POJAM UENJA

Prema tradicionalnom shvatanju, pojam uenja sadri sledee arateristie!

" to je svesna, namerna ativnost#
" svrha mu je sticanje $nanja ili ve%tina#
" naje%e je ve$ano $a namerno ponavljanje#
Ueni oji sedi $a nji&om i pou%ava da $apamti i ra$ume ono %to ita, 'prototip' je oso(e oja ui)
Proces uenja se danas shvata mno&o %ire) Pod uenjem se podra$umeva sve ono %to je ove steao
toom ivota) Mo&lo (i se rei da su nasle*e i uenje dva najvanija inioca oja odre*uju ra$voj i prirodu
ovea i nje&ovo& pona%anja)
+sustvo o(liuje opaanje spolja%nje sredine, ao i opaanje ljudsih (ia# crte linosti i novi motivi
nastaju uenjem) Prema neim autorimai du%evni poremeaji su naueni po&re%ni naini pona%anja, a
leenje tih poremeaja psihoterapijom jeste uenje novih, ispravnih naina pona%anja)
Psiholo$i danas de,ini%u uenje mno&o %ire! to je trajna, ili (ar relativno trajna promena individue, oja se
pod odre*enim uslovima moe mani,estovati u njenoj ativnosti, i oja je re$ultat prethodne ativnosti
individue) -o je trajna ili (ar relativno trajna promena i na taj nain uenje ra$liujemo od privremenih,
ratotrajnih promena, oje nastaju usled $amorenosti, (olesti, sla(e motivacije))) .alje, uenje je
re$ultat prethodne ativnosti individuje, da (i se uenje ra$liovalo od spontanih promena usled
sa$revanja or&ani$ma) Ali danas nije lao ra$dvojiti e,ete uenja i sa$revanja)
Moemo ra$liovati vi%e vrsta uenja!
" sen$iti$acija i ha(ituacija#
" lasino uslovljavanje,
" instrumentalno uenje#
" uenje uvi*anjem#
" uenje po modelu#
" sticanje sen$o / motornih ve%tina#
" ver(alno uenje)
0EN1+-+1A2+JA + 3A4+-UA2+JA
0en$iti$acija je poveana osetljivost or&ani$ma oja nastaje usled ponavljanja inten$ivnih i opasnih drai)
Usled poveanja osetljivosti, or&ani$am na spolja%nje drai rea&uje (re i snanije, a rea&uje i na manje
oliine i inten$itet drai, na oje ranije nije rea&ovao)
3a(ituacija je o(rnuti o(li rea&ovanja, ona se sastoji u tome da se na drai oje se ponavljaju, a nisu od
$naaja, sve sla(ije rea&uje i na raju sasvim prestaje rea&ovati) 5od ha(ituacije ili priviavanja
or&ani$am ui da ne rea&uje, $ato se ha(ituacija nead na$iva ne&ativnim uenjem)
0en$iti$acija i ha(ituacija mo&u (iti ratotrajna stanja or&ani$ma, ali mo&u i trajati i$vesno vreme)
56A0+NO U06O76JA7ANJE
.o(ro je po$nat Pavlovljev o&led! psu oji se nala$io u i$olovanoj so(i istovremeno je i$la&an $vu
metronoma i hrana) U poetu $vu metronoma nije i$a$ivao luenje pljuvae) Posle i$vesno& (roja
ponavljanja, $vu metronoma / neutralna dra, poela je da i$a$iva luenje pljuvae) 1ato je hranu
Pavlov na$ivao (e$uslovna dra, a luenje pljuvae na hranu (e$uslovna reacija) Pod pose(nim uslovima
neutralna dra poela je i sama da i$a$iva luenje pljuvae) 1ato je neutralnu dra pavlov na$ivao
uslovna dra, a luenje pljuvae i$a$vano uslovnom drai / uslovna reacija)
Emocionalno uslovljavanje je o(li lasino& uslovljavanja) U o&ledu oji e (iti opisan ispitani je (io
