Jovanović M., Lazić V. - Tehnologija Livenja - Skripta

A.
TEHNOLOGIJA LIVENJA
SADRAJ
UVOD
A. TEHNOLOGIJA LIVENJA
GLAVA 1 - LIVENJE
1.1 PRIPREMA ZA LIVENJE
1.2 MATERIJALI ZA IZRADU KALUPA I JEZGARA
10
1.2.1 Osnovne osobine masa za izradu kalupa i jezgara
11
1.2.2 Izrada kalupa i jezgara
12
1.2.2.1 Izrada peanih kalupa
13
1.2.2.2 Suenje kalupa i jezgara
18
1.2.2.3 Posebni metodi kalupovanja
17
1.2.2.4 Trajni kalupi
18
1.2.2.5 Izrada jezgra u jezgreniku
20
1.3 SPECIJALNI METODI LIVENJA
20
1.3.1 Centrifugalno livenje
20
1.3.2 Precizno livenje
22
1.3.2.1 Livenje topljivim modelima
22
1.3.2.2 Livenje pod pritiskom
27
1.3.2.3 Livenje u gipsanim kalupima
27
1.3.2.4 Livenje u koljkastim kalupima (po Croningu)
29
vi
Tehnologija livenja i zavarivanja
1.3.2.5 Livenje u dvostrukim kalupima (po Shawu)
30
1.4 LIVAKE OSOBINE METALA
34
1.4.1 Topljivost
34
1.4.2 Teljivost i livkost
35
1.4.3 Zapreminske promene rastopa i odlivka pri hlaenju
38
1.4.4 Skupljanje u vrstom stanju i zapreminske promene pri

faznim transformacijama
39
1.5 METALI I LEGURE ZA LIVENJE
47
1.5.1 Livake legure gvoa (LG- liveno gvoe, L- elini

liv)
47
1.5.1.1 Sivo liveno gvoe (SL)
47
1.5.1.2 Nodularno liveno gvoe (NL)
49
1.5.1.3 Temperovano liveno gvoe (TeL)
50
1.5.1.4 Kompaktno (vermikularno) liveno gvoe (CGI)
52
1.5.1.5 Legirano liveno gvoe
53
1.5.1.6 elini liv (L)
54
1.5.2 Livake pei
55
1.5.2.1 Kupolna pe
55
1.5.2.2 Elektrine pei za topljenje livenog gvoa
57
1.5.3 Materijali za punjenje livakih pei za proizvodnju

livenog gvoa (LG) i elinog liva (L)
59
1.5.4 Livake legure neeleznih metala
62
1.5.4.1 Livake legure aluminijuma
62
1.5.4.2 Livake legure magnezijuma
64
1.5.4.3 Livake legure bakra
65
1.5.4.4 Druge legure za livenje
67
1.6 PREGLED LIVAKIH GREAKA
69
1.6.1 Razvrstavanje greaka
69
1. LIVENJE
Tehnologija livenja je deo mainske (mehanike) tehnologije koja prouava
naine sekundarne prerade metalnih poluproizvoda tj. metode dalje prerade
elezarskih ili topionikih proizvoda. Pored livenja, u mainske tehnologije
spadaju: kovanje, presovanje, obrada rezanjem, zavarivanje i srodni postupci i
sinterovanje. Primarna (metalurka) prerada metala: livenje ingota (trupaca),
kovanje, toplo i hladno valjanje, povrinska zatita, obavlja se u elezari, odnosno
u topionici. Od svih metoda sekundarne prerade metala (van elezare i topionice)
najstarije je livenje. Arheolokim istraivanjima otkriveno je da liveni bakarni
predmeti potiu ak iz 4500-te godine pre Hrista. U neolitskim lokalitetima u
Velikom Laolu kod Petrovca na Mlavi otkriveni su liveni bakarni noevi, maevi,
sekire i slini predmeti prikazani na slici 1.1. U kamenoj steni, se najpre dubi
upljina koja odgovara upotrebnom predmetu (nou, mau, sekiri i dr.). Zatim se u
keramikom loncu pretapa metal i sipa u udubljenje kamena. Poto metal ovrsne
kamen se razbija i izliveni predmet oslobaa.
a)
b)
Slika 1.1 Bakarni no i sekire (a) izliveni u upljini stene (b)
Iako je livenje, kao metod prerade metala u gotove proizvode, poznato od

pamtiveka, postupak je u sutini ostao nepromenjen: i dan danas se priprema
kalupna upljina (forma), pa metal topi u pei i najzad nasipa u tu prazninu koja je
po obliku i dimenzijama kopija predmeta koji se izrauje.
Iz gore navedenog proizlazi da se liveni predmeti ili odlivci dobijaju direktnim
ovrivanjem rastopljenog metala u odgovarajuoj upljini (formi). Livaki kalup
kao celina u stvari je posuda, ija unutranjost po obliku i dimenzijama verno
odslikava predmet koji e se izliti. U dananje vreme se pre izrade kalupa pravi
kopija model - upotrebnog predmeta; za izradu modela mogu se koristiti: drvo,
plastika, metal ili drugi pogodni materijali. Pri izradi kalupa (kalupovanju), model
se postavlja u asiju (ram, okvir) koja se obino naziva kalupna kutija ili kalupnik.
U prostor izmeu modela i zidova kalupnika nasipa se i sabija kalupna smesa; nju
Livenje
ine dobro izmeani kvarcni pesak, vezivno sredstvo (glina) i voda. Poto se
kalupovanje zavri i izradi ulivni sistem, model se vadi iz kalupa. Cela procedura
kalupovanja prikazana je na primeru livenja cevnog nastavka za dve cevi razliitih
prenika (slike 1.2a do 1.2g).
S obzirom na materijal odlivka razlikuju se: livake legure gvoa (sivi liv
(SL), nodularni liv (NL), crni temper liv (CTeL) i vermikularni (kompaktni liv)
(VL), elini liv (L)) i livake legure neeleznih metala (uglavnom aluminijuma,
bakra, cinka, magnezijuma i drugih metala).
Svi metodi izrade odlivaka razlikuju se:
1) Po nainu kako se u kalupnu upljinu dovodi tean metal (gravitacijom =
slobodnim padom, pod pritiskom, vakuumski),
2) Prema stanju livake legure koja moe biti: 100% tena, > 50% tena-ostalo
kristalna (zavisno od temperature pregrevanja liva (Tp) iznad likvidus
temperature (Tl) (Tp= Tl + 60-160C)) i
3) Po kalupnoj upljini koja moe biti ispunjena vazduhom, neutralnim gasom,
penastim polimerima ili pak vakuumska.
Gravitaciono livenje moe se izvoditi u kalupima za jednokratnu upotrebu
(peani kalupi) ili u trajnim kalupima za viestruku upotrebu (metalni kalupi =
kokile).
Pri livenju pod pritiskom ili u vakuumu, koriste se se iskljuivo trajni-metalni
kalupi (kokile).
U peanim kalupima, koji se posle svakog livenja razbijaju da bi se izvadio
izliveni predmet (odlivak), izrauje se oko 75-90% odlivaka od legura gvoa i 1020% odlivaka od neeleznih metala. Najvei broj odlivaka neeleznih metala (8090%) proizvodi se u kokilama (gravitaciono i pod pritiskom), a odlivci od legura
gvoa liju se u kokilama u mnogo manjem obimu (10% od ukupnog broja
odlivaka po pravilu od temper liva).
Nezavisno od naina livenja i vrste liva, izrada odlivaka sastoji se iz etiri
glavne faze:
1) Izrade modela1 od drveta, gline, gipsa, cementa, voska, metalnih legura (Pb,
Sn, Al, Cu i Fe), polimernih materijala;
2) Izrade livakih kalupa i jezgara;
3) Topljenja livakog metala i izlivanja u kalup;
4) Vaenja ovrslih odlivaka iz kalupa, izbijanja jezgra, odsecanja ovrslog
metala u ulivnom sistemu, ienja i po potrebi zavrne obrade odlivaka
(termika obrada, bruenje i tsl.).
Model je prototip, kopija odlivka od kojeg se razlikuje po tome to je neto veih dimenzija da bi se
nadoknadilo skupljanje tenog metala pri hlaenju i kristalizaciji i da se obezbede dodaci za zavrnu
mainsku obradu (temperatura livenja je obino za 60-160C via od likvidus temperature legure za
livenje).
Kod spomenutih metoda livenja postoje znatne razlike u nainu izrade kalupa,
nainu topljenja i izlivanja tenog metala, ienju odlivka, sve zavisno od vrste
liva i metode livenja.
1.1 PRIPREMA ZA LIVENJE

Pripreme za livenje poinju u konstrukcionom birou, gde se izrauje
konstrukcioni crte koji prikazuje krajnji oblik i dimenzije gotovog odlivka, koji se
dobija posle ienja i mehanike obrade i ponekad drugih operacija. Na osnovu
konstrukcionog crtea, dalje se saradnjom metalurkog ili konstrukcionog biroa,
razrauje crte sirovog odlivka koji je osnova za formiranje potpune livake
dokumentacije. Redosled je sledei: pripremaju se crtei modela, jezgara, kalupa i
livakih pribora, daju se instrukcije za izradu kalupa, jezgara i ulivnog sistema
(ulivna aa, vertikalni levak, popreni kanali, sprovodnik, razvodnik itd.).
Celu proceduru livenja u pesku prikazaemo na primeru izrade cevne spojnice
za spajanje cevi razliitih prenika. Na slikama 1.2a do 1.2f prikazan je redosled
operacija livenja u peanom kalupu. Rupe u odlivku vee od 20 mm dobijaju se
primenom peanog jezgra, a manji otvori se bue u gotovom odlivku posle
zavrenog livenja. U konkretnom sluaju neophodna je primena jezgra
125/50 mm, dok se na vencima spojnice bue rupe na gotovom odlivku; one
slue da se zavrtnjevima poveu spojnica i venac cevi.
Konstrukcioni crte, prikazan na slici 1.2a, dobijen je u konstrukcionom birou,
na osnovu funkcije odlivka u sklopu i prorauna koji se odnose na otpornost
materijala i radne uslove (mehanike i termike). Ovaj crte se odnosi na krajnji
oblik i dimenzije gotovog odlivka dobijenog posle mainske obrade i drugih
tehnolokih operacija.
Slika 1.2a Konstrukcioni crte odlivka
Crte sirovog odlivka (sl. 1.2b) formira se u livnici u birou glavnog tehnologa.
Sadri oblik i dimenzije sirovog odlivka, pre njegove zavrne obrade. U odnosu na
konstrukcioni crte, dimenzije se uveavaju: za dodatke za mainsku obradu, za
tehnoloke dodatke, za dodatke za nagibe vertikalnih zidova i za curenje liva. Daju
se takoe i podaci za razradu tehnoloke dokumentacije neophodne za izradu
Livenje
odlivka, kao npr.: poloaj podeone ravni odlivka u kalupu, podaci o ulivnom
sistemu, hraniteljima2 i dr.
Slika 1.2b Crte sirovog odlivka
Model (sl. 1.2c) omoguava da se u livakom kalupu dobije praznina (forma)

koja je saglasna buduem odlivku, dok se unutranje upljine (rupe veeg prenika
od 20 mm) dobijaju pomou jezgra ("lanog srca"). Dimenzije modela odreuju se
prema merama sirovog odlivka s tim to su uveane za veliinu livakog skupljanja
korienog liva (vidi tab. 1.5). Model sadri i jezgrene marke3 (sl. 1.2c), koje u
peanom kalupu stvaraju udubljenja za oslanjanje jezgra.
Slika 1.2c Drveni model
2 Hranitelji ili pojila sadre rezerve tenog metala koji slui da se popune ulegnua nastala zbog
skupljanja liva pri hlaenju i ovrivanju.
3 Jezgrene marke = dodaci za oslanjanje jezgra.
Slika 1.2d Jezgrenik
Jezgrenik ili jezgrena kutija (sl. 1.2d i sl. 1.12) slui za izradu peanog jezgra.
Oblik i dimenzije jezgra ili radnih udubljenja, odgovaraju unutranjem obrisu;
jezgro sadri tzv. jezgrene marke koje su usaglaene sa dodatnim upljinama u
kalupu predvienim za oslanjanje jezgra (sl. 1.2f).
Slika 1.2e Livako jezgro
Livako jezgro (sl. 1.2e), kao to je v spomenuto, ima ulogu da se preslika

unutranji oblik odlivka. Izrauje se u jezgreniku korienjem jezgrene mase, a
jezgro se postavlja u kalup tako to se oslanja o gnezda u kalupu dobijenih pomou
jezgrenih marki modela. Marke ne odslikavaju unutranji oblik odlivka, nego im je
uloga da odre jezgro u kalupu u toku livenja, ovrivanja i hlaenja (sl. 1.2f).
Livenje
Slika 1.2f Livaki kalup
Peani kalup se moe izraivati runo ili mainski u kalupnici (kutiji, asiji)
od sivog liva, elika, aluminijumskih legura, a ponekad i od drveta. Kalupi se
obino prave kao dvodelni (sl. 1.2f), s tim to se u obe polovine kalupa ugrauje
ulivni sistem kroz koji se dovodi tean metal u upljinu kalupa. Ovde je prikazan
donji ulivak, gde se liv uvodi u kalup odozdo; to je tzv. sifonsko livenje. Kod ovog
naina livenja, tean metal potiskuje vazduh u gornji deo kalupne upljine pa se u
tom delu kalupa mora izraditi oduak, tj. otvor za obezvazduavanje (sl. 1.2f i
1.3b). Nasipanje liva moe se izvesti i odozgo kroz ulivni levak smeten u gornjem
delu kalupa (sl. 1.3b). U ovom sluaju liv dospeva direktno u kalupnu upljinu
dejstvom gravitacije, tj. slobodnim padom.
Slika 1.2g Sirov odlivak sa ovrslim livom u ulivnom sistemu i hraniteljima (pojilima)
Poto odlivak ovrsne i ohladi se do odreene temperature (zavisno od vrste

liva) pristupa se njegovom vaenju iz kalupa, pri emu se peani kalup mora
razbiti, dok pri livenju u kokili kalup ostaje neoteen. Zatim se izbija jezgro,
odlivak se isti, odseca ulivni sistem i "izgubljene glave" (ovrsli metal u
10
hraniteljima) i po potrebi odlivak se termiki obrauje ili izlae prirodnom starenju.

Sirov odlivak cevne spojnice, dobijen u peanom kalupu, prikazan je na slici 1.2g.
1.2 MATERIJALI ZA IZRADU KALUPA I JEZGARA

Osnovni materijal za kalupovanje je livaki pesak. To je meavina kvarcnog
peska i vezivnog sredstva - gline sa primesama krenjaka, oksida gvoa i oksida
alkalnih metala (kalcijuma, natrijuma, magnezijuma). Ove materije meaju se u
odreenim odnosima i poto se homogenizuju dodaje se voda. Livaki pesak sastoji
se iz: (1) kvarcnog peska, (2) specijalne gline i (3) vode.
(1) Osobine livakog peska zavise od njegovog mineralokog4 i hemijskog
sastava, kao i raspodele veliine i oblika zrna. Prenik zrna livakog peska treba da
bude vei od 0.02 mm. Kvarcni pesak (SiO2) je najrasprostranjeniji mineral u
prirodi, a pojavljuje se u nekoliko kristalnih oblika i jednoj amorfnoj verziji.
Kristalni oblici su: kremen, tridimit-kristobalit i kvarcno staklo.
Kvarcni pesak se moe upotrebiti za pripremu kalupne meavine veine
livakih metala i legura (SL, CTeL, NL, L, legure obojenih i lakih metala), jer je
ta meavina vatrostalna, tj. postojana pri temperaturama livenja. Svaki kvarcni
pesak sadri veu ili manju koliinu gline kao primese, pa se na osnovu tog
sadraja razlikuju:
ist kvarcni pesak do 2% gline,
siromaan pesak, 2-8% gline,
bogat pesak, 8-15% gline i
vrlo bogat pesak, iznad 15% gline.
(2) Gline za kalupovanje uglavnom se sastoje od kaolina - Al2O32SiO22H2O i
bentonita5 - Al2O34SiO2nH2O (glina sa veoma velikom sposobnou vezivanja).
Glina, dobro izmeana sa 5-12% vode, kvasi sva zrnca peska u vidu filma koji ih
posle suenja povezuje i odrava u vrstoj vezi. Porastom udela gline poveava se
vrstina kalupa, ali opada propustljivost za sabijeni vazduh i gasove koji se stvaraju
pri livenju. Stoga se tei da se sa to manjim sadrajem gline postigne potrebna
vrstina. U tom smislu bentonit je bolji od kaolina, jer moe primiti vie molekula
vode kao konstitucionu vlagu6. Bentonit kao visokoplastina glina ima veu mo
meusobnog povezivanja zrnaca peska nego druge vrste glina. Primenjuje se
uglavnom u livnicama elika kao sintetiko vezivo kalupnih masa. Dodatak 1%
Mineralogija (lat.-gr.) - nauka o mineralima koja prouava njihov postanak, kao i kristalografske i
hemijske osobine.
5
Bentonit je vrsta visokoplastine svetle gline koja je nastala raspadanjem vulkanskog pepela,
nazvana prema mestu Fort Benton, SAD. U Srbiji ga ima u Branima kod Gornjeg Milanovca.
6 Konstituciona (prirodna) vlaga oznaava molekule vode koji ulaze u molekul neke materije (kod
kaolina 2H2O, kod bentonita nH2O).
Livenje
11
bentonita zamenjuje u kalupnoj masi 2-3% obine gline za kalupovanje. Koristi se

kao vezivo ne samo za kalupe, ve i kao dodatak masi za izradu jezgara.
1.2.1 Osnovne osobine masa za izradu kalupa i jezgara

1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
U najvanije osobine kalupnih i jezgrenih masa spadaju:

vrstina (jaina meusobnih veza peanih zrna),
Propustljivost,
Poroznost,
Plastinost,
Prilagodljivost promeni zapremine liva i ovrslog odlivka,
Vatrostalnost i
Trajnost.
1) vrstina se odnosi na mogunost da kalup izdri:

naprezanja i udare za vreme izrade i unutranjeg transporta;
dinamiki pritisak pri ulivanju tenog metala;
hidrostatiki pritisak koji deluje u kalupu za vreme punjenja i u periodu dok
rastop ne ovrsne.
ist kvarcni pesak ima veoma tanak sloj veziva oko svakog zrna, pa u vlanom
stanju nema dovoljno veliku vrstinu i plastinost. Iz tog se razloga od istog
kvarcnog peska ne izrauju kalupi i jezgra, jer bi se pri izlivanju tenog metala
kalupi rasturili. Da bi se poveala vrstina kalupa, livakom pesku se dodaje
prirodno vezivo, npr. glina, bentonit odnosno lepkovi za jezgra.
2) Propustljivost je osobina livakog peska da proputa gasove i vodenu paru
koji se u njemu oslobaaju pri sagorevanju organskih estica kalupne mase za
vreme izlivanja i kontakta sa tenim metalom. Ako je propustljivost kalupa
nedovoljna, ovi gasovi i vodena para ne mogu da iziu kroz pore u kalupnoj masi i
kroz oduke za obezvazduavanje, pa se zadravaju u odlivku stvarajui gasne
mehurove i druge livake greke, ili pak izazvaju osipanje kalupa. Propustljivost
kalupne mase raste ako su zrna peska vea i okruglija i ako sadre manje veziva
kao i kad se pesak pri kalupovanju manje sabija. Uopteno reeno, inioci koji
doprinose porastu vrstine, na propustljivost kalupa deluju suprotno (npr. vea
koliina veziva, daje manju propustljivost, a veu vrstinu i obrnuto, dok krupnija
zrna peska smanjuju vrstinu, ali poveavaju propustljivost.
3) Poroznost predstavlja odnos slobodnih prostora izmeu zrnaca peska i
ukupne zapremine kontrolnog uzorka. Poroznost izraenu u procentima ne treba
brkati sa propustljivou.
4) Plastinost je sposobnost kalupne meavine da se prilagoava obliku modela
pri izradi kalupa, a da se na zidovima kalupa ne pojave pukotine i da ne doe do
oburvavanja peska.
5) Prilagodljivost je sposobnost da kalupna masa, a naroito jezgrena, prate
zapreminsko skupljanje i linearne kontrakcije odlivaka pri hlaenju. Ako kalupna
12
ili jezgrena masa nisu podatne, to sile nastale pri skupljanju metala mogu izazvati
prskanje odlivka zbog prevelikih unutranjih napona ( su > R p 0.2 )7.
6) Vatrostalnost je otpornost kalupne mase na sagorevanje pri visokim
temperaturama rastopljenog metala. Pri nedovoljnoj vatrostalnosti peane mase, a
naroito gline, dolazi do pojave prigaranja na povrini odlivka, te se javlja greka prilepljivanje peska. U cilju spreavanja prigaranja peska, jezgra i unutranji zidovi
kalupa se najee premazuju meavinom grafita, mlevenog koksa, vode i
nevelikom koliinom veziva, ili pak prakastim grafitom, prahom drvenog uglja ili
dekstrinom8 (ako su kalupi izraeni na vlano). Za vreme nalivanja tenog metala u
kalup, premazi dekstrina ili umura u prahu sagorevaju te e novonastali sloj gasa
izolovati odlivak od kalupne mase u prvoj fazi ovrivanja odlivka.
7) Trajnost je sposobnost kalupne mase da neznatno promeni fiziko-hemijske
osobine po zavrenom livenju. Pod uticajem visokih temperatura tenog metala,
osobine kalupne mase mogu se znatno pogorati. Deo zrna moe da napukne i upije
tean metal, a glina da pree u spraeno stanje i izgubi svoje vezivne osobine, to
smanjujuje propustljivost i vezivnost. Ako je trajnost peska dovoljno velika, on se
posle zavrenog livenja i rasturanja kalupa, moe prosejati i pomeati sa sveim
peskom za dalju upotrebu.
1.2.2 Izrada kalupa i jezgara

Odlivak se u sutini dobija ovrivanjem (kristalizacijom) liva u kalupu. U
tom smislu, kalup se moe smatrati za "posudu" od vatrostalnog materijala u koju
se uliva i u kojoj ovrava tean metal.
Kako je ve spomenuto, peani kalup sadri: ulivni sistem, oduke za sabijeni
vazduh i pojila koja sadre rezervu tenog metala za nadoknadu skupljanja liva pri
hlaenju i ovrivanju. Ako bi se koristio kalup bez pojila, skupljanje liva u
perifernim delovima odlivka dovelo bi do pojave otvorenih upljina (lunkera), ili
greke poznate kao nedolivenost. Rezerva tenog metala u pojilima treba da iznosi
5-7% od zapremine odlivka.
S obzirom na to da se peani kalup upotrebljava za izradu samo jednog
odlivka, on se zove jednokratni kalup. Nasuprot tome, metalni kalupi (kokile)
namenjeni su za livenje veeg broja odlivaka, te se zovu trajni.
Peani kalup se sastoji iz tri dela:
1) Kalupne upljine, tj. dela kalupa u koji se naliva tean metal;
2) Zidova kalupa, tj. livakog peska sabijenog izmeu modela i asije;
3) Lica, tj. unutranjih zidova kalupa koji su za odreeno vreme, bili u direktnom
dodiru sa tenim metalom.
Kalupi mogu biti otvoreni (sl. 1.3a) i zatvoreni (sl. 1.3b). Odlivci izraeni u
otvorenom kalupu (u podu livnice) imaju slobodno ovrslu povrinu na gornjoj
7
8
u - unutranji naponi u odlivku; Rp0.2 napon teenja materijala odlivka.

