(T - T )
q N
, C
s
K
l
-
2
2
0
3
1

(5.32)
a vrednosti P
x
< 0.33 na tanke limove kojima odgovara:
v = c
s
(T - T )
q
N
, C
s
K
l
-
2
2
3
0
2
2
1

(5.33)
Za limove srednje debljine vrednost P
x
je izmeu 0.33 i 0.90 tj.
0.33 < P
x
< 0.90, i brzina hlaenja:
v = k
(T - T )
q N
, C
s
K
l
-
2
2
0
3
1

(5.34)
gde su: N
2
i N
3
- faktori oblika spoja (tab. 5.9),
T
K
= 300C pri proceni debljine lima ili T
K
= temperaturi najmanje stabilnosti austenita ako se
odreuje kritina brzina hlaenja i
k - korekcioni koeficijent (sl. 5.10).
22
0 0.4 0.8 1.2 1.6
0
0.2
0.4
0.6
0.8
1.0
Px
k

Slika 5.10 Dijagram k = f (P
x
) za proraun brzine hlaenja limova srednje debljine
Iz KHZ-dijagrama (sl. 5.6) se vidi da je tvrdoa ZUT-a za dati elik funkcija vremena t
8/5
. Najvea
tvrdoa se dobija pri kratkom vremenu hlaenja, a sa porastom tog vremena tvrdoa opada, sve dok ne posti-
gne relativno konstantnu vrednost (sl. 5.11). Jasno je da tvrdoa u strukturnoj oblasti istog martenzita
(HV
Ms
) i istog bejnita (HV
B
), ne zavisi od vremena t
8/5
, dok u oblasti meovite martenzitno-bejnitne strukture
tvrdoa skoro linearno opada sa porastom vremena t
8/5
. U isto martenzitnoj oblasti (100% M
s
) tvrdoa zavisi
samo od sadraja ugljenika u eliku:
Ms HV
= C + 802 305
(5.35)
dok u oblasti isto bejnitne strukture (100% B), pored ugljenika na tvrdou utiu i drugi legirajui elementi:
101 350 + CE =
HVB
(5.36)
gde je:
CE =C+CE =C+
Si
+
Mn
+
Cu
+
Cr
+
Ni
+
Mo
+
V

11 8 9 5 17 6 3
(5.37)
Tvrdoa oblasti sa meovitom martenzitno-bejnitnom strukturom (0%<M
s
<100%) zavisi ne samo
od hemijskog sastava elika ve i od vremena t
8/5
:
x /
/
HV
= [C ( - .
t
) + . CE ] + ( - . t ) 2019 1 05 0 3 66 1 08
8 5
8 5 log log
(5.38)
Najee se pri zavarivanju tei da se u zoni oko ava dobije meovita martenzitno-bejnitna
struktura. Koja e struktura, za usvojeni reim zavarivanja i proraunatu temperaturu predgrevanja,
stvarno biti dobijena moe se proveriti uporeivanjem tvrdoa HV
Ms
, HV
B
i HV
x
. Samo ako je ispunjen
uslov HV
B
<HV
x
<HV
Ms
onda je dobijena poeljna meovita struktura jer je u tom sluaju t
8/5
> t
100
. Ako
se pri proraunu dobije HV
x
>HV
Ms
to je u fizikom smislu nemogue i ukazuje da je temperatura pre-
dgrevanja bila nedovoljna, odnosno da je t
8/5
<t
100
. Najzad je i nerealan rezultat HV
B
>HV
x
koji je dobijen
zbog prevelike temperature predgrevanja, odnosno t
8/5
>t
B
(vreme t
B
odgovara poetku isto bejnitne
transformacije). Istina, isto bejnitna struktura ZUT-a u veini sluajeva jeste poeljna, ali se ona ne
sme dobiti sa preterano visokom temperaturom predgrevanja.
O uticaju vremena t
8/5
na strukturu ZUT-a istraivali su nemaki inenjeri pri reavanju problema
zavarivanja cevi velikog prenika od niskolegiranih elika. Oni su uveli promenljive koeficijente uz legirajue
elemente (tab. 5.11) i time dobili rastui ekvivalentni ugljenik (CE), koji ima najmanju vrednost CE = C za
M
s
-strukturu, srednje vrednosti za (M
s
+ B) - strukturu i najveu vrednost za B-strukturu. Poto je tempe-
ratura predgrevanja via za vee CE to su na ovaj nain povezani svi faktori koji odreuju konanu strukturu:
CE, T
p
, t
8/5
. Kod avnih cevi velikog prenika poeljna je preteno bejnitna struktura, to znai da CE pa i T
p

treba raunati na osnovu podataka iz donjeg dela tablice 5.11. Namena je ove tablice, da se odabere poeljna
struktura pa onda odredi CE i T
p
, tj. reim zavarivanja.
23
0 1 10 100
100
200
300
400
500
HV
B
HV
X
HV
M
1
2
t
100
t
8/5
t
B

Slika 5.11 Stvarna (1) i uproena (2) kriva HV = f (t
8/5
)
Tablica 5.11 Ekvivalent ugljenika za razne tipove struktura ZUT-a i razliita vremena hlaenja
Koeficijenti dodatnih elemenata
Struktura
Vreme hlaenja
t
8/5

C Si Mn Cu Cr Ni Mo V
- 1 1/ 1/ 1/ 1/ 1/ 1/ 1/
Martenzit
1 1 1/37 1/26 1/31 1/17 1/54 1/19 1/10
3 1 1/28 1/20 1/24 1/13 1/42 1/14 1/8
6 1 1/23 1/16 1/19 1/11 1/34 1/12 1/6
12 1 1/17 1/12 1/15 1/8 1/26 1/9 1/5
Martenzit
+
bejnit
24 1 1/12 1/9 1/10 1/6 1/18 1/6 1/3
Bejnit - 1 1/11 1/8 1/9 1/5 1/17 1/6 1/3
5.7 Parametarske jednaine za ocenu sklonosti elika ka naprslinama
5.7.1 Parametarske jednaine hladnih naprslina
Za ocenu sklonosti ka hladnim naprslinama C-Mn elika, niskolegiranih i mikrolegiranih elika sa
granicom teenja od 272 do 870 MPa primenjuju se jednaine koje uzimaju u obzir hemijski sastav osnovnog
materijala, sadraj difundovanog vodonika i krutost ili debljinu zavarenog spoja. Prema ekim izvorima
daju se sledee jednaine:
hp CM P
=
P
+
K
+ .
H
.
za K , i
40000
0015
2 77
1300 log , (5.39)
hp CM P
=
P
+
K
+ .
H
.
za K >
40000
0 075
2 77
1300 log , , (5.40)
CM P
=C +
Si
+
Mn +Cu +Cr
+
Ni
+
Mo +V
+ B ,
30 20 60 15
5 (5.41)
gde je: K = 70s - faktor krutosti sueonih spojeva,
s - debljina zavarivanog materijala, mm,
H - sadraj difundovanog vodonika u metalu ava, cm
3
/100 g.
Zavareni spoj za koji se dobije P
hp
0.24 smatra se otpornim prema hladnim naprslinama, dok je za
vrednosti P
hp
> 0.24 potrebno predgrevanje na:
C , -
P
= T
hp p
308 1600 .
(5.42)
24
Kao to je ve napomenuto u poglavlju 5.2
jedan od osnovnih zadataka pri elektrolunom
zavarivanju jeste spreavanje hladnih naprslina
u zavarenom spoju (sl. 5.12) i dobijanje spojeva
sa traenim mehanikim osobinama. Reenje
ovog zadatka uslovljeno je primenom takvih
temperaturskih ciklusa zavarivanja koji obezbe-
uju odreenu brzinu hlaenja spoja u tempera-
turskoj oblasti preobraaja austenita i za to
vreme ne dovode do predugog zadravanja iznad
A
C3
temperature. Doputena granica maksi-
malne brzine hlaenja zavisi od hemijskog
sastava i debljine zavarivanog elika i takoe od
sadraja vodonika u rastopljenom metalu. Po
analogiji sa formulom ekvivalentnog ugljenika,
predloen je od strane japanskih autora pokazatelj sklonosti niskolegiranih elika ka obrazovanju hladnih
naprslina pri zavarivanju:
P P
s H
C CM
= + +
600 60
, (5.43)
gde su: P
CM
- pokazatelj kojim se uzima u obzir uticaj hemijskog sastava elika (osnovnog metala) i koji se
izraunava u zavisnosti od procentualnog sadraja legirajuih elemenata po formuli:
B
Ni Cr Cu Mn Mo V
C P
CM
5
60 20 15 10
+ +
+ +
+ + + = , (5.44)
s - debljina elika u mm,
H - koliina difundovanog vodonika u cm
3
/100 g.
Ako je 0.25 < P
C
< 0.40, pri srednjoj pogonskoj energiji q
l
= 13.9 kJ/cm, onda je potrebno predgrevanje
do temperature:
T P C
p C
= 1440 392 ,

. (5.45)
Praktina primena jednaine (5.45) je sloena jer ona vai samo za zavarivanje na obinom reimu za
relativno uzak dijapazon 0.25 < P
C
< 0.40. Meutim pri zavarivanju elika poviene jaine dijapazion
promene P
C
jeste iri. U skladu sa poveanjem pokazatelja P
C
zavisnost T
p
= f (P
C
) bitno se otklanja od
linearne date jednainom (5.45). Za znatno iri dijapazon 0.25 < P
C
< 0.50 moe se zavisnost T
p
= f (P
C
) sa
dovoljnom tanou opisati jednainom:
( ) [ ]
{ }
T e C
p
P
C
=

350 1
5 0.27
,

, (5.46)
koja se dobro slae i za P
C
< 0.40.
Maksimalna doputena brzina hlaenja v
hd
prvog zavara Q+T-elika moe se odrediti pomou dijagrama
datog na slici 5.13, koji je dobijen tehnolokim ispitivanjem po metodi Tekken, iz uslova da se ne pojave
hladne naprsline u zavarenom spoju. Poto se odredi v
hd
, treba primeniti odgovarajui analitiki izraz za
brzinu hlaenja pri T
K
= 500C (vidi 5.32,...5.34), staviti v = v
hd
i odatle izraunati (T
K
-T
0
) = f (q
l
). Zatim se
po poznatoj proceduri odreuje q
l
i najzad (T
K
-T
0
)
2
, odnosno temperatura predgrevanja T
p
= T
0
. Odavde
proizilazi da se doputena brzina hlaenja moe ostvariti razliitim kombinacijama pogonske energije i
temperature predgrevanja, budui da parametri zavarivanja mogu varirati u odreenim granicama. Zapaa se
da su ovako odreene temperature predgrevanja nie nego to se dobijaju po formuli 5.45 ili 5.46, ali
praktina ispitivanja su pokazala da je to dovoljno za spreavanje hladnih naprslina pri zavarivanju sueonih
spojeva, uz primenu niskovodoninih elektroda (H = 24 ml/100 g).

