TRANSAKCIJE VELIKIH

VREDNOSTI
Jelena Fabris
Beogradska Bankarska Akademija
Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije
Beograd, Zmaj Jovina 12
2621-730
Platni sistem podrazumeva interakciju
velikog broja banka, pojedinaca,
preduzea i institucija

Subjekti: platilac i primalac sredstava,
finansijska firma koja vri plaanje i
finansijska firma koja prima sredstva
(najee banke), klirinka kua i subjekt
koji vri poravnanje (klirinka kua ili
centralna banka)

Sistemi za obraun transakcija velikih
vrednosti se izdvajaju u posebnu
kategoriju sistema zbog:
Vieg stepena koncentracije rizika na
pojedine uesnike i vieg stepena rizika
ispada iz sistema u trenutku obrauna
Usled nedostatka informacija mogu nastati
znatno ozbiljnije sistemske implikacije i
Relativni znaaj negativnih sistemskih
implikacija namee neophodnost ugraivanja
posebnih pravila funkcionisanja i angaovanja
centralnih banaka
Centralna banka vs privatni operateri
Meubankarske obraune je mogue
sprovoditi:
Preko posebne obraunske institucije ili
Preko bilateralnih korespondentskih
aranmana
U praksi vlasnici sistema platnog prometa
mogu biti centralne banke, komercijalna
banka, grupe komercijalnih banaka ili
odreene asocijacije
Cilj dravne intervencije u ovoj oblasti je
da se sprei nekonkurentsko ponaanje,
odnosno potencijalna opasnost
ograniavanja pristupa platnom sistemu
odreenim uesnicima

U gotovo svim zemljama centralne banke
imaju kljunu ulogu u funkcionisanju
platnih sistema
Pojedine zemlje imaju dva sistema platnog
prometa
SAD ima Fedwire i CHIPS,
Nemaka ima EAF i EIL-ZV

U nekim zemljama jedan sistem slui za
poravnanja, a drugi je RTGS, ili su u
pitanju konkurentski sistemi koji su u
razliitom vlasnitvu
Za razliku od domaih platnih sistema
meunarodna plaanja u velikoj meri
zavise od aranmana korespondentnih
banaka

Da bi domaa banka locirana u zemlji X
izvrila plaanje u zemlji Y ne mora da ima
pristup sistemu platnog prometa zemlje Y,
dovoljno je da koristi usluge domae
banke locirane u zemlji Y, koja e preneti
sredstva krajnjem korisniku
Druga mogunost je da otvori filijalu u
zemlji Y i da preko svoje filijale koja
uestvuje u platnom prometu obavi
plaanje u zemlji Y

U oba sluaja meunarodna plaanja nisu
obavljena preko povezivanja platnih
sistema dve banke, ve preko
korespodentskih odnosa banaka
I pored toga veliki broj zemalja je formirao
organizacije za kliring i poravnanja
meunarodnih plaanja

Glavna prednost ovakvih regionalnih
aranmana je u tome to se potrebe za
likvidnim sredstvima u konvertibilnim
valutama sniavaju, ukoliko postoji
multilateralno poravnanje
Primer takve insitucije je Ehchange Clearing
House Limitied, sa seditem u Londonu koju je
osnovala grupa od 15 velikih banaka iz osam
razvijenih zemalja
U Aziji funkcionie Asian Clearing Union, koju
su osnovale centralne banke zemalja lanica
Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Aziju i
Pacifik
U Latinskoj Americi funkcionie Latin American
Integration Asociation kao sistem
multilateralnog poravnanja u konvertibilnim
valutama, lanice ovog sistema su dvanaest
zemalja Latinske Amerike
Realno je oekivati da e se u budunosti
meunarodna plaanja sve vie obavljati preko
institucionalizovanih privatnih ili javnih klirinkih i
sistema poravnanja, koji e sve vie biti povezani
sa nacionalnim platnim sistemima

Nedavno su jedan ovakav sistem formirale tri
zemlje iz regiona: Srbija, Bosna i Crna Gora
http://www.nbs.yu/internet/cirilica/scripts/showCon
tent.html?id=2411&konverzija=no