Dekstrin proizvod dobijen rastvaranjem skroba u vodi (hidrolizom).
13
Livenje
strani, dok donji deo odslikava dance kalupa. U zatvorenom kalupu, sav je liv
opkoljen kalupnim materijalom, a gornji deo kalupa sadri ulivak i oduak
(sl. 1.3b).
a)
b)
Slika 1.3 Otvoreni (a) i zatvoreni kalup (b)
1.2.2.1 Izrada peanih kalupa

Postupak izrade peanih kalupa naziva se kalupovanje. Kalupni materijal se
sam po sebi ne moe odupreti delovanju sila pri livenju, pa je neophodno peani
kalup praviti u odgovarajuoj prizmatinoj kutiji (kalupnici). Kalupna upljina se
moe dobiti primenom modela ili pak estarenjem pomou ablona; u svakom
sluaju kalupna upljina mora biti vea od odlivka za veliinu ukupnog skupljanja.
Da bi se model posle kalupovanja, a pre ulivanja tenog metala, mogao izvaditi iz
kalupa, on mora da bude dvodelan. Podeona ravan kalupa projektuje se tako da
postavljanje modela bude to jednostavnije, a vaenje to lake, uz minimalno
prelivanje metala iz oduka. Po pravilu ta se ravan postavlja du najvee ose
simetrije odlivka (videti sliku 1.2f).
Drugi je nain izrade krunih kalupa pomou ablona tj. estarenjem. ablon se
izrauje od daske, koja na jednoj bonoj strani ima urezan profil saglasno kalupnoj
upljini (sl. 1.4, poz. 2). Na ovoj slici prikazan je postupak izrade jednostavnog
odlivka rotacionim ablonom. Na ovaj nain mogu se izraditi kalupi od ilovae9,
dok bi pomou modela to bilo veoma teko.
Gline sa velikim sadrajem gvoa i peska zovu se ilovae (peskovite gline).
14
1- Kruni odlivak, 2- Oblik ablona, 3- Izrada gornjeg dela kalupa,

4- Gornji deo kalupa, 5- Izrada upljine, 6- Sklopljen kalup
Slika 1.4 Izrada kalupa pomou ablona (estarenjem)
Osim ova dva metoda izrade kalupa, koriste se jo: kalupovanje u podu livnice
(sl. 1.3) (za velike odlivke) i kalupovanje na stvarnom modelu10. Redosled
pripreme za livenje posle izrade modela je: punjenje kalupnice peskom i njegovo
sabijanje oko modela, izrada ulivnog sistema i oduaka, vaenje modela, dorada i
suenje kalupa i oteavanje gornje polovine kalupa (da se sprei podizanje usled
sile potiska tenog metala).
U novije vreme sve se vie koristi mainsko kalupovanje; glavne su prednosti u
odnosu na runo kalupovanje to se omoguava velikoserijska proizvodnja,
poveava se produktivnost i to se dobijaju odlivci vee dimenzione tanosti,
odnosno smanjuju se dodaci za mainsku obradu. Za mainsko kalupovanje
uglavnom se upotrebljavaju modelne ploe, tj. metalne ploe sa privrenim
modelima. Modelne ploe se mogu upotrebljavati i za runo kalupovanje s tim to
tada mogu biti izraene od drveta. Na slici 1.5 prikazana je metalna modelna ploa
pripremljena za mainsko kalupovanje. Re je o jednostranoj modelnoj ploi; na
jednoj maini izrauje se donji kalup pomou jedne ploe, a na drugoj maini
gornji kalup pomou druge ploe.
10
Kalupovanje na stvarnom modelu objanjeno je u poglavlju Livenje topljivim modelima.
15
Livenje
Slika 1.5 Jednostrana modelna ploa
Dvostrane modelne ploe imaju ugraene modele sa obe strane (sl. 1.6). Sa
jedne strane ploe nalaze se donji delovi modela, a sa druge strane gornji delovi
modela. Na jednoj te istoj maini kalupuju se, najpre donji delovi modela (sl. 1.6levo), a zatim gornji delovi modela (sl. 1.6-desno). Poto se ova dva dela kalupa
stave jedan preko drugog i meusobno poveu, dobija se gotov kalup (sl. 1.6-dole).
Slika 1.6 Kalupovanje sa dvostranom modelnom ploom
Slika 1.7 Obrtna ploa
U primeni su jo okretne modelne ploe (sl. 1.7) i ploe sa grebenima (sl. 1.8a).
Kod okretne ploe, modeli se nalaze sa jedne strane. To omoguava da se sa
16
jednom ploom izrade kako donja tako i gornja polovina kalupa, ali se pri
njegovom sklapanju vodi rauna da se dobiju dve forme, kod jedne je kalota u
donjem kalupu, a kod druge u gornjem.
a)
b)
Slika 1.8 Grebenasta ploa
Pomou grebenastih ploa izrauju se livaki kalupi za livenje zupastih letvi

ili zupastih venaca, kao i za delove sa tankim spoljanjim rebrima (npr.
siluminskih cilindara motocikla) i svih vazduno hlaenih MSUS11. Model se
utiskuje odozdo u kalup (sl. 1.8a) tako da u njemu, posle vaenja modela, ostaju
kalupne upljine (sl. 1.8b). Ivice grebena dovode do sabijanja i ojaavanja kalupne
mase, to spreava osipanje peska.
Modelne ploe uglavnom su od livenog gvoa ili elinog liva, a modeli su
najee od legura aluminijuma i bakra. Za proizvodnju u maloj seriji, na metalne
ploe mogu se privrstiti drveni modeli ili se pak cela ploa sa modelom pravi od
gipsa i stavlja u metalnu kalupnicu.
1.2.2.2 Suenje kalupa i jezgara
Posle izrade peanih kalupa, a pre nasipanja livom, kalupi i jezgra se
podvrgavaju suenju na povienim temperaturama, s ciljem da se dobije bolja
propustljivost za gasove i povea vrstina kalupa i jezgara. Temperatura suenja
zavisi od vezivnog sredstva korienog za kalupnu i jezgrenu meavinu. Stoga se
preporuuju sledee temperature suenja:
170-220C za jezgra sa organskim vezivima;
do 325C za jezgra sa glinom kao vezivom;
200-250C za kalupe od bogatog peska;
250-400C za kalupe od vrlo bogatog peska (8-15% gline);
400-600C za kalupe od mase12 i ilovae.
Vreme suenja jezgra je u granicama od 1/2 do 50 h, u zavisnosti od veliine
jezgra i sastava kalupne smese:
za mala jezgra, 0.5-2 h;
11
MSUS - motori sa unutranjim sagorevanjem.

U livarstvu pojam masa se odnosi na meavinu krupnozrnastog kvarcnog peska i vie od 20% gline.
Masa je veoma plastina, ali slabo propustljiva za gasove. Upotrebljava se za velike i sloene odlivke.
12
Livenje
17
za jezgra od ilovae, 2-3 h;

za kalupe od bogatog peska, ilovae ili mase, 5-50 h.
Veliki kalupi sue se u podu livnice, a srednji i manji kalupi, kao i jezgra unose
se u suare. One se loe koksom ili kamenim ugljem, a u novije vreme se
uglavnom prelazi na tena (mazut), odnosno gasovita goriva (propan, butan).
Takoe se komore mogu zagrevati i pomou elektrine struje, to omoguava
preciznu kontrolu temperature, odnosno doprinosi da temperatursko polje u pei
bude gotovo ravnomerno.
1.2.2.3 Posebni metodi kalupovanja
Kalupovanje po metodi CO2
Kalup se moe napraviti ne samo od vlanog ve i od suvog kvarcnog peska ali
se kao vezivo mora upotrebiti vodeni rastvor natrijum silikata (vodeno ili
rastvorljivo staklo = Na2SiO3+H2O) koji se dodaje kvarcnom pesku (5-7%). Za
ubrzano ovrivanje suvih kalupa koristi se gas CO2 koji se dovodi iz boce pod
pritiskom od 60-70 bara, a redukcionim ventilom na boci se taj pritisak sniava na
0.2-2 bara (sl. 1.9). Pri produvavanju sa CO2 kalupna masa ovrava za 6-20
sekundi. Stvrdnjavanje kalupne mase zasniva se na hemijskoj reakciji natrijumsilikata i CO2, poto su prethodno peana zrna nakvaena vodenim staklom; pri
tome se obrazuje veoma teljiva silikatna elatinska masa koja meusobno vrsto
povezuje zrnca kvarcnog peska13. Livaki pesak pomean sa vodenim staklom ima
veliku primenu za izradu jezgara, ree kalupa. Mana ove kalupne mase je prevelika
vrstina kalupa to oteava njegovo rasturanje pri vaenju odlivka.
1- Jezgrenik, 2- Kontrolni pribor, 3- Regulator vremena, 4- Svetlosni signal,

5- Crevo za CO2, 6- CO2 boca, 7- Cevni vod
Slika 1.9 Shema stvrdnjavanja jezgra (od vodenog stakla i peska) produvavanog sa CO2
13
Okolna atmosfera takoe sadri CO2 (0.03-0.04%), a u zatvorenoj prostoriji max 0.14% CO2, pa
ojaanje livake mase na bazi vodenog stakla moe nastati i na vazduhu, ali znatno sporije (u toku
vie desetina sati).
18
Za kalupovanje se koriste i cementne mase koje se sastoje iz kvarcnog peska,

cementa 8-12% i 7-10% vode. Kalup ili jezgra ovravaju na vazduhu u toku 2448 h zavisno od veliine kalupa i vrste cementa. Uglavnom se cementna masa
upotrebljava za vee kalupe i jezgra u pojedinanoj i maloserijskoj proizvodnji
debelozidnih odlivaka od livenog gvoa i elinog liva. Ako se cementnoj masi
dodaju soli CaCl2 i MgCl2 u koliini 5-6%, i primeni vrsta cementa koja brzo
ovrava, znatno se skrauje vreme stvrdnjavanja (na 8-10 h), s tim to ve u
prvih 40 min kalup i jezgra otvrdnjavaju u meri da se moe izvaditi model iz
kalupa ili pak jezgro iz jezgrenika. Odlike cementne mase za livenje su:
mala cena cementa kao veziva,
velika otpornost kalupa,
laka priprema mase i
dobra dimenziona tanost odlivaka.
Mana ovih masa je i znatno prilepljivanje cementne mase za model.
1.2.2.4 Trajni kalupi
Za livenje u trajnim kalupima danas se uglavnom upotrebljavaju:
1) Metalni kalupi i
2) Grafitni kalupi.
Vie se koriste metalni kalupi (kokile14) nego grafitni. Poto su pri livenju
radne povrine kokila izloene visokim temperaturama, one se izrauju od
materijala otpornih na visoke temperature, kao i na brze temperaturske i
zapreminske promene liva u procesu livenja. Najvie korien materijal za izradu
kokila je perlitno-feritni sivi liv bez slobodnog cementita. Moe se takoe koristiti i
nodularno liveno gvoe, legure aluminujuma ili bakra (najskuplje). Kokile se
izrauju livenjem ili postupcima mainske obrade. Nain izrade kokile zavisi od
materijala kokile, zahtevane preciznosti dimenzija i broja kokila koje treba
proizvesti.
Kokile se tako konstruiu da se omogui lako vaenje ovrslog i ohlaenog
odlivka. Podeona ravan moe biti vodoravna ili vertikalna. Za spajanje delova
kokile u jednu celinu koriste se razni mehanizmi, kao npr. ekscentrini zatvara,
labudov vrat, palice i tsl. Iako se kokile (sl. 1.10) zatiuju vatrostalnim bojama,
one se, pri dugotrajnom korienju, manje ili vie habaju zavisno od vrste liva i
broja izlivenih predmeta. Radna temperatura kokile je veoma vana kako sa
metalurkog gledita tako i u pogledu veka njene upotrebe. Stvarna radna
temperatura, tj. temperatura predgrevanja iznosi oko 150-250C za kokile od legura
aluminijuma i 200-270C za kokile od sivog liva. Kokilni liv se koristi u serijskoj
proizvodnji odlivaka sa jednostavnom podeonom ravni. Najveu primenu kokilni
liv ima u avio i auto-industriji i pri izradi kuita elektromotora i slinih odlivaka.
14
Kokile (franc.) prizmatini gvozdeni kalupi za livenje.
19
Livenje
Slika 1.10 Metalni kalup (kokila)
Livenje elezarskih valjaka

Livaki kalup za valjke (sl. 1.11) sastoji se iz trodelnog kalupa: peanihdonjeg (1) i gornjeg (3) kao i kokile (2). U kalupu (1) lije se rukavac valjka, a u
kalupu (3) konina spojnica preko koje valjak, u radnim uslovima, dobija pogon.
Pri sporom hlaenju, svojstvenom peanom kalupu, dobija se struktura sivog
livenog gvoa, a u kokili (2) struktura e biti belo liveno gvoe velike tvrdoe
neophodne za radni deo valjka. Kokila se iznutra premazuje grafitom da se sivi liv
ne bi privario za zidove kokile.
1- Donja kalupnica, 2- elina kokila, 3- Gornja kalupnica, 4- Ulivni levak

Slika 1.11 Livenje elezarskih valjaka u kokili (2) i peanim kalupima (1, 3)
20
1.2.2.5 Izrada jezgra u jezgreniku

Kao to je vie puta spomenuto, delovi kalupa koji slue da se u odlivku dobiju
vei otvori nazivaju se jezgra. Ako su ona potpuno opkoljena tenim metalom zovu
se prava jezgra. Kad se iz ohlaenog i ovrslog odlivka izbiju jezgra ostaju otvori
na mestima gde su ona bila postavljena. Za izradu jezgra koristi se kutija zvana
jezgrenik (sl. 1.12) koji je od istog materijala kao i modeli. Jezgrenik se dobija
sklapanjem gornje (2) i donje polovine (3), a za centriranje slue epovi i
odgovarajue rupe u polutkama jezgrenika. Sklopljeni jezgrenik se na krajevima
stee obujmicom (elnom), stavlja na plou u vertikalni poloaj i u njegovu
cilindrinu upljinu se elinom okruglom ipkom sabija livaki pesak (uglavnom
kao smea sa vodenim staklom). Ponekad se jezgra ojaavaju metalnim icama ili
trakama lima da bi izdrala dinamiki pritisak liva i silu potiska u kalupu. Posle
nabijanja peska, skida se obujmica, razdvajaju polutke jezgrenika, jezgro se vadi,
premazuje grafitnom emulzijom i ubacuje u pe za suenje.
1- Cilindrino jezgro, 2- Gornja polovina jezgrenika, 3- Donja polovina jezgrenika,

4- epovi za centriranje, 5- eline ice (armatura jezgra)
Slika 1.12 Jezgrenik za izradu peanog jezgra
1.3 SPECIJALNI METODI LIVENJA

U ove metode se ubrajaju: centrifugalno livenje i precizno livenje (pet metoda).
1.3.1 Centrifugalno livenje

Centrifugalnim livenjem uglavnom se izrauju uplji cilindri i drugi valjkasti
predmeti. Kod ovog naina livenja, tean metal ovrava u obrtnom kalupu.
Zahvaljujui njegovom rotiranju, nemetalni ukljuci i gasovi izdvajaju se na
unutranjoj strani upljeg odlivka, jer je gustina nemetalnih ukljuaka znatno manja
od gustine metala. Zbog dejstva centrifugalne sile dobija se zbijeniji i homogeniji
21
Livenje
liv nego pri gravitacionom livenju.

Prema poloaju ose rotacije razlikuju se dve vrste centrifugalnog livenja:
a) Metod gde kalup rotira oko horizontalne ose (sl. 1.13) i
b) Metod gde kalup rotira oko vertikalne ose (sl. 1.14).
Pri centrifugalnom livenju u horizontalnom poloaju (sl. 1.13), broj obrtaja
kalupa mora da bude toliki da se postigne dovoljan pritisak tenog metala na
unutranji zid kalupa. Uslov za to je da centrifugalna sila (Fc), bude znatno vea od
sile zemljine tee (Fg).
Slika 1.13 Shema centrifugalnog livenja u horizontalnom poloaju
Odnos centrifugalne sile (Fc) prema sili zemljine tee (Fg) zove se koeficijent
gravitacije (k):
2
pn
R 2v 2
v2
R
m
2
F
Rv
R n 2 p 2 R n 2
30
,
k= c = R = R =
= =
g
g
g
900 g
900
mg
Fg
jer je: v =
p n
, gde je: n- broj obrtaja kalupa u min.

30
Kad se uzme R u cm i g= 981 cm/s2 dobija se izraz za minimalni broj obrtaja
kalupa:
n = 30
k
, gde je:
R
R- unutranji poluprenik kalupa u cm i

k- koeficijent gravitacije koji se usvaja prema vrsti kalupa:
k=
15
75- za kalup sa peanom oblogom

80- za metalni kalup
100- za livove sa uskim temperaturskim intervalom ovrivanja15
Interval ovrivanja (kristalizacije) legura predstavlja razliku likvidus (T l) i solidus temperature

(Ts) (T= Tl - Ts).
22
Pri livenju u vertikalnom poloaju (sl. 1.14) unutranja povrina zida odlivka
poprima parabolian oblik. Eksperimentima se dolo do zakljuka da je
najpogodniji broj obrtaja koji ne daje velike razlike u debljini zida pri dnu i vrhu
odlivka. To se postie ako je odnos visine odlivka i njegovog prenika manji od
1:1.5.
Slika 1.14 Shema centrifugalnog livenja u vertikalnom poloaju
1.3.2 Precizno livenje

Ovaj naziv upuuje na to da se ovom metodom mogu postii oblik i traene
dimenzije odlivaka uz minimalnu mainsku obradu odlivka ili ak i bez te obrade.
U ove metode dogovorno se svrstavaju tehnologije kojima se proizvode odlivci
od raznih livakih legura, sa povrinskim kvalitetom Ra 10-20 m i dimenzijskim
odstupanjima reda veliine desetih delova milimetra. U precizno livenje spadaju:
1) Livenje topljivim (izgubljenim) modelima (0.03 do 0.1 mm);
2) Livenje pod pritiskom (0.05 do 0.2 mm);
3) Livenje u gipsanim kalupima (0.13 do 0.25 mm);
4) Livenje u koljkastim kalupima (0.25 do 0.38 mm);
5) Livenje u keramikim kalupima (0.10 do 0.3 mm).
U zagradama su upisana odstupanja dimenzija od nominalnih koja u odlivcima
iz peanih kalupa iznose (1 do 2 mm).
1.3.2.1 Livenje topljivim modelima
Ovaj metod se primenjuje jo od prethrianskih vremena, ali se u toku
proteklih vekova usavravao kako u pogledu tehnike, materijala za kalupovanje,
livakih pribora i opreme tako i metodima laboratorijske kontrole gotovih odlivaka.
U tablici 1.1 shematski je prikazan istorijski razvoj ove tehnologije livenja.
23
Livenje
Tablica 1.1 Shematski prikaz razvoja tehnologije livenja topljivim modelima
Period
Primena tehnologije
Materijal
Pre Hrista, stari i

srednji vek
Umetniki liv, upotrebni i

ukrasni predmeti
Legure: bakra, srebra i zlata
Druga polovina IX
veka
Umetniki odlivci, zubna

protektika
Legure: bakra, srebra i zlata
Poetak XX veka
Odlivci za razne namene
Legure: bakra, srebra, zlata i

gvoa
Period II Svetskog rata
1945-1968
1968-1982
Odlivci za vojne potrebe

Blok tehnologije
Odlivci za civilne i vojne
potrebe
Tehnologija kalupovanja sa
zrnastim materijalima
Odlivci za civilnu i vojnu
tehnologiju u samonoseim
kalupima; rastvorljiva i
keramika jezgra
Legure: gvoa, kobalta i

nikla
Legure: gvoa, kobalta,
nikla, bakra, srebra, zlata i
aluminijuma
Legure: gvoa, kobalta,
nikla, titana, bakra, srebra i
zlata
Livenje topljivim (izgubljenim) modelima sastoji se iz sledeih operacija:

izrade matinog modela (matrice) i modela ulivnog sistema; modeli slue samo
za jednokratnu upotrebu i uglavnom se izrauju od meavine voskova, votanih
supstanci, masnih kiselina ili sintetikih materijala;
povezivanja votanih modela sa modelom ulivnog sistema pomou elektrine
lemilice;
izrada jednodelnog keramikog kalupa;
uklanjanja votanog modela putem topljenja;
zagrevanja kalupa;
nasipanja kalupa rastopljenom livakom legurom;
ienja odlivaka od keramike mase;
odvajanja ulivnog sistema.
Matrice za izradu topljivih modela
Za dobijanje votanih modela potrebno je najpre izraditi matini model koji

mora da bude dvodelan ili viedelan, da bi ovrsli model mogao da se izvadi iz
matrice. Metalna matrica se moe izraditi na dva naina:
Mehanikom obradom (sl. 1.16) i
Livenjem (sl. 1.17).
24
Nain izrade matrice uslovljen je veliinom prozvodne serije buduih preciznih

odlivaka i raspoloivom opremom. Ako se one prave mainskom obradom od
ugljeninih elika ili legure aluminijuma, u matricama se moe odliti 30000 do
120000 votanih modela. Ako se pak, matrica izrauje livenjem legure Sn-Cu-Sb
(poznate kao beli metali ili babiti (Sn + 6% Cu + 11% Sb; Tt= 380C,
Rm= 90 MPa)), onda se moe odliti 5000 do 7000 votanih modela.
Postupci izrade matrica od elika i belog metala
Ove postupke prikazaemo na primeru matrice jednostavnog oblika. Polazi se
od crtea odlivka, a pri izradi matine matrice, tj. negativa odlivka treba uzeti u
obzir i skupljanje votane mase kao i irenje materijala kalupa usled hemijskih
reakcija u toku zagrevanja. Za veinu metala ukupno skupljanje iznosi oko 1.55%.
1) elina matrica
Prema prototipu uzorka (sl. 1.15) moe se mainskom obradom napraviti
elina matrica prikazana na slici 1.16.
Slika 1.15 Stvarni model
Slika 1.16 Dvodelna elina matrica izraena mainskom

obradom
2) Livena matrica
Za izradu livene matrice potreban je model od nikla, napravljen mainskom
obradom saglasno slici 1.15. To je tzv. matini model. Na slici 1.17 prikazan je
postupak livenja matrice poev od postavljanja stvarnog modela u donju kalupnicu
(2). Tu se sabija plastina glina, a gornja kalupnica (3) popunjava se smesom gipsa
i vode. Cilj je da se izmeu matinog modela od nikla i zidova donje i gornje
kalupnice dobije upljina u koju se sipa teni beli metal, tj. da se napravi kalup od
belog metala.
Kad se glina u donjoj kalupnici stvrdne, kalup se prevre, glina razbija i
izbacuje, tako da ostaje upljina u koju se direktno nasipa rastopljeni beli metal
(sl. 1.17b, poz. 4). Poto taj metal ovrsne, kalup se opet prevre, razbija i uklanja
gips, pa se u tu upljinu sipa teni beli metal (sl. 1.17c, poz. 5). Najzad, kad beli
metal potpuno ovrsne, razdvajaju se kalupnice i vadi matini model. Ponovnim
sklapanjem gornje i donje polovine kalupa od belog metala dobija se dvodelna
matrica za izradu votanih modela. Neophodno je probuiti rupu u gornjoj polovini
matrice kroz koju se moe upricati vosak u tenom stanju (sl. 1.18). Dalje se
25
Livenje
livenje (sl. 1.19) izvodi na isti nain bez obzira na to da li je matrica dobijena
mainskom obradom ili livenjem belog metala.
a)
b)
c)
1- Matini model, 2- Plastina glina, 3- Gipsana masa, 4- Donja polovina matrice od belog
metala, 5- Gornja polovina matrice od belog metala
(rafure 4, 5 prikazuju ovrsli beli metal)
Slika 1.17 Izrada livene matrice od belog metala: a) matini model, b, c) ulivanje tenog
belog metala u donju odnosno gornju polovinu kalupa
Slika 1.18. Livena matrica za izradu modela
Tehnoloki postupak livenja izgubljenim votanim modelima

