MEGATREND UNIVERZITET BEOGRAD

FAKULTET ZA MENADMENT
ZAJEAR
Osnovne akademske studije menadmenta












UVOENJE INFORMACIONOG SISTEMA U
KOMPANIJU VELEFARM

DIPLOMSKI RAD











Mentor:
Student:
Doc. dr Bojan
orevi

Jankovi Milo
A/103/06




Zajear, 2011.




MEGATREND UNIVERZITET BEOGRAD
FAKULTET ZA MENADMENT
ZAJEAR
Osnovne akademske studije menadmenta







UVOENJE INFORMACIONOG SISTEMA U
KOMPANIJU VELEFARM
DIPLOMSKI RAD









Mentor:
Doc.dr Dragia Stanujki

Student:
Milo Jankovi
A/103/06


Zajear, 2011.


SADRAJ

UVOD...1
I OPTI DEO..2
1. POJAM INFORMACIONOG SISTEMA...2
1.1 Pojam, definisanje i bitne komponente informacionog sistema.....2
1.1.1 Pojam informacionih sistema....2
1.1.2 Funkcije informacionog sistema..................................................3
1.1.3 Komponente informacionog sistema.............................................4
1.1.4 Vrste informacionih sistema.........................................................6
1.2 Projektovanje, programiranje i uvoenje informacionih sistema......8
1.2.1 Projektovanje informacionih sistema...........................................8
1.2.2 Programiranje informacionih sistema .........................................9
1.2.3 Uvoenje informacionih sistema................................................11
1.2.4 Funkcionisanje informacionih sistema.......................................13
II SPECIJALNI DEO..16
2. UVOENJE INFORMACIONOG SISTEMA U KOMPANIJU
VELEFARM...................................................................................16
2.1 Opis trenutnog stanja................................................... .................16
2.1.1 Kratak istorijat kompanije Velefarm......................................16
2.1.2 Opis problema............................................................. ..............17
2.1.3 Postojei vs. novi sistem.............................................. ..............18
2.2 Koraci u uvoenju novog sistema u kompaniju Velefarm..............20
2.2.1 Studija izvodljivosti ................................................ ..................20
2.2.2 Razlozi za iniciranje projekta uvoenja novog sistema...............22
2.2.3 Organizaciona izvodljivost ........................................................24
2.2.4 Uticaj sistema na organizaciju...................................................25


2.2.5 Ekonomska izvodljivost............................................... ...............26
2.2.6 Tehnika izvodljivost ................................................................28
2.2.7 Operativna izvodljivost .............................................................29
2.2.8 Bezbednosna analiza..................................................................31
ZAKLJUAK......................................... ..........................................33
LITERATURA..................................................................................34






















UVOD
U uslovima savremenog poslovanja preduzee je svakodnevno izloeno velikom
broju izazova koji mogu poremetiti njegovu ravnoteu i dovesti u pitanje njegov
opstanak u deliu sekunde. Sasvim je izvesno da nije svaka informacija od znaaja
za opstanak, kao i da nisu sve znaajne informacije vidljive golim okom, lako
uoljive i predvidljive.
Koordinacija funkcija, irenje informacija, obrada sirovih podataka, donoenje
odluka i predvianje svakodnevne su aktivnosti preduzea koje postavljaju
zahtev za postojanjem kvalitetnog informacionog sistema, jer informacija je klju
opstanka.
Nijedno preduzee, bez obzira na njegovu veliinu i snagu, ne moe sebi dozvoliti
luksuz da postoji i funkcionie u informacionoj izolaciji, niti da sistem na kome
poiva njegov izvor informacija ne unapreuje i ne inkorporira u sve sfere svog
poslovanja. Informacioni sistem je kima i nervni sistem preduzea i kao to i
sama kima predstavlja nosa ljudskog organizma, tako predstavlja i nosa
preduzea, jer preduzee je organizam, ba kao i ljudski, i kao i ljudski ima sve
potrebe i karakteristike ljudskog bia.
Kreiranje informacionog sistema je kompleksan zadatak informacioni sistem
predstavlja praktino nervni sistem koji prati potrebe preduzea, upravlja njegovim
segmentima kao to mozak upravlja organima ljudskog bia i tako omoguava
njegovo neometano funkcionisanje i napredak, razvoj i zadovoljenje sopstvenih
potreba ali i potreba trita. U tom smislu, nezavisno od toga kolikim sredstvima
raspolae jedno preduzee, kako u finansijskom pogledu, tako i u smislu znanja
(mada, postavlja se pitanje koliko se znanje moe obzirom na finansijske
implikacije koje ima kao resurs moe posmatrati odvojeno od finansija i kao
zaseban resurs).
Kompanija Velefarm je veledrogerija koja je godi nama predstavljala jakog
konkurenta na domaem tritu, ali i na tritu regiona. Ipak, kriza nije mimoila
ni ovu kompaniju. Uzroci krize svakako su kompleksni, i ne mogu se svesti na
jedan zajedniki sadralac meutim, ono to se nikako ne moe porei jeste
injenica da je uzronik te krize bila i potreba za kreiranjem i uvoenjem novog
informacionog sistema koja je predugo bila ignorisana.
Namera nam je da ovim radom ukaemo, dakle, upravo na znaaj informaiconog
sistema, kao i na kompleksnost zadatka uvoenja novog informacionog sistema,
izazove koje taj zadatak postavlja pred preduzee i opasnosti sa kojima se suoava,
kao i na neophodnost uvoenja sistema u cilju uanpreenja kompanije Velefarm.


1


I OPTI DEO

1. POJAM INFORMACIONOG SISTEMA
1.1 Pojam, definisanje i bitne komponente informacionog sistema
1.1.1 Pojam informacionih sistema
Internacionalna federacija za obradu podataka (Internati onal Federation for
Information Processing - IFIP) definie informacioni sistem na sledei nain
(www.znanje.org):
Informacioni sistem (IS) je integrisani skup komponeneti za sakupljanje,
snimanje, uvanje, obradu i prenoenje informacija.
Poslovna preduzea, druge vrste organizacija i pojedinci u savremenom drutvu,
zavise od informacionih sistema za upravljanje svojim operacijama i delovanjima,
odravanje kompetitivnosti na tritu, ponudu razliitih usluga i unapreivanje
linih sposobnosti i kapaciteta.

Na primer, moderne korporacije zavise od raunarskih informacionih sistema bez
kojih ne bi mogle kontrolisati svoje finansijske raune i poslovne transakcije niti
upravljati ljudskim resursima; optinske uprave zavise od informacionih sistema za
ponudu osnovnih usluga svojim graanima; pojedinci koriste informacione sisteme
da bi unapreivali svoja znanja, za kupovinu, upravljanje bankovnim raunima i
transakcijama, kao i za razliita finansijske operacij e.

Izumom i dostupnou novih informacionih tehnologija (IT), javljaju se nove
mogunosti. Poto su informacioni sistemi omoguili razliite ljudske aktivnosti,
samim tim su izvrili uticaj na drutvo. Ubrzali su obavljanje svakodnevnih
aktivnosti, uticali na strukturu organizacija, izmenili naine plasmana proizvoda na
tritu, kao i naine i shvatanja rada kao ljudske aktivnosti.

U tom smislu, informacije i saznanje, danas ine vitalni ekonomski resurs.
Informacioni sistem organizacije se moe definisati i kao skup ljudi i tehnikih
sredstava koji po odreenoj organizaciji i metodologiji obavljaju prikupljanje,
memorisanje, obradu i dostavljanje na koritenje podataka i informacija

Takoe, informacioni sistem se moe definisati i na sledee naine:
"Informacioni sistem je odreeni skup metoda, postupaka i resursa, oblikovanih
tako da se potpomogne postizanje nekih ciljeva."(Thierauf,Hoctor,2006,str.15)

"Informacioni sistem je sveukupnost svih informacionih procesa u organizaciji."
(Niederberger,2007,str.78)


2


Posmatrano sa aspekta sistematskog pristupa:
"Informacioni sistem predstavlja sreeni skup metoda, procesa i operacija za
prikupljanje, uvanje, obradu, prenoenje i distribuciju podataka u okviru jedne
organizacije, ukljuujui i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji se tim
aktivnostima bave."

Informacioni sistem funkcioniui u okviru neke organizacije, omoguava joj da
komunicira unutar sebe i sa svojim okruenjem. Prema tome, uslov opstanka bilo
koje ogranizacije je da raspolae adekvatnim informacionim sistemom, u kojem su
razraeni postupci informacionih aktivnosti. U nekim ogranizacijama te postupke
obavljaju ljudi, a u drugima se koristi moderna informaciona tehnologija. Iz napred
navedenog proizilazi da informacioni sistem moe biti manuelan ili podran
informacionom tehnologijom, odnosno kompjuterizovan.

Informacioni sistem podran informacionom tehnologijom je informacioni sistem
koji ukljuuje koritenje raunarske tehnologije. Na osnovu navedenog, bitno je
uoiti sledee: pojam informacionog sistema znatno je iri u odnosi na raunar i
raunarsku obradu podataka. To znai da informacioni sistem obuhvata i
kompjuterizovane i nekompjuterizovani deo informacione delatnosti, to upuuje
na zakljuak da informacioni sistem postoji i onda kada nema raunarske podrke.

Informacioni sistem je kompleksan organizacioni sistem, a kompleksnost se odnosi
i na strukturu elemenata i na strukturu veza kako u okviru sistema tako i sa
okruenjem i informacioni sistem obuhvata sve informacione delatnosti, to znai
da se ne moe poistovetiti sa jednom, pojedinanom delatnou.

Informacioni sistem treba da bude postavljen tako da:
Bude razumljiv svim korisnicima;
Jednostavan u prezentovanju informacija;
Pouzdan i
Da omoguava iskazivanje obraenih informacija u vrlo kratkim
vremenskim intervalima.

