KNJIEVNOST I CIVILIZACIJA

ROBERT GREVS

GR KI MITOVI
esto izdanje
PREVELA GORDANA MITRINOVI -OM IKUS
NOLIT BEOGRAD

SADRAJ
Uvod
1 Pelaki mit o postanju sveta
2 Homerski i orfi ki mitovi o
stvaranju sveta
3 Olimpijski mit o stvaranju
sveta
4 Dva filozofska mita o
stvaranju sveta
5 Pet ljudskih vekova
6 Kastriranje Urana
7 Svrgavanje Krona
8 Ro enje Atene
9 Zeus i Metida
10 Su aje
11 Ro enje Afrodite
12 Hera i njena deca
13 Zeus i Hera
14 Ro enje Hermesa,
Apolona, Artemide i Dionisa
15 Ro enje Erota
16 Posejdonova narav i dela
17 Hermesova narav i dela
18 Afrodita, njena narav i dela
19 Arejeva narav i dela
20 Hestija, njena priroda i dela
21 Apolon, njegova narav i
dela

22 Artemida, njena narav i

dela
23 Hefajst, njegova narav i
dela
24 Demetra, njena narav i dela
25 Atena, njena narav i dela
26 Pan, njegova narav i dela
27 Dionis, njegova narav i
dela
28 Orfej
29 Ganimed
30 Zagrej
31 Bogovi podzemnog sveta
32 Tiha i Nemesida
33 Deca mora
34 Ehidnin porod
35 Pobuna dinova
36 Tifon
37 Aloeidi
38 Deukalionov potop
39 Atlant i Prometej
40 Eoja
41 Orion
42 Helije
43 Sinovi Helena
44 Jon
45 Alkiona i Keik

46 Terej
47 Erehtej i Eumolp
48 Borej
49 Alopa
50 Asklepije
51 Proro ita
52 Alfabet
53 Daktili
54 Telhini
55 Empuse
56 Ija
57 Foronej
58 Europa i Kadmo
59 Kadmo i Harmonija
60 Bel i Danaide
61 Lamija
62 Leda
63 Iksion
64 Endimion
65 Pigmalion i Galateja
66 Ajak
67 Sisif
68 Salmonej i Tira
69 Alkestida
70 Atamant
71 Glaukove kobile
72 Melampo
1

73 Persej
74 Blizanci suparnici
75 Belerofont
76 Antiopa
77 Nioba
78 Kajnida i Kajnej
79 Erigona
80 Kalidonski vepar
81 Telamon i Pelej
82 Aristaj
83 Mida
84 Kleobis i Biton
85 Narkis
86 Filida i Karija
87 Arion
88 Minoj i njegova bra a
89 Minojeve Ijubavi
90 Pasifajina deca
91 Skila i Nis
92 Dajdal i Tal
93 Katrej i Altajmen
94 Sinovi Pandiona
95 Tesejevo ro enje
96 Tesejeva dela
97 Tesej i Medeja
98 Tesej na Kreti
99 Stvaranje ati kog saveza
100 Tesej i Amazonke
101 Fajdra i Hipolit
102 Lapiti i Kentauri
103 Tesej u Tartaru
104 Tesejeva smrt
105 Ojdip
106 Sedmorica protiv Tebe
107 Epigoni
108 Tantal
109 Pelop i Ojnomaj
110 Pelopova deca
111 Atrej i Tijest

112 Agamemnon i
Klitajmnestra
113 Orestova osveta
114 Su enje Orestu
115 Umirivanje Erinija
116 Ifigeneja me u
Tauri anima
117 Orestova vladavina
118 Ro enje Heraklovo
119 Heraklova mladost
120 Tespijeve k eri
121 Ergin
122 Heraklovo ludilo
123 Prvo delo: Nemejski lav
124 Delo drugo: Hidra iz
Lerne
125 Delo tre e: Kerinska
kouta
126 Delo etvrto: Erimantski
vepar
127 Delo peto: Augejeve tale
128 Delo esto: Stimfalske
pti urine
129 Delo sedmo: Kretski bik
130 Delo osmo: Diomedove
kobile
131 Delo deveto: Hipolitin
pojas
132 Delo deseto: Gerionovo
stado
133 Delo jedanaesto:
Hesperidine jabuke
134 Delo dvanaesto: Hvatanje
Kerbera
135 Ubijanje Ifita
136 Omfala
137 Hesiona
138 Osvajanje Elide

139 Osvajanje Pila

140 Hipokoontovi sinovi
141 Auga
142 Dejaneira
143 Herakle u Trahinu
144 Jola
145 Apoteoza o Heraklu
146 Heraklova deca
147 Lin
148 Skup Argonauta
149 Lemljanske ene i kralj
Kizik
150 Hila, Amik i Finej
151 Od Simplegada do
Kolhide
152 Otmica runa
153 Ubistvo Apsirta
154 Argo se vra a u Gr ku
155 Pelijina smrt
156 Medeja u Efiri
157 Medeja u izgnanstvu
158 Osnivanje Troje
159 Parid i Helena
160 Prvi sastanak u Aulidi
161 Drugi sastanak u Aulidi
162 Devetogodinji rat
163 Ahilejeva srdba
164 Ahilejeva smrt
165 Ajantovo ludilo
166 Trojanska proro anstva
167 Drveni konj
168 Propast Troje
169 Povratak
170 Odisejeva lutanja
171 Odisej se vra a u svoj
dom
Napomena prevodioca
Indeks

ROBERT GRAVES
THE GREEK MYTHS
Penguin Books Ltd, Harmondsworth,
Middlessex 1955, 1957, 1958, 1960, 1962, 1964, 1966, 1969, 1972.
UREDNIK JOVAN HRISTI
RECENZIJA; JOVAN HRISTI
NACRT ZA KORICE: DUAN RISTI
2

TEHNI KI UREDNIK: ARKO ROULJ

OMOT: SNEANA NECI
KOREKTOR: JELENA JOSI
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: MILO STAMBOLI
IZDAVA ; NOLIT, BEOGRAD, TERAZIJE 27
ZA IZDAVA A: RADIVOJE NEI , GENERALNI DIREKTOR
TAMPA: BAKAR - BOR
TAMPANO U 1000 PRIMERAKA 1995.
GR KI MITOVI
Uvod
Srednjovekovni misionari katoli ke crkve doneli su u Veliku Britaniju iz Evrope, pored celokupnog
zbornika sakralne istorije, i sistem univerziteta. koji se zasnivao na gr koj i latinskoj klasici. Smatralo se da
su doma e legende o Kralju Arturu, Gaju od Varvika, Robinu Hudu, Plavom Hagu od Lestera i Kralju Liru
dovoljne za prost narod, dok su obrazovane klase i svetenstvo iz vremena Tjudora mnogo vie raspravljali
o mitovima Ovidija i Vergilija i gimnazijskim izvodima o trojanskom ratu. Iako se zbog toga engleska
knjievnost od esnaestog do devetnaestog veka moe pravilno shvatiti samo u svetlosti gr ke mitologije,
klasici su kasnije u tolikoj meri izgubili od zna aja u naim kolama i na univerzitetima da se od jednog
obrazovanog oveka nije moglo o ekivati da zna ko su, na primer, bili Deukalion, Pelop, Dajdal, Laokoont
ili Antigona. Prose no obrazovan ovek naj e e sti e saznanje o ovim mitovima iz bajki i pri a za decu,
kao to su Kinslijevi Heroji i Hautonove Tenglvudske pri e; i, izgleda kao da mu to mnogo ne smeta, jer
ve dve hiljade godina smatra da mitove treba zaboraviti kao neobi nu i varljivu fantaziju, ljupku
zaostavtinu detinjstva gr ke inteligencije, iji je zna aj hri anska crkva s razlogom umanjivala da bi
istakla duhovnu prednost Biblije. Ipak, njihov zna aj je neocenjiv za izu avanje rane evropske istorije,
religije i sociologije.
Himeri an je pridev nastao od imenice chimaera himajra, to zna i koza. Pre etiri hiljade
godina je Himajra mogla biti isto toliko obi na kao to je danas ma koji religiozni, heraldi ki ili trgova ki
amblem. To je, prema Homerovom beleenju, bila sloena ivotinja sa lavljom glavom, kozjim telom i
zmijskim repom. Himajra je na ena uklesana u zidove hetitskog hrama u Karkimiu i bila u po etku
kalendarski simbol kao i sve sli ne komponovane ivotinje, na primer sfinga i jednorog; svaka komponenta
je predstavljala po jedno godinje doba. Diodor misli da je isti slu aj i sa lirom sa tri strune od kornja inog
oklopa. Nilson u svom delu Primitivno ra unanje vremena (1920) raspravlja o godini koja ima tri godinja
doba. Me utim, samo se mali deo od ogromne nesre ene zaostavtine gr ke mitologije, koja je trpela uticaje
i sa Krete i iz Egipta, Palestine, Frigije, Vavilonije i odakle sve ne, moe uvrstiti uporedo sa Himajrom u
prave mitove. Pravi mit moe da se definie kao prepri avanje ritualne mime koja se javno izvodila na
narodnim svetkovinama, a koja se nalazila likovno zabeleena na pe atima, zdelama, ogledalima,
skrinjama, ititovima i tapiserijama. Himajra i ostale njoj sli ne kalendarske ivotinje igrale su prevashodnu
ulogu u izvo enju rituala. Takve su ivotinje postale verske institucije u svakom plemenu, klanu ili gradu,
zahvaljuju i ikonografskom i usmenom predanju. Narod je optio s njima preko njihovih doli nika
drevnih arobnjaka koji su upravljali plodno u i sigurno u podru ja svete kraljice, ili kralja, jer je,
izgleda, irom gr kih zemalja kralji anstvo prethodilo kraljevstvu, a do promene je dolo onda kad su za to
stvoreni uslovi. U Lukijanovom eseju ''O igri'' nabraja se prili an broj ritualnih mima koje su izvo ene jo u
3

drugom veku posle nove ere; a Pausanijin opis slika sa zidova hrama u Delfima i duboreza na Kipselovoj
skrinji svedo i da je u njegovo vreme jo bilo najraznovrsnijih mitolokih ostataka, od kojih vie nema ni
traga.
Prave mitove treba razlikovati od:
(1} Filozofskih alegorija, kao u Hesiodovoj kosmogoniji;
(2) Etiolokih tuma enja mitova koje danas vie ne razumemo, kao to ne razumemo, na primer, mit o
Admetu koji je upregao lava i divljeg vepra u svoja kola;
(3) Satire ili parodije, kao u Silenovoj pri i o Atlantidi;
(4) Sentimentalnih pripovedaka kao to je legenda o Narkisu i Ehi;
(5) Ulepavanja istorije, kao to je Arionov doivljaj sa delfinom;
(6) Minstrelnih romansi, kao u pri i o Kefalu i Prokridi;
(7) Politi ke propagande, kao to je Tesejevo ujedinjenje Atike;
(8) Moralnih legendi, kao u pri i o Erifilinoj ogrlici;
(9) aljivih anegdota, kao to je bra na farsa sa Heraklom, Omfalom i Panom;
(10) Pozorinih melodrama, kao u pri i o Testoru i njegovim k erima;
(11) Herojskih saga, kao to je osnovni zaplet Ilijade;
(12) Realisti ke pripovesti, kao to je Odisejeva poseta Faja anima.*
* Vidi 4; 63; 83; 84; 87; 89; 98; 106; 136; 161; 1625; 170.
Ipak, mitski se elementi, sasvim neo ekivano, mogu na i i u ne ijoj pri i, dok najjasnija i
najpotpunija verzija nekog mita naj e e uopte nema autora, kao to se doga a i kada tragamo za pisanim
izvorima: onaj najstariji ne mora biti i najverodostojniji. Na primer, razigrani Aleksandrinac Kalimah,
frivolni avgustovac Ovidije, pa ak i kao barut suvi pozni Vizantinac Ceces, po pravilu daju raniju verziju
mita nego Hesiod i gr ki tragi ari; tako e Excidium Troiae iz trinaestog veka je delimi no pouzdaniji kad
su u pitanju mitovi od Ilijade. Kad istraujemo smisao mitolokoj ili pseudomitolokoj naraciji, moramo
uvek voditi strogo ra una o imenima, plemenskom poreklu i sudbinama li nosti a kojima je re ; tek ih onda
moemo ponovo postaviti u oblike dramskog rituala, jer e ina e manje vani elementi navesti na analogiju
sa nekim drugim mitom kome je dat sasvim druk iji anegdotski obrt i koji, ba zato, baca svetlost na oba
mita.
Izu avanje gr ke mitologije treba da po ne pre svega izu avanjem svih politi kih i religioznih
sistema u Evropi koji su postojali pre dolaska Arijevaca sa dalekog Severa i Istoka. Cela Evropa neolitskog
doba, sude i po ostacima likovne umetnosti i po mitovima, imala je zna ajni jedinstveni sistem religioznih
ideja, zasnovan. na oboavanju mnogoimene boginje--majke za koju se znalo i u Libiji i u Siriji.
Stara Evropa nije poznavala bogove. Smatralo se da je velika boginja besmrtna, nepromenljiva i
svemo na; a svest o o instvu jo nije bila prodrla u religioznu misao. Ona je uzimala ljubavnike radi svoje
naslade, a ne da bi svojoj deci pribavila oca. Mukarci su je se bojali, oboavali je i pokoravali se
matrijarhatu; ognjite je negovano i odravano kao najstarije drutveno sredite i nalazilo se u pe ini ili
kolibi, a materinstvo je prva misterija. Zato se prva rtva na gr kim javnim sve anostima uvek prinosila
Hestiji, boginji ognjita. Boginjin beli lik, verovatno njen najire rasprostranjen amblem, koji se u Delfima
javlja kao omphalos ili pupak, verovatno je potekao od prvobitne bele gomilice dobro sabijenog pepela
pomeanog sa sitnim ugljem, to je bio najlaki na in da se sa uva vatra bez dima. Kasnije je to likovno
izjedna eno sa kre om, obeljenom mogilom pod kojom je bila sakrivena lutka etvenog mita koju su
otkopali u rano prole e, ili sa hrpom morskih koljki ili kvarca, ili belim mermerom, pod kojim su
sahranjivali umrle kraljeve. Sude i po gr koj Hemeri i irskoj Greini, nije samo mesec ve je i sunce bilo
boginjin nebeski simbol. U svakom slu aju, u ranijim gr kim mitovima sunce ustupa prvo mesto po
vanosti mesecu, jer mesec nadahnjuje ve im sujevernim strahom, jer ne bledi u vreme kad godina jenjava,
a pripisuje mu se i sila da polja liava ili snabdeva vodom.
4

Tri mese eve mene mlad mesec, pun mesec i zadnja etvrt podse aju na tri faze u razvoju
ene devojatvo, zrelost i starost. Me utim, kako je sun ani godinji tok svojim promenama podse ao na
uzdizanje i pad prirodnih mo i prole e na devojku, leto na nimfu i zima na staricu boginju su po eli
da poistove uju sa sezonskim promenama u ivotu biljaka i ivotinja, a tako e i sa Majkom-Zemljom, koja,
u po etku vegetativne godine, proizvodi samo li e i pupoljke, zatim cve e i plodove i, najzad, prestaje da
ra a. Ona je, osim toga, mogla predstavljati jo jedno trojstvo: devojka vazduh, nimfa zemlju ili more,
starica podzemni svet; tipi ni predstavnici su Selena, Afrodita i Hekata. Ove misti ne analogije o uvale
su sveto zna enje broja tri, a boginja-Mesec proirila se na broj devet, da bi se svaka od njene tri li nosti,
devica, nimfa i starica, pojavila u trijadi, potvr uju i svoje boanstvo. Njeni sledbenici nisu nikada sasvim
smetnuli s uma da je postojala samo jedna boginja a ne tri; tako je u klasi no vreme arkadijski Stimfal bio
jedan od malog broja sa uvanih svetilita gde su sve nosile isto ime: Hera.
Religiozna svest se postepeno razvijala i tek kada je veza izme u polnog odnosa i ra anja deteta postala
jasna jedan podatak o ovom klju nom problemu religiozne misli javlja se kod Hetita u mitu o
jednostranom glupavom Apuu (H. G. Gterbok: Kumarbi, 1946) obelodanilo se da vetrovi i reke nemaju
mo da oplode enu. Izgleda da su plemenske nimfe svake godine birale ljubavnika me u mladim ljudima
koji su ih okruavali. On je bivao kralj koga je trebalo prineti na rtvu kad se godina zavri; tada bi postao
simbol plodnosti umesto sredstvo eroti ne naslade. Kapima njegove krvi kropili su drve e, ito, stado, da
bi urodili plodovima, a telo su rastrzali i ivo meso jele kralji ine drugarice Nimfe svetenice koje su
nosile maske kobila, vu ica ili krma a. Obi aji su se zatim izmenili, kralj je umirao im bi mo sunca
po injala da slabi, jer je on predstavnik sun ane mo i; drugi, mladi ovek, njegov blizanac ili izmiljeni
blizanac izraz odgovara starom irskom izrazu tanist postajao je tada kralji in ljubavnik da bi i njega
prineli na rtvu negde tokom zime, a nagra en je bivao time to se pretvarao u proro ku zmiju. Ovi
kralji ini muevi imali su izvrnu vlast samo kad bi im kraljica dozvoljavala da je zastupaju i tu su dunost
vrili obu eni u njenu arobnu odoru. Tako se razvijalo kraljevstvo, i mada je sunce postalo simbol muke
plodnosti a kraljev ivot poistove en sa godinjim vremenima, sunce je ipak ostalo pod zatitom meseca,
kao to je i kralj ostao u vlasti kraljice, bar u teoriji, jo dugo poto je doba matrijarhata prolo. Tako su
vetice iz Tesalije (posebno konzervativna religija) u mese evo ime pretile suncu da e ga progutati potpuni
mrak.
Me utim, ak ni iz vremena kad su ene isklju ivo gospodarile religijom, nema podataka da su branile
mukarcima da obavljaju poslove koje su mogli obavljati bez nadzora ena, a skoro je izvesno da su
mukarci usvojili mnoge osobine slabijeg pola do kojih se do tada nisu uzdizali. Mukarcima se
poveravao lov, ribolov, skupljanje nekih namirnica, uvanje stada i krda i odbrana plemenske teritorije od
napada spolja, sve dok nisu pokuali da prekora e zakone matrijarhata. Birani su i za vo e totemskih
klanova, pa im je data i izvesna vlast, naro ito u doba seobe i ratova. Na in izbora mukarca glavnog
komandanta, bio je razli it u raznim matrijarhalnim zajednicama; obi no bi to bio kralji in ujak ili kralji in
brat, ili sin njene tetke po majci. Najprimitivniji plemenski glavni. komandant imao je vlast sudije u li nim
raspravama me u mukarcima, ukoliko verski autoritet kraljice time ne bi bio povre en. Najprimitivnije
matrijarhalno drutvo odrala se do dananjih dana kod Najara u Junoj Indiji, gde princeze, udate ina e za
sasvim male de ake, od kojih se odmah razvode, ra aju decu sa ljubavnicima bez naro itog ranga; i
princeze izvesnih plemena sa matrijarhalnim ure enjem u Zapadnoj Africi udaju se za strance ili obi ne
mukarce bez obzira na poreklo. Ni kraljevske ene u prehelenskoj Gr koj nisu vodile ra una o poreklu
svojih ljubavnika i birale su ih me u robovima, osim ako stotinu kraljevskih ku a iz Lokride i epizefirske
Lokride nisu bile izuzeci ba po tom obi aju.
Vreme se u po etku merilo po mese evim menama, i svaka vanija svetkovina odigravala se u doba jedne
mese eve mene; sun eva dugodnevica i ravnodnevica nisu bile ta no utvr ene, ve su se odre ivale prema
najbliem ili mladom ili punom mesecu. Broj sedam je stekao naro itu vanost, jer je kralj umirao kad
nastupi pun mesec po sedmi put posle najkra eg dana. ak i poto se, posle dugog i paljivog astronomskog
opaanja, dolo do toga da sun ana godina traje 364 dana i nekoliko asova, ipak je godina podeljena na
mesece, tj. na mese eve mene, a ne na odeljke sun anog kruga. Ovi meseci su docnije postali, kako to
5

Englezi i danas zovu, meseci opteg zakona (common.-law months), i svaki je trajao po dvadeset osam
dana; dvadeset osam je, tako e, smatran svetim brojem, a smisao mu je vi en i u tome to se mesec mogao
slaviti kao ena, iji menstrualni ciklus normalno traje dvadeset osam dana, koliko i mese eva revolucija na
putanji oko sunca. Sedmodnevna nedelja bila je jedinica u mesecu opteg zakona a osobenost svakog
pojedinog dana se odre ivala, kako izgleda, prema kvalitetima koji su pripisivani odgovaraju em mesecu u
ivotu svetog kralja. Ovaj sistem vodio je do jo blieg poistove ivanja ene sa mesecom, a kako je 364
deljivo sa dvadeset osam bez ostatka, godinje svetkovine mogle su se utvr- ivati po tim mesecima opteg
zakona. Zahvaljuju i verskoj tradiciji, godina sa trinaest meseci odrala se kod evropskog seoskog ivlja
itav milenijum posle usvajanja Julijanskog kalendara; stoga je Robin Hud, koji je iveo u doba Edvarda II,
prema baladi, slave i majski praznik, i uzviknuo:
Koliko ima veselih meseci u godini?
Trinaest ih ima, kaem ja ...
To je tjudorovski izdava preokrenuo: ... Ima ih samo dvanaest, kaem ja.. . Broj trinaest je broj
sun ane smrti. Ovaj broj ni danas nije izgubio svoje zlokobno zna enje za sujeverne. Dani u nedelji su pod
zatitom Titana: genija sunca, meseca i pet planeta za koje se u to vreme znalo; oni su sluili boginji kao
svom tvorcu. Ovaj se sistem verovatno razvio u matrijarhatu Sumerije.
Tako je sunce prolazilo svoje stupnjeve tokom trinaest meseci, po inju i svoj ophod u najkra i
zimski dan, dakle od trenutka kada, posle dugog perioda opadanja, dani po inju da duaju. Prekrobrojan dan
siderske zvezdane godine koji se dobijao od sun ane godine zemljinom revolucijom oko sun ane orbite, bio
je umetnut izme u trinaestog i prvog meseca i postao je najvaniji od svih 365 dana jer je ba tada
plemenska nimfa birala sebi svetoga kralja, naj e e pobednika na trkama, u rvanju ili u strelja kom
takmi enju. Ali ovaj je primitivni kalendar podloan mnogim izmenama: u nekim krajevima preostali
sun ani dan nisu umetali u vreme najkra eg dana u godini, ve negde drugde, na primer na dan Sretenja
kad bi se pojavljivali prvi znaci prole a, ili u vreme prole ne ravnodnevice, kad se smatralo da je sunce
dostiglo svoju zrelost; ili u doba najdueg dana u godini; umetali su ga i u trenutku kad se javlja Sirijus i
reka Nil po inje da plavi polja, a i u doba jesenje ravnodnevice kad padnu prve kie.
Za razumevanje rane gr ke mitologije najvaniji su odnosi izme u kraljice i njenih ljubavnika
koji po inju time to se ljubavnici prinose na rtvu jedanput ili dvaput godinje a zavravaju se potpunim
preovladavanjem neograni ene muke monarhije u doba kad je stvorena Ilijada, u kojoj se kraljevi hvale:
Mi smo mnogo bolji od svojih o eva! Mnogi sli ni obi aji afri kih plemena ilustruju razli ite progresivne
stupnjeve ovakvih promena.
Velikim delom gr ki mit je religiozno-politi ka istorija. Belerofont savla uje krilatog Pegasa i ubija
Himajru. Persej, u drugoj varijanti iste legende, leti vazduhom i obezglavljuje Pegasovu majku Gorgonu
Medusu; isto tako i Marduk, vavilonski heroj, ubija ensko udoviste Tijamat, boginju mora. Persejevo ime
bi, verovatno, - trebalo izgovarati Pterseus, razbija ; i Persej nije, kako profesor Kerenji smatra, prauzor
lika Smrti, nego verovatno predstavlja patrijarhalne Helene koji su prodrli u Gr ku i Malu Aziju u drugom
milenijumu pre nove ere i uzdrmali mo Trojne Boginje. Pegas je bio posve en Trojnoj Boginji zbog toga
to su konjske potkovice u obliku polumeseca, pa je stoga konj igrao odre enu ulogu u svetkovinama koje
su prire ivane povodom kia i prilikom ustoli enja svetoga kralja. Pegasova krila verovatno su simbolisala
njegovu nebesku prirodu. a ne brzinu. Dejn Harison ukazuje (Prolegomena za izu avanje gr ke religije,
glava VI) da je Medusa nekada i sama bila boginja koja se skrila pod zatitu Gorgonine maske; nepojmljivo
uasno Gorgonino lice trebalo je da opomene neposve ene da ne pokuavaju da prodru u njene misterije.
Persej obezglavljuje Medusu: to zna i, Heleni su zauzeli Boginjino glavno svetilite, svukli Gorgoninu
masku sa lica njenih svetenica i do epali se svetih konja u Bojotiji je na en jedan rani lik boginje sa
Gorgoninom glavom i kobilinim trupom. Belerofont, Persejev dvojnik, ubija likijsku Himajru, to zna i da
Heleni ponitavaju stari Medusin kalendar i zamenjuju ga drugim.
6

Izgleda da se Apolonovo razra unavanje sa Pitonom u Delfima odnosi na doga aj kad su Ahajci
zarobili svetilite kretske boginje Zemlje, a na to se odnosi i Apolonov pokuaj da otme Dafnu, koju je
Hera, da bi je skrila, pretvorila u lovorovu kronju. Ovaj mit su navodili psihijatri frojdovske kole kao
simbol instinktivnog devoja kog uasavanja od seksualnog akta; me utim Dafna je bila sve drugo osim
uplaena devica. Njeno ime je skra enica od Daphoene, "krvava", i ona je boginja orgasti kog raspoloenja,
ije su svetenice Majnade vakale lovorovo li e kao opijaju e sredstvo, a u doba punog meseca juriale na
nevine putnike i rastrzale decu i mlade ivotinje; lovor sadri u sebi kalijum-cijanid (potau). Boginjine
drubenice Majnade potisnuli su Heleni i jedino je lovorovo rastinje svedo ilo o ranijem svetilitu Dafojne;
vakanje lovora bilo je tabu u Gr koj za sve osim za proro ke pitijske svetenice koje su sluile Apolonu u
Delfima sve do rimskih vremena.
Nadiranja Helena po etkom drugog milenijuma pre nove ere, koja se obi no nazivaju ajolskim i
jonskim, izgleda da su bila manje razorna od ahajskih i dorskih nadiranja, koja su usledila neto kasnije. U
prvim nadiranjima, male naoruane bande obana, koji su oboavali arijsko trojno boanstvo Indru,
Mitru i Varunu prele su prirodnu prepreku, Goru Otridu, i mirno se pripojile prehelenskom ivlju u
Tesaliji i Sredinjoj Gr koj. Prihva eni su kao deca lokalne boginje, i izme u njih su birani sveti kraljevi.
Tako je muka vojna aristokratija ivela u relativnom miru sa enskom teokratijom, ne samo u Gr koj, ve i
na Kreti, gde su Heleni imali svoje uporite i odakle su irili civilizaciju na Atici i Peloponezu. Gr ki jezik
se, izgleda, govorio irom Ajgeje i u vreme Herodota, samo se u jednom proro itu govorilo prehelenskim
jezikom (Hero-dot: VIII, 1345). Kralj je delovao kao predstavnik ili Zeusa, ili Posejdona, ili Apolona, a
sebe je nazivao jednim od njihovih imena, iako je Zeus vekovima bio samo polubog, a ne besmrtno
boanstvo. Svi rani mitovi u kojima bogovi zavode nimfe od-nose se, izgleda, na brakove helenskih
vojskovo a i lokalnih svetenica boginje Mesec: ovome se Hera gorko protivila, to predstavlja
konzervativna religiozna ose anja.
Kad je postalo nepodesno da vladavina jednog kralja traje kratko, onda se trinaestomese na godina
produila na veliku godinu od stotinu mese evih mena, poto je tada najbliskije poklapanje sun eva i
mese eva vremena. Ali poto je polja i etve i dalje trebalo osve ivati, kralj je pristao na privremenu smrt
jedanput godinje i, u jednom prestupnom danu koji nije padao u svetu zvezdanu godinu, prepustao je vlast
svom zameniku, kralju-de aku koga su zvali interrex, a koji je morao umreti na isteku dana da bi se
njegova krv upotrebila za obred osve enja. U to vreme je sveti kralj, tokom trajanja velike godine, vladao sa
svojim doglavnicima i namesnicima; ili su vladala dvojica, jedan za drugim, u toku dve godine; ili bi im
kraljica dozvolila da podele vlast i da vladaju takmi e i se. Kralj je ponekad zastupao kraljicu u svetim
obredima, obu en u njenu odoru, nosio je lane grudi, zajmio njenu sekiru kao simbol mese eve mo i, pa je
ak preuzimao od nje i obred kojim se izazivala kia. Njegova ritualna smrt umnogome je zavisila od
okolnosti; mogle su ga divlje ene rastrgnuti u komade, mogao je biti oboren sekirom, uboden otrovnom
strelom u petu, mogao je biti ba en sa stene, spaljen na loma i, udavljen u bari, rastrgnut na unapred
udeenim konjskim trkama, proboden kopljem od riblje kosti. Ali morao je umreti. Bitna promena je nastala
kada je rtveni de ak zamenjen ivotinjama na rtvenom oltaru, a kralj odbio da umre kad se njegova
produena vladavina zavrila. Podelivi kraljevinu na tri dela i objavivi naslednika za svaki deo, on bi
nastavio da vlada jo izvesno vreme; to je objanjavao time to su ta nije ra unice pokazale da se sun eve i
mese eve godine poklapaju tek posle isteka devetnaest godina ili 325 mese evih mena. Velika godina
postala je tako Ve a godina.
Za sve vreme ovih stupnjeva, koji su ostavili tragove u mitovima, sveti kralj je uspevao da se odri
na poloaju jedino na osnovu prava koje je stekao enidbom sa plemenskom Nimfom. Ove Nimfe su birane
ili na takmi enjima devojaka iz kraljevskog doma u tr anju ili ultimogeniturom, to zna i da je Nimfa
postajala najmla a za udaju stasala devojka, izdanak najmla e grane roda. Presto se nasle ivao
matrilinearno, a to se u sutini sprovodilo ak i u Egiptu: Sveti kralj i njegov zamenik birani su uvek van
enskog kraljevskog doma, sve dok se neki odvani kralj ne bi odlu io na rodoskvrnjenje sa svojom k eri
naslednicom u vreme kad mu je vladavina isticala i tako ponovo stekao pravo na presto.
7

Ahajska najezda u trinaestom veku pre nove ere ozbiljno je ugrozila matrijarhalnu tradiciju. Izgleda
da je kralj u to vreme ve stekao pravo da vlada do svoje prirodne smrti, a kad su pred kraj drugog
milenijuma prispeli Dorci, patrijarhalno nasle ivanje postalo je obi aj. Kraljevi vie nije naputao dom da
bi se oenio stranom princezom, ve je ona dolazila njemu, kao u slu aju Odiseja i Penelope. Genealogija je
postala patrilinearna, iako se iz pseudo-Herodotovog ivota Homera vidi da se jo izvesno vreme
neposredno posle Apatorije, svetkovine mukog srodstva, odravala i svetkovina enskog srodstva,
prinoenjem rtvi boginji Majci, a mukarcima tom prilikom nije bio dozvoljen pristup.
Olimpijski porodi ni poredak bio je nekakav sporazum izme u helenskih i prehelenskih shvatanja;
to je bila boanska porodica est bogova i est boginja, na elu sa zdruenom vladavinom Zeusa i Here, tako
da je to bio savet bogova u vavilonskom stilu. Ali posle guenja pobune prehelenskog stanovnitva, koja je
u Ilijadi opisana kao zavera protiv Zeusa, Hera se pot inila Zeusu, Atena se izjasnila potpuno za oca, a
Dionis je najzad zaveo muku prevlast u savetu time to je izbacio Hestiju. Ipak, boginje, iako u manjini,
nikada nisu bile sasvim potisnute kao u Jerusalimu jer su duboko potovani pesnici Homer i Hesiod
dali boanstvima njihova zvanja i odredili im oblasti i mo i (Herodot: 11, 53), to nije tako lako
prenebregnuti. tavie, u Gr koj se to nikada nije dogodilo, dok su, da bi se obeshrabrio svaki pokuaj
matrijarhata, u Rimu u doba osnivanja vestalskog manastira sve ene kraljevske krvi stavljene pod kraljevu
kontrolu, a u Palestini je kralj David osnovao dvorski harem. Tako je prelazak na patrijarhat, njegov
razvitak i sistem nasle a, zaustavio dalje stvaranje mitova; nikle su istorijske legende koje su zatim po ele
da blede u svetlu pisane istorije.
ivoti li nosti kao to su Herakle, Dajdal, Tejresija i Finej proteu se na nekoliko pokolenja, jer su to vie
titule nego imena odre enih heroja. Ali iako se ne poklapaju sa hronologijom, mitovi su uvek od zna aja;
oni se pletu oko neke ta ke u predanju, ma koliko se njihovo zna enje gubilo i mrsilo prilikom
prepri avanja. Uzmimo, na primer, nejasnu pri u a Ajakovom snu, u kome se mravi, koji su pali sa
proro anskog hrasta, pretvaraju u ljude i naseljavaju Ajginu, ostrvo koje je opustoila Hera. Ovde je
interesantno da je hrast iznikao iz Dodoninog ira, da su mravi iz Tesalije, a da je Ajak unuk re nog boga
Asopa. Ovako spojeni elementi daju saetu beleku o imigracijama u Ajginu pred kraj drugog milenijuma
pre nove ere. Uprkos sli nosti gr kih mitova, svako posebno tuma enje pojedinih legendi ostaje pod
znakom pitanja sve dok arheolozi ne uzmognu je neodriva i ne treba joj pridavati nikakav zna aj.
Bronzano i gvozdeno doba u Gr koj ne predstavljaju detinjstvo ove anstva, kao to to Jung eli da dokae.
Na primer, to to je Zeus progutao Metidu a potom rodio Atenu kroz otvor na svojoj glavi, nije samo pusta
mata, ve ingeniozna teoloka dogma koja u sebi objedinjava tri nepodudarna shvatanja:
(1) Atena je bila Metidina partenogena k i, to zna i najmla a li nost troglave Metide, boginje mudrosti;
(2) Zeus je progutao Metidu, to zna i da su Ahajci potisnuli njen kult i preneli sva svojstva mudrosti na
Zeusa, svog patrijarhalnog boga;
(3) Atena je bila Zeusova k i, to znaci da su Ahajci potedeli Atenine hramove pod uslovom da njeni
poklonici prihvate Zeusovu neograni enu vlast.
Na zidovima hramova crteima je predstavljeno kako Zeus guta Metidu i sve to se dalje doga alo; i kao
to je erotski Dionis nekad partenogeni sin Semele ponovo ro en iz Zeusovih bedara, tako je i
intelektualna Atena ponovo ro ena iz njegove glave.
Neki mitovi su na prvi pogled zagonetni zato to je mitograf slu ajno ili namerno pogreno
protuma io svetu sliku ili dramski ritual. Ja sam ovaj postupak- nazvao ikonotropija. Ovakvi primeri se
mogu na i u svim zbirkama religiozne literature i ba oni ukazuju na duboke promene koje je preivljavalo
staro verovanje. Gr ki mit je prepun ovakvih primera. Trouglasti Hefajstovi stolovi, na primer, koji se na
znak bogova obr u oko sebe (Ilijada XVIII, 368), nisu, kao to dr arls Seltman nagovetava u svom delu
Dvanaest olimpijskih bogova, prethodnici automobila, ve su to zlatni sun ani diskovi, tronoci, koji su
verovatno predstavljali godinu sa tri godinja doba, za koje je vreme Hefajstovom sinu doputeno da vlada
na ostrvu Lemno. Najzad i takozvano Paridovo su enje, kada su boginje pozvale heroja da presudi koja je
od njih najlepa i kad Parid predaje jabuku najlepoj, predstavlja obrednu situaciju preivelu ve u vreme
Herodota i Hesioda. Te tri boginje su jedna trojna boginja: Atena devica, Afrodita Nimfa i Hera
8

starica, i pre e biti da je Afrodita obdarila Parida jabukom nego on nju. Ova jabuka, koja simbolie da je
Parid stekao Afroditinu ljubav po cenu ivota, bi e Paridu propusnica za Jelisejska polja, u zapadni vo njak
jabu ar, odre en samo za due heroja. Postoje sli ni pokloni i u velkim i irskim mitovima, kao i poklon
koji je Hesperida dala Heraklu; a tu je i jabuka kojom je Eva, majka svega ivog, darivala Adama. Tako
Nemesida, boginja svetog rastinja, koja je kasnije u mitovima postala simbol boanske osvete prema
ponosnim kraljevima, nosi jabuku na grani, kao svoj dar herojima. Svi rajevi neolita i bronzanog doba su
bili ostrva sa vo njacima, a sama re paradise zna i vo njak.
Prava nauka o mitovima treba da se zasniva na arheolokim studijama i uporednoj istoriji religije, a
ne na pretpostavkama nastalim u psihijatrijskim ordinacijama. Iako sledbenici Junga smatraju da su mitovi
izvorna spoznaja predsvesne psihe, nevoljna svedo enja o nesvesnim psihi kim zbivanjima, gr ka
mitologija nije bila nita misterioznija po sadraju od dananjih bira kih spiskova i uglavnom je nastala na
teritoriji koja je odravala bliske politi ke odnose sa minojskom Kretom, zemljom koja je bila ve toliko
razvijena da je imala pisanu arhivu, etvorospratne zgrade sa sanitarnim cevima i vratima sa modernim
kvakama, registrovane trgova ke firme, ah, zajedni ki sistem mera za duinu i teinu i kalendar zasnovan
na strpljivom astrolokom posmatranju.
Moj metod sastojao se u tome da prikupim u harmoni nu celinu sve rasute elemente svakoga mita,
pomau i se manje poznatim varijantama koje bi mogle da doprinesu boljem razumevanju, i dam kako
najbolje umem da antropoloki i istorijski odgovor na neka pitanja. Duboko sam svestan da je ovo i suvie
ambiciozan zadatak za jednog mitologa, ma kako dugo i ozbiljno radio. Bi e svakako odstupanja, lutanja i
neta nosti. elim da istaknem da je svako tuma enje mediteranskih verovanja ili obreda koji prethode
pisanim spomenicima zasnovano na pretpostavci. Ipak, otkako je moja krijiga prvi put izala 1955,
ohrabrilo me je to je E. Mejrovic u svome delu ''Akanska kosmoloka drama'' (Faber i Faber) sli no
tuma io religiozne i drutvene promene kod Akanaca. Akanski narod je proistekao iz jedne stare migraoije
libijsko-berberskih srodnika prehelenskog stanovnitva Gr ke na jugiz oaza Saharske pustinje (vidi 3, 3)
u Timbuktu, gde su se ukrstili sa crna kim plemenom na reci Niger. U jedanaestom veku nae ere oni su se
pomerili jo dalje na jug do dananje Gane. Kod njih su se odrala etiri razli ita tipa kulta. Najprimitivniji
oboavaju boginju Mesec kao trojnu boginju Ngama, veoma sli nu libijskoj Neit, kartaginskoj Tanit,
kanaanskoj Anati i ranogr koj Ateni (vidi 8, 1). Za Ngamu se kae da je rodila nebeska tela sopstvenim
naporima (vidi 1, 1), a zatim oivela ljude i ivotinje ustrelivi im nepokretna tela svojim arobnim
strelama, odapetim s luka mladoga meseca. Kae se jo da njena ubila ka svojstva imaju mo da oduzmu
ivot, to je i Artemidina osobina (vidi 22,1). Kraljevska princeza postaje devojka koja je pod zatitom
Ngamine mese eve arobne mo i, sposobna da u vremenima neizvesnosti i opasnosti povede pleme u neku
novu oblast i da u seobi sa uva sva plemenska boanstva skrivena u skrinju. Takva ena postaje kraljica
majka, vojskovo a, sudija i svetenica u novoj naseobini koju je osnovala. Boanstvo se prikazivalo kao
ivotinja totem zati ena tabuom, iako su te iste ivotinje lovili i prinosili na rtvu; tako postaje razumljivo
to su Pelazgi jedanput godinje prire ivali lov na sove, iako su bile svete ptice (vidi 97, 4). Tada, su
stvorene i drave na federalnoj osnovi, a boanstvo najmo nijeg plemena postalo je dravno boanstvo.
Drugi tip kulta svedo i o zblienju Akana sa sudanskim potovaocima Odomankoma, Boga-Oca, koji je
svojeru no stvorio vasionu (vidi 4, c); izgleda da su Akane predvodile vojskovo e birane me u mukarcima
i da su prihvatili sumersku sedmodnevnu nedelju. Mitski kompromis je postignut na taj na in to je Ngama
oivela Odomankomovu beivotinu tvorevinu; boanstvo svakog plemena postalo je jedna od planetarnih
sila. Ove planetarne sile stvaraju muko-enske parove, kao to pretpostavljam da se dogodilo i u Gr koj
kad je oboavanje Titana doprio sa Istoka (vidi 11, 3). Predstavnica Ngame, kraljica majka, svake godine
stupa u sveti brak sa predstavnikom Odomankoma; ona se, u stvari, ven ava sa izabranim ljubavnikom,
koga na kraju godine svetenici ubiju, raspore i oderu. Isto se, izgleda, doga a i kod Grka (vidi 9, a i 21, 5).
U kultu tre eg tipa ljubavnik kraljice majke postaje kralj, on se smatra mukim vidom meseca i
odgovara feni anskom bogu Balu Hamanu; a umesto njega, svake godine umire po jedan de ak u svojstvu
lanog kralja (vidi 30, 1). Kraljica majka poverava glavnu izvrnu vlast veziru a sama se usredsre uje na
svoju funkciju vrenja obreda plodnosti.
9

U etvrtom tipu kulta, kralj, poto je stekao prevlast nad nekolicinom manje zna ajnih kraljeva,
ukida svoj mese ev vid boanstva i proglaava se kraljem sunca na egipatski na in. (vidi 67, 1 i 2). Iako se i
dalje svake godine odrava svetkovina ven anja, ona ne zavisi vie od meseca. Na ovom stupnju
matrilokalnu svadbu smenjuje patrilokalna, a plemena potuju svoje muke pretke kao heroje isto to se
doga a i u Gr koj iako Akani nikada nisu zamenili oboavanje sunca oboavanjem boga-gromovnika.
Kod Akanaca se svaka promena u dvorskom ritualu tuma ila kao odraz mitskog doga aja na nebu.
Tako, ako je kralj naimenovao dvorskog vratara i ukazao mu ast oenivi ga princezom, objavljeno je da se
isto to dogodilo i boanskom vrataru. Verovatno je Heraklova enidba boginjom Hebom i njegova vratarska
sluba kod Zeusa (vidi 145, i i j) bila odraz sli nog doga aja na mikenskom dvoru, i da su boanske gozbe
na Olimpu bile sli ne slavlju u Olimpiji koje se odravalo pod zajedni kim pokroviteljstvom zeusolikog
visokog mikenskog kralja i glavne svetenice iz Arga.
Duboko sam zahvalan Deneti Sejmor-Smit i Kenetu Geju na pomo i koju su mi ukazali dok sam
radio na ovoj knjizi, Petru i Laledi Grin za probno itanje prvih nekoliko poglavlja, Frenku Sejmoru-Smitu
to mi je slao gr ke i latinske tekstove iz Londona, i mnogim prijateljima koji su mi pomogli da popravim
prvo izdanje knjige.
Deya, Majorca, panija
R. G.
*
Poto sam pregledao izdanje Gr kih mitova iz 1958. godine, stekao sam zreliji sud o pijanom bogu
Dionisu, Kentaurima i njihovim protivre nim osobinama mudrosti i prestupnitva, i o prirodi boanske
ambrozije i nektara. Svi ovi momenti su usko povezani, jer su Kentauri potovali Dionisa, ija se raspusna
jesenja gozba zvala Ambrozija. Ja ne verujem vie u to da su njegove Majnade, koje su razdraene jurile
unaokolo, rastrzale ivotinje i decu (vidi 27, f), a posle se hvalisale kako su putovale u Indiju i vratile se
odande (vidi 27, c), bile pijane isklju ivo od vina i piva od brljana (vidi 27, 3). Dokazni materijal,
sakupljen u mome delu '' ime su se hranili Kentauri'' (Steps: Cassell and Co., 1957, strana 319343),
svedo i da su Satiri (iz plemena kozjeg totema), Kentauri (iz plemena totema konja), i njihove Majnade
upotrebljavali ova pi a da speru usta od mnogo ja e droge, naime presne (sirove) gljive, ''amanita
muscaria'', koja izaziva halucinantna stanja, ban enje do besvesti, proro anske vizije, neprirodnu erotsku
mo i veliku snagu u mii ima. Nekoliko asova posle ovakve ekstaze nastupa potpuna otupelost ula; tim
fenomenom moe se objasniti kako je Likurg, naoruan jedino bi em za volove, doveo u red Dionisovu
pijanu vojsku Majnada i Satira posle pobedonosnog povratka iz Indije (vidi 27, e).
Na jednom etrurskom ogledalu ugravirana je amanita. muscaria kod Iksionovih nogu; on je bio heroj
iz Tesalije koji se hranio ambrozijom me u bogovima (vidi 63, b). Nekoliko mitova (vidi 102, 126 i druge)
potvr uju moju teoriju da su njegovi potomci Kentauri jeli ovu gljivu. Prema nekim istori arima, ovu gljivu,
su upotrebljavali staronordijski ratnici da bi stekli neustraivost i natprirodnu snagu u borbi. Ja sada verujem
da su ambrozija i nektar bili otrovne gljive: amanita muscaria svakako; a moda i neke druge, naro ito mala
tanuna otrovna gljiva ''panaeolus papilionaceus'', koja izaziva bezbolne i izvanredno prijatne halucinacije.
Gljiva sli na ovoj pojavljuje se na ati koj vazi, me u kopitima Kentaura Nesa. Bogovi kojima su
ambrozija i nektar bili isklju ivo namenjeni bili su svete kraljice i kraljevi preklasi ne ere. Kralj Tantal
po inio je zlo in (vidi 108, c) kad je prekrio tabu, pozivaju i osobe niega reda da s njim uivaju
ambroziju.
Sveto kralji anstvo i kraljevstvo propalo je u Gr koj; ambrozija je tada postala, izgleda, tajna
eleusinskih, orfi kih i drugih misterija posve enih Dionisu. U svakom slu aju, oni koji su bili posve eni
morali su se zakleti da e kao tajnu uvati ta su jeli i pili; zauzvrat su doivljavali nezaboravna privi enja, a
obe avana im je i besmrtnost. Ambroziju su davali pobednicima na olimpijskim takmi enjima trka a kao
utenu nagradu, zbog toga to pobeda vie nije obezbe ivala pravo na kraljevstvo. Ta ambrozija bila je
meavina namirnica ija su po etna slova zna ila gr ku re gljivai, kako sam to dokazao u delu '' ime su
10

se hranili Kentauri''. Recept koji navode klasi ni pisci za nektar i cecyon, pi e sa ukusom mentola koje je
Demetra pila u Eleusini, isto se pie kao i re gljiva.
Sam sam probao gljivu ''psilocybe'', koja izaziva halucinacije; boansku ambroziju koju od drevnih
vremena upotrebljavaju Masateci, Indijanci iz Oaksake, provincije u Meksiku; tom prilikom sam uo
svetenice kako prizivaju Tlaloka boanstvo gljiva, i doiveo transcendentalna privi enja. Zato se
iskreno slaem sa R. Gordonom Vasonom, ameri kim istraiva em drevnih obi aja, da su evropske ideje o
raju i paklu ponikle iz sli nih misterija. Tlalok je ro en od munje kao i Dionis (vidi 14, c). Na starogr kom,
kao i na jeziku Masateka, re gljiva zna i "hrana za bogove". Tlalok je nosio venac od zmija; Dionis tako e
(vidi 27, a). Tlalok je imao podvodno sklonite; Dionis tako e (vidi 27, e). Svirepi obi aj Majnada da
otkidaju glave isvojim rtvama (vidi 27, f i 28, d) moda se alegori no odnosi na sasecanje klobuka svetih
gljiva jer se u Meksiku drka gljive nikad ne jede. Po predanju, Persej, sveti kralj iz Arga, preobra en u
oboavaoca Dionisovog kulta (vidi 27, i) nazvao je Mikenu po otrovnoj gljivi koju je naao u okolini, i pod
kojom je otkriven izvor (vidi 73, r). Tlalokov amblem je bila gljiva; a i amblem Arga tako e. Iz usta
Tlalokove gljive na fresci izbija mlaz vode. Sve ovo navodi na pitanje: da li je izme u evropske i ameri ke
kulture bilo dodira u bilo kom razdoblju ljudske istorije.
Ove teorije zahtevaju nova istraivanja, i ja zbog toga svoja otkri a nisam uneo u ovo izdanje. Svaka
stru na pomo radi reavanja ovog pitanja dobro bi dola.
Deya, Majorca, panija, 1960.

R. G.

NAPOMENA
Svaki je mit najpre ispri an u paragrafima ozna enim. slovima (a ... b ... c .. .). Zatim slede
bibliografski podaci pod brojevima navedenim u tekstu. Na tre e mesto dolaze objanjenja podeljena u
paragrafe koji su ozna eni brojevima (1, 2, 3,...). Kad sam navodio podatke iz nekog drugog odeljka,
stavljao sam u zagradu broj mita i broj paragrafa, na primer: (43, 4), to zna i da se podaci nalaze u
paragrafu etiri tre eg odeljka (objanjenja) 43. mita.

MITOVI
1 PELAKI MIT O POSTANJU SVETA
U po etku se boginja svih stvari, Eurinoma, podie naga iz haosa, ali ne na e nita vrsto na ta bi stala te
zato odvoji vodu od neba, igraju i usamljena na talasima. Igrala je tako kre u i se prema jugu, a vetar koji
je pokretala svojom igrom u ini joj se kao neto novo i naro ito, kao nadahnu e za stvaranje. Okre u i se
oko sebe, ona dohvati severni vetar, protrlja ga rukama i, gle uda! Pojavi se velika zmija Ofion. Da bi se
zagrejala, Eurinoma po e da igra sve e e i e e, to kod Ofiona izazva pohotu, te on obvi njene boanske
udove i spoji se s njom. Otada Severac, koga jo zovu i Borej, po e da oplo ava; zbog toga kobile esto
okre u svoje zadnjice vetru i drebe se bez pastuva.1 To je pri a kako je Eurinoma zatrudnela.
b) Ona potom uze na sebe oblik golubice i; lee i na talasima izvesno vreme, snese sveopte jaje. Na
njenu zapovest, Ofion se oko jajeta obavi sedam puta i grejao ga je dotle dok se ono ne rasprsnu i iz njega
ne ispadnu Eurinomina deca sve stvari koje postoje: sunce, mesec, planete i zvezde, zemlja sa svojim
planinama, rekama, drve em, biljem i ivotinjama.
11

c) Eurinoma i Ofion izabrae za svoj dom Olimp, ali Ofion tada po e da vre a Eurinomu, hvaliu i se
kako je on sam stvorio Svemir. Na ovo ga ona smesta prignje i petom, izbi mu zube, pa ga zatim progna
pod zemlju u mra nu pe inu.2
d) Zatim boginja stvori sedam planetarnih sila i nad svakom od njih postavi po jednu Titanku i Titana
Teu i Hiperiona za Sunce; Fojbu i Atlanta za mesec; Dionu i Krija za planetu Mars; Metidu i Koeja za
planetu Merkur; Temidu i Eurimedonta za planetu Jupiter; Tetidu i Okeana za Venus; Reu i Krona za
planetu Saturn.3
Prvi ovek bee Pelazg, praotac svih Pelazga; on je iznikao iz zemlje Arkadije, a za njim nikoe jo neki.
Pelazg ih nau i da grade kolibe, da se hrane irom i da od svinjske koe iju onakve tunike kakve jo nose
siromani ljudi u Euboji i Fokidi.4
1. Plinije: Istorija prirode IV, 35 1 VIII, 67; Homer: Ilijada XX, 223:
2. Samo veoma oskudni fragmenti ovog prehelenskog mita zadrall su se u gr koj knjievnosti, a
najve i je Argonautica Apolonija sa Roda I, 496505, i Cecesov ''O Likofronu'' 1191; ali mit je
upleten u Orfi ke misterije i moe se restaurirati, kao gore. Iz Berosovih fragmenata i feni anske
kosmogonije, koju navode Filon i Damaskije; Iz kanaanskih elemenata u jevrejskoj pri i o stvaranju
sveta; po Higinu (Fabula 197 vidi 62, a); iz bojotijske legende o zmajevim zubima (vidi 58, 5);
i.sa ranih ostataka ritualne umetnosti. Da su svi Pelazgi ro eni od Ofiona naga a se zbog njihove
zajedni ke rtve, Pelorije (Atenaj: XIV, 45, 63940); Ofion je smatran za Pelora ili ogromnu
zmiju.
3. Homer: Ilijada, V, 898; Apolonije sa Roda: II, 1232; Apolodor: I, 1, 3; Hesiod: Teogonija 133;
Stefan Vizantijski sub Adana; Aristofan: Ptice 692; Klement iz Rima: Homilies VI, 4, 72; Proklo o
Platonovom Timaju II, str. 307;
4. Pausanija: VIII, 1, 2.
*
1.U ovom prastarom verskom sistemu jo nije bilo ni bogova ni svetenika, ve je postojala samo sveopta
boginja i njene svetenice, poto je ena bila vladaju i pol, a mukarac samo njena preplaena rtva.
O instvo se nije potovalo, a oplo avanje ene se pripisivalo vetru; moglo je da usledi i slu ajnim gutanjem
insekta; smatralo se, tako e, da ena moe da se oplodi ako jede pasulj. Nasledstvo je prenoeno isklju ivo
po maj inoj liniji, dok se zmija smatrala za reinkarnaciju mrtvih. Eurinoma ("velika lutalica) bio je naziv
za boginju vidljivog meseca; njeno sumersko ime bilo je Jahu ("uvaena golubica''), naziv koji je preao na
Jehovu kao tvorca. Marduk je na vavilonskim prole nim igrama simboli no prepolovio golubicu kad je
uveo novi poredak sveta.
2. Ofion, ili Borej, je zmija tvorac (demijurg) u jevrejskom i egipatskom mitu, a u ranoj umetnosti
Sredozemlja boginja se stalno pojavljuje u njegovoj pratnji. Od zemlje ro eni Pelazgi, koji su tvrdili da su
postali od Ofionovih zuba, verovatno su bili neolitski ljudi, prispeli na gr ko kopno iz Palestine negde oko
3500. godine pre nae ere, a sedam stotina godina kasnije su ih rani Heleni doseljenici iz Male Azije,
prispeli preko Kiklada zatekli na Peloponezu. Ali naziv Pelazgi se iroko primenjivao na sve
prehelenske stanovnike Gr ke. Tako Strabon (V, 2, 4) navodi Euripida, koji objanjava da su Pelazgi
prihvatili naziv Danajci kad je Danaj doao u Arg sa svojih pedeset k eri (vidi 60, f). To to im se
pripisuje raskalano ponaanje, odnosi se, verovatno, na njihov prehelenski obi aj eroti nih orgija.
(Herodot: VI, 137). Strabon u istom odeljku kae da su oni koji su iveli u blizini Atene bili poznati kao
Pelargi (''rode"); verovatno im je roda bila ptica-totem.
3. Titani ("gospodari") i Titanke imali su odgovaraju e parnjake u ranoj vavilonskoj i palestinskoj
astrologiji, gde su bili boanstva koja vladaju sedmicom svete planetarne nedelje; verovatno da su ih uveli
Kanaaniti i Hetiti prilikom naseljavanja Korintske prevlake, po etkom drugog mileniijuma pre nae ere
12

(vidi 67, 2) a moe biti ak i rani Heleni. Ali kada je u Gr koj prestao da vlada kult Titana, kad
sedmodnevna nedelja nije vie bila svojstvena zvani nom kalendaru, neki pisci po eli su da navode
dvanaest Titana, verovatno da bi odgovarali znacima Zodijaka. Hesiod, Apolodor, Stefan Vizantijski,
Pausanija i drugi daju nepotpunu listu njihovih imena. U vavilonskom mitu, gospodari, vladari planeta
Samas, Sin, Nergal, Bel, Beltis i Ninib bili su svi mukog pola, osim Beltis, boginje ljubavi. Ali u
germanskoj nedelji, koju su Kelti preuzeli sa isto nog Sredozemlja, nedeljom, utorkom i petkom vladale su
Titanke, dok su Titani vladali ostalim danima. Sude i po boanskom svojstvu Ajolovih k eri i sinova,
svrstanih po parovima (vidi 43, 4) i po mitu o Niobi (vidi 77, 1), vidi se da je u vreme kada je ovaj sistem
prvi put prodro iz Palestine u prehelensku Gr ku, radi zatiite boginja bilo dobro da bude uvek po jedan
Titan i jedna Titanka. Ali ubrzo se njihov broj od etrnaest sveo na meovitu grupu od njih sedmoro.
Postojale su slede e planetarne sile: Sunce za svetlost; Mesec za ini; Mars za rast; Merkur za mudrost;
Jupiter za poredak; Venera za ljubav; Saturn za mir. Gr ki klasi ni astrolozi usaglasili: su se sa vavilonskim,
podelili planetarne sile Heliju, Seleni, Areju, Hermesu ili Apolonu, Zeusu, Afroditi i Kronu ijim se
latinskim imenima jo uvek nazivaju dani u nedelji kod Francuza, Italijana i panaca.
4. Najzad, govore i mitolokim jezikom, Zeus je progutao Titane, pa ak i samoga sebe, budu i da je i sam
prvobitno bio Titan. Jevreji iz Jerusalima klanjaju se transcendentalnom bogu, koji u sebi sadri planetarne
sile nedelje: ova je teorija izraena u simbolima na sedmokrakom sve njaku i u sedam stubova mudrosti.
Sedam planetarnih stubova postavljenih u blizini konjskog groba kod Sparte bili su ukraeni na starinski
na in, kako kae Pausanija (III, 20, 9), a moda su imali veze i sa egipatskim obredima koje su doneli
Pelazgi (Herodot: II, 57). Ne zna se jesu li ovu teoriju Jevreji pozajmili od Egip ana, ili Egip ani od Jevreja,
ali bilo kako bilo, takozvani heliopoljski Zeus, o kome A. B. Kuk raspravlja u svome Zeusu (I, 57076),
bio je po svojim obelejima egipatski i imao je na poprsju, kao glavne ornamente oklopa, sedam planetarnih
sila; esto su se i poprsja ostalih Olimpljana nalazila na ornamentima u pozadini. U paniji, kod Tortosa,
na ena je jedna bronzana statueta ovoga boga, a jedna druga otkrivena je u Biblosu, u Fenikiji. Mermerna
nadgrobna spomen-plo a iz Marselja ima est planetarnih poprsja i figuru Hermesa u prirodnoj veli ini, koji
tako e ima veliki zna aj verovatno kao osniva astronomije. Isto tako je u Rimu Kvintus Valerije
Soranus pripisivao Jupiteru svojstvo transcendentalnog boanstva, iako se u Rimu vreme nije ra unalo na
sedmice kao u Marselju, Biblosu i, verovatno, Tortosu. Ali planetarne sile nikada nisu smele da vre uticaj
na zvani ni olimpijski kult, poto se smatralo da nisu gr ke (Herodot: I, 131) pa, prema tome, ni patriotske.
Aristofan kae preko Trigala (Mir 403), da su Mesec i Sunce, ta stara propalica, skovali zaveru da izru e
Gr ku u ruke persijskih varvara.
5. Iz Pausanijinog tvr enja da je Pelazg bio prvi ovek, moe se zaklju iti. da su se tragovi neolitske
kulture odrali u Arkadiji do u klasi no doba.
2 HOMERSKI I ORFI KI MITOVI O STVARANJU SVETA
Neki kau da svi bogovi i sva iva bi a vode poreklo iz vrela Okeana, koji je opasao svet, a da je Tetija
bila majka sve njegove dece.1
b) Ali orfi ari pri aju da se crnokriloj No i, boginji pred kojom i Zeus ose a strah2, udvarao Vetar, pa je
snela srebrno jaje u utrobi Mraka, a da se iz tog jajeta izlegao Erot, koga neki zovu Fan, i pokrenuo svet iz
mirovanja. Erot je bio dvopolan i zlatokrili. Imao je etiri glave pa je ponekad rikao kao bik ili lav, a
ponekad je siktao kao zmija ili blejao kao ovan. No , koja ga je nazvala Erikepaj i Protogen Fajtont3,
ivela je s njim u pe ini i pokazivala se u trojstvu kao No , Red i Pravda. Ispred pe ine je sedela neizbena
majka Rea, udaraju i u bronzani dobo, skre u i panju ljudi na svoja proro anstva. Fan je stvorio zemlju,
nebo, sunce, mesec, ali je Trojna Boginja vladala svetom sve dok njen skiptar nije preao u ruke Urana.*
13

1. Homer: Ilijada XIV, 201;

2. Ibid.: XIV, 261;
3. Orfi ki fragmenti 60, 61 i 70,
4. Ibid.: 66.
*
1. Homerov mit je jedna verzija pelake pri e o stvaranju sveta (vidi 1, 2), ako se uzme da je Tetija vladala
morem kao Eurinoma, a Okean obgrlio Univerzum kao Ofion.
2. Orfi ki mit je verzija na kojoj se ose a uticaj kasnije misti ke doktrine o ljubavi (Erot) i teorije o odnosu
polova. Srebrno jaje koje je snela No jeste Mesec, jer je srebro mese ev metal. Kao Erikepaj (''onaj koji se
hrani vresom"), ljubavni bog Fan ("onaj koji obelodanjuje) sin je Velike Boginje (vidi 18, 4), predstavljen
kao nebeska p ela koja jako zuji. Konica je smatrana idealnom organizacijom, a to potvr uje i mit o
zlatnom dobu, kad je med kapao sa drve a (vidi 5, b). Rea je udarala u svoj bronzani bubanj da bi spre ila
p ele da se roje na pogrenom mestu, a i da bi rasterale zle duhe, a to su inili i oni to su u misterijama
rikali kao bikovi. Kao Protogen Fajtont ("prvoro eni koji blista), Fan je Sunce, koga su orfici na inili
simbolom svetlosti (vidi. 28, d), a njegove etiri glave u vidu simboli kih zveri predstavljaju etiri godinja
doba. Prema Makrobiju, kolofonsko svetilite poistove uje ovoga Fana sa transcendentalnim bogom Iao:
Zeus (ovan) Prole e; Helije (lav) Leto; Had (zmija) Zima; Dionis (bik) Nova godina. Prenoenje skiptra
No i na Urana prati prodiranje patrijarhata.
3 OLIMPIJSKI MIT O STVARANJU SVETA
U po etku svih stvari Majka Zemlja izdigla se iz Haosa i rodila u snu Urana. Gledaju i je s ljubavlju sa
planine, Uran prosu plodnu kiu na njene tajne pukotine, i ona porodi travu, cve e i drve e, zajedno sa
zverinjem i pticama. Ova kia u ini da poteknu reke i da se upljine ispune vodom, te tako postadoe mora i
jezera.
b) Njena prva deca poluljudi behu storuki dinovi Brijarej, Gig i Kot. Zatim se pojavie tri
jednooka kiklopa, koji su bili graditelji dinovskih zidova i majstori kova i, najpre u Trakiji, a kasnije na
Kreti i u Zikiji.1 Njihove sinove je Odisej susreo na Siciliji.2 Kiklopi su se zvali Bront, Sterop i Argej, a
njihovi duhovi su obitavali u vulkanskim grotlima Etne sve dok ih Apolon nije poubijao da bi osvetio smrt
Asklepija.
c) Libijci, me utim, smatraju. da se Garamant rodio pre storukih, i da je, kad se digao iz ravnice, ponudio
Majci Zemlji slatki ir na rtvu.3
1. Apolodor: I, ll; Euripid: Chrysippus, navodi ga Sekst Empiriic, str. 751; Lukretije: I, 250 1 II, 991;
2. Homer: Odiseja IX, 106566; Apolodor: III, 10, 4;
3. Apolontie sa Roda: IV, 1493; Pindar: Fragment 84, Izd. Bergk.
*
1. Ovaj patrijarhalni mit o Uranu opte je prihva en u vreme olimpijskog religioznog sistema. Uran, ije je
ime po elo da zna i nebo, zauzeo je, izgleda, poloaj Prvog Oca poto je poistove en sa pastirskim
bogom Varunom, jednim arijskim mukim trojstvom. Njegovo gr ko ime je oblik mukog roda od Urana
kraljica planina, "kraljica leta, "kraljica vetrova-" ili ''kraljica divljih volova'', a Urana je bila orgasti ka
boginja leta. Uranova enidba s Majkom Zemljom obeleava rano helensko nadiranje u severnu Gr ku, to
je dalo povoda Varunovim oboavaocima da ga smatraju ocem starosedela kih plemena, iako su ga priznali
sinom Majke Zemlje. Prema ispravci ovog mita, zabeleenoj kod Apolodora, Zemlja i Nebo su se odvojili u
smrtnoj zavadi, a zatim se ponovo sjedinili u ljubavi. Ovo se pominje i kod Euripida (Mudra Melanipa,
fragment 484, izd. Nauck) i kod Apolonija sa Roda (Argonautica I, 494). Borba na smrt ozna avala je sukob
14

matrijarhata i patrijarhata izazvanog prodorom Helena. Gig ("ro eni od zemlje) ima jo jedan oblik gigas
("din"), a dinove su u mitografiji vezivali za planine severne Gr ke. Brijarej (''jaki'') nazvan je jo i
Ajgajon (Ilijada I. 403), i njegov narod moe biti libijsko-tra ki, a Egejsko more dobilo je ime po njihovoj
boginji, kozi Ajgis (vidi 8, 1). Kot je rodona elnik Kotijaca, koji su se klanjali orgasti koj boginji Kotiti i
irili njen kult po Trakiji i du severozapadne Evrope. Ovo pleme nosi naziv storuki, verovatno zbog toga
to su svetenice bile organizovane u druine od pedeset, kao danaide i nereide, a moda i zato to su
mukarci bili organizovani u ratni ke grupe od stotinu kao rani Rimljani.
2. Kiklopi su, izgleda, bili strukovno udruenje helenskih kova a bronze. Kiklopi zna i prstenooki, jer su,
izgleda, imali prstenast znak tetoviran na elu u ast sunca, izvora vatre za topionice; Tra ani se tetoviraju
sve do u klasi na vremena (vidi 28, 2). Koncentri ni krugovi su deo misterije kova kog zanata; da bi
iskovao posude, titove ili obredne maske, kova je upisivao krug oko centra na pljosnatom disku na kome
je radio. Kiklopi su nazvani jednookima i zbog toga to su kova i zatvarali jedno oko da bi ga zatitili od
varnica. Kasnije im se poreklo zaboravilo, a mitografi su ih u mati smestili u grotlo Etne, da bi objasnili
odakle poti u dim i vatra koji, kuljaju iz kratera (vidi 35, 1). Postojala je bliska kulturna veza izme u
Trakije, Krete i Likije. Kiklopi su biili poznati u svim ovim zemljama. Rana helenska kultura dopirala je i
do Sicilije; ali, kako je Samuel Batler prvi pretpostavio, vrlo je verovatno da Odisejev boravak na Siciliji
objanjava i tamonje prisustvo Kiklopa (vidi 170, b). Imena Bront (''grom''), Sterop (''munja'') i Argej
(''sjaj'') su kasnije izmiljena.
3. Garamant je rodona elnik libijskih Garamantijaca, koji su zauzeli oazu Dado, juno od Fezana. Njih je
pokorio rimski general Balbus, devetnaeste godine pre nae ere. Smatra se da su kuitsko--berberskog soja i
da su u drugom veku pre nae ere podlegli Lemta-Berberima. Kasnije su se stopili sa crnim uro enicima na
junoj obali Gornjeg Nigera i usvojili njihov jezik. Odrali su se do dananjih dana u jednom selu imenom
Koromanc. Garamante se izvodi iz re i gara, man i te, to zna i ljudi drave Gara. Izgleda da je Gara
boginja Ker ili Q Re ili Kar (vidi 82, 6 i 86, 2), po kojoj su Karijci dobili ime, a vezuju je za p elarstvo.
Pitomi ir, glavna hrana u anti kom svetu, prethodio je itaricama i uspevao u Libiji. Garamantsko naselje
Amon bilo je vezano sa naseobinom Dodona u severnoj Gr koj verskim savezom, koji, po re ima Ser
Flindersa Petrija, verovatno vodi poreklo iz ranog tre eg milenijuma pre nae ere. Oba su mesta imala kao
svetilite po jedan stari hrast (vidi 51, a). Herodot opisuje Garamantijce kao miroljubive ali veoma snane
ljude koji su negovali urminu palmu, gajili zito i uvali stoku (IV, 174 i 183).
4 DVA FILOZOFSKA MITA O STVARANJU SVETA
Neki kau da je prvo bio Mrak, a da je iz Mraka isko io Haos. Iz jedinstva Mraka i Haosa izali su No ,
Dan, Pakao i Vazduh.
Iz sjedinjavanja No i i Ereba (Pakla) rodili su se Kob, Starost, Smrt, Umorstvo, ednost, San, Snovi,
Sva a, Beda, Srdba, Osveta, Radost, Saaljenje, tri Su aje i tri Hesperide. Iz sprege Vazduha i Dana rodili
su se Majka Zemlja, Nebo i More.
Iz spoja Vazduha i Majke Zemlje stvoreni su Strava, Obmana, Ljutnja, Nesloga, La, Kleveta, Osveta,
Neumerenost, Kavga, Sporazum, Zaborav, Strah, Bitka; a tako e i Okean, Metida i drugi Titani, i najzad
Tartar i tri Erinije ili Furije.
Iz sjedinjavanja Tartara i Zemlje rodie se dinovi.
b) More i njegove reke porodie Nereide, boginje mora. Ipak smrtnih ljudi jo nije bilo, sve dok ih, po
dozvoli boginje Atene, Prometej, sin. Japetov, nije na inio po obli ju bogova. Zato je upotrebio glinu i vodu
iz reke Panopeje u Fokidi, a ivot im je udahnula Atena.1
c) Drugi su rekli da se bog svih stvari ma ko on bio, jer ga neki nazivaju i Prirodom pojavio
iznenada iz Haosa, odvojio zemlju od nebesa, vodu od zemlje, i gornji vazduh od donjeg. Poto je razlu io
15

ove elemente, uspostavio je me u njima poredak koji vlada do danas. On je podelio zemlju na zone, neke
veoma tople, neke vrlo hladne, a neke opet umerene; na zemlji je oblikovao ravnice i planine i odenuo ih
travom i drve em. Iznad zemlje je postavio nebeski svod, koji je podupro zvezdama i obeleio stanita za
etiri vetra. On je, tako e, nastanio vode ribama, zemlju ivotinjama, a nebo suncem, mesecom i planetama,
kojih je bilo pet. Na kraju je napravio oveka koji jedini od svih ivih bi a podie lice nebu i posmatra
sunce, mesec i zvezde. Tako su postanje oveka bogu pripisivali oni koji nisu verovali da je Prometej,
Japetov sin, napravio ljudsko telo od gline i vode i da ovekov duh poseduje izvesne lutala ke boanske
elemente koje je jo u trenutku postanja dobio od boginjinog duha.2
1. Hesiod: Teogonija 21132; Higin: Fabule, predgovor; Apolodor: I, 7, 1;
Lukijan: Prometej na Kavkazu 13; Pausanija: X, 4, 3;
2. Ovidije: Metamorfoze: III.
*
1. U Hesiodovoj Teogoniji na kojoj se zasniva prvi od ovih filozofskih mitova apstrakcije se meaju
sa Nereidama, Titanima i Dinovima koje nije mogao da zaobi e. I tri Su aje i tri Hesperide su Trojna
Boginja Mesec u njenom ovaplo enju boginje smrti.
2. Drugi. mit, koji nalazimo samo kod Ovidija, pozajmili su kasniji Grci iz vavilonskog epa o Gilgameu, u
ijem uvodu je zabeleeno predanje da je boginja Aruru prvog oveka imenom Eabani, stvorila od gline;
iako je Zeus vekovima bio sveopti gospodar, mitografi su morali da priznaju da je tvorac svih stvari,
verovatno, bilo boanstvo enskog roda. Jevreji, koji su nasledili pelaki ili kanaanski mit o stvaranju
sveta, sukobili su se s istim problemom: u Knjizi postanja enski duh gospodnji bdi nad vodama, iako
nije taj duh sneo univerzalno jaje; Evi, Majci svega ivog, nare eno je da prignje i Zmijinu glavu, iako
Zmiji nije dosu eno da obitava u paklu do kraja sveta.
3. Sli no ovom, u talmudskoj verziji o stvaranju sveta arhangel Mihailo Prometejev dvojnik, pravi
Adama od praha, ali ne po zapovesti "matere svih stvari, ve po Jehovinoj zapovesti. Jehova zatim Adamu
udahnjuje ivot i daje mu Evu, koja, kao Pandora, donosi zlo ove anstvu (vidi 39, j).
4. Gr ki filozofi prave razliku izme u ljudi koje je stvorio Prometej i nesavrenih bi a stvorenih od zemlje.
Ove druge je delom unitio Zeus, a delom zbrisao sa lica zemlje Deukalionov potop (vidi 38 c). Sli na
razlika postoji i u Knjizi postanja (VI 24) izme u ''sinova gospodnjih'' i "k eri ovekovih'', kojima se oni
ene.
5. Gilgameke tablice kasnijeg su datuma i nepouzdane; u njima je stvaranje postoje eg sveta pripisano
Svetloj Materi Nitavila "Aruru'' je samo jedan od mnogih boginjinih naziva a osnovna tema je
pobuna protiv matrijarhalnog poretka, koji bogovi novog patrijarhalnog reda opisuju kao potpunu zbrku.
Bog grada Vavilona, Marduk, pobe uje, toboe, boginju u vidu morske zmije Tijamata, a zatim drsko
objavljuje da je on, i niko drugi, stvorio bilje, zemlju, ivotinje, ptice i ove anstvo. Ovaj Marduk bio je bog
skorojevi , koji je tvrdio kako je on pobedio Tijamata i stvorio svet, a to je prethodno pripisivano bogu koji
se zvao Bel-Bel to predstavlja oblik mukog roda od re i Belili, koja je ime sumerske Boginje Majke.
Prelaenje iz matrijarhata u patrijarhat izgleda da nije mimoilo ni Mesopotamiju i odigravalo se, kao i
svuda, na taj na in to se pobunio kralji in mu, na koga je ona prenela izvrnu vlast time to je dozvolila da
uzme njeno ime, da nosi njenu ode u i rukuje svetim predmetima (vidi 136, 4).
5 PET LJUDSKIH VEKOVA

16

Neki tvrde da nije ta no da je Prometej stvorio ljude, niti da se ma koji ovek izlegao iz zmijinih
zuba. Oni kau da ih je sama od sebe rodila zemlja, kao svoje najbolje plodove, i to na najpovoljnijem
mestu u Atici1, i da se prvi ovek Alalkomenej pojavio pored jezera Kopaida u Bojotiji pre nego to je i
Mesec postao. On je bio Zeusov savetnik u njegovim sukobima sa Herom i Atenin vaspita dok je jo bila
devoj ica.2
b) Ovi ljudi su bili takozvana zlatna rasa, podanici Krona, a iveli su bezbrino i nisu morali da rade;
hranili su se slatkim irom, divljim vo em i medom koji je kapao sa drve a, pili ov ije i kozje mleko i
nikada nisu starili, mnogo su igrali i smejali se a smrt im nije tee padala od sna. Njih vie nema, ali se
njihov duh odrao i ispoljava se u smernosti seoskog ivlja, u onima koji donose sre u i u zatitnicima
pravde.
c) Zlatnu je smenila srebrna rasa. Ljudi ove rase su tako e bili sazdani po boanskom liku, a jeli su
hleb. Bili su potpuno odani svojim majkama i nikada nisu smeli da ih ne posluaju, iako su mogli da doive
i stotinu godina. Bili su sva alice i glupi i nisu prinosili rtve bogovima, ali zato nisu ni ratovali me u
sobom. Zeus ih je sve unitio.
d) Zatim je dola bronzana rasa ljudi koji su pali na zemlju kao plod jasena i bili naoruani
bronzanim orujem. Jeli su meso i hleb i uivali u ratovanju, bili su drski i okrutni. Sve ih je ugrabila Crna
Smrt.
e) etvrta rasa ljudi bila je tako e bronzana, ali su to bili plemenitiji i otmeniji ljudi. O evi su im bili
bogovi, a matere smrtne ene. Oni su se slavno borili kod opsade Tebe, u estvovali u argonautskom pohodu
i u trojanskom ratu. Oni su postali Heroji i borave na Jelisejskim poljima.
f) Peta ljudska rasa je savremena, gvozdena. To su bezvredni naslednici etvrte rase. Oni su
degenerisani, svirepi, nepravedni, zlonamerni, puteni, neposluni sinovi, izdajice.3
1. Platon: Meneksen 67;
2. Hipolit: Opovrgavanje svih jeresi V, 6, 2; Eusebije: Pripreme za Bibliju III, 1. 3;
3. Hesiod: Poslovi i dani 109201, uz sholijast.
*
1. Iako mit o zlatnom veku poti e, verovatno, iz tradicije o pot injenosti plemena boginji p ela, svirepost
njene vladavine u vreme koje je prethodilo dobu zemljoradnje bila je zaboravljena u vreme Hesioda a ostala
je samo kao idili na predstava da su ljudi nekad iveli u slozi kao p ele (vidi 2, 2). Hesiod je bio siromaan
zemljoradnik i teak ivot ga je u inio pesimistom. Mit o srebrnom veku o igledno govori o matrijarhalnom
ure enju onakvom kakvo se u klasi no vreme jo odralo kod Pikta na Crnom moru (vidi 151 e), kod
nekih plemena na Balearima, u Galiciji i Zalivu Sirte; kod tih plemena mukarci su bili pot injeni pol, iako
se znalo za zemljoradnju, a ratovi su bili retki. Srebro je metal posve en boginji Mesec. Tre a rasa bill su
najraniji helenski osvaja i; njihovo doba je bronzano doba sto ara, koji su usvojili kult jasenove boginje i
njenog sina Posejdona (vidi 6, 4 i 57, 1). etvrta rasa su bili kraljevi ratnici mikenske epohe. Peti su bili
Dorei iz dvanaestog veka pre nae ere, koji su upotrebljavali gvozdeno oruje i koji su unitlli mikensku
civilizaciju.
Alalkomenej ( uvar) izmiljena je li nost; to je oblik mukog roda od imena Alalcomeneis, kako
nazivaju Atenu (Ilijada IV, 8) kao zatitnicu Bojotije. Alalkomenej slui za to da bi se potkrepila
patrijarhalna dogma fabulom iji je smisao da ena, pa ak ni boginja, ne moe postupiti mudro bez saveta
mukarca, i da su boginja Mesec, a i sam Mesec, kasnije Zeusove tvorevine.
6 KASTRIRANJE URANA
Uran je izrodio Titane sa Majkom Zemljom, poto je svoje buntovne sinove Kiklope strpao u Tartar,
u sumorni podzemni svet, koji je toliko udaljen od zemlje koliko je zemlja udaljena od neba. Nakovnju bi
bilo potrebno da pada devet dana da bi stigao na dno. Da bi se osvetila, Majka Zemlja je nagovorila Titane
17

da udare na oca, a oni su to i u inili. Predvodio ih je Kron, koji je bio najmla i od njih sedmorice i koga je
majka naoruala kremenim srpom. Oni su iznenadili Urana na spavanju i nemilosrdni Kron ga je kremenim
srpom kastrirao, zgrabio njegove genitalije levom rukom (od tada se leva ruka uvek smatrala kao r av
predznak) i bacio ih u more pored rta Drepanum. Ali kapi krvi iz rane padoe na Majku Zemlju, i ona rodi
tri Erinije, furije koje osve uju zlo ine roditeljoubistva i krivokletstva; one su se zvale Alekta, Tisifona i
Megajra. Nimfe jasenovog drveta, nazvane Melije, tako e su ro ene iz ove krvi.
b) Titani su tada pustili Kiklope iz Tartara i poverili svu vlast Kronu.
Ali im je postao vrhovni gospodar, Kron ponovo strpa Kiklope u Tartar zajedno sa Storukima i, uzevi
svoju sestru Reu za enu, zavlada Elidom.1
1. Hesiod: Teogonija 13387 i 61623; Apolodor: I, 1, 45; Servije uz Vergilijevu Ajneidu V, 801.
*
1. Hesiod, koji je zapisao ovaj mit, bio je Kadmenjanin, a Kadmenjani su doli iz Male Azije (vidi 59, a),
verovatno posle propasti Hetitske imperije, i doneli sa sobom pri u o kastriranju Urana. Ipak se zna da ovaj
mit nije izvorno hetitski, jer je prona ena i ranija huritska verzija. Hesiodova verzija verovatno govori kako
su ratnici prehelenskih naseobina u junoj i sredinoj Gr koj, ija su vladaju a plemena podravala kult
Titana, sklopili me u sobom savez da bi se oduprli ranim helenskim zavojeva ima, sa severa. Taj savez je
uspeno odbranio itavu Gr ku, ali su zato njegovi pripadnici zahtevali da starosedeoci sa severa, koje su
oslobodili tom priilikom, priznaju njihovu vlast. Kastriranje Urana nije moralo biti metafori ko ako
pretpostavimo da su neki od pobednika poreklom iz isto ne Afrike, gde do dananjih dana ratnici Gala nose
u rat minijaturne srpove da bi kastrirali svoje neprijatelje; postoje srodnosti isto no afri kih religioznih
obreda sa obredima drevne Gr ke.
2. Kasniji Grci su Kronovo ime itali Chronos, Otac Vreme, predstavljen sa svojim neumoljivim srpom.
Me utim, otada je slikan sa vranom sli no Apolonu, Asklepiju i Saturnu, a i drevnom britanskom bogu
Branu; chronos verovatno zna i vrana, kao latinska re cornix i gr ka korone. Vrana je bila proro ka
ptica, u koju se useljava dua rtvovanog svetog kralja (vidi 25, 5, i 50, 1).
3. Tri Erinije ili Furije, koje su se rodile iz kapljica Uranove krvi, ovde su samo Trojna Boginja; to zna i da
su za vreme rtvovanja kralja odre enog da oplodi itna polja i vo njake, svetenice Trojne Boginje morale
nositi zastrauju e Gorgonine maske kako bi zaplaile i odstranile profane namernike. Po svemu izgleda da
su kraljeve genitalije bacane u more da bi se riibe bre mrestile. Osvetni ke Erinije su, po shvatanju
mitografa, bile opomena Zeusu, kako se ne bi drznuo da oduzme mukost Kronu srpom; ali njihova osnovna
uloga je bila da osvete uvrede u injene majci, ili onome koji trai zatitu Boginje-Ognjita (vidi 105, k, 107,
d, 113, a), a ne da osve uju oca.
4. Nimfe jasenovog drveta, tri Furije, daleko su milostivije: sveti kralj bio je posve en jasenovonn drvetu,
koje se ranije upotrebljavalo u svetkoviriama radi izazivanja kie (vidi 57, 1). U Skandinaviji je jasen postao
drvo sveopte arolije; tri Norne, ili Su aje, dele pravdu pod jasenovim drvetom, koje je Odin, prisvajaju i
o instvo svekolikom ove anstvu, pretvorio u svog arobnog paripa. Mora biti da su i u Gr koj i u, Libiji
prvo samo ene inodejstvovale u ceremonijama za izazivanje kie.
5. Izgleda da su se neolitski kotani srpovi, sa zupcima od kremena ili opsidijana, primenjivali u ritualne
svrhe, jo dugo poto su bronzani i gvozdeni srpovi postali alatke koje su se upotreblja-vale u zemljoradnji.
6. Kod Hetita je Kumarbi (Kron) odgrizao genitalije nebeskom bogu Anu (Uranu), progutavi tada neto
semena, a ostatak ispljunuo na planinu Kansuru, iz ega je iznikla boginja; tako za etog boga Ljubavi od
Kumarbijevih bedara odsekao je Anuov brat Ea. Ova dva ro enja su Grci spojili u pri u o Afroditi, koja se
digla iz mora oplo enog Uranovim odse enim genitalijama (vidi 10, b). Kao to je Zeus ponovo rodio
18

Dionisa iz svojih bedara (vidi 27, b), tako je i Kumarbi osloboden jo jednog deteta koje su mu odsekli od
bedara i koje jezdi, na plamenim kolima to ih vu e bik i stie u pomo Anu. No koji je odvojio zemlju
od neba- pojavljuje se u istoj pri i kao oruje kojim je uniten Kumarbijev sin, od Zemlje ro eni din
Ulikumi (vidi 35, 4).
7 SVRGAVANJE KRONA
Kron se oenio svojom sestrom Reom, kojoj je posve en hrast.1 Ali Kronu je Majka Zemlja prorekla
da e ga jedan od njegovih sinova smaknuti s vlasti, a to mu je potvrdio i otac Uran na samrti. Zbog toga je
on svake godine prodirao decu koju mu je Rea ra ala: najpre Hestiju, zatim Demetru, potom Hada, najzad
Posejdona.2
b) Rea je bila ogor ena. Ona je rodila tre eg sina, Zeusa, u mrkloj no i, na planini Likaj, u Arkadiji, na
mestu gde ni senka ive due nije pala3, i, poto ga je okupala u reci Nedi, poverila ga je Majci Zemlji, koja
ga je odnela u Likt na Kretu i sakrila u pe inu planine Dikte. Majka Zemlja je Zeusa ostavila nimfi
jasenovog kulta, po imenu Adrasteji, i njenoj sestri Iji da ga neguju. One su bile k eri Meliseja i kozje nimfe
Amalteje. Zeus se hranio medom i pio Amaltejino mleko zajedno sa kozjim Panom, svojim bratom po
usvojenju. Zeus je bio zahvalan nimfama to su GA negovale i kada je postao gospodar sveta, postavio je lik
Amalteje me u zvezde kao sazve e Jarac.4 Zeus je od Amalteje pozajmio jedan od njenih rogova koji je
podse ao na kravlji, i dao ga Melisejevim k erima; taj rog je postao uvena Kornukopija, ili rog obilja, uvek
pun hrane i pi a po elji svojih vlasnica. Ali neki kau da je Zeusa dojila krma a, da je jahao na njenim
le ima i da je izgubio svoju pup anu vrpcu kod Omfaliona u blizini Knosa.5
c) Oko Zeusove zlatne kolevke, koja je bila oka ena o drvo (tako da Kron nije mogao da je prona e ni na
nebu ni na zemlji ni na moru), stajali su Reini sinovi, naoruani Kureti. Oni su udarali kopljima o titove i
galamili da bi priguili njegov detinji pla , kako ga Kron ne bi uo izdaleka. Jer, Rea je u pelene uvila
kamen i dala ga Kronu na gori Taumasija u Arkadiji; on ga je progutao, misle i da je to mali Zeus. Ipak,
Kron je naslutio ta se zbilo i tragao je za Zeusom, koji je sebe pretvorio u zmiju a svoje dadilje u me ke;
odatle sazve e Zmija i Medved.6
d) Zeus je iveo me u pastirima u planini Ida u jednoj pe ini sve do svoje zrelosti, a tada je po eo da se
udvara titanki Metidi, koja je ivela pored pritoke Okeana. Po njenom savetu, on je pohodio Majku Reu i
zatraio da postane Kronov sluga, ija je dunost da mu dodaje pehare. Rea je bila spremna da pomogne
Zeusu u osveti; ona mu je nabavila sredstvo za povra anje, a Metida mu je pokazala kako da ga pomea s
Kronovom medovinom. Poto se dobro napio, Kron po e da povra a, najpre kamen, a potom Zeusovu
stariju bra u i sestre. Oni izletee nepovre eni, a iz zahvalnosti zamolie Zeusa da ih povede u borbu protiv
Titana, koji izabrae za vo u dinovskog Atlanta, jer je Kron ve bio preao vrhunac svoje mo i.7
e) Rat se vodio deset godina. Majka Zemlja najzad prore e svom unuku Zeusu pobedu ako stupi u savez
sa onima koje je Kron zatvorio u Tartar; zato Zeus, najpre u tajnosti, ode do Kampe, stare klju arke Tartara,
i ubije je. Naavi klju eve od Tartara, on oslobodi Kiklope i Storuke, pa ih onda osnai boanskom hranom
i pi em. Zauzvrat Kiklopi Zeusu dadoe munju kao oruje za napad, Hadu dadoe nevidljivi lem, a
Posejdonu trozubac. Trojica bra e odrae ratni savet. Posle toga Had se, nevidljiv, priblii Kronu i ukrade
mu oruje, a dok mu je Posejdon, prete i trozupcem, odstranjivao panju, Zeus pogodi Krona gromom. Sad
trojica Storukih potegoe stene i po ee da ih bacaju na preostale Titane, koje iznenadna dreka kozjeg Pana
ispuni strahom. Bogovi sad navalie da ih gone i tako Krona i sve potu ene Titane, osim Atlanta, prognae
na britansko ostrvo na dalekom zapadu (a drugi pri aju da su ih zatvorili u Tartar, gde su ih dobro uvali
Storuki) te nikada vie nisu uznemiravali Heladu. Atlant je, kao ratni vo a, primerno kanjen time to mu je
nare eno da dri nebo na svojim ple ima; Titanke su, me utim, bile pote ene zbog Metide i Ree.8
j) Sam Zeus je u Delfima postavio kamen koji je Kron izbljuvao.Tamo ga stalno natapaju uljem i prinose na
rtvu povesma neopredene vune.9
19

g) Neki kau da Kron nije ni pojeo ni izbljuvao Posejdona, nego da mu je Rea dala da pojede drebe, a
Posejdona sakrila u konjsko krdo.10 A ljudi sa Krete, koji su laovi, pri aju da se Zeus ra a svake godine u
istoj pe ini, uz blesak munje i potok krvi; i da svake godine umire i biva sahranjen.11
1. Sholijast uz Apolonija sa Roda: I, 1124;
2. Apolodor: I, 1, 5; Hesiod: Teogonija 45367;
3. Polibije: XVI, 12, 6; Pausanija: VIII, 38, 5;
4. Higin: Pesni ka astronomija II, 13; Arat: Fajnomena. 163; Hesiod: loc. cit.;
5. Filemon: Pterygium Fragment I, 1; Apolodor: I, 1, 6; Atej: 375, t i 376, a; Kalimah: Himna Zeusu 42:
6. Hesiod: 485; Apolodor: I. 1, 7; Prvi vatikanski mitogral: 104; Kalimah: Himna Zeusu 52; Lukretije: II,
6339; Sholijast o Aratu: V, 46; Higin: Fabula 139;
7. Higin: loc. cit.; Apolodor: loc. cit.; Hesiod: loc. cit.;
8. Hesiod: loc. cit.; Higin: Fabula 118; Apolodor: I, 1, 7 1 I, 2, 1; Kalimah: Himna Zeusu 52; Diodor sa
Sicilije: V, 70; Eratosten: Catasterismoi 27; Pausanija: VIII, 6, 2; Plutarh: Zato proro ita ute 16;
9. Pausanija: X, 24, 5;
10. Ibid: VIII, 8, 23;
11. Antonije Liberal: Preobraenja 19; Kalimah: Himna Zeusu s.
*
1. Rea, koja se, kao Titanka, sedmog dana sparila sa Kronom, moe se uporediti sa Dionom ili Dijanom,
Trojnom Boginjom golubovog i hrastovog kulta (vidi 11, 2). Kosir koji nosi Saturn, Kronov latinski
parnjak, ima oblik vraninog kljuna, i, kako izgleda, upotrebljavan je u sedmom mesecu godine koja je imala
trinaest meseci, da bi se o istio hrast od imele (vidi 50, 2), ba kao to se obredni srp upotrebljavao za otkos
prvog itnog klasa. To je bio mig za rtvovanje kralja posve enog Zeusu; i u Ateni je potovan Kron, koji je
imao zajedni ki hram sa Reom, i kao Sabazije, bog je ma, on je svake godine bivao u itnom polju
iskasapljen i oplakan kao Oziris ili Litirses ili Maneros (vidi 136, e). Ali u vreme na koje se odnose ova tri
mita, kraljevima se dozvoljavalo da SVOJU vladavinu produe tokom velike godine od stotinu mese evih
mena i da, umesto sebe, rtvuju de aka kao godinju rtvu; od tada je Kron slikan kako jede svoju decu da
bi izbegao zbacivanje s vlasti. Porfirije (''On Abstinence'' II, 56) belei da su kretski kureti u drevna
vremena imali obi aj da prinose decu na rtvu Kronu.
2. Na Kreti su vrlo rano po eli jaretom zamenjivati ljudsku rtvu; u Trakiji je to bilo muko tele, kod
Ajoljana, koji su potovali Posejdona, drebe, ali u zaba enim krajevima Arkadije de ake su jo uvek
rtvovall pa i jeli, ak i u novoj eri. Nije razjanjeno da li je elijski obred bio kanibalisti ki ili su se, poto je
Kron bio Titan kome je bila posve ena vrana, vrane hranile umorenom rtvom.
3. Amaltejino ime nena pokazuje da je ona bila devica-boginja; Ija je bila orgasti ka nimfa-boginja (vidi
56, l); Adrasteja zna i "neizbena", proro ica, starica-jesen. Zajedno, one ine mese evo trojstvo. Kasniji
Grci poistove uju Adrasteju sa pastoralnom boginjom Nemesidom, boginjom jasenovog drveta, koja daruje
kiu, a zatim postaje boginja osvete (vidi 32, 2). Ija je u Argu slikana kao razjarena bela krava na
kovanom novcu sa Krete iz Fajsta prikazuju je kako doji Zeusa, dok je Amalteja, koja je ivela na "Kozjem
bregu'', predstavljana uvek kao koza; Melisej (medeni ovek), koga su i Adrasteja i Ija smatrale svojim
ocem, bio je, u stvari, njihova majka Melita, boginja-kraljica p ela, koja je svake godine ubijala svog
mujaka. Diodor sa Sicilije (v. 70) i Kalimah (Himna Zeusu 49) tvrde da su p ele hranile malog Zeusa. Ali
Zeusova pomajka je, ponekad, slikana kao krma a, jer je i to bio jedan od amblema Boginje Starice (vidi 74,
4 i 96, 2); na Kidonskim kovanicama Zeusa doji ku ka, kao to je dojila i Neleja (vidi 68, d). Medvedice su
Artemidine ivotinje (vidi 22, 4 i 8, c) Kureti prisustvuju kad se Artemidi prinose rtve paljenice a
Zeus kao zmija je Zeus Ktesije, zatitnik ku e i imovine, jer zmije unitavaju mieve.
20

4. Kureti su naoruani kraljevi drugovi, a zveckali su orujem da bi odstranili zle duhove za vreme
izvo enja obreda (vidi 30, a). Njihovo ime zna i, kako su to kasniji Grci tuma ili, "mladi ljudi koji su
ostrigli kosu, a verovatno je zna ilo privrenici boginji Ker ili Kar, to je u stvari iroko rasprostranjena
titula za Trojnu Boginju (vidi 57, 2). Herakle je preoteo Kornukopiju od bika Aheloja (vidi 142, d), a
ogromni rogovi kretske divlje koze naveli su mitografe koji nisu znali mnogo o Kreti da Amalteji pripiu
ogroman kravlji rog.
5. Izgleda da su Heleni, koji su nadirali, ponudili prijateljstvo prehelenskim ljudima titanskog kulta, ali su
podani ke veze postepeno poputale i Heleni su potpuno zavladali Peloponezom. Istori ar Tal iz prvog veka
nae ere, koga navodi Tatijan u ''Poslanici Grcima'', kae da je Zeus u savezu sa Storukima pobedio Titane
iz Tesalije 322. godine pre opsade Troje, to zna i 1505. pre nove ere, a to ba nije najverodostojniji
termin za irenje helenske mo i u Tesaliji. Darivanje vlasti Zeusu podse a na sli an doga aj u vavilonskom
i kretskom epu, kad su Marduka ovlastili njegova starija bra a Lahmu i Lahamu da se bori protiv Tijamata.
6. Bratstvo Hada, Posejdona i Zeusa podse a na muko trojstvo u Vedama Mitre, Varuna i Indre (vidi 3,
1 i 132, 5), koje se javlja u hetitskom sporazumu iz vremena 1380. pre nae ere. U ovom mitu oni, izgleda,
predstavljaju postepenost nadiranja Helena, koji su, kao to je poznato, nadirali u tri talasa, nazvana jonski,
ajolski i ahajski. Prehelenski oboavaoci Boginje Majke pretopili su Jonce, koji su postali deca Ije; ukrotili
su Ajoljane; ali pokleknuli su pred Ahajcima. Rane helenske poglavice, koje su postali sveti kraljevi
hrastovog i jasenovog kulta, dobijali su zvanja Zeus i Posejdon, i bili primorani da umru na kraju
vladaivine (vidi 45, 2). Oba ova drveta privla e munju i, prema tome, imaju svoj zna aj u obredinria za kiu
i vatru u celoj Evropi.
7. Pobeda Ahajaca dokraj ila je uobi ajeno rtvovanje kraljeva. Oni su Zeusa i Posejdona proglasili
besmrtnima; obojicu su slikali naoruane munjom sekira sa dvostrukom otricom od kremena nekada je
pripadala isklju ivo Rei, a u minojskoj i mikenskoj religiji mukarcima je ak uskra ivana upotreba sekire
(vidi 131, 6).
Kasnije je Posejdonova munja preobraena u trozubac, koji je postao simbol morske plovidbe, a
Zeus je zadrao svoj simbol vrhovne vlasti. Posejdonovo ime, koje se ponekad izgovaralo Potidan, moda je
pozajmljeno od njegove boanske majke, po kojoj je nazvan grad Potidaja: "vodena boginja Ida'' Ida je
naziv za svaku umovitu planinu. To to su Storuki uvali Titane na dalekom zapadu moe da zna i da
Pelazgi nisu napustili kult Titana i da su produili da veruju u raj na dalekom zapadu, kao i da Atlant na
svojim ple ima dri svod. Me u ostatke Pelazga spadaju i Kentauri iz Magnezije centaur je moda re
srodna latinskoj re i centuria, ''ratni ka grupa od stotinu ljudi''.
8. Reino ime je verovatno jedna varijanta od Era, Zemlja; glavna joj je ptica golub, a glavna ivotinja
planinski lav. Demetrino ime zna i je mena mati; Hestija (vidi 20, c) je boginja doma eg ognjita.
Kamen u Delfima koji se upotrebljavao pri sve anostima prizivanja kie, izgleda da je bio veliki meteorit.
9. Dikta i Gora Likaj bile su drevna sredita oboavanja Zeusa. rtve paljenice su verovatno prinoene na
planini Likaj, u vreme kad nijedno ivo bi e ne baca senku to zna i u podne na dan letnje dugodnevice;
ali Pausanija dodaje da u Etiopiji, ljudi nemaju senke dok je sunce u znaku Raka, a da na Gori Likaj nikad
nemaju senke. On se moda vara; niko ko je zakora io u sveti zabran na Gori Likaj nije ostao iv (Arat:
Fajnomena 91), a zna se da.mrtvi nemaju senku (Plutarh: Gr ka pitanja 39). Obi no se smatralo da se pe ina
Psihra nalazi na planini Dikta, ali poto jo nije otkrivena ili nije bila na tom podru ju, ili nije uopte
postojala. Omfalion (mali pupak) verovatno je mesto nekog proro ita (vidi 20, 2).
10. Panov iznenadni vrisak kojim je zaplaio Titane postao je uzre ica i od nje je u engleskom jeziku nastala
re panika (vidi 26, c).
21

8 RODENJE ATENE
Prema Pelazgima boginja Atena ro ena je u Libiji, pored jezera Tritona, gde su je nale i othranile
tri libijske nimfe, odevene u jare u kou.1 Jo kao devoj ica, slu ajno je ubila svoju vrnjakinju Paladu dok
su se igrale borbe kopljem i titom i tako je, u znak alosti, priklju ila Paladino ime svom imenu. Doavi u
Gr ku preko Krete, najpre je ivela u gradu Ateni, pored bojotijske reke Triton.2
1. Apolonija sa Roda: IV, 1310:
2. Apolodor: III, 12,
3; Pausanija: IX, 13, S.
*
1. Platon je poistovetio Atenu, zatitnicu Atene, sa libijskom boginjom Neit iz vremena u kome se jo nije
znalo za poreklo po ocu (vidi 1, 1). Neit je imala hram kod Saisa, gde je Solon. bio veoma lepo primljen
samo zato to je bio Atenjanin (Platon: Timaj 5). Svetenice boginje Neit, device, jedanput godinje borile
su se orujem (Herodot: IV, 180) za poloaj visoke svetenice. Po Apolodorovoj oceni (III, 12, 3) prva bitka
Atene i Palade je kasnija patrijarhalna verzija: on kae da je Atena, koju je rodio Zeus a vaspitavao re ni
bog Triton, slu ajno ubila svoju polusestru Paladu, k erku re nog boga Tritona, jer je Zeus u trenutku kad
se Palada spremala da udari Atenu, pred nju stavio svoj tit i tako joj skrenuo panju. tit je, u stvari, torba
od jare e koe u kojoj se nalazila zmija zati ena gorgonskom maskom, a pripadala je Ateni mnogo ranije
nego to je Zeus sebi po eo da pripisuje da je Atenin otac (vidi 9, d). Kecelje od jare e koe bile su
uobi ajena ode a libijskih devojaka, a Palada zna i samo "devoj e" ili mladost. Herodot pie (IV, 189):
"Ateninu ode u i tit Grci su pozajmili od libijskih ena, koje su se sve tako odevale, s tom razlikom to su
njihove kone haljine bile oivi ene konim resama a ne zmijama''. Etiopske devojke nose ovakvu ode u
ukraavaju i je ponekad ljokicama koje predstavljaju simbole. Herodot dodaje da su i glasni pobedni ki
poklici ololu, ololu, izgovarani u ast Atene (Ilijada, vidi VI, 297301), libijskog porekla. Tritone zna i
tre a kraljica, u stvari najstariji lan trijade mati devojke koja se borila sa Paladom, i kasnije odrasla u
nimfu to je u stvari isti odnos kao kod Demetre, ija se k i devojkom zvala Kora, a kao nimfa Persefona
(vidi 24, 3).
2. Prona ena grn arija pokazuje da se libijska migracija na Kretu obavila ve oko 4000. g. pre nove ere:
izgleda da je veliki broj libijskih izbeglica sa zapadne delte, koji su oboavali ensko boanstvo, stigao na
Kretu u doba kad je Donji i Gornji Egipat silom ujedinjen pod vlas u prve dinastije, oko 3000. g. pre nove
ere. Prvo minojsko doba po inje ubrzo posle toga i kretska kultura zahvata oblasti do Trakije i rane helenske
Gr ke.
3. Od ostalih mitolokih li nosti, ime Palant imao je i jedan Titan; oenjen je rekom Stig i s njom rodio Zela
("odanost''), Kratosa ("snaga"), Bija (sila), i Niku (pobeda) (Hesiod: Teogonija 376 i 383; Pausanija:
VII, 26, 5; Apolodor: 2, 24); Palant je, moda, jedna alegorija pelopskog delfina posve enog mese evoj
boginji (vidi 108, 5). Homer naziva jednog drugog Palanta ''ocem meseca'' (Homerska himna Hermesu 100).
Tre i je izrodio pedeset Palantida, Tesejevih neprijateljica (vidi 97, g i 99, a), koje su, izgleda, u po etku
bile borbene svetenice Atene. etvrti je opisan kao Atenin otac (vidi 9, a).
9 ZEUS I METIDA
Neki Heleni kau da je Atena imala oca po imenu Palanta, krilatog dina sa jare im likom, koji je kasnije
pokuao da je siluje i ije je ime ona dodala svome, poto mu je odrala kou i na inila od nje sebi tit, a
njegova krila stavila na svoja ramena1; po drugima je tit od koe Meduse Gorgone, koju je Atena odrala
poto ju je Persej obezglavio.2
22

b) Drugi kau da je njen otac bio Itonac, Iton, kralj Ftiotide, iju je k erku Ijodamu ona slu ajno ubila
time to joj je
dopustila da se no u kriom prokrade u sveti zabran, gde se, ugledavi Gorgoninu glavu3, skamenila od
straha.
c) Me utim, ima ih koji tvrde da je Atena Posejdonova k i, ali da ga se odrekla i molila Zeusa da je
usvoji, to je on rado u iinio.4
d) Atenine svetenice pri aju ovu pri u o njenom ro enju. Zeus je udeo za titankom Metidom, a ona je
na sebe uzimala razne oblike da bi mu izbegla, dok je najzad nije uhvatio te je tako zatrudnela. Jedno
proro anstvo Majke Zemlje najavilo je da e to biti ensko dete a da e slede eg puta Metida roditi sina
kome je sudbina predodredila da smakne Zeusa, ba kao to je Zeus smakao Krona, a Kron u svoje vreme
Urana. Zbog toga je Zeus medenim re ima prvo namamio Metidu u postelju, a onda je iznenada progutao i
to bee Metidin kraj. Zeus je, me utim, kasnije tvrdio da mu Metida iz trbuha daje savete. Posle izvesnog
vremena, dok je etao pored obale jezera Triton, Zeus dobi napad glavobolje, izgledalo je da e mu prsnuti
lobanja. Urlao je od bola, tako da je ceo nebeski svod odjekivao. Hermes je dotr ao i odmah otkrio uzrok
Zeusove nevolje. Zeus nagovori Hefesta, neko tvrdi Prometeja, da donese eki , i da mu na ini rez na
lobanji, odakle isko i Atena uz snaan pokli i u punoj ratnoj opremi.5
1. Ceces: O Likofronu 355;
2. Euripid: Ion 995;
3. Pausanija: IX, 34, 1;
4. Herodot: IV, 180;
5. Hesiod: Teogonija 886900; Pin ar: Olimpijske ode VII, 34; Apolodor:
1. 3. 6.
*
1. D. E. Harison pravilno objanjava pri u o Ateninom ro enju iz Zeusove glave kao o ajni ki pokuaj
teologa da se nekako ree njenog matrijarhalnog porekla. To je, tako e, i dogmatsko nastojanje da se
mudrost prikae kao odlika mukaraca; jer dotle su samo boginje bile mudre. Hesiod je, u stvari, uspeo da u
svojoj pri i pomiri tri suprotna gledita:
1. Atena, boginja grada Atene, bila je partenogena k i besmrtne Metide, Titanke etvrtog dana i planete
Merkura, koji je prethodio svim mudrostlnia i znanju;
2. Zeus je progutao Metidu, ali zbog toga nije izgubio mudrost (tj. Ahajci su potiskivali kult Titana i svu
mudrost pripisivali svom bogu Zeusu);
3. Atena je bila Zeusova k i (tj. Ahajci su se postarali da Atenjani priznaju Zeusovu patrijarhalnu
prevlast).
On je uskladio mit, potkrepljuju i ga odgovaraju im primerima:
Zeus proganja Nemesidu (vidi 32, b); Kron prodire ro ene sinove i k eri (vidi 7, a); Dionis se
ponovo ra a iz Zeusovih bedara (vidi 14, c); a opisao je i prizor kako dva oveka sekirama otvaraju glavu
Majke Zemlje da bi oslobodili Koru (vidi 24, 3) sli an prizor se moe videti, na primer, i na bokalima za
ulje u Bibliotheque Nationale u Parizu. Od toga vremena Atena je Zeusov posluni tuma i dragovoljno se
odri e svoga pravog porekla. Njoj slue svetenici, a ne svetenice.
2. Palada, u zna enju "devica, ime je koje ne odgovara krilatom dinu to nasr e na Ateninu nevinost. Ta
pri a o nasilju verovatno je izvedena prema slici koja prikazuje ritualnu svadbu Atene Lafrije sa kozjim
kraljem (vidi 89, 4) posle oruanog sukoba sa suparnicom (vldi 8, 1). Ovaj libijski obi aj jare e svadbe irio
se po severnoj Evropi kao deo vesele majske sve anosti.
3. Atenino odbijanje da joj je Posejdon otac odnosilo se na jednu davnanju promenu vlasti u gradu Ateni
(vidi 16, 3).
23

4. Mit o Itonu ( ovek-vrba) jeste predanje poniklo na osnovu tvr enja Itonaca da su oboavali Atenu kao
svoju zatitnicu pre Atenjana. Itonovo ime pokazuje da je u Ftiotidi Ateni bila posve ena vrba, dakle isto
drvo kao i Ateninoj dvojnici boginji Anati u Jerusalimu. Anatu su svrgli tek Jehovini svetenici a pla nu
vrbu na gozbi Tabernakula proglasili Jehovinim drvetom.
5. oveka koji bi, bez dozvole vlasnika, pokuao da dotakne plat tuniku ednosti od jare e koe libijskih
devojaka ekala je sigurna smrt. Zbog toga je iznad plata i stajala zatitna maska Gorgone, dok je u
konoj kesi ili torbi bila skrivena zmija. Me utim, poto je Atenin plat opisivan kao tit, ja sam u Beloj
Boginji (strana 279) izneo miljenje da je to, u stvari, poklopac torbe za osve eni disk; u sli noj torbi bila je
smetena i Palamedova tajna azbuka, koju je, toboe, sam izmislio (vidi 52, a i 162, 5). Profesor Rihter
smatra da su Ateninom titu prethodili diskovi sa kiparskih figurina, sli ni po obli ju uvenom disku sa
Fajsta, na koji je u spirali utisnuta sveta legenda. titovi heroja koje su Homer i Hesiod tako briljivo
opisivali izgleda da su bili izgravirani slikama, spiralno pore anim.
6. Ijodama, to je verovatno zna ilo ensko tele Ije, bi e da je starinski kameni lik Boginje Mesec (vidi
56, 1), a pri a o okamenjavanju Ijodame upozorava radoznale devojke ta e ih sna i ako prekre tajnu
misterije (vidi 25, d).
7. Pogreno je misliti da je Atena jedino i prvenstveno boginja grada Atene. Njoj je bilo posve eno nekoliko
anti kih akropola, ak i u Argu (Pausanija: II, 24, 3). U Sparti (ibid: 3, 17, 1), Troji (Ilijada VI, 88), Smirni
(Strabon: IV, 1, 4), Epidauru (Pausanija: II, 32, 5), u Trojzenu (Pausanija: III, 23, 10) i Feneji (Pausanija: X,
38, 5). Svi ti gradovi osnovani su u prehelensko doba.
10 SU AJE
Postojale su tri zdruene Su aje, obu ene u belo, koje je Ereb za eo sa No i; zvale su se Klota,
Lahesa i Atropa. Od njih je Atropa rastom najmanja, ali najstranija.1
b) Zeus, koji odmerava ljudske ivote i obavetava Su aje o svojoj odluci, moe ponekad i da promeni
svoje miljenje i ponekoga da spase smrti, ali samo dotle dok nit ivota, koju prede Klotina preslica a
odmerava Lahesin arin, ne do e na domak Atropinih makaza. Ljudi, dodue, tvrde da i sami donekle mogu
upravljati svojom sudbinom, izbegavaju i nepotrebne opasnosti. Mla i bogovi i ismejavaju Su aje, a postoji
i pri a da je Apolon jednom zlonamerno napio Su aje da bi spasao smrti svog prijatelja Admeta.2
c) Drugi, naprotiv, smatraju da je i sam Zeus pod vla u Su aja, kao to su Pitijine svetenice priznale u
jednom proro anstvu. Ta njihova vlast, tuma i se time to Su aje nisu Zeusova deca, nego su partenogeno
za ete k erke velike boginje Potrebe, kojoj se ak ni bogovi ne protive i koju zovu Jakom su ajom.3
d) U Delfima se potuju samo dve Su aje ro enja i smrti, a u Ateni se za najstariju smatrala Afrodita
Uranija.4
1. Homer: Ilijada XXIV, 49; Orfi ka himna XXXIII; Hesiod: Teogonija 217 i 904, Heraklov tit 259;
2. Homer: Ilijada VIII, 61 i XXII, 209; XVI, 434 1 4413; Vergilije: Ajneida X, 814; Homer: Odiseja I,
94, Ilijada IX, 411;
3. Ajshil: Prometej 511 i 515; Herodot: I, 91; Platon: Drava X, 1416;
Simonid: VIII, 20;
4. Pausanija: X, 24, 4, i I, 19, 2.
*
1. Ovaj mit se, izgleda, zasniva na obi aju da se u pelene i povoje novoro enog deteta utkiva porodi na ili
klanska oznaka, i tako odre uje njegovo mesto u drutvu (vidi 60, 2); ali Mojre, ili Trostruke Su aje, bile
su, u stvari, Trojna Boginja posve ena njoj kao Izidi. Klota je prelja, Lahesa je ona to meri; Atropa je
24

ona koja se ne moe izbe i ili zaobi i. Mojra zna i deo ili "faza", a mesec ima tri faze i tri li nosti;
mlad mesec, boanska devica prole a, prvi godinji period; pun mesec, Nimfa boica leta, drugi period; i
faza kad mesec opada, Krona boica jeseni, poslednji period (vidi 60, 2).
2. Zeus je sebe nazvao vo om Su aja kad je utvr ivao svoju vrhovnu vlast i pravo na odmeravanje
ljudskog ivota; verovatno da je zbog toga iz Delfa i i ezla su aja Lahesa, ona koja meri. Ali tvr enje da
je Zeus Su ajama otac nisu ozbiljno shvatali ni Eshil, ni Herodot, ni Platon.
3. Atenjani su zvali Afroditu Uraniju najstarijom od Su aja, jer je ona bila Nimfa-boica kojoj je sveti kralj
u stara vremena bio prinoen na rtvu o letnjoj dugodnevici; "Uranija zna i kraljica planina (vidi 19, 3).
11 RO ENJE AFRODITE
Afrodita, boginja ljubavne enje, pomolila se naga iz morske pene pa je na koljki stigla do obale
ostrva Kitere, gde je izala na obalu, ali, poto joj se ostrvo u inilo malo, produila je do Peloponeza, mada
se, kako izgleda, ipak nastanila u Pafu na Kipru, gde je glavno sredite njenog kulta. Trava i cve e nicali su
kud god je hodila. U Pafu su Temidine k eri, godinja vremena, pourile da je obuku i ukrase.
b) Neki smatraju da je ona nastala iz pene koja se skupljala oko Uranovih genitalija kad ih je Kron bacio u
more; drugi da ju je rodio Zeus oplodivi Dionu, k erku Okeana i morske nimfe Tetide, a postoji i
predanje po kome je postala od vazduha i zemlje. Ipak, svi se slau da Afrodita lebdi nad zemljom i da je
uvek prate golubovi i vrapci.1.
1. Hesiod: Teogonija 188200 1 353; Fest Gramatik: III, 2; Homerska himna Afroditi II, 5; Apolodor: I, 1,
3.
*
1. Afrodita (''ro ena iz pene") je ona boginja koja se podigla iz Haosa i igrala po moru, koju su oboavali u
Siriji i Palestini kao Istar lli Astarot (vidi I, 1). Naj uvenije sredite njenog kulta bio je Paf, gde se jo uvek
moe videti beli lik boginje u ruevinama veli anstvenog rimskog hrama; njene svetenice su se svakog
prole a kupale u moru i na taj na in se obnavljale.
2. Zovu je k erkom Dione, jer je Diona bila boginja hrastovog drveta, u ijim kronjama zaljubljeni
golubovi svijaju gnezda (vidi 5l, a). Kad se Zeus do epao Dioninog proro ita u Dodoni, on je sebe
proglasio Afroditinim ocem, a prema tome i Dionu njenom majkom. Tetida Tethys ili ''Thetis''
imena su za boginju stvarateljku sveta (imena stvorena, kao i Themis i ''Theseus'' iz oblika tithenai, to
zna i raspolagati ili zapovedati) i za Morsku boginju, poto je sav ivot nastao iz mora (vidii 2, a).
Golubovi i vrapci su poznati sa svoje pohote; a hrana iz mora irom Sredozemlja jo se smatra kao
afrodizijak.
3. Kitera je bilo vano sredite kretske trgovine sa Peloponezom i svakako je odatle njen kult i prodro u
Gr ku. Kretska boginja je tesno vezana sa morem. U njenom svetilitu u Knosu pod je bio poplo an
koljkama; ona je predstavljena na dragulju iz pe ine sa planine Ide kako duva u levkastu koljku dok joj
pored oltara raste morska sasa. Morski jeevi i sipe biili su svete morske ivotinje njoj posve ene (vidi 81,
1). Levkasta koljka je na ena u jednom njenom ranom svetilitu u Fajstu, a mnogo sli nih koljki, od kojih
su neke ra ene u terakoti, na eno je u kasnijim minojskim grobnicama.
12 HERA I NJENA DECA
25

Hera, k erka Krona i Ree, ro ena na ostrvu Samu, ili, kako neki kau, u Argu, odrasla je u Arkadiji,
a vaspitavao ju je Temen, Pelazgov sin. Dadilje su joj bile godinja doba.1 Poto je prognao njenog oca
Krona, Zeus, Herin brat-blizanac, pronaao ju je u Knosu na Kreti, a po drugima, na planini Tornak (sad
nazvana planinom Kukavicom), u Argolidi. U po etku Zeus se Heri udvarao bez uspeha. Tada se on prerui
u pokislu kukavicu, a Hera se saali i neno ga uze u ruke da bi ga zgrejala na svojim grudima. Tada je
Zeus, iznenada uzevi ponovo svoj pravi lik, siluje, pa je od stida pristala da se uda za njega.2
b) Na svadbu su im svi bogovi doneli svadbene darove; Majka Zemlja sve ano predade Heri drvo sa
zlatnim jabukama, koje su kasnije uvale Hesperide u Herinom vo njaku na planini Atlant. Ona i Zeus
proveli su svoju prvu bra nu no na ostrvu Sam, i ta bra na no trajala je tri stotine godina. Hera se redovno
kupala na izvoru Kanata, nedaleko od Arga, i tako obnavljala svoju nevinost.3
c) U Here i Zeusa na oe se boanska deca Arej, Hefajst i Heb. Ali postoji i pri a da su blizanci Arej i
Erida za eti kad je Hera dodirnula nekakav cvet, i da je Heb za et kad je dodirnula glavicu zelene salate4, a
da je i Hefajst partenogeno ro en udo u koje Zeus ne hte da poveruje dok mu se ona nije zaklela u reku
Stig da govori istinu, sede i sputana na stolici ruku savijenih unazad. Drugi kau da je Hefajst bio Herin sin,
za et sa Talom, Dajdalovim ne akom.5
1. Pausanija: VII, 4, 4 i VIII, 22, 2; Strabon: IX, 2, 36; Olen, navodi ga Pausanija: II, 13, 3;
2. Diodor sa Sicilije: V, 72; Pausanija: II, 36, 2 i 17, 4;
3. Sholijast uz Homerovu Ilijadu: I, 609: Pausanija: II, 38, 2;
4. Homer: Ilijada IV, 441; Ovidije: Fasti V, 255; Prvi vatikanski mitograf: 204;
5. Servije uz Vergilijeve Ekloge IV 62; Kinajton, navodi ga Pausanija:
*
1. Herino ime, za koje se obi no smatra da je gr ka re za "gospo a, moda ima prvobitno zna enje
"Herwa-' ("zatitnica"). Ona je prehelenska Velika Boginja. Ostrvo Sam i grad Arg, glavna su sredita
njenog kulta u Gr koj; ali Arka ani tvrde da je njihov kult najstariji i smatraju da je nastao kad i njihov
predak Pelazg (drevni), prvi na zemlji ro eni ovek. Herino prinudno ven anje za Zeusa ozna ava da je
Herin kult izgubio mo i u kretskoj i mikenskoj Gr koj. Zeusovo preruavanje u kukavicu verovatno u
prenosnom smislu treba shvatiti tako da je jedan broj Helena, koji su doli na Kretu kao begunci i zaposlili
se u kraljevskoj strai, skovao u dvoru zaveru i tako se o epao kraljevstva. Knos su, prema predanju, dva
puta razorili Heleni: oko 1700. pre nae ere, i oko 1400. pre nae ere, a Mikena je pala pod vlast Ahajaca sto
godina kasnije. Bog Indra se na sli an na in, preruen u kukavicu, udvarao nimfi; Zeus je uzeo Herin
skiptar, koji na vrhu ima kukavicu. U Mikeni su na ene zlatne figurine koje predstavljaju nagu argivsku
boginju kako dri kukavicu; kukavice spremne da polete sa zlatnog lista na ene su i u hramu u Mikeni, a na
uvenom kretskom sarkofagu kukavica stoji na vrhu dvogube sekire.
2. Boginja Heba je, dok je bila dete, prinosila bogovima na Olimpu pehare za vreme gozbe. Ona se udala za
Herakla (vidi 145, i 5) kad joj je Ganimed preoteo dunost (vidi 29, c). Hefajst izgleda da je bio naziv za
svetog kralja kao poluboanstvo sunca; "Arej'' je zvanje ili za njegovog vojskovo u ili za izabranog
naslednika. Arejev amblem je divlji vepar. Arej i Hefajst su proglaeni bogovima kad je ustanovljen
olimpijski kult i popunili su mesta boga rata i boga kova a. Nekakav cvet izgleda da je bio majski behar:
Ovidije ga zove boginjom Florom, iji je kult vezan za majski behar, misle i pritom na Heru. Beli trn ima
udotvornu mo , a to mu svojstvo pripisuju i u evropskom mitu; u keltskoj literaturi Hebina sestra je crni trn
simbol borbe Arejeva bliznakinja Erida.
3. Tal, kova , bio je kretski junak koga je rodila Dajdalova sestra Perdik (jarebica), koju mitograf
identifikuje sa Herom. Jarebice, posve ene Velikoj Boginji, igraju veliku ulogu u orgijama prole ne
ravnodnevice na isto nom Sredozemlju i tada se izvodi igra skakutanja, ime se podraava, ljubavna igra
mujaka ove ptice. Aristotel i Plinije kau da je kokokama dovoljan zov petlova da bi za ele. Hromi
26