U matricu se sipa rastopljeni vosak, a kad on ovrsne, matrica se otvara i vadi
votani model. Poto se napravi odreen broj modela (u ovom primeru prema slici
1.19c, 6 komada), pristupa se proceduri livenja prikazanoj na slici 1.19.
26
Slika 1.19 Shema preciznog livenja izgubljenim modelima
Na slici 1.19a prikazana je metalna matrica za votane modele, a slika (1.19b)

prikazuje sklop od 6 votanih modela zalemljenih za vertikalni ulivni levak. Slika
1.19c ilustruje viestruko potapanje modela u sud sa koloidnom smeom fino
samlevenog kvarcnog peska i veziva (etil-silikat ili elatinska masa silcijumske
kiseline); posle prekrivanja modelnog grozda koloidnom smeom i ceenja od
njenog vika, prosejavanjem se nanosi keramiki materijal odreene granulacije
(sl. 1.19c-dole); to se ponavlja 4 do 8 puta, s tim to se izmeu pojedinih operacija
obavlja suenje bilo na vazduhu ili u nekom hemijskom sredstvu; dalje sledi
uklanjanje modela iz kalupa, poto se model prethodno istopi (d). Sledea operacija
je zagrevanje kalupa (e) i ulivanje tene livake legure (f). Najzad, pozicije (g, h)
prikazuju ienje odlivka i odvajanje ulivnog sistema. Ovim je ceo ciklus izlivanja
6 odlivaka zavren, a u novom ciklusu sve se ponavlja samo matina matrica (a)
ostaje za daljnu upotrebu.
Livenje
27
1.3.2.2 Livenje pod pritiskom

Metodi livenja pod pritiskom zasnivaju se na punjenju kokile (metalnog
kalupa) tenim metalom uz sadejstvo sile pritiska (sl. 1.20). Ovaj metod se
razlikuje od gravitacionog livenja u kokilama po tome to su svi delovi kalupa
izraeni od visokokvalitetnog elika sa uskim tolerancijama dimenzija. Zato je
izrada kalupa veoma skupa, pa je livenje pod pritiskom ekonomski isplativo samo
za masovnu proizvodnju sitnih delova. Pod pritiskom se liju niskotopljivi
materijali: legure olova, kalaja, cinka, aluminijuma i magnezijuma. Legure gvoa
nisu podesne, jer se zbog brzog hlaenja dobijaju odlivci velike krtosti, a osim
toga, zidovi kalupa brzo korodiraju zbog visoke temperature livenja.
Livake maine su potpuno automatizovane to znai da imaju hidraulini
pogon kako za klip koji potiskuje teni metal u kalup tako i za mehanizam
otvaranja kalupa pri vaenju gotovog odlivka.
1- Nepokretni deo kalupa, 2- Pokretni deo kalupa, 3- Prednje kuite maine, 4- Radni klip,
5- Komora pod pritiskom, 6- Kalupna upljina, 7- Ulivni kanal, 8- Zagrejani cilindrini
rezervoar sa ulivnim kanalom, 9- Tigl lonac
Slika 1.20 Shema maine za livenje pod pritiskom niskotopljivih legura
1.3.2.3 Livenje u gipsanim kalupima

Gips zameen sa vodom moe se upotrebljavati kao masa za kalupovanje, ali
iskljuivo za livenje aluminijumskih odlivaka.
Negativna osobina ove kalupne smee je veoma mala propustljivost zidova
kalupa. Propustljivost kalupa i jezgara moe se poveati na tri naina:
dodavanjem gipsanoj masi materija koje svojim fizikim delovanjem
poveavaju poroznost kalupa;
primenom dodataka za penjenje, koji stvaraju penasti gips znatno vee
propustljivosti;
28
posebnim fiziko-hemijskim tretmanom gipsanih kalupa i jezgara kojim se

dobija makrostruktura dovoljne propustljivosti.
Izrada gipsanih kalupa i jezgara
Osnovna kalupna masa moe biti: gips dobijen suvim postupkom

(CaSO40.5H2O) ili gips dobijen mokrim postupkom tzv. autoklavni16
(CaSO40.5H2O) koji ima bolja svojstva otpornosti kalupa i jezgara. Kao dodaci
mogu se ubaciti cement, azbestni prah, kvarcno brano, bentonit i druge materije.
Nain i vreme meanja kalupne mase igraju vanu ulogu u procesu pripreme
mase. Koriste se mealice sa velikim brojem obrtaja (1800-3000 o/min). U toku
meanja gipsana masa uveliko se peni pa joj zapremina narasta gotovo dvostruko.
Za vreme meanja gipsane mase, pojavljuju se gasni mikromehurovi koji se u
kalupima i jezgrima meusobno spajaju i stvaraju gasne makromehurove.
Vreme ovrivanja gipsane mase u kalupnici iznosi do 40 min i ono se moe
regulisati. Kalupi i jezgra izlau se najpre suenju u uslovima okolne sredine, a
zatim u pei pri temperaturi od 250C, u vremenu zavisnom od mase i oblika
kalupa. Penasti kalupi ili jezgra od gipsa imaju glatku ili blago naboranu povrinu
(oko 0.5 mm) i poroznu unutranjost.
Poto gipsana kalupna masa u toku ovrivanja znatno poveava svoju
zapreminu, pri projektovanju modela i ulivnog sistema to se mora uzeti u obzir. Za
izradu modela preporuuju se materijali otporni na delovanje vode: legure Al,
legure Cu i plastike. Naroito je pogodno izraditi elastine modele od specijalnih
vrsta silikonskih guma.
Primena gipsanih kalupa i modela
Gipsani modeli i kalupi uglavnom se koriste za livenje legura aluminijuma.
Mogue je dobiti odlivke veoma sloenog oblika, dobrog kvaliteta povrina kao i
uskih tolerancija dimenzija. Masa odlivaka moe biti ograniena opremom kojom
raspolau livnice i ekonomskim razlozima.
Nalivanje gipsanih kalupa moe se izvesti gravitaciono, centrifugalnim
postupkom ili pod pritiskom: bilo poveanjem pritiska ubrizgavanja liva u kalup ili
sniavanjem pritiska vazduha u kalupu tj. vakuumskim postupkom. Jezgra od gipsa
se mogu upotrebiti i kod drugih tehnologija livenja, npr. pri livenju u kokilama ili u
peanim kalupima. Na slici 1.21 prikazan je ventilator od legure aluminijuma
izliven u gipsanom kalupu.
16 Autoklav (grki-latinski) zatvoren sud u kojem se sadrina zagreva pod pritiskom veim od
atmosferskog.
Livenje
29
Slika 1.21 Ventilator sa elastinim lopaticama od legura aluminijuma, izliven u penastom

gipsanom kalupu
1.3.2.4 Livenje u koljkastim kalupima (po Croningu)

Izrada koljkastih kalupa (Kroning-ov postupak)
koljkasti kalupi se izrauju od meavine istog suvog kvarcnog peska, uz
dodatak 3-10% vezivnog sredstva - fenol formaldehidne sintetike smole. Kalupna
upljina se dobija primenom metalne modelne ploe. Nain kalupovanja prikazan
je na slici 1.22. Najpre se modelna ploa (2) premazuje vatrostalnim (silikonskim)
uljem (kljua tek pri 400C). Zatim se livaka masa stavlja u posudu (1), a odozgo
na otvor posude privruje zagrejana modelna ploa (2). Potom se posuda okree
za 180, to omoguava da kalupna smea prekrije model i da se ona zagreje, a
smola istopi i meusobno povee zrnca peska. Od vremena zadravanja ploe u
poloaju II zavisi debljina koljke obrazovane na modelnoj ploi (4-10 mm). Kad
koljka dostigne potrebnu debljinu, posuda se vraa u poloaj III, pa se zapeena
masa zadrava na ploi a ostatak pada na dno posude. Najzad se ploa odvaja od
posude i unosi u pe (IV), gde koljka jo ovrava. Poto se proces zavri, ona se
posebnim izbijaem odvaja od modelne ploe (2) (sl. 1.22-5). Od ovako dobijene
gornje i donje koljke sklapa se livaki kalup, s tim to se polukoljke meusobno
lepe ili steu klanfom17. Nalivanjem tenog metala u kalup, sagoreva vezivna
smola te se posle ovrivanja odlivka koljka raspada, a odlivak ostaje ist.
Postupak je pogodan za tankozidne odlivke i odlivke sa rebrima za hlaenje, kao
to su cilindri vazduno hlaenih motora SUS.
17
Klanfa (nemaki) - dvokraka gvozdena ipka za meusobno privrivanje radnih predmeta.
30
1- Rezervoar kalupne smee, 2- Modelna ploa, 3- Gotova polukoljka, 4- Pe za peenje

koljke, 5- Izbijai koljke
Slika 1.22 Postupak izrade koljkastih kalupa
1.3.2.5 Livenje u dvostrukim kalupima (po Shawu)

Ovaj nain livenja zasniva se na primeni koljkastog kalupa i amotnog kalupa;
koljkasti kalup debljine do 10 mm izrauje se od sitnozrnastih keramikih
materijala, a kao vezivo koristi se hidrolizovan18 etil silikat i elatinska masa za
otvrdnjavanje. Nju ine amonijana voda (sirovina za dobijanje NH3 - amonijaka),
niador (NH4Cl) i amonijum karbonat (CNH4Cl)CO3. Spoljanji zid kalupa
izrauje se od usitnjenog amota (veliine zrna 3-5 mm) i vodenog stakla
(Na2OSiO2) u iznosu 7-10% od amotne mase. Vodeno staklo kvasi zrna amota,
koja brzo ovravaju pri uvoenju CO2 dovedenog iz eline boce pod pritiskom
(vidi sl. 1.9). Jezgra se u celini izrauju od keramikih materijala. Recepture za
spravljanje keramikih kalupnih masa zatiene su patentima renomiranih svetskih
proizvoaa, te su stoga te mase veoma skupe. Dvostruki kalupi se koriste zato to
keramika masa ima dobru propustljivost za gasove i dobro odslikava konture
modela, a ovrsla amotna masa daje kalupu dovoljnu vrstinu i vatrostalnost da
izdri termike i hidrauline udare pri direktnom ulivanju tenog metala u kalup.
Sitnozrnasta keramika se dobija mlevenjem vatrostalnih materijala: MgO,
ZrO2SiO2, CaOZrO2, MgOAl2O3, Al2O3, 3Al2O32SiO2 i SiO2. Temperatura
topljenja ovih mineralnih materijala kree se od 1723C (SiO2) do 2800C (MgO).
18
Hidroliza - spontani proces razlaganja neke soli na slobodnu kiselinu i bazu pod uticajem vode.
31
Livenje
Osnovi tehnolokog procesa livenja u kalupima dvostrukih zidova

Iako se ovim metodom mogu da liju gotovo sve livake legure, ipak se iz
ekonomskih razloga ovako izrauju odlivci velike mase (do 3000 kg) od legura sa
visokom temperaturom topljenja. Otvrdnjavanje keramikog kalupa odvija se po
precizno utvrenom vremenskom redosledu. U toku prve faze elatiranja keramika
prvo prelazi u gumasto-elastinu viskoznu masu to omoguava da potpuno
prekrije model; u drugoj fazi, pri arenju, kalupna masa dobija znatnu mehaniku
otpornost i propustljivost. Na slici 1.23 prikazan je redosled operacija pri
kalupovanju i izradi amotnog i potom keramikog kalupa.
1- Uvean model, 2- Stvaran model, 3- Ulivna aa, 4- Kalupnica, 5- amotna masa,

6- Masa Shawa, 7- Ulivak, 8- Oduak
Slika 1.23 Shema procesa izrade kalupa po metodi Shawa
Stvarni modeli za kalupovanje (2) mogu biti izraeni od metala, drveta ili
polimernih materijala. Kvalitet odlivaka zavisi od modela, njegove konstrukcije
32
(materijala i preciznosti izrade). Modele, kao i odrivost njihovih dimenzija

moemo rangirati na sledei nain: mesing, elik, legirani aluminijum, stiren i akril
silikonski kauuk, epoksidne smole, gips, drvo (specijalne vrste farbane lakovima
otpornim na delovanje veziva). Kao dopunu podacima datim na slici 1.23, dalje
navodimo redosled operacija pri kalupovanju po metodi Shaw-a:
najpre se u kalupnici (4) izrauje gipsani deo kalupa, oko uveanog
modela (1);
u gornjem i donjem delu kalupa ugrauju se ulivak (7) i oduak (8), a u
gornjem delu kalupa i ulivna aa (3);
na isti nain izrauje se i donja polovina kalupa (ali bez ae (3));
kad se kalupovanje zavri, kroz smesu (gips+Na2SiO3) proputa se CO2 te se
kalup brzo stvrdnjava, a zatim se uveani model (1) izbacuje, a u prazan
prostor se postavlja stvarni model (2); izmeu njega i gipsanog kalupa ostaje
praznina;
kroz ulivak (7) upricava se keramika smesa u viskoznom stanju, sve do
popunjavanja praznine izmeu amotnog kalupa i stvarnog modela (2);
sledi predgrevanje kalupa i ovrivanje tankozidnog kalupa (6); posle toga se
stvarni model (2) izbacuje iz kalupa;
na kraju se kalup ari pri oko 1000C, uklanja kalupnica i sklapaju donja i
gornja polovina kalupa u gotov kalup; kroz ulivnu au (3) direktno se nasipa
tean liv (ne sifonski kao pri livenju u pesku).
Ulivni sistem za kalupe Shawa projektuje se slino kao i za livenje pojedinih
legura u suenim peanim kalupima, uzimajui pak u obzir:
veu otpornost kalupa na termike i mehanike udare, to omoguava sipanje
tenog metala direktno u kalupnu upljinu (sl. 1.23), umesto sifonskog
ulivanja;
manju propustljivost kalupa, to zahteva paljivo obezvazduavanje i ugradnju
oduaka (sl. 1.23, poz. 8).
Primena metode livenja po Shaw-u
Ovaj nain livenja koristi se za precizno odslikavanje oblika modela, visoki
povrinski kvalitet i mala dimenziona odstupanja odlivka. Dimenziona odstupanja
koja se mogu postii kod odlivaka od elinog liva iznose:
Za dimenzije:
Odstupanje, mm
do 25 mm
0.08
25 do 75 mm
0.13
75 do 200 mm
0.38
200 do 375 mm
0.76
Iznad 375 mm
1.14
Livenje
33
Po Shawu se uglavnom izrauju alati za metalopreraivaku industriju: kokile

od livenog gvoa i elinog liva, kalupi za livenje pod pritiskom, kalupi za
industriju plastinih masa, guma i stakla; uloci kovakih matrica i ekia,
izvlakaa i tsl. Radne povrine alata, obino se samo bruse i poliraju, a podeone
povrine mainski obrauju. Kokile za livenje uglavnom se upotrebljavaju bez
zavrne obrade rezanjem, a uloci kovakih matrica imaju veu trajnost nego alati
izraeni mainskom obradom. Mogu se takoe odlivati mnoge komponente za
hemijsku i prehrambenu industriju, delovi turbina, raketa i vojnog naoruanja.
Zahvaljujui mehanizaciji procesa, proizvode se serije odlivaka za automobilsku
industriju, avijaciju i dr. Takoe se po Shawu izrauju delovi prototipskih ureaja,
vri remont netipinih maina i ureaja, kao i umetnikih odlivaka.
Na slici 1.24 prikazani su odlivci izraeni u kalupima Shawa.
Slika 1.24 Ventilator sa prostorno elastinim lopaticama izliven po metodi Shawa
Livenje umetnikih odlivaka

Juvelirsko livenje je najstarija vetina koja se jo u prethrianskim vremenima
negovala na raznim mestima u Starom Egiptu, u Aziji i Bliskom istoku, kao i na
Amerikom kontinentu (plemena Inka i Acteka).
Livarstvo je, od svih proizvodnih tehnika, najvie povezano sa umetnou.
Izrada modela, kalupa i samo livenje daju umetnicima iroku slobodu pri
oblikovanju metalnih predmeta i ornamentike (ukrasa spoljnje i unutranje
arhitekture) to je povezano sa kulturnim i religijskim nasleem raznih epoha i
naroda. Neke prastare livake tehnike su tokom vremena osavremenjivane, pa su
opstale i do danas za izradu umetnikih predmeta. Na primer, jedan od najstarijih
postupaka livenja izgubljenim modelima, bio je osnova za razvoj industrijskog
metoda livenja topljivim modelima.
Pri pripremi za izradu umetnikih odlivaka treba uzeti u obzir sledee inioce:
birati sitnozrnaste kalupne materijale, naroito za primodelsku masu, da bi se
omoguilo verno kopiranje modela;
34
izabrati legure koje imaju dobre livake osobine, a da nisu sklone ka pojavi
livakih greaka na povrini odlivka;
treba uzeti u obzir i zavrnu hemijsku obradu ili galvansku zatitu, ako su one
neophodne;
usvojiti postupke ienja koji ne naruavaju povrinsku pokoricu i zadravaju
visok povrinski kvalitet odlivaka.
Najee se umetniki odlivci izrauju unikatno ili u veoma malim serijama.
Vee serije dolaze u obzir pri izradi medalja, ukrasnih elemenata i komercijalne
biuterije. esto umetniki odlivci sadre inkrustaciju (umetke) od drveta, stakla,
mramora, bronze, zlata, srebra. Suvenire, kipove i sline predmete treba izlivati
tako da se smanji utroak liva time to se koriste jezgra, umesto naknadnog buenja
rupa.
1.4 LIVAKE OSOBINE METALA

Izrada livenih predmeta moe da bude ekonomina, a odlivci zadovoljavajueg
kvaliteta samo ako se koriste legure koje imaju termofizike osobine pogodne za
livenje. Skup tih osobina izraava se pojmom livkost. Re je o sloenoj tehnolokoj
osobini, budui da ona ne zavisi samo od vrste liva, ve i od livakog kalupa. U
livake osobine samog liva spadaju: topljivost, teljivost, rastvorljivost gasova u
tenom metalu, segregacija nekih sastojaka, promena zapremine pri zagrevanju i
hlaenju i druge osobine koje utiu na ponaanje metala pri topljenju, samom
nalivanju19 i ovrivanju (kristalizaciji).
1.4.1 Topljivost
Topljivost je sposobnost metalnih legura da pri zagrevanju mirno preu iz
vrstog stanja u teno i da pri tome obrazuju homogen rastop. Poeljno je da legure
menjaju agregatno stanje bez preteranog prtanja i stvaranja gasnih mehurova uz
neveliku promenu poetnog hemijskog sastava i istoe. Topljivost se, kad je re o
legurama, najee procenjuje prema temperaturi topljenja, temperaturskom
19
Da bi se shvatile pojave koje prate ulivanje tenog metala u kalupnu upljinu i delovanje sile
potiska na jezgra, treba se podsetiti osnova hidrostatike:
Principa spojenih sudova, kao i
Paskalovog i Arhimedovog zakona.