1.1.2 Funkcije informacionog sistema
Svaki informacioni sistem, nezavisno od toga kom je okruenju namenjen ima dve
osnovne funkcije (Obradovi,Maek,Stanievi,2010,str.18-20):
Funkciju informisanja - Informacioni sistem svojim informisanjem osigurava
relevantne informacije za operativno i razvojno upravljanje organizacijom. To
ukazuje da se funkcija informisanja ostvaruje u svrhu upravljanja organizacijom,
dok je funkcija upravljanja, kao hijerarhijski najvia funkcija organizacije, po
svojoj sutini, takoe, informacioni proces. Iz tog razloga je funkcija informisanja
od fundamentalnog znaaja za ocenu kvaliteta informacionog sistema.
3


Najvii nivo razvijenosti imaju kompjuterizovani informacioni sistemi koji su
orijentisani na podrku odluivanju i upravljanju.
Funkciju dokumentovanja - za sve aktivnosti organizacije neophodno je
obezbebediti dokumentacionu podlogu putem informacionog sistema.
Dokumentaciona podloga, odnosno dokumentacija, j e rezultat potreba i zahteva
subjekata iz okruenja, jer ona ini kontrolu i razmjenu informacija uopte. Takoe
je neophodno obezbediti mogunost revizije poslovanja u svakom trenutku kako bi
se mogli rekonstruisati poslovni dogaaji. Ovo je naroito znaajno kod
informacionih sistema kod kojih se kontiranje i knjienje poslovnih dogaaja
obavlja automatizovano.
1.1.3 Komponente informacionog sistema
Sa aspekta sistemskog pristupa, strukturu informacionog sistema ine sledee
komponente (Gledovi,2010,13-15):
1.Hardware raunarskog sistema: materijalno-tehnika komponenta
informacionog sistema, odnosno fizike jedinice raunarskog sistema namenjene
procesiranju i prenosu podataka. Danas, ak i najmanja firma, poseduje raunare,
iako su raunari kao sredstvo pre nepunih par decenija predstavljali luksuz. Obino
se radi o personalnim raunarima (PC). Vee organizacije koriste vie raunarskih
sistema, poev od monih radnih stanica, miniraunara pa do efikasno umreenih
personalnih raunara. Ujedno sa perifernim ureajima, kao to su ulazni i izlazni
ureaji (monitori i tampai, na primjer), i telekomunikacije, ine hardver
informacionih sistema. U novije vreme, cijene hardvera ubrzano opadaju, ali brzina
obrade i kapacitet ureaja za uvanje podataka, se konstantno uveava. ;
2.Software raunarskog sistema: predstavlja nematerijalnu komponentu
informacionog sistema u vidu raunarskih programa koji su ugraeni u hardver i
koji odreuju nain obrade podataka. Softver se obino deli na dve ire shvaene
klase: sistemski ili operativni softver i softver aplikacije. Osnovni sistemski
softver se prepoznaje pod imenom operativni sistem. Operativni sistem upravlja
hardverom, datotekama i drugim resursima sistema, obezbeujui sistematsko,
konzistentno obavljanje zadataka i kontrolu raunara, najee preko grafikog
korisnikog interfejsa. Softver aplikacije su programi dizajnirani za obavljanje
specijalizovanih zadataka od kojih se mnogi nude na tritu kao paketi
pripremljeni za korienje odmah poslije instaliranja.;
3. Dataware ili podaci: ova komponenta obuhvata podatke,informacije i znanja,
posmatrane kao informacioni resurs, a koji iz dana u dan postaju izuzetno vredna
imovina svake organizacije. Mnogi informacioni sistemi su primarno upravljai
bazama podataka. Baza podataka je kolekcija meusobno povezanih podataka,
organizovanih na najpogodniji nain za korienje, ili vaenje podataka po zadatim
kriterijumima. Tipian primer baza podataka u jednom preduzeu su podaci o
radnicima i katalozi proizvoda. Naroitu vrednost imaju baze o kupcima, koje se
koriste za dizajn i marketing novih proizvoda.
4


Svako ko je ikada kupio neto sa kreditnom karticom, direktno u prodavnici,
preko elektronske pote, ili na Internetu, postaje deo neke od mnogobrojnih baza o
kupcima.;
4.Lifeware ili kadrovska komponenta: ine je svi ljudi koji u bilo kojoj funkciji
uestvuju u radu sa informacionom tehnologijom, bilo kao profesionalni
informatiari, bilo kao korisinici rezultata obrade podataka. Kvalifikovani
strunjaci su vitalna komponenta svakog informacionog sistema. Tehniko osoblje
se sastoji od razvojnih i menadera operacija, analitiara i dizajnera sistema,
programera softvera i administratora sistema. Kao dodatak, radnici u jednoj
organizaciji moraju biti osposobljeni za korienje kapaciteta informacionog
sistema. Stotine miliona ljudi iz cijelog svijeta svjesno ili nesvesno ue da koriste
informacione sisteme koristei Internet. Procedure za korienje, upravljanje i
odravanje informacionih sistema su deo njihove dokumentacije. Na primer,
neophodno je definisati procedure za pokretanje programa za naredbu isplati
dohodaka, ukljuujui procedre za trenutak pokretanja, ko ima neophodnu dozvolu
da ga pokrene i ko e imati pristup izlaznim informacijama.;
5.Orgware ili organizaciona komponenta: obuhvata organizacione postupke,
metode i naine kojima se usklauje, tj. koordinira rad svih komponenata
informacionog sistema, kako bi one inile skladnu i funkcionalnu celinu;
6.Netware ili mrena komponenta: odnosi se na raunarske mree za povezivanje
raunara u cilju razmene podataka i komunikacija izmeu fiziki udaljenih
raunara, pa se moe rei da estu komponentu informacionog sistema ine
telekomunikaciona sredstva i veze za prenos podataka na dalj inu.


Slika 1: Prikaz komponenata informacionog sistema
Izvor: Gledovi, 2010., str.15


5


1.1.4 Vrste informacionih sistema
Informacioni sistemi nude operacionu podrku, implementiranje saznanja i podrku
menadmentu u raznim organizacijama i preduzeima.

Savremeni informacioni sistemi, generalno gledano, mogu se podeliti na:

Operativne informacione sisteme i
Sisteme za podrku odluivanju u menadmentu.

Na operativnom nivou nalaze se sistemi za obradu transakcija preko kojih se
proizvodi dizajniraju, prave marketinke strategije, kontrolie proces proizvodnje i
alje gotov proizvod na trite. Ti sistemi akumuliraju informacije u baze koje su
osnova sistema vieg nivoa.

U dananjim naprednim organizacijama i preduzeima, informacioni sistemi koji
podravaju vie funkcionalnih jedinica (marketing, finansije, proizvodnju i ljudske
resurse), integrisani su u tzv. sisteme za planiranje i upravljanje resursima
preduzea (eng. Enterprise resource planning - ERP).

Sistemi za planiranje i upravljanje resursima preduzea podravaju kompletnu
sekvencu aktivnosti preko kojih preduzee moe dodati vrijednost na svoja dobra i
usluge. Na primer, pojedinac ili preduzee, mogu poslati personalizovanu
narudbinu preko interneta, koja e automatski pokrenuti proizvodnju u skladu sa
specifikacijama poruioca preko sistema koji se zove sistem za masovnu
personalizaciju proizvoda i usluga. Narudbina se alje u magacine preduzea, u
sluaju potrebe i dobavljaima materijala neophodnih za proizvodnju. Na kraju,
auriraju se rauni i zapoinje novana transakcija u skladu sa vrednou
proizvoda.

Mnogi sistemi za obradu transakcija podravaju elektronsko poslovanje preko
Interneta. Izmeu ostalih, to su onlajn sistemi za kupovinu, onlajn banka i sistemi
koji osiguravaju sigurne transakcije. Drugi sistemi nude informacije, usluge
obrazovanja i razonodu po zahtevu.

Operativni informacioni sistemi nisu informacioni sistemi ija je osnovna namena
podrka odluivanju.

Kao posebna vrsta informacionih sistema oni su glavni proizvoai informacija za
vie klase informacionih sistema.

Iako nisu direktno orijentisani prema odluivanju, izlazne informacije ovih sistema
predstavljaju ulazne veliine za druge klase informacionih sistema. Upravo zbog
tih svojih karakteristika, ovi informacioni sistemi su podloga za razvoj viih klasa
informacionih sistema.

6


Sistemi za podrku odluivanja u menadmentu su:
1. Upravljaki informacioni sistemi (MIS)
2. Sistemi za podrku odluivanju (DSS)
3. Ekspertni sistemi (ES).

Vana funkcija informacionih sistema jeste podrka unapreivanju znanja.
Menadment koji zna jeste menadment koji raspolae jednim od vrhunskih
resursa dananjice.

Veliki deo posla u informacionom drutvu sastoji se od manipulacije apstraktnih
delova informacija i znanja, pre nego direktnog obraivanja, proizvodnje i putanja
u promet razliitih proizvoda. Taj deo posla se zove rad na znanju (knowledge
work).

Tri opte kategorije informacionih sistema podravaju rad na unaprijeivanju
znanja: sistemi za profesionalnu podrku, kancelarijski informacioni sistemi i
sistemi za upravljanje znanjem.

Postoji iroka kategorija informacionih sistema koji su dizajnirani za podrku
menadmenta u jednoj organizaciji.

Ti sistemi se baziraju na podacima sistema koji obrauju transakcije organizacije,
podacima koji dolaze izvan organizacije i podacima koji stiu od poslovnih
partnera, provajdera i klijenata.

Informacioni sistemi generalno podravaju sve nivoe menadmenta, poev od onih
zaduenih za planiranje i nadgledanje budeta i t rokova malih radnih grupa na
kratke staze, pa do onih za planiranje i nadgledanje budeta i trokova planova i
strategija na due staze, koji se obino tiu cele organizacije.

Menadment sistemi za kreiranje izvetaja nude detaljne i obilne informacije u
obliku izvetaja, predstavljenih i organizovanih na najpogodniji nain, za svaku
oblast odgovornosti menadera.

Generalno ti izvetaji su fokusirani na prola i sadanja dogaanja u organizaciji.
Radi prevencije zatrpavanja informacijama, izvetaji se automatski alju samo u
izuzetnim sluajevima, ili na specifian zahtev menadera.
Laudonovi razlikuju sledee tipove informacionih sistema (www.znanje.org):
1. Sistemi za obradu transakcija (TPS);
2. Menaderski sistemi podrke (MSS).




7



1.2 Projektovanje, programiranje i uvoenje informacionih sistema
1.2.1 Projektovanje informacionih sistema

Zadatak projektovanja sistema je izrada projektne specifikacije sistema, tako da
budu zadovoljeni zahtevi definisani u fazi analize.

Na osnovu snimljenog stanja i steenih znanja o funkcionisanju sistema projektant
ima zadatak da optimizira informacione tokove u postojeem organizacionom
sistemu.

Projektna specifikacija je detaljnija od specifikacija izraenih u fazi analize i ona
predstavlja osnovni dokument koji koriste programeri za izradu odgovarajueg
programskog reenja.