Hefajst i Tal izgleda da su jedna ista partenogena li nost; obojica su doiveli istu sudbinu da ih razjareni
suparnici bace sa velike visine (vidi 23, b i 92, b) po prvobitnom predanju u ast i slavu njihove
boanske matere.
4. U Argu je uvena Herina statuta bila postavljena na presto od zlata i slonove kosti; pri a o njenom
zato enitvu moda je potekla i od gr kog obi aja da kipove bogova zakivaju za prestole "da bi spre ili
bekstvo''. Izgubiti staru statuu boga ili boginje-zatitnika zna ilo je da bi grad mogao biti lien boanske
zatite. Zbog toga su Rimljani inili ono to se u tivo nazivalo zavo enjem bogova u Rim a to se, u
vreme imperije, pretvorilo u sklonite za ukradene kipove, nazvane ''vranino gnezdo''. "Godinja doba su
Heri bile dadilje bio je na in da se kae kako je Hera boginja kalendarske godine. Odatle su potekli i
prole na kukavica na njenom skiptru, i zreli ipak, plod kasne jeseni, simbol umiranja godine, koji dri u
levoj ruci.
5. Heroj, kako re nazna uje, bio je sveti kralj koji se prinosi na rtvu Heri. Njegovo je telo po ivalo u
sigurnosti pod zemljom, a dua otila da uiva u raju iza Severnog Vetra. Njegova zlatna jabuka, u gr kim i
keltskim mitovima, predstavlja propusnicu za taj raj (vidi 53, 7, 133, 4 i 159, 3).
6. Godinje kupanje kojim je Hera obnavljala svoje devi anstvo bio je Afroditin obi aj u Pafu; to je, po
svem izgledu, ozna avalo obred o i enja koji je vrila svestenica Boginje Mesec poto bi ubila svog
ljubavnika, svetoga kralja (vidi 22, 1, i 50, 1). Poto je bila boginja godinje plodnosti, prole a, leta, jeseni
(to je tako e simbolizovalo i mladi, puni i krnji mesec), Hera je potovana u Stimfalu i kao Dete, Nevesta i
Udovica (Pausanija: VIII, 22, 2 vidi 128, d).
7. Svadbena no na Samu trajala je tri stotine godina; to moda dolazi otuda to se sveta godina na Samu,
kao i etrurska, sastojala iz deset meseci po trideset dana, januar i februar su bili izostavljeni (Makrobije: I,
13). Svaki je dan produen u godinu. Ali moe biti da time mitograf eli da skrene panju na to da je
Helenima bilo potrebno tri stotine godina da kod Herinih podanika uspostave monogamiju.
13 ZEUS I HERA
Jedino je Zeus, otac nebeski, mogao da vlada gromom; i samo je, prete i sudbonosnim bleskom munje, i
mogao da vlada svojom sva ala kom i buntovnom porodicom na Olimpu. On je tako e ustanovio nebeska
tela, stvorio zakone, nametnuo poslunost zakletvama i izricao proro anstva. Kad mu je majka Rea,
predvidevi kakve e sve nezgode izazvati njegova pohlepna priroda, zabranila da se eni, on joj je ljutito
zapretio da e je silovati. Ona se na to smesta pretvori u otrovnu zmiju, ali Zeusa ni to ne obeshrabri nego se
i on pretvori u mujaka i, savivi se oko nje u nerazreiv vor, ostvari svoju pretnju.1 Posle toga Zeus se
upusti u mnoge ljubavne doivljaje. Postao je otac godinjih vremena i triju Su aja koje je izrodio sa
Temidom, Harite koju je rodila Eurinoma. Tri Muse dobio je sa Mnemosinom, s kojom je leao devet no i;
a neki kau da je sa nimfom Stig rodio i Persefonu, kraljicu Podzemlja, kojom se njegov brat Had silom
oenio.2 Tako je Zeus zaveo svoju vlast i na zemlji i pod zemljom; a ena mu Hera bee jednaka po vlasti
samo u jednom: ona je tako e mogla po svojoj volji darivati proro ku mo svakom oveku ili ivotinji.3
b) Zeus i Hera su se stalno gloili. Uvre ena njegovim neverstvima ona ga je esto poniavala na stari
spletkarski na in. Iako joj je poveravao svoje tajne, a ponekad i prihvatao njene savete, on joj nikada nije
potpuno verovao, a ona je dobro znala da je u stanju da se i na nju baci munjom ako bi ga uvredila preko
izvesne granice. Zato je Hera i pribegavala podlim spletkama, kao to je, na primer, spletka oko Heraklovog
ro enja; ponekad je od Afrodite pozajmljivala njen arobni opasa da bi podstakla Zeusovu strast i oslabila
mu volju.4
27

c) Dogodilo se jednom da su Zeusov ponos i njegova drskost postali tako nepodnoljivi da su ga Hera,
Posejdon, Apolon i svi Olimpljani osim Hestije, iznenada okruili dok je spavao i sapeli remenjem od
neutavljene koe, svezanim u stotinu vorova, tako da ni prstom nije mogao ma i. Zeus im je pretio
trenutnom smr u, ali su Olimpljani sklonili munju van njegovog domaaja i rugali mu se i ismejavali ga.
Dok su zaverenici slavili pobedu i ljubomorno raspravljali o tome ko e mu biti naslednik, Tetida, Nereida,
boje i se gra anskog rata na Olimpu, nada se u potragu za storukim Brijarejem. Na e ga, te on brzo razveza
sve vorove upotrebljavaju i svih sto svojih ruku istovremeno. Tako oni oslobodie svoga gospodara. Poto
je Hera prva po ela da kuje zaveru, Zeus je obesi o Nebo za zlatne narukvice oko oba zglavka i pri vrsti po
jedan nakovanj o oba lanka. Ostala boanstva behu tronuta njenom sudbinom preko svake mere, ali ne
smedoe da joj priteknu u pomo , bez obzira na njene alosne krike. Najzad, Zeus pristade da oslobodi Heru
pod uslovom da se svi zakunu da nikada vie ne e dizati bunu. To uz gun anje u inie svi bogovi, i to svaki
ponaosob. Zeus je posebno kaznio i Posejdona i Apolona, poslavi ih za sluge kralju Laomedonu, kome su
oni sagradili Troju; ostalima je oprostio, smatraju i da su prinudno u estvovali u zaveri.5
1. Orfi ki fragmenat 58; Hesiod: Teogonija 56;
2. Apolodor: I, 3, l2;
3. Homer: Ilijada XIX, 407;
4. Ibid: I, 547; XVI, 458; VIII, 4078; XV, 17; VIII, 397104; XIV, 197223;
5. Sholijast uz Homerovu Ilijadu XXI, 444; Ceces: O Likofronu 34, Homer:
Ilijada: I, 399 i XV, 1822.
*
1. Bra ni odnos Zeusa i Here odraava varvarske odnose u vreme dolaska Doraca, kad su ene bile liene
svih magi nih svojstava, osim prorotva, i smatrane kao pokretna imovina. Mogu e je da je predanje o tome
kako je Zeus, kad su se bogovi; pobunili, uspeo da sa uva vlast jedino zahvaljuju i Tetidi i Brijareju u
stvari metafori na pri a o pobuni vazalnih prin eva na dvoru helenskog Visokog Kralja, koja zamalo to ga
nije stala prestola; pomo je tada stigla od grupe nehelenske dvorske garde, regrutovane iz Makedonije,
Brijarejeve domovine, i odreda Magnezijanaca, koji su bili privreni Tetidi. Tu je zaveru lako mogla da
skuje Herina velika svetenica, i nju je, sude i po mitu, Visoki Kralj posle toga ponizio.
2. Zeusovo silovanje Ree, boginje Zemlje, svedo i da su Heleni, koji su oboavali Zeusa, preuzeli sve
poljoprivredne i pogrebne obrede. Smisao Herine zabrane da se Zeus oeni u stvari lei u injenici da
dotada monogamija nije bila poznata; ene su po svojoj udi birale ljubavnike. To da je Zeus sa Temidom
izrodio Godinja Vremena zna i da su Heleni preina ili i kalendar; Temida ("poredak) bila je Velika
Boginja koja je ustanovila godinu od 13 meseci, podeljenu na dva godinja doba, letnjom i zimskom
dugodnevicom. U Ateni ova godinja doba bila su personificirana u Tali ("pupljenje) i Karpi (prvobitno
Carpho), venjenje, a njihov hram imao je oltar posve en oboavanju Dionisa (vidi 27, 5). Tala i Karpa
se pojavljuju na pe inskim uklesima u Pteriji, gde su predstavljeni kao dvostruki vid lavlje boginje Hepte,
ro ene na krilima dvoglavog sun anog orla.
3. Boginja Harita (milost) uzimala je svoj miroljubivi vid u vreme kad je velika svetenica birala svetog
kralja, svog ljubavnika. Homer pominje dve Harite Pasiteju i Kalu, to je, izgleda, bilo prisilno odvajanje
tri re i.: ''pasi thea cales'', ''Boginja lepa svim mukarcima''. Dve Harite, Auksa (uve avanje) i Hegemona
(vetina), koje su oboavali Atenjani, poklapale su se sa dva godinja doba. Kasnije su Harite potovane
kao trojstvo, da bi odgovarale trima Su ajama to zna i Trojnoj Boginji u sutinskom smislu (vi.di 106,
3). Tvrdnja da su Harite Zeusova deca ro ena sa Eurinomom, stvarateljkom, govori o tome da su Heleni
uspostavili vlast tako vrsto da su mogli da se ene svakom enom kojom su hteli.
4. Muse ("planinske boginje''), prvobitno trojstvo (Pausanija: IX, 29, 2), su Trojna Boginja u orgasti kom
vidu. Zeusova tvrdnja da im je on otac kasnijeg je porekla; Hesiod ih naziva k erima Majke Zemlje i
Vazduha.
28

14 RO ENJE HERMESA, APOLONA, ARTEMIDE I DIONISA

Ljubavnik Zeus obljubio je mnoge nimfe, k eri Titana i bogova, a poto je stvoren ovek i mnoge smrtne
ene; najmanje etiri zna ajna olimpijska boanstva izrodio je van braka. Najpre je sa Majom, k erkom
Atlanta, dobio Hermesa, koji se rodio u pe ini na planini Kileni u Arkadiji. Zatim je Apolona i Artemidu
za eo sa Letom, k erkom Titana Koeja i Titanke Fojbe, na taj na in. to je i sebe i nju u asu sjedinjavanja
pretvorio u jarebice;1 ljubomorna Hera poslala je zbog toga zmiju Pitona da progoni Letu po celom svetu,
zapretivi da joj ne e dozvoliti da se igde pod suncem nebeskim porodi. Noena krilima Junog vetra, Leta
do e najzad do Ortigije, u blizini ostrva Dela, i tu rodi Artemidu. Samo to je ugledala svet, Artemida
pomoe majci da pre e uski moreuz. Na ostrvu Leta je izme u jednog maslinovog i jednog palmovog
drveta, koji su rasli na severnoj strani planine Kint, posle devet dana muka, rodila Apolona. Del, do tada
pokretno ostrvo, u vrsti se u moru i postade nepomi no, i od tada niko vie nije smeo biti ro en niti umreti
na njemu; bolesne ljude i trudne ene prevozili su morem do Ortigije.2
b) Majku Zeusovog sina Dionisa razli ito su nazivali: jedni kau da je to bila Demetra, ili Ija;3 drugi je
zovu Diona; tre i Persefona, koju je Zeus oplodio pretvorivi se u zmiju, a ima ih koji Letu smatraju
Dionisovom majkom.4
c) Pri a naj e e te e ovako: Zeus je, preruen u smrtnika, potajno vodio ljubav sa Semelom (Mesec),
k erkom kralja Kadma iz Tebe, a ljubomorna Hera, preruena u staru susetku, pou ila je Semelu, koja je
ve est meseci bila trudna, da svom tajanstvenom ljubavniku postavi zahtev da je vie ne obmanjuje, ve
da se pred njom pojavi u svom pravom obliku i prirodi. Kako bi ina e znala nije li slu ajno njen ljubavnik
udovite? Semela je posluala savet i kad je Zeus odbio njenu molbu, zabranila mu pristup u svoju
postelju. Tada se on, nalju en, pojavi u obliku munje i groma i saee je. Ali Hermes spase estomese ni
plod priivi ga uz Zeusovo bedro, da doraste do devet meseci; i u odre eno vreme ga porodi. Tako
Dionisa zovu dva puta ro eni ili dete dvostrukih vrata.5
1. Hesiod; Teogonija 918; Apolodor: I, 4, 1; Aristofan: Ptice 870; Servije uz Vergllijevu Ajneidu III, 72;
2. Homerska himna Apolonu 14; Higin: Fabula 140; Ajlijan: arena istorija V, 4; Tukidid: 104; Strabon:
X, 5, 5;
3. Diodor sa Sicllije: III, 62 1 74; rv, 4;
4. Sholijast uz Pindarove Pitijske ode III. 177; Orfi ki fragmenat 59:
Plutarh: Symposiacs VII, 5;
5. Apolodor: III, 4, 3; Apolonije sa Roda: IV, 1137.
*
1. Zeusova nasilja se, kako izgleda, odnose na helenska osvajanja starih boginjinih svetih krinja, kao to je
krinja na planini Kileni; njegove enidbe, opet, proisti u iz drevnog obi aja da se svetom kralju hrastovog
kulta daje titula Zeus. Hermes, sin koga je Zeus dobio poto je silovao Maju titula Boginje Zemlje kao
starice prvobitno nije bio bog ve totemsko obeleje falisti kog stuba ili piramida. Ovakvi stubovi bili su
sredite orgasti kih igara u ast boginje.
2. Jedna komponenta Apolonove boanske prirode izgleda da je bio proro ki mi koji je konsultovan u
svetilitu Velike Boginje, to moda objanjava zato Apolon nije ro en pod suncem nebeskim, nego pod
zemljom. "Apolon Smintijski" jedna je od Apolonovih riajranijiih titula (vidi 158, 2). Mievi su dovo eni u
vezu sa bolesnima i njihovim le enjem, pa su Heleni stoga oboavali Apolona i kao boga medicine i
prorotva; tek kasnije se govorilo da je ro en pod maslinovim i palmovim drvetom na severnoj strani
planine. Nazivali su ga bratom-blizancem Artemide, Boginje Ra anja dece. a majka im je blla Leta
k erka Titanke Fojbe (rnesec) i Titana Koeja (inteligencija) poznata u Egiptu i Palestini kao Lat,
boginja rodnosti urminog i maslinovog drveta; to objanjava i zato je u Gr ku prispela s Junim vetrom. U
Italiji je ona postala Latona ("kraljica Lat''). Njen sukob sa Herom podse a na sukob ranih iseljenika iz
Palestine i starosedela kih plemena koja su oboavala drugu boginju. zemlje; kult mia, koji je ona, izgleda,
donela sa sobom, bio je ve uveliko razvijen u Palestini (Samuilo knjiga I, VI, 4 i Isaija LXVI, 17). Obi aj
29

da se u gr kim i rimskim ku ama dri zmija radi odbrane od mieva objanjava zato Piton proganja
Apolona. Ali Apolon je bio i duh svetoga kralja koji je pojeo jabuku re Apollo moda pre poti e od
korena abol, ("jabukar") nego od apollunai (razoriti), iako je ovo drugo opte prihva eno miljenje.
3. Pohotljiva jarebica bila je ptica posve ena Artemidi, u po etku orgasti koj boginji. Ostrvo Ortigija sluilo
je jatima jarebica kao mesto odmora kad su se u prole e selile na Sever. Pri a da je Del, gde je ro en
Apolon, do tada bio plove e ostrvo (vidi 43, 4), moda je pogreno shva en podatak da je njegovo ro enje
najzad zvani no utvr eno; i Homer ga zove Lycegens ("ro en u Likiji'') (Ilijada IV, 101); gra ani Efesa sa
ponosom tvrde da je Apolon. ro en u Ortigiji, u blizini Efesa (Takit: Anali III, 61). Bojo ani i Tegirijanci
tako e tvrde da je on njihov ro eni sin (StefanVizantinac sub Tegyra).
4. Dionis je, verovatno, sveti kralj koga je u sedmom mesecu posle zimske ravnodrievice boginja ritualno
ubijala munjom, a svetenice ga pojele (vidi 27, 3). Ovo objanjava njegove majke: Dionu, boginju
hrastovog drveta; Iju i Demetru, itne boginje; i Persefonu, boginju smrti. Kad ga Plutarh naziva Dionis,
sin Lete (zaborav), misli na njegov kasniji vid vinskoga boga.
5. Pri a o Semeli, Kadmovoj k eri, izgleda da je proistekla iz opteg nastojanja Helena iz Bojotije da
okon aju tradicionalni ritual podnoenja kralja na rtvu: Olimpljanin Zeus uspostavlja svoju vlast, uzima
osu enog kralja pod svoju zatitu i unitava boginju njenim sopstvenim orujem. Dionis postaje besmrtan,
poto je ponovo ro en od svog besmrtnog oca. Semela je potovana u Ateni u vreme Lenaea, svetkovine
divljih ena, kada su one na devet, delova ere ile jednogodinjeg bika, koji je predstavljao Dionisa i
prinosile ga njoj na rtvu; jedan komad su pekle a ostale komade su jele ive. Semela je obi no
objanjavana kao oblik od Selena (mesec), a broj devet je tradicionalni broj orgasti kih svetenica
meseca, koje su u estvovale u ovim gozbama u Kogulu, na pe inskom crteu, prikazano je devet takvih
ena kako igraju oko svetog kralja, a devet drugih ubilo je i prodiralo srednjovekovnog akona, svetog
Samsona iz Dala.
15 RO ENJE EROTA
Neki tvrde da je Erot, ro en iz sveopteg jajeta, bio u stvari prvi od svih bogova, nijedan od ostalih
nije mogao biti ro en pre no to je on postao; oni ga smatraju vrnjakom Majke Zemlje i Tartara, i ne
priznaju da je imao ni oca ni majku, dok je po drugima Erotova mati bila Ejlejtija boginja de jeg
ro enja.1
b) Postoji i predanje da je Erot Afroditin sin sa Hermesom ili Arejem, ili ak sa sopstvenim ocem
Zeusom; tako e se pri a da ga je za ela Irida sa Zapadnim vetrom. On je bio rasputen de ak koji nije
potovao ni starost ni drutveni poloaj, ve je na svojim zla anim krilima leteo unaokolo, ga aju i
nasumce svojim otrim strelama i udljivo raspaljivao srca strastvenom pomamom.2
1. Orfi ka himna V; Aristotel: Metafizika I, 4; Hesiod: Teogonija 120;
Meleagar: Epigrami 50; Olen, navodl ga Pausanija: IX, 27, 2;
2. Kikero: O prirodi bogova III, 23; Vergllije: Ciris 134; Alkaj, navodi ga Plutarh: Amatorijus 20.
*
1. Za Hesioda je Erot ("polna strastvenost") bio ista apstrakcija. Rani Grci su ga opisivali kao Kera, ili
krilatog Duha, kao Starost, ili Kugu, to u prenosnom smislu zna i da posledice neobuzdane polne strasti
mogu biti nezgodne po drutvene odnose. Kasniji pesnici su, pak, po eli perverzno da uivaju u Erotovim
ludostima, tako da je u Praksitelovo vreme sentimentalno slavljen kao lepota mladosti. Njegovo naj uvenije
svetilite bilo je u Tespiji, gde su ga Bojo ani potovali kao jednostavan falisti ki stub pastirskog
Hermesa ili Prijapa, pod razli itim imenom (vidi 150, a). Razna miljenja o njegovim roditeljima lako se
30

daju objasniti. Hermes je bio falisti ki bog; i Arej, kao bog rata, pove avao je udnju me u enama ratnika.
Afrodita kao mati i Zeus kao otac mogu se shvatiti kao aluzija na to da seksualna strast ne zazire ni od
rodoskvrnu a; i najzad pri a kako je Erota za ela Duga sa Zapadnim vetrom samo je lirska matarija.
Ejlejtija, ''ona to dolazi enama na poro ajnoj postelji", bio je naziv za Artemidu; re zna i da nema ja e
ljubavi od materinske.
2. Erot nikada nije smatran dovoljno odgovornim da bi kao bog zauzeo mesto u vladaju oj olimpijskoj
porodici dvanaestorice.
16 POSEJDONOVA NARAV I DELA
Poto su zbacili svoga oca Krona, Zeus, Posejdon i Had bacali su kocku da bi utvrdili ko e vladati
nebom, ko morima, a ko tamnim podzemnim svetom, s tim to bi, kako su se dogovorili, vlast na zemlji
zajedni ki delili. Zeusu tako pripade nebo, Hadu podzemni svet, a Posejdonu more. Posejdon, jednak bratu
Zeusu po veli anstvu, ali ne i po vlasti, a po prirodi goropadan i sva alica, odmah se dade na posao da
sagradi sebi podvodni stan van Ajgeje u Euboji. U prostranim talama drao je bele zaprene konje sa
bronzanim potkovicama i zlatnim grivama i zlatne ko ije od kojih je bura odmah prestajala, a morska
udovita se podizala na povrinu mora, poigravaju i oko njih.1
b) eleo je da se oeni enom koja bi se u morskim dubinama ose ala kao kod ku e, pa je po eo da se
udvara Tetidi Nereidi; ali kad Temida obnarodova proro anstvo da e svaki sin koga Tetida rodi biti ve i od
oca, on odustade i dozvoli joj da se uda za smrtnika Peleja. Jedna druga Nereida po imenu Amfitrita,
kojoj se potom pribliio gnuala se njegovih predloga i pobegla na planinu Atlant samo da bi ga izbegla;
Posejdon poalje za njom glasnike a me u njima i jednog Delfina, koji je tako spretno zastupao Posejdona
da je Amfitrita popustila i pristala da se svadba zakae. Zahvalni Posejdon smestio je Delfinov lik me u
zvezde kao sazve e Delfina.2
Amfitrita rodi Posejdonu troje dece: Tritonu, Rodu i Bentesikimu; koliko je Hera bila ljubomorna na
Zeusa toliko je i Amfitrita bila na Posejdona zbog njegovih ljubavnih veza sa boginjama, nimfama i
smrtnim enama. Naro ito joj je bilo nepodnoljivo kad se zaljubio u Forkidovu k er Skilu, te je u lokvu u
kojoj se ona kupala bacila arobne trave od kojih se Skila pretvorila u udovite sa est glava i dvanaest
nogu koje laje.3
c) Posejdon je bio pohlepan na zemaljsko carstvo i jedanput je ustvrdio kako ima pravo na Atiku time to
je lupio trozupcem u Akropolj kod Atene. Na tom mestu se stvorio kladenac morske vode koji jo postoji;
kad duva juni vetar, iz dubine se uje udaranje morskih talasa. Kasnije, za vlade Kerkopa, Atena htede da
preuzme vlast na miran na in, posadivi pored kladenca prvu maslinu. Ljutit, Posejdon je pozove na dvoboj,
i Atena bi na to pristala da se Zeus nije suprotstavio i naredio im da spor iznesu na javnu raspravu. I tako su
se uskoro zatim pojavili pred boanskim sudom, koji se sastojao od najvieg boanskog ve a. Sud pozva
Kerkopa da svedo i. Svi bogovi su podravali Posejdona, a sve boginje su bile na strani Atene. Tek kad se i
sam. Zeus izjasnio za Atenu, sud je ve inom od svega jednog glasa odlu io da Atena ima ve a prava na tu
zemlju, jer joj je podarila lepi poklon.
d) Duboko uvre en, Posejdon je poslao ogroman talas da poplavi Trijazijansku dolinu, u kojoj je leao grad
u kome se Atena nastanila i nazvala ga svojim imenom. Da bi smirili Posejdonov bes, enama u gradu Ateni
oduzee pravo glasa, a mukarcima zabranie da nose imena svojih majki, kao to je do tada bio obi aj.4
e) Posejdon se zavadio sa Atenom i oko grada Trojzena; ali tom prilikom Zeus im naredi da podele vlast u
gradu, iako takvo reenje nije bilo po volji ni jednoj ni drugoj strani. Zatim je Posejdon bezuspeno
pokuavao da trai od Zeusa Ajginu, od Dionisa ostrvo Naks, od Helija Korint, ali je dobio samo Prevlaku,
dok je Heliju dodeljen Akropolj. Razjaren i besan, namerio je da otme od Here Argolidu i bio spreman da se
i s njom potu e, odbijaju i da se pojavi pred olimpijskim glavarima, tvrde i da prema njemu gaje
predrasude. Zbog ove optube Zeus ovlasti re ne bogove da donesu odluku o Posejdonovim zahtevima.
31

Inah, Kefis i Asterion presudie u Herinu korist. Poto mu je ve bilo zabranjeno da se, kao ranije, sveti
poplavom. Posejdon postupi suprotno: presui izvore svojih sudija i od tada u njima leti nema vode. Ipak
Posejdon dopusti da argivska reka Lerna te e neprestano zbog Amimone, jedne Danaide, koja se zbog sue
bila uznemirila.5
f) Posejdon se hvalio da je stvorio konja, iako neki kau da je, dok je on jo bio novoro en e, Rea dala
jednoga konja Kronu da pojede; hvalio se i da je izmislio uzde, iako ih je Atena pronala pre njega; ali se
zato u ta nost njegove tvrdnje da je ustanovio konjske trke nikada nije sumnjalo. Sigurno je da su konji
posve eni njemu, verovatno u spomen na njegovu ljubavnu hajku za Demetrom u vreme kad je ona, suznih
o iju, tragala za svojom k erkom Persefonom. Kae se da je Demetra, brina i obeshrabrena svojim
traganjem, i sasvim liena naklonosti prema ljubavnoj strasti, preobrazila sebe u kobilu i po ela mirno da
pase sa krdom nekoga Onka, Apolonovog sina, koji je vladao Onkejom u Arkadiji. Ipak, nije mogla da
umakne Posejdonu, koji se pretvorio u pastuva i opasao je; iz ovog odvratnog spoja rodila su se nimfa
Despojna i divlji konj Arion. Demetra se tako estoko naljutila da su je u Arkadiji uvek potovali kao
Demetru furiju.8
1. Homer: Ilijada XV, 18783; VIII, 21011: XIII, 2030; Odiseja V, 331;
Apolonije sa Roda: III, 1240;
2. Apolodor: III, 13, 5; Higin: Pesni;ka astronomija II, 17;
3. Ceces: O Likofronu 45 i 50;
4. Herodot: VIII, 55; Apolodor: III, 14, I; Pausanija: I, 24. 3; Augustin:
De Civitates dei XVII, 9; Higin: Fabula 164;
5. Pausanija: II, 30, 6; Plutarh: Symposiacs IX, 1, 6; Pausanija: II, I; 6;
II, 15, 5; II, 22, 5;
6. Pindar: Pitijske ode VI, 50; Pausanija: VIII, 25, 35; Apolodor: III, 6,8.
*
1. Tetida, Amfitrita i Nereida su lokalni nazivi Trojne Boginje Mesec kao vladarke mora, pa je tako njihov
otac Posejdon bog Ajolaca predstavljan kao boginjin suprug u svim mestima u kojima su nju
potovalii. Pelej se oenio Tetidom na planini Pelion (vidi 81, 1). Nereida zna i vlana, a ime Amfitrita
odnosi se tako e na tre i element-" more, koje je ba eno na zemlju prvi element, i iznad njih se
die "-drugi element vazduh. U homerskim pesmama Amfitrita zna i more; i nije ozna ena kao
Posejdonova ena. Njeno odlaganje da se uda za Posejdona odgovara Herinom oklevanju da po e za Zeusa,
i Persefoninom za Hada; ova enidba ozna avala je nastojanje svetenika mukaraca da preuzmu kontrolu
ribolova, koja je pripadala enama. Pri a o delfinu je sentimentalna alegorija: delfin se javlja kad se more
smiri. Amfitritina deca su, u stvari, opet ona saima u trojstvu: Tritona, sre ni novi mesec; Roda, pun etveni
mesec; i Bentesikima, opasan stari mesec. Ali Triton je neto kasnije pominjan kao boanstvo mukog roda.
Grad Ajgeja se nalazio na zati enoj, bojotijskoj strani Euboje i sluio je kao luka za Orhomen, a iz nje je
krenuo i pomorski pohod na Troju.
2. Pri a o Amfitritinoj osveti Skili moe se upore ivati sa Pasifajinom osvetom jednoj drugoj Skili (vidi 91,
2). Skila ("ona to vra a) je sama Amfitrita, samo u svom neprijatnom vidu psoglave boginje smrti Hekate
(vidi 31, f) koja se dobro snalazi i na zemlji i u moru. Otisak pe ata iz Knosa pokazuje je kako zastrauje
ljude na brodu, kao to je pretila Odiseju kod Mesinskog moreuza (vidi 170, t). Beleka koju navodi Ceces
izgleda da je pogreno izvedena pri a sa crtea na jednoj staroj vazi. Na crteu Amfitrita stoji pored jezera u
kome obitava psoglavo udovite, a na drugoj strani vaze prikazan je udavljeni heroj koga su dve psoglave
boginje trijade uhvatile na ulazu u Podzemlje (vidi 31, a i 134, 1).
3. Posejdonovi pokusaji da se do epa vlasti u pojedinim gradovima su politi ki mitovi. Njegova zavada sa
Atenom govori o neuspelom pokuaju da se gradu Ateni kao bog pokrovitelj nametne Posejdon, umesto
Atene. Ipak, i Atenina pobeda je umanjena poputanjem patrijarhatu; Atenjani su napustili obi aj Kre ana,
koji se jo do u klasi no vreme zadrao u Kariji (Herodot I, 173), da se prezivaju po majci. Var, koji belei
32

ovaj detalj, su enje Ateni i Posejdonu prikazuje kao plebiscit u kome su dali svoj glas svi muskarci i ene u
Ateni.
Jasno je da su jonske Pelazge u Ateni potukli Ajoljani i da je Atena povratila svoju vrhovnu vlast
jedino uz pomo i podrku Ahajca Zeusa, te se stoga odrekla svog oca Posejdona i pristala da ponovo bude
ro ena iz Zeusove glave.
4. Pitoma maslina doneta je, u stvari, iz Libije, to potvr uje mit da je Atena libijskog porekla; ali ona je, po
svemu sude i, donela samo kalem, jer pitoma masllna ne uspeva kao posebno drvo, ve se kalemi na divlju.
Drvo koje je boginja donela pokazivalo se u Ateni jo i u drugom stole u nae ere. Poplava ravnice je, po
svoj prilici, istorijski dogadaj, ali. mu se ne moe utvrditi vreme. Mogu e je da se to dogodilo po etkom
etrnaestog stole a pre nae ere, kada je, po ra unicama meteorologa, bio period maksimalnih padavina.
Verovatno da u to vreme reke Arkadije nisu nikako presuivale, i da je njihovo izlivanje smatrano
Posejdonovom osvetom. Sasvim je utvr eno da se u Korintu u prehelensko doba oboavalo sunce.
(Pausanija: II, 4, 7 vidi 67, 2).
5. Mit o Demetri i Posejdonu belei helenski prodor u Arkadiju. Demetru su, kao svoju zatitnicu, slikali u
Figaliji kao boginju kobilje glave prehelenskog kulta konja. Konji su bili posve eni mesecu jer su im kopita
sli na polumesecu, a mesec je smatran izvorom svih voda na zemlji; odatle i veza izme u Pegasa i vodenog
izvora (vidi 75, b). Rani Heleni su naveliko gajili konje u Gr koj a uvezli su ih iz kaspijskih oblasti, poto
doma a pasmina, sli na etlandskim ponijima, nkako nije bila pogodna za ko ije. Izgleda da su se do epali
sredita kulta konja i da su se tu njihovi kraljevi--ratnici prisilno ven avali sa mesnim svetenicama,
dobijaju i time pravo na zemlju; na taj na in su potisnute i orgije divlje kobile (vidi 72, 4), pa su sveti konji
Arion i Despojna (ovo je bio naziv za samu Demetru) stoga smatrani Posejdonovom decom. Amimona je
moda bilo ime za boginju grada Lerne, koji, je bio sredite vodenog kulta Danaida (vidi 60, g i 4).
6. Demetra kao Furija, sli no Nemesidi kao Furiji (vidi 32, 3), bila je boginja u ubila kom raspoloenju to
je nastupalo jedanput godinje kada je rtvovan sveti kralj; pri a o Posejdonu i Demetri u Telpusiji
(Pausanija: VIII, 42) i o Posejdonu i neimenovanoj Furiji kod izvora Tilfusa u Bojotiji (sholijast uz
Homerovu Ilijadu XXIII, 346), vec je zastarela kad su doli Heleni. Ona se pojavljuje jo u ranoj indijskoj
svetoj knjievnosti, kad se Saranija pretvorila u kobilu, a Vivasuat postao pastuv i opasao je; plod ovoga
spoja bili su dva juna ka Asvina. "Demetra Erinija-" moda nije zamenjivala "Demetru Furiju-" ve
Demetru Saraniju to bi predstavljalo pokuaj da se izmire dve opre ne kulture; ali za nepopustljive
Pelazge Demetra je bila i ostala silovana.
17 HERMESOVA NARAV I DELA
Kad se Hermes rodio na planini Kileni, njegova mati Maja paljivo ga je povila i poloila u reeto za
vejanje ita. Me utim, on po e da raste zapanjuju om brzinom i u tren oka postade de ak, koji se, im se
mati okrenula, iskrao u potrazi za doivljajima. Prvo je dospeo u Pijeriju, gde je Apolon uvao neobi no
lepo stado krava, te odlu i da mu ih ukrade. Ali plae i se da ga ne odaju tragovi, Hermes na brzinu napravi
vie cipela od hrastove kore i pri vrsti ih pletenicama od trave za kravlja kopita, pa no u izvede krave na
put. Apolon je brzo otkrio kra u, ali je, zaveden Hermesovim lukavstvom, uzalud tragao za kravama, idu i
na zapad ak do Pila, a na istok do Onhesta, da bi na kraju bio prinu en da obe a nagradu onome ko mu
privede lopova. Lakomi na nagradu, Silen i njegovi satiri uputie se raznim pravcima i tragahu dugo
vremena, ali bez uspeha.Najzad, neki od njih, tragaju i Arkadijom, za ue priguen zvuk neke muzike koju
dotle nikada ne behu uli. Nimfa Kilena im sa ulaza u pe inu, objasni da je u pe ini nedavno ro eno dosada
najdarovitije dete i da mu je ona dadilja. To dete je od kornja ine ljuture i malo kravlje meine napravilo
izvanrednu muzi ku igra ku i njome uspavalo svoju majku.
33

b) A od koga je dobilo kravlju meinu? do ekali su satiri spremno nimfinu pri u, poto su opazili dve
kravlje koe ispred pe ine. Da ne ete da optuite siroto dete da je lopov? pitala je Kilena. Malo-pomalo
do e do grubih re i.
c) Utom se pojavi i Apolon, koji je otkrio lopova po neobi nom ponaanju dugorepe ptice. On u e u
pe inu, probudi Maju i grubo joj re e da Hermes mora vratiti krave. Maja pokaza rukom na dete, uvijeno u
pelene, koje se pretvaralo da spava. Kakva besmislena optuba, uzviknu ona. Ali Apolon je prepoznao
kravlje koe. On. uze Hermesa, odnese ga na Olimp i tamo zvani no optui za kra u, podnevi kao dokaz
kravlje koe. Zeus, ne htevi da poveruje da mu je tek ro eni sin lopov, podra de akovu odbranu, ali
Apolon ne hte da otee stvar, te Hermes najzad priznade.
Vrlo dobro, po i sa mnom, re e Apolonu, i dobi e svoje stado. Ja sam ubio samo dve krave, a i njih
sam podelio na dvanaest jednakih delova da bi ih rtvovao dvanaestorici bogova.
Dvanaest bogova? za udi se Apolon. Ko je dvanaesti bog?
Tvoj sluga, gospodaru, odgovori skromno Hermes. Ja nisam pojeo vie nego to mi je pripadalo, iako
sam bio vrlo gladan, sve ostalo sam stvarno spalio.
Ovo je bila prva rtva u mesu koja je ikad u injena.
d) Dva se boga vratie na planinu Kilenu, gde se Hermes pozdravi s majkom i izvu e predmet koji je
sakrio ispod ov je koe.
ta ti je to? upita ga Apolon. Umesto odgovora, Hermes mu pokaza liru koju je sam izumeo i napravio
od kornja inog oklopa. Udaraju i u njene strune, on po e da svira tako neobi no razigranu melodiju,
pevaju i o Apolonu, hvale i njegovu otmenost, inteligenciju i dobrotu, da mu ovaj odmah sve oprosti.
Hermes, sviraju i neprestano, povede ushi enog i izne-na enog Apolona do Pila, i tamo mu dade preostalo
stado koje bee sakrio u pe lnu.
Da sklopimo posao! uskliknu Apolon. Ti zadri krave, a ja u uzeti liru.
U redu, re e Hermes i oni se rukovae.
e) Dok su gladne krave pasle, Hermes odse e komad trske i od nje napravi pastirsku frulu, pa opet po e
da svira. Ponovo ushi en, Apolon uzviknu: Opet ti nudim pogodbu! Ako mi da frulu, da u ti zlatnu pau
za tvoje stado, ubudu e ti e biti bog svih kravara i pastira.
''Moja frula vie vredi od tvoje zlatne pae, odgovori Hermes. Ali pristajem na razmenu ako me nau i
predskazivanju po letu i glasu ptica, jer izgleda da je to veoma korisna umetnost.''
Ne mogu to da u inim, re e Apolon, ali ako ode do mojih starih dadilja koje ive na Parnasu, one e
te nau iti da prori e pomo u kamen i a.
f) Oni se rukovae jo jedanput i Apolon odnese dete Hermesa nazad na Olimp, gde ispri a Zeusu ta se
dogodilo. Zeus o ita Hermesu da mora potovati tu u svojinu i odustati od svojih lai, ali sve ga je ovo ipak
zabavljalo. Izgleda mi veoma otresit, brbljiv mali bog, rece mu on.
Onda me u ini svojim glasnikom, o e, odgovori Hermes, i ja u biti odgovoran za imovinu svih
boanstava, i nikad ne u lagati, iako ne mogu da obe am da u uvek govoriti celu istinu.
To se ne bi od tebe ni moglo o ekivati, re e Zeus sa osmehom. Ipak, ja u u tvoje dunosti uvrstiti i
sklapanje ugovora, unapre enje trgovine i zati ivanje putnika na svim putevima irom sveta.a
Poto se Hermes sloio sa ovim uslovima, Zeus mu je dao glasni ka obeleja sa belim trakama i svima
naredio da ih potuju; podario mu je okruglasti eir da ga titi od kie i zlatne krilate sandale, koje su ga
nosile brzinom vetra. Hermes se odmah dopao svima u porodici na Olimpu, a on ih je nau io da pale vatru
brzim trenjem lu a i trudi.
g) Posle toga Trije pokazae Hermesu kako da predskazuje budu nost po rasporedu kamen i a u posudi
sa vodom; a on sam izmisli igru piljaka sa kostima zglobova i vra ae pomo u njih. Had ga je tako e
uposlio kao svoga glasnika, naloivi mu da poziva one koji umiru, neno i rec ito sputaju i im zlatni veo
preko o iju.1
h) On je pomagao i trima Su ajama pri sastavljanju azbuke, izmislio je astronomiju, muzi ku lestvicu,
umetnost boksovanja i gimnastiku, mere za teinu i duinu (koje neki pripisuju Palamedu) i odgajivanje
maslinovog drveta.2
34

i) Neki dre da je lira koju je izmislio Hermes imala sedam ica; drugi da je imala samo tri, da bi odgovarale
godinjim vremenima, ili etiri, da bi odgovarale etvrtima godine, a da je Apolon pove ao na sedam ica.3
j) Hermes je imao mnoge sinove, uklju uju i tu Ehiona, argonautskog glasnika; Autolika, lopova i Dafnida,
osniva a bukoli ke poezije. Taj Dafnid bio je mladi sicilijanski lepotan, koga je njegova majka nimfa
ostavila pod lovorovim grmom na Herinoj planini, gde su mu ime dali pastiri, njegovi drugi roditelji. Pan ga
je nau io sviranju na fruli; Apolon ga je voleo, u lov je iao sa Artemidom, koja je volela muziku. Vodio je
ra una o svojim mnogobrojnim stadima i krdima, koja su bila iste pasmine kao i Helijeva. Nimfa, po imenu
Homija, naterala ga je da joj se zakune na vernost pod pretnjom da e ga oslepiti ako ne odri zakletvu;
me utim, njena suparnica Himajra uspela je da ga zavede dok je bio pijan, te Homija izvri svoju pretnju.
Dafnid se u slepilu jedno vreme teio tunim pri ama, ali nije dugo iveo. Hermes ga je pretvorio u kamen
koji jo moe da se vidi u gradu Kefalenitanu; stvorio je kod Sirakuse i izvor nazvan Dafnid, gde su Dafnidu
svake godine prinoene rtve.4
1. Homerska himna Hermesu I, 543; Sofokle: Fragmenti fz delo Psi traga i
2. Diodor sa Sicilije:V, 75; Higin: Fabula 277; Plutarh: Symposiacs IX,
3. Homerska himna Hermesu 51; Diodor sa Sicilije; I, 16; Makrobije:
Saturnaliorum Conviviorum I, 19; Kalimah: Himna Delu. 253;
4. Diodor sa Sicilije: IV, 84; Servije o Vergilijevim Elclogama V, 20; VIII, 68; X, 26; Filargije uz
Vergilijeve Ekloge V, 20; Ajlijan: arena istorija X, 18.
*
1. Mit o Hermesovom detinjstvu sa uvao se samo u poznijoj literaturi. Tradicija plja ke stada koju su vrili
stanovnici Mesene u okolini (vidi 74, g i 171, h), prekinuta je sklapanjem jednog ugovora i izgleda da je u
mitu kombinovana sa pri om kako su divlji Heleni, u ime usvojenoga boga Apolona, plja kali i
podjarmljivali kretsko-heladsku civilizaciju, koju su zatekli u srednjoj i junoj Gr koj. Pesni enje,
gimnastika, mere za duinu i teinu, muzika, astronomija, gajenje maslinovog drveta, pa i vaspitanjem
ste eno u tivo ponaanje, sve je to bilo prehelensko (vidi 162, 6).
2. Hermes se ubraja u bogove falisti kog kamenog kulta, koji je bio prehelenski kult plodnosti (vidi 15, 1)
pri a o njegovom brzom rastenju moe se protuma iti Homerovom aljivom raskalano u, ali se pod
Hermesom moe podrazumevati i boansko dete prehelenskog kalendara (vidi 24, 6; 44, 1: 105, 1; 171, 4
itd.); egipatski bog inteligencije Tot, kao i Anubije, koji prati due u podzemlje.
3. Glasni ke bele trake, koje su obeleavale Hermesovu slubu, kasnije su pogreno shva ene kao zmije, jer
je on bio i Hadov glasnik; odatle i Ehionovo ime. Trije su Trojna Musa (planinska boginja) Parnasa.
Njihovo vra anje pomo u kamen i a primenjivalo se u Delfima (gr ki mitografi: Appendix Narrationum
67). Ateni se pripisuje kocka za vra anje, napravljena od kotanog zgloba (Zenobije: Poslovice V, 75); taj
na in vra anja su posle svi prihvatili, a vetina augura (vra anje pomo u pti jeg leta i cvrkuta), ostala je
aristokratska povlastica i kod Grka i kod Rimljana. Apolonova ''ptica dugih krila'' je verovatno bila dral,
posve en Hermesu; to je dolo otuda to je Apolonovo svetenstvo stalno prekora ivalo u Hermesov
delokrug, poto je prvobitno Hermes bio zatitnik proro kog predskazivanja, knjievnosti i umetnosti;
Hermesovo svetenstvo pak zadiralo je u domen Pana, Musa i Atene. Hermesu se pripisuje da je izmislio
vatru zbog toga to se trenje smatralo falisti kom magijom.
4. Silen i njegovi sinovi satiri bili su uobi ajeni komi ni likovi u ati koj drami (vidl 83, 5); oni, u stvari,
predstavljaju primitivne ljude koji su iveli u planinama severne Gr ke. Smatralo se da je Silen ili
starosedelac ili sin Pana i jedne nimfe (Non: Dionysiaca XIV, 97; XXIX, 262; Ajlijan: arena istorija III,
18).

35

5. Romanti na pri a o Dafnidu ispredala se oko falisti kog stuba u Kefalenitanu i na kladencu kod Sirakuse,
oko kojih je, verovatno, raslo lovorovo grmlje, a pesme se pevale u spomen slepog mrtvaca. Dafnida je,
kau, voleo Apolon jer je od orgasti ke boginje Tempe preuzeo lovor (vldi 21, 6).
18 AFRODITA, NJENA NARAV I DELA
Afroditu je bilo teko nagovoriti da pozajmi drugim boginjama svoj arobni opasa koji je imao mo da
se svako ivi zaljubi u onoga ko ga ima na sebi; jer ona je ljubomorno uvala svoj poloaj. Zeus ju je udao
za Hefajsta, hromoga boga-kova a, ali pravi otac troje dece Foba, Dejne i Harmonije, koju je Afrodita
predstavljala kao njegovu, bio je Arej, bog rata, pravonoga, silovita pijanica i sva alica. Hefajst nije znao
nita o prevari, dok nesmotrene ljubavnike jednog jutra ne iznenadi Helije, zatekavi ih u postelji u
Arejevom dvoru u Trakiji; Helije je odmah svojom pri om napunio ui Hefajstu.
b) Uvre eni Hefajst se zatvori u svoju kova nicu, i tamo iskova bronzanu mreu za lov, finu kao pau ina,
ali neprobojnu i tajno je razape preko svoje bra ne postelje. Afrodita, koja se vratila iz Trakije sva
nasmejana, objasni Hefajstu da se poslom zadrala u Korintu, a on joj re e: Molim te, oprosti mi, draga
eno, to idem na kra e vreme na Lemno, svoje omiljeno ostrvo, da se odmorim. Afrodita se ne ponudi da
ga prati i, im se on izmakao, urno posla po Areja, koji brzo stie. Oni radosno odoe u postelju, ali se u
zoru na oe zapleteni u mreu nagi i nemo ni da se izvuku. Hefajst ih, vrativi se s puta, tako zate e, te
pozva sve bogove da se osvedo e da ga je Afrodita osramotila. On je zatim izjavio da ne e svoju enu
osloboditi bra ne dunosti sve dok mu ne budu vra eni darovi koje je u vreme svadbe dao njenom poo imu
Zeusu.
c) Svi su bogovi pohitali da vide Afroditu u nevolji, ali su boginje, iz ose anja obzira, ostale kod ku e.
Podsmevaju i se Hermesu, Apolon re e: Ti bi voleo da bude na Arejevom mestu, bez obzira na mreu,
zar ne?
Hermes se zakle samim sobom da ne bi mario da je mree i tri puta vie, to boginje primie sa
negodovanjem. Na sve ovo se oba boga grohotom nasmejae, ali se Zeusu sve toliko zgadi da ne htede da
vrati svadbene poklone, ni da se umea u prosta ku sva u izme u mua i ene, izjavivi da je Hefajst budala
to je bruku izneo na javnost. Posejdon se, videvi Afroditino nago telo, zaljubi u nju, pa prikrivi
ljubomoru prema Areju, na ini se da odobrava Hefajstu i rece: Poto je Zeus odbio da pomogne, ja u se
postarati da Arej kao cenu za svoje izbavljenje plati vrednost svadbenih poklona.
Vrlo dobro, odgovori mra no Hefajst. Ali ako Arej ne izvri obavezu, ti e morati da zauzme
njegovo mesto u mrei!
Zajedno sa Afroditom? upita Apolon smeju i se.
Ne verujem da Arej ne e izvriti obavezu, re e Posejdon dostojanstveno, ali ako on to ne bi u inio, ja
sam spreman da platim dug i oenim se Afroditom.
Tako oslobodie Areja i on se vrati u Trakiju; Afrodita ode na Paf i okupavi se u moru, obnovi svoje
devi anstvo.1
d) Polaskana Hermesovim iskrenim priznanjem da je voli, Afrodita uskoro zatim provede no s njim. a
plod ovoga bee Hermafrodit, dvopolno stvorenje; tako e zadovoljna Posejdonovim posredovanjem, ona i
njemu rodi dva sina Roda i Herofila.2 Nepotrebno je re i da Arej nije odgovorio obavezi, izgovaraju i se
da kad Zeus nije hteo da plati, ne mora ni on. Na kraju platio nije niko, jer je Hefajst bio ludo zaljubljen u
Afroditu i nije ozbiljno ni nameravao da se razvede.
e) Kasnije, Afrodita popusti u Dionisovoj elji i rodi mu Prijapa; to je bilo runo dete sa neprirodno
razvijenim genitalnim organima to ga je Hera darivala u znak negodovanja zbog Afroditine
verolomnosti. Prijap je batovan i nosi vrtlarski no za potkresivanje.3
f) Mada neki tvrde da jeste, Zeus ipak nikada nije obljubio svoju usvojenu k er Afroditu, ali ga je arolija
njenoga opasa a neprestano dovodila u iskuenje, tako da je najzad odlu io da je ponizi time to e se
beznadeno zaljubiti u smrtnika. To je bio lepi Anhis, kralj Dardanaca, unuk Ila. Jedne no i, dok je spavao u
36

pastirskoj kolibi na trojanskoj planini Ida. Afrodita preruena u frigijsku princezu, obu ena u sjajnu crvenu
haljinu, u e i lee pored njega u postelju od lavljeg i medve eg krzna, dok su p ele sneno zujale oko njih.
Kad su se u zoru razili, ona mu se otkri ko je i iznudi mu obe anje da nikome ne e re i da je spavala s
njim. Anhis se prestravi kad shvati da je otkrio golotinju boginje i po e da je moli da mu pokloni ivot. Ona
ga uveri da nema ega da se boji i da e njihov sin biti slavan.4 Nekoliko dana kasnije Anhis je pio sa
svojim drugovima i jedan od njih ga upita:
Zar ti ne bi radije spavao sa k erkom toga i toga nego sa samom Afroditom? Ne, odgovori on
neobazrivo. Poto sam spavao sa obema, smatram ovo pitanje besmislenim.
g) Zeus, uvi ovo hvalisanje, sru i na Anhisa grom koji bi ga ubio da Afrodita ne postavi svoj pojas i tako
sprovede udar groma u zemlju, pored samih Anhisovih nogu. Ipak, udar groma je tako povredio Anhisa da
nikada vie nije mogao da se uspravi. Poto je rodila Anhisovog sina Ajneja, Afroditu ubrzo pro e strast za
Anhisom.5
h) Jednog dana, ena kralja Kinire sa Kipra a po drugima mogla je biti i ena kralja Fojniksa iz Bibla ili
ak i kralja Tejanta glupo se hvalisala kako joj je k erka Smirna lepa ak i od Afrodite. Boginja se
osveti za uvredu na taj na in to u ini da se Smirna zaljubi u oca i da mu jedne mra ne no i ode u postelju,
poto ga je njena dadilja dobro podnapila, tako da nije znao ta radi. Kasnije sam Kinira shvati da je i otac i
ded Smirninom jo nero enom detetu i, podivljao od besa, epa ma i po e da je juri po palati. Stigao ju je
na obronku brega, ali Afrodita brzo pretvori Smirnu u izmirnino drvo, a ma ga, sputaju i se ve ,
prepolovi. U tom trenutku rodi se dete Adonid. Afrodita ve ale i zbog gluposti koju je u inila, uze dete,
sakri ga u kov eg i poveri na uvanje Persefoni, kraljici mrtvih, mole i je da ga skloni na tamno mesto.
i) Radoznala Persefona otvori kov eg i na e u njemu Adonida. On je bio tako lep da ga ona podie iz
kov ega i povede sa sobom. Vest dospe do Afrodite. koja odmah ode u Tartar da uzme Adonida od
Persefone. Ali ova ne pristade da joj ga vrati, jer joj je ve bio ljubavnik, te se Afrodita poali Zeusu.
Ube en da i Afrodita eli Adonida za ljubavnika, Zeus ne htede da bude sudija u tako nedoli noj raspravi pa
ustupi slu aj niem sudu, kome je predsedavala Musa Kaliopa. Kaliopino miljenje bilo je da i Persefona i
Afrodita imaju podjednako pravo na Adonida. Afrodita jer mu je omogu ila da se rodi, Persefona jer
ga je spasla iz kov ega, ali da je njemu potrebno da se odmori od obe nezajaljive zaljubljene boginje. Ona
zato podeli godinu na tri jednaka dela, tako da je on mogao da jedan deo godine provodi sa Afroditom,
drugi sa Persefonom, a tre i deo godine kako mu se svidi.
Me utim, ne skidaju i svoj arobni pojas, Afrodita je uspela da nagovori Adonida da provede sa
njom svoju tre inu godine, da nerado provodi tre inu godine sa Persefonom, i da ne poslua odluku suda.6
j) S pravom oalo ena, Persefona ode u Trakiju i svom dobrotvoru Areju re e da Afrodita sada vie voli
Adonida nego njega. ''Obi an smrtnik'', vikala je ona, ''a pored toga jo i mekuac!'' Arej postade veoma
ljubomoran i, pretvorivi se u divljeg vepra, nalete na Adonida dok je lovio na planini Leban i zadade mu
smrtonosnu ranu pred Afroditinim o ima. Iz njegove krvi iza e Anemona, a dua mu si e u Tartar. Afrodita
ode pla u i do Zeusa i zamoli da Adonid provodi samo sumorniju polovinu godine sa Persefonom, a nju da
prati u letnjim mesecima. Ovo Zeus blagonaklono odobri. Me utim neki tvrde da je divlji vepar u stvari bio
Apolon i da se svetio Afroditi za neku nepravdu koju mu je u inila.7
k) Da bi izazvala ljubomoru kod Adonida, Afrodita jednom provede nekoliko no i u Libiji sa argonautom
Butom i tako rodi Eriksa, kralja Sicilije. Sa Adonidom je rodila sina Golga, i k er Beroju, koja je osnovala
Beroju u Trakiji; neki kau da je Adonid, a ne Dionis, otac njenog sina Prijapa.8
l) Su aje su odredile Afroditi samo jednu boansku dunost, naime da izaziva ljubav; ali jednog dana
Atena ju je uhvatila kako potajno tka na razboju, zbog ega po e da se ali kako joj Afrodita podriva vlast i
zapreti da e se odre i svih svojih dunosti. Afrodita se izvini Ateni i niko je posle toga nikada nije video da
se bavi ru nim radom.8
1. Homer: Odiseja VIII. 266367:
2. Diodor sa Sicilije: IV, S; Sholijast uz Pindarove Pitijske ode VIII, 24;
3. Pausanija: IX, 31, 2; Sholijast uz Apolonija sa Roda: I. 932:
37

4. Homerska himna Afroditi: 45200; Teokrit: Idile I. 1057; Higin: Fabula 94;
5. Servije o Vergilijevoj Ajneidi II, 649
6. Apolodor: III, 14, 34; Higin: Pesni ka astronomija II, 7 i Fabule 58, 164, 251; Fulgentije: Mitologija
III, 8;
7. Servije uz Vergilijeve Ekloge X, H; Orfi ka himna LV, 10; Ptolemaj Hefajstionov: I, 306;
8. Apolonije sa Roda: IV, 91419; Diodor sa Sicilije: IV, 83; Sholijast uz Teokritove Idile IV, 100;
Ceces: O Likofronu 831;
9. Hesiod: Teogonija 2034; Non: Dionysiaca XXIV, 27481.
*
1. Kasniji Heleni su umanjili zna aj Velike Boginje sa Sredozemlja, koja je dugo vremena bila glavno
boanstvo u Korintu, Sparti, Tespiji i Ateni, stavivi je pod muko starateljstvo i smatraju i njene ozbiljne
seksualne orgije samo preljubni kom, otpadni kom indiskrecijom. Mrea kojom je, kako opisuje Homer,
Hefajst uhvatio Afroditu u preljubi, prvobitno je bila vlasnitvo same Afrodite kao Boginje Mora (vidi 89,
2), a njene svetenice takvu mreu su, izgleda, nosile u vreme prole nih karnevala; svetenice boginje Hole
ili Gode tako e su nosile mree.
2. Prijap se javlja na grubim drvenim falisti kim slikama koje prethode Dionisovim orgijama. Za njega se
kae da je Adonidov sin zbog minijaturnih vrtova koji mu se prinose na rtvu u vreme festivala.
Krukovo drvo bilo je posve eno Heri kao vrhovnoj boginji Peloponeza (vidi 64, 4 i 74, 6).
3. Afrodita Uranija ("kraljica planina ili vresa'') bila je nimfa Erikina boica miholjskog leta. Ona je
unitavala svetog kralja posle ljubavnog ina na planinskim vrhovima, ba kao to p ela matica unitava
truta i upavi mu polne organe. Odatle i p ele na vresu i crvena ode a prilikom opisa Afroditinog
ljubavnog doivljaja sa Anhisom na planinskom vrhu; odatle i potovanje Kibele, frigijske Afrodiite na
planini Ida, kao kraljice p ela a i obi aj da Afroditini svetenici u ekstazi sami sebe kastriraju u znak
se anja na njenog ljubavnika Atisa (vidi 79, 1). Anhis je jedan od mnogih svetih kraljeva koji su bivali
pogo eni ritualnim gromom poto su kao ivi bili ljubavnici boginje Smrti (vidi 24, a). U ranijim verzijama
ovoga mita Anhis je bio ubijen, a u kasnijim se spasava da bi se opravdala pri a o pobonom Ajneju, koji je
doneo sveti paladijum u Rim, prenevi svoga oca iz zapaljene Troje (vidi 168, c). Njegovo ime poistove uje
Afroditu sa Izidom, ijeg je mua Ozirisa kastrirao Set preruivi se u divljeg vepra. Anhis je, u stvari,
sinonim za Adonida. On je imao svoje svetilite u Ajgesti, u blizini planine Eriks (Dionis iz Halikarnasa: I,
53) i za njega Vergilije kae da je umro u oblinjem gradu Drepani i da su ga pokopali na planini (Ajneida
III, 710, 759). Anhisovi ivoti postojali su i u Arkadiji i Troadi. U Afroditinom svetilitu na planini Eriks
bio je izloen zlatni sat meda, za koji se kae da je bio zavetna rtva Dajdalova kada je beao na Siciliju
(vidi 92, h).
4. Kao Boginja Smrti u ivotu, Afrodita je imala mnogo naziva koji nikako ne pristaju uz njenu lepotu i
priivla nost. U Ateni su je zvali najstarijom Su ajom i sestrom Erinija; a ponegde Melajnida ("crna"), to je
Pausanija slobodno protuma io kao naziv potekao iz injenice to se najve i broj ljubavnih doivljaja
doga a no u. Skotija (''tamna"); Androfon ("umoriteljka mukaraca"); i ak, po Plutarhu, Epitimbrija
(grobarka).
5. Mit o Kiniri i Smirni o evidno belei istorijski period kad je sveti kralj u matrijarhalnoj zajednici odlu io
da produi svoju vladavinu preko uobi ajene duine. On je to inio proslavljaju i svadbu sa svojom
nominalnom k erkom, mladom svetenicom koja je trebalo da postane slede a kraljica, umesto da dozvoli
nekom novom knei u da se njome oeni i oduzme mu kraljevstvo (vidi 65, 1).
6. Adonid (feni anski: adon gospodar) je gr ka verzija sirijskog poluboga Tamuza, duha godinje
vegetacije. U Siriji, Maloj Aziji i Gr koj, boginjina sveta godina bila je nekad podeljena na tri dela a
38

njihova obeleja su bila lav, koza i zmija (vidi 75, 2). Koza, amblem sredinjeg godinjeg doba, pripadao je
boici ljubavi Afroditi; zmija, amblem zavretka godine, bio je Persefonin (boginja smrti); lav, amblem
prvog dela, bio je posve en boginji ra anja, ovde nazvanoj Smirna, koja nije imala nikakva prava na
Adonida. U Gr koj je ovaj kalendar zamenjen dvosezonskim; godina je bila podeljena ravnodnevicom, u
isto nom delu zemlje, kao u Sparti i Delfima; ili dugodnevicom, po severnja kom obi aju, kao kod
Atenjana i Tebanaca; to objanjava razlike u poimanju planinske boginje Kaliope i boga Zeusa.
7. Tamuza je ubio vepar, kao i mnoge druge njemu sli ne mitoloke li nosti Ozirisa, kretskog Zeusa,
Ankaja iz Arkadije (vidi 157, e), Karmanora iz Indije (vidi 136, b) i irskog junaka Dijarmuda. Ovaj vepar
izgleda da je nekad bio divlja svinja sa velikim otrim o njacima, u stvari, sama boginja Persefona, ali se u
vreme kad je godina bila podeljena, pa je svetlom polovinom godine vladao sveti kralj, a tamnom njegov
izabrani naslednik ili suparnik, taj suparnik pojavljivao se preruen u divljeg vepra kao Set kad je ubio
Ozirisa; ili Fin Mak Kul kad je ubio Dijarmuda. Crvene sase koje ni u na padinama Libana posle kie
alegori no predstavljaju Tamuzovu krv, a svake godine u prole e odrava se u Biblu tuna svetkovina
Adonida u ast Tamuza. Adonidovo ro enje iz izmirninog drveta izmirna vai za dobro poznati
afrodizijak pokazuje orgasti ki karakter njegovog rituala. Kapi smole izmirninog drveta smatrane su za
suze prosute za njim (Ovidije: Metamorfoze X, 500). Higin smatra Kiniru kraljem Asirije (Fabula 58)
moda zato to izgleda da oboavanje Tamuza poti e otuda.
8. Afroditin sin Hermafrodit bio je mladi sa enskim grudima i duga kom kosom. Kao androgyne, ili
bradata ena, hermafrodit je imao, naravno, i svoju odgovaraju u fizi ku spodobu, ali kao religiozna
zamisao oboje su nastall u doba prelaza matrijarhata u patrijarhat. Hermafrodit je sveti kralj, kralji in
zastupnik (vidi 136, 4), koji nosi veta ke grudi. Androgina je mati prehelenskog klana, koja je izbegavala
patrijarhat; da bi zadrala svoja vladarska prava i da bi svoju decu, ro enu od oca koji je bio rob, udostojila,
ona je nosila veta ku bradu, kao to je bio obi aj u Argu. Bradata boginja, kao kiparska Afrodita, i
feminizirani bog, kao Dionis, odgovaraju prelaznim drutvenim oblicima.
9. Harmonija je, na prvi pogled, neobi no ime za k erku koju su rodili Afrodita i Arej; ali onda, kao i danas,
ljubav i harmonija ose anja mnogo snanija od odanosti vladaju pre svega u dravi koja je u ratu.
19 AREJEVA NARAV I DELA
Arej iz Trakije voli bitku radi bitke, a njegova sestra Erida stalno izaziva povod za rat, ire i glasine
i raspiruju i ljubomoru. I ona se, kao i on, nikad naro ito ne zalae za ovaj ili onaj grad, ovu ili onu grupu,
ve se bore na jednoj ili na drugoj strani, kako im se u ini zgodno, uivaju i jedino u pokolju ljudi i
unitavanju gradova. Svi njegovi besmrtni drugovi, po ev od Zeusa i Here, pa nanie, mrze ga. Izuzetak
ini, osim Eride, Afrodita, koja neguje i podrava strast u njemu, i pohlepni Had, koji se raduje hrabrim
mladim ratnicima to ginu u svirepom ratu.
b) Arej nije uvek pobe ivao. Atena, daleko vetiji ratnik od njega, dva puta ga je porazila u borbi; a jednom
su ga dinovski sinovi Alojevi pobedili i drali zatvorenog u bronzanoj posudi trinaest meseci, dok ga, ve
polumrtvog, nije oslobodio Hermes; drugom prilikom Herakle ga je toliko poplaio da se tr e i vratio na
Olimp. Duboko je mrzeo da se parni i, nikad se nije pojavljivao na sudu kao tuitelj, a samo jedanput je
morao do i da se brani; to je bilo onda kad su ga njegovi drugovi, ostala boanstva, optuili za ubistvo sa
predumiljajem Posejdonovog sina Halirotija. On se branio tvrde i da je delo po inio da bi spasao svoju
k erku Alkipu iz doma Kekropa

39

od Halirotijevog nasilja. Kako u ovom doga aju nije bilo drugih svedoka osim Areja i Alkipe, koja je,
naravno, potvrdila o ev iskaz, sud mu je dao za pravo. Ovo je bilo prvo su enje koje je ikada sazvano zbog
ubistva; a brdo na kome se su enje odralo poznato je pod imenom Areopag, i danas se tako zove.1
1. Apolodor: III, 14;
2. 2; Pausanija: I, 21, 7.
*
1. Atenjani nisu rado ratovali, osim kad su branili svoju slobodu ili kad je postojao neki drugi podjednako
vaan razlog, i prezirali su Tra ane, koji su od rata napravili zabavu.
2. U Pausanijevoj pri i o ubistvu, Halirota je je ve bio uspeo da siluje Alkipu. Ali Halirotije je mogao biti
samo sinonim za Posejdona, a Alkipa sinonim za boginju sa kobiljom glavom. Ovaj mit, u stvari, podse a
na Posejdonovu otmicu Demetre, a odnosi se na pobedu Posejdonovih oboavalaca nad Atenjanima i
ponienja koja su tada naneta boginji, (vidi 16, 3). Ali ovo je sve izmenjeno iz patriotskih razloga i
kombinovano sa legendom o nekom prvom su enju za ubistvo. ''Areopag'' verovatno zna i "umilostiviti
boginju'', areia je jedno od Ateninih zvanja.
20 HESTIJA, NJENA PRIRODA I DELA
Hestijina slava i veli ina su u tome to ona jedina od velikih Olimpljana nikada ne u estvuje u ratovima i
sva ama. Ona se vie i od Artemide i od Atene kloni ljubavnih ponuda, bilo da dolaze od bogova, od Titana
ili smrtnika. Ona se, naime, posle svrgavanja Krona sa vlasti, zaklela Zeusovom glavom da zauvek ostane
devica kad su se Posejdon i Apolon pojavili kao takmaci prosci. Za ovo joj je Zeus zahvalno dodelio prvu
rtvu pri svim javnim rtvovanjima, u znak priznanja to je sa uvala mir na Olimpu.1
b) Hestiju je na jednoj seoskoj gozbi kojoj su prisustvovali bogovi pokuao da siluje pijani Prijap. On joj se
pribliio kad su svi od presitosti zaspali, i taman je opkora io kad jedan magarac po e da nja e, te se Hestija
probudi i kriknu kad ga vide, a Prijap bre-bolje pobegne.2
c) Hestija je Boginja Ognjita i u svakom domu i u svim gradskim ve nicama titi sve koji trae njenu
pomo . Opte potovanje odaje se Hestiji ne samo kao najblaoj, najpravi nijoj i najmilostivijoj od svih
Olimpljana, ve i zato to je izumela vetinu gra enja ku a, a njena je vatra tako sveta da, ako se ikad
ognjite ohladi, bilo slu ajno, bilo u znak alosti, ona se ponovo pali samo pomo u vatrenog to ka.3
1. Homerska himna Afroditi 2130;
2. Ovidije: Fasti VI, 319;
3. Diodor sa Sicilije: V, 68

*
1. Sedite ivota u Grka ak i u Sparti, gde je porodica bila pot injena dravi bilo je doma e ognjite,
koje se smatralo u isto vreme i rtvenim oltarom; a Hestija, kao boginja ognjita, predstavlja li nu sigurnost
i sre u, i nalae kao svetu, dunost gostoljublja. Pri a o bra nim ponudama Posejdona i Apolona verovatno
je proistekla otud to sva tri boanstva imaju svoja svetilita u Delfima. Prijapov pokuaj a je siluje
predstavlja vrstu anegdotske opomene protiv pokuaja skrnavljenja i nepristojnog ponaanja prema enskim
gostima koji su pod zatitom doma eg ili javnog ognjita; ak i magarac, simbol pohlepe (vidi 35, 4),
objavljuje Prijapovu glupu zlonamernost.
2. Drevni, beli kip Velike Boginje, koji je bio u upotrebi svuda na isto nom Sredozemlju, izgleda da je bio
gomila uarenog uglja to se odravala pokrivena belim pepelom, a to je bio najbolji i najekonomi niji
40

na in zagrevanja prostorija u prastaro vreme; bez dima i plamena takvo ognjite postalo je prirodno sredite
porodi nog skupa ili skupa klanova. U Delfima, gomila uglja, s vremenom zamenjena kre nja kim
kamenom, postala je omphalos, pupak, koji se esto javlja na slikama sa gr kih vaza, obeleavaju i
zamiljeni centar sveta. Na ovom svetom predmetu, koji se sa uvao i posle razaranja svetilita, ispisano je
ime Majke Zemlje, a visok je 11 1/4 pal eva i 15 1/2 pal eva irok, to otprilike odgovara veli ini i obliku
ugljenog ognjita, koje je moglo da zagreje prostranu odaju. U klasi no vreme Pitonka je imala pomo nu
svetenicu koja joj je pomagala da padne u proro ki zanos, pale i u zatvorenom prostoru je meno zrnevlje,
konoplju i lovorov list nad uljanom svetiljkom. Ta pomo nica je zatim tuma ila Pitonkine re i. Vrlo je
verovatno da se je meno zrnevlie, konoplju i lovorov list stavljali na topli pepeo na uarenom ugljevlju, to
je jednostavniji i uspeniji na in da se proizvede narkoti an miris (vidi 51, b). Ve i broj trouglastih kutla a
u obliku lista, napravljenih od kamena ili ilova e, na eno je u kretskim ili mikenskim ivotima za neke
od njih se zna da su izdravale velike temperature izgleda da su one sluile za odravanje svete vatre.
Gomilica uglja je nekada stavljana na okrugao tronoac od gline, obojen mese evim bojama crvenom,
belom i crnom (vidi 90, 3); ovakvi primerci na eni su na Peloponezu, Kreti i na Delu, a na jednom od njih,
iz sobne grobnice u blizini Knosa, na eni su i tragovi uglja.
21 APOLON, NJEGOVA NARAV I DELA
Apolon, Zeusov i Letin sin, bio je nedono e ro eno u sedmom mesecu, no to nita ne zna i poto bogovi
brzo rastu. Temida ga je hranila nektarom i ambrozijom, i im osvanu etvrti dan, Apolon zatrai luk i
strele, koje mu Hefajst smesta dade. Otiavi sa Dela, uputio se pravo na Parnas, gde se skrivala zmija
Piton, neprijatelj njegove majke; uspeo je da je ozbiljno rani svojim strelama. Piton tada odjuri do proro ita
Majke Zemlje u Delfima, gradu koji je dobio ime po Pitonovu drugu, udovitu Delfinu; ali Apolon ga je
smelo pratio do u svetilite i tamo ga dokraj io na ivici samog svetog ponora.1
b) Majka Zemlja prijavi ovu drskost Zeusu, koji je pored toga to je zapovedio Apolonu da poseti Tempe
radi o i enja od greha, ustanovio i Pitonske igre u slavu Pitona, kojima je Apolon morao da predsedava u
znak pokajanja. Ne ose aju i se krivim, Apolon prenebregnu Zeusovu zapovest da poseti Tempe. Umesto
toga on ode u Ajgijalaju radi o i enja od greha, a pratila ga je Artemida; poto mu se mesto nije dopalo, on
zatim otplovi za Taru na Kreti, gde je kralj Karmanor prire ivao sve anost.2
c) Po povratku u Gr ku, Apolon potrai Pana, starog boga Arkadije sa jare im nogama, koga je bio lo
glas, i nagovori ga da mu oda tajnu predskazivanja, pa se do epa delfskog proro ista i nau i svetenice, koje
su se zvale Pitonke, da slue njemu.
d) Kad je Leta ula za novost, ona sa Artemidom do e u Delfe i skloni se u sveti gaj da bi obavila neke
svoje obrede. Tu je u molitvi iznenadi din Titije s namerom da je siluje, kad Apolon i Artemida, uvi
viku, dotr ae i ubie Titija kiom strela. Ovu osvetu Zeus, Titijev otac, sa zadovoljstvom prihvati kao
bogougodni in. U Tartaru su Titija udarili na muke i razapeli na taj na in to su mu ruke i noge klinovima
prikovali za tlo; prostor koji je pokrio svojim telom zahvatao je, ni manje ni vie, nego devet jutara, a dve
orluine su mu kljuvale digericu.3
e) Posle ovoga Apolon je ubio satira Marsija, pratioca boginje Kibele. Evo kako se to zbilo. Jednog dana
Atena je napravila dvostruku sviralu od jelenske kosti i svirala na njoj bogovima za vreme gozbe. U po etku
nije mogla da razume zato se Hera i Afrodita kriom smeju, zaklanjaju i lice rukama, jer je izgledalo da
njena muzika ushi uje ostala boanstva;
ona zato ode do potoka i po e posmatrati svoj lik u vodi, dok je svirala. Shvativi odjednom kako smeno
izgleda sa naduvenim pomodrelim obrazima, ona baci frulu i prokle svakog ko je podigne.
f) Marsije je bio nevina rtva ovoga prokletstva. On se sapleo o frulu, podigao je i im je stavio u usta,
ona je sama zasvirala, nadahnuta se anjem na Ateninu muziku; Marsije po e po Frigiji prate i Kibelu i
oduevljavaju i naivne seljake. Oni po ee da uzvikuju da ni sam Apolon ne bi -umeo da izmisli lepu
muziku, ak ni na svojoj liri, a Marsije je bio toliko glup da im nije protivure io. Ovo, razume se, izazva
41

Apolonov gnev i on Marsija pozva na takmi enje pod uslovom da pobednik smisli kakvu god ho e kaznu za
pobe enog. Marsije pristade i Apolon postavi Muse za sudije. Utakmica pokaza da su takmi ari podjednako
dobri, jer su Muse bile oduevljene i jednim i drugim instrumentom. Najzad Apolon doviknu Marsiju:
ikam te da ne moe svojim instrumentom uraditi sve to ja mogu sa svojim. Okreni ga naopako, pa
pevaj i sviraj u isto vreme.
g) Ovo je sa frulom bilo nemogu e izvesti i Marsije izgubi utakmicu. A Apolon izvrnu svoju liru i po e
da peva najdivniju himnu u ast olimpijskih bogova, tako da Muse nemae kud ve da presude u Apolonovu
korist. Tada se, uprkos svojoj lanoj ugla enosti, Apolon osveti Marsiju na najsvirepiji na in:
odrao ga je ivog, a kou mu prikovao za bor (ili, neki kau, za platan). Ona i sad visi u pe ini odakle isti e
reka Marsija.4
h) Kasnije je Apolon pobedio na jo jednom muzi kom takmi enju, kome je predsedavao kralj Mida;
toga puta pobedio je Pana. Poto je priznat kao bog muzike, otada je stalno svirao na svojoj sedmostrukoj
liri na boanskim gozbama. Jedna od njegovih dunosti bila je da uva stada i krda koja su bogovi drali u
Pijeriji; ali je on kasnije poverio ovaj zadatak Hermesu.5
i) Iako Apolon nije hteo da se vezuje brakom, imao je dosta dece sa nimfama i smrtnim enama; tako je
sa Ftijom izrodio Dora i njegovu bra u; s Musom Talijom Koribante;
Koronida mu je rodila Asklepija, Arija Mileta, a Kirena Aristoja.6
j) Apolon je napastvovao i nimfu Driopu, koja je na brdu Oeta uvala stado svoga oca u drutvu svojih
prijateljica Hamadrijada. Apolon se preruio u kornja u i sve pastirice po ee s njom da se igraju. im je
Driopa kornja u stavila u nedra, Apolon se pretvorio u zmiju, po e da sik e i tako razjuri Hamadrijade i
nauiva se Driopom. Ona mu je rodila Amfisa, koji je osnovao grad Oetu, i sagradio hram ocu; i Driopa je u
tom hramu sluila kao svetenica, dok je jednog dana Hamadrijade ne ukradoe, a umesto nje ostavie
topolu.7
k) Apolon nije ba uvek uspevao kao ljubavnik. Jednom prilikom pokuao je da ukrade Marpesu od Idaja,
ali ona ostade verna muu. Drugi put je gonio Dafnu, planinsku nimfu, svetenicu Majke Zemlje, k erku
Peneja u Tesaliji; ali kad je se do epao, ona pozva u pomo Majku Zemlju, koja je blagovremeno skloni na
Kretu, gde je postala poznata kao Pasifaja. Majka Zemlja ostavi umesto Marpese lovorovo drvo, od ijeg je
li a Apolon, da bi se uteio, spleo sebi venac.8
l) Mora se re i da njegov napad na Dafnu nije bio iznenadan. On je odavno bio zaljubljen u nju i unitio
je jednog od svojih takmaca, Leukipa, Ojnomahova sina, kad je preruen u devojku otiao sa Dafnom na
orgijanje u planine. Saznavi pomo u svoje vidovitosti za Leukipovo preruavanje, Apolon posavetova
planinske nimfe da se kupaju nage kako bi se osvedo ile jesu li u drutvu samih ena; Leukipova prevara
odmah bi otkrivena i Nimfe ga rastrgnu na komade.9
m) Tu je i slu aj lepoga mladi a Hijakinta, spartanskog princa, u koga se nije zaljubio samo pesnik Tamirij
prvi niukarac za koga se zna da se udvarao mukarcu ve i sam Apolon, prvi od bogova koji je to
u inio. Apolon nije smatrao da mu je Tamirij ozbiljan takmac; uvi ga kako se hvalie da pesmom moe
prevazi i Muse, Apolon te njegove re i zlonamerno saopti Musama, a one Tamirija smesta liie vida,
glasa i mo i da svira na harfi. Ali Zapadni vetar se tako e zaneo Hijakintom i postao bolesno ljubomoran;
kad je jednog dana Apolon u io Hijakinta kako da baca disk, Zapadni vetar zadra disk i vrati ga nazad
pravo Hijakintu u glavu, te ga tako ubi. Iz krvi koja je pokropila zemlju izni e zumbul, Hijakintov cvet, na
kome se jo uvek mogu videti po etna slova njegovog imena.10
n) Apolon je samo jedanput naljutio Zeusa, posle uvene zavere kada su hteli da ga smaknu s vlasti. To se
desilo onda kada se Apolonov sin Asklepije drznuo da oivi mrtvaca i tako otme podanika Hadu; Had,
razume se, uloi albu na Olimpu, na ta Zeus ubi Asklepija gromom, a Apolon, zauzvrat, pobi Kiklope.
Zeus se razbesne zbog gubitka kova a oruja, i oterao bi Apolona u Tartar za ve na vremena da Leta nije
izmolila oprotaj, preuzevi na sebe da Apolona urazumi. Kazna je zamenjena jednogodinjim tekim
radom, koji je Apolon trebalo da izdri u torovima kralja Admeta iz Fere. Posluavi Letin savet, Apolon
nije samo izdrao kaznu kako treba ve je u inio i veliko dobro instvo Admetu.11
42

o) To ga je opametilo, te je otada propovedao umerenost u svemu: izreke Poznaj sebe! i Nita suvino!
uvek su mu bile na usnama. Doveo je Muse iz njihovih boravita na brdu Helikon u Delfe, stiao njihov bes,
pa ih je nau io da lepo i otmeno igraju.12
1. Higin: Fabula 140; Apolodor: I, 4, 1; Homerska himna Apolonu 300306; Sholijast uz Apolonija sa
Roda: II 706;
2. Ajlijan: arena istorija III, 1; Plutarh: Gr ka pitanja 12; Zato proro ita ute 15; Pausanija: II, 7, 7; X,
16, 3;
3. Apolodor: I, 4, 1; Pausanija: II, 30, 3 1 X, 6, 5; Plutarh: Gr ka pitanja 12; Higin: Fabula 55; Homer:
Odiseja XI, 576; Pindar: Pitijske ode IV, 99;
4. Diodor sa Sicilije: III, 589; Higin: Fabula 165; Apolodor: I, 4, 2; Drugi vatikanski mitograf 115;
Plinije: Istorija prirode XVI, 89; Ksenofon: Anabasis I, 16;
5. Higin: Fabula 191; Homer: Ilijada I, 603;
6. Apolodor: I, 7, 6; I, 3, 4; 111, 10, 3; III, 1, 2; Pausanija: X, 17, 3;
7. Antonije Liberal: 32; Stefan Vizantijski sub Dryope Ovidije: Metamorfoze IX, 325;
8. Apolodor: I, 7, 9; Plutarh: Agis 9;
9. Higin: Fabula 203: Pausanija: VIII, 20, 2; X, 5, 3; Partenije: Erotika 15; Ceces: O Likofronu 6:
10. Homer: Ilijada. II, 595600; Lukijan: Dijalozi bogovo It; Apolodor: I, 3, S; Pausanija: III, I, 3;
11. Apolodor: III, 10, 4; Diodor sa Sicilije: IV, 71;
12. Homer: Ilijada I, 6034; Plutarh: O pitijskim proro itima 17.
*
1. Predanja o Apolonu su vrlo nesre ena. Grci ga smatraju sinom boginje Lete, poznate u junoj Palestini
kao Let (vidi 14, 2), ali je on tako e bio i bog Hiperborejaca ("narod sa one strane Severnog vetra), koje
Hekataj (Diodor sa Sicilije: II, 47) sasvim poistove uje sa Britancima, iako ih Pindar (Pitijske ode X, 50
55) smatra Libijcima. Del je bio sredite hiperborejskog kulta, koji se, kako izgleda, protezao na jugoistok
do Nabataje i Palestine, na severozapad do Britanije i uklju ivao i Atenu. Me u dravama koje je
sjedinjavao ovaj kult, stalno su odravane veze (Diodor sa Sicilije: loc. cit.).
2. Apolonu su Hiperborejci prinosilii na rtvu hekatombu magaraca (Pindar: loc. cit.), to ga poistove uje sa
Detetom Horom, iju pobedu nad Setom Egip ani proslavljaju svake godine, bacaju i u ambis divlje
magarce (Plutarh: O Izidi i Ozirisu 30). Hor se svetio zato to mu je Set ubio oca Ozirisa svetog kralja
koga je volela Trojna Mese eva Boginja Izida, ili Lat, i koga je njegov zamenik i naslednik prineo na rtvu
sredinom leta ili sredinom zime, i ija je reinkarnacija bio sam Hor. Mit o tome kako je Piton progonio Letu
poklapa se s mitom kako je Set progonio Izidu (u vreme trajanja sedamdeset dva najtoplija dana u godini).
tavie, Piton je poistove en i sa Tifonom, gr kim Setom (vidi 36, 1), u Homerskoj himni Apolonu i u
sholijastu uz Apolonija sa Roda. Hiperborejski Apolon je, u stvari, gr ki Hor.
3. Ali mit ima i politi ki vid. Tvrdi se da je Hera nahukala svog partenogenog sina Pitona na Letu za inat
Zeusu (Homerska himna Zeusu 305); poto je ubio Pitona (a verovatno i njegovu enu Delfinu, Apolon se,
u svom proro anskom vidu, do epao proro anskog svetilita Majke Zemlje u Delfima. Sude i po tome,
izgleda da su izvesni Heleni sa severa, koji su bili u savezu sa Tra anima i Libijcima, napali srednju Gr ku i
Peloponez, i da su im se suprotstavili prehelenski oboavaoci boginjinog kulta. U Delfima su unitili svetu
proro ku Zmiju sli na zmija uvana je u Erekteumu u Ateni (vidi 25, 2) i preuzeli proro ite u ime
svoga boga Apolona Smintijskog. Smintije (mi) je, kao i Esmun kanaanski, bog isceljenja, imao mia
iscelitelja za svoj amblem. Napada i su reili da ga poistovete sa Apolonom, hiperborejskim Horom, koga
su oboavali .njihovi saveznici. Da bi se ublaio i smirio nemir u Delfima, ustanovljene su redovne godinje
pogrebne igre u ast mrtvog heroja. Pitona, a njegove svetenice ostale su slue i u svetilitu.
43

4. Mese eva boginja sa Dela, Briza (''vidovita''), koja se ne moe razgrani iti i diferencirati od Lete, moe
se poistovetiti sa hiperborejskom Trojnom boginjom Brigit, koja je kod hri ana postala sv. Brigita. Brigita
je bila zatitnica svih umetnosti i Apolon je sledio njen primer. Pokuaj dina Titija da siluje Letu prikazuje
jednu neuspelu pobunu br ana iz Fokide protiv osvaja a.
5. Apolonova pobeda nad Marsijem i Panom obeleava helenska osvajanja Frigije i Arkadije i zamenjivanje
duva kih instrumenata instrumentima sa icama, to se jedino nije desilo me u seljacima. Kanjavanje
Marsija verovatno ozna ava obredni ritual po kome su svetom kralju odrali kou, ba kao to je Atena
odrala Palanta i od njegove koe na inila sebi arobni tit (vidi 9, a), a moe ozna avati i ljutenje kore sa
jovine gran ice, da bi se napravila frula za pastira. jer se jovino drvo smatralo oli enjem boga ili poluboga
(vidi 28, 1 i 51, 1). Apolona su smatraili praocem dorskih Grka i Milesijanaca, koji su ga naro ito potovali.
Igra ice na svetkovinama u vreme zimske kratkodnevice, Koribante, smatrane su Apolonovim k erima sa
Musom Talijom, jer je Apolon bio bog muzike.
6. Udvarao se Dafni, planinskoj nimfi, k erki re nog boga Peneja, svetenici Majke Zemlje; svakako da se
ovo udvaranje odnosi na osvajanje njenog hrama u kome su boginju Dafojnu (krvavu) oboavale
Majnade, koje su pripadale orgasti kom redu i vakale lovorovo li e (vidi 46, 2 i 51, 2). Plutarh smatra da
je ovaj red svetenica pobegao na Kretu, poto ih je Apolon pokorio, gde se Mese eva Boginja zvala
Pasifaja (vidi 88, e). Apolon je zadrao lovor kao sveto drvo i samo su Pitonke smele da va u lovorov list.
Dafojna je, u stvari, morala biti boginja kobilje glave u Tempi kao i u Figaliji (vidi 16, 5); Leukip ("beli
konj) bio je sveti kralj mesnoga kulta konja, koga su divlje ene jednom godinje jurile i rastrzale na
komade, a posle toga se kupale da bi se o istile od greha (vidi 22, 1 i 150, 1).
7. Apolonovo zavo enje Driope na Oeti verovatno obeleava potiskivanje kulta hrasta Apolonovim kultom
topole (vidi 42, d); o tome govori i predanje o ljubavnom osvajanju Arije. Apolonovo preruavanje u
kornja u odnosi se na liru koju je dobio od Hermesa (vidi 17, d). Ftijino ime govori da je ona bila jesenji vid
boginje. Neuspeli napad na Marpesu izgleda da belei Apolonov neuspeh da se do epa svetilita u Meseni;
to je bilo svetilite boginje sa likom krma e (vidi 74, 4). Apolonova sluba kod Admeta iz Fere verovatno
belei stvarni doga aj: kanjavanje Apolonovog svetenstva zbog pokolja prehelenskog kova kog soja ljudi
koji su uivali Zeusovu zatitu.
8. Mit o Hijakintu, koji na prvi pogled moe da izgleda kao sentimentalna pri ica to objanjava odakle na
zumbulu ara u vidu gr kog slova (vidi 165, j i 2), odnosi se na kretskog cvetnog junaka Hijakinta (vidi 159,
4), koji se naziva i Narkis (vidi 85, 2). Njegov kult je prodro u mikensku Gr ku i po njemu je i poslednji
letnji mesec dobio ime hijakint na Kreti, na Rodu, u Kosu, Teri i Sparti. Dorski Apolon je potisnuo
Hijakintovo ime u Tarentu, iako je tu bio Hijakintov grob (Polibije: VIII, 30); a u Amikli, mikenskom
gradu, jo jedan Hijakintov grob posluio je kao postolje Apolonovom tronu. U to vrerne Apolon je bio
besmrtan, a Hijakint je vladao samo jednim godinjim dobom. Njegova smirt, prouzrokovana diskom,
podse a na smrt njegovog ro aka Akrisija (vidi 73, 3).
9. Koronida (''starica'') rodila, je Asklepija sa Apolonom, a njeno ime zna i sveteni ku titulu (vidi 25, 5);
ali Atenjani nisu priznavali da je ona imala dece i zatakavali su ovaj mit (vidi 50, b).
10. U klasi no vreme Apolon je bio bog muzike, poezije, filozofije, astronomije, matematike, medicine i
nauka o prirodi. Kao neprijatelj primitivizma, on je uvek bio za umerenost u svim stvarima, a sedam struna
na njegovoj liri ozna avaju sedam samoglasnika kasnije gr ke azbuke (vidi 52, 8) i dobile su tajanstveno
zna enje u le enju muzikom. Najzad, zbog identifikacije sa detetom Horom, Apolon je potovan kao sunce,
44

dok je kod Korin ana taj kult pripadao sun anom Zeusu; Apolonova sestra Artemida s pravom je
poistove ivana sa mesecom.
11. Kikero, u svom delu ''O prirodi bogova'' (III, 23), Apolonu, sinu boginje Lete, daje tek etvrto mesto; on
razlikuje Apolona Hefajstovog sina, Apolona kretskog, oca Koribanata, i Apolona koji je Arkadiji dao
zakone.
12. Predanje kako je Apolon ubio Pitona nije tako jednostavan mit kao to na prvi pogled moe da izgleda,
jer je kamen omphalos, na kome je pitonka sedela, bio tradicionalni grob proro kog heroja, reinkarniranog u
zmiju, ija je proro anstva pitonka objavljivala (Varon: O latinskom jeziku, VII, 17). Helenski Apolonov
svetenik preoteo je ulogu svetoga kralja koji je u obredu s pravom ubijao svog prethodnika heroja. Ovo je
objasnio Plutarh u ''Zato proro ista ute'' (15) kad je opisivao obred Stepterija. Svake devete godine
gra ena je na gumnu u Delfima koliba koja je predstavljala kraljevo prebivalite. Onda bi no u iznenada na
tu kolibu napali... [ne zna se ko, jer se tu prekida pri anje]... rtveni sto, na kome se nalazilo prvo, rano
vo e, bivao je prevrnut, koliba spaljena, a paliku e su beale iz svetilita, ne osvr u i se. Posle toga mladi
koji je u estvovao u ovome iao je u Tempe da se o isti od greha, odakle se vra ao u trijumfu, sa krunom i
lovorovom gran icom.
13. Iznenadan ugovoreni napad na stanovnike kolibe podse a na tajanstveno ubistvo Romula koje su izvrili
njegovi drugovi, a i na godinju rtvu Bufonija u Ateni, kad svetenici, poto bi dvogubom sekirom ubili
Zeusovog bika, bee ne obaziru i se za sobom (vidi 53, 7); meso bika je potom slueno na zajedni kim
gozbama, dok se mimikom podraavalo uskrsnu e vola, a sekiri sudilo zbog skrnavljenja.
14. U Delfima, kao i u Knosu, sveti kralj je morao da vlada devet godina (vidi 88, 6). De ak je odlazio u
Tempe, nesumnjivo zato to je Apolonov kult poticao otud.
22 ARTEMIDA, NJENA NARAV I DELA
Artemida, Apolonova sestra, naoruana je lukom i strelom kao i on, a poseduje mo da alje kugu i
iznenadnu smrt me u smrtnike, ali i da ih isceljuje. Ona je zatitnica male dece i svih ivotinja sisara; ipak,
ona voli i hajku, naro ito na jelene.
b) Jednog dana, dok je jo bila trogodinja devoj ica, njen otac Zeus, na ijim je kolenima sedela, upitao
je ime bi volela da je obdari. Artemida smesta odgovori: Molim te, daj mi ve nu nevinost, isto toliko
imena koliko ima moj brat Apolon, zatim luk i strelu kao njegovu, dunost da donosim svetlost, do kolena
dugu lova ku tuniku boje afrana sa crvenim porubom; za pratilje ezdeset mladih morskih nimfa, mojih
vrnjakinja; dvadeset re nih nimfa iz Amnisa na Kreti, da se brinu o mojim izmicama i hrane pse dok sam
u lovu; sve planine sveta; i na kraju jedan grad koji budem izabrala. Ne traim vie od jednog grada, jer ja
nameravam da ivim ve inom u planinama. Na alost, ene e me pri poro aju esto prizivati jer me je
moja majka Leta nosila i rodila bez bolova, te su me stoga Su aje odredile za pokroviteljicu poro aja.1
c) Artemida juna ki upnu Zeusa za bradu, a on se ponosno nasmei i odgovori: Pored ovakvog deteta
kao to si ti, ja ne moram da se bojim Herine ljubomore. Dobi e sve to si traila, i vie od toga, dobi e ne
jedan, nego trideset gradova, i po deo u mnogim drugim, na kopnu kao i na ostrvima; i ja te postavljam za
uvara puteva i luka.2
d) Artemida mu zahvali, sko i s njegovih kolena i ode pravo na goru Leuku na Kreti, a zatim na izvor
Okeana, gde izabra za pratilje veliki broj devetogodinjih nimfi, a njihove majke behu time ushi ene.3 Zatim
je, na Hefajstov poziv, posetila Kiklope na ostrvu Lipari i zatekla ih kako kuju Posejdonu konjska pojila.
Bront, kome je bilo nare eno da u ini sve to ona zaeli, stavi je na kolena; ali kako nije volela da je maze,
ona mu i upa punu aku dlaka sa grudi te mu na tom mestu ostade trag do sudnjeg dana; svako je mislio da
45

ima ugu. Nimfe je poplaio divlji izgled Kiklopa i buka u kova nici pa nije nikakvo udo to nevaljalim
devoj icama majke prete Brontom, Argejom i Steropom. Me utim Artemida hrabro re e Kiklopima da
prekinu za asak rad na Posejdonovoj porudbini i da joj iskuju srebrni luk i tobolac za strele, pa e zauzvrat
dobiti meso od njenog prvog lova kog plena.4 Sa novim orujem otila je pravo u Arkadiju, gde je naredila
Panu da raskomada jednog risa i nahrani lova ke pse i tenad. Pan joj dade tri klempava lova ka psa, dva
arena i jednog sa pegama, koji su zajedno bili dovoljno jaki da rastrgnu ivog lava; i dade joj jo sedam
brzonogih kerua iz Sparte.5
e) Poto je uhvatila dva para rogatih jelena, ive ih upree u zlatne ko ije sa zlatnim emovima i odjezdi
na sever, preko tra ke planine Hajme. Odsekla je svoju prvu baklju od borovine na Misijskom Olimpu i
zapalila je ikom koju je nala u pepelu jednog drveta pogo enog gromorn. Oprobala je svoj srebrni luk
etiri puta; prve dve mete su joj bile drve e; tre a, divlja ivotinja; etvrta, grad naseljen nepotenim
ljudima.6
f) Potom se vratila u Gr ku. Amnizijanske nimfe ispregle su joj jelene iz ko ija, istimarile ih i nahranile
brzorastom detelinom sa Herinih panjaka, gde su pasli Zeusovi paripi, i napojile ih vodom sa zlatnih
pojila.7
g) Jednom se re ni bog Alfej, sin Tetidin, usudio da se zaljubi u Artemidu i proganjao je po Gr koj; ali
Artemida ode u Litrinu, u Elidi (a po drugima ak na ostrvo Ortigiju, blizu Sirakuze), gde je sebi i svim
svojim nimfama namazala lice belim blatom, tako da se nije razlikovala od ostalih devojaka. Alfej je morao
da se povu e, a devojke su ga ismejale.8
h) Artemida je zahtevala od svojih pratilja da budu savreno edne, kao to je i ona sama. Kad je Zeus
zaveo jednu od nimfi, Kalistu, Likaonovu k er, Artemida je primetila da je ona bremenita. Za kaznu
pretvori Kalistu u medvedicu i po e da je odstreljuje. Ubila bi je da je Zeus nije uzneo na nebo, i kasnije
postavio njen lik me u zvezde. Po drugima je, opet, sam Zeus pretvorio Kalistu u medveda, a ljubomorna
Hera je udesila da Artemida u neznanju krene u hajku. Kalistino dete Arkad spaseno je i postalo je predak
Arka ana.9
i) Nekom drugom prilikom je Aktajon, sin Aristaja, stajao naslonjen na stenu u blizini Orhomena, kad
ugleda Artemidu kako se nedaleko od njega kupa na izvoru. On ostade tu da je posmatra. im se kasnije
usudio da se drugovima pohvali kako je video Artemidu nagu, ona ga pretvori u jelena, a njenih pedeset
lova kih pasa ga rastrgoe.10
1. Kalimah: Himna Artemidi I;
2. Ibid. 26;
3. Ibid. 40;
4. Ibid. 47;
5. Ibid. 69;
6. Ibid. 110;
7. Ibid. 162;
8. Pausanija: VI, 22, 5; Sholijast uz Pindarove Pitijske ode: II, 12;
9. Higin: Pesni ka astronomija II, 1; Apolodor: III, 8, 2;
10. Higin: Fabula 181; Pausanija: IX, 2, 3.
*
1. Devica srebrnog luka koju su Grci uvrstili u porodicu na Olimpu, bila je najmla i lan Artemidine trijade,
poto je ''Artemida" jo jedna titula Trojne Boginje Mesec. Imala je pravo da hrani svoje koute detelinom
poto je detelina simbol trojstva. Njen srebrni luk je predstavljao mladi mesec. Ipak, olimpijska Artemida
nije bila samo devica. Ponegde, kao na primer u Efesu, oboavali su je u njenom drugom vidu, kao nimfu,
orgasti ku Afroditu, sa mukim partnerom, urminom palmom (vidi 14, a), jelenom i p elom (vidi 18, 3) kao
glavnim obelejima. Uloga babice pre pripada starici Kroni, kao i njene smrtonosne strele; devetogodinja
starost svetenica treba da podse a da je mese ev broj smrti tri puta tri. Ona podse a na kretsku
''gospodaricu divljih zveri", glavnu nimfu boginju prastarog totemskog drutva; i obredno kupanje pri
emu ju je iznenadio Aktajon, kao i rogati jeleni, njene ko ije (vidi 125, a) i jarebice iz Ortigije (vi i 14, 3)
daleko pre pristaju nimfi nego devici. Izgleda da je Aktajon bio sveti kralj prehelenskog kulta jelena,
46

rastrzan na komade na kraju vladavine od pedeset meseci, naime poto protekne polovina Velike godine;
njegov suvladar, ili zamenik, vladao je do kraja Velike godme. Nimfa se po pravilu kupala posle, a ne pre
obrednog ubistva. Ovaj ritualni obi aj ima mnogo sli nosti sa ritualima opisanim u irskim i velkim
mitovima iz prvog veka pre nae ere. Plutarh u Gr kim pitanjima, 39, pri a da su s vremena na vreme na
planini Likaj u Arkadiji jurili i ubijali oveka obu enog u jelensku kou. Psi su morali biti beli, sa ri im
uima, kao psi iz pakla u keltskoj mitologiji. Postojao je peti vitorogi jelen koji je pobegao Artemidi (vidi
125, a).
2. Mit o tome kako je Alfej jurio za Artemidom izgleda da je nastao po analogiji sa predanjem o njegovoj
uzaludnoj jurnjavi za Aretusom, pri enru se ona pretvorila u izvor, a on u reku (Pausanija: V, 7, 2), a
moda je ta pri a izmiljena da objasni zato su se svetenice Artemide Alfeje iz Letrinije i Ortigije u ast
Bele Boginje mazale po licu gipsom i belom glinom, Alph ozna ava i belinu i itni proizvod; alphos je
lepra; alphe je zrno; alphition je zmo je ma; Alphito je bila Bela Boginja kao krma a. Artemidina
naj uvenija statua u Ateni se zove Belolika (Pausanija: I, 26, 4). Zna enje re i Artemis nije potpuno
utvr eno: moe biti da zna i "jakih udova, od artemes; ali i ''ono to odseca". Spartanci su je zvali Artamis,
od artao; ili od airo i themis; slog themis moe da zna i. voda, jer se mesec smatrao izvorom svih voda.
3. Ortigija, Ostrvo jarebica u blizini ostrva Del, tako e je bilo posve eno Artemidi (vidi 14, a).
4. Mit o Kalisti nastao je iz potrebe da se objasni pojava dveju malih devoj ica obu enih kao medvedice,
koje su se pojavljivale o prazniku brauronijske Artemide na Atici zbog jednog predanja po kojem Artemidu
dovode u vezu sa Velikim Medvedom. Ali moe se uzeti u obzir i jedna ranija verzija mita, u kojoj je Zeus
nasrtao na Artemidu, a ona se najpre pretvorila u medveda, a zatim namazala lice gipsom, pokuavaju i da
mu izbegne. Artemida je u po etku upravljala zvezdama, ali je tu dunost kasnije preuzeo Zeus.
5. Nejasno je zato su Brontu i upane dlake; Kalimah moda proizvoljno misli na neku dobro poznatu
sliku o doga aju sa koje se skinula boja na kiklopovim grudima.
6. Kao gospodarici divljih zveri, ili zatitnici svih plemena totem-klanova, Artemidi su prinosene
godinje rtve paljenice totem-ivotinja, ptica i biljaka, a ovaj obred se u klasi no vreme sa uvao u gra u
Patre u Kaledoniji (Pausanija: IV, 32, 6); tamo se ona zvala Artemida Lafrija. Sli ne rtve paljenice
prinosili su joj u Meseni Kureti, kao predstavnici totem-plemena (IV, 32, g); a jo je zabeleeno da su u
Hijeropolisu imali obi aj da rtve veaju o grane od veta ke ume u samom hramu boginje (Lukijan: O
sirijskoj boginji 41).
7. Maslinovo drvo bilo je posve eno Ateni, urmina palma Izidi i Lati. Vlasnik sam jednog broa iz srednjeg
minojskog perioda na kome je boginja prikazana kako stoji pored palme; odevena je u suknju od palmovog
li a i dri u ruci malu palmu; ona gleda kako se novogodinje tele ra a iz palmovog grozda; s druge strane
je bik na izdisaju, verovatno kraljevski bik Stare godine.
23 HEFAJST, NJEGOVA NARAV I DELA
Hefajst, bog kova , bio je tako nejak kad se rodio da ga je njegova majka Hera sa ga enjem bacila sa
olimpijskih visina, kako bi se otresla neprijatnog ose anja koje je u njoj izazivala njegova jadna pojava. On
je, ipak, preiveo ovaj nemili doga aj bez telesnih povreda, jer je pao u more, gde su ga prihvatile Tetida i
Eurinoma. Ove boginje nena srca uvale su ga u pe ini pod morem, gde je on osnovao svoju prvu
kova nicu i oduivao im se za dobrotu prave i im svakovrsne ukrase i korisne predmete.1
47

Jednog dana, poto je prolo devet godina, Hera srete Tetidu, koja je slu ajno nosila bro napravljen u
njegovoj radionici, i zapita: Za ime sveta, draga moja, odakle ti tako izvanredan nakit?
Tetida je malo oklevala sa odgovorom, ali joj je Hera izmamila istinu. Odmah je vratila Hefajsta na
Olimp, gde mu je obezbedila mnogo bolju kova nicu, sa dvadeset mehova koji su radili danju i no u. Ona
se mnogo zauzela za njega i udesila da se oeni Afroditom.
b) Hefajst se u tolikoj meri izmirio sa Herom da se drznuo da prebaci Zeusu to je dozvolio da ona posle
neuspene pobune visi sa nebeskog svoda pri vr ena o zglobove. Ali bilo bi mudrije da je utao, jer ga je
razgnevljeni Zeus ponovo tresnuo sa Olimpa. Padao je ceo bogovetni dan. Pavi na zemlju, na ostrvo
Lemno, slomio je obe noge pa, iako je besmrtan, jedva da je bilo ivota u njemu kad su ga ostrvljani
pronali. Kasnije, poto mu je bilo oproteno i poto je povratio sebi mesto na Olimpu, mogao je da hoda
samo pomo u zlatnih taka.2
c) Hefajst je ruan i nam or, ali snaan u rukama i ramenima, i sve to preduzme, uradi tako da ga po
vetini niko nije mogao prevazi i. Jedanput je napravio neke mehani ke ene da mu pomau u kova nici;
one su ak mogle da govore i obavljaju najtee zadatke koje bi im poverio. On je vlasnik nekoliko trononih
stolova sa zlatnim to kovima koji se nalaze u kova nici i mogu da se kre u sami od sebe do mesta gde se
bogovi sastaju, i nazad.3
1. Homer: Ilijada. XVIII, 394409;
2. Ibid.: I, 58694;
2. Ibid.; XVIII, 368.
*
1. Hefajst i Atena su delili hram u Ateni i njegovo je ime moda izmenjen oblik od hemero-phaistos, ''onaj
koji sija danju'' (tj. sunce), dok je Atena bila Boginja Meseca, ona koja sija no u, zatitnica kova ke
vetine i svih tehni kih zanata. Malo je poznato da je svakoj alatki iz bronzanog doba, oruju ili spravi
pripisivano magi no svojstvo, a da je kova bio, u stvari, neto kao arobnjak. Tako je trostruka li nost
Brigite, Mese eve Trojne Boginje (vidi 21, 4), bila zatitnica pesnika, kova a i lekara. Kad je boginja
izgubila ta svojstva, onda se kova uzvisio do boanstva. Da je kova -bog hrom, to je predanje koje se
prostire ak do zapadne Afrike i Skandinavije; u primitivno doba kova i: su, moda ak i namerno,
osaka ivani, da ne bi pobegli s posla i prebegli neprijateljskom plemenu. Igra hromih jastreba se izvodila u
erotskitn orgijama posve enim kova koj vetini (vidi 92, 2), a kako je Hefajst bio oenjen Afroditom, on je,
verovatno, hramao samo jedanput godinje, u doba prole nih praznika.
Metalurgija je dospela u Gr ku sa egejskih ostrva.. Uvoz predmeta od fino obra ene bronze i zlata u
Gr ku verovatno je uticao na mit o tome da su Hefajsta uvale, u pe inama ostrva Lemno, Tetida i
Eurinoma, to behu titule za Boginju Mora, koja je stvorila svet. Devet godina to ih je on proveo u pe ini
pokazuju da je bio pot injen mesecu. Njegov pad, kad i Kefalov (vidi 89, j), Talov (vidi 92, b), Skironov
(vidi 96, f), Ifitov (vidi 135, b), i drugih, zajedni ka je sudbina svetih kraljeva u mnogim krajevima Gr ke u
trenutku kad bi njihovoj vladavini doao kraj. Zlatne take su moda izmiljene da uzdignu sa zemlje
njegove svete pete.
2. Dvadeset Hefajstovih tronoaca izgleda da su manje-vie istog porekla kao i Gasterohejri, koji su
sagradili Tirint (vidi 73, 3); bili su to, naime, zlatni sun ani diskovi sa tri noge, heraldi ke oznake Ostrva
oveka koje su oivi avale neku ranu ikonu gde se prikazivao Hefajst oenjen Afroditom. Qni predstavljaju
godinu sa tri godinja doba i odraavaju duinu kraljeve vladavine; on umire po etkom dvadesete godine,
kad se priblino poklapa sun ano i mese evo vreme; ovaj krug je zvani no priznat u Ateni tek krajem petog
veka pre nae ere, ali je bio otkriven nekoliko stotina godina ranije (Bela Boginja, str. 284, 291). Hefajsta
vezuju i za vulkansku kova nicu na vulkanskim ostrvima Lipari, jer je sedite njihovog kulta vulkansko
ostrvo Lemno i izvor prirodnog gasa koji je izlazio iz grotla na vrhu planine Moshil i vekovima polako
sagorevao (Ceces: O Likofronu, 227; Hesihije sub Moschylus). Sli an izvor gasova, koji je opisao crkveni
velikodostojnik Metodije iz etvrtog veka nove ere, goreo je na Gori Lemno u Likiji sve do 1801. Hefajst je
48

imao svetilita na obema ovim planinama. Lemno (verovatno oblik od leibein, ona to prosipa) bio je
naziv za Veliku Boginju ovog matrijarhalnog ostrva (Hekataj, navodi ga Stefan Vizantinac sub Lemnos
vidi 149, 1).
24 DEMETRA, NJENA NARAV I DELA
Iako svetenice Demetre, boginje itnih polja, uvode mladu i mladoenju u tajne bra ne postelje, ona
sama nije imala mua. Dok je jo bila mlada i vesela, rodila je vanbra no Koru i pohlepnog Jakha, sa svojim
bratom Zeusom.1 Rodila je tako e i Pluta sa Titanom Jasijem ili Jasionom, u koga se zaljubila na svadbi
Kadma i Harmonije. Opijeni nektarom koji se na gozbi to io kao voda, ljubavnici se izmakoe iz ku e i
legoe javno na tri puta preorano polje. Kad su se vratili, Zeus, koji je po njihovom ponaanju, a i blatu na
rukama i nogama, prepoznao ta su radili, razgnevi se i opali gromom Jasija to se usudio da dotakne
Demetru. Ali neki kau da je Jasija ubio brat mu Dardan, a po drugima da su ga rastrgli konji.2
b) Sama Demetra bila je dobra dua, i Erisihton, sin Tropijev, bio je jedan od retkih ljudi prema kojima se
ona grubo ponaala. Na elu dvadeset drugova, Erisihton se osmeli da upadne u gaj koji su joj Pelazgi
posadili u Dotijumu, i da po ne se u svetog drve a radi pribavljanja gra e za gozbenu dvoranu. Demetra se
prerui u Nikipu, svetenicu Gaja, i blago naredi Erisihtonu da se povu e. Tek kad joj je on zapretio
sekirom, ona mu se prikaza u svom sjaju i prokle ga da bude ve no gladan, ma koliko jeo. Odatle je
Erisihton otiao na ru ak u roditeljski dom i jeo ceo dan. to je vie jeo, bivao je sve gladniji i slabiji.
Najzad roditelji nisu mogli vie da ga hrane pa je postao prosjak i jeo je otpatke. Suprotno ovome, Pandareja
sa Krete, koji je Zeusu ukrao zlatnog psa i tako osvetio Demetru za ubijenog Jasija, Demetra je darovala
kraljevskim darom da nikada ne boluje od stomaka.3
c) Demetra je prestala da bude vesela kad su joj oduzeli mladu Koru, kasnije nazvanu Persefonom. Had se
zaljubio u Koru i otiao Zeusu da trai odobrenje da se njome oeni. Zeus se plaio da uvredi svoga
najstarijeg brata neposrednim odbijanjem, ali je tako isto znao da mu Demetra nikada ne e oprostiti ako
Kora bude morala da ode u Tartar; zato je diplomatski odgovorio da niti daje niti ne daje svoj pristanak.
Ovo ohrabri Hada da na prevaru odvede devojku dok je brala cve e na livadi. Ta livada se mogla nalaziti
negde na Siciliji; ili Atici; ili kod Hermione; ili negde na Kreti, ili u blizini Pise, ili oko Lerne; ili, pak,
pored Feneja u Arkadiji, ili kod Nise u Bojotiji, ili ma gde u prostranstvima koje je Demetra obila trae i
Koru. Demetrini svetenici kau da je to bilo u Eleusini. Ona je bez odmora traila Koru devet dana i no i i
nije ni jela ni pila, bezuspeno je dozivaju i. Jedina vest koja je doprla do nje bee od Hekate, koja je jednog
ranog jutra ula Koru kako vi e: Otmica! otmica! ali iako je pourila u pomo , nije naila ni na kakav
trag.4
d) Desetog dana posle neprijatnog susreta sa Posejdonom kod Onkovih stada, preruena Demetra stie u
Eleusinu, gde je kralj Kelej i njegova ena Metaneira prime veoma gostoljubivo. ak su joj ponudili da
ostane kao dadilja novoro enom princu Demofontu. Njihova hroma k erka Jamba pokuavala je da utei
Demetru komi nim raskalanim stihovima, a stara dadilja Bauba je u ali nagovarala Demetru da pije
je menu vodu: Bauba jeknu kao da je u poro ajnim mukama i, sasvim neo ekivano, ispod svoje suknje
izvu e Demetrinog sina Jakha, koji sko i u maj ino krilo i poljubi je.
e) O, ala pohlepno pije! uzviknu Abant, Kelejev stariji sin, dok je Demetra srkala iz punog kr aga
je menu vodu za injenu metvicom. Demetra ga mrko pogleda i on se pretvori u gutera. Na neki na in
ose aju i stid zbog svoga ponaanja, Demetra odlu i da u ini neko dobro Keleju, pa se rei
da Demofonta u ini besmrtnim. Iste no i ona ga je drala iznad vatre da bi mu izgorela smrtnost. Me utim
desi se da Metaneira, Amfiktionova k i, u e u odaju pre nego to je stvar obavljena, pa ini prestanu, a
Demofont umre. Moja je ku a nesre na! alio se Kelej, pla u i nad sudbinom svoja dva sina, pa ga od
tada prozvae Disaul. Obrii suze, Disaule, re e Demetra. Ima jo tri sina, a Triptolema sam namerila
da obdarim tako da e zaboraviti na svoj dvostruki gubitak.
49

f) Triptolem, koji je uvao stado svoga oca, prepozna Demetru i saopti joj vest za kojom je tragala: pre
deset dana njegova su bra a Eumolp, pastir, i Eubulej, svinjar bili u polju na pai kad se zemlja
odjednom rastvori, progutavi Eubulejevo krdo svinja pred njegovim o ima; zatim se, uz strahoviti tutanj,
pojavie ko ije sa crnim konjima i sru ie se u provaliju. Lice onoga koji je terao ko ije bilo je nevidljivo,
ali je desnu ruku vrsto obavio oko struka devojke to je zapomagala. Eubulej ovo ispri a Eumolpu i ovaj to
uze kao motiv za alopojku.
g) Naoruana dokazom, Demetra pozva Hekatu te se njih dve zajedno priblie Heliju, koji vidi sve, i
naterae ga da prizna da je otmi ar bio Had, bez sumnje sa znanjem Zeusa. Demetra je bila toliko ljuta, da
umesto da se vrati na Olimp, produi da luta poljima zabranjuju i drve u da donosi plodove i travi da raste,
dok ljudskom rodu ne zapreti opasnost od zatiranja. Zeus, stide i se da se sam sretne s Demetrom kod
Eleusine, posla joj prvu poruku po Iridi (na koju ona uopte . nije obratila panju), a zatim izaslanstvo
olimpijskih bogova i mirovne poklone, mole i je da se pomiri sa njegovom voljom. Ali ona ne htede da se
vrati na Olimp i zakle se da e zemlja ostati neplodna dok joj ne budu vratili k er Koru.
h) Zeusu je ostalo samo jedno. On posla Hermesa Hadu sa porukom: Ako ne vrati Koru, svi smo
propali! a drugu poruku posla Demetri: Dobi e nazad svoju erku pod uslovom da jo nije okusila hranu
koju jedu mrtvi.
i) Poto Kora nita nije uzimala u usta od hrane, ak ni koricu hleba, otkako su je oteli, Had je bio
prinu en, sakrivi svoju brigu, da joj se obrati blago: Dete moje, ti izgleda ovde nisi sre na, a tvoja mati
pla e za tobom. Odlu io sam zato da te vratim ku i.
j) Korine suze usahnue i Hermes joj pomoe da se popne u njegove ko ije. Ali ba kada je krenula za
Eleusinu, jedan od Hadovih vratara, po imenu Askalaf, po e da vi e i da govori sa prezrenjem: ''Poto sam
video gospa Koru kako bere narove sa jednog drveta u vaem vo njaku, i poto je pojela sedam semenki,
spreman sam da posvedo im da je okusila hranu mrtvih.'' Had se mra no nasmeja i re e mu da se smesti
pozadi u Hermesovim ko ijama.
k) U Eleusini Demetra radosno zagrli Koru; ali uvi da je okusila vo e iz Hadova vo njaka, ona postade
veoma utu ena i ponovo re e: Niti u se vratiti na Olimp, niti u skinuti kletvu sa zemlje. Zeus onda
umoli Reu, svoju, Hadovu i Demetrinu majku, da posreduje, pa je najzad dolo do sporazuma. Kora je
morala ubudu e da provodi tri meseca u podzemlju u drutvu Hada kao kraljica Tartara i da se za to
vreme zove Persefona, a ostalih devet meseci sa Demetrom. Hekata se ponudila da vodi ra una da se ovaj
dogovor izvrava kako treba i da stalno vodi brigu o Kori.
l) Demetra je, najzad, pristala da se vrati ku i. Pre nego to je otila iz Eleusine, ona je nau ila
Triptolema, Eumolpa i Keleja (kao i Diokla, kralja Fere, koji je celo vreme marljivo tragao za Korom)
svojim misterijama i obredima. Ali kaznila je Askalafa zbog njegove brbljivosti na taj na in to ga je
gurnula u jamu i pokrila ogromnom stenom, odakle ga je tek Herakle oslobodio; a onda je Askalafa
preobrazila u kratkouhu sovu.5 Ona je nagradila i Fenajce iz Arkadije, kod kojih je boravila poto ju je
silovao Posejdon; njima je dala razna zrnevlja, ali im je zabranila da seju pasulj. Neki Kijanit se prvi
osmelio da ga poseje, te je dobio svetilite pored reke Kefis.8
m.) Demetra je Triptolemu dala itno seme, drveni plug i ko ije koje su vukle zmije; i naloila mu da ide
svuda po svetu i da u i ljude zemljoradnji. Ali prvo ga je ona sama obu ila na poljani kralja Rara, pa ga
stoga mnogi smatraju sinom kralja Rara. Fitalu, koji je s njom lepo postupao na obalama Kefisa, darivala je
smokvino drvo, prvo za koje se zna na Atici, i pou ila ga na koji na in da gaji smokvu.7
1. Aristofan: 2obe 338; Orfi ka himna 11;
2. Homer: Odiseja V, 1258; Diodor sa Sicilije: v. 49; Hesiod: Teogonija 969;
3. Servije o Vergilijevoj Ajneidi: III, 167; Higin: Fabula 250; Kalimah Himna Demetri 34; Antonije Liberal:
Preobraenja, n; Pausanija: X, 30, I;
4. Higin: Fabula 146; Diodor sa Sicilije: v. 3; Sholijast uz Sofoklovog Ojdipo iz Kolona 1590; Apolodor: I,
5, 1; Sholijast uz Hesiodovu Teogoniju 914; Pausanija: VI, 21, I i I, 38, 5; Konon: Pripovesti 15; Homerska
50

himna Demetri 17;

5. Apolodor: I, 5, 13 1 12; Homerska himna Demetri 398 1 445;
6. Pausanija: VIII, 15, 1, i I, 37, 3;
7. Homerska himna Demetri 23174; Apolodor: I, 5, 2; Orfi ki fragmenti 50; Higin: Fabula 146; Ovidije:
Metamorfoze V, 450S63 1 Fasti IV, 614; Nikander: Theriaca; Pausanija: I, 14, 2 1 37, 2.
*
1. Kora, Persefona i Hekata blle su, to je sasvim jasno, Trojna Boginja kao Devica, Nimfa i Starica, u vreme
kada su se samo ene bavile zemljoradnjom. Kora predstavlja zeleno ito, Persefona zreo klas, a Hekata
pokoeno ito. Demetra je bio boginjin opti naziv, a Korino ime Persefona stvara zabunu. Mit o
Demetrinom doivljaju u triput pooranoj njivi ukazuje na obred plodnostl, koji se doskora zadrao na
Balkanu; svetenice polja su se javno sparivale sa svetim kraljevima u vreme jesenje setve da bi obezbedile
zlatnu etvu. Na Atici su njive prvo orane u prole e; zatim posle letnje etve pli e preoravane; poto se
prinesu rtve bogovima oranja, ponovo se oru tokom jesenjeg meseca Pijanepsiona i tek su tada spremne za
sejanje (Hesiod: Radovi i dani 4323, 460, 462; Plutarh: O Izidi i Ozirisu, 69).
2. Persefonu (od phero 1 phonos, ona koja donosi, razaranje) zovu i Persefata u Ateni (od pfersis i
ephapto, ''ona koja odre uje razaranje'' i Proserpina (''strahovita''). U Rimu, izgleda, da je to bio naziv za
nimfu kad je rtvovala svetog kralja. Hekata (stotine) izgleda da se odnosi na stotinu lunarnih meseci
kraljeve vladavine i na stostruku etvu. Kraljeva smrt od groma, ili u konjskim eljustima, ili od ruke
njegovog zamenika, bee njegova normalna sudbina u primitivnoj Gr koj.
3. Hadova otmica Kore je deo mita po kome se helensko boansko trojstvo nasilno eni prehelenskom
Trojnom Boginjom Zeus Herom; Zeus ili Posejdon Demetrom i Had Korom, kao to se u irskom mitu
Brijan, Ajukar i Ajukarba ene trostrukom boginjom Eirom, Fodlom i Bambom (vidi 7, 6 i 16, 1). Ovaj mit
belei vreme kad mukarci preotimaju poljoprivredne misterije od ena. to je Demetra odbila da ljude i
dalje snabdeva itom, samo je druga verzija Inine zavere da. uniti Atamantovu etvu (vidi 70, c). Dalje, mit
o Kori je pri a o zimskom zakopavanju straila sa itnih polja; ova straila su predstavljala ensko bi e od
granja. Zakopano strailo otkrivano je u rano prole e da bi se videlo kako to granje pupi; to je prehelenski
obi aj koji se odrao po selima do u klasi no doba i prikazan je na vazaima kao scena u kojoj ljudi
osloba aju Koru iz zemljine humke i pijucima i sekirama razbljaju glavu Majke Zemlje.
4. Pri a o Erisihtonu je moralna anegdota; kod Grka, kao i kod Latina i starih Iraca, se a svetih gajeva
povla ila je sa sobom kaznu smrti. Ali beznadena vu ja glad nije bila odgovaraju a kazna za se u drve a.
Erisihtonovo ime a i to to je sin Kekropa, koji je bio patrijarhalac, i koji je prvi napravio poga u od
je ma (vidi 25, d) zna i onaj koji dere zemlju to pre navodi na zaklju ak da je njegovo nedelo u
tome to se usudio da bez Dernetrinog odobrenja ore zemlju kao to je to u inio i Atamant. Pandarejeva
kra a zlatnih konja verovatno predstavlja intervenciju Kre ana u Gr koj u vreme kad su Ahajci pokuali da
izmene obrede zemljoradnje. Taj konj, koga su uzeli boginji Zemlji, izgleda da je predstavljao vidljiv dokaz
nezavisnosti ahajskog velikog kneza od same boginje (vidi 134, 1).
5. Mitovi o Hiladu (vidi, 150, 1), Adonidu (vidi 18, 7), Litijersu (vidi 136, e) i Linu (vidi 147, 1) opisuju
godinje oplakivanje i tugovanje za svetim kraljem ili za njegovim zamenikom de akom koji je rtvovan da
bi se umilostivila boginja plodnosti. Ovaj isti zamenik pojavljuje se u legendi o Triptolemu, koji dolazi sa
dakovima ita na dvokolicama upregnutim u zmije, da bi prikazao kako njegova smrt donosi bogatstvo.
Hilad je tako e bio Plut (bogatstvo) za et u itnom polju, a od tog imena nastalo je ime "Pluto" za Hada.
Triptolem (triptolmaios, onaj koji tri puta pokuava) moda je bila titula koja se davala svetom kralju zato
to se usudio da tri puta poore njivu i spari se sa itnom svetenicom. Kelej, Diokle i Eumolp, koje je
Demetra nau ila zemljoradnji, predstavljaju sveteni ke glavare Amfiktionskog saveza. Metaneira je
opisana kao Amfiktionova k i i potovali su je u Eleusini.
51