Slika 5.12 Hladna naprslina u ZUT-u
25


Slika 5.13 Zavisnost maksimalno doputene brzine hlaenja od pokazatelja (P
CM
+H/60)
Odsustvo hladnih naprslina nije uvek i dovoljan uslov dobijanja zavarenog spoja visokog kvaliteta. Vaan
je zahtev, zadrati mehanike osobine zavarenog spoja.
Istraivanja stranih autora su pokazala da pri zavarivanju poboljanih niskolegiranih elika poviene
jaine treba poznavati i minimalnu doputenu brzinu hlaenja metala oko zone ava, polazei od veliine
ilavosti, koja se normativno propisuje za odgovarajui tip spoja. Tako za niskolegirane elike (0.19 < P
CM
<
0.31) ta brzina iznosi v
hmin

= 0.83.5C/s, i raste u skladu sa poveanjem stepena legiranja elika.
Ustanovljena je korelaciona veza izmeu brzine v
hmin
pri kojoj se garantuje udarna ilavost pri -40C na nivou
zahteva za osnovni metal, i pokazatelja P
CM
:
v P C s
h CM min
. . , / = + 31 19 2

. (5.47)
Poznavanje brzina hlaenja (v
hmax
i v
hmin
) omoguava da se odredi optimalan interval reima zavarivanja,
kako u pogledu otpornosti prema hladnim naprslinama, tako i ouvanja mehanikih osobina ostvarenih
spojeva.
Pored ovih jednaina koje direktno ne sadre brzinu hlaenja, mada je ona bitan faktor za pojavu hladnih
naprslina, Majner (Maynier) je izveo izraz za kritinu brzinu hlaenja na 300C (v
kr
):
logv =k - ( . C+ . Mn + . Ni + . Cr + . Mo)
kr
4 62 105 054 05 0 66 , (5.48)
gde je: k = 3.38 - za debele limove (s s
gr
),
k = 3.00 - za tanke limove (s < s
gr
).
Stvarnu brzinu hlaenja na 300 C (v
300
), odreenu po izrazu 5.30, treba uporediti sa kritinom brzinom
hlaenja v
kr
, pri emu se za v
300
v
kr
stvara martenzitna struktura, a za v
300
< v
kr
meovita martenzitno-
bejnitna, ili isto bejnitna struktura (ili t
8/5
t
100
i t
8/5
> t
100
).
Na osnovu odnosa v
300
/v
kr
, sadraja difundovanog vodonika i krutosti zavarenog spoja, dolo se do
parametarske jednaine:
5000 10
log
300
K
+
H
v
v
=
P
kr
S
+ , (5.49)
gde je: H - sadraj difundovanog vodonika, cm
3
/100 g,
K = 66s - krutost zavarenog spoja,
s - debljina zavarivanih delova (obino s = 550 mm).
Pri P
S
< -0.5 hladne naprsline se ne javljaju, dok je za P
S
= 0.3 verovatnoa njihove pojave 50% i za P
S
>
1.0 one uvek nastaju.
Ako se u gornjoj jednaini zameni P
S
= -0.5 i unesu odgovarajue vrednosti za v
kr
, H i K, moe se
izraunati potrebna brzina hlaenja v
300
, pri kojoj se hladne prsline nee pojaviti. Povezujui dalje ovu brzinu
26
sa prethodno datim izrazima v
300
= f (q
l
, T
0
, N), moe se odrediti optimalna pogonska energija, odnosno i
parametri zavarivanja. Kod postupaka zavarivanja u zatiti gasova (Ar, CO
2
), problem se ponekad moe
reiti samo izborom optimalne pogonske energije, dok se kod REL-postupka zbog potrebe da se ogranii
maksimalna jaina struje zavarivanja, ne moe uvek ostvariti proraunata pogonska energija. To znai da se
primenom runih postupaka elektrolunog zavarivanja ne moe dobiti traena struktura zone pod uticajem
toplote samo pogodnim izborom parametara zavarivanja ve i predgrevanjem, ili se uopte i ne moe dobiti.
Temperatura predgrevanja, odreena na neki od ve opisanih ili drugih naina, za niskolegirane elike i
elike poviene jaine ne bi praktino smela da bude via od temperature poetka razlaganja pothlaenog
austenita:
T M
p
s
(5.50)
jer bi u protivnom mogle da nastanu vrue (likvacione) naprsline. Ako se za osnovni materijal ne raspolae
dijagramom kontinualnog hlaenja (KH, KHZ), temperatura M
s
se priblino izraunava pomou izraza:
- za ugljenine i niskolegirane elike
M = - C - . Mn - . Ni - . Cr - . Mo , C
s
539 423 304 17 7 121 75 (5.51)
- za elike poviene jaine
M = - C - Mn - Ni - Cr - Mo , C
s
550 361 39 20 39 28 (5.52)
Ako je proraunska temperatura predgrevanja via od 300C ili via od M
s
-temperature, onda se za takav
elik, dati spoj i usvojenu tehnologiju zavarivanja moraju izvesti tehnoloke probe za ocenu sklonosti ka
hladnim naprslinama, npr. Tekken (vidi glavu 7, prirunik Tehnologija zavarivanja).
Na kraju treba istai da se pomou ekvivalentnog ugljenika, odgovarajuih parametarskih jednaina,
KHZ dijagrama i dr., moe odrediti temperatura predgrevanja i optimalni parametri zavarivanja (I, U, v
z
), ali
se sve to ne sme prihvatiti kao konana tehnologija zavarivanja odgovornih zavarenih konstrukcija. Ovako
odabrana tehnologija primenjuje se za zavarivanje probnih uzoraka kojima se overava ili odbacuje predloena
tehnologija. Koja e se osobina zavarenog spoja uzeti kao kriterijum ocene kvaliteta (statika jaina,
istegljivost, dinamika izdrljivost, otpornost na habanje, koroziona otpornost, ravnomernost termike i
elektrine provodnosti i dr.), zavisi od traenih radnih osobina konstrukcije.
5.7.2 Parametarske jednaine vruih naprslina
Ove su jednaine dobijene regresionom analizom rezultata velikog broja proba sklonosti elika ka vruim
naprslinama (sl. 5.14). Najvei broj tehnolokih proba odnosi se na metal ava, to znai na segregacione
naprsline, mada se pokazalo da se izvedene jednaine mogu primeniti i za ocenu sklonosti ka likvacionim
naprslinama, tj. prslinama u ZUT-u. I ovde vai napomena da su rezultati dobijeni primenom parametarskih
jednaina samo informativnog karaktera i slue uglavnom za racionalizaciju skupih tehnolokih proba,
odnosno za izbor reima zavarivanja tih proba (vidi glavu 7, prirunik Tehnologija zavarivanja).

Slika 5.14 Vrua naprslina u jednoprolaznom avu
Prema ruskim izvorima, sklonost niskougljeninih elika ka vruim naprslinama moe se oceniti pomou
modifikovanog ekvivalentnog ugljenika (CE
m
):
% ,
. - Cr
+
Cu
+
Ni
+
. - Mn
+
. - Si
+
P
+ S + C =
CEm
15
8 0
15 12 12
8 0
10
4 0
3
2 . (5.53)
27
elici koji imaju CE
m
> 0.45% skloni su ka vruim naprslinama i obrnuto.
Japanski autori su izveli sledei izraz za ocenu sklonosti ka vruim naprslinama (H.C.S.).
*

.
3
10
100 25
(
3
V + Mo + Cr + Mn
)
Ni
+
Si
+ P + S C
= H.C.S.

(5.54)
Ocena sklonosti ka vruim naprslinama po kriterijumu H.C.S. zavisi od vrste elika. Tako su ugljenini i
niskolegirani elici skloni ka ovim naprslinama ako je H.C.S.>4, dok je za elike poviene jaine (R
m
> 700
MPa) ta granica otrija: H.C.S. > 2 za tanke limove i H.C.S. > 1.6 za debele limove.
Pored globalne procene sklonosti ka vruim prslinama pomou izraza CEm i H.C.S., jo se za svrhe
poreenja elika iste klase odreuje ponekad temperaturski interval kristalizacije (T = T
l
- T
s
) i kritina
brzina deformisanja (v
krd
). elici sa malom vrednou T lako se zavaruju primenom dodatnog materijala
slinog osnovnom (homogen spoj). Mnogi visokolegirani elici i veina neeleznih legura imaju veliku razliku
izmeu likvidus (T
l
) i solidus (T
s
) temperature, pa se mora odabrati specijalni dodatni materijal da se u avu
smanji T = T
l
- T
s
(heterogeni spojevi). Na ovaj nain se stvara tzv. "eutektika ispuna" koja zaceljuje
poetne prsline. Za priblinu procenu veliina T i v
krd
koriste se sledei izrazi:
- za ugljenine elike
T S C Mn C = + 238 56 7 36 . . ,

(5.55a)
v C S Mn mm
krd
= + 27 7 76 184 24 . , / min
(5.55b)
- za legirane elike
T S C Si Mn Mo C = + + 609 113 20 8 7 14 . ,

(5.56a)
v C S Si Mn Mo mm
krd
= + + 19 42 411 33 56 6 7 . . . , / min
(5.56b)
- za visokolegirane elike
T S C Si Mn Mo C = + + 609 113 20 8 7 14 . ,

(5.57a)
v T T mm
krd
= + 54 2 6 0 034
2
. . , / min (5.57b)
Po prirodi stvari ovi izrazi slue za poreenje elika iste klase i otporniji su na kristalizacione prsline oni
koji imaju manju vrednost T a veu v
krd
.
5.7.3 Parametarske jednaine naprslina arenja
U literaturi se daje vie jednaina bilo za ocenu sklonosti elika ka naprslinama arenja, ili za meusobno
poreenje razliitih elika prema toj sklonosti. Tako se npr. za elik koji sadri: C 0.18%, Cr 1.5%
preporuuje izraz:
G=Cr + . Mo + . V - 33 81 2 (5.58)
elici sa G 0 skloni su ka visokotemperaturskim naprslinama arenja, mada se uz odreene rezerve isti
kriterijum moe prihvatiti i za niskotemperaturske. Isto tako se uzima da je elik koji ima G = 01 sklon ka
naprslinama ispod navara (usled spontanog zagrevanja prethodnih zavara pri vieslojnom zavarivanju) to je
slino termikoj obradi arenja. elici hemijskog sastava: C = 0.10.25%, Cr=01.5%, Mo = 00.20%, Cu
= 0.1%, (V, Nb, Ti) = 00.15% skloni su ka naprslinama (oba vida) ako je parametar P
Z
> 0:

*
Hot Crack Sensitivity.
28
Z P
=Cr +Cu + Mo + V + Nb + Ti - 2 10 7 5 2
(5.59)
Za meusobno poreenje razliitih elika primenjuje se izraz:
SP = . Mn +Cu + Al - (Ti +Sn) 0 4 5 3
(5.60)
Osnovni materijal sa veom vrednou SP vie je osetljiv na naprsline arenja nego materijal sa manjim
SP. Za konanu ocenu sklonosti elika ka prslinama arenja treba izvesti tehnoloke probe, npr. krunu probu
zavarljivosti BWRA (vidi glavu 7 prirunika Tehnologija zavarivanja).
5.7.4 Parametarske jednaine lamelarnih naprslina
Japanski istraivai su, polazei od injenice da lamelarno cepanje (sl. 5.15) kod debelih elinih limova
nastaje usled trakastih sulfidnih ukljuaka i dejstva normalnih zateuih napona), izveli parametarsku
jednainu:
S +
H
+ B +
V + Mo
+
Ni
+
Cr + Cu + Mn
+
Si
+ C = P
L
6
60
5
15 60 20 30
(5.61)
Na osnovu ovog izraza elik se smatra otpornim na lamelarno cepanje ako je P
L
0.40. Jasno je da je
ovakva procena samo informativna, jer se uzima u obzir jedino hemijski sastav elika (C...B), sadraj
difundovanog vodonika (H) i sadraj neistoa (S), a ne i drugi bitni inioci: oblik sulfidnih ukljuaka u eli-
nom limu, krutost spoja, osetljivost metalne matrice na zarez i tsl. Svi navedeni i drugi faktori mogu se uzeti
u obzir praktinim izvoenjem odgovarajuih proba
za ocenu sklonosti ka lamelarnim naprslinama. U
tom se smislu preporuuju tehnoloke probe, npr.
Det Norske Veritas, proba Granfield i dr. (vidi
glavu 7, prirunik Tehnologija zavarivanja), kao i
ispitivanje zatezanjem epruveta iseenih u pravcu
debljine lima.
5.8 Drugi pokazatelji zavarljivosti elika
Osim do sada navedenih karakteristika, za
konanu ocenu zavarljivosti koriste se zavareni
uzorci na kojima se ispituje: tvrdoa u poprenom
preseku zavarenog spoja, mehanike osobine i
ilavost.
Kao kontrolna veliina, tvrdoa je u pozitivnoj
korelaciji sa jainom i negativnoj sa istegljivou.
Isto tako se maksimalna doputena tvrdoa povezuje sa sadrajem difundovanog vodonika, a u vezi sa
pojavom hladnih naprslina. Za proraun maksimalne tvrdoe ZUT-a primenjuju se sledei izrazi:
- za niskougljenine elike (R
m
< 300 MPa)
V + Cr + Ni + Mn + Si + C + =
HV
40 31 30 75 47 1050 90
max
(5.62)
- za mikrolegirane i niskolegirane elike i q
l
= 17 kJcm
-1
,
|

\
|
B +
V + Mo
+
Ni
+
Cr + Cu + Mn
+
Si
+ C =
HV
5
15 60 20 30
1450
max
i (5.63)
max HV
= C - 812 293 , (5.64)
za brzinu hlaenja veu od kritine, tj. za vreme t
8/5
t
100
to u KHZ- dijagramu odgovara isto martenzitnoj
strukturi (vidi sl. 5.6 i 5. 11).

