PROIZVODNI I OPERATIVNI MENADMENT

Pojam menadmenta

Re Managament je peuzeta iz engleske literature i kod nas, na
srpskom jeziku, ita se i izgovara kao menadment. Na engleskom jeziku
glagol manage ima vie znaanja a najea su mu: snai se i
preovladati. Na osnovu navedenog glagola nastala je i re Managament
koja takoe ima vie znaenja,a osnovno joj je upravljanje, tj. voenje
raznih poslova. Iako re menadment i kod nas ima vie znaenja, ona
se uglavnom koristi kao odrednica savremenog koncepta uprevljanja.

Danas, kako u stranoj tako i u domaoj strunoj literaturi o
menadmentu, pojam menadment ima vie znaenja od kojih su tri
najprisutnija: upravljanje, rukovoenje i organizacija. Rzliite definicije
menadmenta kod raznih autora rezultat su razliitog pristupa
prouavanju ovoga fenomena. Tako, recimo za M.P. Follet
1
menadment
je umetnost obavljanja poslova pomou drugih ljudi, za H. Koontz
aktivnost kojom se vre odreene funkcije sa ciljem da se na efikasan
nain obezbede, rasporede i iskoriste ljudski napori i fiziki resursi kako
bi se postigao neki cilj, a za naeg autora V. Bulata proces
planiranja,organizovanja i kontrolisanja rada ljudi u datim uslovima.

Kod nas, ree u teoriji a mnogo vie u praksi, odreenje pojma
menadmenta se vezuje ili za upravljanje ili rukovoenje, a esto se oba
zamenjuju organizovanjem. Razlog ovakvom poimanju menadmenta
delom treba traiti i u neadekvatnom prevodu Tejlorovog dela Shop
menagament, i The principles of scientistic menagament, tako to se prvo
delo prevodi kao nauno upravljanje, a drugo kao nauno rukovoanje.
Drugi razlog treba traiti i u injenici da se menadment kao termin
masovno koristi od strane irokog kruga strunjaka razliitih specijalnosti
pa se samim time isti termin razliito shvata
2
. Henri Fajol je shodno
svojoj administrativnoj doktrini menadmenta u svome delu
Administration industrialle lansirao pojam administracija i objasnio
znaaj administrativnog menadmenta. Shavatanje pojma menadmenta

1
Sabrani lanci o menadmentu obljavljeni posmrtno u Londonu 1941. godine kao
knjiga: Dynamic Administration: The Collected Papers of Mary Parker Follett.
2
Radosavljevi, ., Tomi, R.: Menadment u modernom biznisu, BBO Preduzee za
zatitu autorskih prava i patenata, Bograd, 2004, str. 23
2
ne moe se posmatrati izolovano van konteksta istorijskih i konkretnih
uslova date sredine, tj. drutveno-ekonomskih sistema. Sigurno da kod
nas poimanje menadmenta ima kvalitativne razlike u periodu
administrativnog upravljanja privredom (centralistiko-planska) i sad
liberalno-trina.

Nastanak menadmenta se vezuje za pojavu industrijske
proizvodnje kao neophodan odgovor za reavanje rastuih i sve sloenijih
problema. Prerastanje zanatske organizacije rada u industrijsku
organizaciju proizvodnje usloilo je ne samo problame u samom procesu
proizvodnje, ve i u odnosima izmeu radnika i poslodavaca. Veina
teorija menadmenta se bazira na praktinim iskustvima. Analiziranje i
sublimisanje brojnih iskustava iz prakse u vidu pravila i principa imalo je
za cilj bre osposobljavanje i potpunije obrazovanj ljudi koji se bave
menadmentom, a time i veoj poslovnoj efikasnosti istih.

Menadment kao upravljanje je proces planiranja,
organizovanja, motivisanja i kontrole u pravcu postizanja odreenih
kompanijskih ciljeva.
3
Izuavanje menadmenta kao procesa sa
odreenim fazama isti definie kao aktivnost za realizaciju zadatih
ciljeva, sa funkcijama planiranja, organizovanja, voenja i kontrole, gde
navedene funkcije predstavljaju faza, tj. podsisteme menadmenta.
Ovako tumaenjenje menadmenta podrazumeva vei broj funkcija
prisutnih u svim organizacijama i na svim organizacionim nivoima. To
govori o menadmentu kao univerzalnoj aktivnosti prisutnoj u svim
drutvenim i privrednim oblastima, poev od religije, zdravstva i
umetnosti do proizvodnje, poljoprivrede i trgovine. Slobodno se moe
rei da se menadment kao fenomen utkao u svaku organizaciju ,
odnosno organizovanje. Iz tih razloga miljenja smo da, bez obzira to ih
pojedini autori podvajaju, menadment i organizacija predstavljaju
neraskiduvu celinu, tj. da organizacija ima centralnu i najvaniju ulogu u
menadmentu.

Brojni aspekti definisanja menadmenta ukazuju da je re o
jednoj kompleksnoj, obuhvatnoj materiji, irokih pravaca primene, sa
daljim mogunostima razvoja njene teorijske osnove.



3
Jovanovi,M.: Interkulturalni menadment, Beograd, 2002, str. 92
3


Imajui u vidu da se ova knjiga bavi izuavanjem upravljanja
proizvodnjom u poslovnim sistemima, to se pod pojmom menadment
podrazumevaju etiri osnovne menaderske fukcije: planiranje,
organizovanje, voenje i kontrola.