Sistem je profunkcionisao sa Bosnom, a oekuje
se da uskoro pone da funkcionie i sa Crnom
Gorom, ovaj sistem je otvoren i za ostale zemlje
regiona koje budu elele da mu pristupe.
Neto vs bruto obraun
Platni sistemi mogu funkcionisati na principu
neto ili bruto poravnanja
U sistemu neto poravnanja platni nalozi se
kumuliraju kod banaka i poravnanje se vri na
bazi njihovog neto salda jednom ili vie puta
tokom dana
Na ovaj nain se smanjuje potreban iznos
likvidnih sredstava, ali sistem podrazumeva da
se do trenutka poravnanja banke meusobno
kreditiraju
Sistemi neto obrauna se u principu smatraju
pogodnim za obraun velikog broja transakcija
malih vrednosti
Sistemi bruto poravnanja (RTGS Real time
Gross Settlment) predstavljaju relativno novo
dostignue
Prva zemlja EU koja ga je uvela je bila Danska
(1981.), pa su ga zatim uvele Nemaka (1987.),
Italija (1989.), vedska (1990.)
U bruto sistemu svaka transakcija se alje
pojedinano i u trenutku kada se poalje nalog
vri se njeno poravnanje
Prednost bruto sistema je to onemoguava da
se izvri kumuliranje neplaenih obaveza i na taj
nain se smanjuje sistemski rizik platnog
prometa
RTGS sistem je skuplji

Danas gotovo sve centralne banke tee RTGS-u

Kljuno pitanje: Kako obezbediti likvidna sredstva
kojima e se nadoknaditi uloga eliminisanih
implicitnih intradnevnih meubankarskih kredita?

Jedna mogunost je da se koriste intradnevni krediti
centralne banke, a druga mogunost je da se vri
automatsko odbijanje njihovog izvravanja (mogue
je da se trajno iskljue ili da se prebace na listu
ekanja, pa da se eka dok se ne obezbedi dovoljno
sredstava za njihovu realizaciju)
V dizajn toka poruke
Banka koja vri plaanje alje instrukciju centralnoj banci, koja
nakon izvrenog poravnanja alje instrukciju banci u iju je korist
izvreno plaanje
Banka poiljalac
sredstava
Banka primalac
sredstava
Centralna banka
1 3
2
Placanje
Poravnanje
T dizajn toka poruke
U T dizajnu banka koja vri plaanje alje istovremeno instrukciju
centralnoj banci i informaciju banci u iju se korist vri plaanje
Kada centralna banka izvri poravnanje, ona takoe alje instrukciju
banci u iju korist je izvreno plaanje
Banka poiljalac
sredstava
Banka primalac
sredstava
Centralna banka
1
Placanje
Poravnanje 2
Vremenski tok u platnom sistemu
predstavlja period od trenutka kada je
skinut novac sa rauna nalogodavca do
trenutka kada se novac nae na raun
primaoca sredstava

Centralna banka ima interes da ovaj tok
traje to krae, ukoliko on traje dugo ili ima
znaajne varijacije, onda i oteava
sprovoenje monetarne politike

Kljuni problemi i rizici
Platni sistemi imaju veliki uticaj na funkcionisanje
finansijskog trita, kao i na povezivanje finansijskih
trita i na nacionalnom i na meunarodnom nivou
Brzina kojom se obavlja prenos sredstava,
transakcioni trokovi, finansijski rizik, pouzdanost
platnog sistema su faktori koji u velikoj meri utiu na
integraciju finansijskih trita
Rizici koji su najee povezani sa sistemom
platnog prometa su finansijski rizici:
rizik likvidnosti,
kreditni rizik i
sistemski rizik
Rizik likvidnosti predstavlja rizik da poravnanje
nee biti obavljeno na vreme, jer dunik nema
dovoljno likvidnih sredstava

Kreditni rizik je verovatnoa da se nee
sprovesti poravnanje zbog nesolventnosti
dunika

Sistemski rizik je verovatnoa da problem
likvidnosti ili solventnosti jednog ili nekoliko
pojedinaca ili organizacija bude toliko veliki da
ugrozi poravnanje velikog broja drugih uesnika
i ovaj rizik po pravilu dovodi do najvee
zabrinutosti
Da bi se smanjili ovi rizici veina platnih
sistema zahteva postojanje kolaterala kao
uslov za lanstvo u sistemu platnog
prometa

Ukoliko uesnik ne izvri svoju obavezu,
tada se moe iskoristiti njegov kolateral

Obino se kao kolateral koriste HOV
visokog stepena likvidnosti
Kako kolateral moe biti nedovoljan da se
izmire obaveze neki platni sistemi su uveli
aranmane za podelu gubitka, koji u
sutini znae da prema odreenoj formuli
ostali uesnici u platnom prometu
pokrivaju neizvrene naloge

Kao trea mogunost postoji ponitavanje
naloga, ali ova opcija je poslednjih godina
sve manje popularna, jer moe voditi
znaajnim sistemskim poremeajima
U veini sistema platnog prometa uesnici
snose trokove

Pokrie trokova moe biti delimino ili
potpuno

Argument za delimino pokrie trokova
se nalazi u tome to se on tretira kao neka
vrsta kompenzacije bankama to dre
obavezne rezerve na raunu centralne
banke bez naknade ili po kamatnoj stopi
nioj od trine