Slika 5.15 Lamelarne naprsline u ZUT-u
29
Proraunate tvrdoe daju orijentacionu ocenu o mogunosti zavarivanja bez predgrevanja ili sa predgre-
vanjem. Tako se na primer, za C-Mn elike smatra da tvrdoa do 350 HV u zoni uticaja toplote nije opasna
sa gledita pojave hladnih naprslina. Za niskolegirane i mikrolegirane elike dozvoljena tvrdoa povezuje se
sadrajem difundovanog vodonika (tab. 5.12).
Tablica 5.12
H, cm
3
/100 g >20 1020 510 15
HV
max
350 375 400 450
Pored poveanja krtosti i sklonosti ka hladnim naprslinama, nagli porast tvrdoe, npr. kod
niskougljeninih elika sa 190 HV na 400 HV, dovodi i do porasta osetljivosti zavarenog spoja na zarez. Zato
se jo uvodi i dopunsko ogranienje:
HV
1.3) (1.2 =
HV OM

max
, (5.65)
gde je: HV
OM
- tvrdoa osnovnog materijala.
Pri ispitivanju zatezanjem odreuje se jaina na kidanje zavarenog spoja i ona uporeuje sa jainom
osnovnog materijala (vidi glavu 8 prirunika Tehnologija zavarivanja). Trai se da zavareni spoj ima jainu
jednaku ili veu od osnovnog materijala, to se uglavnom moe ostvariti pravilnim izborom dodatnog
materijala i osnovnih parametara zavarivanja. Po pravilu, jaina se menja od sredita ava, pa do kraja zone
uticaja toplote, a ispitivanjem na makrouzorcima dobijaju se samo prosene vrednosti. Simuliranjem
temperaturskih ciklusa zavarivanja na uzorcima od osnovnog materijala, koji se potom ispituju zatezanjem,
moe se ustanoviti promena mehanikih osobina zavarenog spoja u pravcu popreno na osu ava. Ova
ispitivanja su skupa i obavljaju se uglavnom u istraivakim institutima.
Udarna ilavost je veoma vana karakteristika zavarenog spoja, naroito za konstrukcije koje rade u
uslovima promenljivih optereenja i na snienim temperaturama. Ispitivanjem udarne ilavosti na epruvetama
iseenim iz razliitih zona poprenog preseka zavarenog spoja, moe se ustanoviti njegovo kritino mesto (vidi
glavu 8 prirunika Tehnologija zavarivanja).
U radnim uslovima promenljivih temperatura, npr. mostovskih konstrukcija, bitna je ne samo apsolutna
vrednost ilavosti ve i tzv. prelazna temperatura, koja oznaava srednju vrednost temperaturne oblasti
promene ilavog loma u krt. Za odgovorne zavarene konstrukcije trai se da prelazna temperatura ne sme biti
via u zavarenom spoju nego u osnovnom materijalu. Zavareni spojevi kod kojih je prelazna temperatura via
nego kod osnovnog materijala, mogu se koristiti samo u zatvorenim prostorijama gde je temperatura via od
prelazne. Proraun prelazne temperature na granici zone pod uticajem toplote i osnovnog materijala pri
automatskom zavarivanju pod prahom, moe se izvesti po jednaini:
T = + C + Mn + Cu + Cr + Mo - Ni , C
pr
70 290 28 46 25 23 6
(5.66)

1
4. KONTROLA ZAVARENIH SPOJEVA - Veba br. 5 (Prof. dr Milorad
Jovanovi, Dr Vuki Lazi, vanr. prof.)
4.1 Ispitivanja sa razaranjem
Razlikuju se kontrole sa razaranjem i bez razaranja. Kontrola sa razaranjem izvodi se na uzorcima
koji se isecaju iz pojedinih delova zavarenog spoja, ili na spoju u celini. Uglavnom se uzorci
pripremaju za mehanika i metalografska ispitivanja.
Od mehanikih proba najee se izvode ispitivanje zatezanjem, ispitivanje savijanjem, ispitivanje
udarne ilavosti, a od metalografskih makroskopsko i mikroskopsko ispitivanje.
4.1.1 Ispitivanje zatezanjem
Ovim se ispitivanjem odredjuje otpornost zavarenog spoja na dejstvo spoljnih zateuih sila.
Uopte se probom na zatezanje odredjuje jaina na kidanje (R
m
, MPa), izduenje (A
5
, A
11
, %) i suenje
(Z, %).
Prilikom ovog ispitivanja, najpre se odredjuju mehanike osobine osnovnog materijala (sl. 4.1a), a
zatim zavarenog spoja: na probama sa paralelnim (sl. 4.1b) i udubljenim bokovima (sl. 4.1c).
Radna ili merna duina nezavarene probe treba da bude L
0
= 5d
0
, gde je:
0 0
3 . 11 A d = .
Ostale dimenzije probe, u mm, date su u tablici 4.1.
Tablica 4.1
a
0
b
0
H W L
0
L
c
L
t

15 30 40 70 120 135 305
H
H
H
R
R
3
5
R

>

2
0
av
osa preseka
a)
b)
c)
h h
a
0
b
0
L
0
L
c
L
t
b
0
b
0
L
c
L
c
L
t
L
t
a
0
a
0

Slika 4.1 Probe za ispitivanje zatezanjem: a) osnovnog materijala, b, c) zavarenih spojeva
2
Cilj ispitivanja zatezanjem je da se odrede sledee karakteristike osnovnog materijala:
Zatezna vrstoa (jaina na kidanje):

0
m
m
F
= , MPa
R
A
.
(4.1)
Relativno procentualno izduenje:

5
0
100
L
= , %
A
L

.
(4.2)
Napon teenja ili tehniki napon teenja:

0 2
0 2
0 0
ili
p ,
p ,
F F
= = , MPa
R R
A A



,
(4.3)
gde je:
F
m
- maksimalna sila, N,
A
0
- povrina poetnog poprenog preseka probe, mm
2
,
L - trajno izduenje prekinute probe, mm,
F
p
(F
0,2
) - sila na granici teenja, N,
L
0
- poetna duina probe, mm.
Modul elastinosti:

0
,
e
F L
E = MPa
L A

,
(4.4)
gde je:
F - sila zatezanja, N,
L
e
- usvojena merna duina ekstenzometra, mm,
A
0
- popreni presek probe, mm,
L - izduenje (elastino), mm.
Probe sa paralelnim bokovima (sl. 4.1b), namenjene su za odredjivanje mehanikih osobina spoja
u celini; dimenzije proba (u mm) date su u tablici 4.2.
Tablica 4.2
a
0
do 20 2050 > 50
b
0
25 30 30
H 35 40 40
L
t
250 300 350
L
C
- irina lica ava + 10 mm
Probe sa udubljenim bokovima (sl. 4.1c) namenjene su za odredjivanje mehanikih osobina samog
ava; potrebne dimenzije (u mm) date su u tablici 4.3 (L
t
= 250 mm).
Tablica 4.3
a
0
do 5 510 1015 1520 2025 2530
b
0
15 25 35 25 20 30
H 30 40 50 40 35 45
3
Zatezna jaina spoja kao celine rauna se po izrazu (4.1), a jaina metala ava prema izrazu:

0
0 926
m
m
F
= . , MPa
R
A
,
(4.5)
gde se koeficijentom 0.926 koriguje prividno poveanje jaine nastalo kao posledica ometenog
istezanja zbog oblika probe, tj. troosnog naponskog stanja.
Prilikom analize dobijenih rezultata, treba imati u vidu injenicu da se zavaren spoj sastoji od
osnovnog materijala, zone uticaja toplote i pretopljenog i izmeanog osnovnog i dodatnog materijala
(av, var). Mehanike osobine spoja u celini ne mogu se odrediti po principu najslabije karike u lancu,
budui da i najslabija komponenta u zavarenom spoju ojaava zbog ometanog deformisanja.
Empirijska je injenica da se proba uglavnom razara u ZUT-u, to znai da je osnovni materijal
oslabljen delovanjem termikih ciklusa. Suprotno, zavareni spojevi sa velikim defektima (ukljuci
troske, pore, neprovar) kidaju se na mestima greki.
Izduenje se pri ispitivanju ne meri, jer se proba sastoji iz tri razliita materijala (OM, ZUT, av),
koji se i drukije izduuju. Budui da je re o materijalima razliitih jaina i duktilnosti, kae se da je
zavaren spoj mehaniki anizotropan. Stepen nehomogenosti izraava se koeficijentom mehanike
neravnomernosti (k
m
):
< 1 - slabiji av od osnovnog materijala

0.2
0.2
s
m
R
k
R
= = 1 - homogen spoj
> 1 - jai av od osnovnog materijala
(4.6)
gde su : R
0.2
s
i R
0.2
- tehniki napon teenja ava i OM.
4.1.2 Ispitivanje savijanjem
Rezultati dobijeni pri ispitivanju savijanjem slue za procenu plastinosti zavarenog spoja.
Zavareni uzorci se posle odgovarajue pripreme podvrgavaju dejstvu sile savijanja (sl. 4.2). Ako
se za vreme savijanja probe postigne najmanja traena vrednost ugla savijanja bez pojave prsline, to je
rezultat ispitivanja pozitivan (sl. 4.2b). Ako se u toku ispitivanja uoe u avu male prsline (sl. 4.2c)
rezultat je negativan pod uslovom da je ugao savijanja manji od traenog.

Slika 4.2 Ispitivanje savijanjem: a) poetni poloaj, b) proba bez greki u avu, c) prskanje ava pri malom uglu
savijanja; 1- zavarena proba, 2- valjci za oslanjanje, 3- pritiskiva
Ispitivanje savijanjem koje ima za cilj da se odredi deformaciona sposobnost ava i zone uticaja
toplote, izvodi se prema standardizovanim uslovima datim na slici 4.3. Dve probe, jedna sa licem ava
u zoni zatezanja, a druga sa korenom ava u toj zoni, ispituju se neprekidnim savijanjem brzinom oko
2 mm/s, sve do pojave prsline veliine preko 2 mm. Mera plastinosti je ugao savijanja pri pojavi
prsline.
4
D + 3a
D + 3a + 2R + 20
b = 30 - 35
a
R

=

0
.
2

a
R
za a < 12 ; R = 25
za a > 12 ; R = 50
D
Lice ava
Koren ava
D
za R
m
< 412 MPa, D=2a
R
m
= 412-510, D=3a
R
m
> 510 MPa, D=4a

Slika 4.3 Ispitivanje savijanjem
D/2
102
D
Epruveta
Alat za savijanje
4D ali ne manje
od 25.4 mm
Stega
Epruvetu savijati preko
alata udarcima ekia
koji ima nemetalnu
prednju stranu
Garnitura alata za savijanje
(D: 1.6; 3.2; 4.8; 6.4; 8.0; 9.5; 12.7;
15.9; 19.1; 25.4; 31.8; 38.1)
3
2

Slika 4.4 Radionika proba savijanja sa avom na radijusu
Za razliku od standardizovanih proba koje se izvode na laboratorijskim mainama, radioniko
ispitivanje moe se izvesti runo pomou ekia, stege i alata za savijanje (sl. 4.4).
Ovim se ispitivanjem najlake moe proceniti plastinost zavarenog spoja, greke nalepljivanja,
greke pri metalizaciji, navarivanju, ali i proveriti struna sposobnost zavarivaa.
Nain ispitivanja prikazan je na slici 4.4. Jedino to se posebno mora napraviti jeste garnitura alata
radijusa od 2 do 35 mm, to znai od veoma otre do blage krivine. Ispitivani uzorak se savija
udarcima drvenog ekia ili ekia sa tvrdom kompozitnom ploom na radnoj povrini. Ako prelom
nastane u avu ili se spoj razdvoji, zavariva nee proi na proveri strune sposobnosti. Garnitura
navedenih alata slui i da se odredi minimalni radijus savijanja lima bez opasnosti od pojave
povrinskih prslina. Ovo je bitno da bi se odredilo granino savijanje tankih ili debelih limova u
okviru priprema profila za zavarivanje.
4.1.3 Ispitivanje udarne ilavosti
Cilj ovog ispitivanja je da se odredi otpornost materijala na dejstvo udarnih dinamikih sila.
Standardizovana udarna ilavost odredjuje se na sueonim spojevima debljine preko 10 mm, jer to
odgovara standardnom poprenom preseku epruvete (probe) za metodu arpi.
Odredjuje se ilavost: metala ava, zone stapanja i zone uticaja toplote (sl. 4.5a,b,c).
5
a )
b )
c )

Slika 4.5 Probe (Mesnager) za ispitivanje ilavosti
Udarna ilavost odredjuje se pomou arpijevog klatna na kome se oitava raspoloivi rad (A
1
) i
neutroeni rad (A
2
) i zatim rauna utroeni rad za lom epruvete (A
o
):