Al(ert, jedanaestomeseno dete) +spitivai su najpre ustanovili da se Al(ert ne (oji ivotinja ao %to su
mi%, $ec, pas))) 1atim su i$veli sledei o&led! detetu se poa$uje (eli pacov o&a ono rado$nalo posmatra
8neutralna dra9# i$nenada se i$a detetovih le*a proi$vodi veoma ja $vu 8(e$uslovna dra9, oji i$a$iva
jau emociju straha) Posle sve&a : / ; ponavljanja, dete poinje da poa$uje strah na pojavu samo& (elo&
pacova)
Emocionalno uslovljavanje nastaje veoma (r$o, lao se %iri i uop%tava i veoma se te%o &asi)
<o(ije, simpatije i antipatije su primeri emocionalno& uslovljavanja i esto ih sreemo u svaodnevnom
ivotu)
+N0-=UMEN-A6NO UENJE
uveni amerii psiholo& -orndaj stavljao je ra$liite ivotinje pred ra$ne pro(lemse situacije i
posmatrao naine re%avanja pro(lema) U jednom od tih o&leda je $atvarao mae u ave$, a ispred
ave$a je stavljao pare ri(e) 7rata ave$a su (ila $atvorena re$om) Povlaenje jedne ome od anapa,
oja je visila u ave$u, re$a se di$ala i vrata su se otvarala)
>ivotinje su pravile (e$(roj neuspelih pou%aja) Posle ni$a u$aludnih pou%aja ivotinja (i poa$ivala
$nae (esa, a onda renula sve ponovo) U ni$u neuspelih radnji maa sluajno povlai omu i vrata se
otvaraju) Ovavo pona%anje je shvaeno ao ni$ slepih pou%aja oji se $avr%avaju uspehom) 1ato je
-orndaj &ovorio o uenju putem slepih pou%aja i sluajnih uspeha)
-orndaje je $aljuio da radnje oje dovode do $adovoljenja postojee& motiva (ivaju utisnute ,
uvr%ene, do one radnje ojima se to ne postie, ili pa dovode do neprijatne a$ne, (ivaju eliminisane)
Pona%anje oje se eli uvrstiti tre(a dosledno na&ra*ivati, a pona%anje oje se eli osla(iti ili eliminisati
ne tre(a na&ra*ivati, ve anjavati)
UENJE U7+?ANJEM
Uenje uvi*anjem se dru&aije na$iva re%avanje pro(lema uvi*anjem) Pro(lem postoji onda ada
postojea $nanja nisu dovoljna $a ostvarenje neo& cilja) Ono %to $namo nije dovoljno da posti&nemo ono
%to elimo) .a (i se re%io pro(lem, mora se preva$ii ustaljeno ra$mi%ljanje, mora se ostvariti novina u
pona%anju, ili se otriti nova sredstva $a posti$anje eljeno& cilja)
Ono %to se uvi*a jesu odnosi u datoj situaciji, na primer odnos sredstva i cilja) Uvi*anje odnosa
predstavlja osnovnu arateristiu mi%ljenja i inteli&encije) -ao je re%avanje pro(lema uvi*anjem ustvari
re%avanje pro(lema mi%ljenjem, ili inteli&entno re%avanje pro(lema)
=e%enje pro(lema uvi*anjem dovodi do trajnih promena u pona%anju) Uenje uvi*anjem je veoma
e,iasan nain uenja) Uenje ueniami studenata se ocenjuje ao valitetnije uolio u veoj meri sadri
ra$umevanje)
UENJE PO MO.E6U
Od davnina su u$ori o(liovali pona%anje i oso(ine ljudi) <enomen imitacije je tao*e pos$nat ne samo od
dece i ljudi ve i od neih ivotinja) <rojd je istaao o&roman $naaj identi,iacije dece sa roditeljima, od
odluujui ,ator u ,ormiranju svesti jedne oso(e)
+mitacija se o(ino ve$uje $a spolja vidljiva pona%anja, a pojam identi,iacije $a unutra%nja svojstva
ovea)
Uenje po modelu pretpostavlja sledee omponente!
