Monodrama Antona Drahta, kompletna verzija

e ti je Pita?
Pita kako sam dopo zatvora u Amerci, jarane moj. Prijavla me u mene ena i djeca. Vjerovo il ne.
To ti je bilo nekako.. vako. Zovu mene jean dan iz kole, kau, mali ti dobio sindrom. Od koga,
reko, pizda im materina ona drogeraka, mora da su donosili inekcije u kolu. ta je, reko, fasovo ?
ADHD, kau. Noge mi se osjekle. Hoe l preivjet, kukam ja po koli, dje je ba da ga vidim, na ta
l mi maksum slii?
Kad eto ti ga vode, njih petero, jebo te. Direktorca, garava ko odak, pa neka debela rospija, valjda
medecinska sestra, pa onaj sekuritu oficer, pa vatrogasac, i jo neki mali iz starijeg razda, neki na iz
Zence, da mi prevodi, da bolje razumim, ko biva ja ne znam dobro engleski. Vidim ja mali mi zdrav
i itav, nije se oso, ma ko normalan. On ti, kae debela, ima ADHD. Ma, ta vam je to, skoi ja,
govorte vie, ako Boga znate! To ti je, kae sad ona garava, Atention Deficit Hiperactiviti Disorder.
Okrenem se ja onom malom iz Zence, ta, reko, ova kaca Boga ti laprda, ime se ba zarazio? Ma,
veli, nije to zarazna bolest nego je Ekrem nemiran u koli, jurca po hodnicima, skae po klupama,
zajebava svakog, hoe se Boga mi i pomarisat. Laknu meni nama. Molim te, prevedi im, ako mene
dobro ne razumiju, da nita ne brinu, izlijeiu ga ha kui stignemo.
Nee ga ti lijeit, podvrisnu ona debla, imala je brat bratu dvjesto oka samo u guscama, i jo toliko
u dva stomaka podno onog glavnog stomaka. A sva nafrakana, ko neka dizlija. Imamo mi, kae,
terapije koje njemu trebaju, imamo psiologe, sociologe, mi emo njega sredit. Nita vi ne brinte,
gospodjo, znam ja, reko, jednu pravo dobru terapju iz Bosne, nauio sam je od rahmetli babe, on od
njegovog babe, i sve tako. Ooo, veri intrsting, kae direktorca, ta terapija je kod vas u Bosni neka
tradicija, prenosi se sa koljena na koljeno? Nije, reko, kod nas to ide s bubrega na bubreg, draga
gospodjo.
E, pa, kae, direktorca, its najs to vi imate te tradicionalne terapje i lijekove iz Boslovakije, ali vi
nama morate re kako se to sve zove, tako da moemo provjerit jel to FDA pruvd.
- ta ti je to, ba?
- Znate gospodne, opet uskoi ona kaca, ovo je Amerka, ovde svi lijekovi i terapje moraju biti pruvd
od FDA, posebne organizacije koja se bavi zatitom naeg zdravlja. S tim nema ale. Nije vam ovo
tamo neka ekoslokratija.
- Ma, nema, reko, problema, sve u vam ja napisat. Mali, daj taj plajvaz! Imamo i mi medecinsku
skraenicu za to, reko. To vam je DGNK.
- Ooo, najs, najs, kae ona, letmi rajtit dovn, znai Di Di eN Kei.
- E, kod nas je to malo drukije, gospodjo. Mi to spelujemo vako- De Ge Ne K.
- Ouu, ok, znai De-Ge-Ne-K ?
- Degenek, degenek, reko. Ba tako.
- A kako se to administrira?
- a ti je to?
- Aj min, kae, kako se uzima ta terapi?
- E, to vam je, reko, vako relativno, moe da se popije samo jednom u ivotu i ADHD je ko rukom
odnesen, za sva vremena.
- Imposibl, kae. Haubig doza?
- Hm, mora biti onako povea. Domainska. Onako podebela, da se nikad ne zaboravi. Sve zavisi ko
vam je daje. Onome kome je to administiro na primjer moj rahmetli babo, tome druga nikad nije
trebala.
