1

1

DEFINICIJA
OSNOVNIH POJMOVA









Pre poetka konkretnih analiza, za praenje ovog materijala
veoma je vano dati blie semantiko odreenje korienih pojmova.
Kao najoptiji pojam obraen je sport. On je ovde veoma kompleksno
shvaen i interpretiran kroz niz pojavnih oblika. Na ovim prostorima se,
kao korespodentna, dosta koristi i sintagma fizika kultura, preuzeta iz
ruske terminologije, koja je zbog niza ogranienja poslednjih godina sve
manje u upotrebi. Pratei aktuelne tokove, u domaoj terminologiji sve je
vie u upotrebi sport. Tako su i sve visokokolske ustanove u Srbiji, koje
koluju kadar za rad u ovoj oblasti, sportu dale centralno mesto u svom
nazivu. Prema tome, izrazom sport je obuhvaen vei broj izvedenih
pojmova, poput kolskog sporta, sporta za sve, takmiarskog (vrhunskog
i kvalitetnog) sporta, sportskog menadmenta i sl.

1.1. SPORT KAO OPTI POJAM

Najire gledano, sport je mogue definisati kao slobodnu ljudsku
aktivnost usmerenu na razvoj psiho-fizikih sposobnosti. Nekada se nivo
dostignutih sposobnosti iskazuje kroz takmienje sa drugima i nastojanje
da se ostvari maksimalni razultat, dok se nekada radi o takmienju sa
samim sobom ili, pak, o fizikoj aktivnosti usmerenoj na unapreenje
zdravlja ili na psihiku relaksaciju.
Strategija razvoja sporta

Sport je tipina multidisciplinarna oblast, budui da objanjavanje
svih njegovih segmenata zahteva kompleksan pristup i korienje znanja
iz razliitih naunih oblasti: medicine, biologije, psihologije, sociologije,
pedagogije, informatike, menadmenta, prava, ekonomije... Bez obzira
na aspekt koji dominira prilikom objanjavanja nekog sportskog fenome-
na, kao centralni problem sporta mogue je izdvojiti ljudsko kretanje. Za
realizaciju sportskih aktivnosti neophodni su i objekti posebne namene,
kao i specifina organizacija praena pravnim finansijskim, informati-
kim i drugim resursima. Prema tome, sport trai veoma kompleksan
(multidisciplinaran) pristup, pa je predmet njegovog izuavanja moda
najbolje definisati kao ljudsko kretanje, te njime i zbog njega stvorena
materijalna i duhovna dobra.

1.2. VRHUNSKI I
KVALITETNI SPORT

Sport se u najuem smislu vezuje za takmiarsku aktivnost usme-
renu na ostvarenje to boljeg rezultata. U odnosu na dostignuti kvalitet i
kategorizaciju u nacionalnim i meunarodnim okvirima, moe se razliko-
vati nekoliko nivoa takmiarskog sporta. Iako se meusobno proimaju,
za potrebe analize u ovoj studiji su izdvojeni vrhunski i kvalitetni sport.
Prilikom njihovog definisanja polo se od formulacije date u Zakonu o
sportu.
U Zakonu o sportu vrhunski sport je definisan kao oblast sporta
koja obuhvata sportske aktivnosti koje pokazuju izuzetne (vrhunske)
sportske kvalitete i rezultate. To praktino znai da samo oni sportisti i
sportske grane koji postiu vrhunske rezultate na meunarodnoj sceni
mogu imati atribut vrhunskog sporta.
Pod kvalitetnim sportom se podrazumevaju sve sportske akti-
vnosti koje se sprovode u okviru pojedine sportske grane, a ija se
takmienja odravaju do nacionalnog nivoa (lige i prvenstva drave), pod
uslovom da su te sportske grane registrovane u skladu sa Zakonom i da ih
prepoznaje Olimpijski komitet Srbije kao redovne ili pridruene lanove.
U ovu kategoriju ubrajaju se i sportske aktivnosti koje se odravaju na
pokrajinskom i lokalnom nivou.
Osim po kvalitativnom nivou, sportove je mogue razvrstati i na
olimpijske i neolimpijske. Oba navedena kriterijuma su od znaaja
prilikom sastavljanja kategorizacije sportista i sportskih grana u APV.