Projektna specifikacija treba da sadri detaljan opis:
programa i svih njihovih modula;
dizajna korisnikih interfejsa;
dizajna baza podataka;
hardverske i softverske platforme na koje se aplikacije oslanjaju.

Projektovanje sistema se sastoji od logikog i fizikog projektovanja. Rezultat
logikog projektovanja su specifikacije procedura, programa i modula, opte
specifikacije resursa potrebnih za implementiranje sistema i logiko projektovanje
baze podataka.

Rezultat fizikog projektovanja je kompletna i detaljna specifikacija komponenti
programa (softverskih modula) i baza podataka.

Zadatak projektanata za vreme trajanja logikog projektovanja jeste da predloe
alternativna reenja reenja za probleme koji su uoeni i definisani prilikom
analize sistema i da preporue neko od njih kao optimalno.

Glavni zadaci logikog projektovanja su:
specifikacija procedura koje e se obavljati;
specifikacija programa i odgovarajuih modula informacionog sistema;
logiko projektovanje baze podataka;
specifikacija korisnikog interfejsa, jer je od izuzetne vanosti za uspeno
prihvatanje informacionog sistema u kompaniji stvaranje i dizajniranje
korisnikog interfejsa prema zahtevima korisnika;
specifikacija bezbedonosnih procedura i sistema kontrola koji e biti
ugraeni u informacioni sistem;
specifikacija sistemskog hardvera i softvera koji e se koristiti u
informacionom sistemu.
8


Tokom fizikog projektovanja sistema potrebno je definisati:
odgovarajue ulaze u sistem, to podrazumeva format i sadraj podataka
procedure za njihovu validaciju;
izlaze iz sistema, odnosno izgled i format odgovarajuih izvetaja;
module programa i njihove algoritme;
potpuni dizajn korisnikog interfejsa, to podrazumeva izgled korisnikih
ekrana sa odgovarajuim opcijama koje se nude korisniku;
fiziki dizajn baze podataka;
hardverske i softverske platforme koje e sistem koristiti;
detaljni plan testiranja softverskog resenja;
plan uvoenja, odnosno nain prelaska sa starog sistema na novi.

Projektni tim informacionog sistema treba da ini grupa ljudi razliitih
specijalnosti, tako da budu pokrivena sva struna podruija potrebna za realizaciju
datog informacionog sistema.

U projektni tim trebalo bi da budu ukljueni: predstavnik naruioca posla, koji
poznaje sutinu postojeeg poslovnog sistema, budui korisnici informacionog
sistema, specijalisti za hardver i softver, a sve u cilju predlaganja optimalne
varijante za implementaciju projektovanog informacionog sistema.

Pored pomenutih projektni tim bi trebalo da ine i:
projektanti informacionog sistema koji izrauju koncept i definiu
informacioni sistem, u skladu sa formulisanim zahtevima u fazi analize;
sistem analitiari koji vre analizu pojedinih funkcija sistema, specificiraju
programske zahteve, izrauju dokumentaciju za projektovani informacioni
sistem i vre obuku korisnika sistema;
programeri, koji na osnovu projektne specifikacije izrauju programska
reenja, testiraju ih i dokumentuju.

Da bi se informacioni sistem to bezbolnije i sa to manje primedbi uveo u
kompaniju, korisnici se jo u fazi analize i projektovanja sistema moraju
informisati, motivisati i obuiti, odnosno blagovremeno primeniti za nastupajue
promene. (Senn,1995.str.85-112)


1.2.2 Programiranje informacionih sistema

U fazi programiranja informacionog sistema vri se koordinacija i upravljanje
stvarnom izgradnjom sistema. Tokom ove faze programeri piu neophodne
programe, vri se njihovo testiranje i pie se odgovarajua dokumentacija za
korisnike.


9


U ovoj fazi se najpre utvruje raspored poslova, a potom ko e pisati programe, po
kom rasporedu i pronalaze se naini za njihovo testiranje.
Prema specifikaciji koju su dali projektanti i anal itiari programeri piu
programski kod, dakle programeri izrauju kod koji je potreban za automatizaciju
poslovnih procesa i za stvaranje eljenih izvetaja.

Za pisanje savremenog aplikacionog softvera koriste se najee savremeni
programski jezici etvrte generacije i objektno orijentisani programski jezici.
Napisani program treba da bude korektan, pouzdan i dokumentovan.

Veliki znaaj za sam softver imaju komentari, primedbe, preporuke jer je samo sa
njima on potpun, lako itljiv i spreman za modifikacije.

Posle ove faze sledi testiranje, a kako bi se dokazalo da program radi kako je i
nameravano. Testiranje podrazumeva da se ceo sistem ili samo neke od njegovih
komponenti puste u probni rad kako bi se u procesu eksploatacije sistema utvrdile
eventualne greke ili nedostaci.

Dok se neka od testiranja vre u toku izrade samog programa finalno testiranje se
vri tek onda kada je ceo program gotov.

Zavrno testiranje podrazumeva testiranje celog programskog paketa u cilju
utvrivanja nedostataka. Prilikom testiranja mogu se koristiti stvarni podaci ili
programeri mogu koristiti proizvoljne podatke.

Postupak testiranja mora biti briljivo pripremljen i koncipiran, a to se obezbeuje
donoenjem plana o testiranju, kojim se utvruje redosled kodiranja i testiranja
pojedinih modula sistema.

Nakon usvojenog plana testiranja utvruje se procedura testiranja, pri emu se za
svaku fazu utvruju ulazni podaci i oekivani podaci na izlazu modula. Dobijeni
rezultati testiranja se prouavaju.

Radi poveanja efektivnosti procesa testiranja, koristi se set alata.

Proces testiranja softvera obuhvata testiranje modula, testiranje integracije,
sistemsko testiranje, atestiranje i instalaciono testiranje.

Testiranje modula se vri nakon kodiranja modula, kada se vri njegov pregled, i
testiranje unapred utvrenom procedurom.

Testiranje integracije se vri nakon kodiranja svih modula i njihovog
individualnog testiranja. Postupak testiranja se vri tako to se u celinu koja se
testira ukljuuju jedan po jedan modul. Postupak testiranja se nastavlja sve dok se
ne integriu svi moduli u celinu koja se testira.

10


Sistemsko testiranje podrazumeva proveru sistema u odnosu na unapred zadate
funkcionalne specifikacije i to u okruenju i pod uslovima poslovanja koji
odgovaraju onima koji vae i u praksi. Tokom sistemskog testiranja vri se provera
kompatibilnosti sistema u odnosu na sisteme u njegovom okruenju, provera na
maksimalno optereenje sistema i kontrola i provera njegove tehnike
dokumentacije.

Atestiranje se sprovodi sa ciljem da se proveri da li su svi zahtevi korisnika
zadovoljeni. Tokom testiranja svi rezultati se belee i detaljno analiziraju.

Instalaciono testiranje se vri ako atestiranje nije vreno u realnom okruenju. U
tom sluaju sistem se instalira, i puta u rad i vri se finalno atestiranje u realnom
okruenju. Tek nakon ovako sprovedenog testiranja sistem je spreman za putanje
u rad. (Senn,1995.str.116-119)

1.2.3 Uvoenje informacionih sistema

Nakon zavrenog testiranja sistema, nadleni organ moe prei na uvoenje novog
sistema u upotrebu, uz instaliranje hardvera i softvera, obuku korisnika i
rukovodstva. Korisnici, rukovodstvo i radno osoblje zaposleno u raunskom centru
moraju se upoznati sa radom na novom sistemu. Svaka grupa zahteva specijalno
prilagoen sistem obuke: rukovodstvo hoe da zna koje informacije sistem
omoguava, korisnici se obuavaju za rad na sistemu, a tehniko osoblje se
osposobljava da odrava sistem u ispravnom stanju. Sve tri grupe zahtevaju
razliite vrste dokumentacije i prirunika za rad.

Paljivom pripremom treba omoguiti prelazak sa jednog informacionog sistema
na drugi informacioni sistem, kako bi isto proteklo bez veih problema.

Postoje tri standardne metode za uvoenje novog informacionog sistema
(Robson,1997,str.26):
1) paralelno;
2) postepeno i
3) direktno uvoenje.

Svaka od tri metode ima svoje prednosti i mane.

Paralelno uvoenje zahteva istovremeni rad i starog i novog sistema, sa
operatorom koji unosi podatke u oba sistema za obradu i uporeuje dobijene
rezultate. Ako oba sistema imaju iste rezultate, tada novi sistem zamenjuje stari.
Ako rezultati ne odgovaraju, analitiar mora doraditi sistem i nastaviti testiranje.
Paralelno uvoenje se koristi u sluaju kada novi sistem zamenjuje stari slian
sistem. On takoe prua odreeni nivo sigurnosti npr. ako novi sistem padne,
stari sistem e nastaviti sa radom.

11


Meutim, opasnost se pojavljuje ako organizacija oseajui komfor u radu sa
novim sistemom, ovu fazu produi vie nego to je to potrebno za realno
prihvatanje novog sistema.

Trokovi ovakvog uvoenja su visoki, jer u datom sluaju korisnici iste podatke
unose dva puta.

Postepeno uvoenje omoguava poslovnom sistemu da postepeno zameni
postojei sistem novim. Kada korisnici postanu upoznati sa specifinim delovima
funkcionisanja sistema oni mogu napustiti odgovarajui deo starog sistema.

Ovakav nain uvoenja predstavlja manji troak no to je to sluaj sa paralelnim
uvoenjem, jer se na taj nain izbegava dvostruko unoenje podataka, meutim,
postepeno uvoenje moe zbuniti korisnike ako istovremeno vide rezultate oba
sistema.

Postepeno uvoenje koi rukovodstvo u ocenjivanju poslovnih osobina sistema, jer
ne omoguava lako uporeivanje sistema.

Direktno uvoenje podrazumeva potpunu i trenutnu zamenu starog sistema novim
sistemom. Budui da eliminie rezervnu opremu, ova metoda zahteva paljivo
testiranje i nosi vee rizike no prethodna dva metoda.

Od sve tri metode direktno uvoenje kota najmanje, ali podrazumeva prihvatanje
najveeg rizika. Iako eliminie zbrku koja moe nastati oko toga koji sistem stvara
koje podatke nedostatak rezervne opreme moe spreiti njenu primenu u
organizaciji.