@9 mora postojati oso(a oja predstavlja u$or / model,
A9 dru&a oso(a paljivo posmatra, $apaa i pamti arateristine oso(ine u$ora,
:9 dru&a oso(a mora (iti na nei nain motivisana da i$&leda iliu se pona%a ao u$or,
;9 dru&a oso(a poseduje odre*ene opaajne i motorne sposo(nosti potre(ne $a imitaciju u$ora)
B9 Pod odre*enim uslovima dru&a oso(a se pona%a ao u$or, pou%ava da i$&leda ao u$or ili usvaja
sistem vrednosti u$ora)
U$ori si o(ino nee $naajne i istanute oso(e, vrednje panje i po%tovanja, a i divljenja) Nead su to
oso(e oje volimo) 6judi se u&ledaju na u$ore toom itavo& svo& ivota) =oditelji su esto prvi i
naj$naajniji u$ori, asnije to postaju oso(e van porodino& ru&a)
0-+2ANJE MO-O=N+3 7EC-+NA
Pri sitcanju motornih ve%tina uestvuju ra$liiti o(lici uenja! uenje putem pou%aja i po&re%aa i uenje
u&ledanjem na u$or) Cto je ve%tina sloenija vee je ue%e on&itivnih procesa u uenju)
Postoji neolio vanih psiholo%ih momenata od sticanja ve%tina!
@9 tre(a se upo$nati sa ve%tinom oja se eli nauiti, to se postie posmatranjem u$ora oji i$vodi ve%tinu)
-ao se stvara vi$uelna predstava radnje) esto se u$ vi$uelnu demonstraciju daje i ver(alan opis radnje,
to jest in,ormacije oje se ne mo&u stei vi$uelnim opaanjem)
A9 4rojna ponavljanja su arateristina $a sticanje motornih ve%tina) U poetu uenja jedne sloene
radnje omponente se vr%e jedna po jedna, u$ punu panju) 5asnije se pojedine radnje pove$uju u
sladnu celinu, a njihovo i$vo*enje automati$uje)
:9 Po$navanje re$ultata ili postojanje povratne in,ormacije mje $naajan inilac sticanja motornih ve%tina)
-ao da trener ili struno lice predstavljaju vaan ,ator)
7E=4A6NO UENJE
7er(alno uenje je uenje ver(alno& &radiva) Postoje ra$liite vrste uenja ver(alno& &radiva) Osnoven
vrste tavo& uenja su!
" uenje napamet ili memorisanje
" uenje sa ra$umevanjem, odnosno uenje uvi*anjem, ra$mi%ljanjem)
Uenje napamet ili memorisanje se popularno na$iva (u(anje) Ovim se istie da pri uenju nema
ra$mi%ljanja)
Uenici u&lavnom ue smisaono &radivo oje se naj(olje savla*uje u$ pomo ra$mi%ljanja i osmi%ljavanja)
Ali postoje &radiva ija se moraju nauiti od rei do rei, ao %to su pesme, imena, datumi ))) Ali ni tavo
&radivo se ne mora uiti potpuno mehanii, iao nei uenici to rade) + tavo &radivo se moe osmisliti
jer osmi%ljavanje tavo& &radiva pomae u uenju i ola%ava $adravanje)
-=AN0<E= UENJA
-rans,er uenja podra$ueva dejstvo ranije& uenja na asnije uenje ili asniju ativnost uop%te)
=e$ultat iili e,eat trans,era moe (iti po$itivan ili ne&ativan) Prethodno uenje moe da ola%ava ili
oteava asniju ativnost) -ada se &ovori o po$itivnom ili ne&ativnom dejstvu trans,era)
=a$liuju se dva osnovna pro(lema trans,era!
" pro(lem mo&unosti ve(anja i ra$vijanja psihiih ,uncija, ao %to su opaanje, pamenje, mi%ljenje,
ma%tanje)))
" primena i ori%enje steeno& $nanja u novim situacijama, ili snalaenje u novim situacijama na osnovu
staro& isustva)
Od uslova pod ojima je $nanje sticano i od arateristia oje ono poseduje $avisi avo e dejstvo imati
na snalaenje u asnijim situacijama)
PAMDENJE
Pojam uenja, pamenja i $a(oravljanja) Pamenje je trajanje ono& %to je uenjem prethodno steeno)
Uenjem se stvraju i$vesne relativno trajne promene u nervnom sistemu! ono predstavlja E(eleenje ili
pamenjeE i$vesnih tra&ova u mo$&u) Pamenje je trajanje tih tra&ova, a $a(oravljanje sla(ljenje ili
nestajanje ili, moda samo nemo&unost da se ti tra&ovi ativiraju)
Umesto o trajanju, moe se &ovoriti o retenciji ili $adravanju prethodno steeno&) O retenciji ili
$adravanju ne $na se ni%ta neposredno, ve samo posredno, preo odre*enih ispoljavanja, mani,estacija
pamenja) Postoje tri osnovne mani,estacije pamenja!