10
AP Vojvodina

Osnovni pojmovi

1.3. KOLSKI SPORT

Meunarodna povelja o fizikom vaspitanju i sportu, koju je
UNESKO usvojio 1978. godine, u prvom lanu naglaava da je Bavlje-
nje fizikim vaspitanjem i sportom fundamentalno ljudsko pravo za sve.
U nacionalnom kolskom sistemu, realizacija ovog prava kolske dece i
omladine je obezbeena kroz redovnu (obaveznu) nastavu fizikog
vaspitanja, kao i kroz funkcionisanje sistema kolskog sporta. Budui da
je obavezna nastava fizikog vaspitanja (2-3 asa nedeljno) u ingerenciji
Ministarstva prosvete, predmet ove studije je prvenstveno kolski sport,
pod kojim se podrazumeva ispoljavanje i razvoj sklonosti psiho-fiziki
obdarene dece, kao i njihovo ukljuivanje u sistem takmienja na lokal-
nom, regionalnom i pokrajinskom nivou. Naravno, fiziko vaspitanje je
nemogue odvojiti od kolskog sporta budui da se dobar deo vaspitnog
procesa, izmeu ostalog, zasniva i na primeni takmienja, a da se isto-
vremeno kroz sistem kolskog sporta realizuju brojni vaspitno-obrazovni
zadaci dece i omladine.
Osim fizike aktivnosti (uslovno sporta) u osnovnim i srednjim
kolama, ova studija obuhvatila je i fizike aktivnosti u predkolskim
ustanovama. Ona se u institucionalnim uslovima predkolskog vaspitanja
moe prvenstveno sagledati kao preventivno-zdravstvena aktivnost
usmerena na pravilan psiho-fiziki razvoj najmlaih, ali i kao mogunost
da se izvri kvalitetna kontrola rane selekcije u sportu. U sportu je naime,
sve prisutnija preuranjena selekcija i specijalizacija nadarene dece koja
ostavlja ozbiljne posledice na harmonian psiho-fiziki razvoj, pa otuda
radu sa najmlaima ozbiljna panja mora da bude poklonjena od strane
Sekretarijata za sport i omladinu, sportskih klubova, te visokih kola za
strukovne i akademske studije iz oblasti sporta.

1.4. SPORT ZA SVE

Kao sinonim za ovo karakteristino podruje sporta korist se:
rekreacija, rekreativni sport, fitnes, sport za sve, velnes i sl. Re rekre-
acija dolazi od latinske rei recreo (recreare) to znai ponovno stvoriti,
obnoviti, ponovno kreirati. U antropolokom smislu se odnosi na regene-
raciju ljudskih fizikih i mentalnih potencijala. Dakle, rekreacijom se
mogu smatrati sve aktivnosti koje se sprovode van podruja profesio-

Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu
11

Strategija razvoja sporta

nalnog rada oveka, koje pojedinac pozicionira kao linu potrebu u cilju
odmora, relaksacije, razonode i zabave. Iz ovog, direktno proistie pojam
sportska rekreacija, kao proces obnavljanja, osveenja, jaanja, i sl. pri-
menom motorikih (sportskih) aktivnosti. Ona je usmereno na zadovolja-
vanje osnovnih ljudskih potreba i interesa kroz bogatstvo raznovrsnih,
svima dostupnih, sportsko-rekreativnih sadraja, usaglaenih sa nivoom
sposobnosti, zdravstvenim stanjem, polnim i uzrasnim karakteristikama
pojedinca. U strunoj (i naunoj) literaturi u upotrebi je i termin rekrea-
tivni sport, a poslednjih godina i pojam sport za sve. Ovaj naziv je uao i
u zakonodavnu proceduru kroz nacrt Zakona o sportu gde se definie kao
oblast koja obuhvata bavljenje sportskim aktivnostima radi odmora i
rekreacije, unapreenja zdravlja ili unapreenja sopstvenih rezultata u
svim segmentima populacije.
Meunarodni Olimpijski Komitet osnovao je radnu grupu radi
definisanja koncepcije pokreta Sport za sve, vodei se sve prisutnijim
globalnim trendom brige o zdravlju. Grupa je osnovana kako bi Olimpi-
jski pokret mogao da pomogne i promovie takve aktivnosti. Koncept
sporta za sve istie u prvi plan da rekreativni sport mora da karakterie
redovni program vebanja (ali i primerenog takmienja) u cilju ouvanja
zdravlja i fizike spremnosti. Sve je vei broj ljudi kojima sport
predstavalja vie od borbe za gol, ko, poen, centimetar ili stotinku
sekunde. Rekreativci uivaju u mnogobrojnim aktivnostima u klubovima,
organizovanim grupama ili pojedinano, a njihov motiv je zdravlje,
fizike sposobnost i lino zadovoljstvo. Pobediti sebe, biti aktivan i
upoznati se sa svim vrednostima redovne fizike aktivnosti su sve vie
opredeljenja stotina hiljada ljudi koji peae, tre, voze bicikl i rolere,
plivaju, skijaju, vebaju, ue odreene vetine i td. Meu stanovnicima
Evropske unije najaktivniji Finci gde se 75% stanovnitva bavi sport-
skom rekreacijom. Slede veani sa 72%, Danci 60%, Irci 53% i
Holanani sa 52%, dok su meu najmanje aktivnima Grci sa samo 26%.
Poslednjih godina odomaio se i termin engleskog porekla
fitness. Nastao je od rei fit to znai dobra forma, dobra kondicija (biti
zdrav i oran). Upotrebljava se da bi se opisao nain ivota u kojem jedna
osoba moe najeefikasnije da funkcionie svakodnevno. Fitness, dakle,
ne obuhvata samo vebanje, ve nain ivota koji podrazumeva vebanje,
pravilnu ishranu, programe psihikog rastereenja, relaksaciju i estetske
programe. Laiki se fitness vezuje samo za vebanje sa tegovima ili samo
za aerobik, to je svakao pogreno.

12
AP Vojvodina