Slika 2 : Paralelni prikaz metoda uvoenja novog informacionog sistema
Izvor: www.znanje.org


12


Uvoenje novog informacionog sistema predstavlja veoma osetljivu aktivnost,
zbog toga se uvoenje mora jako paljivo planirati. Ovo je veoma vano, jer
promaaji i greke na poetku uvoenja novog informacionog sistema mogu da
stvore otpor prema njegovom korienju.
Na kraju sistem mora proi i zvanino prihvatanje, to se deava nakon dugog rada
sistema, kada se korisnici upoznaju sa njim. U tom trenutku korisnici, rukovodstvo
i kadrovi za odravanje paljivo kritikuju sistem, ukazujui na njegove prednosti i
slabosti.
1.2.4 Funkcionisanje informacionih sistema
Tokom funkcionisanja informacionog sistema bie potrebno uraditi odgovarajue
promene i modifikacije u sistemu da bi se ispravile greke, poboljao rad tekuih
funkcija ili se dodale nove mogunosti za rad, ako postoji potreba za
proirivanjem sistema.
Postoje tri vrste odravanja sistema:
korektivno: otklanjanje greaka, koje su nainili projektanti i programeri;
adaptivno: izmena sistema zbog promena u okolini u kojoj sistem radi
(hardverskoj i softverskoj);
perfektivno: izmene koje nastaju kao rezultat zahteva korisnika, a za cilj
imaju poboljanje ili modifikovanje sistema, tako da zadovolji potrebe
korisnika.
Perfektivno odravanje iziskuje najvei obim izdvajanja u smislu trokova, pa je
osnovni kriterijum za ocenu kvaliteta dobijenog informacionog sistema pored
produktivnosti koju obezbeuje i stepen izmeljivosti koju prua.
Kako bi sistem lako podnosio este izmene, potrebno je da bude lako izmenljiv. Da
bi ohrabrili i dozvolili promene u sistemu, analitiari mogu da daju formular, u
kome korisnici mogu da opiu greke koje su tokom rada uoili ili da predlau
promene i da navedu efekte tih promena na rad.
Ovakav pristup ohrabruje korisnike da daju svoje komentare, da konstantno
razmiljaju o unapreivanju sistema. Naravno, popunjeni formulari trebaju da se
periodino dostavljaju raunskom centru, iji bi radnici trebali da razmatraju
navedena opaanja i da primene predloena reenja i sugestrije, odnosno da
otklone uoene greke.
Korienjem CASE alata i nove generacije programskih jezika ove promene mogu
se sprovesti i lake i efikasnije.

13


Glavne funkcije raunarskog centra u fazi odravanja sistema su:
modifikacija postojeeg aplikativnog softvera i izrada novih aplikacija u
skladu sa zahtevima korisnika,
odravanje hardvera i softvera,
odravanje centralne baze podataka,
zatita podataka od neovlaenog korienja,
stalna obuka svih korisnika usluga informacionog sistema.

Savremeni raunarski centar obino ima kadrove za odravanje i grupu kadrova za
razvoj sistema. Kadrovi za odravanje obuhvataju onaj deo zaposlenih koji se
bave praenjem rada postojeih hardverskih i softverskih resursa. To su, pored
tehnikog osoblja, specijalisti, sistem ininjeri i sistem analitiari.

Osnovni zadatak grupe za razvoj jeste razvoj softvera, a u odreenim situacijama i
razvoj celokupnog sistema, najee u okviru projektnog tima. Novi informacioni
sistem i nova organizacija koju on zahteva, treba da podre kvalitetniju obradu i
kretanje podataka i informacija.

Ocena funkcionisanja novog informacionog sistema treba da sadri kritiko
praenje i vrednovanje informacionog sistema kao celine i njegovih podsistema.
Kroz ocenu novouvedenog informacionog sistema, ne vrednuje se samo njegova
tehnoloka funkcionalnost ve i njegova ekonomska isplativost.

Kao posledica uvoenja novog informacionog sistema sve pojedinane aktivnosti
koje se odvijaju u poslovnom sistemu trebalo bi da se odvijaju kvalitetnije.

Celovito korienje informacionih sistema u procesu upravljanja preduzeem
onemogueno je brojnim i znaajnim ograni enjima organizacione prirode.

Slabo korienje informacionih sistema je u sluaju sloene organizacione
strukture, dezintegracije celine i delova, razuenih funkcija, neadekvatnog naina i
sadraja rukovoenja, ak i ako se radi o najsavremenijim tehnologijama.

Ako su nestabilni uslovi privreivanja, gde postoji dnevna dinamika cena,
nemogue je korienje informacija ak i iz najopremljenijeg sistema, odnosno ak
i najbolji informacioni sistemi bivaju vraeni na nivo dorade podataka. Sluba
nadlena za razvoj informacionog sistema mora pratiti realizaciju planiranih
ekonomskih efekata funkcionisanja odreenih podsistema i dati analizu tog
ostvarenja. Ona je duna da o ovome obavesti nadlene organe upravljanja.

Moe se doi i u situaciju da eljeni efekti primene sistema izostanu, a u tom
sluaju neophodno je pronai uzroke.



14


Uzroci su najee (Novakovi,Milanovi,Veljovi,2004,str.17-52)
organizacione prirode tada je potrebno preispitati i pristupiti uklanjanju
ovih uzroka, i to modifikovanjem informacionog sistema i njegovih
podsistema. To je zamaan posao, ali je neophodan, u sluaju
organizacionih promaaja.
kadrovske prirode kada se uzroci mogu nai u otporu primeni novog
informacionog sistema. Ukoliko ljudski faktor ne zadovoljava i ako ne
prihvata novi informacioni sistem ni najbolja oprema i organizacija nee biti
delotvorna. Drugi aspekt ovog problema je neodgovarajui kadar ili pak
neodgovarajui profil kadrova. U tom sluaju se upoljavaju strunjaci sa
strane, dodatno se obuava postojei kadar, stipendira mladi kadar i slino.;
spoljni uticaji uzrok su ukoliko kretanja u makro okruenju ne idu u
prilog poslovanju preduzea. U sluaju velikih inflatornih kretanja, recesije,
privrednih blokada i dr. oteava se poslovanje poslovanje preduzea, to se
direktno odnosi i na funkcionisanje samog informacionog sistema.

Za novi informacioni sistem je bitno da bude fleksibilan, tako da moe brzo da se
prilagodi promenama poslovnog sistema, da se moe uvesti za relativno kratko
vreme, da se iz baze podataka moe dobiti bilo koja eljena informacija, koja ima
smisla za dati nivo odluivanja i da omoguava racionalno poslovanje.













15


II SPECIJALNI DEO

2. UVOENJE INFORMACIONOG SISTEMA U KOMPANIJU
VELEFARM
2.1 OPIS TRENUTNOG STANJA

2.1.1 Kratak istorijat kompanije Velefarm
Velefarm je ve 32 godine pouzdan partner najveim domaim i inostranim proizvoaima
lekova, medicinske opreme i sredstava, pomonih lekovitih sredstava, kao i
specijalizovanih programa. Regionalna distributivna mrea u Srbiji, Republici Srpskoj i
Crnoj Gori, omoguava dostavu proizvoda u najkraem moguem roku.
Poslovni procesi Velefarma odvijaju se po standardima dobre distributivne prakse, a od
1999. godine Velefarm prvi uvodi sistem kvaliteta. Poslovanje je standardizovano u
segmentima proizvoda, procesa i usluga sa meunarodnim sertifikatima EN ISO
9001:2008, EN ISO 14001:2004, OHSAS 18001. Velefarm poseduje najvei i najmoderniji
skladini prostor, opremljen specijalizovanim komorama, a transportna vozila su takoe
prilagoena svim specifinim zahtevima prevoza ove vrste proizvoda.
U slubi zdravlja je korporativni slogan Velefarma, koji se sprovodi svakodnevno u svim
segmentima poslovanja. Vie od 600 zaposlenih, sa velikim brojem visokoobrazovanih
strunjaka farmaceuta, lekara, ekonomista itd, brinu o tome da pravi lek bude na pravom
mestu u pravo vreme. Svoju poslovnu misiju Velefarm usmerava ka poslovnim partnerima,
dobavljaima, kupcima, naunim i zdravstvenim ustanovama, pa do krajnjeg korisnika
lekova i drugih proizvoda iz bogatog asortimana kompanije.
Korporativne vrednosti kompanije usmerene su ka neprekidnom unapreenju kvaliteta
poslovanja, od stalne edukacije zaposlenih, preko inoviranja opreme i sredstava, do
praenja i primene naunih saznanja i tehnika u oblasti prometa farmaceutskim
proizvodima. Proizvoai, kupci, kao i brojni drugi saradnici, prepoznaju u Velefarmu
najboljeg partnera za realizaciju svojih poslovnih planova, to rezultira dugogodinjim
uspenim poslovanjem i obimom prometa merenim stotinama miliona eura.
Danas je, kao i decenijama unazad, Velefarm belei uspehe u brojnim segmentima
poslovanja (www.velefarm.rs):
najvei asortiman lekova, opreme i sredstava za dijagnostiku i leenje;
najvei broj kupaca u zdravstvenim i apotekarskim ustanovama;
najvei i najmoderniji skladini kapaciteti;
najmoderniji vozni park za dostavu lekova i ostalih sredstava;
16


veliki broj strunjaka razliitih profila;
najvea mrea poslovno-distributivnih centara u Srbiji i regionu;
usklaenost poslovanja sa svim principima dobre distributivne prakse;
najvei poslovni prihod i poslovna dobit; i
lider u uvoenju sistema kvaliteta od 1999. godine.
2.1.2 Opis problema

Iako Velefarm ve nekoliko godina unazad ima razvijen informacioni sistem,
praksa je pokazala da dati sistem nije sveobuhvatan i da ne prua svim nivoima
upravljanja, a naroito onim najviljim, donoenje adekvatnih odluka. Podaci i
informacije su centralizovane, kao i pristup.

Budui da je struktura Velefarma veoma razgranata postoji potreba za
postojanjem sistema koji moe da omogui adekvatan i neometan, neprekidan tok
informacija o razliitim aspektima poslovanja, a tako da se omogui pravilno
donoenje odluka, koje e omoguiti povratno ostvarivanje konkurentske prednosti
na tritu.




Slika 3: Razgranatost mree Velefarm
Izvor: www.velefarm.rs
17


Potrebno je da postoji visok stepen povezanosti komercijalnih slubi, ime e se
poboljati kvalitet odluka vezanih za proces prozvodnje, ostvariti stalni fidbek o
zadovoljstvu klijenata isporukom, kvalitetom proizvoda i pristup drugim bitnim
ifnormacijama.

