BESEDA: PROTIV KATILINE (CICERON)

PRVA BESEDA PROTIV KATILINE uvodni deo Dokle e, najzad, Katilino, zloupotrebljavati str-pljivost nau? Koliko e nas jo izigravati to tvoje besni-lo? Dokle e ce razmetati tvoja neobuzdana smelost? Ne osea li da su otkrivene tvoje namere? Ne vidi li da je tvoja zavera stisnuta znanjem svih ovih? Za koga od nas misli da ne zna ta si radio prole, ili pretprole noi, gde si bio, koga si sazivao, ta si reio? O vremena! O obiaji! Senat ovo uvia, konzul vidi, a ovaj ipak ivi. ivi? ak i u senat dolazi, postaje uesnik javnog vea, pokazuje i oznauje na smrt svakog od nas. A mi hrabri ljudi smatramo da dovoljno radimo za otadbinu ako ce klonimo besa i strela ovoga. Ve ranije trebalo te je odvesti na smrt, Katilino, po nareenju konzulovu, da se na tebe saspe kuga, koju ve davno sprema za sve nas. Zar nije veoma slavni ovek Publije Scipion, prvo-svetenik, kao privatan ovek pogubio Tiberija Graha, koji je malo uzdrmao dravno stanje; a zar emo mi konzuli trpeti Katalinu, koji eli ubistvom i poarima da opustui zemlju? Tu mimoilazim ono suvino staro to je Tulije Servilije Axala svojom rukom ubio Spurija Melija, koji je samo teio za prevarom. Bila je, bila nekad u ovoj dravi vrlina da su hrabri ljudi opasna graanina obuzdavali teim kaznama nego najljueg neprijatelja. Imamo senatsku odluku protiv tebe, Katalino, otru i teku, postoji dravno reenje i ugled ovog reda; ali nas, kaem otvoreno, konzula nema!