Princip spojenih sudova: kad se sudovi spoje tako da tenost moe da prelazi iz jednog suda u
drugi, ona e u svim sudovima dostii istu visinu, bez obzira na veliinu, oblik i poloaj sudova.
Izuzetak od pravila da jednakim pritiscima odgovaraju iste visine nivoa tenosti je sud u obliku uske
cevice - kapilare.
Paskalov zakon (Blez Paskal, 1623-1662) iskazuje da se pritisak u tenostima prenosi na dno i
zidove posude, na sve strane podjednako usled velike pokretljivosti estica. Pritisak u nekoj dubini
iznosi p = rgh , gde je - gustina tenosti, g- gravitaciono ubrzanje i h- dubina.
Arhimedov zakon izreen 218 - 212. godine pre Hrista, glasi: vrsto telo potopljeno u tenost
izloeno je dejstvu sile potiska koja je brojno jednaka teini istisnute tenosti.
35
Livenje
intervalu ovrivanja i koliini toplote potrebne za topljenje. Uvek se razmatra

ponaanje rastopa koje se odnosi na apsorpciju gasova, oksidaciju, pojavu
nemetalnih ukljuaka, na uzajamno delovanje pojedinih sastojaka legure, na
njihovu reakciju sa zidovima pei pri visokim i povienim temperaturama, kao i na
isparavanje i segregaciju tj. lokalnu promenu hemijskog sastava legure. Prema
temperaturi topljenja i livenja, razlikuju se: (1) metali i legure sa visokom
temperaturom topljenja (legure titana, gvoa i nikla), (2) metali i legure sa
srednjom temperaturom topljenja (legure bakra) i (3) metali i legure sa niskom
temperaturom topljenja (legure aluminijuma, magnezijuma, cinka, olova i kalaja).
Uopteno govorei vai pravilo da, u odreenom binarnom sistemu, najbolju
livkost imaju legure bliske eutektikom sastavu, a to su u najee korienim
binarnim sistemima (Fe-C, Cu-Sn, Al-Si), legure sa najniom temperaturom
topljenja (Tt), specifinom toplotom (cp) i latentnom toplotom topljenja (r). Legure
bliske eutektici imaju najbolju livkost, ne samo to se odlikuju najniom Tt, cp i r,
ve i malom razlikom izmeu likvidus i solidus temperature.
1.4.2 Teljivost i livkost
Teljivost () rastopljenih metala i legura definie se kao reciprona vrednost
dinamike viskoznosti20, tj. otpora, odnosno unutranjeg trenja, koje se javlja pri
relativnom kretanju jednog sloja tenosti u odnosu na drugi ( j = 1 h ).
Iz tablice 1.2 se vidi da dinamika viskoznost () nekih tenih metala, ima na
dovoljno visokoj temperaturi, relativno nisku vrednost; pri tom se teljivost
rastopljenih metala moe rangirati uporeujui ih sa viskozitetom vode. Prema
ovom merilu, najveu teljivost ima kalaj, a zatim sivi liv i dr.
Tablica 1.2 Viskoznost nekih rastopljenih metala i H2O
Temperatura, C
Dinamika viskoznost
(), kg/ms (Pas)
isto gvoe
1600
0.0040
Ugljenini elik
1555
0.0026
Sivi liv
1250
0.0021
Bakar
1200
0.0032
Aluminijum
800
0.0027
Cink
500
0.0037
Kalaj
300
0.0017
Voda
20
0.0010
Materijal
20
Re viskozitet vodi poreklo od latinske rei viscum, koja znai lepak. Viskoznije tenosti daju vei
otpor pri kretanju (ulje, med, glicerin su viskozniji daju vei otpor pri kretanju nego voda, alkohol,
benzin). Viskoznost tenosti sa porastom temperature opada.
36
Teljivost metala i legura raste sa temperaturom pregrevanja liva, tj. zagrevanja

legure iznad likvidus temperature, a pri temperaturi izmeu likvidusa i solidusa
teljivost naglo opada. Procenjuje se da teenje liva prestaje kada se izmeu
likvidusa i solidusa pojavi oko 20-25% kristala vrste faze. Za livaku praksu je
pre svega znaajna teljivost izmerena pri temperaturi livenja, tj. 100-160C iznad
likvidusa. Livkost takoe utie na sposobnost liva (rastopljenog metala) da popuni
najudaljenije delove livakog kalupa. Standardizovana proba livkosti razliitih
livakih legura izvodi se u spiralnom kalupu, a merilo livkosti je duina izlivene
spirale do trenutka kad prestane dalje teenje. Praktino se liv slobodnim padom
nasipa u au spiralnog kalupa i meri kolika je duina spirale (sl. 1.25 i 1.26).
Teenje metala usporava se zbog unutranjeg trenja (viskoznost), otpora zidova
kalupa, kao i otpora vazduha i naroito pada temperature liva u toku livenja. Kad
ovi otpori nadmae hidrostatiki pritisak rastopa u ulivnom levku, onda teenje
prestaje.
h- poetna visina liva iznad spirale

Slika 1.25 Spiralni kalup za kontrolu maksimalne livkosti legura
1- Levak, 2- Cediljka, 3- Ulivak, 4- Spirala, 5- Bradavice za usporavanje liva

Slika 1.26 Shema spiralnog kalupa za ispitivanje livkosti
37
Livenje
Na livkost, kao tehnoloku osobinu tenih metala, utiu:

a) Gustina liva, specifina toplota i latentna toplota ovrivanja, jer sve
navedeno zavisi od temperaturskog opsega u kome liv ostaje u tenom stanju;
b) Hemijski sastav legure odreuje temperaturski opseg kristalizacije. Najbolju
livkost imaju eutektike legure i legure bliske njima (donja sl. 1.27);
c) Legure sa irim opsegom ovrivanja imaju raviju livkost jer se prvi kristali
u obliku dendrita pojavljuju pri vioj temperaturi. Grafiki prikaz uticaja
sastava legure Al-Si na livkost dat je na slici 1.27. Hemijski elementi sadrani
u nekim legurama mogu da poveaju livkost tako to sniavaju likvidus
temperaturu, kao npr. fosfor (P) u sivom livenom gvou (P- odlae poetak
kristalizacije rastopa).
Tl, Ts - likvidus i solidus temperature

Slika 1.27 Livkost legura Al-Si u zavisnosti od intervala DT = Tl - Ts , odnosno % Si u
siluminu
d) Viskoznost utie na livkost, naroito pri laminarnom strujanju rastopa. Pri

dovoljno visokoj temperaturi pregrevanja liva, uticaj viskoznosti prekrivaju
drugi faktori;
e) Povrinski napon liva utie na livkost samo kod tankozidnih odlivaka;
f) Oksidni filmovi i neistoe liva zasiene gasovima, pogoravaju livkost;
g) Temperatura livenja ima veliki uticaj na livkost budui da utie na vreme za
koje metal ostaje u tenom stanju (za dati kalup i leguru). Livkost se moe
38
poboljati ako se povea temperatura livenja. Uobiajeno ona iznosi 60-100C

iznad likvidus temperature date legure;
h) Brzina strujanja rastopljenog metala takoe utie na duinu spirale tj. na
livkost. Ona se moe poveati ako se projektuje vea visina vertikalnog
ulivnog levka ili pak ako na tean metal deluju spoljanje sile, kao npr. pri
livenju pod pritiskom i centrifugalnom livenju;
i) Sam kalup utie na livkost svojim fizikim i hemijskim osobinama, hrapavou
unutranjih zidova koji su u dodiru sa tenim metalom kao i brzinom
odvoenja toplote iz rastopa. Brzina hlaenja odlivka najvie zavisi od
koeficijenta akumulacije toplote kalupa (bk):
bk = ck r k l k ,
gde je:
ck- specifina toplota materijala kalupa,
k- specifina masa (gustina) materijala kalupa i
k- termika provodnost materijala kalupa.
Kalup sa malom vrednou bk (npr. pesak-glina) odlikuje se sporim hlaenjem
tenog metala, te se stoga odlae kristalizacija i dobija bolja livkost nego npr. u
kokili (vee bk). Na teljivost povoljno utie predgrevanje kalupa pre livenja kao i
njegovo obezvazduenje (smanjuje se bk).
1.4.3 Zapreminske promene rastopa i odlivka pri hlaenju
Promene zapremine rastopa u kalupu u zavisnosti od vremena kad te promene
nastaju mogu se razloiti na:
a) Zapreminsko skupljanje pri hlaenju tene faze;
b) Promenu zapremine pri ovrivanju (kristalizaciji);
c) Skupljanje ovrslog odlivka pri daljem hlaenju do sobne temperature;
d) Promenu zapremine pri faznim transformacijama polimorfnih metala i legura u
vrstom stanju (kod legura Fe-C).
Skupljanje metala pri hlaenju u tenom stanju odreeno je fizikim zakonima
koji definiu smanjenje zapremine tenosti sa padom temperature. To skupljanje, u
opsegu od temperature livenja (Tliv) do likvidus temperature (Tl), dato je izrazom:
e vl =
Vliv - Vl
= a vl ( Tliv - Tl ) ,
Vl
gde je:
vl- specifino zapreminsko skupljanje tene faze,
Vliv- zapremina rastopa pri temperaturi livenja i
Vl- zapremina rastopa pri likvidus temperaturi.
U idealnom sluaju ravnomernog hlaenja, kad se tean metal u svakoj taki
odlivka hladi istom brzinom, nastaje uniformno skupljanje celokupne tene faze,
39
Livenje
to se odraava padom nivoa te faze u kalupu. Kod veine metala e vl 10 -4 , to

znai da se zapremina rastopa pri padu temperature za 150C grubo reeno
smanjuje za 1.5%. Od ovog pravila odstupa bakar koji se pri hlaenju iz tenog
stanja iri.
Skupljanje rastopa pri prelasku tene u vrstu fazu moe da dovede do pojave
upljina u odlivku, tzv. lunkera. Oni nastaju kad nema dovoljno rezervnog liva u
hraniteljima da se popuni cela kalupna upljina. Pri formiranju kristalnih reetki
izmeu likvidusa i solidusa pojavljuju se vakancije (praznine) koje u uslovima
brzog hlaenja mogu ostati nepopunjene atomima komponenata legure. One legure
koje pri kristalizaciji izluuju novu fazu male specifine mase mogu se pri
kristalizaciji iriti. To tzv. irenje pri ovrivanju nastaje pri kristalizaciji sivog i
nodularnog liva, jer se izluuje grafit gustine r gr = 2.23 g / cm3 koja je nekoliko
puta manja od gustine austenitne metalne osnove ( r austenita = 8.08 g / cm3 ).
Relativna promena zapremine pri ovrivanju (kristalizaciji) legura data je
izrazom:
e VK =
DV
,
V
gde je: V- promena zapremine legure pri ovrivanju (skupljanje-irenje). Sa

izuzetkom istih metala i eutektikih legura, kristalizacija legura se uvek odvija u
odreenom temperaturskom intervalu; dalje skupljanje pri hlaenju vrste faze do
sobne temperature razmatra se u taki 1.44.
1.4.4 Skupljanje u vrstom stanju i zapreminske promene pri faznim
transformacijama
Promena zapremine pri daljem hlaenju ovrslog odlivka, posledica je
njegovog hlaenja ispod solidus temperature; skupljanje je srazmerno koeficijentu
termike dilatacije i temperaturskoj razlici Ts-T0, tj. solidusne i okolne temperature.
U tom intervalu, kod nekih metala nastaju i fazne promene. Relativno zapreminsko
skupljanje odlivka pri hlaenju do sobne temperature, (vs) dato je izrazom:
e VS =
Vs - V0
V0
= a VS (TS - T0 ) e Vf ,
gde je:
Vs- zapremina odlivka pri solidus temperaturi,
V0- zapremina odlivka pri okolnoj (sobnoj) temperaturi,
vs- koeficijent zapreminskog skupljanja vrste faze (srednja vrednost u opsegu
(Ts-T0)),
Ts- solidus temperatura,
T0- temperatura okoline i
40
vf- relativna promena zapremine pri faznim promenama (+ skupljanje,

- irenje).
Promene zapremine pri faznim transformacijama nastaju kod legura gvoa:
Fe-C, Fe-Fe3C. Na primer, pri promeni austenita u ferit ( g a ) zapremina raste
za 1.24%. Raspadom austenita sa 0.77% C nastaje perlit, to je praeno
poveanjem zapremine za 0.83%, dok se pri obrazovanju martenzita iz austenita
(pri brzini hlaenja veoj od kritine) zapremina poveava za 2.68%.
Skupljanje koje u vrstom stanju dovodi do promene dimenzija odlivka, dato je
izrazom za linearno skupljanje ls u temperaturskom intervalu (Ts-T0):
e ls =
e
l s - l0
= a ls ( Ts - T0 ) e l f = vs ,
3
l0
gde su:
ls- dimenzije odlivka pri solidus temperaturi,
l0- dimenzije odlivka pri sobnoj temperaturi,
ls- koeficijent linearnog skupljanja vrste faze (srednja vrednost u
temperaturskom opsegu (Ts-T0)) i
lf- relativna promena dimenzija pri faznim transformacijama.
Prethodni izraz vai u punoj meri samo za slobodno skupljanje, tj. uz
pretpostavku da je kontrakcija slobodna ako se ne ometa ni mehaniki (otporom
kalupa i jezgra) niti termiki (razliitim skupljanjem pojedinih delova odlivka neravnomernim skupljanjem).
Pri hlaenju odlivaka u uslovima neravnomernog temperaturskog polja, nastae
lokalne zapreminske promene razliite veliine, a ponekad i znaka. Krajnja
promena oblika i dimenzija odlivka i pojava greaka nastaje zbog razliitih
zapreminskih promena u pojedinim delovima odlivka ili pak neravnotenog dejstva
spoljnih sila (gravitacije, otpora kalupa i jezgra i tsl.).
Razlika izmeu slobodnog i neslobodnog skupljanja odlivka prouzrokuje
njegovo deformisanje. Ono moe biti vidljivo (krivljenje) ili skriveno
(nemogunost da se ostvare oekivane dimenzije odlivka). Linearno skupljanje ima
praktian znaaj za odreivanje neophodnih dodatka za skupljanje pri izradi
modela.
Ulegnua usled skupljanja (lunkeri)
Lunkeri su upljine bilo na spoljnim povrinama ili unutar ovrslog odlivka, a
nastaju zbog nedostatka tenog metala da se ispune udaljeni delovi kalupa, jer liv u
periferne delove odlivka dospeva na samom kraju procesa livenja. Pravilnim
oblikovanjem kalupa i drugim tehnolokim merama, mogu se udaljeni delovi koji
se poslednji kristaliu lokalizovati u blizini pojila tj. rezervoara tenog metala.
Livenje
41
Koeficijent relativnog smanjenja zapremine (VK) pri skupljanju L, SL i NL

Vrednost VK za elik, menja se u zavisnosti od sadraja ugljenika (% C), prema
izrazu:
eVK = 2.0 + 3 (% C ) .
Za siva livena gvoa (SL i NL): e Vl + e VK = 9.8 - 2.8 % C . Pri visokom

sadraju ugljenika ne nastaje skupljanje ve irenje livenog gvoa. Upravo za
C= 3.5%, kod livenog gvoa, skupljanje i irenje se izjednaavaju (SL obino
sadri: 2.8-3.5% C), a NL (3.0-3.6% C), to znai da e kod odlivaka od
nodularnog liva, sa maksimalnim sadrajem "C", pri hlaenju od solidus do sobne
temperature (od Ts do T0) nastati irenje, a ne skupljanje.
Unutranji naponi u odlivcima
Unutranji naponi u odlivcima uglavnom nastaju zbog neravnomerne promene
zapremine u pojedinim delovima odlivka usled hlaenja razliitim brzinama. Na
pojedinim mestima u odlivku unutranji naponi mogu nastati i pri neslobodnom
skupljanju zbog razliitih otpora nekih delova kalupa ili jezgra. Donja ema
prikazuje razliite vrste napona koji se mogu pojaviti u odlivcima.
Spoljanji naponi nastaju u toku hlaenja odlivka od sila otpora kalupa i jezgra,
koje spreavaju dilataciju, te odlivak ostaje pritisnut, odnosno izloen
termomehanikim naponima - z. Ovi su naponi, po pravilu zateui, jer je odlivak
spreen da se slobodno iri, slino pritisnutoj opruzi koja tei da se rastereti. Kod
odlivaka, prelazni unutranji naponi deluju samo dotle dok postoje otpori protiv
slobodnog irenja (dilatacije). Na slici 1.28 prikazan je popreni presek upljeg
odlivka (kutijast nosa) ije slobodno skupljanje ka sreditu kutije spreava otpor
jezgra.
42
Slika 1.28 Ometeno skupljanje odlivka
Veliina unutranjih napona se moe odrediti na osnovu idealnog skupljanja l,

koje bi u uslovima slobodne kontrakcije nastalo pri padu temperature za T:
Dl = l a DT . U oblasti visokih temperatura gotovo da nema relaksacije napona.
Kad pri hlaenju odlivak dospe od visokih u oblast povienih temperatura
(za elik T < 650C), poinje da vai Hukov zakon pa nastaje relaksacija napona
prema izrazu s s = a E DT , te se deo unutranjih napona ponitava elastinim
deformacijama.
Unutranji naponi nastaju i zato to se pojedini delovi odlivka neravnomerno
skupljaju (za razliite veliine l). Rezultanta svih unutranjih napona u svakom
trenutku bie jednaka nuli ako odlivak za sve vreme ostaje u ravnotei.
Termiki (dilatacioni) unutranji naponi (T) javljaju se zbog razliitih brzina
hlaenja pojedinih delova odlivka. Otuda proizlaze razlike u irenju pojedinih
delova odlivka, jer se oni ne mogu skupljati shodno zakonima fizike. Krajnji
rezultat bie termiki naponi pritiska u tankim delovima odlivka, odnosno zateui
naponi u debelim delovima.
Unutranji strukturni naponi u odlivcima (f - fazni, transformacioni)
Javljaju se pri faznim transformacijama legura Fe-C, jer novonastale strukturne
komponente imaju razliitu specifinu zapreminu u odnosu na prvobitnu i okolnu.
Kad god se strukturne transformacije ne odvijaju istovremeno u svim delovima
odlivka pojavie se unutranji naponi. Tipian primer je delimina transformacija
austenita u martenzit u delovima odlivka koji se hlade brzinom veom od kritine to dovodi do lokalnog poveanja specifine zapremine za 2.68%. Poto se
martenzitna transformacija odvija pri temperaturi ispod 300C, to znai u elastinoj
oblasti, rezultat e biti pojava unutranjih napona. Raspad austenita u
proeutektoidne faze ( a ili Fe 3 C ) odvija se na vioj temperaturi i uz manji porast
zapremine, pa nastaje plastino deformisanje.
Rezultujui livaki naponi () predstavljaju zbir napona skupljanja - s,
termikih - T i strukturnih - str:
s = s s + s T + s str .
Livenje
43
Odreivanje ukupnih unutranjih napona superponiranjem gornjih

komponenata napona dosta je nepouzdano. Iz iskustva je poznato da je kod debelih
preseka najvea opasnost od prslina dok se kod tankih preseka naponi skupljanja i
termiki naponi ponitavaju, pa je pojava prslina rea, ali su deformacije ee.
Krivljenje (savijanje) odlivaka
Ako se unutranji naponi poklapaju sa osama simetrije odlivka, oni se
zadravaju u odlivcima kao zaostali i nikad se ne ispoljavaju osim ako doe do
njihovog superponiranja (sabiranja) sa radnim naponima. Kad su zaostali naponi
asimetrini nastae deformisanje odlivka - krivljenje. Kao primer, uzima se odlivak
u obliku T- profila koji ima tanko rebro (2) i debeo pojas (1) (sl. 1.29). Na visokim
temperaturama pri ovrivanju, poetne razlike u skupljanju izravnjavaju se
plastinim deformisanjem.
Slika 1.29 Pojava deformacija pri skupljanju odlivka (T-profila nejednake debljine rebra i
pojasa)
Vidljive deformacije nastaju od trenutka kad temperatura celog nosaa padne

ispod Tkr koja odvaja plastine od elastinih deformacija (za ugljenine elike
44
Tkruglj . = 650o C ). Deformisanje poinje u trenutku kad u oblast elastinih

deformacija ulazi deblji pojas, te se njegovo skupljanje ubrzava. Razlika poprenog
skraivanja debelog pojasa i tankog rebra Dl1 - Dl2 , posle kritinog trenutka,
dovodi do pojave napona koji savijaju T-profil livenog nosaa.
Da bi se spreilo savijanje livenih nosaa potrebno je pri kontinualnom
livenju21 izraivati simetrine profilne nosae iste debljine, ime se postie
ravnomerno hlaenje istom brzinom u svim takama.
Prsline i pukotine
Greke celovitosti odlivka u koje spadaju prsline i pukotine, pojavljuju se, po
pravilu, u odreenim temperaturskim intervalima pri ovrivanju i daljem
hlaenju odlivka.
Kristalizacione prsline upravo nastaju u temperaturskom intervalu ovrivanja
u periodu kad prvobitno obrazovani kristali dalje rastu na raun preostalog rastopa.
Poto pri tome na nepotpuno formirane kristalne reetke, deluju i zateui naponi,
dolazi do dekohezije (razaranja) tek nastalih kristalnih reetki, jer se tena faza ne
moe odupreti dejstvu zateuih napona (izmeu likvidus i solidus temperature,
legura je u dvofaznom stanju: vrstom i tenom). Kad se odlivak ohladi ispod
solidus temperature, tena faza prelazi u vrsto stanje, te se materijal moe odupreti
i silama zatezanja. Zato se pri daljem hlaenju ne stvaraju nove prsline, ali ve
nastale se mogu dalje iriti. Temperaturski interval izmeu likvidusa i solidusa, u
kome nastaju ove tzv. vrue prsline, prikazan je rafiranom povrinom na slici
1.30a.
Druga temperaturska oblast u kojoj mogu nastati pukotine jeste oblast niih
temperatura pri kojima kod veine metala opada plastinost i ilavost. S obzirom
na to da ove greke celovitosti nastaju pri temperaturi ispod 300C zovu se hladne
prsline (pukotine). One se nee javiti kod materijala dobre plastinosti, jer
unutranji naponi podleu relaksaciji (ponitavaju se lokalnim prelaskom elastinih
deformacija u plastine). Naime, naponi zatezanja dati su Hukovim zakonom
s = E e el ; kod materijala visoke plastinosti, elastine deformacije prelaze u
plastine ( e el e pl ), pa nastaje relaksacija. Na tom principu zasniva se i arenje
za poputanje napona; jer pri arenju takoe nastaje promena e el e pl ime se
umanjuju ili eliminiu unutranji naponi.
21
Kontinualno livenje elika se izvodi u elezarama tako to se liv dovodi direktno iz elektropei do
maine za livenje, gde se uliva u livako korito, a odatle se kontinualno isputa u kalup ije su konture
saglasne poprenom preseku izlaznog proizvoda. Ovim postupkom izrauju se profili, profilne cevi i
slini proizvodi.
45
Livenje
Slika 1.30 Efektivni temperaturski interval pojave i rasta toplih prslina (a) i shematski
prikaz toplih prslina u odlivku (b)
Razlika izmeu vruih i hladnih prslina je u sledeem: solidusne (vrue)

prsline se obrazuju na mestima najmanje vrstine tj. na granicama metalnih zrna,
naglih promena preseka (sl. 1.30b); njihov tok je interkristalni (sl. 1.31b), a
povrine preloma su oksidisane. Hladne prsline su transkristalne, to znai da se
prostiru kako preko metalnih zrna (kao i izmeu njih, sl. 1.31a). Jednosmerni
zateui naponi stvaraju prsline upravne na pravac delovanja napona (sl. 1.31a).
Kad je u pitanju dejstvo napona zatezanja u dva upravna pravca (x i y), prsline e
opet biti meukristalne ali razgranate i krivolinijskog oblika (sl. 1.31b).
a)
b)
Slika 1.31 Oblik prslina pri jednoosnom i dvoosnom zatezanju
Sklonost metala i legura ka pojavi prslina je vea kod materijala koji imaju vii
napon teenja (Rp0.2), modul elastinosti (E) i koeficijent termikog irenja ().
Prsline se ee javljaju pri livenju u kalupima niskog koeficijenta akumulacije
toplote (bk). Stoga se za glavne livake metale i legure, daju njihove termofizike
konstante E, i koeficijent akumulacije toplote (bk, tab. 1.3).
46
Tablica 1.3 Neke termofizike konstante livakih legura
Materijal
elik
SL
Bakar22
Aluminijum
Magnezijum
Temperaturski
interval
kristalizacije
(Tl-Ts), C
Koeficijent
termikog
irenja,
10-6, K-1
20-100
11.5-12.5
20-600
12.0-14.5
20-100
8.0-9.0
20-600
12.0-14.0
20-100
16.6
20-100
23.7
20-500
27.7
20-100
26.1
20-500
29.9
Koeficijent bk,
m-2s1/2K-1
Modul
elastinosti,
E, MPa
12000-15000
210103
13000-15000
(60-140)103
36000
127103
23000
(66-68)103
18000
(42-45)103
Najveu otpornost na prsline imaju elici sa sadrajem ugljenika od 0.17 do

