DERIVATI KARBOKSILNIH

KISELINA
Jedinjenja izvedena iz
karboksilnih kiselina

Podela derivata karboksilnih kiselina

Derivati kiselina (zamena
OH grupe u COOH
grupi)
hloridi kiselina
amidi kiselina
anhidridi kiselina
estri kiselina

Supstituisane kiseline
(Zamena H atoma u
radikalu)
halogenkarboksilne
kiseline
oksikarboksilne kiseline
aminokarboksilne
kiseline
ketokarboksline
kiseline

Derivati karboksilnih kiselina

Nastaju zamenom OH grupe u COOH grupi
kiselina nekim drugim atomom ili grupom
Za ovu grupu jedinjenja karakteristian je acil
ostatak
R C

O
Derivati kiselina u reakciji sa vodom ponovo daju
kaboksilne kiseline iz kojih su izvedeni

Reaktivnost derivata kiselina

povecana stabilnost usled rezonance
O

R C

R C

Cl
acil-hloridi

R C

R C

R C

R C

O
anhidridi

OH

OR1
estri

kiseline

povecana reaktivnost

NH2
amidi

O
karboksilatni
jon

Hloridi kiselina - acilhloridi

Acilhloridi su veoma reaktivna jedinjenja koja se
koriste u organskoj sintezi.
1. U reakciji sa vodom daju karboksilne kiseline
O
CH3

O
Cl

H2O

CH3

C OH

HCl

CH2CH3

2. Sa alkoholima daju estre

O
CH3

O
Cl

HOCH2CH3

CH3

3. U reakciji sa amonijakom nastaju amidi kiselina

O
CH3

C Cl

O
+

NH3

CH3

C NH2

HCl

HCl

Anhidridi karboksilnih kiselina

Sadre dva acil-ostatka vezana kiseoninim
mostom
Reaktivniji su od karboksilnih kiselina
Monokarboksilne kiseline daju acikline a
dikarboksilne kiseline cikline anhidride.
CH3

C O C
O

CH3

anhidrid monokarboksline kiseline

anhidrid sircetne kiseline
aciklican

CH2

CH2

O
O

O
anhidrid dikarboksilne kiseline
anhidrid cilibarne kiseline
ciklican

Anhidridi karboksilnih kiselina

Hemijske osobine
Daju sline hemijske reakcije kao i hloridi kiselina
1. Sa vodom daju karboksilne kiseline
CH3

C O

CH3

H2O

2 CH3

O
O
2. Sa alkoholima daju estre
CH3

C O C
O

CH3

OH

O
CH3

HO CH2CH3

C O CH2CH3

CH3

C OH
O

3. Sa amonijakom daju amide

CH3

C
O

C
O

CH3

NH3

CH3

C
O

O NH2

CH3

C
O

OH

Estri karboksilnih kiselina

Estri karboksilnih kiselina nastaju zamenom OH iz
karboksilne grupe alkoksidnim ostatkom.
Postoje estri monokarboksilnih i dikarboksilniih kiselina
koji sadre dve estarske veze (dvostruki estri).
R

C
O

R1
- estarska veza

estar monokarboksilne kiseline

C
O

C
O

R1
-estarske veze

estar dikarboksilne kiseline

Estri karboksilnih kiselina

Jedinjenja iz grupe estara se nalaze u svih elijama:
osnovni su sastojci masti,ulja i voskova, poznati su
fosfatni estri eera i oni koji se nalaze u nukleinskim
kiselinama i fosfolipidima
Primena: rastvarai i arome
Najpoznatija je reakcija hidrolize (sa vodom) poznata
pod nazivom saponifikacija

CH3

C O CH2CH3
O

H2O

kiseline
baze
enzimi

CH3

C OH
O

HO CH2CH3

Estri karboksilnih kiselina

Transesterifikacija

R C O CH3 + CH3
O

CH2 OH

H+

R C O CH2

CH3 + CH3

OH

CH3-CH2-OH je nukleofil
viak reagensa dovodi do pomeranja ravnotee

Amidi karboksilnih kiselina

Amidi karboksilnih kiselina nastaju zamenom OH iz
karboksilne grupe amino grupom.
Amidi su amfoterna jedinjenja
CH3

C NH2

NaOH

CH3

C ONa + H2O

CH3

NH

C NH2

HCl

CH3

Hidrolizom daju karboksilnu kiselinu iz koje su nastali i

amonijak
CH3

C NH2
O

H 2O

CH3

C OH
O

NH3

C NH3 Cl
O

Diamid ugljene kiseline

Karbamid (urea)

H2O + CO2

H2CO3 HO

C OH

O
UGLJENA KISELINA
HO

C NH2

O
monoamid
karbaminska
kiselina

H2N

C NH2
O

diamid
karbamid
urea

Dobijanje i upotreba karbamida

Industrijski se dobija iz CO2 i NH3
CO2 + NH3 CO(NH2)2 + H2O
koristi se kao azotno ubrivo
proizvodnja plastinih masa

H+
H 2N

C NH2
O

OH-

NH4 + CO2
NH3 + CO32-

ureaza NH + CO
3
2

Derivati karbamida
H 2N

C NH2

karbamid (urea)