6. U mikenskom gradu Eleusinl (''dolazak'') odravane su velike Eleusinske misterije, u mesecu koji se zvao
Boedromion ("tr e i u pomo ). Demetrino veselo sveteno raspoloenje zbog ljubavnih doivljaja sa
Jasijem, Triptolemom, ili Zeusom simboli ki je prikazano u jednoj unutranjoj upljini ivota kao trljanje
fali kog predmeta uz ensku jaha u izmu; otuda izgleda da je re eleusis ostatak re i Eilythuies, ''(hram)
one koja besni u skrovitu''. Mistagozi su, obu eni kao pastiri, ulazili uz radosno klicanje i pokazivali reeto
za vejanje ita sa detetom Brimom, sinom Brime (ljutite), kao munjevitim plodom ritualnog ven anja.
Brima je titula za Demetru, a Brim je sinonim za Pluta, koga su njegovi slavljenici bolje poznavali kao
Jakha po raskalanim himnama Iacchus to su se pevale estog dana Misterija, dok je povorka sa
bakljama ila od Demetrinog hrama.
7. Eumolp predstavlja pastire koji pevaju iznose i dete; Triptolem je kravar, u slubi Mese eve Boginje Ije
u liku krave (vidi 56, 1), koja je navodnjavala itno seme; i Eubulej, svinjar, sluio je boginju Marpesu (vidi
74, 4 i 96, 2). Forkida, Hojra, ili Kerda, boginja krma inog lika, pomagala je itu da raste. Eubulej je prvi
objavio ta se desilo sa Korom, zato to svinjar u ranim evropskim mitovima ozna ava proroka ili
ma ioni ara. Tako su se Eumaju, Odisejevom svinjaru (vidi 171, a), obra ali sa dios (bogoliki); pa iako
su u klasi no vreme svinjari ve davno prestali da se bave prorotvom, ipak su jo uvek rtvovali svinje
Demetri i Persefoni, bacaju i ih u ambise. Eubulej izgleda nije imao naro ite koristi od Demetrinog
uputstva; verovatno zato to je njen kult kao boginje krma e bio potisnut u Eleusini.
8. Rar, bilo da zna i nedono e ili "utroba", ne odgovara kao naziv za kralja i svakako se odnosi na
utrobu itne matere iz koje ni e ito.
9. Jamba i Bauba ozna avaju razvratne pesme u jampskoj metrici koje su pevane da bi olakale duevnu
napetost za vreme Eleusinskih misterija; ali Jamba, Demetra i Bauba ine poznato trojstvo devojke, nimfe i
starice. Stare dadilje u gr kim mitovima gotovo uvek predstavljaju boginju kao Kronu. Abant je pretvoren u
gutera jer guteri obitavaju na najtoplijim i najsuvljim mestima i mogu da ive bez vode; to je pri a koju su
stari pripovedali deci kako bi ih nau ili da potuju starije i da se boje bogova.
10. Pri a koja govori o tome kako je Demetra pokuala da u ini Demofonta besmrtnim upore ivana je sa
mitom o Medeji (vidi 156, a) i Tetidi (vidi 81, r). Ona se odnosi delom na rasprostranjeni primitivni obi aj
krtenja deteta svetom vatrom; novoro en etu se ili vatra prinosi, ili se ispod njega postavi zagrejano
reeto; obred treba da sa uva dete od uroka. Mit se delom odnosi i na obi aj spaljivanja de aka kraljevog
zamenika, koga prinose na rtvu umesto svetog kralja (vidi 92, 7). Kelej, ime Demofontovog oca, moe da
zna i "onaj koji pati, onaj koji gori'', zatim detli i najzad arobnjak.
11. Primitivni tabu se zadrao za hranu crvene boje, koja se, izgleda, ostavljala samo za mrtve (vidi 170, 5).
Smatralo se da je nar iznikao iz Adonidove ili Tamuzove krvi (vidi 18, 7). Sedam zrna nara moda
predstavljaju sedam mese evih mena u vreme kad seljaci o ekuju da ito proklija. Persefona koja jede ipak
prvobitno je boginja eola, boginja pakla koja unitava Tamuza. dok boginja Istar (eola u drugom obliku)
pla e da ublai njegov duh. Hera, kao nekadanja boginja smrti, tako e se pojavljuje sa narom u ruci.
12. Ascalaphos ili kratkouha sova smatrala se pticom zloslutnicom, a gatka o sovi kao potkaziva u
proistekla je zbog toga to sova kreti u novembru, dakle pre nego to po inju tri meseca koje Kora ne
provodi na zemlji. Harakle je oslobodio Askalafa (vidi 134, d).
13. Demetrin dar Fitalu smokvino drvo zna i samo da je ubrzavanje zrenja smokve pomo u uboda
insekta kalemljenje prestalo da bude enski delokrug u isto vreme kad i zemljoradnja. Fitalova
porodica bila je vode a na Atici (vidi 97, a). Zabrana da mukarci seju pasulj izgleda da se zadrala mnogo
52

due od zabrane da mukarci seju zrnevlje uopte, zbog toga to se smatralo da postoji tesna veza izme u
pasulja i duhova. U Rimu su bacali pasulj duhovima o prazniku Svih svetih, i kad bi se neko od tih zrna
razvilo u biljku a ena kasnije pojela plod te biljke, smatralo se da je oplo ena duhom. Pitagorejci ne jedu
pasulj zato da ne bi uskratili nekom od svojih predaka reinkarnaciju duha.
14. Za Demetru se kae da je dola u Gr ku sa Krete, iskrcavi se na obalu u Atici kod grada Torika (Himna
Demetri 123). Mogu e je ovo: Kre ani su se utvrdili u Atici, gde su prvi po eli da rade u rudnicima srebra u
Laurionu. Stavie, Eleusina je mikensko zemljite i Diodor sa Sicilije (v. 77) kae da su se obredi sli ni
obredima u Eleusini odravali i u Knosu, da su ih pose ivali svi koji su hteli, a ustanovlli su ih preci
Knoana stari Kre ani. Ipak Demetrino poreklo treba traiti u Libiji.
15. Prema Ovidiju, cve e koje je Kora brala su bulke. Jedan lik boginje sa bulkama na en je u Gazi na
Kreti; i boginja sa mogile Iz Palaiokastra dri biljke u ruci; a na zlatnom prstenu iz mikenske riznice u
Akropolju, Demetra, koja sedi, prua tri bulke Kori, koja stoji. Bulkin mak se upotrebljavao kao za in za
hleb i bulke su se prirodno uvek vezivale za Demetru jer rastu u itu; me utim, Kora bere ili dobija bulke
zbog njihove osobine da omamljuju i zbog purpurno crvene boje, koja obe ava uskrsnu e posle smrti (vidi
27, 12). Ona tek to nije pola na svoj dugi godinji san.
25 ATENA, NJENA NARAV I DELA
Atena je izmislila frulu, trubu, zemljani lonac, plug, grabulju, volovski jaram, konjsku uzdu, ko ije i
brod. Ona je prva u ila druge brojevima a i svim enskim poslovima kao to su kuvanje, predenje i tkanje.
Iako je boginja rata, ona ne uiva u borbi kao Arej ili Erida, ve nastoji da smiri sukob i uvek se zalae za
zakon i poredak mirnim putem; ne nosi oruje u vreme mira, a kad ima potrebu za njim, obi no ga
pozajmljuje od Zeusa. Njeno milosr e je veliko; kad su na Areopagu glasovi sudija podjednaki, ona uvek
daje presudan glas da se optueni oslobodi. Ipak, kad jednom stupi u borbu, nikad ne gubi bitku, ak i protiv
samoga Areja, jer bolje od njega poznaje strategiju i taktiku; mudre vojskovo e se uvek njoj obra aju za
savet.1
b) Mnogi bogovi, Titani i dinovi rado bi se oenili Atenom, ali je ona odbijala bra ne ponude. Jedanput,
za vreme trojanskog rata, kad nije htela da pozajmi oruje od Zeusa poto je izjavio da je neutralan, zatraila
je od Hefajsta da joj izradi jednu opremu. Hefajst nije hteo da naplati, dvosmisleno izjavivi da e joj to
u initi za ljubav; i kad je ona, ne shvataju i ta on pod tim podrazumeva, ula u kova nicu i po ela da ga
posmatra kako kuje uareni metal, on se iznenada okrenuo i pokuao da je siluje. Hefajst, koji se ina e ne
ponaa tako prosta ki, bio je rtva jedne zlonamerne ale: Posejdon ga je taman obavestio da je Atena, po
Zeusovom odobrenju, pola u kova nicu u nadi da e doiveti veliku ljubavnu strast. U asu kad se ona
grubo otrgla, Hefajst prosu seme na njenu butinu, malo iznad kolena. Atena obrisa seme par etom vune i
baci je sa ga enjem; vuna pade blizu Atene i slu ajno oplodi Majku Zemlju, koja se tu nala u poseti;
razlju ena zbog toga to e nositi dete kojim je Hefajst eleo da obdari Atenu, Majka Zemlja izjavi da ne e
preuzeti odgovornost za njegov odgoj.
c) Vrlo dobro, re e Atena, ja u se sama brinuti o njemu. Tako ona preuze odgovornost za maliana
im se rodio, nazva ga Erihtonije, pa ne ele i da Posejdon uiva u uspeloj glupoj ali, sakri ga u svetu
korpu, koju je dala Aglauri, najstarijoj k erki atenskog kralja Kekropa, i naredi joj da ga paljivo uva.2
d) Kekrop, sin Majke Zemlje kao i Erihtonije, za koga neki smatraju da mu je otac delom ovek, a delom
zmija, prvi je kralj za koga se zna da je priznavao o instvo. Oenio se k erkom najstarijeg kralja Atike
Aktaja. Kekrop je ustanovio i monogamiju, podelio Atiku na 12 komuna, podigao hramove Ateni i prestao
da prinosi rtve u krvi, ve ih je zamenio je menim poga ama.3 Njegova se ena zvala Agraula, a tri su mu
k erke, Aglaura, Hersa i Pandrosa, ivele u trosobnoj ku i na Akropolju. Jedne ve eri kad su se devojke
vratile sa zabave nose i Ateninu svetu kotaricu u rukama, Hermes potkupi Aglauru i zamoli je da mu
53

omogu i da do e do Herse, najmla e od sestara, u koju se bio estoko zaljubio. Aglaura uze zlato koje je
Hermes dao, ali ne u ini nita jer ju je Atena nadahnula estokom ljubomorom na Hersinu sre u;
Hermes u e ljutito u ku u, pretvori Aglauru u kamen, i sprovede svoju volju nad Hersom. Posle je Hersa
rodila Hermesu dva sina Kefala, koga je Eoja mnogo voleo, i Kerika, prvog glasnika Eleusinskih
misterija. Hersa i Pandrosa i njihova mati Agraula bile su vrlo radoznale te su, odkrinuvi poklopac sa
koare koju je nosila Aglaura, virnule u nju. Poto su ugledale dete sa zmijinim repom umesto nogu, one
vrisnue od straha i jedna za drugom poskakae u ambis sa Akropolja.4
e} uvi za ovu nesre u, Ateni bi toliko ao da je iz ruku ispustila stenu koju je nosila na Akropolj kao
poja anje za tvr avu, i tako postade brdo Likabet. Belu vranu koja joj je donela vest, Atena pretvori u crnu i
zabrani vranama da dolaze na Akropolj. Erihtonija zatim smesti u svoj tit i negovala ga je sa tolikom
neno u da su mnogi smatrali da joj je sin. On je kasnije postao kralj u Ateni, gde je ustanovio oboavanje
Atene i nau io svoje gra ane da se slue srebrom. Njegov je lik postavljen me u zvezdama u sazve e
Auriga, jer je on uveo etvoroprene dvokolice.5
f) Poznata je jo jedna sasvim razli ita pri a o Agraulinoj smrti: naime, kad jedanput Atena bi napadnuta,
Agraula se bacila sa Akropolja da ispuni proro anstvo i spase grad. Ova verzija objanjava obi aj svih
mladih Atenjana da u Agraulinom hramu poloe zakletvu kad prvi put primaju oruje.6
g) Atena, isto tako skromna i edna kao Artemida, mnogo ie milostivijeg srca. Kad ju je Tejresija jednog
dana slu ajno iznenadio pri kupanju, ona mu je stavila ruke na o i i oslepila ga, ali mu je zauzvrat dala
unutranju vidovitost.7
h) Zabeleeno je da je samo jedanput kaznila iz ose anja ljubomore. Evo kako je to bilo. Princeza Arahna
iz Kolofona u Lidiji, grada uvenog po purpurnoj boji, bila je tako veta u tkanju da se ni sama Atena nije
mogla meriti. sa njom. Kad su joj pokazali prekriva u koji je Arahna utkala ljubavne scene sa Olimpa,
boginja ga je dugo i paljivo razgledala ne bi li pronala greku, pa kad ne na e zamerke, ona ga sveg
iskida, puna osvetni ke mrnje. Kad se uplaena Arahna obesila o razboj, Atena ju je pretvorila u pauka
insekta koga je najvie mrzela a konopac u pau inu, tako da se Arahna odmah tu i skloni.8
1. Ceces: O Likofronu 520; Hesihije sub Hippia; Servije uz Vergilijevu Ajneidu IV, 402; Pindar: Olimpijske
ode XIII, 79; Livije: VII, 3; Pausanija: I, 24, 3, Itd.; Homer: Ilijada I, 199; v. 736; v.840863; XXI,
391422; Ajshil: Eumenide 753;
2. Higin: Pesni ka astronomija II, 13; Apolodor: III, 14, 6; Higin: Fabula 166;
3. Pausanija: I, 5, 3; VIII, 2, 1; Apolodor: III, 14, 1; Strabon: IX, 1, 20; Aristofan: Plutus 773; Atenaj: 555,
c; Eustatije: O Homeru, str. 1156; Parski mermer: stih 24;
4. Apolodor: III, 14, 3 i 6; Gr ki zapisi XIV, 1389; Higin: Fabula 166;
5. Antigon Karistije: 12; Kalimah: Hekale I, 2, 3; Filostrat: ivot Apolonija iz Tijane VII, 24; Higin:
Pesni ka astronomija II, 13; Fabula 274; Apolodor: III, 14, I;
6. Suda i Hesihije sub Agraulos; Plutarh: Alkibijad 15;
7. Kalimah: Kupanje Palade;
8. Ovidije: Metamorfoze VI, 1145; Vergilije: Georgike IV. 246.
*
1. Atenjani su devi anstvo svoje boginje smatrali simbolom nepobedivosti svog grada, i zato su tajili rane
mitove koji pri aju kako su je silovali Posejdon (vidi 19, 2), i Borej (vidi 48, l); ne priznaju da su Erihtonije,
Apolon i Lihno bili njeni sinovi sa Hefajstom. Oni su izvodili re Erichtonius ili iz erion "vuna" ili eris
borba i chthonos zemlja i izmislili mit o njegovom ro enju da bi objasnili prisustvo zmijolikog deteta
koje viri iz boginjinog tita na starim slikama. Posejdonova uloga u Erihtonijevom ro enju mogla je
prvobitno biti i mnogo direktnija i jednostavnija; zato bi ina e ba Erihtonije uveo Posejdonove
etvorozaprene dvokolice u Atenu?
2. Atena je bila Trojna Boginja, a kad je njena sredina li nost Boginje Nimfe potisnuta, a mitovi koji su se
na nju odnosili preneti na Afroditu, Orejtiju (vidi 48, b) ili Alkipu (vidi 19, b), Atena je ostala devica
obu ena u jare u kou, usavrila je ratni ku vetinu (vidi 8, 1), bila Krona koja je nadahnjivala proro ita i
54

zatitnica svih umetnosti, Erichthonius je, verovatnije, bolje poznati oblik od Erechtheus (vidi 47, 1), to
zna i iz zemlje vresa (vidi 18, 1), nego to bi zna io ''mnogo zemlje'', kako se obi no govorilo; Atenjani
su ga predstavljali kao zmiju sa ljudskom glavom, jer je bio ili heroj ili duh rtvenog kralja koji objavljuje
Kroninu elju. Kao Krona, Atena je uvek bila u pratnji sove i vrane. Smatralo se da stara kraljevska
porodica u Ateni poti e od Erihtonija ili Erehteja, pa su se njeni lanovi i nazivali Erehteidi; oni su nosili
zlatne zmije kao amajlije i drali su svetu zmiju u Erehtejonu. Ali je Erehtonije jo i plodonosan vetar sa
planina obraslih vresom, a jedan Atenin tit (ili zamenu) uzimali su svi mla i bra ni parovi u Ateni da bi
svom braku osigurali plodnost (Suda sub Aegis).
3. Za neke od najlepih kretskih lonaca zna se da su ih izradile ene, i svakako da su i sva ostala korisna
oru a bila Atenin izum; ali u klasi noj Gr koj zanatlija je morao biti mukarac. Srebro je u po etku bilo
metal vie cenjen od zlata, jer se tee prera ivalo i bio posve en mesecu; Periklova Atena je za svoj zna aj
imala da zahvali uglavnom bogatim rudnicima srebra u Laurejumu, u kojima su najpre radili Kre ani. Ovo
blago omogu ivalo je gradu da uvozi hranu i pla a svoje saveznike.
4. Skok Kekropovih k eri sa Akropolja moda ozna ava doba kada su Heleni zauzeli Atenu, a Atenini
svetenici onda pokuali da sprovedu monogamiju kao i u mitu o Halirotiju (vidi 19, b). One su vie volele
smrt od obe a enja odatle i zakletva koju polae atenska omladina nad Agraulinim svetilitem. Druga
pri a o Agraulinoj smrti je samo moralisti ka anegdota: opomena protiv skrnavljenja atenskih misterija.
"Agraulos" je nekad bila titula Boginje Mesec; Agraulos i Aglauros imaju otprillke isto zna enje:
Agraulos je homerski epitet za pastire, a Aglauros (kao i herse i pandrosos) odnosi se na mesec kao izvor
rose koja osveava panjake. U Ateni su devojke usred leta, u vreme pune mese ine, izlazile da skupljaju
rosu isti obi aj zadrao se u Engleskoj do prolog veka. Praznik se zvao Herseforia ili "skupljanje rose'';
Agraula ili Agraule bila je, u stvari, titula same Atene, a kae se da je Agraula potovana na Kipru jo
mnogo kasnije i da su joj prinosili ljudske rtve. Zlatna alka iz Mikene pokazuje kako se tri svetenice
pribliuju hramu; dve prednje prosipaju rosu, tre a (verovatno Agraula) ima gran icu vezanu uz lakat. Ovaj
obred je verovatno poreklom sa Krete. to je Hermes radi zavo enja Herse zlatom platio Agrauli, mora biti
da se odnosi na ritualnu prostituciju svetenica pred likom boginje Agraule pretvorene u
kamen. Svete koare, koje su devojke nosile u tim prilikama, morale su sadravati falisti ke zmije i sli ne
orgasti ke predmete. Obredna prostitucija oboavateljki boginje Mesec odravala se i na Kreti, Kipru, u
Siriji, Maloj Aziji i Palestini.
5. Atenino proganjanje vrane mitska je varijanta progonstva Krona cronus zna i vrana (vidi 6, 2) i
pokazuje pobedu Olimpljana. Kekropu koji je, u stvari, bio Ofion Borej, pelaki demijurg (vidi 1, 1),
pogreno pripisuju da je doveo vrane. Promena boje kod vrana podse a na veliku Boginju Branven, ''bela
vrana'', sestru Brana (vidi 57, 1). Izgleda da je Atenina titula bila i Koronida.
6. Njena osveta nad Arahnom moda je bila i neto vie od obi ne bajke, ako se u tome ogleda trgova ko
suparnitvo Atene i lidijsko-karijskih trgovaca, ili gospodara mora, poreklom sa Krete. Brojni pe ati sa
amblemom pauka, na eni u Miletu na Kreti, koji je bio mati ni grad karijskom Miletu i najglavniji izvoznik
bojene vune u starome svetu, dokazuju da je velika tekstilna industrija tu cvetala po etkom drugog
milenijuma pre nae ere. Izvesno vreme su Mile ani drali kontrolu nad trgovinom na Crnom moru i imali
svoje stovarite u Neukratidi, u Egiptu. Atena je imala mnogo razloga da bude ljubomorna na pauka.
7. Jedna na izgled protivure nost pojavljuje se kod Homera. Prema katalogu brodovlja (Ilijada II, 547),
Atena je smestila Erihteja u svoj bogati hram u Ateni; ali prema Odiseji (VII, 80), ona odlazi u Atenu i ulazi
u Erihtejevo utvr enje. U stvari, sveti kralj je u kralji inom dvoru imao posebne odaje, gde se uvao lik
boginje. Na Kreti i u mikenskoj Gr koj nije bilo hramova, ve samo doma ih ivota i proro kih pe ina.
55

26 PAN, NJEGOVA NARAV I DELA

Nekoliko mo nih gr kih bogova i boginja nisu nikada uvr eni u olimpijsku dvanaestoricu. Pan, na
primer, sada ve mrtav, bio je skroman i zadovoljavao se da ivi na zemlji u selja koj Arkadiji; a Had,
Persefona i Hekata znali su da njihovo prisustvo na Olimpu nije dobro vi eno; Majka Zemlja bila je i suvie
stara, imala je svoje navike, i teko se prilago avala porodi nom ivotu svojih unuka i praunuka.
b) Neki kau da je Hermes rodio Pana sa Driopom, k erkom Driopa; ili sa nimfom Ojneidom; ili sa
Penelopom, Odisejevom enom, koju je posetio u obli ju ovna, ili sa kozom Amaltejom.1 Za Pana se kae
da je, kad se rodio sa rogovima, bradom, repom i kozjim nogama, bio tako ruan da mu je mati pobegla od
straha, a Hermes ga odneo na Olimp da zabavlja bogove. Ali Pan je bio Zeusov brat po mleku i, prema
tome, daleko stariji od Hermesa, ili od Penelope. Neki kau da su Pana za eli svi Penelopini prosioci za
vreme Odisejevog odsustva; drugi ga opet smatraju Kronovim sinom sa Reom; ili sinom Zeusa sa Hibrisom,
to je najmanje verovatna pri a.2
c) On je iveo u Arkadiji, gde je uvao stada, krda i konice, provodio se na svetkovinama sa nimfama u
planinama i pomagao lovcima da prona u plen. Sve u svemu, on je bio veseljak i lenjivac, od svega je
najvie voleo svoj popodnevni san i svetio se ako bi ga ko probudio, iznenadnim glasnim krikom iz kakvoga
buna ili pe ine, to je ljudima dizalo kosu na glavi. Ipak Arka ani su mu poklanjali tako malo panje da su
se, kad bi se vra ali praznih aka posle dnevnog lova, usu ivali da ga ibaju korenom od kozorepca.3
d) Pan je zaveo nekoliko nimfa. Ehu, koja mu je rodila Jinga i nesre no zavrila zaljubivi se u Narkisa;
Eufemu, dadilju Musa, koja mu je rodila Krota, strelca u Zodijaku. On se jo hvalisao da je spavao sa svim
pijanim Dionisovim Majnadama.4
e) Jednom je pokuao da napastvuje nevinu Pitis, koja mu je pobegla na taj na in to se pretvorila u jelu,
te je od tada nosio jelovu granu kao ukras. Drugom prilikom po eo je da prati ednu Siringu ak od planine
Likaj do reke Ladon, gde se ona pretvorila u trsku; on je posekao nasumce neto trske i od nje napravio
Panovu frulu. Njegov najve i ljubavni uspeh bio je kad je zaveo Selenu; ovo je postigao na taj na in to je
svoju upavost dobro prikrio belim ispranim runom. Ne znaju i ko je on, Selena je pristala da uzjae na
njega i dozvolila mu da s njom u ini to ho e.5
f) Iako su prezirali Panovu prostotu i sklonost ban enja, olimpijski bogovi su iskori avali njegovu mo .
Apolon je od njega preuzeo mo proricanja, Hermes je kopirao frulu koja je Panu slu ajno ispala i, tvrde i
da je to njegov izum, prodao je Apolonu.
g) Pan je jedini bog koji je umro. Vest o njegovoj smrti dopala je nekome Tamusu, mornaru na brodu to
je plovio za paniju pored ostrva Paksi. Boanski glas u se preko mora:
Tamuse, jesi li ti to? Kad stigne u Palod, ne zaboravi da objavi da je veliki bog Pan mrtav! Ovo je
Tamus i u inio, i vest je na obali bila primljena uz jauk i aljenje."
1. Homerska himna panu 24; Sholijast uz Teokritove Idille I, 3; Herodot: II, 115; Eratosten: Katosterismoi
27;
2. Homerska himna Panu: loc. cit.; Servije o Vergilijevim Georgikama I, 16; Durid, navodi ga Ceces: O
Likofronu 772; Apolodor: I, 4, 1; Sholijast uz Ajshilovog Rhesusa 30;
3. Teokrit: Idile I, 16; Euripid: Rhesus 36; Hesihije sub Agreus; Teokrit: Idile VII, 107;
4. Ovidije: Metamorfoze III, 358401; Higin: Fabula 224; Pesni ka astronomija n, 27;
5. Lukijan: Dijalozi bogova XXII, 4; Ovidije: Metamorfoze I, 694712; Filargirije o Vergilijevim
Georgikama III, 392;
8. Plutarh: Zato proro ita ute 17.
*
1. Pan, ije se ime obi no izvodi od re i paein, u pai, zna i ili "vrag'', ili ''pravedan ovek'' u arkadijskom
kultu plodnosti, koji mnogo podse a na kult vetice u severozapadnoj Evropi. On je odeven u jare u kou,
56

bio je izabrani ljubavnik Majnada u vreme njihovih pijanih orgija na visokim planinama, i morao je ranije ili
kasnije glavom platiti ovu svoju privilegiju.
2. Pri e o Panovom ro enju vrlo su razli ite. Poto je Hermes bio glavna figura na fali kom kamenu
sreditu orgija (vidi 14, 1), pastiri su opisivali svoga boga Pana kao Hermesovog sina sa tetrebom, pticom za
koju se smatralo da kucaju i kljunom predskazuje eljenu letnju kiu. Mit da mu je Hermes otac a majka
Ojneida jasan je sam po sebi, iako su prave Majnade osim vina upotrebljavale i druga opojna sredstva (vidi
27, 2), a ime njegove dobro poznate majke Penelope (''sa velom na licu") navodi na to da su se Majnade
ukraavale nekom vrstom boje prilikom svojih orgija i time podse ale na prugaste are penelope, vrste
patke. Plutarh kae (''O odlaganju boanske kazne'' 12) da su Majnade, koje su ubile Orfeja, za kaznu
tetovirali njihovi muevi (vidi 28, f); Majnade pau inasto tetoviranih nogu i ruku mogu se videti na jednoj
vazi u Britanskom muzeju (Katalog E. 301). Hermesova poseta Penelopi u obli ju ovna ovan sotona
poznat je u severozapadnom kultu vetica kao koza; njena trudno a od svih prosilaca (vidi 171, 1) i tvr enje
da je Pan spavao sa svakom od Majnada, odnosi se na zajedni ke terevenke u ast boginje jelinog drveta
Pitis ili Elate (vidi 78, 1). Arkadijski br ani su bili najprimitivniji u Gr koj (vidi 1, 5) i njihovi civilizovaniji
susedi su ih prezirali.
3. Panov porod, vijoglava, ili zmija-ptica, predstavlja pticu selicu koja ima svoju ulogu u erotskim
arolijama (vidi 56, 1 i 152, 2). Morski luk (kozorepac) sadri u sebi nadrauju i otrov koristan za
unitavanje mieva i pacova i upotrebljavao se kao purgativ uo i ritualnih obreda i kao sredstvo za
i enje uopte; tako je kozorepac postao simbol za otklanjanje zlih uticaja (Plinije: ''Prirodna istorija'' XX,
39), a Panov kip esto su ibali kozorepcem u svetim igrama (vidi 108, 10).
4. Panovo silovanje Selene sigurno se odnosi na orgije na mese ini uo i majskih praznika, u kojima je
mlada kraljica Maja jahala na svom mukarcu pre nego to bi u umi proslavili svadbu. U to vreme kult
ovna smenio je kult koze u Arkadiji (vidi 27, 2).
5. Egip anin Tamus izgleda da je pogreno razumeo obrednu alopojku Thamus Pan-megas Tethece
("svemogu i Tamuz je mrtav'') kao poruku: Tamuse, Veliki Pan je mrtav!. U svakom slu aju je Plutarh,
svetenik u Delfima u drugoj polovini prvog veka nove ere, verovao u to i tako i objavio; ali kad je
Pausanija vek kasnije obilazio Gr ku, nailazio je esto na Panova svetilita, oltare, pe ine i planine
posve ene njemu.
27 DIONIS, NJEGOVA NARAV I DELA
Po Herinoj zapovesti, Titani su oteli Dionisa, Zeusovog novoro enog sina, rogatog i sa vencem od zmija,
i rastrgli ga na komade, uprkos njegovoj mo i preobraavanja. Zatim su Titani strpali tako ra ere enog
Dionisa u lonac i skuvali ga; a narovo drvo odmah je izniklo iz zemlje na mestu gde je pala Dionisova krv.
Me utim, njegova baba Rea ponovo ga je sastavila i povratila u ivot. Potom je Zeus poverio Persefoni
brigu o njemu, a ona ga je odnela kralju Atamantu, koji je iveo u Orhomenu sa svojom kraljicom Inom i
nju nagovorila da dete uva u enskom delu zgrade i da ga odneguje kao devoj icu. Ali Heru niko nije
mogao da prevari i ona je zbog toga kaznila kraljevski par ludilom. U ludilu je Atamant ubio svoga sina
Learha, misle i da je jelen.1
b) Zatim je, po Zeusovoj naredbi, Hermes pretvarao Dionisa as u jare as u ovna i poveravao ga na
uvanje nimfama Makridi, Nisi, Erati, Bromiji i Bakhi na helikonskom brdu Nisi. One su uvale Dionisa u
pe ini, mazile ga, hranile medom i zbog ove usluge Zeus je postavio njihove likove me u zvezde, nazvavi
ih Hijade. Na brdu Nisa Dionis je otkrio vino, zbog ega ga i danas najvie slave.2
57

Kad je postao odrastao mladi , Hera je prepoznala u njemu Zeusovog sina uprkos mekunosti koju je stekao
odgojem, i poslala mu ludilo. Dionis je tada po eo da luta po svetu u pratnji svog vaspita a Silena i divlje
vojske Satira i Majnada, koje su bile naoruane nekom vrstom bi eva ispletenih od brljanovih stabljika sa
iarkama na vrhu i koje su zvali thyrsus, te zatim ma evima i zmijama, a pratila ih je zastrauju a rika
bikova. Otplovio je za Egipat, ponevi sa sobom vinovu lozu, a kralj Protej ga je na Faru gostoljubivo
primio. Me u Libijcima delte Nila, prekoputa Fara, behu neke amazonske kraljice koje je Dionis pozvao da
krenu s njim na Titane i da povrate na presto prognanog kralja Amona. Dionisova pobeda nad Titanima i
vra anje na presto kralja Amona jedan je od najranijih njegovih vojnih uspeha, koji su bili mnogobrojni.3
c) On se potom uputio na istok i stigao u Indiju. Kad je doao do Eufrata, ispre io mu se damaski kralj,
koga je ivog odrao, pa preko reke podigao most od brljana i vinove loze;
posle toga mu je otac Zeus poslao tigra, koji mu je pomogao da pre e reku Tigris, te Dionis stie posle
mnogo prepreka u Indiju, celu je pokori, a stanovnitvo nau i vinogradarstvu, dade mu zakone i osnova
velike gradove.4
d) Na povratku mu se suprotstavie Amazonke, ije je horde oterao ak do Efesa. Nekoliko ih je zatrailo
zatitu u hramu boginje Artemide i tu su im iveli potomci; druge su pobegle na ostrvo Sam, a Dionis ih je
gonio ak i brodovima, i toliko poubijao da je bojno polje nazvano Panhajma. Kod Fleuma su mu neki
slonovi to ih je bio doveo iz Indije uginuli, a njihove se kosti jo mogu videti.5
e) Dionis se zatim vratio u Evropu preko Frigije, gde ga je njegova baba Rea o istila od grehova za
mnoga ubistva koja je po inio u vreme svoga ludila i posvetila ga u svoje misterije. On je odmah zatim
napao Trakiju; ali njegovi se ljudi nisu jo svi ni iskrcali kad ih na u u reke Strimon do eka ondanji kralj
Edonaca, Likurg, i suprotstavi im se tako svirepo da je zarobio gotovo itavu vojsku, osim samoga Dionisa,
koji je sko io u more i sklonio se u podmorske pilje kod Tetide. Rea, ogor ena zbog ovakvog ishoda,
pomoe zarobljenicima da uteknu i Likurgu posla ludilo; Likurg je udario ro enog sina Drijanta sekirom,
misle i da se e lozu. Pre nego to je doao svesti, on po e da odseca leu nos, ui i prste na nogama i
rukama; i sva tra ka zemlja postade suva i besplodna od uasa zbog njegovog zlo ina. Kad je Dionis,
vrativi se s mora, objavio da e cela Trakija ostati neplodna sve dok Likurga ne budu osudili na smrt,
Edonjani odvedoe Likurga na planinu Pangaju, gde ga rastrgoe divlji konji.6
f) Dionis nije vie nailazio na otpor u Trakiji, te je otputovao u svoju voljenu Bojotiju, gde je pohodio
Tebu i pozvao ene da u estvuju u ban enju na planini Kitajron. Pentej, tebanski kralj, nije podnosio
Dionisovu raskalanu prirodu i zatvorio ga je zajedno sa svim njegovim Majnadama, ali je i njega zahvatilo
ludilo, te je, umesto da okuje Dionisa, okovao bika. Majnade su pobegle i besne i otile u planinu, gde su
rastrzale na komade svako telo na koje bi naile. Pentej je pokuao da ih spre i, ali one, zagrejane vinom i
verskim ludilom, i njega ra ere ie. Pobunu je predvodila Pentejeva mati Agava i ona mu je sama otkinula
glavu.7
g) U Orhomenu, tri Minijadove k eri po imenu Alkitoja, Leukipa i Arsipa ili Aristipa ili Arsinoja, nisu
pristale da se pridrue ban enju, iako ih je li no Dionis pozvao, pojavivi se u obliku devojke. On je tada
po eo da menja svoj oblik, postepeno se pretvaraju i u lava, bika i najzad u pantera, te ih tako oterao u
ludilo. Tada Leukipa ponudi na rtvu ro enog sina Hipasa. Njega izabrae kockom, i tri sestre, poto su ga
rastrgle na komade i proderale, jurile su planinama u izbezumljenosti sve dok ih Hermes nije pretvorio u
ptice, a drugi kau da ih je Dionis pretvorio u slepe mieve.8 Ubistvo Hipasa se okajava svake godine u
Orhomenu, na gozbi koja se zove agrionija (izazivanje na svirepost); tom prilikom ene se pretvaraju da
tragaju za Dionisom, a zatim, poto se sloe da je on otiao Musama, sednu u krug i postavljaju jedna drugoj
zagonetke, dok iz hrama ne dojuri Dionisov svetenik i ma em ubije prvu koja mu do e pod ruku."
h) Kad je cela Bojotija priznala Dionisu boanstvo, on krenu po egejskim ostrvima, ire i radost i strah
gde god je dolazio. Stigavi u Ikariju, utvrdi da mu je brod nepodesan za plovidbu i najmi drugi od nekih
tirinskih mornara, koji su tvrdili da idu za Naks. To su, u stvari, bili gusari i ne znaju i s kim imaju posla,
uputie se prema Aziji, u nameri da ga prodaju kao roba. Dionis tada u ini da vinova loza iznikne na palubi
i da obavije jarbol, a brljan po ne da se uvija i oko brodskog pribora; vesla pretvori u zmije, a sam postade
58

lav i zvucima frule nakrca brod ivotinjskim utvarama, tako da preplaeni gusari poskakae u more i
pretvorie se u delfine.10
i) U Naksu je Dionis sreo lepu Arijadnu, koju je Tesej napustio, i bez odlaganja se s njom oenio. Ona
mu je rodila: Ojnopiona, Toanta, Stafila, Lartomija, Euanta i Tauropola. Docnije je stavio ven anu krunu
me u zvezde.11
j) Iz Naksa je otiao u Arg i kaznio Perseja, koji mu se u po etku suprotstavio i poubijao mnoge
Dionisove sledbenike, time to je zaludeo Argivljanke, te su po ele da jedu ivu sopstvenu decu. Persej je
brzo priznao svoju greku i odobrovoljio Dionisa podigavi hram u njegovu ast.
k) Najzad, poto je postigao da ga potuju irom sveta, Dionis se uzneo na nebo i seo me u veliku
dvanaestoricu, s desne strane Zeusa. Boginja Hestija ustupila mu je sedite za visokim stolom, sva sre na
to je nala razlog da izbegne ljubomorne kavge u porodici, znaju i da uvek moe da ra una na
dobrodolicu u svakom gr kom gradu u koji bi poelela da svrati. Dionis je potom siao u Tartar putem
preko Lerne, gde je podmitio Persefonu, poklonivi joj mirtu, da mu vrati mrtvu majku, Semelu. Semela se
pope s Dionisom do Artemidinog hrama u Trojzenu; ali, da ne bi drugi duhovi postali ljubomorni i osetili se
uvre eni, on Semeli dade drugo ime i predstavi je svom olimpijskom drutvu kao Tionu. Zeus joj stavi na
raspolaganje odaje, a Hera se,iako zanemela od ljubomore, izmiri sa sudbinom.12
1. Euripid: Bakhantkinje 99102; Onomakrit, navodi ga Pausanija: VIII, 37, 3; Diodor sa Sicilije: III, 62;
Orfi ka himna XLV, 6; Klement Aleksandrijski: Poslanica Grcima II, 16;
2. Apolodor: III, 4, 3; Higin: Fabula 182; Teon o Aratovoj Fajnomeni 177;
Diodor sa Sicilije: III, 6869; Apolonije sa Roda: IV, 1131; Servije o Vergilijevim Eklogama VI, 15;
3. Apolodor; III, 5, l; Ajshil: Edonjani, Fragmenat; Diodor sa Sicilije: III, 7071;
4. Euripid: Bakhantkinje S; Teofil, navodi ga Plutarh: O rekama 24; Pausanija: X, 29, 2; Diodor sa Sicilije:
11, 38; Strabon: XI, 5, 5; Fllostrat: ivot Apolonija iz Tijane II, 89; Arijan: Indica 5;
5. Pausanija: VII, 2, 45; Plutarh: Gr ka pitanja 56;
6. Apolodor; III, 5, 1; Homer: Ilijada VI, 13040;
7. Teokrit: Idile XXVI; Ovidije: Metamorfoze III, 714; Euripid: Bakhantkinje, passim;
8. Ovidije: Metamorfoze IV. 140; 390415; Antonije Liberal: 10; Ajlijan: arena istorija III, 42;
Plutarh: Gr ka pitanja 38;
9. Plutarh: loc. cit.;
10. Homerska himna Dionisu 6; Apolodor: III, 5, 3; Ovidije: Metamorfoze III, 577899;
11. Sholijast o Apoloniju sa Roda: III, 996; Hesiod: Teogonija 947; Higin: Pesni ka astronomija II, 5;
12. Apolodor;.III, 5, 3; Pausanija: II, 31, 2.
*
1. Glavni putokaz u tuma enju Dionisove tajanstvene istorije je irenje kulta vina po Evropi, Aziji i severnoj
Africi. Vino nisu pronali Grci: izgleda da su ga najpre uvozili u vr evima sa Krete. Divlja loza je rasla na
junoj obali Crnog mora, odakle se vinogradarstvo proirilo kasnije na planinu Nisa u Libiji, preko
Palestine, do Krete; do Indije je dolo preko Persije; a putem kojim se u bronzano doba trgovalo ilibarom,
stiglo je u Britaniju. Vinske orgije u Maloj Aziji i Palestini, kao i kanaanitska gozba Tabernakula, u po etku
boanska orgija, bile su obeleene manje-vie istom ekstazom kao i pivske orgije u Trakiji i Frigiji.
Dionisova se pobeda sastojala u tome to je vino svuda potiskivalo ostala toksi na pi a (vidi 38, 3). Prema
Ferekidu (178) Nysa zna i "drvo".
2. Dionis je nekada bio podre en Mese evoj Boginji Semeli (vidi 14, 5) koja se jo zvala i Tiona, ili
Kotita (vidi 3, 1) i bio sudbinom odre ena rtva njenih orgija. To to su ga odnegovali kao devoj icu,
isto kao i Ahileja (vidi 160, 5), podse a na obi aj, poznat na Kreti, da de ake do puberteta uvaju u
mraku (scotioi), to zna i u enskim odeljenjima. Jedna od njegovih titula bila je i Dendrites drvo
mladosti. Letnje svetkovine u doba kad drve e olistava i kad je sva priroda opijena udnjom, proslavljale
59

su njegovu nezavisnost. Po pri i su ga vaspitavali kao rogato dete, pri emu se nije pridavala panja kakvi
su rogovi, a oni su bili kozji, jelenji, bikovi i ovnujski, to je zavisilo od mesta gde su ga oboavali. Kad
Apolodor kae da je bio preobraen u jare, da bi se spasao Herine ljutine Erif (jare) bila je jedna od
njegovih titula (Hesihije sub Eriphos) misli na kretski kult Dionisa Zagreja, kult divlje koze sa
ogromnim rogovima. Vergilije (Georgike II, 38084) pogreno objanjava da su kozu naj e e rtvovali
Dionisu, jer su koze upropatavale lozu brste i je. Dionis kao rogati jelen je Learh koga je Atamant ubio kad
ga je Hera na inila ludim. U Trakiji je predstavljen kao beli bik, ali ga je u Arkadiji Hermes preruio u
ovna, zato to su Arka ani pastiri i to je sunce ulazilo u sazve e ovna o prole nim svetkovinama. Hijade
(one koje donose kiu), kojima je Hermes poverio Dionisa, dobile su druga imena ''visoka'', ''hroma'',
''strasna'', ''grlata'' i ''ljutita'', da bi se objasnili Dionisovi obredi. Hesiod (navodi ga Teon: ''O Aratu'' 171)
belei da su se Hijade ranije zvale Fajsile (pro i ena svetlost), Koronida (vrana), Kleja ( uvena),
Faja (mutna), Eudora (''plemenita''); a i Higinovi navodi (Pesni ka astronomija II, 21) su sli ni. Nysus
zna i "hrom"; prilikom orgija na kojima se pilo pivo na planini, izgleda da je sveti kralj skakutao kao
jarebica, kao na prole nim svetkovinama u Kanaanu; to se skakutanje zvalo Pesach (skakutanje) (vidi 23,
1). Me utim kad Makrida hrani Dionisa medom i kad Majnade upotrebljuju jelove grane obavijene
brljanom kao tirz, ukazuje se na jedno ranije toksi ko pi e, na pivo od smreke, pomeano sa brljanom i
zasla eno medovinom. Medovina je bila nektar koji se spremao od prevrelog meda, a pili su ga bogovi na
Olimpu jo u vreme Homera.
3. D. E. Harison prvo ukazuje da je Dionis bog vina kasnija verzija Dionisa boga piva, zvanog
Sabazije, kao i na to da tragedija moda ne poti e od re i tragos ''jarac'', kao to misli Vergilije (loc. cit.),
ve od tragos vrsta zrna od koga se u Ateni spravljalo pivo. Ona jo dodaje da se na ranim slikanim
vazama, u Dionisovom drutvu nalaze ljudi-konji, a ne ljudi--jarci, i da je korpa sa gro em u po etku bila
reeto za sejanje ita. U stvari, koze na Lezbu i Kreti dovodili su u vezu sa vinom;
heladske konje sa pivom i nektarom. Tako su Likurga, koji se suprotstavio kasnijem Dionisu, rastrgli divlji
konji svetenice boginje kobilje glave to se, u stvari, desilo ranijem Dionisu. Pri a o Likurgu mea se
sa nejasnom pri om o prokietstvu koje je zadesilo njegovu zemlju poto je ubio Drijada ("hrast''). Drijad je
bio kralj hrastovog kulta koga su svake godine ubijali. Sase i njegove udove zna ilo je drati mu duh
zarobljen (vidi 153, b i 171, i), a obaranje svetih hrastova povla ilo je smrtnu kaznu. Kotita je ime boginje u
iju su ast izvo eni edonski obredi (Strabon X, 3, 16).
4. Bog Dionis se fizi ki prikazivao kao lav, bik ili zmija, jer su ovo bili kalendarski amblemi godine
podeljene na tri dela (vidi 31, 7; 75, 2 i 123, 1). On se rodio zimi kao zmija (odatle mu venac od zmija);
postao je lav u prole e i bio ubijen i prodran kao bik, jarac ili jelen usred leta. To su bila i obli ja u koja se
pretvarao kad su ga napali Titani (vidi 30, a). Kod gra ana Orhomena izgleda da je panter zauzeo mesto
zmije. Poto je pohodio Egipat njegove su misterije li ile na Ozirisove.
5. Herina mrnja prema Dionisu i njegovom vinskom peharu, kao i neprijateljstvo koje su pokazali Pentej i
Persej, ukazuje na konzervativan otpor vinskom kultu i ekstravagantnom ponaanju Majnada, kultu koji se
irio od Trakije do Atene, Korinta, Sikiona, Delfa i drugih civilizovanih gradova. Kona no su, krajem
sedmog i po etkom estog stole a pre nae ere, korintski tiranin Perijander, i Klisten, tiranin iz Sikiona, kao
i atenski tiranin Pizistrat, odlu ili da priznaju kult i ustanovili zvani ne Dionisove gozbe. Odatle se i dralo
da je Dionis sa svojim vinom prihva en i na nebu on je sa poloaja istisnuo Hestiju, koja je bila jedna od
dvanaestorice Olimpljana jo krajem petoga veka pre nae ere ipak neki su bogovi i dalje zahtevali
trezne rtve. Ali iako jedna od nedavno odgonetnutih plo a iz Nestorove palate u Pilu pokazuje da je
Dionis bio boanstvo jo u trinaestom veku pre nae ere, on nikada, u stvari, nije prestao da bude polubog, i
grob iz koga on vaskrsava svake godine stalno je prikazivan u Delfima (Plutarh: O Izidi i Ozirisu 35), gde
su svetenici smatrali da je Apolon besmrtan vid Dionisa (vidi 28, 3). Pri a o njegovom ponovnom ro enju
Iz Zeusovih bedara, kao to je hetitski bog vetrova bio ro en od Kumabija (vidi 6, 6), isklju uje svako
60

postojanje majke. Obredno ra anje od mukaraca dobro je poznata jevrejska ceremonija pozajmljena od
Hetita (Knjiga o Ruti III, 9).
6. Dionis je plovio la om oblika mladog meseca i pri a o njegovom sukobu sa gusarima izgleda da je
zasnovana na istom izvoru kao i legenda o Noju i ivotinjama u kov egu: lav, zmija i ostale spodobe su
njegovi bogojavljenski oblici za godinje doba. Dionis je, u stvari, Deukalion (vidi 38, 3). U Lakoniji se
sa uvala jedna nezvani na pri a o njegovom ro enju: Kadmo zatvara Semelu i njeno dete u kov eg to
dospeva do Brasijaje, gde Semela umire i gde je sahranjuju, a Ina odgaja Dionisa (Pausanija: III, 24, 3).
7. Far, malo ostrvo u blizini Delte Nila, na ijoj je obali Protej doiveo ista preobraenja kao Dionis (vidi
169, a), imao je u bronzanom veku najve u luku u Evropi (vidi 39, 2 i 169, 6). To ostrvo je bilo tovarna luka
za trgovinu sa Kretom, Malom Azijom, ostrvima arhipelaga, Gr kom i Palestinom. Odatle se kult vina
razneo na sve strane. Pri a o Dionisovom pohodu na Libiju verovatno je beleka o vojnoj pomo i koju su
gr ki saveznici poslali u Garamant (vidi 3, 3); a izvetaj o pohodu na Indiju smatra se da je meovita pri a o
pijanom pohodu Aleksandra Velikog do Inda, me utim on je, u stvari, ranijeg datuma i belei irenje kulta
vina na Istok. Dionisova poseta Frigiji, gde ga je Rea posvetila, kazuje da su gr ki obredi za proslavljanje
Dionisa, Sabazija i Bromija frigijskog porekla.
8. Arijadnin ven ani venac ili kruna, korona, Borealia, zvala se jo i kretska kruna. Arijadna je bila
kretska Boginja Mesec i njena deca sa Dionisom Ojnopion, Toant, Stafil, Tauropol, Latromid i Euant
izvorna su imena helenskih plemena koja su ivela na ostrvima Hiju, Lemnu, tra kom Hersonesu i drugde
(vidi 98, o). Poto je kult vina dospeo u Gr ku i na Egejska ostrva preko Krete i re oinos, vino,
kretskog je porekla. Dionisa su esto zamenjivali s kretskim Zagrejem, koji je na sli an na in rastrgnut na
komade posle rodenja (vidi 30, a).
9. Agava, Pentejeva mati, je Mese eva Boginja koja je upravljala terevenkama pijanih od piva. Tri sestre
koje komadaju Hipasa su Trojna Boginja kao nimfa; ovo moe da se uporedi sa velkom pri om o Puilu,
princu Difeda, koji uo i majskog praznika Rijanona (preina eno od Riganton, "velika kraljica'') prodire
drebe, u stvari svog sina Priderija ("briga''). Posejdona je u obliku drebeta pojeo njegov otac Kron; ali
verovatno da je u nekoj ranijoj verziji Krona pojela mati Rea (vidl 7, g). Zna enje ovog mita je u tome to
ukazuje da je drevni obi aj po kome su Majnade sa kobiljim glavama rastrzale kao godinju rtvu de aka
Sabazija, Bromija, ili ve kako bilo da su ga zvali i ivog ga prodirale, bio potisnut ure enijim
Dionisovim ban enjima; izmena se sastojala u tome to su ubijali drebe umesto de aka po starom obi aju.
10. ipkovo drvo koje je niklo iz Dionisove krvi bilo je isto kao i drvo Tamuza Adonida Rimona.
Njegov zreli crveni plod kad se otvori izgleda kao rana i ima crvene semenke. Ono simbolizuje smrt i
obe ano uskrsnu e koje e do i u rukama boginje Here i Persefone (vidi 24, 11).
11. Dionisovo spasavanje Semele, nazvane novim imenom Tiona (''gnevna kraljica''), izvedeno je po slici
koja prikazuje sve anost posve enu divljim enama, to se odravala u Ateni na prostoru za igru. Tamo su,
uz zvuke frule i igre, uz bacanje cvetnih listova iz koara, svetenici prizivali Semelu da izi e iz omphalosa
ili iz veta ke humke, i da se pojavi u pratnji "prole nog duha'', mladoga Dionisa (Pindar: Fragmenat 75, 3).
U Delfima su sli ne sve anosti izvodile ene i zvale su je Herois ili Heroinina gozba (Plutarh:
Gr ka pitanja 12; Aristofan: abe 37396). Jo jedna takva sve anost odravala se u hramu Artemide u
Trojzenu. Boginja Mesec, da se podsetimo, imala je tri razli ita vida, po re ima Dona Skeltona:
Dijanu u zelenom li u;
Lunu koja tako svetlo sija;
Persefonu u paklu.
61

Semela je, u stvari, bila drugo ime za Koru, ili Persefonu, i scena uznesenja iz Hada na zemlju esto je
slikana na mnogim gr kim vazama; na nekima ima i satira kako budacima pomau Heroini da iza e, to
ukazuje da je to bio pelaki obred. Oni su, verovatno, otkopavali itnu lutku, koju su zakopavali posle etve
da bi napupila. Kora se, naravno, nije uznela na nebesa; ona je lutala po zemlji sa Demetrom dok ne bi dolo
vreme da se vrati u podzemlje. Ali im je Dionis uvr en u olimpijsku dvanaestoricu, odmah je i uspe e
njegove device majke postalo dogma, a kad je jednom ve postala boginja, ona se razlikovala od Kore, koja
je kao heroina nastavila da silazi i da se vra a iz podzemlja.
12. Vinova loza je bila deseto drvo u svetoj godini drve a, kome je odgovarao mesec septembar, doba
vinsklh gozbi. Brljan, jedanaesto drvo, odgovaralo je mesecu oktobru, kada su Majnade ban ile i opijale se,
truju i se vakanjem brljanovog li a, a bilo je zna ajno i zbog toga kao i druga etiri sveta drveta
to je davalo crvenu boju za bojadisanje (vidi 52, 3). Vizantijski svetenik Teofil (Ruger: ''O zanatstvu'', gl.
98) kae da su pesnici i umetnici voleli brljan zbog tajnih mo i koje je imao, od kojih u vam jednu re i.
Ako u martu, kad se pokrene biljni sok, probuite i zase ete stabljiku brljana na nekoliko mesta, iscuri e
lepljiva te nost, koja, pomeana i skuvana sa mokra om, postaje krvavo crvena boja imenom lak. Ta boja
se koristi u slikarstvu i za osvetljenje. Crvena boja se upotrebljava za bojenje lica na kipovima muke
plodnosti (Pausanija: II, 2, 5) i kipovima svetih kraljeva (vidi 170, II); u Rimu se ovaj obl aj zadrao u
navici da vojskovo ama u trijumfu bojadiu lica crvenim. Vojskovo a je bio predstavnlk boga Marsa, koji
je bio Dionis prole a pre no to je postao isklju ivi rimski bog rata i po kome je mesec mart dobio ime.
Engleski kraljevi su doputali da im se lice u zvani nim pri-likama naminka rumenilom, kako bi izgledali
zdravi i u punoj snazi. tavie, gr ki brljan, kao i vinova loza i platan, koji imaju petokrake listove,
predstavljali su stvarala ku ruku Ree boginje zemlje (vi i 53, a). Mirta je bila drvo smrti (vidi 109, 4).
28 ORFEJ
Orfej, sin tra kog kralja Ojagra i Muse Kaliope, bio je najslavniji ivi pesnik. Apolon mu je poklonio
svoju liru, a Muse su ga nau ile kako da svira na njoj, tako da nije samo o aravao divlje zveri, ve se i
drve e i stenje pokretalo s mesta na zvuke njegove lire. U Zoni u Trakiji i sada nekoliko hrastova na planini
stoje u istom poloaju u kome su se zatekli u trenutku kad je Orfej prestao da svira.1
b) Poto se vratio iz Egipta, Orfej se pridruio Argonautima i s njima otplovio u Kolhidu, a njegova
muzika im je pomagala da prebrode mnoge teko e na putu a pri povratku oenio se Euridikom, koju
neki zovu Agriopa, i nastanio se me u divljim Kikonima u Trakiji.2
c) Jednog dana, u blizini Tempe, u dolini reke Peneja, Euridika je susrela Aristaja, koji je pokuao da je
siluje. Bee i od njega, nagazila je na zmiju i umrla od njenog ujeda. Ali Orfej je hrabro siao u Tartar
nadaju i se da e je vratiti u ivot. Poao je prolazom koji je bio otvoren u Aorni u Tespotiji, i kad je stigao,
on ne samo da je svojom alostivnom muzikom zadivio voza a Harona, psa Kerbera i trojicu sudija
mrtvima, ve su privremeno obustavljena mu enja prokletih; do te mere je omekao Hadovo svirepo srce da
je dobio odobrenje da vrati Euridiku na gornji svet. Had je ipak postavio jedan uslov: da Orfej ne sme da se
osvrne na Euridiku sve dok ne iza u na svetlost dana. Euridika je pola za Orfejom kroz tamni prolaz,
vo ena zvucima njegove lire. Ali kad je izaao na svetlo dana, Orfej se osvrnuo da vidi da li ga Euridika jo
prati i tako je izgubio zauvek.3
d) Kad je Dionis upao u Trakiju, Orfej je odbio da mu ukae potovanje. Umesto toga, on je Tra ane u io
drugim svetim misterijama i propovedao ljudima, koji su ga pobono sluali, da se okanu ritualnog ubijanja
rtvi. On se dizao svako jutro da pozdravi zoru na vrhu planine Pangaj, u e i da je Helije, koga je on
nazivao Apolonom, najve i od svih bogova. Uvre en, Dionis u Makedoniji nahuka na njega svoje
Majnade. Dok su ekale da im muevi u u u Apolonov hram, gde je Orfej sluio kao svetenik, Majnade
dohvatie pobodeno oruje to je stajalo napolju, provalie unutra, poubijae svoje mueve a Orfeju
62

odrubie noge i ruke. Glavu mu bacie u reku Herbo, ali je ona stalno pevaju i plivala, ak do mora, i
dospela do ostrva Lezba.4
e) Muse su pla u i pokupile njegove udove i pokopale ih kod Leibetre, u podnoju planine Olimpa, gde i
sada slavuj peva umilnije nego igde na svetu. Majnade su pokuale da se o iste od greha zbog Orfejeve krvi
u reci Helikon; ali re ni bog je zaronio pod zemlju i i ezao bez traga, pojavivi se na udaljenosti od nekih
etiri milje, ovoga puta pod drugim imenom Bafira. Tako je izbegao da bude sau esnik u ubistvu.5
f) Re eno je jo i da je Orfej osu ivao zajedni ku ljubav Majnada i propovedao homoseksualnu ljubav, te
je time naljutio Afroditu isto toliko koliko i Dionisa. Ipak Afroditini olimpijski drugovi nisu mogli da
opravdaju Orfejevu smrt, a Dionis je sa uvao ivot Majnada samo time to ih je pretvorio u hrastove sa
dubokim korenom u zemlji. Tra ani koji su preiveli ovo klanje odlu ili su da tetoviraju svoje ene u znak
opomene protiv ubijanja svetenika; ovaj se obi aj zadrao do danas.6
g) to se ti e Orfejeve glave, nju je napala ljubomorna lemljanska zmija (koju je Apolon smesta pretvorio
u kamen); a zatim je poloena da po iva u pe ini kod Antise, posve enoj Dionisu. Tamo je ona proricala i
danju i no u, sve dok Apolon, naavi da su njegova proro ita u Delfima, Grineju i Klaru opustela, nije
doao, stao iznad glave, i povikao: Prestani da se mea u moj posao; dosta je to sam trpeo tebe i tvoje
pevanje! Posle ovoga glava je za utala.7 Orfejeva lira je tako e dospela na Lezb i postavljena je u
Apolonov hram; na Apolonovo zalaganje, kao i na zauzimanje Musa, najzad je postavljena na nebo u
sazve e Lire.8
h) Neki opet sasvim druk ije pri aju o tome kako je Orfej umro; oni kau da ga je Zeus ubio gromom
zato to je odavao boanske tajne. On je doista ustanovio misterije Apolona u Trakiji; Hekate u Ajgini; i
Podzemne Demetre u Sparti.9
1. Pindar: Pitijske ode IV, 178, sa sholijastom: Ajshil: Agamemnon 162930; Euripid: Bakhantkinje 561
4; Apolonije sa Roda: I, 2831;
2. Diodor sa Sicliije: IV. 25; Higia: Fabula 164; Atenaj: XIII, 7;
3. Higin: loc. cit.; Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Pausanija: IX, 30. 3; Euripid: Alkestida 357, sa sholijastom;
4. Aristofan- abe 1032; Ovidije: Metamorfoze XI, 185; Konon: Naracije 45;
5. Ajshil: Basaride, navodi ga Eratosten: Catasterismoi 24; Pausanija: IX. 30, 3-4;
6. Ovidije: loc. cit.; Konon: loc. cit.; Plutarh: ''O sporosti boanske osvete''
7. Lukijan: Protiv neobrazovanih II; Filostrat: Heroika V, 704: ivot Apolonija iz Tijane IV, 14;
8. Lukijan: loc. cit.; Eratosten: Catasterismoi 24; Higin: Pesni ka astronomija 11, 7;
9. Pausanija: IX, 30, 3; II, 30,1; III, 14, 5.
*
1. Odse ena Orfejeva glava koja peva podse a na obezglavljenog boga Brana, iz doba kulta jovinog drveta,
koji u Mabinogionu umiljato peva na steni kod Haleka, u severnom Velsu; to moe biti skaska o pogrebnoj
svirali napravljenoj od jovinog drveta. Ime Orfej, ako dolazi od Ophruoeis, na obali reke", treba da bude
naziv za Branovog gr kog parnjaka Foroneja (vidi 57, 1), ili Krona, a zna se da je jova rasla pored obale
Peneja i drugih reka. Ime Orfejevog oca Ojagar (od divlje oskorue) upu uje na isti kult, jer oskorua (na
francuskom = alisier) i jova (na panskom = aliso) nose ime prehelenskih re nih boginja Halije ili Alije ili
Elide, kraljice Jelisejskih polja, kuda su posle smrti otili Orfej, Kron i Foronej. Aorna je Averna, stara
italska varijanta keltskog Avalona ("Ostrvo Jabukovog drveta'' vidi 31, 2).
2. Diodor sa Sicilije kae da je Orfej upotrebljavao staru azbuku sa trinaest suglasnika; a legenda da je
o aravao drve e i divlje zveri izgleda da se odnosi na vezu sa sezonskim drve em i ivotinjama simbolima
(vidi 52, 3; 132, 315). Kao sveti kralj bio je pogo en gromom to zna i ubijen dvogubom sekirom u
hrastovoj umi, o letnjoj dugodnevici, a potom su ga Majnade bikovog kulta ra ere ile, kao Zagreja (vidi
30, a), ili kao Aktajona kulta jelena (vidi 22, i); Majnade, u stvari, predstavljaju Muse. U klasi noj Gr koj
63

tetoviranje je bilo poznato samo u Trakiji, a na vaznom slikarstvu koje prikazuje Orfejevu smrt, na
podlakticl Majnada istetoviran je mali jelen. Ovaj Orfej nije doao u sukob sa Dionisovim kultom; on je, u
stvari, bio Dionis; svirao je na prosta koj svirali od jovinog drveta, a ne na liri. Proklej pie (u Komentaru
na Platonovu ''Politiku'': str. 398): Poto je Orfej igrao glavnu ulogu u Dionisovim obredima, kau da je
podelio sudbinu samoga boga, a Apolodor (I, 3, 2) smatra da je on ustanovio Dionisove misterije.
3. Neobi no oboavanje sunca kao oca svih stvari izgleda da je poteklo iz severne Ajgeje, od odbeglog
svetenstva jednoboa kog Akhenatona iz 14. veka pre nove ere, i uticalo na lokalne kultove;
odatle je utvr eno da je Orfei pohodio Egipat. Potvrde da je ova vera postojala mogu se na i kod Sofokla
(Fragmenti 523 i 1017), u kojima se sunce pominje kao najstariji plamen drag tra kim konjanicima, i kao
"gospodar bogova, i otac svih stvari''. Izgleda da su se ovom kultu silom oduprli konzervativniji Tra ani,
suzbijaju i ga u korenu u nekim krajevima. Kasniji orfi ki svetenici, koji su nosili egipatske odede, zvali
su poluboga bika, ije su ivo meso jeli, Dionis, a imenom Apolon ozna avali su besmrtno sunce,
razlikuju i tako Dionisa, boga ula, od Apolona, boga intelekta. Ovo objanjava zato su Orfejevu glavu
postavili u Dionisovo svetilite, a liru u Apolonovo. Tvrdi se da su i glava i lira doplovile do ostrva Lezba,
koje je bilo glavno sredite sviranja na liri; Terpander, najraniji muzi ar za koga zna istorija, bio je rodom iz
Antise. Zmijin napad na Orfejevu glavu predstavlja ili protest jednog ranijeg heroja proro ita u Antisi
protiv uljeza Orfeja, ili protest Apolona Pitijskog, to Filostrat belei mnogo neposrednije.
4. Euridikina smrt od zmijskog ujeda kao i Orfejev neuspeh da je vrati na svetlost dana, javljaju se samo u
kasnijem mitu. Izgleda da se ovo izvodi sa slika na kojima se pokazuje kako Orfeja do ekuju u Tartaru, gde
je njegova muzika toliko o arala Hekatu, zmijoliku boginju, ili Agriopu (svirepa lica) da je dala naro ite
povlastice svim duhovima koji su bili posve eni u orfi ke misterije; mit je tako e mogao pote i i sa drugih
slika koje pokazuju Dionisa, iji je svetenik bio Orfej, kako silazi u Tartar u potrazi za svojom majkom
Selenom (vidi 27, k). Nije Euridika umrla od ujeda zmije, ve su tako umirale rtve njoj podnoene (vidi 33,
1).
5. Mesec jovinog drveta je etvrti mesec svetog poretka drve a i prethodi mesecu vrbe, koji se dovodi u
vezu sa vodenom magijom boginje Helike (''vrba'' vidi 44, 1); vrbe su dale ime i reci Helikon, koja
krivuda oko Parnasa i posve ena je Musama planinskoj Trojnoj Boginji nadahnu a. Zato se na zidnim
slikama u Delfima (Pausanija: X, 30, 3) Orfej prikazuje naslonjen na vrbino drvo, dodiruju i njene grane.
Gr ki kult jovinog drveta bio je potisnut vrlo rano, ali tragovi ostaju i u klasi noj literaturi:
jova okruuje ostrvo smrti vetice boginje Kirke (Homer: ''Odiseja'' v. 64 i 239) Kirka je tako e imala
i vrbin gaj na groblju u Kolhidi (Apolonije sa Roda: III, 200 vidi 152, b), a prema Vergiliju, u jovino
ipraje bile su preobraene Faetontove sestre (vidi 42, 3).
6. Ovo ne zna i da su Orfeju glavu odsekli samo simboli ki, u smislu sasecanja grana i gran ica jovinog
drveta. Sveti kralj je obavezno stradao na taj na in to bi ga ra ere ili, a verovatno je da su sli an obi aj
odravali i Tra ani. Kad bi se mukarci vratili iz uspenog lova, ibanske ene bi upotrebljavale lovne trofeje
kao sredstvo za bajanje radi plodnosti pirin anih polja. Smatra se da glava ubijenog ima mo da oplakuje
svoju sudbinu i da odgovara na pitanja, pa bi je zbog toga neno drale u krilima, dok je najzad ne bi
smestile u proro anski ivot, kako bi odatle davala savete u presudnim trenucima; na isti na in su i glave
Euristeja, Brana i Adana uvale gradove od najezde neprijatelja (vidi 146, 2).

64

29 GANIMED
Ganimed, sin kralja Troja, koji je Troji dao svoje ime, bio je najlepi mladi , me u ivima i zato je
izabran da bude Zeusov peharnik. Pri a se da je Zeus poeleo Ganimeda i za ljubavnika i da ga je, preruen.
u orla, ukrao sa trojanske ravnice.1
b) Posle ovoga Hermes je u ime Zeusa obdario Troja zlatnom lozom, Hefajstovim delom, i parom divljih
konja u naknadu za gubitak Ganimeda, uveravaju i ga u isto vreme da je Ganimed postao besmrtan,
oslobo en bede koju donosi starost i da se smei sa zlatnim peharom u ruci dok usluuje bistrim nektarom
nebeskg oca.2
c) Neki kau da je Eoja prva zavela Ganimeda i uzela ga za ljubavnika, a da ga je Zeus preoteo od nje.
Bilo kako bilo, Hera se alila da je time naneta uvreda i njoj i njenoj k eri Hebi, koja je do tada usluivala
bogove vinom; me utim, uspelo joj je samo da naljuti Zeusa, koji je na to postavio Ganimedov lik me u
zvezde kao Vodoliju.3
1. Homer: Ilijada XX, -2315; Apolodor: III, 12, 2; Vergilije: Ajneida V, 252; Ovidije: Metamorfoze X,
155;
2. Sholijast uz Euripidovog Oresta 1391; Homer: Ilijada V, 266; Homerska himna Afroditi 20217;
Apolodor: II, 5. 9; Pausanija: V, 24, 1;
s. Sholijast uz Apolonl]a sa Roda: III, 115; Vergilije: Ajneida I, 32, uz sholijast; Higin: Fabula 224;
Vergilije: Georgike: III, 304.
*
1. Predanje da Ganimed ne slui vinom samo Zeusa ve sve bogove, kao i pri a kako je kralj Troj kao
naknadu za Ganimeda dobio dva konja, u stvari je pogreno protuma en prizor sa jedne ikone koja
prikazuje novog kralja kako se sprema za svoju svetu svadbu. Ganimedov pehar je morao sadravati u sebi
rtvu livenicu koja se podnosi duhu kraljevskog prethodnika, a obredni svetenik kome kralj simboli ki
prua otpor pogreno je, izgleda, protuma en kao zaljubljeni Zeus. Mitografi su, tako e, pogreno shvatili
nevestu kao Eoju. Mitograf je verovatno imao na pameti kako je Eoja zavela Titina, Laomedonova sina
zato to i Euripid kae da je Laomedon bio Ganimedov otac (Trojanke 822). Ova ikona bi isto tako mogla
da prikae i Pelejevu enidbu sa Tetidom, koju su bogovi posmatrali sede i na svojim prestolima. Dva su
konja bila ritualno- sredstvo za ponovno kraljevo ro enje posle prividne smrti (vidi 81, 4). Orao koji toboe
odvodi Ganimeda moe se objasniti pomo u kajretske vaze sa crnim figurama: orao koji se ustremio na
bedra novoustoli enog kralja po imenu Zeusa svedo i o boanskoj mo i koja mu je podarena to je
njegov Ka, ili drugo Ja, u istom smislu sun ani soko sle e na faraone prilikom krunisanja. Ali poto je
Ganimed veoma mlad, to zna i da je u ikoni, u stvari, prikazan kraljev zamenik, ili interrex, koji je vladao
samo jedan dan: kao Faeton (vidi 42, 2), Zagrej (vidi 30, 1), Hrisip (vidi 105, 2) i ostali. Zato Ganimeda
Zeusov orao nije samo zakraljio, ve ga i odneo na Olimp.
2. Kraljevsko uspenje na nebo na orlovim le ima, ili u obliku orla, rasprostranjena je religiozna matarija.
Aristofan se u svom Miru (1) ruga time to svoga heroja alje na nebo na le ima obi nog balegana. Dua
keltskog junaka Lju Laja iz Mabinogiona, odletela je na nebo kao orao koga je u letu ubio Tanist.
Vavilonski junak Etan, posle svete svadbe u Kiu, poleteo je na le ima orla prema nebeskom dvorcu Istar,
ali je pao u more i udavio se. Njegova smrt, u stvari, nije nikako bila uobi ajeni kraj godinje rtve, kao i
kod Ikara (vidi 92, 3), ve kazna za loe etve to su usledile za vreme njegove vladavine. On je poletao da
bi pronaao magi nu travku plodnosti. Ova pri a je posluila za jedan opis stalne borbe izme u orla i zmije,
godine koja raste i godine koja opada, kralja i njegovog zamenika, i, kao u mitu o Lju Laju, orao koji u
vreme zimske kratkodnevice jedva ostaje iv magi nom snagom po inje da se obnavlja. Zato nalazimo u
Psalmu CIII, 5: Tvoja se mladost obnovila kao u orla.
3. Mit o Zeusu i Ganimedu bio je veoma rasprostranjen u Gr koj i Rimu, jer se u njemu nalazi religiozno
opravdanje za strasnu ljubav zrelog oveka prema de aku. Do tada se sodomija* dozvoljavala samo kao
65

najvii oblik oboavanja boginje. Oboavaoci Kibele pokuali su da postignu ekstati ko jedinstvo s njom na
taj na in to bi se ukopili i obla ili kao ene. Takvo sodomsko svetenstvo legalno je postojalo u
hramovima Velike Boginje u Tiru, Jari, Hireopolju i Jerusalimu (I Kraljevi XV, 12 i 2; Kraljevi XXIII, 7).
Ali nova strast, koju je, kako Tamir kae, odobravao Apolodor (vidi 21, m), podvla i pobedu patrijarhata
nad matrijarhatom. Ovo je gr kim filozofima pruilo mogu nost za intelektualnu igru, kojom su mukarci,
sada kad su otkrili mogu nosti homoseksualne ljubavi bez prisustva ena, mogli da se zabavljaju. Platon je
ovo iskori avao i upotrebljavao mit o Ganimedu da bi opravdao svoja sopstvena sentimentalna ose anja
prema svojim u enicima (Faidar 79); mada je ina e smatrao da je sodomija protivprirodna i nazivao mit o
Zeusovom podavanju ovom poroku ''zlom kretskom izmiljotinom" (Zakoni I, 8). To je podravao i Stefan
Vizantijski (sub Harpagija), koji kae da je kralj Minoj sa Krete odveo Ganimeda da mu bude drug u
postelji ("dobiveni nalog od Zeusa''). Posledice irenja Platonove filozofije bilo je i to da su se gr ke ene,
dominantne po intelektu, degenerisale i pretvarale postepeno u nepla ene radnice i negovateljice dece svuda
gde su Zeus i Apolon bili vladaju i bogovi.
* Zna enje ove re i odnosi se na homoseksualnost. Prim. prev.
4. Ganimedovo ime odnosi se, verovatno, na njegovu radosnu uzbu enost izazvanu erotskom udnjom uo i
enidbe, a ne na Zeusovu uzbu enost kada bi nektar dobio iz ruku svog sadruga u postelji; ali re se u
latinskom pretvorila u catamitus, to je u engleskom dalo re catamite, kojom se ozna ava pasivna uloga
u homoseksualnom bludu.
5. Sazve e Vodolija, koje se poistove uje sa Ganimedom, predstavljalo je najpre egipatskog boga koji je
vladao nad izvorom Nila, i iz kondira sipao vodu a ne vino (Pindar: Fragmenat 110). Ali reka Nil je Grke
malo interesovala.
6. Zeusov nektar, koga kasniji mitografi opisuju kao natprirodno cmo vino, bila je, u stvari, primitivna
medovina sme e boje (vidi 27, 2); a ambrozija, preukusna hrana bogova, izgleda da je bila kaa od jet ma,
ulja i seckanog vo a (vidi 98, 7) kojom su se hranili kraljevi, dok su njihovl siromaniji podanici jeli
apljan, tikve i ir (vidi 31, 2).
30 ZAGREJ
Zeus je tajno rodio sina Zagreja sa Persefonom, pre nego to ju je Had, njen ujak, odveo u podzemni svet.
Zeus je postavio Reine sinove, kretske Kurete, ili neki kau Koribante, da uvaju Zagreja u kolevci u jednoj
pe ini na planini Ida, gde su skakali oko njega, udaraju i orujem kao to su inili i oko Zeusa u Dikti.
Me utim, Zeusovi neprijatelji Titani obelee gipsom lica i, tako prerueni, sa ekae da Kureti zaspe. Oko
pono i izmamie Zagreja napolje, nude i mu de je igra ke igru, vrteku, klikere, zlatnu jabuku,
ogledalo i vunenu ki anku. Kad ga mu ki napadoe, Zagrej se pokaza hrabar i nekoliko puta promeni oblik,
pokuavaju i da ih zavara; on se postepeno pretvarao u Zeusa u jare oj koi, Krona kako stvara kiu, lava,
konja, rogatu zmiju i tigra, ali kad se pretvorio u bika, Titani ga epae vrsto za rogove, sapee mu noge i
rastrgoe zubima, pa se najedoe ivog mesa.
b) Atena ih je zatekla kako zavravaju jezivu gozbu i, poto je spasla Zagrejevo srce, zatvorila ga je u
gipsanu figuru i udahnula joj ivot; tako je Zagrej postao besmrtan. Njegove su kosti skupljene i sahranjene
u Delfima, a Zeus je Titane pobio gromom.1
1. Diodor sa Sicilije: V. 75, 4; Non: Dionysiaca VI, 269 i XXVII, 228; Harpocration sub apomatton; Ceces:
O Likofronu 355; Eustatije o Home-rovoj Ilijadi II, 135; Firmik Materno: O zabludama u profanoj
religiji VI; Euripid: Kre ani, fragment 475. Orfi ki fragmenti (Kern 34).
66

*
1. Ovaj se mit odnosi na godinje rtvovanje de aka, zamenika Minoja kralja kulta bika na Kreti. On je
vladao samo jedan dan, i u toku obredne igre koja je prikazivala pet godinjih doba preobraavao se u
lava, kozu, konja, zmiju i mladog bika da bi ga na kraju u tom obliku ivog pojeli. Sve igra ke kojima su
ga Titani namamljivali da iza e bile su predmeti koje su i filozofski orfici tradicionalno upotrebljavali
prilikom prinoenja rtve, ali su umesto de aka prodirali ivog mladog bika. Zve ka se dobijala na taj
na in to se o uzicu vezivao neki uplji kamen ili par e grn arije, koji bi, pri brem kretanju, proizvodili
um sli an oluji; vunena ki anka se, verovatno, upotrebljavala da se Kureti premazuju belilom Kureti su
bili mladi i koji su odsekli svoju prvu kosu i posvetili je boginji Kar (vidi 95, 5). Oni su se jo zvali i
Koribanti, ili oki eni igra i. Ostale igra ke Zagrejeve objanjavaju prirodu sve anosti u kojoj su se u esnici
sjedinjavali s bogom; igra je bila drevni amblem boginje u ije ime su ga Titani rtvovali (vidi 20, 2);
ogledalo je predstavljalo drugo ja ili duh li nosti; zlatne jabuke su propusnica za Jelisej, piljci od kotanih
zglavaka njegova boanska svojstva (vidi 17, 3).
2. Jedna kretska himna, otkrivena pre nekoliko godina u blizini jedne pe ine u planini Dikta, upu ena je
Kronjanu, najslavnijem od svih mladi a, koji igraju i predvodi demone i podskakuje kako bi uve ao
plodnost zemlje i stada i osigurao uspeh ribarima. Dejn Harison u ''Temidi'' pretpostavlja da su se zatitnici
sa titovima koji se pominju kao oni to uzee tebe, besmrtno dete, od Ree, samo pretvarali da ubijaju i
jedu rtvu, jer je to bio obred za uvo enje u njihovo tajno udruenje. Ali sve ovakve lane smrti putem
obreda, za koje se zna da su se deavale na raznim krajevima sveta, izgleda da se neizostavno zasnivaju na
tradiciji stvarne ljudske rtve; a kalendarske promene, koje je Zagrej izveo kao svoja preobraenja,
izdvajaju ga od obi nih lanova totemskog bratstva.
3. Poslednja Zagrejeva transformacija u tigra objanjava se njegovim poistove enjem sa Dionisom (vidi 27,
c), o ijoj smrti i vaskrsnu u postoji ista pri a, iako se pominje kuvano meso umesto ivog, i Reino ime
umesto Ateninog. I Dionis je bio rogata zmija on je imao rogove i zmijolike uvojke kad se rodio (vidi 27,
a) a njegovi orfi ki oboavaoci jeli su ga osve enog i preobraenog u bika. Zagrej je postao ''Zeus u
jare oj koi'', jer se Zeus, ili njegov zamenik de ak, bio uzneo na nebo obu en u kaput napravljen od koe
koze Amalteje (vidi 7, 6). "Kron koji pravi kiu'' je egrtaljka to se upotrebljava pri obredu za izazivanje
kie. U kontekstu su Titani, Titanoi, "ljudi namazani belom kredom", bili sami Kureti, prerueni tako da ih
duh rtve ne prepozna. Kad se prinoenje ljudskih rtava izobi ajilo, Zeus je predstavljen kako se gromom
baca na Kanibale; a Titani, ''gospodari sedam dana u nedelji", pobrkani su sa Titanoima, ''ljudima bele
krede, zbog svoga neprijateljstva prema Zeusu. Nijedan se orfik, posve en u tajnu, koji je jedanput okusio
meso svoga boga, nikada vie nije dotakao mesa ma koje vrste.
4. ZagrejDionis bio je poznat i u Palestini. Prema tablicama iz Ras Samre, Atar je privremeno zauzeo
presto na nebesima, dok je bog Baal propadao u podzemnom svetu, jer je jeo hranu mrtvih. Atar je bio
dete, i kad je seo na presto, noge mu nisu dodirivale pre agu na stolici; Baal se iznenada vratio i ubio ga
tojagom. Mojsijev zakon je zabranjivao gozbe u ast Atara:
Nemoj kuhati jareta u mlijeku majke njegove to je zapovest koja se ponavlja tri puta. (Izlazak XXIII,
19; XXXIV, 26; Peta knjiga Mojsijeva XIV, 21).
31 BOGOVI PODZEMNOG SVETA
Kad dua silazi u Tartar, iji je glavni ulaz u gaju crnih topola pored izvora Okeana, poboni ro aci je
snabdeju nov i em stavivi joj ga pod jezik. To je namenjeno pohlepnom Haronu, koji due prevozi u
napukloj barci preko reke Stig. Ova smrznuta reka je zapadna granica Tartara1, a pritoke su joj Aheron,
Flegeton, Kokit, Aorna i Leta. Due koje nemaju nov i moraju beskona no da ekaju pored obale; osim
67

ako ne podvale svome vo i Hermesu i ne uvuku se na zadnji ulaz kod lakonskog Tajnara.2 Troglavi, ili, neki
kau, pedesetoglavi pas, po imenu Kerber, uva drugu obalu reke Stig, spreman da rastrgne i ive uljeze i
odbegle due.3
b) Prva oblast Tartara su nevesela Asfodelska polja, gde due junaka besciljno lutaju me u mnotvom
manje zna ajnih mrtvaca, koji amore kao slepi mievi i gde je jo samo Orion voljan da lovi duhove
jelena.4 Svaka dua bi radije bila rob najsiromanijem seljaku nego to bi pristala da vlada Tartarom. Jedino
njihovo uivanje su rtve livenice, kad bi ivi, u njihovu ast, prosipali krv. Piju i je, ose ali su se gotovo
kao da su opet ivi ljudi. Iza ovih livada lee Ereb i dvorac Hada i Persefone. Nedaleko, s leve strane
dvorca, beli empres prua hlad jezeru Let, oko koga se obi ne due skupljaju da piju vodu. Poneki
izbegavaju ovu vodu, i umesto nje piju sa jezera Uspomene u senci belih topola (?), to im daje izvesnu
prednost nad ostalim duama.5 Na mestu gde se susre u tri puta, trojica sudija, Minoj, Radamant i Ajak,
neprekidno sude novodolim duama. Radamant presu uje Azijatima, a Ajak Evropljanima; ali obojica tee
slu ajeve alju Minoju. Poto se izrekne presuda, duu upu uju jednim od tri puta: jedan vodi nazad, u
asfodelske livade, i njime idu oni koji nisu ni dobri ni r avi; drugi vodi u kazneno polje Tartara, kuda
upu uju sve zlikovce, a tre i vodi u jelisejski vo njak, gde odlaze oni koji za ivota behu plemeniti i puni
vrlina.
c) Jelisej, kojim vlada Kron, lei pored Hadovog poseda, a ulaz mu je u blizini Jezera uspomena, ali samo
jezero nije deo Jelisejskog polja; Jelisej je sre na zemlja u kojoj ve ito vlada dan, gde nema hladno e ni
snega, gde svira muzika i gozbe nikada ne prestaju, i iji stanovnici mogu kad god zaele ponovo da se
rode. Nedaleko se nalaze sre na ostrva za one koji su se tri puta ra ali i tri puta zasluili Jelisej.6 Ali neki
kau da na Crnom moru, prekoputa delte Dunava, postoji jo jedno ostrvo sre e, ono je poumljeno i
prepuno divljih i pitomih ivotinja, a tu se due Helene i Ahileja provode na sve anoj gozbi koja ne prestaje
i recituju Homerove stihove junacima-u esnicima u doga ajima to se slave u njima.7
d) Had je svirep i ljubomorao uva svoja prava. Veoma retko pose uje gornji svet, osim kakvim poslom
i kad ljubavna pouda ovlada njime. Jednom je zasenio sjajem svojih zlatnih ko ija sa etiri crna konja
nimfu Mintu, i bio bi je obljubio bez teko a da se kraljica Persefona utom nije pojavila i nimfu pretvorila u
finu miriljavu biljku mentu. Jednom drugom prilikom Had je pokuao da siluje nimfu Leuku, ali je ona na
sli an na in pretvorena u belu topolu i ostala pored Jezera
uspomena.8 Had namerno ne dozvoljava nikome od svojih podanika da pobegne i veoma je malo onih koji
su posetili Tartar i vratili se ivi te tako mogli da ga opiu, i zato je Had najomraeniji od svih bogova.
e) Had nikad ne zna ta se doga a gore na zemlji ili na Olimpu9. jer do njega dopiru samo pojedina na
obavetenja koja dobija kad smrtni lupe rukom o zemlju i pomenu njegovo ime i zakletvu ili kletvu. Njegov
najdragoceniji posed je lem koji ga ini nevidljivim. Dali su mu ga Kiklopi u znak zahvalnosti, kad je, po
Zeusovom nalogu, pristao da ih pusti. Sva bogatstva, drago kamenje i plemeniti metali koji se nalaze u
zemlji njegova su svojina, ali on nema poseda iznad zemlje, osim nekih mra nih hramova po Gr koj i,
moda, stado ili krdo na ostrvu Eritreji, za koje neki kau da, u stvari, pripada Heliju.10
f) Me utim, kraljica Persefona umela je da bude i blaga i milostiva. Ona je verna Hadu, ali nema dece s
njim i vie voli da se drui sa Hekatom, boginjom veticom, nego da provodi vreme sa svojim muem.11
Sam Zeus toliko potuje Hekatu da joj nikada nije osporio neka ranija prava: mogla je da dariva smrtnike i
da uzima od njih ta god je elela. Ona je imala tri tela i tri glave lavlju, pse u i kobilju.12
g) Tisifona, Alekta i Megajra, Erinije ili Furije, ive u Erebu i starije su od samog Zeusa i svih
Olimpljana. Njihova je dunost da uju sve albe smrtnika starih na mlade, roditelja na decu, gostiju na
doma ine i pot injenih na doma e stareine i gradske ve nike i da kanjavaju takve zlo ine hvataju i
krivce bez odlaganja, proganjaju i ih bez odmora i stanke, od grada do grada, iz zemlje u zemlju. Tri Erinije
su starice sa zmijama umesto kose, sa pse im glavama i kao ugalj crnim telima, sa krilima kao u slepog
mia i zakrvavljenim o ima.13 Nije mudro pominjati im imena u razgovoru; i zbog toga su dobile neobi nu
zamenu za svoja imena Eumenide; to zna i milostive kao to je i Had nazvan Pluton, ili Pluto,
bogati.
68

1. Pausanija: X, 28, I;
2. Apolodor: 11, S, 2; Strabon: VIII, 5, 1,
3. Homer: Ilijada VIII, 361; Hesiod: Teogonija 311; Apolodor: loc. cit.; Euripid: Herakle 24;
4. Homer: Odiseja XI, 539; XI, 57Z5; XI, 48791;
5. Petelija orfi ka tablica;
6. Platon: Gorgija 168; Pindar: Olimpijske ode II, 6880; Hesiod: Radovi i dani 167;
7. Pausanija: III, 19, 11; Filostrat: Heroika X, 3240;
8. Strabon: VIII, 3, 14; Servije o Vergilijevim Eklogama VII, 61;
9. Homer: Ilijada IX, 1589; XX, 61;
10. Homer: Ilijada IX, 567; Apolodor: II, 5, 10; Sholijast uz Pindarove Istamske ode VI, 32;
11. Apolonije sa Roda: III, 829; Ovidije: Metamorfoze XIV, 405; Sholijast uz Teokritove Idile II, 12;
12. Hesiod; Teogonija 41152;
13. Apolodor: I, 1, 4; Homer: Ilijada IX, 4547; XV, 204; XIX, 259; Odiseja II, 131 1 XVII, 475;
Ajshil: Eumenide 835 1 Hoefore 290 i 924; Euripid: Orest 317, Orfi ka himna LXVII, 5.
*
1. Mitografi su napravili veliki napor i dali sve od sebe da izmire protivure na miljenja o tome kakvu su
predstavu o podzemnom svetu i ivotu posle smrti imali primitivni stanovnici Gr ke. Po jednom shvatanju,
due su ivele u svojim grobovima ili u podzemnim pe inama i pukotinama i mogle su da uzimaju oblik
zmije, mia, slepog mia, ali nikako da se reinkarniraju u ljudsko bi e. Po drugom shvatanju, due svetih
kraljeva kretale su se slobodno po ostrvima gde su im bili grobovi. Po tre em, duhovi su mogli opet da
postanu ljudi na taj na in to bi uli u pasulj, orah, ili. ribu, koju bi pojele njihove budu e majke. etvrta
verzija je da su due mrtvih odlazile na daleki sever, gde sunce nkad ne sija; i ako bi se ikad vra ale, javljale
bi se kao plodonosni vetar. Suprotno ovom, po petoj verziji, due su odlazile daleko na zapad, u svet duhova
sli an zemaljskom, koji se nalazio tamo gde sunce zalazi iza okeana. I najzad, po estom shvatanju, duh je
bivao kanjavan ve prema na inu ivota koji ie vodio. Svemu ovome misti ari su dodali i teoriju
metempsihoze, seljenja due; taj proces mogao se donekle kontrolisati magi nim formulama.
2. Persefona i Hekata su predstavljale prehelensku nadu u ponovno ro enje; a Had je bio helenska predstava
o neizbenosti smrti. Kron je, pored sve svoje krvave istorije, produio da uiva ve na zadovoljstva u
Jeliseju, jer je to oduvek bila povlastica svetog kralja, a isto je obe avano i Menelaju (Odiseja IV, 561), ne
zbog toga to se odlikovao nekom naro itom vrlinom ili hrabro u, ve zato to je bio Helenin mu, a ona je
pak bila svetenica spartanske Boginje Mesec (vidi 159, 1). Homerski pridev asphodelos, koji ide uz
leimones (livade, verovatno zna i ''u dolini onoga to ne moe biti pretvoreno u pepeo'' (od a = ne, spados
= pepeo, elos = dolina), pri emu se misli na duh heroja koji ostaje besmrtan iako mu je telo spaljeno; u
Gr koj su osnovna hrana, pre nego to se saznalo za ito, bili koren i seme biljke asfodel, pa su nju
namenjivali i duhovima umrlih svuda sem u Arkadiji, koja se ishranjivala irom. Asfodel raste svuda,
ak i na ostrvima na kojima nema vode, a duhovi su, kao i bogovi, izbirljivi kad je u pitanju hrana. Jelisej,
izgleda, zna i zemlja jabuka alisier je pregalska re za oskoruu, a Avalon kralja Artura i latinski
Avernus ili Avolnus poti u od indoevropskog korena abol, to zna i jabuka.
3. Kerber je gr ki parnjak Anija, psoglavog sina libljske boginje smrti Neftide, koji je sprovodio due u
podzemni svet. U evropskom folkloru, koji je delom libijskog porekla, opor pasa uz lave gonio je due
prokletih u severni pakao psi su se zvali Anvam, Hern, Artur ili Gabrijel. Ovaj mit o psima stvorio se na
osnovu prizora letnje migracije divljih gusaka, koje su se bu no selile ka svojim leglima u arkti ke predele.
Kerber je u po etku imao deset glava, kao avetinjski opor koji je rastrgao Aktajona (vidi 22, 1); kasnije je
bio troglav, kao i njegova gospodarica Hekata (vidi 134, 1).
4. Re icu u Arkadiji, koja se zove Stig (''mrska''), za iju se vodu smatralo da je smrtonosno otrovna, tek su
kasniji mitografi smestili u Tartar. Aheron (potok uzdisaja) i Kokit (tubalica)
69

izmiljeni su nazivi da se opie beda i jad smrti. Aorna (''bez ptica'') neta an je gr ki prevod od itali kog
Avernus. Leta zna i zaborav, a Ereb ''pokriven''. Flegeton (goru i) odnosi se na obi aj spaljivanja, a
moda i na teoriju po kojoj grenici gore u potocima lave. Tartar izgleda da je bila udvostru ena
prehelenska re tar, koja se javljala u imenima naselja na zapadu; tek kasnije doblla je zna enje pakla.
5. Crne topole bile su posve ene Boginji Smrti (vidi 51, 7, i 170, 1); a bele topole ili jasike ili Persefoni
kao boginji obnavljanja, ili Heraklu, koji je poharao pakao (vidi 134, f). Zlatni ukrasni pokriva i za glavu od
jasenovog li a nalaeni su u mesopotamskim grobnicama iz etvrtog milenijuma pre nae ere. Orfi ke
plo e ne nazna uju vrstu drve a pored Jezera uspomena; verovatno je to bela topola u koju je bila
pretvorena Leuka, ali je moda i orahovo drvo, amblem mudrosti (vidi 86, 1). Smatralo se da je drvo belog
empresa ve ito, pa se upotrebljavalo za doma e krinje i sanduke.
6. Had je imao hram u podnoju planine Minte u Elidi, i njegova otmica Minte (menta) verovatno dolazi
zbog toga to se menta u pogrebnim obredima upotrebljavala zajedno sa ruzmarinom i mirtom, da bi se
priguio zadah raspadanja. Napitak od je ma koji je Demetra pila u Eleusini bio je za injen mentolom (vidi
24, e). Iako mu se pripisuje da poseduje i sun ano stado Eriteje ("crvena zemlja''), jer je to bilo mesto gde je
sunce sretalo svoju no nu smrt, Had se e e u ovom kontekstu naziva Kron ili Gerion (vidi 132, 4).
7. Hesiod prikazuje Hekatu u stvari kao trojnu boginju, najmo niju od svih na nebu, zemlji ili Tartaru, ali su
Heleni stalno isticali njegovu razornu mo na ra un stvarala ke, dok je najzad nisu sveli na nedoputene
obrede crne magije, naro ito na raskr ima triju puteva. To to joj Zeus nije nikada uskratio stara prava i
mo da ispuni svaku elju smrtniku, u stvari je poputanje tesalijskim veticama, kojih se svako smrtno
plaio. Njene tri glave lava, psa i konja svakako se odnose na raniju trodelnu godinu, gde je pas bio
pse a zvezda Sirijus; to isto zna e i tri Kerberove glave.
8. Hekatine drubenice Erinije su oli enje nasilja, neposlunosti i greha prema materi (vidi 105, k i 114, 1).
Pot injeni i gosti bili su pod zatitom Hestije (vidi 20, c) i r avo se ponaati prema njima zna ilo je ne
posluati i uvrediti boginju ognjita.
9. Malo ostrvo Leuka, najve e na Crnom moru, sada je rumunsko ostrvo na koje se smetaju kanjenici
(vidi 164, 3).
32 TIHA I NEMESIDA
Tiha je Zeusova k i, kojoj je on dao mo da odlu uje o sudbini smrtnika. Ona nekoga zasipa darovima iz
roga obilja, a druge liava svega to imaju. Ona je potpuno neodgovorna za svoje postupke i tr i unaokolo
igraju i se loptom, kako bi uve ala nesigurnost sre e; nekad gore, nekad dole. Ali im bi se neki ovek koga
je Tiha obdarila obiljem pohvalio svojim bogatstvom, ne rtvuju i pritom jedan deo bogovima i ne
olakavaju i nematinu svojih sugra ana, stara boginja Nemesida po ela bi da ga proganja.1 Nemesida
stanuje u Ramnuntu, nosi jabukovu gran icu u jednoj ruci, a to ak u drugoj, na glavi ima srebrnu krunu,
ukraenu jelenima, a bi evi joj vise o pojasu. Ona je k i Okeana i ima neto od Afroditine lepote.
b) Neki kau da se Zeus zaljubio u Nemesidu i proganjao je po zemlji i moru. Iako je stalno menjala
oblik, on ju je, najzad, silovao kad je uzela na sebe oblik labuda, i iz jajeta koje je snela izala je Helena,
lepotica to je bila povod trojanskom ratu.2
1. Pindar: Olimpijske ode XII, 11; Berodot: I, 34 1 III, 40; Apolonije sa Roda: IV, 10123; Sofokle:
Filoktet 518;
2. Pausanija: I, 33, 3; Atenaj: navodi Homerovu Kipriju, str. 334, b; Apolodor: III, 10, T.
*
70

1. Tiha (sre a), kao Dika i Adeon (oli enje prirodnog zakona ili pravde i sramote), bila je veta ko
boanstvo koje su izmislili rani filozofi; Nemesida je (onaj to joj pripada po zakonu) bila nimfa
boginja smrti u ivotu (vidi 18, 3), kojoj su filozofi kasnije pripisali ulogu da s moralne ta ke gledita
procenjuje kako se upotrebljavaju darovi Tihe. To ak koji je drala Nemesida bio je, u po etku, sun ana
godina to se pretpostavlja po imenu njene rimske parnjake Fortune, od re i vortumna (''ona koja okre e
godinu''). Kad bi to ak opisao pola kruga, sveti kralj je bio na vrhuncu sre e i spreman da umre ovo
nazna uju Aktajonovi jeleni na Nemesidinoj kruni (vidi 22, 1) kad bi to ak opisao pun krug, sveti kralj
bi se svetio suparniku koji ga je istisnuo. Nemesidin bi je ranije sluio za ritualno ibanje, u znak molbe da
vo ke daju ploda, a njive etvu, a jabukova gran ica vaila je kao propusnica za Jelisej (vidi 53, 5; 80, 4; 1
133, 4).
2. Nemesida za kojom je jurio Zeus (vidi 62, b), nije filozofska zamisao o boanskoj osveti uobraenim
smrtnicima. Ona je bila Boginja Nimfa, ije je obi no ime bilo Leda. U prehelenskom mitu boginja je jurila
za svetim kraljem, a on se preobraavao da bi je zavarao. Svaki lik u koji se preobrazio ozna avao je jedno
godinje doba (vldi 30, 1). Boginja je pratila ta preobraenja i odgovarala na njih time to se i ona
preobraavala, dok ga na kraju, o letnjoj dugodnevici, ne bi rastrgla. U helenskim mitovima uloge su
obratne: boginja bei, menja oblike, a kralj je proganja i, na kraju, savla uje kao u pri i o Zeusu i Metidi
(vidi 9. d) ili Peleju i Tetidi (vidi 81, k). Mora biti da su sva preobraenja bila nazna ena na paocima to ka
koji dri Nemesida; ali u Homerovoj Kipriji pominju se samo riba i razli ite ivotinje (vidi 89, 2). Leda
je samo drugi oblik od Lete ili Letone, koju nije progonio Zeus ve Piton (vidi 14, a). Labudovi su bili
posve eni boginjama (Euripid: Ifigenija na Tauridi 1095), zbog belog perja, zatim i stoga to su, lete i u
jatu, stvarali znak V enski simbol, a i zato to su se u leto, radi rasplo avanja, selili prema severu u
nepoznate krajeve i sa sobom odnosili duu svetoga kralja (vidi 33, 5 i 142, 2).
3. Filozofsku Nemesidu su oboavali u Ramnuntu, gde se, prema Pausaniji (I, 33, 23), na vest o
pomorskom porazu kod Salamine, prisilno povukao persijski vojskovo a koji je ba nameravao da tu
postavi beli mermerni trofej u slavu pobede nad Atikom; taj mermerni trofej je sluio umesto lika lokalne
boginje Nimfe Nemeside ta Nemesida bila je oli enje ''boanske osvete'', a ne oli enje ''onoga to
zakon odre uje'', pri emu se mislilo na godinju dramu prinoenja ljudske rtve; u svakom slu aju kod
Homera je nemesis bilo samo toplo ljudsko ose anje da treba sve poteno platiti ili posao savesno izvesti.
Ali Nemesida, Boginja Nimfa, nosila je i naziv Adrasteja (''neizbena'' Strabon: XIII, I, 13), a tako se
zvala i Zeusova dojilja, Nimfa jasenovog kulta (vidi 7, b), a kako su jasenove Nimfe i Erinije bile sestre,
ro ene od krvi Uranove, ovo moe da bude odgovor zato se za Nemesidu vezuje osveta. Jasenovo drvo
bilo je jedan od oblika u koji se u toku godine pretvara boginja, a taj njen vid bio je veoma zna ajan za
njene oboavaoce pastire, jer je ozna avao tre e godinje doba, kad su velike grmljavine, i u koje pada
mesec kada se ovce jagnje (vidi 52, 3).
4. Nemesida je ime k erke Okeana, jer je kao Boginja Nimfa sa Jabukovom gran icom bila jo i u moru
ro ena Afrodita i sestra Erinijama (vidi 18, 4).
33 DECA MORA
Pedeset Nereida, nenih i dobronamernih pratilja morske boginje Tetide, su sirene, k eri nimfe Doride i
Nereja, starog proroka to stanuje u moru i ima mo menjanja sopstvenog oblika.1
b) Njihove ro ake Forkide, deca Kete i Forkija, jednog drugog starog morskog oveka, jesu Ladona,
Ehidna i tri Gorgone, koje ive u Libiji; uz to jo i tri Graje, a neki kau i tri Hesperide. Gorgone su se zvale
Stejna, Eurijala i Medusa, koja je kao mlada bila lepotica. Ali se jednog dana Medusa volela sa
Posejdonom, a Atena je pretvorila u krilato udovite, uvre ena to ih je zatekla u ljubavnom inu u jednom
71

od svojih hramova. udovite je imalo buljave o i, ogromne zube, isplaen jezik, metalne eljusti i uvojke
od zmija, a pogledom je pretvaralo ljude u kamen. Kad je Persej kona no obezglavio Medusu, a
Posejdonova deca Krisaor i Pegas isko ila iz njenog mrtvog tela, Atena je pri vrstila njenu glavu na svoj
tit; neki kau da je Atenin tit bio na injen od Medusine koe, koju je sama Atena odrala.2
c) Graje su bledolike i sli ne labudovima, ali sa kosom sedom od ro enja, i sve su tri imale svega jedno
oko i jedan zub. Imena su im Enija, Pemfreda i Dejna.8
d) Tri Hesperide, imenom Hespera, Ajgla i Eriteja, ivele su daleko na zapadu, u vo njaku koji je Majka
Zemlja darovala Heri. Neki ih zovu k erima No i, neki k erima Atlanta i Hespere, k erima Hespija; one su
lepo pevale.4
e) Jedna polovina Ehidne bila je lepa ena, a druga polovina pegava zmija. Ona je nekad ivela u dubokoj
pe ini, me u Arimima, gde je jela ive ljude i gajila svoje potomstvo, strana udovita za eta sa njenim
muem Tifonom; ubio ju je stooki Arg dok je spavala.5
f) Ladon je bio zmija obdarena ljudskim govorom, i uvao je Hesperidama zlatne jabuke, sve dok ga
Herakle nije ubio.6
g) Nerej, Forkij, Taumant, Euribija i Keta su deca koju je Majka Zemlja rodila Pontu; i zato Forkide i
Nereide tvrde da su ro ake Harpijama. One su plavokose i brzokrile k eri Taumanta i okeanske nimfe
Elektre, hvataju zlo ince i predaju ih Erinijama da bi ih kaznile, a ive u pe ini na Kreti.7
1. Homer: Ilifada XVIII, 36; Apolodor: I, 2, 7;
2. Hesiod: Teogonija 270 1 333; Apolodor: II, 4, 3; Ovidije: Metamorfoze IV, 792802; Sholijast uz
Apolonija sa Roda: IV, 1399; Euripid: Ijon 989;
3. Hesiod: Teogonija 2704; Apolodor: II, 4, 2;
4. Hesiod: Teogonija 215 i 518; Diodor sa Sicilije: IV, 27, 2; Euripid: Heracle 394;
5. Homer: Ilijada II, 783; Hesiod: Teogonija 295; Apolodor: II, 1, 2;
6. Hesiod: Teogonija 333S; Apolonije sa Roda: IV, 1397; Apolodor: II, 5. 11;
7. Apolodor: I. 2. 6: Hesiod: Teogonija 2659; Homer: Odiseja XX, 778; Apolonije sa Roda: II,
2989.
*
1. Izgleda da je naziv Mese eve Boginje Eurinome (prostrana vladavina ili velika lutalica) proglaavao
njenu vlast nad zemljom i nebom; Euribija (iroka snaga) vladarka je mora; Euridika (iroka pravda)
postala je vladarka podzemlja. Mukarce za rtve prinosili su joj kao Euridiki, a njihovu smrt je toboe
izazvalo trovanje od ujeda zmije (vidi 28, 4; 154, b i 108, e). Smrt Ehidne od Argove ruke verovatno se
odnosi na potiskivanje kulta zmijolike boginje u Argolidi. Njen brat Ladon je proro ka zmija koja ugroava
svaki raj, jer se obavija oko jabukovog drveta (vidi 133, 4).
2. Drugi nazivi za Euribiju su: kao boginja morskih dubina Tetida (ona koja raspolae) ili Tetija; kao
morsko udovite Keta, to odgovara jevrejskoj Rahabi, ili vavilonskom udovitu Tijamat (vidi 73, 7);
Nereida, kao boginja mokrog elementa; Elektra, ona koja proizvodi ilibar, najve u dragocenost iz mora za
drevne narode (vidi 148, 11); Taumant, kao udesna; i Dorida kao dareljiva. Nerej nazivan jo i Protej
("prvi ovek'') proro ki starac iz mora, dobio ime po Nereidi, a ne ona po njemu, izgleda da je bio
proro ki sveti kralj, sahranjen na priobalnom ostrvu (vidi 133, d); u vreme ranog kerami kog slikarstva
njega su slikali sa ribljim repom, lavom, jelenom i zmijom otrovnicom kako mu se pojavljuje iz tela. Protej
u Odiseji na sli an na in menja svoj oblik da bi obeleio godinja doba kroz koja prolazi sveti kralj od
ro enja do smrti (vidi 30, 1).
3. Pedeset Nereida izgleda da su bile kao neka zajednica od pedeset mese evih svetenica iji su tajanstveni
obredi ribarima osiguravali dobar ulov ribe; a Gorgone, predstavnice Trojne Boginje, nosile su proro ke
maske sa isplaenim jezikom, groznim krezubim ustima i strahovito izbuljenim o ima, u nameri da zaplae
72

strance i sa uvaju Boginjine misterije (vidi 73, 9). Homerovi sinovi su znali samo za jednu jedinu Gorgonu,
koja je bila senka u Tartaru (Odiseja XI, 6335) i ije se glave Odisej plaio (Odiseja XI, 634); Atena je
nosila njenu masku na svom titu, bez sumnje da bi opominjala ljude da ne budu radoznali kakve se
boanske tajne sakrivaju iza maske. Gr ki pekari su stavljali Gorgoninu masku na svoje pe i ne bi li
zastraili besposli are i odvratili ih da otvaraju pe i ometaju pe enje hleba. Gorgonina imena Stejna
(jaka), Eurijala (''lutaju a'') i Medusa (prepredena) nazivi su za Mese evu Boginju; orfici su nazivali
mese evo lice Gorgonina glava.
4. Posejdon je sa Medusom za eo Pegasa, sli no kao to je za eo konja Ariona sa Demetrom kad se
preruila u kobilu (vidi 16, f); oba mita, u stvari, opisuju kako se Posejdonovi Heleni na silu ene
mese evim svetenicima, bez obzira na njihove gorgonske maske i preuzimaju od kulta svetih konja obrede
molepstvija za kiu. Demetrina maska se jo uvala u kamenoj krinji u Feneju, a tu masku stavljao je
Demetrin svetenik kad je izvodio obred ibanja konopcem da bi oterao duhove pakla (Pausanija:VIII,15,1).
5. Demetrin znak mladog meseca Hrisaor je zlatan srp ili kratka zavrnuta sablja; kraljevski supruzi
Demetrinih svetenika nosili su ove znake kad bi zastupali svoje ene. Atena je u ovoj verziji izdajnica stare
vere, Zeusova saradnica ponovo ro ena iz njegove glave (vidi 9, 1). Tri Harpije, po Homeru, oli avale su
burne vetrove (Odiseja XX, 6678), ali su, u stvari nekadanja Atena, Trojna Boginja u vidu razorne sile.
To su bile i Graje, tri Graje, kako to pokazuju i njihova imena Enija (ratna). Pemfreda (''zolja'') i Dejna
(strana); njihovo zajedni ko jedno jedino oko i zub su loa tuma enja svetih slika (vidi 73, 9), a labud je
ptica smrti u evropskoj mitologiji (vidi 32, 2).
6. Forkij, oblik mukog roda od Forkida, boginja sa likom krma e (vldi 74, 4 i 96, 2), koja prodire leeve,
pojavljuje se u latinskom i kao Orcus, to je naziv za Hada, i kao porcus, to zna i utrojeni vepar. Gorgone
i Sive zvane su Forkide, jer je smrt ekala one koji profamu boginjine misterije. Proro ka mudrost Forkija
mora biti da se odnosila na proro ite kulta svinja (vidi 24, 7).
7. Imena Hesperida, koje su opisane kao k eri Kete i Forkija, ili No i i Atlanta (vidi 39, 1 i 133, e),
proistekla su iz zalaska sunca. Tada je nebo zeleno, uto i crveno, kao jabukovo drva prepuno ploda; sunce,
prepolovljeno horizontom kao grimizna polutka jabuke, dramati no susre e svoju smrt u zapadnim talasima.
Kad sunce za e, pojavi se Hesper (''Ve emja a''). Ova zvezda bila je posve ena boginji ljubavi Afroditi, a
jabuka je poklon kojim su njene svetenice uz ljubavne pesme namamljivale Kralja, predstavnika sunca, u
smrt; ako je jabuka prese ena popreko, na oba preseka pojavljuje se petokraka zvezda.
34 EHIDNIN POROD
Ehidna je Tifonu rodila strahovit nakot: Kerbera, troglavog psa iz Pakla; Hidru mnogoglavu
vodenu zmiju koja ivi u Lerni: Himajru, kozu koja bljuje vatru, sa lavljom glavom i zmijolikim telom, i
Ortra, dvoglavog psa Gerionova, koji je obljubio ro enu majku i s njom izrodio Sfingu i Nemejskog lava.1
1. Hesiod: Teogonija 308.
*
1. Kerbera (vidi 31, a i 134, e) Dorci brkaju sa psoglavim egipatskim bogom Anibom, koji je odvodio
due u Podzemlje. Izgleda da je on u po etku bio boginja smrti Hekata, ili Hekaba (vidi 168, 1); boginju su
slikali kao ku ku, jer psi jedu leeve i laju na mesec.
2. Himajra je, izgleda, bila kalendarski simbol trodelne godine (vidi 75, 2), iji su amblemi bili lav, koza i
zmija.
73

3. Ortro (vidi 132, d), iji su porod bili Himajra, Sfinga (vidi. 105, e) Hidra (vidi 60, h i 124, c) i
Nemejski lav (vidi 123, b) je pse a zvezda Sirijus, ijom je pojavom na nebu po injala atenska nova godina.
Ortro je imao dvoliku glavu kao Janus, jer je preure ena atenska godina imala dva a ne tri godinja doba:
Ortrov sin, Lav, bio je amblem za prvu, a njegova k erka, Zmija, bila je amblem za drugu polovinu godine.
Kad je i ezao amblem koze, Himajra je ustupila mesto Sfingi krilatog lavljeg tela i zmijskog repa. Kako je
reformisana nova godina po injala u vreme kad je Sunce bilo u znaku Lava, a dani pse e zvezde Sirijusa
ve po eli, Ortro je gledao u dva pravca napred, u novu godinu, i nazad u staru kao i kalendarska
boginja Kardeja, koju su Rimljani tim povodom nazivali Postvorta ili Antevorta. Ortro se zvao rani,
verovatno zato to je uvodio novu godinu.
35 POBUNA DZINOVA
Pobesneli od gneva to je Zeus zatvorio njihovu bra u Titane u Tartar, neki veoma visoki i strani
dinovi, sa duga kim uvojcima i bradama i zmijastim repovima umesto nogu, zaverili su se i napali Nebo.
Njih dvadeset etvoricu rodila je Majka Zemlja u tra koj Flegri.1
b) Bez ikakve opomene, oni dohvatie stenje i jelove baklje i, stoje i na planinskim vrhovima, zavitlae
ih ka nebu, te tako dovedoe Olimpljane u veoma teak poloaj. Hera je zloslutno prorekla da nijedan od
bogova ne e biti kadar da ubije ijednog dina; dinove moe pobiti samo smrtnik, obu en u lavlju
kou, i to pod uslovom da ih preduhitri i ne dopusti da na u izvesnu travu od koje se postaje neranljiv, a
koja raste na nekim tajnim skrovitim mestima na zemlji. Zeus se odmah posavetovao sa Atenom, poslao ju
je Heraklu u lavljoj koi, na koga je po svoj prilici, Hera mislila. Atena obavesti Herakla kako stvari stoje, a
Zeus zabrani Eoji i Heliju da svetle za izvesno vreme. Pri slaboj treperavoj svetlosti zvezda, Zeus je u
krajevima koje je Atena nazna ila, po eo da pipa po zemlji, te tako na e travu i sre no je donese na nebo.
c) Sad su Olimpljani mogli da se upuste u boj protiv dinova. Herakle je odapeo prvu strelu na
Alkioneja, neprijateljskog vo u. Alkionej se srui, ali se ponovo die iv na noge, jer bee pao na svoju
rodnu grudu u Flegri. Pouri, hrabri Herakle! vikala je Atena. Odvuci ga negde u neku drugu zemlju!
Herakle dohvati Alkioneja na ple a i odvu e ga preko tra ke granice, te ga tamo dokraj i svojom batinom.
d) Porfirion sko i na nebo sa jedne velike stene koja je str ala uvis, a koju su napravili sami dinovi i svi
se bogovi razbeae. Jedino je Atena zauzela odbrambeni stav. Projurivi pored nje, Porfirion se uputi Heri i
pokua da je zadavi; ali u tom trenutku Erot ga svojom strelom rani u jetru, njegov bes se pretvori u poudu,
te po e da kida Herinu sjajnu odedu. Zeus, vide i da e mu ena biti silovana, potr a napred i u
ljubomornom besu obori Porfiriona svojim gromom. Porfirion ga odmah podie, ali ga Herakle, koji se
utom vratio iz Flegre, za tren oka smrtno rani svojom strelom. U me uvremenu se Efijalt okomio na Areja i
potukao ga do nogu; Apolon je ipak uspeo da ustreli prokletnika u levo oko i pozove Herakla, koji smesta
posla drugu strelu u desno oko. Tako je umro Efijalt.
e) Od toga trenutka, im bi neki bog ranio dina, Herakle bi zadavao smrtonosni udarac. Tako je Dionis
oborio Eurita svojim tirsom, Hekata zasenila Klitija svojim buktinjama, Hefajst opekao Mimanta sru ivi na
njega kutla u usijanog metala, a Atena prignje ila pohlepnog Palanta kamenom. Miroljubive boginje
Hestija i Demetra nisu uzimale u e a u sukobu, ve su stajale po strani i, zbunjene, krile ruke; Su aje su,
me utim, bacale gvozdene tu kove i to s dobrim rezultatima.2
f) Ostali dinovi, obeshrabreni, nagoe se da bee nazad na zemlju, a Olimpljani po ee da ih gone.
Atena se baci kamenom za Enkeladom, kamen prignje i dina i surva ga u more: tako je postala Sicilija.
Posejdon otkide deo ostrva Kosa svojim trozupcem i baci se njime na Polibuta; tako je u blizini Sicilije
nastalo ostrvce Nisir, ispog koga lei Polibut.3
g) Ostali dinovi pruie poslednji otpor kod Bata, u blizini Trapeza u Arkadiji, gde zemljite jo uvek
gori, a ora i izoravaju kosti dinova. Hermes je pozajmio od Hada njegov nevidljivi lem i pogodio
Hipolita, a Artemida je probola strelom Grationa; tu kovi Su aja porazbijali su glave Agriju i Toantu; Arej,
svojim kopljem, i Zeus, svojom munjom, iza oe na kraj sa ostalima, tako su morali da zovu Herakla da bi
74

dokraj io svakog palog dina. Ima ih koji tvrde da je bitka bila na Flegrajskom polju, nedaleko od Kumaje u
Italiji.4
h) Silen, na zemlji ro eni satir, tvrdio je za sebe da je u estvovao u ovoj bici na strani svog u enika
Dionisa, i pripomogao pogibiji Enkelada time to je irio paniku me u dinovima nja u i kao magarac; ali
Silen je obi no pijan i ne razlikuje istinu od lai.5
1. Apolodor: I, 6, 1; Higin: Fabule, predgovor;
2. Apolodor: I, 6, 2;
3. Apolodor: loc. cit.; Strabon: X, 5, 16;
4. Pausanija: vm, 29, 12; Apolodor: loc. cit.; Diodor sa Sicilije: IV, 21;
5. Euripid: Kiklopi 8.
*
1. Ova pri a, nastala posle Homera, sa uvana je u nepotpunoj verziji; Erot i Dionis, koji su u estvovali u
borbi, kasnije su doli na Olimp (vidi 15, 12 i 27, 5), a i Herakle je stigao na Olimp pre nego to je
proglaen za boga na brdu Ojta (vidi 142, h). Ova pri a slui da objasni odakle poti u mamutove kosti koje
su nalazili kod Trapeza (koje se i danas mogu videti po mesnim muzejima); da objasni vulkanski plamen na
Batu, zatim u Arkadiji, u tra koj Paleni, i na Kumiru, i najzad postanak ostrva Sicilije i Nisira, ispod kojih
su, kako pri a kae, Atena i Posejdon sahranili dva dina.
2. Istorijski doga aj iz kojeg proisti e ovaj mit, kao i mit o pobuni Aloida (vidi 37, 6), za koji se smatra da
je dvojnik ovom mitu izgleda da je bio koncentrisani pokuaj nehelenskih br ana da osvoje neka
helenska utvr enja. Mitom je obuhva eno i povla enje napada a koje su Heleni odbili uz pomo nekih
svojih saveznika. Ali nemo i kukavi luk bogova u pore enju sa hrabro u nepobedivog Herakla, i tok bitke
opisan sa elementima farse, govore o tome da je ovo pre omiljena pripovest negoli mit.
3. Ipak, u pri i postoje i skriveni religiozni elementi. Dinovi nisu od krvi i mesa, ve duhovi ro eni iz
zemlje; to ozna avaju njihovi zmijoliki repovi; s njima se moe iza i na kraj samo pomo u arobne trave.
Nijedan mitograf ne pominje o kojoj se biljci radi, ali to je verovatno ephialtion, lek protiv snovi enja i
komara. Efijalt, ime vo e dinova, bukvalno zna i onaj koji ska e na (incibus na latinskom); a
pokuaj Porfiriona da zadavi i napastvuje Heru i pokuaj Palanta da siluje Atenu ukazuju da je cilj pri e
pouka da u slu aju eroti nih komara, u bilo kome trenu u toku 24 asa, treba prizvati u pomo Herakla
Spasioca.
4. Alkionej (mo ni magarac) verovatno je duh vetra koji se zove iloko (jugo) dah divljeg magarca, ili
Tifon (vidi 36, 1) koji donosi rune snove i razgara sklonosti i poudu; zato Silen i tvrdi da je dinove
naterao u bekstvo nja u i kao magarac, to pri u ini jo komi nijom (vidi 20, b). Ime Mimant
(''mimikrija'') moda se odnosi na nestvarnu uverljivost snova; a Hipolit ("po-top konja'') podse a da su se u
drevna vremena snovi pripisivali boginji sa kobiljom glavom. Na severu su oni to su patili od stranih
snova dozivali boga Odina, dok ga kasnije nije zamenio sveti Svithold.
5. Kako je Herakle upotrebio arobnu travu moe se zaklju iti iz vavilonskog mita o kosmi koj borbi starih
i novih bogova. Tamo Marduk, Heraklov parnjak, dri travku u svojim nozdrvama, da bi se sa uvao od
kodljivog mirisa boginje Tijamat; u ovom mitu trebalo je suprotstaviti se Alkionejevom zadahu.