2. Predmet izuavanja menadmenta

Osnovni predmet nauke o menadmentu je izuavanje efikasnosti
i efektivnosti organizacionih sistema, a sve u cilju to racionalnijeg
korienja raspoloivih resursa. Kako se vremenom ljudske potrebe
poveavaju, a pojedini resursi smanjuju zadazak menadmenta je kako
iznai najbolju metodu upravljanja uz optimalnu kombinaciju
ogranienih resursa u cilji ostvarivanja najveih rezultata. Raditi prave
stvari na pravi nain postaje imperativ budunosti.

2.1. Efikasnost

Efikasnost u menadmentu se odnosi na koliinu resursa
upotrebljenih za ostvarivanje postavljenog cilja. Meri se stavljanjem u
odnos ostvarenih efekata i trokova nastalih za ostvarivanje tih efekata.
Efikasnost se moe tumaiti i kao koliina resursa neophodnih za
planiranu proizvodnju, tj. upotreba minimalnih resursa: sirovina,
finansija i ljudsog rad za tu poizvodnju.

Poznati teoretiar Peter Drucker je u pojanjenju ovoga pojma
poao od toga da efikasnost predstavlja zahtev menadmentu da
organizacijske ciljeve ostvaruje uz najmanje korienje resursa. Ovaj
racionalni pristup bazira se na odnosu input- output. Efikasan je onaj
menader koji postie rezultate (output) uz najmanje inpute, tj. menader
radi onoliko efikasno koliko uspe da minimizira trokove sredstava
upotrebljenih za dati cilj. Raditi prave stvari je za Druckera efikasnost.

Efikasnost je posledica promena unutar same organizacije i
predstavlja transformacioni proces. Da li menader postie zadate ciljeve
na pravi nain moe se utvrditi preko opteg pokazatelja, a to je totalna
produktivnost. Za razliku od produktivnosti rada, koja uzima uobzir samo
4
direktan ljudski rad, totalna produktivnost se bazira na ukupnom
reprodukcionom lancu, i iskazuje se kao:
ostvareno
TPRO = -----------------------------
ukupno utroeni resursi

Pored ovoga opteg pokazatelja, efikasnost se moe iskazati i
preko remtabilnosti, koja pokazuje koliko se uspeno koristi kapital, tj.
da li se postie profit ili ne, i stope povraaja kapitala, koja pokazuje
opravdanost uloenog kapitala i da li je racionalno ponovo ga ulagati.

Postoji vie vrsta efikasnosti, a najpoznatije su:

1. Poslovan efikasnost, da se ciljevi ostvare uz to nie trokove,
2. Alokativan efikasnost, da se rspoloivi resursi adekvatno lociraju,
3. Distributivna efikasnost, da se novostvorena vrednost efikasno
distribuira
4. Ekonomska efikasnost, predstavlja odnos ostvarenih trokova i
dobijenih vrednosti, i
5. Tehnoloka efikasnost, iskazuje ostvarenu realizaciju po jedinici
upotrebljenih resursa izraenih u njihovim fizikim veliinama.

Za svaki organizacioni sistem, a naroito proizvodni, bitno je da
se kriterijumi razliitih efikasnosti podudaraju. Posebno je to izraeno
izmeu tehnoloke i ekonomske efikasnosti, gde se moe desiti da i
pored visoke tehnoloke preduzee ostvaruje nisku ekonomsku efikasnost
(proizvod je tehniki prihvatljiv ali su previsoki trokovi i slaba je
realizacija).

2.2. Efektivnost

Smatra se da je efektivnost preduslov uspenog poslovanja svake
organizacie, jer ona podrazumeva izbor prave misije , tj. pravih ciljeva.
Samo ona organizacija koja odabere da radi prave stvari, tj. izabere pravu
delatnosi rada bie efektivna. Efektivnost u mnogome zavisi od kvaliteta
menadmenta i naina rada. Efektivnost je u sutini eksterni problem za
organizaciju i predstavlja odgovor mendmenta na uticaje promena svoga
okruenja. Praksa je pokazala da je taj odgovor mnogo kvalitetniji kod
timskog rada menadmenta gde se ostvaruju mnogo vee sinergetske
prednost.
5
Cilj svakog menadmenta je da njegova organizacija istovremeno
bude i efektivna i efikasna, to u preaksi esto nije sluaj. Na primer:
organizacija moe biti efektivna a ekonomski neefikasna, tj raditi prave
stvari uz previsoke utroke, i obrnuto. Ukoliko menadment uspe da
pored efektivnosti (radi prave stvari) ostvari efikasnost (radi to na pravi
nain optimalni utroci) moe se govoriti o uspenom menadmentu.
Odnosno, uspena je ona organizacije gde se prave stvari rade na pravi
nain.

3. Tipologija menadmenta

U zavisnosti od izabranoga kriterijuma, a imaih vie, razlikujemo i
vie tipova menadenta. Ti kriterijumi su:
hjerarhijski nivo menadenta,
ukljuenost rukovodioca u proces rad,
funkcionalna oblast,
vrsta organizacije, itd.

3.1. Hijerarhijski nivoi menadmenta

Broj nivoa menandmenta zavisi od brojnih organizacionih
specifinosti svakoga preduzea kao to su: dubina i
visinaorganizacije, vrste organizacione strukture i njena sloenost,
stepen centralizecije, itd. Nezavisno od navedenih specifinosti u svakom
preduzeu moemo razlikovati tri nivoa menadmenta: vrhunski
menadment, srednji menadment i nii menadment.
Vie-nivovska organizaciona struktura svakoga preduzea u
osnovi odreuje i nivoe strukture menadenta. Na slici 1.1 prikazani su
nivoi menadmenta i najea organizacona struktura preduzea.



Slika 1.1: Vie-nivovska organizaciona struktura i nivoi menadmenta
6

U svakom preduzeu svi zaposleni su podeljeni u dve osnovne
grupe:
menadere razliitih nivoa, i
izvrioce - zaposleni u proizvodnji i drugim sektorima i
slubama.