Za aktuelni informacioni sistem moe se rei da je preterano centralizovan,
nedovoljno fleksibilan, da daje informacije koje su, sa statistikog aspekta
posmatrano, tane, ali ipak ne predstavljaju verodostojan odraz potreba klijenata,
trenutnih kapaciteta svih jedinica Velefarma i ne pruaju podlogu za unapreenje.

U tom smislu, sam menadment, kako na najviem nivou, tako i na nivou lokalnih
jedinica u okviru same kompanije, iskazao je potrebu za uvoenjem novog
informacionog sistema, u to je kraem moguem roku.

2.1.3 Postojei sistem vs. novi sistem

Dakle, sam centar sistema predstavlja jedinu zajedniku dodirnu taku u kojoj se
susreu ostale jedinice Velefarma, praktino, dolazi samo do preuzimanja
informacija, ali ne i do interakcije izmeu ostalih jedinica Velefarma, tako da,
recimo u jednom trenutku u realnom vremenu, ne postoji tok informacija izmeu
npr. jedinice A koja se nalazi npr. u Novom sadu, i jedinice B koja se nalazi u
Banja Luci.




Slika 4: Prikaz sadanjeg informacionog sistema
Izvor: Bosilji,2009,str.15


18


U tom smislu, moe se rei da je tok komunikacije praktino jednosmeran, iako se
ini da postoji dvosmernost toka koja je sainjena u slanju informacija serveru, i
preuzimanju informacija sa servera.

Sama povezanost centara je loa od deset centara koliko potoji u mrei
Velefarma na teritoriji Republike Srbije, ne postoji jasna veza i povezanost niti
izmeu jednog centra, niti uspostavljen tok informacija meu njima, podaci se
kreu jednosmerno i daju se opet jednosmerno.

Iako jedinice imaju nii upravljaki autoritet, ipak i njima su potrebne odreene
informacije, ijim posedovanjem bi se poboljao konkurentski aspekt Velefarma
na tritu, a ne treba ni zanemariti mogunost da pristup informacijama
analitiarima razliitih jedinica moe dovesti do neoekivanog inventivnog procesa
ponekad moda kadrovska sluba jedne jedinice nema kapacitet da sagleda
sopstvene sposobnosti, probleme ili pak, druga jedinica ima reenje za njihov
problem, jer je nedavno i sama imala takav problem.

Stvaranjem novog informacionog sistema, zapravo bi se sainio elektronski nervni
sistem Velefarma koji bi omoguio nesmetano kretanje informacija u svim
smerovima unutar organizacije, a u cilju poboljanja konkurentnosti, imanja
stalnog fidbeka sa trita o potrebama, miljenjima klijenata, potencijalima za
ostvarivanje finansijskih rezultata, prostoru za razvoj novih proizvoda ili
poboljanje postojeih i sl.



Slika 5 : Novi informacioni sistem Velefarma
Izvor: Gledovi,2010,str.23



19


Ovakav sistem odgovara samoj prirodi organizacione strukture Velefarma,
omoguava vei stepen integrisanosti jedinica, neprekidan tok razliitih vrst
informacija, koje mogu biti od presudnog znaaja za donoenje odluka, kako na
centralnom nivou, tako i na nivou jedinica.


2.2 Koraci u uvoenju novog sistema u kompaniji Velefarm

2.2.1 Studija izvodljivosti

Uspena primena informacionog sistema je izazov, mnogi projekti informacionih
sistema propadaju. esto ti projekti probijaju vremenske rokove ili budet ili ne
donose oekivane dobiti. Skoranja studija 134 velikih organizacija iz UK, USA i
drugih drava pokazuje oboje, i vanostvodjenja projektata kao i njihove izazove
(KPMG, 2002). Ovo istraivanje je pokazalo da je 56% organizacija u poslednjih
12 meseci iskusilo propast IT projekata. Prosean poslovni gubitak je bio18
miliona dolara po projektu dok je najvei gubitak iznosio 233 miliona dolara.

Ovi neuspesi su esto rezultat greaka napravljenih u planiranju sistema dok su
drugi sistemi osueni na propast od samog poetka zbog toga to nisu bili
neophodni ili su nesposobni da prue ono to se od njih oekivalo.

KPMG istraivanje iz 2002. godine pokazuje da je najvanije napraviti sistem koji
zadovoljava potrebe naruioca.

Sledei kriterijumi su bili najee korieni da se oceni uspeh zavrenog projekta:

Zadovoljavanje potreba naruioca (46%)
Pravovremena isporuka (21%
Neprekoraivanje budeta (9%)
Podjednak znaaj sva tri prethodna kriterijuma (24%)

Neuspeh u realizaciji projekta esto je uzrokovan loim voenjem inicijacije ili
poetne faze projekta.

Inicijacija je prva faza u razvoju nekog informacionog sistema. Njeni ciljevi su da
ustanovi da li je projekat izvodljiv i da obezbedi uspenost projekta.

Studija izvodljivosti je aktivnost na poetku projekta koje treba da uveri da je
projekat zdrav poslovni predlog. Izvetaj studije izvodljivosti analizira
neophodnost kao i uticaj sistema i razmatra alternative za nabavku programa i
obino se smatra delom faze inicijacije projekta.



20


Studija izvodljivosti je obino deo inicijalne faze projekta (ponekad je i zasebna
faza posle inicijacijalne) kao preliminarno istraivanje ija je svrha da ustanovi da
li se poslovna ideja ili problem mogu reiti uvoenjem novog informacionog
sistema.esto se koristi i kao definicijazadataka projekta.

Svrha poetne faze projekta je da donese sud o tome da li e projekat
informativnog sistemaimati uspean zavretak. Ovde, kao i u svakom projektu
informacionog sistema, glavna aktivnoststudije izvodljivosti bi bila analiza
trokova i koristi koja treba da proveri da li koristi koje sistem sobom donosi
prevazilaze trokove. Ostali faktori kao to je uticaj na osoblje e isto tako biti
uzeti uobzir i definisati obim projekta. Aktivnosti koje se deavaju u okviru
poetne faze projekta su iznete u tabeli:

Tabela 1: Glavne aktivnosti tokom incijalne faze projekta uvoenja informacionog
sistema

Izvor: Bosilji,2011,str. 42

21


Primeujemo da u inicijalnoj fazi projekta analiza izvodljivosti moe imati dve
zasebne faze.U prvoj opta izvodljivost moe biti ustanovljena utvr ivanjem
potreba i ciljeva sistema. Ako se donese odluka da je projekat vredan panje, bi e
uraena detaljnija procena dostupnih reenja razliitih dobavljaa.

Skica prikazuje tipian redosled aktivnosti u toku inicijalne faze projekta. Za vee
projekte kao to je sistem elektronske trgovine u banci, studija izvodljivosti e biti
razmatrana od strane grupe vieg rukovodstva kao to su tehni ki direktor,
finansijski direktor, direktor ili menader informacionog sistema i predstavnici
odeljenja ili procesa koji e koristiti sistem. Za manje projekt-menader odeljenja
moe biti jedina osoba koja e biti ukljuena ako ona ili on samostalno odluuje o
budetu. Ovo treba izbegavati jer se moe desiti da ve postoje sistemi u okviru
organizacije koji za dovoljavaju potrebe ili su u konfliktu sa predloenim
sistemom.

2.2.2 Razlozi za iniciranje projekta uvoenja novog sistema

1. Cost reduction / Smanjenje trokova. Smanjenje trokova je esto kljuni
razlog za uvoenje novog sistema. Ovaj faktor je relativno lako preraunati i lako
je razumljiv i tehnikom kao i finansijskom direktoru.

Za npr. novi bankarski sistem smanjenje trokova se moe meriti metodom
smanjenja trokova po transakciji transakcija izmeu korisnika i osoblja
telefonskim putem ili u filijali li no moe da kota nekoliko evra dok jedan on-line
sistem ne uzrokuje nikakve trokove direktno vezane za osoblje.

2. Capability / Sposobnost. Novi informacioni sistem moe obezbediti novu
sposobnost da se postigne neto to do tada nije bilo mogue. Na primer, stvaranje
on-line bankarstva preko internet stranice prua mogunost nove prodajne
sposobnosti. Informacioni sistem se isto tako moeunaprediti da pobolja ve
postojeu sposobnost ukoliko je kapacitet bio ograni avajui faktor.

Na primer, irenje poslovanja moe proizvesti optereenost koju postojei sistem
ne moe da podnese - kompanija u ekspanziji moe otkriti da njen postojei sistem
ne moe da izae na kraj sa brojem primljenih narudbina. Poboljanje sposobnosti
sistema se moe ostvariti poveanjem memorijskog mkapaciteta ili
unapreivanjem programa verzijom sa novim mogunostima. Holandska banka
INGDirect (www.ingdirect.com) je pridobila milione novih korisnika u razliitim
zemljama ukljuujui i Veliku Britaniju, Australiju i Novi Zeland bez potrebe za
mreom filijala uvodei on-line tedni raun za koji nije bilo neophodno imati
mreu filijala.

3. Communication / Komunikacija. Jedan od ciljeva elektronskog poslovanja je
poboljanje interne komunikacije, bazirane na unutranjoj intranet mrei i
spoljanje komunikacije sakorisnicima, dobavlja ima i ostalim partnerima.
22


4. Customer Service / Korisniki servis. Korisniki servis se moe direktno
unaprediti uvoenjem sistema koji je okrenut korisniku bilo da ga on sam koristi
ili da se koristi u njegovom prisustvu.

Korisniki servis se moe i indirektno unaprediti: kompanija moe da kupi
poboljani sistem za obradu narudbina koji skrauje vreme potrebno za
naruivanje i isporuku robe kupcima i na taj nain oslobodi osoblje i omogui im
da vie vremena posveuju teim problemima korisnikog servisa.

5. Control / Kontrola. Kontrola se moe unaprediti kroz bolji protok informacija
menaderima. Menader prodaje koji dobija nedeljne izvetaje o rezultatima njenih
ili njegovih prodavaca je uboljoj poziciji da uti e ili kontrolie nego menader koji
dobija mesene izvetaje.

On-line sistem obezbeuje menaderima izvetaje o najaktivnijim korisnicima kao
i o neaktivnim korisnicima koji sistem vie uopste ne koriste. Raznim akcijama se
onda mogu ohrabriti neaktivni korisnici da ponu vie da koriste sistem.

6. Competitive advantage / Konkurentnost. Ako informacijski sistem moe da
prui prednost nad konkurencijom kroz gore navedene koristi, onda se postie
bolja konkurentnost u odnosu na ostale kompanije.