@9 seanje ili o(navljanje ranijih utisaa ili $nanja# $a ovaj aspet $naenja u psiholo&iji se upore(ljava
termin reproducija)
A9 Prepo$navanje ili reo&nacija
:9 U%teda pri ponovnom uenju# a i ada se ne seamo neo& &radiva, ada nismo u stanju da &a
reproduujemo, ao &a uimo po dru&i put, uiemo &a (re i nauiti $a rae vreme u$ manji (roj
ponavljanja)
=eproducija) E=eproduovatiE $nai nainiti neu vrstu dupliata, neu vrstu opije oja verno imitira
oso(ine ori&inala, ao %to sliarsa reproducija olio / tolio i$&leda ao ori&inalno umetnio delo)
=eproducija moe da $nai o(navljanje starih utisaa u o(liu predstava ili ponavljanja reima ono& %to
smo ranije itali ili slu%ali 8ao %to je sluaj sa uenicima u %oli9)
Prepo$navanje) Prepo$navanje je svest da je sada opaeni o(jeat neada (io u na%em isustvu)
Prepo$navanje ne mora da sadrai svest &de je i ada o(jeat ranije (io doivljen, opaen, ve samo neo
oseanje po$natosti)
=a$lia i$me*u prepo$navanja i reproducije je u sledeem! prepo$navanje se odnosi na sada prisutan i
opaeni o(jeat, a reproducija na odsutni# prepo$navanje se moe i$vr%iti na osnovu samo jedne ili
neolio arateristia predmeta, %to je nedovoljno $a seanje) Prepo$navanje je otuda la%i vid
pamenja# ono %to se moe prepo$nati ne moe se reproduovati) U to se (r$o uveravaju uenici oji
samo pasivno itaju &radivo i oje im se ini po$nato do &a itaju / dale, oje samo prepo$naju) 0asvim
je dru&aije ada nastavni od njih trai reproduciju)
5ao se motivirati $a uenje F [uredi]
@) Prila$iti poslovima s po$itivnim stavom " imati volju uiniti ne%toG
A) Postaviti si cilj " %to elim ostvaritiF
:) Postaviti oeivanja " olio mo&u ostvaritiF
;) 4iti odre*en " ao u to ostvaritiF
B) 4iti realan " postaviti tave $ahtjeve oje mo&u ispuniti " imati na umu svoje mo&unosti i
sposo(nosti)
H) Napraviti popis %to tre(am o(aviti " precrtavati o(aljeno)
I) Poslove ra$dijeliti u vi%e manjih, jednostavnijih i la%e o(avljivih ciljeva)
J) Napraviti redoslijed o(avljanja poslova " %tedim na vremenu)
K) Postaviti si na&rade $a o(avljen posao " ao o(avim posao)
@L) Podsjetiti se na do(re strane svo& rada " $a%to to radim)
@@) Osjeaj $adovoljstva na raju mora (iti posljedica na%e svjesne odlue da emo se poeti mijenjati
danasG
@A) +soristi vi%a ener&ije $a svoj radG
@:) +soristi ne&ativnosti " podsjeti se na posljedice ao ne o(avi% $adataG
@;) Ne preoraiti vrijeme oje si $adaje% $a nei $adata)
@B) .ri se roova)
@H) Napraviti jasnu ra$liu i$me*u Mne mo&uM i MneuM)
@I) Poni odmah) Ne odu&ovlaiG
@J) Po(olj%aj svoju sposo(nost samouvjeravanjaG
@K) 4udi optimistian " %anse $a uspjeh e se poveavatiG
AL) 5oristi (ilje%e, podsjetnie, natunice i sl)
A@) +soristi svai uspjeh ao dodatnu motivaciju $a daljnji rad)
AA) Prepo$naj ono %to (i te mo&lo ometati i napravi i$(or)
A:) +ma% pravo po&rije%iti " nito nije savr%en)
A;) 7je(aj svoj smisao $a humor " smijeh ua$uje na to da si realanG
AB) Na&radi se $a ostvaren cilj / realne na&radeG