Ova pojednostavljena podela je izvrena na osnovu toga ko ima u
nadlenosti podreene a ko ne, tako da su menaderi ona zaposlena lica
koja u organizacijonoj emi imaju svoje podreene, dok su izvrioci
ostali zaposleni koji u preduzeu nemaju podreene.

Vrhunski menadment ili top managament shodno svojoj ulozi
naziva se jo i strategijski menadment i nalazi se na najviem
hijerarhijskom nivou organizacione struktur preduzea. U kompanijama
to su: predsednik upravnog odbora (Charment of the Board), predsednik
kompanije (President), potpresednik (Vicepresident), glavni izvrni
direktor (Chief Executive Officer), a u naim preduzeima to su:
generalni direktor, pomonici generalnog direktora i izvrni direktori.

Top menadment upravlja kompanijom i najodgovorniji je za
njen poslovni uspeh. Osnovni zadatci su mu formulisanje politike
kompanije, usvajanje strategije i utvrivanje ciljeva iste. Odluuju o
najbitnijim pitanjima iz domena planiranja, koodiniranja, raspodele i
kontrole. Brine o misiji i viziji kompanije i stara se o njenom imidu
4
.
Odluke top menadmenta su malobrojne i dugorone i proizilaza iz jasne
streteke vizije rasta i razvoja kompanije. Zadatak top menadmenta je da
oblikuje svoje poslovno okruenje uoavanjem zahteva i potreba tog
okruenja i iznalaenjem adekvatnih naina da se ti zahtevi ispune.
Takoe brine o oblikovanju sopstvene organizacije, razvijanju menadera
srednjeg i nieg nivoa, alokaciji resursa, i td.

Srednji menadment (Middle Managament) se jo naziva i
operativni, jer folmulie taktiku i operatiku kroz razraivanje

4
Dobar primer stvaranja imida kompenije je primer dugogodinjeg menadera
automobilskog giganta Krajslera, Li Ajakoke koji je godinama spoljnom okruenju
promovisao Krajsler kao kompaniju koja je roena u Americi i za Ameriku.
Radosavljevi, ., Tomi, R.: Menadment u modernom biznisu, BBO Preduzee za
zatitu autorskih prava i patenata, Bograd, 2004, str. 43

7
sprovoenja dela strategije odreene oblasti. Kako su strateke odluke
top menadmenta globalne i naelne neophodno ih je razraditi i pretvoriti
u operativna zadatke. Na taj nain oprativni menadment definie
konkratne zadatke i ciljeve poslovnih funkcija i poslovnih jedinica.
Kako je srednji mendment uglavnom okrenut reavanju unutranjih
problema kompanije i dnevnim aktivnostima to ga pojedini autori
nazivaju i organizacionim menadmentom.

Srednji menadment u kompanijama uglavnom ine: direktori
divizija (division Direktor), menaderi fabrika (Plant Managers) i
menaderi odeljenja ( Deparment Managers). Potreba za srednjim
menadmentom je posebno izraena u kompanijama sa izraenom
divizionom organizacionom strukturom. U naim preduzeima to su
direktori sektora (tehniki direktor, direktor proizvodnje, finansijski
direktor, direktor ljudskih resursa) i rukovodioci niih organizacionih
jedinica. U veim preudzeima uglavnom je prisutna vie-nivovska
struktura srednjeg menadmenta, gde direktori sektora u hjerarhiji ispod
sebe imaju rukovodioce odeljenja, a ovi rukovodioce odseka.

Osnovni zadatci srednjeg menadmenta su da do detalja razrauje
odluke top menadmenta i da sprovodi usvojenu politiku i donete
planove. Direktno su odgovorni za organizaciju i realizaciju proizvodnog
programa. S obzirom da se u strukturi menadmenta nalaze izmeu top i
nieg menadmenta to je njihova uloga veoma specifina, jer su
istovremeno i podreeni i nadreeni. Oni su istovremeno i stratezi i
izvrioci, slino kao u sportu, oni su i treneri i igrai
5
i preko njih se
prelamaju svi problemi organizacije. Razvoj i primena informacionih
tehnologija najvie utia na smanjenje srednjeg sloja menadmenta, jer se
deo njihovih poslova prevaljuje na vii i nii nivo. Top menadment im
preuzima poslove analitike, a nii menadment deo tekuih odluka to je
pre bio iskljuivo zadatak srednjeg menadmenta.

Nii (Lower) menadment ine rukovodioci na najniem nivou
organizacione strukture. To su menaderi prve linije iji su neposredno
podreeni sami izvrioci. Ispod njih ne postoji vie ni jedan nivo kojem
bi oni prenosili zadatke ve neposredno rade sa izvriocima na realizaciji
zadataka dobijenih sa vieg nivoa. Neposredni kontakt sa izvriocima

5
Jovanovi, M., ivkovi, ., Cvetkovski, T.: Organizaciono ponaanje, Megatrend
univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2003, str. 259
8
omoguava im da najpre i najtanije uoe novonastale probleme i da
blagovremeno reaguju na njih. S obzirom da neposredno rade na
stvaranju proizvoda i operacionalizaciji dobijenih zadataka nii
menadment sainjavaju rukovodioci odelenja, brigadiri i poslovoe. Za
razliku od srednjeg menadmenta koji podjednako mora da zna i
menadment i struna znanja (tehnika znanja), nii menaderi moraju
pre svega da poseduju struna znanja, jer oni su ti koji realizuju
operativne zadatke.