75

36 TIFON
Iz osvete to su uniteni dinovi, Majka Zemlja se podade Tartaru, i uskoro u Korikskoj pe ini na Kilikiji
rodi svoje najmla e dete, Tifona: najve e udovite koje se ikad rodilo.1 Od bedara nanie Tifon je bio samo
ogroman splet zmijurina, a njegove su ruke, koje bi, kad ih isprui, dosezale stotinu morskih milja u oba
pravca, imale bezbroj zmijskih glava umesto aka. Njegova gruba magare a glava dodirivala je zvezde, a
ogromna krila su pomra ivala sunce, vatra mu je izbijala iz o iju a uarene kamen uge kuljale su mu iz
eljusti. Kad je Tifon krenuo ka Olimpu, bogovi u strahu pobegoe ak u Egipat i tu se preruie u ivotinje:
Zeus je postao ovan; Apolon vrana, Dionis koza, Hera bela krava; Artemida ma ka; Afrodita riba; Arej
vepar; Herakle se pretvorio u pticu Ibis, i tako dalje.
b) Jedino Atena osta na poloaju i po e otro koriti Zeusa zbog kukavi luka, dok on ponovo ne uze svoj
pravi lik i pusti munju na Tifona, a istovremeno zamahnu svojim kremenim srpom kojim se posluio da
kastrira svoga oca Urana. Ranjen, Tifon urlaju i odlete na planinu Kasiju, koja se pomalja na severu iznad
Sirije i tamo se njih dvojica uhvatie ukotac. Tifon se mnogostruko obavio oko Zeusa, razoruao ga otevi
mu srp, i poto mu je prekinuo ile na rukama i nogama, odvukao ga u koriksku pe inu. Zeus je besmrtan,
ali tad nije mogao ni prstom da makne, a pored toga Tifon je sakrio ile u medve u kou. Njegova sestra
Delfina, tako e udovite sa zmijskim repom uvala je strau.
c) Vest o Zeusovom porazu proela je bogove strahom i uasom, ali Hermes i Pan otidoe potajno u
pe inu i tu Pan uplai Delfinu iznenadnim stranim poklicima, dok Hermes veto izvu e ile i ubaci ih
ponovo u Zeusove udove.2
d) Ali neki kau da je Kadmo izvukao ile od Delfine rekavi joj da su mu potrebne kao ice za liru na
kojoj e joj svirati najdivniju muziku; tek tada je Apolon svojom nepogreivom strelom ustrelio Delfinu.3
e) Zeus se vratio na Olimp, popeo se u ko ije koje su vukli krilati konji i jo jedanput poao gromom na
Tifona. Ovaj je otiao na planinu Nisa, gde su ga Su aje ponudile lanim vo em, govore i da e mu ono
povratiti snagu, iako su ga, u stvari, time osudile na sigurnu smrt. On je uspeo da do e do planine Hajme u
Trakiji, pa je, diu i itave planine, po eo njima da se baca na Zeusa; Zeus bi pred svaku ispre io grom,
tako da su se odbijale i vra ale nazad na udovite i strahovito ga izranjavile. Potoci Tifonove krvi dadoe
ime planini Hajm, a on pobee prema Siciliji, gde Zeus okon a borbu time to je na dina sruio planinu
Etnu, te vatra i danas kulja iz njenog grotla.4
1. Hesiod: Teogonija 819; Pindar: Pitijske ode, I, 15; Higin: Fabula 182;
2. Apolodor: I, 6, 3;
3. Non: Dionysiaca 1, 481; Apolonije sa Roda: loc, cit; Pindar: loc. cit;
4. Apolodor: loc. cit; Pindar: loc. cit.
*
1. ''Korikski'', kau, zna i od kone vre e; ta re se verovatno odnosi na staro verovanje da se vetrovi dre
u vre i, odakle ih puta Ajol (vidi 170, g), dok je tu ulogu praznoverje u srednjem veku pripisivalo
veticama. U jednoj drugoj pe ini, u Delfima, Delfinin zmijoliki sadrug zvao se Piton a ne Tifon (''zmija'').
Piton personifikuje ruila ki severni vetar vetrovi su obi no slikovito predstavljeni sa zmijskim repovima
i sjuruju se dole na Siriju sa planine Kasije, a na Gr ku sa planine Haim (vidi 21, 2). Tifon, s druge strane,
zna i ''ubita ni dim koji gu'', to se naravno odnosi na erupciju; tako postaje razumljivo kako Zeus
savla uje Tifona prignje ivi ga Etnom. Ali ime Tifon zna ilo je jo i vetar zvani ''iloko'', koji duva iz
junih pustinjskih oblasti i izaziva suu u Libiji i Gr koj, pored toga to sa sobom donosi i miris vulkanske
lave: Egip ani su ovaj vetar predstavljali kao pustinjskog magarca (vidi 35, 4 i 83, 2). Bog Set, iji je dah po
predanju bio Tifon, osakatio je Ozirisa na gotovo isti na in kao i Tifon Zeusa, ali su obojica na kraju ipak
bili pobe eni, a ova podudarnost je izazvala pometnju oko imena Piton i Tifon.
2. Bekstvo bogova u Egipat, kako Lukijan prime uje (''O rtvama'' 14), izmiljeno je kao aluzija na ra un
Egip ana, koji su bogove predstavljali u obliku ivotinja: ZeusAmon kao ovan (vidi 133, j), Hermes
76

Tot kao ibis ili dral (vidi 52, 6). Hera Izida kao krava (vidi 56, 2), ArtemidaPat kao ma ka i tako
dalje; me utim bekstvo bogova moe se odnositi i na istorijsko bekstvo zaplaenih svetenika i svetenica
sa egejskog arhipelaga, kad je vulkanska erupcija zatrpala polovinu prostranog ostrva Tera, otprilike 2000
godina pre nae ere. Ma ke nisu bile odoma ene u klasi noj Gr koj. Osnovni izvor ove legende izgleda da
je bio vavilonski ep o stvaranju sveta, ''Enuma Elish'', po kome su, kako Damaskije veli u ranijoj verziji,
boginja Tijamat, njen suprug Apsu i njegov sin Mumi (zbrka) pustili na slobodu Kingua i hordu drugih
udovita i nahukali ih na tek ro eno trojstvo bogova: Ea, Anu i Bela. Sve troje je u prvi mah naglo u
pani no bekstvo, ali ubrzo Bel po e da se podsmeva svojoj bra i, preuze komandu i potu e snage Tijamate,
a njoj samoj smrska glavu batinom i raspoluti je nadvoje kao pljosnatu ribu.
3. Mit o Zeusu, Delfini i medve oj koi pri a o Zeusovom ponienju pred Velikom Boginjom, koju su
potovali kao medvedicu, ije je glavno svetilite bilo u Delfima; istorijski razvoj doga aja nije nam poznat,
ali su Kadmenjani iz Bojotije, izgleda, bili zainteresovani da sa uvaju Zeusov kult. ''Vo e'' koje su Tifonu
ponudile tri Su aje bi e svakako dobro poznata jabuka smrti (vidi 18, 4; 32, 4; 33, 7 itd.). Prema jednoj
protohetitskoj verziji ovog mita zmija Ilijunka pobe uje boga nepogode i oduzima mu o i i srce, koje on
nanovo dobija ratnim lukavstvom. Evo kako: boginja Inara tada je sazvala savet bogova i oni se dogovorie
kako da se osvete. Bogovi su pozvali na gozbu Ilijunku. Ilijunka je toliko jela da je po ela da se davi, tada
joj je boginja icom probola o i i oslepila je, a dokraj io je bog nepogode.
4. Gora Kasija (sada se zove Debel el Akra) je brdo Hazi koje se pominje u hetitskoj pri i o Ulikumiju. To
je pri a o dinu od kamena koji je, rastu i, dostigao neobi nu visinu i kome je njegov otac Kumarbi naredio
da uniti sedamdeset bogova na Nebu. Ni bog nepogode i oluje, ni bog sunca, ni boginja lepote, ni svi ostali
njihovi boanski sadruzi nisu uspeli da ubiju Ulikumija, dok Ea, bog Mudrosti, nije noem koji je posluio
da se odvoji Nebo od Zemlje odsekao stopala udovitu i strovalio ga u more. Elementi ove pri e pojavljuju
se u mitu o Tifonu kao i u mitu o Aloeidima (vidi 37, b). Izgleda da su Kadmenjani ovu legendu doneli u
Gr ku iz Male Azije (vidi 6, 1).
37 ALOEIDI
Efijalt i Ot su bili kopilad Ifimedeje, Triopove k eri. Ona se zaljubila u Posejdona i imala je obi aj da,
u e i na obali mora, rukama skuplja talase i sipa ih sebi u krilo; tako je i zatrudnela. Efijalt i Ot su se ipak
zvali Aloeidi, jer se Ifimedeja uskoro udala za Aloeja, koga je njegov otac Helije u inio kraljem bojotijske
Asopije. Aloeidi su rasli lakat u irinu i est stopa u visinu svake godine i kad su napunili devet godina, bili
su devet lakata iroki i 54 stope visoki. Oni tada objavie rat Olimpljanima. Efijalt se zakle rekom Stig da e
silovati Heru, a Ot da e napastvovati Artemidu.1
b) Odlu ivi da prvo zarobe Areja, boga rata, oni odoe u Trakiju, razoruae ga i zatvorie u bronzanu
posudu i sakrie je u ku i svoje ma ehe Eriboje, poto njihova majka Ifimedeja vie nije bila me u ivima.
Tako je po ela njihova opsada Olimpa; napravili su uzvienje sa koga su nameravali da izvre napad na taj
na in to bi planinu Pelion popeli na planinu Osu, pa zapretili da e baciti planine u more sve dok ono ne
postane suvo kao zemlja. Njihovo samopouzdanje bilo je ogromno, jer je prore eno da nikakav ivi ovek,
pa ak ni bog, ne moe da ih ubije.
c) Po savetu Apolona, Artemida je poslala poruku Aloeidima: ako obustave opsadu, ona e do i na ostrvo
Naks da se sretne s njima i preda Otu u zagrijaj. Ot je bio presre an, ali Efijalt postade ljubomoran i ljut, jer
nije primio sli nu poruku od Here. Zbog toga na ostrvu Naks me u njima izbi estoka sva a. Efijalt je
zahtevao ili da odbiju uslove, ili da se on, kao stariji, prvi nauiva s Afroditom. Rasprava je dostigla
vrhunac kad se pojavila Afrodita u obliku koute i oba se Aloeida maie za svoje dilite, svaki spreman da
dokae kako je ba on dostojan ljubavi. Afrodita prolete izme u njih kao vetar, a oni, osvrnuvi se na nju,
probodee jedan drugog. Tako su obojica pali, i tako se obistinilo proro anstvo da ih ne mogu ubiti ni ljudi
77

ni bogovi. Tela su im vratili u bojotijski Antedon da ih sahrane: narod sa Naksa ih jo potuje. Potuju ih i
kao osniva e bojotijske Askre, a i kao prve smrtnike koji su potovali helikonske Muse.2
d) Poto je prestala opsada Olimpa, Hermes je poao da potrai Areja, pa je primorao Eriboju da ga
polumrtvog oslobodi iz bronzane posude. Due Aloeida sile su u Tartar, gde su ih vrsto privezali uz stub
konopcima koje su vezivali vorovima od ivih zmija otrovnica. Tako oni sede okrenuti jedan drugom
le ima. a nimfa iz reke Stig mrzovoljno u i na vrhu stuba i opominje ih na neispunjene zakletve.3
1. Apolodor: I, 7, 4; Pausanija: II, 3, 8; Pindar: Pitijske ode IV, 8892;
2. Homer: Odiseja XI, 30520; Ilijada V, 38590; Pausanija: IX, 29, 12;
3 Apolodor: I, 7, 4; Higin: Fabulo 28.
*
1. Ovo je druga, tako e prili no poznata verzija pobune dinova (vidi 35, b). Ime Efijalt, napad na Olimp,
pretnja Heri i proro anstvo o neranjivosti, pojavljuju se u obe verzije. Efijalt i Ot sinovi gumna sa onom
koja snai genitalije, unuci one sa tri lica, naime Hekate, i poklonici divljih Musa, oli avaju moru ili
orgasti ki komar koji ene ponekad doivljavaju u snu. Kao i Nightmare (Snovi enja) u britanskim
legendama, oni se vezuju uz broj devet. Mit se zapli e maglovitom istorijskom epizodom koju pri a Diodor
sa Sicilije (V, 50). On kae da je Tesalijac Aloej poslao svoje sinove da oslobode svoju majku Ifimedeju i
sestru Pankratidu (opta snaga) od Tra ana, koji su ih odveli na ostrvo Naks; njihov poduhvat je uspeo,
ali su se posva ali oko deobe ostrva i ubili jedan drugog. Iako Stefan Vizantijski belei da je grad Aloeja u
Tesaliji dobio ime po Aloeidima, rani mitografi ih smatraju Bojo anima.
2. Uzajamno ubistvo blizanaca podse a na ve no rivalstvo svetoga kralja i njegovog naslednika u ljubavi
prema Beloj Boginji, i oni naizmeni no sre u smrt od suparni ke ruke. To to se Aloeidi zovu sinovi
gumna i to su izbegli Zeusovoj munji, podatak je da pripadaju pre itnom nego hrastovom kultu. Kazna u
Tartaru, kao i Tesejeva i Pejritojeva (vidi 103, c), izgleda da se oblikovala prema drevnom kalendarskom
simbolu koji prikazuje blizance vezane za stub i okrenute potiljkom u potiljak, kako sede na stolici
zaborava. Stub na kome stoji boginja Smrti u ivotu obeleava duinu letnjeg godinjeg doba; kad ono
istekne, zavrava se vladavina svetog kralja a po inje vladavina njegovog naslednika. U Italiji je ovaj
simbol predstavljen kao dvoglavi Janus; ali italijanska Nova godina padala je zimi u januaru, a ne leti, kao u
sun anoj godini helijatska egipatska od 365 1/2 dana, koja je po injala ra anjem dvoglavog Sirijusa (vidi
34, 3).
3. Arejevo zato enitvo od trinaest meseci mitski je fragment nepouzdanog datuma, koji se odnosi
verovatno na primirje od godine dana pelaku godinu od trinaest meseci koje su zaklju ili TesaloBojo ani i Tra ani, s tim to su ratni ke zaloge obe zara ene strane stavile u bronzani sud i pohranile u
hram Here i Eriboje. Helion, Osa i Olimp su planine isto no od Tesalije, s ijih vrhova puca vidik ak do
tra kog poluostrva, gde se, izgleda, i vodio rat zavren ovim primirjem.
38 DEUKALIONOV POTOP
Deukalionov potop, koji se zove tako za razliku od ogigijskog i drugih potopa, izazvao je Zeus kad se
naljutio na bezbone sinove Likaona, sina Pelazgova. Likaon je prvi civilizovao Arkadiju i po eo da
oboava Zeusa Likajskog, ali ga je naljutio time to mu je prineo ljudsku rtvu. Zeus ga je zbog toga
pretvorio u vuka, a ku u mu spalio gromom. Neki kau da je imao dvadeset dva sina, drugi, pak, pedeset.1
b) Vest o zlo inima koje su inili Likaonovi sinovi dospela je na Olimp i Zeus ih je li no posetio,
preruen u siromanog putnika. Oni su bili toliko bestidni i bezobzirni da su pred njega izneli orbu od
iznutrica u koju su, zajedno sa iznutricom ovaca i koza, stavili i creva svoga brata Niktima. Zeusa nisu
78

mogli da prevare, te on prevrnu trpezu sa tako odvratnom ve erom mesto gde je Zeus izvrnuo trpezu
postade poznato kao Trapez sve ih pretvori u vukove, osim Niktima, kome povrati ivot.2
c) Po povratku na Olimp, Zeus, kome se zgadio ceo ljudski rod, pusti veliku poplavu na zemlju, s
namerom da zbrie celo ove anstvo, ali Deukalion, kralj Ftije, koga je opomenuo njegov brat Titan
Prometej, kad ga je ovaj pohodio na Kavkazu, sagradi un i snabde ga namirnicama, te isplovi sa enom
Pirom, k erkom Epimetejevom. Samo to su se otisnuli od obale, duhnu juni vetar, po e da pada kia, a
nabujale reke po ee da se sru uju u more, koje je raslo s ogromnom brzinom i ruilo sve na obali i u
ravnici; ceo svet je bio poplavljen osim nekoliko planinskih vrhova i izgledalo je da su izgubljena sva
smrtna bi a osim Deukaliona i Pire. Njihov un je plovio devet dana dok najzad voda nije prestala da raste,
a un se zaustavio na brdu Parnasu, ili, po nekima, na Etni; po drugima na Atosu ili na planini Ortriji u
Tesaliji. Kau da se Deukalion uverio da je voda prestala da raste po golubu koga je poslao u izvi anje.3
d) Kad su se iskrcali, oni prinee rtvu ocu Zeusu, zatitniku begunaca, i spustie se sa brda da se mole u
svetilitu Temide pored reke Kefis, gde na oe krov mokar, prekriven morskim algama, a oltar ohla en. Oni
su tako ponizno molili za obnavljanje ove anstva da Zeus, uvi ih izdaleka, posla Hermesa da ih uveri
kako e od sada sve njihove zahteve i molbe ispuniti. Pred njima se pojavi i sama Temida li no i re e:
Pokrijte glave svoje i bacajte kosti majke svoje za sobom! Deukalion i Pira se zbunie, poto su im
oboma matere bile ve umrle, ali dokonae da je Titanka svakako mislila na Majku Zemlju, ije je stenje
lealo na obali reke. Tako su oni, kora aju i pokrivenih glava, uzimali kamenje i bacali ga preko ramena;
svaki kamen je postao mukarac ili ena, ve prema tome ko ga je bacio Deukalion ili Pira. Tako je
ove anstvo bilo obnovljeno, a otada su re i ovek (laos) i ''kamen'' (laas) gotovo iste u mnogim
jezicima.4
e) Ipak, zna se da Deukalion i Pira nisu jedini preiveli poplavu, jer se Megar, Zeusov sin, probu en
kricima rtava, digao iz postelje, a dralovi su ga preneli na vrh gore Geranije, koji je virio iznad vode.
Izbegao je poplavi i Kerambo sa Peliona, koga su Nimfe preobrazile u balegara, te je odleteo na vrh.
Parnasa.5
f) Sli no ovome, stanovnike Parnasa grada koji je osnovao Parnas, Posejdonov sin, koji je izmisilo
augurske vetine probudilo je zavijanje vukova te su za njima poli na planinski vrh. Oni su
novoosnovani grad nazvali Likoreja, po vukovima.6
g) Tako je poplava donela malo koristi, jer su se neki od Parnasovaca preselili u Arkadiju, i obnovili
Likaonove gnusobe. Do dananjeg dana oni rtvuju de aka Zeusu Likajskom i njegova creva meaju sa
drugim iznutricama u orbi koju slue pastirima pored potoka. Pastir kome je kockom palo u deo da pojede
crevo de aka, po inje da zavija kao vuk, obesi svoje odelo o hrast, prepliva potok i postaje ovek-vuk.
Osam godina on provodi u oporu s vukovima, pa ako za to vreme izdri da ne jede ljudsko meso, moe po
isteku tog vremena da se vrati, ponovo prepliva potok i obu e svoju ode u. Nedavno je neki Demarh proveo
osam godina me u vukovima, pa je povratio ljudsko obli je i, posle deset godina, poto je usrdno
vebao u gimnazijumu, dobio na Olimpijskim igrama nagradu u boksu.7
h) Ovaj Deukalion bio je brat Kre anke Arijadne i otac Oresteja, kralja ozolskih Lokri ana, u ije vreme
je bela vu ica okotila stabljiku to ju je Orest presadio, a ona izrasla u vinovu lozu. Jedan drugi njegov sin,
Amfiktion, pravio je drutvo Dionisu i bio je prvi ovek za koga se zna da je meao vino s vodom. Ali
njegov najstariji i najslavniji sin bio je Helen, otac svih Grka.8
1. Apolodor: III, g, 1; Pausanija: VIII, 2, 1; Sholijast uz Arateju Cezara Germanika 89; Ovidije:
Metamorfoze I, 230;
2. Apolodor: loc. cit.; Ceces: O Likofronu 481; Pausanija: VIII, 3, 1; Ovidije: Metamorfoze I, 230;
3. Ovidije: Ibid. I, 317; Sholijast uz Euripidovog Oresta 1095; Higin: Fabula 153; Servije o Vergilijevim
Eklogama VI, 41; Sholijast uz Pindarove Olimpijske ode IX, 42; Plutarh: Koje su ivotinje
sposobnije? 13;
4. Apolodor: I, 7, 2; Ovidije: Metamorfoze I, 260415;
5. Pausanija: I, 40, 1; Ovidije: Metamorfoze VII, 3526;
6. Pausanija: X, 6, 12;
7. Pausanija: VIII, 2. 3 1 VI, 8. 2; Plinije: Istorija prirode, VIII, 34: Platon: Drava, VIII, 18.
79

8. Pausanija: X, 38, 1; Eustatije o Homeru, str. 1815; Apolodor: I, 7, 2.

*
1. Pri a o Zeusu i de akovim crevima nije toliko mit koliko moralna anegdota koja izraava gnuanje
civilizovanijeg stanovnitva Gr ke prema drevnom ljudoderskom obi aju kao varvarskom i
neprirodnom, koje se u Arkadiji jo primenjivalo u ime Zeusa (Plutarh: ''ivot Pelopida''). Likaonov vrsni
atenski savremenik Kekrop (vidi 25, d) prinosio je na rtvu samo je mene kola e, odri u i se ak i
ivotinjskih rtava. Likaonovi obi aji, za koje autor tvrdi da ih Zeus nikada nije priznao, trebalo je, po
njegovom miljenju, da ljudskim mesom rtvovanjem kralja umilostive vukove da ne napadaju stada i
krda. Likaj zna i od vu ice, ali tako e i od svetlosti, pa munja u mitu o Likaonu pokazuje da je
arkadijski Zeus najpre bio sveti kralj koji je vrio obred za kiu u slubi boanske vu ice Meseca, na
koju urla opor vukova.
2. Velika godina od stotinu meseci ili osam sun anih godina delila se, podjednako, na vladu svetoga kralja i
njegovog naslednika; Likaonovih pedeset sinova jelo je orbu od iznutrica po jedan svakog meseca
vladavine svetog kralja. Broj dvadeset dva predstavlja ili porodice koje vode poreklo od Likaona i imaju
pravo u e a u gozbama na kojima se jede orba od iznutrica, ili se odnosi na dvadeset dve petoletne lustre
koje su inile krugove stodesetogodinjeg ciklusa, a po ugledu na to bili su ustrojeni i odre eni redovi
svetenica.
3. Mit o Deukalionovom potopu, koji su o evidno iz Azije doneli Heladi, istog je porekla kao i biblijska
legenda o Noju. Me utim, iako je po hebrejskoj moralnoj pri i vino pronaao Noje, to uzgredno opravdava
i zato su semitski osvaja i zarobili Kanaance, u Gr koj su Deukalionovu tvrdnju da je on izumeo vino
suzbijali u korist Dionisa. Deukalion je, ipak, opisan kao Arijadnin brat, a ona je sa Dionisom izrodila
mnoga plemena kulta vinove loze (vidi 27, 8); a ime mu poti e od deucos i halieus. Mit o Deukalionu
opisuje, u stvari, poplavu u Mesopotamiji, koja se dogodila u tre em milenijumu pre nae ere, a i jesenje i
novogodinje gozbe u Vavilonu, Siriji i Palestini. Na ovim gozbama izlivalo se slatko novo vino u spomen
na graditelje una ili kov ega, u kome su, po vavilonskom epu o Gilgameu, on i njegova porodica preiveli
potop koji je poslala boginja Itar. un ili kov eg bio je mese ev brod (vidi 123, 5) i gozba je proslavljana u
vreme mladog meseca, najblieg jesenjoj ravnodnevici, da bi se podstakle jesenje kie. Itar se u gr kom
mitu zove Pira, to je ime boginje majke kod Piresata (Filistina), naroda poreklom sa Krete, koji je doao u
Palestinu preko Kilikije oko 1200. godine pre nae ere; na gr kom pyrrha zna i "vatreno crveno", a taj
pridev se stavljao uz re vino.
4. Sumerski junak legende o poplavi bio je Ksisut, a Beros je zabeleio da mu se un ili kov eg zaustavio na
vrhu planine Ararat. Svi ovi unovi gra eni su od bagremova drveta, a tu gra u je upotrebila i Izida za
Ozirisov mrtva ki amac.
5. Mit o ljutitom bogu koji je odlu io da kazni ljudsku zlo u potopom, Grci su izgleda kasnije pozajmili od
Feni ana ili Jevreja; me utim veliki broj planina u Gr koj, Trakiji i Siciliji, za koje se pri a da se na njih
iskrcao Deukalion, navodi na to da je drevni mit o potopu prethodio legendi o poplavi u severnoj Gr koj. U
ranijoj gr koj verziji mita, Temida je obnovila ljudski rod pre nego to je dobila Zeusov pristanak; prema
tome izgleda da je za taj potop, ba kao i u Vavilonu, bila odgovorna boginja, a ne bog.
6. Pretvaranje kamenja u ljude izgleda da su Heladi tako e pozajmili sa Istoka; sv. Jovan Krstitelj pomenuo
je sli nu legendu upotrebivi jevrejske re i banim i abanim za igru re ima, kojom je nagovestio kako bog
moe da podigne decu Avramovu od pustinjskog kamenja (Matej III, 39 i Luka III, 8).

80

7. Pri a o beloj vu ici, mese evoj boginji Hekati, koja je okotila stabljiku vinove loze u vreme vladavine
Deukalionova sina Oresteja, verovatno je najraniji gr ki mit o vinovoj lozi. Naziv ozolski izvodi se iz
ozoi, ''lastari vinove loze'' (vidi 147, 7). Jedan od zlih Likaonovih sinova zvao se Orestej, to moda moe
da zna i da su neki mitografi namerno dovodili u vezu Deukalionovu poplavu i orbu od iznutrica.
8. Amfiktion, ime jednog od Deukalionovih sinova, oblik je mukog roda imena Amfiktionida boginja u
iju ast je osnovana uvena konfederacija nazvana "Amfiktionidin savez'', prema Strabonu, Kalimahu i
sholijastu uz Euripidovog Oresta, ovaj savez je osnovao Akrisije iz Arga (vidi 73, a). Civilizovani Grci,
suprotno lakomislenim Tra anima, odricali su se istog vina; razblaivanje vina vodom na dravnim
skupovima, koji su se odravali u doba berbe u Anteli kod Termopila, bilo je mera predostronosti protiv
sva a i ubistava do kojih je tom prilikom moglo do i.
9. Deukalionov sin Helen dao je ime celokupnom helenskom rodu (vidi 43, b); ime mu kazuje da je bio
kraljevski poslanik kod mese eve svetenice Hele ili Helene, ili Selene, boginje Mesec,
a po Pausaniji (III, 20, 6), prvo pleme koje se zvalo Heleni poti e iz Tesalije, gde je potovana boginja Hela
(vidl 70, 8).
10. Aristotel (Meteorologica I, 14) kae da je Deukalionova poplava zahvatila staru Gr ku (Graecia),
naime oblasti oko Dodone i reke Aheloja. Graeci zna i ''oni koji oboavaju staricu Kronu'', najverovatnije
dodonsku boginju zemlje koja se pojavljuje u trojstvu kao Graja (vidi 33, c); smatralo se da su Ahajci bili
prinu eni da osvoje Peloponez, jer je neobi no jaka kia potopila njihove panjake. Oboavanje Hele (vidi
62, 3; 70, 8 i 159, 1) izgleda da je istisnulo oboavanje Graje.
11. Insekt balegar bio je amblem besmrtnosti u Donjem Egiptu, jer je ta vrsta preivljavala poplave Nila
Faraon kao Oziris ulazi u svoju sun anu barku u obliku balegara i tako balegar postaje poznat po simbolu
besmrtnosti u Palestini, Egeju, Etruriji i na Balearskim ostrvima. Antonije Liberal pominje mit o Kerambu
ili Terambu, navode i Nikandera.
39 ATLANT I PROMETEJ
Prometej, tvorac ljudskog roda, koga neki ubrajaju u sedam Titana, bio je sin ili titana Eurimedona, ili
Japeta i nimfe Klimene; a bra a su mu bila Epimetej, Atlant i Menojtije.1
b) Dinovski Atlant, najstariji od bra e, poznavao je sve dubine mora; on je vladao kraljevstvom
Atlantide i njenim strmim morskim obalama, a Atlantida je bila ve a od Afrike i Azije zajedno. Atlantida se
prostirala izvan Heraklovih stubova, a venac ostrva na kojima su obilno rasle vo ke odvajao ju je od jednog
jo daljeg kontinenta, odvojenog od naeg. Atlantov narod obra ivao je i navodnjavao ogromnu sredinu
ravnicu, koja se napajala vodom s brda to su je okruavala sa svih strana osim prema moru. Oni su tako e
sagradili i dvorove, kupatila, trka ke staze, pristanita i hramove; nisu ratovali samo na zapadu, ak do
drugog kontinenta, ve i na istoku do Italije i Egipta. Egip ani kau da je Atlant bio Posejdonov sin a da su
se ostali Posejdonovi sinovi, pet pari mukih blizanaca, zakleli na podani ku vernost svom bratu krvlju bika
rtvovanog na vrhu stuba; u po etku su bili puni vrlina, nose i dostojno teret svog velikog bogatstva u
srebru i zlatu. Ali kad ih je jednog dana nadvladala pohlepa i svirepost, po Zeusovoj naredbi savladae ih
goloruki Atenjani i unitie njihovu mo . U isto vreme bogovi su poslali potop, koji je za jedan dan i jednu
no preplavio celu Atlantidu, tako da su luke i hramovi bili zatrpani blatom, a morem se nije moglo ploviti.2
c) Atlant i Menojtije, koji su izbegli potopu, prili su tada Kronu i Titanima i poveli bezuspean rat protiv
olimpijskih bogova. Zeus je ubio Menojtija gromom i poslao ga u Tartar, ali je potedeo Atlanta, koga je
prokleo da zanavek podupire nebesa svojim ple ima.3
81

d) Atlant je bio otac Plejada, Hijada i Hesperida; stalno je podupirao nebo od vremena kad mu je
nare eno, osim jednom kad ga je Herakle privremeno zamenio u ovom tekom poslu. Neki kau da je Persej
okamenio Atlanta u planinu Atlas, pokazavi mu Gorgoninu glavu; ali oni zaboravljaju da je Persej bio,
kako svi smatraju, Heraklov daleki predak.4
e) Prometej, kao mudriji od Atlanta, predvideo je ishod pobune protiv Krona, i zato je vie voleo da se
bori na strani Zeusa, nagovorivi Epimeteja da u ini isto. On je zaista bio najmudriji u svojoj rasi, i Atena,
ijem je ra anju iz Zeusove glave pomagao, nau ila ga je arhitekturi, astronomiji, matematici, plovidbi,
medicini, metalurgiji i ostalim korisnim znanjima i vetinama koje je on preneo na ljude. Ali Zeus, koji je
odlu io da iskoreni ceo ljudski rod i spasao ga isklju ivo na Prometejevu usrdnu molbu, po eo je da se ljuti
poto je shvatio kako se snaga i sposobnosti ljudi stalno uve avaju.5
f) Jednog dana, kad je po ela rasprava na Sikionu o tome koje delove bika treba prinositi bogovima na
rtvu, a koje ostavljati ljudima, Prometeja su pozvali da presudi. On je radi toga ubio i raskomadao bika i od
njegove koe saio dve vre e, pa ih napunio onim to je isekao. U jedan dak je strpao meso, ali ga je sakrio
buragom, koji je najmanje primamljiv deo svake ivotinje; drugi dak sadrao je kosti sakrivene debelom
naslagom sala. Kad je ponudio Zeusa da izabere, ovaj se prevari te izabra vre u sa kostima i salom (to je
jo uvek boanski deo); zbog toga je Zeus Prometeja, koji mu se podsmevao iza le a, kaznio time to je
ljudima oduzeo vatru. Neka od sada jedu ivo meso! dreknuo je Zeus."
g) Prometej odmah ode do Atene, s molbom da ga na sporedan ulaz pusti na Olimp, i ona mu to dozvoli.
Doavi gore, on zapali baklju o usijane sun eve ko ije, pa je zatim odmah razbi na nekoliko ugljenih
ugaraka, koje sakri u sr iku dinovske stabljike miro ije. Zatim se, ugasivi svoju baklju, iskrade sa Olimpa
da ga niko ne vidi i ljudima odnese vatru.7
h) Zeus se zakleo da e se osvetiti. Naredio je Hefajstu da napravi enu od ilova e, etvorici vetrova da joj
udahnu ivot, a svim boginjama sa Olimpa da je ukrase. Ovu enu, Pandoru, najlepu koja je ikada stvorena,
poslao je Zeus na poklon Epimeteju, a pratio ju je Hermes. Ali Epimetej, poto ga je brat opomenuo, nije
primio poklon od Zeusa, izvinivi se sa puno potovanja. Lju i nego ikada, Zeus okuje nagog Prometeja za
stub na kavkaskim planinama, gde mu je pohlepna orluina celog dana kidala digericu, iz godine u godinu;
i nije bilo kraja bolu, jer je no u, (dok je Prometej bio izloen svirepom mraku i hladno i), njegova jetra
ponovo zarastala.
i) Ali Zeus, u nameri da ne prizna da je vinovnik ove svireposti, po e da protura la: govorio je da je
Atena Prometeja pozvala na Olimp na tajni ljubavni sastanak.
j) Epimetej, uplaen sudbinom svoga brata, pouri da se oeni Pandorom, koju je Zeus napravio koliko
lepom toliko glupavom, r avom i lenjom i to je prva od velikog broja sli nih ena. Pandora je odmah
otvorila kr ag u koji je Prometej s velikim naporom uspeo da zatvori sve duhove to su mogli da nakode
ljudima: starost, tegoban rad, slabost, ludilo, porok i strast i dao ga Epimeteju s napomenom da ga uva
zatvorenog. Iz kr aga izbi oblak, koji prvo zapahnu Pandoru i Epimeteja po svim delovima tela, a potom
zarazi sav ljudski rod. Ipak varljiva Nada, koju je Prometej takode tamo zatvorio, pomoe im svojim laima
da se spasu od sveopteg samoubistva.8
1. Eustatije: O Homeru, str. 987; Hesiod: Teogonija 507; Apolodor: I, 2, 1;
2. Platon: Timaj 6 i Kritija 910;
3. Homer: Odiseja I, 524; Hesiod: loc. cit.; Higin: Fabula 150;
4. Diodor sa Sicilije: IV, 27; Apolodor: II, 5, 11; Ovidije: Metamorfoze IV, 630;
5. Ajshil: Okovani Prometej 218, 252, 445, 478 i 22838;
6. Hesiod: Teogonija 52184; Lukijan: Dijalozi bogova I i Prometej na Kavkazu. 3;
7. Servije o Vergilijevim Eklogama VI, 42;
8. Hesiod: Poslovi i dani 42105 i Teogonija 585618; Sholijast uz Apolonija sa Roda II, 1249.
*
1. Pozniji mitografi su shvatili Atlanta samo kao personifikaciju planine Atlas u severozapadnoj Africi, iji
vrh izgleda kao da podupire nebesa; ali su, po Homeru, stubovi koji su podupirali svod stajali daleko u
82

Atlantskom okeanu, koji je kasnije, po Herodotu, prozvan Atlantskim u ast Atlanta. On je, verovatno, u
po etku bio Titan drugoga dana nedelje, onaj koji je razdvojio vode nebeskog svoda od voda na zemlji. Kia
naj e e dolazi u Gr ku sa Atlantika; naro ito sa prvim izlaskom zvezda Atlantovih k eri Hijada, to delom
i objanjava i zato mu se dom nalazi na zapadu. Herakle je preuzeo nebesa sa njegovih ple a u dvostrukom
smislu (vidi 133, 34 i 123, 4).
2. Egipatska legenda o Atlantidi, tako e poznata i kao narodna pri a du atlantske obale od Gibraltara do
Hebrida, kao i kod Joruba u Zapadnoj Africi ne moe se svesti samo na obi nu matariju i, izgleda, datira
iz tre eg milenijuma pre nove ere. Ali Platonova verzija, za koju on tvrdi da ju je Solon uo od svojih
prijatelja libijskih svetenika iz Saisa na Delti, izgleda da se zasnivala na kasnijem predanju: kako su
minojski Kre ani, ire i svoj uticaj na Egipat i Italiju, pretrpeli poraz od helenskog saveza sa Atenom na
elu (vidi 98, 1); i kako su, verovatno usled podmorskog zemljotresa, ogromni lu ki radovi koje su izvodili
Keftiju (narod preko mora, to zna i Kre ani i njihovi saveznici) na ostrvu Faru (vidi 27, 7 i 169, 6),
potonuli nekollko hvati pod vodu gde su ih docnije gnjurci ponovo otkrili. Ovi su se radovi sastojali od
jednog spoljnog i jednog unutranjeg bazena koji su zajedno zahvatali oko 250 jutara (Gaston Jondet: Les
Ports submerges l'ancienne ile de Pharos, 1916). Ova identifikacija Atlantide sa ostrvom Farom mogla bi da
ide u prilog tuma enju da je Atlant, koga ponekad opisuju kao Japetovog sina Jafet iz Knjige postanja,
koga su Jevreji zvali Nojevim sinom i na inlli ga osniva em saveza pomoraca smatraju i ga sinom
Posejdona, gr kog zatitnika pomorstva. Noje je Deukalion (vidi 38, c) i to to se u gr kom mitu Japet
pominje kao Deukalionov ded, pre moe zna iti da su Kanaanci, iji je predak Japet, u Gr ku doneli
legendu o mesopotamskom potopu nego da je ona dola sa Atlantika. Nekoliko detalja u Platonovoj pri i,
kao to je rtvovanje bikova na stubu i ure aji za toplu i hladnu vodu u dvorcu Atlanta, potpuno dokazuju
da su opisani Kre ani, a ne neki drugi narod. Kao i Atlant, i narod na Kreti znao je za sve dubine mora.
Prema Diodoru (V, 3), kad je ve inu stanovnika Gr ke unitila velika poplava, Atenjani su zaboravili da su
osnovali Sais u Egiptu. Ovo izgleda da je dosta zamren na in da se kae kako su, posle potapanja lu kih
gatova na ostrvu Far, Atenjani zaboravili svoje religiozne veze sa gradom Sais, gde je potovana ista libijska
boginja Neit, ili Atena, ili Tanit.
3. Platonova pri a je zbrkana a tu zbrku unose i podaci o velikom broju slonova u Atlantidi, to moe da se
odnosi na znatan uvoz slonova e preko ostrva Fara, a tako e je mogu e da su pozajmljeni i iz neke druge
legende. U narodnim pri ama mnogo se naga alo o tome gde se zapravo nalazila Atlantida, iako je i
zahvaljuju i Platonu panja uglavnom bila usmerena ka Atlantskom okeanu. Donedavno se smatralo da su
se granice nekadanje Atlantide protezale od Islanda do Azorskih ostrva, a zatim na jugoistok do Uskrnjih
ostrva i Tristan da Kune. Smatralo se da su ova ostrva ostaci Atlantide; ali okeanografska ispitivanja
pokazuju da je, bez obzira na ove vrhove, cela ova oblast bila pod vodom najmanje ezdeset miliona godina.
Poznato je samo jedno veliko naseljeno ostrvo koje je nestalo u Atlantiku: povrina koja se danas zove
Dogerska obala. Ali kosti i oru a koja su iz mora izvu ena ribarskim vrama pokazuju da je ova obala
utonula u paleolitsko doba; manje je verovatno da su vest o nestanku ostrva doneli u Evropu preiveli,
noeni strujom po nepreglednom vodenom prostranstvu, nego da su uspomene na jednu druk iju katastrofu
doneli na obale Atlantika visoko civilizovani neolitski iseljenici, izbeglice iz Libije.
4. Ovi iseljenici su bili zemljoradnici i stigli su u Veliku Britaniju pred kraj tre eg milenijuma pre nae ere;
ali nikakvog objanjenja nema za njihova masovna kretanja prema zapadu preko Tunisa, Maroka i june
panije, a zatim prema severu u Portugal i dalje. Prema velkoj legendi o Atlantidi, o izgubljenom Kantrej
of Difed (neta no smetenom u Kardiganski zaliv), teko more provalilo je zatitne zidove i razorilo
esnaest gradova. Irski Hi Brasil; bretonski grad Is; kornvolsku zemlju Lajeniza (nemogu e smetenu
izme u Kornvola i ostrva Skile); francuski Il Vert; portugalska Ilha Verde; sve su to varijante jedne iste
legende. Ali ako su egipatski svetenici zaista rekli Solonu da se propast dogodila na dalekom zapadu i da
su se preiveli preselili preko Heraklovih stubova, moglo bi se lako utvrditi gde je bila Atlantida.
83

5. Atlantida koju pominje Diodor sa Sicilije (vidi 131, m) je drava nastanjena najcivilizovanijim narodom
koji je iveo zapadno od jezera Tritonide, od koga su libijske Amazonke, plemena sa matrijarhalnim
ure enjem koje je opisao Herodot, otele grad Kernu. Diodorova legenda se ne moe arheoloki datirati, ali
on je stavlja ispred libijskog pohoda na egejska ostrva i Trakiju, to se nije dogodilo kasnije od tre eg
milenijuma pre nae ere. Ako je onda Atlantida bila u zapadnoj Libiji poplave koje su mogle da izazovu
njenu propast verovatno su bile prouzrokovane fenomenalnim kiama, kao i one koje su izazvale poplave u
Mesopotamiji ili ogigijanske poplave (vidi 38, 35), ili su to bile velike plime pra ene snanim zapadnim
vetrovima, kao one to su zbrisale veliki deo Nizozemske u dvanaestom i trinaestom veku i stvorile Zujder
Ze*, ili se to desilo usled tonjenja priobalnih terena. U stvari, Atlantida je mogla biti potopljena u procesu
stvaranja jezera Tritonide (vidi 8, a), koje je, kako kau, pokrivalo nekoliko hiljada kvadratnih milja
libijskog nizozemlja: moe biti da se pruala i na sever, u zapadni zaliv Sirte, koji geograf Skilaks zove
'Tritonski zaliv'', i gde opasni grebeni svedo e o postojanju itavog lanca podvodnog ostrvlja, od kojeg se
nad povrinom mora izdiu samo ostrva Jerba i Kerkena.
*
Otkad je ovo napisano, istorija razaranja se ponovila.
6. Ostrvo koje se nalazilo u sredini jezera a pominje ga Diodor (vidi 131, 1) bilo je verovatno Camba Bou
Rouba u Sahari. Diodor je, izgleda, mislio na takvu katastrofu kad je pisao o Amazonkama i Atlantidi (III,
55): I govorilo se da su, kao posledica zemljotresa, delovi Libije prema Okeanu progutali jezero Tritonidu,
tako da je ono i ezlo. Poto je jezero Tritonida postojalo u vreme kada je Diodor iveo, njemu su
verovatno kazali da je kao posledica zemljotresa more progutalo deo Libije i napravilo jezero Tritonidu.
Zujder Ze i Kopajsko jezero su se sada povratili; a jezero Tritonida, koje je, prema Skilaksu, pokrivalo devet
stotina kvadratnih milja u klasi no doba, izgubilo se u slanim mo varama ot Melgira i ot el Jerida. Ako
je to bila Atlantida, neki preostali zemljoradnici povukli su se prema Zapadu, u Maroko, neki su otili na jug
kroz Saharu, ostali na Istok, u Egipat i dalje, nose i sa sobom svoju pri u; veoma malo ih je ostalo pored
jezera. ak su se i slonovi, koje pominje Platon, mogli na i na tom zemljitu, mada brdovita obala Atlantide
pripada Kreti, za koju su Egip ani, koji su mrzeli more, znali samo po uvenju.
7. Pet parova Posejdonovih sinova blizanaca, koji su se zakleli na saveznitvo sa Atlantom, svakako su bili
predstavnici kraljevine Keftiju na ostrvu Faru, koja je bila veliki saveznik Kre ana. U mikensko doba
dvojna vladavina bila je pravilo: u Sparti su vladali Kastor i Polideuk, u Meseniji Idaj i Linkej, u Argu Proit
i Akrisije, u Tirintu Herakle i Ifikle, u Tebi Eteokle i Polinejk. Posejdonovi sinovi su pokazali pohlepu i
svirepost tek posle pada Knosa, kad se trgova ki savez raspao, a trgovci se pretvorili u gusare.
8. Prometejevo ime, promiljenost, poti e moda od pogrenog gr kog tuma enja sanskritske re i
pramantha, svastika, znak kukastog krsta, a njega je, smatra se, i izumeo Prometej, jer je Zeus Prometej
iz Turije, prikazivan kako dri kukasti krst. Prometej, indoevropski narodni junak, stvoren je od elemenata
svojstvenih karijskom junaku Palamedu, koji je izumeo i razdelio ljudima sve vetine civilizacije (pod
nadahnu em boginje); kao i vavilonskom bogu Ea, koji je tvrdio da je stvorio sjajan ljudski soj od krvi
Kingua (neka vrsta Krona), dok je boginja majka Aruru stvorila mnogo slabiju rasu ljudi od ilova e. Bra a
Pramantu i Mantu, koji se pojavljuju u sanskritskom epu Bhagavata Purana., verovatno su prototipovi
Prometeja i Epimeteja (naknadna misao); ipak Hesiodova pri a o Prometeju, Epimeteju i Pandori nije
izvorni mit, ve je samo neka vrsta antienske skaske, koju je on, po svoj prilici, sam izmislio, iako se
zasniva na pri i o Demofontu i Filidi (vidi 169, j). Pandora je bila boginja Zemlje Rea (''sve daju i''), koju
su pod tim imenom potovali u Ateni i drugde (Aristofan: Ptice 971; Filostrat: ivot Apolonija iz Tijane VI,
39); nju je pesimisti ki Hesiod okrivio za ljudsku smrtnost i sva zla koja postoje u ivotu, kao i za frivolno i
neprili no supruansko ponaanje. Njegova pri a o podeli bika tako e nije mitoloka: komi na anegdota
izmiljena je da objasni Prometejevu kaznu, kao i zbog ega se bogovima ostavljaju samo butne kosti i salo
koje se odseca sa rtvene ivotinje. U Knjizi postanja svetost butnih kostiju je objanjena Jakovljevom
84

hromo u, nastalom kad ga je jedan an eo povredio prilikom takmi enja u rvanju. U Pandorinom upu (a ne
u kutiji) najpre su se nalazile krilate due.
9. Gr ki ostrvljani jo uvek prenose vatru s jednog mesta na drugo u sri velike stabljike miro ije i
Prometejevo okivanje na planini Kavkazu moe da bude legenda koju su Heleni doneli kad su se doselili u
Gr ku sa Kaspijskog mora; to je legenda o smrznutom dinu koji nauznak lei na snegu, na samim
planinskim vrhovima, a obilaze ga samo jata ptica grabljivica.
10. Atenjani su se dosta namu ili da bi dokazali da njihova boica nije bila Prometejeva ljubavnica, to
zna i da su ga poistovetili sa Hefajstom, jo jednim bogom vatre i pronalaza em, o kome su se raspredale
iste pri e (vidi 25, b), zato to je imao zajedni ki hram sa Atenom na Akropolju.
11. Menojtije ("naruena snaga) je sveti kralj hrastovog kulta;
ime se, valjda, odnosi na ritual osaka ivanja (vidi 7, 1 i 50, 2).
12. Dok je kukasti krst iji krak ide udesno simbol sunca, onaj iji krak ide ulevo simbol je meseca.
Kod Akana u zapadnoj Africi, naroda libijsko-berberskog porekla (vidi uvod, kraj) kukasti krst predstavlja
trojnu boginju Ngama.
40 EOJA
Pri kraju svake no i, Eoja, k erka titana Hiperiona i Teje, rui astih prstiju, odevena u afran, die
se sa svoje postelje na istoku, penje se u dvokolice koje vuku konji Lamp i Faetont i vozi na Olimp, gde
najavljuje dolazak svog brata Helija. Kad se pojavi Helije, ona postaje Hemera i prati ga na
putu sve dok, kao Hespera, ne objavi da su sre no stigli na zapadne obale Okeana.1
b) Afrodita je jednom bila veoma uvre ena kad je zatekla Areja u Eojinoj postelji i proklela je Eoju da
stalno udi za mladim smrtnicima, koje je ona, otada, srameljivog lica, stalno zavodila jednog za drugim.
Prvo Oriona, zatim Kefala; onda Klejta, Melampovog unuka iako je bila udata za Astraja, koji je
poreklom titanskog roda i kome je rodila ne samo Severni vetar i Juni vetar, ve i Fosfora i, neki kau, sve
ostale zvezde na nebesima.2
c) Najzad je Eoja odvukla Ganimeda i Titona, sinove Troja ili Ilusa. Kad joj je Zeus oteo Ganimeda, ona
ga je molila da Titonu podari besmrtnost, na ta je Zeus pristao. Ali je ona zaboravila da zamoli i za trajnu
mladost, dar koji je dobila Selena za Endimiona; Titon je postao strahovito star, belih vlasi i piskavog glasa,
i kad se Eoja umorila dvore i ga, zaklju ala ga je u svoju sobu, gde se on pretvorio u cvr ka.3
1. Homer: Odiseja. V, I i XXIII, 2441; Teokrit: Idile II, 148;
2. Apolodor: I, 4, 4; Homer: Odiseja XV, 250; Hesiod: Teogonija 378-82;
3. Sholijast uz Apolonija sa Roda: III, 115; Homerska himna Afroditi 21838; Hesiod: Teogonija 984;
Apolodor: III, 12,
4; Horatije: Ode III, 20; Ovidije: Fasti I, 45l.
*
1. Devojka koja predstavlja zoru bila je helenska matarija koju su mitograli postepeno usvojili i uvrstili je
kao Titanku druge generacije; njene dvokolice sa konjima i objavljivanje sun evog izlaska su alegorija. Ona
se razvila iz indijske Boginje Majke krvavih ruku zvane Ua.
2. Eojina neprestana ljubavna strast za mladim smrtnicima tako e je alegorija: zora donosi pono nim
ljubavnicima obnavljanje ljubavne strasti i naj e e je vreme kad ljude hvata groznica. Alegori nost njenog
braka sa Astrajem je jednostavna: zvezde blede dolaskom zore na istoku a Astraj, rani jutarnji vetar, die se
kao da od njih poti e. Zatim, poto se vetar smatrao kao raznosa plodnosti, Eoja je sa Astrajem postala
majka jutarnjoj zvezdi Danici, koja bi jedina ostajala na nebu. (Astraj je drugo ime za Kefala, a i za njega se
85

pri a da je s Eojom izrodio zvezdu Danicu.) Poto je Ve ernja a ista zvezda kao i Zornja a, i poto je ve e
Zorino poslednje pojavljivanje, po logici izlazi da je Eoja mati svih zvezda i svih vetrova. Ova alegorija je,
me utim, u suprotnosti sa mitom o Boreju i sa mitom o tome kako je sveta mese eva boginja Eurinoma
stvorila vetar (vidi 1, 1).
3. U gr koj umetnosti Eoja i Hemera ne mogu se razlu iti kao likovi. Titon, po alegoriji, treba da dolazi od
teino i one, to zna i da mu je produen ivot na molbu Eoje; ali verovatnije je to bio oblik mukog roda od
Eojinog imena, Titone od tito, dan (Ceces: O Likofronu 941) i one, kraljica i zna io je drug
kraljice dana. Cvr ci oive im ogreje dan, a zlatan cvr ak kod gr kih kolonista u Maloj Aziji bio je
amblem za Apolona kao boga sunca.
41 ORION
Orion, lovac bojo anskog Hirija, i najlepi ivi ovek, bio je sin Posejdona i Eurijale. Doavi jednog
dana Hiriju u Hij. on se zaljubio u Meropu, k erku Dionisovog sina Ojnopiona, koji je obe ao Meropu
Orionu za enu ako oslobodi ostrvo opasnih zveri koje su ga stalno napadale; Orion odlu i da to u ini, i
svake ve eri je Meropi donosio koe ubijenih ivotinja. Kad je najzad obavio zadatak i zatraio svoju enu,
Ojnopion po e da pronosi glasove kako jo uvek ima lavova, medveda i vukova po brdima i ne pristade da
se odvoji od svoje k eri, jer je, u stvari, sam bio zaljubljen u nju.
b) Jedne no i Orion, teko razo aran, popije pun meh Ojnopionovog vina, koje ga tako raspali da u e u
Meropinu spava u sobu i siluje je. U zoru Ojnopion prizove svoga oca Dionisa i ovaj posla satira, koji u ini
da Orion popije jo vie vina i najzad zaspi; Ojnopion mu izvadi oba oka i baci ga na morsku obalu. Jedno
proro anstvo objavilo je da slepi ovek moe da povrati svoj vid ako putuje na istok i okrene svoje o ne
duplje prema Heliju u trenutku kad se ovaj die iz Okeana. Orion se smesta naveze na more u malom
amcu, pa slede i um kiklopskih eki a stie do Lemna. Tamo je uao u Hefajstovu kova nicu, dohvatio
jednog u enika po imenu Kedalion, uzeo ga na le a i poveo sa sobom da mu bude vodi . Kedalion je vodio
Oriona preko suva i preko mora dok, najzad, nije doao do najudaljenijeg Okeana, gde se Eoja zaljubi u
njega, a njen brat Helije mu povrati o ni vid.
c) Poto je u drutvu sa svojom prijateljicom doao na ostrvo Del, Orion po e da se osveti Ojnopionu,
koga ipak nije mogao da na e nigde u Hiju, jer se ovaj sakrio u podzemnu sobu koju mu je sagradio Hefajst.
Plove i za Kretu, misle i da se Ojnopion moda tamo sklonio pod zatitu svoga dede Minoja, Orion srete
Artemidu, koja je, kao i on, volela poteru. Ona ga nagovori da zaboravi na osvetu i da s njom krene u lov.1
d) Apolon je znao da Orion nije odbio Eoji ljubav koju mu je ponudila na svetom ostrvu Del zora jo
uvek svako-dnevno crveni kad se seti ove sramote i da se i dalje hvali kako e celu zemlju osloboditi
divljih zveri i udovita. Boje i se zato da njegova sestra Artemida ne navu e na sebe sumnju kao Eoja,
Apolon ode do Majke Zemlje i podlo pred njom ponovi Orionova hvalisanja i isposlova da jedna udovina
korpija po ne da ga proganja. Orion je napao korpiju prvo strelom, zatim ma em, ali poto je shvatio da je
korpija neosetljiva na sva oruja koja donose smrt, zaroni u more i po e da pliva u pravcu Dela, gde se
nadao da e ga Eoja zatititi. Tada Apolon pozove Artemidu: Vidi li onaj crni predmet kako poigrava na
povrini mora, daleko tamo, u blizini Ortigije? To je glava nevaljalca Kandaona, koji je upravo silovao
Opidu, jednu od tvojih hiperborejskih svetenica. ikam te da ga umiri svojom strelom! Kandaon je bio
bojo anski nadimak za Oriona, ali Artemida to nije znala. Ona paljivo odredi metu i odape strelu, pa
isplovivi da pokupi svoju lovinu, shvati da joj je meta bila Orioriova glava. Savladana velikim bolom, po e
da moli Orionovog sina Asklepija da ga povrati u ivot i ovaj pristade; ali Zeus ga pogodi gromom pre
nego to je mogao da ispuni obe anje. Artemida tada postavi Orionov lik me u zvezde, tako da ga ve no
proganja korpion; njegov duh je siao u Asfodelska polja.
e) Neki ipak govore da je korpija smrtno ubola Oriona, i da se Artemida duboko oalostila zbog njegove
ljubavne hajke na njene device pratilje sedam Plejada koje su bile k eri Atlanta i Plejone. One su beale
86

preko bojotijskih livada dok ih bogovi nisu pretvorili u golubice i postavili njihove likove me u zvezde. Ali
je ovo pogrena pri a, jer Plejade nisu bile device; njih tri su vodile ljubav sa Zeusom, dve sa Posejdonom,
jedna sa Arejem, a sedma se udala za Sisifa na Korintu;
i ne ubraja se u sazve e jer je Sisif smrtan ovek.2
f) Drugi pri aju udnu pri u o ro enju Oriona, tuma e i njegovo ime (koje se ponekad pie Urion), a i
zbog predanja da je bio sin Majke Zemlje. Hirijej, siromani p elar, seljak, mnogo je alio to nema dece, a
bio je ostareo i onemo ao. Jednoga dana do u mu Zeus i Hermes, prerueni, i poto ih je ljubazno ugostio,
oni ga upitaju kakav bi dar najvie eleo. Duboko uzdahnuvi, Hirijej je odgovorio da ono to bi on najvie
eleo, na alost, nije vie mogu e posti i. Ipak bogovi ga posavetuju da prinese rtvu bika, da urinira na
bikovu kou i da je zakopa u grob svoje ene. On tako i u ini i, devet meseci kasnije, rodi mu se dete kome
on nadenu ime Urion onaj koji puta vodu i zaista, izlazak i zalazak sazve a Orion donosi kiu.3
1. Homer: Odiseja XI, 310; Apolodor: I, 4, 34; Partenije: Ljubavne pri e 20; Lukijan: O ku i 28; Teon:
Komentar za Arata 638; Higin: Pesni ka astronomija II, 34;
2. Apolodor: loc, cit.;
3. Servije o Vergilijevoj Ajneidi I, 639; Ovidije: Fasti V; 537; Higin:
Pesni ka astronomija II, 34.
*
1. Pri a o Orionu sadri tri ili etiri mita koji nisu dovoljno povezani. Prvi mit zbrkano govori o Ojnopionu.
Ovaj se mit odnosi na pojavu da se sveti kralj na kraju svoje vladavine nerado odri e prestola, ak i kad je
novi kandidat ve izvrio svoj ritualni obred u vidu podviga i oenio se kraljicom, uz obaveznu gozbu. Ali
novi kralj je samo interrex, koji, poto je vladao jedan dan, biva po pravilu ubijen, a Majnade ga rastrgnu
(vidi 30, 1); stari kralj, koji je bio lano mrtav u svom grobu, ponovo se oeni kraljicom i produuje svoju
vladavinu (vidi 123, 4).
2. Bezna ajni detalj o kiklopskim eki ima ozna ava da je Orion slep; mitoloka slika kako Odisej probada
oko pijanom Kiklopu (vidi 170, d) izgleda da je kombinovana sa helenskom alegorijskom pri om kako su
Titana Sunce oslepljivali svake ve eri njegovi neprijatelji, a on progledavao zahvaljuju i zori. Orion (''onaj
to boravi na planinama'') i Hiperion (onaj to boravi na visinama) ovde su, u stvari, jedno isto. Orionovo
hvalisanje da e istrebiti divlje zveri ne odnosi se samo na njegov ritualni obred (vidi 123, 1), ve je to pri a
o suncu, na iju se pojavu na nebu sve divlje ivotinje povla e u svoje jazbine (uporedi Psalm CIV, 22).
3. Plutarhova pri a o korpionu koga je poslao bog Set da ubije dete Hora, sina Izide i Ozirisa, u najtoplije
letnje vreme, objanjava Orionovu smrt od ujeda korpiona i Artemidinu molbu Asklepiju (Plutarh: O Izidi i
Ozirisu 19). Hor je umro, ali ga je Ra, bog sunca, oiveo, te je Hor kasnije osvetio smrt svoga oca Ozirisa.
U jednom originalnom mitu Orion je isto tako bio oivljen. Delimi no, Orion je i Gilgame, vavilonski
Herakle, koga napadaju korpioni to je mit koji se odnosi na smrtno ranjavanje svetoga kralja u vreme
sun anog ishoda u doba sazve a korpion. U kom se godinjem dobu ta no doga alo ranjavanje zavisi od
starine mita; kad je Zodijak stvoren, korpion je verovatno bio znak meseca avgusta, ali u klasi no vreme
pomeranje ravnodnevi kih ta aka dospevalo je do oktobra.
4. Jo jedna verzija Orionove smrti zabeleena je na hetitskim plo ama iz Ras amre. Anat, ili Anata,
boginja bitke, zaljubila se u lepoga lovca Akata, i kad je on uvredljivo odbio da joj da svoj luk, ona je
zatraila od smrtonosnog Jatpana da mu ga ukrade. Na njenu veliku alost trapavi Jatpan ne samo da je ubio
Akata ve je luk spustio u more. Astronomsko zna enje ovog mita je da Orion i Luk deo sazve a koje
Grci zovu "Pas" tonu u juni horizont puna dva meseca svakog prole a. U Gr koj je ova pri a, izgleda,
bila preudeena u legendu kako su Artemidine orgasti ke svetenice jer je Opida bio naziv za samu
87

Artemidu ubile jednog zaljubljenog doljaka na njihovom ostrvu Ortigiji. U Egiptu je, poto vra anje
sazve a Orion prethodi letnjim egama, Orion poistove en sa Horovim neprijateljem Setom, a dve sjajne
zvezde iznad njega predstavljaju njegove magare e ui.
5. Mit o Orionovom ro enju moda je neto vie nego samo aljiva pri a po uzoru na Filomena i Baukidu
(Ovidije: Metamorfoze VIII, 670724), i valjda treba da objasni prvo slovo njegovog starog imena
Urion kao da je nastao od ourein, mokriti, a ne od oblika ouros, to je homerovski oblik od oros,
planina. Pa ipak moda je Grcima bio poznat primitivni afri ki obi aj prizvanja kie na taj na in to se
urinira na bivolju kou; to to je Orion bio sin Posejdona, boga vode, sasvim je jasno aluzija na njegovu
mo stvaranja kie.
6. Ime Plejade, iz korena plei, ''ploviti", odnosi se na njihovo pojavljivanje u doba kad se pribliava lepo
vreme za plovidbu. Ali Pindarov oblik peleiades, ''jato golubica'', moda je pravi oblik, poto su huades
prasi i. Izlazi da je sedma zvezda u grupi izba ena pred kraj drugog milenijuma pre nae ere (vidi 67, j), jer
Higin (Fabula 192) kae da je Elektra i ezla u bolu zbog
unitenja Dardanovog doma. Orionovo uzaludno proganjanje Plejada, koje se javlja u sazve u Bika, odnosi
se na njihovo pojavljivanje na nebu ba pre ponovnog javljanja Oriona.
42 HELIJE
Helije, koga je kravooka Eurifaesa, ili Teja, rodila Titanu Hiperionu, brat je Selene i Eoje. Die se na
prvi poziv petla koji mu je posve en, a najavljuje ga zora Eoja. Tokom celog dana on jezdi u svojim
blistavim ko ijama koje vuku etiri konja preko neba od veli anstvenog dvorca s dalekog istoka u blizini
Kolhide, do drugog, ne manje veli anstvenog dvorca, koji se nalazi na dalekom zapadu, gde njegovi
rasedlani konji pasu na Ostrvima blaenih.1 On plovi ku i okeanskom strujom koja te e oko sveta, ukrcava
se u svoje ko ije na zlatnoj barci koju mu je napravio Hefajst, i celu no prospava u udobnoj kajiti.2
b) Helije moe da vidi sve to se doga a na zemlji, ali se on time ne bavi naro ito i nije radoznao
jednom ak nije video ni kad mu je Odisejeva druina pokrala posve ena goveda. On je imao nekoliko krda
ovakvih krava, svako od po tri stotine pedeset grla. Krda na Siciliji uvale su njegove k eri Fajtusa i
Lampetija, ali on uva svoje najbolje stado na panskom ostrvu Eriteji.3 Ostrvo Rod je njegov li ni posed.
Dogodilo se da je Zeus dodeljivao ostrva i gradove raznim bogovima, pa je zaboravio na Helija:
Avaj!, re e Zeus, sad moram da po nem od po etka.
Ne, gospodaru, odgovorio je Helije u tivo, danas sam primetio znake novog ostrva koje se
pojavljuje iz mora, na jugu Male Azije. Bi u vrlo zadovoljan da dobijem to ostrvo.
c) Zeus je pozvao su aju Lahesu kao svedoka da e svako novo nastalo ostrvo pripasti Heliju4; a kad se
sasvim lepo iz talasa pojavio Rod, Helije je polagao pravo na njega i sa nimfom Rodom stekao na njemu
sedam sinova i k erku. Neki kau da je ostrvo Rod postojalo i pre toga, pa se ponovo pojavilo iz vode poto
je bilo potopljeno velikom poplavom koju je poslao Zeus. Telhine su bile njegove uro enice i Posejdon se
zaljubio u jednu od njih, nimfu Haliju, sa kojom je imao est sinova i k erku Rodu; ovih est sinova napali
su Afroditu kad je od Kitere putovala za Paf, te ih ona u ini ludim; oni su silovali svoju majku i po inili
druga nasilja, tako da ih je Posejdon potopio na dno, pa su postali isto ni demoni. Ali se Halija bacila u
more i obogotvorena je kao Leukoteja iako se ista pri a kazuje i za Inu, majku korintskih Melikerta.
Telhine su predosetile poplavu ostrva, pa su se razile kud koja, a naro ito ih je dosta otilo u Likiju, te vie
nisu polagale nikakvo pravo na ostrvo Rod. Roda je tako ostala jedina naslednica, i njenih sedam sinova,
koje je rodila sa Helijem, vladali su nesmetano ostrvom posle njegovog ponovnog pomaljanja iz mora. Oni
su postali slavni astronomi i imali su jednu sestru koja se zvala Elektrija; umrla je kao devica, a potuju je
kao poluboginju. Jedan od njih, po imenu Aktin, bio je izgnan zbog bratoubistva, i pobegao u Egipat, gde je
osnovao grad Heliopolis, i prvi uputio Egip ane u astronomiju, poto ga je nadahnuo njegov otac Helije.
88

Ro ani su posle toga u njegovu ast sagradili kolose visoke sedamdeset lakata. Zeus je dodao Helijevim
posedima novo ostrvo Siciliju, koje je postalo tako to je, u borbi sa dinovima, ba ena stena u more.
d) Jedno jutro Helije je dozvolio svome sinu Faetontu, na uporno njegovo moljakanje, da potera ko ije.
Faetont je eleo da pokae svojim sestrama Proti i Klimeni kakva je juna ina, a njegova majka, koja ga je
mnogo volela (njeno ime je nepouzdano jer su je nazivali imenima obeju k erki i imenom ostrva),
podsticala ga je sa svoje strane. Ali kako nije bio dovoljno jak da dri uzde belih konja, koje je prerezala
njegova sestra, Faetont ih je prvo vozio suvie visoko iznad zemlje, tako da su svi od hladno e drhtali, a
posle tako nisko da su sva polja bila sprena. Zeus ga je u nastupu ljutine udario gromom i on je pao u reku
Po. Njegove ucveljene sestre su se pretvorile na re nim obalama u topole ili, po drugima, u jove i ronile
suze od ilibara.5
1. Homerska himna Heliju 2 1 916; Homerska Himna Ateni 13; Hesiod:
Teogonija 3711; Pausanija: V, 25, 5; Non: Dionysiaca XII, 1; Ovidije: Metamorfoze II, 1 1 108; Higin:
Fabula 183; Atenaj: VII, 296;
2. Apolodor: II, 5, 10; Atenaj: XI, 39;
3. Homer: Odiseja XII, 323 i 375; Apolodor: I, 6. 1; Teokrit: Idile XXV, 130;
4. Pindar: Olimpijske ode VII, 54;
5. Sholijast uz Pindarove Olimpijske ode VI, 78; Ceces: Hilijade IV, 137;
Higin: Fabule 52, 152 1 154; Euripid: Hipolit 737; Apolonije sa Roda: IV. 598;
Lukijan: Razgovori bogova 25; Ovidije: Metamorfoze I, 755; Vergilije: Ekloge VI, 62; Diodor sa Sicilije:
V, S; Apolodor: I, 4. 5.
*
1. Pot injavanje Sunca Mesecu bilo je veoma izraeno u ranim gr kim mitovima, sve dok Apolon nije
preoteo Helijevo mesto i postao boanstvo i sunca i inteligencije i duhovnih vrednosti. Helije nije ak ni
Olimpljanin, ve je samo sin Titana; pa iako je Zeus preuzeo kasnije neke sun eve osobine pod uticajem
Hetita, korintskog boga Tesupa (vidi 67, 1), i drugih isto nja kih sunca, sve su ove osobine bile nevane u
pore enju sa njegovom vla u nad gromom i munjom. Broj grla u Helijevom stadu u Odiseji on se
naziva Hiperion (vidi 170, t) ostatak je njegove zavisnosti od Velike Boginje: broj grla odgovara broju
dana u dvanaest mese evih mena, kao i u numijskoj godini (Censorinus: XX), kojoj se dodaje jo pet dana
posve enih Ozirisu, Izidi, Setu, Horu i Neftiti. Mese evi brojevi sedam i pedeset kad se pomnoe tako e
daju tri stotine pedeset, a toliko grla broje i Helijeva krda. Takozvane Helijeve k eri su, u stvari, svetenice
Boginje Mesec a krave su mese eve, a ne sun eve ivotinje u ranim evropskim mitovima; a Helijeva
Mati, kravooka Eurifajsa, sama je Mese eva Boginja. Alegorija o sun anim ko ijama to jezde nebom je u
svojoj sutini helenska; ali Nilson je u svom delu Primitivno ra unanje vremena (1920) dokazao da su se
stari kultovi klanova, ak i u klasi noj Gr koj, upravljali isklju ivo prema mesecu, kao to je to bilo i sa
poljoprivrednom ekonomijom u Hesiodovoj Bojotiji. Zlatan prsten iz Tirinta i drugi sa Akropolja u Mikeni
dokazuju da je boginja upravljala mesecom i suncem i zbog toga su je slikali sa oba nebeska tela iznad
glave.
2. Pri a o Faetontu, to je samo drugo ime za samog Helija (Homer: Ilijada XI, 735 i Odiseja V, 479), sadri
pou nu misao izre enu u alegoriji o ko ijama; moralna pouka je da o evi ne treba da poputaju sinovljevim
eljama, a naro ito da ne treba da sluaju enske savete. Ova pri a nije, me utim, tako jednostavna kao to
na prvi pogled izgleda; ona u mitu predstavlja obi aj prinoenja mladog kraljevi a na rtvu u dan za koji se
smatralo da pripada zemljinoj, a ne zvezdanoj godini, naime u dan koji pada posle kratkodnevice. Sveti kralj
je prividno umirao o zalasku sunca; de ak interrex dobijao je sva njegova zvanja, po asti i obeleja, i
oenio se kraljicom, dvadeset etiri sata kasnije rastrzale su ga ene koje su se preruavale u kobile (vidi 27,
d i 130, 1). Me utim, u Korintu i jo ponegde, kraljevi a su vukle po zemlji ko ije u koje su bili upregnuti
pobesneli konji. Potom bi se stari kralj pojavljivao kao de akov naslednik iz groba, gde bi bio sakriven (vidi
89

41, 1). Mitovi o Glauku (vidi 71, a), Pelopu (vidi 109, j), Hipolitu ("tutnjava konja vidi 101, d) pri aju o
ovom obi aju, koji su, izgleda, Hetiti preneli u Vavilon.
3. Crne topole su bile posve ene Hekati, a bele su obe avale uskrsnu e (vidi 31, 5 i 134, f). Preobraavanje
Faetontovih sestara u topole, prema tome, pre ukazuje na pogrebno ostrvo gde je postojao red enskih
svetenica koje su vrile obrede u svetilitu plemenskog kralja. Preobraavanje u jove, to se tako e
pominje, samo potvr uje ovo stanovite, jer su jove oivi avale Kirkino ostrvo Ajaju (jadikovku), ostrvogroblje koje se nalazi uvrh Jadrana, nedaleko od u a reke Po (Homer: Odiseja V, 64 i 239). Jove su bile
posve ene Foroneju, proro kom heroju i pronalaza u vatre (vidi 57, 1). Dolina reke Po bila je juna
grani na me a ilibarskog puta iz vremena bronzanog doba kojim se sa Baltika u Sredozemlje dopremao
ilibar, posve en suncu (vidi 148, 9).
4. Ostrvo Rod bilo je svojina Mese eve Boginje Danaje koja se jo zvala i Kameira, Jalisa i Linda (vidi
60, a) dok nije zamenjena hetitskim sun anim bogom Tesupom, koga su potovali u obliku Bika (vidi 93,
1). Danaja moe da se poistoveti sa Halijom (od mora), Leukotejom (''bela boginja'') i Elektrijom
( ilibar). Posejdonovih est sinova i jedna k er i Helijevih sedam sinova ukazuju na sedmodnevnu
nedelju kojom vladaju planetame sile ili Titani (vidi 1, 3). Aktid nije osnovao gradove Heliopolj On, ili
Aunis jedan od najstarijih gradova u Egiptu; i smena je tvrdnja da je on Egip ane uputio u astrologiju.
Ali posle trojanskog rata, faraon je jedino stanovnike Roda priznavao kao pomorske trgovce, a oni su,
izgleda, imali stare religiozne veze sa Heliopoljem, centrom kulta Ra. Heliopoljski Zeus, koji nosi poprsje
sedam planetarnih sila na svom oklopu, moda ]e potekao sa Roda; kao i mnogobrojne statue na ene u
Tortozi u Spaniji i u Biblosu u Fenikiji (vidi 1, 4).
43 SINOVI HELENA
Ajol.1

Helen, Deukalionov sin, oenio se nimfom Orseidom i nastanio u Tesaliji, gde ga je nasledio sin

b) Helenov najmla i sin Dor odselio se na planinu Parnas i tamo zasnovao prvu dorsku zajednicu.
Drugi sin Ksut ve je bio pobegao u Atenu poto su ga bra a optuila za kra u, i tamo se oenio Kreusom,
k erkom Erehteja, koja mu je rodila Jona i Ahaja. Tako, eto, sve etiri uvene helenske nacije, naime
Jonjani, Ajoljani, Ahajci i Dorci, poti u od zajedni kog pretka Helena. Ali Ksut nije uspeo u Ateni; kad
je izabran, za arbitra posle Erehtejeve smrti, on je proglasio svog najstarijeg uraka, Kekropa Drugog, za
pravog naslednika prestola. Ova odluka nije bila narodu po volji i Ksut je, prognan iz grada, umro u
Ajgijali, sadanjoj Ahaji.2
c) Ajol je silovao Hejronovu k erku, proro icu Teju, a neki je zovu i Tetida, Artemidinu pratilju u
lovu. Teja je strahovala da e je Hejron strogo kazniti kad sazna za njeno stanje, ali nije smela da se obrati
za pomo ni Artemidi; bilo kako bilo, ele i da u ini uslugu svome prijatelju Ajolu, Posejdon ju je
povremeno pretvarao u kobilu imenom Euipa. Kad je, najzad, odrebila Melanipu, koju je kasnije pretvorio
u malu devoj icu, Posejdon postavi Tejin lik me u zvezde; to se danas zove sazve e Konj. Ajol je preuzeo
Melanipu, dao joj novo ime Arna, i poverio je na uvanje Desmontu, koji, poto nije imao dece, bee sre an
da je usvoji. Hejron, me utim, nije imao pojma o emu se radi.
d) Posejdon je obljubio Arnu, na koju je bacio oko im se zadevoj ila; ali kada je Desmont otkrio da
je ona u drugom stanju, oslepio ju je i zatvorio u jedan prazan grob, daju i joj tek toliko hrane i pi a da se
odri u ivotu. Tu je ona rodila sinove blizance. Desmont, uvi za ovu vest, naredi svojim slugama da ih
odnesu i ostave u gori Pelion kao hranu divljim zverima. Ali jedan ikarski obanin naao je i spasao
blizance, od kojih je jedan. toliko podse ao na maj inog oca, svog deda, da su ga prozvali Ajol; drugi je
morao da se zadovolji imenom Bojot.
e) U me uvremenu je Metapont, kralj Ikarije, po eo da preti da e se razvesti od svoje ene, koja je
bila nerotkinja (zvala se Teana), ako mu u roku od godine dana ne rodi naslednika. Za vreme dok je on
90

otiao do jednog proro ita, ona se obratila nekom obaninu za pomo i on joj donese decu koju je on
naao, a ona ih, kad se Metapont vratio, podmetnu kao svoju. Kasnije, kad se na kraju, ipak, dokazalo da
uopte nije bila nerotkinja, Teana mu rodi sinove blizance; ali na eni sinovi, budu i da su bili deca
boanskih roditelja, behu daleko lepi od njenih. Kako Metapont nije imao razloga da sumnja da Ajol i
Bojot nisu njegova deca, oni postadoe njegovi ljubimci. Sve ljubomornija Teana je ekala da Metapont ode
ponovo od ku e; ovog puta on ode da prinese rtve u svetilitima Artemide Metapontijske. Teana onda
zapovedi svojim sinovima da odu u lov sa svojom starijom bra om i tamo ih ubiju, ali da to ispadne kao
slu ajno. Teanina zavera nije uspela, jer je u odlu noj borbi Posejdon, doao u pomo svojim sinovima. Kad
su Ajol i Bojot sneli tela svoje bra e i pribliili se dvorcu, i kad ih je Teana ugledala, ona se probode
lova kim noem i okon a svoj ivot.
f) Zbog svega ovoga to se dogodilo, Ajol i Bojot odbegoe nazad svom poo imu obaninu, gde ih
sam Posejdon obavesti o njihovom pravom poreklu. On im naredi da izbave svoju majku, koja se jo uvek
mrcvarila u grobu, i ubiju Desmonta. Oni posluae bez oklevanja; Posejdon zatim povrati Arni o ni vid, pa
su sve troje otili u Ikariju. Kad je Metapont saznao da ga je Teana prevarila, on se oenio Arnom i
zvani no usvojio njene sinove kao svoje naslednike."
g) Sve je teklo lepo nekoliko godina, dok Metapont nije odlu io da se otarasi Arne i ponovo oeni.
Ajol i Bojot u nastaloj sva i stadoe na stranu svoje majke i ubie Autolitu, novu kraljicu, ali su morali da
napuste svoje nasledstvo i pobegnu. Bojot se sa Arnom sklonio u dvor svog dede Ajola, koji mu je podario
juni deo svoje kraljevine, kojoj je vra eno ime Arna; a stanovnici se jo uvek zovu Bojo ani. Dva grada u
Tesaliji, od kojih je kasnije jedan postao Hajronaja, zvali su se po imenu Arne.4
h) Me utim, Ajol se otisnuo na more sa prijateljima i uputivi se na Zapad, zaposeo sedam ajolskih
ostrva u Tirenskom moru, gde je postao slavan kao poverenik bogova i uvar vetrova. Njegov dom je bio na
Liparima, stenovitom plove em ostrvu na kome su bili sputani zarobljeni vetrovi. Imao je est sinova i est
k eri sa svojom enom Enaretom i svi su iveli zajedno, zadovoljni i u prijateljstvu, u dvoru ogra enom
zidom od medi. ivot su provodili u neprestanim gozbama, pesmi i veselju, dok jednog dana Ajol nije
saznao da je najmla i sin Makarej obljubio svoju sestru Kanahu. Sa uasom, on baci plod njegove grene
ljubavi psima, a Kanahi poalje ma , kojim se ona, shvativi da joj je to dunost, ubije. Ali on tom prilikom
sazna da su se i drugi njegovi sinovi i k eri, poto ih niko nikada nije pou io da je rodoskvrnu e neprijatno
bogovima, sasvim nevino parili, i smatrali sebe muevima i suprugama. Ne ele i da naljuti Zeusa, koji je
na rodoskvrnu e gledao kao na isklju ivo pravo Olimpljana, Ajol razlu i ove brakove i naredi etvorici
svojih preostalih sinova da odu sa ostrva. Oni su obili Italiju i na Siciliji, gde je svaki od njih osnovao po
jednu kraljevinu, premaili su oca u estitosti i pravdi; jedino peti i najstariji sin ostade kod ku e kao Ajolov
naslednik prestola na Liparima. Ali neki kau da su Akarej i Kanaha imali k erku Amfisu, u koju se docnije
zaljubio Apolon.5
i) Zeus je obuzdao vetrove, jer se bojao da bi oni jednog dana mogli da ponesu u vazduh i more i
zemlju ako ih niko ne obuzdava, a Ajol ih je uvao po Herinoj elji. Njegov je zadatak bio da ih puta
jednog po jednog, po svojoj volji ili na zahtev nekog od olimpijskih boanstava. Ako je bila potrebna
me ava, on bi zabadaa svoje koplje u stenu i vetrovi bi izlazili iz rupa, sve dok ih on ne bi opet zaustavio.
Ajol je bio tako nenametljiv i sposoban da, kad mu se pribliio smrtni as, Zeus nije dozvolio da on ode u
Tartar, ve ga je posadio na presto u Pe ini Vetrova, gde se jo moe na i. Hera je zahtevala da mu se, s
obzirom na njegovu odgovornu dunost, dozvoli da prisustvuje gozbama bogova na Olimpu; ali su ga ostali
Olimpljani smatrali uljezom, a naro ito Posejdon, kome je pripadalo more i vazduh iznad mora i kome nije
bilo pravo to postoji jo neko ko je mogao da na moru izazove buru.6
1. Apolodor: I, 7, 3;
2. Herodot: I, 56; Pausanija: VII, 1, 2;
3. Higin: Fabula 186; Pesni ka astronomija II, 18;
4. Diodor sa Sicilije: IV, 67, 6; Pausanija: IX, 40, 3;
5. Ovidije: Heroide XI; Homer: Odiseja X, 1; Higin: Fabula 238; Plutarh: Uporedni ivoti 28;
Diodor sa Sicilije: V, 8; Pausanija: X, 38, 2;
6. Homer: Odiseja, loc. cit.; Vergilije: Ajneida I, 1425.
*
91

1. Jonjani i Ajoljani bili su prva dva talasa patrijarhalnih Helena koji su prodrli u Gr ku, i njih su
starosedeoci Helade primorali da potuju Trojnu Boginju, da menjaju svoje drutvene obi aje prema
doma im, i da postanu Grci (graikoi, "potovaoci Sede boginje ili Starice''). Kasnije su Ahajci i Dorci uspeli
da uspostave patrijarhalno ure enje i nasle ivanje po o inskoj liniji, i zato su Ahaj i Dor opisani kao sinovi
prve generacije zajedni kog pretka, a ime Helen je oblik mukog roda imena Mese eve Boginje Hele ili
Helene. Ova promena Grka u Helene dogodila se 1521. pre nae ere, kako se vidi iz parske hronike, i to je
sasvim prihvatljiv datum. Ajol i Jon su zatim pomereni u drugu generaciju, pa su iz nazivali sinovima
lopova Ksuta i na taj na in se obelodanjivala ajolska i jonska privrenost orgasti koj Mese evoj Boginji
Afroditi ija je sveta ptica bio xuthos, ili vrabac, i ije su svetenice ignorisale patrijarhalna shvatanja da
je ena samo vlasnitvo svoga oca i mua. Ali Euripid, kao veran Jonjanin iz Atene, tvrdi da je Jol, stariji
brat Dora i Ahaja, tako e i Apolonov sin (vidi 44, a).
2. Posejdonovo silovanje Melanipe, njegovo silovanje Demetre pretvorene u kobilu (vidi 16, f) i Ajolovo
silovanje Euipe, verovatno se odnose na isti doga aj, naime na ajolsko osvajanje prehelenskog sredita kulta
konja. Mit o Arni i o tome kako su je oslepili i zatvorili u grob u kome je rodila blizance Ajola i Bojota, i
kako su zatim decu ostavili na milost i nemilost divljim zverima u planini, svakako je nastao kao
objanjenje poznate ikone iz koje je proistekao i mit o Danaji (vidi 73, 4), Antiopi (vidi 76, a) i ostalim
svetenicama Majke Zemlje; na ikoni se vidi kako Majka Zemlja u i iznad groba, tholus, pokazuju i
pastirima novogodinje blizance kao otkrovenje misterija: tholus grobovi imaju ulaz uvek okrenut istoku, u
znak nade u novo ro enje. Ovim pastirima data su uputstva da pronesu glas kako su u planini nali
naputenu decu koju su hranile svete ivotinje krava, krma a, koza, ku ka i vu ica. Ove divlje ivotinje,
za koje se smatra da su spasle decu, predstavljaju svaka po jedno godinje doba kroz koja je prolazio
ritualno ponovno ro eni sveti kralj (vidi 30, 1).
3. Osim detalja o zarobljenim vetrovima i porodi nom rodoskvrnu u na Lipari, ostali delovi mita ti u se
plemenskih seoba. Mitografi su potpuno pobrkali Ajola, Helenovog sina, i jednog drugog Ajola, za koga je,
da bi se Ajoljani predstavili kao tre a generacija Grka, re eno da je sin Ksuta, kao i da je tre i Ajol unuk
prvog.
4. Kako homerski bogovi. nisu smatrali da je rodoskvrnu e Ajolovih sinova i k eri stvar za osudu, izgleda
da su i Ajol i Enareta u stvari bili besmrtni Titani i zato imali pristup svetenim stolovima. Oni i njihovi
sinovi i k eri, koji su sa injavali ostalih est parova, predstavljali su sedam nebeskih tela i sedam dana svete
nedelje (vidi 1, d). Ovim bi se objasnila i njihova povla ena, skoro boanska egzistencija, bez brige za
hranu, pi e i ode u, u nepristupa nom dvoru sagra enom na plove em ostrvu sli nom ostrvu Del pre nego
to se rodio Apolon (vidi 14, 3). ''Makarej'' zna i "sre an", a samo su bogovi mogli biti sre ni. Latinskim
mitografima je ostavljeno da Ajolu dadu ljudsko obeleje i pobude ga da ozbiljno povede ra una o
odnosima u svojoj porodici; ovo ispravljanje mita omogu ilo je im je da Ajola smatraju osniva em ajolskih
kraljevina u Italiji i na Siciliji, i time to ''canache'' zna i lajanje, a Kanahino dete ba eno psima oni
objanjavaju italijanski obi aj rtvovanja teneta. Ovidije je, verovatno, uzeo ovu pri u iz druge knjige
Sostratove Etrurske istorije (Plutarh: Uporedni ivoti, 28).
5. U po etku vetrovi behu Herina svojina i muki bogovi nisu imali nikakve vlasti nad njima; u Diodorovoj
pri i, Ajol zaista samo u i ostrvljane kako da upotrebljavaju jedra u plovidbi i predskazuje, po vremenskim
prilikama, koji e se vetar di i. Upravljanje vetrovima, za koje se mislilo da su duhovi umrlih, bila je jedna
od privilegija svetenica boginje smrti a nje su se one najtee odricale; vetice u Engleskoj i kotskoj su jo
u esnaestom i sedamnaestom veku uveravale pomorce da imaju mo nad vetrovima. Ali Dorci su s tim
ra istili ve u Homerovo vreme, oni su Ajola, pretka po kome su Ajoljani nosili ime, uvrstili u red
boanstava, davi mu mo nad svim vetrovima na tetu Herinu. Ajolska ostrva nalaze se u oblastima
uvenim po razli itosti vetrova (vidi 170, g). Ovaj su kompromis samo na izgled prihvatili Zeusovi i
92

Posejdonovl svetenici, jer su se opirali stvaranju novog boanstva, a nesumnjivo je da su se protivili i

Herini konzervativni oboavaoci, koji su vetrove smatrali njenom neprikosnovenom svojinom.
44 JON
Apolon je kriom vodio ljubav sa Erehtejevom k erkom Kreusom, enom Ksuta, u pe ini ispod
atenskog Propileja. Kad je rodila sina, Apolon ga prenese u Delfe, gde dete postade slu e u hramu, a
svetenice ga nazvae Jon. Ksut nije imao naslednika, i, posle mnogo odlaganja, ode najzad u Delfsko
proro ite da pita kako da dode do naslednika. Na njegovo zaprepa enje, re eno mu je da e prva li nost
koju bude sreo kad napusti svetilite biti njegov sin; prvi koga srete bee Jon, i Ksut zaklju i da ga je
svakako za eo sa nekom od Majnada u vreme Dionisovih orgija u Delfima pre mnogo godina. Jon ovo nije
mogao da porekne i priznade ga za oca. Ali se Kreusa raalosti kad shvati da je Ksut najzad doao do sina,
dok ona nema sina, i pokua da ubije Jona ponudivi mu au otrovanog vina. Jon, pak, prvo prosu rtvu
livenicu za bogove, a golub slete i okua prosuto vino. Golub uginu, a Kreusa pobee u svetilite
Apolonovog oltara. Kad osvetni ki raspoloen Jon pokua da je izvu e odatle, svetenica se umea, objasni
da je on sin Kreuse i Apolona, ali da Ksut ne sme biti razuveren u svom ube enju da ga je za eo sa nekom
od Majnada. Ksut je tada obe avao da e sa Kreusom roditi Dora i Ahaja.
b) Kasnije Jon se oeni sa Helikom, k erkom Selina, kralja Ajgijale, koga je nasledio na prestolu; a posle
smrti Erehteja, Jona izabrae za kralja Atene. etiri klase koje su sa injavale atensko stanovnitvo
seljaci, zanatlije, svetenici i vojnici, nazvani su po njegovim sinovima koje mu je rodila Helika.1
1. Pausanija: VII, 1,
2; Euripid: Jon; Strabon: VIII. 7, 1: Konon: Pripovesti, 27.
*
1. Ovaj dramati ni mit stvoren je da bi se lake dokazalo da su Jonjani stariji od Doraca i Ahajaca (vidi 43,
1) i da bi im se priznalo boansko poreklo od Apolona. Ali Kreusa u pe ini je verovatno boginja koja na
ikoni pokazuje mladenca ili novogodinje mladence pastiru (vidi 43, 2); pastir je verovatno pogreno
shva en kao Apolon u pastirskom odelu. Helika, vrba, bila je drvo petog meseca, posve eno Trojnoj Musi,
koje su njene svetenice upotrebljavale u svakovrsnim vradbinama i vodenoj magiji (vidi 28, 5); Jonjani su
se njoj, izgleda, dobrovoljno pokorili.
45 ALKIONA I KEIK
Alkiona je bila k erka Ajola, uvara vetrova, i Ajgijale. Udala se za sina zvezde Zornja e Keika iz
Trahine; toliko su bili sre ni da je ona sebe od milja nazvala Herom, a njega Zeusom. Naravno da je ovo
uvredilo Olimpljane Zeusa i Heru, pa Zeus pusti munju na brod kojim je Keik plovio ka proro itu, te se on
udavi. Duh mu se prikaza Alkioni, koja je protiv volje ostala u Trahini, i ona se, obrvana bolom, baci u
more. Neki milosrdni bogovi ih pretvorie u vodomare.
b) Svake zime enka vodomara nosi mrtvog mujaka uz veliku tugovanku do groblja, a zatim svija
vrsto gnezdo od bodlja morskih iglica, baca ga u more i u njega polae jaja i tako izvodi mlade. Ona sve
ovo uradi za sedam dana, koji prethode zimskoj kratkodnevici, a potonjih sedam dana Ajol zabranjuje
svojim vetrovima da prelaze preko voda.
c) Ali ima ih koji kau da je Keik bio pretvoren u morskog galeba.1
1. Apolodor: I, 7, 3; Sholijast uz Aristofanove Ptice 250; Sholljast i Eustatije uz Homerovu Ilijadu IX,
562; Plinije: Istorija prirode X, 47; Higin:
Fabule 65; Ovidije: Metamorfoze XI, 410748; Lukijan: Halkion I; Plutarh:
Koje su tvotinje najsposobnije? 35.
93

*
1. Legenda o vodomarovom gnezdu (koja nema podloge u prirodi, jer vodomar ne pravi nikakvo gnezdo na
vodi, ve lee jaja u rupama na obali) moe se odnositi samo na ro enje novog svetog kralja u doba
kratkodnevice, poto je kraljica koja predstavlja njegovu majku otpratila telo staroga kralja na ostrvo na
kome je groblje. Ali poto se zimska kratkodnevica ne poklapa uvek sa istom mese evom menom, "svake
godine'' treba razumeti kao ''svake velike godine'', a velika godina zahvata stotinu mese evih mena, jer tek
tada se poklapaju mese eva i sun eva mena, pa se zavrava i vladavina svetog kralja.
2. Homer povezuje Halkion (vodomar) sa Alkionom (vidi 80, d), titulom Meleagarove ene Kleopatre
(Ilijada IX, 562), i sa Ajolovom k erkom uvaricom vetrova (vidi 43, h). Halcyon prema tome ne moe da
zna i hal-cyon, "morski pas", kao to se to obi no pretpostavljalo, ve mora da zna i alcy-one, "kraljica
koja spre ava zlo''. Ovo poreklo re i potvr uje mit o Alkioni i Keiku, na inom na koji su ih kaznili Zeus i
Hera. Deo legende koji se odnosi na vodomare se previe isti e, iako je ova ptica, koja ima veoma alostan
krik, bila posve ena Afroditi, boginji mora ili Leukoteji (vidi 170, y), kao i Kalkion na Kipru (vidi 160, g).
Izgleda da su kasnije, u drugom milenijumu pre nae ere, moreplovci Ajoljani, koji su prihvatili potovanje
prehelenske Mese eve Boginje i oboavali je kao svoju boansku pretkinju i zatitnicu, postali tako e i
potovaoci ahajskog Zeusa, jer su bili primorani da prihvate olimpijsku religiju. Titula Zeus, koju su po
Cecesu (Antehomerica 102 i Hilijade I, 474) dotada nosili mali bezna ajni kraljevi (vidi 68, 1), sad je bila
isklju ivo naziv za nebeskog oca. Ali na Kreti se staro misti ko predanje da se Zeus ra a i umire u toku
jedne godine provla ilo do hri anskih dana i grobovi Zeusa mogli su se videti u Knosu, na brdu Ida i na
brdu Dikta, a oba mesta bila su sredita razli itih kultova. Kalimah se zgraao i u svojoj Himni Zeusu pisao:
Kre ani su uvek laovi. ak su ti i grob sagradili, o gospode! Ali ti nisi mrtav, jer ti ve no ivi. Ovo su
navodi iz Titusa I, 12 (vidi 7, 6).
3. Plinije, koji opisuje tobonje vodomarovo gnezdo u detalje izgleda da su ga zoofisti nazivali
halcioneum, po Lineu tvrdi a je vodomara veoma teko videti i da je to samo o kratkodnevici,
dugodnevici i pri zalasku Plejada. Zna i da je vodomarka bila prvobitno oli enje Mese eve Boginje, koja je
naizmeni no bila boginja ivota i smrti o zimskoj kratkodnevici i boginja smrti u ivotu u letnjoj
dugodnevici, i koja je svake velike godine, po etkom novembra, kad zalaze Plejade, slala svetome kralju
smrtnu presudu.
4. Jedna druga Alkiona, k erka Plejone ("plove a kraljica") i Atlanta, bila je vodilja sedam Plejada (vidi 39,
d). Pojava Plejada na nebu u mesecu maju ozna uje po etak godine; a njihov zalazak ozna ava kraj, jer je to
vreme kad po ne da duva veoma hladan severni vetar (kako prime uje Plinije u delu koje se odnosi na
Halkiona). Doga aji oko Keikove smrti pokazuju da su Ajoljani, koji su bili uveni pomorci, oboavali
boginju kao Alkionu", jer ih je ona titila od stena i loeg vremena. Zeus je potopio Keikov brod uprkos
njenim mo ima, bacivi na njega grom. Ipak se smatralo da Halkion ima magi nu mo i da vlada nad
morskim nepogodama, a njegovo telo, kad ga osue, upotrebljavalo se kao talisman protiv Zeusove munje
pod pretpostavkom da na mesto gde je jednom udario ne e udariti ponovo. Sredozemlje je obi no mirno
u vreme zimske kratkodnevice.
46 TEREJ
Terej, Arejev sin, vladao je Tra anima, koji su tada zauzeli fokijsku Daulidu iako neki kau da je on
bio kralj Page u Megaridi1 i poto je u grani nim sporovima bio zastupnik Pandiona, atenskog kralja, oca
blizanaca Buta i Erehteja oenio se njihovom sestrom Proknom, koja mu je rodila sina Itija.
94

b) Na nesre u Terej se, o aran glasom Pandionove mla e sestre Filomele, zaljubi u nju; i godinu dana
kasnije, sakrivi Proknu u seosku kolibu u blizini svoga dvorca u Daulidi, on Pandionu javi da je umrla.
Pandion, sau estvuju i u bolu sa Terejem, velikoduno mu ponudi Filomelu umesto Prokne i opremi
atensku strau da je otprati u Daulidu na ven anje. Ovu gardu Terej usput pobije i kad je Filomela stigla u
dvorac, on je brzo primora da legne s njim. Prokna do uje to, ali kako je Terej iz predostronosti naredio da
joj odseku jezik i odredio 'da ivi u odeljenjima za poslugu, gde se nije mogla sresti sa Filomelom, ona utka
tajnu poruku u Filomelinu ven anicu. Poruka je glasila jednostavno: Prokna je me u robinjama.
c) U me uvremenu je jedno proro ite opomenulo Tereja da e Itij umreti od ruke krvnog srodnika i on,
podozrevaju i da bi to mogao u initi njegov brat Drijant u elji da se do epa prestola, iznenadi Drijanta i
ubi ga sekirom. Tog dana je i Filomela pro itala poruku utkanu u ven anicu. Ona pouri u odeljenje za
poslugu, na e jednu odaju zaklju anu, provali vrata i oslobodi Proknu, koja je nerazumljivo mrmljala i
tr ala ukrug po sobi.
O, da se osvetimo Tereju, koji je slagao da si ti umrla, a mene silovao! uzdisala je i jadikovala
Filomela, uasnuta. Prokna, poto joj je jezik bio odse en, ne mogade da joj odgovori, ali izlete napolje i
dohvati svog sina Itija i ubi ga, iskasapi i skuva u bakarnom loncu, da ga pojede Terej kad se vrati.
d) Kad Terej shvati ije je meso okusio, dohvati sekiru kojom je ubio Drijanta i po e da goni sestre to
su beale iz dvora. On ih ubrzo sustie i upravo htede da izvri dvostruko ubistvo kad ih bogovi sve troje
pretvorie u ptice: Prokna je postala lasta; Filomela slavuj; Tereja pretvorie u pupavca. Foki ani kau da
nijedna lasta ne sme da svije gnezdo u Daulidi i njenoj okolini, a da nijedan slavuj tamo ne peva iz straha od
Tereja. Lasta, poto nema jezik, kreti i leti u krugovima; a pupavac lepra krilima i goni je klik u i Pou?
Pou? (Gde si? Gde si?). Slavuj odlazi u Atenu, gde bez prestanka ali za Itijem, iju je smrt nenamerno
izvazala Filomela, i cvrku e: Itu! Itu! ( iju, iju).2
e) Po nekima su Tereja bogovi pretvorili u jastreba.3
1. Apolodor: III, 14, 8; Tukidid: II, 29; Strabon: IX, 3, 13; Pausanija: I, 41, 8;
2. Apolodor: III, 14, 8; Non: Spev o Dionisu IV, 320; Pausanija: I, 5, 4; I, 41. a 1 X, 4, 6; Higin: Fabula
45; Fragmenti Sofoklovog Tereja; Eustatije uz Homerovu Odiseju XIX, 418; Ovidije: Metamorfoze VI,
426674; Prvi vatikanski mitograf: 217;
3. Higin: Fabula 15.
*
1. Ova neobi na romanti na pri a kao da je izmiljena da bi se objasnio ve i broj tra ko-pelakih zidnih
slika koje su otkrili osvaja i iz Fokide u hramu u Daulidi ( upava), slika to su ilustrovale razli ite na ine
proricanja a kojima su se sluili u tome mestu.
2. Se enje jezika Prokni je pogreno predstavljena scena koja pnkazuje proro icu u nadahnu u posle
vakanja lovorovog li a; njeno lice nije izobli eno bolom, ve transom, a ono to izgleda kao odse en jezik
u stvari je lovorov list koji dri svetenik dok tuma i nerazumljivo brbljanje proro ice. Utkivanje poruke u
ven anicu je pogreno predstavljen jedan drugi prizor: svetenica je bacila pregrt proro anskih tapi a na
belu tkaninu na keltski na in, kako je objasnio Takit (Germania, X), ili na skitski na in, koji opisuje
Herodot (IV, 67); ovi tako ba eni tapi i daju oblik slova, i svetenlca ih ita i tuma i. To to Terej navodno
jede Itija u stvari zna i da je svetenica vrbinog kulta itala znamenja iz iznutrice deteta rtvovanog umesto
kralja. Terej u proro itu prikazan je kako spava u hramu u ov ijoj koi i sneva snove otkrovenja (vidi 51,
g); Grci ne bi pogreno protuma ili ove prizore. Drijantovo ubistvo je prikazano na druidski na in,
svetenici pod hrastovim drvetom tuma e znamenje po na inu na koji je ovek pao sa drveta kad je ubijen.
Preobraenje Prokne u lastu verovatno je dolo na osnovu prizora to pokazuje svetenicu u ode i od perja,
koja prori e po letu laste; preobraenje Filomele u slavuja i Tereja u pupavca verovatno je rezultat
pogrenih zaklju aka. Terejevo ime, koje zna i posmatrati, navodi da je na slici sa pupavcem bio muki
augur.
95

3. Dve slede e scene mogle su se pretpostaviti: zmijorepi proro ki heroj kome nude krvne rtve i mla i
ovek to pita za savet proro ite kulta p ela. Ovo su Erehtej i But (vidi 47, 1), naj uveniji odgajiva i p ela
u stara vremena, bra a Prokne i Filomele. Njihova majka Zeuksipa (ona koja upree konje) nesumnjivo je
Demetra kobilje glave.
4. Svi mitografi, osim Higina, pretvaraju Proknu u slavuja a Filomelu u lastu. Ovo mora biti neuspeo
pokuaj da se popravi greka nekih ranijih pesnika koji kau da je Terej odsekao jezik Filomeli, a ne Prokni.
Pupavac je kraljevska ptica, jer ima ubu od perja i veoma je pogodan za pri u o Tereju, jer mu je gnezdo
poznato po neugodnom zadahu. Po Kuranu, pupavac je Solomonu odao proro ke tajne.
5. Daulida, koja se posle zvala Fokida, izgleda da je bila, sredite kulta ptica. Fokij, ije je ime dobila nova
drava, bio je sin Arnitiona (mese eva ptica vidi 81, b), a kasniji kralj nazvan je Ksut (vrabac
vidi 43, 1). Higin tvrdi da je Terej postao jastreb, kraljevska ptica u Egiptu, Trakiji i severozapadnoj Evropi.
47 EREHTEJ I EUMOLP
Kralj Pandion umre prerano od bola kad je saznao ta se dogodilo sa Proknom, Filomelom i Itijem.
Njegovi sinovi blizanci ga nasledie: Erehtej je postao atenski kralj, a But je sluio kao Atenin i Posejdonov
svetenik.1
b) Erehtej je imao sa svojom enom Praksitejom etiri sina a me u njima naslednika Kekropa, i sedam
k eri, po imenu: Protogonija, Pandora, Proknida, ena Kefalova, Kreusa, Orejtija, Htonija, koja se udala za
svoga strica Buta, i najmla a Ationa.2
c) Posejdon se tajno zaljubi u Hionu, Orejtijinu k er, za etu sa Borejem. Hiona rodi Posejdonu sina
Eumolpa, ali ga baci u more da se Borej ne bi naljutio. Posejdon je bdeo nad Eumolpom i izbacio ga na
obale Etiopije, gde su ga odnegovali u domu Bentesikime, koja mu je bila sestra po ocu, a majka joj je bila
morska boginja Amfitrita. Kad je Eumolp odrastao, Bentesikima ga oeni jednom od svojih k eri, ali on se
zaljubi u drugu; zbog toga ga Bentesikima protera u Trakiju, gde je po eo da kuje zaveru protiv svog
zatitnika, kralja Tegirija, pa je morao da se skloni u Eleusinu. Ovde se popravio i postao svetenik misterija
Demetre i Persefone; u njih je postepeno uveo Herakla, u e i ga u isto vreme da peva i svira na liri. Eumolp
je veoma veto svirao na liri i bio je pobednik na takmi enju u svirci na fruli na Pelijevim pogrebnim
igrama. Njegove eleusinske saradnice-svetenice bile su k erke Keleja, i njegova dobro poznata pobonost
najzad mu je donela oprotaj Tegirija, koji mu, lee i na samrtnoj postelji, ostavi u nasle e svoj presto u
Trakiji.3
d) Kad je izbio rat izme u Atene i Eleusine, Eumolp dovede velike tra anske snage u pomo
Eleusincima, zahtevaju i, u ime svog oca Posejdona, presto u Atici. Atenjani se veoma uznemirie, i, kad se
Erehtej obrati proro itu, bi mu re eno da Ateni rtvuje svoju najmla u k er Otioniju ako eli da pobedi u
ovom sukobu. Etioniju su doveli pred oltar po njenoj volji, a njene dve sestre, Protogonija i Pandora, tako e
su se ubile, jer su se jednom zaklele da e tako postupiti ako jedna od njih bude morala da umre nasilno.4
e) U odsudnoj bici, Jon je Atenjane poveo u pobedu; a Erehtej je oborio Eumolpa dok je beao.
Posejdon zatrai osvetu od svog brata Zeusa i Zeus smesta zgromi Erehteja ali neki kau da je Posejdon
probo Erehteja trozupcem u Makraji i da se zemlja otvorila i primila ga k sebi.
f) Po ugovoru o miru koji je tada zaklju en, Eleusinci postadoe gra ani Atene u svemu, osim to su
zadrali obrede svojih misterija. Eumolpa je na sveteni koj dunosti nasledio mla i sin Kerik, iji su
potomci nasle ivali velike povlastice u Eleusini.5
g) Jon je vladao posle Erehteja, a u spomen na dobrovoljno rtvovanje, Erehtejevim k erima su prinosili
rtve livenice.8
96

1. Ovidije: Metamorfoze VI, 875; Apolodor: III, 15, 1;

2. Ovidije: loc. cit.; Suda sub Parthenoi; Apolodor: loc. cit.; Higin: Fabula 46;
3. Plutarh: O progonstvu 17; Apolodor: II, 5, 12; Teokrit: Idila XXIV,110; Higin: Fabula 273;
Pausanija: I, 38, 3;
4. Apolodor: III, 15, 4; Higin: Fabula 48; Suda: loc. cit.;
5. Pausanija: VII, 1, 2 i I, 38, 3; Euripid: Jon 277;
6. Sholijast uz Sofoklovog Ojdipa u Koloni 100.
*
l. Mit o Erehteju i Eumolpu poti e iz vremena kad su Atenjani pot inili Eleusinu i do epali se eleusinskih
misterija koje su tra ansko-libijskog porekla. Jedan atenski kult orgasti ke p elinje nimfe tako e se upli e u
pri u, jer je But u gr kom mitu vezan za kult p ela na brdu Eriks (vidi 154, d); a njegov brat blizanac
Erehtej je suprug argivske boginje, Kraljice p ela. I ime kralja Tegirija iz Trakije, ije je kraljevstvo
nasledio Erehtejev unuk, u vezi je sa p elama ono zna i: poklopac konice; grad Atena je bio uven po
medu.
2. Erehtejeve tri hrabre k eri, kao i tri k eri njegovog pretka Kekropa, u stvari predstavljaju pelaku Trojnu
Boginju, kojoj su prinosili livenice u ozbiljnim sve anostima: Otionija (lepranje uima), za koju se kae
da je bila izabrana da se rtvuje za Atenu, izgleda da je bila Boginja Sova Atena li no; Protogonija je
bila Eurinoma Stvoriteljka (vidi 1, 1); Pandora je bila Boginja Zemlje Rea (vidi 39, 8). U prelazu iz
matrijarhata u patrijarhat verovatno je da su neke svetenice bile rtvovane Posejdonu (vidi 121, 3).
3. Posejdonov trozubac i Zeusova munja su u po etku jedno isto oruje, sveti labrys ili dvoguba sekira, ali
su se po eli razlikovati kad je Posejdon postao bog mora, a Zeus zahtevao isklju ivu vlast nad gromom (vidi
7, 7).
4. But koji je uvr en u Argonaute (vidi 148, 1) nije, u stvari, pripadao Erehtejevoj porodici; on je poreklom
od atenskih Buteida, koji su se u vrstili u atenskom drutvu oko estog stole a i bili nasledni svetenici
Atene Polijade i Posejdona Erehteja, koji je bio jedna vrsta jedinstva helenskog Posejdona i starog
pelakog junaka (Pausanija: I, 26, 6); izgleda da su ba ti svetenici i izmenili mit u pojedinosti o Butovom
poreklu, sli no kao to su izneli i mit o Teseju (vidi 95, 3). Oni su spojili neke osobine Buta iz Atike sa
svojim pretkom, tra kim sinom Boreja, koji je naselio ostrvo Naks i u napadu na Tesaliju silovao Koronidu
(vidi 50. 5), lapitsku princezu (Diodor sa Sicilije: V, 50).
48 BOREJ
Orejtija, k erka Erehteja, atenskog kralja, i njegove ene Praksiteje, okretala se jednom igraju i pored
reke Ilija, kad ju je Borej, sin Astraja i Eoje i brat Junog i Zapadnog Vetra, poduhvatio i preneo na steriu u
blizini reke Ergine, gde ju je silovao, uvijen u tamni ogrta oblaka.1
b) Borej je ve due vremena voleo Orejtiju i stalno je prosio njenu ruku, ali je Erehtej odugovla io
raznim obe anjima dok Borej, najzad, pravdaju i se da je izgubio i suvie mnogo vremena na prazne re i,nije pribegao nasilju. Drugi kau da je Orejtija nosila korpu u godinjoj tesmoforijskoj povorci, koja se
protezala i zavijala oko padina Akropolja do hrama Atene Polijade, kad ju je Borej obvio svojim uto-mrkim krilima i odneo sa sobom, tako da to niko nije opazio.
c) On ju je odveo u tra anski grad Kikon, gde mu je postala ena i rodila mu sinove blizance Kalaida i
Zeta, kojima su porasla krila kad su odrasli u mladi e; rodila je i dve k eri, naime Hionu, koja je Posejdonu
rodila Eumolpa, i Kleopatru, koja se udala za kralja Fineja, rtvu Harpija.2
97

d) Borej je imao zmijolike repove umesto stopala, i nastanio se u pe ini brda Hajm, gde je u sedam
dubokih udubljenja Arej imao tale za svoje konje; drugi, opet, vele da je njegova ku a bila pored reke
Strimon.3
e) Jednom, uzevi na sebe oblik vranog ovekolikog pastuva, Borej je opasao tri stotine kobila koje su
pripadale Erihtoniju, Dardanovom sinu, i obi no pasle na livadama pored reke Skamandar. Iz ove njegove
avanture odrebilo se dvanaest drebica; one su mogle da tr e preko zrelog itnog klasja a da ga ne poviju,
pa ak i preko vrhova talasa.4
f) Atenjani su smatrali Boreja svojim zetom, i prizvali su ga jednom prilikom u pomo ; on se odazvao i
razorio flotu kralja Kserksa, te mu Atenjani podigoe divan hram na obalama reke Ilus.5
1. Apolodor: III, 15, 12; Apolonije sa Roda: I, 212;
2. Ovidije: Metamorfoze VI, 677; Sholijast uz Homerovu Odiseju XIV, 533;Apolodor: III, 15, 3;
3. Pausanija: V, 19, I; Kalimah: Himna Artemidi 114 i Himna ostrvu Delu 26 1 635;
4. Homer: Ilijada XX, 219;
5. Herodot: VII, 189.
*
1. Borej zmijorepi, Severni Vetar, bio je jo jedan naziv za demijurga Ofiona, koji se igrao sa Eurinomom,
ili Orejtijom, boginjom stvaranja (vidi 1, a), i koji ju je oplodio. Ali ono to je Ofion bio za Eurinomu, ili
Borej za Orejtiju to je i Erehtej bio prvobitnoj Ateni; i Atena Polida (gradska), u iju je ast Orejtija
igrala, mogla je biti Atena Polijas, Atena drebica, boginja lokalnog kulta konja, koju je obljubio BorejErehtej i tako postao atenski zet. Izgleda da je kult Boreja poreklom iz Libije. Ne treba zaboraviti da ni
Hermes nije navukao nezadovoljstvo Atene kad je, zaljubivi se, napastvovao Orejtijinu prethodnicu Hersu,
dok je nosila svetu korpu u istoj povorci ka Akropolju. Tesmoforija je, izgleda, nekada bio orgasti ki
festival gde su se svetenice javno prostituisale radi plodnosti polja (vidi 24, 1). U korpama su bili fali ki
simboli (vidi 25, 4).
2. Primitivno shvatanje da su deca reinkarnacija umrlih predaka, iji su duhovi uli u eninu utrobu
iznenadnim naletom, vetra, datira jo iz vremena orgasti kog kulta kobilje boginje; Homer je uivao toliki
ugled kod obrazovanih Rimljana da su oni, zajedno sa Plinijem, verovali da panske kobile mogu da budu
oplo ene ako zadnjice okrenu vetru (Plinije: Istorija prirode: IV, 35 i VIII, 67). Varon i Kolumela pominju
isti fenomen, a Laktantije u poznom tre em veku nove ere ukazuje na analogiju sa za e em Bogorodice
svetim duhom.
3. Borej duva zimi sa planinskih venaca Hajma i Strimona, a kad do e prole e sa svojim cve em, izgleda
kao da je on oplodio celu Atiku; ali poto severac ne moe da duva u obrnutom smeru, mit o otmici Orejtije,
izgleda, belei irenje kulta Severnog Vetra iz Atene prema Trakiji. Iz Trakije, ili direktno iz Atene, on je
dospeo u Troadu, gde je sopstvenik tri hiljade kobila bio Erihtonije, sinonim za Erehteja (vidi 158, g).
Dvanaest drebica mogle su da budu upregnute u tri do etiri ko ije, po jedna ko ija za svaku godinju
trijadu: prole e, leto, jesen. Planina Hajm bila je prebivalite udovita Tifon (vidi 36, e).
4. Sokrat, koji nije imao razumevanja za mitove, promaio je tuma e i otmicu Orejtije; on kae da je
istoimena princeza, igraju i se na stenama u blizini Ilija, ili Arejevog brega, slu ajno pala sa ivice i tako
poginula (Platon: Faidar VI, 229, b). Kult Boreja je nedavno bio obnovljen u Ateni u spomen na unitenje
persijske flote (Herodot: VII, 189). On je tako e pomogao gra anima Megalopolja u borbi protiv
Spartanaca i tako zasluio da mu se svake godine prinosi rtva (Pausanija: VIII, 36, 3).