1 2
,
o
A A A J = (4.7)
Kao merilo ilavosti po arpiju uzima se utroeni rad za lom epruvete (A
0
) u Dulima (1J = 1 Nm).
ilavost se uglavnom ispituje pre izbora osnovnog materijala, dodatnog materijala, postupka i
tehnologije (misli se na konaan izbor) pri izradi znaajnih zavarenih konstrukcija kao npr. sudova
pod pritiskom, mostova i slinih spojeva kod kojih postoji opasnost od krtog loma.
0 50 100 150 200
0
50
100
150
200
250
300
VGB
Izod
Mesnager
ISO-V
VSM
ISO-U (ISA)
ilavost na epruvetama DVM, u J

i
l
a
v
o
s
t

n
a

e
p
r
u
v
e
t
a
m
a

V
G
B
,

M
e
s
n
a
g
e
r
,

I
S
O
-
V
,

V
S
M
,

I
S
O
-
U

(
I
S
A
)
,

I
z
o
d


u

J

Slika 4.6 Poredjenje veliina ilavosti odredjenih razliitim metodama
U praktinim uslovima ponekad je potrebno medjusobno uporediti veliine ilavosti odredjene
razliitim metodama. Iz tog razloga ovde se daje dijagram na slici 4.6 koji to omoguava.
4.1.4 Metalografska ispitivanja
Razlikuju se makroskopska i mikroskopska ispitivanja.
Makroskopska ispitivanja se zasnivaju na posmatranju, golim okom ili sa lupom poveanja do 20
malog uzorka iseenog iz zavarenog spoja. Posle bruenja i poliranja povrine poprenog preseka
dobija se tzv. "lif", koji se nagriza specijalnim hemijskim sredstvom. Nagrizanje omoguava da se
uoe metal ava, ZUT i osnovni metal (sl. 4.7). Na osnovu makroskopskih ispitivanja utvrdjuje se
linija stapanja, regularnost zone uticaja toplote, kao i greke oblika ava i spoljni mehurovi, nalepine,
ukljuci troske i sl.
6

a) b)
Slika 4.7 Makrostruktura zavarenog spoja: a) sueonog i b) ugaonog
Mikroskopska ispitivanja zasnivaju se na posmatranju probe pod mikroskopom pri poveanju
200-500 (i vie). Posle poliranja i nagrizanja probe, postaje vidljiva mikrostruktura ava i zavarenog
metala. Grubi kristali u avu ili zoni uticaja toplote ukazuju na pregrevanje ava (sl. 4.8a). Ovakvi
spojevi su obino krti to se moe popraviti ako se zavareni deo normalizaciono ari ime se dobija
ujednaena i sitnozrnasta struktura (sl. 4.8b).

a) b)
Slika 4.8 Struktura ava: a) pregrejanog, b) normalizaciono arenog
4.1.5 Raspodela tvrdoe u zavarenom spoju
Iz definicije idealne zavarljivosti proizilazi da svi delovi zavarenog spoja-av, osnovni materijal i
ZUT, treba da budu jednakih mehanikih, fizikih i hemijskih osobina. U najvanije mehanike
osobine ubrajaju se: svojstva jaine, tvrdoa i ilavost. Jaina je proraunska karakteristika, a druge
dve karakteristike posredno ukazuju na sklonost zavarenog spoja ka hladnim prslinama ili krtom lomu.
vrstina ava u ZUT-u se menja od sloja do sloja, zavisno od termikog ciklusa kojima su oni bili
podvrgnuti. Zbog male irine tih slojeva ne mogu se izraditi probe za kontrolu jaine u ZUT-u. Jedino
se pri ispitivanju zatezanjem na popreno izrezanim probama, mogu odrediti svojstva otpornosti spoja
u celini, o emu je ve bilo rei u poglavlju o ispitivanju zatezanjem.
Merenjem tvrdoe (sl. 4.9 i sl. 4.10) popreno na av, moe se proceniti kako se menjaju svojstva
otpornosti. Na slici 4.9 dat je primer gasnog (I) i REL- zavarivanja (II) sa irinama ZUT-a, 30 mm sa
obe strane ava za gasno i 10 mm za runo elektroluno zavarivanje. Na slici 4.10, raspodela tvrdoe
prikazana krivom "a" odgovara dobro zavarljivom eliku koji ne pokazuje transformacionu krtost, dok
kriva "b" odgovara eliku sa izrazitim poveanjem tvrdoe u ZUT-u.
7
0 15 30 45 15 30 45
Presek zavarenog spoja ( mm )
T
v
r
d
o

a



H
B
200
400
600
I
II
s

=

4

m
m

Slika 4.9 Raspodela tvrdoe u spoju (elik: 0.22% C, 4.3% Ni, 1.22% Cr, 0.32% Mo)
160
200
240
280
320
360
400
440
metal
ava
prelaz
ZUT
osnovni
materijal
1 mm
b
a
T
V
R
D
O

A





H
V

Slika 4.10 Sueoni spoj: a) niskougljeninog i b) niskolegiranog elika
OM ZUT
AV
OM ZUT
T
v
r
d
o

a
,




H
V

Slika 4.11 Sueoni spoj hladno ojaanih limova
8
Iz navedenih primera se da zakljuiti da je zavaren spoj, zavisno od vrste elika, manje ili vie
heterogenih mehanikih osobina. S obzirom na zahtevanu ravnomernost, obino se doputa da najvea
tvrdoa u ZUT-u bude najvie za 20 do 30% vea od tvrdoe osnovnog materijala. U protivnom,
neophodno je predgrevanje i/ili arenje posle zavarivanja. Kod nekih materijala, na primer defo-
rmaciono ojaanih limova, dolazi do pada tvrdoe u ZUT-u (sl. 4.11), gde god je temperatura u toku
zavarivanja nadmaila prag rekristalizacije. Oigledno, u tom pojasu ZUT-a jaina je manja od jaine
osnovnog materijala i nema naina da se ona povrati; otkivanje ili klepanje, odnosno ojaanje na
hladno, ovde se ne moe primeniti. Kao to je vie puta reeno, glavni razlog ograniavanja tvrdoe,
jeste da se spree hladne ili vodonikom indukovane prsline. Stoga se za elike sa CE > 0.40% mora
smanjiti brzina hladjenja i sniziti sadraj vodonika u metalu ava. Brzina hladjenja se smanjuje pre-
dgrevanjem zavarivanih delova, poveanjem pogonske energije, poveanjem prenika elektrode. Sa-
draj vodonika opada ako se elektrode ili prah (EPP) osue pre zavarivanja, ako se oiste stranice
zavarivanih delova od rdje, boje, ulja, masti i sl. Koncentracija vodonika (H) u metalu ava, pri zava-
rivanju celuloznim elektrodama, dostie 25 do 30 cm
3
/100 g, a kod bazinih suenih 4 do 8 cm
3
/100 g.
Ako se zona rastapanja prezasiti vodonikom dolazi do njegove difuzije u hladnije zavarivane delove.
Vodonik prelazi u ZUT, ali ne izlazi iz te zone. U toku daljeg hladjenja difunduje do mesta disko-
ntinuiteta, jer je granina rastvorljivost vodonika u - gvodju na obinoj temperaturi oko 1 cm
3
na
100 g metala. Na prekidnim mestima - gasnim mehurovima, ukljucima na granicama zrna - atomni
vodonik prelazi u molekularni, to je praeno visokim lokalnim pritiscima. Istovremenim delovanjem
ovih unutranjih napona, te termikih i eventualno strukturnih napona, moe se nadmaiti jaina mate-
rijala, to kod krtih strukturnih transformacija (HV > 350) dovodi do pojave prslina.
4.1.5.1 Merenje tvrdoe zavarenih spojeva
Tvrdoa se meri poznatim metodama: Vikers (HV), Brinel (HB), Rokvel (HRC). Probe se
pripremaju za ispitivanje, najpre poravnjavanjem lica i korena ava sa osnovnim materijalom, a zatim
bruenjem. Isto tako neophodno je nagrizanje da bi se otkrile granice ava i zone uticaja toplote, radi
merenja tvrdoe u svim zonama spoja.

Slika 4.12 Tvrdoa navara: 1) bez predgrevanja 2) sa predgrevanjem (T
p
=200C)
9
a ) b )
c )
d )
e ) f )
3 2 1 2 3 3 3 2 1
1 2 3
2
3
3 2 1 2 3
3 2 1 2 3
3 2 1 3

Slika 4.13 Merenje tvrdoe: a) sueoni spoj deblji od 15 mm, b) sueoni elektrootporski spoj, c) sueoni spoj
debljine 5-15 mm, d) ugaoni av T-spoja, e) sueoni spoj debljine manje od 5 mm, f) takasti elektrootporski spoj
Kao kriterijum za ocenu transformacione krtosti uzima se najvea tvrdoa izmerena ispod zavara
(sl. 4.12). U zavarenim spojevima tvrdou treba meriti na mestima obeleenim na slici 4.13. Na sue-
onim spojevima debljine vee od 15 mm tvrdoa se meri du tri linije: u blizini lica ava, do korena
ava i po sredini (sl. 4.13a). Za sueone spojeve debljine 5 do 15 mm preporuuju se dve linije me-
renja: srednja i uz lice ava (sl. 4.13c). Najzad se za spojeve ispod 5 mm debljine, tvrdoa meri samo
po srednjoj liniji (sl. 4.13e). Na slici 4.13b,d,f oznaena su mesta merenja tvrdoe sueonog elektroo-
tporskog spoja, T-spoja i takasto zavarenog spoja.
4.2 Ispitivanje bez razaranja
U ispitivanja bez oteenja zavarenog spoja spadaju spoljanji pregled (vizuelna kontrola), proba
nepropustljivosti (hermetinosti), radiografske probe (rendgenskim x i - zracima), magnetna i
ultrazvuna ispitivanja.
Vizuelna kontrola ima za cilj da se ustanovi da li dimenzije i oblik ava odgovaraju tehnikoj
dokumentaciji. Takodje se mogu uoiti neke spoljne greke koje utiu na mehanike osobine
zavarenog spoja.
Probe hermetinosti zavarenog spoja izvode se pomou nafte i krede, penetranata, vodene probe ili
pomou komprimovanog vazduha. Proba nepropustljivosti pomou nafte izvodi se tako to se sa strane
korena ava nanese prah krede, a lice ava obilno se nakvasi naftom. Prolazak nafte kroz av, i
zatamnjenje sloja krede, svedoi o nehermetinosti spoja. Vreme trajanja probe mora iznositi najmanje
1 h, a pri preciznijem ispitivanju oko 8 sati.
Proba hermetinosti pomou penetranata ili kapilarne defektoskopije, tj. obojene tenosti za
otkrivanje greaka, obavlja se posle paljivog ienja ispitivane povrine. Penetrant se sastoji od dve
tenosti - crvene i bele. Najpre se oiena povrina kvasi crvenom tenou, a posle 5 min ona se
uklanja vatom, a zatim se ispitivana povrina kvasi belom tenou (izazivaem). Na mestima prslina
pojavljuju se na beloj osnovi izrazito crveni zarezi, ija irina ukazuje i na dubinu prsline (sl. 4.14).
10
x
I
II
III
I - ultraljubiasta svetlost
II - obina svetlost
III - oko posmatraa
a
T

Slika 4.14 Shema kapilarne defektoskopije
Proba hermetinosti pomou komprimovanog vazduha izvodi se pod pritiskom vazduha viim
1.5-2.5 puta od radnog pritiska. Zavareni spojevi se posle detaljnog ienja premazuju sapunicom i
zatim, kad se uvede vazduh pod pritiskom, vizuelno prati da li e se pojaviti mehurovi sapunice. Mali
rezervoari podvrgnuti pritisku vazduha mogu se potopiti u kadu sa vodom, slino kao to se kontrolie
unutranja automobilska guma posle krpljenja.
Probe hermetinosti pomou vodenog pritiska obavljaju se punjenjem posude vodom i
posmatranjem sa spoljanje strane. Curenje ili vlaenje svedoe o nehermetinosti zavarenog spoja.
Rendgensko ispitivanje zasniva se na prodiranju x- zrakova stvorenih u rendgenskoj lampi
(sl. 4.15) izloenoj visokom naponu. Elektroni emitovani iz katode (spiralne volframske ice) udaraju
o anodu i tu se emituju x- zraci koji se usmeravaju na av (var). Mesta greki u zavarenim spojevima,
npr. neprovar, nemetalni ukljuci i pore, lake proputaju x- zrake i fotografska ploa - film (na
suprotnoj strani spoja) postaje vie osvetljena. Neke greke, npr. nadvienje ava, dovode do slabijeg
osvetljavanja ploe. Posle razvijanja ploe dobija se radiogram (snimak) na kome se mogu uoiti
greke na osnovu tamnijih i svetlijih mesta.
katoda anoda
vakuum
var
film
x (rendgenski) zraci
volframska
spirala

Slika 4.15 Shema ispitivanja zavarenog spoja rendgenskim zracima
Ispitivanje - zracima izvodi se pomou specijalnih radioaktivnih izotopa: kobalta, cezijuma,
iridijuma.
Ampule sa radioaktivnim izotopom postavljaju se na ispitivano mesto sa jedne strane spoja, a sa
druge strane stavlja se najpre ploa, a preko nje zatitna olovna folija. Gama zraci prolaze kroz av i
osvetljavaju plou na kojoj se mogu uoiti mesta greki. Za cevi ili rezervoare veeg prenika
ispitivanje se izvodi po krugu (sl. 4.16a), a za manje prenike po elipsi (sl. 4.16b).

a) b)
Slika 4.16 Shema ispitivanja zavarenih cevi - zracima: a) prosvetljavanje po krugu, b) prosvetljavanje po
elipsi: 1- cev, 2- dovodjenje izotopa, 3- izotop, 4- fotografska ploa, 5- olovna zatita, 6- - zraci
11
Magnetno ispitivanje izvodi se pomou meavine gvozdenog praha i mainskog ulja kojom se
posipaju dobro oiene povrine ispitivanog metala. Zatim se specijalnim elektromagnetnim
uredjajem obrazuje magnetno polje na ispitivanom odseku zavarenog spoja. Ako spoj sadri
povrinske greke ili se one nalaze na dubini do 6 mm, onda e linije magnetnog polja menjati svoj
pravac zbog prekida metala, a gvozdeni prah e se skupljati oko greke i na taj nain otkriti mesto
greke (sl. 4.17).