- Oo, va otac je bio medecinski radnik?
- Ma jok ba, fiziki.
Ma nisu prole ni tri hefte zove onaj mali iz Zence. ta je, reko sad? Kakav je sad belaj ? Sad je,
kae, u pitanju OUTIZAM. Ma, kad se i u to ukljuilo pae jedno ?! A priprijetio sam mu da se mani
politke i tih gluposti, komunizma, budizma, patriotizma, outizma, svega. Ko ga je na to nagovorijo?
Mora bit onaj amilov taksirat Faruk. Nije to to, kae, to ti je opasna bolest, bleji u prazno, gubi se,
ne prati nastavu, potpuno osutan i tako. A to je to, reko. Osutan. Opasna bolest, veli. E ovog puta
u ga ja izlijeit za sva vremena i to od svih bolesti! Nikad vie nee biti hasta.

Tako ti je to u Amerci, moj jarane, sve je bolest. Ako ne oda kako oni misle da treba, ako ne pria,
ne slua, ne spava, ne jede, ne jebe, svemu odma daju ime, pa skraencu i nema ti vie spasa.
Od ljekara do ljekara, od bolnice do bolnice, ne moe ih se vie nikad kutarisat. Svaki dan u apteku
ko u menzu i uzima lijekove za sve mogue skraence ADHD, MRSA, AIDS, KFOR, FDA, FBI,
ima ih ba mali milion.
Io ja na neke preglede i zovne mene taj famili heim da hitno dodjem kod njega. Mora, kae, odmah
poeti pit lijekove za hosterol. to, bolan ? Hosterol ti je , kae, 215. Pa, reko, i prole godne mi je
bio 215 pa si reko da mi je u grancama normale. E, kae, to je bilo prole godine. Sada su strunjaci
pronali da je normala 200 a ne vie 220, pa je tvoja situvacija sada kritina, hitno mora poeti pit
lijekove.
Jebo mater te si ti normalan, reko. Prije es mjeseci si mi sa istim nalazom reko da sam zdrav ko
dren, a sad kae da sam u kritinom stanju! Pa, ko je ovde lud, ovjee, ti ili ja! Strunjaci su, kae,
tako odluili. Ma, jebem ja i tebe i te tvoje strunjake, svaki po godine to mijenjate da bi apteke
zgrnule pare, a i vi s njima. Neu ih pit, pa makar crko nama. Nosi ih materi !
Mafija je to, jaro moj. U mene se ena bila u to ufurala, pila svaki dan po 28 lijekova. Samo vidi po
cijeli dan trza glavom nazad. Pa je poslije neko nagovori na onu makrobiotku. Ja, tog belaja. Poela
da donosi neku travu u kuu, neku crnu riu, oi joj se vako ukosile, neke smrdljive supe, istopila se,
nema je zato ufatit. Navalila na men svaki dan, pusti tu, kae, kafu i cigaru, to e ti rakija, nije to
zdravo. Meso, hljeb, baklave, tufahije, sve to treba izbacit. Sluam je i ne mogu da vjerujem svojim
uma. uj, izbacit baklave i tufahije, pa ime u se, reko, zasladit poslije ruka? Treba, veli, da
jede voe.
Voe? Ma, dje ti je to, reko. ljive brezukusne, izgledaju ko jabke, jabke ko bundeve, kruke
miriu na banane, jagode imaju ukus treanja, sve se izmijealo, sve raste u svako doba godine, dana i
noi, ma koje crno voe, nek ti ga jede u tebe babo.
Vrnem se ja jedan dan iz fabrike gladan ko vuk a na astalu u tanjiru neto crno, tanko, ubudjano,
uulo se, Boe ubrani.
- Dje ti je pita, reko ?
- Ruak je na stolu, kae. I pokazuje na ono.
- ta ti je, reko, to ?
- To su, kae, alge.
- Kakve alge?
- Japanske.
- Odakle ti to, reko.
- Iz Japana.
- ta ima za jest?
- Pa to, kae.
- ta to?