98

49 ALOPA
Kralj Arkadije Kerkion, sin Hefajsta, imao je divnu k erku Alopu, koju je silovao Posejdon; bez o evog
znanja ona je rodila sina, dala ga dadiljama i naredila im da ga odnesu u planinu. Jedan pastir je naiao na
dete koje je dojila kobila i poneo ga sa sobom do ov ijih torova, gde mu detinja bogata ode a privu e
panju. Ostali pastiri se sloie da dobrovoljno zajedni ki odgajaju dete, ali su zahtevali da mu se skine i
sa uva ode a kao dokaz da je plemenitog porekla. Oko toga dva pastira zapodenue sva u i dolo bi do
ubistva da ih ostali pastiri ne odvedoe kralju Kerkionu, koji zatrai da vidi ode u. Kad je donesoe, on
prepozna da je na injena od haljine njegove k eri. Dadilja se prepadne i prizna svoj deo krivice; na to
Kerkion. naredi da Alopu zazidaju a da dete ponovo vrate u planinu. Dete jo jedanput podoji kobila, a ovog
puta na e ga neki drugi pastir, koji, znaju i sada dobro da je dete kraljevskog porekla, uze maliana, odnese
ga u svoju kolibu i nazva Hipotoj.1
b) Kad je Tesej ubio Kerkiona, on je na presto Arkadije postavio Hipotoja; Alopa je u meduvremenu umrla
zazidana, a sahranjena je pored puta to vodi od Eleusine za Megaru, nedaleko od Kerkionovog borilita.
Posejdon je njeno telo pretvorio u izvor koji se zove Alopa.2
1. Higin: Fabule 38 1 187;
2. Pausanija: I, 39, 3; Aristofan: Ptice 533; Higin: Fabula. 187.
*
1. Ovaj mit sadri dobro poznati zaplet (vidi 43, c; 68, d; 105, a; itd.), osim to je Hipotoj dva puta ostavljan
i to je prvi put me u pastirima nastao rascep. Ovaj neuobi ajeni detalj proistekao je verovatno iz pogrenog
tuma enja nekih prizora sa ikone koji prikazuju kako su pastiri nali kraljevske blizance, a ti su se blizanci
kasnije, kad su odrasli, pobili, kao Pelija i Nelej (vidi 68, f), Proit i Akrisije (vidi 73, a), ili Eteokle i
Polinejk (vidi 106, b).
2. Alopa je Mese eva Boginja u vidu lisice, koja je dala ime gradu Alopi u Tesaliji (Ferekid, navodi ga
Stefan Vizantijski sub Alope); lisica je tako e bila i amblem Mesenije (vidi 89, 8 i 146, 6). Mitograf se
verovatno prevario kad su u pitanju delovi Alopine haljine; to su pelene u koje je bio utkan porodi ni znak
(vidi 10, 1 1 60, 2).
50 ASKLEPIJE
Koronida, k erka Flegije, kralja Lapita, Iksionovog brata, ivela je na obalama jezera Beobeis u Tesaliji,
u kome je imala obi aj da pere noge.1
b) Apolon joj je postao ljubavnik i ostavio je vranu sneno belog perja da je uva kad bi morao da ode
poslom u Delfe. Ali Koronida je ose ala potajnu strast prema Ishiju, Elatonovom sinu, i putala ga u svoju
postelju, iako je ve bila zatrudnela sa Apolonom. Me utim vrana se uzbu ena uputi u Delfe da javi za
bruku i dobije nagradu za svoju budnost. Apolon je ve naslutio Koronidinu nevernost, pa prokle vranu to
nije iskopala o i Ishiju kad se pribliio Koronidi. Vrana od tog prokletstva postade crna i otad su svi njeni
potomci crni.2
c)Kad se Apolon poalio sestri Artemidi zbog uvrede koja mu je naneta, ona ga je osvetila na taj na in to
je odapela nekoliko strela na Koronidu. Neto kasnije, gledaju i u njen le, Apolon se iznenada pokaja, ali
vie ne mogade da joj povrati ivot. Njen duh je ve bio siao u Tartar, telo joj je ve lealo na pogrebnoj
loma i, a poslednja miropomazanja su se obavljala, vatra je bila upaljena kad je Apolon najzad doao k
sebi; on tada pokrenu Hermesa te ovaj, pri svetlosti plamena, izvu e jo ivo dete iz Koronidine utrobe.3 To
je bio de ak koga Apolon nazva Asklepije i odnese ga u pe inu Kentauru, Hejronu kod koga je de ak
izu io medicinu i vetinu lova. to se ti e Ishija, koga jo zovu i Hil, neki kau da ga je Zeus pogodio
gromom, drugi da mu je sam Apolon doao glave.4
99

d) Neki pri aju sasvim druk ije. Oni kau da je Koronidin otac bio Flegije, koji je osnovao istoimeni
grad, gde je sakupio najbolje ratnike iz cele Gr ke i iveo od plja ke. On je otiao u Epidaur da pijunira
zemlju i snagu naroda; njegova k erka Koronida, koja je bila u drugom stanju sa Apolonom bez o evog
znanja, po e zajedno s ocem. U Apolonovom svetilitu u Epidauru, uz pomo Artemide i Su aja, Koronida
se porodi i dobi de aka koga je odmah poslala na planinu Tition, tada uvenu po lekovitom bilju. Tamo je
Arestan, uvar koza, zapazio da mu nema ku ke i jedne od koza, i poao da ih potrai. Naao ih je kako
naizmeni no doje neko dete. Taman je hteo da podigne dete, kad se javi jaka svetlost i uplai ga. Ne ele i
da se mea u boanske tajne, on se pobono okrenu i tako ostavi Asklepija da ga titi njegov mo ni otac
Apolon.5
e) Gra ani Epidaura kau da je Asklepije nau io vetinu le enja i od Apolona i od Hejrona. On je postao
tako vet u vidarstvu i znao je da upotrebljava lekove, pa su ga potovali kao osniva a medicine. On nije
le io samo bolesne, ve mu je Atena dala i dve bo ice Medusine krvi; onom krvlju koja je isto ena iz vena
leve strane, on je mogao da die mrtve, a onom iz desne mogao je smesta da uniti svaki ivot. Drugi kau
da su Atena i Asklepije me usobno podelili krv; on je upotrebljavao onu kojom se spasava ivot, a ona krv
koja izaziva smrt i podsti e na ratove. Atena je najpre dala dve kapi ove krvi Erihtoniju, jednu da ubije,
drugu da izle i, i pri vrstila je boce uz njegovo zmijasto telo zlatnim uzicama.6
f) Me u onima koje je Asklepije podigao iz mrtvih bili su Likurg, Kapanej i Tindarej. Nije poznato
kojom se to prilikom Had alio Zeusu da mu kradu podanike, da li je to bilo posle uskrsnu a Tindareja ili
Glauka, Hipolita ili Oriona; sigurno je, ipak, da je Asklepije optuen da ga podmi uju zlatom, pa je Zeus
ubio gromom i njega i njegovog pacijenta.7
g) Me utim Zeus je kasnije povratio Asklepija u ivot; i tako ispunio jedno indiskretno proro anstvo
Hejronove k erke Euipe, koja je prorekla da e Asklepije postati bog i umreti, zatim povratiti svoju
boanstvenost, i tako dva puta proiveti svoju sudbinu. Asklepijev lik kako dri zmiju isceliteljku
Zeus je postavio me u zvezde.8
h) Gra ani Mesene tvrde da je Asklepije ro en u Meseniji; Arka ani da je ro en u Telpusi; oni iz Tesalije
da je poreklom iz Trike u Tesaliji. Spartanci ga zovu Agnitas, jer su mu izvajali lik u vrbovom stablu,
a ljudi iz Sikiona potuju ga u obliku zmije koja se popela na kola sa upregnutom mazgom. U Sikianu
njegova leva ruka dri iarku pistacije (morski lenik); ali u Epidauru ona je poloena na zmijinu glavu, a u
oba slu aja desnom rukom dri skiptar."
i) Asklepije je otac dvojice lekara, Podalejrija i Mahaona, koji su le ili Grke za vreme opsade Troje; on je
otac i blistave Higieje; Latini ga zovu Ajskulapije, a Kre ani kau da je on, a ne Polijejd, povratio u ivot
Glauka, Minojevog sina, upotrebljavaju i izvesne trave koje mu je zmija pokazala dok je bio u grobu.10
1. Strabon: IX, S, 21 i XIV, I, 40;
2. Pausanija: II, 26, 5; Pindar: Pitijske ode III. 25; Apolodor: III, 10, 3;
3. Pindar: Pitijske ode III, 8; Pausanija: loc. cit.; Higin: Fabula 202; Ovidije: Metamorfoze II, 612;
4. Apolodor: III, 3; Higin: loc. cit i Pesni ka astronomija II, 40;
5. Pausanija: IX, 36, 1; 1 II, 26, 4; Inscriptiones Graecae IV, I, 28;
6. Diodor sa Sicilije: V, 74, 6; Apolodor: III, 10, 3; Tatijan: Poslanica Grcima; Euripid: Jon 999.
7. Apolodor: III, 10, 34; Lukijan: O igrama 45; Higin: Fabula 49; Eratosten, navodi ga Higin:
Pesni ka astronomija II, 14; Pindar: Pitijske ode III, 55 sa sholljastom.
8. Germanik Cezar: Uz Aratovu Fajnomenu 77; Ovidije: Metamorfoze 642; Higin: loc. cit.;
9. Pausanija: II, 26, 6; VIII, 25, 6; III, 14, 7 1 II, 10, 3; Strabon: XIV, T, 39;
10. Homer: Ilijada I, 732; Higin: Pesni ka astronomija n, 14.
*
1. Ovaj mit se odnosi na eklezijasti ku politiku u severnoj Gr koj, Atici i na Peloponezu; potiskivanje
prehelenskog medicinskog kulta u Apolonovo ime, kojim upravljaju svetenice Boginje Mesec u proro kim
svetilitima lokalnih heroja, reinkarniranih u zmije, vrane ili gavrane. Me u njima su bili Foronej, koji se
moe prepoznati i u keltskom bogugavranu Branu ili Vronu (vidi 57, 1); Erihtoniju zmijorepom (vidi 25,
100

21; i Krovu (vidi 7, 1), koji je samo oblik od Coronus (vrana ili gavran), to je ime dvojice lapitskih
kraljeva (vidi 78, a). Asklepije (beskrajno dobar) bila je titula koja se davala svim herojima lekarima u
nadi da se pridobije njihova blagonaklonost.
2. Boginja Atena, zatitnica ovoga kulta, u po etku nije smatrana devicom, poto joj je umrli junak bio i sin
i ljubavnik. Ona je dobila titulu Coronis zbog proro ke vrane ili gavrana, i Higieja zbog svoje
isceliteljske mo i. Njen univerzalni lek bila je imela, ixias, re koja je u bliskoj vezi sa imenima Ishija
(snaga) i Iksion (snaan po rodenju) (vidi 63, 1). Isto noevropska imela, ili loranthus, parazit je na
hrastu, a ne kao na zapadu parazit topole ili jabuke; i Aesculapius, latinski oblik od Asclepios re koja
kao da zna i "ono to visi sa pitomog hrasta, tj. imela verovatno je raniji naziv za oboje. Imela se
smatrala genitalnim organom hrasta, a kad su Druidi ritualno odsecali imelu zlatnim srpom, oni su tada
inili simboli nu demaskulinizaciju (vidi 7, 1). Viskozni sok u bobicama imele smatrao se hrastovom
spermom, te no u koja poseduje veliko regenerativno dejstvo. Ser Dems Frezer u svom delu Zlatna grana
naglasio je da je Ajnej siao u podzemni svet sa imelom u ruci i na taj na in zadrao snagu kako bi mogao
da se vrati na gornji svet kad bude hteo. Izvesna trava koja je Glauka povratila iz mrtvih verovatno je
tako e bila imela. Ishije, Ajskulapije, Iksion i Polijejd su, u stvari, jedna ista mitska osoba: personifikacija
isceliteljske snage koja se nalazi u odrubljenim genitalijama rtvovanog heroja hrastovog kulta. Chylus,
Ishijevo drugo ime, zna i sok iz biljke ili bobice.
3. injenica da Atena udeljuje Gorgoninu krv Asklepiju i Erihtoniju navodi na misao da su isceljiva ki
rituali bili tajna koju su uvale svetenice, a prodiranje neposve enih u ove tajne donosilo je smrt, jer je
Gorgonina maska formalno zna ila opomenu ljubopitljivcima (vidi 73, 5). Ali krv rtvovanog hrastovog
kralja, ili njegovog zamenika de aka izgleda da se tako e delila zajedno sa sokom imele.
4. Apolonovi mitografi su Artemidi pripisali odgovornost za ubistvo Ishija; i zaista, ona je u po etku bila
ista boginja kao i Atena, i u njeno ime su ginuli heroji kraljevi hrastovog kulta. Isti ovi mitografi smatraju
da je Zeus munjom unitio i Ishija i Asklepija; i zaista, kraljevi hrastovog kulta padali su pod udarcima
dvogube sekire koja je kasnije formulisana kao udar groma; njihova tela spaljivana su na loma i.
5. Apolon je prokleo vranu, spalio Koronidu zbog njene nedozvoljene ljubavi sa Ishijem, i potvrdio da je
Asklepije njegov sin, a zatim su Hejron i Apolon u ili Asklepija vidarstvu. Drugim re ima: Apolonovim
helenskim svetenicima su magnezijanski saveznici, Kentauri, koji su bili nasledni neprijatelji Lapita,
pomagali da preotmu vranino proro ite u Tesaliji, da razore hram i oteraju svetenice Mese eve Boginje.
Apolon je zadrao ukradenu vranu, ili gavrana, kao amblem boanstva, ali su Apolonovi svetenici pronali
da je tuma enje snova jednostavnije i ubedljivije sredstvo da se postavi dijagnoza nego nerazumljivo
graktanje ptica. U isto vreme prestalo je i upotrebljavanje svete imele u Arkadiji, Meseniji, Tesaliji i u
Ateni, Ishije je postao sin borovog drveta Elat, a ne hrastovog, i odatle poti e i iarka morskog lenika u
rukama Asklepija na liku u Sikionu. Postojala je i jedna princeza iz Lapita po imenu Koronida, koju je
silovao But, predak atenskih Buteida (vidi 47, 4).
6. Asklepijev oblik zmije, kao i Erihtonijev i Erihtonija je Atena tako e obdarila sposobno u da die iz
mrtvih pomo u Gorgonine krvi pokazuje da je i Asklepije bio heroj proro ita; u hramu u Epidauru
(Pausanija: II, 28, 1) uvano je nekoliko pitomih zmija koje su bile simbol obnavljanja, poto zmija
presvla i svoju kouljicu jedanput godinje (vidi 160, 11). Ku ka koja je podojila Asklepija, kad ga je kozar
pozdravio kao novoro enog kralja, morala je biti Hekata ili Hekaba (vidl 31, 3; 38, 7; 134, 1; 168, n i 1);
Hejron je uvek slikan sa tom ku kom, pa je verovatno zbog toga smatran Asklepijevim u iteljem u lovu.
Njegova druga pomajka Koza, bila je svakako koza Atena, u iji je tit pobegao Erihtonije (vidi 25, 2); i
zaista, ako je Asklepije u po etku imao brata blizanca, onda je to morao biti Erihtonije, tako da bi to bilo
101

analogno sa drugim parom blizanaca, Pelijem, koga je dojila kobila, i Nelejem, koga je dojila ku ka (vidi
68, d).
7. Poto je ponovo ro ena kao odana k i-devica Zeusa Olimpljanina, Atena je morala da sledi primer
Apolona i prokune vranu, svoju negdanju prisnu prijateljicu (vidi 25, e).
8. Vrba je bila drvo veoma jake magijske mo i meseca (vidi 28, 5; 44, 1 i 116, 4); gorak lek koji se spravlja
od njene kore jo uvek je sredstvo protiv reumatizma a Spartanci u svojim vlanim dolinama mnogo su
patili od ove bolesti. Gran ice jedne naro ite vrste vrbe, koju je Spartanac Asklepije dobro poznavao,
naime agnus castus, posipane su po posteljama starijih ena u dane tesmoforije, praznika plodnosti (vidi 48,
1), jer se verovalo da one odvra aju zmije (Arijan: Istorija ivotinja IX, 26), ali da namamljuju zmijolike
duhove; prema tome verovatno je da su Asklepijevi svetenici bili specijalisti za le enje neplodnosti.
51 PRORO lSTA
Proro ita u Gr koj i Velikoj Gr koj ima mnogo, a najstarije je Zeusovo proro ite u Dodoni. U davno
vreme, dva crna goluba krenula su iz egipatske Tebe, jedan za libijski Amon, drugi za Dodonu, i oba su
sletela na po jedan hrast i proglasila hrastove za Zeusova proro ita. U Dodoni su Zeusove svetenice
oslukivale gugutanje golubova ili um hrastovog li a, ili kripu metalnih posuda koje su visile o granama.
Zeus je imao jo jedno uveno proro ite u Olimpiji, gde su njegovi svetenici odgovarali na pitanja poto bi
ispitali iznutricu rtvovane svete ivotinje.1
b) Delfsko proro iste je najpre pripadalo Majci Zemlji, koja je uzela Dafnidu sebi za svetenicu;
Dafnida je sedela na tronocu i udisala opojne mirise proro ke droge, kao i pitijske svetenice. Neki kau da
je Majka Zemlja ustupila svoje pravo Titanki Fojbi, ili Temidi; a ona ga je prepustila Apolonu, koji je sebi
na inio svetilite od lovorovih bunova donetih iz Tempe. Drugi opet kau da je Apolon oteo proro ite od
Majke Zemlje poto je ubio Pitona, i da su njegovi hiperborejski svetenici Pagas i Agijej tu ustanovili
njegov kult.
c) Kae se da je u Delfima prvo svetilite bilo na injeno od p elinjeg voska i perja; drugo od
stabljika paprati, a tre e od lovorovog bunja; Hefajst je sagradio etvrto svetilite od bronze, sa zlatnom
pticom peva icom na krovu, ali jednog dana proro ite je progutala zemlja; peto, sagra eno od tucanog
obra enog kamena, izgorelo je one godine kad se odrala pedeset osma Olimpijada (489. pre nove ere), i
zamenjeno je dananjim.2
d) Apolon poseduje druga mnogobrojna proro ka svetilita, kao to su ona u Likaju i na Akropolju u
Argu. U oba svetilita glavnu re vode svetenice. Ali u bojotijskom Ismeniju njegova proro anstva kazuju
svetenici, posle ispitivanja utrobe; u Klaru, u blizini Kolofona, vidoviti svetenici piju vodu iz tajnog
bunara i prori u u stihovima, dok u Telmesu i na drugim mestima tuma e snove.3
e) Demetrine svetenice prori u bolesnima u Patraji pomo u ogledala koje se sputa u bunar
konopcem. U Faraju, za bakarni nov i , bolesni koji pitaju za savet Hermesa, dobijaju proro ki odgovor
prvom slu ajnom re ju koju uju kad odlaze sa pija nog trga.4
f) Hera ima dostojno proro ite u blizini Page, a Majku Zemlju jo pitaju za savet u Ajgeiri u Ahaji,
to zna i mesto crnih topola, i tu su njene svetenice pile bivolju krv, veoma otrovnu za ostale smrtne.5
g) Pored ovih, ima mnogo drugih proro ita raznih junaka;
u Heraklovom proro itu u ahajskoj Buri, odgovor se dobija bacanjem kocke;6 brojna su i Asklepijeva
proro ista, gde se bolesnici skupljaju radi saveta i ozdravljenja; za lekove se doznaje u snovima posle
posta.7 Proro ita tebanskog Amfijaraja i malijskog Amfiloha i najnepogreivije Mopsovo proro ite na isti
na in prori u kao i Asklepijeva proro ita.8
h) I Pasifaja ima jedno proro iste u lakonskom gradu Talamaju, pod pokroviteljstvom kralja Sparte,
gde su se odgovori tako e dobijali u snu.9
102

i) Neka proro ita nisu tako olako davala savete. Na primer u Lebadeji je bilo proro ite Trofonija,
sina Argonauta Ergina, u kome je pribegar morao da se podvrgne o i enju nekoliko dana pre no to bi
dolo do izricanja proro anstva. On bi boravio u zgradi posve enoj Dobroj Sre i i Dobrom Duhu, kupao se
samo u reci Herkini i prinosio rtve Trofoniju, njegovoj dadilji Demetri Europi i drugim boanstvima. Tu se
on hranio svetim mesom, naro ito ov jim od rtve Agamedovoj seni. Agamed je bio brat Trofonijev i
pomogao je Trofoniju da sagradi Apolonov hram u Delfima.
j) Poto je na taj na in bio pripremljen da trai savet od proro ita, iskuenika bi odvodila dva
trinaestogodinja de aka na reku i tamo ga kupala i mazala uljem. Zatim je pio vodu sa izvora koji se zvao
Leta, to mu je pomoglo da zaboravi na prolost; pio je i sa jo jednog izvora ija se voda zvala Voda
se anja, to je trebalo da mu pomogne do zapamti sve to bude uo i video. Obuven u seosku obu u i
odeven u platnenu tuniku, nose i venac sa trakama kao sveta rtva, on bi se tek tada pribliio bezdanu,
provaliji proro ista. Ovaj bezdan podse a na ogroman sud za pe enje hleba, dubok osam metara. Kad
iskuenik si e lestvicama, on nailazi na uzan otvor pri dnu, kroz koji gurne noge, dre i u obema rukama po
jedan je meni kola i s medom. Iznenadnim trzajem neto ga povu e za zglavke, dobije takav udarac po
glavi da pomisli kako umire i zatim jedan nevidljiv govornik po ne da mu otkriva budu nost i jo mnogo
drugih tajni. Kad glas prestane, on potpuno gubi ula i mo razumevanja i takvog ga vra aju stopalima
nagore u dno jame, ali bez medenih kola i a; posle toga posade ga na takozvanu stolicu se anja i trae da
ponovi to je uo. Najzad ga, jo potpuno rastresenog, vra aju u ku u Dobrog Duha, gde mu se polako vra a
snaga i potreba da se ponovo smeje.
k) Nevidljivi govornik je jedan od dobrih duhova, koji pripada Kronovom zlatnom dobu; ti duhovi
su sili s meseca da preuzima brigu nad proro itima i osnovnim obredima, slue, kanjavaju, bdiju i
spasavaju na sve strane. On pita za savet Trofonijev duh, koji u obliku zmije prori e, u naknadu za
iskuenikove medene kola i e.1"
1. Herodot: II, 55 1 VIII, 134; Dionisije iz Halikarnasa: 1.15; Homer: Odiseja XIV, 328; Ajshil:
Okovani Prometej 832; Suda sub Dodona; Sofokle: Car Ojdip 900;
2. Ajshil: Eumenide 119; Pausanija: X, 5, 35;
3. Pausanija: II, 24, 1; Plutarh: Pir, 31; Herodot: VIII, 134 i I, 78; Takit: Anali 11, 54;
4. Pausanija: VII, 21, 5 1 22, 2;
5. Strabon: VIII, 6, 22; Plinije: Istorija prirode XXVIII, 41; Apolodor: I, 9, 27;
6. Pausanija: VII, 25, 6;
7. Ibid: II, 27, 2;
8. Ibid: I, 34, 2; Herodot: Vin, 134;
9. Plutarh: Kleomen: 7; Pausanija: III, 26, 1;
10. Pausanija: IX, 39, 15; Plutarh: O Sokratovom demonu XXII i O ljudskom liku na mese evoj
povrini XXX.
*
1. Sva proro anstva su najpre dobivana od Boginje Zemlje, ija su vlast i mo bile toliko velike da su
patrijarhalni osvaja i imali obi aj da se prvo do epaju njenih svetilita, pa tamo postave svoje svetenike ili
zadre svetenice, ali u svojoj slubi. Tako su Zeus u Dodoni i Amon u oazi Siva preuzeli kult proro kog
hrasta posve enog Diji ili Dioni (vidi 7, 1) kao to je i jevrejski Jehova u inio sa Itarskim proro item
akacije. (I knj. Dnevnika XIV, 15) a Apolon je isto u inio uzevi svetilite u Delfima i Argu; u Argu su
proro ice uivale punu slobodu; u Delfima je svetenik posredovao izme u proro ice i vernika, prevode i
njena nerazumljiva mucanja u heksametre; u Dodoni su i golubije svetenice i Zeusovi muki proroci
tuma ili proro anstva.
2. Svetilite Majke Zemlje u Delfima osnovali su Kre ani, koji su Helenima u nasledstvo ostavili svoju
svetu muziku, obredne igre i kalendar. Kretski skiptar Majke Zemlje, labrys ili dvoguba sekira, govori o
saradnji izme u svetenika i saradnji Delfa i Labrida, koja se odravala do u klasi no vreme. Hram
103

napravljen od p elinjeg voska i perja posve en je Boginji P ela (vidi 7, 3; 18, 3 i 47, 1) i Golubici (vidi 1, b
i 62, a); hram od paprati podse a na arobna svojstva koja su se pripisivala semenu paprati o letnjim i
zimskim dugodnevicama (Ser Dems Frezer posve uje nekoliko stranica ovome u svojoj Zlatnoj grani);
svetilite od lovorovog bunja ukazuje da su proro ice vakale lovorovo li e u vreme orgija. Dafnida je
skra eni oblik od Dafojnisa (kvava), kao to je Dafne skra enica od Dafojna (vidi 21, 6 i 46, 2). Svetilite
od bronze koje je progutala Zemlja moda samo obeleava etvrti stupanj delfske pesme koja, kao i pesmica
"Londonski most je sruen, govori o razli itim neotpornim materijalima od kojih je gra eno proro ite, ali
moe se odnositi i na podzemni tholos, grob heroja pretvorenog u Pitona. Tholos, ku a duhova u obliku
konice, izgleda da je afri kog porekla i prodrla je u Gr ku preko Palestine. Vetica iz Endora bila je glavna
vetica u sli nom svetilitu, a Adamov duh proricao je u Hebronu. Filostrat u svom delu: ivot Apolonija iz
Tijane VI, 11 pominje zlatne ptice i opisuje ih kao krivovrate sirene; Pindar ih, me utim, naziva slavujima
(Fragment koji navodi Atenaj 290, e). Ne zna se ta no da li su ptice predstavljale proro ke slavuje ili
krivovrate ptice koje su simbolizovale ljubavnu ar (vidi 152, a) i upotrebljavale se pri obredima za
dobijanje kie.
3. Ispitivanje iznutrice je, izgleda, bilo indoevropsko proro ko majstorstvo. Gatanje bacanjem kocke od
kosti zgloba izgleda da je prvobitno bilo alfabetsko, jer su se na kocki nalazili "znaci'', a ne brojevi.
Dvanaest suglasnika i etiri samoglasnika (kao u gatanju irskog Ogama) behu najjednostavniji oblik na koji
se gr ka azbuka mogla da svede. Ali u doba klasi ne Gr ke kocke su bile ozna ene samo brojevima 1, 3,
4 i 6, a zna enje svih mogu ih kombinacija brojeva bilo je utvr eno pravillma. Tuma enje snova je opta
pojava.
4. Apolonovi svetenici zahtevali su devi anstvo Pitijinih svetenica u Delfima, jer su se one smatrale
Apolonovim nevestama; ali poto je jedan svetenik na skandalozan na in silovao jednu od njih, nijedna
devojka nije mogla da bude imenovana za Pitijinu svetenlcu pre nego to navri pedeset godina ivota,
mada su je i tada obla ili u ven anu haljinu. Bivolja krv smatrana je za strahovito otrovnu zbog arobnog
svojstva (vidi 155, a): krv svetog bika ponekad je upotrebljavana da se posveti celo pleme, kao u Izlasku
XXIV, 8; pre nego to bi se njome pokropili radi plodnosti razblaill bi je velikom koli inom vode.
Me utim svetenice Boginje Zemlje mogle su da piju sve ono to je pila i sama Majka Zemlja.
5. Hera, Pasifaja i Ina bili su nazivi za Trojnu Boginju, a njihova me usobna zavisnost ogledala se u
tronocu na kome su sedele njihove svetenice.
6. Postupak u Trofonijevom proro itu koje je Pausanija li no obiao podse a na Ajnejev silazak u
Tartar sa imelom u ruci, gde se savetovao sa svojim ocem Anhisom i bivim Odisejevim savetnikom
Tejresijem; ovaj postupak tako e svedo i o povezanosti ovih mitova koji opisuju dobro poznati oblik
uvodnih obreda u kojima po etnik, iskuenik, doivljava prividnu smrt, prima tajanstvena nare enja i
uputstva toboe od duha, a potom se ponovo ra a kao lan novog klana ili tajnog drutva. Plutarh prime uje
da Trofonijadi mistagozi u mra noj Jami pripadaju preolimpijskoj eri Krona i pravilno ih vezuje za
idajske Daktile, koji su vrili misterlje na ostrvu Samotraki.
7. Crna topola je posve ena boginji Smrti u Pagaji, a Persefona je imala gaj crnih topola na dalekom zapadu
(Pausanija: X, 30, 3 i vidi 170, 1).
8. Amfiloh i Mops su ubili jedan drugog, ali su njihovi duhovi osnovali zajedni ko proro ite (vidi 169, e).
52 ALFABET
104

Tri su aje, a neki kau Ija, sestra Foronejeva, izmislile su pet samoglasnika prve azbuke i suglasnike
B i T; Pakamed, Nauplijev sin, izmislio je ostalih jedanaest suglasnika; a Hermes je uobli io sve glasove u
karakteristi ne znake, uzimaju i klinaste oblike, jer dralovi lete u klinastoj formaciji, i preneo sistem iz
Gr ke u Egipat. To je bilo alfabet Pelazga koji je Kadmo docnije doneo u Bojotiju, a Euander iz Arkadije,
poreklom Pelazg, u Italiju. U Italiji je njegova mati Karmenta stvorila poznate oblike latinske abecede.
b) Ostale suglasnike dodali su gr kom alfabetu Simonid, sa ostrva Sama, i Epiharm, sa Sicilije. Dva
samoglasnika, dugo ''O'' i kratko ''E'', uveli su Apolonovi svetenici, tako da je otada Apolonova sveta lira
imala po jedan samoglasnik za svaku od sedam struna.
c) Alfa je bilo prvo od osamnaest slova, jer alphe zna i ast, a alphainein zna i izmisliti, i jer je Alfej
jedna od najzna ajnijih reka; ak je i Kadmo, iako je menjao red slova, zadrao slovo alpha na prvom
mestu, jer aleph na feni anskom zna i vo, a Bojotija je zemlja volova.1
1. Higia: Fabula 277; Isidor iz Sevilje: Porekla VIII, 2, 84; Filostrat: Heroika; X, 3: Plinije: Istorija
prirode VII, 47; Sholijast uz Homerovu Ilijadu XIX, 583; Plutarh: Razgovori pri gozbi IX, 3.
*
1. Gr ki alfabet je pojednostavljenje kretskih hijeroglifa. Nau nici se danas uglavnom slau da se prva
pisana azbuka razvila u Egiptu u 18. veku pre nove ere, pod uticajem Kre ana; to se slae sa Aristidovim
predanjem koje je zabeleio Plinije, po kome je, naime, "azbuku izumeo jedan Egip anin, po imenu Menos
(mesec), petnaest godina pre Foronejeve vladavine u Argu".
2. Ipak ima podataka da je pre uvo enja oblikovane feni anske azbuke u Gr ku, postojao alfabet u vidu
verske tajne koju su uvale svetenice Mese eve Boginje Ije ili Tri Su aje; on je bio sasvim blizak
kalendarskom alfabetu i slova nisu ozna avana pisanim znakom, ve gran icama razli itih drveta koja su
simbolizovala godinja doba i pojedine mesece.
3. Drevna irska azbuka, kao i azbuka koju su upotrebljavali Druidi u Galiji, o kojima pie Cezar, svakako
nisu odmah bile pisane azbuke i sva su slova imenovana prema drve u. Ta irska azbuka se zvala Beth-luisnion. ("breza-oskorua-jasen), po prvim suglasnicima azbuke, a njen je redosled svakako bio frigijskog
porekla, i slagao se sa redosledom pelake i latinske azbuke, to jest imala je trinaest suglasnika i pet
samoglasnika. Prvobitan redosled je izgledao ovako: A, B, L, N, O, F, S, H, U, D, T, C, E, M, G, Ng ili Gn,
R, I; verovatno da se istim tim redom sluio i Hermes. Irski olavi pretvorili su je u azbuku za gluvoneme,
slue i se zglobovima na prstima, od kojih je svaki predstavljao po slovo ili zna enje kakve glagolske
radnje. Svaki suglasnik je predstavljao ime jednog od 13 meseci, koji su trajali po 28 dana. Godina je
po injala dva dana posle zimske kratkodnevice; naime;
1. Decembar
24
2. Januar
21
3. Februar
18
4. Mart
18
5. April
15
6. Maj
13
7. Jun
10
8. Jul
8
9. Avgust
5
10. Septembar 2
11. Septembar 30
12. Oktobar
28
13. Novembar 25

B breza, ili divlja maslina

L oskorua
N jasen
F jova ili dren
S vrba; SS (Z), crni trn (glogovac)
H beli glog, ili divlja kruka
D hrast ili drvo smrdljika
T sveti ili bodljikavi hrast
C orah; CC (Q) jabuka ili oskorua
M vinova loza
G imela
Ng ili Gn, trska, aa
R zova ili mirta
105

4. Oko 400. godine pre nove ere, posle nekih verskih promena, redosled se izmenio da bi se prilagodio
novom kalendarskom sistemu. Taj redosled je ovako uspostavljen: B, L, F, S, N, H, D, T, C, Q, M, G, Ng,
Z, R. Ovaj alfabet dovo i se u vezu sa Heraklom Ognijem ili "Sun anim bikom Ogme'', kao to se ranije
dovodi u vezu sa Foronejem (vidi 132, 3).
5. Svaki samoglasnik je predstavljao simbol jednog kvartala godine: O (tipavac) prole nu ravnodnevicu; U
(vres) letnju dugodnevicu; E (topola) jesenju ravnodnevicu, dok su samoglasnici A (jela ili palma), drvo
ro enja, i I (tisovina), drvo umiranja, oba ozna avali zimsku kratkodnevicu. Ovaj poredak drveta je usvojen
u gr kom i rimskom mitu, u svetom predanju cele Evrope i, mutatis mutandis, u Siriji i Maloj Aziji. Boginja
Karmenta (vidi 86, 2, 132, 6) izmislila je B i T i sve samoglasnike, jer su svaki od ova dva kalendarska
suglasnika ozna avali po jednu polovinu njene godine, koja je bila podeljena izme u svetog kralja i
njegovog zamenika.
6. dralovi su bili posve eni Hermesu (vidi 17, 3 i 36, 2), koji je bio zatitnik pesnika pre nego to mu je
Apolon preoteo pravo; najraniji znakovi upotrebljeni za azbuku bili su klinastog oblika. Palamed ("drevna
mudrost) i njegov sveti dral (Martijal: Epigrami XIII, 75) bio je karijski parnjak egipatskog boga Tota,
koji je izmislio slova i iji je simbol bio ibis, sli an dralu. Hermes je bio Totov helenski parnjak (vidi 162,
5). Istorijska je injenica a ne mit da su Simonid i Epiharm dodali nova slova azbuci, iako je razlog s kojeg
su to u inili ostao zagonetan. Dva slova xi i psi, dodali su bez potrebe, a uklonivi aspirat (H) i digammu
(F), osiromaili su redosled.
7. Moe se dokazati da su imena slova koja su se zadrala u irskom Beth-luis-nion, za koja se po predanju
smatra da su u Irsku dospela preko panije iz Gr ke (vidi 132, 5), u stvari drevna gr ka arolija u ast
arkadijske Bele Boginje Alfite, koja je, u doba klasi ne Gr ke, izgubila svoju mo i zna enje i svela se na
bauka iz de jih bajki. Kadmenski redosled slova, ovekove en u dobro poznatom redosledu A B C, izgleda
da su namerno sproveli feni anski trgovci; oni su upotrebljavali tajnu azbuku u trgova ke svrhe, ali su se
plaili da ne uvrede boginju otkrivaju i pravi redosled njene azbuke. Ova komplikovana i vana materija
opirno se razmatra u Beloj Boginji (od glave 115 i u gl. 21).
8. Samoglasnici koje su Apolonovi svetenici dodali njegovoj liri verovatno su oni koje pominje Demetrije,
aleksandrijski filozof iz prvog veka pre nove ere, kad pie u svojoj raspravi ''O stilu'':
"U Egiptu svetenici pevaju himne bogovima izgovaraju i sedam samoglasnika jedan za drugim, a
njihovi zvuci proizvode tako snaan muzi ki doivljaj na sluaoce kao da upotrebljavaju frulu ili liru ... ali
moda je bolje da se ne udaljujemo od teme.
Ovo potvr uje da su samoglasnici upotrebljavani u muzici kao na in le enja zvucima lire u Apolonovim
svetilitima.
53 DAKTILI
Neki kau da je Rea, dok je ra ala Zeusa, zarila prste u zemlju kako bi olakala sebi bolove, i da su se u
tom asu stvorili Daktili: pet enskih, od njene leve ruke, i pet mukih, od njene desne ruke. Smatralo se,
me utim, da su oni iveli na planini Ida u Frigiji, mnogo pre Zeusovog ro enja, a neki kau da ih je rodila
nimfa Anhijala u pe ini Dikte. nedaleko od Oakse. Daktili mukarci bili su kova i i prvi su pronali gvo e
nedaleko od brda Berekinta; a njihove sestre, koje su se nastanile na Samotraki, izazivale su veliko divljenje
106

svojom arobnom mo i da op ine i prokunu, i nau ile su Orfeja misterijama Velike Boginje; njihova imena
su ostala ve na tajna.1
b) Drugi kau da su muki Daktili bili Zeusovi Kureti, koji su uvali njegovu kolevku na Kreti, a potom
otili u Elidu i podigli hram kako bi umilostivili Krona. Zvali su se: Herakle, Pajonije, Epimed, Jasije i
Akesida. Herakle, poto je od Hiperborejaca doneo divlju maslinu na Olimp, naloio je svom mla em bratu
da organizuje takmi enja i tako su postale Olimpijske igre. Kae se da je Herakle krunisao Pajonija,
pobednika, maslinovom gran icom, i da su posle toga vodili ljubav na postelji od zelenog li a. Ali istina je
da se gran ica divlje masline nije upotrebljavala za pobedni ki venac sve do sedme Olimpijade, kad je
Delfisko proro ite odredilo Ifita da njome zameni jabukovu gran icu, koja se dotle darivala pobedniku kao
nagrada.2
c) Akmon, Damnamenej i Kelmid su tri titule za tri najstarija Daktila; neki kau da je Kelmid bio
pretvoren u gvo e zato to je uvredio Reu.3
1. Diodor sa Sicilije: V, 64; Sofokle: Gluvi satiri, navodi ga Strabon: X, 3, 22; Apolonije sa Roda: I,
509 1 1130;
2. Pausanija: V, 7, 4; Flegon iz Trale: Fragmenti gr ke istorije III, 604;
3. Sholijast uz Apolonija sa Roda: I, 1129; Ovidije: Metamorfoze IV, 281.
*
1. Daktili personifikuju prste, a Heraklova olimpijska trka ustrojena je po ugledu na de ije igre dobovanja
prstima, izuzev palca, po stolu pri emu kaiprst uvek pobe uje u trci. Ali tajne orfi ke pri e zasnivale
su se na kalendarskom poretku magijskog drve a, pri emu je svaki zglob na prstu predstavljao po jedno
drvo, odnosno po jedno slovo orfi ke kalendarske azbuke, koja je, kako izgleda, potekla iz Frigije (vidi 52,
3). Divlja maslina izgleda da je ozna avana gornjim zglavkom palca, gde se pretpostavljalo da je sredite
mukosti, te se taj zglavak zvao Herakle. Za ovog Herakla govorilo se da mu li e raste iz tela (Palajfat: 37).
Ovaj sistem se zadrao u poznatim nazivima za prste u Zapadnoj Evropi; na primer "ludi prst'' odgovara
Epimedu, srednji Jasiju; kao i u imenima prstiju pri gledanju u dlan: tj. Saturn za Epimeda Saturn poto
se pokazao trom u borbi protiv Zeusa; i Apolon bog isceljenja, za Jasija. Kaiprst je Jupiterov ili Zeusov,
jer on dobija trku. Mali prst, Merkur, ili Hermes je aroban. irom primitivne Evrope obra ivanje metala
bilo je pra eno bajanjem i arolijama i zato su kova i prisvajali prste na desnoj ruci kao svoje Daktile,
ostavljaju i leve gatarama.
2. Pri a o Akmonu, Damnameneju i Kelmidu, ija se imena odnose na kova ku vetinu, pri a je za decu
koja se ilustrovala na taj na in to se lupkalo kaiprstom o palac, kao eki em o nakovanj, a zatim bi se
iznenada smaknuo vrh srednjeg prsta kao kad otpadne komad usijanog gvo a. Gvo e je dospelo na Kretu
preko Frigije iz jo udaljenijih krajeva sa june obale Crnog mora; a Kelmid je, budu i oli enje topljenog
gvo a, bio pod vla u Velike Boginje Ree, pokroviteljice kova a, tako da verovanje u nju opada kad je
otpo elo topljenje gvo a u vreme najezde Doraca, koji su bili naoruani gvozdenim orujem. Ona je znala
samo za zlato, srebro, bakar, olovo i kalaj kao zemaljske metale, iako su se grumeni meteorskog gvo a
visoko cenili zbog svog neobjanjivog porekla; verovatno da je takav jedan meteorit pao na brdo Berekint.
Jedan neobra eni komad meteorita na en je u neolitskim naslagama u Fajestu, pored jednog boginjinog
kipa od ilova e, morskih koljki i posuda koje su sluile u obredne svrhe. Sve rano egipatsko gvo e je
meteorskog porekla i sadri visok procenat nikla i gotovo uopte ne r a. Po Kelmidovoj uvredi Here srednji
prst je dobio ime: digita inpudica.
3. Olimpijske igre vode poreklo od utakmica u tr anju, u kojima su u estvovale devoj ice to su se
takmi ile da postanu svetenice Mese eve Boginje Here (Pausanija: V, 16, 2); i poto su se ove trke
odravale u mesecu Partheniosu (''devoja kom''), izgle a da su se drale jedanput godinje. Kad se Zeus
oenio Herom, kad su, dakle, Ahajci uspostavili nov oblik ro atva u Gr koj (vidi 1.2, 7) mladi i su se
107

takmi ili u tr anju za opasnu ast da pobednik postane suprug svetenice, Sunce njenog Meseca, a samim
tim i kralj Elide; ba tako je i Aitaj zahtevao od prosilaca svoje k eri da se takmi e u njenu ast (Pindar:
Pitijske ode IX), slede i primerima Ikarija (vidi 160, d) i Danaja (vidi 60, m).
4. Docnije su se ove igre prire ivale svake etvrte godine, umesto jedanput godinje, a devoja ke trke
odravane su o posebnom prazniku, petnaest dana pre ili posle glavnih Olimpijskih igara; sveto kraljevstvo,
koje je pripadalo pobedniku trka time to bi se ven ao sa novom svetenicom, potvr ivano je boanskim
po astima koje su se ukazivale pobedniku, a docnije, u klasi no vreme, pobednika bi oven ali Heraklovom
ili Zeusovom maslinovom granom; pobednika bi pozdravljali kao "Kralja Herakla i obasipali ga li em i
on bi tada poveo kolo u sve anoj povorci i jeo rtveno bivolje meso u gradskoj ve nici.
5. Prvobitna nagrada, jabuka, ili jabukova gran ica, bila je zaloga besmrtnosti i davana je svetom kralju u
vreme kad ga je obavezno ubijao njegov naslednik; Plutarh pominje (Pitanja pri gozbi, V, 2) da je, iako je
utakmica u tr anju bila jedino takmi enje na prvim Olimpijskim igrama, dolazilo i do pojedina ne borbe,
koja se obavezno zavravala smr u pobe enog. Ova borba mitolokog porekla zabeleena je u pri i da su
Olimpijske igre po injale takmi enjem u rvanju izme u Zeusa i Krona za posed Elide (Pausanija: V, 7),
naime to je bila borba izme u kralja i njegovog vojskovo e pred kraj leta i ishod je bio unapred obezbe en
vojskovo a je dolazio naoruan kopljem.
6. Sholijast uz Pindara (Oiimpijske ode III, 33), navode i Komarha, pokazuje da se eli anska Nova godina
ra unala od punog meseca najblieg zimskoj kratkodnevici, a da je slede a Nova godina po injala
dugodnevicom. Prema tome, novi Zeus--Herakle, to zna i pobednik u tr anju, ubio je vojskovo u Stare
godine, Krona-Ifikla, o letnjoj dugodnevici. Zbog toga je Herakle prvi osnovao igre i nazvao sveti breg
Kronovim bregom ''u vreme kad mu je vrh jo bio vlaan od snega.''1 (Pindar: Olimpijske ode X, 49).
7. U drevno doba Zeus-Herakle bio je zasipan hrastovim li em, i dobijao bi leti jabukovu gran icu, ba pre
nego to bi ga ubio njegov zamenik; usred zime osvajao je maslinovu gran icu. Zamenjivanje jabukove
gran ice gran icom masline koja je imala mo da rasteruje zle duhove ozna avalo je da je naputena
smrtonosna borba i da se ra unanje vremena izmenilo time to je prosta godina podeljena na dva godinja
doba zamenjena velikom godinom. Velika godina po injala je usred zime, u doba kad se sun ano i
mese evo vreme poklapa. i stvara povoljnu priliku za odravanje svete svadbe; godina je bila podeljena
dvema Olimpijadama, koje su se odravale u razmaku od etiri godine; kralj i njegov zamenik vladali su ili
jedan za drugim ili uporedo iako u klasi no vreme trke sun anih ko ija za koje je mitoloki tipi no
Pelopovo takmi enje sa Ojnomajem za pobedu radi enidbe sa Deidamejom (vidi 109, 3) postaju
najvaniji doga aj u igrama, jo uvek se smatralo nesre om biti zasut li em posle pobede u tr anju; i
Pitagora savetuje svoje prijatelje da se takmi e, ali ne i da pobede. Pobednikov vo, koga jedu u gradskoj
ve nici, sasvim je sigurno zamena za kralja, kao u vreme praznika Bufonija u Ateni (vidi 21, 13).
8. Olimpija nije mikensko podru je, pa prema tome nije verovatno da su preahajski mitovi pozajmljeni sa
Krete; pre e biti da su pelaki.
54 TELHINI
Devetoglava pse a udovita, sa prednjim udovima kao u vodene kornja e, Telhini, deca mora,
poreklom su sa Roda, gde su osnovali gradove Kamir, Jalis i Lind; odatle su preli na Kretu i prvi je
nastanili. Rea im je poverila na uvanje malog Posejdona i oni su mu iskovali trozubac, a mnogo ranije
napravili su i Kronu dvogubi srp kojim je kastrirao Urana; tavie bili su prvi koji su isklesali likove
bogova.
108

b) Ipak, Zeus je odlu io da ih uniti poplavom, jer su po eli da se meaju u dunosti vetrova, stvarali
su veta ke magle i upropa avali plodove i etvu sumporom i poplavama reke Stig. Artemida ih je
opomenula ta ih eka, pa su svi pobegli preko mora; neki su pobegli u Bojotiju, gde su sagradili hram
Ateni u Teumesini; drugi u Sikion, neki u Likiju, neki opet u Orhomen, gde su rastrgli na komade Aktajona.
Ali Zeus je unitio teumesijske Telhine poplavom; Apolon, pretvorivi se u vuka, unitio je likijske Telhine,
iako su pokuavali da ga umilostive novim hramom; a i Telhini iz Orhomena su nestali. Smatra se da su
ostali u ivotu samo neki Telhini u Sikionu.1
1. Eustatlje O Homeru, str. 7712; Ovidije: Metamorfoze VII, 3657; Diodor sa Sicilije; III, 55,
S3, Strabon: XIV, 2, 7; Kalimah: Himna Delu 31; Servije uz Vergilijevu Ajneidu IV, 377.
*
1. Devet Telhina, deca mora, koji su bili Artemidini lova ki psi, i stvarali arobnu maglu i osnovali gradove
s imenima triju Danaida Kameire, Jalise i Linde (vidi 60, d) prvobitno su bili emanacija Mese eve
Boginje Danaje; njih devetorica ozna avala su tri trijade njene trostruke li nosti (vidi 60, 2). Telchin je
re koju su gr ki gramati ari izvodili iz re i thelgein, za arati. Ali poto su ena, pas i riba na sli an na in
bili kombinovani na slikama koje predstavljaju tirensku Skilu, poznatu i na Kreti (vidi 91, 2) a i sa
figurama glava na tirenskim la ama, re moe da bude varijanta od Tyrrhen ili Tyrsen; slova 1 i r su Libijci
mogli pomeati, a slede i suglasnik je mogao biti neto izme u aspiranta i sibilanta. Izgleda da su ih
oboavali drevni matrijarhalni narodi matrijarhalne Gr ke, Krete i Lidije i Egejskih ostrva, i da su ih
osvaja i, patrijarhalni Heleni; proganjali, suzbili ili ih naterali u bekstvo na Zapad. Poreklo verovatno vode
iz isto ne Afrike.
2. arobne magle su se dizale vrbovom palicom. Voda reke Stiga (vidi 31, 4) smatrala se tako svetom da je
najmanja kap mogla da prouzrokuje smrt, osim ako se pije iz ae napravljene od konjske kopite, jer time
voda postaje posve ena arkadijskoj boginji kobilje glave. Kau da se Aleksandar Veliki otrovao vodom iz
reke Stig (Pausanija: VIII, 18, 2). Verovatno da su oboavaoci Telhina izvesno vreme imali svoje glavno
versko sredite nedaleko od Gore Nonakride (devet vrhova), poto su Telhini upotrebljavali arobno
svojstvo vode iz reke Stig; ak su se i olimpijski bogovi najsve anije zaklinjali rekom Stig.
55 EMPUSE
Gadni demoni, zvani Empuse, behu Hekatin porod, a imale su magare a bedra i nosile su metalne
papu e ili su imale, kako neki tvrde, jednu magare u, a drugu bronzanu nogu. Imale su obi aj da plae
putnike, ali ovo moe proisticati i iz njihovog obi aja da na psovke i pogrde reaguju bee i i vrite i. One
su se pretvarale u vu ice, krave ili zanosne devojke i parile se sa mukarcima no u ili u vreme podnevnog
sna i sisale im ivotnu snagu sve dok ih ne umore.1
1. Aristofan: abe 288, ene u skuptini 1056 i 1094; Papyri Magici Graeci IV, 2334; Filostrat:
ivot Apolonija iz Tijane IV, 25; Suida sub Empusae.
*
1. Empuse su pohlepni zavodljivi enski demoni, bi a koja su u Gr ku preneta iz Palestine, gde su bile
poznate kao Lilim (''Deca Lilita") i zamiljane su sa magare im bedrima, poto je magarac bio simbol
poude i svireposti. Lilit (sova dremljivica) bila je kanaanska Hekata, i Jevreji su se od nje branili
amajlijama do duboko u srednji vek. Hekata, prava vladarka u Tatratu (vidi 31, f), nosila je jednu bronzanu
sandalu zlatna sandala je bila Afroditina a k eri joj Empuse sledile su njen primer. Mogle su da se
preobraze u divne devojke ili krave, kao i u ku ke, jer je ku ka Hekata, bivi lan mese evog trojstva,
bila ista boginja kad Afrodita i kravooka Hera.
109

56 IJA
Ija, k erka re nog boga Inaha, bila je svetenica Here Argivske. Zeusa je op inila Jing, k i Pana i
Ehe, i on se zaljubio u Ilju; kad je Hera, kore i ga zbog nevernosti, za kaznu pretvorila Jing u vijoglavu, on
slaga: Nikad nisam dotakao Iju. Zeus potom Iju pretvori u belu kravu, ali Hera je zatrai za sebe i preda je
Argu Panoptu da dobro pazi na nju, naredivi mu: Vei ovu ivotinju tajno za maslinu kod Nemeje. Ali
Zeus poalje Hermesa da je oslobodi, a sam se uputi u Nemeju ili neki kau u Mikenu preruen u
detli a. Hermes, iako najpametniji od svih lopova, znao je da ne e mo i da ukrade Iju a da ga ne vidi bar
jedno od stotinu Argovih o iju, te ga je zato najpre uspavao sviraju i liru, zatim prignje io okruglim
kamenjem, odsekao mu glavu i oslobodio Iju. Hera postavi Argove o i na paunov rep, kao stalnu opomenu
njegovom krilatom ubici, i posla strljena da ubode Iju i da je goni svuda po svetu.
b) Ija je najpre otila u Dodonu, i uskoro stigla do mora, koje se po njoj zove Jonsko more; ali se zatim
vratila i krenula prema severu, do brda Hajm, pa onda do delte Dunava, i zatim istim putem kojim se kre e
sunce krenula oko Crnog mora, prela krimski Bosfor, i ila uz tok reke Hibrist, sve do njenog izvora na
Kavkazu, gde je Prometej jo uvek izdisao u mukama, prikovan za stenu. Vratila se u Evropu preko
Kolhide, zemlje Haliba i tra kog Bosfora; zatim je galopirala preko Male Azije do Tarsa i Jope, a odatle u
Mediju, Baktriju i Indiju, proavi jugozapadnim delom Arabije, preko indijskog Bosfora (tesnac Bab-elMandeb) i dospela u Etiopiju. Odatle je putovala prema izvoru reke Nila, gde Pigmeji neprestano ratuju sa
dralovima, i najzad se smirila u Egiptu. Tu joj je Zeus povratio ljudski lik, i ona se udala za Telegona, ali
rodila Epafa, koji je bio Zeusov sin, jer se Zeus Ije ipak domogao. Ija je zasnovala kult Izide, koju je
nazvala Demetrom. Epaf, o kojem se govorilo da je boanski bik Apis, vladao je Egiptom. Imao je k erku
Libiju, koja je sa Posejdonom rodila Agenora i Bela.1
c) Ali neki veruju da je Ija rodila Epafa u Eubojskoj pe ini Bosaul, i posle toga umrla od uboda osice, i
da je kao krava menjala boje od bele do ljubi asto-crvene i od ljubi asto-crvene do crne.2
d) Drugi pri aju sasvim razli itu pri u. Kau da je Inah, Japetov sin., vladao Argom i osnovao grad Ijopolj
jer Ija bee ime za mesec, koga su oboavali u Argu i nazva svoju k erku Ija u ast meseca. Zeus
Detli , kralj Zapada, posla svoje sluge po Iju i silova je im stie u njegov dvorac. Poto mu je rodila k erku
Libiju, Ija pobee u Egipat, ali tamo je vladao Hermes, Zeusov sin, pa je zbog toga produila da bei do
Gore Silpe u Siriji, gde je umrla od bola i srama. Inah je poslao njenu bra u i rodake u potragu i zapretio im
da se ne vra aju bez nje. Triptolem je bio vo a, te su krenuli po Siriji, kucaju i od vrata do vrata sa re ima:
Neka je mir Ijinom duhu, dok najzad nisu stigli do Gore Silpe, gde im se ukaza sablast krave i oslovi ih
sa: Evo me, ja sam Ija. Oni shvatie da je ona svakako sahranjena na tom mestu i zato tu osnovae drugi
Ijopolj, koji se sada zove Antiohija. U ast Ije, gra ani Ijopolja svake godine kucaju jedni drugima na vrata
izgovaraju i iste re i; a narod u Argu jednom godinje ali za Ijom.3
1. Kalimah: O pticama, fragment 100; Apolodor: II, I, 3; Higin: Fabula 145; Suida sub Izida;
Lukijan: Razgovori bogova 3; Mosh: Idile II, 59; Herodot: I, 1 i n, 41; Homer: Ilijada III, 6; Ajshll:
Okovani Prometej 705 i dopune 574; Euripid: Ifigenija me u Tauri anima 382; Ceces: O Likofronu
835;
2. Strabon: X, 1, 3; Stefan Vizantijski sub Argura; Suida sub Izida:
3. Jovan Malala: Hronike II, str. 28, izd. Dindorff.
*
1. Ovaj mit sadri nekoliko razli itih elemenata. Argivljani su oboavali mesec u obliku krave, jer je rogati
mladi mesec smatran izvorom svih voda, pa prema tome i pojilom za krave. Njene tri boje: bela za mlad
mesec, i crvena za pun, etveni mesec, crna za mesec koji opada, predstavljale su tri starosna doba Boginje
Mesec kao device, nimfe i starice (vidi 90, 3). Ija je menjala boje kao to mesec ima svoje mene ali je
mitrograf promenio crvenu boju u ljubi astu, jer ion na gr kom zna i ljubi ica. Smatralo se da detli i trae
kiu kucaju i u hrastovo stablo, a Ija je bila mesec koji donosi kiu. Kravarima je voda bila neophodna,
naro ito u pozno leto kad obadi napadaju stado pa se ono usled toga razjari; u Africi crna ka plemena koja
110

gaje stoku jo uvek se sele s panjaka na panjak kad nai u obadi. Ijine svetenice iz Arga izgleda da su
prire ivale godinje igre, u kojima su se pretvarale kao da su poludele od ujeda obada, dok su ljudi detli i
kuckali po hrastovim vratima i dozivali ''Ija!'' ''Ija!'' pozivaju i kiu da padne i oslobodi ih mu enja. Ovo je,
izgleda, osnova mita o enama iz Koana, koje su bile pretvorene u krave (vidi 137, s). Kolonije koje su
Argivci osnovali u Euboji, na Bosforu, Crnom moru, u Siriji i Egiptu odravale su i ove ritualne igre.
Krivovija, prva orgasti ka ptica boginje mesec, pravi gnezdo u vrbama i zato je dovedena u vezu sa
vodenom arolijom (vidi 152, 2).
2. Legenda ispredena prilikom irenja ovog obreda na istok, kao i sli nost izme u oboavanja Ije u Gr koj
i Izide u Egiptu, Astarte u Siriji i Kali u Indiji, bila se utakla u dve sasvim razli ite pri e u pri u o svetoj
mese evoj kravi koja luta nebesima a uvaju je zvezde postoji srodna irska legenda "Green Stripper"
i pri u o mese evoj svetenici koju su vo e Helena, svi redom sebe nazvavi Zeusom, silovali na opti
uas stanovnistva. Hera je kao Zeusova ena ispoljila ljubomoru na Iju, iako je Ija bila samo drugo ime za
kravooku Heru. Demetrino tugovanje za Persefonom na svetkovinama u Argu naziva se tugovanje za
Ijom, jer je Ija bila izjedna ena sa Demetrom. tavie, svake tre e godine slavile su se Demetrine misterije u
Keleji, nedaleko od Korinta, a kae se da ih je osnovao brat Keleja (detli ), kralj Eleusine. Hermes se
zove sin Zeusa Pika ("detli a") Aristofan u svojim Pticama (480) optuuje Zeusa da je ukrao detli u
skiptar kao to se kae da je Pan bio Hermesov sin sa nimfom Driopom (detli );
a Faun, latinski Pan, bio je sin Pika (detli a), koga je Kirka pretvorila u detli a zato to joj je odbio
ljubav (Ovidije: Metamorfoze XIV, 6). Na grobu Fauna sa ostrva Krete stajao je epitaf:
Ovde lei detli koji je bio i Zeus (Suida sub Picos.). Sva trojica su pastirski bogovi koji donose
kiu. Ime Libije ozna ava kiu, a zimske kie dolazile su u Gr ku iz Libije.
3. to je Zeus otac Epafa, koji je postao predak Libije, zatim Agenora, Bela, Ajgipta i Danaja, ozna ava da
su Ahajci, koji su oboavali Zeusa, polagali pravo na sve prekomorske narode jugo-isto nog Sredozemlja.
4. Mit o pigmejima i dralovima izgleda da se odnosi na visoke ljude iz plemena koja su se bavila
sto arstvom i prodrla u dolinu gornjeg Nila iz Somalije, proteravi dobrovoljce Pigmeje prema jugu. Oni su
dobili naziv dralovi zato to su onda, kao i sad, stajali dugo vremena na jednoj nozi, dre i lanak druge
noge suprotnom rukom, i oslanjaju i se na ma .
57 FORONEJ
Prvi ovek koji je osnovao i nastanio grad sa trnicom bio je Foronej, Ijin brat, sin re nog boga Inaha i
nimfe Melije. Grad Foronikon je nazvan imenom Arg. Foronej je tako e prvi koji je otkrio upotrebu vatre,
poto ju je Prometej ukrao. On se oenio nimfom Kerdom, vladao celim Peloponezom i ustanovio
oboavanje Here. Kad je umro, njegovi sinovi Pelazg, Jas i Agenor podelili su Peloponez me u sobom, a
njegov sin Kar osnovao je grad Megaru.1
1. Higin: Fabula 143 1 274; Apolodor: 11, 1, 1; Pausanija: I, 39, 46; II, 15, 5 1 IV, 40, 5.
*
1. Foronejevo ime, koje Grci tuma e kao onaj koji je doneo cene, to treba da podse a da je on izmislio
trnice, verovatno je nastalo od Fearinus (''nastao od svitanja godine, odnosno prole a''), a razne varijante su
mu Braun, Barn, Bern, Vron, Efron, Gern, Fearn, Bren. Kao duh drveta jove, koja je na elu etvrtog
meseca svete godine (vidi 28, 1 i 5; 52, 3 i 170, 8), kad pada i svetkovina prole ne vatre, on je opisan kao
Inahov sin jer jova raste pored reke. Njegova mati je Melija, Nimfa jasenovog drveta, jer je jasen glavno
drvo iz te vrste za koju se kae da privla i munju a udar groma u drvo bio je prvi izvor vatre za
111

primitivnog oveka. Poto je on bio i proro ki heroj, predstavljan je i sa vranom (vidi 50, 1). Moda se kae
da je Foronej otkrio i emu vatra moe da poslui, i zato to su starci kova i i grn ari najvie voleli jasenov
drveni ugalj, jer je razvijao najve u toplotu. Kerda (dobit ili vetina) jedna je od Demetrinih titula,
primenjena na nju kao lasicu ili lisicu, a one su obe smatrane proro kim ivotinjama. Phoroneus je,
izgleda, bila i Kronova titula, a njegov su kult tako e vezivali za simbole vrane i jasenovog drveta (vidi 6,
2), pa je on, prema tome, Titan Sedmoga dana. Kad Foronej svoju kraljevinu deli sinovima Pelazgu, Jasu i
Agenoru to podse a na deobu Kronove vlasti izme u Zeusa, Posejdona i Hada; moda opisuje preahajsku
podelu Peloponeza.
2. Kar je Q re", ili Karije, ili veliki bog Ker, koji je, izgleda dobio svoju titulu preko majke, Boginje
Mesec, Artemide Karije, ili Karijatide.
58 EUROPA I KADMO
Agenor, sin Libije i Posejdona i. Belov brat blizanac, napustio je Egipat i nastanio se u Kanaanskoj
zemlji, gde se oenio Telefasom, ili kako su je druk ije zvali, Agriopom, koja mu je rodila Kadma,
Fojniksa, Kilika, Tasa, Finija i jednu k erku, Europu.1
b) Zeus, poto se zaljubio u Europu, poalje Hermesa da otera Agenojeve krave na morsku obalu kod
Tura, gde se ona obi no etala sa svojim drugaricama. On sam pridruio se krdu, preruivi se u sneno
belog bika sa velikim podvaljkom i malim rogovima kao ukrasima, izme u kojih je ila jedna crna pruga.
Europu je iznenadila njegova lepota i kako se bik pokazao pitom kao jagnje, ona je savladala strah i po ela
da se igra s njim, stavljaju i mu cve e u usta i veaju i mu ven i e o rogove; najzad ona mu se pope na le a
i dopusti da on tako s njom na ple ima dokasa do morske obale. Iznenada, on zapliva, dok je ona sa
zaprepa enjem i strahom gledala u obalu, dre i se jednom rukom za rog, dok je u drugoj jo drala korpu
sa cve em.2
c) Stupivi na obalu u blizini Kretske Gortine, Zeus se pretvori u orla i silova Europu u vrbovom estaru
pored izvora, mada neki kau da se to dogodilo pod zimzelenim platanom. Ona mu je rodila tri sina:
Minoja, Radamanta i Sarpedona.3
d) Agenor posla sinove da tragaju za svojom jedinom sestrom, zabranivi im da se vrate bez nje. Oni
odmah zaplovie, ali nemaju i pojma kuda se bik uputio, svaki po e razli itim putem. Fojniks otputova na
zapad preko Libije, i dospeo je sve do dananje Kartagine, te je tako dao svoje ime Punima;
ali posle Agenorove smrti vratio se u zemlju Kanaan, koju nazva Fenikijom u svoju ast i sa Alfesibojom
izrodio Adonida.4 Kilik ode u zemlju Hipahajanaca, koja po njemu dobi ime Sicilija;5 a Finej ode u Tiniju,
poluostrvo to odvaja Mramorno rriore od Crnog mora, gde su ga kasnije mnogo uznemiravale Harpije. Tas
se sa svojom pratnjom najpre uputi za Olimpiju i tu posveti Heraklu Tirinskom jednu bronzanu statuu
visoku deset arina, koja ga predstavlja kako dri batinu i luk; zatim krenu da kolonizira ostrvo Tas i da radi
u bogatim rudnicima zlata. Sve se ovo dogodilo pet generacija pre nego to je Herakle, Amfitrionov sin,
ro en u Gr koj.6
e) Kadmo je zaplovio sa Telefasom u pravcu ostrva Rod, gde je posvetio veliki bronzani bakra Ateni sa
Linda i sagradio hram Posejdonu, ostavivi nasledno svetenstvo da se o njemu brine. Zatim su prispeli u
Teru i sagradili sli an hram i, najzad, dospeli u zemlje tra kih Edonjana, koji su ih gostoljubivo primili.
Ovde Telefas iznenada umre, a posle njegovog pogreba Kadmo i prijatelji mu pratioci uputie se peice u
Delfisko proro ite. Kad je Kadmo zapitao gde bi mogao da na e Europu, Pitija ga posavetova da napusti
traenje i da, umesto toga, po e za kravom i sagradi grad tamo gde ona bude pala od umora.
f) Odlaze i putem koji iz Delfa vodi za Fokidu, Kadmo sretne kravara koji je sluio kod kralja Pelagona,
i ovaj mu proda kravu sa belim polumesecom sa obe strane bedara. On potera ovu ivotinju na istok preko
Bojotije, i nikako joj nije dao da se odmori dok se ona, najzad, ne sru i od umora na mestu gde sada stoji
Teba; tu Kadmo postavi kip boginje, nazvavi ga feni anskim imenom Onga.7
112

g) Kadmo je opomenuo svoje drugove da se krava mora bez odlaganja rtvovati Ateni i poslao ih po istu,
svetu vodu sa izvora Areja, koji se sada zove Kastalski izvor, ali nije znao da taj izvor uva ogromna zmija.
Ova zmija poubija ve inu Kadmovih ljudi, i on se osveti zgnje ivi joj glavu stenom. Tek to je prineo rtvu
Ateni, kad se pojavi ona sama, hvale i ga za ono to je u inio i naredivi mu da poseje zmijine zube u
zemlju. Kadmo poslua Atenu. Naoruani Sparti, ili posejani ljudi, odjednom isko ie, zve e i svojim
orujem. Kadmo udari kamenom na njih i oni po ee da se sva aju, optuuju i jedan drugog za ba eni
kamen, te se tako estoko potukoe da ih je na kraju ostalo samo pet: Ehion, Udaj, Htonije, Hiperenor i
Pelor. Oni Kadmu jednoglasno ponudie svoje usluge. Ali Arej je zahtevao osvetu zbog zmijine smrti, i
Kadma boanski sud osudi da bude njegov kmet dok traje jedna velika godina.8
1. Apolodor: III, l, 1; Higin: Fabule 178 t 19; Pausanija: V, 25, 7; Apolonije sa Roda: II, 178;
2. Ovidije: Metamorfoze II, B36; Mosho: Idile II, 3762;
3. Kovani novac iz Gortine; Teofrast: Istorija biljaka I, 9, 5; Higin: Fabula 178;
4. Higin: loc. cit.; Apolodor: III, 1, 1 i 14, 4;
5. Herodot: VII, 91;
6. Pausanija: V, 25, 7; Herodot: IV, 47 i II, 44;
7. Pausanija: IX, 12, 12;
8. Higin: Fabula 178; Apolodor: III, 1, 13.
*
1. Postoje mnogobrojne nejasne varijante o rodoslovu koji je izloen u ovom mitu; na primer, Tas je
naizmeni no opisivan kao sin Posejdona, Kilika (Apolodor: III, 1, 1), i Titija (Pindar: Pitijske ode IV, 46).
Agenor je feni anski heroj Hnas, koji se pojavljuje u Knjizi postanja kao Kanaan; mnogi kanaanski
obi aji ukazuju na isto no-afri ko poreklo iz donjeg Egipta, iz Ugande. Odlazak Agenorovih sinova izgleda
da belei bekstvo kanaanskih plemena na zapad pod pritiskom arijskih i semitskih osvaja a po etkom
drugog milenijuma pre nove ere.
2. Pri a o Inahovim sinovima i njihovo traganje za Ijom, mese evom kravom, (vldi 56, d) uticala je na pri u
o Agenorovim sinovima i njihovom traganju za Europom. Fojniks je muki oblik od Fojnise (crvena ili
"krvava''), titule koja se daje Mese evoj Boginji Smrti u ivotu. Europa ("irokog lica") sinonim je za pun
mesec i titula za Mese evu Boginju Demetru u Lebadeji i Astratu u Sidonu. Ako re Europa nije postala od
eur-ope ve od eu-rope (po analogiji od euboea), onda moe da zna i ''dobro za vrbe'' u stvari
''dovoljno zalivano". Kult vrbe odravao se u petom mesecu svete godine (vidi 52, 3), a vrbino drvo je imalo
arobnu mo u obredima plodnosti irom Evrope, naro ito uo i majskog praznika (vidi 28, 5). Libija,
Telefasa, Agriopa i Alfesiboja su tako e titule Mese eve Boginje.
3. Zeusova otmica Europe belei rano helensko osvajanje ostrva Krete, a protuma eno je sa prehelenskih
slika na kojima se prikazuje mese eva svetenica kako pobedni ki jae na svojoj rtvi sun anom biku;
ovaj prizor moe se videti na osam plo a od plavog stakla, na enim u mikenskom gradu Mideji. Izgleda da
je to bio deo obreda plodnosti kad su Europin majski venac nosili u povorci (Atenaj: str. 678 a-b). Zeusovo
nasilje nad Europom, kad se preruio u Orla, podse a na njegovo nasilje nad Herom, kad se preruio u
kukavicu (vidi 12, a), pogotovo to je, po Hesihiju, Hera imala i titulu "Europia". Europa se na Kreti i u
Korintu zvala Helotida, to moe da zna i Helika (vrba); Hela (vidi 43, 1 i 70, 8) i Helen su ista boanska
li nost. Kalimah u svom delu Epitalamij za Helenu pominje da je i platan bio posve en Helenu. Svetost mu
se ogleda u petokrakom li u koje predstavlja boginjinu ruku (vidi 53, a) prilikom obreda lju enja kore; ali
ovaj amblem prisvojio je Apolon (vidi.160, 10), kao to je i bog Esmun prisvojio Tanitov (odnosno Neitov)
amblem otvorene ruke (vidi 21, 3).

113

4. Mogu e je da pri a o Europi belei plja kaki napad Helena sa Krete na Feni ane. Don Malalas nije
morao mnogo da izmilja kad je pisao o ''zloj no i'' u Tiru: Taur (bik), kralj sa Krete, posle pomorske
bitke napao je Tir, dok su Agenor i njegovi sinovi bili odsutni. Kre ani su zauzeli ceo grad te iste ve eri i
odveli mnoge zarobljenike, a me u njima je bila i Europa; spomen na ovaj doga aj se jo obeleava u Tiru
jednom godinje takozvanom ,zlom no i' (Hronike II, str. 30, izd. Dindorff). Herodot (I, 2) se u ovome
slae sa Malalasom (vidi 160, 1).
5. Tirski Herakle, koga Tesej potuje u Olimpiji, bio je bog Melkart; izgleda da se jedno malo pleme, koje je
govorilo semitskim jezikom, pokrenulo iz sirijskih ravnica i stiglo do Kadmeje u Kariji Kadmo je
semitska re i zna i isto ni odatle su pregli u Bojotiju, pred kraj drugog milenijuma, do epali se Tebe,
i zavladali zemljom. Mit o posejanim ljudima i Kadmovo robovanje Areju svakako zna i da su Kadmovi
zavojeva i osiguravali svoju prevlast nad Bojotijom na taj na in to su se s uspehom koristili plemenskim
sukobima me u Pelazgima, koji su se smatrali autohtonim; oni su tako e prihvatili i doma i obi aj da sveti
kralj vlada osam godina. Kadmo je ubio zmiju u istom smislu kao to je Apolon ubio Pitona u Delfima (vldi
21, 12). Imena ljudi nastalih od posejanih zmijskih zuba Ehion (''otrovnica''); Udaj (od zemlje);
Htonije (od grude); Hiperenor (" ovek koji ni e); Pelor (zmija) karakteristi na su imena proro kih
heroja. Me utim ime Pelor treba da ukae na to da nisu samo Tebanci nego i svi Pelazgi tvrdili da su
ro eni na ovaj na in, a svetkovina Pelorija im je bila zajedni ka (vidi 1, 2). Jasonova etva zmajevih zuba
verovatno je bila u Jolku ili Korintu, a ne u Kolhidi (vidi 152, 3).
6. Troja i Antiohija su tako e osnovane na mestima koja su odabrale svete krave (vidi 158, h i 56, d). Ali
izgleda malo verovatno da se ovo bukvalno izvodilo onako kako se pri a u mitu;
pre e biti da su kravu putali da se slobodno kre e u izabranom prostoru, pa bi na mestu gde krava legne
podizali hram Mese evoj Boginji. Svakako da krava nije imala nikakve naro ite strateke i trgova ke
instinkte.
59 KADMO 1 HARMONIJA
Poto je Kadmo pokorno odsluio osam godina kod Areja i tako se iskupio od greha zbog ubistva
kastalijanske zmije, Atena mu obezbedi vladavinu u Bojotiji. Uz pomo svojih posejanih ljudi on sagradi
tebanski Akropolj, koji u njegovu ast dobi ime Kadmeja, pa poto su ga posvetili u misterije kojima je
Zeus nau io Jasiona, Kadmo se oeni Harmonijom, k erkom Afrodite i Areja; neki kau da mu je nju
darovala Atena kad je pohodio Samotraku.1
b) Ovo je bila prva svadba jednog smrtnika kojoj su prisustvovali Olimpljani. Postavljeno je
dvanaest zlatnih tronova za Olimpljane u Kadmovom domu i to na mestu gde je kasnije bila tebanska pijaca
i svi su Olimpljani doneli poklone. Afrodita je poklonila Harmoniji zlatnu ogrlicu koju je iskovao Hefajst. U
stvari, to je bio Zeusov ljubavni poklon Kadmovoj sestri Europi koji je obezbe ivao neodoljivu lepotu
onome ko je nosi.2 Atena joj je podarila zlatnu haljinu, koja je, na sli an na in, davala boansko
dostojanstvo onome ko je obu e, i zbirku frula, a Hermes joj je darovao liru. Sam Kadmo je Harmoniji
tako e darovao bogatu haljinu; a Elektra, Jasionova mati, nau ila ju je obredima Velike Boginje, dok je
Demetra osigurala uspenu je menu etvu sparivi se za vreme svetkovine sa Jasionom u tri puta pooranoj
njivi. Tebanci jo pokazuju mesto na kome su Muse svirale na frulama i pevale a Apolon muzicirao na liri.3
c) U poznim godinama, da bi umilostivio Areja, koji mu jo nikako nije sasvim zaboravio ubistvo
zmije, Kadmo je ustupio tebanski presto svom unuku Penteju, koga je njegova k i Agava rodila Ehionu, i
mirno je nastavio da ivi u gradu. Ali kad je Penteja umorila ro ena mati, Dionis prore e da e Kadmo i
Harmonija, voze i se u ko ijama sa upregnutim junicama, vladati varvarskim hordama. Ti varvari e
opustoiti mnoge gr ke gradove dok najzad ne oplja kaju i Apolonov hram, zbog ega e biti pravedno
114

kanjeni, ali Arej e spasti Kadma i Harmoniju pretvorivi ih u zmije, i oni e sre no nastaviti da ive na
Ostrvima Blaenih.4,
d) Kadmo i Harmonija, dakle, pobegoe u zemlju Enhelena, koji, poto su ih u to vreme napadali
Iliri, izabrae po Dionisovom savetu Kadma i Harmoniju za vladare. Agava se bila udala za Likotersa, kralja
Ilirije, u ijem je dvoru zatraila zatitu poto je ubila Penteja; ali kad je ula da su joj roditelji na elu
Enhelena, ona ubi i Likotersa i predade kraljevstvo Kadmu.5
e) Da bi se proro anstvo u potpunosti ispunilo, Kadmo i Harmonija u starosti zaista postadoe crne zmije sa
plavim ta kama i Zeus ih posla na Ostrva Blaenih. Me utim, neki kau i da ih je Arej pretvorio u lavove.
Tela su im sahranjena u Iliriji, gde je Kadmo osnovao grad Butoe. Nasledio ga je Ilirije, njegov sin, koji mu
se rodio u ve poodmaklim godinama.8
1. Pausanija: IX, 5, 1; Diodor sa Sicilije: V, 48; Apolodor: III, 4, 2;
2. Diodor sa Sicilije: V, 49 1 IV, 85, 5; Pindar: Pitijske ode III, 94; Pausanija: IX, 12, 3; Ferekid,
navodi ga Apolodor: III, 4, 2;
3. Diodor sa Sicilije: V, 49; Pausanija: IX, 12, 3;
4. Higin: Fabula 6; Apolodor: III, 4, 2; Euripid: Bakhantkinje 43 i 1350;
5. Higin: Fabula 184 i 240;
6. Ovidije: Metamorfoze IV, 562602; Apolodor: III, 5, 4; Ptolemaj Hefajstionov: I, Apolonije sa
Roda: IV, 517.
*
1. Kadmova enidba Harmonijom u prisustvu dvanaest olimpijskih boanstava poredila se sa enidbom
Peleja i Tetide (vidi 81, 1); i taj doga aj, izgleda, potvr uje da su svi Heleni priznali prevlast Kadmejaca u
Tebi, za ta su se naro ito zalagali Atenjani, koji su Kadmejce posvetili u samotra ke misterije. Osnivanje
grada Butoe usledilo je na zahtev Ilira. Oni su eleli da se poistovete sa Grcima i da im se omogu i
u estvovanje u olimpijskim igrama. Kadmo je, po svoj prilici, imao proro ite u Iliriji, poto su ga
predstavljali kao zmiju; a lavovi u koje su se Kadmo i Harmonija pretvorili, verovatno su bila dva
heraldi ka kipa Velike Boginje, kao na uvenoj lavljoj kapiji u Mikeni. Mitografi smatraju da su Kadmu,
kad mu je isteklo vreme vladavine, dozvolili da izbegne sa kolonistima, umesto da ga ubiju (vidi 117,5).
60 BEL I DANAIDE
Kralj Bel, koji je vladao u Hemidi u okolini Tebe, bio je sin Libije i Posejdona, i Agenorov brat blizanac.
Njegova ena Anhinoja, Nilova k er, rodila mu je blizance Ajgipta i Danaja i tre eg sina Kefeja.1
b) Ajgipt je dobio Arabiju da njome vlada, ali je on pokorio i zemlju Melampoda i nazvao je po sebi
Egipat. Imao je pedeset sinova od razli itih ena, Arabljanki, Libijki, Feni anki i drugih. Danaj, poslan da
vlada Libijom, imao je pedeset k eri koje su se zvale Danaide i koje su tako e rodile razne matere: Najade,
Hamadrijade, egipatske princeze iz Elefantida i Memfisa, Etiopljanke i druge.
c) Posle Belove smrti blizanci se posva ae oko nasledstva i radi pomirenja Ajgipt predloi da pedeset
princeza i prin eva me usobno sklope brakove. Danaj, koji je sumnjao u zaveru, nije hteo da pristane; a kad
je jedno proro anstvo potvrdilo njegovu sumnju da je Ajgipt imao nameru da pobije sve Danaide, spremio
se da pobegne iz Libije.2
d) Uz Ateninu pomo , on je sagradio brod za sebe i svoje k eri prvi brod sa dva pramca puten u more
i otplovio u Gr ku i zadrao se na ostrvu Rod. Tamo je Danaj u hramu posvetio jedan kip Ateni; podigle
su.ga Danaide, od kojih su tri umrle za vreme boravka na ostrvu; gradovi Lind, Jales i Kamir dobili su svoja
imena po njima.3
e) Sa ostrva Roda oni zaplovie put Peloponeza i pristadoe negde u blizini Lerna, gde Danaj objavi da su
ga bogovi izabrali da postane kralj Arga. Iako se Gelanor, kralj Arga, smejao ovoj njegovoj tvrdnji, njegovi
podanici sakupie se no u da se posavetuju. Gelanor bi, bez sumnje, zadrao presto uprkos Danajevoj izjavi
da ovoga nije podravala Atena i da Argivljani nisu odloili svoju odluku do zore kad je, iznenada, sa
115

planine siao vuk, besomu no napao stado krava to je paslo u blizini gradskih zidina i zaklao bika
predvodnika. Ovo su gra ani protuma ili kao predskazanje da e Danaj silom zauzeti presto ako mu se
odupru i zbog toga privolee Gelanora da se mirno povu e.
f) Danaj, ube en da je vuk bio u stvari prerueni Apolon, posvetio je uveno svetilite u Argu vu jem
Apolonu i postao tako mo an vladar da su svi Pelazgi u Gr koj sebe nazvali Danajcima. On je tako e
podigao i utvr enje u Argu, a njegove k eri donee iz Egipta Demetrine misterije, zvane tesmoforije, i
njima podu avahu pelake ene. Ali posle dorskog nadiranja zaustavi se irenje tesmoforija na Peloponezu;
zadrale su se samo u Arkadiji.4
g) Danaj je zatekao Argolidu opustoenu viegodinjom suom, koja je trajala jo od vremena kad je
Posejdon, koji se naljutio zbog Inahove odluke da zemlja pripadne Heri, presuio sve reke i potoke. Danaj
posla svoje k eri u potragu za vodom i naredi im da umilostive Posejdona kako znaju i umeju. Jedna od
njih, po imenu Amimona, slu ajno uznemiri nekog zaspalog satira dok je u umi lovila jelena. Satir sko i
iza sna i pokua da je siluje; ali Posejdon, koga ona pozva u pomo , ustremi svoj trozubac na satira, ovaj se
na vreme izmaknu, te trozubac udari u stenu; Posejdon obljubi Amimonu a ona bi presre na to je na tako
prijatan na in zadovoljila o ev zahtev. Poto je sasluao Amimoninu molbu, Posejdon pokaza svoj trozubac
i re e joj da ga izvu e iz stene. Kad ona to u ini, tri mlaza vode iknue iz tri malene rupe. Taj izvor, koji se
sada zove Amimona, izvor je reke Lerne. Ona nikad ne presui, ak ni usred leta."
h) Kod izvora Amimone, pod platanovim drvetom, Ehidna je rodila udovinu hidru. Hidra je ivela u
oblinjem Lernskom jezeru, na koje dolaze ubice da se o iste od greha odatle i izreka: Lerna puna
zala.6
i) Ajgipt posla svoje sinove u Arg, zabranivi im da se vra aju dok ne kazne Danaja i njegovu porodicu.
Kad su stigli, oni zamole Danaja da porekne svoju raniju odluku i dozvoli im da se oene njegovim k erima
nameravaju i da ih nekako no u posle ven anja pobiju, ali poto Danaj ponovo odbi njihovu molbu, oni
opsedoe Arg. Kako nije bilo vodenih izvora u tvr avi Arga, i grad i tvr ava su u to vreme bili bez vode,
iako su Danaide kasnije pronale arterske bunare i snabdele grad vodom iz njih, uklju uju i i etiri bunara
koja su bila posve ena. Vide i da e ih e uskoro naterati na predaju, Danaj obe a da e u initi ono to
trae Ajgiptovi sinovi ako dignu opsadu.7
j) Pripremljena je zajedni ka svadba, a Danaj je birao parove: on se pritom rukovodio razli itim merilima;
u nekim slu ajevima su matere mlade i mladoenje bile istoga ranga, u drugim su im imena bila sli na, tako
da su se Kleita, Stenela i Hrisipa udale za Kleita, Stenela i Hrisipa ali u najvie slu ajeva je bacao
kocku.8
k) Za vreme svadbenog pira Danaj je k erima razdelio otre igle i one su morale da ih sakriju u svoje
kose, a o pono i svaka je od njih trebalo iglu da zabode u srce svome muu. Preiveo je samo jedan enik:
po savetu Artemidmom, Hipermnestra je spasla Linkeja zato to je on potedeo njeno devi anstvo, i
pomogla mu da pobegne do grada Linkeja, udaljenog oko dvanaest kilometara. Hipermnestra je Linkeja
zamolila da upali baklju u znak da je sre no stigao, a ona e mu, kako je obe ala, odgovoriti signalom sa
tvr ave; narod iz Arga jo uvek jedanput godinje pali baklje kao uspomenu na ovaj dogovor. U zoru Danaj
je saznao za Hipermnestrinu neposlunost i predao je sudu. Ali sudije su je oslobodile. Ona je zbog toga
podigla kip Afroditi Pobednici u svetilitu Apolona Vu ijeg, a ustanovila je i svetilite Artemidi
Nagovoriteljici.9
l) Glave poubijanih sahranjene su u Lernu, a nad telima je odrana puna obredna sve anost izvan zidina
Arga; ali iako su, po Zeusovoj dozvoli, Atena i Hermes o istili od greha Danaide u Lernskom jezeru, sudije
mrtvima prokleli su ih da vre beskrajan posao vu enja vode u posudama nalik na reeto.10
m) Linkej i Hipermnestra su se ponovo sjedinili, a Danaj, odlu ivi da poudaje ostale svoje k eri to je
mogu e pre, pozva prosce tog istog prepodneva kad su izdrale o i enje. On predloi da svadbena
utakmica po ne iz ulice koja se sada zove Afeta, a da pobednik dobije pravo da prvi izabere devojku, dok e
ostali birati redom kako budu stizali. Kako nije mogao da na e dovoljno ljudi voljnih da rtvuju svoj ivot
ene i se ubicama, svega je nekolicina tr ala; ali poto je svadbena no prola bez opasnosti po nove
mladoenje, javi se jo prosaca, pa se slede eg dana odri jo jedna trka. Sva deca iz ovih brakova imala su
rang Danajaca, i Argivci jo slave uspomenu na ovu trku u takozvanom hemenajskom takmi enju. Linkej je
kasnije ubio Danaja i vladao umesto njega. On bi drage volje poubijao i sve svoje svastike da osveti bra u,
ali mu Argivci nisu dopustili.11
116

n) U me uvremenu Ajgipt do e u Gr ku, ali kad sazna za sudbinu svojih sinova, pobee u Aroju, u kojoj
je i umro, a sahranjen je u Patri, svetilitu Serapide.12
o) Sin Amimone i Posejdona, Nauplije, uveni moreplovac, pronaao je vetinu krmarenja upravljaju i se
prema sazve u Velikog Medveda i osnovao je grad Naupliju. Ovaj grad je naselio egipatskom posadom to
je plovila sa njegovim dedom. On je predak Nauplija Brodolomca, koji je navodio u propast neprijateljske
brodove, pale i lane baklje.13
1. Herodot: II, 91; Euripid, navodi ga Apolodor: II, 1, 4;
2. Apolodor: II, 1, 5; Higin: Fabula 168; Eustatije uz Homera, str. 37;
3. Higin: loc. cit.; Apolodor: II, 1, 4; Herodot: II, 234; Diodor sa Sicilije: V, 58, 1; Strabon: XIV, 2,
8;
4. Pausanija: II, 38, 4 1 19, 3; Euripid, navodi ga Strabon: VIII, 6, 9; Strabon: loc. cit; Herodot II,
171; Plutarh: O Herodotovoj paksoti 13;
5. Higin: Fabula 169; Apolodor: II, l, 4;
6. Pausarija: II, 37, 1 1 4; Strabon: VIII, 6, 8;
7. Higin: Fabula 176; Apolodor: II, 1, 5; Strabon: VIII, 6, 9;
8. Apolodor: loc. cit.; Higin: Fabula 170;
9. Apolodor: loc. cit.; Pausanija: II, 25, 4; 19, 6 i 21, 1;
10. Apolodor: loc. cit.; Lukijan: Pomorski razgovorl VI; Higin: Fabula 168; Ovidije: Heroide XIV;
Horacije: Ode III, 11, 30;
11. Pindar: Pitijske ode IX, 117; Pausanija: III, 12, 2; Higin: Fabula 170; Servije o Vergilijevoj
Ajneidi X, 497;
12. Pausanija: VII, 21, 6;
13. Apolonije sa Roda: I, 1368; Teon o Aratovoj Fajnomeni 27; Pausanija: IV, 35, 2.
*
1. Ovaj mit belei rani dolazak helenskih kolonista u Gr ku iz Palestine preko ostrva Roda i po etak
zemljoradnje na Peloponezu. Postoji tvrdnja da su sa njima dole i izbeglice iz Libije i Etiopije, to izgleda
mogu e (vldl 6, 1 1 8, 2). Bel je Baal Iz Starog zaveta, i Bel iz apokrifa; on je uzeo ime Belile, sumerske
Mese eve Boginje, iji je kult uspeo da suzbije.
2. Tri Danaide, poznate kao Telhine ili o aravaju e, koje su dale imena trima glavnim gradovima na
ostrvu Rodu, bile su Trojna Mese eva Boginja Danaja (vidi 54, 1 i 73, 4). Imena Linda, Kameira i Jalisa
izgleda da su ostaci oblika linodeousa (ona koja vezuje lanenim koncem), catamerizousa (ona koja deli,
sau estvuje), i ialemistria (''ena koja cvili'') one su, u stvari, ve poznate tri Su aje ili Mojre: Klota,
Lahesa i Atropa (vidi 10, 1), jer su one imale ba takve uloge. Evo kako je glasilo klasi no predanje o
lanenom koncu; boginja je vezivala ljudsko bi e za jedan kraj briljivo premerenog konca koji je
odmotavala polako tokom godina, dok ne do e vreme da taj konac prese e i tako preda njegovu duu smrti.
Ali u po etku boginja je povijala dete to pla e u laneni povoj, gde bi utkala obeleje njegovog klana ili
porodice i na taj na in mu odre ivala mesto i poloaj u drutvu.
3. Sumersko ime Danaje bilo je Dam-kina. Jevreji su je zvali Dina (Knjiga postanja XXXIV) a oblik
mukog roda od toga Imena je Dan. Pedeset mese evih svetenica je uobi ajeni broj svetenica tog reda, a
dunost im je bila da napajaju zemlju pomo u vradbina koje donose kiu, navodnjavanjem i kopanjem
bunara; odatle su imena Danaida bila u vezi s gr kom re i danos, sasuen i sa danos, poklon, razlika je
u prvom samoglasniku "a" koje je u jednoj re i dugo, a u drugoj kratko. Blizanci Agenor i Bel, kao i
Ajgipt i Danaj ukazuju na sistem vladavine u Argolidi, u kojoj se kralj enio glavnom svetenicom i vladao
pedeset mese evih meseci, ili polovinu velike godine. Glavne svetenice birane su na takmi enjima u
tr anju (poreklo olimpijskih igara), koja su se odravala pred kraj pedesetog meseca ili etrdeset devetog
svake druge godine (vidi 53, 4). O novogodinjim pea kim trkama u Olimpiji (vidi 53, 3), Sparti (vidi 160,
117

d), Jerusalimu (Huk: Poreklo drevnih semitskih obreda, 1935, str. 53), i Vavilonu (Langdon: Ep o stvaranju,
stihovi 57 i 58) tr alo se za sveto kraljevstvo kao i u Argu. Kralj-sunce morao je biti brz.
4. Hidra (vidi 34, 3 i 60, h), koju je unitio Herakle, izgleda da je oli enje ovoga sveteni kog reda koji se
brinuo o vodi (vidi 124, 24), a mit o Danaidama izgleda da govori o dva helenska pokuaja da se
do epaju njihovog svetilita, od kojih je prvi propao. Posle drugog, uspenog pokuaja, helenski vo a
oenio se glavnom svetenicom i darovao svojim glavarima ostale svetenice za supruge. Ulica koja se zove
Afeta bila je po etna ta ka u devoja kim trkama za poloaj glavne svetenice; to je tako e bio i start za trku
mukaraca za osvajanje svetog kraljevstva (vidi 53, 3 i 160, d). Linkej, kraljevska titula u Meseni, ime je
jedne vrste lava uvenog po otrom vidu (vidi 74, 1).
5. Ajgipt i Danaj izgleda da su bile rane tebanske titule za sukraljeve; zato to je iroko bio
rasprostranjen obi aj da se glava svetog kralja sahrani na prilazu gradu i na taj na in zatiti grad od
napada a i osvaja a (vidi 146, 2); tobonje glave Ajgiptovih sinova, sahranjene kod Lerne, bile su
verovatno glave svetih kraljeva koji su vladali kasnije, Egip ani su nazivani Melampodi (crnih nogu"), jer
su tapkali po crnome blatu Nila za vreme sezone poljoprivrednih radova.
6. Kasnije monogamo drutvo predstavljalo je Danaide sa sudovima za vodu koji cure, kao da su na
izdravanju ve ne kazne zbog mueubistva. Ali na ikoni po kojoj se izvodi ova pri a, one su vrile obrednu
magiju, prskale su vodom zemlju da bi izazvale kiu (vidi 41, 5 i 68, 1). Izgleda da je reeto, ili lonac koji
curi, ostavilo vidan trag mnogo vekova posle raspadanja reda Danaida: Filostrat pie (ivot Apolonija iz
Tijane VI, II) o enama sa reetima u rukama koji idu unaokolo pretvaraju i se pred prostim kravarima da
le e stoku.
7. Hipermenestrine i Linkejeve baklje su bile baklje koje su palili u vreme prole nih svetkovina u Argu, u
slavu sunca. Moda su u Argu svetog kralja ubijali duga kom iglom koju su mu zabadali u srce: relativno
milostiv kraj.
8. Tesmoforije (dune ponude) su bile zemljoradni ke orgije koje su slavljene u Ateni (vidi 48, b) i tada
su odrezani genitalni organi svetoga kralja, ili njegovog zamenika, noeni u korpi; u civilizovanije vreme
genitalije su zamenjene hlebovima falusnog oblika i ivim zmijama. Apolon Likije moe da zna i ''Apolon
Svetlosti'', pre nego "Apolon Vu iji", ali su oba pojma vezana za zavijanje vukova na pun mesec.
61 LAMIJA
Bel je imao divnu k erku Lamiju koja je vladala u Libiji i kojoj je Zeus, u znak priznanja njenih
vrednosti, poverio isklju ivu mo da vadi i vra a svoje o i po sopstvenoj volji. Ona je Zeusu rodila nekoliko
dece, ali ih je Hera, u nastupu ljubomore, sve pobila osim Skile. Lamija se svetila na taj na in to je
unitavala decu drugih, i ponaala se tako svirepo da joj se lice pretvorilo u masku utvare.
b) Kasnije, ona se zdruila sa Empusama, podavala se mladim mukarcima i sisala im krv dok su
spavali.1
1. Diodor sa Sicilije: XX, 41; Suida sub Lamija; Plutarh: O neobi nostima
2; Sholijast uz Aristofanov Mir, 757; Strabon: I, H, 8; Eustatije o Homeru, str. 1714; Aristotel: Bitka
VII, 5.
*
118

l. Lamija je bila libijska boginja Neit, boginja ljubavi i bitke, zvana jo i Anata i Atena (vidi 8, 1; 25, 2 i 61,
1); njen kult su potisnuli Ahajci; kao i Alfit u Arkadiji, ona je spala na to da se njom plae mala deca (vidi
52, 7). Njeno ime Lamija izgleda da je bilo sli no re i Lamyros (prodrijiva), od laimos (drelo)
tako je stvoren pojam "pohotljiva" a od njenog runog lica gorgonska odbrambena maska koju su nosile
njene svetenice u vreme misterija (vidi 33, 3), a ubijanje dece je bilo sastavni deo tih misterija. Da je
Lamija mogla svoje sopstvene o i da vadi i ponovo stavlja zaklju uje se verovatno po jednoj slici gde se
jedna boginja upravo sprema da heroju podari misti ki lik na taj na in to mu nudi jedno oko (vidi 73, 8).
Empuse su bile napast (vidi 55, 1).
62 LEDA
Neki kau da je Nemesida, kad se Zeus zaljubio u nju, pobegla od njega u more i postala riba; on se
pretvorio u dabra [?] i gonio je dalje po talasima. Nemesida je isplivala na obalu i pretvorila se u divlju zver,
ali nije mogla da uplai Zeusa, jer je on za as uzeo oblik jo e e i bre zveri. Ona se onda vinu u vazduh,
pretvorivi se u divlju gusku. On postade labud i nagazi je pobedni ki u Ramnuntu na Atici. Nemesida
strese svoje perje rezignirano i do e u Spartu, gde Leda, ena kralja Tindareja, ubrzo u mo vari na e jaje
mrkocrvene boje, donese ga ku i i sakri u svoju krinju; iz njega se izlegla Helena Trojanska.1 Ali neki kau
da je to jaje palo sa meseca, kao i jaje koje je nekad davno palo u reku Eufrat, pa ga talasi izbacili na obalu a
golubovi leali na njemu dok se najzad i iz njega nije izlegla sirijska boginja ljubavi.2
b) Drugi kau da je Zeusa, koji se pretvorio u labuda, po eo da goni orao, pa je potraio zatitu na
Nemesidinim grudima i tu je odmah silovao. Ona je posle odre enog vremena snela jaje koje je Hermes
bacio Ledi me u noge dok je sedela rairivi ih. Leda je rodila Helenu, a Zeus je postavio likove labuda i
orla u sazve e u spomen ovom retkom lukavstvu.3
c) Ipak, naj e e se pri a da se Zeus kao labud zdruio sa samom Ledom pored reke Eurote; da je ona snela
jaje iz koga su se izlegli Helena, Kastor i Polideuk; i da je ona potom proizvedena u boginju Nemesidu.4 Ali
Ledin mu, Tindarej, tako e je iste no i obljubio svoju enu, i mada neki dre da su svi Zeusova deca a
tako e i Klitajmnestra, koja se izlegla sa Helenom iz drugog jajeta drugi tvrde da je samo Helena
Zeusova k i, a da su Kastor i Polideuk Tindarejevi sinovi;5 po nekima su opet Kastor i Klitajmnestra
Tindarejeva deca, dok su Helena i Polideuk Zeusova.6
1. Atenaj, navodi Homerovu Kipriju, str. 334, b; Apolodor: III, 10, 7; Sapfa: Fragmenti 105;
Pausanija: I, 33, 7; Eratosten: Catasterismoi 25;
2. Atenaj: 57; Plutarh: Symposiacs II, 3, 3; Higin: Fabula 197;
3. Higin: Pesni ka astronomija II, 8;
4. Laktantije: I, 21; Higin: Fabula 77; Prvi vatikanski mitograf: 78 i 204;
5. Homer: Odiseja XI, 299; Ilijada. III, 426; Euripid: Helena 254, 1497 1 1680;
6. Pindar: Nemejske ode X, 80; Apolodor: III, 10, 67.
1. Nemesida je bila Mese eva Boginja kao Nimfa (vidi 32, 2) a u najranijem obliku mita, ona je u ljubavnoj
trci gonila svetoga kralja I na kraju ga prodirala uprkos svim njegovim promenama u divljeg zeca, ribu,
p elu i mia ili u zeca, ribu, pticu i zrno penice. Kad je pobedio patrijarhalni sistem, gonilac i gonjeni su
zamenili uloge: sad je boginja beala od Zeusa, kao u engleskoj baladi o kova u crnom kao ugalj (vidi 89,
2). Ona se pretvarala u vidru ili dabra, da juri za ribom, a Kastorovo ime (dabar) svakako je ostatak
ovakvog mita, dok je Polideuk ("vrlo slatko vino") svakako odraz svetkovina to su se odravale za vreme
lova.
2. Lada je likijska, odnosno kretska re i zna i ena, a Leda je bila boginja Latona, ili Leto, ili Lat, ona
koja je rodila Apolona i Artemidu na ostrvu Del (vidi 14, 2). Ono jaje mrkocrvene boje podse a na uskrnje
119

kao krv crveno jaje Druida, glain, koje su oni svake godine traili na morskoj obali. U keltskom mitu ovo
jaje je izlegla boginja u svome vidu morske zmije. Pri a da je jaje ba eno Ledi me u noge moda poti e od
slike na kojoj boginja sedi na poro ajnoj stolici sa Apolonovom glavom to se pomalja iz stomaka.
3. Helena i Hela, ili Selena, lokalni su oblici za naziv Boginje Mesec (vidi 43, 10; 70, 8 i 159, 1), iju
istovetnost sa Lukijanovom Sirijevom boginjom naglaava Higin. Ali Higinova je pri a zbrkana; sama
boginja je snela sveopte svetsko jaje poto se sparila sa zmijom Ofijon i izlegla ga na vodi uzevi na sebe
oblik golubice. Ona sama podigla se iz Ni ega (vidi 1, a). Helena je imala dva hrama u blizini Sparte; jedan
je bio kod Terapne, sagra en na mikenskoj strani; drugi je bio u Dendri i tu je gajen kult drveta, kao i u
svetilitu na ostrvu Rod (vidi 88, 10). Poluks (X, 191) pominje spartanski praznik imenom heleneforija a
koji podse a na atensku tesmaforiju (vidi 48, b). Za vreme ovih praznika u naro itim kotaricama noeni su
neki predmeti koje ne treba pominjati. Te korpice su zvali helene; na reljefu sa Helenom u pratnji Dioskura,
ona ima takvu korpicu. Predmeti su verovatno bili falisti ki amblemi; ona je bila orgasti ka boginja.
4. Zeus je prevario Nemesidu, boginju peloponeskog kulta labuda, pobudivi kod nje saaljenje na isti na in
kao to je prevario Heru kretskog kulta kukavice (vidi 12, a). Ovaj se mit svakako odnosi na dolazak
helenskih ratnika u kretske i pelake gradove; helenski ratnici su, verovatno, u po etku odavali po asti
velikoj boginji i snabdevali njene svetenice poslunim suprunicima, ali su kasnije ipak preotimali od njih
vrhovnu vlast.
63 IKSION
Iksion, sin Flegija, kralja Lapita, obe ao je da e se oeniti Dijom, k erkom Ejoneja, i najavio bogat
svadbeni dar, pozivaju i Ejoneja na gozbu; ali je na ulazu u dvorac pripremio duboku provaliju sa velikom
uarenom vatrom na dnu, te Ejonej, ne slute i nita, upade u provaliju i izgore.
b) Iako su ostali bogovi ovo smatrali velikim grehom i nisu eleli da mu oproste, Zeus, koji se i sam, kad
je bivao zaljubljen, ponaao sli no, ne samo da ga je o istio od greha, ve ga je doveo da mu bude drug za
trpezom.
c) Iksion je bio nezahvalan i nameravao je da siluje Heru, za koju je mislio da e rado pristati da bi se
osvetila Zeusu za njegova esta neverstva i preljube. Zeus ipak prozre njegove namere i napravi lanu Heru
od oblaka, s kojom se Iksion lepo zabavljao, jer budu i dobro pijan, nije bio u stanju da otkrije podvalu.
Zeus ga je iznenadio na delu i naredio Hermesu da ga nemilosrdno iba dok ne ponovi re i: Dobro initelji
zasluuju potovanje, a zatim da ga prikuje uz vatreni to ak koji se besprekidno okretao na nebu.
d) Lana Hera, kasnije nazvana Nefela, rodila je Iksionu nepriznato dete Kentaura, koji, kad je stasao i
sazreo u momka, oplodi magnezijske kobile i postade otac ostalim kentaurima, a me u njima bee i
proslavljeni i u eni Hejron.1
1. Sholijast uz Apolonija sa Roda: III, 62; Higin: Fabula 33 1 62; Pindar: Pitijske ode II, 3389, sa
sholijastom; Lukijan: Dijalozi bogova 6; Sholijast uz Euripidove Feni anke 1185.
*
1. Iksionovo ime postalo je od ischys (snaga) i io (''mesec'') (vidi 61, 2), a moda i od ixias (imela).
Kao kralj hrastovog kulta sa genitalijama imele (vidi 50, 2), predstavljaju i boga groma, on se ritualno
oenio Mese evom Boginjom koja stvara kiu; zatim su ga stavili na muke da bi njegova krv i sperma
oplodili zemlju (vidi 116, 4). Glava mu je odrubljena sekirom, kastriran je i obeen o drvo, zatim je pe en
na vatri, a zatim su ga njegovi ro aci jeli kao svetu hranu. Eion je homerski epitet za reku; ali Dijin otac se
zvao i Dejonej, to zna i "upropastitelj", kao i Ejonej.
120

2. Mese eva Boginja hrastovog kulta bila je poznata kao Dija (nebeska), a to je bila i titula dodonske
hrastove boginje (vidi 51, 1), pa prema tome i Zeusove ene Here. Kraljevi su u prastaro vreme sebe
nazivali Zeusom (vidi 43, 2; 45, 2; 68, 1 i 156, 4) i enili se Dijom iz kinih oblaka, to svakako nije bilo
pravo olimpijskim svetenicma, koji su pogreno tuma ili obrednu sliku razapetog kralja Lapita kao kaznu
za njegovu nepobonost i izmislili pri u o oblaku. Na jednom etrurskom ogledalu Iksion je prikazan raspet
na vatrenom to ku, sa pe urkastim samokresom kod nogu; na drugim mestima on se vidi vezan petostrukim
uzicama, ba kao irski heroj Kahalein, povijen unazad (Filostrat: ivot Apolonija iz Tijane VII, 12), sa
lancima, zglobovima i vratom svezanim zajedno, kao Oziris u Knjizi mrtvih. Ovaj poloaj tela izgleda kao
goru i to ak koji se kotrlja nizbrdo u vreme evropskih letnjih svetkovina, kao znak da je sunce dostiglo
zenit te otada mora da opada sve do zimske kratkodnevice. Iksionova provalija nije nikakva metofora:
svetim kraljevima su bile potrebne rtve koje e ih zameniti na primer ratni zarobljenik ili, ako takvog
nema, onda putnik uhva en u kljusu. Mit kao da govori o savezu izme u Zeusovih Helena i Lapita,
Flegijaca i Kentaura, a koji je bio prekren obrednim ubijanjem helenskih putnika i otmicom ena sa sela;
Heleni su traili i dobili zvani no izvinjenje.
3. Konji su bili posve eni mesecu, a igra i sa konjskim maskama zamiljali su da izazivaju kiu. Izgleda da
je odatle proistekla legenda da su Kentauri pola ljudi pola konji. Najranija gr ka predstavljanja Kentaura
dva oveka spojena u struku konjskim telom postoje na mikenskom dragom kamenu iz Herajma kod
Arga, oni gledaju jedan drugog i igraju. Sli an par se pojavljuje na kretskom pe atu; kako na Kreti nije bilo
doma eg kulta konja, motiv je verovatno uzet sa kopna. Na predmetima drevne umetnosti satiri su tako e
slikani kao ljudi-konji, a kasnije kao koze. Kentaur je, po svemu sude i, bio proro ki heroj sa zmijinim
repom; pri a o tome kako se Borej plodi sa kobilama tako e je za to vezana (vidi 48, e).
64 ENDIMION
Endimion, lepi sin Zeusa i nimfe Kalike, po rasi Ajoljanin, iako karijskog porekla, nasledio je Klimeneja
u kraljevstvu Elide. Njegova ena, koja je poznata po tome to je imala razli ita imena Ifijanasa,
Hiperita, Hromija i Neida, rodila mu je etiri sina; on je tako e bio otac pedeset k eri sa Selenom, koja se
bila neobi no zaljubila u njega.1
b) Endimion je spavao u pe ini na Karijskoj Gori Latmo jedne tihe no i kad ga je Selena ugledala prvi
put, legla uz njega, i neno mu poljubila sklopljene o i. Kasnije se on, neki kau, vratio u istu pe inu i pao u
san bez snova. Ovaj san iz koga se nikada nije probudio, doao mu je ili po sopstvenom zahtevu, jer nije
voleo to mu se pribliavala starost, ili zato to je Zeus podozrevao da e mu napraviti spletku kod Here; ili
zato to je Selena vie volela da ga neno ljubi nego da trpi njegovu odve plodnu strastvenost. U svakom
slu aju, on nije ostario i zadrao je cvetnu mladost na svojim obrazima. Ali drugi kau da on lei sahranjen
u Olimpiji, a da su njegova etiri sina organizovala takmi enje za upranjeni presto na kome je pobedio
Epej.2
c) Jedan od njegovih poraenih sinova, Ajtol, takmi io se u kolskim trkama na pogrebnim igrama u ast
Azana, Arkadova sina. To je bilo prvo takmi enje dvokolica koje je odrano u Gr koj. Kako gledaoci nisu
bili svesni da moraju da se sklone, Ajtolove dvokolice slu ajno zaka e Apisa, Foronejeva sina i kobno ga
ozlede. Salmonej, koji je bio prisutan, progna
Ajtola preko Korintskog zaliva, gde ovaj pobi Dora i njegovu bra u i osvoji zemlju koja po njemu dobi
naziv Ajtolija.3
1. Apolodor: I, 7, 56; Pausanija: V, 8, 1 t 1, 2;
2. Apolodor: I, 7, 6; Sholijast uz Teokritove Idile III, 49; Kikeron: Tuskulanske rasprave I, 38;
Pausanija: V, 1, 3;
3. Pausanija: VIII, 4, 23 l V, 1, 6; Apolodor: I, 7, 6; Strabon: VIII, 3, 33.
121

*
1. Ovaj mit govori o tome kako je ajolski glavar napao Elidu, i prihvatio sve posledice oenivi se
predstavnicom pelake mese eve boginje Here sva imena Endimionove ene su nazivi za mesec ona
je bila na elu reda pedeset vodenih svetenica (vidi 60, 3). Kad se njegova vladavina zavrila, rtvovali su
ga na uobi ajeni na in i proglasili herojem svetilita u Olimpiji. Pisa, grad kome je pripadala Olimpija,
zna ilo je na lidijskom ili kretskom jeziku "privatno boravite za odmaranje'', misli se na mese evo
odmaranje (Servije o Vergiliju X, 179).
2. Ime Endimion, od enduein (lat. in ducere), odnosi se na nasilje mese eve svetenice nad kraljem, kao da
je ona bila jedna od Empusa (vldi 55, a); ali ranije objanjenje re i kao da je bilo somnum ei inductum, ''san
je stavljen na njega''.
3. Ajtol, kao i Pelop, vozio je svoja kola oko Olimpijskog stadiona predstavljaju i sunce (vidi 69, 1); pri a
kako je slu ajno ubio Apisa smatra se pri om o elejskoj kolonizaciji Ajtolije; ona se, izgleda, izvodi iz slika
o godinjoj lomljavi dvokolica, gde gine kraljev zamenik (vidi 71, 1 i 109, 4). Ali utakmica u tr anju u kojoj
je Epej (naslednik) pobedio ranije se odigrala (vidi 53, 3). Postojanje Endimionovog svetilita na Gori
Latmi, u Kariji, govori da se jedna kolonija Ajoljana iz Elide ovde nastanila. Ajtolova obredna enidba sa i
Herom, kao i Iksionova, svakako je vre ala Zeusovo svetenstvo (vidi 63, 2).
4. Apis je imenica od apios, homerski pridev koji je zna io "dalek", ali kad je re o Peloponezu, onda zna i
''od krukinog drveta'' (vidi 74, 6), (Ajshil: Pribeglice 2621.
65 PIGMALION I GALATEJA
Pigmalion, Belov sin, zaljubio se u Afroditu, pa kako ona nije htela da mu se pusti, on napravi njen
kip od slonova e i stavi ga u svoju postelju, mole i je da se saali na njega. Uavi u svoj kip, Afrodita ga
oive u Galateju, a ona rodi Pigmalionu Pafa i Metarmu. Paf, Pigmalionov naslednik, bio je otac Kinira, koji
je osnovao kiparski grad Paf i tamo sagradio uveni hram Afroditi.1
1. Apolodor: III, 14, 3; Ovidije: Metamorfoze X, 243; Arnobije: Protiv nacija VI, 22.
1. Pigmalion, oenjen Afroditinom svetenicom u Pafu, izgleda da je uvao boginjin beli kip u svojoj
postelji, nadaju i se da e na taj na in povratiti kiparski presto (gl. I Samuilo XIX, 13). Ako je Pigmaliona
odista nasledio sin koga mu je rodila ova svetenica, onda je on bio prvi kralj koji je uspostavio patrijarhalni
poredak na Kipru. Ali izgleda ipak da je njegov unuk Kinira (vidi 18, 5) odbio da preda boginjin kip na
kraju svoje vladavine od osam godina, i da je svoju vladavinu produio na taj na in to se oenio drugom
Afroditinom svetenicom u stvari svojom k erkom, jer je ona bila naslednica prestola a zvala se
Metarma (''promena''), da bi se njenim imenom obeleila novina.
66 AJAK
Re ni bog Asop koga jedni nazivaju sinom Okeana i Temide, drugi sinom Posejdona i Pere, a
neki sinom Zeusa i Eurinome oenio se Metopom, k erkom re nog boga Ladona, i sa njom je izrodio
dva sina i dvanaest ili dvadeset k eri.1
b) Neke njegove k eri oteli su ili silovali Zeus, Posejdon i Apolon, a nestala je i najmla a Ajgina,
bliznakinja Tebe, jedne od Zeusovih rtava. Asop je odlu io da krene u potragu za Ajginom. U Korintu je
otkrio da je Zeus i po drugi put krivac, jer ga je u umi zatekao tako re i na delu kako grli Ajginu. Zeus,
nenaoruan, sramno pobee u iprazje i im izma e Asopu s o iju, pretvori se u stenu i sa eka da on pro e,
122

pa se onda iskrade na Olimp. Tek kad se naao van opasnosti, baci se na Asopa gromom. Asop se otada
kretao lagano zbog rana koje je zadobio, a njegovim re nim koritom esto promi e par ad ugljenisanog
drveta.2
c) Poto se tako razra unao sa Ajgininim ocem, Zeus je potajno otpremi na ostrvo koje se tada zvalo
Ojnona ili Ojnopija, gde je obljubi ili kao orao, ili kao plamen, dok su kupidoni lebdeli iznad njihove
postelje i prinosili im ljubavne darove.3 Posle nekog vremena Hera otkri da je Ajgina rodila Zeusu sina po
imenu Ajaka, i u ljutini odlu i da uniti sve stanovnike ostrva Ojnone, gde je Ajak ve vladao kao kralj. Ona
u jedan od potoka pusti zmiju i zmija zajazi potok i u vodi snese hiljade jaja; ubrzo potom nakoti zmija
gmizali su preko polja ka drugim rekama i potocima. Gusta tama i teka omorina nadvi se nad ostrvom koje
je Ajk nazvao Ajgina i kuni vetar duvao je itava etiri meseca bez prekida. Njive i panjaci su se sasuili i
zapretila je glad, ali su ostrvljani ipak najvie stradali od e i, jer su, kad im je ponestalo vina, bauljali do
najblieg potoka i umirali im bi popili gutljaj zaga ene vode.
d) Sve molbe Zeusu bile su uzaludne; ispijeni, omraveli, iznureni kao i njihove rtvene ivotinje,
padali su mrtvi pred njegovim oltarima. Jedva da je koji toplokrvni stvor ostao u ivotu.4
e) Jednog dana su Ajakove molbe bile usliene, sevnu munja i pu e grom. Ohrabren ovako
povoljnim znamenjem, Ajak je usrdno molio Zeusa da mu obnovi opustelu zemlju, da mu podari toliko
podanika koliko je bilo mrava koji su nosili zrnevlje uz oblinje hrastovo deblo. To stablo, niklo iz
Dodoninog ira i posve eno Zeusu, na Ajakovu molbu po e da podrhtava, a u kronji se za u utanje koje
nije mogao prouzrokovati vetar. Iako preplaen, Ajak ne pobee, ve je neprestano ljubio stablo i zemlju u
podnoju. Te no i, u snu, on vide mnogo mrava kako sa svetog drveta padaju na tlo i diu se kao ljudi. Kad
se probudio, ne htede da misli na san, uveren da je to samo plod njegove mate, kad ga iznenada njegov sin
Telamon pozva napolje da vidi ljude to su se pribliavali, i on prepozna lica iz sna. Navala zmija je
prestala, a kia je neprestano lila kao iz kabla.
f) Duboko zahvalan Zeusu, Ajak naseli opusteli grad svojim novim podanicima i nazva ih
Mirmidoncima, to zna i mravima. Potomcima Mirmidonaca svojstvene su izvesne oso-bine mrava
strpljenje, upornost i uvarnost. Kasnije su Mirmidonci poli iz Ajgine sa Pelejem u progonstvo i borili se
uz Ahileja i Patrokla u Troji.5
g) Ali ima ih koji kau da su Mirmidonci, Ahilejevi saveznici, dobili ime po kralju Mirmidonu, iju
je k er Eurimedusu silovao Zeus pretvorivi se za tu priliku u mrava te su zbog toga u Tesaliji mravi
svete ivotinje. A drugi pri aju da je nimfa imenom Mirmek, kad je njena drugarica Atena izumela plug,
po ela da se hvalie da je to zapravo njeno delo, pa je za kaznu pretvorena u mrava.8
h) Ajak, koji se oenio Endeidom iz Megare, bio je nadaleko uven sa svoje pobonosti i taliko su ga
potovali da su ljudi eznuli da ga samo vide. Svi su se naj uveniji heroji u Sparti i Ateni otimali da se bore
pod njegovom komandom, iako je on Ajginu u inio najnepristupa nijim od svih egejskih ostrva, okruivi
je potopljenim stenama i opasnim grebenima da bi je zatitio od gusara.7 Kad je itavu Gr ku zahvatila sua
zbog toga to je, po jednima, Pelop ubio arkadijskog kralja Stimfala ili, po drugima, zato to su Atenjani
ubili Androgeja, proro ite u Delfima je savetovalo Grcima: Traite od Ajaka da se moli za vae
izbavljenje! Tada je svaki grad poslao glasnike Ajaku, koji se, obu en kao Zeusov svetenik, popeo na
goru Panelen, najvii vrh ostrva. Ovde je on prineo rtve bogovima i molio se da prestane sua. Njegova
molitva bi usliena i odjeknu snana grmljavina, oblaci zamra ie nebo i obilni pljuskovi natopie svu gr ku
zemlju. On tada ustanovi Zeusovo svetilite na Panelenu i otada je oblak iznad planinskog vrha uvek bio
nesumnjiv znak da dolazi kia.8
i) Apolon i Posejdon uzee Ajaka sa sobom kad su gradili trojanske zidine, jer su znali da bi grad,
ako se smrtnik ne pridrui njihovom poslu, mogao postati neosvojiv, a njegovi stanovnici biti u stanju da
prkose bogovima. Samo to su zavrili, kad tri sivooke zmijurine pokuae da se uspnu uz zidove. Dve su
izabrale one zidine koje su gradili bogovi, ali se skotrljae, padoe i uginue; tre a uz itanje pojuri ka zidu
koji je gradio Ajak i uspe da se uspue. Tada Apolon prore e da Troja ne e pasti samo jedanput i da e
Ajakovi sinovi biti me u osvaja ima u prvoj i etvrtoj generaciji; to se i obistini sa Telamonom i Ajantom.8
123

j) Ajak, Minoj i Radamant behu tri Zeusova sina, koje je on svakako hteo da potedi tereta starosti.
Su aje, me utim, to nisu htele da dozvole, i Zeus, milostivo usvojivi njihovu zabranu, prui dobar primer
ostalim Olimpljanima.10
k) Kad je Ajak umro, postao je jedan od trojice sudija u Tartaru, gde je izricao presude senima, pa su
ga ak pozivali da sudi i u raspravama i sva ama me u bogovima. Neki dodaju da je on uvao klju eve
Tartara, odre ivao namete i dabine i prebrojavao due koje je dovodio Hermes po Atropinim nalozima."
1. Apolodor: III, 12, 6; Diodor sa Sicilije: IV, 72;
2. Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Pindar: Istamske ode VIII, VI; Kalimah: Himna ostrvu Delu 78;
Apolodor: loc. cit.; Laktantije uz Statijevu Tebaidu VII, 215;
3. Apolodor: III, 12, 6; Pindar: loc. cit.; Sholijast uz Homerovu Ilijadu 1. 7; Pindar: Nemejske ode
VIII, 6; Ovidije: Metamorfoze VI, 113;
4. Higin: Fabula 52; Ovidije: Metamorfoze VII, 520;
5. Ovidije: Metamorfoze VII, 614; Higin: loc. cif.; Apolodor: loc. cit.; Pausanija: II, 29, 2; Strabon
VIII, 6, 16 i IX, 5, 9;
6. Servije uz Vergilijevu Ajneidu II, 7 1 IV, 402; Kliment Aleksandrijski: Poslanica neznabocima
II, 39, 6;
7. Apolodor: III, 12, 6; Pindar: Nemejske ode VIII, 8; Pausanija: II,
8. Diodor sa Sicilije: IV, 61, 1; Kliment Aleksandrijski: Stomateis VI, 3, 28; Pausanija: II, 30, 4;
Teofrast: Vremenski znaci I, 24;
9. Pindar, 01., VIII, 30 sq., i sholijast.
10. Ovidije: Metamorfoze IX, 426;
11. Ibid: XIII, 25; Pindar: Istamske ode VIII, 24; Apolodor: III, 12, 6; Lukijan: Razgovori mrtvih
XX, 1; Haron 2; i Podzemna putovanja IV.
*
1. Asopove k eri koje su silovali Apolon i Posejdon morale su biti iz redova svetenica Mese eve Boginje u
dolini reke Asopa na severoisto nom Peloponezu, ijih su se plodnih dolina do epali Ajoljani. Otmica
Ajgine se, izgleda, odnosi na pobedu Ahajaca i osvajanje grada Flije, koji se nalazio u gornjem slivu reke
Asop i na bezuspean poziv za vojnu pomo susedima iz Korinta. Eurinoma i Tetida (vidi 1, a i d), imena
Asopove majke, bila su stari nazivi Mese eve Boginje, a ime Pera ukazuje na re pera (kona meina)
(vidi 36, 1) pa tako, na Atenin tit od koe isto kao i Ajgina.
2. Mit o Ajaku pri a, u stvari, kako su Ajginu pokorili Mirmidonci iz Ftiotide, iji je plemenski amblem
mrav. Ranije je, izgleda, na ostrvu vladao pelazgijski kult koza, a njihov otpor prema osvaja ima zabeleen
je u odeljku o tome kako Hera truje sve vodene izvore. Prema Strabonu, koji je uvek traio neko razumno
tuma enje mitova, ali se retko dovoljno udubljivao u njih, zemljiste Ajgine bilo je prekriveno kamenjem, te
su Ajginjani sami sebe prozvali Mirmidoncima zato to su, poput mrava, morali da uklanjaju kamenje sa
polja koja bi tek o i ena mogli da obra uju, i stoga to su stanovali u pe inama (Strabon: VIII, 6, 16).
Me utim, tesalijska legenda o Mirmeki je upro en mit o poreklu. Mirmidonci iz Ftiotide su tvrdili da su
autohtoni, kao i mravi, i pokazivali su takvu privrenost zakonima svoje svetenice, Kraljice mrava, da je i
sam Zeus, helenski predstavnik, oenivi se njome, postao po asni mrav. U stvari, Mirmeka je, ukoliko je to
naziv za Mese evu Boginju u severnoj Gr koj, mogla s pravom da tvrdi da je ona izumela plug, poto su
iseljenici iz Male Azije po eli da se bave zemljoradnjom pre nego to su Heleni doli u Atenu.
3. Kolonizatori Ajgine iz Ftiotide, kasnije su zdruili svoje mitove sa mitovima ahajskih osvaja a iz Flije,
grada na reci Asopu; pa kako su Ahajci ostali odani hrastovom kultu Dodone (vidi 51, a), kae se da su
mravi padali sa drveta, umesto da se pojave iz zemlje.
124

4. U prvobitnom mitu Ajak je, ne pozivaju i u pomo Zeusa, sam izazvao oluju sa kiom pomo u magije,
sli no kao to je inio Salmonej (vidi 68, 1). Njegova zakonodavna uloga u Tartaru, kao i Minojeva i
Radamantova, moe se tuma iti i time da su pravne kodekse Ajgine prihvatili i drugi krajevi Gr ke. To se
verovatno pre odnosilo na uredbe o trgovini nego na kanjavanje zlo inaca, jer su u klasi no doba svi
smatrali da su Ahajci neobi no spretni u ta nom merenju dragocenih metala. Jo u klasi no doba je ajginski
talant bio utvr ena, standardna mera za dragocene metale. Talant je kretskog porekla i merio je neto manje
od stotinu funti.
67 SISIF
Sisif, Ajolov sin, oenio se Atlantovom k erkom Meropom, jednom od Plejada, i ona mu je rodila Glauka,
Ornitiona i Sinona. Imao je izvanredno krdo krava na Korintskoj prevlaci.1
b) Nedaleko od njega iveo je Autolik, Hionov sin, ijeg je brata blizanca Filamona za eo Apolon,
dok je sam Autolik tvrdio da mu je otac Hermes.2
c} Autolik je bio lopov nad lopovima, poto mu je Hermes dao mo da pretvara ivotinje koje
ukrade rogate u nerogate, i bele u crne i obratno. Tako Sisif u po etku nije mogao da utvrdi ko ga
potkrada, iako je primetio da se njegovo krdo neprestano smanjuje, dok Autolikovo raste. Zbog toga Sisif
jednoga dana pod kopita svih svojih krava utisnu ig SS, a neki kau i Ukrao Autolik. Te no i Autolik,
kao i obi no, ode u kra u, a u zoru su znaci koji su se raspoznavali u tragovima na putu bili dovoljni kao
dokaz, te Sisif pozva susede za svedoke o kra i. On ih povede u Autolikove tale, prepozna svoju stoku po
oznakama na kopitima i ostavivi svedoke da se obra unavaju sa lopovom, brzo obi e oko ku e, u e na
vrata, pa dok se napolju ula rasprava, on oblea Autolikovu k er Antikleju, Laertovu enu. Ona mu rodi
Odiseja. Na in na koji je Odisej ro en dovoljan je da opravda sva njegova lukavstva i nadimak
Hipsipilon.3
d) Sisif je osnovao Efiru, grad kasnije poznat kao Korint, i nastanio ga ljudima to su nicali iz
pe uraka, osim ako mu Medeja nije darovala kraljevstvo. Njegovi savremenici su ga smatrali najgorom
huljom na zemlji i priznavali su mu jedino da je unapredio korintsku trgovinu i pomorstvo.4
e) Kada je, posle smrti Ajola, Salmonej nasilno zauzeo presto u Tesaliji, Sisif, koji je bio stvarni
naslednik, upita za savet proro ite u Delfima, gde mu rekose: Izrodi decu sa svojom ne akom, deca e te
osvetiti! Tako on obljubi Tiru, Salmonejevu k er, koja kad je shvatila da on to nije u inio iz ljubavi prema
njoj, ve iz mrnje prema njenom ocu, ubi oba sina koja mu je rodila. Sisif tada ode na trg u Larisu, pokaza
mrtva tela i lano optui Salmoneja za rodoskvrnu e i ubistvo, i tako Salmoneja prognaju iz Tesalije.5
f) Poto je Zeus oteo Ajginu, njen otac, re ni bog Asop, do e u Korint da je potrai. Sisif je dobro
znao ta se s njom dogodilo, ali mu nita nije hteo re i dok Asop ne pristade da Korintsku tvr avu snabde
pitkom vodom. Asop u ini da kladenac Peirena pote e kraj Afroditinog hrama, gde su kasnije postavljeni
likovi boginje pod orujem, Sunca i Erota-Strelca. Tada mu Sisif re e sve to je znao.6
g) Zeus, koji je jedva izmakao Asopovoj osveti, naredi svom bratu Hadu da odvede Sisifa u Tartar i
da ga kazni za ve ita vremena zbog odavanja boanskih tajni. Ali se Sisif nije dao namamiti, ve , da bi mu
toboe pokazao kako se upotrebljavaju, Hadu veto nama e lisice i brzo ih zabravi. Tako je Had bio
zarobljen u Sisifovoj ku i nekoliko dana to je dovelo do neizdrivog stanja, jer niko za to vreme nije
mogao umreti, ak ni obezglavljeni ili iskasapljeni na komade; najzad, Arej, iji su interesi bili u pitanju,
urno pode i oslobodi Hada, a kljusa premesti na Sisifove ruke.
h) Me utim, Sisif je za svaki slu aj pripremio jo jednu smicalicu. Pre nego to je siao u Tartar,
re e svojoj eni Meropi da ga ne sahranjuje; kad stie u Hadov dvor, otide pravo Persefoni i re e joj da kao
nesahranjen ovek nema prava da bude tu, ve bi se morao nalaziti na levoj obali reke Stig. Pusti me da se
vratim na gornji svet, zamoli je on, da uredim da me sahrane i da se osvetim to su me tako zapostavili.
Moje prisustvo ovde je sasvim neopravdano. Vrati u se za tri dana. Persefona se prevari i uslii njegovu
molbu, a Sisif, im se na e na sun evoj svetlosti, zaboravi to je obe ao Persefoni. Najzad su opet morali
pozvati Hermesa da ga silom privede.7
125

i) Da li zato to je osramotio Salmoneja, ili to je odao Zeusovu tajnu, ili zbog toga to je uglavnom iveo
od plja ke, esto ubijaju i nedune putnike po nekima je Tesej dokraj io Sisifovu mo i vlast, mada se to
ne pominje kada se nabrajaju Tesejevi podvizi tek Sisif je primerno kanjen.8 Sudije mrtvih pokazale su
mu ogroman kamen koji je po veli ini odgovarao kamenu u koji se pretvorio Zeus bee i od Asopa i
naredili mu da ga odgura na vrh brda najstrmijom stranom, prebaci preko vrha i skotrlja u podnoje. On
nikad nije uspeo da to uradi. im bi dogurao kamen blizu vrha, morao bi sve po eti iznova, jer bi kamen
pokore sam skliznuo natrag. Tada bi, ve umoran, po injao iz po etka, dok mu se znoj slivao niz telo, a
oblak praine dizao iznad glave.9
j) Meropa, osramo ena to jedina me u Plejadama ima mua u podzemnom svetu koji je povrh toga jo i
zlo inac, pobee od svojih est zvezdanih sestara na no nom nebu i niko je otada vie nikad nije video. I
kao to Sisif ak ni Nestoru nije hteo da pokae mesto na Korintskoj prevlaci gde je Nelejev grob, tako su i
Korin ani tvrdoglavo uvali tajnu Sisifovog groba.10
1. Apolodor; I, 9, 3; Pausanija II, 4, 3; Servije uz Vergllijevu Ajneidu II, 79;
2. Higin: Fabula 200;
3 Polijajn: VI, 52; Higin: Fabula 201; Suida sub Sisif; Sofokle: Ajak 190; Sholijast uz Sofoklovog
Filokteta 417;
4 Apolodor: I, 9, 3; Ovidije: Metamorfoze VII, 393; Eumel, navodi ga Pausanija 11, 3, 8; Homer:
Ilijada VI, 153; Sholijast uz Aristofanove Aharnjani 390; Sholijast uz Sofoklovog Ajaka 190; Ceces:
O Likofronu. 980: Ovidije: Heroide XII, 203; Horatije: Satire II, 17, 12;
5. Higin: Fabula 60;
6 Pausanija: II, 5, 1;
7. Teognid 712; Eustatije uz Homerovu Ilijadu, str. 487, 831 i 1702;
8. Servije uz Vergiljevu Ajneidu VI, 616; Sholijast uz Statijevu Tebaidu II, 380; Higin: Fabula 38;
9. Sholijast uz Homerovu Ilijadu I, 180; Pausanija: X, 31, 3; Ovidije: Metamorfoze IV, 459; Homer:
Odiseja XI, 593600;
10. Ovidije: Fasti IV, 1756; Eumel, navodi ga Pausanija: II, 2, 2.
*
1. Iako Grci smatraju da re Sisif zna i ''vrlo mudar'', Hesihije je pie Sesephus, te je neki smatraju gr kom
varijantom za Tesupa, hetitskog boga Sunca, i Atabirija, Boga Sunca, koga potuju na ostrvu Rodu (vidi 42,
4 i 93, 1), a od ivotinja posve en mu je bik. Male bronzane statue i reljefi tog bika, iz 14. veka pre nove
ere, imaju po jedan skiptar i po dva diska na bokovima i detelinu na bedrima. Plja ka obeleene stoke Boga
Sunca je obi na stvar u gr kim mitovima; to su inili Odisejevi drugovi (vidi 170, u), a tako e i Alkion i
njegov savremenik Herakle (vidi 132, d i w). Ali verzija kako Autolik prilikom kra e Sisifove stoke
upotrebljava aroliju, podse a na pri u o Jakovu i Labanu (Knjiga postanja XXIXXXX). Jakov je, poput
Autolika, posedovao mo da pretvara stado u koju ho e boju i tako je potkradao Labanovo stado. Kulturne
veze Korinta i Kanaana, koje se jasno pokazuju u mitovima o Nisu (vidi 91, 1), Ojdipu (vidi 105, 1 i 7),
Alkatoju (vidi 110, 2) i Melikertu (vidi 70, 2) verovatno su poreklom hetitske. Alkinoj je tako e sa Korinta.
2. Sisifov kamen pokore bio je najpre sun ani disk, a brdo uz koga ga je valjao je nebeski svod; ova slika je
dobro poznata. Sasvim je pouzdano utvr eno da je u Korintu postojao kult sunca; govorilo se da Helije i
Afrodita na smenu dre Akropolj i da me usobno dele tamonji hram (Pausanija: II, 4, 7). Stavie, Sisif je u
Tartaru dobio stalno mesto do Iksiona, a Iksionov vatreni to ak je simbol sunca. Ovo objanjava zato su
stanovnici Efire nikli iz pe uraka; pe urke su ritualni samokresi na Iksionovom vatrenom to ku (vidi 63, 2),
a Bog Sunce je zahtevao da mu se svake godine prinose ljudske rtve paljenice. Zavo enje Antikleje je
verovatno izvedeno prema slici koja prikazuje enidbu Helija sa Afroditom, a neprijateljstvo mitografa
prema Sisifu moe se protuma iti negodovanjem Helena prema naseljima nehelenskih narodnosti, koja su
strateki nepovoljno leala na uzanoj prevlaci to je odvajala Peloponez od Atene. to Sisif nadmudruje
Hada, po svoj prilici zna i da je sveti kralj odbio da si e sa prestola na kraju svoje vladavine (vidi 170, 1).
126