0.20% (legure oko peritektike take u dijagramu Fe-Fe3C), jer imaju dobra
svojstva plastinosti. Sklonost ka vruim prslinama raste kod elika sa veim
sadrajem sumpornih kao i silikatnih primesa po granicama metalnih zrna, tj. kod
elika sa visokim % C, Si i S.
Grafitna livena gvoa (SL i NL) se pri kristalizaciji ire, pa se ne moe
govoriti o prslinama pri livenju u slinom opsegu temperatura kao kod elika.
Pukotine se mogu pojaviti pri hlaenju u elastinoj oblasti (ispod 650C kod
srednjeugljeninih elika). Nastaju ako unutranji naponi nadmae jainu na
kidanje (nema rezerve plastinosti, Rm-Rp0.2). Kod niskougljeninih elika, pojava
napona veih od napona teenja dovee do trajnih deformacija bez pojave
pukotina.
Kod gotovih odlivaka proizvedenih sa zaostalim unutranjim naponima,
pukotine mogu nastati i posle hlaenja do okolne temperature, ako se odlivci izloe
relativno malim aktivnim silama ili ako se poremeti ravnoteno stanje napona. To
se moe dogoditi pri nepaljivom utovaru i transportu odlivaka ili mainskoj obradi
radnih povrina odlivaka (npr. livenog bloka motora sa unutranjim sagorevanjem).
U ovom sluaju dolazi do poremeaja uspostavljenog metastabilnog ravnotenog
stanja koje se lako naruava delovanjem aktivnih sila ili mainskom obradom.
22
ist Cu nema pravolinijski deo dijagrama zatezanja s - e , te E const (ve je uvek E = f (e) ).
47
Livenje
1.5 METALI I LEGURE ZA LIVENJE

Ovde se daje samo kratak pregled livakih legura i njihova priprema za livenje,
kao i vrsta pei za topljenje i modifikaciju liva. Metalni materijali za livenje obino
se razvrstavaju na legure gvoa i legure neeleznih metala:
1. Legure gvoa za livenje (sivi liv, nodularni liv, temper liv i elini liv);
2. Legure aluminijuma (silumin i druge);
3. Legure bakra (bronza, mesing);
4. Legure magnezijuma;
5. Legure titana;
6. Legure drugih metala (Zn, Pb, Ni-Cr, Sn i ostalih metala).
1.5.1 Livake legure gvoa (LG- liveno gvoe, L- elini liv)

Grupa legura poznatih pod nazivom livena gvoa u stvari su trojne legure
Fe-C-Si, koje pri prelasku iz tenog u vrsto stanje prolaze kroz eutektiku
transformaciju stvarajui tzv. grafitnu eutektiku koja se sastoji iz austenita
o
C
(graninog vrstog rastvora C u Fe od 2.11%) i grafita ( L 1143
g + grafit )23;
ukupno u grafitnoj eutektici ima 4.26% C. Livena gvoa sadre 2-4% C,
0.5-3% Si, kao i Mn, P i S (ostalo Fe).
Razlikuju se sledee vrste livenih gvoa: grafitna - sivi liv (SL), temper liv
(CTeL), nodularni liv (NL), kompaktni (vermikularni) liv (VL) i belo liveno
gvoe (BLG). Sivo, temperovano, nodularno i vermikularno liveno gvoe u
strukturi sadre slobodan ugljenik u vidu grafita, te se svrstavaju u grafitna livena
gvoa, dok belo liveno gvoe sadri ugljenik u obliku cementita (Fe3C) pa je
stoga to tvrda i krta legura. Povrina preloma ovih odlivaka je bele boje, pa otuda i
potie naziv legure.
1.5.1.1 Sivo liveno gvoe (SL)

Sivi liv ovrava po stabilnom dijagramu stanja Fe-C u kome se deo ugljenika
javlja u obliku grafitnih lamela, koje su meusobno povezane u gomilice ili
eutektike elije zvane grafitne lamele. Prostorna skica grafitne lamele (a) i
mikrostruktura sivog liva date su na slici 1.32. Taka u kojoj su lamele povezane
predstavlja klicu (zametak, embrion) kristalizacije grafita nastalog u poetku
ovrivanja (kristalizacije). U stvari, grafitne lamele obrazuje viak ugljenika koji
se nije rastvorio u gvou. Preostali ugljenik (oko 0.8%) obrazuje metalnu matricu
koja moe biti: feritna (sl. 1.33a), feritno-perlitna (sl. 1.33b) i perlitna (sl. 1.33c).
Poto grafitne lamele ne prenose zateue napone, a presecaju metalnu osnovu
(matricu) livenog gvoa, to se odraava na relativno malu jainu na kidanje kao i
23
L- ledeburit = austenit () + grafit.
48
na nisku vrednost svojstava plastinosti i ilavosti, ali ne i na pritisnu jainu, jer i

grafit prenosi silu pritiska.
a)
b)
Slika 1.32 Izgled grafitne lamele u sivom livenom gvou (a) i mikrostruktura perlitnog
sivog livenog gvoa (b)
Prema jaini na kidanje razlikuju se trgovaki i mainski sivi liv. Trgovaki se

oznaava sa SL000, a mainski se deli na klase: SL100, SL150, SL200, SL250,
SL300, SL350, SL400. Brojke iza oznake SL odnose se na jainu na kidanje u
MPa odreenu opitom na probi 20 mm. Tri zadnje klase SL300, SL350 i SL400
dobijaju se modifikacijom pri temperaturi veoj od 1400C. Kao modifikator se
najee koristi kalcijum-silikat (SiCa30). On se dodaje tenom livu bilo u
livakom loncu, ulivnoj ai ili u koritu kupolne pei, to doprinosi poveanju
broja centara kristalizacije i smanjenju veliina grafitnih lamela. Uopteno,
supstance koje se dodaju tenom metalu da bi se stvorio vei broj centara
kristalizacije zovu se inokulanti.
Grafit
Grafit
Perlit
Grafit
Ferit
Ferit
Perlit
Slika 1.33 Strukture livenog gvoa: feritnog (a), feritno - perlitnog (b) i perlitnog (c)
(gore - shematski prikaz, dole metalografski snimak)
Livenje
49
Za proizvodnju navedenih vrsta livenih gvoa koristi se sivo sirovo gvoe

(liveno gvoe iz visoke pei - trupci mase oko 45 kg), staro gvoe, povratni
materijal iz livnice, fero-legure, legirajui dodaci, modifikatori, dezoksidatori i
topitelji. Smesa sirovina koje se ubacuju u pe za proizvodnju liva zove se ara, a
metalni delovi smese - metalni uloak.
Teno gvoe za odlivke, tj. za nalivanje livakih kalupa, dobija se topljenjem
are u specijalnim peima: kupolnim ili elektrinim (indukcionim ili
elektrolunim). Kupolke se loe livakim koksom.
Za izradu odlivaka najvie se upotrebljava sivi liv jer ima odlinu livkost (vidi
tab. 1.2), a odlivak se lako mainski obrauje, otporan je na abraziju, a proizvodna
cena odlivka je relativno niska. Sem toga, grafitne lamele dobro priguuju
oscilacije, pa deluju kao amortizeri pri udarnom ili promenljivom periodinom
optereenju (sl. 1.34a). Zahvaljujui grafitnim lamelama sivi liv ima dobre klizne
osobine, jer lamele upijaju mazivo te klizna leita imaju veoma mali koeficijent
trenja; koristi se takoe za blokove MSUS, kao i za klipne prstenove ovih motora.
Zahvaljujui velikom priguenju oscilatornih i udarnih optereenja, od sivog liva se
izrauju postolja maina alatki, ploe za temelje dinamiki optereenih maina,
kovakih ekia i presa. Od sivog liva takoe se prave ulini hidranti, jer su veoma
krti, te se lako lome pri incidentnom udaru motornih vozila.
Slika 1.34 Priguivanje oscilacija u odlivcima od: a) sivog liva, b) ugljeninih elika i
c) legura aluminijuma
1.5.1.2 Nodularno liveno gvoe (NL)

Nodularno liveno gvoe dobilo je naziv po tome to je ugljenik u metalnoj
masi rasporeen u obliku grafitnih loptica (nodula, sl. 1.35). Dobija se tako to se
teno sivo liveno gvoe tretira magnezijumom, to dovodi do zaokrugljivanja
grafita pri kristalizaciji legura Fe-C (sa ekvivalentnim ugljenikom
Si P
CE = C + + 4.3 % ). Metalna matrica nodularnog liva moe biti: feritna,
4 2
50
feritno-perlitna i perlitna. Pri proizvodnji NL neophodno je sprovesti: rafinaciju,

nodulaciju (sferodizaciju) i inokulaciju24. Rafinisanjem se na najmanju meru svode
primese sumpora i kiseonika u rastopljenom metalu. Liv se preiava dodavanjem
agensa kao to je gaeni kre (Ca(OH)2). Za sferoidizaciju, u rastop se unosi
magnezijum (Mg), ne direktno ve u obliku legure MgFeSi jer su temperature
samopaljenja i isparavanja magnezujuma znatno nie od temperature livenja
nodularnog liva (1200C). Da bi se pojavile i dalje rasle klice (nodule) grafita,
neophodno je da se u tenom livu zadri najmanje 0.03% Mg. Najzad, potrebno je
u rastop ubaciti inokulant25 fero-silicijum (Fe-Si), ime se stvaraju uslovi za
heterogenu kristalizaciju rastopa. Posle 5 minuta od nodulacije i inokulacije,
nodularni liv treba izliti u kalup da se sprei povratan proces - rastvaranje ve
stvorenih grafitnih nodula.
Slika 1.35 Strukture nodularnog liva: feritnog (a), feritno - perlitnog (b) i perlitnog (c)
Za dobijanje tenog nodularnog liva moe se upotrebiti kako kupolna tako i

indukciona pe, ali je pogodnija indukciona, jer daje liv manje sklon ka pojavi
unutranjih lunkera u odlivku. Livkost nodularnog liva bolja je nego sivog liva
zbog veeg % C i Si, ali je sklonost NL ka pojavi unutranjih napona vea.
Nodularni liv se primenjuje za jako napregnute mainske delove kao to su:
kolenasta vratila, bregaste osovine, klipnjae, zupasti venci, arke vrata motornih
vozila i tsl.
1.5.1.3 Temperovano liveno gvoe (TeL)
Temper liv (sl. 1.36 i 1.37) dobija se od ve gotovih kokilnih odlivaka, ija je
poetna struktura belo liveno gvoe (sav ugljenik je vezan u obliku cementita
Fe3C). Odlivci belog livenog gvoa su veoma krti i praktino neprimenjivi. Stoga
se oni podvrgavaju naknadnoj termikoj obradi zvanoj temperovanje, koja se moe
izvesti u neutralnoj atmosferi azota - dobija se crni temper liv (CTeL) ili u
oksidiuoj sredini - dobija se beli temper liv (BTeL).
24
Heterogena nukleacija tj. kristalizacija rastopa, zapoinje na stranim sitnim esticama ubaenim u
rastop.
25 Strani centar kristalizacije.
51
Livenje
Slika 1.36 Strukture temper liva: feritnog (a), feritno - perlitnog (b) i perlitnog (c)
Slika 1.37 Mikrostruktura feritnog crnog temper liva
Tipian tok temperovanja za dobijanje crnog temper liva odvija se u tri razdela
(sl. 1.38). U prvoj fazi dugotrajnog arenja (950C/30-50 h) nastaje grafitizacija
eutektikog ledeburitnog cementita (Fe3C) i delom sekundarnog cementita (Fe3C).
Ako se proces ovde zaustavi dobija se perlitni crni temper liv. Kad se pak odlivak
pothladi sa 950C do oko 760C (iznad take A126), izdvajae se iz austenita grafit
(temper ugljenik) koji se kristalie na postojeim centrima kristalizacije. U treoj
fazi arenja odlivak se dugotrajno i sporo hladi (brzinom 3 do 5C/h do oko
680C), te dolazi do promene austenita u ferit uz izdvajanje grafita, takoe na ve
spomenutim centrima. Na ovaj se nain arenjem u neutralnoj atmosferi azota
dobija crni temper liv (CTeL). Ako se pak izvede ubrzano hlaenje kroz oblast
eutektoidne promene (738C) dobie se feritno-perlitni ili isto perlitni temper liv
(sl. 1.38).
26 A = 738C je temperatura poetka eutektoidne promene austenita u ferit i grafit (vidi stabilan
1
binarni dijagram Fe-C).
52
Slika 1.38 Shema dobijanja perlitnog i feritnog temper liva
Odlivci od CTeL primenjuju se u autoindustriji, vagonogradnji i za delove

poljoprivrednih maina.
Perlitni crni temper liv moe u mnogim sluajevima da zameni eline odlivke,
npr. za izradu kolenastih vratila, bregastih osovina, kardanskih zglobova i dr.
Feritni crni temper liv upotrebljava se za kuita reduktora motornih vozila,
kuita pogonskih osovina, glavine pogonskih tokova automobila, kuke, beouge
(grivne). Isto tako, i poklopci vodovodnih ahti, navrtke i cevne spojnice izrauju
se od ovog liva. Feritni crni temper liv ima i dobre antifrikcione osobine, jer mu je
metalna osnova (legirani ferit) otporna na habanje, a temper ugljenik deluje kao
mazivo. Zato se odlivci od feritnog crnog temper liva esto primenjuju za jako
optereena klizna leita kod automobila, kamiona, eleznikih vagona,
poljoprivrednih maina i maina alatki.
Pri dobijanju belog temper liva, raspad eutektikog cementita odvija se prema
oC
3 Fe + C i C + CO2 2CO , to pokazuje da se deo

jednaini: Fe 3 C 1000
ugljenika iz povrinskih slojeva oksidie i u obliku gasa CO izlazi iz odlivka. Zato
na dubini 6-8 mm, dolazi do potpunog razugljenisavanja, te se dobija feritna
struktura. Treba imati u vidu da ferit kao komponenta livenih gvoa nije samo
vrst rastvor ugljenika u - gvou, ve taj rastvor sadri i silicijum i druge
elemente te se naziva siliko-ferit.
Dalje se po dubini odlivka od BTeL mogu pojaviti feritno-perlitna i isto
perlitna struktura. Stoga se BTeL upotrebljava za niskooptereene odlivke kao to
su delovi poljoprivrednih maina, metalne spojnice za cevi, brave za vrata, nosai
za veanje izolatora visokonaponske strujne mree i tsl.
1.5.1.4 Kompaktno (vermikularno) liveno gvoe (CGI)
Ovo je relativno nova vrsta sivog livenog gvoa, laboratorijski poznata od
sredine 60-tih godina prolog veka. U prvo vreme, ovaj materijal smatrao se
neuspenim nodularnim livom (sl. 1.39). Grafit formiran kod vermikularnog liva je
po obliku negde u sredini izmeu lamela i nodula; ima brojne rolnice grafita koje
potiu od kristalizacionih centara u kojima je poelo formiranje grafitne eutektike
53
Livenje
kristalne reetke. Ovakav meusobno povezan grafit moe se pojaviti i u poetnoj

fazi formiranja grafitnih nodula. Naime, u jednom trenutku, kad pogonska energija
daljeg rasta nodula nije dovoljno velika, nastaje poseban oblik meusobno
povezanog grafita u vidu pageta (tzv. vermikularni ili kompaktni grafit).
Vermikularni liv se dobija slino kao i nodularni liv; dovoljno je samo uvesti
dodatnih 0.015% Mg, uz mali dodatak titana koji doprinosi povezivanju grafita
(CGI). Prema metalnoj osnovi vermikularni liv moe biti feritni (90% ferita) i
perlitni (80% ferita). to se tie karakteristika, vermikularni liv objedinjuje dobre
osobine sivog liva i nodularnog liva.
Slika 1.39 Vermikularni (CGI) liv
Odlivci izraeni od vermikularnog liva dostiu jainu na kidanje, zamornu

jainu i termiku provodnost nodularnog liva, dok priguivanje udara,
amortizovanje vibracija, mainska obradivost i livake osobine ne zaostaju za
sivim livom ili ga nadmauju (popunjavanje kalupa je bolje, a livako skupljanje je
manje). Kombinacija dobrih mehanikih osobina i velike termike provodnosti ine
ovaj liv pogodnim za blokove i glave brodskih dizel-motora, za koione doboe, za
izduvne grane motornih vozila, kao i za kuita pumpi visokog pritiska.
1.5.1.5 Legirano liveno gvoe
Pored komponenata livenog gvoa (Fe i C) i uvek sadranih prateih
hemijskih elemenata (Si, Mn), kao i neistoa (P i S), u livenom gvou se
ponekad dodaju i legirajui elementi da bi se dobile specijalne osobine (npr.
poveanje otpornosti na habanje i koroziju u hemikalijama i u tenim metalnim
legurama, termopostojanost na visokim temperaturama) kao i bolje fizike osobine
(npr. vei specifini elektrini otpor, manja magnetna propustljivost). Za legiranje
livenog gvoa koriste se sledei elementi: Al, Ni, Cr, Cu, Co, Mo, V, Ti, Sb, W, a
takoe i Mn ispod 4% i Si ispod 2%. Veina ovih elemenata dodaje se
rastopljenom livenom gvou ili ubacuje u aru u vidu fero-legura, dok se Ni i Cu
unose u teno LG kao tehniki isti metali. Od legiranog LG izrauje se veliki broj
odlivaka. To su npr. legure otporne na elektrohemijsku koroziju koje sadre
Cr > 12% kao i Ni, Cu i Ti. Za rad pri niskim temperaturama dobro su se pokazala
austenitna livena gvoa (% Ni i Mn).
54
1.5.1.6 elini liv (L)

elini livovi su legure gvoa sa ugljenikom (do 2.11% C), koje se liju u
suvim peanim kalupima. Podela elinih livova prema hemijskom sastavu, ista je
kao i za kovne elike27. Odlivci od elinog liva razlikuju se od kovanih predmeta
po tome to imaju grubozrnastu strukturu koja se ne moe naknadno usitniti, jer se
odlivci ne mogu preraivati deformisanjem.
Prema hemijskom sastavu razlikuju se:
a) Ugljenini konstrukcioni elini livovi: (0.10-0.60% C i zbirnog sadraja Cr, Ni
i Mo ispod 0.80%); ovo su podeutektike legure, feritno-perlitne strukture;
b) Legirani elini livovi: sadre (0.10-2)% C i bar jedan legirajui element vie
od: 1% Mn, 0.60% Si, 0.30% Cr, 0.30% Ni, 0.10% Mo, 0.10% V i 0.30% Cu.
Struktura i osobine legiranih elinih livova zavise od sadraja ugljenika i gore
navedenih elemenata. S obzirom na to da se u elinim odlivcima odmah posle
livenja dobija krupnozrnasta struktura, potrebno ih je naknadno ariti (880950C) i zatim sporo ohladiti u pei. Ova termika obrada dovodi i do
otputanja napona. elini odlivci se katkad podvrgavaju i hemijsko-termikoj
obradi: cementaciji, nitriranju, a zatim kaljenju i otputanju.
U poreenju sa livenim gvoem, elini liv ima vee livako skupljanje (1.62.1%), viu temperaturu livenja (1600-1700C), a lije se samo u suvim peanim
kalupima. Zbog manje teljivosti, ulivni sistem i pojila moraju imati vee poprene
preseke nego za liveno gvoe. Plastinost i ilavost elinog liva neto je nia
nego kod kovnog elika istog sastava jer odlivak ima dendritnu strukturu
(razgranate kristale) i znatnu segregaciju sumpora, fosfora i delom
Vidmantetenovu strukturu (feritne iglice nastale pri transformaciji grubih
austenitnih zrna - pregrejane austenitne () strukture).
Optimalan odnos napona teenja (Rp0.2) prema jaini na kidanje (Rm) kod
elinih odlivaka dobija se pri 0.25-0.45% C, te se stoga za livenje najvie koristi
srednjeugljenini elini liv. Mada se livkost poveava sa porastom sadraja
ugljenika, mana je odlivka od L to debljina zida odlivka znatno utie na
plastinost i ilavost, koje opadaju sa porastom debljine odlivka. Osobine elinog
liva zavise i od vrste pei u kojoj se rastop priprema, jer to utie na sadraj
neistoa (P i S) u odlivku. Stoga se uz oznaku elinog liva dodaje i nain
topljenja koji moe biti:
rastop iz elektrine pei ili Simens-Martenove pei bazine obloge;
rastop iz elektrine pei ili Simens-Martenove pei kisele obloge;
rastop iz konvertora.
Srednjeugljenini elini liv se najvie upotrebljava za izradu kuita maina,
za ramove presa, za livenje zupastih venaca itd.
27
Kovni elici se prerauju plastinim deformisanjem (valjanjem, kovanjem i presovanjem).
Livenje
55
Niskougljenini elini liv (0.10-0.25% C) se koristi za neznatno optereene

odlivke, kao to su: kuita elektromotora, delovi vagona (mazalice, kutije opruga,
odbojnici izmeu vagona), delovi brodova (sidra, kormila). Sitniji odlivci esto se
cementiraju, a zatim kale i otputaju da im se povea tvrdoa, odnosno otpornost
na habanje.
Visokougljenini elini liv nalazi primenu za delove izloene habanju i
udarnom optereenju kao to su npr. valjci, radni delovi drobilica za kamen,
pogonski zupanici u cementarama, elezarskim valjaonicama i tsl.
Od navedenih elinih livova niskougljenini elini livovi se mogu zavarivati
bez posebnih mera, dok su ostali livovi uslovno zavarljivi; to znai da je
neophodno predgrevanje, a ponekad i tekua kao i zavrna termika obrada
(dogrevanje, arenje).
1.5.2 Livake pei