- Morske alge. One su vrlo zdrave.
- Pa ako su tako zdrave zato nisi nikad vidila Japanca veeg od metar i po? Moj Ekrem im moe
svima pitu s glave jest.
- Al su zdravi.
- uli ti ta te ja pita? Dje ti je pita?
- ta e ti , kae, pita, od nje se samo deblja. Pita se, kae, nee vie jes u ovoj kui. Sir nije dobar za
hosterol, meso se ne probavi ni za heftu, vrue tijestonije vie stigla rei ni jene, dofatio sam je
za grlo i poo matrafit. Utra mali kad je uo da ona zapomae pa dofatih i njega, pa sve o jednom
troku. Oderem ih jarane oboje od batina, onako po pe-esu, ko to je rahmetli babo mlatio. Ruke su
mi otpale.
Al da vidi sutra belaja. Bio neki kijamet tih dana, neka kiovina pa mi poeo likovat krov. Ja se malo
ispentro nanj da to malo opravim. Krpim ti ja to tako gore kad odjednom vidim stade ispred kue
murija. Iskipovae se dvojca, ko dva vola, utegli se, opasali pendreke i pitolje okoseb, jean sav
pjegav, ut i debo, a drugi isto debo al mrk ko djavo.
Manu onaj garavi rukom, kae, sidjte dole.
- Jeste l vi, kae onaj uo, mister Kazim Klika?
- Nismo, reko.
- Kako , kae, niste. Daj dokumente.

Dam mu ja vozaku
- Kako , kae, niste kad ovde pise Kazim Klika.
- Ne pie tu, reko, Kazim Klika, ti ne znas itat.
- Nego ta pie?
- Pie azim Klica.
- Pa, jestel to vi , kae?
- To jesmo. Izvolte, ta treba?
- Jesi l ti ovom malom otac? I pokazuje ne Ekrema.
- U mene ena kae da jesam. ta je ugursuz uradio? Razbiu ga!
- Nije, kae, nista uradio, nego otkud njemu masnice po cijelom tijelu?
- A too, bi mi lake, sve je ok, reko, nemojte da vas to baderuje, te ljive sam mu ja napravio. Ba sam
ga jue dobro izudaro.
- Znai priznaje da si ga tuko, uskoi onaj garavi.
- uj, tuko, ma odro ga od batina.
Nih se dvojca zgledae pa kae onaj uti, odma ete poi s nama. Dje, reko? Kod sudije, kae, pa u
zatvor. Optueni ste da ste tukli dijete. Ma, ta je vama, jeste l vi normalni, nisam ja tuko niije
dijete, samo sam izmatrafio u mene Ekrema. Ko e meni zabranit da bijem vlastito dijete kad god
ou ? Bijem ga redovno, bije ga u mene ena, bije ga u mene amida, dajda, bijo ga je i Abaz,
nastavnik matematke, Zuko, nastavnik muzikog, rahmetli nena Fatima, rahmetli dedo Huso, nema
ko nije, i sad ti meni kae da ga ja nemam pravo bit! Pa ko e ga onda mlatit?
- Ne treba niko da ga bije, kae odaar, s djecom treba priat, lijepo im sve objanjavat, biti s njima
ko drug. Ovo je Amerka, demokratja, svako ima pravo da kae i radi ta oe, i niko nema pravo da
ga zato bije.
- E, ti prie, reko. Ma, sit sam ja te vae demokratje, zato vam i jes sve bankotiralo i cijeli ste
dunjaluk pokrali i o jadu zabavili. Da se znao domain i ko koga treba da bije ne bi danas cijeli svijet
bio na belaju.
- A dobili smo takodje i prijavu, kae uo, da ste silovali kamilu.
Ja se okiro!
- Kaku ba kamilu, reko, ko je silovo kamilu, jes ti ba normalan?
- Kamilu, vau suprugu, veli onaj uti.
- Ma, misli amilu, jebem te nepismena. Ko kae da sam je silovo?
Kako mogu silovat u mene enu? Koji ste vi hajvani, oee Boi!