Sude i po oznakama na bikovima posve enim suncu, on je udesio da vlada dve velike godine, to se vidi po
skiptru i sun anim diskovima, a dobio je i pristanak Trojne Boginje, to je predstavljeno detelinom.
Hipsipilon, Odisejev nadimak, oblik je mukog roda od re i Hipsipila, a to je verovatno naziv za Mese evu
Boginju (vidi 106, 3).
3. Sisif i Nelej su verovatno bili sahranjeni na stratekim ta kama Prevlake protiv uroka stranih zavojeva a
(vidi 101, 3 i 146, 2). U Higinovoj pri i o Sisifovoj osveti nad Salmonejem pojavljuje se praznina. Ja sam
dopunio tu prazninu (odeljkom pod e) i tako pri i dao smisao.
4. Peirena, kladenac u tvr avi u Korintu, gde je Belerofont napojio Pegasa (vidi 75, c), niti je ikada oticao,
niti je ikada presuio (Pausanija: II, 5, 1; Strabon: VIII, 6, 21). Peirena je tako e i naziv za esmu ispred
gradskih kapija na putu od pija nog trga do Lehajma, a tu je Peirena, koju mitografi opisuju kao Ahelojevu
ili Ojbalovu k er (Pausanija: loc. cit.) ili kao k er Asopa i Merope (Diodor sa Sicilije: IV, 72) bila je
pretvorena, kako se pri a, u izvor dok je plakala za svojim sinom Kenhrijem (ta kasta zmija), koga je
Artemida nehotice ubila. Korintska bronza ima svoju karakteristi nu boju jer su je vru u, u crvenom
usijanju, sputali u ovaj izvor (Pausanija: II, 3, 3).
5. Jedna od sedam Plejada nestala je s neba u klasi no vreme i njen se nestanak morao ne im objasniti (vidi
41, 6).
6. Najzad, postavlja se i pitanje: da li je dvostruko S zaista Sisifov inicijal? Ikona koja ilustruje ovaj mit
verovatno ga prikazuje kako ispituje tragove ukradenih ovaca i krava, koje su, poavi s pojila, ostavljali
znakove CC. Ovaj znak mogao je stajati umesto SS u ranijem gr kom pismu, a mogao se tuma iti tako e i
kao spojene polutke mese evog srpa pa samim tim i sve ono to ovi znaci podrazumevaju rast i
opadanje, izlaenje i zalaenje, blagoslov i prokletstvo. Ve po tome to su im papci rase eni, svi su papkari
bili posve eni mesecu ove ivotinje su rtvovane na svetkovinama u vreme mladog meseca prema III
Knjizi Mojsijevoj te se znak SS, prema tome, pre odnosio na Mese evu Boginju Selenu, odnosno
Afroditu, nego na Sisifa, koji je kao Kralj Sunca samo uvao njeno sveto krdo (vidi 42, 1). Znaci CC.
budu i da su predstavljali pun mesec (za razliku od O, koji predstavlja sun ani disk), nalazili su se s obe
strane bedara svete krave koja je dovela Kadma na mesto gde je podignuta Teba (vldi 58, f).
68 SALMONEJ I TIRA
Salmonej, ili sin ili unuk Ajola i Enarete, vladao je jedno vreme u Tesaliji pre nego to je poveo jednu
grupu ajolskih kolonista do isto nih granica Elide; tu je podigao grad Salmoniju nedaleko od izvora reke
Enipeje, pritoke Alfeje.1 Salmoneja su mrzeli njegovi podanici; on je tako daleko doterao u svom
kraljevskog otu ivanju od podanika da je rtve Zeusu prinosio na sopstvenim oltarima i objavio da je on
Zeus li no. On se ak ulicama Salmonije vozio dvokolicama, koje su na konim trakama vukle za sobom
bronzane posude i tako podraavale Zeusovu grmljavinu. Razbacivao je voze i se hrastove baklje, a neka bi
oprljila ponekog od njegovih nesre nih podanika te je morao da se pravi kako to smatra Zeusovom munjom.
Jednog lepog dana Zeus kazni Salmoneja bacivi se na nj gromom i grom ne uniti samo Salmoneja, ko ije i
ostalo ve zapali i itav grad.2
b) Alkidika, Salmonejeva ena, umrla je mnogo godina ranije, poto je rodila divnu k er icu koja se zvala
Tira. O Tiri se starala njena ma eha Sidera, veoma svirepa prema svojoj pastorki, pogotovo kad je Tira,
ubivi dva sina koje je rodila sa svojim zloglasnim ujakom Sisifom, prouzrokovala progonstvo itave
porodice iz Tesalije. Tira se onda zaljubi u reku Enipej, i lutala je re nim obalama i danju i no u, pla u i
zbog usamljenosti. Ali Re ni Bog, iako ga je zabavljala pa ak mu i laskala njena strast, nije hteo da prui ni
najmanji znak ohrabrenja.
127

c) Posejdon je odlu io da iskoristi ovu jedinstvenu priliku. Preruivi se u re nog boga, on je pozvao Tiru
na u e Enipeja u reku Alfej; tamo ju je uspavao arolijom, a crni talas, visok kao planina, digao se i savivi
svoj hrbat, zaklonio Posejdonovo nevaljalstvo. Kad se Tira probudi i shvati da je silovana, bi preneraena
ovom prevarom; ali Posejdon se zacereka i re e joj da ide ku i i da nikom ne pri a ta joj se dogodilo. Kao
nagradu dobi e lepe blizance, a otac im je bolji od Re nog Boga.8
d) Tira je uspela da sa uva tajnu sve dok nije rodila blizance koji su joj obe ani, ali ih tada, u strahu od
Siderinog gneva, odnese na planinu i tamo ostavi. Jedan obanin u prolazu uze ih i odnese ku i, ali pre toga
jedna kobila udari kopitom po licu starije dete. ena ovog obanina negovala je decu i dala ono koga je
udarila kobila da ga podoji kobila, nadenuvi tom detetu ime Pelija; a drugo, kome je dala ime Nelej,
nasledilo je svirepu prirodu vu ice koja ga je dojila. Me utim, neki kau da su blizanci na eni kako plove
rekom Enipej u drvenom kov ei u. im su Pelija i Nelej saznali ko im je mati i kako se nepravedno prema
njoj postupa, odmah krenue da je osvete. Sidera je pobegla u Herin hram; ali Pelija je obori, iako se vrsto
pripila uz mese ev rog na oltaru. Ovo je bila prva od mnogih uvreda koje je on naneo boginji.4
e) Tira se kasnije udala za svog ujaka Kreteja osniva a Jolka, kome je rodila Ajsona, oca Argonauta
Jasona; Kretej je usinio i Peliju i Neleja.5
f} Posle Kretejeve smrti blizanci se zavadie. Pelija se do epa prestola u Jolku, izagna Neleja, a Ajsona
zadra kao zarobljenika na svom dvoru. Nelej povede sa sobom Kretejeve unuke Melampa i Bijanta i,
zajedno sa meovitim drutvom Ahajaca, Ftioti ana i Ajoljana, stize u oblast Mesene. On je iz Pila izbacio
Lelegijce i tako se proslavio u gradu da ga smatraju njegovim osniva em. Oenio se Hloridom; me utim
izgleda da je svih dvanaestoro njihove dece, osim Nestora, pobio Herakle.6
1. Apolodor: I, 7, 3; Higin: Pesni ka astronomija II, 20; Strabon: VIII, 3, 32;
2. Diodor sa Sicillje: IV, 68, 1; Apolodor: I, 9, 7; Higin: Fabula 61;
3. Apolodor: I, 9, 8; Homer: Odiseja XI, 235; Lukijan: Razgovori morskih bogova 13;
4. Apolodor: loc. cit.; Eustatije uz Homerovu Odiseju XI, 253; Sofokle: Tira: navodi ga Aristotel:
Poetika XVI, 1454;
5. Pausanija: IV, 1, 3; Apolodor: I, 9, 11; Higin: Fabula 12;
6..Hesiod: Teogonija 996; Sholijast uz Euripidovu Alkestidu 255; Diodor sa Sicilije: IV, 68, 6;
Pausanija: IV, 2, 3; 36, 1 i X, 29, 3; Homer: Ilijada XI, 682.
*
1. Antigon iz Karista (Pri e o neobi riim stvarima 15) belei da su se u Kranonu uvala jedna bronzana kola
koja su ljudi isterivali u vreme sue da bi po neravnoj zemlji treskala i stvarala buku a tako e su (kako se
vidi sa kovanog novca iz Kranona) unaokolo prosipali vodu iz vr eva koji su se nalazili u kolima. Kako
tvrdi Antigon, kia bi uvek posle toga dolazila. Tako su Salmonejeve arolije radi izazivanja grmljavine u
stvari o igledno uobi ajen verski obi aj, isti kao i zveckanje ljunkom i kamen i ima po suvoj zemlji,
lupkanje po hrastovlm vratima, kotrljanje kamenja, igranje, udaranje O titove ili bacanje i zamahivanje
egrtaljkom. Salmonej je opisan kao prestupnik tek poto mu je centralna ahajska vlast zabranila
poistove ivanje sa Zeusom (vidi 45, 2). Sude i po reetima koje su imale Danaide i argivskim igrama (vidi
60, 6), (56, 1), kia je najpre spadala u isklju ivo enski delokrug, kao to je i ostala u nekim primitivnim
afri kim plemenima, ali je kasnije, kad je kraljica dopustlla da sveti kralj dejstvuje kao njen zamenik, prela
u njegovu nadlenost (vidi 136, 4).
2. Tira je bila boginja majka Tirinaca i Tirenjana ili Tirsenjana, a verovatno i Tirin ana; njeno ime je
svakako prehelensko, a Grcima je dalo re tyrsis (ozidan grad), kao i smisao re i ''tiranija''. R avo
postupanje Siderino prema Tiri podse a na postupanje Antiope prema Dirki u mitu vrlo sli nom ovom (vidi
76, a); i, moda, u osnovi belei samo otpor Tirinjana prema susedima Sidonjanima. Smatralo se da re na
voda moe da oplodi mladu koja se u njoj kupa kupanje je tako e bio ritual o i enja posle menstruacije
ili poro aja i verovatno da su, kao i Skamandra, i Tirinog Enipeja prizivale devojke da im oduzme
nevinost (vidi 137, 3). Pri a o tome kako je Posejdon prevario Tiru objanjava zato se Salmonejevi
naslednici ponekad nazivaju ''Sinovi Enipejevi'', budu i da su poreklom s Enipeja, a ponekad ''Sinovi
128

Posejdonovi'' zbog toga to su bili veti pomorci. To to je nju najpre zaveo Sisif svedo i da je korintski kult
Sunca bio preao i u Salmoniju; Antiopa je tako e vezana udajom za Sisifa (vidi 76, b).
3. Kov ei u kome je Tira svoje blizance pustila niz Enipej morao je biti od jovinog drveta, kao i onaj u
kome je Rea Silvija spustila Romula i Rema niz Tibar. Sva a Pelije i Neleja, kao i Eteoklova i Polinejkova,
Akrisijeva i Projtova, Artejeva i Tijestova i mnogo drugih sli nih parova kraljeva, izgleda da belei
okon anje naizmeni ne vladavine kralja i njegovog suvladara koja je trajala 49 ili 50 meseci (vidi 69, 1; 73,
a i 106, b).
4. Rogovi na oltaru uz koje se pripila Sidera bili su rogovi koji su se obi no pri vr ivali na kultni lik krave
boginje Here, Astarte, Ije, Izide ili Hatore; a Pelija je, izgleda, bio ahajski osvaja koji je silom preina io
kult ajolske boginje u junoj Tesaliji. U Palestini su oltari sa rogovima nadiveli silaenje mese eve krave i
njenog zlatnog teleta sa trona (I Knjiga Kraljeva II. 28 itd.).
69 ALKESTIDA
Alkestidu, najlepu Pelijevu k er, prosili su mnogi kraljevi i prin evi. Ne ele i da dovede u
opasnost svoj politi ki poloaj, odbijaju i mnoge prosce, jer je jasno da moe zadovoljiti samo jednog,
Pelija objavi da e k er dati onome koji uspe da upregne divljeg vepra i lava u jedna kola i da ih tako
upregnute povede na trke. Na to Admet, kralj Fere, pozva Apolona, koji je po Zeusovoj naredbi morao raditi
kod njega godinu dana kao uvar stoke, i upita ga: Nisam li s tobom postupao onako kako sam bio duan
tvojoj boanskoj glavi? Jesi, doista, potvrdi Apolon, i ja sam ti pokazao svoju zahvalnost time to su ti
se ovce bliznile. Ali kao poslednju milost, preklinjao ga je Admet, molim te pomozi mi da dobijem
Alkestidu, u ini da ispunim uslove koje je postavio Pelija. Sa zadovoljstvom u zadovoljiti tvoju elju,
odgovori Apolon. Tako Admetu Herakle pomoe da nau i kako se pripitomljuju divlje ivotinje, pa je
Admet ubrzo izveo na trke u Jolku kola u koja su bile upregnute divlje zveri.1
b) Ne zna se zato je Admet propustio da prinese obi ajne rtve Artemidi pre nego to se oenio
Alkestidom, ali boginja je pourila da ga kazni. Kad je podnapiven vinom, namirisan i ukraen cve em, te
no i uao u sobu svoje mlade, on ustuknu od uasa. Na bra noj postelji nije ga ekala divna naga devojka,
ve sklup ane zmije koje su siktale. Admet odjuri da pozove u pomo Apolona, koji je posredovao kod
svoje sestre u njegovu korist. Admet bre prinese zaboravljenu rtvu i sve se dobro svri, pa ak Apolon
dobi obe anje od Artemide da Admet su enog dana moe izbe i smrt pod uslovom da neko iz njegove
porodice iz ljubavi prema njemu dragovoljno pristane da ga zameni.
c) Ovaj kobni dan doao je ranije nego to je Admet o ekivao. Hermes je jednog jutra doleteo u dvorac da
ga vodi u Tartar. Zavladala je opta pometnja; ali je Apolon dobio malo vremena za Admeta time to je opio
tri Su aje i tako odloio trenutak prekidanja niti njegovog ivota. Admet ode urno svojim starim
roditeljima, zagrli im kolena i po e ih moliti naizmeni no da pristanu da umru umesto njega. Nijedno ne
htede da pristane, navode i da im ivot jo prua dosta slasti i da on treba da bude zadovoljan svojom
sudbinom, kao i svako drugi.
d) Tada, iz ljubavi prema Admetu, Alkestida popi otrov i njen duh si e u Tartar, ali je Persefona to loe
primila, smatraju i da nije dobro da ena umre umesto mua. Odlazi gore na vazduh! viknu ona.2
e) Neki ovu pri u pri aju druk ije. Oni kau da je sam Had doao po Admeta i da je, kad je ovaj pobegao,
Alkestida dobrovoljno zauzela njegovo mesto; ali iznenada je naiao Herakle sa novom batinom od divlje
masline i izbavio je.3
1. Higin: Fabula 50; Apolodor: III, 10, 4; Kalimah: Himna Apolonu 4754; Sholijast uz Euripidovu
AIkestidu 2; Fulgentije: I, 27;
2. Apolodor: I, 9, 15;
3. Euripid: Alkestida.
129

*
1. Zauzdavanje lava i divljeg vepra i uprezanje ovih zveri u jedne ko ije tema je tebanskog mita (vidi 106,
a), a zna enje joj je sasvim nerazjanjeno. Lav i divlja svinja su ivotinje-simboli; jedna je ozna avala prvu,
a druga drugu polovinu svete godine i obe se esto pojavljuju na etrurskim vazama, a proro ite je, izgleda,
predloilo da se miroljubivo rei dugotrajno suparnitvo izme u svetoga kralja i njegovog zamenika. To se
moglo na taj na in to bi se kraljevstvo podelilo na dve polovine, pa bi njima kraljevi odvojeno vladali, kao
to su Proit i Akrisije uradili u Argu (vidi 73, a), i takvo reenje je bolje nego da celim kraljevstvom vladaju
kralj i zamenik naizmeni no kao to su inili Polinejk i Eteokle u Tebi (vidi 106, b). Voziti se u kolima
trka kom stazom bio je dokaz kraljevskog dostojanstva (vidi 64, 3).
2. Artemida je bila neprijateljski raspoloena prema monogamnim brakovima zato to je pripadala
prehelenskom kultu, kad su ene ostvarivale svoje ljubavne veze s kim su htele i u klanu i van svoga klana;
zato su je Heleni morali pridobiti svadbenim rtvama, nose i baklje od belog gloga, slave i ednost u njenu
ast. Patrijarhalni obi aj suti (rtvovanje udovice) ostavio je traga u ovom mitu i u mitovima o Euadni
(vidi 106, 1) i Polikseni (vidi 168, k), i vodi poreklo od indoevropskog obi aja koji je zabranjivao
udovicama da se ponovo udaju; tokom vremena ovaj obi aj je i ezao kod mnogih, te je suti sve vie
izlazio iz obi aja (vidi 74, a).
3. U prvoj verziji mita Persefona je odbila da se Alkestida rtvuje Persefona je oli enje matrijarhalnog
gledita. U drugoj verziji zabranu je stavio Herakle, koji se smatrao braniocem Zeusove volje, to zna i
patrijarhalne etike, i on je u toj ulozi jedanput poharao pakao i izbavio Teseja (vidi 103, d). U Gr koj su
divljom maslinom terali zle ini (vidi 119, 2); u paniji ili severnoj Evropi u te se svrhe upotrebljavala
bukva (vidi 52, 3).
70 ATAMANT
Atamant, Ajoljanin, brat Sisifa i Salmoneja, vladao je Bojotijom. Na Herinu zapovest oenio se Nefelom,
utvarom koju je Zeus na inio po Herinom obli ju, s namerom da nasamari Iksiona Lapita. Nefela je lutala
neutena dvoranama na Olimpu. Ona je Atamantu rodila dva sina: Friksa i Leukona, i k erku Helu. Ali
Atamanta je vre alo to ga Nefela prezire, pa je zaljubivi se u Kadmovu k er Inu, nju kriom doveo u svoj
dvor u podnoju Gore Lafistije i izrodio s njom Learha i Melikerta.
b) Saznavi preko dvorkinje da ima suparnicu, Nefela se vrati na Olimp sva besna i poali se Heri na
svoju sudbinu. Hera stade na njenu stranu i zakle se: Moja osveta pa e za ve ita vremena na Atamanta i
njegov dom!
c) Nefela se potom vrati na Goru Lafistiju, gde javno objavi Herinu pretnju i zatrai da ubiju Atamanta.
Ali narod u Bojotiji ne htede da poslua Nefelu, jer se vie plaio Atamanta nego Here, a Bojo anke su
volele Inu i ona ih nagovori da bez znanja svojih mueva iskopaju itno seme kako bi etva omanula. Ina je
predvidela da e, ako ito ne proklija kad mu do e vreme, Atamant poslati glasnika da pita proro ite u
Delfima ta nije u redu. Ona je ve unapred potkupila glasnika da donese laan odgovor; naime, on je
trebalo da kae da e zemlja ponovo postati plodna samo ako Nefelin sin Friks bude rtvovan Zeusu na Gori
Lafistiji.
d) Friks je bio lep, mlad ovek, u koga se zaljubila njegova tetka Bijadika, Kretejeva ena; kad je on
odse no odbio njene zahteve, optuila ga je da je pokuao da je siluje. Narod u Bojotiji je poverovao
Bijadikinoj pri i, pozdravio Apolonov pametan predlog da se greh okaje i zahtevao Friksovu smrt; i
Atamant, glasno pla u i i nari u i, povede Friksa na planinski vrh. Upravo je hteo da mu preree grkljan
kad Herakle, koji se zadesio u okolini, stie u trku i istrgne mu iz ruke rtveni kremenski srp. Moj otac
Zeus, uzviknu Herakle, mrzi ljudske rtve! Friks bi nastradao uprkos ovoj opomeni da se tu nije stvorio i
krilati zlatni ovan, koji dolete u pomo Friksu, po naredbi ili Hermesa i Here, ili, kako neki kau, po naredbi
130

samog Zeusa. ''Popni se na le a!'' uzviknu ovari i Friks ga poslua. ''Uzmi i mene!'' molila je Hela. ''Nemoj
da me ostavi ocu na milost i nemilost.''
e) Tako Friks Helu stavi ispred sebe, a ovan odlete put istoka, prema Kolhidi, gde Helije uva svoje
konje u talama. Helu uhvati vrtoglavica i ona izgubi ravnoteu; pade u tesnac izme u Evrope i Azije, koji
se po njoj nazva Helespont; Friks, me utim, stigne u Kolhidu zdrav i itav i tamo smesta rtvova ovna
Zeusu Oslobodiocu. Njegovo zlatno runo postalo je slavno jednu generaciju kasnije, kad su Argonauti
krenuli u potragu za njim.
f) Preplaeni udom koje se zbilo na Gori Lafistiji, Atamantovi glasnici priznadoe da ih je Ina
potplatila da donesu laan odgovor iz Delfa; tako izbie na svetlo sva lukavstva Ine i Bijadike. Nefela je
tada ponovo zahtevala Atamantovu smrt i rtveni venac namenjen Friksu ve bi stavljen na njegovu glavu;
jedino ga je ponovno Heraklovo posrednitvo spaslo smrti.
g) Ali je Hera bila estoko ljuta na Atamanta i oterala ga u ludilo, ne samo zbog Nefele nego i zato
to je, zajedno sa Inom, povratio u ivot malog Dionisa, Zeusovog vanbra nog sina, koga je rodila Inina
sestra Semela. Dionis je iveo u dvoru preruen u devoj icu. epavi svoj luk, Atamant iznenada uzviknu:
Pogle belog jelena! Skloni se da ga ustrelim! Rekavi to, on ustreli svog sina Learha i pri e da rastrgne
njegovo telo, koje je jo davalo znake ivota.
h) Ina zgrabi Melikerta, svog mla eg sina, i pobegne; ali jedva bi uspela da umakne Atamantovom
ludilu da ga de ak Dionis povremeno nije zaslepljivao, tako da je po eo da progoni kozu umesto Ine. Ina
pobee na Molursku stenu, odakle sko i u more i udavi se a stena postade zloglasna jer je svirepi Skiron
imao obi aj da s nje baca strance u more. Ali Zeus nije zaboravio Ininu dobrotu prema Dionisu i ne dopusti
da njen duh si e u Tartar, ve joj podari boanstvo i na ini je boginjom Leukotejom. On je podario
boanstvo i njenom sinu Melikertu, koji postade bog Palajmon i uputi ga na Korintsku prevlaku na le ima
jednog delfina; u njegovu ast Sisif je osnovao igre na Istamu i one su se odravale svake etvrte godine.
i) Atamant, sad ve prognan iz Bojotije, ostavi bez poroda, kad mu se preostali sin Leukon razbole i
umre, raspita se u Delfijskom proro iihu kuda treba da ide i dobi ovakav odgovor: ''Tamo gde te divlje zveri
budu posluile ve erom.'' I tako, lutaju i bez cilja u pravcu severa, bez jela i pi a, on do e me u vukove
koji su rastrzali stado ovaca u jednoj pustoj tesalijskoj ravnici. Vukovi se razbeae kad se on pojavi, a on i
njegova izgladnela druina po ee da jedu preostalu ov etinu. Tada se on seti proro anstva, i poto usvoji
Halijarta i Koroneja, svoje unuke-ne ake iz Korinta, osnova grad koji je nazvao Aloida, ili u spomen na
svoje lutanje ili po sluavci Aloidi, a zemlja je kasnije nazvana Atamanija; on se posle nekog vremena oeni
Temistom i ponovo osnova porodicu.1
j) Drugi ovu pri u kazuju druk ije. Oni izostavljaju Atamantovu enidbu sa Nefelom i kau da je
jednog dana, posle ro enja Learha i Melikerta, njegova ena Ina otila u lov i nije se vratila. Trag krvi na
pocepanoj tunici potvrdio mu je da je postala rtva neke divlje zveri; me utim dogodilo se da je u trenutku
kad ju je napao ris iznenada dobila Bahovo ludilo. Ona zadavi risa, odra ga zubima i noktima, a zatim ode,
ogrnuta samo koom zveri, da nastavi pirovanje na Gori Parnas. Posle izvesnog vremena provedenog u
alosti, Atamant se oenio Temistom, koja mu, godinu dana docnije, rodi sinove blizance. Tada on, na svoje
o ajanje, saznade da je Ina iva. On odmah posla po nju, smesti je u de ju sobu u dvorcu i re e Temisti:
''Ima emo po svoj prilici dobru dadilju, robinju uhva enu u nedavnom pohodu na Gori Kitajron.'' Temista,
kojoj su njene devojke bile odane, poseti de ije odaje prave i se da ne zna ko je Ina. Ona joj re e: Molim
te, dadiljo, spremi odela od iste bele vunene tkanine za moja dva sina i dva od tkanine za alost za sinove
moje nesre ne prethodnice Ine. Sutra treba da ih obuku.
k) Slede eg dana, Temista naredi svojim straarima da provale u de ju sobu i ubiju blizance obu ene
u odela za alost, a potede ono drugo dvoje. Ina je, me utim, prozrela Temistinu nameru, pa je belu ode u
obukla svojim sinovima, a crnu suparnicima. Tako su ubijeni Temistini blizanci, a Atamant polude kad u
ta se dogodilo; on smrtno ustreli Learha, misle i da je jelen, a Ina pobee sa Melikertom, sko i u more i
postade besmrtna.
131

l) Drugi opet kau da su Friks i Hela bili deca Nefele i Iksiona. Jednog dana oni su lutali umom, a
mati im je u Bahovom zanosu vodila zlatnog ovna za rogove. Gledaj, mrmljala je ona, evo sina tvoje
ro ake Teofane. Ona je imala suvie prosilaca, zato ju je Posejdon pretvorio u sovu, a sebe u ovna, i oplodio
je na ostrvu Krumis.: ''ta se dogodilo sa proscima, majko?'' pitala je mala Hela. ''Oni su postali vukovi'',
odgovorila je Ina, ''i urlali za Teofanom cele no i. Sad mi vie ne postavljaj pitanja, ve se oboje popnite na
ovnova le a i jaite do Kolhide, gde vlada Ajet, Helijev sin. im stignete tamo, prinesite rtvu Areju.''
m) Friks izvri neobi no nare enje svoje majke i obesi zlatno runo u hramu Areja u Kolhidi, gde ga
je uvao zmaj; i mnogo godina kasnije, njegov je sin Prezbon ili Kitizor, doavi iz Kolhide u Orhomen,
spasao Atamanta kad je trebalo da bude rtvovan kako bi okajao grehove.2
1. Pausanija: I, 44, 11; IX, 34, 45 1 23, 3; Apolodor: I, 7, 3 i III, 4, 3;
Higin: Fabula 214; Pesni ka astronomija II, 20; fragmenti Sofoklovog Atamanta; Non: Dionysiaca
X, 1; Sholijast uz Homerovu Ilija u VII, 86; Eustatije o istom; Ovidije: Metamorfoze IV, 480541;
Etymologicum Magnum 70 8 Stefan Vizantinac sub Athamania;
2. Higin: Fabula I, 3, 5 i 88; fragmenti Euripidove Ine: Herodot VII 197-Pausanija: IX, 34, 5.
*
1. Atamantovo ime je u mitu vezano za Atamaniju, grad za koji se tvrdi da ga je on podigao u tesalijskoj
divljini, ali pre e biti da je njegovo ime postalo od Ath (visok) i amaein (njeti), to bi zna ilo kralj
posve en velikoj boginji etve, naime boginji etvenog meseca. Sukob izme u njegovih ena Ine i Nefele
je verovatno sukob izme u ranih jonskih naseljenika u Bojotiji, koji su potovali itnu boginju Inu, i
nomadskih osvaja a Ajoljana. Pokuaj da se ritualni obred zemljoradnje jonske boginje Ine zameni kultom
ajolskog boga groma i njegove ene Nefele, ije ime zna i kini oblak, izgleda da su osujetile svetenice
upropastivi seme ita.
2. Mit o Atamantu i Friksu belei rtvovanje kralja, ili kraljevog zamenika, na planini. Najpre je to bio
de ak obu en u ovnujsku kou, a docnije ovan. To se doga alo u vreme novogodinje svetkovine kojom se
molilo za kiu. Ovu svetkovinu su.odravali pastiri u vreme prole ne ravnodnevnice. rtvovanje Zeusovog
ovna na vrhu planlne Pelion, nedaleko od Lafistije, padalo je u aprilu. Prema Zodijaku, sazve e ovna je u
to vreme uzlazilo na nebu. U to vreme bio je obi aj da vi eniji ljudi iz oblinjih krajeva, obu eni u bele
ov ije koe, zametnu borbu (Dikajarh: II, 8). Obi aj se sa uvao do danas u neto izmenjenom obliku na
rtvu prinose starca maskiranog u crnu ov iju kou, koji na kraju obreda vaskrsava (vidi 148, 10). Ode a za
alost, naru ena za decu osu enu na smrt, potvr uje da je rtva nosila crno runo, dok su svetenici i
posmatra i bili obu eni u belo. Bijadikina ljubav prema Friksu podse a na ljubav Potifarove ene prema
Josifu u sli nom kanaanskom mitu, a vrlo sli na pri a postoji i o Anteju i Belerofontu (vidi 75, a), Kreteidi i
Peleju (vidi 81, g), Fajdri i Hipolitu (vidi 101, a-g), Filonomi i Tenu (vidi 161, g).
3. injenica da je Nefela (oblak) Herin dar Atamantu i da je napravljena po Herinom liku, potvr uje
Atamanta kao ajolskog kralja, koji i sam predstavlja boga-gromovnika, kao to su ga predstavljali i
prethodnik Iksion (vidi 63, 1) i njegov brat Salmonej (vidi 68, 1). Kad se Atamant oenio Temistom (koja je
u Euripidovoj verziji mita Inina suparnica), ona je postala ena boga-gromovnika.
4. Ina je bila Leukoteja, Bela boginja, i dokazala je svoju istovetnost sa Trojnom Boginjom time to je
pirovala na planini Parnasu. Njeno ime (''ona koja ini ilavim'') ozna ava itifaluske orgije radi vrstine vlati
i brzog rasta ita; pre zimske ravnodnevice prinosili su joj na rtvu de ake. Sam Zeus branio je Inu iz
zahvalnosti zbog usluga koje je u inila Dionisu. U njenu ast Atamantovo ime ima zemljoradni ko
zna enje. Drugim re ima, jonski seljaci su verske razlike sa ajolskim pastirima regulisali u svoju korist.
5. Ovaj mit je ipak zbrka elemenata drevnijeg mita. rtveni Zagrejev kult, koji je kasnije postao kult
Dionisovog jareta (vidi 30, 3), vidi se u odeljku kad Atamant misli da je Ina koza; sveti Zagrejev kult,
132

kasniji kult Dionisovog jareta, prisutan je i u opisu kad Atamant smatra Learha jelenom, ustreljuje ga i
rastre (vidi 22, 1). Inin mla i sin Melikert je u stvari kanaanski Herakle, Melkart (''zatitnik grada''),
drugim imenom Moloh, koji, kao novoro eni sun ani kralj, stie do Istama jau i na le ima delfina; i ija se
smrt, krajem etvorogodinje vladavine, proslavlja posmrtnim igrama. Melikertu prinose decu na rtvu na
ostrvu Tened, a verovatno i na Korintu (vidi 156, 2), kao i Molohu u Jerusalimu (III Knjiga Mojsijeva
Levitska XIII, 21 i I Knjiga Kraljeva XI, 7).
6. Tek kad je Zeus postao bog vedroga neba i preoteo boginjama svojstva sunca, runo postaje zlatno.
Tako prvi vatikanski mitrograf kae da je bilo runo u kome se Zeus peo na nebo, ali za vreme dok je
bacao gromove, runo je postajalo ljubi asto -crno (Simonid: Fragmenti 21).
7. U jednoj verziji mita (Hipija: Fragmenat 12), Ina se zove Gorgopida (namrtena lica), to je naziv
boginje Atene; a svirepi Skiron, koji je bacao putnike sa stene, dobio je svoje ime po belom suncobranu ili,
ta nije, po suncobranu koji se nosio na sve anim povorkama u Ateni. Ta stena je svakako stena sa koje su
bacali kralja ili njegovog zamenika u more u ast Mese eve Boginje Atene, ili Ine; suncobran je, verovatno,
sluio da ublai pad (vidi 89, 6; 92, 3; 96, 3 i 98, 7).
8. Hela se utopila kao i Ina. Obe su Mese eve Boginje i mit je ambivalentan; predstavlja i mese ev zalazak
no u a istovremeno i naputanje Helinog mese evog kulta u korist Zeusovog, sun anog. Obe su boginje
mora; Hela je dala ime moreuzu koji spaja dva mora, a Ina Leukoteja javlja se Odiseju kao morski galeb
i spasava ga od davljenja (vidi 170, y).
9. Atamantovo pleme prebeglo je i sa bojotijske Gore Lafistije i iz Atamanije na tesalijsku Goru Lafistiju, a
ne obratno; Atamant, je imao jake veze sa Korintom, kraljevinom svoga brata Sisifa i pri a se da je osnovao
grad Akrajfiju na isto noj obali jezera Kopaide, gde se nalazilo Atamantovo polje (Stefan Vizantijski sub
Acraephia; Pausanija: IX, 24, 1). I nekoliko njegovih sinova se smatraju osniva ima nekih gradova u
Bojotiji. Atamant je opisaii i kao Minijadov sin, i kralj Orhomena, to bi mu dalo pravo na vlast u Kopajskoj
ravnici i na Gori Lafistiji (sholijast uz Apolonija sa Roda: I, 230; Helanik o Apoloniju sa Roda: III, 265) i na
saveznitvo sa Korintom protiv drava Atene i Tebe. Verovatni razlog Atamantovog potucanja po severu,
prema Tesaliji, bio je veliki ruila ki rat koji su vodili gradovi Teba i Orhomen, zabeleen u ciklusu o
Heraklu (vidi 121, d). Nefelina pomama na planini podse a na pomamu k eri kralja Minijada, za koje se
pri alo da ih je obuzelo Bahovo ludilo na Gori Lafistiji i da je tako nastala svetkovina Agrionije u
Orhomenu (sholijast uz Likofronovu Aleksandru. 1237).
71 GLAUKOVE KOBILE
Glauk, Sisifov i Meropin sin i otac Belerofontov, iveo je u Potniji, nedaleko od Tebe. On je,
podsmevaju i se Afroditinoj mo i, zabranio da mu se plode kobile. Smatrao je da e tako kobile postati
ivahnije od drugih na utakmicama konjskih ko ija, a ta takmi enja predstavljala su mu osnovni smisao
ivota. Ali Afrodita se uvredi i poali Zeusu kako Glauk zastranjuje drznuvi se da hrani svoje kobile
ljudskim mesom. Kad joj Zeus odobri da preduzme korake protiv Glauka, ona no u izvede kobile kako bi ih
napojila vodom sa bunara koji joj je bio posve en i ostavi ih da pasu biljku hipoman to je rasla oko bunara.
Ovo je ona u inila upravo pre nego to je Jason na obali Jolka priredio pogrebne igre povodom Pelijine
smrti; i, im je Glauk upregao svoje kobile, one nagoe u galop, prevrnue ko ije i po ee da ga, upetljanog
u uzde, vuku po tlu du celog stadiona i najzad ga ivog pojedoe.1 Neki kau da se ovo nije dogodilo u
Jolku ve u Potniji; a drugi, da je Glauk sko io u more od alosti za Melikertom, Atamantovim sinom; a
ima ih koji tvrde i da su Melikerta posle smrti nazvali Glaukom.2
133

b) Glaukov duh, nazvan Taraksip, ili plailac konja, luta Korintskom prevlakom, gde je Glauka otac
Sisif prvi u io vetini upravljanja ko ijama, i gde je doiveo prve radosti plae i konje na igrama na Istama,
to je prouzrokovalo mnogo smrtnih slu ajeva. Postoji jo jedan duh plaitelj konja, Mirtil, koga je ubio
Pelop. On ugroava stadion u Olimpiji, gde mu ko ijai prinose rtve u nadi da ih nevolja mimoi e.3
1. Homer: Ilijada VI, 154; Apolodor: II, 3, 1; Pausanija; VI, 20, : Higin: Fabule 250 i 273; Ovidije:
Ibis 557; Sholijast uz Euripidovog Oresta 318 i Feni anke 1131; Ajlijan: Priroda ivotinja: XV, 25;
2. Strabon; IX, 2, 24; Atenaj: VII, str. 2967;
3. Pausanija: VI, 20, 8.
*
1. Mitovi o Likurgu (vidi 27, e) i o Diomedu (vidi 130, b) kazuju da su prehelenske svete kraljeve po isteku
njihove vladavine rastrzale ene preruene u kobile. U helensko doba ovaj ritual je izmenjen i kralj je
umirao na zadnjem delu dvokolica sa etlri konja, kao u mitovima o Hipolitu (vidi 101, g), Laju (vidi 105,
d), Ojnomaju (vidi 109, j), Abderu (vidi 130, 1), Hektoru (vidi 163, 4) i drugim. Na vavilonskoj
novogodinjoj proslavi, kad se Bog Sunca Marduk pretvara u kralja i, kako se verovalo, silazi u pakao i tu e
sa morskim udovitem Tijamatom (vidi 73, 7), putali su na ulicu ko ije bez ko ijaa, opet sa etiri konja,
da bi time predstavili haos koji vlada u vreme prenoenja vlasti; verovatno je postojala neka lutka, upletena
u uzde, koja je predstavljala ko ijaa. Ako su vavilonski i gr ki rituali istog porekla, onda je de ak, interrex,
nasle ivao kraljev presto i bra nu postelju u vreme svoje jednodnevne vladavine, a u zoru slede eg jutra
privezali bi ga za zadnji deo kola kao i u mitu o Faetontu (vidi 42, 2) i Hipolitu (vi i 101, g). Kralj bi tada
ponovo zauzimao svoj presto.
2. Mit o Glauku je neobi an; ne samo to je nastradao u lomljavi kola ve su ga kobile i pojele. injenica da
je prezirao Afroditu i da nije dozvoljavao da mu se kobile plode, ukazuje na to da je u korist patrijarhalnih
obi aja pokuao da potisne tebanski erotski praznik u ast Potnija, mo nih, to zna i mese evog trojstva.
3. Taraksip je, izgleda, bila arhai na kraljevska statua koja je ozna avala prvu okuku na trka koj stazi;
konji, nenaviknuti na stadion, prepali bi se u trenutku kad bi im ko ija pokuao da usko i u kola i zauzme
svoje mesto; ali to je bilo i mesto gde je obi no dolazilo do lomljave dvokolica staroga kralja ili njegovog
interrexa zbog toga to su osovinu kolskog to ka ili olabavili ili izbili iz njenog leita (vidi 109, j).
4. Glauk je (sivozeleni), izgleda, s jedne strane bio Minojev predstavnik koji je jedanput godinje pohodio
Istam i donosio naredbe (vidi 90, 7), a s druge strane Melikert (Melkart, uvar grada), to je bila
feni anska titula za kralja Korinta, koji je teoretski svake godine bivao ponovo ro en i stizao na le ima
delfina (vidi 70, 5 i 87, 2), i koga su po zavretku vladavine bacali u more (vidi 96, 3).
72 MELAMPO
Melampo, Minijac, unuk Kretejev, koji je iveo u Pilu u Meseni, bio je prvi smrtnik kome je
podarena mo proricanja, prvi koji se bavio medicinom, prvi koji je sagradio hramove Dionisu u Gr koj i
prvi koji je razblaio vino vodom.1
b) Njegov brat Bijant, koga je on iskreno voleo, zaljubio se u njegovu ro aku Peru; ali toliko je
mnogo ljudi molilo njenu ruku da je njen otac Nelej obe ao da e je udati za onoga ko mu dotera stado
kralja Filaka iz Filaka. Filak je voleo ovo stado iznad svega na svetu, osim sina Ifikla, koga je sam uvao uz
pomo jednog opasnog psa, ve ito budnog.
c) Melampo je razumevao jezik ptica, jer mu je ui olizao i pro istio zahvalni nakot mladih zmija; on
ih je spasao od smrti izbavivi ih iz ruku svojih pratilaca i pobono sahranio mrtva tela njihovih roditelja.
134

tavie, Apolon, koga je jednom sreo na obali reke Alfej, nau io ga je da prori e iz rtvenih utroba.2 Tako
on saznade da e stado dobiti na dar onaj ko pokua da ga ukrade, ali tek poto provede u zatvoru godinu
dana. Poto je Bijant bio o ajan, Melampo odlu i da obi e Filakove tale u pozno doba no i; ali im spusti
ruku na jednu kvaku, pas ga ujede za nogu, a Filak se pomoli iz slame i odvede ga u zatvor. Desilo se ta no
onako kako je Melampo i o ekivao.
d) One ve eri, pre no to e iste i godina dana otkako je utamni en, Melampo u dva crva u drvetu
kako razgovaraju u dnu jedne grede ugra ene u zid iznad njegove glave. Jedan je pitao umorno uzdahnuvi:
Koliko jo dana treba da grizemo, brate? Drugi crv, usta punih drvenog praha, odgovori: Dobro
napredujemo. Greda e se sruiti sutra u zoru, ako ne budemo gubili vreme u beskorisnom razgovoru.
Melampo odmah po e da vi e: Fila e, molim te, prebaci me u drugu eliju! Filak ga nije odbio, iako se
smejao njegovim razlozima. Kad se greda sruila ba u zoru i ubila jednu od ena to je pomagala da se
iznese postelja, Filak bi iznena en Melampovom vidovito u. Obe avam ti i slobodu i stado, re e on,
ako mi izle i sina od polne nemo i.
e) Melampo pristade. On je svoj posao po eo time to je rtvovao dva bika Apolonu i, poto je
spalio butne kosti i salo, ostavio je trupine na oltaru. Uskoro dve grabljivice sletee i jedna se obrati drugoj:
Mora da je prolo nekoliko godina otkako nismo bile ovde, odonda kad je Filak trojio ovnove a mi
pokupile svoj deo. Dobro se se am, re e druga grabljivica, Ifiklo, koji je tada bio jo dete, video je
svoga oca kako mu se pribliuje s noem s koga se slivala krv i prepao se. Izgleda da se uplaio da i njega
ne utroji i drao se iz sveg glasa. Filak je ostavio no zaboden evo ovde, u ovom svetom krukovom drvetu,
da bi bio na sigurnom mestu, i potr ao da umiri Ifikla. Taj strah je razlog njegove nemo i. Gledaj, Filak je
zaboravio da uzme no! Eno ga jo uvek tamo, zabodenog u drvo, ali je kora zarasla preko otrice i vidi se
jo samo kraji ak drke. Zna i da bi se, primeti prva grabljivica, Ifiklova nemo mogla izle iti ako bi
se no izvadio, i ako bi se sastrugana skrama od skorene ovnujske krvi pomeala s vodom i on to pio deset
dana uzastopno. Slaem se, re e druga grabljivica. Ali ko bi manje pametan od nas mogao da mu
propie takav lek?
f) Tako Melampo uspe da izle i Ifikla, koji uskoro dobi sina po imenu Podark, i poto je najpre
dobio stado, a zatim Peru, on je predade, jo nevinu, svome zahvalnom bratu Bijantu.3
g) Proit, sin Abantov, sukralj sa Akrisijem u Argolidi, oenio se Stenebojom, koja mu je rodila tri k eri,
Lisipu, Ifinoju i Ifijanasu, a neki mla e nazivahu Hiponoja i Kirjanasa. Da li zato to su naljutile Dionisa ili
zato to su uvredile Heru preteruju i sa uivanjem u ljubavnoj strasti ili zbog toga to su krale zlato sa
njenog lika u Tirintu, prestonici svoga oca, sve tri su bogovi kaznili ludilom i one, tako razjarene odjurie u
planinu kao krave kad ih napadne obad, ponaaju i se sasvim neura unljivo i napadaju i putnike.4
h) Kad Melampo u to, on do e u Tirint i ponudi da ih izle i pod uslovom da mu Proit ustupi tre inu svoga
kraljevstva. Cena je suvie visoka, re e Proit naglo; i Melampo se povu e. Ludilo tada pre e i na sve
argivske ene. Mnoge od njih poubijae svoju decu, napustie svoje domove i, onako lude, pridruie se
trima Proitovim k erima. Nijedan drum nije bio siguran, a osetie se teki gubici u ovcama i kravama;
podivljale ene su ih rastrzale i prodirale. Tada Proit umo posla po Melampa da mu javi kako pristaje na
njegove uslove. ''A, ne'', rekao je Melampo, ''poto se zaraza proirila, i moja se cena pove ala! Da e mi
tre inu svoga kraljevstva, i jo jednu tre inu za moga brata Bijanta, a ja u preduzeti sve da vas spasem od
propasti. Ako ne pristane, nijedna argivska ena ne e ostati kod ku e.'' Kad je Proit pristao, Melampo ga
posavetova: Zavetaj dvadeset ri ih volova Heliju, a ja u ti re i ta da kae i sve e biti u redu.
i) Proit, prema dogovoru, zavetova volove Heliju, pod uslovom da mu izle i k eri i sve ene koje su
pole za njima, a Helije, koji sve vidi, odmah obe a Artemidi da e joj odati imena nekih kraljeva koji su
propustili da joj prinesu dune rtve, pod uslovom da ona nagovori Heru da skine prokletstvo sa
Argivljanki. Artemida je, neto pre toga, po Herinoj elji, smrtno ranila nimfu Kalistu, te joj nije bilo teko
da ispuni pogodbu. Tako je posao obavljen i na nebu i na zemlji: ruka ruku mije.
j) Zatim Melampo, uz pomo Bijanta i druine odabranih snanih momaka, dotera pobesnelu hordu ena
sa planina u Sikion, gde se njihova ludost smirila, i one se o istie od greha gnjuranjem u sveti bunar. Ali
poto me u poludelom ruljom ena ne na oe Proitove k eri, Melampo i Bijant krenue ponovo u potragu i
135

prona ose ih sve tri u Lusi u Arkadiji, gde su pobegle u pe inu to izlazi na reku Stig. Lisipi i Ifijanasi se
povrati zdrav razum i one se tamo o istie od greha, ali Ifinoja umre na putu.
k) Sad se Melampo oeni Lisipom, Bijant ( ija ena Pera bee nedavno umrla) oeni se Ifijanasom, a
Proit ih obojicu nagradi kako je obe ao. Me utim neki tvrde da je Proitovo pravo ime bilo Anaksagora.5
1. Apolodor: II, 2, 2; Atenaj; II, str. 15;
2. Apolodor: I, 9, 11;
3. Homer: Odiseja. XI, 28197, sa sholijastom; Apolodor: I; 9, 12;
4. Hesiod: Katalog o enama; Apolodor: II, 4, 1; Diodor sa Sicilije: IV, 68; Servije uz Vergilijeve
Ekloge: VI, 18;
5. Apolodor: II, 2, 12; Bakhilid: Epinicia X, 40112; Herodot: IX. 34; Diodor sa Sicilije: IV, 68;
Pausanija: II, 18, 4; IV, 36, 3; V, 5, 5 i VIII, 18, 3; Sholijast uz Pindarove Nemejske ode IX, 13.
*
1. Opte je poznato da su arobnjacima i mudracima zmije prale ui, jer se za zmije smatralo da su
inkarnacija duhova heroja proroka (Jezik ivotinja, J. R. Frezer, Arheoloki pregled I, 1888) i da su zato u
stanju da razumeju jezik ptica i insekata (vidi 105, g i 158, p). Apolonovi svetenici su se vie od ostalih
koristili ovakvim na inom proricanja.
2. Ifiklova mana je pre injenica nego mit; r a sa noa za kastriranje bila bi odgovaraju i psiholoki lek za
impotenciiu izazvanu strahom i u skladu sa principima simpati ke magije. Apolodor opisuje drvo u koje je
bio zaboden no kao hrast, ali pre e biti da je to bila divlja kruka posve ena Beloj Boginji na Peloponezu
(vidi 74, 6), koja ra a u maju, mesecu uvanja ednosti. Filak je uvredio boginju time to je ozledio drvo.
arobnjakova tvrdnja da je lek uo od jastreba grabljivice su vane ptice u auguriji (vidi 119, i)
trebalo je samo da poja a veru u delotvornost leka. Ime Pera zna i osaka ena ili defektna i odnosi se na
Ifiklovu nesposobnost, to je glavna poenta pri e, a ne na konu torbu, koja bi ozna avala mo
zapovedanja vetrovima (vidi 36, 1).
3. Izgleda da je Melampo, vo a Ajoljana iz Pila, preoteo jedan deo Argolide od kanaanskog stanovnitva,
koje je sebe nazivalo sinovima Abanta (semitska re otac), naime sinovima boga Melkarta (vidi 70, 5) i
uspostavio dvostruko kraljevstvo. To kako je on dobio krdo krava od Filaka ('' uvara''), koji je imao psa
uvek budnog, podse a na Heraklovo deseto delo, a mit je zasnovan na helenskom obi aju da se mlada
kupuje otetim stadom (vidi 132, 1).
4. Proit je, izgleda, drugo ime za Ofiona, Demijurga (vidi 1, a). Mati njegovih k eri bila je Steneboja,
mese eva kravlja boginja, odnosno Ija, koja je poludela na sli an na in (vidi 56, a) - oba su imena iste
boginje u njenom vidu razorne mo i, kad je zovu Lamijom (vidi 61, 1); ili Hipolitom, ije divlje kobile
rastru svetoga kralja na isteku njegove vladavine (vidi 71, a). Ali orgije na kojima su se mese eve
svetenice preruavale u kobile morale su se razlikovati od obadske igre za izazivanje kie, kad su se
svetenice preruavale u junice (vidi 56, 1); i od jesenjih pirova posve enih kozjem kultu, kad su rastrzale
decu i ivotinje pod otrovnim dejstvom medovine, vina ili piva od brljana (vidi 27, 2). Ajoljani su osvojili
svetilite boginje u Lusi, to je ovde zabeleeno u mitskom obliku, i tako u inili kraj orgijama divljih
kobila; Posejdonova otmica Demetre (vidi 16, 5) pri a o istom doga aju. rtve livenice koje su se prosipale
u ast Boginje Zmije, u jednom svetilitu u Arkadiji izme u Sikiona i Luse, verovatno treba da podse aju na
Ifinojinu smrt.
5. Zvani no priznavanje Dionisovog kulta vinskog pijanstva u Delfima, Korintu, Sparti i Ateni, koje je
usledilo mnogo vekova kasnije, imalo je cilj da zameni sve ranije, mnogo primitivnije obi aje; ono je,
izgleda, i dokraj ilo kanibalizam i ritualno ubijanje, izuzev u najdivljijim krajevima Gr ke. U Patru, u
Ahaji, na primer, Artemida Tridarija je zahtevala da joj se jedanput godinje, u vreme etvenih orgija,
136

rtvuju de aci i devojke ije su glave za tu priliku ukraavali brljanom i itnim klasjem. Ovim obi ajem,
kau, ispatalo se obesve enje svetilita koje su izvrili ljubavnici Melanip i Komajta, Artemidina
svetenica, i greh je iskupljen tek kad je Eripil preneo iz Troje krinje sa Dionisovim likom (vidi 160, x)
(Pausanija: VII, 19, 13).
6. Melampodes (crna stopala) je poznati naziv za Egip ane (vidi 60, a); i pri a da je Melampo razumevao
jezik ptica i insekata pre e biti afri kog no ajolskog porekla.
73 PERSEJ
Abant, kralj Argolide i Danajev unuk, bio je tako glasovit ratnik da su se, posle njegove smrti,
pobune protiv kraljevske ku e mogle stiati ve i time to bi se izneo i pokazao njegov tit. On se oenio
Aglajom, a njenim sinovima blizancima Proitu i Akrisiju zavetao je svoju kraljevinu, zapovedivi im da
vladaju naizmeni no. Njihova sva a, koja je po ela jo u utrobi, postade e a nego ikada kad je Proit
obleao Akrisijevu k er Danaju i sam se jedva iv izvukao. Posle toga Akrisije vie nije hteo da napusti
presto kad mu je istekla vladavina, a Proit pobee na dvor Jobanta, kralja Likije, i oeni se njegovom
k erkom Stenebojom ili Antejom. Ubrzo se Proit vrati Akrisiju, vode i sa sobom likijsku vojsku da njome
potkrepi svoj zahtev. Nastade krvav boj, ali poto niko nije pobedio, Proit i Akrisije preko volje pristadoe
da podele kraljevstvo. Akrisiju pade u deo Arg i okolina, a Proitu Tirint, Herajm (kasnije deo Mikene),
Mideja i obala Argolide.2
b) Sedam dinovskih Kiklopa koji se zvahu Gasteroheiri, poto su iveli od zidarstva, po oe sa Proitom
iz Likije i utvrdie Tirint vrstim postojanim zidovima, upotrebljavaju i tako velike kamene blokove da
najmanjeg me u njima nije mogao da pokrene ni delep mazgi.1
c) Akrisije, oenjen Aganipom, nije imao sinova, ve samo jednu k er, Danaju, koju je silovao Proit; kad
je upitao proro ite postoji li mogu nost da dobije mukog naslednika, bi mu re eno: ''Sinova ne e imati, a
tvoj unuk mora e da te ubije.'' Da bi se odbranio od takve sudbine, on zatvori Danaju u tamnicu iza
bronzanih vrata koja su uvali divlji psi; ali i pored ovih mera predostronosti, Zeus joj do e kao pljusak
zlatne kie, zavede je i ona mu rodi sina i nadenu mu ime Persej. Kada je Akrisije saznao da Danaja o ekuje
poro aj, on ne poverova da je detinji otac Zeus, ve je posumnjao da je njegov brat Proit obnovio intimne
odnose s Danajom, me utim, ne usudi se da ubije sopstvenu k er, nego je zatvori sa malim Persejem u
drveni kov eg i baci ga u more. Noen talasima, kov eg dospe do ostrva Serif, gde ga ribar Diktis ulovi
mreom, izvu e na obalu, otvori i u njemu na e i Danaju i Perseja jo ive. Odmah ih odvede svom bratu,
kralju Polidektu, koji odgoji Perseja u svome domu.4
d) Godine su prole i Persej je porastao i postao mladi . On odbrani svoju majku Danaju od Polidekta,
koji je uz podrku svojih podanika pokuao da je primora da se uda za njega. Kada ga je Persej u tome
osujetio, Polidekt sazva sve svoje prijatelje, pa, pretvaraju i se kako namerava da zaprosi ruku Pelopove
k eri Hipodameje, zatrai da svaki od njih da po jednog konja za svadbeni poklon. Serif nije veliko
ostrvo, re e on, ali ja ne elim da se pokaem kao siromaak pred bogatim prosiocima sa kopna. Ho e li
mo i da mi pomogne, plemeniti Perseju? Na alost, odgovori Persej, ja nemam konja, niti zlata da ga
kupim. Ali ako ti namerava da se oeni Hipodamejom, a ne mojom majkom, ja u se postarati da do em
do onog konja koga bude zatraio. I dodade: Ako treba, i do glave meduse Gorgone!
e) To bi mi zaista vie odgovaralo nego ma koji konj na svetu, smesta odgovori Polidekt.5 Gorgonska
medusa ima zmije umesto kose, ogromne zube i isplaen jezik, i uopte lice toliko runo da se svi koji je
pogledaju skamene od straha.
f) Taj razgovor na Serifu ula je Atena, zakleti Medusin neprijatelj, i upravo stoga to je sama bila
odgovorna za Medusinu runo u, ona se rei da pomogne Perseju u tom poduhvatu. Prvo ga povede u grad
Deikterion na ostrvu Sam, gde su stajali likovi sve tri Gorgone, da bi Persej sigurno mogao da razlikuje
Medusu od njenih besmrtnih sestara Stene i Eurijale. Zatim ga opomenu da nikada ne pogleda Medusu
pravo u lice, ve samo u ogledalu, i pokloni mu sjajno ugla ani tit.
137

g) Hermes je tako e pomogao Perseju podarivi mu nesalomljiv srp od dijamanata kojim je trebalo da
odse e Medusi glavu. Ali Perseju su jo nedostajale krilate sandale i arobni tobolac da u njega smesti
odrubljenu glavu i nevidljivi lem vlasnitvo Hada. Sve ove stvari uvale su stigijske nimfe i Persej je
trebalo od njih da ih uzme; ali gde se one nalaze, znale su samo Gorgonine sestre, tri labudolike Graje, koje
su, sve tri, imale jedno oko i jedan jedini zub. Persej je pronaao Graje na njihovim prestolima u podnoju
planine Atlant. Prikravi im se s le a, on epa oko i zub dok su ih one dodavale jedna drugoj i ne htede da
im ih vrati dok mu ne rekoe gde ive stigijske nimfe.6
h) Onda Persej uze sandale, tobolac i lem od nimfa pa odlete na zapad u zemlju Hiperborejaca, gde
zate e Gorgonu kako spava, me u kiom ispranim oblicima ljudi i divljih ivotinja koje je Medusa
okamenila. On uperi svoj pogled na ono to se odraavalo na glatkoj povrini njegovog tita; Atena mu je
vodila ruku, te on odrubi Medusinu glavu jednim udarcem srpa; kad, na njegovo zaprepa enje, iz njenog
mrtvog tela isko ie konj Pegas i ratnik Hrisaor, koji po e da zvecka sabljom. Persej nije znao da je njih
Posejdon za eo sa Medusom u jednom od Ateninih hramova, ali odlu i ipak da ne stvara nove sukobe.
urno strpavi glavu u tobolac, dade se u bekstvo; pa, iako su se Steni i Eurijali probudili sestri i i one su
nadale za njim, Hadov lem u ini Perseja nevidljivim i on sre no pobegne na jug.7
i) O zalasku sunca Persej se spusti u blizini dvorca Titana Atlanta, kome, da bi ga kaznio zbog
negostoljubivosti, pokaza Gorsoninu glavu i tako ga pretvori u planinu; slede eg dana okrenu na istok i
polete preko Libijske pustinje, a Hermes mu pomoe da nosi teku Medusinu glavu. Usput je u jezero bacio
oko i zub koji su pripadali Grajama; neto Gorgonine krvi kanu na pustinjski pesak i na tim mestima
iznikoe otrovne zmije; jedna je od njih kasnije ubila Argonauta Mopsa.8
j) Persej se zaustavi da se odmori u Hemiji u Egiptu, gde su ga otada slavili, a zatim odlete dalje.
Dok je obilazio obalu Eilistije sa severa, ugleda nagu enu prikovanu za morsku stenu i zaljubi se u nju na
prvi pogled. To je bila Andromeda, k erka etiopskog kralja Kefeja i Kasiopeje.9 Kasiopeja se hvalila da su
ona i njena k erka lepe od Nereida, koje se poalie na ovu uvredu svom zatitniku Posejdonu. Posejdon
posla potop i ensko morsko udovite da opustoi Filistiju, a kad Kefej zapita Amonovo proro ite,
odgovorie mu da se moe spasti jedino ako rtvuje Andromedu udovitu. Njegovi podanici ga zbog toga
naterae da je okuje za stenu nagu i oki enu dragim kamenjem i da je ostavi na milost i nemilost udovitu.
k) Dok je Persej leteo prema Andromedi, on vide Kefeja i Kasiopeju kako sa oblinje obale brino
osmatraju, pa zato slete pored njih da bi se s njima dogovorio. On im postavi uslov da Andrometa postane
njegova ena i da se vrati s njim u Gr ku, pa poto roditelji pristadoe, Persej se die u vazduh, te se sa
srpom u ruci naglo spusti odozgo i odrubi glavu udovitu. udovite se bilo pribliilo Andromedi, ali je
zastalo zbunjeno Persejevom senkom u moru. On je bio izvukao iz tobolca Gorgoninu glavu, okrenuo je
tako da je udovite ugleda, a zatim je licem poloio na li e i morske alge (koje su se odmah pretvorile u
ugalj). Kad opra ruke od krvi, podie tri oltara i rtvova tele, kravu i bika Hermesu, Ateni i Zeusu, prema
tome kome je ta prili ilo.10
l) Kefej i Kasiopeja ga ne do ekae ba najljubaznije kao zeta i na Andromedino navaljivanje,
svadba odmah po e, ali slavlje iznenada prekide veoma grub napad Agenora, brata-blizanca kralja Bela. On
se pojavio na elu oruane grupe zahtevaju i Andromedu za sebe. On je nesumnjivo bio u dosluhu sa
Kasiopejom, jer Kefej odmah pogazi re datu Perseju, pozivaju i se na to da je Andromedina ruka ve bila
obe ana, a da su ga okolnosti prinudile da i Perseju da obe anje, te tako Agenorov zahtev ima prvenstvo.
Persej mora umreti, ljutito uzviknu Kasiopeja.
m.) U guvi koja je nastala Persej obori mnoge svoje protivnike, ali poto su oni bili brojno
nadmo niji, morao je da uzme Gorgoninu glavu s njenog koralnog leita i da preostale dve stotine
protivnika pretvori u kamenje.11
n) Posejdon je postavio Kefejev i Kasiopejin. lik me u zvezde a Kasiopeju za kaznu zbog izdaje
privezae uz pija nu korpu koja se u odre eno doba godine okretala naopa ke, tako da je ona smeno
izgledala. Ali Atena posle postavi Andromedin lik u po asnije sazve e, zato to je Andromeda zahtevala
da se uda za Perseja uprkos verolomstvu svojih roditelja. Tragovi koje su ostavili lanci jo se mogu videti na
steni u blizini Jope, a okamenjene kosti udovita bile su izloene u samom gradu sve dok ih Marko
Ajmilije Skaur nije odneo u Rim u vreme kad je bio Edil.12
138

o) Persej se urno vrati na Serif sa Andromedom. Tamo zate e Danaju i Diktisa u hramu kuda su
pobegli plae i se Polidektovog nasilja. Razume se da Polidekt nije ni nameravao da se oeni
Hipodamejom. Persej zato ode pravo u dvor, gde se Polidekt gostio sa svojom druinom, i objavi da je
nabavio svadbeni dar. Polidektovi gosti i prijatelji obasue ga uvredama. Persej im na to pokaza Gorgoninu
glavu, ali se uvao da je sam ne pogleda, i sve ih pretvorio u kamen; u Serifu jo moe da se vidi kamenje
postavljeno u krug. Persej zatim dade glavu Ateni, a ona je pri vrsti za svoj tit; Hermesu vrati sandale,
tobolac i lem, da ih ponovo preda stigijskim nimfama na uvanje."
p) Poto je ustoli io Diktisa u Serifu, Persej zaplovi za Arg sa majkom i enom i grupom kiklopa.
Akrisije, uvi da dolaze, pobee u pelazgijsku Larisu. Dogodi se da Perseja pozovu da u estvuje u petoboju
na pogrebnim igrama koie je kralj Teutamid prire ivao u ast svoga umrlog oca. Prilikom bacanja diska,
Persejev disk, noen vetrom i voljom bogova, skrenu s puta, udari Akrisija u nogu i ubi ga.14
q) Duboko oalo en, Persej pokopa svog deda u Ateninom hramu, koji je krasio oblinji Akropolj,
a onda, poto ga bi stid da vlada u Argu, ode u Tirint, gde je Proita nasledio njegov sin Megapent, te se
pogodi s njim da zamene svoje kraljevine. Tako Megapent pre e u Arg, i ubrzo povrati i druge dve tre ine
negdanje Proitove kraljevine.
r) Persej je utvrdio Mideju i osnovao Mikenu, koja dobi ime po tome to su na tom mestu, kad je bio
edan, nikle pe urke (mycos) i napajale ga vodom. Kiklopi su podigli zidove oba ova grada.15
s) Po drugima su doga aji tekli sasvim druk ije. Oni kau da je Polidekt uspeo da se oeni Danajom,
a da je Persej odrastao u Ateninom hramu. Tek posle nekoliko godina je Akrisije uo da su oni preiveli i
zaplovio je prema Serifu, odlu ivi da ubije Perseja svojom rukom. Polidekt se umea i natera ih obojicu da
se sve ano zakunu da nikada ne e pokuati da kidiu jedan drugome na ivot. Me utim, podie se bura i
dok je jo, zbog vremenskih prilika, Akrisijeva la a uzimala pravac vetra prema obali, Polidekt umre. Za
vreme pogrebnih igara, Persej baci disk, koji slu ajno pogodi Akrisija u glavu i ubi ga. Persej tada otplovi
za Arg, zahtevaju i presto, ali zate e Proita, koji ga je ve zauzeo, te ga stoga pretvori u kamen i tako
zavlada celom Argolidom i vladao je sve dok ga Megapent, koji se svetio za svoga oca, nije ubio.16
t) to se ti e Gorgone Meduse, kau da je ona bila Forkijeva k erka koja je uvredila Atenu i povela Libijce
sa jezera Tritonide u bitku. Persej, kome je pomagala Atena, do e i ubi Medusu. On joj je u toku no i
odsekao glavu i pokopao je u zemlju na pija nom trgu u Argu. Ova humka lei pored groba Persejeve
k erke Gorgofone, poznate po tome to se kao udovica ponovo udala.17
1. Servije uz Vergilijevu Ajneidu. III, 286; Sholijast uz Euripidovog Oresta 965; Apolodor: II, 2, l,
1 4, 7;
2. Homer: Ilijada VI, 160; Apolodor :II. 2, 1; Pausanija: II, 16, 2;
3. Pausanija: II, 25, 7; Strabon: VIII, 6, 11;
4. Higin: Fabula 63; Apolodor: II, 4, 1; Horatije: Ode III, 16, 1;
5. Apolodor: II, 4, 2;
6. Apolodor: loc. cit.; Higin: Pesni ka astronomija II, 12;
7. Pindar: Pitijske ode X, 31; Ovidije: Metamorfoze IV, 780; Apolodor: II, 4, 3;
8. Euripid: Elektra 45963; Higin: Pesni ka astronomija II, 12; Apolonije sa Roda: IV, 1513;
9. Herodot: II, 91; Ceces: O Likofronu 836; Strabon: I, 2, 35; Plinije: Istorija prirode VI, 35;
10. Apolodor: II, 4, 3; Higin: Fabula 64; Ovidije: Metamorfoze IV. 740;
11. Higin: loc. cit.; Ovidije: Metamorfoze V, 1, 235; Apolodor: loc. cit.;
12. Higin: Pesni ka astronomija II, 910 i 12; Josif: Judejski rat III, 9, 2; Plinije: Istorija. prirode
IX, 4;
13. Strabon: X, 5, 10; Apolodor: II, 4, 3;
14. Sholijast uz Euripidovog Oresta 953; Apolodor: II, 4, 4;
15. Kliment Aleksandrijski: Poslanica Grcima: III, 45- Apolodor- II 4. 4-5;
16. Ovidije; Metamorfoze V, 23641; Higin: Fabule 63 1 244;
17. Pausanija: II, 21, 68.
*
139

1. Mit o Akrisiju i Proitu belei osnivanje dvostruke kraljevske vladavine u Argolidi: umesto da kralj umre
svake letnje dugodnevice, i da ga njegov zamenik smeni vladaju i tokom preostalog dela godine, svaki je
vladao po 49 ili 50 meseci, naime pola velike godine (vidi 106, 1). Kraljevstvo je kasnije podeljeno, a
kraljevi su vladali kao suparnici celu veliku godinu. Ranija teorija da su sveti duh mlade godine i njegov
suvladar, mra ni duh godine u opadanju, u stalnom rivalstvu, preovla uje u keltskom i palestinskom mitu,
ba kao i u gr kom i latinskom.
2. Ovakva dva para blizanaca pojavljuju se u Knjizi postanja. Isak i Jakov (Knjiga postanja XXIV, 246),
Fares (vldi 159, 4) i Zara (Knjiga postanja XXXVIII, 2730), zavadili su se oko prvenstva jo u maj inoj
utrobi, kao i Akrisije i Proit. U jednostavnijem palestinskom mitu o Motu i Aleinu, blizanci se sva aju oko
ena, kao Akrisije i Proit; isto tako i njihovi dvojnici u keltskom mitu, na primer, Gvin i Gvitur u epu
Mabinogion, dok je sveta i veka uo i majskog praznika otimaju se o ruku Kreidilade, Lirove k eri
(Kordelija, k erka kralja Lira). ena je u svakom slu aju mese eva svestenica i ven anje s njom obezbe uje
kraljevstvo.
3. Mitovi o Akrisijevoj smrti i o tome kako je sedam Gasteroheira gradilo zidine Arga i Tirinta svakako se
izvode iz slike koja prikazuje grad opasan zidinama: sedam sun anih diskova, svaki s tri uda i bez glave
(vidi 23, 2), nacrtani su iznad grada, a svetog kralja ubija osmi krilati sun ani disk smrtonosnim pogotkom u
petu. Ovo je zna ilo da sedam zamenika umire po jedan svake godine umesto kralja koji najzad i sam biva
rtvovan po naredbi svetenice: njegov naslednik Persej stoji pored njega.
4. Mit o Danaji, Perseju i kov egu izgleda sli an onom o Izidi, Ozirisu, Setu i Detetu Horu. U najranijoj
verziji Proit je Persejev otac, argivski Oziris; Danaja, njegova sestra-ena, je Izida; Persej je Dete Hor; a
Akrisije je ljubomorni Set, koji ubija brata blizanca Ozirisa i navla i na sebe Horovu osvetu. Kov eg je brod
od bagremovog drveta kojim Izida i Hor plove Deltom u potrazi za Ozirisovim telom. Sll na pri a se
pojavljuje i u jednoj verziji mita o Semeli (vidi 27, 6), a i u mitu o Roju (vidi 160, 7). Ali Danajino
tamnovanje u tamnici iza bronzanih vratnica, gde ona ra a dete, predmet je poznatog prizora nove godine
(vidi 43, 2); Danajino za e e sa Zeusom uz zlatnu kiu odnosi se na ritualno veli anje Sunca i Meseca,
posle koga se ra a novogodinji kralj. To moe da se protuma i i kao pastoralna alegorija: voda je zlato
za gr kog pastira, a Zeus alje pljusak i grmljavinu na zemlju Danaju. Ime Deikterion ukazuje na to da
su u tom gradu Perseju pokazali Gorgoninu glavu.
5. Dinasti ke sva e u Argu jo vie je komplikovalo postojanje jedne kolonije Argivljana u Kariji, a to se
vidi i u ovom mitu i u mitu o Belorofontu (vidi 75, b); kad je, pak, Knos pao oko 1400. godine pre nove ere,
karijska flota bila je neko vreme jedna od najja ih na Sredozemlju. Mitovi o Perseju i Belorofontu su tesno
povezani. Persej je ubio udoviste Medusu, pomo u krilatih sandala; Belorofont je upotrebio krilatog konja
ro enog iz obezglavljenog trupa Medusinog da bi ubio udovite Himajru. Oba podviga odnose se na
helenska osvajanja i potiskivanje Mese eve Boginje i predstavljena su na vaznom slikarstvu u Bojotiji, gde
se vidi kobila sa Gorgoninom glavom. Ova kobila je Mese eva Boginja, iji je kalendarski simbol Himajra
(vidi 75, 2); a Gorgonina glava je zatitna maska koju su nosile svetenice da njome plae neposve ene (vidi
33, 3); Heleni su oteli ba tu masku.
6. U drugoj i jednostavnijoj verziji mita, Persej se bori i pobe uje libijsku kraljicu, odrubljuje joj glavu i
sahranjuje je na pija nom trgu u Argu; ovo svakako belei pobedu Argivljana u Libiji i suzbijanje
matrijarhata, kao i nasilje nad misterijama boginje Neit (vidi 8, 1). Sahranjivanje glave na pija nom trgu
govori da su svete relikvije zaklju avane u krinje na koje su stavljane odbrambene maske kako bi se
obeshrabrili gradski kopa i da ih uznemiruju. Mogu e je da su relikvije bile par malih prasadi, kao u
Mabinogionu, gde kralj Lud stavlja par prasadi u kamenu krinju u Karfaksu u Oksfordu, kao aroliju
koja titi celo kraljevstvo Britanije; mada bi prasi i u ovom kontekstu bili eufemizam za decu.
140

7. Pri a o Andromedi je verovatno izvedena iz jedne palestinske ili sirijske ikone o Bogu Sunca Marduku,
ili njegovom prethodniku Belu, koji, jau i svoga belog konja, ubija morsko udovite Tijamat. Ovaj mit
nalazimo i u jevrejskoj mitologiji: Isaija pominje da je Jehova (Marduk) raskomadao Rahaba svojim ma em
(Isaija LI, 9); a po Jovu X, 13 i XXVI, 12, Rahab je zna io more. Na istoj ikoni je naga, nakitom oki ena
Andromeda, koja stoji prikovana za stenu, Afrodita, ili Istar, ili Astarta, razvratna boginja mora, vladarka
nad ljudima. Ali ona ne eka da je spasu; poto je ubio utvaru Tijamat, morsku zmiju, sam Marduk ju je
tamo prikovao, da bi spre io nove nesre e. U vavilonskom epu o stvaranju sveta Astarta je poslala poplavu.
Ona je kao boginja mora imala hramove du palestinske obale, a u Troji je oboavana kao Hesiona,
Kraljica Azije, koju je, prema kazivanju, Herakle spasao od nekog drugog morskog udovita (vidi 137,
2).
8. Gr ka kolonija koja se nastanila u Hemiji, kako kau pri kraju drugog milenijuma pre nove ere,
poistovetila je Perseja sa bogom Hemom, iji je hijeroglif bio krilata ptica i sun ani disk; i Herodot
naglaava vezu izme u Danaje, Persejeve majke, i nadiranja Danajaca iz Libije u Arg. Mit o Perseju i
pe urki je naro ito interesantan. Teorija da je gljiva, kojoj se i Persej klanjao, bila otrovna Dionisova gljiva
(vidi 27, i), izloena je u uvodnoj re i dopunjenog izdanja.
9. Druga, jednostavmja verzija, mita kazuje da su Persejeva poseta Grajama, pozajmljivanje oka, zuba,
tobolca, srca i nevidljivog lema, potera drugih Gorgona za Persejem, poto je obezglavio Medusu, sasvim
nevane u odnosu na njegov sukob sa Akrisijem. U Beloj Boginji (glava 13) ja tvrdim da je tim elementima
pogreno protuma ena jedna sasvim druk ija ikona, koja prikazuje Hermesa sa poznatim krilatim
sandalama i lemom, kome su tri Su aje dale arobno oko (vidi 61, 1). To oko je simbol dara opaanja:
Hermes je vladao trima azbukama koje su Su aje izu avale. One su mu tako e dale i proro ki zub, sli an
zubu koji je upotrebio Fion u irskoj legendi; zatim srp da bi okresao alfabetske gran ice, torbu od vranine
koe da bi gran ice stavio u nju i Gorgoninu masku da plai radoznalce. Hermes leti nebom u Tartar, gde
Gorgone imaju sveti Gaj (vidi 132, 3), pra en a ne gonjen od Trojne Boginje, koja nosi Gorgoninu masku.
Dole na zemlji prikazana je opet Boginja kako dri ogledalo o koje se odraava Gorgonino lice da bi se
naglasila tajanstvenost pouke (vidi 52, 7). Hermesova veza sa Grajama, stigijskim nimfama, i lem koji ga
ini nevidljivim, dokazi su da je ba on ta li nost a pogreno tuma enje da je to Persej moglo je do i i otuda
to je Hermes, kao glasnik smrti, imao i naziv Pterseus (unititelj).
74 BLIZANCI SUPARNICI
Kad je posle pet narataja izumrla muka loza Polikaonova doma, narod Mesene pozva Ajolova sina
Perijera da im bude kralj, a on se oeni Persejevom k erkom Gorgofonom. Ona ga je nadivela i bila prva
udovica koja se ponovo udala, a novi mu bio joj je Ojbal Spartanac.1 Dotle je vladao obi aj da ena izvri
samoubistvo kad joj umre mu; tako su u inile Meleagarova k i Polidora, iji se mu Protesilaj prvi iskrcao
na obalu kad je gr ka flota stigla pred Troju; Marpesa; Kleopatra; i Filakova k erka Eudna, koja se bacila u
rtveni oganj na loma i svog mua u Tebi.2
b) Afarej i Leukip behu Gorgofonini i Perijerovi sinovi, a Tindarej i Ikarije Gorgofonini i
Ojbalovi.3 Tideraj je nasledio svoga oca na prestolu u Sparti, a Ikarije mu je bio suvladar; ali Hipokoont i
njegovih dvanaest sinova oterae obojicu sa prestola mada neki zaista kau da se Ikarije (kasnije
Odisejev tast) pridruio Hipokoontu. Pobegavi kralju Testiju u Ajtoliju, Tindarej se oeni njegovom
k erkom Ledom, koja mu rodi Kastora i Klitajmnestru, u isto vreme kad je nosila Helenu i Polideuka, koje
je za ela sa Zeusom.4 Kasnije, poto je usvojio Polideuka, Tidarej ponovo osvoji spartanski presto, i bio je
jedan od onih koje je Asklepije vaskrsao iz mrtvih. Njegov se grob pokazivao u Sparti.5
c) U me uvremenu je njegov polubrat Afarej nasledio Perijera na prestolu u Meseni, gde je Leukip,
po kome je, kako kau Mesenci, grad Leuktra dobio ime kraljevao kao suvladar i imao manju vlast.
Afarej uze sebi za enu polusestru Arenu i ona mu rodi Idaja i Linkeja, mada je, istini za volju, Idaj
Posejdonov sin.6 Leukipove k erke, Leukipida, ili Fojba, svetenica Atene, i Hilajra, svetenica Artemide,
141

bile su verene za svoje ro ake Idaja i Linkeja; ali Kastor i Polideuk, obi no poznati kao Dioskuri, preoteli su
ih i izrodili s njima sinove; to je izazvalo jo e e rivalstvo me u dvostrukim parom blizanaca.7
d) Dioskuri, koji se nikada nisu odvajali jedan od drugog, ma u kakvoj nevolji bili, postali su ponos
Sparte. Kastor je bio uven kao vojnik i ukrotitelj konja, a Polideuk kao najbolji boksa svojih dana.
Obojica su dobili nagrade na olimpijskim igrama. Njihovi ro aci i suparnici bili su manje odani jedan
drugom; Idaj je bio snaniji od Linkeja, ali je Linkej imao tako otro oko da je mogao da vidi i u mraku, pa
ak i da otkrije mesto gde je zakopano blago.8
e) Euen, Arejev sin, oenio se Alkipom i rodila im se k i Marpesa. Pokuavaju i da spre i njenu
udaju, on izmisli da svaki od njenih prosilaca posebno treba da se s njim takmi i u konjskim trkama;
pobednik dobija Marpesu, a onoga ko izgubi trku eka smrt. Uskoro se na zidovima Euenova doma nalo
mnogo glava, pa je Apolon, koji se zaljubio u Marpesu, izrazio gnuanje prema tako varvarskom obi aju i
izjavio da e to brzo okon ati time to e on Euena pozvati na trku. Ali Idaj, koji je tako e poklonio svoje
srce Marpesi, izmoli krilate ko ije od svoga oca Posejdona.9 Pre nego to je Apolon mogao ita da u ini, on
se odveze u Ajtoliju i ote Marpesu usred grupe igra a. Euen se dade u trk, ali poto nije mogao da prestigne
Idaja, oseti se toliko ponien da se, poto je ubio svoje konje, i sam udavi u reci koja se od tada zove Euen.10
f) Kad je Idaj stigao u Mesenu. Apolon pokua da mu otme Marpesu. Oni iza oe na dvoboj, ali ih
Zeus razdvoji i naredi Marpesi da sama odlu i za koga e se udati. Boje i se da je Apolon ne odbaci im
bude ostarela, kao to je u inio sa mnogim drugim svojim ljubavnicama, ona Idaja izabra za svoga mua.11
g) Idaj i Linkej pripadali su kalidonskoj grupi lovaca, plovili su na Argu u Kolhidu. Jednog dana,
poto je Afarej umro, oni i Dioskuri pre oe preko svojih dotadanjih sva a, da bi krenuli udruenim
snagama u kra u stoke po Arkadiji. Kra a je uspela i Idaj je kockom izabran da podeli plen na njih
etvoricu. On ra erei jednu kravu na etiri dela i odredi da polovina plena pripadne onome ko prvi pojede
svoj deo, a ostatak slede em najbrem. Pre no to su drugi i po eli, Idaj halapljivo prodra svoj deo, a zatim
pomoe Linkeju da pojede svoj. Ubrzo nesta i poslednjeg zalogaja i on i Linkej poterae stado prema
Meseni. Dioskuri ostadoe dok Polideuk, sporiji, ne zavri s jelom; zatim krenue u Mesenu uveravaju i
gra ane da je Lakej proigrao svoj udeo time to je prihvatio Idajevu pomo , a Idaj opet svoj zbog toga to
nije sa ekao da svi takmi5ari budu spremni. Dok su Idaj i Linkej na Gori Tajget prinosili rtve Posejdonu,
Dioskuri se do epae pomenutog stada i ostalog plena, a potom se sakrie u uplji hrast da sa ekaju
povratak svojih suparnika. Ali Linkej ih je ugledao sa vrha Tajgeta; Idaj, sjurivi se niz planinsku padinu,
zari ma u drvo i probode Kastora. Kad je Polideuk izleteo da osveti svoga brata, Idaj potee isklesani
kamen sa Afarejevog groba i baci ga na Polideuka. Iako teko povre en, Polideuk pokua da ubije Linkeja
svojim ma em, ali se u tom trenutku umea Zeus i, pomau i svom sinu, udari Idaja gromom.12
h) Ali Mesenjani tvrde da je Linkeja ubio Kastor, a da je Idaj, potresen bolom, prekinuo borbu i
po eo da sahranjuje brata. Utom se priblii Kastor i drsko razrui spomenik koji je Idaj tek bio podigao,
smatraju i da ga Linkej nije dostojan. Tvoj brat nije znao da se bori bolje od obi ne ene! uzviknu on
izaziva ki. Idaj se okrete i probode ga ma em u stomak; ali Polideuk se smesta osveti.13
i) Drugi kau da je Linkej prvi smrtno ranio Kastora u bici koju su vodili kod Afidne; neki, opet, da
je Kastor ubijen kad su Idaj i Linkej napali Spartu; a neki da su oba Dioskura preivela bitku, a da su kasnije
Kastora ubili Meleagar i Polinejk.14
j) Ve ina se ipak slae da je Polideuk nadiveo oba para blizanaca i da je, poto je postavio trofej
pored spartanske trka ke staze kako bi proslavio svoju pobedu nad Linkejem, zamolio Zeusa: O e, ne
dozvoli da nadivim voljenog brata! Ali poto je sudbina odredila da samo jedan od Ledinih sinova mora
umreti, i kako je Kastorov otac Tindarej bio smrtnik, Polideuk, kao Zeusov sin, bi dostojno prenet na nebo.
Ipak on odbi besmrtnost kad ne moe da je deli sa Kastorom, i zato Zeus obojici dozvoli da vreme provode
naizmeni no nad zemljom i pod zemljom kod Terapne. Kasnije, nagra uju i njihovu bratsku ljubav, on
postavi njihove likove me u zvezde, kao sazve e Blizanaca.15
k) Poto su Dioskuri postali boanstva, Tindarej dovede Menelaja u Spartu i tu mu predade
kraljevinu; a kako je dom Afarejev sada bio bez naslednika, Nestor postade vladar nad zemljom Mesenijom,
izuzev jednog dela kojim su vladali Asklepijevi sinovi.16
142

l) Spartanci su ku u u kojoj su Dioskuri iveli pokazivali kao znamenitost. Kasnije je ta ku a pripala

nekom Formionu, i Dioskuri ga posetie jedne no i, predstavljaju i se kao stranci iz Kirene. Oni su zamolili
da im dozvoli da preno e, i to u njihovoj negdanjoj sobi. Formion im odgovori da su dobro doli u ku u i
da mogu birati leaj gde zaele, osim u toj sobi, jer je to soba njegove k eri. Idu eg jutra nestala je i devojka
i cela njena imovina, a u sobi se nala samo slika Dioskura i nekoliko travki koje su leale na stolu.17
m) Posejdon je na inio Kastora i Polideuka spasiocima mornara brodolomnika i dao im mo da alju
povoljne vetrove; im bi se na pramcu nekog broda prinela na rtvu bela jagnjad, oni bi urno dolazili
nebom, pra eni jatom vrabaca.18
n) Dioskuri su se borili uz spartansku flotu kod Ajgospotame i pobednici su kasnije u njihovu ast
oka ili dve zlatne zvezde u Delfima; ali one su ubrzo pale i i ezle neto pre porazne bitke kod Leuktre.19
o) Za vreme drugog mesenijanskog rata dvojica iz Mesenije navukoe na sebe srdbu Dioskura zato
to su se predstavili kao Dioskuri. To se dogodilo ovako: spartanska vojska je priredila gozbu u slavu
polubogova kad se odjednom pojavie dva kopljanika blizanca, obu eni u bele tunike, ljubi aste ogrta e i
kape kao ljuska jajeta, i ujahae galopom u ator. Spartanci padoe ni ice da odadu po ast tobonjim
Dioskurima. To behu dva mladi a po imenu Gonip i Panorm i oni tom prilikom pobie mnoge Spartance.
Zbog toga su se Dioskuri posle bitke kod Veprovog Groba sakrili u kronju divlje kruke i ukrali tit
zapovedniku pobednika Mesenjana Aristomenu, spre ili gonjenje spartanske vojske, koja je odstupala
polako, i tako spasli mnoge ivote; drugom prilikom, opet, kad je Aristomen pokuao da napadne Spartu
no u utvare Dioskura i njihove sestre Helene vratie ga nazad. Kasnije su Kastor i Polideuk oprostili
Mesenjanima koji su im prineli rtve kad je Epaminonda osnovao novi grad u Meseniji.20
p) Oni su upravljali spartanskim igrama, i izumeli su i ratni ke igre, i ratni ku muziku, te su stoga
pokrovitelji svih barda koji opevaju stare bitke. U svetilitu Hilajre i Fojbe u Sparti, dve svetenice su se
uvek zvale Leukipide, a jaje iz koga su se izlegli Ledini blizanci visi s tavanice.21 Spartanci predstavljaju
Dioskure s dve paralelne nose e grede spojene dvema potpornim. Spartanski suvladari nosili su ove grede
kad su polazili u boj, a kad je, prvi put, spartansku vojsku poveo samo jedan kralj, postalo je zakon da jedna
greda ostane u Sparti. Po onima koji su Dioskure videli, jedina primetna razlika me u njima bila je
brazgotina od pesnice na Polideukovom licu. Obla ili su se podjednako. Obojica su imala po jednu polovinu
ljuske jajeta sa zvezdom, svaki je imao koplje i belog konja. Neki kau da im je konje dao Posejdon; drugi,
da je Polideukov tesalijski konj od megdana bio Hermesov poklon.22
1. Pausanija: IV, 2, 2 1 III, 1, 4; Apolodor: I, 9, 5:
2. Kiprija, navodi je Pausanija: IV, 2, 5; Pausanija: III. 1. 4:
3. Apolodor; I, 9, 5; Pausanija: loc. cit.;
4. Pausanija: loc. cit.; Apolodor: III, 10, 57;
5. Panijasid, navodi ga Apolodor: III, 10, 3; Pausanija: III, 17.
6. Pausanija: III, 26, 3 1 IV, 2, 3; Apolodor: III, 10, 3;
7. Apolodor: III, 11, 2; Higin: Fabula 80;
8. Apolodor: loc. cft. 1 III, 10, 3; Homer: Odiseja: XI, 300; Pausanija: IV. 2, 4; Higin: Fabula 14;
Palajfat: Neverovatne pri e X;
9. Higin; Fabula 242; Apolodor: I, 7, 8; Plutarh: Uporedne pri e 40; Sholijast i Eustatije uz
Homerovu Ilijadu IX, 557;
10. Plutarh: loc. cit.; Apolodor: loc. cit.;
11. Apolodor: 1, 7, 9;
12. Apolodor: I, 8, 2; I, 9, 16 i III, 11, 2; Teokrit: Idile XXII. 137: Pindar: Nemejske ode X, 55;
13. Higin: Fabula 80;
14. Ovidije: Fasti V. 699; Higin: Pesni ka. astronomija II. 22. Teokrit: loc. cit.; Sholijast uz
Homerovu Odiseju XI, 300;
15. Pausanija: III, 14, 7; Apolodor: III, 11, 2; Pindar: Nemejske ode X. 55; Lukijan: Dijalozi bogova
26; Higin: loc. cit.;
143

18. Apolodor: loc. cit.; Pausanija: IV, 3, 1;

17. Pausanija: III, 16, 3;
18. Higin: Pesni ka astronomija II, 22; Euripid: Helena 1503: Homerska himna Dioskurima 7;
19. Kikeron: O proricanju I, 34, 75 1 II, 32, 68;
20. Pausanija: IV, 27, 1; IV, 16. 2 i V, 27, 3;
21. Pindar: Nemejske ode X. 49; Kikeron: O besednitvu II, S, 86; Teokrit: Idile XXII, 21520;
Pausanija: III, 16, 12;
22. Plutarh: O bratskoj ljubavi I; Herodot: V, 45; Lukijan: Razgovori bogova 26; Higin: Pesni ka
astronomija II, 22; Ptolemaj Hefajstionov VIII. navodi ga Fotije: str. 490.
*
1. Da bi se omogu ilo svetom kralju da bude po stareinstvu iznad svog vojskovo e, obi no su po jednog od
blizanaca opisivali kao bojeg sina, dok je majka za ela drugog, smrtnog blizanca, sa svojim muem. Tako
je Herakle sin Zeusa i Alkmene, a njegov brat blizanac Ifikle sin Alkmene i njenog mua Amfitriona; sli na
je pri a o Dioskurima iz Lakonije i o njihovim suparnicima Idaju i Linkeju iz Mesenije. Savreno slaganje
me u blizancima ozna ava nov stupanj u razvitku kraljevstva na kojem vojskovo a dejstvuje kao potkralj i
glavni zapovednik vojske (vidi 94, 1); on i po zvanju ima manju mo od svetog kralja. Zbog toga glavnu
ulogu u ratu nema Polideuk, nego Kastor on ak u i i Herakla vojnoj vetini i tako se poistove uje sa
Ifiklom tako e je i Linkej, a ne Idaj, obdaren otrim okom. Ali dok je sistem dvostrukog kraljevstva bio
jo nerazvijen, vojskovo a se nije smatrao besmrtnim, niti je imao pravo na iste posmrtne po asti kao
njegov brat blizanac.
2. Spartanci su esto stupali u rat sa Mesenijom, i u klasi no vreme imali dovoljno jaku vojnu silu i uticaj na
Delfijsko proro ite da nametnu svoje heroje blizance ostalim Grcima. Kastor i Polideuk su uivali ve e
povlastice kod oca Zeusa nego bilo koji drugi par blizanaca; i spartanska kraljevina je, odista, i nadivela
sve suparni ke kraljevine. Da toga nije bilo, Sazve e Blizanaca se tako moglo nazvati i u spomen na
Herakla i Ifikla, ili Idaja i Linkeja, ili Akrisija i Proita, a ne isklju ivo u spomen na Kastora i Polideuka.
Njih dvojica nisu bili jedini heroji koji su uivali pravo da jau bele konje; svaki heroj dostojan gozbe heroja
bio je konjanik. Na tim gozbama, prire ivanim o zalasku sunca, herojevi potomci bi pojeli itavog vola, a
odatle su potekle i pri e o prodrljivosti Lepreja (vidi 138, h) i Herakla (vidi 143, a), pa i Idaja i Linkeja i
njihovih suparnika.
3. enidba sa Leukipidama davala je spartanskim suvladarima kraljevski rang. One su opisane kao
svetenice Atene i Artemide, dobijale su imena meseca, i u stvari bile predstavnice Mese eve Boginje; tako
na vaznom slikarstvu, Selenine ko ije obi no prate Dioskuri. Kao duh Mlade godine, sveti kralj bi se
prirodno enio Artemidom, Mese evom Boginjom prole a i leta; a njegov vojskovo a, kao duh godine koja
opada, Atenom, boginjom jeseni i zime. Mitograf navodi da su Spartanci pobedili Meseniju i da su se
njihove vo e nasilno poenile naslednicama Arne, glavnoga grada u Meseniji, u kome su oboavali majku
kobilje glave; zbog toga su polagali pravo na okolna podru ja.
4. Sli no je sa Marpesom: Mesenjani su navodno napadali Ajtoljane u dolini reke Euen, gde su oboavali
majku krma u, i odvukli sa sobom naslednicu Marpesu (grabljivica). Njima su se suprotstavili Spartanci,
poklonici Apolona, koji su im osporili pravo na plen, pa je sukob zatim iznet pred centralne vlasti u Mikeni,
gde su podravali Mesenjane. Ali Euenova konjska trka sa Idajom podse a na mitove o Pelopu i Ojnomaju
(vidi 109, j) i Heraklu i Kiknu (vidi 143, e-g). U svakom od tih mitova pominju se odrubljene glave. Ikona s
koje su sve ove pri e protuma ene mora biti da je prikazivala starog kralja kako kre e u svojim
sudbonosnim ko ijama u smrt (vidi 71, 1), poto je boginji prineo na rtvu sedam godinjih zamenika (vidi
42, 2). Njegovi konji prinose se na rtvu prilikom ustoli enja novoga kralja (vidi 29, 1 i 81, 4). Davljenje
Euena je verovatno proisteklo iz pogrenog tuma enja: slika verovatno prikazuje Idaja kako se pre enidbe
isti od greha u reci, a zatim pobedonosno jezdi u kralji inim kolima. Ti pelazgijski obredi su ipak uneti u
144

pri u u kojoj se ina e ose aju helenski obi aji, prema kojima se devojka otmicom dovodi na ven anje.
Sudbonosna otmica krava se, verovatno, odnosi na istorijski doga aj: bi e da je to zavada Mesenjana i
Spartanaca oko deobe plena posle zajedni kog pohoda na Arkadiju (vidi 17, 1).
5. Poseta Kastora i Poluksa Formionovoj ku i neta no je opisana; autor opisuje jedan drugi doga aj koji se
desio glupim Spartancima, pripisuju i to njihovim narodnim herojima. Kirena, u kojoj su potovali
Dioskure, bila je glavni snabdeva izvesnom biljkom, nekom vrstom iz grupe asafetida, iji je jak miris i
ukus bio cenjen kao za in. Dva stranca su zaista i bili trgovci iz Kirene, kako su se i predstavili, i kad su
otili sa Formionovom k erkom, oni u naknadu za nju ostavie svoju robu, a Formion sam zaklju i da se
dogodilo udo.
6. Drvo divlje kruke je bilo posve eno Mese evoj Boginji zbog svog belog behara i od njega je sa injen
najstariji lik boginje smrti Here, u Herajmu kod Mikene. Plutarh (Gr ka pitanja. 51) i Ajlijan (Varia Historia
III. 39) pominju kruku kao vo e koje su naro ito cenili u Argu i Tirintu; zato se Peloponez i zvao Apija
od krukinog drveta (vidi 64, 4). Atena, tako e boginja smrti, nosila je ime Onka (krukino drvo) u
svom krukovom svetilitu u Bojotiji. Dioskuri su izabrali kruku da bi pokazali kako su pravi heroji;
tavie, krukovo drvo daje plod krajem maja (vidi 72, 2), kad je sunce u znaku Blizanaca i kad po inje
sezona plovidbe u isto nom Sredozemlju. Vrapci koji prate Dioskure, kad se pojavljuju pozvani molitvom
moreplovaca, pripadaju Boginji Mora Afroditi; Ksit (vrabac), otac Ajola (vidi 43, 1), bio je predak
Dioskura i potovao je boginju.
7. U Homerskoj himni Mioskurima (7) nije jasno prate li vrapci Kastora ili Polideuka, ili pak oni na krilima
vrabaca lete kroz vazduh da pomognu o ajnim mornarima; njih su na nekim ogledalima ponekad slikali i
kao krilate. Njihov simbol u Sparti, docana, predstavljala su dva potporna stuba svetilita; drugi simbol se
sastojao od dve amfore, obavijene svaka sa po jednom zmijom a zmije su bile inkarnacija Dioskura, koji
dolaze da pojedu hranu to se ostavljala u amforama.
8. Gorgofona je izigrala indoevropsku obavezu udovice da izvri samoubistvo udavi se po drugi put (vidi
69. 2; 74, a i 106, 1).
75 BELEROFONT
Belerofont,. Glaukov sin i unuk Sisifov, napustio je Korint u oblaku poto je prethodno ubio Belera, po
emu je i dobio nadimak Belerofont, a zatim je ubio i ro enog brata, kome je, obi no se smatralo, ime bilo
Delijad.1 On je kao pribegar otiao kralju Tirinta Proitu, ali se, na zlu sre u, Anteja, Proitova ena, koju neki
zovu Steneboja, zaljubi u njega na prvi pogled. Kad je on odbio njena udvaranja, ona ga optui da je
pokuao da je siluje, a Proit se, poverovavi njenoj pri i, strahovito raesti. Poto se ipak bojao osvete Furija
ako neposredno ubije pribegara kome je dao uto ite, on ga posla Antejinom ocu Jobatu, kralju Likije, sa
zape a enim pismom koje je glasilo: Molim te, ukloni donosioca pisma s ovog sveta, on je pokuao da
siluje moju enu, a tvoju k er.
b) Jobat, koji tako e nije eleo da r avo postupi sa kraljevskim gostom, zamoli Belerofonta da mu
u ini uslugu i uniti Himajru, ensko udovite s lavljom glavom na kozjem telu, zmijinim repom i
plamenim dahom. Ona je, objasni on, Ehidnina k erka, koju je moj neprijatelj, kralj Karije, na inio
doma im ljubimcem. Pre no to je krenuo na zadatak, Belerofont upita za savet vidovitog Polijejda i on mu
re e da uhvati i pripitomi krilatog konja Pegasa, koji je bio ljubimac na Gori Helikonu, jer im je iskopao
bunar Hipokren, udaraju i o zemlju svojim kopitom u obliku meseca.2
c) Pegas nije bio na Helikonu, ve ga je Belerofont naao kako pije vodu iz jednog drugog bunara,
na korintskom Akropolju; on mu nabaci zlatan oglav na glavu; oglav je bio Atenin poklon, stigao u pravi
as. Ali drugi kau da je Atena Belerofontu dala ve zauzdanog Pegasa, a neki da je to u inio Posejdon, koji
145

mu je stvarno i bio otac. Kako bilo, Belerofont je odozgo, s le a, savladao Himajru, doletevi na Pegasu;
izreetao je strelama a zatim joj ubacio u eljust grumen olova, pri vr en na vrak koplja. Himajrin vreli
dah istopio je olovo koje joj se slilo niz grlo i sagorelo ivotne organe.3
d) Jobat ne pokaza nikakvo zadovoljstvo, a kamoli nameru da ga nagradi za hrabro delo, ve ga
odmah posla protiv ratobornih. Solimljana i njihovih saveznika Amazonki. Belerofont ih pobedi lete i izvan
domaaja njihovih strela i bacaju i im ogromno okruglo kamenje na glavu. Zatim je u likijskoj dolini
Ksanta potukao bandu karijskih gusara koje je predvodio Hejmarh. Hejmarh je bio estok i hvalisav ratnik.
On je plovio brodom sa lavljom glavom kao ukrasom na pramcu, a sa zmijom na krmi. Kad Jobat ni tada ne
pokaza nikakvu zahvalnost, ve , naprotiv, posla dvorsku strau da ga napadne iz zasede dok se vra ao,
Belerofont sjaha i po e da se moli Posejdonu da, dok on ide peice, plavi iza njega dolinu Ksanta. Posejdon
u njegovu molbu i posla ogromne talase koji su se polako valjali iza Belerofonta dok se pribliavao
Jobatovom dvoru; i poto nijedan od mukaraca nije mogao da zaustavi Belerofonta, ksantijske ene
zadigoe suknje do struka i tr e i pravo njemu, ponudie mu da odabere jednu, ili sve zajedno, pod uslovom
da popusti. Belerofont, koji je bio veoma edan, okrenu pete i potr a nazad, a talasi se povukoe pred njim.
e) Ube en ovim doga ajem. da je Proit svakako pogreno ocenio Antejine vrline, Jobat posla pismo
trae i da mu se podrobno objasni kako se sve odigralo. Saznavi istinu, on zamoli Belerofonta da mu
oprosti, dade mu k er Filonoju za enu i u ini ga naslednikom prestola u Likiji. On je tako e pohvalio
ksantijske ene za veliku snalaljivost i usrdnost i naredio da ubudu e Ksantijci poreklo ra unaju po majci,
a ne po ocu.
f) Belerofont se, na vrhuncu svoje sre e, nepromiljeno poduhvati besmislenog podviga da leti na Olimp,
ba kao da je besmrtan. Ali Zeus posla obada koji ujede Pegasa pod rep, Pegas se nespretno strese i zbaci sa
sebe Belerofonta, koji pade u trnje, te je lutao po svetu hrom, slep, usamljen i proklet, stalno izbegavaju i da
se sretne s ljudima, sve dok ga smrt nije uzela k sebi.4
1. Apolodor: I, 9, 3; Homer: Ilijada VI, l, 155;
2. Homer: Ilijada VI, 160; Eustatije uz Ilijadu; Apolodor: II, 3, 1; Antonije Liberal: 9; Homer: Ilijada
XVI, 328;
3. Hesiod: Teogonija 319; Apolodor: II, 3, 2; Pindar: Olimpijske ode XIII, 63; Pausanija: II, 4, 1;
Higin: Fabula 157; Sholijast uz Homerovu Ilijadu VI, 155; Ceces: O Likofronu 17;
4. Pindar: Olimpijske ode XIII, 8790; Istamske ode VII, 44: Apolodor: loc. cit.; Plutarh: O
enskim vrlinama 9; Homer: Ilijada VI, 155203 i XVI, 328; Ovidije: Metamorfoze IX, 646;
Ceces: O Likofronu 838.
*
1. Pokuaj ene da napastvuje mukarca kao to je u inila Anteja s Belerofontom, ispri an je u nekoliko
gr kih verzija (vidi 70, 2), pored palestinske pri e o Josifu i Potifarovoj eni, i egipatske ''Pri e o dva brata''.
Koji je mit najstariji, nije utvr eno.
2. Ehidnina k i Himajra, naslikana na hetitskom zdanju u Karkemiu, bila je simbol Velike Boginje
trosezonske svete godine, i to na taj na in to je lav bio simbol prole a, koza leta a zmija zime. Ote ena
staklena plo a iz Dendre u okolini Mikene prikazuje heroja koji se rve s lavom, iz ijeg se zadnjeg dela tela
pomalja neto nalik na kozju glavu, dok je lavlji rep duga ak i zmijolik. Kako plo a datira iz vremena kad je
boginja jo bila isklju iva gospodarica svega, ova ikona se poredi sa etrurskom freskom u Tarkviniji, iako je
na njoj heroj na konju, kao i Belerofont, to bi se moglo protuma iti kao kraljevska krunidbena borba s
ljudima preruenim u ivotinje koje su (vidi 81, 2 i 123, 1), predstavljale razli ita godinja doba. Posle
ahajskog verskog prevrata, koji je pot inio boginju Heru Zeusu, ikona je postala ambivalentna: mogla se
tuma iti i kao potiskivanje starog karijskog kalendara od strane helenskih osvaja a.
3. Belerofontovo pripitomljavanje mese evog konja Pegasa, koji je predstavljao magiju stvaranja kie i
posedovanje oglava, Ateninog poklona, kazuje da je sveti kralj po naredbi Trojne Muse (Planinske
146

boginje) ili njene predstavnice, morao da uhvati divljeg konja; tako je Herakle kasnije jahao Ariona
(mese ev nebeski konj) kad je zauzeo Elidu (vidi 138, g). Sude i po primitivnim obi ajima Danaca i
Iraca, sveti kralj je jeo meso konja, poto ga je ponovo ritualno rodila planinska boginja kobilje glave. Ali i
ovaj deo mita je tako e ambivalentan; on se moe protuma iti i kao beleka o tome kako su helenski
osvaja i pokorili svetilita planinske boginje u Askri, na Gori Helikon, i u Korintu. Sli no je i sa mitom
kako je Posejdon silovao arkadijsku Demetru kobilje glave (vidi 16, f), s kojom je izrodio mese evog konja
Ariona; Posejdon je silovao i Medusu, i ona je izrodila Pegasa (vidi 73, h). Time se objanjava Posejdonova
uloga u pri i o Belerofontu. Ponienje koje je Belerofont doiveo sa Zeusove strane je moralna anegdota
usmerena da predupredi protest i sumnje u olimpljansku veru; Belerofont koji leti kroz vazduh kao strela,
ista je li nost kao i njegov ded Sisif ili Tesup (vidi 67, 1), to je sun ani heroj iji je kult zamenjen kultom
Sun anog Zeusa; njemu je, dakle, su eno da doivi sli an neslavan kraj kao i Helijev sin Faetont (vidi 42,
2).
4. Belerofontovi neprijatelji Solimljani behu Solimina deca. Kako su svi gradovi i rtovi koji su po injali
slovom ''salm'' smeteni na istoku, ona je, verovatno, bila boginja prole ne ravnodnevice; ali kasnije je
dobila muko ime i postala bog sunca Solime, ili Selim, Solomon, ili Ab-Salom, po kome je nazvan i
Jerusalem. Amazonke su bile borbene svetenice Mese eve Boginje (vidi 100, 1).
5. Belerofontovo povla enje pred ksantijskim enama je verovatno izvedeno sa ikone koja je prikazivala
divlje ene, pobesnele ili od trave hippomanes ili od crne opne odse ene s ela novoro enog drebeta
kako prilaze svetom kralju, kraj morske obale, u vreme kad isti e njegova vladavina. Suknje su im
zadignute kao prilikom erotskih obreda egipatskog Apisa (Diodor sa Sicilije: I, 85), zato da bi, dok ga
komadaju, njegova krv koja iklja ubrzala oivljavanje ploda u njihovim utrobama. Poto je Ksant (uti)
ime jednog od Ahilejevih konja, zatim jednog koji je pripadao Hektoru, i jednog koga je Posejdon dao
Peleju, ene su verovatno nosile ritualne maske konja sa utim senkama mese eve boje, jer su, po predanju,
Belerofontovog oca Glauka na morskoj obali kod Korinta pojele kobile (vidi 71, 1). Ipak ovaj prera eni mit
zadrao je dosta primitivnih elemenata: pribliavanje nagih ena iz klana vladarevog plemena sa kojima su
veze bile zabranjene moralo ga je naterati da se povu e i sakrije lice, a u jednoj irskoj legendi pominje se
sli no ratno lukavstvo. Pri a o ksantijskom matrijarhalnom poreklu bila je sasvim suprotna; Heleni su naime
nametnuli patrijarhalno poreklo celoj Kariji osim konzervativnim Ksantijcima.
6. Hejmarhovo ime izvodi se iz chimaros, ili chimaera (koza); i Belerofontovu plahu prirodu i la u sa
figurama lava i zmije uneo je neko u pri u, pokuavaju i da objasni zato Himajra bljuje plamen. Gora
Himajra (kozja planina) je bila vulkanska planina u blizini Faselide u Likiji, iz koje je izlazio plameni dah
(Plinije: Istorija prirode II, 106 i V, 27).
76 ANTIOPA
Neki kau da je Antiopa, k erka Nikteja iz Tebe, kad ju je Zeus silovao, pobegla kralju Sikionu, koji je
pristao da se njome oeni, te je to izazvalo rat u kome je Niktej bio ubijen. Antiopin stric Lik ubrzo potu e
Sikionce u krvavoj bici i vrati u Tebu Antiopu kao udovicu. Poto se porodila u bunu pored puta i dobila
blizance Amfiona i Zeta, Lik ih je odmah ostavio na Gori Kitajron. Mnogo je godina sa Antiopom surovo
postupala njena tetka Dirka. Najzad Antiopa uspe da pobegne iz zatvora i do e do kolibe u kojoj su iveli
Amfion i Zet. Ovu dvojicu je spasao kravar koji je slu ajno tuda proao i ugledao naputenu decu, pa ih je
doveo k sebi i od tada su iveli u kolibi. Me utim, smatraju i da je Antiopa odbegla robinja, oni nisu hteli
da joj prue sklonite. Uskoro stie Dirka u stanju Bahovog ludila, dograbi Antiopu i odvu e je nazad.
De aci moji, uzviknu kravar, uvajte se furija! Zato da se uvamo furija? pitali su oni. Zato to
ste odbili da zatitite svoju majku, kojoj e sada da sudi njena svirepa tetka. Blizanci smesta krenu u
poteru, spasu Antiopu, a Dirku veu za rogove divljeg vepra i tako joj ubrzaju kraj.1
147

b) Drugi kau da je Antiopin otac bio re ni bog Asop i da je jedne no i kralj Sikiona, preruen u njenog
strica, doao i obleao je. Lik se zbog toga razveo od Antiope i oenio Dirkom i tako prepustio Zeusu na
volju da se udvara usamljenoj Antiopi i da je ostavi trudnu. Dirka, sumnjaju i da je to Likovo delo, zatvori
Antiopu u mra nu tamnicu; odatle ju je na neki na in oslobodio Zeus, ta no na vreme da rodi Amfiona i
Zeta na Gori Kitajron. Blizanci su rasli kod kravara, kod koga je i Antiopa nala uto ite, a kada su dovoljno
odrasli da razumeju kako su runo postupili s njihovom majkom, ona ih nagovori da je osvete. Bra a su
srela Dirku kako luta padinama planine Kitajron u Bahovom ludilu, vezali joj kosu za rogove divljeg bika, i
kad je bila mrtva, tresnuli je o zemlju; na tom mestu izbio je izvor, koji su kasnije nazvali Dirkinim
izvorom. Me utim Dionis se osvetio za ubistvo svoje oboavateljke; on je poslao Antiopu u besnom ludilu
da juri po celoj Gr koj dok je, najzad, Fokije, Sisifov unuk, nije izle io i oenio se njome u Fokidi.
c) Amfion i Zet su otili u Tebu, odande su prognali kralja Laja i sagradili donji grad, poto je Kadmo ve
bio podigao gornji. Zet se esto podsmevao Amfionu zbog toga to je veoma voleo liru, koju mu je dao
Hermes. Ona te odvaja od svakog korisnog rada, govorio bi on. Ali kad postadoe zidari, Amfionovo
kamenje pokretalo se na zvuk njegove lire i blago klizilo na svoje mesto, dok je Zet bio prinu en da troi
mnogo snage i uprkos tome zaostaje za bratom. Blizanci su zajedni ki vladali Tebom, gde se Zet oenio
Tebom, i po njoj je tada grad, koji se ranije zvao Kadmeja, dobio i ime; Amfion se oenio Niobom. Ali svu
njenu decu, osim dvoje, ustrelili su Apolon i Artemida, iju je majku Nioba bila uvredila. Apolon je ubio i
samog Amfiona i kaznio ga u Tartaru zato to je pokuao da se osveti delfijskim svetenicima2. Amfion i
Zet su sahranjeni u zajedni kom grobu u Tebi. Njihov grob se paljivo uvao u vreme kad se sunce nalazi u
sazve u bika; jer je tada narod iz fokidske Titoreje pokuavao da ukrade zemlju sa humke i da je stavi na
grobove Fokida i Antiope. Neko proro anstvo je jednom objavilo da bi ovo uve alo plodnost Fokide na
ra un Tebe.3
1. Higin; Fabula 8; Apolodor: III, 5, 5; Pausanija: 11, 6, 2; Euripid:
Antiopa, fragmenti; Apolonije sa Roda: IV, 1090, uz sholijast;
2. Homer: Odiseja XI, 260; Higin: Fabula 7; Pausanija: VI, 20, 8; IX, 5, 3 i 17, 4; Horatije: Pisma I,
18, 41; Apolonije sa Roda: I. 73541;
3. Pausanija: IX, 17, 3.
*
1. Ove dve verzije o Dirki pokazuju koliko su se mitografi ose ali neobavezni kad je trebalo povezati glavne
elemente zabeleenog predanja, uzete, u ovom slu aju, izgleda uglavnom iz prikaza na svetim ikonama.
Antiopa, sre no izbavljena iz tamnice, i mrgodna Dirka, podse aju na Koru, koju prati Hekata (vidi 24, k).
Antiopa (ona koja se suprotstavila) zove se tako u ovom kontekstu, jer joj je lice okrenuto nebu, a ne
zemlji, to zna i podzemnom svetu, i k erka no i Nikteida, a ne Nikte zato to izlazi iz mraka.
Dirkino i Antiopino ludilo u planini smatralo se Bahovim orgijama; u stvari, to su bile orgije kulta obada u
kojima su se u esnice ponaale kao junice Mese eve Boginje na ezi (vidi 56, 1). Dirkino ime
(dvostruka) odnosi se na mese ev rog, a ikona s koje poti e mit nije prikazivala Dirku vezanu za bika
kazne radi, ve je predstavljala njeno obredno ven avanje za kralja-bika (vidi 88, 7). Drugo zna enje moda
se krije u ''dirce'': naime pukotina, raselina, rascep, to zna i u erotskom stanju. Dirkin izvor je, kao i
Hipokren, morao imati oblik meseca. Antiopini sinovi su kraljevski blizanci, koje je rodila Mese eva
Boginja: a to su sveti kralj i njegov vojskovo a.
2. Amfionova trostruka lira pomo u koje je zidao donju Tebu dok mu je Hermes bio poslodavac
morala je imati samo tri strune u ast Trojne Boginije, koja je vladala u vazduhu, na zemlji i pod
zemljom, a na njoj se sviralo za dobrobit grada dok su se gradili utvr eni gradski temelji, kapije i kule. Ime
Amfion (''stanovnik dve zemlje'') kazuje da je Amfion bio gra anin i Si-kiona i Tebe.