O
H2N

C NH C NH2
O

H2N

biuret

C NH2

iminokarbamid guanidin

NH
H2N

C NH CH2

CH2

NH
H 2N

C N CH2
NH CH3

CH2 CH COOH
NH2

COOH

kreatin

arginin

UREIDI
Acil derivati karbamida
H2N

C NH2 + CH3
O
urea

C Cl

CH3

O
O
acetilurea
UREID

acetil-hlorid

O
O C

C2H5O C

NH2
NH2

urea

+
C2H5O C
etilmalonat

CH2
O

C NH C NH2 + HCl

NaOC2H5, 1100
- 2 C2H5OH

O
N C

O C

CH2

N C
H

barbiturna kiselina
(malonilurea)
ureid

Supstituisane kiseline
Halogenkarboksilne kiseline

prema broju halogenih atoma mogu biti mono-, di-, tri- ,

ili polihalogenkarboksilne kiseline, a
prema poloaju halogena u odnosu na karboksilnu grupu
su , , , itd., halogenkarboksilne kiseline.
Cl CH2 COOH
'
monohlorsircetna
kiselina
Cl2 CH COOH
'
dihlorsircetna
kiselina
Cl3 C COOH
'
trihlorsircetna
kiselina

CH3 CH2 CHCl COOH

-hlorbuterna kiselina

CH3 CHCl CH2 COOH

-hlorbuterna kiselina

ClCH2 CH2 CH2 COOH

-hlorbuterna kiselina

Prisustvo halogena pojaava kiselost

halogenjarboksilnih kiselina
Induktivni efekat
Uticaj na kiselost
F>Cl>Br>I
>>
tri>di>mono

Kiselina
Ka
Siretna kiselina
0,176.10-4
Monohlorsiretna kiselina 14.10-4
Monobromsiretna kiselina13,8.10-4
Monojodsiretna kiselina 7,5.10-4
Dihlorsiretna kiselina
332.10-4
Trihlorsiretna kiselina
2000.10-4
Buterna kiselina
0,15.10-4
-monohlorbuterna kiselina 1 4.10-4
-monohlorbuterna
0,89.10-4
-monohlorbuterna kiselina 0,26.10-4

Oksikarboksilne kiseline
acikline i cikline
monokarboksilne monooksi, dikarboksilne
dioksi, dikarboksilne monooksi i
trikarboksilne monooksi kiseline
poloaju hidroksilne grupe mogu biti
-oksi, -oksi i -oksi kiseline.

Monokarboksilne monooksi kiseline

CnH2n(OH)COOH
OH CH2 COOH
'
oksisircetna
(glikolna) kiselina
OH
CH3 CH COOH
-oksipropionska (mlecna) kiselina
OH
CH2 CH2 COOH
-oksipropionska kiselina

CH3

CH2

CH COOH

OH
-oksibuterna kiselina
CH3

CH CH2

COOH

OH
-oksibuterna kiselina
OH CH2 CH2 CH2 COOH
-oksibuterna kiselina

Oksikiseline su jae kiseline od

odgovarajuih zasienih kiselina
Kiselina
Siretna kiselina

Ka
0,175 . 10-4

Oksisiretna kiselina

152 . 10-4

Propionska kiselina

0,134 . 10-4

-oksipropionska kiselina

155 . 10-4

-oksipropionska kiselina

31,1 . 10-4

Hemijske osobine oksikiselina

Oksikiseline su dvofunkcionalna jedinjenja
koja zbog prisustva dve funkcionalne
grupe, alkoholne OH i karboksilne COOH
pokazuju reakcije i alkohola i kiselina, kao
i reakcije koje su karakteristine za
prisustvo i interakciju obe funkcionalne
grupe.

Reakcije ,, i oksikarboksilnih kiselina uz izdvajanje vode

Nastajanje laktida i laktona

Mlena kiselina
Nalazi se u siru, kiselom mleku i kiselom kupusu (L ili D).
Nagomilava se prilikom naprezanja miia (L-(+)).
Ima jedan hiralan ugljenikov atom i javlja se u dva
enantiomerna oblika, D- i L-mlena kiselina.
Soli mlene kiseline se nazivaju laktati.

Mlena kiselina
Apsolutna konfiguracija

Dikarboksilne monooksi kiseline

Jabuna kiselina
monooksiilibarna ili jabuna kiselina
Nalazi se u nezrelim plodovima jabuke, oskorue,
groa itd
ima jedan asimetrian ugljenikov atom
Soli jabune kiseline se nazivaju malati

Dikarboksilne dioksi kiseline

Vinska kiselina
Vinska kiselina je dioksiilibarna kiselina
Nalazi se u plodovima voa, najvie u soku
groa (K-hidrotartarat)
soli se nazivaju tartarati
sastojak je vinskog kamena

OH OH
HOOC

C C
H H

COOH

Enantiomeri i diastereoizomeri
Mezo jedinjenja
Primer vinske kiseline
Enantiomeri stereoizomeri koji se
odnose kao predmet i lik u ogledalu koji se
ne mogu preklopiti. Imaju identine fizike
i hemijske osobine osim optike aktivnosti.
Diasteroizomeri stereoizomeri koji se ne
odnose kao premet i lik u ogledalu. Imaju
razliite fizike i hemijske osobine.
Mezo jedinjenja ahiralna jedinjenja koja
sadre dva ili vie stereocentara

Jedinjenja sa vie stereocentara

Jedinjenja sa jednim stereocentrom imaju
dva stereoizomera (21)
Kod jedinjenja sa vie stereocentara broj
stereoizomera je odreen brojem
stereocentara
broj stereoizomera = 2n , gde je n broj
stereocentara u molekulu

Primer vinske kiseline

Ima dva stereocentra, treba da ima etiri
stereoizomera
Pronaena su samo tri stereoizomera
(pojava mezo jedinjenja)

Mezo vinska kiselina ima ravan

simetrije

Stereoizomeri vinske kiseline

Trikarboksilne monooksi kiseline

limunska kiselina - 2-oksipropan-1,2,3-trikarboksilna
kiselina
nalazi u plodovima maline, ogrozda, groa, dok je
nezreli limun sadri 6-7%
soli se nazivaju citrati