- Ona kae da ste je silovali prole sedmice.
- Ko je ba silovo ? Ma, bio joj eif , sama traila!
- Jes prvi put . Al drugi put joj, kako ona kae, nije vie bilo do tog. Znai bilo je protiv njene volje.
To se ovde smatra silovanjem, gospodine. Ovo je zemlja od zakona.
Umal se nisam obeznanio. Samo to me nije lag trefio. uj, ja repovo rodjenu enu. I to tek drugi
put, jer joj vie nije bio merak. Ja, dje sam ja doo, Tito dragi.
Udario na belaj, pa eto ti. Tako sam ti ja zaglavio u uzu. Da ne povjeruje svojim uma. Prijavila me
u mene ena. I dijete.
Jarane, i to je Amerka.
Al nije to bilo prvi put, moj jaro, da sam ja zaglavio zatvora u Amerci. Uapsilo ti je mene ha sam
stigo. Prvi dan. Mi smo ti prvo, zna, doli u Oklaomu. Doekalo nas nji dvaes na erodromu, iz
neke crkve. S erodroma pravo u crkvu na parti. Slomljen ja nekakav od onog puta, sve mi nesto zvoni
u uma. ena i djeca bleje okolo, smiju se svakom, tako nas nauio Sakib kordinator, kae, ta vam
god ko kae samo im se smijte, klimajte glavom i govorite jes, jes. Ja znao nekoliko rijei, uo s nekog
filma, a ena i djeca ama ba ni jene. Oni priaju a mi klimamo glavom. Ko konji, jebote.
Nadovezo se mene jean pico, suv ko grana, s nekom kozjom bradcom, oek usta ne zatvara. Ja
mu se smijem, klimam glavom i viem jes, jes. Sreom naidje jean na, neki Aziz iz Turbeta, pa me
izbavi.
- Ko ti je taj , pita Aziz kad smo se malo poodmakli.
- To ti je, reko, Do. On e nam bit glavni sponzor.
- Glavni sponzor, a ? Pripouvaj se ti njeg malo, gledaj da mu ne okree puno ledja.
- to, bolan ?
- Mislim da je to onaj Do to je sponzoriso Ferida prole godine i to nekoliko puta. Svaki put po sred

guzce.
- Ma, ta pria, oee? Biva peder?
- Pederina, jarane.
- A zato je on mene neto onako pipko i grlio, pizda mu materna ona pederska.
- E, moj azime, sve e ti se samo kazat dok malo vie poivi ovde. Ovo ti je pederska zemlja. Ovde
ima samo dvije vrste ljudi, oni koji su ve priznali da su pederi, i oni koji jo nisu.
Ne mogo se ja prestat ibretit. Pomiriem ono dje me diro, vidim, tukne. Ba se dobro osjea. Ve
me peksijan opoganio! Zlo mi dolo. Kad tamam tad eto t njeg jope meni. A iza njega sope neki
maconja od po tone ive vage. Valja se ko onaj cunami, jebo te.
- Disiz, kaze, azim, big Bosnian, strong Bosnian, i ufati ma vako za rame.
Pade meni mrak na oi. Nema ta me nije jebavalo u ovi potonji pet godina al ti pico beli nee! Pa
kad sam ga sloio tosom prav medju oi. Onako punim. Ko Mate Parlov, jebo te. Pade oek ba ko
kap. Ko da ga Bog nije dao. Nasta frka, halabuka, vriti u mene ena, vrite u mene djeca, obre se tu
odma onekle i policja, zaas me spengae, i pravac uza. Zadugo se nisam kutariso zatvora poslije
toga.
A to pita o naima, nemam ti nista dobro priat. Amerka i sve skroz promijenila, skroz naskroz.
Sve b se, da prosti, jebalo za dolar. Proamarikanizirali se. Ne mo ba ljude vie prepoznat. Ne mo
vie niskim ljudsku rije prozborit. Sreo ja ne nekom derneku jenog naeg hairliju, nekog Safeta iz
Kaknja.
- ta ima, reko?