Slika 4.17 Shema magnetnog ispitivanja: 1- zavarena ploa, 2- elektrode za dovod elektrine struje, 3- gvozdeni
prah, 4- prslina u avu
a) b)

Slika 4.18 Ultrazvuna kontrola: a) metod priguenja, b) exo-metod
Ultrazvuno ispitivanje izvodi se pomou ultrazvunih talasa visoke frekvencije (0.5-6 miliona
oscilacija (impulsa) u sekundi, (MHz)). Ultrazvuni talasi uvode se u ispitivani metal pomou sonde
(glava i dava), a u nekim sluajevima ispitivana povrina se kvasi mineralnim uljem ili vodom, da bi
se dobio akustini spoj izmedju ispitivanog predmeta i sonde. Ako na putu kretanja talasa kroz metal
postoji greka u obliku mehurova, troske, prslina, nalepina ili drugih nekompaktnosti metala nastaje
prelamanje i odbijanje tih talasa i njihovo vraanje do izvora emitovanja-eho efekat (sl. 4.18b). Izvor
talasa je elektroakustini pretvara, koji na bazi piezoelektrinog efekta pretvara elektrine oscilacije u
mehanike oscilacije i obrnuto. Ultrazvuni talasi odaslati iz davaa odbijaju se delom od povrine
greke, a delom od suprotne povrine predmeta, te se vraaju u pretvara u kome se transformiu u
elektrini napon. Taj napon se pojaava u pretvarau i izaziva svetlosni impuls na ekranu oscilografa,
koji ukazuje na postojanje i lokaciju greki u unutranjosti ispitivanog materijala (sl. 4.19).







12


a)

b)
Slika 4.19 Izgled ultrazvunih uredjaja (a) i oblici izlaznih signala (b)
Ultrazvuno ispitivanje ne koristi se samo za zavarene spojeve, ve i za kontrolu raznih mainskih
delova, npr. zupanika, osovina, kolenastih vratila.
4.3 Klasifikacija greki u avovima
Greke koje nastaju u zavarenim spojevima dele se na dve osnovne grupe: spoljanje i unutranje.
U spoljanje greke zavarenih spojeva spadaju: neprovarivanje, prokapljine, preveliko nadvienje
ava, ulegnue ava, zajedi krateri, prsline (sl. 4.20 i sl. 4.21a). U unutranje greke se ubrajaju:
poroznost, ukljuci troske, neprovar na stranicama leba, pregrevanje i oksidacija metala ava.
4.3.1 Spoljanje greke
Neprovar korena leba (sl. 4.20a) nastaje uglavnom kad se limovi deblji od 4 mm zavaruju bez
zakoavanja stranica, ostavlja suvie mali razmak izmedju spajanih delova ili se zavaruje suvie brzo.
Glavni uzrok neprovarivanja moe biti takodje i nepravilno vodjenje elektrode u toku zavarivanja to
je povezano sa problemom pretapanja materijala po celoj debljini. Neprovar u zavarenim spojevima
veoma je opasna greka, jer umnogome smanjuje jainu ava na kidanje, a naroito na savijanje i
smicanje, to dovodi do brzog pucanja korena ava zbog efekta zareza.

Slika 4.20 Spoljanje greke zavarenih spojeva; a) neprovar, b) prokapljine, c) prekomerno nadvienje ava,
d) ulegnue ava, e) dvostrani zajedi, f) krateri
13
Prokapljine u korenu ava (sl. 4.20b) nastaju usled veeg rastojanja izmedju ivica, pri zavarivanju
strujom vee jaine, kao i suvie sporom vodjenju elektrode du ose leba. Spojevi sa velikim
prokapljinama pokazuju veu sklonost ka pucanju na mestima na kojima se pojavljuju zarezi.
Prekomerne prokapljine poveavaju presek ava, a samim tim i vreme zavarivanja, kao i potronju
gasova i dodatnog materijala. Ponekad je takodje potrebno da se prekomerne prokapljine iseku ili
prebruse, to znatno poveava cenu zavarivanja.
Kod zavarivanja cevi (avnih cevi) velike prokapljine poveavaju otpor proticanju gasova ili
tenosti. To dovodi do pada pritiska, a mogu se takodje odvajati odseci ili "ledenice" i izazvati
havariju u pogonskim uredjajima (npr. pumpama, turbinama).
Veliko nadvienje ava (sl. 4.20c) nastaje pri prekomernom polaganju dodatnog materijala iznad
povrine spajanih delova. Grub av obrazuje zareze koji dovode do slabljenja spoja to prouzrokuje
brzo pucanje, naroito pri promenljivom optereenju i savijanju. Vee nadvienje ava predstavlja
"mrtav" materijal (koji ne radi) zahteva veu potronju gasova, dodatnog materijala i vremena rada, a
osim toga izrada takvih spojeva smanjuje produktivnost rada i poveava cenu izrade. Visina
nadvienja treba da bude 10-15% debljine zavarenih delova.
Ulegnue ava javlja se zbog nepopunjavanja celog leba dodatnim materijalom (sl. 4.20d). av
ima manji presek i stoga manju jainu. Ovu greku neophodno je popraviti polaganjem jo jednog
sloja.
Zajedi (jednostrano ili dvostrano podsecanje ivica) (sl. 4.20e) nastaju pri nepravilnom kretanju
elektrode i pri upotrebi suvie jake struje; to slabi spoj i daje neujednaen sastav ava. Sklonost ka
pojavi veih zajeda najea je kad se debeli limovi zavaruju u vertikalnom i zidnom poloaju
nepravilnom tehnikom zavarivanja.
Krateri nastaju pri preranom zavretku ava. Zbog toga kraj ava esto ostaje vidljivo udubljen jer
nije bilo dovoljno stopljenog dodatnog materijala (sl. 4.20f). Da bi se spreila pojava kratera, potrebno
je pri zavretku ava kratko zadrati icu da bi se ostvarilo popunjavanje nedostajueg dela ava.
Prsline ava mogu nastati zbog loe tehnike zavarivanja, znatnih napona skupljanja, kao i
zakaljivanja ava ili zone uticaja toplote. Pored otvorenih prslina (sl. 4.21a) mogu se takodje pojaviti u
avu ili ZUT-u i unutranje prsline kao posledica preoptereenja ava unutranjim naponima i velikog
sadraja sumpora i vodonika.
4.3.2 Unutranje greke zavarenih spojeva
Poroznost tj. pore i mehurovi nastaju zbog rastvaranja gasova u tenom metalu i njihovog
zadravanja u ovrslom avu usled brzog hladjenja (sl. 4.21b). Pore i mehurovi smanjuju presek ava,
a osim toga gasni mehurovi zbog natpritiska smanjuju jainu spoja.
Ukljuci troske javljaju se zbog prelivanja rastopljene troske preko tenog metala ili nedovoljno
oienog zavara posle svakog prolaza, a ponekad i zbog nedovoljne zatite ava od kiseonika iz
vazduha. Ukljuci troske mogu takodje nastati pri zavarivanju metala pokrivenih oksidima, bojom ili
drugim neistoama. Troska nastala unutar ava kao nemetalni ukljuak (sl. 4.21c) smanjuje presek i
jainu spojeva.
Neprovar na stranicama leba ili prilepljivanje u stvari je prekid povezivanja osnovnog materijala
sa dodatnim. Najee se javlja u sluaju kad se ica topi bre nego osnovni materijal. Tean dodatni
materijal se onda prilepljuje za nerastopljene stranice leba i ne obrazuje sa njima spoj. av sa
grekom prilepljivanja slab je i nehermetian.

Slika 4.21 Unutranje greke zavarenih spojeva
Pregrevanje ava je posledica dugotrajnog zagrevanja ava i dodatnog porasta temperature pri
vieslojnom zavarivanju. Pregrevanje dovodi do porasta zrna u avu, te on postaje grubozrnast, krt i
14
sklon prslinama. Otklanjanje posledica pregrevanja mogue je naknadnim normalizacionim arenjem
zavarenog spoja pri temperaturi oko 900C.
Oksidacija ava nastaje pri zavarivanju elektrodama sa oteenom oblogom, kao i pri suvie
velikom udaljenju vrha elektrode od zavarivanog materijala. Obrazovani oksidi rastvaraju se u tenom
metalu ava, a za vreme ovravanja izdvajaju se na granicama metalnih zrna, ostajui u metalu ava
kao nemetalni ukljuci.
1
4. ISPITIVANJE TAKASTO ZAVARENIH SPOJEVA - veba br. 5 (Prof. dr.
Milorad Jovanovi, Dr Vuki Lazi, vanr. prof.)
Elektrootporsko takasto zavarivanje ima najveu primenu pri izradi koljki automobila, kabina
kamiona i drugih limenih proizvoda. Postupak se svrstava u termo-mehanike naine zavarivanja, jer se
vrst spoj izmedju preklopljenih delova ostvaruje kombinovanim dejstvom toplote i sile pritiska (sl. 4.1).
Mada se najvie izradjuju spojevi od dva lima, mogue su i kombinacije sa vie limova. U svakom sluaju
se kroz delove proputa elektrina struja velike jaine, napona (U<10 V), u toku veoma kratkog vremena
(0.063 s). Kada se struja iskljui, "formiranje soiva" - rastopljenog jezgra - se zavrava pod jo
ukljuenom silom pritiska.
el. struja
elektroda
lim
soivo
sila
sila
elektroda

Slika 4.1 Shema takastog zavarivanja
Aparati za takasto zavarivanje mogu biti stacionarni i pokretni (zavarivaka kljeta) (sl. 4.2).
limovi
soivo
elektrode
a)
b)

Slika 4.2 Shema stacionarnog (a) i pokretnog (b) aparata
Zavarivaka kljeta mogu imati sopstveni transformator, ili se vie kljeta moe napajati iz
zajednikog.
Kod nekih konstrukcija suprotna strana moe biti nepristupana, pa se takasto zavaren spoj mora
izvesti prema shemi na slici 4.3.
2
Cu
Cu
elektrode
a) b) c)

Slika 4.3 Jednostrano takasto zavarivanje
Elektrode za takasto zavarivanje imaju sasvim drugu ulogu nego elektrode kod drugih postupaka.
Osnovna uloga elektroda je zatvaranje strujnog elektrinog kola, provodjenje elektrine struje, prenoenje
sile zavarivanja i odvodjenje toplote. Zbog toga su elektrode izloene visokim mehanikim optereenjima
i zamornim termikim ciklusima. Izradjuju se od legura: Cu-Cr, Cu-Cr-Zr i u najnovije vreme na bazi
disperzno otvrdnutih materijala-disperzno ojaani bakar.