Sivo sirovo gvoe proizvedeno u elezarskoj visokoj pei retko se direktno
koristi za izradu odlivaka. Pre svega zato to pojedine are livenih gvoa imaju
razliite hemijske sastave i to sivo sirovo gvoe sadri veliku koliinu
rastvorenih gasova koji bi se zadrali u odlivku i u njemu stvorili unutranje greke
- upljine. Stoga se u elezarama sivo sirovo gvoe lije u trupie (poluproizvode
oko 45 kg) koji se prodaju livnicama LG kao osnovni metalni uloak za livake
pei. Danas se upotrebljavaju:
Kupolne pei,
Plamene pei,
Pei sa vatrostalnim loncima (tigl) i
Elektrine pei (elektrolune i indukcione).
1.5.2.1 Kupolna pe
"Kupolka" je dugo vremena bila najvie koriena pe u livnicama. Poto se u
kupolnoj pei postiu visoke temperature, one se uglavnom koriste za topljenje
livenih gvoa i bronze, dok se pri topljenju aluminijuma mora raditi paljivo da se
odri nia temperatura. Glavno gorivo za kupolnu pe je livaki koks a topitelj je
kreni kamen (CaCO3).
Kupolna pe je shematski prikazana na slici 1.40. Radni deo pei je vertikalan
valjak od elinog lima unutranjeg prenika 0.3-2 m, visine 4-9 m. Pe je
oslonjena na 4 elina stuba visine 1.2 m. Ozidana je vatrostalnim ciglama, a
izmeu ciglenog zida i elinog omotaa, ubaen je sloj pepela debljine 30 mm,
koji omoguava irenje cigli pri zagrevanju i deluje kao toplotni izlolator. Pri vrhu
je na omotau dimnjaka ostavljen boni otvor (5) kroz koji se pe odozgo puni
pomou korpe (6). Na samom vrhu pei montiran je elini levak za prihvatanje
are. Dno pei je izraeno od kvarcnog peska i blago je nagnuto prema otvoru
(10) za isputanje tenog metala. Iznad tog otvora nalazi se koritance za isputanje
zgure. Pe prikazana na slici 1.40, pored penice (9), ima ugraenu i pretpenicu
56
(20) u kojoj se skuplja dovoljno liva za izradu veih odlivaka. U dodatnu opremu
same pei spada i usisni ventilator za komprimovani vazduh (14), koji se kroz
limene prstenaste cevi dovodi u komoru za sagorevanje preko mlaznica
rasporeenih oko pei. Na ovaj se nain pomou dodatnog vazduha poboljava
sagorevanje livakog koksa (turbo-punjenje).
Pre putanja kupolke u rad mora se pe detaljno pripremiti, a u toku rada stalno
kontrolisati. Posle pripreme, pe se potpaljuje i razgoreva, a potom se puni i puta
u rad. Kontrola se svodi na tekuu opslugu pei i opreme, kao i na povremeno
ispitivanje kvaliteta tenog liva (laboratorijska spektrografija).
1- Obloga od elinog lima

2- Vatrostalna opeka
3- Gornji deo pei
4- Sloj pepela
5- Otvor za punjenje
6- Specijalna korpa
7- Gvozdene obloge
8- Zatitna kapa ("iskrohvata")
9- Dno pei
10- Otvor za isputanje liva
11- Donja vrata za ienje pei
12- Otvor za isputanje ljake
13- Ulazna vrata
14- Ventilator za dovod vazduha
15- Cev za dovod vazduha
16- Obru
17- Duvaljke
18- Otvori za kontrolu procesa
19- elini stubovi
20- Pretpenica
Slika 1.40 Kupolna pe
Livenje
57
Za potpaljivanje kupolke se koriste drva, mazut ili gorivi gasovi. Kad se vatra
razgori, ubacuje se livaki koks (oko 1/3 od ukupne koliine predviene za ceo
proces), zatim se na uarenu koksnu podlogu ubacuje neto krenjaka, ija je uloga
da hemijski vezuje sumpor i pepeo iz koksa. Potom se ubacuje metalni uloak
(sl. 1.41), i jedan deo preostalog koksa i krenjaka i tako dalje sve dok se pe ne
napuni. Po pravilu, kad pone da se topi metalni uloak, tada treba poeti sa
ventilatorskim ubacivanjem vazduha u pe. Posle 5-6 minuta, pojavljuju se na dnu
pei prve kapljice tenog gvoa, to je znak da celo postrojenje radi pravilno.
Tekua kontrola kvaliteta odnosi se na merenje temperature liva i uzimanje
uzorka za brzo odreivanje hemijskog sastava.
Na kraju treba istai da kupolna pe nije samo cilindar za topljenje, ve je to
sloeno metalurko postrojenje koje sadri dodatnu opremu prikazanu na slici 1.41.
Slika 1.41 Metalurka kupolna pe: 1- pe, 2- kapak, 3- ko, 4- suvi preista gasova,
5- mokri preista gasova, 6- gasne mlaznice, 7- komora za sagorevanje i 8- rekuperator
1.5.2.2 Elektrine pei za topljenje livenog gvoa

Ove pei se danas najee upotrebljavaju u industrijskim livnicama. Razlikuju
se dve vrste elektrinih pei:
Elektrolune i
Indukcione.
Prednost elektrinih pei u odnosu na kupolnu je mogunost postizanja
optimalnog hemijskog sastava liva, visokog pregrevanja i dueg zadravanja na toj
temperaturi bez rizika od vee promene hemijskog sastava. Za elektrine pei je
58
dovoljan manji prostor za smetaj u livnici budui da nije potreban prostor za

skladitenje koksa kao kod kupolke. Mana elektrinih pei je manja produktivnost i
vea cena jedininog proizvoda, a i vei energetski trokovi.
Elektrolune pei zagrevaju i tope liveno gvoe pomou toplote osloboene u
elektrinom luku koji se odrava izmeu elektroda okaenih vertikalno i radnog
prostora pei (neposredno zagrevanje) (sl. 1.42). U toku rada oslobaa se
prekomerna koliina toplote, pa je neophodno hlaenje vodom koja protie kroz
cevi obmotane oko pei.
Slika 1.42 Shema elektrolune pei
Indukcione pei postaju sve popularnije u velikim industrijskim livnicama, zato

to ne zagauju okolinu, ne stvaraju buku i energetski su efikasnije od lunih. Oko
vatrostalnog lonca (sl. 1.43) ugraeni su bakarni namotaji, a unutra su ubaeni
komadi metala, te se brzo dostie temperatura topljenja metalnog uloka.
Slika 1.43 Shema zagrevanja i topljenja krupnih metalnih uloaka u niskofrekventnoj

indukcionoj pei
59
Livenje
Indukcione pei mogu biti napajane naizmeninom strujom srednje frekvencije

(500-10000 Hz) ili niske frekvencije (150-450 Hz) kao i strujom mrene
frekvencije od 50 Hz. Dubina zagrevanja metalnog uloka je manja ukoliko je
frekvencija nia.
Plamene pei slue za topljenje bronze, aluminijuma, kalaja i drugih
niskotopljivih metala i legura. Ove vrste pei odavno se koriste za topljenje bronze,
najpre pomou vrstih goriva (koksa), zatim tenih (mazuta) i najzad gasovitih
(propana, butana, koksnog i zemnog gasa).
1.5.3 Materijali za punjenje livakih pei za proizvodnju livenog

gvoa (LG) i elinog liva (L)
Uopteno govorei za punjenje livakih pei koriste se proizvodi visoke pei:
sivo sirovo gvoe (za proizvodnju sivog liva) ili belo sirovo gvoe (za
proizvodnju elinog liva). Dodaju se jo: staro gvoe, fero-legure, kreni kamen
(dolomit CaCO3 + MgCO3), peeni kre (CaO), a za tretman tenog liva u
livakom loncu ponekad se dodaju dezoksidatori i modifikatori.
Sivo sirovo gvoe iz visoke pei sadri 3.5-4.5% C, povean % Si i primesa P
i S; u elezari se lije u peane kalupe koji daju trupce mase 25-50 kg koji se
prodaju livnicama za dalje pretapanje u livakim peima.
Staro gvoe moe da bude otpadni materijal ili pak tzv. povratni liv iz same
livnice (kartirani odlivci, ovrsli delovi ulivnog sistema i tsl.).
Fero-legure su legure gvoa i razliitih hemijskih elemenata koje se koriste
kao tzv. predlegure. Mogu se ubacivati kako u aru, tako i u livaki lonac.
Predlegure doprinose da se lake postigne traeni hemijski sastav legure za izradu
odlivaka, a time i potrebne mehanike osobine. U primeni su uglavnom sledee
fero-legure:
Fe-Si
fero-silicijim
10-90% Si
Fe-Mn
fero-mangan
75-80% Mn
Fe-P
fero-fosfor
12-25% P
Fe-Cr
fero-hrom
60-65% Cr
Fe-Mo
fero-molibden
min 50% Mo
Ove legure se ubacuju u pe u obliku briketa zvanih elektrokocke koje se

izrauju usitnjavanjem fero-legura, pomeanih sa 10% cementa i zatim presuju na
kocke mase 1, 0.5 ili 0.25 kg. U ovom obliku fero-legure se ubacuju iskljuivo u
aru, a ne u livaki lonac. Kad se dodaje nikl (Ni do 1%), on se ubacuje direktno u
livaki lonac sa tenim livom, budui da su Ni i Fe meusobno potpuno rastvorljivi
kako u tenom tako i u vrstom stanju.
Pored metalnog uloka, u livaku pe se ubacuju i dezoksidatori, modifikatori i
topitelji.
60
Kao dezoksidansi koriste se peeni kre (CaO), fero-silicijum (Fe-Si), a kao

modifikatori FeCaSi (20-30% Ca), kao i silicijumska glina tj. kaolin (40-42% Si i
43-45% Al2O3).
Topitelji se ubacuju u kupolnu pe zajedno sa koksom sa zadatkom da hemijski
reaguju sa neistoama u ari i pepelom iz koksa i obrazuju zguru, koja kao
niskotopljiva i laka isplivava iznad rastopljenog metala. Kao topitelj se najvie
upotrebljava kreni kamen (krenjak) CaCO3, jer stvara niskotopljivu i laku zguru.
Pri tome u livakoj pei nastaje reakcija:
oC
CaCO 3 950
CaO + CO 2 ,
a produkt te reakcije - peeni kre (CaO) reaguje sa neistoama i obrazuje zguru.
Krenjaku se dodaje i fluorit (CaF2) koji poveava teljivost zgure i time olakava
da ona ispliva na povrinu rastopljenog metala.
Dolomit (CaCO3MgCO3) prelazi na 1700C u CaOMgO, pa se dodaje
krenjaku da bi se smanjio udeo skupog fluorita u topitelju.
Peeni kre (CaO) se koristi kao topitelj pri pretapanju trupaca sirovog gvoa
iz visoke pei u konvertoru sa bonim uduvavanjem vazduha (sl. 1.44). Ovaj tip
konvertora poznat je pod nazivom livaki, za razliku od konvertora u eliani (LD).
Slika 1.44 Livaki konvertori sa bonim uduvavanjem vazduha
Metalurka obrada tenog livenog gvoa u livakom konvertoru

Kao to je ve spomenuto vie puta, odlivci se ne izrauju direktno od sivog
sirovog gvoa iz elezarske visoke pei, jer to sirovo gvoe sadri previe
rastvorenih gasova i drugih neistoa. Zato livnice kupuju trupce mase oko 45 kg
namenjene za naknadno pretapanje u livakim peima. Na kraju se u livakom
loncu izvodi dezoksidacija i degazacija, naugljenisavanje i dodavanje silicijuma, a
po potrebi i nekih legirajuih elemenata i modifikatora (sve van pei).
61
Livenje
Gasovi koji se rastvaraju u tenom livenom gvou i uopte u tenim metalima

su kiseonik, azot i vodonik; oni se u metalima mogu javiti u slobodnom obliku ili u
hemijski vezanom stanju. Ukupna zapremina ovih gasova na 100 g gvoa, moe
dostii 10-60 cm3, to je oko 4 puta vee od zapremine iste mase gvoa (14 cm3)
na sobnoj temperaturi i oko 20 puta vie na visokim temperaturama. Sa padom
rastvorljivosti gasova pri sniavanju temperature, u odlivcima nastaju gasni
mehurovi.
Kiseonik u livenom gvou moe da obrazuje razne okside: FeO, MnO, SiO2,
Al2O3, TiO2, V2O5, koji tetno utiu na kristalnu strukturu, a time i na korisne
osobine. Ovi oksidi su naroito tetni kod srednje i visokolegiranih vrsta livenog
gvoa, a kod temperovanja belog livenog gvoa produavaju sam proces
temperovanja.
Azot se moe rastvarati u tenom gvou najvie do 0.20%. Sa porastom
sadraja ugljenika u gvou i eliku opada rastvorljivost azota, pa viak azota
obrazuje nitride hemijskih elemenata (Si, Mn, V, Al, Cr, Ti, Mo i dr.). Koliina
obrazovanih nitrida raste sa proticanjem vremena, te se sa vremenom korienja
odlivaka pogoravaju njihova svojstva plastinosti. Zbog toga se ta pojava naziva
starenjem.
Vodonik se rastvara u livenom gvou u koliini zavisnoj od temperature
prema sledeoj tablici:
T, C
1400
1300
1150
1100
1000
cm3/100 g
36.5
30
10-20
8.7
Na koliinu rastvorenih gasova u livenom gvou znatno utie zateeno stanje

u sirovinama kojima se arira pe, vrsta pei i temperatura livenja. Sadraj
kiseonika se moe umanjiti uvoenjem dezoksidatora u liveno gvoe: Si, Al, Ti,
Zr i B. Dodatkom aluminijuma umanjuje se negativno delovanje ne samo
kiseonika, ve i vodonika. U sve vrste pei za topljenje livenog gvoa potrebno je
dodavati visokosilicijumsku predleguru. Silicijum je veoma koristan, jer smanjuje
rastvorljivost ugljenika u gvou (u. vrstom rastvoru), te se ugljenik uglavnom
izluuje kao slobodan u vidu grafita po stabilnom sistemu Fe-C. Ako je pak sadraj
Si u livenom gvou nedovoljan ili ako je brzina hlaenja prevelika, a legura sadri
karbidotvorne elemente (Mn, Cr i dr.), ovrivanje e nastati po metastabilnom
sistemu Fe-Fe3C, te e sav ugljenik biti vezan u karbid Fe3C, tj. dobija se belo
liveno gvoe. Ono e se formirati ako se rastop pothladi samo za 6C to
predstavlja razliku izmeu eutektike temperature stabilnog i metastabilnog
sistema. Ako liveno gvoe sadri 2% ili vie Si, poveava se temperaturska
razlika izmeu pomenutih eutektikuma pri kojima moe da se dobije stabilna
grafitna eutektika. Silicijum je stoga element koji stabilizuje grafit. Suprotno deluju
Mn, Cr, Bi i W koji pospeuju stvaranje belog livenog gvoa.
Pri porastu % Si u livenom gvou eutektika taka se pomera ulevo tj. ispod
4.3% C, a opada i likvidus temperatura legura po izrazu:
62
Tl = 1669 - 124 CE ,
gde je: CE = C +
Si P
+ , %.
4 2
1.5.4 Livake legure neeleznih metala

Ove se legure koriste od pamtiveka. Na osnovu arheolokih iskopina
ustanovljeno je da je bakar prvi metal koji je ovek koristio; primena potie jo iz
petog milenijuma pre Hrista. Legure bakra su i dan danas u primeni. Dalje emo
razmatrati legure za livenje koje se najvie upotrebljavaju:
Legure aluminijuma;
Legure bakra;
Legure nikla i kobalta;
Legure titana;
Legure ostalih metala (Zn, Pb, Sn i dr.).
1.5.4.1 Livake legure aluminijuma
Zemljina kora (litosfera) sadri: 7.51% Al, 25% Si i oko 50% O2, to znai da
aluminijuma ima najvie od svih metala. Stoga se litosfera naziva sial (Si+Al).
Industrijska proizvodnja aluminijuma datuje od 1885. godine, jer je do tada
produkcija bila preskupa i teka. Tehniki ist aluminijum ima rave livake
osobine, te se od njega prave samo tankozidni odlivci za elektrotehnike potrebe
(nastavci kablova, kontaktni zavreci kablova i dr.).
Suprotno istom aluminijumu, Al-legure imaju veoma dobre livake osobine,
pa zauzimaju prvo mesto meu svim livakim legurama. Drugi je razlog to se Allegure lako proizvode i daju odlivke visokog kvaliteta izraenih razliitim
metodima livenja. Mogu se topiti u peima na drveni ugalj (umur) ili propan. Tri
su metode najpogodnije za livenje aluminijuma u malim livnicama: u pesku,
izgubljenim penastim modelima i precizno livenje izgubljenim votanim
modelima. Za livenje u pesku izrauju se vlani kalupi, jer se kod suvih kalupa
pojavljuju tople solidusne prsline. Penasti model se formira i okruuje keramikom
ljuskom, pena isparava pri ulivanju tenog aluminijuma, pa upljinu koljke
ispunjava aluminijum. Posle njenog ovrivanja, koljka se razbija i vadi se
aluminijumski odlivak. Precizno livenje podrazumeva izradu votanog modela, koji
se zatim prekriva masom za formiranje koljke. Pored pomenutih naina livenja,
Al-legure se liju u kokilama i pod pritiskom.
Livake legure aluminijuma sadre Si, Cu, Mg, a neke takoe i Mn, a ree Ni i
Ti. Legirajui elementi, naroito Si, sniavaju temperaturu topljenja legure i
poboljavaju teljivost i livkost (vidi sl. 1.27). Teljivost je sposobnost tenog
metala da protie kroz ulivni sistem kalupa bez prevremenog ovrivanja, a livkost
oznaava lakou sa kojom se puni kalup. Od Al-legura najveu primenu imaju
silumini, koje sadre 9-13% Si, to je blisko eutektici (11.7% Si). Pri livenju
63
Livenje
siluminskih odlivaka koji su pri radu izloeni veem optereenju, izvodi se

modifikacija tenog liva, pomou 0.1% elementarnog natrijuma ili smese 2%
NaCl+NaF. Naime, eutektiku binarne legure Al-Si ine kristali Si koji su grubi i
otrih kontura, jer su formirani na kristalima - vrstog rastvora, tj. rastvora Si u
Al. Koristan uticaj modifikacije ogleda se u sniavanju eutektike temperature za
13C; time dolazi do veeg pothlaivanja tj. kristalizacije pri nioj temperaturi, to
daje sitnozrnastu grau metalnih zrna i zaobljene kristale Si, to utie na porast
svojstava otpornosti i deformacije (jaine, plastinosti i ilavosti).
Pored silumina u primeni su i livake legure aluminijuma sa Cu i Zn: Al-Cu,
Al-Zn, Al-Cu-Zn. Legure Al-Cu odlikuju se dobrom livkou, dok odlivci imaju
malu jainu na kidanje koja se moe popraviti termikom obradom, ali na raun
pada plastinosti. Legure Al-Mg imaju istovremeno dobra svojstva otpornosti i
plastinosti. Mogu da se liju pod pritiskom, a odlivci imaju manju plastinost, a
veu tvrdou nego pri livenju u pesku.
Legure Al-Cu-Ni imaju dobru livkost, a odlivci zadravaju termopostojanost do
200C. Uz sastojke aluminijumskih legura (Si, Cu, Mg, Ni) esto se dodaje i
mangan, koji umanjuje tetno dejstvo primese Fe na ilavost i kovnost.
Legure Al-Zn uz dodatak Cu imaju dobre mehanike osobine i korozionu
otpornost u morskoj vodi, kao i dobru livkost. Tabelarni pregled vanijih livakih
aluminijumskih legura dat je u tablici 1.4.
Tablica 1.4 Odabrane livake legure aluminijuma
Oznaka hemijskog
sastava
Primena
AlSi13Mn
Tankozidni odlivci, nepropustljivi za tenost
AlSi10Mn
Oprema za ivotne namirnice
AlMg5SiMn
Rebraste cilindarske glave motora SUS, komponente u arhitekturi
AlMg9MnBe
Odlivci otporni na koroziju u atmosferi i morskoj vodi
AlSi10MgMn
Tankozidni odlivci za avio i auto industriju
AlSi12Ni2Cu
Za rad na visokim temperaturama (klipovi motora SUS)
AlSi8Cu4Mn
Visokooptereeni sloeni odlivci (blok motora SUS)
AlCu4Ni2Mg
Klipovi veih dimenzija
AlCu8FeSi
Kuita i kouljice nalivenih kliznih leita
Za topljenje aluminijuma i njegovih legura upotrebljavaju se tigl pei (od