Ja, kad oek oepi nabrajat, burazeru. Imam, kae, kuu, garau, enu, duplex, sto za bilijar, djaguzi,
dva auta, dvije kerke, dva kera, dvije make, dva latop komjutera, etir mobilna, sedamnes
kreditinih kartica, tv plazmu pedesetku, imam
- Ma, stani oee Boi, reko, pito sam te ta ima, a ne ta ima, jesti ba normalan. ta mene briga
ta ti ima! Jebe mi se za tvoje kreditne kartice i mobilne telefone, i tvoj djaguzi, i sto za bilijar, i
obadvije make, jeble te one a ti njih, hajvanu jedan! Ba sam se bio raspuco.
Sve ba naisto poludlo. I samo priaju o dolarima, jebote. To ti je , kau, azime u Amerci i Bog i
Alah. A kad ponu priat ta su sve imali u Bosni ispada da je naa Bosna imala dvaes pet miliona
kua i stanova, jarane. Na etir miliona insana ? Nisam imo pojma da je u nas bilo tolko hadija.
Mora da im je svaka ovca imala sobu, a krava garsonjeru.
E, dje ja dodjo Pane mi naum svaki dan ona stara Himzina
Ej moj konjiu, moje desno krilo, gdje su dani oni, gdje je doba
ono kad je srce puno rahatluka bilo,eh..eh..eh
Ma, jednostavno, nisam se snao ovde, burazeru. udan je ovo neki narod. A bilo je i moje greke.
Lajo sam brate, puno. Zna mene, ne mogu da otrpim pa to ti je. Jezik me vazda uvaljivo u govna. A
ona stvar jo vie. Vie sam, Boga mi, njom mislio no glavom. Dje sam god poo radit fajerovalo
me.
Svidla mi se jena naa mala u fabrici pravo. Dobra mala, svugdje je ima, krna, ba onako kako ja
volim. Vidim i ona mene zagleda , svidjam joj se, nema greke.
Pridjem joj ja jean dan.
- Bi l ti, reko, mala meni dala?
- Jes ti, kae, normalan ?
- Jata sam, reko, zato te i pitam.
Prolo nekoliko dana i ja je pitam opet. Ko hajd red je, reko, da se malo neka, moda to ovde tako
treba, pa e pristat. Zna kako je to bilo kod nas, u treoj smjeni se vie tandaralo nego radilo. Ali,
mala tvrda , nikako da legne na rudu. Ja bio dobar radnik, rinto za trojcu, volijo me bos pravo, pa me
bilo stavlo za nekog kordinatora. Mala, kaem ja njoj, im te prvi put iskordiniram popriau sa
bosom da te prebaci s trake u ofice. Pa ti sad vidi ta ti valja radit. im ja dobijem od tebe, reko,
dobie i ti novo radno mjesto. Ma, ne prodje otad ni hefta i ja dobih. Poziv na sud. Optula me mala
za seksualni arasmen.
U drugoj fabrici jena komplejnovala da sam joj reko da je debela. Mo to mislit? Stigo mi poziv na
sud. Za uvredu asti, kau.
- Jestel vi rekli ovoj ovde gospodji da je debela pita sudijinica.
- Jesam, reko, gospodjo sudijinice. Pa, zar nije ?

Ja kad sudijinica skoi, ne moete vi, Mister Klika, tako. To je njena privatna stvar kako ona izgleda.
Za takve uvrede se plaaju visoke kazne a moe se otii i u zatvor. Nije vam ovo vaa Jugobosnia gdje
su takve stvari doputene.
A meni se neto bilo zgurdumilo taj dan, ivot mi doo nekako mali, dokundisalo mi vie sve,
dojadilo mi da me svi handre, pocjenjuju, vrijedjaju, da mi dre predavanja o zakonu, da mi prijeti
svako zatvorom, ko da sam, jebote, neki ratni zloinac.
- Nije, reko, ni vama mane, gospodjo sudijinice, ima i vas, maala. Pokipili ste, vidim, po cijelom
astalu. Izgleda da ni vama krkanluk nije mrzak.