Slika 4.4 Zavisnost minimalnog prenika jezgra od debljine lima
4.1 Parametri takastog zavarivanja
Osnovni parametri takastog zavarivanja (jaina struje I
z
, sila pritiska F
z
, vreme zavarivanja t
z
i pre-
nik vrha elektrode d
e
) biraju se tako da prenik rastopljenog jezgra (soiva) odgovara priblino preniku
vrha elektrode odnosno podacima iz tablice 4.1. Zavisnost prenika jezgra od ekvivalentne debljine zava-
rivanih delova prikazana je na slici 4.4.
Prenik vrha elektrode de usvaja se prema ekvivalentnoj debljini lima (s) i u zavisnosti od vrste
zavarivanih materijala, npr. d s
e
= 5 - za niskougljenine elike, d s
e
= 4 - za visokolegirane elike,
d s
e
= 10 - za aluminijum itd. Kao kriterijum postojanosti elektroda usvaja se broj taaka do proirenja
prenika vrha elektrode za 20%. Prekoraenjem te vrednosti, neophodno je ponovno preotravanje vrha
elektrode na poetnu meru, jer se uveanim prenikom dobijaju spojevi loijeg kvaliteta. Kod elektroda za
zavarivanje Al i njegovih legura kriterijum postojanosti jeste zaprljanost vrha elektrode.







3
Tablica 4.1 Izbor prenika jezgra za razliite metale i debljine
elici sa sadrajem C 0.2%* Lake legure
Ekvivalentna
debljina limova, s , mm
Prenik jezgra, mm
Ekvivalentna
debljina limova, s , mm
Prenik jezgra,
mm
s 1
4 s
s 3
4 s
1 < s 3.5
5 s
s > 3
5 s
3.5 < s 5
5.5 s
- -
s > 5
6 s
- -
* za elike sa sadajem C > 0.2% moraju se primeniti posebna, projektna i tehnoloka uputstva.
Prenik vrha elektrode za sluaj takastog zavarivanja dva ili tri lima jednakih ili razliitih
debljina, odredjuje se na osnovu tzv. ekvivalentne debljine lima, prema tablici 4.2.
Tablica 4.2 Odredjivanje ekvivalentne debljine za zavarivanje 2 ili 3 lima jednakih ili razliitih debljina
A
B

A = B
Ekvivalentna
debljina = A
A
B

A < B
Ekvivalentna
debljina = A
max
A
B
=
1
4

A
B
C

A = B = C
Ekvivalentna
debljina = A
A
B
C

C > A >B
Ekvivalentna
debljina = A
max
A
C
=
1
2 5 .

A
B
C

B > C > A
Ekvivalentna
debljina = C
max
A
C
=
1
2 5 .

A
B
C

C > B > A
Ekvivalentna
debljina = B
max
A
C
=
1
2 5 .

A
B
C

A = C > B
Ekvivalentna
debljina = A
A
B
C

B = C > A
Ekvivalentna
debljina = B
max
A
C
=
1
2 5 .

A
B
C

A = C < B
Ekvivalentna
debljina = A
A
B
C

A = B < C
Ekvivalentna
debljina = A
max
A
C
=
1
2 6 .

Ostali parametri zavarivanja (I
z
, t
z
, F
z
) odredjuju se na osnovu tzv. ekvivalentne debljine lima, npr.
I
z
=6500s (A), t
z
=(0.160.36)s (s) i F p d
z e
=
2
4 - za niskougljenine elike debljine s=13 mm i
p=49118 MPa, ili usvajaju iz odgovarajuih preporuka to je u praksi ei sluaj. Nakon kontrole
ostvarenog spoja bira se odgovarajui reim zavarivanja. U tablicama 4.3, 4.4 i 4.5 date su preporu-
ene vrednosti za izbor parametara takastog zavarivanja za niskougljenine elike (C<0.25%),
nerdjajue elike i za takasto zavarivanje lakih legura (aluminijuma).
Kada se zajedno zavaruju tri lima, zahtevi za otpornost na smicanje i veliinu jezgra (soiva)
propisuju se posebno za svaki par limova.









4
Tablica 4.3 Parametri takastog zavarivanja niskougljeninih elika
Zavarivanje - klasa A
("otar" reim)
Zavarivanje - klasa B
("srednji" reim)
Zavarivanje - klasa C
("blag" reim)
s d
e
t
z
F
z
I
z
F
r
** t
z
F
z
I
z
F
r
t
z
F
z
I
z
F
r

mm mm per* kN kA kN per kN kA kN per kN kA kN
0.5 4.5 6 1.35 6.1 2.5 9 0.90 5.2 2.25 20 0.43 3.9 1.8
0.6 4.5 6 1.55 6.8 3.15 10 1.05 5.7 2.5 22 0.50 4.3 2.5
0.7 4.5 7 1.7 7.5 3.7 12 1.10 6.2 3.4 24 0.58 4.6 3.2
0.8 5.5 8 1.9 8.1 4.5 14 1.25 6.6 4.3 27 0.63 4.9 3.6
0.9 5.5 9 2.1 8.7 5.2 15 1.40 7.0 5.0 30 0.72 5.2 4.5
1.0 5.5 10 2.3 9.3 6.0 17 1.55 7.1 5.65 32 0.81 5.5 5.4
1.2 6.2 11 2.8 10.3 7.5 20 1.80 8.0 7.2 35 0.90 6.0 6.3
1.5 6.2 14 3.5 11.5 10.0 25 2.20 9.0 9.5 40 0.11 6.7 9.3
1.8 6.2 16 4.2 12.8 13.0 29 2.65 9.8 12.2 45 1.35 7.4 11.8
2.0 7.0 18 4.8 13.5 15.5 34 3.00 10.3 14.0 48 1.55 7.8 13.5
2.5 7.0 21 6.1 15 21.0 40 3.70 11.5 19.0 56 1.80 9.0 18.0
3.0 7.0 21 7.7 16.6 28.0 48 4.70 12.7 25.5 63 2.30 9.7 23.5
* - vreme zavarivanja izraava se u per = 1/50 Hz = 0.02 s
** - minimalna sila razaranja koju zavareni spoj mora da izdri pri smicanju.
Tablica 4.4 Parametri takastog zavarivanja nerdjajueg elika
Prenik i oblik elektrode
Debljina
lima,
s
D
d
D
R
7
5

Sila na elektrodi,
F
z

Vreme zavarivanja,
t
z

Jaina struje
zavarivanja,
I
z

mm D, mm d, mm kN per kA
0.5 12.5 4 1.8 4 4
0.8 12.5 4.5 3.0 5 6
1.0 16 5 4.0 7 7.6
1.5 16 6 6.5 10 11
2.0 16 7 9.0 12 14
2.5 16 7.5 12.0 15 16
3.0 25 8.5 15.0 18 18

5
Tablica 4.5 Parametri takastog zavarivanja lakih legura(aluminijuma)
Prenik i oblik elektrode
Debljina
lima,
s
D
R

Sila na elektrodi,
F
z

Vreme zavarivanja,
t
z

Jaina struje
zavarivanja,
I
z

mm D, mm R, mm kN per kA
0.5 16 50 1.8 5 18
0.8 16 50 2.3 6 25
1.0 16 75 2.7 7 30
1.5 16 75 3.4 9 35
2.0 25 100 3.9 10 41
2.5 25 100 5.0 12 50
3.0 25 100 6.0 12 60
4.2 Metodi kontrole takasto zavarenih spojeva
Takasto zavareni spojevi povremeno se kontroliu na uzorcima zavarenim istom tehnologijom kao i
dati proizvod.
Kvalitet izvedenog zavarivanja se utvrdjuje tehnolokim probama, ispitivanjem mikrostrukture i
odredjivanjem jaine spoja. Dimenzije proba za odredjivanje jaine spoja date su u tablici 4.6. Pri
ispitivanju zatezanjem razaranje moe nastati: smicanjem soiva, upanjem soiva i kidanjem lima.
Razaranje upanjem (otkopavanjem) soiva deava se kod materijala vee plastinosti (legure Al-
Mn, Al-Mg) i uopte kod spojeva na tanjim limovima (0.30.8 mm). Spojevi limova velike jaine ili
velike debljine razaraju se smicanjem. Tom prilikom otkrivaju se unutranje greke soiva:naprsline,
poroznost, prskotine (rasprskivanje). Zavareni spojevi koji se razore kidanjem lima pokazuju da nisu
pravilno dimenzionisani (mala irina ili preklop b). Tehnoloke probe za odredjivanje nekih drugih
karakteristika date su na slici 4.5.
Za preciznije odredjivanje dimenzija soiva, dubine otiska elektroda i otkrivanje eventualnih greaka,
izradjuje se lif za ispitivanje mikrostrukture. lif se pravi poprenim isecanjem spoja kroz centar ava i
dalje obradjuje poznatim postupkom.
Tablica 4.6 Dimenzije limova za ispitivanje zatezanjem
s, mm 0.3 0.5 0.8 1.0 1.2 1.5 2.0 2.5 3.0 4.0 5.0 6.0
b, mm 15 15 20 20 25 25 25 30 30 40 50 50
l, mm 75 75 100 100 100 100 100 125 125 150 150 200
l
b
b
s


6
4.3 Merenje osnovnih parametara takastog zavarivanja
Najvaniji parametar-efektivna vrednost struje zavarivanja ne moe se direktno izmeriti jer je prejaka
za obine merne instrumente. Zato se koriste strujni transformatori koji se postavljaju oko elektrode
(prstenasti transformator), a na njihovim izvodima se vezuju specijalni analogni ili digitalni merni
uredjaji. U toku procesa zavarivanja u prstenastom transformatoru (kalemu Rogovskog) se indukuje
elektrina struja ija jaina zavisi kako od struje zavarivanja tako i od broja navojaka u prstenu.
Odgovarajuim badarenjem svakog mernog prstena mogue je na ampermetru registrovati efektivnu
jainu struje u sekundarnom kolu aparata za zavarivanje.
a) b) c)

Slika 4.5 Probe za: a) prenik soiva, b) moment savijanja i c) normalnu silu
Sila pritiska moe se izmeriti pomou mehanikih dinamometara, hidraulinih dinamometara,
mernih traka ili direktnim oitavanjem pritiska komprimovanog vazduha za pomeranje elektroda.
Zavisnost izmedju pritiska vazduha oitanog na manometru ugradjenom kod veine aparata za
zavarivanje i sile pritiska realizovane na elektrodama, utvrdjuje se merenjem sile pri razliitim
pritiscima vazduha. Pomou mernih traka na nosaima elektroda moe se meriti promena sile pritiska
u fazi formiranja soiva.
Za merenje jaine struje, vremena i sile pritiska postoje savremeni univerzalni merni uredjaji koji
pored navedenih parametara mogu meriti i druge elektrine veliine bitne za kvalitet izvedenih
spojeva.

1
Baza reenih test pitanja iz PROIZVODNIH TEHNOLOGIJA
(Tehnologije zavarivanja)
Bazu test pitanja sastavili: Prof. dr Milorad Jovanovi i dr Vuki Lazi, vanr. prof.
1. Pitanje: Pod kojim pritiskom se nalazi puna boca acetilena:
a. 100 bara
b. 15 bara
c. 300 bara
Zaokrui taan odgovor
2. Pitanje: Za koje se debljine materijala obino primenjuje "V" leb za zavarivanje:
a. Do 4 mm
b. Od 4 do 20 mm
c. Od 15 do 50 mm
Zaokrui taan odgovor
3. Pitanje: Upijanje apsorpcija gasova u metalnu kupku:
a. Poboljava kvalitet ava
b. Izaziva pad jaine i ilavosti
c. Poveava jainu i ilavost
Zaokrui taan odgovor
4. Pitanje: Da li se poveanjem sadraja ugljenika (C) u eliku:
a. Poboljava zavarljivost
b. Pogorava zavarljivost
c. To ne utie na zavarljivost
Zaokrui taan odgovor
5. Pitanje: Kod gasnog zavarivanja tankih limova koristi se tehnika:
a. Ulevo
b. Udesno
c. Nema posebnog pravila
Zaokrui taan odgovor
6. Pitanje: Stranice osnovnog materijala se zakoavaju:
a. Bez obzira na debljinu
b. Samo za tanke limove (s < 4 mm)
c. Samo za deblje delove ploe (s > 4 mm)
Zaokrui taan odgovor
7. Pitanje: Rutilnim elektrodama se uglavnom zavaruju:
a. Visokolegirani elici
b. Niskougljenini elici
c. Liveno gvodje
Zaokrui taan odgovor