Na primer, supermarket Tesco (www.tesco.com) je bio jedan od prvih iz svog
sektora koji je uveo kupovinu iz fotelje, sada ima mnogo vei udeo u on-line
kupovini nego u svojim prodavnicama.

Slino tome, Dell je uveo Dell Premier (http://premier.dell.com) kao on-line
nabavni servis za svoje poslovne korisnike. Prednost zaetnika nekog novog vida
usluge se ogleda u tome da njegovi rivali imaju potekoe da za sebe pridobiju
muterije koje su ve naviknute na onog koji je prvi doao i taj proces moe da
traje godinama.

Neki teoretiari kao Nicholas Carr sa Harvardske kole biznisa smatraju da je
ovako steena konkurentnost prolazna jer konkurenti kopiraju inovacije. (Carr,
2003,str.5-12)

Alternativna indikacija potrebe za novim sistemom je pitanje:
Kakve bi bile posledice neposedovanja predloenog sistema?
Koristi za banku i njene komitente koje donosi uvoenje on-line bankarskog i
informacionog sistema.





23


Tabela 2: Koristi od uvoenja novog informacionog sistema

Izvor: Bosilji,2011,str. 42
2.2.3 Organizaciona izvodljivost

Organizaciona izvodljivost razmatra u kojoj meri se reenje poklapa sa potrebama
organizacije i identifikuje probleme koji se mogu pojaviti u toj oblasti. Najvaniji
aspektorganizacione izvodljivosti je procena koliko se predloeno reenje uklapa u
postojeu poslovnu i IT strategiju.

esto e poeljnost nekog sistema biti poreena sa drugim konkurentskim
sistemima. Usklaivanje informacionog sistema sa poslovnom strategijom kao deo
procene koristi uokviru ekonomske izvodljivosti, veoma je vano ustanoviti da li
postoji vrsta korelacija izmeu dobiti koje novi informacioni sistem donosi i
opte poslovne strategije. To je odozgo-nadolepristup strategiji informacionog
sistema.

Model upravljanja IT za usklaivanje njenih dobiti sa poslovnim potrebama Primer
inicijative IT industrije koji treba da doprinese boljem usklaivanju informacionih
sistema iposlovnih potreba je COBIT.

COBIT je model upravljanja IT za Control Objectives for Information and related
Technology (u prevodu: Ciljevi kontrole informacionih i srodnih tehnologija).


24


COBIT (2000) objanjava potrebu za kontrolom IS/IT poevi od inicijalne faze na
sledei nain:poslovni cilj poveanja vrednosti uz balansiranje rizika i dobiti koji
obezbeuje protok informacija u poslovanju je omoguen kreiranjem i
odravanjem sistema procesa i osobine kontrole svojstvene biznisu koja usmerava i
nadzire unapreenje poslovanja pomou IT.

Korienje kritinih faktora uspeha (KFU) je dragoceno kao pomoza usklaivanje
novogsistema sa poslovnim ciljevima. Kritini faktori uspeha su oni faktori koji
odreuju da li e poslovni ciljevi biti postignuti. Kljuni indikatori performansi
(KIP) se koriste za postavljanje ciljeva KFU i procenu da li su oni ostvareni.

COBIT definie KIP kao glavne indikatore koji definiu meru u kojoj IT proces
funkcionie u omoguavanju postizanja ciljeva. COBIT koristi metod sa tri nivoa
integrisanja KFU i KIP. Vie o tome moete proitati na www.isaca.org/cobit.
Jedan primer takvog pristupa je prikazan od strane Reicheld-a i Schefter-a (2000).
Oni su objavili da je Dell Computer osnovao savet za iskustva korisnika koji je
istraivao glavne faktore lojalnosti ili KFU koji odreuju da li e korisnici biti
zadrani kao Dell-ovi ponovni kupci.

PIS igra znaajnu ulogu u ostvarenju KFU jer:
1. PIS je neophodan za prikupljanje KIP podataka i izvetavanje o njima irom
organizacijekako bi mogle da se preduzimaju neophodne mere kada ciljevi nisu
postignuti
2. PIS se moe direktno koristiti za ostvarivanje KFU. Posle identifikovanja KFU
tokom inicijalne faze, projektovanje sistema se treba usmeriti kaostvarivanju KFU
tokom svih faza razvoja sistema. Na primer, u fazi analize e se ispitivati koje
funkcije, ulazni i izlazni podaci e biti potrebni radi ostvarivanja zadatih ciljeva.
Faza testiranja e ukljuiti testiranje na bazi vrednosti da proveri da li sistem
sadri karakteristike potrebne za ostvarivanje eljenih dobiti.

2.2.4 Uticaj sistema na organizaciju

Organizaciona izvodljivost ukljuuje razmatranje uticaja vinosti i stava
potencijalnih korisnika na sistem. Problemi mogu ukljuiti otpor prema
promenama krajnjih korisnika, posebno onih koji nemaju nikakva iskustva u
korienju kompjutera. Ukoliko se predvi a otpor osoblja prema promenama,
moraju se preduzeti koraci koji e obezbediti da do toga ne doe. Takve mere
ukljuuju obuku i obrazovanje osoblja kroz objanjenja razloga uvoenja sistema.

Ako potencijalni korisnici nisu upoznati sa korienjem raunara mora se
organizovati obuka iz te oblasti. Organizaciona izvodljivost je posebno vana za
velike sisteme koji e biti rasporeeni u velikim organizacijama. Primeri su
elektronsko poslovanje i sistem planiranja resursa koji iz korena menjaju radne
navike kroz redefinisanje poslovnih procesa. U takvim sluajevima novi sistem
moe uticati na raspored uticaja pojedinih delova organizacije.
25


Ove implikacije morale bi biti ukljuene kao deo procene organizacione
izvodljivosti. Novi sistem moe isto tako uticati na naine komuniciranja i
kontrolne mehanizme u okviru organizacije i bilo koji tetan aspekt treba biti
obuhvaen analizom. Pristup upravljanju promenama koje su vezane za velike
sisteme e biti razmatran kasnije u toku poglavlja. (Zari,2005,str.48)

2.2.5 Ekonomska izvodljivost

Ekonomska izvodljivost je analiza razliitih trokova i dobiti implementacijom
novog sistema. Ona isto tako procenjuje relevantnu vanost novog sistema u
poreenju sa ostalim ponuenim sistemima. Ovaj segment poinje sa pregledom
razliitih metoda za procenu trokova idobiti a zatim obrauje na osmiljavanje
kritinih faktora uspeha i KIP kao dela identifikacije dobitikoji treba da pomognu
da se rezultati projekta usklade sa poslovnim potrebama.

Procena trokova i dobiti nekog IS nije precizna nauka. Osnovni problem je da nije
takolako precizno izmeriti svaku dobit ili troak.

ak i tamo gde su dobiti i trokovi merljivi, cifre kojese navode su bazirane samo
na osnovu procene za nekoliko godina unapred. Ovaj segment opisuje kako se
analiza trokova i dobiti odvija na poetku razrade projekta za primenu novog PIS.
Sve studije izvodljivosti za razvoj informacionog sistema treba da ukljue analizu
trokova ikoristi. Iako se ovo moe initi oiglednim, neke kompanije to isputaju
iz vida zato to ih neki drugi faktori primoravaju da uvedu sistem kao to je moda
odgovor na konkurentsku ponudu ili ispunjavanje zahteva kupca. (Primer:
razvijanje sistema elektronskog bankarstva je jedan takav primer, ovde su trokovi
postavljanja sistema i njegovo odravanje moda vei nego prihodi ostvareni kroz
poveani obim poslovanja).

Menader za marketing e moda ipak eleti da se krene sa tom stratekom
inicijativom da bi prednjaio u neemu, kao to je ve ranije objanjeno. Ili da bi
stekao iskustvo usmereno na obezbeivanje uspenosti u budunosti kada se takav
nain prodaje mrasprostrani. Poslovni analitiar koji izrauje analizu trokova i
dobiti e identifikovati obe vrstetrokova i dobiti: i materijalne i nematerijalne.
Kada je troak ili dobit materijalna, onda je mogue postaviti odreenu brojanu
vrednost za neku stavku kao to su trokovi postavljanja nove mree. Nemogue je
staviti brojanu vrednost za nematerijalne trokove ili dobiti.

Valja primetiti da je za neke faktore teko odrediti da li se radi o materijalnim ili
nematerialnim dobitima. Na primer, iako je teko izmeriti dobiti generalnog
poboljanja kvaliteta podataka, bilo bi mogue izmeriti pojedine aspekte kvaliteta
kao to je vreme potrebno da se podaci dostave korisnicima.



26


Materijalni trokovi su oni koji se mogu izraunati za svaku stavku novog PIS. Na
primer,nabavna cena nove opreme potrebne za korienje novih programa je
materijalni troak. Novana vrednost se ne moe izraunati za nematerijalne
trokove: prekidi i mogui otpor korisnika koji e se desiti zbog uvoenja novog
sistema e imati uticaja na opte poslovanje kompanije ali je veomateko
izraunati njihovu vrednost. Definitivna mera poboljanja se moe izraunati za
svaku materijalnu dobit. Smanjenje trokova po transakciji je primer materi jalnih
dobiti za jednu on- line banku. Nemogue je izmeriti nematerijalnu dobit. Na
primer, poboljanje u sposobnosti donoenja odluka koju donosi sistem za podrku
donoenja odluke bi bilo teko izmeriti.