U praksi upravljanje bilo kojom organizacijom od strane bilo kog
menadmenta e se ostvarivati na slian nain. To uslovljavaju navedene
funkcije i principi ostvarivanja menadmenta. Bez obzira na specifinosti
konkrtene organizacije svi menaderi bilo koga nivoa obavljaju sve
funkcije, poev od planirnja, organizovanja, voenja i kontrole, uz
razliito vremensko angaovanje i razliitu primenu znanja. Top
menadment mnogo vie troi vremena na dugoronom planiranju i
izradi strategijskih planova cele organizacije, dok nii menadment vie
vremena angauje za izradu kratkoronih planova i to za delove
organizacije. U principu, to je vii novo menadmenta to se vie
vremena posveuje planiranju i organizovanju nego voenju i
kontrolisanju i obrnuto.

Imajui u vidu da je teko precizno utvrditi kad menadrsko
delovanje nastaje a kada prestaje, to navedenu vie-nivovsku podelu
menadmenta treba uslovno shvatiti. Ono to je veoma bitno za sktivnost
vrhunskog menadmenta to je obezbeivanje povezanosti i skladnog
finkcionisanja svih nivoa menadmenta.

3.2. Tipovi menadmenta prema procesu rada

U samom procesu rad, bez obzira na vrstu delatnosti organizacije,
uoavaju se dve vrste menadera:
menaderi direktno ukljueni u proces proizvodnje, i
menaderi posredno povezani sa osnovnom delatnou.

Prvi se u proizvodnim organizacijama nazivaju linijskim
menaderima i neposredno su odgovorni za sam proces proizvodnje.
Drugi predstavljaju servis prvima u vidu logistike podrke i nazivaju se
9
staff menager. Uspeno funkcionisanje bilo koje organizacije
podrazumeva kvalitetno obavljanje poslova obe vrste menadera.

3.3. Tipovi menadmenta prema funkcionalnim oblastima

Da bi efikasno funkcionisale u ostvarivanju postavljenih ciljeva u
svim organizacijama poslovi su grupisani prema funkcionalnoj srodnosti.
Tako grupisani poslovi ine funkcionalne oblasti koje se nazivaju
funkcije organizacije. Broj funkcija zavisi od vrste delatnosti i veliine
organizacije, ali u prksi svake organizacije neminovne su etiri osnovne
funkcije:
komercijalna,
finansijska,
kadrovska, i
tehnika (proizvodna).

Rukovodioci koji se nalaze na elu ovih funkcija imaju zadatak
da upravljaju istima u skladu sa usvojenom politikom i strategijom top
menadenta. Iako su iskljuivo odgovorni za poslove u okviru svoje
funkcionalne oblasti, funkcionalni menaderi moraju misliti i na
organizaciju kao celinu. Ne smeju dozvoliti da njihova funkcija ugrozi
interes celine. U tom smislu top menadment ima poseban zadatak da
harmonizuje rad funkcionalnih menadera.

3.4. Tipovi menadmenta prema vrstama organizacija

U okviru razliitih delatnosti, bilo da su one privredne ili
vanprivredne, egzistiraju razne organizacije putem kojih se realizuju ove
oblasti. Svaka od ovih organizacija ima svoj menadment koji pored
optih znanja nauke o menadmentu razvija i specijalizovani
menadment kao odgovor na specifinosti date organizacije. Tako
razlikujemo menadment graevinarstva,umarstva, industrije,
poljoprivrede, saobraaja ali i menadment zdravstva, obrazovanja,
vojske, dravnih organa, itd. Kao odgovor na rstue probleme
savremenih organizacija nauka o menadmentu razvija dalju
diversifikaciju i subspecijalizaciju granskih menadmenta. Na primer, u
okviru menadmenta zdravstva vri se specijalizacija menadera po
granama medicine: hirurgija, psihijatrija, medicina rada, itd. a u okviru
svake dalja subspecijalizacija, pa se u okviru hirurgije javljaju
10
subspecijalisti opte hirurgije, mikro hirurgije, sportske hirurgije, estetske
hirurgije, itd. U okviru industrije poseban znaaj ima metalna industrija,
jer proizvodi sradstva za rad za sve ostale industrijske grane
6
. Kako se
metalna industrija deli na dve celine: metalopreraivaku industriju i
mainogradnju, a ova na proizvodnju poljoprivredne, saobraajne i
graevinske mehanizacije, zatim procesne tehnike, maina alatki itd.
vidimo koliko je specijalizacija rad uslovila i specijalizaciju i
subspecijalizaciju menadmenta.

3.5. Tipovi menadmenta prema delatnostima

Kod nas je ukupna ljudska delatnost svrstana u dve osnovne
kategorije. Ljudski rad namenjen u privredne svrhe i ljudski rad
namenjen za opte drutvene potrebe. Prvu kategoriju ini 7 privrednih
grana, i to:
1. Industrija i rudarstvo,
2. Poljoprivreda,
3. umarstvo,
4. Graevinarstvo,
5. Saobraaj i veze,
6. Trgovina i ugostiteljstvo,
7. Zanastvo,

Drugu kategoriju ljudskog rada sinjavaju 3 vanprivradne grane, i
to:
1. Stambena i komunalna delatnost,
2. Kultura i socijalna delatnost, i
3. Drutvena delatnost.

Iako za svaku od navedenih delatnosti vae osnovni principi i
elementi menadment procesa, tzv. opti menadment, ipak specifinosti
svake od njih nalau nauci o menadmentu da razvija posebne
menadmente za svaku od njih. Tako su nastali specijalizovani, tj.
granski menadmenti, kao to su: menadment u poljoprivredi,

6
Zavod za statistiku navodi sledee industrijske grane: proizvodnja elektrine energije,
proizvodnja i prerada uglja, prizvodnja i prerada nafte, crna metalurgija, obojena
metalurgija, proizvodnja i prerada metala, metalna industrija, industrija graevinskog
materijala, drvna industrija, industrija papira, tekstilna industrija, industrija koe i
obue, industrija gume, prehrambena industrija, grafika industrija, industrija duvana,
filmska industrija.
11
menadment u trgovini, menadment u saobraaju, menadment u
industriji i rudarstvu, menadment u kulturi, itd.