2
8. Dodatni materijal se uvodi pri zavarivanju:
a. u I- lebu
b. Pri zavarivanju laserom
c. u V- lebu
d. Pri elektrootporskom (takastom) zavarivanju
9. Pitanje: Ugaoni avovi se izradjuju:
a. u sueonom spoju
b. u T-spoju
c. u preklopnom spoju
Zaokrui taan odgovor
10. Pitanje: Gde se koriste suvi i vodeni osigurai pri zavarivanju:
a. Kod TIG postupka zavarivanja
b. Kod gasnog rezanja i zavarivanja
c. Kod pei za suenje elektroda
Zaokrui taan odgovor
11. Pitanje: Acetilen je:
a. Laki od vazduha
b. Tei od vazduha
c. Ima gotovo istu masu kao vazduh
Zaokrui taan odgovor
12. Pitanje: Kolika je priblino temperatura topljenja oksida aluminijuma (Al
2
O
3
)
a. 1500C
b. 3000C
c. 2050C
Zaokrui taan odgovor
13. Pitanje: Pod kojim pritiskom se nalazi puna boca kiseonika:
a. 100 bara
b. 150 bara
c. 300 bara
Zaokrui taan odgovor
14. Pitanje: Osnovna podela zavarivanja je na:
a. Elektroluno, elektrootporsko i zavarivanje pritiskom
b. Zavarivanje pritiskom, topljenjem i kombinovano
c. Elektroluno i elektrootporsko zavarivanje
Zaokrui taan odgovor
15. Pitanje: Uloga topitelja pri gasnom zavarivanju je pre svega da:
a. Sprei stvaranje oksida na oienim povrinama osnovnog materijala
b. Sprei stvaranje oksida na povrinama dodatnog materijala
c. Omogui dobro topljenje osnovnog materijala
Zaokrui taan odgovor



3
16. Pitanje: U zamenu za acetilen, kao gorivi gas, moe se primeniti:
a. Argon (Ar)
b. Propan (C
3
H
8
)
c. Ugljen-dioksid (CO
2
)
Zaokrui taan odgovor
17. Pitanje: Uloga obloge elektrode kod REL zavarivanja je:
a. Zatitna
b. Zatitna, legirajua i stabilizirajua (elektrina)
c. Olakava rad zavarivau
Zaokrui taan odgovor
18. Pitanje: Najloije osobine u zavarenom spoju ima:
a. Osnovni metal (OM)
b. Zona uticaja toplote (ZUT)
c. Metal ava (M)
Zaokrui taan odgovor
19. Pitanje: Kiseonik je:
a. laki od vazduha
b. tei od vazduha
c. ima gotovo istu masu kao vazduh
Zaokrui taan odgovor
20. Pitanje: Poveanjem debljine zavarivanih delova (s):
a. Poboljava se zavarljivost
b. Pogorava se zavarljivost
c. To ne utie na zavarljivost
Zaokrui taan odgovor
21. Pitanje: Predgrevanjem se:
a. Smanjuje brzina hladjenja zavarenog spoja, smanjuje zakaljivanje i sadraj vodonika u zavaru
b. Poveava brzina hladjenja zavarenog spoja, smanjuje zakaljivanje i sadraj vodonika u zavaru
c. Poveava brzina hladjenja zavarenog spoja, smanjuje zaostale napone i deformacije
Zaokrui taan odgovor
22. Pitanje: Napon praznog hoda izvora struje za zavarivanje ogranien je radi:
a. Ekonominosti
b. Bezbednosti zavarivaa
c. Prekomernog zagrevanja izvora struje
Zaokrui taan odgovor
23. Pitanje: Izvor struje za REL zavarivanje ima statiku karakteristiku:
a. Strmu (opadajuu)
a. Blago-rastuu
b. Ravnu
Zaokrui taan odgovor



4
24. Pitanje: Od ega prvenstveno zavisi jaina struje pri REL zavarivanju:
a. Prenika elektrode
b. Vrste izvora struje
c. Oblika leba
Zaokrui taan odgovor
25. Pitanje: Ugao otvora leba kod REL zavarivanja treba da bude:
a. 75-90
b. Oko 60
c. 30-50
Zaokrui taan odgovor
26. Pitanje: U elektrinom luku dolazi do gubitka energije zbog:
a. Iskljuivo radijacije ili zraenja tela visoke temperature
b. Zbog zraenja, konvekcije i kondukcije
c. Zbog kondukcije samo
Zaokrui taan odgovor
27. Pitanje: Elektrini luk se kod REL zavarivanja uspostavlja:
a. Visokofrekventnim jonizatorom
b. Dodirom elektrode i zavarivanog materijala
Zaokrui taan odgovor
28. Pitanje: Za zavarivanje odgovornih konstrukcija od elika za rad na niskim temperaturama
koristi se iskljuivo elektroda sa oblogom:
a. Rutilnog tipa (R)
b. Bazinog tipa (B)
c. Celuloznog tipa (C)
Zaokrui taan odgovor
29. Pitanje: Postoji li varijanta EPP zavarivanja u zidnom poloaju:
a. Da
b. Ne
c. Da, i sve vie se primenjuje u praksi
Zaokrui taan odgovor
30. Pitanje: Argon je:
a. Laki od vazduha
b. Tei od vazduha
c. Ima gotovo istu masu kao vazduh
Zaokrui taan odgovor
31. Pitanje: Izvor struje za TIG zavarivanje ima statiku karakteristiku:
a. Strmo padajuu
b. Ravnu
c. Blago rastuu
Zaokrui taan odgovor



5
32. Pitanje: REL-om se uspeno zavaruje:
a. Jednosmernom i naizmeninom strujom
b. Samo naizmeninom strujom
Zaokrui taan odgovor
33. Pitanje: Pri zavarivanju REL-om treba predgrevati:
a. Samo debele i zakaljive materijale
b. Sve elike bez obzira na debljinu
Zaokrui taan odgovor
34. Pitanje: Kod izvora struje za MAG zavarivanje statika karakteristika izvora struje je:
a. Strmo padajua
b. Ravna
c. Blago rastua
Zaokrui taan odgovor
35. Pitanje: Kolika je priblino temperatura topljenja kalaja:
a. 660C
b. 232C
c. 2050C
Zaokrui taan odgovor
36. Pitanje: Radiografska kontrola kvaliteta zavarenih spojeva najpogodnija je za otkrivanje:
a. Greaka oblika
b. Prslina
c. Povrinskih greaka
Zaokrui taan odgovor
37. Pitanje: Za izvodjenje lemljenja koristi se:
a. Neutralni plamen
b. Redukujui plamen
c. Oksidiui olamen
Zaokrui taan odgovor
38. Pitanje: R
m
je oznaka sledee veliine:
a. Zatezne jaine
b. Napona teenja
c. Tehnikog napona teenja
Zaokrui taan odgovor
39. Pitanje: Pri lemljenju topi se:
a. Samo lem
b. Lem i stranice osnovnog materijala
c. Samo stranice osnovnog materijala
Zaokrui taan odgovor
40. Pitanje: Takasto zavarivanje spada u postupke:
a. Lunog zavarivanja
b. Elektrootporskog zavarivanja
c. Hladnog zavarivanja
Zaokrui taan odgovor
6
41. Pitanje: Temperatura topljenja lema je:
a. Jednaka temperaturi topljenja OM
b. Vea od temperature topljenja OM
c. Nia od temperature topljenja OM
Zaokrui taan odgovor
42. Pitanje: Livenjem se u odnosu na kovanje:
a. Pojeftinjuje izrada dela
b. Dobijaju odlivci boljih mehanikih osobina
c. Ostvaruje povoljnija struktura dela
Zaokrui taan odgovor
43. Pitanje: Livenjem se najee izradjuju:
a. Delovi jednostavnog oblika
b. Delovi sloene geometrije
c. Masivni delovi
Zaokrui taan odgovor
44. Pitanje: Osnovni preduslovi za nastajanje toplih (kristalizacionih) prslina su:
a. Difuzni vodonik, zaostali naponi i sklonost strukture zavarenog spoja zakaljivanju
b. Povean sadraj neistoa (posebno sumpora) i smanjen sadraj mangana
c. Zavarivanje krstastih i T- sojeva
Zaokrui taan odgovor
45. Pitanje: U sluaju kvara izvora struje za MAG zavarivanje, moe li se upotrebiti izvor struje
od REL zavarivanja
a. Da
b. Ne
c. Samo ako je izvor struje do 300 A
Zaokrui taan odgovor
46. Pitanje: Kolika je priblino temperatura topljenja elika:
a. 1253C
b. 1500C
c. 1850C
Zaokrui taan odgovor
47. Pitanje: Hladne prsline su greke koje se pojavljuju u metalu ava i ZUT-u na temperaturama:
a. Ispod 250C
b. Iznad 500C
c. Oko 634C
Zaokrui taan odgovor
48. Pitanje: Metalografska ispitivanja zavarenih spojeva izvode se u cilju:
a. Odredjivanja hemijskog sastava
b. Odredjivanja strukture
c. Odredjivanja mehanikih karakteristika
Zaokrui taan odgovor



7
49. Pitanje: Tehnoloke probe se izvode u cilju provere:
a. Ispravnosti uredjaja za zavarivanje
b. Stabilnosti konstrukcije
c. Provere tehnologije zavarivanja
Zaokrui taan odgovor
50. Pitanje: Koji je od navedenih elika najpodesniji (najpogodniji) za zavarivanje:
a. 0361
b. 1220
c. 1730
Zaokrui taan odgovor
51. Pitanje: Kako ugljenik (C) utie na zavarljivost:
a. Poboljava zavarljivost
b. Pogorava zavarljivost
c. Ne utie na zavarljivost
Zaokrui taan odgovor
52. Pitanje: Rekristalizacija se javlja pri zavarivanju:
a. elika poviene jaine
b. Hladnovaljanih elinih limova i traka
c. Toplovaljanih elinih limova i traka
Zaokrui taan odgovor
53. Pitanje: Strukturni naponi se javljaju pri zavarivanju:
a. Jednofaznih metala i legura
b. Viefaznih metala i legura
c. Uopte ne nastaju pri zavarivanju
Zaokrui taan odgovor
54. Pitanje: Termiki naponi pri zavarivanju javljaju se:
a. Pri promeni strukture
b. Pri neravnomernom zagrevanju i hladjenju
c. Pri otputanju
Zaokrui taan odgovor
55. Pitanje: Kolika je priblino temperatura topljenja aluminijuma:
a. 460C
a. 660C
b. 2050C
Zaokrui taan odgovor
56. Pitanje: Sivi liv je mogue zavariti:
a. Samo tehnikom "na toplo"
b. Samo tehnikom "na hladno"
c. Tehnikama "na toplo" i "na hladno"
d. Bilo kojom tehnikom zavarivanja kao kod ostalih konstrukcijskih materijala
Zaokrui taan odgovor


8
57. Pitanje: Mesing se najuspenije zavaruje:
a. Gasnim zavarivanjem (oksidiuim plamenom)
b. Gasnim zavarivanjem (neutralnim plamenom)
c. REL zavarivanjem
Zaokrui taan odgovor
58. Pitanje: Limovi tanji od 1 mm najuspenije se zavaruju:
a. Gasnim zavarivanjem
b. REL zavarivanjem
c. Podjednako uspeno, sa oba postupka zavarivanja
Zaokrui taan odgovor
59. Pitanje: Najopasnije greke u zavarenim spojevima su:
a. Nemetalni ukljuci
b. Hladne prsline
c. Gasni mehurovi
Zaokrui taan odgovor
60. Pitanje: Vea dubina uvarivanja se ostvaruje ako je elektroda vezana na:
a. plus pol izvora struje (E+)
b. minus pol izvora struje (E-)
c. Ista, bez obzira na vrstu polariteta
Zaokrui taan odgovor
61. Pitanje: "Arc-air" postupak se koristi za:
a. Zavarivanje
b. lebljenje
c. Naknadnu termiku obradu
d. Predgrevanje
Zaokrui taan odgovor
62. Pitanje: Regulacija visine elektrinog luka kod poluautomatskog postupka MIG/MAG je:
a. Unutranja ili strujna
b. Spoljna ili naponska
c. Radnik sam izvodi regulaciju elektrinog luka primicanjem ili odmicanjem pitolja sa icom
Zaokrui taan odgovor
63. Pitanje: Argon je:
a. Laki od vazduha
b. Tei od vazduha
c. Ima gotovo istu masu kao vazduh
Zaokrui taan odgovor
64. Pitanje: Visokofrekventni generator koristi se za uspostavljanje elektrinog luka kod:
a. TIG i plazma postupka zavarivanja
b. TIG i EPP postupka zavarivanja
c. EPP i MAG/MIG postupka zavarivanja
Zaokrui taan odgovor