148

77 NIOBA
Nioba, sestra Pelopova, udala se za tebanskog kralja Am-fiona i rodila mu sedam sinova i sedam k eri, i
toliko se njima ponosila da se jednog dana s potcenjivanjem izrazila i o samoj Leti, koja je imala samo
dvoje dece Apolona i Artemidu. Tejresijeva k er, proro ica Manta, uvi ovu brzopletu primedbu,
posavetova tebanske ene da odmah pokuaju da umilostive Letu i njenu decu. Ona je zahtevala da ene u
Tebi zapale tamjan i ukrase svoje kose lovorovim li em. Kad se miris tamjana ve podigao u vazduhu,
pojavi se Nioba sa svojim pratiljama, obu ena u sjajnu frigijsku odoru sa raspletenom dugom kosom. Ona
prekide prinoenje rtve i obesno zapita zato Leta, ena neutvr enog porekla, koja ima mukobanju k erku
i sina sa enskim osobinama, treba da bude vanija od nje, Niobe, unuke Zeusa i Atlanta, koja je strah i
trepet za Frigijce i kraljica u Kadmovom kraljevskom domu. Zar ona ne bi jo uvek bila u prednosti, ak i
kad bi joj sudbina uzela dvoje-troje dece?
b) Naputaju i rtveni obred, prestravljene tebanske ene pokuae da umilostive Letu apu u i joj
molitve, ali ve je bilo kasno. Leta je ve poslala Apolona i Artemidu, naoruane lukovima, da kazne
Niobinu oholost. Apolon je naao de ake kako love na Gori Kitajron i ustrelio ih jednog po jednog
potedevi samo Amikla, koji je odmah veoma mudro zamolio Letu za milost. Artemida je nala devojke u
dvoru kako predu vunu i tobolcem strela unitila ih je sve osim Meliboje, koja je u inila isto to i Amikle.
Ovo dvoje preivelih pourie da podignu hram boginji Leti, a Meliboja je bila tako prebledela od straha da
je nosila nadimak Hlorija, ak i kad se nekoliko godina docnije udala za Neleja. Ali neki kau da nijedno od
Niobine dece nije preivelo, i da je Apolon ubio i Amfiona.
c) Devet dana i devet no i je Nioba oplakivala svoje mrtve i nije mogla nikoga da na e da ih sahrani, jer
je Zeus stao na Letinu stranu i pretvorio Tebance u kamenje. Desetog dana se sami Olimpljani postarae za
pogreb. Nioba pobee preko mora na Goru Sipil, u dom svoga oca Tantala, gde ju je Zeus, saalivi se na
njen bol, pretvorio u statuu koja u rano leto obilno lije suze.1
d) Svi su ljudi alili Amfiona i oplakivali njegovu sudbinu kad mu je potomstvo uniteno, ali Niobu nije
alio niko, osim njenog podjednako oholog brata Pelopa.2
1. Higin: Fabule 9 1 10; Apolodor: III, 56; Homer Ilijada XXIV, 612; Ovidije: Metamorfoze VI,
146312; Pausanija: V, 16, 3; VIII, 2,, 5 i I, 21, 5: Sofokle: Elektra 15052;
2. Ovidije: Metamorfose VI, 4014.
*
1. Po Homeru, Nioba je imala dvanaestoro dece, a po Hesiodu dvadesetoro, po Herodotu etvoro, po Sapfi
osamnaestoro, ali u zabelekama Euripida i Apolodora, koje su najpotpunije, kae se da je imala sedam
k eri i sedam sinova. Poto je Nioba prema tebanskim izvorima bila praunuka titana Atlanta, a u argivskoj
verziji ili k erka ili majka Foronejeva (vidi 57, a), koji je tako e opisan kao Titan (Apolodor II, 1, 1 i
sholijast uz Euripidovog Oresta 932), i Pelazgova, ona je mogla da se pohvali da je prva smrtna ena koju je
Zeus obleao (Diodor sa Sicilije: IV, 9, 14; Apolodor: loc. cit.; Pausanija: II, 22, 6). Ovaj mit se verovatno
odnosi na poraz Titana i Titanki i prevlast Olimpljana. Ako je tako, onda on govori o potiskivanju starog
kalendarskog sistema Pelazga u Gr koj, Palestini, Siriji i severozapadnoj Evropi, koji se zasnivao na podeli
meseca na etiri nedelje od po sedam dana, a svakim danom je vladalo po jedno od sedam planetarnih tela
(vidi 1, 3 i 43, 4). Amfion i njegovo dvanaestoro dece u Homerovoj verziji mita (llijada XXIV, 60317)
verovatno predstavlja trinaest meseci u ovom kalendaru. Gora Sipil je, po svoj prilici, bila poslednje uto ite
kulta Titana u Maloj Aziji kao i Teba u Gr koj Niobin kip je jedna stena ljudskog obli ja, koja izgleda kao
da pla e kad sun ane strele padnu na njenu belu kapu od snega, a sli nost je poja ao jo i lik hetitske
boginje majke uklesan u jednu stenu na toj planini; taj reljef datira otprilike iz poznog petnaestog veka pre
nove ere. ''Nioba'' verovatno zna i snena ako b predstavlja v u latinskom nivis ili ph u gr kom
nipha. Jednu od njenih k eri Higin naziva Hijada; ta re u gr kom ne zna i nita osim ako nije neki ostatak
od oblika chiones niphades. ''snene pahuljice''.
149

2. Partenije (Ljubavne pri e 33) navodi drugu pri u o Niobinoj kazni i kae: prema Letinom osvetni kom
planu, Niobin se otac greno zaljubio u nju, i kad ga je ona odbila, on je spalio
njenu decu, mua joj predao divljem vepru, a ona se onda bacila sa stene. Ova pri a, koja se nalazi i u
sholijastu uz Euripidove Feni anke (159), pretrpela je uticaj mitova o Kiniri, Smirni i Adonidu (vidi 18, h) a
zbog obi aja spaljivanja dece, i uticaj mita o bogu Molohu (vidi 70, 5 1 156, 2).
78 KAJNIDA I KAJNEJ
Posejdon je jedanput vodio ljubav sa nimfom Kajnidom, k erkom Elata iz Magnezije ili, po drugima,
k erkom Korona Lapita i zapitao je kakav bi ljubavni dar elela od njega.
Pretvori me u neranjivog borca. Dosadilo mi je da budem ena, re e ona.
Posejdon joj ispuni elju, promeni joj pol, i ona tako postade Kajnej; vojevala je sa takvim uspehom da su
je Lapi ani izabrali za kralja; ak je rodila i sina, Korona, koga je Herakle ubio mnogo godina kasnije, kad
se borio za Dorca Ajgima. Ohola zbog tolikih uspeha i zaneta novim okolnostima, Kajnej pobode koplje
nasred trga na kome se okupljao narod i natera ljude da koplju prinose rtve kao boanstvu, i da ne potuju
nikakva druga boanstva.
b) Kad Zeus u za Kajnejevo preterivanje, on podgovori Kentaure da ubiju Kajneja. Za vreme
Pejritojeve svadbe Kentauri je iznenada napadoe, ali njoj nije bilo teko da poubija petoricu-estoricu ne
zadobivi ni najmanju ranu, poto se njihovo oruje odbijalo o njeno za arano telo. Ipak, preostali Kentauri
po ee da je udaraju jelovim balvanima, dok je nisu oborili na zemlju i zatrpali velikom gomilom
hrastovine. Tako se Kajnej ugui i umre. Uskoro zatim uzlete ptica nepouzdanih krila, za koju vidoviti
Mops, koji se tu zadesio, re e da je njen duh: kad su prili da je sahrane, telo joj je opet bilo ensko.1
1. Apolodor: I, 9, 16; 11, 7, 7 1 Epitome I, 22; Apolonije sa Roda: I, 5764, uz sholljast; Higin:
Fabula 14; Oxyrhychus Papyri XIII, str. 133; Servije uz Vergilijevu Ajneidu VI, 448; Ovidije:
Metamorfoze XII, 458531; Sholijast uz Homerovu Ilijadu I, 264.
*
1. Ovaj mit ima tri razlliite niti. Prvu: obi aj koji jo postoji u Albaniji da se devojka pridrui ratni koj
druini, obu ena u muko odelo, pri emu me u neprijateljima zavlada veliko iznena enje kad joj, kad
pogine u boju, otkriju pol. Drugu: odbijanje Lapita da prihvate Helene kao gospodare; koplje pobodeno da
bi mu se prinosile rtve bilo je, izgleda, majsko drvo (arena motka oko koje se u Engleskoj igra oko prvog
maja), pobodeno u ast nove Mese eve Boginje Kajnide, ili Elate, kojoj je posve ena jela. Lapi ane su
potukli Ajoljani iz Jolka i uz pomo svojih saveznika Kentaura, prisilili ih da se pokore njihovom bogu
Posejdonu, ali se nisu meali u plemenske zakone. Jedino su, kao i u Argu, enske plemenske poglavice bile
prinu ene da nose lanu bradu kako bi potvrdile svoje pravo da budu vojskovo e i sudije; tako je Kajnida
postala Kajnej, a Elata Elat. Sli no tome Kraljica Juga, jedna od zdruenih vladara kraljevine Lozi u
Zambesi, saoptava kad ulazi u ve nicu: Ja sam postala mukarac! ovo je dolo otuda to je jedna od
njenih prethodnica nasilno zauzela presto patrijarhalnog vladara. Tre u: ritual na posudi za ulje (vidi 9, 1),
na kojoj se vide nagi mukarci, naoruani batinama, kako tuku po glavi lik majke zemlje, da bi, kako kau,
oslobodili Koru. Duh nove godine Kajnej zna i Nov.
2. ta je ptica nepouzdanih krila koja se vinula iz mrtvog tela zavisi od toga u koje se doba godine vrio
ovaj obred. Ako se vrio u prole e, onda je, verovatno, bila kukavica (vidi 12, 1).
79 ERIGONA
Iako je Ojnej bio prvi smrtnik kome je Dionis darovao stabljiku vinove loze, Ikarije je bio vetiji u
spravljanju vina. On ponudi vino iz svoga kr aga nekim pastirima u Maratonskoj umi ispod Gore Pentelik,
150

a oni se, poto ga nisu meali sa vodom, kako je Ojnopion kasnije preporu ivao, toliko izopijae da su sve
videli dvostruko. Poto su poverovali da su za arani, oni ubie Ikarija. Ikarijev pas Majra posmatrao je kako
su ga zakopali pod jednim borom, pa je kasnije doveo Ikarijevu k er Erigonu na grob vuku i je za haljinu.
Kad je doveo Erigonu, pas po e da otkopava le. Erigona se obesi o jedan bor od o ajanja, mole i se da
atenske k eri dele njenu sudbinu sve dok Ikarije ne bude osve en. Ovu kletvu su uli samo bogovi i pastiri,
koji pobegoe preko mora. Mnoge atenske devojke, jedna za drugom, obesie se o bor, i Delfijsko proro ite
objasni da to Erigona zahteva njihove ivote. Atenjani odmah pohvatae pastire i obesie ih, a u spomen na
to ustanovie vinsku svetkovinu. Pre po etka slavlja prosipaju rtve livenice Ikariju, a devojke se ljujaju na
konopcima vezanim za granu dok im stopala jedva dodiruju tlo; tako su postale ljuljake. Maske oka ene o
grane ljuljale su se na vetru.
b) Lik psa Majra postavljen je na nebo i tako je postala manja zvezda Pas; neki zbog toga
poistove uju Ikarija sa Bootom, a Erigonu sa sazve em Device.1
1. Sholijast uz Homerovu Ilijadu: XXII, 29; Non: Dionysiaca XLVII, 34245; Higin: Fabula 130 i
Pesni ka astronomija. II, 4; Apolodor: I, 8, 1 i III, 14, 7; Atenaj: XIV, 10; Fest sub Oscillantes;
Statije: Tebaida XI. 6447; Servije uz Vergilijeve Georgike II, 3889.
*
1 Ime Majra dobila je Prijamova ena Hekaba, ili Hekuba, poto se pretvorila u psa (vidi 168, 1), a kako je
Hekuba u stvari bila troglava boginja smrti Hekata (vidi 31, 7), rtve livenice koje su prosipane u ast
Erigone i Ikarija verovatno su bile njoj namenjene. Ravnica na kojoj su se sve anosti odravale zvala se
Dionis. Erigonin bor je verovatno bilo drvo pod kojim su kastrirali Frigijca Atisa, koji je tu krvario dok
nije umro (Ovidije: Fasti IV, 221; Servije uz Vergilijevu Ajneidu: IX, 116), te se objanjenje verovatno krije
u obi aju maratonskih pastira da jednog iz svoje druine prinesu na rtvu boginji Erigoni u doba kad se
zvezda Mali Pas penje na svodu.
2. Ikarije zna i sa Ikarijskog mora, iz Kiklada, a odatle je Atisov kult preao u Atinu. Kasnije se i
Dionisov kult nadovezao na Atisov; pri a o ubistvu atenskih devojaka moda je potekla od Dionisovih
maski oka enih o borove grane, usred vinograda. Te maske su se okretale prema vetru i smatralo se da
oplo avaju onu vinovu lozu kojoj su bile licem okrenute. Dionis je slikan obi no kao enstven mladi duge
kose pa su njegove maske mogle podse ati na obeene devojke. Ali mogu e je da su to i lutke koje su visile
sa vo aka predstavljaju i boginju plodnosti Arijadnu ili Helenu (vidi 88, 10 i 98, 5). Devojke koje su se
ljuljale na ljuljakama u vreme vinskih svetkovina mora da su time prvobitno vrile kakav magi rii obred;
one su predstavljale boginje-ptice, a ljuljale su se u polukrugu u ast novog meseca. Ovaj obi aj je
verovatno dospeo na Atiku sa Krete, jer je kod Hagije Trijade na ena terakota koja prikazuje devojku kako
se ljulja na ljuljaci oka enoj izme u dva stuba, a na svakom stubu stoji po jedna ptica.
3. Ime Erigona objanjava mitograf kao dete borbe, zbog teko a i muka koje je izazvala; ali njeno
nesumnjivo zna enje je obilan rod i odnosi se na obimnu etvu koju pomau drvene lutke.
80 KALIDONSKI VEPAR
Ojnej, kralj Kalidona u Ajtoliji, oenio se Altajom. Ona mu je najpre rodila Tokseja, koga Ojnej ubi
svojim rukama zato to je nespretno presko io anac to su ga kopali radi odbrane grada, a zatim Meleagara,
za koga se pri a da je u stvari Arejev sin. Kad je Meleagaru bilo sedam dana, Su aje do oe u Altajinu
spava u sobu i objavie da e on mo i da ivi samo dotle dok ne izgori jedan ugarak sa njihovog ognjita.
Altaja smesta sko i i dohvati taj ugarak iz vatre, ugasi ga vodom i sakri u svoju krinju.
b) Meleagar je porastao i postao hrabar i neranjiv ratmk i najbolje je bacao dilit u celoj Gr koj; to je
dokazao na Akastovim pogrebnim igrama. On bi jo iveo da nije bilo Ojnejeve nesmotrenosti. On je,
151

jednog leta, zaboravio da pomene Artemidu u svojim godinjim rtvenim obredima dvanaestorici
Olimpljana. Kad Artemida sazna od Helije da je zanemarena, odmah posla ogromnog vepra da satre
Ojnejeve krave i radnike; i da mu uniti etvu; ali je Ojnej razaslao glasnike pozivaju i najhrabrije ratnike
cele Gr ke u lov na vepra, obe avi onome ko ubije vepra veprovu kou i zube kao trofej.
c) Mnogi su se odazvali pozivu, a me u njima i Kastor i Polideuk iz Sparte, Idaj i Linkej iz Mesene,
Tesej iz Atene i Peiritoj iz Larise, Jason iz Jolka i Admet iz Tebe; Amfijaraj iz Arga; Telamon iz Salamine;
Kajnej iz Magnezije; i, na kraju, Ankaj i Kefej iz Arkadije, u pratnji svoje zemljakinje, brzonoge device
Atalante, jedinice k erke Jasija i Klimene.1 Jasije je udeo za mukim naslednikom i ro enje Atalante ga je
tako teko razo aralo i ogor ilo da ju je ostavio na bregu u blizini Kalidona, gde je devoj icu dojila
medvedica, koju je poslala Artemida. Atalanta je odrasla me u lovcima koji su je nali i odnegovali, ali je
ostala nevina i uvek je nosila oruje. Jednom je, skoro se onesvestivi od e i, dola u Kifantu i tamo,
prizivaju i u pomo Artemidu, udarila u stenu iljatim kopljem i na tom mestu pote e izvor. Jo se nije bila
izmirila sa ocem.2
d} Ojnej je lovce kraljevski gostio devet dana; i mada su Ankaj i Kefaj odmah odbili da love u
drutvu jedne ene, Meleagar izjavi u Ojnejevo ime da e, ako oni ne povuku prigovor, obustaviti lov. Istina
je bila da je Meleagar, ve oenjen Idajevom k erkom Kleopatrom, iznenada osetio silnu ljubav prema
Atalanti i eleo da joj se umili. Njeni ujaci, Altajina bra a, odmah pokazae da im se devojka ne dopada,
ube eni da njeno prisustvo moe izazvati samo nezgode jer je Meleagar neprestano uzdisao i govorio: Ah,
to e biti sre an onaj koji se njome oeni! Tako je hajka po ela u zategnutom raspoloenju; Artemida se
li no starala da bude tako.
e) Amfijaraj i Atalanta su bili jedini naoruaiu lukom i strelama; ostali su imali koplja, dilite i
sekire; svi su bili toliko zainteresovani da dobiju kou da su potpuno zanemarili lova ku disciplinu. Na
Meleagarov predlog, druina se kretala umom u obliku polumeseca, na rastojanju od nekoliko koraka,
trae i skrovite divljeg vepra.
f) Prvo je prolivena ljudska krv. Kad se Atalanta postavila na krajnjem desnom boku, na izvesnom
rastojanju od ostalih lovaca, dva Kentaura, Hilaj i Rajk, koji su u estvovali u hajci, odlu ie da je siluju pod
uslovom da jedan pomogne drugome. Ali im su potr ali prema njoj, ona ih obojicu ustreli i stade u red
pored Meleagara.
g) Uskoro su izgnali vepra iz mo vare oko koje su rasle vrbe. Vepar iza e u velikim skokovima i
usmrti dva lovca a jednog obogalji, natera mladog Nestora, koji se posle tukao kod Troje, da se uspue uz
drvo. Jason i nekoliko drugih lovaca bacie se dilitima na vepra, ali su loe ga ali i jedino je Ifikle uspeo
vepru da okrzne ple ku. Tada hrabro krenue napred Telamon i Pelej sa svojim kopljima, ali se Telamon
spota e o koren. jednog drveta i dok ga je Pelej pridizao; vepar ih ugleda i napade. Atalanta odape strelu na
vreme, ona se zari vepru iza uva i vepar odjuri dalje. Ankaj se rugao: To nije nikakav lov! Pogledajte
mene! On zavitla svoju ubojnu sekiru na vepra koji je jurio k njemu, ali ne bi dovoljno brz; slede eg
trenutka, on je ve leao s odgrizenim udom i rasporenom utrobom. U uzbu enju, Pelej ubi Euritiona
dilitom namenjenim vepru. Amfijaraj je uspeo da oslepi vepra svojom strelom, ali vepar pojuri na Teseja,
iji je dilit leteo bez cilja; Meleagar tako e baci svoj dilit i zabode ga vepru u desni bok, a zatim, dok se
vepar valjao u bolovima pokuavaju i da se oslobodi oruja, zabi mu ma duboko ispod leve ple ke pravo u
srce. Vepar najzad pade mrtav. Meleagar ga je smesta odrao i odneo kou Atalanti govore i: Ti si ga prva
ranila, i da smo se mi ostali mahnuli ivotinje, ona bi ubrzo pala pod tvojim strelama.
h) Njegovi stri evi se duboko uvredie. Stariji, Pleksip, po e da se sva a sa Meleagarom. On je
tvrdio da Meleagar ima pravo na kou, a ako je ne e, nju treba dati najuvaenijoj prisutnoj li nosti naime
njemu samom, kao Ojnejevom zetu. Mla i brat Pleksipov se slagao s njim i tvrdio je da je prvi ranio vepra
Ifikle, a ne Atalanta. Meleagar, u ljubavnoj jarosti, ubi obojicu.
i) Kad je Altaja ugledala kako mrtva tela donose ku i, prokle Meleagara i on zbog toga ne uspe da
odbrani Kalidon kad su druga dva njegova preivela strica objavila rat gradu i poubijala njegove branioce.
Najzad ga njegova ena Kleopatra natera da se lati oruja, i on ubi oba strica uprkos tome to im je Apolon
pomagao; za to vreme Furije nagovorie Altaju da uzme iz krinje nagoreli ugarak i da ga baci u vatru.
152

Meleagar oseti iznenada kako izgara iznutra i neprijatelj ga bez teko e pobedi. Altaja i Kleopatra su se
obesile, a Artemida pretvori sve uku ane, osim dveju Meleagarovih sestara koje su vriskale, u kokoke
biserke i odnese ih na ostrvo Ler, gde ive grenici.3
j) Ushi en Atalantinim uspehom, Jas najzad prepozna svoju k er, ali im se ona pojavi u dvoru, on
je do eka re ima: Dete moje, spremi se da izabere mua! Ta vest njoj bi vrlo neprijatna, jer je
Delfisko proro ite ve opomenulo da se ne udaje. Ona odgovori: Pristajem o e, pod jednim uslovom.
Svaki ko zaprosi moju ruku, mora da me pobedi u trci, ili da mi dopusti da ga ubijem. Neka bude tako,
re e Jas.
k) Mnogi nesre ni prin evi izgubili su svoje ivote zbog ove odluke, jer je ona bila najbri ivi
stvor; ali Amfidamantov sin. Melanion, iz Arkadije, prizva Afroditu u pomo . Ona mu dade tri zlatne
jabuke govore i: Uspori es Atalantino tr anje ako ih, jednu po jednu, ispusti za vreme trke. Plan je
uspeo. Atalanta se zaustavljala svaki put da podigne jabuku i stigla na cilj posle Melaniona.
l) Oni se ven ae. Ipak opomena proro ita se obistini zato to je jednoga dana, dok su prolazili
pored Zeusovog zabrana, Melanion nagovorio Atalantu da u e s njim unutra da bi se predali ljubavi.
Uvre en to mu je zabran oskrnavljen, Zeus ih oboje pretvon u lavove, jer lanovi lavljeg klana ne stupaju u
brak s lanovima svog klana, ve samo sa lanovima klana leoparda, i na taj ih je na in spre io da uivaju u
ljubavi. Tom kaznom ih je kaznila Afrodita: Atalantu zbog tvrdoglave upornosti da ostane devica, a
Melaniona zbog nezahvalnosti za zlatne jabuke.4 Ali neki kau da je pre no to se to desilo, Atalanta bila
neverna Melanionu i da je rodila Meleagaru dete koje se zvalo Partenopaj i ostavila ga na istom mestu gde
je nju nekada dojila medvedica. Partenopai je odrastao, potukao Idaja u Joniji, i poao sa sedmoricom
zato nika protiv Tebe. Prema drugima, nije Meleagar bio Partenopajev otac, ve Arej5, a Atalantin mu nije
bio Melanion ve Hipomen; ona sama bila je k i Shojneja, koji je vladao u Onhestu u Bojotiji. Jo se dodaje
da su njih dvoje oskrnavili svetilite, ali ne Zeusovo, ve Kibelino i da ih je ona pretvorila u lavove i upregla
u svoje ko ije. 6
1. Ajlljan: Varia Historia XIII, I.; Kalimah: Himna Artemidi 216;
2. Apolodor: III, 9, 2;
3 Homer: Ilijada IX, 527600; Apolodor: I, 8, 23; Higin: Fabule 171, 174 i 273- Ovidije:
Metamorfoze VIII, 270545; Diodor sa Sicilije: IV. 48; Pausanija: IV, 2, 5 1 VIII, 1, 7; i X, 31;
Kalimah: Himna Artemidi 22024; Antonije Liberal: 2; Atenaj: XIV, 71;
4. Apolodor: III, 9, 2; Higin: Fabula 185; Servije uz Vergilijevu Ajneidu III, 113; Prvi vatikanski
mitograt 38;
5. Higin: Fabule 70, 99; i 270; Prvi vatikanski mitograf 174;
6. Apolodor: III, 9, 2: navodi Euripidovog Meleagara; Ovidije: Metamorfoze X, 565; Ceces: Hilijade
XIII, 453; Laktantije uz Statijevu Tebaidu VI, 563: Higin; Fabula 185.
*
1. Gr ki lekari su tvrdili da beli slez (althaia, od althainein, ''izle iti'') ima lekovito svojstvo, i poto je bio
prvi prole ni cvet sa koga p ele siu med, on je imao skoro isto arobno svojstvo kao i cvet imele, koji je
bio poslednji. Kalidonski lov je herojska saga, zasnovana verovatno na uvenom lovu na vepra i na jednoj
ajtolskoj plemenskoj razmirici, koja je iskrsla tim povodom. Ali smrt svetoga kralja prilikom napada na
vepra, iji su povijeni zubi bili posve eni mesecu stari je mit (vidi 18, 3) i predstavlja uvod u pri u o
herojima iz nekoliko raznih gr kih dravica koji su doiveli istu sudbinu. Vepar je bio amblem Kalidonije
(vidi 106, c) i posve en, je Areju, Meleagarovom tobonjem ocu.
2. Toksejevo preskakanje anca moe da se uporedi sa Removim preskakanjem preko Romulova zida; to je
pri a o iroko rasprostranjenom obi aju rtvovanja kraljevskog princa prilikom osnivanja grada (I knjiga
Kraljeva XVI, 34). Meleagarov ugarak podse a na nekoliko keltskih mitova: heroj umire kad se uniti neki
spoljni predmet vo ka, drvo ili ivotinja.
153

3. Artemidu su potovali kao meleagris, kokoku biserku, na ostrvu Leru i atenskom Akropolju; kult je
isto noafri kog porekla, sude i po naro itoj vrsti kokoke biserke koja je imala modru resu, suprotno
italijanskim, sa crvenom resom, poreklom iz Numidije koje su svojim neobi nim kokodakanjem postale
vesnici jutra. Oni koji nisu oboavali ni Artemidu ni Izidu mogli su jesti meso ove kokoke. Lerani su bili
poznati po svom nevaljalom ivotu verovatno zbog svoje religiozne zaostalosti, kao to su Kre ani bili
poznati po laima (vidi 45, 2).
4. Medvedice su bile posve ene Artemidi (vidi 22, 4) i Atalantina trka sa Melanionom je verovatno
izvedena sa ikone koja je prikazivala osu enog kralja, sa zlatnim jabukama u rukama (vidi 32, 1 i 53, 5),
koga boginja goni u smrt. Druga ikona mora biti da ie prikazivala Artemidu sa dva lava, kao na vratnicama
Mikene i na nekoliko pe ata iz Mikene i sa Krete. Verzija ovoga mita izgleda da je starija, bar zbog toga to
Shojnej, Atalantin otac, stoji umesto Shojnide, to je naziv za Afroditu, i zato to se ovde Zeus ne pominje.
5. Opisuju i ime je kanjen ljubavni par, mitograf se pogreno oslanja na Plinija, jer Plinije kae suprotno,
da lavovi strogo kanjavaju lavice kad se pare sa leopardima (Istorija prirode VIII, 17). Problem je
interesantniji nego to ga Dems Frezer prikazuje u svojim belekama o Apolodoru. Tim detaljem je,
izgleda, prikazano jedno staro egzogamsko pravilo po kome lanovi istog totemskog klana nisu mogli
stupati u bra ne odnose sa lanovima drugog klana, pa ak ni kad su pripadali istom bratstvu, tako da
lanovi lavljeg nisu mogli da stupaju u brak sa lanovima klana leoparda, kao to ni lanovi klana totema
jagnjeta nisu mogli da se ene ili udaju za lanove klana totema koze u Ateni, iako su pripadali istim
bratstvima (vidi 97, 3).
6. Ojnej nije bio jedini helenski kralj koji je propustio da prinese rtvu Artemidi (vidi 69, b i 72, i). Njeni su
zahtevi bili. mnogo svirepiji nego zahtevi Olimpljana, i njoj je ak i u klasi no vreme pripadala itava iva
ivotinja kao rtva paljenica. Ne bi se reklo da je Ojneju bilo teko da joj ovo rtvuje, ali su u Arkadiji i
Bojotiji imali obi aj da na rtvu prinose samog kralja ili njegovog zamenika u vidu Aktajonovog jelena
(vidi 22, 1), a Ojnej, izgleda, nije pristajao da ga rastrgnu.
81 TELAMON I PELEJ
Mati Ajakova dva starija sina, naime Telamonova i Pelejeva, bila je Endeida, Skironova k i. Fok je bio
najmla i sin Nereide Psamate, koja se pretvorila u foku bezuspeno pokuavaju i da izbegne Ajakov
zagrljaj. Oni su svi zajedno iveli na ostrvu Ajgini.1
b) Fok je bio Ajakov miljenik, a njegovi izvanredni uspesi u atletskim igrama izazivali su bes i
ljubomoru kod Telamona i Peleja. Radi mira u domu, Fok povede grupu ajginskih iseljenika u Fokidu, gde
je jedan drugi Fok, sin Ornitiona Korin anina, ve kolonizirao okolinu Titoreje i Delfa. Tokom vremena
sinovi ajginskog Foka proirili su dravu Fokidu do njenih potonjih granica. Jednog dana Ajak posla po
Foka, verovatno u elji da mu zaveta kraljevstvo nad ostrvom; ali majka ohrabri Telamona i Peleja i oni se
zaverie da ga ubiju im stigne. Oni izazovu Foka na atletski petoboj ili ga je Telamon slu ajno oborio
bacivi mu kameni disk na glavu, ili ga je Pelej udario sekirom, ili je to bilo obrnuto a o tome se kasnije
raspravljalo. U svakom slu aju i Telamon i Pelej behu podjednako krivi za bratoubistvo te su zajedno sakrili
telo u umu gde ga je Ajak naao. Fok je sahranjen u blizini Ajakeuma.2
c) Telamon pobee na ostrvo Salaminu, gde je kraljevo Kihrej, i odatle posla ocu poruku da nema
nikakvog udela u ubistvu. Odgovaraju i, Ajak mu zabrani da ikada stupi nogom na Ajginu, iako mu je
dozvolio da u svoju odbranu govori sa mora. Poto nije eleo da stoji na palubi koja se ljulja i da odatle
vi e, Telamon jedne no i potajno uplovi u luku koja se sada zove Tajna luka, i posla zidare na obalu da
sagrade molo da bi mu posluilo kao govornica; zidari zavrie posao pre zore i taj molo ostade za ve ita
154

vremena. Ipak, Ajak odbi Telamonovu veoma re itu odbranu i tvrdnju da je Fokova smrt nesre ni slu aj, te
se Telamon vrati na Salaminu, gde se oeni kraljevom k erkom Glaukom i nasledi Kihrejev presto.3
d) Taj Kihrej, sin Posejdona i Salamine, k eri re nog boga Asopa, izabran je za kralja u Salamini
zato to je ubio zmiju i spasao zemlju koju je ta zmija pustoila. Ali on je zadrao mladu zmiju iz njenog
kota i ona posta isto toliko teto ina kao i majka, a izagnao ju je tek Euriloh, Odisejev drug; zmiju je
Demetra tada uzela za pratnju u Eleusini. Ali ima ih koji smatraju da su samog Kihreja zvali Zmija zbog
njegove svireposti i da je Euriloh prognao njega, te se sklonio u Eleusinu, gde je dobio skromnu slubu u
Demetrinom svetilitu. On je postao, po svoj prilici, jedan od glavnih heroja na Salamini, ostrvu zmija, gde
je i sahranjen licem okrenutim zapadu, a pojavio se kao zmija me u gr kim brodovima u uvenoj pobedi
kod Salamine. Na grobu su mu prinosili rtve; a kada su se gradovi Atena i Megara prepirali kome pripada
ostrvo Salamina, uveni zakonodavac Solon doplovio je jedne no i na Kihrejev grob i umilostivio ga.4
e) Po smrti svoje ene Glauke, Telemon se oeni Atenjankom Peribojom, Pelopovom unukom, koja
mu rodi Velikog Ajaka; enio se i po tre i put robinjom Hesionom, Laomedonovom k erkom, koja mu je
rodila tako e slavnog Teukara.5
f) Pelej je pobegao na dvor Aktora, kralja Ftije, iji ga je sin Eurition o istio od greha. Aktor mu
tada dade svoju k er Polimelu za enu i uz nju tre inu kraljevstva. Jednog dana Eurition, koji je vladao
drugom tre inom, krenu sa Pelejem u lov na kalidonskog vepra, ali ga Pelej nehotice probode kopljem i
pobee u Jolk, gde se jo jedanput o isti od greha. a u tome mu pomoe Akast, Pelijin sin.6
g) Akastova ena Kreteja pokuala je da zavede Peleja, ali kad je on odbi, ona slaga Polimelu: On
namerava da te napusti i da se oeni mojom k erkom Steropom. Polimela poverova Kreteji i obesi se zbog
ove podmukle lai. Kreteji nije bilo dovoljno zlo koje je u inila, ve ode Akastu i, sva u suzama, optui
Peleja da je pokuavao da joj oduzme ast.
h) Ne ele i da ubije oveka koga je sam o istio od greha, Akast ga izazva na takmi enje u lovu na
gori Pelion. Kao nagradu za njegovu ednost, bogovi Peleju dadoe arobni ma koje je iskovao Dajdan i
koji onome ko ga ima obezbe uje pobedu u borbi i hajci. Tako on za as nalovi veliki broj jelenova,
medveda i veprova; ali kad je hteo da nastavi lov, Akastovi drugovi otee njegov plen za svoga gospodara, i
jo po ee da ga ismejavaju zbog tobonje neumenosti i nespretnosti. Neka mrtve ivotinje odlu e o tome
svojim sopstvenim ustima! uzviknu Pelej, koji je bio odsekao jezike svim ivotinjama i sad ih izvadi iz
torbe da bi dokazao kako je sasvim sigurno pobedio u takmi enju.7
i) Posle gozbe, na kojoj je sve nadmaio prodrljivo u, Pelej vrsto zaspa. Akast onda ukrade
njegov arobni ma i sakri ga pod gomilu kravlje balege, iskrade se i pobee sa svojom druinom. Pelej se
probudi i shvati da je ostao sam, naputen, razoruan i okruen divljim Kentaurima koji su se taman
spremali da ga ubiju; me utim, njihov kralj Hejron zaloio se za njega i spasao mu ivot, pa mu je ak i
otkrio gde mu je sakriven ma i vratio mu ga nazad.8
j) U me uvremenu, po Temidinom savetu, Zeus odabra Peleja za mua Nereide Tetide, kojom je
sam eleo da se oeni, ali nije imao hrabrosti jer su Su aje izjavile da e sin koga bude rodila Tetida biti
mnogo mo niji i slavniji od svog oca. Zeus je bio uvre en to ga Tetida odbija tite i interese svoje
pomajke Here, zbog koje se zaklela da se ne e udati za besmrtnika. Hera joj je bila zahvalna i odlu i da se
zakae takmi enje najotmenijih me u smrtnicima i pozva sve Olimpljane da prisustvuju ven anju u vreme
novog punog meseca, a svog glasnika Irida posla u pe inu kralju Hejronu sa nare enjem da se Pelej
pripremi za takmi enje.9
k) Hejron je predvideo da Tetida, budu i besmrtna, u po etku ne e ba rado prihvatiti udaju, pa se
Pelej, po Hejronovom savetu, sakri iza buna arenih bobica mirte na obali malog tesalijskog ostrva, gde je
Tetida esto dolazila naga, jau i na osedlanom delfinu, da bi se odmorila u prijatnom snu u pe ini koju je
ovaj bun napola skrivao. Tek to je ula u pe inu i zaspala, a Pelej je zasko i. Borili su se utke, ali
estoko. Tetida je neprestano menjala oblik i bivala vatra, voda, lav i zmija;10 ali Pelej je ve znao takve
trikove, pa ju je odlu no stezao ak i onda kad se pretvorila u ogromnu, ljigavu sipu i prskala ga svojim
mastilom zbog ega je oblinji rt dobio ime Sepija i od tada bio posve en Nereidama. Iako je bio
155

ispe en, pokvaen, povre en, oaren i poliven lepljivom te no u sepije, Pelej ne popusti te se ona najzad
predade, te tako pripadoe jedno drugome u strasnom zagrljaju.11
l) Svadbu su slavili ispred Hejronove pe ine, na Gori Pelion. Olimpljani su bili prisutni i sedeli su na
dvanaest tronova. Sama Hera je podigla buktinju a Zeus, najzad pomiren sa svojim porazom, izvede mladu;
Su aje i Muse su pevale; Ganimed je sipao nektar; a pedeset Nereida su igrale kolo na belome pesku.
Mnotvo Kentaura u estvovalo je u svetkovini nose i vence od poljskog cve a, mlataraju i jelovim
granama i prori u i dobru sre u.12
m) Hejron je dao Peleju koplje; Atena mu je ugla ala drku izdeljanu od jasenovog drveta odrezanog
sa vrha Peliona; a Hefajst mu je iskovao otricu. Zajedni ki poklon svih bogova bio je veli anstvena zlatna
ratna oprema, emu je Posejdon dodao dva besmrtna konja, Balija i Ksanta.13
n) Ali boginja Erida, koja nije bila pozvana, odlu ila je da nasamari boanske goste, i dok su Hera, Atena i
Afrodita prijateljski askale dre i se za ruke, ona im spusti zlatnu jabuku pred noge. Pelej je podie i kad
pro ita: Najlepoj! zbuni se ne znaju i kojoj je boginji namenjena. Ta jabuka je prauzrok Trojanskog
rata.14
o) Neki opisuju Pelejevu enu Tetidu kao Hejronovu k erku i obi nu smrtnicu; kau da je Hejron, u
elji da podigne Pelejev ugled, sam irio glasove da se Pelej oenio boginjom, gospodaricom njegove
k eri.15
p) U me uvremenu Hejron je blagonaklono povratio Pelejevo bogatstvo i dodao mu i velika stada
krava, kao svadbeni dar, a Pelej posla neka od tih stada u Ftiju kao neku vrstu namirenja za nehoti no
ubistvo Eritiona; ali poto u Ftiji nisu hteli da prime stada kao naknadu, on ih ostavi da lutaju brdima. Ovo,
se pokaza sre nom odlukom, zato to je jedan besni vuk, koga je poslala Psamata da osveti sina joj Foka,
utoljavao svoju glad prodiru i krave bez gospodara. Kad se Pelej i Tetida suo ie sa tim vukom, izgledalo
je kao da e sko iti Peleju pod grlo, Tetida ga tako zlokobno pogleda, izplazivi jezik, da se vuk pretvori u
kamen, koji odonda stoji na putu izme u Lokride i Fokide.16
q) Kasnije se Pelej vratio u Jolk, gde mu je Zeus podario vojsku mrava pretvorenih u ratnike, pa je
Pelej tako postao kralj Mirmidonaca. On je osvojio grad bez i ije pomo i, ubio najpre Akasta, a zatim
preplaenu Kretidu; i svoje Mirmidonce uveo u grad preko raskomadanog Kretidinog tela.17
r) Tetida je postepeno spalila sve smrtne delove svojih est sinova koje je rodila sa Pelejem, da bi ih
u inila besmrtnima kao to je i sama bila, i sve ih redom poslala na Olimp. Ali je Pelej uspeo da se
domogne sedmog kad joj je ve polo za rukom da mu sve telo osim pete u ini besmrtnim na taj na in to
im je telo stavljala na vatru i trijala ga zatim ambrozijom; napola opaljena peta izmakla je ovom trljanju.
Naljutivi se to je nepozvan upao, Tetida napusti Peleja i vrati se ku i u more, nazvavi svoga sina Ahilej
zato to jo nije nijednom. usnom dodirnuo njene grudi. Pelej je Ahileju naao drugu petu, koju je izvadio iz
skeleta dina Damisa, ali toj peti je bilo su eno da mu donese propast.18
s) Isuvie ostareo da se sam bori kod Troje, Pelej je docnije dao Ahileju ratnu opremu od zlata,
koplje sa jasenovom drkom i oba konja, dakle darove koje je dobio o svadbi. Njega su, izgleda, iz Ftije
izgnali Akastovi sinovi, koji ga se vie nisu plaili kad su uli za Ahilejevu smrt; ali Tetida mu predloi da
ode u pe inu pored mirtinog buna, gde se prvi put s njom sastao, i da eka dok se ona ne pojavi da ga uzme
k sebi pa da zauvek ive zajedno u morskim dubinama. Pelej ode do pe ine i sa udnjom posmatrae la e
koje su prolazile, nadaju i se da e mu neka, moda, dovesti iz Troje unuka Neoptolema.19
t) Me utim Neoptolem je obnavljao svoju razbijenu flotu u Molosi, i kad do u za Pelejevo
izgnanstvo, on se prerui u trojanskog zarobljenika i brodom otplovi za Jolk, i tamo pokua da ubije
Akastove sinove i da se do epa grada. Ali Pelej, postavi nestrpljiv, zakupi brod do Molosa; nevreme otera
brod na ostrvo Ikos, u blizini Euboje, i on tu umre i bi sahranjen, tako da nije do ekao besmrtnost koju mu
je Tetida bila obe ala.20
1. Apolodor: III, 12, 8; Pindar: Nemejske ode V, 13;
2. Plutarh: Uporedne pri e 25; Pausanija: X, 1, 1 1 II,, 29, 7; Euripidova Andromaha 687; Ceces: O
Likofronu 175; Diodor sa Sicilije: IV, 72;
156

3. Apolodor: III, 12, 7; Pausanija: II, 29, 7; Diodor sa Sicilije: loc. cit.;
4. Apolodor: loc. cit.; Hesiod, navodi ga Strabon: IX, I, 9; Stefan Vizantijski sub Kychreios Pagos;
Eustatije uz Dionisov Opis zemlje 507; Plutarh: Solon 9; Likofron: Kasandra 110; Pausanija: I, 36,
1;
5. Apolodor: loc. cit.;
6. Ibid; m, 13, 12; Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Ceces: O Likofronu: 175, Eustatije uz Homerovu
Ilijadu II, 648;
7. Pindar: Nemejske ode V, 26 1 IV, 59; Sholijast uz Pindarove Nemejske ode IV, 54 1 59;
Zenobije: Izreke V, 20, Apolodor: loc. cit.;
8. Apolodor: III, 13, 3; Hesiod, navode ga u sholijastu uz Pindarove Nemejske ode IV, 59;
9. Apolonije sa Roda: IV, 790; Pindar: Istamske ode VIII, 41;
10. Ovidije: Metamorfose XI, 221; Sofokle: Troil, navodi ga sholijast uz Pindarove Nemejske ode
III, 35; Apolodor: III, 13, 5; Pindar: Nemejske ode IV, 62; Pausanija: V, 18, 1;
11. Ceces: O Likofronu 175 i 178; Sholijast uz Apolonija sa Roda I. 582; Herodot: VII, 191;
Filostrat: Heroika XIX, 1;
12. Euripid: Ifigenija u Aulidi 703, 1036; Apolonije sa Roda: IV, 790; Katul: XLIV, 305;
13. Apolodor: III, 13, 5; Homer: Ilijada XVI, 144; XVIII, 84 1 XVI, 149; Kiprija, navodi sholijast uz
Homerovu Ilijadu XVI, 140;
14. Higin: Fabula 92; Fulgentije: III, 7;
15. Apolonije sa Roda: I, 558; Sholijast uz Apolonija sa Roda IV, 816;
16. Antonije Liberal: Preobraenja 38; Ceces: O Likofronu 175 1 901;
17. Ceces: O Likofronu 175; Homer: Ilijada XXIV, 536; Pindar: Nemejske ode III, 34; Apolodor:
III, 13, 7; Sholijast uz Apolonija sa Roda: I, 224;
18. Ptolomej Hefajstionov: IV, navodi ga Fotije: str. 487; Apolodor: III, 13, 6; Likofron: Kasandra
178; Sholijast uz Homerovu Ilijadu XVI, 37;
19. Homer: Ilijada XVIII, 434 i XVI, 149; Euripid: Trojanke 1128, uz sholijast; Andromaha 1253;
20. Dictys Cretensis: VI, 79; Stefan Vlzantijski sub Icos; Palatine Anthology VII, 2, 9.
*
1. Mit o Ajaku, Psamati (''peskovita obala'') i Foku (''foka'') pojavljuje se u folkloru gotovo svih evropskih
zemalja. Naj e e heroj ugleda grupu foka kako plivaju prema pustoj obali za vreme punog meseca, a zatim
iz njihovih koa izlaze mlade ene. Heroj se skriva iza stene dok one gole igraju po pesku, zatim se do epa
jedne fokine koe, i tako zadobija vlast nad jednom od njih, obljubljuje je i ona dobija dete. Na kraju se
posva aju, ona preotima svoju kou i otpliva. Igra pedeset Nereida na Tetidinoj svadbi i njen povratak moru
poto je rodila Ahileja izgleda da je fragmet ovog mita, ije je poreklo po svoj prilici lealo u, obrednoj
igri pedeset fokinih svetenica, posve enih Mese evoj Boginji, koja je odravana kad bi po injao izbor
svetog kralja. Glavna svetenica bi izabrala svetoga kralja posle te igre. U ovom mitu prikazuje se taj
doga aj u Ajgini, ali sude i po Pelejevoj borbi u blizini rta Sepije, sli an su obred odravale i u Magneziji
svetenice kulta sipe sipe se stalno pojavljuju na umetni kim predmetima na Kreti, uklju uju i i
standardnu vagu iz kraljevske riznice u Knosu, a tako e i na spomenicima u Karnaku i svuda po Bretanji.
Sipa ima osam pipaka, kao to cvet svete sase na Telmonu ima osam latica, a broj osam je oznaka plodnosti
u mitovima Sredozemlja. Ime Pelej (blatnjavi) verovatno je naziv za svetog kralja koji je doao otuda to
su novog kralja polivali sepijom za vreme obreda, budu i da je smatran sinom Eudeja (zapetljanog), a to
je, u stvari, sinonim za sipu.
2. Akastova lova ka druina, i ve era koja je usledila posle lova, zatim nestanak Pelejevog arobnog ma a,
izgleda da su pogreno izvedeni iz jedne ikone koja je prikazivala pripremne obrede za krunisanje:
krunisanje je podrazumevalo i ven anje sa plemenskom naslednicom. Prizor je svakako prikazivao obrednu
borbu ljudi preruenih u ivotinje i izvla enje vladarevog ma a iz napukle stene (koju je mitograf pogreno
157

shvatio kao kravlju balegu) kao u mitovima o Teseju (vidi 95, e) i kralju Arturu. Ali jasenovo koplje,
koje je odsekao Hejron sa gore Pelion, stariji je simbol vlasti od ma a.
3. Tetidina preobraavanja opisuju kako se tokom igre simboli no prikazivalo menjanje sutine boginjine
mo i u skladu sa menama godine (vidi 9, d i 32, b). Mirtin bun iza koga se sakrio Pelej kad ju je prvi put
ugledao, simbolizuje poslednji mesec njegove vladavine (vidi 52, 3 i 109, 4) pa mu je stoga i sluio kao
uto ite kad se vladavina zavrila. Ovaj mit, izgleda, opisuje jednu ugovorenu svadbu, kojoj su prisustvovali
predstavnici dvanaest plemena ili klanova saveza izme u ftijskog princa i svetenice Mese eve Boginje iz
Jolka u Tesaliji.
4. Lako se moglo desiti da se autor stare engleske sage o trojanskom ratu koristio nekim zagubljenim
klasi nim izvorom kad je Peleja predstavio kao ''pola- oveka, pola-konja''; to bi zna ilo da je Peleja usvojilo
pleme Ajakida, koje je pripadalo kultu konja. Ovakvo usvajanje bilo je uslovljeno sakralnim sve anostima
sa rtvovanjem konja i gozbom (vidi 75, 3) pa se tako moe objasniti zato je Pelej kao svadbeni dar dobio
konje Baleja i Ksanta bez kola. Kentauri iz Magnezije i Tesalijci iz Jolka izgleda da su bili vezani
egzogamskim savezom; odatle tvr enje u sholijastu uz Apolonija sa Roda da je Pelejeva ena, u stvari,
Hejronova k i.
5. Opis Pelejeve zbunjenosti kad je ugledao jabuku koju je bacila Erida svakako poti e sa slike koja
prikazuje Mese evu Trojnu Boginju kako svetome kralju poklanja jabuku besmrtnosti (vidi 32, 4; 53, 5 i
159, 3). Akastovo ubistvo i Pelejev ulazak u grad preko raskomadanog Kretejinog lea verovatno je tako e
pogreno tuma enje jedne ikone to je prikazivala novog kralja, spremnog da se proveze ulicama prestonog
grada, poto je pre toga raspolutio svog prethodnika sekirom.
6. esta ubistva, slu ajna ili namerna, koja su inili prin evi da bi napustili dom i da bi ih od greha o istio
neki drugi kralj, ijom bi se k erkom posle oenili, izmiljotine su poznijih mitografa. Nema razloga da se
pretpostavi da je Pelej napustio Ajginu ili Ftiju u oblaku u vreme kad se kraljevstvo nasle ivalo po enskoj
liniji; kandidati za presto su uvek dolazili sa strane i novi kralj je uvek bivao ponovo ro en u kraljevskoj
ku i posle ritualnog ubijanja prethodnika. On je tada menjao ime i plemensku pripadnost i smatralo se da
tim inom otklanja od sebe osvetni ki duh ubijenoga. Sli no se desilo i s Telamonom iz Ajgine; on je otiao
na Salaminu, bio izabran za novog kralja, ubio starog kralja koji je postao proro ki heroj i oenio se
glavnom svetenicom sovinog bratstva. Kasnije, u civilizovanije doba, kad se sli an ritual o i enja od
greha primenjivao i nad obi nim zlo incima, bilo je zgodnije zaboraviti da je nekada sticanje kraljevstva
bilo uslovljeno ubistvom starog kralja i nametnuti ideju da su Pelej, Telamon i ostali bili umeani u ubistva i
bruku koji nemaju veze sa njihovim dolaskom na presto. Da bi se opravdale ove nezgode i bruke, mitografi
su esto izmiljali i lano optuivali heroja da je pokuao da ugrozi kralji inu vrlinu (vidi 75, a i 101, e).
Kihrejeva veza sa Eleusinskim misterijama i Telamonova enidba atenskom princezom postale su veoma
zna ajne kad su se, 620. god. pre nae ere, Atena i Megara raspravljale oko Salamine. U ovom sporu sudije
su bili Spartanci i atenski izaslanici su sa uspehom opravdali svoje zahteve, zasnivaju i ih na Telamonovim
vezama na Atici (Plutarh: Solon. 8 i 9).
7. Fokova pogibija od diska, kao i Akrisijeva smrt (vidi 72, p) izgleda da su potekle od pogrenog
tuma enja jedne ikone koja je prikazivala kraj vladavine kralja Foka disk koji leti trebalo je da
predstavlja sun ani disk; mit jasno kazuje da je rtveno oruje bila sekira. Nekoliko je heroja, pored Ahileja,
ubijeno ranjavanjem u petu; to se ne javlja samo u gr koj, ve i u egipatskoj, keltskoj, lidijskoj, indijskoj i
nordijskoj mitografiji (vidi 90, 8 i 92, 10).
8. Spaljivanje Tetidinih sinova bilo je optepoznati in: to je prinoenje de aka kao zamenika svetoga kralja
na rtvu svake godine (vidi 24, 10 i 156, 2). Na kraju osme godine i sam kralj je bivao rtvovan (vidi 91, 4 i
109, 3). Ovom obi aju u indijskoj Mahabharati odgovara davljenje sedam sinova boginje Ganga na zahtev
158

Krine. I tu otac spasava poslednjeg, Bhima, a zbog toga ga boginja naputa. Aktorova podela kraljevine na
tri dela poklapa se sa mitom o Proitu (vidi 72, h): sveti kralj, umesto da pusti da ga rtvuju na isteku
vladavine, zadrava jedan deo svoje kraljevine, a preostali deo zaveta svojim naslednicima. Kraljevi koji
dolaze posle njega nastoje da doivotno zadre vlast.
9. Pelejeva smrt na Kosu svedo i da je njegovo ime bilo kraljevska titula i u Kosu kao i u Ftiji, Jolku i na
Salamini. On je postao kralj Mirmidonaca zato to su u Ftiji potovali boginju Mirmek (mrav vidi 66,
2). Pri a Antonija Liberala o Tetidi i vuku izgleda da je izvedena sa ikone koja je prikazivala boginju
Vu icu Afroditu (Pausanija II, 31, 6) kako nosi gorgonsku masku dok rtvuje krave.
82 ARISTAJ
Hipsej, veliki kralj Lapida koga je Najada Kreusa rodila re nom bogu Peneju, oenio se
Hlidanopom, jednom drugom Najadom, i s njom imao k erku Kirenu. Kirena nikako nije volela da tka,
prede i radi doma e poslove; umesto toga ona je po umama na Gori Pelion, po ceo dan i do po no i lovila
divlja i zveri, pravdaju i se kako je stadima njenoga oca potrebna zatita. Apolon ju je jedanput posmatrao
kako se rve sa snanim lavom pa je pozvao i kralja Kentaura Hejrona da posmatra borbu, iz koje je
Kirena, kao i obi no, izala pobednicom; Apolon se po e raspitivati ko je ona i da li bi bila dostojna mlada
za njega. Hejron se nasmeja. On. je dobro znao da Apolon ne samo to zna njeno ime nego da je odlu io i
da je otme ili onda kad ju je video kako uva Hipsejevo stado pored reke Peneja, ili kad joj je li no
predao nagradu dva lova ka psa poto je pobedila u tr anju na Pelijinim pogrebnim igrama.1
b) Hejron je dalje predskazao da e Apolon odvesti Kirenu preko mora u najbogatiji Zeusov vrt i
na initi je kraljicom velikoga grada, poto prethodno bude sakupio ostrvljane na brdo to se die nad
dolinom. U Libiji e je do ekati u zlatnoj palati, i tu e dobiti kraljevinu, podjednako dobru i za lovce i za
zemljoradnike; tu e mu ona roditi sina. Hermes e na poro aju preuzeti ulogu primalje i pomo i da se rodi
dete, koje e se zvati Aristej, ili Aristaj, a onda e ga predati Horu i Majci Zemlji, i zamoliti da ga odhrane
nektarom i ambrozijom. Kad Aristaj poraste, on e osvojiti naziv Besmrtni Zeus, isti Apolon i uvar
stada.2
c) Apolon postupi tako, uze Kirenu u svoje zlatne ko ije i dovede je do mesta gde danas lei grad
Kirena. Afrodita je ekala da im poeli dobrodolicu, i smestila ih bez odlaganja u postelju u libijskoj
zlatnoj odaji. Te ve eri Apolon obe a Kireni da e iveti dugo i da e uivati u svojoj lova koj strasti i
vladavini nad bogatom zemljom. On je tada predade na uvanje nekim mirtinim Nimfama, Hermesovim
k erima sa oblinjeg brda, gde ona rodi Aristaja, a posle druge Apolonove posete vidovitog Idmona. Ali
se Kirena jedne no i podade i Areju, i rodi mu tra kog Diomeda, vlasnika kobila to su jele ljude.3
d) Mirtine nimfe dale su Aristaju nadimak Agrej i Nomije i nau ile ga kako da grua mleko i
pravi sir, kako da napravi konicu i kalemi divlju maslinu. Ovim korisnim znanjima on je nau io i druge
ljude i oni ga zahvalno nagradie boanskim po astima. Iz Libije je otplovio u Bojotiju, a zatim ga je
Apolon odveo u Hejronovu pe inu, da ga Hejron posveti u neke misterije.
e) Kad je Aristaj odrastao, Muse su ga oenile Autonojom, s kojom je izrodio zlosre nog Aktajona i
Makridu, Dionisovu dadilju. Muse su ga jo nau ile i vetini le enja i proricanja, i postavile ga da im uva
ovce to su pasle po Atamantskoj ravnici u Ftiji, oko planine Otride i u dolini reke Apidan. Tu je Aristaj
postao vi an lovu a po eo je da ga u i od Kirene.4
f) Jednog dana otiao je u Delfisko proro ite da se posavetuje i tamo mu rekoe da obi e ostrvo
Kej, gde ga o ekuju velike po asti. On smesta krenu i zate e nesre u pse a zvezda sprila je sve iz
osvete prema ostrvljanima, koji su me u sobom krili Ikarijevog ubicu. Aristaj okupi ljude, podie veliki
oltar na planini i prinese rtve Zeusu, istovremeno mole i pse u zvezdu da ubice kazni smr u. Zeus primi
rtve i naredi etesinskim silnim vetrovima da rashla uju Gr ku i oblinja ostrva etrdeset dana po uzlasku
159

pse e zvezde. Tako kuga prestade a narod ostrva Kija ne obasu Aristaja samo zahvalno u ve se po e
moliti pse oj zvezdi no u i pri svakom njenom izlasku.5
g) On je potom obiao Arkadiju, a kasnije se smestio u Tempe. Ali tu mu sve p ele uginue; duboko
oalo en, on ode do vira reke Penej, gde je znao da e na i Kirenu, koja je tu boravila sa svojim sestrama
Najadama. Njegova tetka, Aretusa, duboko pod vodom za u bolan i mole iv glas, izroni glavu, prepozna
Aristaja i pozva ga dole u izvanredan dvorac Najada. One su ga oprale vodom to je tekla iz nepresunog
izvora, a posle rtvene asti, Kirena ga posavetova: Uhvati i svei svoga ro aka Proteja, i nateraj ga da ti
objasni zato su ti p ele obolele.
h) Protej se odmarao po podne u pe ini na ostrvu Far, zaklonjen od pse e zvezde, i poto ga je
Aristaj savladao, uprkos tome to je menjao obli je, doznade da su mu p ele uginule za kaznu to je
prouzrokovao Euridikinu smrt; to je bilo istina jer mu se Euridika, kad je na obali reke Tempe pokuao da je
oblei, otela i pobegla, pa ju je tada ujela zmija.
i) Aristaj se potom vrati u dvorac, gde ga je Kirena pou ila da u umi podigne etiri oltara
Drijadama, Euridikinim pratiljama, i da rtvuje etiri mlada bika i etiri junice; zatim da im prospe krv kao
rtvu livenicu i da ostavi leine na tom mestu; najzad, da se vrati devetog dana u zoru i donese oprotajne
bulke, ugojeno tele i crnu ovcu da bi umilostivio Orfejev duh, koji se ve u donjem svetu pridruio Euridici.
Aristaj je posluao i devetog se jutra roj p ela podie sa trulih leeva i preseli na drvo. On uhvati roj i smesti
ga u konicu; i Arka ani ga sada slave kao Zeusa, jer ih je nau io kako da roje p ele.6
j) Nesre an zbog smrti svoga sina Aktajona, on omrznu Bojotiju i otplovi sa svojim drugovima u
Libiju, a od Kirene je zatraio flotu da bi se iselio. Ona rado pristade da mu je da i on se ubrzo na e na moru
i zaplovi na severozapad. Op injen divljom lepotom Sardinije, gde je najpre pristao brodom, on po e da je
obra uje i tu mu se rodie dva sina a uskoro mu se pridrui i Dajdal; ali sude i po pri ama, on na Sardiniji
nije osnovao nijedan grad.7
k) Aristaj je obiao i druga udaljena ostrva i na njima doiveo boanske po asti, naro ito od
odgajiva a maslina. Najzad je stigao u Trakiju i dopunio svoje obrazovanje u estvovanjem u Dionisovim
misterijama. Poto je neko vreme iveo nedaleko od planine Hajne i osnovao grad Aristajum, i ezao je bez
traga, i otada ga kao boga potovahu tra anski varvari i civilizovani Grci.8
1. Pindar: Pitijske ode IX, 5; Apolonije sa Roda: II, 500; Kalimah: Himna Artemidi 206;
2. Pindar: loc. cit.;
3. Diodor sa Sicilije: IV, 81; Pindar: loc. cit.; Apolonije sa Roda: loc. cit.; Higin: Fabula 14;
Apolodor: II, 5, 8;
4. Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Apolodor: III, 4, 4; Apolonije sa Roda: IV, 1131 1 II, 500; Pindar: loc.
cit.;
5. Apolonije sa Roda: II, 500; Diodor sa Sicilije: IV, 82; Higin: Pesni ka astronomija II, 4;
6. Vergilije: Georgike IV, 317658; Pindar, navodi ga Servije uz Vergilijeve Georgike I, 14;
7. Servije: loc. cit.;
8. Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Pausanija X, 17, 3.
*
1. Pindar je obradio Aristajevo poreklo da bi polaskao naslednicima onoga Bata koji je 691. pre nove ere
poveo koloniju iz Tera u Libiju, gde je osnovao Kirenu i bio prvi kralj dinastije koja je dugo vladala.
Kirenci su prisvajali Aristaja kao svoga pretka prema Justinu (XIII, 7), Bat (vezana jezika) bio je samo
nadimak za Apolonovog sina, jer su Apolona potovali u Teri, a kirenska luka se zato zvala Apolonija. Ali
Kirena je postojala kao mitoloki lik mnogo pre Batovog vremena. Njena veza sa Kentaurima pokazuje da
je bila boginja magnezijanskog kulta konja koji je prenet u Teru, jer se i Hejronovo ime pojavljuje u ranom
natpisu na steni u Teri. Mit o tome da je Kirena rodila Idmona Areju odnosi se na ovu raniju boginju.

160

2. Mirta je u po etku bilo drvo smrti (vidi 109, 4), pa su stoga mirtine nimfe bile proro ice sposobne da
posavetuju mladog Aristaja, ali ono je postalo i simbol kolonizacije, jer su iseljenici uzimali sa sobom
mirtino busenje da bi pokazali kako su raskrstili s dotadanjim ivotom.
3. Aristaj je bio obredni naziv za arkadijskog i kejskog Zeusa; a na drugim mestima za Apolona i za
Hermesa. Prema Serviju (uz Vergilijeve Georgike I, 14) Hesiod zove Aristaja pastoralni Apolon. U
Tanagri u Bojotiji (Pausanija IX, 22, 1) Hermes je bio poznat kao nosilac ovna, a u Faraju u Ahaji bile su
mu posve ene ribe (Pausanija VII, 22, 2). Slikarstvo na grobnicama u Kireni prikazuje Aristaja opkoljenog
ovcama i ribama kako nosi ovna. Njegova lutanja objanjavaju kultni naziv Aristaj, koji se javlja na Siciliji,
Sardiniji, Keju, u Bojotiji, Tesaliji, Makedoniji i Arkadiji. Pse a zvezda je egipatski bog Tot, poistove en sa
Hermesom, koji je kod Keanaca bio poznat kao Aristaj.
4.Opis rojenja p ela na kravljim leinama u stvari je Vergilijeva pogreka. One bi se rojile pre na lavovima
koje je pobila Kirena ili na lavovima koji su bili pobijeni u njenu ast. Ovaj mit, kao i onaj o Samsonovim
p elama koje su se rojile na lavljem leu, izgleda da je izveden iz primitivne ikone to pokazuje nagu enu u
ljubavnom zagrljaju sa lavom, dok p ela leti iznad lea drugoga lava. Naga ena je lavlja boginja Kirena ili
hetitska Hepata ili Anata iz Sirije, ili Hera-lavlja boginja Mikene, a njen partner je svaki kralj koji treba da
umre pod letnjim znakom lava, koji se u egipatskom Zodijaku ozna ava noem. Kao Tesej ili Herakle, kralj
nosi lavlju masku i kou, i obuzet je duhom mrtvoga lava, svog prethodnika, to mu se javlja u obliku p ele
(vidi 90, 3). To se doga a u prole e, kad se p ele prvi put roje, ali kasnije kao letnja p elinja boginja, ona e
ga smrtno ubosti i obezuditi (vidi 18, 3). Lav koga je sveti kralj li no ubio kao to su to u inili Herakle i
njegov prijatelj Filije (vidi 153, e-f) na Peloponezu, ili Kizik na Gori Dindim na Mramornom moru (vidi
149, h), ili Samson u Filistiji (Sudije XIV, 6), David u Betlejemu (I. Samuilo XVII, 34) bio je jedna od
ivotinja to je kralja izazivala na ritualni boj u vreme krunisanja.
5. Vergilijeva pri a o Aristajevom dolasku na reku Penej jo je jedan dokaz o neodgovornosti u tuma enju
mitova; Protej, koji je iveo u Faru, s one strane Nilove delte, upleten je bezrazlono u ovu pri u. Postojalo
je uveno Apolonovo proro ite u Tempi, koje bi Aristaj kao njegov sin sasvim prirodno pitao za savet;
Aretusa, re ica na Peloponezu, nema veze sa Penejem; i Aristaju su pokazali razne odaje Najadinih
dvorova, gde su izvori reke Tibra, Poa, Anije, Fase i ostalih reka veoma udaljenih jedna od druge, to je
mitografski apsurd.
6. Izvoz ulja na Siciliju bio je Kre anima probita niji od kalemljenja maslina; ali im su u pozno mikensko
doba osnovane helenske kolonije na junoj obali, uzgajanje maslina postalo je i tamo poznato. Aristaj, koji
je pohodio Siciliju, moe se poistovetiti sa Zeusom Morijem, ija je dunost da deli kaleme svetih maslina
sa drveta koje je zasadila Atena na atenskom Akropolju (vidi 16, c). On je moda po eo i odgajanje p ela,
koje je u Atenu doprlo sa Minojske Krete, gde su profesionalni odgajiva i p ela nosili znak p ele kao
trgova ki amblem na rukavici i upotrebljavali konice od terakote. Gr ka re za biljni polen i med cerinthos
je poreklom sa Krete, a otuda su i sve re i koje su u vezi s tim, kao to su cerion, medni sat, cerinos,
votan, ceraphis, ''p elinja larva'' vrsta gusenice. Ker (ime koje se pisalo i car ili Q-TE) obi no je
zna ilo sudba, udes, sudbina i proirilo se u ceres, kuge, nevolje, nevi ena zla mora biti da
je prvobitno bilo ime kretske boginje p ela, boginje smrti u ivotu. Tako boginju Sfingu u Tebi Ajshil zove
posednica mukarca Ker (Sedmorica protiv Tebe 777).
83 MIDA
Mida je sin velike boginje Ide i satira ije se ime ne pamti. On je bio kralj makedonske Bromije, voleo je
zadovoljstva i vladao je Brigijcima (ili, kako su ih jo zvali, Mojsinecima) i zasadio proslavljeni vrt rua.1
Dok je jo bio u povoju, opazie kako povorka mrava, nose i zrnevlje ita, ide po ogradi njegove kolevke i
161

zaspalom detetu stavlja na usne zrnevlje; taj predznak proroci protuma ie tako da e on u budu nosti
nagomilati veliko bogatstvo; kad je odrastao. Orfej mu je bio u itelj.2
b) Jednog dana, razvratni stari satir Silen, nekadanji Dionisov vaspita , udalji se slu ajno od
glavnine raskalane Dionisove vojske koja je napredovala od Trakije prema Bojotiji te ga u Midinom
rui njaku na oe kako spava mrtav pijan. Vrtlari ga vezae vencima od cve a i dovedoe pred Midu, kome
Silen ispri a izvanredne pri e o ogromnom kontinentu to lei preko okeanovog korita, sasvim odvojen od
spojenog kopna Evrope, Azije i Afrike, i na kome ima sjajnih gradova naseljenih sre nim stanovnicima
dinovskog stasa, koji dugo ive i imaju izvanredno drutveno i pravno ure enje. Ogromna ekspedicija
najmanje deset miliona ljudi krenu odande brodovima preko okeana u pohode Hipelorejcima; ali
shvativi da je njihova zemlja lepa i bolja od svega to stari svet moe da im ponudi, povukoe se
nezadovoljni i razo arani. Me u ostalim udima Silen pomenu i stranu jamu preko koje nijedan putnik ne
moe da pre e. Sve re ice teku u blizini, a drve e koje raste pored obala prve reke ra a plodove od kojih oni
to ih okuse pla u, je e i najzad presvisnu. Ali plodovi sa obala druge reke vra aju mladost, ak i u pozno
doba ovekovo, u stvari, poto se pro u unazad srednje godine, mladost i mladi stvo, ovek postaje ponovo
dete, zatim novoro en e, i najzad i ezava. Mida, oduevljen Silenovom pri om, gostio ga je i dvorio pet
dana i pet no i, i najzad mu odredio pratioca do Dionisovog ratnog taba.3
c) Dionis, koji se bio zabrinuo za Silena, posla glasnika da pita Midu kakvu bi nagradu eleo. Mida
bez ustezanja odgovori: Molim te, u ini da se sve to dotaknem pretvori u zlato. Me utim ne samo to su
se kamenje, cve e i nametaj u njegovoj ku i pretvarali u zlato pod njegovim dodirom, ve se, kad bi seo za
sto, to isto doga alo sa hranom koju bi pokuao da jede, i vodom koju bi pokuao da pije. Uskoro Mida
po e da moli da ga oslobode toga opasnog dara, jer je umirao od gladi i e i; a Dionis, koga je ovo veoma
zabavljalo, re e mu najzad da ode na izvor reke Paktol, u blizini Gore Tmol, i da se tamo o isti. Mida
poslua, i odmah bi oslobo en zlatonosnog dodira ali se zlatonosni pesak reke Paktol od tada do dananjeg
dana preliva i uti.4
d) Kad je stigao u Aziju u pratnji svojih Brigijanaca, Midu usvoji frigijski kralj Gordije, koji je bio
bez dece. Dok je jo bio siromaan seljak, Gordije se iznenadio kad je jednog dana spazio velikog orla kako
u i na rudi njegovih volovskih kola. Poto je izgledalo da e taj orao ostati tako na rudi ceo dan, on odlu i
da povede zapregu prema frigijskoj Telmisi, koja je sada deo Galateje, gde je postojalo jedno pouzdano
proro ite; ali kod gradske kapije on srete jednu mladu proro icu; kad vide orla kako jo u i na rudi, ona
mu naredi da bez odlaganja prinese rtvu Zeusu kralju. Po i u s tobom, selja e, re e ona, da bih bila
siguma da e izabrati prave rtve. Svakako, odgovori Gordije. Ti izgleda pametna mlada ena, puna
obzira da li si voljna da mi postane supruga? im zavrimo prinoenje rtava, pristade ona.
e) U me uvremenu frigijski kralj iznenada umre bez naslednika, a jedno proro anstvo objavi:
Frigijci, va kralj se pribliava sa svojom mladom na volovskim kolima. Kad volovska kola stigoe na
pija ni trg Telmise, orao odmah privu e optu panju i Gordija jednoduno proglasie kraljem. U znak
zahvalnosti on posveti kola Zeusu, zajedno sa jarmom privezanim za rudu na neobi an na in. Jedno
proro anstvo je tada objavilo da e onaj ko bude uspeo da razdrei vor, postati gospodar Azije. Jaram i
ruda su zatim smeteni u Akropolj u Gordijumu, gradu koji je osnovao Gordije, gde su ga Zeusove
svetenice ljubomorno uvale vekovima dok Aleksandar Makedonski nije drsko presekao vor svojim
ma em.5
f) Posle Gordijeve smrti, Mida ga nasledi na prestolu, razvi Dionisov kult i osnova grad Ankiru.
Brigijanci koji su krenuli s njim postadoe poznati kao Frigijanci, a kraljevi Frigije su se naizmeni no zvali
Mida i Gordije; tako da se sada prvi Mida pogreno smatra Gordijevim sinom.6
g) Mida je prisustvovao uvenom muzi kom takmi enju Apolona i Marsija na kome je sudio re ni
bog Tmol. Tmol je dodelio nagradu Apolonu. Mida se nije sloio sa ovom ocenom i Apolon ga je kaznio
magare im uima. Dugo vremena Mida je uspevao da krije svoje ui pod frigijskom kapom; ali je njegov
berberin znao za taj nedostatak i nije mogao da sa uva tajnu, iako mu je Mida zapretio smrtnom kaznom.
On radi toga iskopa rupu na re noj obali, i uverivi se najpre da nikoga nema u okolini, proaputa u nju: U
kralja Mide magare e ui! Zatim zatrpa rupu i otide smirivi se. Ali ikara na obali izraste i po e da
162

apu e tajnu svakome ko bi tuda proao. Kad je Mida shvatio da je njegova tajna dospela u javnost, on
osudi berberina na smrt, napi se bivolje krvi i bedno skon a.7
1. Higin: Fabula 274; Filostrat: ivot Apolonija iz Tijane VI, 27; Herodot: I, 14; VIII, 138;
2. Kikeron: O proticanju I, 36; Valerije Maksim: I, 6, 3; Ovidije: Metamorfoze XI, 923;
3. Ajlijan: arena istorija III, 18;
4. Plutarh: Minoj 5; Ovidije: Metamorfoze XI, 90; Higin: Fabula 191; Vergilije: Ekloge VI, 13;
5. Arijan: Anabasis of Alexander II, 3;
6. Justin: XI, 7; Pausanija: I, 4, 5; Ajlijan: arena istorija IV, 17;
7. Ovidije: Metamorfoze XI. 146; Persije: Satiri I, 131; Strabon: I, 3, 21.
*
1. Mida je nedovoljno provereno poistove ivan sa Mitom, kraljem Moshineka (tele- ovek), ili Mushija.
Taj je narod, poreklom sa Ponta, u drugom milenijumu pre nove ere osvojio zapadni deo Trakije, kasnije
poznate kao Makedonija; oni su preli Helespont oko 1200. god. pre nove ere, pobedili Hetite u Maloj Aziji
i zauzeli njihovu prestonicu Pteriju. Re Moshineci se moda odnosi na kult mladog bivola duha svete
godine. Rui njak kralja Mide i pri e o njegovom ro enju ukazuju na orgasti ki kult Afroditin, kojoj je bio
posve en cvet rue. Pri a o zlatnom dodiru je izmiljena na ra un bogatstva dinastije Mita, a i zbog zlatnog
peska, kojeg je bilo u reci Paktol; esto se tvrdi da su magare e ui izmiljene u vreme kad su u atenskoj
komediji predstavljali kralja Midu kao satira sa smeno izduenim uima.
2. Ali kako su magarci bili posve eni njegovom pobratimu Dionisu, koji je par magaraca postavio i na nebo
(Higin: Pesni ka astronomija II, 23), verovatno je da je Mida slavio Dionisa preruen u magarca. Par
magare ih uiju na vrhu skiptra od trske bio je kraljevski znak koji su nosili svi egip anski dinasti ki
bogovi, kao spomen na doba kad je vladao Set sa magare im uima (vidi 35, 4). Opadanje Setove mo i i
njeno privremeno oivljavanje produilo je Setov kult i u vreme posle drugog milenijuma pre nove ere, u
doba kraljeva Hiksa, ali poto su Hetiti bili deo velike horde severnih osvaja a, koju su predvodili Hiksosi,
Mida sa magare im uima je, verovatno, zahtevao od Hetita vlast u ime Seta. U doba pre dinastije, Set je
vladao drugom polovinom godine i svake godine ubijao svog brata Ozirisa, duha prve polovine, iji je
amblem bio bik; oni su bili, u stvari, porodi ni suparnici blizanci, koji su se neprestano otimali o milost
svoje sestre, Mese eve Boginje Izide.
3. Sasvim je mogu e da je ikona sa koje poti e pri a o berberinu kralja Mide prikazivala, u stvari, smrt
magare eg kralja. Njegova kosa, kao sun ani zraci, koja je predstavljala simbol kraljevske vlasti, postriena
je kao u Samsona (vidi 91, 1); njegovu odrubljenu glavu sahranili su u jamu da uva grad Ankiru od
zavojeva a: trska je dvostruki simbol, budu i drvo dvanaestog meseca (vidi 52, 3), ona kralja opominje da
mu smrt neminovno predstoji, a istovremeno zakraljuje njegovog naslednika. Zbog velike magi ne snage
bivolje krvi, jedino svetenice majke zemlje mogu da je piju bez opasnosti (vidi 51, 4 i 155, a), a poto je to
Ozirisova krv, ona tim vie mora biti otrovna za magare eg kralja.
4. Tajna Gordijevog vora je, izgleda, bila verske prirode, to je verovatno neizre eno ime Dionisovo, vrna
ifra, vezana kaiima od sirove koe. Grad Gordija je bio klju za Aziju (Malu Aziju), zato to su njegove
utvr ene zidine leale na jedinom upotrebljivom drumu kojim su se u to vreme mogli kretati trgovci od
Troje do Antiohije, a samo su mesni svetenik ili svetenica kralju Frigije saoptavali tu tajnu, isto kao to je
samo vrhovni svetenik u Jerusalemu jedini znao ime Jehove, koje nikada nije izgovoreno. Aleksandar je
uo i pohoda na Veliku Aziju silom presekao vor kad je na elu svoje vojske stigao u Gordiju i time
okon ao stari na in vladavine, suprotstavivi svoj na in vladavine religioznim misterijama. Gordije (od
gruzein, ''gun ati'' ili ''brbljati'') dobio je ime verovatno po mrmljanju koje je dopiralo iz proro kog
svetilita.
163

5. to pri u o atlantskom kontinentu pripisuju pijanom Silenu, moda se da objasniti trima doga ajima o
kojima pie Plutarh (ivot Solona 25-9). Najpre, Solon je mnogo putovao po Maloj Aziji i Egiptu, zatim on
sam je verovao u pri u o Atlantidi (vidi 39, b) i pretvorio je u ep; i tre e, on. se sva ao sa dramati arem
Tespijem, koji je u svoje komade o Dionisu umetao smene pri e i ludorije koje su u stvari bile aluzije na
stvarne doga aje, stavljaju i ih u usta satirima. Solon je pitao: Zar se ne boji, Tespije, da govori tolike
lai tako velikom broju slualaca? Kad je Tespije odgovorio: ta mari kad je ceo komad samo ala?
Solon se naljuti i re e mu ta misli: Samo ti potpiruj takve neistine u naim pozoritima, pa e se one ve
uvu i i u nae ugovore i povelje! Ajlijan, koji kao autoritet navodi Teopompa, izgleda da je imao u rukama
drugu ili tre u verziju Tespijeve komedije, ili komediju Tespijevog u enika Pratina, u kojoj je Solon
ismejan zbog utopijskih lai u epskoj pesmi i predstavljen kao Silen, koji bosonog luta po Egiptu i Maloj
Aziji (vidi 27, b). Silen i Solon nisu imena bez sli nosti, i kao to je Silen bio Dionisov staratelj, tako je i
Solon bio Pizistratov, a verovatno je da je Pizistrat po Solonovom savetu osnovao Dionisov kult u Ateni
(vidi 27, 5).
6. Verovatno da je Solon na svojim putovanjima na uo ovde--onde neke pri e o Atlantidi i uobli io ih u ep,
pa je zatim taj ep posluio za pozorinu parodiju. Sli no se desilo i u galskoj legendi o zemlji mladosti koja
lei na drugoj obali okeana, u koju zlatokosi Nijam vodi Ojsinu i s njom se, itav vek kasnije, vra a u Irsku.
Ojsina se duboko razo arala u svoj narod kad ga je uporedila sa Nijamovim narodom i gorko se kajala to se
vratila. Okeanski vrtlog kojim se ne da ploviti je uveni uvir o kome govore stari istraiva i prirode, gde
okean curi sa ivice zemlje u nitavilo. Solon je, izgleda, i sam sluao geografe kako raspravljaju o mogu em
postojanju atlantskog kontinenta: Eratosten, Mela, Kikeron i Strabon razmiljali su o tome, a Seneka je
predskazao njegovo otkri e u drugom inu svoje Medeje, a taj deo tragedije ostavio je, pri a se, dubok
utisak na mladog Kolumba.
84 KLEOBIS I BITON
Kleobis i Biton, dva mlada Argivljana, bili su sinovi Herine svetenice u Argu. Desilo se jedanput da u
vreme kad je njihova mati morala da po ne obrede u ast boginje, beli volovi, koji je trebalo da vuku njene
svete ko ije, nisu stigli sa pae, te se Kleobis i Biton upregoe u ko ije i dovukoe ih pred hram udaljen
skoro pet milja. Zadovoljna odano u svojih sinova, svetenica zamoli boginju da im podari sve najbolje to
se smrtniku moe nameniti. Kad je obavila obred, Kleobis i Biton odu u hram na spavanje i nikada se vie
nisu probudili.1
b) Sli nim darom behu po astvovani i Erginovi sinovi Agamed i Trofonije. Ovi blizanci sagradili su
kameni grad na temeljima koje je postavio sam Apolon za svoj hram u Delfima. Njegovo proro ite im je
reklo: ivite veselo i uivajte u svim zadovoljstvima est dana; sedmoga dana elje vaih srca ispuni e
vam se! Sedmog dana su obojica na eni mrtvi u svojim posteljama. Odatle izreka: Oni koje bogovi vole,
umiru mladi.2
c) Trofonije je kasnije dobio svoje proro ite u Lebadeji u Bojotiji.3
1. Herodot: I, 31; Pausanija; II, 20, 2;
2 Pindar, navodi ga Plutarh: Uteha Apoloniju 14; Homerska himna Apolonu 29499; Menander:
Fragmenti gr ke komedije IV, 105, Izd. Meinecke,
3. Herodot: I, 46; Euripid: Jon 300.
*
1. Mit o Kleobisu i Bitonu se, izgleda, odnosi na ljudske rtve koje su se prinosile kad se osve ivao novi
hram Mese eve Boginje. U Argu su bra u blizance izabrali za zamenike dvojice suvladara, pa su ih upregli
da vuku ko ije Mese eve Boginje umesto belih volova koji su obi no rtvovani. Ljudske rtve su
sahranjivali pod prag hrama, kako bi uvali hram od zlih duhova (vidi 169, h). Moda su zato blizance
164

Kastora i Polideuka (vidi 62, c) ponekad zvali Ojbalidi, to pre moe zna iti sinovi praga hrama nego
pegava ov ja koa. Apolonovi svetenici su svakako to isto radili u Delfima, iako oni nisu priznavali
Mese evu Boginju, kojoj je trebalo prinositi rtve na samom pragu hrama.
2. Sedmi dan, koji je bio posve en Titanu Kronu (i Kronovom Jehovi u Jerusalimu), odmarao se od svoje
planetarne uloge, ali odmor: je zna io smrt u boginjinu ast tako je Trofonije i dobio proro ite koje
mu je posve eno (vidi 51, i).
85 NARKIS
Narkis je bio iz Tespije, sin plave nimfe Lejriope, koju je re ni bog Kefis jedanput okruio svojim
krivudavim poto i ima i obleao. Vidoviti Tejresije je rekao Lejriopi, koja je prva dola da ga pita za savet:
Narkis e doiveti duboku starost pod uslovom da nikada ne upozna sebe. U Narkisa su se bezuspeno
zaljubljivali; zaljubljivali su se u njega dok je jo bio dete, a kad je navrio esnaestu godinu, imao je za
sobom ve itavu nisku nemilosrdno odbijenih ljubavi oba pola; jer on je bio tvrdoglavo ponosan na svoju
lepotu.
b) Me u onima koji su bili zaljubljeni u Narkisa, bila je i nimfa Eha; nju je Hera kaznila zato to joj
je Eha pri ala duga ke pri e dok se Zeus ludirao sa planinskim Nimfama i tako je zabavljala i uspavljivala
njenu ljubomoru pomau i Nimfama da uteknu. Kazna se sastojala u tome to je Eha izgubila smisao da
izraava svoje misli, mogla je samo da glupavo ponavlja neke tu e re i kao eho. Jednog dana Narkis je
postavljao zamke za jelene, a Eha ga uporno pratila kroz neprolaznu umu ude i da mu se obrati, ali
nesposobna da prva progovori. Najzad Narkis, osetivi da ga neko uporno prati, uzviknu:
Ima li koga?
Koga!
odgovorila je Eha, to iznenadi Narkisa, jer nikoga nije bilo na vidiku.
Do i!
''Do i!;''
Zato me izbegava?
Zato me izbegava?
Hajde da se oboje na emo ovde!
Hajde da se oboje na emo ovde, ponovila je Eha i radosno istr ala iz svog skrovita da
zagrli Narkisa. Ali on je grubo odgurnu i pobee: Pre u umreti nego to u le i sa tobom
viknuo je on.
Le i s tobom, molila je Eha.
Ali Narkis je otiao a ona je provela ostatak svoga ivota u pustim klisurama, kopne i od bola zbog ljubavi i
ponienja, dok od nje nije ostao samo njen glas.1
c) Jednog dana Narkis je poslao ma Amejniju, svom najupornijem udvara u, po kome je reka
Amejnija i dobila ime; to je pritoka reke Helison, koja te e u Anfej. Amejnije se ubio pred Narkisovim
pragom, prizivaju i bogove da osvete njegovu smrt.
d) Artemida je ula molbu i upotrebi svu svoju mo da se Narkis zaljubi, ali da mu ljubavne udnje
ne budu zadovoljene. Kod Danakona u Tespiji Narkis nai e na izvor ist kao srebro, koji dotada jo niko
nije otkrio ni stado, ni ptica, ni zver, pa ak ni gran ica sa drveta koje je izvor skrivao nije jo pala u
njega; kad se, umoran, spustio na travom obraslu obalu izvora da ugasi e , on se zaljubi u svoj sopstveni
lik. Prvo je pokuao da zagrli i poljubi lepoga de aka s kojim se suo io, ali uskoro prepoznade sebe i ostade
tako da lei satima nad vodom gledaju i u svoj lik i niko ga ne uznemiravae. Zar je mogao da izmiri u sebi
tu dvostrukost posedovanje i neposedovanje u isto vreme? Bol ga je razdirao, ali je uivao u tom
mu enju jer znao je da e mu onaj drugi ostati veran ma ta se desilo.
165

e) Iako nije oprostila Narkisu, Eha je tugovala s njim; ona mu je sa odano u i saose anjem
odgovarala Avaj! dok je zabadao no u grudi, a ponovila je i poslednje Ah, mladi u, uzalud voljeni,
zbogom! Dok je izdisao, njegova krv je natopila zemlju i na tom mestu iznikoe cvetovi narkisa sa crvenim
pe atom istine. Iz tog cveta u Hajroneji cede te nost i od nje spravljaju lek za boljku uiju (iako moe da
izazove glavobolju), ili lek za rane i promrzline.2
1. Ovidije: Metamorfoze III, 341, 401;
2. Pausanija: VIII, 29, 4; 1 IX, 31, 6; Ovidije: Metamorfoze 402-510; Konon:
Gatke 24; Plinije: Istorija prirode XXI, 75.
*
1. Narkis, koji se jo zove i leiron u starom vencu Demetre i Persefone (Sofokle: Ojdip u Kolonu 682
4), cvet je sa tri latice, plavi cvet fleur-de-lys ili iris, perunika; posve en je Trojnoj Boginji i nosili su
ga upletenog u venac kad je trebalo umilostiviti Tri Sve ane ili Erinije (vidi 115, c). Ovaj cvet cveta u
poznu jesen, ubrzo posle pesni kog narcisa; moda je to i razlog to je Lejropa opisana kao Narkisova
mati. Ova matovita, pou na, slu ajna veza sa medicinskim svojstvom narcisovog ulja, dobro poznatog
narkotika, nastala po prvom slogu ''Narkisa'' verovatno je nastala tuma enjem ikone koja prikazuje
o ajnog Alkmajona (vidi 107, e) ili Oresta (vidi 114, a) kako lei oven an ljiljanima, pored jezerca u kome
uzalud pokuava da se o isti od greha poto je ubio svoju majku, a Erinije ne pristaju da se smilostive. Eha
je na ovoj ikoni predstavljala duh njegove majke koji mu se podsmeva, i Amejnija njegovog ubijenog oca.
2. Ali issus, kao i inthus, kretski su zavreci i zato i Narcissus i Hyacinthus izgleda da su bila imena za
kretskog heroja prole nog cve a, iju smrt boginja oplakuje na zlatnom kolutu sa mikenskog Akropolja; na
drugim mestima njega zovu Antej (vidi 159, 4), a to je drugo Dionisovo ime. tavise cvet ljiljana je bio i
amblem kraljeva u Knosu. Na bojenom reljefu na enom u ruevinama dvora u Knosu, kralj sa skiptrom u
ruci eta poljem ljiljana, a na glavi i oko vrata nosi vence od perunika.
86 FILIDA I KARIJA
Filida, tra anska princeza, volela je Tesejevog sina Akamanta, koji se borio kod Troje. Kad je Troja
pala a atenska flota se vratila, Filida je esto odlazila na obalu u nadi da e ugledati njegov brod; ali brod je
proputao te je zbog toga zaostao, a ona je, posle devetog uzaludnog ekanja na obali, presvisla od tuge kod
mesta zvanog Eneod. Atena Filidu pretvori u bademovo drvo, pa Akamant, koji stie sutradan, mogade da
zagrli jedino hrapavu bademovu koru. U odgovor na ovu njegovu milotu grane buknue cvetovima umesto
li a, i od tada to posta osobenost bademovog drveta. Svake godine Atenjani prire uju igre u ast Filide i
Akamanta.1
b) A Karija, k i lakonskog kralja, bee Dionisova ljubav;
ona je iznenada umrla u Kariji, Dionis ju je preobrazio u orahovo drvo. Artemida je odnela vest Lakoncima,
koji zbog toga podigoe hram Artemidi Karijskoj, po kojoj karijatide enske statue stubovi nose svoje
ime. U Kariji tako e Lakonjanke po preporuci Dioskura jedanput godinje prire uju igre posve ene
boginji.2
1. Lukijan: O igrama 40; Higin: Fabula 59; Servije uz Vergilijeve Ekloge V, 10; Prvi vatikanski
mitograf 159;
2. Pausanija: III, 10, 8 1 IV, 18, 5; Servije uz Vergilijeve Ekloge VIII, 29.
*
1. Oba ova mita objanjavaju zato se orah i badem upotrebljavaju o sve anostima u ast Kara ili Karije
(vidi 57, 2), koja je ina e poznata kao Metida (vidi 1, d i 9, d), Titanka mudrosti, a verovatno su izvedeni po
ikoni to je prikazivala mladog pesnika kako slavi orahovo drvo u prisustvu boginje, dok devet mladih ena
igraju kolo. Eneod, mesto koje se pominje u legendi o tra koj Filiji, zbog koje je Demofon poludeo (vidi
166

169, i), zna i devet putovanja. Irski bardi dovode u vezu broj devet sa orasima, a orah sa pesni kom
inspiracijom; i u njihovoj azbuci drveta (vidi 52, 3) slovo coll (''C''), to zna i lenik, ozna ava i broj
devet. Na irskom dinnschenchas je izvor nadahnu a na reci Bojni i njega natkriljuje devet leskovih drveta
pesni ke umetnosti, a u reci Bojni ive pegaste ribice koje pevaju. Poznata je jo jedna Karija (orahovo
drvo) u Arkadiji, i ona je stajala u blizini re ice za koju je Pausanija tvrdio da u njoj ivi ista vrsta riba
(Pausanija VIII, 14, 13 i 21, 1; Atenaj: VIII, str. 331).
2. Boginja Kar, po kojoj je Karija dobila svoje ime, postala je italijansko boanstvo Karmenta, Mudra Kar
(vidi 52, 5; 82, 6; 95, 5 i 132, o), a Karijatide su njene orahove Nimfe kao to su Melije jabukove Nimfe;
Melije jabukove Nimfe; Drijade hrastove Nimfe. Kod Plinija je zabeleeno da je Kar izumela
auguriju (Prirodna istorija VIII, 57). Filija (lisnata) moda je skromna gr ka verzija palestinske i
mesopotamske velike boginje Belile; u mitu o Demofonu vidi se njena veza sa Reom (vidi 169, j).
87 ARION
Arion sa ostrva Lezba, sin Posejdona i Nimfe Oneaje, majstorski je svirao na liri i izumeo je u
Dionisovu ast ditiramb. Jednog dana, njegov staratelj Perijander, tiranin sa Korinta, dozvolio mu je, iako
preko volje, da pohodi Tajnar na Siciliji, kamo je bio pozvan da se takmi i na muzi kom festivalu. Arion je
osvojio nagradu i njegovi ga oboavaoci toliko obasue bogatim poklonima da je to izazvalo pohlepu kod
mornara koji su bili odre eni da ga vrate u Koririt.
Mnogo nam je ao, Arione, to e morati da umre, primeti kapetan broda.
Kakvo sam zlo u inio? upitao je Arion.
Suvise si bogat, odgovorio je kapetan.
Potedite mi ivot, a ja u vam dati sve svoje nagrade, molio je Arion.
Ti e pore i svoje obe anje im stigne u Korint, re e kapetan, a to bih i ja u inio na
tvom mestu. Nasilno darovan poklon nije poklon.
Dobro, uzviknu Arion, pomiren sa sudbinom. Ali dozvoli mi da otpevam svoju poslednju
pesmu.
Kad mu to kapetan dozvoli, Arion se pope na provu broda, obu en u najlepu odoru, i strasnom pesmom
prizva bogove, a zatim sko i sa palube u more. La a otplovi dalje.
b) Me utim, njegova je pesma privukla muzikalne delfine i jedan od njih uze Ariona na le a, i te
no i prestie brod i dospe u korintsku luku, nekoliko dana pre nego to je brod bacio kotvu. Perijander se
mnogo obradova Arionovom neobi nom spasenju, a delfin, kome je bilo ao da se rastane od Ariona, otprati
ga u dvor, gde uskoro podlee ivotu u izobilju. Arion mu priredi veli anstven pogreb.
Kad je la a prispela, Perijander posla po kapetana i posadu i po e se toboe brino raspitivati za Arionovu
sudbinu. Zadrali su ga stanovnici Tajnara svojim izdanim gostoprimstvom, odgovori kapetan.
Perijander ih sve natera da se zakunu na delfinovom grobu da govore istinu, a zatim iz iznenada suo i sa
Arionom. Poto nisu mogli ni re da proslove u svoju odbranu, odmah im presudie na licu mesta. Kasnije
je Apolon postavio me u zvezde Arionov lik i njegovu liru.1
c) Arion nije bio prvi ovek koga je spasao delfin. Delfin je spasao Enala, koji je sko io sa broda da
bi se pridruio svojoj ljubljenoj Fineidi, koja je, prema proro anstvu, kockom izabrana da se baci u more
kako bi umilostivila Amfitritu to je rtva koju se Pentilejevi sinovi prineli boginji kad su preduzeli pohod
na ostrvo Lezb i tamo prvi osnovali koloniju a delfinov parnjak spasao je Fineidu. Jedan drugi delfin
spasao je od davljenja Falanta u Krisajskom moru, na putu za Italiju. Tako isto, kad je Ikadije sa Krete
doiveo brodolom na putu za Italiju, delfin je plovio ispred njega i odveo ga do Delfa, pa je to mesto po
delfinu dobilo ime, pogotovo to je to bio prerueni Apolon.2
1. Herodot: I, 24; Sholijast uz Pindarove Olimpijske ode XIII, 25; Higin: Fabula 194; Pausanija: III,
25. 5:
167

2. Plutarh: Gozba sedmorice mudrih 20: Pausanija: X, 13, 5; Servjje uz Vergilijevu Ajneidu III, 332.
*
1. I Arion i Perijander su istorijske li nosti iz sedmog veka pre nove ere, a sa uvan je i odlomak Arionove
Himne Posejdonu. Pri a je, verovatno, sklopljena delom po pri anju da su Arionove pesme privla ile
delfina i odvratile neke mornare da ga ubiju zbog novca, a dobro je poznato i da su delfini i foke osetljivi na
muziku, a delom i pogrenim tuma enjem statue koja prikazuje boga Palajmona kako sa lirom u ruci stie u
Korint na le ima delfina (vidi 70, 5). Ova pri a ima svoju mitsku boju zbog toga to je Arion prikazan kao
Posejdonov sin a to je bio i njegov imenjak, divlji konj Arion (vidi 16, f), i po tome to sazve e lire nosi
njegovo ime. Pausanija, uravnoteen i pouzdan pisac, sumnja u Herodotovu pri u o Arionovom poreklu, ali
saoptava da je kod Poroselena svojim o ima video delfina, koga su ranili ribari a jedan mu de ko le io
rane, te se posle delfin odazivao na de akov poziv i zahvalno mu doputao da ga uzjai (III, 25, 5). Ovo
ukazuje da je obred ra anja deteta Nove godine dramski prikazivan u Korintu pomo u pripitomljenih
delfina koje su uvebavali svetenici sunca.
2. Mit o Enalu i Fineidi je verovatno izveden sa ikone koja je predstavljala Amfitritu i Tritona kako jau na
delfinima. Plutarh je Enala dovodio u vezu sa kultom hobotnice i njegovo ime podse a na Ojdipa, korintsko
dete Nove godine (vidi 105, 1), istovetno sa detetom u Mitileni, i Falantom u Italiji. Tarant, sin Posejdona i
Minojeve k eri Satiraje (od satira), bio je u Tarantu dete Nove godine Tarant koje stie na delfinu i za
njega se pri a da je osnovao grad Tarent, gde mu je bilo i herojsko svetilite (Pausanija: X, 10, 4 i 13, 5;
Strabon: VI, III, 2); Falant, osniva dorskog Taranta, 708. godine pre nove ere preuzeo je kult delfina od
Sikulaca, koje je zatekao ve potpuno odoma ene na Kreti.
3. Ikadijevo ime, to zna i dvadeseti, verovatno ima veze sa datumom meseca u kome se slavilo njegovo
prispe e.
88 MINOJ I NJEGOVA BRA A
Kad je Zeus napustio Europu, poto mu je na Kreti rodila Minoja, Radamanta i Sarpedona, Europa se
udala za kralja Asterija, iji je otac Tektam, Dorov sin, doveo na ostrvo meovitu koloniju ajolskih i
pelakih naseljenika i na ostrvu se oenio k erkom Ajoljana Kreteja.1
b) Taj brak bio je bez dece, pa je Asterije usvojio Minoja, Radamanta i Sarpedona i u inio ih svojim
naslednicima. Ali kad bra a odrastoe, posva ae se zbog ljubavi prema jednom divnom de aku po imenu
Milet, sinu Apolona i nimfe Areje, koju neki zovu Dejona, a drugi Teja2. Poto je Milet odgovarao jedino na
Sarpedonovu ljubav, Minoj ga otera sa Krete i on se sa velikom flotom uputi u Kariju u Maloj Aziji, gde
podie grad Milet i osnova kraljevstvo. Tu zemlju su dva prethodna narataja zvala Anaktorija i njome je
vladao Anaks, sin Urana i Majke Zemlje, i njegov sin Asterije, koji je, kao i otac mu, bio dinovskog rasta.
Milet je ubio Asterija, pokopao ga na jednom ostrvu nedaleko od Lade, a njegov kostur je kasnije izva en iz
zemlje i bio je bar deset lakata duga ak. Me utim neki kau da je Minoj podozrevao da Milet kuje zaveru u
nameri da ga zbaci sa prestola i do epa se kraljevstva; ali poto se bojao Apolona, Minoj samo uzdrljivo
opomenu Mileta, koji tada svojevoljno pobee u Kariju.3 Drugi opet pri aju da nije Milet bio mladi koji je
izazvao razdor me u bra om, nego Atimnije, sin Zeusa i Kasiopeje ili Fojnikse.4
c) Posle Asterijeve smrti, Minoj zatrai kretski presto, i da bi potkrepio svoje pravo, hvalisao se da
e bogovi udovoljiti svim njegovim molbama. Prvo je namenio jedan. oltar Posejdonu i pripremio sve to je
potrebno da bi se prinele rtve, pa onda po e da moli da se bik pojavi iz mora. Nato iznenada bletavo beli
bik ispliva na obalu, ali se Minoju toliko svide njegova lepota da posla bika u svoje krdo, a umesto njega
iskasapi drugog. Minojevo pravo na presto prihvatili su svi Kre ani osim Sarpedona, koji jo tuguju i za
Miletom, objavi da je Asterije nameravao da podeli kraljevstvo izme u trojice naslednika; ali Minoj to i
sam u ini: on. podeli ostrvo na tri dela i izabra prestone gradove za svaki deo.5
168

d) Minoj je izgnao Sarpedona sa Krete; ovaj pobegne u Kilikiju, u Maloj Aziji, gde se udruio sa
Kilikom protiv Milijanaca, pobedio ih i postao njihov kralj. Zeus mu podari da nadivi tri narataja kad je
najzad umro, Milijansku kraljevinu prozvae Likija, po njegovom nasledniku Liku, koji se u bekstvu
pridruio ocu poto ga je kralj Ajgej prognao iz Atene6
e) U me uvremenu se Minoj oenio Pasifajom, k erkom Helija i Nimfe Krete, ina e poznate kao
Perseida. Ali Posejdon, da bi se osvetio za uvredu koju mu je Minoj naneo, u ini da se Pasifaja zaljubi u
belog bika sklonjenog sa rtvenika. Ona poveri svoju neprirodnu strast Dajdalu, uvenom atenskom
majstoru zanatskih vetina, koji je u to vreme iveo u izgnanstvu u Knosu. On je ushi ivao Minoja i njegovu
porodicu prave i im lutke od drveta koje su izgledale kao ive. Dajdal obe a da e joj pomo i i napravi
uplju drvenu kravu, prevukavi je vrlo veto kravljom koom, postavi je na to kove skrivene u kopita i
odgura na livadu u bliziriu Gortisa, gde je Posejdonov bik pasao pod hrastovima sa ostalim Minojevim
kravama. Zatim, poto je pokazao Pasifaji kako da otvori dvokrilna vrata na kravljim le ima i pou io je da
se uvu e unutra, a noge stavi u bokove, on se diskretno povu e. Uskoro se beli bik pokrete, opasa kravu te
tako Pasifaja zadovolji svu svoju strast. Kad je dolo vreme, rodila je Minotaura, udovite sa bivoljom
glavom i ljudskim telom.7
f) Ali neki kau da je Minoj, koji je redovno prinosio Posejdonu najboljeg bika na rtvu, jedne
godine rtvovao drugog po redu od svojih najboljih bikova i tako izazvao Posejdonov gnev; drugi tvrde da
je Minoj prinosio rtvu Zeusu, a ne Posejdonu; a ima ih koji pri aju da je Pasifaja nekoliko godina
proputala da umilostivi Afroditu te ju je ova zato kaznila tako udovinom pohotom. Kasnije je beli bik
pobesneo i pustoio je Kretu sve dok ga Herakle nije uhvatio i odveo u Gr ku, gde ga je, kau, ubio Tesej.8
g) Minoj je od proro ita zatraio savet kako najbolje da ublai bruku i sakrije Pasifajinu sramotu.
Odgovor je bio: Zapovedi Dajdalu da ti sagradi utvr enje u Knosu! Ovo je Dajdal i u inio i Minoj je
ostatak svog ivota proveo u nerazreivoj zbrci hodnika koji su nazvani Lavirint, u ijem je sreditu sakrio
Pasifaju i Minotaura.9
h) Radamant, pametniji od Sarpedona, ostao je na Kreti; on je iveo u dobrim odnosima sa Minojem
i dobio je tre inu Asterijevog poseda. uven kao pravedan i ispravan zakonodavac, neumoljiv kad kanjava
krivca, on je propisivao zakone i za Kretu i za maloazijska ostrva, od kojih su mnoga dragovoljno usvojila
njegov pravni kodeks. Svake devete godine on je pohodio Zeusovu pe inu i donosio nove zakone, a taj
obi aj je posle usvojio i njegov brat Minoj.10 Ali neki ne priznaju da je Radamant bio Minojev brat i zovu
ga Hefajstovim sinom, drugi ne priznaju da je Minoj bio Zeusov sin i tvrde da su im roditelji Likast i Nimfa
Idaja. Radamant je zavetao zemlje na Kreti svome sinu Gortisu, po kome je i nazvan grad na Kreti, iako
Tegejci tvrde da je Gortis bio Arka anin, Tegeatov sin.11 Radamant je zemlje u Maloj Aziji ostavio u
nasle e svom sinu Eritru; a ostrvo Hij sinu Arijadninom Ojnopionu, koga je Dionis prvog nau io da pravi
vino; a ostrvo Lemno ostavio je Toantu, drugom Arijadninom sinu; Enieju je dao Kornos, a Peparet
zavetao Stafilu; Maroneju ostavi Euantu, ostrvo Par Alkaju, ostrvo Del Aniju a ostrvo Andru Androu.12
i) Radamant je na kraju pobegao u Bojotiju, jer je ubio svoga ro aka, i tamo je iveo u izgnanstvu u
Okalaji, gde se posle Amfitrionove smrti oenio Alkmenom, Heraklovom majkom. Njegov i Alkmenin.
grob pokazivali su u Halijartu, nedaleko od nasada guste ilave trske donete sa Krete, od koje su se pravile
svirale i strelice, kao i mala koplja. Ali neki kau da se Alkmena udala za Radamanta u Jelisejskim poljima,
posle smrti.13 Jer Zeus je Radamanta zaposlio kao jednog od sudija mrtvih; sudije su, osim njega, bili Minoj
i Ajak, a boravile su u Jelisejskim poljima.14
1. Diodor sa Sicilije: IV, 80 i V, 80;
2. Diodor sa Sicilije: IV, 80; Apolodor: III, 1, 2; Ovidije: Metamorfoze IX, 442; Antonije Liberal:
Preobraenja 30;
3. Pausanija: VII, 2, 3 i I, 35, 5; Ovidije: Metamorfoze IX, 436;
4. Apolodor: loc. cit.; Sholijast uz Apolonija sa Roda: II, 178;
5. Strabon: X, 4, 8;
6. Apolodor: loc. cit.; Herodot: I, 173;
169

7. Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Pausanija: VII, 4, 5; Vergilije: Ekloge VI, 5; Apolodor: loc. cit. 1 III,
1, 34;
8. Diodor sa Sicilije: IV, 77, 2 1 13, 4; Prvi vatikanski mitograf: 47; Higin: Fabula 40 (ali je tekst
nejasan).
9. Ovidije: Metamorfoze VIII, 155; Apolodor: III, I, 4;
10. Diodor sa Sicilije: IV, 60 1 V, 79; Apolodor: III, 1, 2; Strabon: loc. cit.;
11. Kinajton, navodi ga Pausanija: VIII, 53, 2; Diodor sa Sicilije: IV, 60; Pausanija: VIII, 53, 2;
12. Sholijast uz Apolonija sa Roda: III, 997; Diodor sa Sicilije: V, 79, 12;
13. Ceces: O Likofronu 50; Apolodor: II, 4, 11; Plutarh: Lisander 28; Strabon: IX, 1130; Ferekid
navodi ga Antonije Liberal: Preobraenja 33;
14. Diodor sa Sicilije: V, 79; Homer: Odiseja: IV; 564.
*
1. Klasifikacija tipova bra nih veza po periodima preklasi ne kretske kulture, kao to su minojska I, II i III,
koju daje ser Artur Evans, navodi na misao da se vladar na Kreti nazivao Minojem ve po etkom tre eg
milenija pre nae ere; ali to se ne zna pouzdano. Izgleda da je Minoj kraljevska titula jedne helenske
dinastije koja je vladala na Kreti po etkom drugog milenija, i svaki se kralj ritualno enio mese evom
svetenicom iz Knosa i od nje dobijao svoje ''Mese evo bi e''. Minos je anahroni no predstavljen kao
Asterijev naslednik i Dorov unuk, iako su Dorci osvojili Kretu tek pred kraj drugog milenija. Pre e biti da
su Minojevi sadruzi bili Ajoljani i Pelazgi (moda i Joljani sa Atike) koje je doveo Tektam (zanatlija,
umetnik, vetak) Tektama ime poistove uje sa Dajdalom i sa Hefajstom, tobonjim Radamantovim
ocem; tako e da je Asterije (zvezdani) oblik mukoga roda od Asteri, boginje u svojstvu kraljice neba i
stvoriteljke planetarnih slla (vidi 1, d). Crete je gr ka re , oblik od crateia, jaka ili vladaju a boginja
odatle Creteus i Cretheus. Nedavna prou avanja gospode M. Ventrisa i D. edvika dosad
neodgonetnutog skripta B., iji su primerci na eni u Pilu, Tebi i Mikeni, kao i u ruevinama dvorca u
Knosu, opustoenom 1400. godine pre nove ere, ukazuju da je zvani ni jezik Knosa sredinom drugog
mllenija bio rani oblik ajolskog gr kog. Skript je, izgleda, prvenstveno bio namenjen onima koji su govorili
nearijskim jezikom pa je prilago en gr kom uz izvesne teko e (jo nije utvr eno da li je skript A pisan na
gr kom ili kretskom jeziku). Ve i broj imena iz gr ke mitologije pojavljuje se na tablicama i na Kreti i na
kopnu; me u tim imenima su Ahilej, Idomenej, Tesej, Kretej, Nestor, Efijalt, Ksit, Ajak, Glauk i Ajol, to
govori da su mnogi mitovi uobli eni daleko pre pada Troje.
2. Poto je Milet muko ime, poznati mit o dvojici bra e koja su se sva ala zbog ene dobio je
homoseksualni oblik. Istina je, izgleda, u tome da su u vreme bezvla a, nastale kad su Ahajci oko 1400.
godine pre nae ere opustoili Knos, mnogi kretski aristokrate iz ajolsko-pelakih i jonskih plemena koji su
govorili gr ki i oboavali Mese evu Boginju kao vrhovno boanstvo, prebegli sa svojom eljadi u Malu
Aziju, naro ito u Kariju, Likiju i Lidiju. Ne obaziru i se na predanje o dinastiji Sarpedona u Likiji, Herodot
belei da su ondanji Likijci jo ra unali poreklo po maj inoj liniji (Herodot: I, 173; Strabon: XII, 8, 5), kao
i Karijci (vidi 75, 5). Miletos moe da bude i kretska re ali i transliteracija od milteios, ''boja crvene gline
ili olovnog oksida'', pa bi, ako je tako, bila sinonim za Eritro ili Fojniks, to tako e zna i crveno. Kre ani su
imali tamniju boju koe od Helena, a Karijanci i Likejci su delimice pripadali istom plemenu kao i Kre ani i
Filistini, ije ime tako e zna i ''crveni ljudi'' (vidi 38, 3).
3. Vladari Anaktorije dinovskog rasta, podse aju na Anakime, dinove iz Knjige postanja (Isus Navin
XIV, 13), koje je Kaleb istisnuo iz proro kog svetilita koje je nekad pripadalo Efronu, sinu Hetinom
(moda Tetidinom). Efron je dao ime Hebronu (Knjiga postanja. XXIII, 16) a Efron se moe poistovetiti sa
Foronejem. Ti su Anakimi, izgleda, doli iz Gr ke kao lanovi saveza pomorskih naroda, koji je
Egip anima pri inio toliko teko a u etrnaestom veku pre nove ere. Mesto Lad, gde je sahranjen Anaks,
Asterijev sin, moda se tako zvalo iz po asti prema boginji Lat, Leti ili Latoni (vidi 14, 2) a injenica da se
taj Asterije zove isto kao i Minojev otac govori da su Mile ani to ime doneli sa sobom iz kretskog Mileta
170

(vidi 25, 6). Prema naizgled prihvatljivom predanju u irskoj Knjizi o pohodima, irski Mile ani poreklom su
sa Krete i pobegli su u Siriju preko Male Azije pa odatle u trinaestom veku pre nove ere, zaplovili na zapad,
u Gajtaliju u Severnoj Africi i, najzad, dospeli u Irsku preko Brigentiona (Kompostela u Severozapadnoj
paniji).
4. Miletova tvrdnja da je Apolonov sin, ukazuje da su kraljevi u Miletu, kao i korintski, pripisivali sebi
svojstva Sunca (vidi 67, 2).
5. Pobeda Zeusovog sina Minoja nad bra om verovatno treba da prikae dorsku prevlast na Kreti, ali je
Minoj bika rtvovao Posejdonu, to opet kazuje da su raniji nosioci naziva Minoj bili Ajoljani. Kreta je
vekovima bila veoma bogata zemlja, a pred kraj osmoga veka pre nae ere delili su je Ahajci, Dorci,
Pelazgi, Kidonjani (Ajoljani) i ''pravi Kre ani'', nastanjeni sasvim na zapadnom kraju ostrva (Odiseja. XIX,
171-5). Diodor sa Sicilije pokuava da pravi razliku izme u Minoja, Zeusovog sina, i njegovog unuka
Minoja, sina Likastovog, ali je najverovatnije da su u Knosu dve do tri dinastije Minoja vladale jedna za
drugom.
6. Sarpedonovo ime (onaj koji se raduje u drvenom kov ei u) kazuje da je Sarpedon doneo u Likiju
(vidi 62, n) ritual sun anog heroja koji se o Novoj godini obnavlja i stie u vidu deteta to plovi u kov ei u
kao Mojsije, Persej (vidi 73, c) Anije (vidi 160, t) i drugi. U mitu se Persejeva veza sa Kretom
uspostavlja preko Pasifajine majke Perseide. Pri a da je Zeus dopustio Sarpedonu da nadivi tri pokolenja,
po svoj prilici zna i da je umesto obi nih osam godina koliko je trajala velika godina i koliko je trebalo
da traje i Minojeva vladavina, Minoju dozvoljeno da zadri presto devetnaest godina, po ijem je isteku
dolazilo do ve eg poklapanja sun anog i mese evog vremena nego pri kraju osme; na taj na in je njegova
vladavina zala u tre u Veliku godinu (67, 2).
7. Kako je Pasiphae, po Pausaniji (III, 26, 1), nadimak za mesec, a Itone njegovo drugo ime ime
Atene (koja donosi kiu) (Pausanija: IX, 34, 1), mit o Pasifaji i biku ukazuje na pod hrastom obavljano
obredno ven anje mese eve svetenice, koja nosi kravlje rogove, i Minoja, kralja koji nosi masku bika (vidi
76, 1). Prema Hesihiju (sub Carten), Gortys zna i Carten, to je kretska re za kravu; tako izgleda da se
svadba smatrala kao ven anje Sunca i Meseca, jer je u Gortisu postojalo i stado posve eno Suncu (Servije
uz Vergilijeve Ekloge VI, 60). Dajdalovo diskretno povla enje sa livade navodi na misao da se svadba
svetenice i kralja nije obavljala javno kao kod Pikta i Mosineka. Mnogi potonji Grci nisu voleli mit o
Pasifaji i vie im se dopadalo da doga aj ne pri aju kao ljubavnu zgodu sa bikom, nego sa mukarcem koji
se zvao Taur (Plutarh: Tese; 19; Palafajt-O neverovatnim pri ama II). Beli bikovi, koji su bili prvenstveno
posve eni Mesecu (vidi 84, 1), pojavljuju se i na godinjim rtvama na Albanskoj gori kod Rima, kod
pripadnika kulta tra kog Dionisa, u ritualu imele i hrasta galskih Druida (vidi 50, 1) i, po knjizi Book of the
Dun-Cow, u proro kim obredima starodrevnih irskih krunisanja.
8. Minojev dvor u Knosu bio je splet soba, predsoblja, predvorja i hodnika u kome bi slu ajni posetilac
mogao lako da zaluta. Ser Artur Evans smatra da je to Lavirint, nazvan tako po re i labrys, to zna i
dvoguba sekira; to je porodi ni amblem kretskog vladaju eg doma i predstavlja obli ja mladog i starog
meseca, spojena pole inom tako da simboliu i stvarala ku i razornu mo boginje. Ali lavirint u Knosu
imao je i svoje zna enje mimo dvorca, to je bio istinski lavirint, i izgleda da je bio predstavljen i na plo niku
ra enom u mozaiku, u vidu are za ritualnu igru; sli na ara javlja se i u dvorcima veoma udaljenim od
Knosa, recimo u Velsu ili severoisto noj Rusiji; ona je sluila za igru zagonetki o Uskrsu. Sli na se igra
igrala u Italiji (Plinije: Istorija prirode XXXVI, 85), u Troji (sholijast uz Euripidovu Andromahu, 1139), a
izgleda i u Britaniji, gde su je krajem tre eg milenijuma pre nove ere doneli neolitski doseljenici iz severne
Afrike. Homer ovako opisuje tu igru u Knosu (Ilijada XVIII, 590):
171

Potom slavni jo rukotvorac izradi kolo podobno kolu to ga u Knosu, irokom gradu, Dedal Arijadni
lepokosoj napravi nekad. a Lukijan je pominje kao narodnu igru na Kreti kad govori o Arijadni i labirintu
(O igrama 49).
9. Kult Radamanta je, izgleda, doao iz Bojotije na Kretu, a ne obratno. Halijart, gde je postojalo njegovo
herojsko svetilite, bio je, kau, posve en Beloj boginji hleba, naime Demetri; Halia (od mora) tako e
je naziv za mesec kao i Leukoteja Bela boginja (Diodor sa Sicilije: V, 55), a Artos zna i hleb. Alkmena
(''estoka u ljutnji'') je jo jedan naziv za mesec. Iako se smatra-kretskom re i, re Rhadamanthys moe
poticati i od Rhabdomantis (proricati pomo u pru a), naziv uzet sa pirin anih polja kod Halijarta, gde je
Radamantov duh proro ki pokretao vlati pirin a (vidi 83, 3). Ako je tako, predanje da je Radamant
ustanovio pravosu e na Kreti i ostrvima Male Azije zna ilo bi da su sli na proro ita konsultovana i na
Kreti i na ostrvima Male Azije kad je bilo u pitanju zamenjivanje kralja, kao i da je Radamantovo ime bilo
autoritet svuda kuda su dopirale kretske mere za teinu i duinu i druge trgova ke konvencije. Njega zovu
Zeusovim sinom, pre nego Hefajstovim, nesumnjivo zbog toga to Radamantovo svetenstvo poti e iz
proro ita u Zeusovoj pe ini na planini Dikta (vidi 7, b).
10. U Petsofi na Kreti na ena je gomila glinenih ljudskih glava i udova, sa rupama kroz koje je mogla da se
provu e vrpca. Ako se pretpostavi da su ti delovi nekada bili pri vr eni za drvenu pritku, onda su to,
svakako, delovi Dajdalovih lutaka koje su predstavljale Boginju Plodnosti. Ove lutke su visile o granama
vo ke, udovi su im se klatili na vetru, to je osiguravalo rodnost. Takva lutka, oka ena o vo ku, vidi se na
uvenoj zlatnoj plo i iz riznice na Akropolju u Mikeni. Oboavanje drveta je esta tema nekoliko dela
umetni ke vrednosti iz doba Minoja, a za kretsku boginju Arijadnu kae se da se obesila kao i Erigona sa
Atike (vidi 79, a). Artemida obeena, ije se svetilite nalazilo kod Kondileja u Arkadiji (Pausanija: VIII,
23, 6) i Helena od drve a, sa svetilitem na ostrvu Rod, koju je, prema predanju obesio Poliksen (Pausanija:
III, 19, 10), verovatno su varijante iste boginje.
89 MINOJEVE LJUBAVI
Minoj je provodio ljubav sa Nimfom Parijom, iji su sinovi naselili ostrvo Par, i kasnije ih je ubio
Herakle; zatim sa Androgenajom, majkom Manjeg Asterija,1 kao i sa mnogim drugim; ali on je naro ito
navaljivao na Letinu k er Britomartis iz Gortine. Ona je izumela mree za lov, bila je verna Artemidina
pratilja i vodila joj je pse na uzici.2
b) Britomartis se sakrila od Minoja pod lisnate hrastove mladice na livadama, a zatim ju je on devet
meseci proganjao po krevitim planinama i ravnim dolinama, sve dok se u o ajanju nije bacila u more;
spasli su je ribari. Artemida je pretvorila Britomartis u boanstvo imenom Diktina; ali na ostrvu Ajgini
potuju je kao Afeju, zato to je i ezla; u Sparti kao Artemidu, pod nadimkom Gospa iz jezera; a na
Kefaloniji kao Lafriju; na ostrvu Sam, me utim, stanovnici se zaklinju njenim imenom.3
c) Mnoga Minojeva neverstva dovodila su Pasifaju do besa i ona ga prokle da kad god oblei drugu
enu ne izbaci seme, ve splet zmija otrovnica, korpiona i stonoga koje e joj razjedati utrobu.4 Jednog
dana do e na Kretu Prokrida, k erka atenskog kralja Erehteja, koju je napustio mu Kefal. U Kefala se bila
zaljubila Eoja, ali kad je on u tivo odbio njeno udvaranje ne htevi da izneveri Prokridu, jer su se jedno
drugom zarekli na ve itu vernost, Eoja izjavi da ona Prokridu poznaje bolje od njega i da bi se Prokrida
prodala za zlato. Poto Kefal s gnuanjem odbi da joj poveruje, Eoja ga prerui u nekog Pteleona i nagovori
da iskua Prokridu nude i joj zlatnu krunu ako mu se poda. On tako i u ini, i uverivi se da Prokridu nije
teko zavesti, on prestade da prua otpor i oblee Eoju, na koju je Prokrida bila bolno ljubomorna.
d) Eoja je Kefalu rodila sina po imenu Fajton; ali Afrodita ga ukrade dok je jo bio de ak, da bi ga
postavila za no nog uvara najsvetijih krinja; Kre ani su ga zvali Adimno, to je zna ilo: 'zvezda zornja a i
ve ernja a.5
172

e) Prokrida, me utim, nije vie mogla da izdri u Ateni, poto je njeno neverstvo postalo predmet
opteg ogovaranja, i zato otide na Kretu, gde je Minoju bilo tako lako da je dobije kao i tobonjem Pteleonu.
Minoj ju je podmitio psom koji nikada nije pokuao da uhvati plen, i strelom koja
nikada ne promauje cilj, a i jedno i drugo mu je u svoje vreme poklonila Artemida.6 Poto je Prokrida
strasno volela lov, ona rado primi poklone, ali je zahtevala da Minoj popije zatitni napitak spravljen od
korena udotvorne biljke koji je veto znala da pripremi arobnica Kirka da bi na taj na in spre ila da je
Minoj ne osemeni reptilijama i insektima. Napitak se dobro pokazao, ali se Prokrida ipak poboja da je
Pasifaja ne oma ija i zato se ubrzo vrati u Atenu, preruivi se u lepog mladi a i nazvavi sebe Pterel.
Minoja vie nikada nije videla.
f} Kefal, koji je nije prepoznao, po e s njom u lov i toliko mu se dopadoe njen pas Lajlap i
nepromaiva strela da joj za njih ponudi ogromne sume srebra. Ali Prokrida odbi da mu ih da osim za
ljubav, i kad on pristade da je uzme sebi u postelju, ona mu suzama otkri da je njegova ena. Tako se oni
najzad pomirie, a Kefal je uivao u streli i psu. Ali Artemida se uvredi to njeni dragoceni pokloni etaju iz
ruke u ruku me u nenasitim preljubnicima i namisli da se osveti. Ona Prokridi uvrti u glavu sumnju da
Kefal i dalje odlazi Eoji kad bi se u dva asa po pono i dizao radi odlaska u lov.
g) Obukavi tamnu tuniku, Prokrida se jedne no i iskrade i po e za njim. Ubrzo zatim Kefal za u iza
sebe ukanje u iblju a Lajlap na ulji ui i po e njukati. Kefal tada odape nepromaivu strelu i pogodi
Prokridu. Zbog ubistva, Areopag osudi Kefala na progonstvo.7
h) Kefal se skloni u Tebu, gde kralj Amfitrion, koji se smatrao Heraklovim ocem, pozajmi od njega
Lajlapa da bi ulovio teumesijsku lisicu to je pustoila Kadmeju. Toj lisici su bogovi odredili da ne bude
uhva ena mogla se umiriti samo ako joj po jedno dete svakog meseca bude prineto na rtvu. Ali poto su
i Lajlapa bogovi obdarili da ulovi ono za im traga, na nebu nasta dvoumljenje kako da se razrei ova
protivre nost; najzad se Zeus naljuti i pretvori u kamen i Lajlapa i lisicu.8
i) Kefal je zatim pomogao Amfitrionu u uspenom ratu protiv Telebonaca i Tafijanaca. Pre polaska u
pohod, Amfitrion natera sve saveznike da se zakunu Atenom i Arejem da nijedan me u njima ne e kriti
nikakav plen; samo je jedan, Panopej, prekrio zakletvu i bio kanjen time to je izrodio kukavicu,
ozloglaenog Epeja.9 Telebonski kralj bee neki Pterelaj, koga je njegov ded Posejdon obeleio zlatnim
pramenom kose u znak besmrtnosti. Njegova se k i Komajta zaljubila u Amfitriona i u elji da pridobije
njegovu naklonost, ona ocu i upa zlatni pramen, te tako Pterelaj umre, a Amfitrion, uz Kefalovu pomo ,
brzo pokori Telebonce, ali Komajtu osudi na smrt zbog oceubistva.
j) Kefalu od telebonskih oblasti pade u deo ostrvo Kefalonija, koje po njemu dobi ime. On nikada
nije oprostio Minoju to je zaveo Prokridu i to joj je darovao ubita nu strelu, niti je sebe mogao razreiti
odgovornosti. Najzad, nikako ne mogade sebi oprostiti, zato to se Prokridin doivljaj sa tobonjim
Pteleonom nije mogao smatrati verolomstvom; Ne, ne, govorio je on, nikako nije trebalo da obleem
Eoju! Iako je bio o i en od greha, Kefala je proganjao Prokridin duh i, plae i se da ne donese nesre u
svojim drugovima on, jednog dana, ode na rt Leuk, podie tu na Beloj steni hram Apolonu i baci se u more
sa vrha grebena. Dok je padao, prizvao je Pterelaja, jer mu je pod tim imenom Prokrida bila najdraa.10
1. Apolodor: II, 5, 9 i III, 1, 2; Non: Dionisiaca XIII, 222 i XL, 284;
2. Solin: XI, 8; Kalimah: Himna Artemidi 189; Euripid: Ifigentja na Tauridi 126; Diodor sa Sicilije:
V, 76; Aristofan: abe 1359;
3. Pausanija: II, 30, 3 i III, 14, 2; Antonije Liberal: Preobraenja 40: Herodot: III, 59;
4. Antonije Liberal: Preobraenja 41;
5. Hesiod: Teogonija 986; Solin: XI, 9; Non: Dionysiaco XI, 131 i XII, 217;
6. Apolodor: II, 4, 7; Ovidije: Metamorfoze VII, 771; Higin: Fabula 189;
7. Apolodor: loc. cit. i III, 15, 1; Antonije Liberal: loc, cit.; Higin: Fabule 125 i 189; Sholijast uz
Kalimahovu Himnu Artemidi 209;
8. Pausanija: I, 37, 6 i IX, 19, 1;
173

9. Ceces: O Likofronu 933;

10. Apolodor: 11, 4, 7; Strabon: X, 2, 9 i 14.

*
1. Minoj je napastvovao Nimfe po ugledu na Zeusa, to se nesumnjivo odnosi na ritualne svadbe kraljeva u
Knosu sa svetenicama Mese eve Boginje u raznim gradovima dravama njegove imperije.
2. Boginja Mesec se na isto noj strani ostrva Krete zvala Britomartis. Odatle je Grci poistove uju sa
Atemidom (Diodor sa Sicilije: V. 76; Euripid: Hipolit 145 i Ifigenija na Tauridi 127; Hesihije sub
Britomartis) i sa Hekatom (Euripid: Hipolit 141, uz sholijast). Na zapadnom delu Krete ona je bila Diktina,
po Vergiliju: Oni su zvali mesec Diktina po tvom imenu (Vergilije: Kiris 305). Diktina je u mitu u vezi sa
dictyon, to zna i mrea, i to ona koja se upotrebljava za lov ili ribolov; a Dicte je, izgleda, upro en oblik
od dictynnaeon Diktinino mesto. Kad je uvedeno patrijarhalno ure enje, ubistvena hajka na svetog
kralja, koju je preduzimala boginja naoruana mreom, pretvorena je u ljubavnu hajku svetog kralja za
boginjom (vidi 9, 1 i 32, b). Obe vrste hajki esto nalazimo u evropskom folkloru (vidi 62, 1). Minojeva
hajka za Britomartis, sli na. hajci koju je u Filistriji preduzeo Moks, ili Mops za Derkatom, po inje u vreme
kad lista hrast, a u to vreme i Set je progonio Izidu i Dete Hor po mo varnim livadama Nilove delte i
zavrava se devet meseci kasnije, uo i majskog dana. I Zeus siluje Europu uo i majskog dana (vidi 58, 3).
3. Sude i po ritualu sa keltskog severa, gde su boginju zvali Goda (dobra) a i prefiks brito se prevodi
kao dobar (Gr ki istorijski fragmenti III, izd. Mller) ona je prvobitno jedanput godinje polazila u
ljubavni lov jau i naga na kozi, nose i mreu i dreci u ruci jabuku, a pratili su je zec i gavran.
Ona je tako prikazivana na izrezbarenoj ispovedaonici miserere u katedrali u Koventriju, to predstavlja
ostatak prehri anskog obreda odravanog uo i maja u Sautamu i Koventriju, a odatle je proizilo i itije o
Gospi Godivi. U keltskoj Nema koj, Skandinaviji, a moda i u Engleskoj, Goda je ritualno vezana za kozu,
ili za oveka obu enog u kozju kou svetog kralja, koji je kasnije postao avo u kultu vetica. Njena
jabuka je znamenje smrti koja se pribliuje kralju; divlji zec simbolie hajku kad se boginja pretvara u hrta,
mreu nosi da bi uhvatila svetog kralja kad se pretvori u ribu, a gavran e proricati sa njegovog groba.
4. Izgleda da je na Kreti kozji kult prethodio kultu bika i da je Pasifaja prvobitno bila udata za kralja kozjeg
kulta. Lafrija (ona koja dolazi do plena), kako su Diktinu nazivali u Ajgini, bilo je tako e i ime kozje
boginje Atene, koju je, po predanju, napao kozji Palant, a ona mu odrala kou i upotrebila je za tit (vidi 9,
a). Lafrija zna i da je boginja bila ta koja goni, a nije ona bila gonjena. Natpisi iz Ajgine pokazuju da je
veliki Artemidin hram pripadao Artemidi Afeji (beli astoj, za razliku od Hekate); u mitu, Afeja se
smatralo da zna i aphanes, ona koja nestaje.
5. Pri a o Minoju i Prokridi prela je iz mita u anegdotu, a od anegdote postala obi na banalna romansa,
sli na pri ama iz Zlatnog magarca. Poto ima veze sa Minojevim ratom protiv Atene, a verovatno i sa
padom Knosa, ona svakako belei da je kretski kralj polagao pravo na ritualno ven anje sa Vrhovnom
svetenicom Atene, na ta Atenjani nisu pristajali. Pteleon (brestov gaj), ime Prokridinog zavodnika,
moglo bi se odnositi i na vinski kult koji se irio sa Krete u vreme Minoja (vidi 88, h), jer je vinova loza
sa ena tako da se uvija oko brestova, a moglo je biti izvedeno i od ptelos, divlji vepar, pa bi u tom slu aju
Kefal i Pteleon bili sveti kralj i njegov vojskovo a preruen u divljeg vepra (vidl 18, 7). Pasifajine ma ije su
karakteristi ne za ljutitu Mese evu Boginju; Prokrida im suprotstavlja ma ije arobnice Kirke, a to je jo
jedno ime iste boginje.
6. Kefalov skok s bele stene kod rta Leuke potkrepljuje Strabonovo miljenje (X, 2, 9) da su ondanji ljudi
imali obi aj da svake godlne bacaju po jednog oveka sa stene u more. Tom oveku su davali krila da
ublae pad, a u tu svrhu su ga ponekad ak i vezivali o ive ptice. rtva pharmacos (onaj koji ispata), ije
174

je uklanjanje osloba alo ostrvo od greha, izgleda da je nosio suncobran kao padobran (vidi 70, 7). Brodovi
su ekali u pripravnosti da ga prihvate ako preivi i prebace u tom slu aju na neko drugo ostrvo (vidi 96, 3).
7. U mitu o Komajti i Pterelaju pominje se kraljeva postriga pred smrt (vidi 83, 3; 91, 1 i 95, 5); ime Pterelaj
kazuje da je krilati pfarmacos, koga su bacali u more da umre, bio kralj. Nastavci elos ili elaios zna e
divlju maslinu, koja je, kao i breza u Italiji i severozapadnoj Evropi, upotrebljavana za isterivanje zlih
duhova (vidi 89, 7 i 52, 3); a u nare ju ostrva Rod elaios je zna ilo prosto pharmacos. Sudbine Pterelaja i
Kefala povezane su mitski time to je Prokrida usvojila ime Pterel; to govori da je ona, u stvari, bila
svetenica Atene koja je bacila u more Kefala, oki enog perjem.
8. Lisica je bila amblem Mesene (Apolodor: II, 8, 5 vidi 49, 2 i 146, 6), verovatno zato to su Ajoljani
oboavali Mese evu Boginju kao lisicu; a mit o teumesijskim veticama verovatno govori o napadima
Ajoljana na Kadmeju u potrazi za decom koja treba da budu rtovana, to su iskorenili Ahajci, koji su
verovali u Zeusa.
9. Featont i Adimno (od a-dyomenos, onaj koji ne zalazi) su alegorijska imena za planetu Veneru. Ali
Faetonta, sina Eojinog i Kefalovog, Non je pobrkao sa Faetontom, sinom Helijevim, kome je otac dozvolio
da vozi sun ane ko ije, a on se udavio (vidi 42, d); i sa Atimnijem (od atos i hymnos nenasi en
herojskom hvalom), sun anim herojem koga su oboavali u Miletu (vidi 88, b).
10. Epej, koji je sagradio drvenog konja (vidi 167, a), pominje se u ranim legendama kao izrazito hrabar
ratnik; ali njegovo se ime u ironiji primenjivalo na hvalisavce, dotle dok nije postalo sinonim za kukavi luk
(Hesihije sub Epeius).
90 PASIFAJINA DECA
Pasifajina deca sa Minojem bila su Akakalida, Arijadna, Androgej, Katrej, Glauk i Fajdra.1 Ona je
zatim rodila i Kidona sa Hermesom i libijskog Amona sa Zeusom.2
b) Arjadnu je prvo voleo Tesej, a potom Dionis, i ona je rodila mnogo slavne dece. Katreja, koji je
Minoja nasledio na prestolu, ubio je ro eni sin na ostrvu Rod. Fajdra se udala za Teseja i bila uvena po
nesre noj ljubavi prema svom pastorku Hipolitu. Akakalida je bila Apolonova prva ljubav. On je Akakalidu
sreo i zaveo u Karmanorovom domu u Tari, gde su on i njegova sestra Artemida, s ostrva Ajgijale, doli da
se o iste od greha. Minoj se uvredio i prognao je Akakalidu u Libiju, gde je, po jednima, rodila Garamanta,
dok drugi tvrde da je Garamant prvi ovek koji se uopte rodio.3
c) Glauk se jo kao dete, igrao jednog dana loptom u dvoru u Knosu, a moda je lovio i mia, kad je
iznenada nestao. Minoj i Pasifaja su ga traili na sve strane, pa kako nisu mogli da ga na u, obratie se
proro itu u Delfima. Tamo im saoptie da e izgubljenog na i onaj koji bude naao najbolje pore enje za
nedavno kobno ro enje na Kreti. Minoj se raspita i saznade da je jedna krava iz njegovog krda otelila tele
koje menja boju tri puta dnevno od bele u crvenu i od crvene u crnu. On sazva sve svoje proroke i vra e
u dvor, ali nijedan nije mogao da smisli pore enje, dok Argivac Poliejd, Melampov potomak, ne re e: Ovo
tele me najvie podse a na sazrevanje kupine (ili rudice). Minoj mu odmah zapovedi da na e Glauka.4
d) Poliejd po e da luta po lavirintima dvorca, dok ne nai e na buljinu koja je sedela na ulazu u
podrum i terala roj p ela, i to shvati kao neobi no predskazanje. I zaista, u podrumu na e poveliki up meda
i Glauka glava ke udavljenog u njemu. Kad Minoju saoptie ta se dogodilo, on se posavetova sa kuretima,
pa prihvataju i njihovo miljenje, re e Poliejdu: Sad kad si naao telo moga sina, mora ga povratiti u
ivot! Poliejd se branio i objanjavao da on ne moe oivljavati mrtve, budu i da nije Asklepije. A! Znam
ta u u initi. Zatvori u te u grobnicu sa Glaukovim telom i ma em, i tamo e ostati dok ne izvri moje
nare enje, odlu i Minoj.