livenog gvoa ili grafita) loene mazutom ili gorivim gasom (zemnim gasom) kao
i indukcione pei (velika produktivnost i laka regulacija). Dolaze u obzir i
elektrootporske pei.
Aluminijumski livovi pripremaju se od gredica Al- legura izraenih u topionici,
bilo od otpadnog materijala ili u aluminijumskim kombinatima. U ari, otpadni
64
aluminijum ne sme da pree udeo od 50%, a pre ubacivanja u pe mora da se osui

i oisti od peska, ulja, masti i tsl. U poslednje vreme, sve se vie Al- odlivaka
izrauje u matinom kombinatu aluminijuma, da bi se izbeglo dvostruko topljenje i
nepotrebni transportni trokovi za prenos Al- gredica do livnice.
Iako se Al- legure odlikuju dobrom livkou, ipak je pri livenju potrebno strogo
se pridravati ustaljenih tehnolokih procedura, kao i nekih optih pravila.
Legure aluminijuma su sklone ka upijanju gasova pri topljenju i izdvajanju
gasova pri ovravanju, sklone su ka oksidaciji i pregrevanju, a sastojci legura
lako reaguju sa kalupnom masom. Zato se ari dodaju topitelji, rafinatori,
dezoksidatori i modifikatori. Topitelj stvara zatitnu prevlaku na povrini rastopa
koja spreava da liv apsorbuje kiseonik i druge gasove iz spoljne atmosfere. Kao
topitelj upotrebljava se kalijumhlorid (KCl), a kao rafinator lakotopljivi mineral
kriolit (Na3AlF6).
1.5.4.2 Livake legure magnezijuma
Magnezijum se preteno dobija elektrometalurkim metodima (elektrolizom
soli MgCl2), a ree pirometalurkim postupcima (termikom redukcijom dolomita
MgCO3CaCO3). Primena istog magnezijuma je relativno mala. U obliku sitnih
komada upotrebljava se u livarstvu kao dezoksidator i modifikator. Pri sagorevanju
daje bljetavu svetlost i visoku temperaturu ( Mg + 1 2 O2 = MgO + 611 kJ / mol ).
Upotrebljava se u pirotehnici za izradu svetleih raketa i avionskih zapaljivih
bombi.
Glavni sastojci magnezijumskih legura su: Al, Zn, Mn i Si. Najpoznatija legura
magnezijuma za livenje je elektron (MgAl18ZnMn) koja se koristi za jako
optereene delove aviona, motora i opreme za motore. Pri mainskoj obradi
magnezijumskih odlivaka treba preduzeti posebne mere protivpoarne zatite jer su
strugotina i prah Mg lako zapaljivi. Pri livenju, metal se titi od sagorevanja
zasipanjem sumpornim prahom (dobija se sublimacijom sumpornih para koje pri
brzom hlaenju direktno prelaze u vrsto agregatno stanje). Neke legure Mg za
livenje date su u tablici 1.5.
Tablica 1.5 Hem. sastav i meh. osobine nekih legura Mg za livenje (oznake po ASTM-u)
Napon
teenja
Zatezna
jaina
Izduenje
MPa
MPa
odlivak
130
220
Automobilske felne
vetaki
stareno
110
160
Liveni delovi koji

rade ispod 260C
150
230
Delovi za automobile
Oznaka
legure
Hemijski sastav
AM60A
6.0 Al, 0.13 Mn
EZ33A
2.7 Zn, 0.6 Zr,

3.3 TR*
AZ91A
9 Al, 0.13 Mn, 0.7 Zn
odlivak
Stanje
legure
Primena
* TR retke zemlje.
Liv od magnezijuma i njegovih legura priprema se u elinim tigl loncima,

iznutra obloenim vatrostalnim materijalom. Plamene pei i elektrootporske pei
Livenje
65
ne smeju se upotrebljavati, jer plamen i grejai dolaze u dodir sa metalnim ulokom

pa moe nastati burno sagorevanje magnezijuma i eksplozija pei.
Odlivci od Mg legura preteno se izrauju u peanim kalupima ili u metalnim,
bilo gravitaciono ili pod pritiskom. Pored ve spomenute primene legura Mg, one
se koriste i za delove transportnih maina, kuita builica i brusilica, delove
bicikla i delove tamparskih i tekstilnih maina. Ovo se odnosi i na druge delove
male mase koji se pri radu okreu velikom brzinom, jer mala masa stvara neznatne
inercijalne sile.
1.5.4.3 Livake legure bakra
Livake legure bakra su mesinzi i bronze. Svi mesinzi za livenje su
viekomponentne legure, jer pored osnovnih sastojaka (komponenata Cu i Zn)
mogu da sadre jo i Pb (do 4%), Mn (do 4%), Al (do 3%), Fe (do 1.5%) i Si (do
4%). Olovo i silicijum popravljaju livkost, dok Al, Mn i Fe poveavaju svojstva
otpornosti. Osim spomenutog, olovo popravlja i mainsku obradivost odlivka, jer
se pri obradi rezanjem obrazuje krta strugotina. S druge strane, Al i Si poveavaju
korozionu otpornost mesinga, naroito u morskoj vodi.
Metalna ara za punjenje livake pei je u obliku gredica mesinga (dobijenih u
topionici (39-45% Zn) koje imaju dvofaznu strukturu: vrst rastvor Zn u Cu i
intermetalnu fazu Cu5Zn8. Za ariranje pei, pored gredica mesinga, upotrebljava
se jo povratni otpadni mesing.
Priprema mesinga za livenje
Mesing se moe pretapati u svim livakim peima, a pre svega u tigl-peima
loenim zemnim gasom ili mazutom ili pak u indukcionim peima:
srednjefrekventnim i visokofrekventnim. Topljenje se mora izvoditi relativno brzo
zbog velikog gubitka cinka na isparavanje pri (907C) kad se topljenje odui; beli
dim iznad rastopa ukazuje na poetak intenzivnog isparavanja. Neveliki dodatak Al
(0.03%) obrazuje na povrini rastopa skramu Al2O3 koja titi tean mesing od dalje
oksidacije i preteranog gubitka cinka. Cevne vodovodne armature liju se u
kokilama jer se postie bolji kvalitet i neuporedivo vea produktivnost nego
livenjem u peanim kalupima.
Vanije legure mesinga za livenje date su u tablici 1.6. Livenjem se od mesinga
prave i rotori vodene pumpe MSUS, posude hladnjaka, aure papua konice i
papue kvaila motornih vozila.
66
Tablica 1.6 Livake legure mesinga

Mehanika svojstva
Oznaka
Primena
Rp0.2,
MPa
Rm,
MPa
A5,
%
HB
P.CuZn33Pb2
60
150
10
45
Odlivci liveni u pesku, sklopovi i vezni

konstrukcioni elementi. Delovi za
optu upotrebu u elektrotehnici.
K.CuZn40
80
250
25
75
Odlivci liveni u kokili, armature

metalno-svetlih povrina, okovi, delovi
u elektrotehnici,
T.CuZn40
100
250
75
Odlivci liveni pod pritiskom, armature,

delovi u elektrotehnici,
P- livenje u pesku; K- livenje u kokilama; T- livenje pod pritiskom.
Bronze
Bronze su legure bakra, a druga komponenta je pre svega Sn, a moe biti i Al,
Be, Pb, Si, Mn i jo neki metali ali ne cink i nikl. Prema drugoj komponenti
razlikuju se: kalajna, aluminjumska, berilijumova, olovna, silicijumska, te
kobaltna, titanska i druge bronze.
Bronze za livenje su, po pravilu, viekomponentne legure, jer pored bakra i
druge komponente Sn (do 11%), sadre i Pb (do 33%), Al (do 11%) i Si (do 45%).
Kao legirajui elementi mogu biti dodati i: Zn (do 7%), Mn (do 2%), Fe (do 5.5%),
Ni (do 5.5%) kao i P (do 1.2%). Bronze lako popunjavaju najmanje upljine u
livakom kalupu pa su najpogodnije za livenje umetnikih predmeta, jer imaju
odline livake osobine, pa odlivci imaju lep izgled.
U livakim bronzama, olovo poboljava livkost, cink zamenjuje naroito skup i
deficitaran kalaj (Sn), dok Al, Fe, Mn i Ni utiu na porast mehanikih osobina, a P
poveava tvrdou i otpornost na habanje. Tragove fosofora u odlivcima od bronze
ne treba smatrati za legirajue dodatke, ve kao primese zaostale posle
dezoksidacije tenog metala u loncu a pre izlivanja u kalup.
Primena bronzi je veoma iroka: za delove maina, opremu vodovoda i
parovoda, za klizna leita, za hemijsku aparaturu, za brodogradnju, za avijaciju, za
delove rudarskih maina gde zbog varnienja elini delovi ne dolaze u obzir.
Livake bronze se odlikuju dobrom livkou i mainskom obradivou, kao i
otpornou na koroziju i habanje, a aluminijumske bronze otporne su i na visokim
temperaturama. Primeri Al- bronzi za livenje dati su u tablici 1.7.
67
Livenje
Tablica 1.7 Mehanika svojstva i primena nekih vrsta aluminijumskih bronzi za livenje
Oznaka legure*
CuAl19.02
CuAl10Fe5Ni5.03
Napon
teenja
Zatezna
jaina
Izduenje
MPa
MPa
HBS
140
450
15
85
Za delove u hemijskoj i
prehrambenoj industriji i za
izradu armatura.
160
Za veoma optereene delove

kao to su parne armature,
ploe, brodski propeleri, delovi
aparata u petrohemiji, zupanici,
kuita pumpi i dr.
300
700
Tvrdoa
Primena
13
* Hemijski sastav navedenih aluminijumskih bronzi odreen srpskim standardima: za

plastinu preradu SRPS C.D2.100:1990, a za livenje SRPS C.D2.300:1992. Stanje legura
definie standard SRPS EN 1173:2011.
Pored ovih bronzi, navodimo jo neke bronze za livenje:

CuSn10 - mainska bronza otporna na habanje;
CuSn5Zn5Pb5 - za vodovodne i parovodne armature, klizna leita;
CuSn10P - za kouljice kliznih leita, dilataciona leita za mostove;
Bronze za crkvena zvona (16-22% Sn);
Bronze za umetnike odlivke (5-8% Sn) i neznatno Zn i Pb;
Olovna bronza CuPb25.01 koristi se za izradu kliznih leita velikih obrtnih
brzina i povienih pritisaka. Olovo se ne rastvara u bakru pa se struktura olovnih
bronzi sastoji iz kristala tvreg bakra i mekeg olova izdvojenog pri ovrivanju
na granicama metalnih zrna ili u meudendritnim prostorima. Zbog male vrstine,
olovna bronza se naliva u eline aure. Od bronze CuPb10Sn10.1 (Rm= 180 MPa,
HBS= 65) mogu se proizvoditi klizna leita bez elinih aura.
Bronze se uglavnom liju u vlanim peanim kalupima, nagnutim pod 10-15 u
odnosu na horizontalnu ravan. U kokilama se samo liju aure i valjci, s tim to se
kokile predgrevaju na 250C.
Klizna leita nalivaju se olovnim bronzama centrifugalnim postupkom,
livenjem pod pritiskom ili pak gravitaciono.
1.5.4.4 Druge legure za livenje
U znatno manjoj meri odlivci se izrauju i od sledeih metala: cinka, olova,
kalaja, bizmuta, nikla i kobalta.
Legure cinka uglavnom mogu sadrati: Al, Cu i Mg. To su legure ZnAlMg i
ZnAl14Cu1 poznate pod nazivom "zamak" (pialter). Liju se uglavnom pod
pritiskom. U livake legure ubraja se i viekomponentna legura ZnSb11Cu6.
Livake legure cinka odlikuju se dobrom livkou i relativno niskom temperaturom
68
livenja. Razlikuju se legure koje se liju u peanim kalupima i kokilama kao i

centrifugalnim postupkom.
Legure olova (Pb-Sb- tvrdo olovo, Pb-Sn- leine legure, niskotopljive legure
sa Bi, Sn i Cd)
Najee komponente livakih legura olova su kalaj (Sn), antimon (Sb) kao i
zemnoalkalni metali sa dodacima stroncijuma (Sr) i barijuma (Ba). Legure olova
imaju dobru livkost i mainsku obradivost. Meko olovo se uglavnom upotrebljava
kao komponenta kod legura za klizna leita i niskotopljivih legura za tamparska
slova (poseban znaaj ima legura olova sa Bi, Sb i Cd) koja se topi pri 68-72C
(Vudov metal - Bi60Pb27Sn13Cd).
Legure Pb sa antimonom i arsenom se koriste za ploe akumulatora, za
armature u hemijskoj industriji i za kabine u elektrotehnici, jer eline deluju kao
Faradejev kavez.
Od legura olova i arsena prave se livenice za punjenje patrona lovakog
naoruanja. Istopljena legura nasipa se u tigl-lonac sa perforiranim (izbuenim)
dnom, kroz koje istie rastopljena legura i pada u posudu sa vodom. Tu se
kristaliu olovne kuglice-livenice.
Legure bizmuta i olova spadaju u niskotopljive legure. Proizvode se relativno
lako stapanjem Pb, Bi, Sn i Cd u tigl-loncima i ovrivanjem rastopa u kalupima.
Upotrebljavaju se za zatapanje sitnih uzoraka za metalografska ispitivanja i kao
lemovi za spajanje stakla i metala. Takoe i za sigurnosne epove kod parnih
kotlova, i kao punioci za savijanje na hladno cevi da se na kolenu ne spljote.
Legure nikla. ist nikl ima veoma ravu livkost te se od njega ne mogu
proizvoditi odlivci. Dodacima Si, Mn i C popravljaju se livake osobine, a da se ne
pogorava koroziona otpornost. Legure nikla pripremaju se u indukcionim peima
(srednje i visoke frekvencije), kao i u elektrolunim peima. Razlikuju se sledee
livake legure nikla:
Ni-Cu i Ni-Cu-Sn;
Ni-Cu-Sn i Ni-Cu-Sn-Pb;
Ni-Cr-Fe;
Ni-Si;
Ni-Ti i Ni-Be;
Ni-Al i Ni-Mo-Fe i Ni-Cr.
Od legura Ni-Cu najpoznatiji je monel (67% Ni, 30% Cu, 1.5% Fe i
1.5% Mn). Koroziono je otporan u morskoj vodi i razblaenoj sumpornoj kiselini, a
poseduje termopostojanost do 400C, i zadrava dobre osobine i pri temperaturi
ispod 0C. Lije se pri 1550C. Slui za izradu lopatica parnih turbina, brodskih
zavrtnjeva, pomorske opreme i za delove u hemijskoj i prehrambenoj industriji.
Legure Ni-Cu-Sn primenjuju se slino kao i monel. Zadravaju dobre klizne i
mehanike osobine na povienim temperaturama.
Livenje
69
Legure Ni-Cr-Fe odlikuju se velikim specifinim elektrinim otporom na

povienim temperaturama, a poseduju vatrostalnost i termopostojanost.
Najpoznatija je legura Inkonel NiCr15Fe5 koja se primenjuje za delove metalurkih
pei, za retorte (posude za suvu destilaciju), rekuperatore (komore za odvod vrelih
gasova iz pei) i koeve za nasipanje sirovina u metalurke pei.
Legure Ni-Si (Hastelloy) - posebno su otporne na sumpornu kiselinu (H2SO4) i
na habanje. Odlivci se mogu zavarivati oksi-acetilenski (autogeno). Legure Ni-Ti i
Ni-Be slue za rotore pumpi, kao i za nosea leita maina koje rade u uslovima
velikog habanja i u korozionoj sredini.
Legure Ni-Al se proizvode specijalnim postupcima. Slue za delove pumpi, za
valjkasta leita kao i sedita ventila. Legure Ni-Mo-Fe i Ni-Mo-Cr-Fe koriste se
za odlivke koji rade u naroito tekim proizvodnim uslovima (ventili, cevi, pumpe).
Delovi se liju uglavnom topljivim "izgubljenim" modelima (votanim modelima).
Legure Ni-Cr imaju veliki specifini elektrini otpor uz dobru vatrostalnost i
termopostojanost na povienim temperaturama. Pre svega se upotrebljavaju za
grejne elemente u elektrootporskim metalurkim peima.
Posebnu grupu ine legure: Fe, Ni, Cr, Mo i kobalta (Co). U pitanju su legure
zvane steliti dobijene postupcima metalurgije praha, topljenjem i livenjem u
peanim ili metalnim kalupima. Steliti su u stvari livene tvrde legure (karbidi Cr i
W- vezivo Co i 10% Fe) koje se lemljenjem nanose na radne ivice reznih alata
(noeva, glodala) za mainsku obradu ("vidia" ploice).
1.6 PREGLED LIVAKIH GREAKA

Greke koje se po zavretku livenja mogu otkriti na odlivcima (vizuelnim
pregledom, magnetnim fluksom, ultrazvunom defektoskopijom ili radiografskim
metodima), razvrstavaju se u dve grupe:
I Popravljive (otklonjive) greke i
II Nepopravljive (neotklonjive) greke.
Za pojedine klase odlivaka, tehnoloki uslovi definiu zahteve koje oni moraju
da ispune, da bi se smatrali prihvatljivim. Ovim se uslovima propisuju doputena
dimenzijska odstupanja, kao i neotklonjive greke koje odlivke svrstavaju u
povratni metalni uloak za pretapanje tj. u kart.
1.6.1 Razvrstavanje greaka

Prema nama dostupnim standardima i literaturnim podacima, greke odlivaka
se mogu razvrstati i simboliki oznaavati na sledei nain.
Prema spoljanjem izgledu greke se svrstavaju u sedam klasa:
A. Metalne izrasline
B. upljine
C. Necelovitost (prekid kontinuiteta mase)
70
D.
E.
F.
G.
Povrinske greke
Nepotpun odlivak
Netane dimenzije ili oblik
Ukljuci i nepravilna struktura
Simbolino se greke cifarski oznaavaju prema narednoj tablici koja uzima u
obzir, kako vrstu liva, tako i metod livenja.
elini liv (L)
Sivi liv (SL)
Nodularni liv (NL)
Crni temper liv (CTeL)
Legure lakih metala
Legure tekih obojenih metala
Livenje u sirovim peanim kalupima
Livenje u suvim kalupima
Livenje u jezgrenim kalupima
Livenje u koljkama
Livenje u koljkama sa keramikom ljuskom
Precizno livenje
f, g
Livenje u kokilama
Livenje pod pritiskom
Centrifugalno livenje
Kontinualno livenje
71
Livenje
A. Metalne izrasline (prelivanje istisnutog metala)

Simbol i naziv greke:
A111 - Preliv
Pojava greke:
Pojavljuju se kod materijala 1 ... 6 i metoda

livenja a, b, c, d, e, f, g, h, i.
Opis greke:
Tanka metalna izraslina u podeonoj ravni

kalupa (a) ili na jezgrenim markama (zalivena
marka) (b).
Shematski i stvarni prikaz preliva: a) na podeonoj ravni kalupa i

b) na osloncu jezgra
Uzroci pojave greke:
Veliki zazor izmeu gornjeg i donjeg kalupa

ili oslonaca jezgra u kalupu.
Spreavanje greke:
Izrada modela tanih mera kao i oslonaca

jezgra, pravilna obrada podeonih povrina i
modelnih ploa.
72
A3111 - Kuglice
Pojava greke:
Pojavljuju se kod livakih materijala 1 do 6 i

metoda livenja a, b, c, d, e, f, g, h.
Opis greke:
Metalne kuglice, glatke i malih dimenzija

(<10 mm), rasporeene pojedinano.
Pojavljuju se i u unutranjosti kao gasni
mehurovi u obliku kapi "znoja" ili tzv.
fosfidnih perli. Uglavnom nastaju na
unutranjim ivicama i na otrim uglovima,
"depovima" i udubljenjima.
Shematski i stvarni prikaz kugli i perli
Kod SL nastaju fosfidne perle zbog visokog

sadraja fosfora, jer se fosforni eutektikum
nagomilava na granicama metalnih zrna na
temperaturi nioj od eutektike, te biva
potisnut kroz pore ka povrini. Greka moe
nastati i pri termikoj obradi na T>900C.
Spreavanje greke:
Smanjiti sadraj neistoa (pre svega fosfora)

i rastvorenih gasova, kontrolisati temperaturu
liva i omoguiti obezvazduavanje kalupa.
73
Livenje
B. upljine
B111 - Gasni mehurovi i pore
Pojava greke:
Pojavljuju se kod livakih materijala 1 ... 6 i

metoda livenja a, b, c, d, e, f, g, h.
Opis greke:
Okruglaste upljine glatkih povrina; obino

nastaju unutar odlivka. Unutranja povrina
mehurova moe da bude sjajna, oksidisana ili
kod sivog liva (SL) prevuena grafitnim
filmom.
Shematski i stvarni prikaz gasnih mehurova i pora: a) gasni mehurovi i b) pore

Mehurovi nastaju zbog izdvajanja gasova u

toku ovrivanja odlivka.
Spreavanje greke:
Obezbediti dobru propustljivost kalupa za

gasove, dobro osuiti kalupe i jezgra,
dezoksidisati liv, pravilno projektovati ulivni
sistem, smanjiti sadraj kiseonika i vodonika
u livu, izbegavati veliko pregrevanje liva.
74
IBI13 - Mehurovi oko ukljuaka troske
Pojava greke:
Javljaju se u materijalima 1 do 4 nezavisno od

metoda livenja. Najee se pojavljuju u
gornjim delovima odlivka.
Opis greke:
Praznine oko nemetalnih ukljuaka
Shematski i stvarni prikaz mehurova oko ukljuaka troske
Kod sivog liva uzroci su nepovoljan odnos