Za sve navedene tipove granskih menadmenta i njihove
menadere zajedniko je da primenjuju ista pravila u planiranju,
organizovanju, voenju i kontroli poslova, a razlika se javlja samo u
njihovoj primeni.

4. Principi menadmenta kao nauke

Menadment je kao nauka, u svome istorijskom razvoju, formirao
svoje zakonitosti na interdisciplinarnom pristupu korienjem saznanja
niza drugih nauka koje su se bavile fenomenom upravljanja
organizacijama i doao do sopstvenih principa
7
. Razliiti autori, u
zavisnosti od ugla analiziranja problematike menadmenta, navode
razliite principe, a mi emo navesti samo neke od njih:

- Principi ekonomije odnose se na injenicu da se svaka menaderska
odluka mora zasnivati na ekonomiji. Osnovni ekonomski princip
reprodukcije glasi da se ostvare to vei rezultati poslovanja, uz to
manja ulaganja. Rukovodei se tim principom, stavljanjem u odnos
rezultata i ulganja moemo iskazati tri parcijalna ekonomska principa:
o produktivnosti,
o ekonominosti i
o rentabilnosti.
Svaki od ovih principa iskazuje odnos dve suprotne tendencije i
dva suprotna zahteva. S jedne strane, je to maksimizacija rezultata
poslovanja, dok s druge strane je to minimizacija osnovnih ulaganja.
injenica je da su ovi ekonomski principi uvek prisutni bilo da se vodi ili
ne vodi rauna o njima. Svaka organizacija (bilo i neekonomska) uvek
ima za cilj efikasno ostvrivanje postavljenih zadataka, tj. zadovoljenje
navedenih ekonomskih principa. Ovi principi imaju presudan znaaj za
izbor odgovarajueg organizacionog reenja. Dakle, to su principi kojima
se organizacija podreuje.


7
Principi ( lat. Principia) znai naela, osnovne misli , osnovna uenja, poetak, i td.
Milan Vujaklija, Leksikon stranih rei i izraza, Prosveta, Beograd, 1996/97, str. 722
12
-Principi timskog rada koje ukljuuju interese pojedinca u ostvarivanju
interesa organizacije. U principe timskog rada spadaju: princip podele
rada, princip jedinstva cilja i princip zajednikih interesa.

- Principi koordinacije se zasnivaju na skladno uspostavljenim
odnosima u organizaciji. Osnovni cilj principa kordinacije je
uspostavljanje i odravanje funkcionalnih delova i celine organizacije.
Principe koordinacije sainjavaju sledei principi: princip discipline,
odgovornosti i saradnje.

-Pincipi pravovremenosti podrazumeva obavljanje poslova tano na
vreme, ni pre ni posle. Japanski menadment je poznat po sintagmi dast
in tajm kao uzornom principu profesioalnosti u tanosti.

-Princip subordnacije - podrazumeva obavezu niih hijerarhijskih
struktura da sprovode odluke viih struktura, tj. obavezu niih organa
upravljanja da sprovode odluke koje donosi organ iznad njih.
Subordinaciaja u osnovi predstavlja pravo jednih da donose odluke i
obavezu ostalih u okviru date organizacije da ih sprovode. Subordinacija
se zasniva na moi kojom raspolae vii organ ili pojedinac da prisili
podreene da realizuju njegove odluke. U tu svrhu, u sluaj neizvreenja,
koriste se sankcije dao instrument prinude.

-Pincip permanentnosti podrazumeva stalnost menaderske uloge, tj.
da uek u organizaciji postoji ovlaeno lice. Aktima se odreuje ko u
sluaju odsustva zamenjuje koga na menaderskim nivoima.

-Princip delegiranja ovlaenja podrazumeva davanja sopstvenih
ovlaenja nekome drugome da u njegovo ime odluuje u okviru
delegiranih ovlaenja. Delegiranje dela sopstvenih prava i moi je veom
vana menaderska vetina upravljanja organizacijom. To je u osnovi
vetina ostvartivanja radnih zadataka putem drugih. Osnovna korist za
menadera od dobrog delegiranja je rastereenje od vrenja manje bitnih
poslova i mogunosti da to vreme iskoristi za reavanje ozbiljnijih
problema.




13
Osnovne funkcije (elementi) menadmenta

Razliiti autori, naroito iz razliitih nauka (ekonomisti, sociolozi,
matematiari), razliito prikazuju elemente funkcije menadmenta
8
.
Najobuhvatnije elemente rukovoenja, sa aspekta menadmenta, dao je
jo zaetnik teorije menadmenta Hnri Fajol. Po njemu menadment ine
5 osnovnih funkcija: planiranje, organizovanje, nareivanje, koordinacija
i kontrola. Prvi je postavio tezu o univerzalnoj primeni menaderskih
funkcija to je i u praksi potvreno. Od tad menadment se sve vie
prouava kao nasuna potraba upravljanja organizacijama, jer je postalo
jasno da se menaderi stvaraju a ne raaju.

Danas, savremeni autori veinom izuavaju 4 osnovne funkcije
menadmenta: planiranje, organizovanje, voenje i kontrolu.