Studija izvodljivosti mora da ukljui itav opseg trokova koji ukljuuju:
Nabavnu cenu opreme i programa;
Trokove osoblja za razvoj sistema ako je izabran sistem po meri;
Trokove instalacije ukljujui postavljanje kablova, fiziko pomeranje
opreme i nametaja za novu kompjutersku opremu;
Trokovi migracije kao to su trokovi prebacivanja podataka sa postojeeg
sistema na novi i paralelni rad novog i originalnog sistema dok se stabilnost
novog sistema ne uspostavi;
Operativni trokovi ukljuujui trokove odravanja nove opreme kao to su
zamena delova ili unapreenje na novu verziju programa. Trokovi osoblja
za odravanje opreme i programa kao i za reavanje sa tim povezanih
problemima mora se takoe uraunati. Operativni trokovi mogu i da
ukljue ekoloku proveru koliine utroene energije i potronog materijala;
Trokove obuke;

ire organizacione trokove, na primer otpremnine za eventualni tehnoloki viak
radne snage zbog kompjuterizacije. Valja primetiti da ovi trokovi ukljuuju ne
samo inicijalne trokove kupovine ve i trokove tekueg odravanja sistema. Oni
su veoma znaajni kada je informacoini sistem u pitanju i esto premauju
inicijalne trokove kupovine. Vredno je pomena da se sve vie shvata da su
trokovi posedovanja opreme ili programa potencijalno mnogo vii mego to je
nabavna cena istih. Ovo se deava najvie zbog cene reavanja programskih
problema ili problema sa opremom, telefonske podrke, instaliranja poboljanja i
plaanja za podrku i/ili poboljanja od strane isporuioca. (Zari,2005,str.52-58)

Sredinom 1990-tih Gartner Group je prikazala da su ukupni trkovi posedovanja
PC-ja mogu biti do 8.000 $ godinje sa mogunou redukovanja do 2.000 $
godinje za kompjuter sa manjim brojem opcija u konfiguraciji. Trokovi
posedovanja izabrane kombinacije opreme i programa moraju oigledno biti
ukljueni u vau analizu trokova i dobiti. Trokovi obuke, edukacije i
dokumentacije osoblja treba isto tako ukljuiti kao i trokovi plaanja analitiara i
programera. (Remenyi,1995,143-148)

27


Radoevi (Radoevi,1999,str.13) je saela trokove kao eksternu i internu radnu
snagu, opremu, programe,putovanja i obuka, podrka i testiranje. Ona primeuje da
veina kompanija procenjuju ove trokove nakon odreivanja poslovnih zahteva i
ciljeva poto su trokovi povezani sa zadacima u strukturi raspodele posla.

Balans izmeu trokova i dobiti moe se proceniti korienjem razliitih
finansijskih merila. Ova tehnika je poznata iz knjigovodstva, jer se ova merila
mogu primeniti na procenu povraaja sredstava za bilo koju kapitalnu investiciju.

Nakon to su trokovi i dobiti identifikovane i kvantifikovane, uobi ajeno je da se
izraunaju njihove vrednosti u trenutnim novanim iznosima mada e trokovi i
dobiti da se dese u budunosti. Novane dobiti ostvarene u budunosti e vredeti
manje nego kada je projekat zapoet zbog uticaja inflacije. Da bi se to uzelo u
obzir, koristi se korigovana kalkulacija protoka novca kaoto su neto sadanja
vrednost ili interna stopa prihoda. U njima se budua dobit koriguje
pretpostavljajui fiksnu ili varijabilnu kamatnu stopu. Ove tehnike je opisao
Robson (1997) aprocenu trokova i dobiti je detaljnije opisao Remeny (1995).

Prihod od investicije (POI) - Ovo je najjednostavnije merilo i iroko je
rasprostranjeno procenama opravdanosti IS. POI se izraunava tako to se dobit
podeli sa iznosom investicije i izraava se u procentima:

POI = 100 * (Vrednost dobiti/ Vrednost investicije )

gde je: Vrednost dobiti = prihod troak

Tako na primer, za jednu investiciju u IS koja iznosi 25.000 koja donosi dobiti
kao to su smanjenje trokova od 100.000 , POI iznosi 400%.

Garner Group sugerie da POI koji je duplo vei od trokova pozajmljivanja je
isplativ. Iako se ovo ini jednostavnim merilom koje se lako izraunava, ne postoji
standard na koji se nain primenjuje u odnosu na trajanje investicije.

Robson (1997) predlae da se POI izraunava uzimajui u obzir godinju vrednost
dobiti. Analitiari kao Gartner Group koriste za izraunavanje POI periodod 4
godine dok drugi radije uzimaju u obzir predvi eni zivotni vek investicije.

2.2.6 Tehnika izvodljivost

Tehnika izvodljivost se odnosi na analizu moguih tehnikih problema u raznim
reenjima i ko je podesan za njihovo razreenje. Tehnika izvodljivost moe
obuhvatiti razna pitanja koja treba da daju odgovor da li je kompjuterski sistem
pravo orue za reenje problema. Neki zadaci se mogu reiti samo uz pomo
ljudske intervencije.

28


Tipovi pitanja su:
Da li sistem moe da prui oekivane performanse? Na primer, sistem treba
da obavi na hiljade transakcija u minuti.
Da li sistem zadovoljava uslove dostupnosti i pouzdanosti? Jedan sistem on-
line bi trebalo u idealnom sluaju da bude na raspolaganju 100% vremena.
Koji su rizici u pogledu greaka u opremi, programima ili mrei koji bi to
mogli da spree? Ugovor onivou usluge sa internet provaj derom se obino
koristi za kontrolu toga.
Da li sistem obezbeuje potreban nivo bezbednosti?
Da li e biti problema sa integracijom ili kvalitetom podataka? Kompleksni
sistemi mogu biti neuspeni zbog problema u prenosu podataka izmeu
razliitih sistema. Kvalitet podataka se mora odravati da bi sistem mogao
da isporui zadovoljavajue podatke do krajnjih korisnika. Ovaj problem
najbolje ilustruje esto korien izraz u IT industriji: ubre ulazi,ubre
izlazi.
Da li sistem podrava tip donoenja odluke koji se trai (posebno podrku
za polustrukturirane ili nestrukturirane odluke)?

Cilj procene tehnike izvodljivosti je da odredi da li ponueno reenje uopte
moe da funkcionie. U nekim sluajevima, kao to je za knjigovodstveni sistem,
naie se oigledan proizvod koji zadovoljava zacrtane zahteve.

U drugim sluajevima kao to je specijalizovani proizvodni pogon, prilino
detaljna analiza zahteva i visoko specijalizovan dizajn sistema moe biti
neophodan da bi se procenile alternative pre nego bude mogue odluiti o
izvodljivosti. U tom sluaju inicijalna faza e biti produena i skupa.

Za jednostavne aplikacije veina problema e biti tehniki izvodljivo, i glavno
pitanje e biti: Koliko e reenje da kota? Neka reenja mogu biti tehni ki
izvodljiva ali zahtevaju skupu opremu, programe ili razvojni tim.

Dakle, tehnika izvodljivost se mora uraditi pre ekonomskeizvodljivosti kako bi se
procenili ti trokovi. Dalje, ostvarenje tehni ke izvodljivosti zavisi od zdravog
pristupa kontroli rizika koja e kasnije biti opisana. (Zari,2005,str.59-60)

2.2.7 Operativna izvodljivost

Operativna izvodljivost e razmatrati kako uvoenje novog sistema utie na
svakodnevno poslovanje. Na primer, napravie se detaljna procena da li su
upotrebljivost sistema i vreme odzivadovoljni za oekivani obim korisnikih
transakcija. Sa sistemom koji je okrenut korisniku,operaciona izvodljivost je
veoma vana jer e sistem koji je komplikovan za upotrebu odbijati korisnike posle
prve upotrebe i oni e ga manje koristiti.


29


Zbog tog razloga banke angauju strunjake za upotrebljivost kao to je Usability
Company da smanje rizik da e sistem biti komplikovan za korienje ili da ne e
zadovoljiti preporuke dostupnosti. Postoji veoma tesna veza izmeu operativne i
organizacione izvodljivosti i one se ponekad zajedno razmatraju.

Procena rizika se moe koristiti na poetku projekta da odredi nivo rizika i razvije
planoveza smanjenje tog rizika posebno je vano kao deo procene operativne i
organizacione izvodljivosti. Rizici mogu da se podele na est irokih kategorija
prema Wardu i Peppardu. Ove se mogu koristiti kao okvir za identifikovanje rizika
u okviru projekta i svaka od njih ima razliit uticaj zavisno od prirode sistema koji
se projektuje:

1. Veliina projekta.Veliki i kompleksni projekti e biti tei za upravljanje i
pravovremenozavravanje nego mali; Ovo zbog toga to imaju veliki broj
individualnih zadataka i meuzavisnosti u okviru projekta i potreban je vei broj
osoba da rade na njemu (poveavajui potreban nivo koordinacije). Dodatno, kod
velikih projekata moe se mnogo vie izgubiti ako projekat propadne jer se od
njega oekuje da donese znaajan deo poslovne dobiti (ili se ne bi ni zapoinjao);

2. Kompleksnost projekta. Kompleksnost moe biti uzrok za prekoraenje
projekta. Valja primetiti da, iako projekat moe biti velik, poslovni problem i/ili
tehnologija koja se koristi mogubiti prilino jednostavni. Kompleksnost e zavisiti
od: Raznovrsnosti poslovnih funkcija na koje e se uticati (sa implikacijama na
organizacione promene procesa upravljanja); Integracijom sa ostalim
informacionim sistemima (sa implikacijama na tehnike promene procesa
upravljanja); Tehnike kompleksnosti u okviru samog sistema (moda zbog
potrebe da se koriste novetehnologije koje jo nisu bile koriene u okviru
organizacije);

3. Ljudski resursi. Ovo se odnosi na stepen do kog je vii menadment posveen i
ukljuen uprojekat. Mora se nai prava meavina poslovnih i tehnikih vetina i
efektivna komunikacija izmeu poslovnih korisnika i isporuioca sistema. Jedan
primer rizika u ovoj kategoriji je mogunost nedostatka odgovarajuih strunjaka
programera sa odgovarajuim znanjima i ondaizostaje povratna informacija od
krajnjih korisnika.

4. Kontrola projekta.Ovo se odnosi na rigoroznost sa kojom se kontroliu vreme,
trokovi ikvalitet projekta koji se izvodi. Elementi kontrole ukljuuju postavljanje
referentnih taakaprojekta, IS/IT standardi, metodologije razvoja sistema i
upravljanja projektom, kontrola budeta iupravljanje promenama. Suvie kruto
isplaniran projekat moe da ne uspe da se prilagodi neoekivanim izmenamatako
da je fleksibilnost vana. Rizik lei u preciznosti procesa planiranja i mere do koje
se izmenemogu prihvatiti. Rizici u ovoj kategoriji su ako su uzorkovani podaci
nedostupni ili se opremakasno narui. To moe biti i greka drugih ali je jo uvek
do projekt menadera da omogui da se neto desi.
30


5. Novitet. Ako je potrebno u velikoj meri promeniti poslovanje da bi se
omoguila implementacija projekta ili tehniko reenje sadri u velikoj meri
inovativnu tehnologiju, rizici mogu da postanu vrlo veliki. Sledei potencijalni
rizik koga bi trebalo biti svestan je sindrom pokretnih stativa kada se poslovni
zahtevi ili tehnologije koje e se koristiti menjaju tako brzo dasistem moda nee
moi da isporui ono to se zahteva. U svakom sluaju, ako je projekat koji
serazmatra predvien da donese znaajnu konkurentsku prednost, moe biti
neophodno da se prihvati takav rizik. To je uobiajen problem balansa izmeu
rizika i nagrade.

