1

Uvod
ta je fizika?
re nastala od grke rei (phisis - priroda)
prirodna nauka koja prouava prirodu u najsveubuhvatnijem smislu
tokom vremena izdvajaju se kao posebne naune discipline hemija,
astronomija, biologija, geologija...
prouava i opisuje osnovna svojstva i strukturu materije i zakone
kretanja materije u prostoru i vremenu
zasniva se na relativno malom broju fundamentalnih
fizikih zakona koji objanjavaju ogroman broj
eksperimentalnih pojava
izuava irok spektar fizikih fenomena, od fizike
subatomskih estica do fizike galaksija
Ernest Raderford
britanski fiziar
1871-1937
Cela nauka je fizika, ostalo
je sakupljanje ostataka
Uvod
Podela fizike
teorijska
eksperimentalana
Podela fizike
klasina : razvijana do 1900. godine -
prouava pojave iz makrosveta, tj.
pojave koje se mogu "videti" i direktno
meriti i zasnovana je na Njutnovoj
mehanici i Maksvelovoj elektrodinamici
moderna: obuhvata teoriju relativiteta i
kvantnu fiziku i prouava pojave iz
mikrosveta koje ne moe da objasni
klasina fizika (fotoefekat, toplotno
zraenje...)
Isak Njutn
britanski fiziar
1643-1727
Njutnova kolevka
(odavanje impulsa i energije)
Uvod
Podela fizike
mehanika prouava kretanje tela u prostoru
kinematika
dinamika
statika
oscilacije
fluidi
molekularna fizika i termodinamika prouava
haotino kretanje atoma i molekula
elektromagnetizam prouava naelektrisanje i
elektromagnetna polja
optika prouava zakone prostiranja svetlosti i
interakcije sa materijom
kvantna fizika prouava pojave u atomskom
omotau
nuklearna fizika prouava pojave u jezgru
atoma
Dejms Maksvel
kotski fiziar
1831-1879
Prva kolor fotografija
1861
Uvod
Fizike veliine
opisuju kvalitativno i kvantitativno neku merljivu osobinu:
fizikog stanja (temperatura, pritisak, naelektrisanje)
fizikog procesa (brzina, ubrzanje, jaina elektrine struje)
tela (masa, elektrini otpor, koeficijent viskoznosti, indeks
prelamanja)
omoguuju definisanje i opisivanje fizikih pojava u
matematikom obliku, pomou odgovarajuih jednaina
vrednosti se nalaze u literaturi, izraunavaju se ili se mere
oznaavaju se malim i velikim slovom latinice ili grkim slovom
duina = 51,9 mm
v (velocity) t (time) F (force) p (pressure) V (volume) m (mass)
2
Uvod
Fizike veliine
odreene su brojanom vrednou i jedinicom
brojana vrednost pokazuje koliko puta veliina sadri u sebi
odreenu veliinu (standard) iste vrste uzetu za jedinicu
duina = 51,9 mm
{ }[ ] A A = A
Fizike veliine i jedinice se mogu podeliti na
osnovne (moraju se definisati, ne mogu se izvesti jedna iz
druge)
izvedene (izvode se iz osnovnih)
Uvod
Meunarodni sistem jedinica (SI)
Systme International d'Units (SI)
primenjuje se u celom svetu sa izuzetkom tri drave
od 1970 godine obuhvata sedam osnovnih i dvadesetdve
izvedene merne jedinice
nazivi i oznake izvedenih jedinica SI obrazuju se od naziva i
oznaka osnovnih jedinica SI na osnovu algebarskih izraza
SAD
Burma
Liberija
[ ]
[ ]
[ ]

= = =
s
m
,
t
s
v
t
s
v
Uvod
Osnovne jedinice SI
Svetlosna jaina koju zrai crno telo od 1/600.000
kvadratnog metra na temperaturi od 2054 K i pritisku
od 101 325 paskala.
svetlosna jaina
cd
kandela
Ona koliina neke supstancije koja sadri 6.023x10
23
svojih elementarnih estica (atoma, jona, molekula)
koliina
supstancije
mol
mol
1/273.16 delu temperature trojne take vode (kada je
voda u vrstoj, tenoj i gasovitoj fazi)
termodinamika
temperatura
K
kelvin
Stalna elektrina struja koja bi u dva prava paralelna
provodnika beskonane duine i zanemarljivog
poprenog preseka, na udaljenosti od jednog metra u
vakuumu, proizvodila silu meu provodnicima od
210
7
N po dunom metru.
jaina elektrine
struje
A
amper
Trajanje od 9 192 631 770 perioda zraenja atoma
cezijuma 133 u osnovnom stanju.
vreme
s
sekunda
Jedinica mase jednaka masi internacionalnog etalona
koji se uva u Parizu.
masa
kg
kilogram
Jednak je putu koji svetlost pree u vakuumu za
1/299 792 458 dio sekunde.
duina
m
metar
Definicija jedinice Naziv veliine Oznaka
jedinice
Ime
jedinice
Uvod
bezdim. prostorni ugao sr steradijan kg m
2
A
-2
s
-3
otpor om
s
1
mol katalika aktivnost kat katal m
2
kg
1
s
4
A
2
kapacitivno
st
F farad
bezdim. ugao rad radijan kg m
2
A
-1
s
-3
napon V volt
K 273.15 temperatura C Celzijusov
stepen
A s elektricitet C kulon
m
2
s
2
ekvialentna doza Sv sivert cd m
-2
osvetljenost lx luks
m
2
s
2
absorbovana doza Gy grej cd svetlosni
fluks
lm lumen
s
1
radiaktivnost Bq bekerel kg m
-1
s
-2
pritisak Pa paskal
m
2
kg
1
s
3
A
2
provodljivost S simens kg m
2
s
-3
snaga W vat
m
2
kgs
2
A
2
induktivnost H henri kg m
2
s
-2
rad,
energija,
toplota
J dul
kgs
2
A
1
magnetno polje T tesla kg m/s
2
sila N njutn
m
2
kgs
2
A
1
magnetni fluks Wb veber s
-1
frekvencija Hz herc
Veza Naziv veliine Simbol
jedinice
Ime
jedinice
Veza Naziv
veliine
Simbol
jedinice
Ime
jedinice
I zvedene merne jedinice SI
3
Uvod
Skala
u zapisima vrlo velikih i vrlo malih vrednosti mernih veliina koriste se
decimalni umnoci mernih jedinica, odnosno prefiksi koji se stavljaju
ispred mernih jedinica
prefiksi se stavljau ispred:
osnovnih mernih jedinica SI, osim jedinice za masu gde se prefiks stavlja
ispred jedinice gram
izvedenih mernih jedinica SI, osim jedinice za Celzijusovu temperaturu
mernih jedinica van SI (litar, tona ...)
Uvod
gustina
Uvod
Fizike veliine se mogu podeliti na:
skalarne veliine
potpuno su odreene brojnom vrednou i mernom
jedinicom
obeleavaju se obinim slovom
mogu imati:
samo pozitivne vrednosti (masa, vreme, temodinamika
temperatura ...
i pozitivne i negativne (temperatura, rad, toplota ...
vektorske veliine
potpuno su odreene brojnom vrednou, mernom
jedinicom, pravcem i smerom
obeleavaju se boldiranim slovima ili strelicom, F ili
pomeraj, brzina, ubrzanje, sila, impuls, intenzitet zvuka
tenzorkse veliine
odreene pomou tri vektora
tenzor inercije, tenzor deformacije
F
r
Skalarne i vektorske veliine:
operacije sa skalarnim veliinama po naelima opte algebre
operacije sa vektorskim veliinama po naelima vektorske
algebre
Uvod
Vektorske veliine se opisuju:
grafiki
algebarskim proizvodom:
intenziteta (pozitivna skalarna veliina, obuhvata brojanu vrednost i
jedinicu)
i orta (jedininog vektora koji odreuje pravac i smer)
4
Sabiranje i oduzimanje vektora:
Metod paralelograma: oba vektora se paralenim
pomeranjem dovode u isti poetak - rezultanta je dijagonala
paralelograma
Metod poligona (nadovezivanje): spaja se vrh prethodnog
vektora sa poetkom narednog - rezultanta zatvara poligon
Komutativna operacija: redosled sabiranja nije bitan
Oduzimanje vektora se svodi na sabiranje sa negativnim
vektorom A-B=A+(-B)
Uvod
cos 2
2 1
2
2
2
1
F F F F F
R
r r r r r
+ + =
Razlaganje vektora:
obrnuti proces od sabiranja
vektor se razlae na komponente vektora u
izabranim pravcima
komponenta vektora je projekcija vektora na
izabrani pravac
Uvod