Slika st.251 Org.ponaanje


Planiranje kao menadment funkcija predstavlja polaznu
fazu upravljanja u kojoj se odreuje misija, ciljevi i akcije za
njihovo ostvarivanje. Ono odreuje gde organizacija eli da
bude u budunosti i kako da donje doe. Planiranje znai
definisanje ciljeva za budue organizacione performanse kao i
odluivanje o zadacima i resursima neophodnim za nihovo
realizovanje. Potreba za planiranjem proistie iz potrebe da se
osujete posledice neizvesnosti u budunosti tj. da organizacija
spremno doeka promene u okruenju. Sa brzinom promena
poveava se i neizvesnost a time i potreba za planiranjem, tj.
donoenjem i realizacijom planova.

Organizovanjekao funkcija menadmenta neizbeno prati
planiranje i pokazuje kako preduzee nastoji da ostvari
planske zadatke. Njome se oblikuje organizaciona struktura

8
Akio Morita, predsednik Sony Company smatra da je primarna funkcija
menadmenta donoenje odluka. Odluivanje je imanentno svakoj menaderskoj
funkciji kao nain ostvarivanjea te funkcije. Jovanovi, M., ivkovi, ., Cvetkovski,
T.: Organizaciono ponaanje, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd,
2003, str. 251

14
kroz klasifikaciju aktivnosti i njihovo grupisanje po srodnosti i
naelima arganizacije posla. Organizovanjem se delegiraju
poslovi i uloge organizacionim jedinicama, menaderima i
ostalim zaposlenima.

Voenje (liderstvo) je stalna i u novije vreme sve vanija
menadment funkcija. To je proces motivacije tj. pokretanja
lanova organizacije za ostvarenje definisanih ciljeva
organizacije. Voenje podrazumeva kreiranje zajednike
kulture i vrednosti organizacije, saoptavanje ciljeva
zaposlenima kao i korienje uticaja na motivisanje istih za
najefikasniju realizaciju zadatih ciljeva. Voenje se bavi
meuljudskim odnosima menadmenta, a posebno stilovima
voenja, komunikacijama i motivisanjem. Bez obzira na
razliite pristupe voenju veina autora se slae da su osnovni
elementi voenja odluivanje, izvravanje pomou drugih
ljudi i motivisanje.

Kontrola kao funkcija menadmenta predstavlja proces
poreenja planiranih i ostvarenih aktivnosti. Menaderi
moraju nastojati da se preduzee kree prema postavljenim
ciljevima. U tu svrhu moraju kontrolisati poslovne aktivnosti
preduzea kao celine, njegovih delova i nosilaca svih funkcija.
Prvi korak kontrole predstavlja poreenje ostvarenih rezultata
sa planiranim, a zatim otklanjanje uoenih odstupanja od
zadatih standarda i planova. Postoji vie vrsta kontrola, a tri su
najvanije:
1. preventivna kontrola (pre poetka rada),
2. tekua kontrola ( u toku samoga rad) i moe biti dijagnostika
i terapeutska, i
3. naknadna kontrola (nakon zavretka posla).

Za svaku kontrolu je bitna pravovremenost. Samo blagovremena kontrola
je efikasna kontrola. Savremeni pristup kontroli se temelji na principima
TQM (Total Quality Managament), tj. potpuno upravljanje kvalitetom
koji se ogleda u primeni kontrole poev od pojedinanog radnog mesta,
preko organizacionih delova do preduzea u celini.


15

Interdiscipliniranost menadmenta
Interdisciplinarnost ove nauke ukazuje na postojanje zavisnosti
izmeu menadmenta kao nauke i drugih naunih disciplina.
Menadment kao profesija, nauka i vetina je u tesnoj vezi sa brojnim
naukama, ne samo zato to koristi njihova saznanja ve to interacijskim
odnosom svojim saznanjima utie na njih. Multidisciplinarnost
menadmenta se menjala tokom vremena njegovog razvoja, tako da su u
poetku njegove pojave uticaj imale jedne naune discipline, dok danas
taj uticaj imaju druge nauke.

Na samom poetku pojave menadmenta kao naune discipline
znaajan uticaj su imale tehnike nauke
9
. Veliki doprinos razvoju
menadmenta kao nauke dali su dva osnovna stuba menadmenta i
organizacije: Frederick Taylor i Anri Fayol. Karakteristino za taj period
je pojava mehanistikog pristupa organizaciji rada i menadmenta, koga
karakterie brojnost tehnikih principa i pravila. injenica da su navedeni
tvorci bili inenjeri kao i opta obeleja industrijske revolucije imala su
dominirajui uticaj na razvoj menadmenta.

Meutim, ve poetkom 1930. godine veliki broj organizacija
koje su zasnovane na tehnikim pravilima suoavaju se sa velikim
problemom ljudskog potencijala, dakle, problem sve vie postaju ljudi.
Reavanje datog problema je zahtevao sve vie humanistiki pristup, tako
znaajan uticaj na razvoj menadmenta sve vie ima psihologija. Time su
psiholozi uneli u proces organizacije svoje koncepte, kako bi dalje uticali
na razvoj organizacije. Zatim u oblast menadmenta sve vie ulaze
sociolozi, koji organizaciju posmatraju kao skladan skup ljudi, sa
efikasnim meusobnim odnosima. Sociologija rada koja izuava
unutranje i spoljanje uticaje na uspenost oveka na radu( zamor,
motivacija) postaje sve znaajnija za socijalizaciju menadmenta i
organizacije. U novije vreme sve vei znaaj i doprinos imaju i socijalni
psiholozi, kao sinteza primenjenih saznanja i psihologije i sociologije.
Politike nauke i drutveno politiki sistem odreuju politiki ambijent a
time i okvire delovanja menadmenta