Da ti skratim svu priu, dobi ja novanu kaznu za onu debelu i eset dana zatvora za uvredu suda.
Eto, tako ti je to sve bilo. Nikad nisam umio s jezikom, moj jaro, a s rukama jo manje. Ti zna kako
sam ja hendi, unom da se poreem, to kae na narod.Tako da se ni dolara nisam namlatio.
A to to smo mi mislili da oni ovde rastu na grani, to je jarane bio veliki zajeb.
Ovde nema ni pravih grana a kamoli dolara na njima. Sve sama plastika. Plastina grana, plastino
plaanje, plastini tanjir, kaika i viljuka, auto, kua, sise, ona stvar,. ma za to god ufati. Ja se bio
pomamio za jenom, imala guzove ko trokrilni orman. Obrlatim ja nju nekako i privedem u gajbu od
jarana s posla.
Skini se ti i raskomoti, reko, dok se ja plaknem na brzinu. Vratio se ja iz banje,
vidim ona se ba dobro raskomotila. I previe. Skinula i suknju i guzove.
ega sve nema u Boijoj basti.
A to mogu ovde lagat, to nema na cijelom dunjaluku. Lau kad zinu. Prvo te navuku velikim
slovima, jedan kau plati a drugi daba, pa kad se ti sagne da tu dabanu pokupi onda ti ga viknu
malim slovima, koje niko iv ne vidi ni proitat.
Ali daleko najvei aneri su im politiari. One nae glavonje iz Titinog vremena bi svrnule pokoji
kamion dravnog ljunka na svoje vikendice u Neumu, pa bi ih zato apsilo. Cazinskog Babu strpalo u
zatvor za nekoliko kartona jaja, jebote.
A, ovde? Ovde su donijeli i zakon da se to vie ne zove mito i lopovluk. E, pa nije red da se to tako
zove u Americi, i to u dvaes prvom vijeku. Ma, jok. Ne moe tako. Ovde se to struno zove labing. Po
cijeli bogovetni dan im dolaze u koncelarije da ih labinguju, Boe me oprosti umalo ne rekoh
podmiuju.
Labingovali ba zemlju skroz na skroz. Nema se vie ni dje, ni ta radit. Svako svakom samo neto
prodaje, a najvie muda za bubrege.
A pedera na svakom koraku. Ma, nije se ni kod nas u Bosni znalo iji je bio u ijoj, ali ne guzci ,
brate. Ovde ne smije nikog upitat, kako ena i djeca. Ni za ivu glavu. Mo nekog jo uvrijedit, ne
do Bog. Mora rei, kako su ti partner i djeca, jer se nikad ne zna jel mu ena muko ili ensko. Ili
moda i jeno i drugo.
Cijeli svijet pomahnito. Gledam u novnama neki dan, kau onaj pjeva Elto Do i njegov partner
dobili bebu. Kae dali oni spermu nekoj eni ovde u Americi da im rodi. Mo ti to mislit?! Ona
rodila, jebai je isplatili, uzeli bebu, i razgululi. Pitali ih novinari potlje, pa ko je malom babo?
Obadvojca, kau oni. Kako ba, obadvojca ? Pa mi smo, kau, pomijeali nae sperme, pa smo sad
obojca babo. Kakvih sve hajvana ovde nema, moj burazeru.
Zato ti je bolje, ako mene pita, moj Mustafa, dje si nek si, ne idi nidje iz Bosne. Dodje li u Amerku
rintae od zvjezde do zvjezde, ivie od Petka do Petka, slagae te, pokrae te, uapsie te, i jebae
te. Prije ili kasnije. A to da za to toliki put prevaljuje? Pa toga ima i u Bosni kolko god oe. I lau
te, i kradu te, i jedva sastavlja kraj s krajem, ali bar ne radi od jutra do mraka i ne oekuje da ti ga
neko vikne iza svake tarabe. E, kamo puste sree da se ni ja nisam nidje mico iz Bosne.
Ko svetinja je ba ona narodna, sjedi dje si, ni za dje si nisi.