sin
cos
F F
F F
F F F
y
x
y x
r r
r r
r r r
=
=
+ =
Uvod
Mnoenje vektora skalarom:
menja se intenzitet vektora
menja se smer vektora mnoenjem negativnim brojem
pravac ostaje isti
A B=2A
Skalarni proizvod vektora:
rezultat skalarna veliina
jednak proizvodu intenziteta vektora i kosinusa ugla izmeu
njih
cos b a b a c
r
r
r
r
= =
a
r
b
r
cos b
r
cos a
r

Uvod
Vektorski proizvod vektora:
rezultat vektor
intenzitet jednak proizvodu intenzita vektora koji se mnoe i
sinusa ugla izmeu njih
nema osobinu komutativnosti
jednak je nuli za dva paralelna vektora
sin b a c
b a c
r
r r
r
r r
=
=
5
Test pitanja - kolokvijum
1. ta su fizike veliine
Opisuju kvalitativno i kvantitativno neku merljivu osobinu: fizikog stanja i
procesa, tela. Odreene su brojanom vrednou i jedinicom - brojana
vrednost pokazuje koliko puta veliina sadri u sebi odreenu veliinu iste
vrste uzetu za jedinicu.
2. Osnovne merne veliine i jedinice
svetlosna jaina
cd
kandela
koliina supstancije
mol
mol
termodinamika temperatura
K
kelvin
jaina elektrine struje
A
amper
vreme
s
sekunda
masa
kg
kilogram
duina
m
metar
Veliina Oznaka Ime
Test pitanja - kolokvijum
3. Izvedene fizike veliine i jedinice (min 7)
kapacitivnost F farad
otpor om
napon V volt
elektricitet C kulon
osvetljenost lx luks
svetlosni fluks lm lumen
pritisak Pa paskal
snaga W vat
rad, energija, toplota J dul
sila N njutn
frekvencija Hz herc
Veliina Simbol za jedinicu Naziv jedinice
Test pitanja - kolokvijum
4. ta su skalarne veliine
Potpuno su odreene brojnom vrednou i mernom jedinicom. Obeleavaju
se obinim slovom. Mogu imati samo pozitivne vrednosti ili i pozitivne i
negativne vrednosti.
5. ta su vektorske veliine
Potpuno su odreene brojnom vrednou, mernom jedinicom, pravcem i
smerom. Obeleavaju se boldiranim slovima ili strelicom.
6. Sabiranje vektora metod paralelograma i metod
nadovezivanja
cos 2
2 1
2
2
2
1
F F F F F
R
r r r r r
+ + =
Test pitanja - kolokvijum
7. Razlaganje vektora
Vektor se razlae na komponente vektora u izabranim pravcima.
Komponenta vektora je projekcija vektora na izabrani pravac

sin
cos
F F
F F
F F F
y
x
y x
r r
r r
r r r
=
=
+ =
8. Skalarni proizvod vektora
Rezultat je skalarna veliina. Skalarni proizvod jednak je proizvodu
intenziteta vektora i kosinusa ugla izmeu njih.
cos b a b a c
r
r
r
r
= =
a
r
b
r
cos b
r
cos a
r

6
Test pitanja - kolokvijum
9. Vektorski proizvod vektora
Rezultat vektorska veliina. Intenzitet rezultujueg vektora jednak je
proizvodu intenzita vektora koji se mnoe i sinusa ugla izmeu njih.
Smer se odreuje pravilom desnog zavrtnja.
sin b a c
b a c
r
r r
r
r r
=
=