6. Stabilnost zahteva. to je vei stepen izvesnosti (poslovno i tehniki) to je
manji stepenrizika vezan za projekat. Situacija u kojoj su zahtevi nestabilni ili ih je
teko definisati znai da e projekat biti skuplji i da e predviene dobiti tee
odgovarati tim trokovima. Dodatno, dinami noposlovno okruenje moe takoe
da znai da poslovanje zahteva promene relativno brzo i da e se to odraziti i na
promene sistemskih zahteva. Alternativni metod gledanja na investicione rizike
daju Lyytinen i Hirschei (1987) koji su identifikovali etiri oblasti: tehnike
probleme (performanse i pouzdanost sistemanezadovoljavajui); problemi sa
podacima (upravljanje kvalitetom podataka neadekvatno da bizadovoljilo potrebe
korisnika); problemi sa korisnicima (neprihvatanje sistema uzrokovano
loomobukom i edukacijom kao deo upravljanja promenom) ili organizacioni
problemi (sistem moe dazadovoljava potrebe krajnjih korisnika ali ne i one koje
ima ira organizacija). Videete da su ove etiri oblasti tesno povezane sa etiri
tipa izvodljivosti tako da strukturirani pristup procenamaizvodljivosti moe
pomoi u smanjenju tih rizika. Procena rizika ukljuuje balansiranje rizika i
trokova koji e verovatno napravljeni uodnosu na pretpostavljenu poslovnu dobit.

2.2.8 Bezbednosna analiza

Raunarske mree se uglavnom baziraju na Internet tehnologijama i protokolima
koji supodloni moguim napadima koji naruavaju bezbednost podat aka i
identiteta subjekata. Kljuni problem lei u injenici da podaci krue i egzistiraju
u elektronskom obliku koji nijeneposredno vidljiv i zbog toga postaju izloeni
novim vrstama napada, a osnovni razlozi za to lee u samim osnovnim
karakteristikama arhitekture raunarskih mrea Internet/Intranet tipa TCP/IP
protokoli nisu projektovani da zadovolje zahteve za zatitom informacija.

Internet je mrea sa komutacijom paketa u kojoj se jednostavno pristupa
informacijama kojese prenose i mogue je ubacivanje poruka nepoznatog porekla i
sadraja. U cilju reavanjanavedenih problema, uporedo sa razvojem raunarskih
mrea, razvijaju se i specijalizovanisoftverski i hardverski sistemi zatite.




31


Danas u svetu postoji veliki broj proizvoaa tehnoloki kvalitetnih proizvoda za
razliite nivoe zatite savremenih mrea. U ovim proizvodima su ugraeni javni
de-facto standardni kriptografski algoritmi.

Ovi algoritmi obezbeuju dovoljni nivo bezbednosti za veinu komercijalnih
informacionih sistema i raunarskih mrea. Iako pomenuti proizvodi predstavljaju
veoma kvalitetna reenja sa stanovita tehnologijerealizacije, oni se ne preporuuju
za primenu u TCP/IP raunarskim mreama sa bezbednoosetljivim podacima.
Osnovni razlog je nepostojanje potpune sigurnosti u kriptografski kvalitetovih
reenja, npr. ona se ne mogu verifikovati na nivou izvornog koda.

Najkvalitetnija kriptografska reenja koja se primenjuju u savremenim raunarskim
mreama baziraju se na primeni simetri nih kriptografskih sistema za zatitu
tajnosti (u specijalnim sluajevima po mogustvu uz korienje sopstvenih
simetrinih algoritama vieg kriptografskog kvaliteta), tehnologije digitalnog
potpisa na bazi asimetrinih kriptografskih sistema, digitalnih certifikata i
hardverskih modula (smart kartice i kriptografski koprocesori).

Ovakvi sistemi zatite su projektovani da se uspeno odbrane od potencijalnih
opasnosti i napada u cilju ugroavanjabezbedno osetljivih resursa informacionih
sistema.

Kriptografski algoritmi koji se primenjuju u sistemima zatite Internet/Intranet
raunarskih mrea dele se u dve velike grupe:
Simetrini kriptografski algoritmi
Asimetrini kriptografski algoritmi

Podela je izvedena na osnovu posedovanja informacija neophodnih za ifrovanje i
deifrovanje.

Primenom simetrinih kriptografskih algoritama se, kao i u tradicionalnim
sistemima zatite, ostvaruje funkcija zatite tajnosti u savremenim informacionim
sistemima.

Sa druge strane, primenom asimetri nih kriptografskih algoritama i tehnologije
digitalnog potpisa ostvaruju se sledee funkcije u savremenim raunarskim
mreama (Lyytinen,Hirscheim,str.257-309):
Autentinost strane koja je poslala digitalno potpisanu poruku.
Zatita integriteta podataka u poruci koja je poslata.
Neporecivost elektronskog potpisnika za sadraj date poruke.





32


ZAKLJUAK

Na osnovu svega izloenog u ovom radu, dolazimo do zakljuka da je izgradnja
informacionog sistema, njegovo odravanje i unapreenje, kao i zamena postojeeg
sistema novim veoma kompleksan zadatak, koji zahteva angaman svih
poslovnih funkcija i resursa u jednom preduzeu, svih raspoloivih resursa, i ne
mora nuno, bez obzira na investirano vreme i sredstva rezultirati uspenim
uvoenjem.

Uvoenje sistema nipoto ne moe biti jednosmerna odluka najvieg nivoa
menadmenta, koja e biti nametnuta, jer informacioni sistem opsluuju ljudi, i
sistem kao takav mora biti prilagoen njima, i istovremeno sistem slui ljudima-
dakle, mora biti koncipiran tako da odgovara njihovoj percepciji. Ovo nije
iracionalno, jer dobro je poznato da to je vei pritisak na sistem ljudskih resursa
da nasilno prime neki informacioni sistem, ili uopte neko reenje, to e njihov
otpor biti vei. Uvoenje novog informacionog sistema moe predstavljati izvor
izuzetno visokih trokova, koji mogu biti opravdani uspenim uvoenjem, ali mogu
izazvati i dodatan problem u preduzeu ukoliko proces uvoenja ne bude uspean.

Kljuno je imati na umu da proces uvoenja informacionog sistema zahteva duge i
detaljne pripreme, ogroman broj analiza, koje za cilj imaju davanje materijala za
donoenje pozitivne ili negativne odluke o iniciranju procesa uvoenja novog
informacionog sistema. U tom smislu, uvoenje ne moe biti ishitreno, niti se sme
pourivati isto tako, ne sme se dozvoliti ni da, to nije retkost, proces uvoenja
bude prekomerno otegnut kao rezultat straha od uvoenja novina i pr elaska na
jedan novi nain rada.

Kompanija Velefarm u ovom trenutku prolazi kroz veoma teak period i svaki
neuspeh moe samo voditi produbljenju krize, koja je i onako ve fatalna. Mnogi
od centara Velefarma ve prestaju da postoje, gase se, i ide se na proces
minimizacije trokova.

Meutim, ono to jeste jasno je injenica da postojei informacioni sistem nipoto
ne predstavlja dobar temelj na kome bi se mogao bazirati proces revitalizacije
poslovanja Velefarma, u tom smislu, sasvim je izvesno da je pr oces uvoenja
sistema neizbean i hitan, i da kao takav moe predstavljati ne samo izvor
spasenja, ve i unapreenja i ponovnog sticanja konkurentnog poloaja na
domaem tritu i tritu regiona. Bez obzira na to to moda u ovom trenutku,
uzimajui u obzir trenutno stanje, situacija deluje bezizlazno, ne treba biti
pesimistian, niti oduzeti vanost inu uvoenja novog sistema.

Vrlo je mogue da bi upravo poboljanje informacionog sistema postavilo temelje
za jedan novi korak, ka jednoj novoj budunosti poslovanja kompanije Velefarm.

33



LITERATURA

1) Carr, N. 2003. IT doesnt matter, Harvard Business Review, str.5-12
2) Lyytinen, K., Hirscheim, R., 1987. Information systems failures: a survey
andclassification of the empirical literature, Oxford Surveys in Information
Technology, Vol.4, strane. 257-309
3) Radoevi, L. 1999. Measuring up project management successfully, CIO
Magazine
4) Reicheld, F., Schefter, P., 2000. E-loyalty: your secret weapon on the Web,
Harvard Business Review
5) Thierauf, R., Hoctor,J., 2006. Optimal Knowledge Management: Wisdom
Management Systems Concepts and Applications, Igi global, str.15
6) Efficiency Projects in CDM, 2007. Vienna
7) Gledovi, B. 2010. Elektronsko poslovanje, VIPOS, Valjevo
8) Obradovi V., Maek N., Stanievi I. 2010. Raunarske mree VIPOS, Valjevo
9) COBIT 2000, 2000. Executive Summary of COBIT, COBIT Steering Comitee and
the ITGovernance Institute
10) KPMG 2002, 2002. KPMG Assurance surveys, Program Management Survey
11) Novakovi J., Milanovi D., Veljovi A., 2004. Poslovna informatika, Megatrend
univerzitet, Beograd
12) Parker M., Benson R., 1988. Information Economics: Linking Business
Performance to Information Technology, Prentice-Hall, Eaglewood Cliffs, New
York
13) Remenyi D. 1995. The Effective Measurement and Management of IT Costs and
Benefits, Butterworth-Heinemann, Oxford
14) Robson W., 1997. StrategicManagement and Information Systems:An Integrated
Approach, Financial Times Pitman Publishing, London
15) Senn J., 1995. Information Technology in Business: Principles, Practices and
Opportunities, Prentice-Hall, Eaglewood Cliffs, New Jersey
16) Zari, A., 2005. Produktivnost IT sistema, Ekonomski fakultet u Novom Sadu,
magistarski rad, Novi Sad
17) Bosilji I., 2009. Poslovni informacioni sistemi. Dostupno na:
http://www.slideshare.net/BosiljcicIgor/poslovni -informacioni-sistemi
18) Bosilji I., 2011. Upravljaki informacioni sistemi. Dostupno na:
http://www.slideshare.net/BosiljcicIgor/upravljaki -informacioni-sistemi
19) http://www.tesco.com
20) http://www.theusabilitycompany.com
21) http://velefarm.rs
22) http://znanje.org

34