9
Ahmetagi, E: Organizacija preduzea, iko Subotica, 2005, str. 10
16

Ukoliko pokuamo da razmotrimo osnovni cilj organizacije,
pogotovo one koja je proizvodnog karaktera, moemo jasno uvideti da je
njen osnovni cilj profitabilnost. Ekonomska efikasnost predstavlja krajnji
cilj svakog menadmenta. Dakle, postoji znaajna povezanost i sa
ekonomskim naukama koje se bave optimizacijom korienja
ogranienih resursa. Tu su i pravne nauke, koje omoguavaju kreiranje
organizacionih okvira primenom pravne regulative. Pravne norme su
veoma bitne za menadment, jer ureuju pravni sistem ustavom kao
najviim pravnim akto svake zemlje, zakonskim i podzakonskim aktima.
Veze izmeu menadmenta i drugih naunih disciplina moemo
prezentovati sledeim ematskim prikazom:



Slika 1.1. Menadment kao interdisciplina nauka

Menadment i organizacija
Ukoliko polazimo od injenice da je organizacija skladan skup
pojedinih delova i uspostavljenih veza meu njima, to omoguava njeno
17
funkcionisanje kao celine, to moemo zakljuiti da je upravljanje tim
aktivnostima jedna od osnovnih komponenti svake organizacije,
nezavisno od delatnosti i veliine. Ispostavilo se, poev od primitivnih
ljudskih zajednica do dananjeg dana, da je upravljanje unutar jednog
organizacionog sistema od odluujueg znaaja. Menadment je taj koji
ureuje i reorganizuje organizaciju prema postavljenim ciljevima. To je
univerzalna profesija koja stvara i oblikuje razliite organizacije.
Organizacija se menja dok se menadent ne menja, to je neophodna i
stabilna funkcija gde se samo menjaju menaderske tehnike i metode
rada. Forme organizacije nisu niim propisane niti obavezujue pa ih
svaki menader oblikuje prema svom nahoenju.

Ako menadment definiemo kao proces planiranja,
organizovanja, voenja i kontrole, onda od etiri dela mendmenta,
organizaciji pripadaju dva, i to: organizovanje i voenje. To znai da je
menadment sistem u kome je organizacija najznaajniji podsistem koji
zauzima centralno mesto u okviru menadmenta. Kao nova nauna
disciplina organizacija sadri etiri naune oblasti:

Organizaciona teorija i dizajn ima za cilj upoznavanje
formalnih elemenata organizacije, u koje spadaju; podela
rada, autoritet, modeli organizacione strukture i sl.
Organizaciono ponaanje predstavlja s jedne strane
istraivanje ponaanja oveka, dok s druge strane je
orijentisano na mogunosti uticaja na njegovo ponaanje. U
osnovne teme istraivanja ubrajamo: grupe i timovi,
organizaciona kultura, organizaciona mo...
Menadment ljudskih resursa predstvlja instrumentarijum
upravljanja ljudskim resursima u organizaciji, u koje spadaju;
regrutacija, selekcija, orijentacija, razvoj karijere i dr.,
Organizacione promene i razvoj ova komponenta ima za cilj
izuavanje svih promena koje imaju uticaj na organizaciju,
kao i mere njihovom prilagoavanju.

Nabrojane naune oblasti ine organizaciju novom naunom
disciplinom, koja generiki pripada menadmentu.Vezu organizacije sa
menadmentom moemo predstaviti sledeim ematskim prikazom:

18

Slika 1.2. Podruje menadmenta i organizacije kao naune discipline
10



Istorijski razvoj menadmenta
Buran istorijski razvoj oveanstva ukazuje da su ljudi imali
potrebe za razliitim vidovima organizacionih aktivnosti, a na poetku su
to bile grupe. Udruivanje ljudi u grupe u poetku imalo je za cilj
opstanak. Samo udrueni mogli su opstati protiv ivotinja u lovu i
plemenskim ratovima. Grupa kao skupina ljudi omoguila je oveku da
opstane i proe razliite evolutivne faze. To su prvi oblici organizovanja
koji su se vermenom menjali, a time i ciljevi toga organizovanja. Isto
tako ni mnoge poslove pojedinci nisu mogli relizovati sami pa su bili
prinueni udruivanju u grupe, kako bi ostvarivanjem zajednikih
ciljeva, lake ostvarili i line ciljeve. U sutini svrha njihovog
udruivanja je bila da se sa to manje rada ostvari sve vie.

Iz navedenog jasno prizilazi da su klice nastanka menadmenta
u praistoriji vezane za potrebu svake skupine da na elu ima vou. Voa
je ovek iz grupe sa najveim linim autoritetom kome je ona poverila tu
ulogu oekujui od njega da na najefikasniji nain ostvari interes grupe.
To je ovek sa izraenim sposobnostima organizivanja ljudi u
ostvarivanju postavljenih ciljeva. Takve ljude danas nazivamo
menaderima.


10
Videti ire: Petkovi M., i drugi Organizacija Ekonomski fakultet
Beograd, 2006, str. 7.
19
Prvi pisani tragovi organizacije i menadmenta, koji su naeni u
Vavilonu, zadiru u daleku prolost u period 2285 2231 god. pre n. e.,
gde je kralj Hamurabi uveo mere organizacije rad poput planiranje rada,
broja radnika, voenje evidencije, i dr. Naroito je poznat Hamurabijev
zakon, u to doba jedinstven pravni akt, koji je izmeu ostaloga obradioi i
pravni aspekat menadmenta.
11


Prvi zapisi o podeli rada nalaze se u delima grkih filozofa,
Platona (427. 347 god. p.n.e.) u delu Nomoi (zakoni) i Sokratovog
uenika i vojskovoe Ksenofona (430 354. god. p.n.e.) u vezi
proizvodnje sandala za grku vojsku.