9
65. Pitanje: Ispod koje se temperature zabranjuje zavarivanje bez predgrevanja:
a. Ispod -30C
b. Ispod 0C
c. Ispod -5C
d. Nema posebnog pravila za to
Zaokrui taan odgovor
66. Pitanje: Izvor struje za TIG zavarivanje ima statiku karakteristiku:
a. Strmo padajuu
b. Ravnu
c. Blago rastuu
Zaokrui taan odgovor
67. Pitanje: Ugao otvora leba kod MAG zavarivanja treba da bude:
a. 85-90
b. 60-70
c. 40-50
Zaokrui taan odgovor
68. Pitanje: Boca za (CO
2
) MAG zavarivanje se sme istroiti do:
a. 10 bara
b. 5 bara
c. Do kraja
Zaokrui taan odgovor
69. Pitanje: Visokofrekventno zavarivanje koristi se kod:
a. Izrade "avnih" cevi zavarivanjem
b. Zavarivanja polimernih materijala
c. Zavarivanja elektotehnikih komponenti
Zaokrui taan odgovor
70. Pitanje: Magnetna metoda kontrole kvaliteta zavarenih spojeva najpogodnija je za otkrivanje
a. Povrinskih greaka
b. Zapreminskih greaka
c. Ukljuaka troske
Zaokrui taan odgovor
71. Pitanje: Penetrantna kontrola kvaliteta zavarenih spojeva najpogodnija je za otkrivanje:
a. Ravanskih greaka
b. Zapreminskih greaka
c. Prslina
d. Povrinskih greaka
Zaokrui taan odgovor
72. Pitanje: Metalografska kontrola kvaliteta zavarenih spojeva najpogodnija je za:
a. Otkrivanje ravanskih greaka
b. Otkrivanje zapreminskih greaka
c. Otkrivanje prslina i unutranjih greaka
d. Ocenu mikrostruktura i tvrdoe spoja
Zaokrui taan odgovor

10
73. Pitanje: Najpouzdanija i najskuplja metoda kontrole kvaliteta zavarenih spojeva je:
a. Ultrazvuna
b. Magnetna
c. Radiografska
d. Penetrantna
Zaokrui taan odgovor
74. Pitanje: R
eH
je oznaka sledee veliine:
a. Zatezne jaine
b. Napona teenja
c. Tehnikog napona teenja
Zaokrui taan odgovor
75. Pitanje: Takasto zavarivanje spada u postupke:
a. Lunog zavarivanja
b. Elektrootporskog zavarivanja
c. Hladnog zavarivanja
Zaokrui taan odgovor
76. Pitanje: Pri izvodjenu takasto zavarenog spoja neophodni uslovi su:
a. Velika jaina struja, kratko vreme, mali napon
b. Mala jaina struje, kratko vreme, veliki napon
c. Velika jaina struja, dugo vreme, napon nije bitan
Zaokrui taan odgovor
77. Pitanje: Pri takastom zavarivanju niskougljeninih elinih limova prenik elektrode
proraunava se na osnovu sledeeg izraza:
a. s d
e
10 =
b. s d
e
5 =
c. s d
e
2 =
Zaokrui taan odgovor
78. Pitanje: Najuticajniji parametar pri formiranju zavarene take je:
a. Napon zavarivanja
b. Otpor (kontaktni i elektrini)
c. Vreme zavarivanja
Zaokrui taan odgovor
79. Pitanje: Pri mekom lemljenju temperatura topljenja lema je:
a. Nia od 450C
b. Vea od 450C
c. Vea od 1500C
Zaokrui taan odgovor
80. Pitanje: Livenjem se u odnosu na kovanje:
a. Pojeftinjuje izrada i skrauje vreme izrade dela
b. Dobijaju odlivci znatno boljih mehanikih osobina
c. Ostvaruje povoljnija struktura dela
Zaokrui taan odgovor

11
81. Pitanje: Livenjem se najee izradjuju:
a. Delovi jednostavnog oblika
b. Delovi sloene geometrije
c. Masivni delovi
Zaokrui taan odgovor
82. Pitanje: U sluaju kvara izvora struje za MAG zavarivanje, moe li se upotrebiti izvor struje
od TIG zavarivanja
a. Da
b. Ne
c. Samo ako je izvor struje do 450 A
Zaokrui taan odgovor
83. Pitanje: Metalografska ispitivanja zavarenih spojeva izvode se u cilju:
a. Odredjivanja hemijskog sastava
b. Odredjivanja strukture pojedinih zona spoja
c. Odredjivanja mehanikih karakteristika
Zaokrui taan odgovor
84. Pitanje: Kontrola zavarenih spojeva izvodi se u cilju:
a. Ocene ispravnosti uredjaja za zavarivanje
b. Procene stabilnosti konstrukcije
c. Provere tehnologije zavarivanja
Zaokrui taan odgovor
85. Pitanje: Koji su od navedenih materijala najpodesniji (najpogodniji) za zavarivanje:
a. Niskougljenini elici
b. Al i njegove legure
c. Livena gvoa
Zaokrui taan odgovor
86. Pitanje: Za izbor dodatnog materijala pri zavarivanju visokolegiranih elika koristi se:
a. Metod Seferijana
b. eflerov dijagram
c. Metoda BWRA
Zaokrui taan odgovor
87. Pitanje: Rekristalizacija se javlja pri zavarivanju:
a. elika poviene jaine
b. Hladnovaljanih elinih limova i traka
c. Toplovaljanih elinih limova i traka
Zaokrui taan odgovor
88. Pitanje: Sivi liv je mogue zavariti:
a. Samo tehnikom "na toplo"
b. Samo tehnikom "na hladno"
c. Tehnikama "na toplo" i "na hladno"
d. Bilo kojom tehnikom zavarivanja kao kod ostalih konstrukcijskih materijala
Zaokrui taan odgovor


12
89. Pitanje: Najopasnije greke u zavarenim spojevima su:
a. Nemetalni ukljuci
b. Hladne prsline
c. Gasni mehurovi
Zaokrui taan odgovor
90. Pitanje: Pri izvodjenju tvrdog lemljenja gasnim plamenom koristi se:
a. Neutralni plamen
b. Redukujui plamen
c. Oksidiui olamen
Zaokrui taan odgovor
91. Pitanje: Najzastupljeniji postupak elektrootporskog takastog zavarivanja je:
a. avno
b. Bradaviasto
c. Takasto
Zaokrui taan odgovor
92. Pitanje: Liveno gvodje na hladno se zavaruje:
a. Elektrodama od istog nikla ili Ni-Fe (nikal-gvoe)
b. Celuloznim elektrodama
c. Kiselim elektrodama
d. Rutilnim elektrodama
Zaokrui taan odgovor
93. Pitanje: Najvea opasnost po REL zavarivaa i njegovog pomonika potie od:
a. Nepridravanja propisanih mera zatite od elektrine struje i zraenja
b. Gasova nastalih sagorevanjem sastojaka obloge elektrode
c. Toplote oslobodjene u luku
Zaokrui taan odgovor
94. Pitanje: Zatita oiju i lica MAG/MIG zavarivaa i njegovog pomonika izvodi se pomou:
a. Zatitnih naoara
b. Zatitnih maski razliitih stepena zatamnjenja
Zaokrui taan odgovor
95. Pitanje: arenje za otputanje napona izvodi se:
a. Pri temperaturi od oko 100C
b. Pri temperaturi od oko 650C
Zaokrui taan odgovor
96. Pitanje: Najvea opasnost po TIG zavarivaa i njegovog pomonika potie od:
a. Nepridravanja propisanih mera zatite od elektrine struje i zraenja
b. Gasova nastalih sagorevanjem sastojaka obloge elektrode
c. Toplote oslobodjene u luku
Zaokrui taan odgovor
97. Pitanje: Staklasta troska pri MAG zavarivanju:
a. nastaje uglavnom topljenjem obloge elektrodne ice
b. oksidacijom silicijuma i mangana iz ice
Zaokrui taan odgovor
13
98. Pitanje: Delovi velike mase najuspenije se liju:
a. U metalnim kalupima
b. Centrifugalno
c. U pesku
Zaokrui taan odgovor
99. Pitanje: Odlivci velikih serija liju se najee postupcima livenja:
a. U metalnim kalupima
b. Centrifugalno
c. U pesku
Zaokrui taan odgovor
100. Pitanje: U elektrinom luku "katodna mrlja" je u odnosu na "anodnu mrlju":
a. Vea
b. Manja
c. Jednake su veliine
Zaokrui taan odgovor























U Kragujevcu
PROIZVODNE TEHNOLOGIJE
(Tehnologija zavarivanja, 1+1)
02. 06. 2010. Predmetni nastavnik:
Dr Vuki Lazi, vanr. prof.

Pitanja iz PT - Tehnologije zavarivanja (kolokvijum i zavrni ispit)
(kolska 2009/10 godina)
1. Pitanje: Navesti glavne grupe proizvodnih tehnologija (po DIN-u).
2. Pitanje: Objasniti znaaj kompjuterske integracije sistema u proizvodnim tehnologijama.
3. Pitanje: Navesti prednosti i nedostatke zavarivanja.
4. Pitanje: Navesti osnovne metode spajanja zavarivanjem i objasniti sutinu zavarivanja.
5. Pitanje: Navesti elemente zavarenog spoja i skicirati pojedine zone sueonog i ugaonog ava.
6. Pitanje: Navesti i objasniti osnovne oblike zavarenih spojeva i objasniti osnovne poloaje
zavarivanja.
7. Pitanje: Objasniti pojam zavarljivosti, navesti podele i metode ispitivanja.
8. Pitanje: Navesti najvanije osnovne materijale za zavarene konstrukcije i ukazati na njihovu
zavarljivost.
9. Pitanje: Objasniti i navesti najvanije izvore toplote za zavarivanje (osnovne i dopunske).
10. Pitanje: Objasniti u emu se ogleda tetno dejstvo gasova pri zavarivanju (kiseonika, azota,
vodonika, ...).
11. Pitanje: Objasniti postupak gasnog zavarivanja i navesti prednosti i mane.
12. Pitanje: Objasniti postupak REL zavarivanja i navesti prednosti i mane.
13. Pitanje: Objasniti postupak MAG/MIG zavarivanja i navesti oblasti primene.
14. Pitanje: Objasniti osnovne vrste TIG zavarivanja (prema vrsti struje i polarnosti).
15. Pitanje: Nabrojati neophodne uslove za uspeno gasno seenje razliitih metalnih materijala.
16. Pitanje: Opisati metode odredjivanja temperaturskog polja i temperaturskog ciklusa i ukazati
na znaaj njihovog poznavanja.
17. Pitanje: Objasniti znaaj poznavanja vremena hladjenja t
8/5
pri zavarivanju.
18. Pitanje: ta su to KHZ dijagrami i emu slue.
19. Pitanje: Objasniti ta su to termiki i strukturni naponi i navesti mere za smanjenje unutranjih
napona i deformacija.
20. Pitanje: Navesti vrste termike obrade zavarenih spojeva (prethodne, tekue i naknadne) i
ukazati na njihov znaaj.
21. Pitanje: Objasniti mehanizam nastanka prslina (toplih, hladnih, lamelarnih, ...) i ukazati na
mere za njihovo smanjenje.
22. Pitanje: Objasniti sutinu postupka mekog lemljenja i navesti vrste topitelja i lemova.
23. Pitanje: Objasniti sutinu postupka tvrdog lemljenja i navesti vrste topitelja i lemova.
24. Pitanje: Objasniti postupak zavarivanja eksplozijom i trenjem.
25. Pitanje: Objasniti postupak termitnog zavarivanja (sa pritiskom i bez pritiska) i kovakog
zavarivanja.
26. Pitanje: Objasniti sutinu postupka zavarivanja na hladno i ultrazvunog zavarivanja
27. Pitanje: Objasniti sutinu elektrootporskog zavarivanja i nabrojati najvanije postupke.
28. Pitanje: Osnovni parametri takastog zavarivanja i elektrode za takasto zavarivanje.
29. Pitanje: Objasniti metode kontrole zavarenih spojeva - sa razaranjem.
30. Pitanje: Objasniti metode kontrole zavarenih spojeva - bez razaranja.
31. Pitanje: Objasniti ta je to livenje i navesti najvanija svojstva i postupke livenja.
32. Pitanje: Objasniti postupak livenja u pesku.
33. Pitanje: Objasniti postupak zavarivanja i seenja plazmom.
34. Pitanje: Opisati postupke termike metalizacije i navarivanja.
35. Pitanje: Nabrojati vrste zatitnih prevlaka i opisati njihovu ulogu i znaaj.














U Kragujevcu
PROIZVODNE TEHNOLOGIJE
(Tehnologija zavarivanja, 1+1)
Predmetni nastavnik:
02. 06. 2010.
Dr Vuki Lazi, vanr. prof.


______________________________________

__ _____ __ ____ __ ___ ___ __ __ __ __ __ __ __ __ _ _____ __ _ __ _ __ ____ __ __ ____ __ ____ __ _____ __ _____ __ _ __ ___ __ ____ __ __ ______ ___ ____ ___ _____ __ __ _ __ __ ____ ___ ____ __ ___