Mn/Si ili visok sadraj dezoksidanata (Al i
Ti).
Spreavanje greke:
Kontrola (Al i Ti), poveanje sadraja Si,

smanjenje sadraja Mn (razlika Si-Mn=
0.50%)
75
Livenje
B123 - Povrinski mehurovi i rupice ("ubodi

igle")
Pojava greke:
Pojavljuju se kod sivog liva i temper liva na

odlivcima sa tankim zidovima, a kod elinog
liva na odlivcima debljine zida 15-30 mm.
Opis greke:
"Ubodi igle" su male rupice na glatkim

povrinama odlivka. Javljaju se kod slabo
dezoksidisanog elinog liva, tj. pri malom
dodatku aluminijuma (Al) za vezivanje
kiseonika (Al < 0.01%, umesto 0.02%).
Shematski i stvarni izgled povrinskih mehurova (a) i povrinskih pora (b)
Kod sivog liva uzroci su povean sadraj

kiseonika i vodonika zbog previe unetih
oksida preko metalnog uloka.
Spreavanje greke:
Sniavanjem sadraja kiseonika, dodavanjem

livu dezoksidanata (Mn, Si i Al) i pravilnim
projektovanjem ulivnog sistema.
76
B124 Prsline zbog gasova
Pojava greke:
Pojavljuju se kod sivog liva nezavisno od

naina livenja.
Opis greke:
To su tanki vertikalni prekidi metala na

povrini odlivka. Mogua dubina je do 2 cm.
Zidovi prekida su dendritne strukture sa
ukljucima u vidu grafitnih lamela.
Shematski i stvarni prikaz prslina zbog gasova: a) presek i b) izgled obraene

povrine
Greka nastaje zbog izdvajanja gasova pri

ovrivanju.
Spreavanje greke:
Treba smanjiti sadraj kiseonika u livu

(dodavanjem Ti i Al).
77
Livenje
B211 - Spoljni lunker (ulegnue)
Pojava greke:
Nastaje pri livenju materijala 1 ... 6, kod

metoda livenja a ... h.
Opis greke:
Otvorena levkasta upljina; unutranja

povrina lunkera obino je hrapava,
prekrivena dendritnim (granastim) kristalima.
Shematski i stvarni prikaz spoljanjeg lunkera
Najee nastaje u delovima kalupa koji

poslednji ovravaju. Uzroci su zapreminsko
skupljanje i nedovoljno napajanje debljih
delova odlivka. Naime, iz ovih delova otie
rastop u delove koji se poslednji kristaliu, te
se u debelim zidovima javljaju ulegnua
(lunkeri). Kao to je ranije spomenuto, kod
SL i NL zbog obrazovanja grafitne eutektike
pri kristalizaciji skupljanje je neznatno ili pak
prelazi u irenje.
Spreavanje greke:
Greka se moe spreiti pravilnim

dimenzionisanjem hranitelja (pojila) ili
poveanjem broja hranitelja.
78
B311 - Poroznost
poroznost)
(upljikavost,
gasna
Pojava greke:
Nastaje kod materijala 1 do 6, uglavnom kod

metoda livenja a ... d, ali moe i kod h, i.
Opis greke:
Uoena je kod odlivaka velike mase na

mestima koja poslednja ovravaju, na
prelazu s manje na veu debljinu zida
odlivka, u blizini ua liva i tsl. Najea je
kod legura koje imaju lou livkost.
Shematski i stvarni prikaz poroznosti
Poroznost se pojavljuje ako gasovi pod

pritiskom naputaju odlivak neposredno pre
kristalizacije. Nastaje zbog nepotpune
dezoksidacije i degazacije, nedovoljno
osuenog kalupa ili nepravilno postavljenih
kanala za odvoenje gasova.
Spreavanje greke:
Pravilnim
projektovanjem
odlivka,
odravanjem zadate temperature liva,
sniavanjem sadraja neistoa, dodacima
dezoksidanata,
dobrom
propustljivou
kalupa, smanjenjem sadraja vlage u jezgru i
kalupu i tsl.
79
Livenje
C - Necelovitost
C134 - Tople prsline
Pojava greke:
Mogu nastati kod materijala 1 ... 6 i pri svim

metodima livenja.
Opis greke:
Re je o meukristalnim (interkristalnim)
prslinama nepravilnog oblika. Javljaju se
obino u delovima odlivka koji poslednji
ovravaju, a na mestima nagle promene
debljine zidova.
Shematski i stvarni prikaz toplih prslina

Uzroci su uglavnom:
Spreavanje greke:
neslobodno skupljanje odlivaka pri

ovrivanju, oko solidus temperature;
metalurki uzroci se odnose na visok
sadraj sumpora u livakoj leguri.
Izbegavanjem nagle promene preseka i

omoguavanjem
slobodnog
skupljanja,
smanjivanjem % S u livu.
80
C311 - Hladni spojevi
Pojava greke:
Pojavljuju se kod materijala 1 do 6, a

manifestuju se vidljivim prekidom mase i
zaobljenim ivicama na tom prekidu.
Opis greke:
Hladni spojevi mogu nastati po celoj debljini

zida odlivka ili samo do odreene dubine u
vidu manje brazde sa zaobljenim ivicama.
Obino se javlja na odlivcima velikih
povrina i malih debljina, uglavnom na
mestima gde se susreu dva mlaza ohlaenog
liva.
Shematski i stvarni prikaz hladnih spojeva

Nedovoljna livkost legure

Greka se moe spreiti:
Spreavanje greke:
poveanjem temperature livenja, odnosno

livkosti;
poboljanjem ulivnog sistema.
81
Livenje
D - Povrinske greke odlivka

D134 - Hrapava povrina (pomorandina

kora)
Pojava greke:
Greka uglavnom nastaje pri upotrebi starog

sintetikog peska bez meanja sa novim. Stari
pesak je kiselog karaktera (ima pH- vrednost
oko 5).
Opis greke:
Naborana povrina odlivka
Shematski i stvarni prikaz hrapave povrine

Nepovoljna kalupna smesa
Spreavanje greke:
Za spreavanje greke treba dodati starom

pesku bentonit i sodu da se postigne pH
vrednost do 8.
82
D134 - Krastasta povrina
Pojava greke:
Nastaje kod materijala 1 ... 4 i 6, pri livenju

metodima (a).
Opis greke:
Krasta je nepravilna metalna izraslina,

debljine nekoliko milimetara, delimino
povezana sa odlivkom.
Shematski i stvarni prikaz krasta na gornjoj povrine postolja maine od sivog

liva
Ometeno stvaranje kore na uarenoj povrini

kalupa zbog irenja peska.
Spreavanje greke:
Za spreavanje greke treba koristi

visokokvalitetnu kalupnu meavinu uz
povean sadraj veziva i preduzeti mere za
smanjivanje napona pri irenju i skupljanju
graninih povrina.
83
Livenje
E Nepotpun odlivak
E121 - Nedolivenost
Nastaje kod materijala 1 ... 6, pri metodima
livenja a ... h.
Pojava greke:
Najee se javlja kod tankozidnih odlivaka

velike povrine i to na gornjim delovima
odlivka i mestima najudaljenijim od ulivne
ae.
Opis greke:
Odlivku nedostaje jedan deo.
Shematski i stvarni prikaz nedolivenosti
Uzroci mogu biti: nedovoljno visoka

temperatura livenja, tj. mala livkost;
nedovoljna povrina poprenog preseka
ulivnog sistema; kod kokilnog liva
nedovoljno zagrejana kokila i ravo
obezvazduavanje.
Spreavanje greke:
Izvesti pravilnu pripremu liva, dostii

neophodnu temperaturu liva i pravilno
projektovati ulivni sistem.
84
F - Netane dimenzije ili oblik

F111 - Netane mere ili oblik
Pojava greke:
Nastaje kod materijala 1 ... 6, pri metodima

livenja a, b, c. Neke dimenzije odlivka nisu
saglasne crteu i modelu.
Opis greke:
Promena oblika moe nastati zbog znatnog

pomeranja gornjeg kalupa u odnosu na donji,
kao i jezgra u odnosu na kalup. Uzroci su
sledei: pohabani boni kolutovi modela,
prevelik zazor izmeu rupa i zavrtnjeva koji
spajaju gornji i donji kalupnik i prevelik zazor
izmeu gnezda u kalupu i oslonaca jezgra.
Shematski prikaz netanih mera odlivka
Uzrok moe biti nedovoljno poveanje

dimenzija modela, prilagoeno skupljanju
livake legure.
Spreavanje greke:
Pravilno projektovati model, jezgro i kalup.
85
Livenje
G Ukljuci i nepravilna struktura

G121 - Ukljuci troske
Pojava greke:
Ova se greka moe pojaviti kod svih livakih

legura.
Opis greke:
Ukljuci troske predstavljaju spoljnu ili

unutranju poroznost metala na mestima gde
su zarobljeni nemetalni ukljuci. To se deava
pri brzoj kristalizaciji, kada zgura ispliva na
vrh livakog lonca ili se nataloi u ulivnom
sistemu.
Shematski i stvarni prikaz ukljuaka troske
Greku izazivaju nemetalni ukljuci koji

potiu iz pei za pripremu liva (npr. troska od
krenog kamena ili soli za rafinaciju liva).
Spreavanje greke:
Greka se moe izbei ako se sprei da troska

dospe u livaki lonac pri isputanju rastopa iz
pei; to se postie skidanjem troske sa
povrine rastopa u loncu, dodavanjem suvog
kvarcnog peska ili krea, ime se zgunjava
troska i odvaja se od tenog metala.
86
G141 - Crne pege
Pojava greke:
Nastaje kod NL. Uzroci su visok sadraj

metalnih oksida i sulfida u rastopu. Sulfidi
Mg i Mn, kao i elementi S i Al se izdvajaju i
ostaju u odlivku za vreme ovrivanja.
Opis greke:
Shematski i stvarni prikaz crnih pega
Sulfidi Mg i Mn kao i oksidi Mg, Fe i Al se

izdvajaju, koaguliu i ostaju u odlivku u toku
kristalizacije.
Spreavanje greke:
Poboljati rafinaciju, tj. smanjiti sadraj

S<0.01% pre ubacivanja Mg, ograniiti
sadraj aluminijuma.
87
Livenje
G211 - Odbeljivanje (lokalna pojava struktura

belog livenog gvoa)
Pojava greke:
Ova greka moe nastati kod SL i NL, pri

uobiajenim nainima livenja. Odbeljivanje
uglavnom nastaje u tankim zidovima odlivka
i na ivicama, tj. na delovima odlivka koji se
najbre hlade.
Opis greke:
Odbeljivanje dovodi do otvrdnjavanja jednog

dela odlivka. Uoeno je pri livenju sivog liva
i nodularnog liva kad se lokalno formira
cementit. Kod elinih odlivaka nastaje
martenzitna struktura. Uzroci su velika brzina
hlaenja na klinastom delu odlivka ili
pregrejan liv.
Shematski i stvarni prikaz odbeljivanja

Uzroci odbeljivanja mogu biti:
Spreavanje greke:
Metalurki podesiti odgovarajui sastav liva.
odnos C/Si ne odgovara debljini zida;

prebrzo hlaenje (lokalno brzo hlaenje
zbog efekta klina).
88
G213 - Obrnuto odbeljivanje
Pojava greke:
Ova greka nastaje kod SL i NL, pri

uobiajenim nainima livenja; javlja se samo u
sredini debelih zidova odlivaka.
Opis greke:
Obrnuto odbeljivanje nastaje kod odlivaka

krunog poprenog preseka od SL i prepoznaje
se po pojavi slobodnih karbida u sreditu
odlivka. To je posledica segregacije
karbidotvornih elemenata (Ti, V, Cr, Mn, Mo,
W) u sredini deo odlivka koji apsorbuje ove
elemente u preostali deo rastopa koji poslednji
ovrava.
Shematski i stvarni prikaz obrnutog odbela

Uzroci obrnutog odbeljivanja mogu biti:
Spreavanje greke:
previsok sadraj slobodnog sumpora

(nevezanog za mangan); visok sadraj
vodonika;
mali broj heterogenih centara kristalizacije
u odlivku;
geometrijski oblik odlivka koji dovodi do
breg hlaenja sredinjeg dela debljeg zida
odlivka.
Greka se moe spreiti desumporisanjem

rastopa pre izlivanja u kalup; dodaje se
mangan u iznosu: % Mn= 1.7% S + 0.3%.
89
Livenje
G221 Obrazovanje primarnog grafita
Pojava greke:
Ova greka nastaje kod belog i crnog temper

liva (BTeL i CTeL) pri uobiajenim nainima
livenja.
Opis greke:
Na prelomu sivog livenog gvoa vide se sive

pege
izdvojenog
primarnog
grafita
(krupnozrnastog).
Shematski i stvarni prikaz primarnog grafita

Uzroci greke su:
previsok sadraj ugljenika i silicijuma za

datu debljinu zida;
visok sadraj elemenata koji pomau
grafitizaciju.
Greka se moe spreiti:
Spreavanje greke:
izbegavanjem velike razlike u debljini

zidova i nagomilavanja materijala;
pravilnim projektovanjem ulivnog sistema
i pojila;
ubrzanjem hlaenja nekih delova odlivaka
ugradnjom elinih limova u pojedinie
zone peanog kalupa;
kontrolisanjem
metalnog uloka.
hemijskog
sastava
90
1.6.2 Popravka odlivaka sa grekama

Ne mora se svaki odlivak sa vidljivom grekom odbaciti (kartirati) kao otpad.
Neke greke se mogu tolerisati ako ne utiu bitnije na radne osobine odlivka, a
postoje i greke koje se mogu otkloniti.
Na osnovu posledica koje greke mogu da izazovu razlikuju se:
1) Neotklonjive ili greke ija je popravka tehno-ekonomski neopravdana;
2) Otklonjive greke, koje se mogu eliminisati primenom dodatnih mera iako one
nisu bile predviene tehnolokom dokumentacijom;
3) Popravljive greke su one koje se u skladu sa tehnikim uslovima mogu
umanjiti ili otkloniti: ispravljanjem, zavarivanjem, impregnacijom i na neki
drugi nain.
Odlivci od livenog gvoa mogu se popraviti primenom sledeih metoda:
nanoenjem dvokomponentnih metalnih kitova, zavarivanjem, navarivanjem
metalnim prahom i ugradnjom koninih zavrtnjeva.
1) Nalivanje tenih metala; zasniva se na popunjavanju lokalne nedolivenosti
tenim gvoem. Na mestu dorade mogu se pojaviti zrakaste prsline
indukovane znatnim termikim i strukturnim naponima, kad se osnovni i tean
metal znatno razlikuju po termofizikim osobinama.
2) Gasnim navarivanjem pomou oksi-acetilenskog plamena i ipke livenog
gvoa kao dodatnim materijalom28. Pre navarivanja, odlivke (naroito vee
mase), treba predgrejati do oko 600C da se umanje unutranji termiki naponi.
Posle popravke, odlivci se moraju sporo hladiti bilo u pei ili zatrpavanjem u
suvi pesak. Metal ava mora biti mainski obradiv.
Runo-elektroluno zavarivanje odlivaka se moe izvesti kako na toplo tako i
na hladno. Dodatni materijali, tj. elektrode mogu biti:
Livene ipke kao kod gasnog (autogenog) zavarivanja, ali se tada posle
zavarivanja, odlivak teko mainski obrauje;
Elektrode od monel metala (70% Ni i oko 30% Cu) kojima se navarivanje
izvodi samo na hladno; metal navara je razliit od odlivka i moe se lako
mainski obraivati;
eline elektrode od mekog elika (C= 0.15-0.30%) slue za navarivanje na
hladno, pa dolazi do naugljenisavanja metala ava iz okolnog LG, te je av
teko mainski obraditi.
Popravka odlivaka od LG moe se obaviti i zavarivakim lemljenjem.
Oteeno mesto se izlebi, a zatim se praznina popunjava topljenjem mesingane
ipke u oksi-acetilenskom plamenu. av se moe mainski obraivati, ali je sklon
elektrohemijskoj koroziji, zbog razliitih standardnih elektrodnih potencijala
28
Metali vee gustine od 5 g/cm3 dele se na: visokotopljive, srednjetopljive i niskotopljive. U prvoj
grupi su V, Cr, Mn, Co, Ni, Fe, Cu, Zr, Nb, Mo, Ta i W, srednjetopljiv je Sb, a niskotopljivi su: Zn,
Ca, Sn, Pb i Bi.
91
Livenje
gvoa Fe (-0.440 V) i Cu (+0.337 V). Svaki metal koji ima negativan elektrodni
potencijal, korodirae kad se izloi dejstvu elektrolita (vodenih rastvora kiselina,
baza, soli).
Za otklanjanje greaka moe se primeniti i tzv. metalizacija. Upotrebljavaju se
specijalni gasni gorionici sa ugraenim levkom koji se pune metalnim prahom
(sl. 1.45). Zahvaljujui potpritisku zbog protoka kiseonika kroz komoru gorionika,
prah biva usisan u zonu plamena najvie temperature gde se topi i raspruje
popunjavajui prazninu na odlivku.
1- dovod O2, 2- dovod C2H2, 3- Levak,

4- Komora, 5- Difuzor
a)
b)
Slika 1.45 Shema gorionika za gasno navarivanje (a) i praktino izvoenje gasnog
navarivanja oteenog odlivka (b)
Oteeno mesto na odlivku najpre treba predgrejati gasnim plamenom, pa

zagrejano mesto i okolnu zonu prekriti tankim slojem praha. Zatim se aktivira
poluga aparata za ubrizgavanje metalnog praha (sl. 1.45b) koji se raspruje i topi na
oteenom delu odlivka. U jednom prolazu dobijaju se glatki i neporozni slojevi
debljine 0.02-3.5 mm. Preporuuje se da se masivni delovi predgreju u pei do oko
400C. Mogue je navarivanje ravnih, cilindrinih i zakoenih povrina. Za
popunjavanje dubokih ulegnua ili pukotina uobiajena je praksa da se najpre
stopljenim prahom samo obloe ("kalajiu") lokalne greke, a zatim se prazan
prostor popunjava topljenjem ice u oksi-acetilenskom plamenu. Na samom kraju,
pokrivni sloj se opet nanosi topljenjem praka.
Popravka nekih greaka u odlivcima moe se izvesti i ugradnjom koninih
zavrtnjeva na mestima defekata. Kao primer navodimo blok motora sa naprslinom
koja se prostire po dubini celog odlivka (sl. 1.46). Oteeno mesto se najpre bui
burgijom, a zatim urezuje konini navoj. Na ovaj nain moe se popraviti ne samo
lokalna nedolivenost ve i gasni mehurovi, lunker i slini nedostaci.
92
Slika 1.46 Shema buenja rupe za popravku livake greke koninim navojnim epom

Jovanović M., Lazić V. - Tehnologija Livenja - Skripta

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Jovanović M., Lazić V. - Tehnologija Livenja - Skripta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

A.

1.1 PRIPREMA ZA LIVENJE

1.2 MATERIJALI ZA IZRADU KALUPA I JEZGARA

1.2.1 Osnovne osobine masa za izradu kalupa i jezgara

1.2.2 Izrada kalupa i jezgara

1.2.2.1 Izrada peanih kalupa

1.2.2.2 Suenje kalupa i jezgara

1.2.2.3 Posebni metodi kalupovanja

1.2.2.4 Trajni kalupi

1.2.2.5 Izrada jezgra u jezgreniku

1.3 SPECIJALNI METODI LIVENJA

1.3.1 Centrifugalno livenje

1.3.2 Precizno livenje

1.3.2.1 Livenje topljivim modelima

1.3.2.2 Livenje pod pritiskom

1.3.2.3 Livenje u gipsanim kalupima

1.3.2.4 Livenje u koljkastim kalupima (po Croningu)

Tehnologija livenja i zavarivanja

1.3.2.5 Livenje u dvostrukim kalupima (po Shawu)

1.4 LIVAKE OSOBINE METALA

1.4.2 Teljivost i livkost

1.4.3 Zapreminske promene rastopa i odlivka pri hlaenju

1.4.4 Skupljanje u vrstom stanju i zapreminske promene pri

1.5 METALI I LEGURE ZA LIVENJE

1.5.1 Livake legure gvoa (LG- liveno gvoe, L- elini

1.5.1.1 Sivo liveno gvoe (SL)

1.5.1.2 Nodularno liveno gvoe (NL)

1.5.1.3 Temperovano liveno gvoe (TeL)

1.5.1.4 Kompaktno (vermikularno) liveno gvoe (CGI)

1.5.1.5 Legirano liveno gvoe

1.5.1.6 elini liv (L)

1.5.2 Livake pei

1.5.2.2 Elektrine pei za topljenje livenog gvoa

1.5.3 Materijali za punjenje livakih pei za proizvodnju

1.5.4 Livake legure neeleznih metala

1.5.4.1 Livake legure aluminijuma

1.5.4.2 Livake legure magnezijuma

1.5.4.3 Livake legure bakra

1.5.4.4 Druge legure za livenje

1.6 PREGLED LIVAKIH GREAKA

1.6.1 Razvrstavanje greaka

Tehnologija livenja i zavarivanja

Slika 1.1 Bakarni no i sekire (a) izliveni u upljini stene (b)

Iako je livenje, kao metod prerade metala u gotove proizvode, poznato od

Tehnologija livenja i zavarivanja

1.1 PRIPREMA ZA LIVENJE

Slika 1.2a Konstrukcioni crte odlivka

Slika 1.2b Crte sirovog odlivka

Model (sl. 1.2c) omoguava da se u livakom kalupu dobije praznina (forma)

Slika 1.2c Drveni model

Tehnologija livenja i zavarivanja

Slika 1.2d Jezgrenik

Slika 1.2e Livako jezgro

Livako jezgro (sl. 1.2e), kao to je v spomenuto, ima ulogu da se preslika

Slika 1.2f Livaki kalup

Poto odlivak ovrsne i ohladi se do odreene temperature (zavisno od vrste

Tehnologija livenja i zavarivanja

hraniteljima) i po potrebi odlivak se termiki obrauje ili izlae prirodnom starenju.

1.2 MATERIJALI ZA IZRADU KALUPA I JEZGARA

bentonita zamenjuje u kalupnoj masi 2-3% obine gline za kalupovanje. Koristi se

1.2.1 Osnovne osobine masa za izradu kalupa i jezgara

U najvanije osobine kalupnih i jezgrenih masa spadaju:

1) vrstina se odnosi na mogunost da kalup izdri: