1

Oscilatorno kretanje
Periodino kretanje i harmonijske oscilacije
(AP85-87)
Oscilovanje tela obeenog o elastinu
oprugu (AP87-91)
Matematiko klatno (AP91-93)
Priguene harmonijske oscilacije (AP93-94)
Prinudne oscilacije i rezonansa (AP95-96)
Oscilatorno kretanje
Periodino kretanje. Oscilacije.
Kretanje koje se ponavlja u odreenim vremenskim
intervalima naziva se periodino kretanje.
Periodino kretanje koje se ponavlja na isti nain naziva se
oscilatorno kretanje, a proces oscilovanje.
Oscilacija je jedan ciklus oscilatornog kretanja
posle ega se kretanje ponavlja.
P
O
P
O
P
Oscilatorno kretanje
Periodino kretanje. Oscilacije.
Oblici mehanikih kretanja:
mehanika;
elektromagnetska;
elektromehanika.
Telo ili sistem koji vri oscilatorno kretanje naziva se
oscilator.
U zavisnosti od prisustva spoljanjih sila oscilacije mogu
biti:
slobodne ili sopstvene - izvodi ih oscilatorni
sistem ako se izvede iz ravnotenog poloaja
i prepusti sam sebi;
priguene; i
prinudne pod dejstvom spoljanje periodine sile.
Oscilatorno kretanje
Periodino kretanje. Oscilacije.
Veliine kod periodinog kretanja:
Period oscilovanja predstavlja vreme koje je potrebno da sistem
izvri jednu punu oscilaciju.
Frekvencija oscilovanja predstavlja broj izvrenih oscilacija u
jedinici vremena.
Elongacija (pomeraj) predstavlja rastojanje materijalne take ili tela
od ravnotenog poloaja.
Amplituda predstavlja maksimalni pomeraj kod prostoperiodinog
kretanja.
Pomeraj
Pomeraj
Vreme
Frekvencija
2
FFT
Oscilatorno kretanje
Harmonijske oscilacije.
Najprostiji oblik oscilovanja je harmonijsko oscilovanje.
Mnoge oscilacije u prirodi su harmonijske ili se mogu
predstaviti superpozicijom harmonijskih oscilacija
primenom matematikog aparata - Furijeove
transformacije.
Oscilatorno kretanje
Harmonijske oscilacije.
Kretanje materijalne take N po krugu poluprenika ON.
Taka N(z,y) kree po krugu ugaonom brzinom ;
Horizontalna projekcija N kree po horizonatlnoj osi;
Vertikalna projekcija N kree se po vertikalnoj osi.
A
z
N
Oscilatorno kretanje
Harmonijske oscilacije.
Kretanje materijalne take N po krugu poluprenika ON.
Obe projekcije izvode harmonijsko kretanje.
y
o
y
t
t/rad 2 /2 3/2
T/4 T/2 3T/4 T
y = y
o
sint
y
0
- amplituda oscilovanja,
T - period oscilovanja.
Oscilatorno kretanje
Harmonijske oscilacije.
Kretanje materijalne take N po krugu poluprenika ON
primer harmonijskih oscilacija, odnosno oscilatornog
kretanja ija se elongacija menja po prostoperiodiom
zakonu.
Harmonijsko kretanje moe da bude sa poetnom
fazom.
y = y
o
sin(t +
o
)

o - poetna faza,
poetni fazni ugao

o
y
t/rad
3
Oscilatorno kretanje
Telo obeeno o elastinu oprugu.
Vertikalni harmonijski oscilator - telo mase mobeeno o
oprugu izvodi slobodne oscilacije nakon izvoenja iz
ravnotenog poloaja.
Oscilatorno kretanje
Telo obeeno o elastinu oprugu.
Kada se telo pomeri u odnosu na ravnoteni poloaj za x(t):
opruga se rastee takoe za x(t),
na krajevima opruge dejstvuju jednake sile suprotnog smera -
elastina sila koje je prema Hukovom zakonu:
Prema III Njutnovom zakonu za svaku silu postoji
sila reakcije koja deluje u suprotnom smeru:
Telo se kree pod dejstvom elastine sile opruge
u pravcu x-ose.
) (t kx F =
k - konstanta proporcionalnosti, krutost opruge
Oscilatorno kretanje
Telo obeeno o elastinu oprugu.
Prema II Njutnovom zakonu sila koje dejstvuje na telo:
Izjednaavanjem gornjeg izraza za silu sa izrazom za
elastinu silu dobija se diferencijalna jednaina kretanja:
Znak "-" ukazuje na injenicu da je elastina sila
uvek suprotnog smera smeru kretanja tela.
Sreivanje gornje jednaine dobija se izraz:
) (t x m F & & =
kx t x m = ) ( & &
0 ) (
0 ) (
: 0 ) (
2
0
= +
= +
= +
x t x
x
m
k
t x
m kx t x m
& &
& &
& &

0
- sopstvena kruna frekvencija
m
k
=
0

Oscilatorno kretanje
Telo obeeno o elastinu oprugu.
Reavanjem diferencijalne jednaine dobija se jednaina
kretanja tela:
Telo izvodi harmonijsko oscilovanje sa periodom
oscilovanja:
to je masa tela vea period oscilovanja je vei.
) sin( ) (
0
+ = t A t x
k
m
T

2
2
0
= =
4
Oscilatorno kretanje
Telo obeeno o elastinu oprugu.
Kinetika energija tela jednaka je:
Potencijalna energija u odnosu na ravnoteni poloaj:
Za maksimalni pomeraj u odnosu na
ravnoteni poloaj:
Ukupna energija je:
2
2
mv
E
k
=
2
2
x
k kxdx Fdx A E
p
= = = =

2 2 2 2
2
2
0
2 2 2
A
m
A
k
x
k
mv
E
p
= = + =
2
2
A
k E
p
=
Oscilatorno kretanje
F
t
F
r
F
g
y
l
Matematiko klatno.
Materijalna taka obeena o nerastegljiv konac bez teine.
Izvoenjem matematikog klatna iz ravnotenog poloaja:
na klatno dejstvuje teina, ija je tangencijalna komponenta
aktivna;
ova sila je uvek usmerena ka ravnotenom poloaju;
klatno ociluje oko ravnotenog poloaja, naizmenino pretvarajui
kinetiku u potencijalnu energiju.
Oscilatorno kretanje
Matematiko klatno.
Pri rotacionom kretanju na klatno deluje
moment sile:
moment inercije:
ugaono ubrzanje:
S druge strane, sila F=mgsin ima krak l u odnosu na osu
rotacije, tako da je moment sile:
= I M
2
ml I =
2
2
dt
d
=
sin mgl M =
Znak "-" ukazuje na
injenicu da moment sile
tei da smanji ugao .
Oscilatorno kretanje
Matematiko klatno.
Izjednaavanjem momenata dobija se diferencijalna
jednaina kretanja:
Sreivanjem izraza:
Za male uglove sin=:
2
2
2
sin
dt
d
ml mgl

=
0 sin
: 0 sin
2
2
2
2
2
2
= +
= +

l
g
dt
d
l gl
dt
d
l
0
2
0 2
2
= +

dt
d
5
Oscilatorno kretanje
Matematiko klatno.
Opte reenje diferencijalne jednaine daje jednainu
kretanja:
Oscilacije matematikog klatna su harmonijske sa
periodom oscilovanja:
period oscilovanja ne zavisi od mase klatna;
zavisi od duine klatna i gravitacionog ubrzanja.
Poto svako klatno ima period oscilovanja
koristi se za izradu asovnika.
) sin( ) (
0 0
+ = t t
g
l
T

2
2
0
= =
Oscilatorno kretanje
Priguene harmonijske oscilacije.
Na oscilatorni sistem veoma esto, pored elastine i
gravitacione sile, dejstvuju i druge sile (sile trenja).
Realni sistemi imaju odreeno pruguenje koje dovodi do
smanjenja amplitude oscilovanja i postepenog prestanka kretanja
sistema - nestajanja oscilacija.
Mehanizmi priguenja (viskozno
trenje, suvo trenje) uzrokuju da
se energija nepovratno gubi npr.
pretvaranjem u toplotnu energiju
pri trenju.
Oscilacije koje nastaju u takvim
sistemima nazivaju se priguene
harmonijske oscilacije.
m
k
c
Oscilatorno kretanje
Priguene harmonijske oscilacije.
Kod sistema u prisustvu trenja amplituda oscilacija e
postepeno opadati ka nuli usled troenja energije
oscilatornog sistema na rad savladavanja sila trenja.
Oscilatorno kretanje
Priguene harmonijske oscilacije.
Kada se telo pomeri u odnosu na ravnoteni poloaj za x(t):
opruga se rastee takoe za x(t),
na krajevima opruge dejstvuju jednake sile suprotnog smera -
elastina sila koje je prema Hukovom zakonu:
Javlja se sila priguenja (viskoznog trenja)
koja je za male brzine srazmerna brzini,
a suprotnog smera od smera brzine:
Sila priguenja deluje na krajevima
priguivaa
) (t kx F =
k - konstanta proporcionalnosti, krutost opruge
) (t x r F
tr
& =
m
m
F
tr
= rx'(t)
F
tr
= rx'(t)
6
Oscilatorno kretanje
Priguene harmonijske oscilacije..
Prema III Njutnovom zakonu za svaku silu postoji sila
reakcije koja deluje u suprotnom smeru, tako da na telo
dejstvuje rezultanta dve sile:
Prema II Njutnovom zakonu rezultanta sila koja dejstvuje
na telo telu saoptava ubrzanje pa je:
Izjednaavanjem gornjeg izraza za silu sa rezultantom sila
dobija se diferencijalna jednaina kretanja:
Znak "-" ukazuje na injenicu da su elastina sila i sila viskoznog
trenja uvek suprotnog smera smeru kretanja tela.
) (t x m F & & =
x r kx t x m & & & = ) (
F
tr
= rx'(t)
Oscilatorno kretanje
Priguene harmonijske oscilacije.
Jednaina kretanja se moe napisati u obliku:
odnos priguenja:
Reenja diferencijalne jednaine zavisi od odnosa
priguenja.
0 2
2
= + + ) ( ) ( ) ( t x t x t x
n n
& & &
0 ) ( ) ( ) (
: 0 ) ( ) ( ) (
= + +
= + +
t x
m
k
t x
m
r
t x
m t kx t x r t x m
& & &
& & &
km
r
2
=
Oscilatorno kretanje
Priguene harmonijske oscilacije.
Kada je pruguenje malo javljaju se priguene periodine
osilacije:
to je priguenje vee
amplituda bre opada
km r 2 , 1 < <
Oscilatorno kretanje
Priguene harmonijske oscilacije.
Kada je pruguenje veliko javljaju se priguene aperiodine
(neperiodine) osilacije, ne javljaju se oscilacije ve sistem
odmah ide u ravnoteni poloaj.
km r 2 , 1
7
Oscilatorno kretanje
Priguene harmonijske oscilacije.
Kod priguenih periodinih oscilacija, period oscilovanja je
dui nego kod nepriguenih, usled gubitka energije po
eksponcijalnom zakonu.
Oscilatorno kretanje
Prinudne oscilacije. Rezonansa.
Ako se kod sistema sa priguenjem eli odravanje
oscilacija neophodno je primeniti spoljanju silu koja e da
nadoknadi gubitak energije usled priguenja.
Usled dejstva neke spoljanje sile nastaju prinudne
oscilacije.
Frekvencija oscilovanja sistema zavisi
od frekvencije pobudne sile.
Oscilatorno kretanje
Prinudne oscilacije. Rezonansa.
Primer spoljanje periodine sile koja izaziva prunudne
oscilacije je neuravnoteena masa kod rotacionih maina.
ekscentar rotira stalnom ugaonom brzinom,
uspostavlja se stacionarno prinudno oscilovanje sistema:
sa prinudnom krunom frekvencijom koju ima i prinudna sila i
amplitudom prinudnih oscilacija.
Oscilatorno kretanje
Prinudne oscilacije. Rezonansa.
Ako se frekvencija prinudne sile menja:
za frekvencije koje su manje od sopstvene frekvencije, amplituda
vibracionog sistema e se poveavati sa porastom frekvencije
prinudne sile;
maksimum se postie na sopstvenoj frekvenciji;
ukoliko u sistemu ne postoji priguenje amplituda dostie
beskonanu vrednost,
kada je frekvencija prinudne
sile mnogo vea od sopstvene,
prinudne oscilacije ne postoje.
8
Oscilatorno kretanje
Prinudne oscilacije. Rezonansa.
Pojava maksimalnog poveanja amplitude prinudnih
oscilacija pod dejstvom prinudne periodine sile naziva se
rezonansa.
Pri rezonansi moe doi i do razaranja sistema.
Test pitanja - kolokvijum
1. Periodino i oscilatorno kretanje.
Kretanje koje se ponavlja u odreenim vremenskim intervalima naziva se
periodino kretanje.
Periodino kretanje koje se ponavlja na isti nain naziva se oscilatorno
kretanje.
2. Vrste oscilacija.
Slobodne ili sopstvene - izvodi ih oscilatorni sistem ako se izvede iz
ravnotenog poloaja i prepusti sam sebi;
Priguene ocilacije sistema u kojem postoji priguenje.
Prinudne pod dejstvom spoljanje periodine sile.
3. Veliine kod periodinog kretanja.
Period oscilovanja predstavlja vreme koje je potrebno da sistem izvri
jednu punu oscilaciju.
Frekvencija oscilovanja predstavlja broj izvrenih oscilacija u jedinici
vremena.
Elongacija (pomeraj) predstavlja rastojanje materijalne take ili tela od
ravnotenog poloaja.
Amplituda predstavlja maksimalnu elongaciju (pomeraj) kod
prostoperiodinog kretanja.
Test pitanja - kolokvijum
4. Harmonijsko oscilovanje.
Ocilatorno kretanje ija se elongacija menja po prostoperiodinom
zakonu.
y = y
o
sin(t +
o
)

o
y
t/rad
y
o
2
6. Zakon oscilovanja vertikalnog oscilatora bez
priguenja.
) sin( ) (
0
+ = t A t x
m
k
=
0

m
k
Test pitanja - kolokvijum
7. Oscilacije matematikog klatna.
Oscilacije matematikog klatna su harmonijske sa periodom oscilovanja
koji ne zavisi od mase klatna vea samo od duine klatna i gravitacione
konstante.
g
l
T

2
2
0
= =
8. Amplituda priguenih sopstvenih oscilacija.
Amplituda oscilacija postepeno opada ka nuli usled troenja energije
oscilatornog sistema na rad savladavanja sila priguenja to je
priguenje vee to amplituda bre opada.
9
Test pitanja - kolokvijum
9. Amplituda prinudnih oscilacija.
Za frekvencije prinudne sile koje su manje od sopstvene frekvencije,
amplituda e se poveavati sa porastom frekvencije prinudne sile;
Maksimum se postie na sopstvenoj frekvenciji;
Ukoliko u sistemu ne postoji priguenje amplituda dostie beskonanu
vrednost, odnosno dolazi do rezonanse.