Primere upravljanja i organizovanja rada ljudi zabeleeno je u
jevrejskim dokumentima vezano za legendarnu linost i osnivaa
jevrejske religije Mojsija.
12
Kao zakonodavac i upravlja jevrejskih
plemena shvatio je da je neracionalno da lino slua probleme svih
pojedinaca koji dolaze njemu, pa je prvi uveo selekciju prenevi
ovlaenja na odabrane ljude da umesto njega reavaju probleme, a on da
razmatra samo nereene.

Isto tako, gradnija brojnih piramida i kineskog zida jasno govori o
primeni menadmenta u organizaciji rada. Navodei primer kineskog
zida, treba znati da je on graen na duini od 4000 km sa 40000 kula i
straarnica, visine oko 15 m, a irine oko 7 m. Ovi podaci jasno govore o
kompleksnosti njegove gradnje u periodu kada sredstva za rad nisu bila
razvijena i da se sve zanivalo na irokoj primeni ljudskog rada. Da bi se
dati graevinski poduhvat okonao, svakako da je bilo potrebno
uspostaviti odgovarajuu organizaciju posla i upravljati tim poslovima.
Takoe, primer efikasne pragmatine organizacije predstavlja gradnja
brojnih piramida u Egiptu. Keops, egipatski faraon oko 2600. god. pre
n.e. podigao je uvenu Keopsovu piramidu sa grandioznim dimenzijama:
visoku 147 m, sa stranicama baze od 233 m, koju je 20 god. gradilo oko
100 000 radnika.


11
Radosavljevi, ., Tomi, R.:Menadment u modernom biznisu, BBO
Preduzee za zatitu autorskih prava i patenata; Beograd 2004. str. 15.
12
Sajfert, Z.: Menadment, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin, Zrenjanin,
2000. Str. 11.
20
Navedeni primeri jasno govore o menaderskim naporima
uspostavljanja odgovarajue organizacije sa velikim brojem ljudi, radi
ostvarenja, i za dananje doba, grandioznih ciljeva.

U srednjem veku takoe postoje pisani dokumenti i zapisi koji
ukazuju na specijalizaciju i podelu rada, gde Augustin (354 430)
uoava problem produktivnosti i obrazovanja kadrova. Poznati umetnik,
naunik i konstruktor Leonardo da Vini
13
(1452 1519) je analizirajui
mogunosti organizovanja rada uveo podelu rada na manje pokrete uz
njihovo merenje vremena izrade, pa se smatra da je pretea studije rada i
vremena.
1. Etape razvoja menadmenta
Prethodni brojni primeri ukazuju da je re o pragmatinoj nauci,
koja ima iroku primenu i bogata iskustva steena u praksi. Zauuje da
ta iskustva nisu tada izuavana i dok su druge nauke cvetale, nije bilo ni
traga o nauci koja bi se bavila upravljanjem i organizovanjem.

Re menadment i organizacija se pojavljuju poetkom XIX
veka, a do njihovog izuavanja naunim metodama dolo je tek krajem
XX veka. Nihov razvoj od empirije do nauke, moe se podeliti u tri
glavne etape:
I ETAPA je period od prvobitne zajednice do kraja XVII veka,
kada je ak Savari (1622.-1690) objavio prvo sistematsko delo vezano za
ovu oblast.
II ETAPA je period od XVII do XIX veka poznata po ranom
razvoju industrijske proizvodnje i nauke o trgovini. To je empirijska
etapa razoja organizacije i menadmenta asnivala se na iskustvenim-
praktinim zapaanjima. Najpoznatiji su: Robert Oven, socijalista-
utopista, inae vlasnik tekstilne fabrike u kotskoj, koji je razvio princip
stimulisanja, motivisanja i humanog odnosa prema radnicima; Adam
Smit, otac ekonomije, uoio je prednosti podele poslova i David Rikardo,
razvo je principe racionalnog poslovanja.
III ETAPA predstavlja period konkretnog razvoja nauke o
menadmentu oliene u delima amerikanca Frederika Teilora i francuza

13
Molnar, M. i Molnar R.: Organizacija rada i proizvodnje, CENERG Zrenjanin,
Zrenjanin, 1994, str. 10.
21
Anri Fayola pa do dananjih dana. U poetku prouavnje organizacije
rada, proisteklo iz potrebe reavanja problema brzo rastuih preduzea u
toku industrijske revolucije, predstavljalo je osnovu razvoja
menadmenta. Kasnije menadment kao nauka sem organizacije sve vie
koristi saznanja i drugih nauka.

Menadment kao nauka se razvila na sledeim principima:
Princip evidencije ukazuje da je tano samo ono to se moe
dokazati,
Princip analize predstavlja stav da svaku aktivnost treba
ralaniti, na njegove sastavne delove koje kasnije treba
anlizirati, pojedinano i detaljno,
Princip sinteze analizirati date elemente u jednoj celini, koje
omoguavaju sagledavanje svih moguih uticajnih faktora,
Princip kontrole zakljuak doneti tek detaljnom analizom,
nakon to se izvre sve mogue provere.

Nauni pristup menadmenta preduzea se zasniva i sprovodi uglavnom
na dve metode:
Empirijska metoda koja se zasniva na brojnim iskustvima
(sopstvenim ili tuim), vetine, snalaljivosti i dr.
Nauna metoda koja pored brojnih iskustava zahteva i
znaajnu primenu brojnih drugih metoda, kao to su
determinizam, odnosno ispitivanje uzroka i posledica svih
pojava.
Dakle, nauka o menadmentu je istovremeno sinteza nauke i iskustva.
22