175

e) Kad se Poliejd privikao na mrak u grobnici, on ugleda zmiju kako se pribliava de akovom telu,
pa dograbi ma i ubije je. Ne pro e dugo kad dopuzi druga zmija. Videvi da joj je drugarica mrtva, ona se
povu e, ali se ubrzo vrati sa arobnom travkom u ustima, koju stavi na uginulu zmiju. Zmija oive.
f) Poliejd se zaprepasti, ali zadra prisustvo duha, te i on stavi travku na Glaukovo telo i udo se
ponovi. Tada on i Glauk po ee glasno da vi u u pomo , dok ih prolaznici nisu uli i pozvali Minoja.
Minoj, veoma obradovan, otvori grobnicu i na e sina ivog. On obasu Poliejda poklonima, ali ne htede da
ga pusti da se vrati u Arg dok ne nau i Glauka vetini predskazivanja. Poliejd je to nerado u inio, pa je
stoga, kad se ve spremao da otplovi ku i, rekao Glauku: De a e, pljuni mi u usta! Glauk u ini to mu je
re eno i smesta zaboravi sve to je nau io.5
g) Kasnije je Glauk krenuo u pohod na zapad i zatraio kraljevstvo od Italijana; me utim oni su ga
prezirali jer nije uspeo da dostigne veli inu svog oca; ipak on je uveo kretske vojne opasa e i titove u
Italiji, i tako dobio ime Labik, to zna i opasan pojasom.6
h) Androgej je pohodio Atenu i pobedio u svim disciplinama na sveatenskim igrama. Ali kralj Ajgej,
kome je bilo poznato Androgejevo prijateljstvo sa pedeset buntovnih Palamtovih sinova, poboja se da bi
Androgej mogao nagovoriti svog oca Minoja da im pomogne i to neraspoloenje pretvori u otvorenu
pobunu, te skova zaveru sa Megaranima i dogovori se da Androgeja sa ekaju u zasedi kod Ojnoje, na putu
za Tebu, kuda se Androgej uputio na takmi enje na nekim pogrebnim igrama. Androgej se hrabro branio i
bitka je bila estoka ali ga najzad ipak ubie.7
i) Vest o Androgejovoj smrti zatekla je Minoja kako na ostrvu Par prinosi rtvu Gracijama. On zbaci
vence i zapovedi da prestanu sa svirkom na flauti. Obred je ipak obavio, te su se otada na Paru Gracijama
prinosile rtve bez muzike i cve a.8
j) Glauka, Minojevog sina, esto zamenjuju sa antadonjanskim Glaukom, sinom Antadonovim, ili
Posejdonovim, koji je jedanput nadgledao vra anje bespravno oduzete trave, koju je, po predanju, u
Zlatnom veku kosio Kron. Tom prilikom on ugleda kako iznenada oive jedna mrtva riba (a neki kau divlji
zec), ba ena na tu travu. On tako e okusi travu i posta besmrtan, sko i u more i posta morsko boanstvo
uveno po ljubavnim zgodama. Njegov podvodni dom nalazio se nedaleko od ostrva Del i svake godine
pose ivao je on, prori u i, gr ke luke i ostrva, a mornari i ribari su ga veoma potovali sam Apolon
opisivan je kao Glaukov u enik.8
1. Pausanija: VIII, 53, 2; Diodor sa Sicilije: IV, 60; Apolodor: III, 1, 2;
2. Pausanija: loc. cit.; Plutarh: Agis 9;
3. Plutarh: Tesej 20; Apolodor: III, 2, 12; Euripid: Hipolit; Pausanija: II, 7, 7; Apolonlje sa Roda:
IV, 1493;
4. Higin: Fabula 136; Apolodor: III, 3, 1; Pausanija: I, 43, 5;
5. Apolodor: loc. cit.; Higin: loc. cit.;
6. Servije uz Vergilijevu Ajneidu VII, 796;
7. Diodor sa Sicilije: IV, 60, 4: Apolodor: III, 15, 7; Servije uz Vergilijevu Ajneidu VI, 14; Higin:
Fabula 41:
8. Apolodor: III, 15, 7;
9. Atenaj: VII, 48; Ceces: O Likofronu 754; Ovidije: Metamorfoze XIII 924: Pausanija: IX, 22, 6;
Servije uz Vergilijeve Georgike: I, 437.
*
1. Pasifaja, Mesec (vidi 51, h), imala je mnogo sinova: Kidon je heroj po kome je nazvan Kidon u blizini
Tege i kodinske kolonije na Kreti; Galuk je korintski heroj mora (vidi 71, 4); u ast Androgeja, u Keramiku
su svake godine odravane igre a Atenjani su ga oboavali kao Eurigija (onaj koji krui dolinama), to
jest kao duha sun ane godine (Hesihije sub Androgej); Amon, proro ki heroj Amon-Oziris, kasnije je
izjedna en sa Zeusom; a najmla i sin bio joj je Katrej, ije je ime, izgleda, bio oblik mukog roda od
Katarhoja, to zna i Mesec, darodavac kie. Njene k erke Arijadna i Fajdra su ponavljanje nje same;
Arijadna je, iako joj se ime italo kao Ariagne, naj istija, izgleda, sumersko ime, Ar-ri-an-de, majka
visokorodnog je ma; Fajdra se javlja u junopalestinskim natpisima kao Pdri.
176

2. Mit o Akakalidi (neogra ena) izgleda da pri a o tome kako su Heleni iz Ajgijale osvojili
zapadnokretski grad Taru, koji kao ni ostali kretski gradovi, nije bio utvr en zidinama (vidi 98, 1);
najvi eniji stanovnici grada pobegli su u Libiju, gde su postali vladari neratobornih Garamanta.
3. Belo, crveno i crno, boje Minojeve junice, bile su boje Ije, Mese eve krave (vidi 56, 1); zatim i boje
Augejevih svetih bikova (vidi 127, 1), a na kretskim vazama (Monumenti Inediti VIVII. str. 77) i
Minojevog bika, koji je odneo Europu. tavie i tronoci od ilova e ili gipsa, posve eni kretskoj boginji,
koji su na eni u Nino Kani, kao i tronoac na en u Mikeni, bili su obojeni belo, crveno i crno, a prema
Ktesijevoj Indica, to su bile i boje roga obilja koji kao kalendarski simbol predstavlja Boginju Mesec kako
vlada nad pet godinjih doba Ozirisove godine; to je Glauk jurio za miem, ukazuje na sukob izme u
atenskih oboavalaca Atene koji su imali sovu (glaux) kao uobi ajeni znak, i potovalaca Apolona
Smitijskog (Apolon miji). Me utim moglo se desiti i da je Minoj dao Glauku da pojede mia u medu, jer
su tim odvratnim lekom u staro vreme le ili bolesnu decu na isto nom delu Sredozemlja. Glaukovo
davljenje u medu se, verovatno, odnosi na obi aj da se med upotrebljava kao te nost za balzamovanje na
Kreti je na eno dosta de jih ukopnih upova u ku ama a sova je bila ptica smrti. Pojava p ela u mitu
verovatno se moe objasniti pogrenim tuma enjem nekih gravira na dragom kamenju (Weiseler: Denkmale
der Alten Kunst II, 252), na kojima se mogao videti Hermes kako vadi mrtvace iz jednog upa, dok njihove
due lebde unaokolo kao p ele (vidi 39, 8 i 82, 4).
4. Poliejd je i neto izmenjen Zagrej (vidi 30, a) i polubog Asklepije, koji je, izgleda, imelom vra ao ivot
umrlima (vidi 50, 2). U vavilonskoj legendi o Gilgameu postoji sli na pri a o oivljavanju zmije.
Gilgameu je biljku ve nog ivota ukrala zmija i ona se od tada podmla uje presvla e i svoju kouljicu;
Gilgame se, nemo an da povrati travku, predaje smrti. Gilgameova biljka je, po opisu, sli na pasjakovini,
biljci koju su Grci upotrebljavali radi o i enja od greha pre nego to e pristupiti inodejstvovanju u
misterijama.
5. Poliejdova naredba Glauku da mu pljune u usta podse a na sli an Apolonov postupak prema Kasandri,
koja je propustila da mu plati za dar proricanja; ali rezultat nije bio isti, jer Kasandra nije izgubila dar, nego
joj samo niko nije verovao (vidi 158, q).
6. Boginje kojima je Minoj prineo rtve bez uobi ajenog cve a i muzi ke pratnje kad je uo da mu je sin
mrtav, bile su Parije ili Starice (vidi 89, a), bez sumnje tri Su aje, koje su, kad bi hteli da im ublae ime,
zvali Gracije. Od toga mesta, mit se pretvara u obi no ogovaranje. Po mitu je Androgejeva smrt bila
povod sukoba Krete i Atene (vidi 98, c), a verovatno je za osnovu itavoj pri i posluilo neko bezna ajno
ubistvo u Ojnoji.
7. Proro ki dar antedonjanskog Glauka, njegovo ime, ljubavne zgode, od kojih jedna sa Skilom (vidi 170, t),
navode na to da je on kod Kre ana bio personifikacija siline mora. I Minoj, koji je svoja proro anstva
dobijao od Zeusa, i Posejdon, zatitnik saveza kretskih drava (vidi 39, 7), provodili su ljubav sa Skilom
(vidi 91, 2); a Antadon (onaj koji se raduje cve u) je, po svoj prilici, ime kretskog heroja prole nog cveta
koji se ponovo ra ao u svakom poznijem minojskom kralju Minoju (vidi 85, 2). Izgleda da se kralj Knosa
svetim obredima ven anja vezivao sa svim dravama lanicama kretskog saveza (vidi 89, 1); odatle i
Glaukova ljubavni ka reputacija. Po svoj prilici predstavnik Knosa je jedanput godinje obilazio sve
prekomorske oblasti pot injene Kreti, objanjavaju i, poput Tala (vidi 92, 7), najnovije proro ke edikte. Del
je bio kretsko ostrvo i verovatno i centar iz kojeg su se raznosila proro anstva to su stizala iz Diktinske
pe ine u Knosu. Ali antadonjanski Glauk tako e podse a i na Proteja proro kog morskog boga, kretskog
177

Fara (vidi 169, 6) i Melikerta, morskog boga Korinta, a poistove uju ga i sa jednim drugim Glaukom (vidi
71, 4). Kronova trava iz Zlatnog doba mogla bi da bude arobna herbe d'or Druida.
8. O jednoj verziji mita o Glauku govori Plinije, uzimaju i kao izvor lidijskog istori ara Ksanta (Istorija
prirode XXV, 14) i Non (Dionysiaca XXV, 451551), a trag o ovom mitu ostao je i na kovanom novcu iz
Sardisa. Kad je heroja Tilona ili Tila ( vor ili falus) smrtonosno ujela zmija u petu (vidi 117, 1). njegova
sestra Mojra (''sudbina'') zamolila je diva Damasena (''ukrotitelja'') da ga osveti. Utom neka druga zmija
na e Zeusov cvet u umi i stavi ga na usta svojoj mrtvoj drugarici, koja odmah oive; slede i njen primer,
Mojra je na isti na in povratila Tila u lvot.
91 SKILA I NIS
Minoj je bio prvi kralj koji je kontrolisao Sredozemno more i o istio ga od gusara, a na Kreti mu se
pokoravalo devedeset gradova. Kad su mu Atenjani ubili sina Androgeja, on je odlu io da se osveti, i
zaplovio je po Ajgeji, skupljaju i brodove i oruanu vojsku. Neki ostrvljani pristadoe da mu pomognu, a
neki odbie. Ostrvo Sifno mu se priklonilo zato to je zlatom potkupio princezu Arnu; ali nju su bogovi
pretvorili u avku koja voli zlato i sve to sija. Sklopio je savez sa narodom ostrva Anafe, ali ga je odbio
kralj Ajak sa Ajgine, pa je otiao odatle zaklevi se da e mu se osvetiti; Ajak se tada odazvao Kefalovom
pozivu i pridruio Atenjanima protiv Minoja.1
b) Minoj je, me utim, urio na Korintsku prevlaku. On je opseo Nisu, gde je vladao Egip anin Nis,
koji je imao k er po imenu Skila. U gradu je postojala kula koju je sagradio Apolon (i Posejdon?), a u
njenom podnoju nalazio se jedan zvu an kamen to odzvanjae kao lira kad bi ga obasuli ljunkom, jer je
Apolon jedanput na njega spustio svoju liru dok je gradio grad. Skila je imala obi aj da provodi dosta
vremena na vrhu kule, bacaju i oblutke iz svog skuta na zvu ni kamen; kad je rat po eo, ona se pela svaki
dan na kulu da posmatra borbu.
c) Opsada grada se oduila i Skila je posle izvesnog vremena znala ime svakog kretskog ratnika.
Izazvana Minojevom neobi nom lepotom, njegovom veli anstvenom ode om i belim bojnim konjem, ona
se nedostojno zaljubi u njega. Neki kau da je Afrodita tako elela, a neki opet da je tome kriva Hera.2
d) Jednog jutra Skila se uvu e u o evu sobu i odse e mu uveni svetli pramen kose, od koga mu je
zavisio i presto i ivot; zatim mu uze klju eve od gradskih kapija, otvori ih i iskrade se napolje. Uputi se
pravo Minojevom atoru i ponudi mu pramen kose u zamenu za ljubav. To je posao! uzviknu Minoj;
te no i on u e u grad i oplja ka ga, a Skilu po obe anju oblea; ali Minoj ne htede da povede Skilu na
Kretu, boje i se posledica zlo ina oceubistva. Skila je, me utim, plivala za njegovim brodom i uhvatila se
za krmu, kad se duh njenog oca, u obliku morskog orla, ustremi na nju kandama i kukastim kljunom. Skila
se uplai, ispusti krmu i udavi se; dua joj izlete kao ptica Kiris, poznata po ljubi astim grudima i crvenim
nogama.3 Ali neki tvrde da je Minoj naredio da Skilu udave, a drugi, opet, da je postala riba kiris, a ne ptica
istog imena.4
e) Grad Nisa je posle nazvan Megara u ast Megareja, sina Ojnopinog i Hipomenovog; on je bio
Nisov saveznik i oenio se njegovom k erkom Ifinojom, i pri a se da ga je nasledio na prestolu.6
f) Rat se otegao, te Minoj, shvativi da ne moe pokoriti Atenu, po e moliti Zeusa da osveti
Androgejevu smrt; svu Gr ku su na to zahvatili zemljotres i glad. Kraljevi raznih gr kih gradova doli su u
Delfe da pitaju proro ite za savet i tamo im rekoe da zamole Ajaka da se moli u njihovo ime. Kad ovo bi
u injeno, zemljotres svuda prestade, osim na Atici.
g) Atenjani zbog toga potraie na ina da iskupe greh, rtvuju i Persefoni, na groblju Kiklopa
Gerajsta, Hijakintove k eri Anteidu, Ajgleidu, Liktaju i Ortaju. Te su devojke dole u Atenu iz Sparte.
Zemljotresi ipak nisu prestali, i kad Atenjani ponovo upitae proro ite u Delfima, re eno im je da ponude
Minoju svako zadovoljenje koje bude zatraio; Minoj odredi da Atenjani alju po sedam mladi a i sedam
devojaka svake godine na Kretu kao plen za Minotaura.6
178

h) Minoj se potom vrati u Knos, gde je rtvovao hekatombu volova, zahvalan za postignuti uspeh;
ali kraj mu do e devete godine.7
1 Strabon: X, 4, 8 i 15; Ovidije: Metamorfoze VII, 480 VIII. 6:
2. Higin: Fabula 198; Vergilije: Ciris;
3. Apolodor: III, 15, 8; Higin: loc. cit.; Ovidije: Metamorfoze VIII, 6151: Vergilije; loc. cit.;
Pausanija: II, 34, 7;
4. Apolodor: loc. cit.; Pausanija: loc. cit.:
5. Pausanija: I, 39, 45;
6. Diodor sa Sicilije: IV, 61;
7. Ovidije: Metamorfoze VIII, 152; Homer: Odiseja XIX, 178.
*
1. Istorijski okvir mita o Skili po svemu je predmet rasprave izme u Atenjana i njlhovih kretskih vladara,
raspre koja je buknula neto pre razaranja Knosa, 1400. godine pre nove ere. Sam mit, skoro istovetno
ponovljen i u Tafijskoj pri i o Pterelaju i Komajti, podse a na mitove o Samsonu i Dalili kod Filistinaca; o
Kuroi, Blatnatu i Kahalanu u Irskoj; Lju Laju, Baldvedu i Gronu u Velsu; sve su to samo varijante na istu
temu. Re je o suparnitvu kralja i njegovog vojskovo e koji se otimaju o milost Mese eve Boginje, a ona o
dugodnevici odseca kralju kosu i izdaje ga. Kraljeva se snaga nalazi u kosi zato to on predstavlja sunce;
njegovi se dugi uti uvojci porede sa sun evim zracima. Dalila odseca kosu Samsonu pre no to e pozvati
Filistince; Blatnat vezuje Kuroja za stub postelje pre no to e pozvati svog ljubavnika Kahalana da ga
ubije; Lju Lajeva dua uzima oblik orla, a Bladved (nenost cveta), magi no sazdana od devet razli itih
cvetova, pretvara se u sovu, u ta se, verovatno, i Skila pretvorila u prvobitnoj gr koj legendi. Ako se ovih
pet mitova uporede, postaje o igledno da je Skila Komajta Bladved Blatnat Dalila, Mese eva
Boginja u svom prole nom i letnjem vidu, to zna i Afrodita Komajta (plavokosa); u jesen se ona
pretvara u sovu, ili ciris, i postaje boginja smrti Atena koja se javlja u obli ju mnogih ptica, pa i kao sova
(vidi 97, 4) ili Hera, ili Hekata. Njeno ime Skila ukazuje da je kralj bivao rastrgnut, poto bi mu oiali
glavu. Kao i u mitu o Lju Laju, kazna to snalazi izdajnicu kasnije je dodata kao moralna pouka.
2. Ovidije (Umetnost ljubavi I, 331) poistove uje ovu Skilu sa njenom imenjakinjom Skilom, koju je
Afrodita pretvorila u udovinog psa zbog toga to se dozvolila Posejdonu (vidi 16, 2) i tvrdi da je ra ala
samo divlje pse i lavove za kaznu to je Nisu odsekla kovrdu. Ovidije se retko varao u mitologiji, i on
ovde, po svoj prilicl, belei legendu da je zbog Pasifajine kletve, kojom je uklela Minoja, Skilinu utrobu
osemenio tencima pre nego zmijama, korpijama i stonogama. Pasifaja i Amfitrita su ista Mese eva i
Morska Boginja, a Minoj, kao vladar Sredozemlja, identifikovan je sa Posejdonom.
3. rtvovanje Hijakintovih k eri na Gerajstovom grobu verovatno treba da prikae Adonidove vrtove,
zasa ene u ast osu enog kralja u stvari to su pose eni cvetovi koji uvenu za nekoliko asova. Ali
Gerajst e biti pre ahajski kiklop (vidi 3, b), jer su po Etiymologicum Magnum (sub Gereastides) njegove
k eri odgajale maloga Zeusa u Gortini, tavie Gerajst se zvao i grad u Arkadiji gde je Rea sakrila Zeusa.
Hijakintide bi tada pre bile dadilje nego Hijakintove k eri; svetenice Artemide, koju su u Knidu nazivali
Hyacinthotrophos (Hijakintove dadilje), jednake su Gerajstidama, jer se umiranje i ra anje kretskog
Zeusa svake godine (vidi 7, 1) nije razlikovalo od umiranja i ra anja Hijakintovog. Moda odatle poti e i
mit o etiri lutke to vise sa rascvetalih vo aka, okrenute na sve etiri strane sveta, i to u, onom pravcu na
koji ukazuje busola. Ove u obredu plodnosti predstavljaju Artemidu obeenu (vidi 79, 2 i 88, 10).
4. Sedam atenskih mladi a odre enih za Minotaura verovatno su bili zamenici, rtvovani po jedan godinje
umesto kralja u Knosu. Svakako je bilo zgodnije uzimati za rtve strance nego Kre ane; to isto je
primenjivano i u kanaanskom ritualu raspe a, za koji su, na kraju, uzimali zarobljenike i zlo ince kao
Tamuzove zamenike. Svake devete godine zna i: po isteku svake Velike godine od stotinu mese evih
179

mena. Poto sedam de aka padnu kao rtve umesto svetoga kralja, on i sam umire (vidi 81, 8). Sedam
atenskih devica nisu rtvovane; bi e da su one postajale pratilje mese eve svetenice i izvodile akrobatske
predstave u borbama bikova, to se moe videti na umetni kim predmetima kretske kulture; to je opasna
vetina, ali ne mora uvek biti i smrtonosna.
5. Moe biti da su zvu ni kamenovi postojali u Megari u obliku ksilofona; to ne bi bilo teko napraviti. Ali
ovde je verovatnije re o se anju na Memnonovu statuu u Egiptu koja svira; ta statua je uplja i ima otvor
pozadi, iza otvorenih usta, te kroz nju po inje da struji topao vazduh u zoru kad sunce zagreva kamen (vidi
164, 2).
92 DAJDAL I TAL
Ko su Dajdalovi roditelji nije razjanjeno. Neki mu majku nazivaju Alkipom; drugi Meropom; a
neki opet Ifinojom; tako e mu se pripisuju i razli iti o evi, iako se svi slau da je rodom iz atenske
kraljevske ku e, koja, po predanju, vodi poreklo od Erehteja. Dajdal je bio izvanredan kova .a zanatu ga je
nau ila sama Atena.1
b) Jedan od njegovih u enika, Tal, sin njegove sestre Polikaste ili Perdike, ve ga je prevaziao u
zanatu kad mu je bilo dvanaest godina. Jednog dana dogodilo se da je Tal naao zmijinu vili nu kost ili, po
drugima, riblju kost; poto je shvatio da njome moe prestrugati tap napola, on napravi isto od gvo a i
tako prona e testeru. Ovaj i drugi njegovi izumi kao to su grn arski to ak i estar kojim se mogao
opisati krug, obezbedie mu veliku slavu u Ateni, a Dajdal, koji sebi pripisa pronalazak testere, ubrzo posta
nepodnoljivo ljubomoran.2 Jedanput on povede Tala na krov jednog atenskog hrama na Akropolju da bi mu
pokazao neki daleki prizor i iznenada ga gurnu preko ograde. Ipak, i pored sve svoje ljubomore, Dajdal
nikad ne bi u inio nikakvo zlo Talu da nije sumnjao da on odrava nedozvoljene odnose sa svojom majkom
Polikastom. Poto je survao de aka, Dajdal odmah si e s krova, strpa Talov le u vre u, u nameri da ga
potajno sahrani. Na zapitkivanja prolaznika on je odgovarao da je naao mrtvu zmiju i pokupio je kako to
zakon zahteva, to sve u svemu nije bila potpuna la, poto je Tal bio Erehteid ali na vre i su se videli
krvavi tragovi te njegov zlo in ne izma e istrazi i Areopag ga za ubistvo kazni progonstvom. Po drugima je
Dajdal pobegao pre nego to je i dolo do su enja.3
c) Talov duh a Tala zovu i Kal, Kirkin, ili Tantal izlete u obli ju jarebice, a telo mu je
sahranjeno tamo gde je pao. Polikasta se obesila kad je ula za sinovljevu smrt, a Atenjani joj podigoe
svetilite nedaleko od Akropolja.4
d) Dajdal je pobegao na jedan zemljini posed na Atici, iji se stanovnici po njemu nazvahu
Dajdalidi; zatim je otiao u Knos na Kretu, gde ga presre ni kralj Minoj pozdravi dobrodolicom kao vetog
zanatliju. Tamo je iveo neko vreme u miru, uivaju i veliku milost, dok Minoj ne saznade da je on
pomogao Pasifaji da se svede sa Posejdonovim belim bikom, i zatvori ga zajedno sa sinom Ikarom, ija je
majka, Naukrata, bila jedna od Minojevih robinja; me utim obojicu ih oslobodi Pasifaja.5
e) Ipak pobe i sa Krete nije bilo lako, jer je sve Minojeve brodove uvala vojna straa, a Minoj je
obe avao veliku nagradu onome ko uhvati Dajdala. Ali Dajdal napravi sebi par krila, i jo par za Ikara, na
taj na in to je bo na pera uvezao zajedno, a mala nalepio voskom. Poto je pri vrstio krila Ikaru, on. mu
re e sa suzama u o ima: Sine moj, opominjem te! Nemoj leteti suvie visoko da ti sunce ne otopi vosak;
niti se sputaj suvie nisko, da ti perje ne ovlai more. Zatim zavu e ruke u svoja krila, pa zajedno
poletee. Leti sasvim uz mene, doviknu Dajdal sinu, ne hvataj sam pravac! Dok su leteli iznad ostrva
na severoistok, mau i krilima, ribari, pastiri i ora i koji su ih ugledali pomislie da su bogovi.
f) Za sobom su ostavili Naks, Del, Par i kad im i Lebint i Kalimn ve promicahu s desne strane, Ikar
ne izdra i zaboravljaju i o eva upozorenja, po e da uzle e prema suncu, uivaju i u mo i svojih ogromnih
krila. Kad Dajdal pogleda preko ramena, on vie ne vide Ikara za sobom, ve spazi samo razbacana pera na
talasima pod njim. Sun ana toplota je otopila vosak i Ikar je pao u more i udavio se. Dajdal je kruio
izvesno vreme nad morem dok le nije isplovio na povrinu, a onda uze sinovljevo telo i prenese ga na
180

oblinje ostrvo i tu ga sahrani; otada se to ostrvo zove Ikarija. Dok je Dajdal sahranjivao Ikara, jedna
jarebica je u ala na hrastu i posmatrala ga cvrku u i ushi eno to je u stvari bila dua Dajdalove sestre
Polikaste, iji je sin Tal najzad bio osve en. A Ikarsko more je dobilo ime po ostrvu Ikariji.6
g) Ali ima ih koji ne veruju u ovu pri u i kau da je Dajdal pobegao sa Krete barkom koju mu je
pribavila Pasifaja, i da su na putu za Siciliju hteli da se iskrcaju na maleno ostrvo, kad Ikar pade u more i
udavi se. Oni jo dodaju da je Ikara sahranio Herakle; Dajdal mu je iz zahvalnosti podigao kip u prirodnoj
veli ini u Pisi, toliko veran da Herakle pomisli od kipa da je protivnik i obori ga kamenom. Drugi pri aju da
Dajdal nije izumeo krila, ve jedro, da bi bio bri od Minojevih galija; po njima se Ikar udavio kad se barka
prevrnula zbog toga to je nemarno krmanio.7
h) Dajdal je leteo prema zapadu dok nije, sletevi kod Kume u blizini Napulja, odlu io da svoja krila
posveti Apolonu, te mu je sagradio i hram sa zlatnim krovom. Kasnije je Dajdal pohodio Kamik na Siciliji,
gde ga je gostoljubivo primio kralj Kokal i iveo je kod Sicilijanaca uivaju i veliki ugled, i tu sazidao
mnogo lepih gra evina.8
i) Minoj, me utim, podie prili no veliku flotu i dade se u poteru za Dajdalom. On ponese sa sobom
Tritonovu koljku, i gde god je doao, obe avao bi nagradu svakom ko uspe da protne laneni konac kroz
nju; on je znao da to ume jedino Dajdal. Kad je stigao u Kamik, on koljku pokaza Kokalu, koji naumi da
protne konac po svaku cenu, i Dajdal, razume se, otkri kako to da u ini. On pri vrsti pau inasto vlakno za
mrava, izbui otvor na vrhu ljuture i namami mrava uz zavijutke time to je ivice otvora premazao medom.
Zatim laneni konac pri vrsti za drugi kraj pau ine i tako ga provu e kroz koljku. Kokal vrati nanizanu
ljuturu i zatrai nagradu; a Minoj, siguran da je najzad otkrio Dajdalovo skrovite, zatrai da mu ga
predaju. Ali Kokalove k eri nikako nisu htele da izgube Dajdala, koji im je pravio tako izvanredne igra ke,
i, uz njegovu pomo , skovae zaveru. Dajdal sprovede oluk sa krova u kupatilo i one sru ie klju alu vodu,
a neki kau i vreo katran na Minoja dok je uivao u toplom kupanju. Kokal, koji je, verovatno, i sam bio
umean u zaveru, vrati Kre anima Minojevo mrtvo telo, rekavi da se Minoj sapleo o ilim i upao u lonac
klju ale vode.9
j) Minoja sledbenici sahranie uz velike po asti, a Zeus ga postavi za sudiju mrtvih u Tartaru,
zajedno sa bratom mu Radamantom i neprijateljem mu Ajakom. Poto je Minojev grob zauzeo sredite
Afroditinog hrama u Kamiku, njemu su odavali potu mnogi narataji Sicilijanaca kad su dolazili da se mole
Afroditi. Na kraju, kosti mu je na Kretu vratio Teron, tiranin iz Akragasa.
k) Posle Minojeve smrti Kre ani zapadoe u potpuno bezvla e i nered, poto su im glavninu flote
spalili Sicilijanci. Od posada koje se nisu mogle vratiti na Kretu, neke sagradie grad Minoj blizu obale na
koju su se iskrcali; drugi podigoe grad Huriju u Mesopiji; a jedan deo, probivi se u sredite Sicilije,
sagradi utvr enje na bregu i tako postade grad Angosa, nazvan po potoku koji je izvirao u blizini. Tu su
sagradili i hram majkama, kojima su i dalje odavali veliko potovanje, kao i ranije, na rodnoj Kreti.10
l) Dajdal je, pak, otiao sa Sicilije i pridruio se Jolaju, sestri u i ko ijau Tirinjanina Herakla, koji
je poveo grupu Atenjana i Tespijanaca na Sardiniju. Mnoga od Dajdalovih dela sa uvana su na Sardiniji i
zovu ih Dajdaleje.11
m) Me utim Tal je bilo i ime Minojevog bronzanog sluge sa bivoljom glavom koga je Zeus poklonio
Minoju da uva Kretu. Neki kau da je taj sluga bio jedan od preivelih ljudi bronzane rase koji su nikli iz
jasenovog drveta; drugi kau da ga je Hefajst iskovao na Sardiniji i da je imao jedan jedini krvni sud kojim
je, od vrata do lanaka na nogama, tekla krv, a ta vena je dole bila zaptivena bronzanom iodom. Njegov
zadatak bio je da tri puta dnevno optr i ostrvo Kretu i baca stenje na svaku stranu la u koja bi tuda
prolazila; tako e da tri puta godinje, laganijim hodom, obi e sva sela na ostrvu i razglasi Minojeve zakone
sa bronzanih tablica. Kad su sa Sardinije pokuali napad na ostrvo, Tal se uario i sve ih unitio svojim
vatrenim zagrljajem, cereci se ljutito; otuda izraz sardoni an smeh. Najzad je Medeja ubila Tala,
izvukavi mu iodu, te mu je istekla krv; drugi, opet, tvrde da ga je Argonaut Pojant ranio u lanak
otrovnom strelom.12

181

1. Apolodor: III, 15, 8; Plutarh: Tesej 19; Ferekid, navodi ga sholijast uz Sofoklovog Ojdipa u
Koloni 472; Higin: Fabula 39;
2. Apolodor: loc. cit.; Ovidije: Metamorfoze VIII, 23659; Higin: Fabula 274; Plinije: Prirodna
istorija VII, 57;
3. Fulgentije: Mitovi III, 2; Prvi vatikanski mitograf: 232; Drugi vatikanski mltograf: 130; Diodor sa
Sicilije: IV, 76, 6; Higin: Fabula 39; Pausanija: VII, 4, 5;
4. Pausanija; I, 21, 6; Servije uz Vergilijevu Ajneidu VI, 14; Helanik, navodi ga sholijast uz
Euripidovog Oresta 1650; Ovidije: loc. cit.; Suida i Fotije sub Sanctuary of Perdix;
5. Diodor sa Sicilije loc. cit.; Apolodor: Epitome I, 12;
6. Isidor iz Sevilje: Porekla XIV, 6; Higin: Fabula 40; Ovidije: Metamorfoze VIII, 182235;
7. Diodor sa Sicilije: IV, 77; Apolodor: II, 6, 3; Pausanija: IX, 11, 23:
8. Vergillje: Ajneida VI, 14; Pausanija: VII, 4, 5; Diodor sa Sicilije: IV, 78;
9. Pausanija: loc. cit.; Apolodor: Epitome I, 1415; Zenobije: Poslovice IV, 92; Diodor sa Sicilije:
4, 79;
10. Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Herodot: VII, 170;
11. Pausanija: VII, 2, 2; Diodor sa Sicilije: IV, 30;
12. Suida sub Risus Sardonicus; Apolonije sa Roda: Argonautika 1639; Apolodor: I, 9, 26; Platon:
Minoj: 320 c.
*
1. Ponekad se Hefajst opisuje kao Herin i Talov sin (vidi 12. c), a Tal kao Dajdalov mladi sestri . Sam
Dajdal je bio mla i lan ku e Erehteja, koja je osnovana mnogo posle Hefajstovog ro enja. Ovakve
hronoloke protivre nosti su pravilo u mitologiji. Dajdal (pametan ili veto ura en), Tal (stradalnik),
i Hefajst (onaj koji sija danju), pokazuju po sli nosti svojih atributa da su samo razli ita imena iste mitske
li nosti; Ikar (od io-carios, posve en Mese evoj Boginji Kar) moda je, ipak, samo jo jedno njegovo
ime. Jer Hefajst, bog kova , oenjen je Afroditom, kojoj su posve ene jarebice; sestra kova a Dajdala zvala
se Perdik (jarebica); dua kova a Tala odletela je kao jarebica; jarebica se pojavila i na sahrani
Dajdalovog sina Ikara. Pored toga, Hefajst je ba en sa Olimpa; Tal je ba en sa Akropolja; Hefajst je hramao
pri hodu; jedno od Talovih imena bilo je Tantal (posrtati ili hramati); mujak jarebica u svojoj ljubavnoj
igri poskakuje dre i jednu nogu podignutu i spremnu da udari suparnika. tavie i latinski bog Vulkan je
tako e opav. Njegov kult je prenet sa Krete, gde su ga zvali Velhan, a amblem mu je bio petao, zato to
kukuri e u zoru i o govara heroju sunca. Ali petlova nije bilo na Kreti do estog veka pre nove ere, te je
verovatno Velhanova ptica bila jarebica.
2. Izgleda da se u prole e prire ivala igra jarebica u ast Mese eve Boginje i da su muki igra i opali i
nosili krila. U Palestini ova se ceremonija zvala Pesach ( opanje) i, prema Hijeronimu, izvodila se jo u
Bet-Hoglahu (svetilite opavog), gde su privrenici izvodili igru u spirali. Bet-Hoglah je isto to i
gumno u Atadu, na kome se oplakivao hromi kralj Jakov, ije ime moe da zna i Jah Aceb (peta-bog).
Jeremija ovako opominje Jevreje da ne u estvuju u ovim kanaanskim obredima: Jarebica okuplja
mladunce koje nije sama izvela. Anafa, ostrvo severno od Krete, sa kojim je Minoj sklopio savez (vidi 91,
a), bilo je uveno u staro vreme kao odmaralite za jarebice u vreme njihove selidbe.
3. Mit o Dajdalu i Talu, kao i varijanta o Dajdalu i Ikaru, izgleda da spaja ritual spaljivanja zamenika
sun anog kralja, koji je stavio na sebe orlova krila (vidi 29, 1), i prole ne vatre radosnice kad po inje
palestinska Nova godina sa bacanjem pharmacosa preko stene u more (vidi 96, 3) i ubadanjem kralja u
petu otrovnom strelom (vidi 10 dole). Ali divljenje seljaka, i ribara prema Dajdalu koji leti verovatno poti e
sa ikone koja prikazuje krilatog Perseja ili Marduka (vidi 73, 7).
4. U ovom mitu, Lavirint iz koga su pobegli Dajdal i Ikar je plo nik ra en u mozaiku sa zagonetnom arom,
ijim su se zavijucima kretali igra i u ritualnoj igri jarebica (vidi 98, 2); mogu e je da se Dajdalovo bekstvo
182

na Siciliju, u Kume, i na Sardiniju odnosi na bekstvo doma ih kova a bronze sa Krete zbog neprestanih
najezda Helena. Ratno lukavstvo Tritonove koljke i Minojev pogreb u svetilitu Afrodite, kojoj je ta
koljka posve ena, (vidi 11, 3), svedo i da je Minoj smatran i za Hefajsta, ljubavnika Morske Boginje.
Njegova smrt za vreme kupanja je doga aj koji na izgled li i na mit o Nisu i Skili (vidi 91 b-d); Nisov
keltski parnjak Lju Laj je na prevaru ubijen u kupatilu; isto tako je ubijen jo jedan sveti kralj, Agamemnon
Mikenski (vidi 112, l).
5. Ime Naukrata (silina mora) belei istorijsku posledicu Minojevog poraza na Siciliji prelazak
pomorske sile iz kre anskih u gr ke ruke. Naukrata je predstavljena kao jedna od Minojevih robinja zbog
toga to su na dvoru u Knosu iveli helenski najamnici, a o tome svedo e i pri e o jednoj njihovoj poemi.
6. Ako Polikasta, drugo ime Talove majke Perdik, zna i poly-cassitere, mnogo kalaja, onda ona pripada
mitu o bronzanom oveku, Talovom imenjaku. Kretska prevlast u mnogome je zavisila od dobrog
snabdevanja kalajem, koji se meao sa kretskim bakrom; prema profesoru Kristiforu Hokisu, najblii izvor
kalaja je bilo ostrvo Majorka.
7. Hesihije kae da je Tal bilo ime sunca; prema tome, Tal je prvo oko Krete kruio jedanput dnevno.
Me utim, verovatno je da su strae koje su uvale kretske luke slale svoje strae u obilazak tri puta dnevno.
Poto je Tal, sunce, jo nazvan i Taur, to zna i bik (Beker: Anegdote I, 344, 10; Apolodor: 1, 9, 26),
njegova poseta gradovima i selima tri puta godinje verovatno je ozna avala kraljevski obilazak gradova i
sela kad je kralj sunce nosio svoju ritualnu masku bika, jer je kretska godina bila podeljena na tri godinja
doba (vidi 75, 2). Talov plameni zagrljaj verovatno u prenosnom smislu opisuje spaljivanje ljudskih rtava
koje su se prinosile Molohu, odnosno Melkartu, koga su u Korintu oboavali kao Melikerta (vidi 70, 5) i za
koga se, po svoj prilici, znalo i na Kreti. Budu i da je ovaj Tal doao sa Sardinije, gde je, kau, Dajdal
pobegao kada ga je progonio Minoj, a u isto vreme Tal je i Zeusov poklon Minoju, verovatno su mitografi
uprostili pri u pripisuju i pre Hefajstu nego Dajdalu zaslugu. za njegovu konstrukciju; Dajdal i Hefajst su
ista li nost. Izraz Sardonicus ili rictus, to zna i gr enje usnih mii a simptomati no za zgr enu donju
vilicu, moda je uzet sa starih bronzanih reljefa u Sardiniji na kojima je ratnik imao sli an neveseo
sardoni an izraz na licu.
8. Talov jedini krvni sud pripada vetini ranog livenja bronze metodom cire-perdue. Kova bi najpre
napravio od p elinjeg voska oblik koji eli, zatim bi ga prevukao tankim slojem gline i stavio u pe . im bi
se glina dobro ispekla, kova bi probuio otvor pri dnu izme u pete i lanka, tako da vru vosak istekne, a
kalup ostane ceo, kako bi se u njega sipala te na bronza. Poto se kalup napuni i metal unutra ohladi, kova
bi razbijao glinu i tako dobijao isti oblik od bronze kao i onaj prvobitno ura eni u vosku. Kre ani su ovaj
na in rada doneli sa Sardinije zajedno sa kultom o Dajdalu. Poto je Dajdal nau io svoj zanat od Atene,
koju su u Korintu znali kao Medeju, pri a o Talovoj smrti je verovatno nastala pogrenim tuma enjem
ikone koja prikazuje Atenu kako objanjava cire-perdue. Pre e biti da se predanje da je otapanje voska
izazvalo Ikarovu smrt odnosi na njegovog ro aka Tala; jer Tal, bronzani ovek, ima dosta zajedni kog sa
svojim imenjakom koji je radio u bronzi i bio slavan po tome to je izmislio estar.
9. estar je predstavljao deo tajni onih koji su radili sa bronzom, on je neobi no vaan za crtanje
koncentri nih krugova kad treba iskovati posudu, tit ili masku. Odatle je Tal bio poznat kao Kirkin,
''kruni'':; zvanje se odnosilo i na sun evu putanju i na upotrebu estara (vidi 3, 2). S pravom je isticano da
je on izumeo i testeru; Kre ani su imali malene dvozube pokretljive testerice za fini posao, koje su
upotrebljavali sa izvanrednom umeno u. Tal je sin nimfe jasenovog drveta, jer je jasenov drveni ugalj
razvijao vrlo visoku temperaturu potrebnu za topljenje. Ovaj mit rasvetljava i zato je Prometej stvorio
oveka od gline; u jevrejskoj legendi Prometejevu ulogu igra Arhan el Mihailo, koji radi pod nadzorom
Jehove.
183

10. Pojant je ustrelio Tala na sli an na in kao Parid Ahileja, u petu. Kentauri Fol i Hejron umiru od
Heraklovih otrovnih strela (vidi 126, 3). Ovi su mitovi u tesnoj vezi. Pojant je bio Filoktetov otac i kad je
jedan drugi kentaur otrovao Herakla, Herakle naredi Filoktetu da naloi veliku loma u, a za uzvrat mu dade
strele (vidi 145, f), od kojih je jedna i njega samog otrovala (vidi 161, 1). Osim toga i Parid je pozajmio
smrtonosne strele od Apolona Tesalijskog da ubije Ahileja, Hejronovog pastorka (vidi 164, j), i, najzad,
Filoktet je, da bi osvetio Ahileja, ubio Parida strelom iz Heraklovog tobolca (vidi 166, e). Izgleda da je
tesalijski sveti kralj ubijen strelom umo enom u zmijski otrov, kojom bi ga njegov vojskovo a poga ao
izme u pete i lanka. U sanskritskom epu Mahabharata boanskog heroja Krinu, koga aleksandrijski Grci
poistove uju sa Heraklom, ubija pogotkom u petu lovac Jara, koji se u nekim mitovima opisuje kao Krinin
brat, to jest vojskovo a.
11. U keltskom mitu lavirint zna i kraljevska grobnica (Bela Boginja str. 105); da je to isto zna io i kod
ranih Grka, potvr uje Etymologicum Magnum., u kojoj se re i lavirint pridaje zna enje kao planinska
pe ina, a Eustatije je (O Homerovoj Odiseji XI, 1688) prevodi podzemna pe ina. Lars Porsena odredio
je jedan lavirint sebi za grob (Varon, navodi ga Plinije: Istorija prirode XXXVI, 913), a postojali su i
kiklopski lavirinti u prehelenskim pe inama u blizini Nauplije (Strabon: VIII, 6, 2), na ostrvu Sam
(Plinije: Istorija prirode XXXIV, 83) i na ostrvu Lemno (Plinije: Istorija prirode XXXVI, 90). Prema tome,
da bi se izalo iz lavirinta, treba se ponovo roditi.
12. Iako se Dajdal smatra Atenjaninom zbog ati ke deme u njegovu ast, Dajdalove vetine, me utim,
dospele su na Atiku sa Krete, a ne obrnuto. Lutke koje je on pravio Kokalovim k erima izgleda da su bile
lutke sa pokretljlvim udovima, kao i one koje su oduevljavale Pasifaju i njenu k er Arijadnu (vidi 88, e) a,
po svemu, upotrebljavale su se u obredima Erigoninog kulta drveta na Atici. U svakom slu aju se Polikasta,
Dajdalova sestra obesila, kao to su to uradile i dve Erigone i sama Arijadna (vidi 79, 2 i 88, 10).
13. Mesapijanci iz Hurije, docnije Urije, a jo kasnije Orije, bili su poznati u klasi na vremena po svojim
kretskim obi ajima:
odorama izvezenim ruama i drugim arama, dvogubim sekirama itd.; grn arija koja je tamo na ena poti e
iz 1400. godine pre nove ere, a u to doba je otprilike nastala i sama ova pri a.
93 KATREJ I ALTAJMEN
Katrej, Minojev najstariji preiveli sin, imao je tri k eri: Ajropu, Klimenu i Apemosinu; i sina
Altajmena. Kad je jedno proro ite predskazalo da e Katreja ubiti jedno od njegove dece, Altajmen i
brzonoga Apemosina bogobojaljivo se uklonie sa Krete sa velikim brojem sledbenika, u nadi da e na taj
na in izbe i prokletstvo. Oni prispee na ostrvo Rod i osnovae grad Kretiniju u znak se anja na rodno
ostrvo.1 Altajmen se kasnije nastanio u Kamiru, iji su ga stanovnici veoma potovali i gde je podigao Zeusu
oltar na oblinjoj gori Atabirij, sa ijeg su se vrha, kad je dan bio izuzetno vedar i vidljivost dobra, mogli
ugledati daleki obrisi voljene rodne Krete. Oko ovog oltara on je postavio bronzane bikove, koji su rikali
glasno kad god bi zapretila Rodu opasnost.2
b) Jednog dana se Hermes zaljubi u Apemosinu; ona pobee odbijaju i njegovo udvaranje. Te ve eri
on je iznenadi u blizini izvora. Ona opet po e da bei, ali je on bio razastro klizave koe po stazi kojom se
uputila, tako da ona pade licem na zemlju i on uspe da je siluje. Kad se Apemosina vratila u dvor, ona,
jadaju i se, ispri a Altajmenu svoju nezgodu, na ta se on razvika: Laljivice i bludnice!, udari je i ubi.
c) Me utim, Katrej, nemaju i poverenja u druge dve k eri, Ajropu i Klimenu, protera ih sa Krete,
gde je on sada bio kralj. Ajropa se, poto ju je silovao Pelopid Tijest, udade za Pleistena i rodi Agamemnona
i Menelaja; a Klimena se udade za Nauplija, nadaleko uvenog moreplovca. Najzad, kad je u starosti i
usamljenosti, koliko je njemu bilo poznato, ostao bez naslednika prestola, Katrej po e da trai Altajmena,
184

koga je mnogo voleo. Jedne no i on pristane brodom na Rod, ali ga napadnu kamirski kravari, smatraju i
njega i njegove drugove obi nim gusarima. Katrej pokua da objasni ko je i zato je doao, ali je lave pasa
zagluio njegove re i. Altajmen izlete iz dvorca da odbije napad tobonjih gusara, pa poto nije prepoznao
oca, probode ga ma em. Kad je shvatio da se proro anstvo ipak ispunilo i pored njegovog dugog i
dobrovoljnog izgnanstva, on po e da se moli da ga proguta zemlja. Iznenada se otvori jama i on i eznu u
njoj; njega su ipak potovali kao heroja.3
1.. Apolodor: III, 2, 1;
2. Diodor sa Sicilije: V, 78; Apolodor: loc. cit.; Strabon: XIV, 2. 2; Sholijast uz Pindarove
Olimpijske ode VII, 159;
3. Apolodor: III, 12; Diodor sa Sicilije: loc. cit.
*
1. Ovaj veta ki mit koji belei mikensko-minojsku okupaciju ostrva Roda u esnaestom veku pre nove ere,
treba da objasni zato se prinose rtve livenice u jamu jednom heroju sa Roda, kao i erotske sportske igre u
kojima ene igraju na svee odranim koama rtvovanih ivotinja. Izraz byrios, ili buriash, pojavljuje se u
kraljevskoj tituli tre e vavilonske dinastije, osnovane 1750. pre nae ere; i boanstvo Atabirije na Kreti kao i
Atabirij (gora- Tabor) u Palestini, uvena zbog oboavanja zlatnog teleta, bili su hetitski Tesup, bog Sunca,
vlasnik goveda (vidi 67, l). Ostrvo Rod je prvo pripadalo sumerskoj Mese evoj Boginji Dam-Kini, ili
Danaji (vidi 60, 3), ali je prelo u posed Tesupa (vidi 42, 4); pred kraj hetitske vladavine naselili su ga
Kre ani, koji su govorili gr kim jezikom i zadrali kult bika, a Atabirija proglasili sinom Proita (prvog
oveka) i Eurinome Stvoriteljke (vidi I, a). U vreme Doraca Zeus Atabirije preoteo je Tesupov kult na
Rodu. Rika bika se proizvodila okretanjem rhomboi, ili egrtaljkom (vidi 30, 1), koja se upotrebljavala da
zaplai i otera zle duhove.
2. Pri a o smrti Apemosine u Kamiru pre treba da zna i svirepu odmazdu Hetita, a ne zavojeva a sa Krete
nad redom proro kih svetenica u Kamiru. Tri Katrejeve k eri kao Danaide u stvari su dobro poznata
mese eva trijada. Apemosina, kao tre a, parnjaka je Kameirina. Katreja slu ajno ubija Altajmen, kao to
Laja slu ajno ubija njegov sin Ojdip (vidi 105, d), a Odiseja njegov sin Telegon (vidi 170, k). Pre e biti da
je u pitanju prethodnik na prestolu a ne otac; me utim legenda je pogreno protuma ena ne treba otac da
stigne s mora, nego stie sin i zabada otar ma .
94 SINOVI PANDIONA
Kad je Posejdon ubio atenskog kralja Erehteja, Erehtejevi sinovi Kekrop, Pandor, Metion i Ornej
posva ae se oko toga ko treba da nasledi presto, a Ksant, na ije je posredovanje Kekrop, kao najstariji,
postao kralj, morade odmah da ode sa Atike.1
b) Kekrop, kome su Metion i Ornej pretili ubistvom pobee prvo u Megaru, a zatim na Euboju, za
njim do e i Pandor, pa su njih dvojica tamo osnovali koloniju. Atenski presto pripade Kekropovom sinu
Pandionu, ija je mati bila Metijadusa, k erka Eupalamova.2 Ali on se nije dugo nauivao vlasti jer, iako
Metion bee umro, njegovi sinovi koje je imao sa Alkipom, ili Afinojom, pokazae se isto toliko ljubomorni
kao i on sam. Ovi sinovi su se zvali Dajdal, koga neki ne smatraju Mitionovim sinom ve unukom;
Eupalam, koga neki smatraju Dajdalovim ocem; i Sikion, koga neki smatraju ili sinom Erehteja ili Pelopa ili
Maratona, jer u ovom rodoslovlju vlada velika zbrka.3
c) Kad su Metionovi sinovi prognali Pandiona iz Atene, on pobee na dvor kralja Pilada ili Pila, ili
Pilona, koji je vladao u Megari nad Lelegijcima4, i oeni se njegovom k erkom Pilijom. Kasnije Pilad ubi
svog strica Bijanta i, ostavivi Pandiona da vlada Megarom, povu e se u Meseniju, gde osnova grad Pil.
Poto su ga odatle oterali Nelej i Pelazgi iz Jolka, on ode u Elidu i tamo osnova drugi Pil. Pilija rodi
Pandionu u Megari etiri sina: Ajgeja, Palanta, Nisa i Lika, iako su Ajgejeva ljubomorna bra a pronosila
glasine da je Lik vanbra ni sin nekog Skirija.5 Pandion se nikada nije vratio u Atenu. On je imao u Megari
185

svoje svetilite, gde su pokazivali njegov grob na okomitoj steni posve enoj Ateni-Gnjurcu kao znak da je
nekada ovo zemljite pripadalo Ateni; nije se pominjalo da je gnjurac ptica pod ija je krila Atena sakrila
njegovog oca Kekropa, i tako ga dovela u Megaru.6
d) Posle Pandionove smrti, njegovi sinovi krenue u pohod protiv Atene, oterae Metionove sinove i
podelie Atiku na etiri dela, kao to im je otac savetovao. Ajgeju kao najstarijem dopade vlast nad Atenom,
a njegova bra a kockom podelie ostali deo kraljevine. Nis dobi Megaru i okolne zemlje na Zapadu, skoro
do Korinta; Lik dobi Euboju; a Palant junu Atiku, i tu osnova potomstvo krepke rase dinova.7
e) Pilov sin Skiron, koji se oenio jedinom Pandionovom k erkom, po e da osporava Nisu pravo na
posed Megare, a Ajak, koji je bio pozvan da sudi u raspravi, dodeli kraljevinu Nisu i njegovim potomcima,
a vlast nad vojskom u Megari, Skironu. U to vreme Megara se zvala Nisa, po kralju Nisu, a i luka Nisaja
dobila je ime po tome to ju je Nis osnovao. Kad je Minoj ubio Nisa, njega sahranie u Ateni, gde se njegov
grob mogao videti kraj Likeuma. Megarani, koji nisu dozvolili Kre anima da im zauzmu grad, tvrdili su,
me utim, da se Megarej oenio Nisovom k erkom Ifinojom i da je on nasledio Nisa.8
f) Ajgej, kao i Kekrop i Pandion, iveli su pod stalnom pretnjom zavere svojih ro aka, me u kojima
je bio Lik; on se izdavao za izgnanika iz Euboje. Lik se povukao sa Sarpedonom, i Likija po njemu dobi
ime, poto ju je pohodio Afare kod Arne i posvetio kraljevski dom u misterije velikih boginja Demetre i
Persefone i u misterije Atide u Andaniji, staroj prestonici Mesenije. Atida, koja je dala svoje ime Atici, bila
je jedna od tri k eri Kranaja, autohtonog kralja Atene, koji je vladao u vreme Deukalionovog potopa.
Hrastovo iblje u Andaniji, gde se Lik posvetio, nosilo je njegovo ime.9 Posedovao je mo proricanja i
prorekao je da e Mesenjani, ako izvesnu svetu stvar budu dobro uvali, mo i jednog dana da povrate svoju
o evinu, ali ako to ne u ine, izgubi e je zauvek. Po jednoj verziji mita ta sveta stvar su bile tajne velikih
boginja urezane na tankoj kalajnoj plo i i tu plo u su Mesenjani stavili u bronzanu urnu i zakopali izme u
tisovog i mirtinog buna na vrhu planine Itone; Tebanac Epaminondant je, po pri anju, iskopao tu urnu kad
je povratio Mesenjanima pre anju slavu.10
g) Atenski Likeum je tako nazvan u Likovu ast; od najranijih vremena Likeum je posve en
Apolonu nazvanom ''likejski''. On je taj nadimak dobio kad je iz Atene izagnao vukove pomo u mirisa
rtava.11
1. Apolodor: III, 15, 1 l 5; Plutarh: Tesej 32; Pausanija: VII, 1, 2;
2. Ibid: I, 5, 3; Eustatije o Homeru, str. 281, Apolodor III, 15, 5;
3. Ferekid, navodi ga sholijast uz Sofoklovog Ojdipa u Kolonu 472; Apolodor: III, 15, 8; Diodor sa
Sicilije: IV, 76, 1; Pausanija: II, 6, 3;
4. Apolodor: III, 15, 5; Pausanija: IV, 36, 1 i I, 29, 5;
5. Apolodor: .loc. cit.; Pausanija: IV, 36, 1;
8. Pausanija: I, 41, 6; I, 5, 3; i 1, 39, 4; Hesihije sub Aethyia:
7. Apolodor: III, 15, 6; Sofokle, navodi ga Strabon: I, 6; Pausanija: I, 5, 4 i 39, 4;
8. Pausanija: I, 39, 45 i 19, 5; Strabon IX, I, 6;
9. Herodot: I, 173; Pausanija: I, 2, 5 i IV, I, 45;
10. Pausanija: X, 12, 5; IV, 20, 2 1 26, 6;
11. Ibid: I, 19, 4; Sholijast uz Demostena: XXIV, 114.
*
1. Na mitske genealogije sli ne ovima pozivali su se kad je trebalo utvrditi neizvestan suverenitet drave ili
nasledne povlastice. Podela vlasti u Megari izme u svetoga kralja, koji je obavljao neophodne ritualne
obrede rtovanja, i njegovog vojvode, koji je zapovedao vojskom, bila je sli na sa spartanskom (vidi 74, 1).
Ajgejovo ime ukazuje da je u Ateni postojao kozji kult (vidi 8, 1) a Likajevo vu ji kult; svaki Atenjanin
koji bi ubio vuka bio je obavezan da ga sahrani po javnim propisima (sholijast uz Apolonija sa Roda: II,
124). Ptica gnjurac bila je posve ena Ateni, zatitnici brodova, a na atenskom strmom predgorju koje se
izdizalo nad morem verovatno je postojala litica sa koje su svetenice iz Atene bacale pharmacosa u more
(vidi 70, 7; 89, 6; itd.). Atida (actes thea, boginja kamenite obale) verovatno je ati ka trojna boginja;
186

njene su se sestre zvale Kranaja (kamenita) i Kranajhma (stenoviti vrhovi Apolodor: III, 14, 5);
poto su se Prokna i Filomela, kad su se pretvorile u ptice, obe zvale Atida (Martijal: I, 54, 9 i V, 67, 2), one
mora da su bile vezane za isti ritual vren na vrhu stene. Atidi kao i Ateni Homer pripisuje jo nekoliko
drugih pti jih naziva (vidi 97, 4). Misterije velike boginje, vezane za uskrsnu e mrtvih, bile su zakopane
izme u tisinog i mirtinog drveta, a ova drveta predstavljala su poslednji samoglasnik i poslednji suglasnik
azbuke drveta (52, 3) i oba bila posve na boginji smrti.
95 TESEJEVO RO ENJE
Ajgejeva prva ena bila je Melita, Hopletova k er, a druga Halkiopa, k erka Reksenorova; ali ni s
jednom od njih nije imao dece. Pripisuju i svoju nevolju, kao i nevolje svojih sestara Prokne i Filomele,
Afroditinoj srdbi, on je u Ateni uveo potovanje Afrodite, a zatim otiao u Delfijsko proro ite da zatrai
savet. U proro itu su Ajgeja opomenuli da ne razvezuje svoju nabreklu meinu vina dok ne stigne na
najvii vrh u Ateni, jer e u protivnom umreti od alosti. Ajgej nije umeo da protuma i ovu poruku.1
b) Pri povratku iz Delfa Ajgej svrati u Korint, gde Medeja uspe da iznudi od njega sve ano obe anje
da e je zatititi od svih neprijatelja ako ikada potrai zatitu u Ateni, a obaveza se da mu za uzvrat pomo u
arolija pribavi sina. Ajgej zatim ode u Trojzen i tu zate e svoje stare drugove, Pelopove sinove, Piteja i
Trojzena, koji su doli iz Pise da s kraljem Ajtijem podele kraljevstvo. Ajtije je nasledio oca Antanta.
Antant je bio sin Posejdona i Alkione. On je osnovao gradove Antaju i Hipereju pa se otisnuo na more da bi
osnovao Halikarnas u Kariji. Ali izgleda da njegov sin Ajtije nije imao veliku vlast, jer je Pitej, posle
Trojzenove smrti, ujedinio Antaju i Hipereju u jedan grad, te ga, nazvavi ga Trojzen, posvetio Ateni i
Posejdonu zajedno.2
c) Pitej je bio naju eniji ovek svog vremena. Jedna od njegovih mudrih izreka o prijateljstvu i
danas se navodi: Ne gubi nadu u prijateljstvo, ve je oja aj. On je osnovao svetilite u Apolonovom
proro itu u Trojzenu, u kome je sa uvana najstarija krinja u Gr koj; posvetio je i oltar trojnoj boginji
Temidi. Tri su bela mermerna prestola, koja su posle njegove smrti stavljena na njegov grob iza hrama
Artemide Spasiteljke, sluila njemu i jo dvojici sudija kao stolice za vreme su enja. On je u io druge
govorni koj vetini u Trojzenu, u svetilitu Musa koje je osnovao Hefajstov sin Ardal, poznati
pronalaza svirale i ostavio je i raspravu o retorici.3
d) Jo dok je Pitej iveo u Pisi, Belerofont je zatraio ruku njegove k eri Ajtre. Me utim Pitej je bio
neprijateljski raspoloen prema Belerofontu i poslao ga u Kariju, da bi spre io ovo ven anje. Iako je jo bila
vezana za Belerofonta, Ajtri je ostalo malo nade da e se on vratiti. Piteju nije bilo pravo to Ajtra nazor
produava svoje devovanje, pa je pod uticajem ini koje je Medeja bacila na sve njih izdaleka podnapio
Ajgeja i poslao ga Ajtri u postelju. Iste no i je i Posejdon uivao sa Ajtrom, jer je ona napustila pijanog
Ajgeja, pa je, slede i zapovesti koje je u snu dobila od Atene, pregazila vodu i otila na ostrvo Sfajriju,
nose i livenicu da je prospe na grob Sfajru, Pelopovom ko ijau. Na tom mestu Posejdon je savladao i
obleao Ajtru po Ateninom doputenju. Ajtra je promenila ime ostrva Sfajre u Hijeru, na njemu podigla
hram Ateni Apaturiji i ustanovila obi aj da devojke iz Trojzena svoj pojas uo i ven anja posvete boginji
Ateni. Posejdon velikoduno pristade da o instvo deteta koje je Ajtra trebalo da rodi kroz etiri meseca
ustupi Ajgeju.4
e) Kad se probudio, Ajgej opazi da se nalazi u Ajtrinoj postelji. On odmah re e da dete koje bi se
moglo roditi ne sme biti ni uklonjeno, ni ostavljeno na planini, ve ga potajno moraju odnegovati i vaspitati
u Trojzenu. On se zatim brodom vrati u Atenu na proslavu sveatenske sve anosti, poto je prethodno sakrio
svoj ma i sandale pod uplju stenu, poznatu kao oltar Zeusa Jakog, to se nalaai na putu od Trojzena ka
Hermioni. Ako de ak, kad poraste, uspe da pokrene stenu i uzme znamenja, neka ga poalju u Atenu. Dotle
je Ajtra morala da uti da se Ajgejevi sinovi, pedesetoro Palantove dece, ne bi zaverili protiv njenog ivota.
Ma je bio porodi no nasledstvo koje je Kekrop ostavio potomcima.5
187

f) Na mestu koje se danas zove Genetlij, na putu od grada ka luci Trojzen, Ajtra rodi de aka. Neki
kau da ga je odmah nazvala Tesej, jer je bio obeleen proro kim znacima, drugi, da je to ime dobio
kasnije, u Ateni. Odgajen je u Trojzenu, gde je njegov zatitnik Pitej potajno irio glasove da je de akov
otac Posejdon; a vaspita mu je bio neki Konida, kome Atenjani odonda rtvuju ovna uo i Tesejeve gozbe.6
g) Jednog dana Herakle, obeduju i u Trojzenu sa Pitejem, skide svoju lavlju kou i baci je preko
klupe. Kad su naila deca koja su ivela u dvoru, sva se grdno uplaie i pobegoe, osim sedmogodinjeg
Teseja, koji potr a da dograbi sekiru to je leala na gomili drva, i hrabro se vrati, spreman da se bori sa
lavom.7
h) Kad mu je bilo esnaest godina, otiao je u Delfe i tamo su ga prvi put postrigli kao mukarca u ast
Apolona, kome je rtvovao kosu. Ali Tesej je obrijao samo prednji deo glave, kao to to ine Arabljani i
stanovnici Mesije, ili Abanti sa Euboje, ratobornog izgleda i nenadmani u pojedina nim borbama. Ovu
vrstu tonzure i oblast gde je izveden obred prozvae tesejski. On je bio snaan, inteligentan i razborit
mladi ; Ajtra ga jedanput dovede do stene ispod koje je Ajgej sakrio ma i sandale i ispri a mu sve o
njegovom ro enju. On bez muke podie stenu koja se od tada zove Tesejeva stena i prona e znamenja.
Uprkos Pitejevoj opomeni i maj inim preklinjanjima, on ne htede da ode u Atenu brodom, to je bilo mnogo
bezbednije, ve odlu i i da putuje kopnom, gonjen eljom da se takmi i u juna kim delima sa svojim
bratom od strica Heraklom, kome se veoma divio.8
1. Sholijast uz Euripidovu Medeju 668; Apolodor: III, 15, 6; Pausanija: I, 14, 8;
2. Euripid: Medeja 660; Strabon: VIII, 6, 14; Plutarh Tesej 2;
3. Plutarh: loc. cit.; Pausanija: II, 31, 3-4 i 89;
4. Pausanija: 11, 31, 12 1 33, 1; Apolodor: III, 15, 7; Plutarh: Tesej 3; Higin: Fabula 37;
5. Plutarh: loc. cit.; Apolodor: loc. cit.; Pausanija: II, 32, 7;
6. Pausanija: II, 32, a; Plutarh Tesej 4 i 6; Laktantije uz Statijevu Tebaidu XII, 194;
7. Pausanija: I, 27, 8;
8. Homer: Ilijada II, 542; Pausanija: loc. cit. 1 II, 32, 7; Plutarh: Tesej 5 17.
*
1. Pitej je oblik mukog roda od Piteja. Imena gradova koje je on ujedinio da bi, stvorio Trojzen ukazuju na
matrijarhalni kalendar Trijade (vidi 75, 2), koju sa injavaju Anteja (''cvetna''), boginja prole a; Hipereja,
boginja leta, ija rno dostie vrhunac kad i sunce svoj zenit; i Piteja (boginja borovog drveta), koja se
slavila u jesen kad su rtvovali Atisa Adonida, veaju i ga o bor (vidi 79, 1). One se mogu poistovetiti sa
trojnom boginjom Temidom, kojoj je Pitej podigao oltar, poto Trojzen, izgleda, dolazi od oblika Thrion
hezomenon., (grad) tri sestre, to se odnosi na tri bela trona koji su sluili Piteju i dvojici drugih kao
sedita dok su delili pravdu.
2. Tesej je prvobitno morao imati brata blizanca, jer mu se majka iste no i prepustila i bogu i smrtnom
oveku; i mitovi o Idaju i Linkeju, Kastoru i Polideuku (vidi 74, 1), i o Heraklu i Ifiklu (vidi 118, 3) to
potvr uju. tavie on je nosio lavlju kou, kao Herakle, te je prema tome morao biti sveti kralj, a ne
vojskovo a. Ali kad je posle persijskog rata Tesej postao narodni heroj Atene, bar je njegovo poreklo po
ocu moralo biti atensko, poto mu je majka bila iz Trojzena. Mitografi su zato odlu ili da iskoriste oba
slu aja; on je bio Atenjanin, Ajgejev sin, smrtnik, ali kad god bi mu bilo potrebno da se pozove na
Posejdona kao svog oca, mogao je to da u ini (vidi 98, j ili 101, f). U oba slu aja majka mu je iz Trojzena;
Trojzen je za Atenu od posebne vanosti. Tako je on dobio privremenog brata blizanca Pejritoja, koji,
budu i smrtan, nije mogao da izbegne Tartar kao to su to mogli Herakle i Polideuk, pa i sam Tesej (vidi
74, j; 103, d; i 134, d). Ulagali su se silni napori da Tesej postane ro ak Heraklov, ali Atenjani nikada nisu
bili toliko mo ni da ga u ine Olimpljaninom.

188

3.Ipak izgleda da su postojale bar tri mitoloke li nosti koje su se zvale Tesej: jedan iz Trojzena, jedan iz
Maratona, na Atici, i jedan sa teritorije Lapita. Te tri li nosti nisu bile ujedinjene u jedan karakter do estog
veka pre nove ere, kad su, kako Dord Tomson pretpostavlja, plemena Butada i Lapita postala aristokrati
Atene, pa preoteli ak i doma e pelako svetenstvo Erehteja i istakli atenskog Teseja kao suparnika
dorskom Heraklu (vidi 47, 4). Sasvim je jasno da je Pitej bio i elejski i trojzenski naziv, a tako se zvao i
heroj rodona elnik jedne deme na Atici koja je bila nastanjena plemenom Kekropa.
4. Ajtrin odlazak na Sfajriju potvr uje da se stari obi aj, slobodnog podavanja neudatih devojaka odravao
u atenskom hramu jo neko vreme poto se patrijarhalni sistem u vrstio. Teko je verovati da je taj obi aj
potekao sa Krete, jer Trojzen nije bio Mikensko podru je, nego e pre biti prenet iz Kanaana, odakle je
dospeo i u Korint.
5. Sandale i ma su starinska znamenja kraljevskog dostojanstva, a izvla enje njihovo ispod stene izgleda da
je bilo deo krunidbenog rituala u bronzano doba (vidi 81, 2). Odin, Galaad i Artur su, svaki u svoje vreme,
imali da izvre sli an podvig; na jednom isklesanom prizoru svete svadbe u Hatasu (vidi 145, 5) vidi se
jedan ogroman ma zariven u stenu. Poto se Ajgejeva stena zvala i oltar Zeusa Jakog i Tesejeva stena,
moe se zaklju iti da su Zeus i Tesej naizmeni ni nazivi za svete kraljeve krunisane na tom mestu;
kralju u tom slu aju boginja daje oruje. Apolon, kome je Tesej posvetio svoju kosu, mogao je biti Karn
(sin boginje Kar vidi 82, 6 i 86, 2), ina e poznat kao Ker, ili Q're, ili Karis, sun ani kralj koga iaju
jedanput godinje uo i smrti (vidi 83, 3), kao to su iali Samsona iz Tira i Nisa iz Megare (vidi 91, 1). Na
sve anosti koja se zvala Komirija (''ure ivanje kose'') mladi i su rtvovali svoje eono pramenje u vreme
godinjeg pomena svetom kralju, i otada su ih zvali Kureti (vidi 7, 4). Obi aj je verovatno libijskog porekla
(Herodot: IV, 194), a proirio se na Malu Aziju i Gr ku; jednu naredbu kojom se taj obi aj zabranjuje
nalazimo u Tre oj Mojsijevoj knjizi levitskoj XXI, 5. Ali u Plutarhovo vreme Apolona su oboavali kao
besmrtnog boga sunca, te stoga kosa nije iana.
6. Ajtije je podelio Trojzensko podru je na tri dela i dao jedan Trojzenu, jedan Piteju i jedan ostavio sebi,
kao to je i Proit u inio dele i kraljevstvo sa Melampom i Bijantom (vidi 72, h). Pitej, koji je predavao
retoriku i ije su se rasprave sa uvale do u klasi na vremena, mora biti da je bio li nost kasnijeg istorijskog
datuma.
96 TESEJEVA DELA
Tesej se poduhvatio da oslobodi od razbojnika priobalni put koji je vodio od Trojzena do Atene. On nije
izazivao sva e i sukobe, ali se svetio svakom ko bi se usudio da ga napadne i nastojao je, kao i Herakle, da
kazna uvek bude ravna zlo inu.1 Kod Epidaura ga je iz zasede napao bogaljasti Perifet. Perifet, koga neki
zovu Posejdonovim sinom, a drugi opet Hefajstovim i Antekleinim, imao je ogromnu bronzanu batinu
kojom je ubijao putnike, odatle mu i nadimak Korunet, ovek sa batinom. Tesej mu istre tojagu iz ruku i
na smrt ga premlati. Oduevljen veli inom i teinom tojage, on ju je potom svuda nosio; pa iako je sam
izbegao njenom ubila kom udarcu u njegovim rukama, ona nikad nije promaila.2
b) Na najuem delu Prevlake, odakle se vide oba zaliva, Korintski i Saronski, iveo je Sinid, sin
Pemonov, a neki tvrde da su njegovi roditelji bili Polipemon i Sileja, Korintova k erka, a Korint je za sebe
tvrdio da je Posejdonov vanbra ni sin.3 Sinid je dobio nadimak Pitiokampt, ili savija borova, jer je bio
toliko snaan da je mogao saviti bor tako da mu vrh dodirne zemlju, a pri tom bi esto traio od neupu enih
prolaznika da mu pomognu, pa bi iznenada isputao grane. Drvo bi se naglo uspravljalo, a nesre ni ljudi
leteli bi uvis, stropotavali se sa grana i na mestu ostajali mrtvi. Ili bi savijao dva susedna drveta dok im se
vrhovi ne spoje, i vezao ruke svoje rtve jednu za vrh jednog, drugu za vrh drugog drveta, tako da se
nesre nik rastrzavao dok se drve e vra alo u svoj prvobitni poloaj.4
189

c) Tesej se takmi io sa Sinidom, pobedio ga i postupio s njim isto kao to je on postupao sa drugima.
Ba kad je zavrio, jedna lepa devojka protr a i sakri se u bunje divljeg asparagusa i trsku. Tesej po e za
njom i tek je posle dueg vremena na e kako zaklinje rastinje da je ne oda, obe avajuci da ga nikada ne e ni
brati ni spaljivati ako je zakloni. Kad joj Tesej dade re da joj ne e u initi nikakvo zlo ni nasilje, ona
pristade da iza e, i re e za sebe da je Sinidova k i Perigina. Perigina se na prvi pogled zaljubi u Teseja,
oprostivi mu to joj je ubio oca, koji joj je bio mrzak, i posle odre enog vremena rodi mu sina, Melanipa.
Kasnije je Tesej Periginu udao za Dejoneja iz Ojhalije. Melanipov sin Ijoks pobegao je u Kariju, gde je
postao rodona elnik Ijoksida, koji nisu ni trsku ni asparagus spaljivali ve su ih unitavali na drugi na in.5
d) Neki opet kau da je Tesej ubio Sinida mnogo godina kasnije i da je na Prevlaci obnovio igre u
njegovu ast, iako je igre osnovao Sisif u ast Ininog sina Melikerta.6
e) Tesej je zatim lovio u Kromiju i ubio opaku i besnu divlju krma u koja je prouzrokovala smrt
tolikih ljudi iz Kromija, da se od nje vie nisu usu ivali ni da oru svoja polja. Za ovu zver, nazvanu po
Kroni, starici koja ju je okotila, kau da je potekla od Tifona i Ehidne.7
f) Idu i putem pored obale, Tesej stie do okomite stene koja se nadnosila nad more. Tu stenu je
zaposeo razbojnik Skir, koga neki nazivahu i Korin aninom, sinom ili Pelopovim ili Posejdonovim; drugi
ga smatraju sinom Heniohe i Keneta.8 Skir je imao obi aj da sedne na stenu i nagoni prolaznike da mu
operu noge; a kad bi se oni prihvatili posla, on bi ih udarcem noge bacio sa stene u more, gde je dinovska
kornja a ekala da ih prodere. (Ove morske kornja e podse aju na suvozemne, jedino su ve e i imaju noge
podeene za plivanje). Tesej odbi da Skiru opere noge, podie ga uvis i sa stene baci u more.9
g) Megarani, me utim, tvrde da je Skir sa kojim je Tesej doao u sukob, bio poten i uvaran kraljevi
Megare, otac Endeide, koja se udala za Ajaka i rodila mu Peleja i Telamona; oni dodaju da je Tesej ubio
Skira kad je, mnogo godina kasnije, zauzeo Eleusinu i da je u njegovu ast prire ivao istamske igre pod
pokroviteljstvom Posejdona.10
h) Skirova se stena die u blizini Molurovih stena, a preko njih vodi Skirova putanja, koju je Skir
prokr io u vreme kad je komandovao vojskom u Megari. estoki severozapadni vetar koji duva s tih visova
ka moru Atenjani zovu Skir.11
i) Sciron zna i suncobran; a mesec Skiroforion nazvan je tako to o enskom prazniku
posve enom Demetri i Kori, koji pada dvanaestog dana Skiroforiona, svetenik Erehtej nosi beli suncobran;
takav suncobran svetenica Atene Skirije nosi i u sve anoj povorci koja polazi sa Akropolja, zbog toga to
se boginjin kip tada premazivao sa scirasom, nekom vrstom gipsa, u spomen na beli lik koji je napravio
Tesej kad je unitio Minotaura.12
j} Nastavljaju i put za Atenu, Tesej je sreo Kerkiona iz Arkadije, koga neki smatraju sinom Branha i
nimfe Agriope, a drugi sinom ili Hefajsta, ili Posejdona.13 On. je izazivao prolaznike na rvanje i ubijao ih
svojim mo nim zagrljajem; ali Tesej ga izdie kolenom i, na veliko zadovoljstvo Demetre, koja je
posmatrala borbu, tresnu ga glava ke o zemlju. Kerkion trenutno izdahnu. Tesej se nije pouzdavao toliko u
snagu koliko u vetinu i izumeo je vetinu rvanja, utvrdivi pravila koja dotle nisu bila poznata. Mesto gde
je Kerkion izazivao na rvanje lei nedaleko od Eleusine, na putu za Megaru, u blizini groba Kerkionove
k erke Alope, koju je, kako se pri a, Tesej silovao.14
k) Stigavi u Koridal na Atici, Tesej je ubio Sinidovog oca Polipemona, zvanog Prokrust, koji je
iveo kraj puta i imao dve postelje u ku i, jednu malu a drugu prostranu. Nude i preno ite putnicima, on bi
stavljao male ljude u veliku postelju i istezao ih da bi odgovarali postelji, a ljude visokog rasta smetao u
malu postelju, pa bi im podsecao noge koje su virile van postelje. Po drugima je, me utim, imao samo jednu
postelju i prema njoj istezao ili skra ivao one koji bi
legali u nju. U svakom slu aju, od Teseja je dobio ono to je zasluio.15
1. Diodor sa Sictllje: IV, 59; Plutarh: Tesej 7 i 11;
2. Higin: Fabula 38; Apolodor: III, 16, 1; Pausanija: II, 1, 4; Plutarh: Tesej 8;
3. Pausanija: loc. cit.; Ovidije: Ibis 507; Apolodor: III, 18, 2; Sholijast uz Euripidovog Hipolita
977;
190

4. Ovidije: Metamorfoze VII, 433; Apolodor: loc. cit.; Higin: loc. cit.; Diodor sa Sicilije; IV, 59;
Pausanija: loc. cit.;
5. Plutarh: Tesej 8 i 29;
6. Parstki mermer 35; Plutarh: Tesej 25;
7. Plutarh: Tesej 9; Diodor sa Sicilije: IV, 59, Ovidije: Metamorfoze VII, 433; Apolodor: Epitome I,
1; Higin: Fabula 38;
8. Strabon: IX, 1, 4; Apolodor: Epitome I, 2; Plutarh: Tesej 25;
8. Sholijast uz Statijevu Tebaidu I, 339; Pausanija: I, 44, 12; Apolodor: Epitome I, 23;
10. Plutarh: Tesej: 10 i 25;
11. Pausanija: I, 44, 1012; Strabon: IX, 1, 4;
12. Sholijast uz Aristofanove ene u skuptini 18; Aristofan: Zolje 925; Etymologicum Magnum:
sub Scirophorion;
13. Plutarh: Tesej 11; Apolodor: Epitome I, 3; Higin: Fabula 38; Aulije Gel: XIII, 21;
14. Ovidije: Ibis 407; Apolodor: loc. cit.; Pausanija: I, 39, 3; Plutarh: Tesej: 11 i 29;
15. Diodor sa Sicilije: IV. 59; Apolodor: Epitome I, 4; Pausanija; I, 38. 5; Higin: Fabula 38; Plutarh:
Tesej 11.
*
1. Ubistvo Perifeta trebalo je da objasni odakle Teseju okovana batina, sli na Heraklovoj (vidi 120, 5).
Perifet je opisan kao opav zato to je bio sin kova a Dajdala, a kova i su, po obi aju, morali biti osaka eni
(vidi 92, 1).
2. Poto se smatralo da zapadni vetar, koji je savijao borove, oplo uje ene, stoku i biljke, ''Pityokamptes'' je
opisan kao otac Perigine, boginje itnog polja (vidi 48, 1). Odanost njenih potomaka divljem asparagusu i
trski ukazuje da su svete korpe, noene o prazniku Tesmoforije, bile pletene od asparagusa i trske, pa je to
rastinje bilo tabu za bilo koju drugu primenu. Kromijska krma a, odnosno Faja, je bela krma a Demetra
(vidi 24, 7 i 74, 4), iji se kult veoma rano izgubio na Peloponezu. injenica da je Tesej skrenuo sa puta da
bi ubio obi nu krma u mu ila je mitografe. Higin i Ovidije smatraju da se radi o vepru, ali Plutarh je
opisuje kao divlju enu razbojnika koja je zbog odvratnog ponaanja dobila nadimak krma a. Me utim
ona se pojavljuje i u ranim mitovima u Velsu kao stara bela krma a Hen Ven, i nju uva svinjar, arobnjak
Kolap Kolfrer, koji je u Britaniju doneo ito i p ele; 1 Demetrin se svinjar, arobnjak Eubulej, pominjao o
prazniku Tesmoforija u Eleusini, kad su u njegovu ast ive svinje bacali u provaliju. Kasnije su njihove
istrulile leine sluile kao ubrivo za proizvodnju itnog semena (sholijast uz Lukijanove Razgovore
bludnica II, 1).
3. Izgleda da su pri e o Skiru i Kerkionu zasnovane na zbirci ikona koje prikazuju bacanje svetoga kralja
kao pharmacosa sa Bele stene. Prvi heroj koga je snala ovakva smrt bio je Melikert (vidi 70, h), naime
Herakle, Melikart iz Tira, kome su, izgleda, svukli kraljevsku odoru, oduzeli tit, lavlju kou i konu obu u
i zatim mu namestili krila, privezali ive ptice i neku vrstu suncobrana, to je sve trebalo da ublai pad (vidi
89, 6; 92, 3; 98, 7). Prizor protuma en pri om o bacanju putnika u more u stvari je prizor pharmacosa koji
se priprema za Skiroforiju, ritual odravan poslednjeg meseca u godini, u doba dugodnevice; a da drugi
prizor, koji se objanjavao kao Tesejevo rvanje sa Kerkionom; prikazuje kako pharmacosa njegov naslednik
gura ka provaliji dok svetenica boginja to posmatra sa ushi enjem (kao na terakoti kraljevske kolonade u
Ateni Pausanija: I, 3, 1). To je obi na mitoloka situacija: Herakle, na primer, rvao se za kraljevstvo sa
Antajem u Libiji (vidi 133, h), i sa Erikom na Siciliji (vidi 132, q); Odisej se rvao sa Filomeleidom na
ostrvu Tened (vidi 161, f). Tre i prizor je Tesejeva osveta nad Skirom, a prikazuje pharmacosa kako leti
kroz vazduh sa suncobranom u ruci. U etvrtoj sceni on je dospeo do mora i suncobran plovi na talasima,
pomenuta kornja a, koja eka da ga prodere, svakako je bio taj suncobran, jer nema tragova da je na Atici
postojao kult kornja e. Drugi vatikanski mitograf (127) kae da nije Tesej ubio Skira, ve Dajdal, verovatno
zbog toga to je Dajdal mitski vezan sa pharmacos ritualom kralja kulta jarebica (vidi 92, 3).
191

4. Sva ova Tesejeva dela izgleda da su me usobno povezana. Gramati ari dovode u vezu beli suncobran sa
gipsanim likom Atene. Ovo podse a na bele pharmacos lutke, koje su se zvale Argivi (beli ljudi); one su
bacane u reku jedanput godinje u vreme majskog i enja hramova (vidi 132, p); tako e i na bele kola e u
obliku praseta, pravljene od brana meanog sa gipsom (Plinije: Istorija prirode XVII, 29, 2), koji su se
upotrebljavali pri Tesmoforijama umesto svinjskih otpadaka pokupljenih iz Eubulijeve jame da se ne bi
Eubulijevim svetim zemljama ita uskratilo, objanjava sholijast uz Lukijanove Razgovore bludnica.
Praznik Skiroforija inio je deo Tesmoforije. Thes ima isto zna enje u Thesmophoria kao i Theuseus:
upravo to je zna enje skriveno u korpama ispletenim od divljeg asparagusa i trske koje je posvetila
Perigina. To su bila znamenja u obliku falusa a svetkovina je imala erotski karakter: to se vidi i po tome to
je Tesej zaveo Periginu, a Hermes Hersu (vidi 25, d). Svetenik Erihteja nosio je suncobran i bio glavni
predstavnik kulta zmija, a pravo da inodejstvuju, koje je pripadalo starim svetim kraljevima, ostalo im je u
nasle e jo dugo poto je monarhistl ki oblik vladavine prestao, ba kao i u Rimu kod Zeusovih svetenika.
5. Ime Kerkion vezano je za kult svinje. To je slu aj i sa njegovim roditeljima: Branh zna i groktanje, a
Agriopa je sinonim za Faju. Tesej, koji je oteo Aliopu, morao je biti Posejdonov sin; to zna i da je u Megari
potisnuo oboavanje Mese eve Boginje proglasivi je veticom (vidi 49, 2).
6. Sinid i Skir su opisanu kao heroji u iju su ast obnovljene istamske igre; Sinidov nadimak je bio
Pitiokampt; a Skir, kao i Pitiokampt, bio je severoisto ni vetar. Ali kako su korintske igre prvobitno
osnovane u ast Herakla Melkarta, unitenje Pitiokampta, izgleda da opisuje potiskivanje kulta Boreja u
Ateni, koji je obnovljen tek posle persijskih ratova (vidi 48, 4). U tom slu aju istamske igre su sli ne
Pitijskim igrama u spomen na Pitona. Piton je bio i Severni vetar koji je oplodio duh svetog
kralja, a ubio ga je njegov suparnik Apolon. tavie, prema Ovidiju, i po sholijastu uz Euripidovog Hipolita
(977), Prokrust je jo jedan. nadimak za Sinida Pitiokampta; izgleda da je Prokrust bio li nost
izmiljena prema dobro poznatoj ikoni: pramenove kose starog kralja Samsona. Pterelaja (vidi 89. 7),
Nisa, (vidi 91, 1), Kuroja, Lju Laja, ili ma kako da se zvao za postelju je vezala nevesta izdajnica, pre no
to e do i njegov suparnik sa sekirom u ruci i ubiti ga. Tesej i njegovi Heleni su napustlli obi aj da bacaju
starog kralja sa stene i obnovili su igre u ast Posejdonovu, na tetu boginje Ine, to je bilo jedno od ranijih
imena Ateninih.
97 TESEJ I MEDEJA
Kad je Tesej stigao na Atiku, do ekae ga Fitalovi sinovi na reci Kefis i tu ga o istie od greha zbog krvi
koju je prolio, a naro ito zbog toga to je ubio Sinida, koji mu je bio ro ak po majci. Tom prilikom su
podigli oltar Milostivom Zeusu, koji je dugo stajao pored reke. Posle toga Fitalidi prihvatie Teseja kao
gosta, i to bee prvo iskreno gostoprimstvo to ga Tesej doive otkako je krenuo iz Trojzena. Obu en u
odedu dugu do stopala, i upletene kose, Tesej je uao u Atenu osmog dana meseca Kronija, kasnije
nazvanog Hekatombeon. Dok je prolazio pored skoro dovrenog Apolonovog hrama Delfina, neki zidari to
su radili na krovu pomislie da je devojka i drsko ga zapitae ko mu je dozvolio da ide ulicom bez pratnje.
Ne smatraju i vrednim da odgovori, Tesej ispree volove iz zidarskih kola i baci jednoga vola daleko iznad
krova hrama uvis.1
b) Dok je Tesej rastao u Trojzenu, Ajgej odra obe anje dato Medeji. On joj je pruio uto ite u
Ateni kad je pobegla iz Korinta u uvenim ko ijama to su vukle krilate zmije i oenio se njome ube en da
e mu njene ma ije omogu iti da dobije naslednika, jer nije znao da je Ajtra rodila Teseja.2
c) Medeja je, me utim, prepoznala Teseja im se pojavio u gradu i odmah postala ljubomorna na
njega zbog svog sina Medusa, koga je rodila Ajgeju i za koga se smatralo da e naslediti Ajgeja na
Atenskom prestolu. Ona zato ubedi Ajgeja da je Tesej doao kao uhoda ili ubica, pa skova plan da Teseja
pozovu na gozbu u hram Delfina; Ajgej, koji je boravio u hramu, trebalo je da mu ponudi pehar koji bi
192

Medeja pripremila. Medeja u pehar stavi nalep, otrov koji je donela iz Aherusije Bitinske, gde je biljka prvi
put iznikla iz samrtni ke pene koju je bljuvao Kerber kad ga je Herakle ukrao iz Tartara; seljaci zovu nalep
jedi ev otrov, zato to cveta na golom stenju.3
d) Neki pri aju da je Tesej privukao panju svog oca kad je na gozbi u Delfiskom hramu razmetljivo
izvukao ma da bi toboe isekao pe enu govedinu; a drugi kau da je Ajgej primetio Erehtejske zmije
urezane u drku od slonova e na ma u, kad je Tesej, ne podozrevaju i nita, digao pehar do usana, te Ajgej
brzo prosu otrov na pod. Mesto gde je pao, moglo se poznati i kad je hram ve bio nestao.
e) Ajgej zagrli Teseja i nastade veselje kakvo grad Atena ne pamti. Ajgej skupi zvanice i predstavi
im svoga sina. Zapalio je vatru na svakom oltaru, i prekrio likove bogova darovima; Hekatomba, ukraena
vencima, prineta je na rtvu i svuda po gradu i u dvoru, plemeniti i prosti jeli su zajedno za trpezama i
pevali o Tesejevim veli anstvenim delima koja su po broju ve prevazilazila godine njegovog ivota.4
f) Potom Tesej krenu u poteru za Medejom, koja ga je zavarala time to se pomo u ini obavila
oblakom i pobegla iz Atene sa malim Medusom i jednim pratiocem koga joj je Ajgej dodelio. Ali po
drugima je Medeja pobegla sa Poliksenom, sinom koga je rodila Jasonu.5
g) Palant i njegovih pedeset sinova, koji su i ranije tvrdili da Ajgej nije pravi Erehteid i da nema
prava na presto, otvoreno se pobunie kad se pojavio stranac i unitio svaku nadu da e ikad vladati
Atenom. Oni podelie svoje snage. Palant sa dvadeset i pet svojih sinova i mnogobrojnim pristalicama po e
iz Sfeta na Atenu, dok su ostala dvadeset petorica postavila zasedu kod Gareta. Ali Tesej, koga je o
njihovom planu obavestio glasnik po imenu, Lej, iznenadi zasedu i svu je uniti. Posle toga Palant odustade
od svog plana i zatrai mir. Palantidi nisu nikada zaboravili Lejovo izdajstvo i jo uvek ne stupaju u
rodbinske odnose sa njegovim plemenom, niti dozvoljavaju ijednom glasniku da izgovori re i Akoute
levi! ( uj narode!) zbog sli nosti re i leoi sa imenom Laj.8
h) Laja glasnika treba razlikovati od drugog Laja, Orfejevog sina i pretka atenskih Leontida.
Jednom, u vreme gladi i boletina, Laj, Orfejev sin, posluao je proro ite u Delfima i rtvovao svoje k eri
Leopu, Praksiteju i Eubulu da bi se spasao grad. Atenjani mu u znak zahvalnosti podigoe Lajokorijum.7
1. Pausanija: I, 37, 3, i 19, 1; Plutarh: Tesej 12;
2. Euripid: Mesdeja 660; Apolodor: I, 9, 28;
3. Plutarh: Tesej 12; Apolodor: Epitome: I, 6; Ovidije: Metamorfoze VII. 402;
4. Plutarh: loc. cit.; Ovidije: loc. cit.;
5. Ovidije: loc. cit.; Apolodor: loc. cit.; Diodor sa Sicilije: IV, 55, 6: Helanik, navodi ga Pausanija:
II, 3, 7;
6. Plutarh: Tesej 13;
7. Pausanija: I, 5, 2; Suida, sub LaJ; Aristid: Panatenajski govor; Hijeronim: Protiv Jovinijana, str.
185; Suida sub Leocorium; Ajlijan: Varia Historia XII, 28.
*
1. Ova veta ka pri a, sa teatralnim dnouement u prizoru sa otrovom, podse a na Jona (vidi 44, a); a
doga aj sa volom koga je Tesej bacio u vazduh izgleda samo kao obi no podraavanje Heraklovih dela.
Pitanje koje su mu zidari uputili je anahroni no, u herojsko doba mlade ene niko nije pratio dok su ile
ulicom, niti je Tesej mogao izgledati kao devojka kad je ve posvetio svoju kosu Apolonu i postao jedan od
Kureta. Slaba mesta ove pri e potkrepljuju misao da je pri a nastala tuma enjem jedne drevne ikone, koja
je, poto se sasvim dobro raspoznavalo da su ljudi na krovu hrama zidari, prikazivala prinosenje rtava na
dan zavravanja hrama (vidi 84, 1). Verovatno da je figura za koju se mislilo da je Tesej, koji raspree belog
rtvenog vola, bila enska figura svetenica; poto je bio ukraen delfinima hrama, pripisali su ga
Apolonu, iako je delfin bio prvobitno amblem Mese eve Boginje. ivotinju niko nije bacio u vazduh. To je
boanstvo u iju se ast prinosila rtva: ili bela mese eva krava, sama boginja ili beli bik Posejdonov (vidi
88, c) a Posejdon je delio svetilite na Akropolju sa Atenom i njemu su, kao bogu mora, bili posve eni
delfini; Apolonovi svetenici (ne uzimaju i ni Plutarha) bili su uvek veoma revnosni u uznoenju njegove
mo i i prevlasti nad ostalim bogovima. Druga ikona, sa koje je uzeta pri a o otrovu u peharu jedi ev
193

otrov je ekstrakt jedi a i bio je dobro poznat kao otrov koji izaziva oduzetost verovatno prikazuje ili
svetenika ili svetenicu kako prosipa rtvu livenicu namenjenu duama ljudi koji su rtvovani radi
osve ivanja temelja, dok Persefona i Kerber stoje u blizini. Plutarh kae za Ajgeja da je radije iveo u
Delfinovom hramu nego u ku i; to je sasvim razumljivo poto je on, kao sveti kralj, imao odaje u kralji inoj
palati (vidi 25, 7).
2. Medejino izgnanstvo najpre sa Korinta pa zatim iz Atene govori o tome kako su Heleni istiskivali kult
Boginje Zemlje njene ko ije sa zmijom prikazuju je kao korintsku Demetru (vidi 24, m). Tesejeva
pobeda nad Palantidima na sli an na in svedo i o istiskivanju prvobitnog kulta u Ateni (vidi 9, 1 i 16, 2),
kojim je upravljala zajednica od pedeset svetenica ili svetenika, jer pallas moe zna iti i ''mladi '' i
''devica''. Jedna druga verzija iste pri e je rtvovanje tri Lajeve k eri, koje u stvari predstavljaju Trojnu
Boginju. Od njih je Teopa (boanskog lika) devica mlad mesec: Nimfa je Praksiteja Boginja koja
dejstvuje, kraljica p ela, a i Kekropova mati se na Euboji tako zvala (Apolodor: III, 15, 1 i 5); starica je
Eubola (dobra savetodavka), proro ka boica kojoj je sluio Eubulej, svinjar u Eleusini.
3.Palantidi i Agnijanci nisu me u sobom stupali u brakove, to je najverovatnije ostatak egzogamije sa
kompleksnim sistemom grupnih brakova me u bratstvima, a svako bratstvo ili podbratstvo sastojalo se od
nekoliko totem-klanova (rodova); ako je tako, onda su Palantidi i Agnijanci pripadali istom podbratstvu, a
brakovi su dozvoljavani samo izme u lanova razli itih podbratstava (vidi 80, 5). Rod Palantida je,
verovatno, imao kao totem kozu, dok su Agnijanci imali jagnje, Leontidi lava i Erehteidi zmiju. U mitologiji
Atike pominje se mnogo rodova sa razli itim totemima kao to su krava, slavuj, divlji labud, bik, medved i
sova.
4.Sude i po mitovima o Teseju i Heraklu, i Atenina glavna svetenica u Ateni i Herina u Argu pripadale su
lavljem rodu i za taj rod su birale svete kraljeve; zlatni prsten, na en u Tirintu, prikazuje etiri oveka lava
kako prinose livenicu boginji koja sedi, svakako Heri, poto joj kukavica u i iza trona (vidi 12, 4). Bez
obzira to na Kreti nije bilo lavova, oni su se ubrajali u boginjine zveri. Atena nije imala veze sa kukavicom,
ali joj je bilo posve eno nekoliko drugih ptica, koje su mogle prvobitno biti i totemske. Kod Homera se
Atena pojavljuje i kao morski orao (Odiseja III, 371), i kao lasta (Ibid XXII, 239); u drutvu Apolona kao
jastreb (Ilijada VII, 58); a u Herinom drutvu kao golub (Ibid V, 778). Na maloj atenskoj vazi iz 500. godine
pre nove ere, ona je prikazana kao eva, a kao ptica gnjurac imala je svetilite u blizini Megare (Pausanija: I,
5, 3 i 41, 6 vidi 94, c). Ali mudra sova je njena glavna ptica. Klan sove sa uvao je svoj obred do u kasno
klasi no doba; posve eni su se preruavali u sove i izvodili obred hvatanja svoje totem-ptice (Ajlijan:
arena istorija XV, 28, Poluk: IV, 103; Atenaj: 391 a-b i 629 f).
5. Plutarhova pri a o Akouete leoi tako e je prili no verovatna; esto se doga alo u primitivnim religijama
da su re i bile zabranjene jer su li ile na imena li nosti, predmeta ili ivotinja koje ne bi bilo dobro
pomenuti; naro ito re i koje su podse ale na imena umrlih ro aka, ak i kad su oni umrli prirodnom smr u.
6. To to Palantidi ne priznaju da su Ajgej i Tesej pravi Erehteidi, verovatno je odraz estovekovnog
negodovanja protiv nasilnih doseljenika Butada, koji su preoteli Erehteidima pravo na sveteni ke uloge u
Ateni (Butadi su ulepali legendu o Teseju) (vidi 85, 3).
98 TESEJ NA KRETI
Ne zna se ta no da li je Medeja nagovorila Ajgeja da poalje Teseja protiv Posejdonovog besnog
belog bika, ili je on posle njenog odlaska iz Atene odlu io da uniti ovo udovite koje je bljuvalo plamen,
nadaju i se da e se na taj na in jo vie umiliti Atenjanima. Herakle je doneo bika sa Krete, pustio u dolinu
194

Arga, te bik, idu i preko Istama do Maratona, pobi na stotine ljudi izme u gradova Probalinta i Trikorinta, a
me u njima (kako neki tvrde) ak i Minojevog sina Androgeja. Tesej je neustraivo epao bika za ubojite
rogove, proveo ga pobedonosno ulicama Atene i uz strme padine Akropolja, gde ga je rtvovao ili Ateni, ili
Apolonu.1
b) Kad je siao u Maraton, ljubazno i gostoljubivo ga je primila siromana samohrana stara prelja po
imenu Hekala ili Hekalena, i zavetovala se da e rtvovati ovna Zeusu ako se Tesej vrati iv i zdrav. Ali ona
je umrla pre nego to se on vratio, a on ustanovi Hekalejski obred u ast njenu i Zeusa Hekaleja, obred koji
se dugo odravao. Kako je Tesej u to vreme bio jo de ak, Hekala ga je obasipala nenostima de ije milote
i zato je e e zovu imenom od milja Hekalena, pre nego Hekala.2
c) U naknadu za Androgejevu smrt, Minoj je zahtevao da Atenjani alju sedam mladi a i sedam
devojaka svake devete godine, to zna i po isteku svake Velike Godine u Kretski Labirint, gde ih je
Minotaur rastrzao. Taj Minotaur, ije je ime bilo Asterije, ili Asterion, bio je udovite sa bivoljom glavom
koga je rodila Pasifaja poto se podala belom biku.3 Neto posle Tesejevog dolaska u Atenu do e vreme da
se danak po tre i put poalje, i Tesej tako duboko poali roditelje ija su deca bila u izgledu da postanu
rtve, da ponudi da njega poalju kao jednu od rtava uprkos Ajgeju, koji je usrdno pokuavao da ga odvrati
od toga. Po drugima je Tesej kockom odre en da bude poslat na Kretu. Ima ih koji tvrde da je Minoj doao
sa velikom flotom da li no odabere rtve; njegovo se oko zadra na Teseju, koji, budu i ro en u Trojzenu,
nije bio pravi Atenjanin, te dragovoljno pristade da po e, ali se pogodi da oslobodi Atenu slanja rtava ako
golim rukama uspe da pobedi Minotaura.4
d) U dvema ranijim prilikama, brod koji je odvodio etrnaest rtava plovio je pod crnim jedrima, ali
je Tesej bio ube en da su bogovi na njegovoj strani, pa mu Ajgej dade bela jedra da ih na povratku istakne
kao znak pobede; neki kau da je Ajgej Teseju za tu svrhu dao jedro obojeno crveno u soku nekih iarki.5
e) Kad su u ve nici kockom odredili rtve, Tesej povede svoje saputnike do hrama Delfina, gde u
njihovo ime ponudi Apolonu posve enu maslinu uvijenu u belu vunu. etrnaest majki donelo im je hranu za
put i pri alo svojoj deci basne i juna ke pri e da bi ih ohrabrile. Tesej, me utim, zameni dve devojke parom
enstvenih mladi a, koji su u stvari bili veoma hrabri i prisebni duhom. Njima je naredio da se okupaju u
toplom kupatilu i da se klone sunca, zatim im je kosu i tela namirisao balzamovim uljem i nau io ih kako da
govore, hodaju i ponaaju se kao ene. Tako je prevario Minoja i podmetnuo ih kao devojke.6
f) Fajak, rodona elnik Faja ana, me u koje je spadao i Odisej, stajao je na pramcu kao pilot broda sa
trideset vesala zato to u to vreme jo nijedan Atenjanin nita nije znao o plovidbi morem. Neki kau da je
krmar bio Feraklo; ali bi e da su u pravu oni koji ga zovu Nausitej, jer je Tesej na povratku podigao
spomenike Nausiteju i Fajaklu u luci Falerm, iz koje su krenuli na Kretu; tu su odravane i svetkovine
kormilara u ast njih dvojice.7
g) Delfisko proro ite je savetovalo Teseju da za vo u i druga uzme boginju Afroditu. On radi toga
rtvova na alu jednu kozu i, o uda! ona u samrtnim mukama postade jarac. Zbog ovog znamenja Afrodita
dobi ime Epitragaja.8
h) Tesej je otplovio estog dana meseca Minihiona (aprila). Otada su svake godine na taj dan
Atenjani slali device u Delfiski hram da umilostive Apolona, zato to je Tesej propustio da to u ini pre nego
to je krenuo. Boanstvo je iskazalo svoje nezadovoljstvo diu i veliku buru, koja je prinudila Teseja da
potrai zaklona u Delfima, gde mu je ponudio zakasnele rtve.9
i) Kad je brod, nekoliko dana kasnije, stigao na Kretu, Minoj je dojahao u luku da izbroji rtve.
Zagledavi se u jednu od atenskih devica je li to bila Periboja (koja je postala Ajakova mati) ili Eriboja
ili Fereboja, ne zna se ta no, jer su im imena sli na tek Minoj htede da je tu odmah, na mestu, siluje i
u inio bi to da se Tesej nije usprotivio, rekavi da mu je kao Posejdonovom sinu dunost da brani device
protiv napasnika i tirana. Minoj, smeju i se raskalano, odgovori da nikom nije poznato da je Posejdon
ikada bio obziran i pun potovanja prema devojci koja bi mu zapala za oko.10 Ha! uzviknu on, dokai da
si Posejdonov sin i vrati mi ovu tri ariju!. Rekavi to, Minoj baci svoj zlatni pe atni prsten u more. Prvo
ti dokai da si Zeusov sin! odvrati mu Tesej.
195

j) Ali Minoj to dokaza. im po e da moli: O e Zeuse, uj me! Zeus mu odmah odgovori munjom
i grmljavinom. Nemaju i kud, Tesej zaroni u more, gde ga do eka jato delfina, koji ga uz dunu panju
otpratie do dvorca Nereida. Neki kau da mu je tom prilikom Nereida Tetida dala krunu od dragog
kamenja, ven ani dar koji je dobila od Afrodite, a koju je posle nosila Arijadna; drugi kau da je to u inila
li no boginja mora Amfitrita i da je poslala Nereide da na u zlatni prsten. U svakom slu aju, kad se Tesej
pojavio iz mora, on je nosio i prsten i krunu, kako je Mikon nacrtao na svojoj slici na tre em zidu Tesejevog
svetilita.11
k) Afrodita je zaista pratila Teseja; jer ne samo Periboja, nego i Fereboja pozva vitekog Teseja k
sebi u postelju; on nijednu ne odbi, ve se i Minojeva k erka, Arijadna, zaljubi u njega, na prvi pogled. Ja
u ti pomo i da ubije moga polubrata Minotaura, obe a mu ona potajno, ako mi dozvoli da se vratim s
tobom u Atenu kao tvoja ena. Tesej rado prihvati ponudu i zakle joj se da e je uzeti za enu. Pre nego to
je Dajdal otiao sa Krete, on je bio dao Arijadni arobno klube od konca i uputio je kako da u e i iza e iz
Lavirinta. Trebalo je da otvori ulazna vrata i da pri vrsti konac za gornji deo grede; klube bi se zatim
odmotavalo dok se zaobilaznim zaokretima i zavijucima ne bi dospelo do najzaba enijih odaja, gde je
boravio Minotaur. Ovo klube Arijadna dade Teseju i pou i ga kako da stigne do zaspalog udovita, koje je
trebalo da epa golim rukama i rtvuje Posejdonu. Izlaz iz Lavirinta naao bi ponovo namotavaju i konac
na klube.12
l) Te no i Tesej u ini onako kako mu je Arijadna rekla: ali da li je Minotaura ubio ma em koji mu je
dala Arijadna, ili golim rukama, ili dobro poznatom batinom, ne zna se ta no, i o tome se mnogo
raspravljalo. Friz u Amikli prikazuje kako Tesej pobedonosno vodi Minotaura Atenom; ali tu pri u nisu svi
prihvatili.13
m) Kad se Tesej pojavio iz Lavirinta poprskan krvlju, Arijadna ga strasno zagrli i povede sve
Atenjane u luku. Za to vreme su dva enstvena mladi a poubijala strau u enskom odeljenju i oslobodila
devojke. Oni se svi ukrcaju na brod, gde su ih o ekivali Nausitej i Fajak, i urno zaveslae. Ali iako je Tesej
probio brodska korita na nekoliko kretskih la a da bi spre io poteru, uzbuna odjeknu, i on bi primoran da
vodi pomorsku bitku u samoj luci pre nego to je uspeo da se sre no i bez gubitaka izvu e pod zatitom
no i.14
n) Nekoliko dana kasnije, poto se iskrcao na ostrvo koje se tada zvalo Dija, a kasnije postalo
poznato kao Naks, Tesej ostavi zaspalu Arijadnu na obali i otplovi dalje. Zato je ovako postupio, ostalo je
tajna. Neki kau da mu se nije dopadala i da je vie voleo novu milosnicu Ajglu, Panopejevu k erku;
drugi da je, razmiljaju i na Diji, shvatio da e Arijadnin dolazak izazvati veliko nezadovoljstvo u Ateni.15
Neki opet smatraju da se Dionis javio Teseju u snu i prete i zahtevao Arijadnu za sebe, i da je Tesej,
probudivi se, ugledao Dionisovu flotu kako se pribliava ostrvu, te prepadnut podigao sidro, a u tom ga
Dionis za arao. Tako je on zaboravio obe anje koje je dao Arijadni, pa ak i da ona uopte postoji.16
o) Bilo ta da je istina, Dionisovi svetenici u Ateni tvrde da je Arijadna, kad se nala ostavljena na
pustom ostrvu, po ela gorko da pla e i jadikuje, se aju i se kako je strepela dok se Tesej spremao da ubije
njenog udovinog polubrata, kako je aputala zavete i molila se za sre an ishod, i najzad zbog ljubavi
prema njemu napustila i svoje roditelje i svoju otadbinu. Po ela je zatim da poziva itavu vasionu na
osvetu, a otac Zeus dade joj glavom znak odobravanja. Onda je Dionis, neno i slatko, sa svojom svitom
Satira i Majnada doao da je zabavi. On se oenio njome bez odlaganja, stavivi joj na glavu Tetidinu
krunu, a ona mu izrodi mnogo dece.17 Od te dece jedino su Poant i Ojnopion ponekad nazivani Tesejevim
sinovima. Krunu koju je Dionis postavio me u zvezde kao Koronu Borealiju, napravio je Hefajst od
eenog zlata i crvenog indijskog dragog kamenja pore anog u obliku rua.18
p) Kre ani, me utim, uopte ne priznaju da je Minotaur postojao, a ni da je Tesej zadobio Arijadnu
na nedozvoljen na in. Oni opisuju Lavirint samo kao dobro uvani zatvor u koji su sklanjali atenske
mladi e i devojke do pogrebnih igara u ast Androgejevu. Neke su mu rtvovali na grobu, a druge
poklanjali kao robove pobednicima u igrama. Dogodilo se da ih je Minojev svirepi, nabusiti vojskovo a
Taur sve redom dobijao jedne za drugim, godinu za godinom, poto je pobe ivao u svim takmi enjima, na
veliko negodovanje njegovih suparnika. Taur je izgubio i Minojevo poverenje zbog glasina koje su kruile o
196

njegovoj ljubavnoj zgodi sa Pasifajom, u dosluhu sa Dajdalom, a jedan od njenih blizanaca veoma je li io
na njega. Zbog svega ovoga Minoj je rado udovoljio Tesejevom zahtevu da se takmi i u rvanju sa Taurom.
U staroj Kreti su i ene i mukarci prisustvovali igrama, i Arijadna se zaljubila u Teseja kad je videla kako
je on tri puta uzastopce prebacio preko glave ranijeg pobednika i nabio ga u zemlju do ramena. Ovaj prizor
pri inio je Minoju gotovo isto takvo zadovoljstvo kao i Arijadni; on je dodelio Teseju nagradu, prihvatio ga
kao svog zeta i ukinuo svirepi danak.18
q) Drevna botijajska pesma potvr uje da nisu sve rtve zavravale smr u. Pesma belei da su
Kre ani slali u Delfe kao svoj prilog novoro eno dete, naj e e decu svojih robova atenskog porekla.
Stanovnici Delfa, me utim, nisu mogli njima da pomognu iz skromnih sredstava svog malog grada, i zato
su ih otpremili da osnuju koloniju kod Japigije u Italiji. Kasnije su se oni nastanili u Botijaji u Trakiji i
nostalgi na uzre ica devojaka iz Botijaje: O, vratimo se u Atenu! stalno ih je podse ala na njihovo
poreklo.20
r) Jednu sasvim druk iju verziju daju Kiprani i ostali. Oni kau da su se Minoj i Tesej obavezali
zakletvom da ni jedan brod osim Arga, kojim je zapovedao Jason sa zadatkom da o isti more od gusara
ne sme ploviti gr kim vodama sa posadom ve om od pet lanova. Kad je Dajdal pobegao sa Krete u
Atenu, Minoj je prekrio ovu obavezu time to je poao u potragu za njim vojnim brodovima i tako naljutio
Posejdona, koji je bio svedok pri zakletvi i zato podigao buru to je Minoja oterala na Siciliju, gde je naao
smrt. Minojev sin Deukalion, stupivi na presto jo dok je sukob trajao, zapreti da e poubijati sve taoce
koje je Tesej ostavio prilikom zaklju ivanja sporazuma, ako mu Atenjani ne predadu Dajdala. Tesej mu
odgovori da mu je Dajdal bliski ro ak i upita moe li do i do miroljubive nagodbe. On je izmenjao nekoliko
pisama sa Deukalionom, ali je u me uvremenu potajno gradio ratne brodove. Neke je gradio u Timojtidi,
luci koja je bila prili no zaba ena, a druge u Trojzenu, gde je Pitej imao brodogradilite za koje Kre ani
nisu znali. Posle mesec-dva njegova flotila zaplovi, a predvodio ju je Dajdal i ostale izbeglice sa Krete;
Kre ani su pogreno mislili da su brodovi koji se pribliavaju deo Minojeve izgubljene flote i do ekae ih
oduevljeno. Tako se Tesej dokopao pristanita bez otpora i uao pravo u Knos, gde je pobio Deukalionovu
strau i ubio samog Deukaliona u jednoj od unutranjih odaja palate. Tako je presto u Kreti preao na
Arijadnu, sa kojom se Tesej lepo sporazumeo; ona je vratila atenske taoce, zaklju en je mir i sklopljen trajni
savez dveju drava, zape a en ujedinjenjem kruna to zna i da se Arijadna udala za Teseja.21
s) Posle dugotrajne gozbe, oni zajedno zaplovie put Atene, ali ih bura baci na Kipar. Tu Arijadna,
ve bremenita Tesejevim detetom, pobojavi se da ne pobaci od morske bolesti, zamoli da je iskrcaju na
obalu kod Amata. Tako su i u inili, ali tek to Tesej ponovo stupi na brod, kad velika bura odvu e celu flotu
na otvoreno more. ene iz Amata ljubazno primie Arijadnu i teile su je tobonjim Tesejevim pismima,
koja su toboe upravo stizala sa susednog ostrva, gde je Tesej popravljao svoj brod; i kad je Arijadna umrla
na poro aju, one je raskono sahranie. Arijadnin grob su pokazivali u Amati, u gaju posve enom njoj, pod
imenom Aridela. Tesej se, kau, vratio sa sirijske obale i bio duboko rastuen kad je uo za njenu smrt, te je
ustanovio Arijadnin kult uloivi veliku sumu novaca. Kiprani su slavili Arijadnin praznik drugog daiia
septembra i tada bi jedna od devojaka legla u njen gaj i predstavljala enu u poro ajnim mukama; tom
prilikom su se klanjali i dvema njenim malim statuama, jednoj od srebra, drugoj od bronze, koje im Tesej
bee ostavio. Oni kau da se Dionis, koji je bio daleko od toga da se oeni Arijadnom, naljutio zato to su
ona i Tesej oskrnavili njegovu pe inu u Naksu i poalio se Artemidi, koja ubi Arijadnu na poro aju svojim
nemilosrdnim strelama, a ima ih koji tvrde da se Arijadna sama obesila uplaivi se Artemide.22
t) Da se vratimo pri i o Teseju: sa Naksa on je otplovio na Del i tamo prineo rtve Apolonu,
priredivi atenske igre u njegovu ast. Tu je uveo novi obi aj da glavu pobednika ukrasi vencem palmovog
li a i da mu u ruku stavi. palmovu granu. On je ovde jo mudro podario bogu mali drveni Afroditin kip.
Dajdalovu rukotvorinu koju je Arijadna ponela se Krete i ostavila na brodu to je moglo da izazove
neraspoloenje Atenjana. Ovaj kip je na ostrvu Delu postavljen. na etvrtasto postolje od bronze koje su
stalno kitili cve em.23
197

u) Pored ovalnog jezera, na Delu stoji roni oltar koji je sam Apolon, kad mu je bilo samo etiri
godine, podigao od vrsto zbijenih rogova bezbrojnih koza to ih je poubijala Artemida na Gori Kint, i to je
njegovo prvo delo arhitekture. Temelji oltara, kao i dodatni zidovi, tako e su napravljeni od samih rogova;
svi su rogovi isti, ali se ne zna da li su svi levi ili svi desni.24 Ovo delo spada u jedno od sedam svetskih
uda, jer nije upotrebljen ni malter niti ikakvo drugo vezivno sredstvo. Ili oko ovog oltara, ili, po drugoj
verziji, oko oltara Afrodite, na koji je bio postavljen Dajdalov kip Tesej i njegovi drugovi su igrali igru
Krane, koja predstavlja rasplitanje lavirinta, a izvodi se uz pratnju harfe. Ljudi sa Dela prihvatili su igru
koju im je Tesej doneo iz Knosa; Dajdal je tu napravio Arijadni podijum za igru, obeleen zapletenom
arom od belog mermera, koju je preneo iz egipatskog lavirinta. Kad su Tesej i njegovi drugovi izveli igru
Krane u Knosu, prvi put su ene i mukarci igrali zajedno. U krajevima u kojima se uvaju stare tradicije,
naro ito me u mornarima, sa uvane su sli ne igre za koje se podijumi nalaze na gr kim brodovima; takve
igre sa uvale su se u Maloj Aziji;igraju ih i deca u selima Italije, a Krane je osnov i za trojansku igru.25
v) Arijadna se ubrzo osvetila Teseju. Da li iz alosti to je nju izgubio, ili od radosti to je ugledao
ati ku obalu, od koje su ga dugo odvla ili nepovoljni vetrovi, on zaboravi na obe anje da e ista i bela
jedra.26 Ajgej, koji je stajao na Akropolju i izgledao njegov povratak, na mestu gde danas stoji hram
pobednika bez krila, ugledavi crna jedra, onesvesti se i pade glava ke u podnoje Akropolja. Neki tvrde da
se namerno bacio u more, koje su zbog toga i prozvali Egejsko.27
w) Teseja nisu obavestili o ovom tunom doga aju sve dok nije prineo rtve boginjama, koje im je
obe ao ako se sre no vrati; Tesej sahrani Ajgeja i ukaza mu ast napravivi mu itov heroja. Osmoga dana
Pijanepsiona (oktobra), to je datum povratka sa Krete, zahvalni Atenjani silaze na morsku obalu i tamo u
loncima spravljaju hranu od raznog zrnevlja da podsete svoju decu kako je Tesej skuvao svu svoju
preostalu zalihu namirnica u jednom loncu im se iskrcao i tako najzad nahranio svoju posadu, kojoj je due
vreme usled nestaice uskra ivao pune obroke. Na ovoj proslavi pevala se i pesma zahvalnica za prestanak
gladi, a noena je i maslinova grana, obmotana belom vunom i oki ena vo em, u spomen na maslinovu
granu koju je Tesej posvetio Apolonu pre polaska. Kako se to odigralo u doba etve, Tesej je ustanovio i
praznik gran ice vinove loze, ili iz zahvalnosti Ateni i Dionisu, koji su mu se prikazali u Naksu, ili u ast
Dionisa i Arijadne. Dvojica sa gran icama predstavljaju mladi e koje je Tesej poveo na Kretu preruene u
devojke, a koji su u pobedonosnoj povorci prilikom povratka stupali uz njega. etrnaest ena nose hranu i
prisustvuju prinoenju rtava; one predstavljaju majke spasenih rtava i njihov je zadatak da pri aju pri e i
starinske mitove, kao to su inile majke pre nego to je la a zaplovila.28
x) Tesej je posvetio hram Artemidi Spasiteljki na trnici u Trojzenu, a Teseju su gra ani Trojzena
iskazali ast jo za ivota time to su mu osnovali svetilite. Porodice iz kojih su bile rtve za Kretu davale
su otada doprinose u rtvenim ivotinjama za obrede, a Tesej je prepustio svoje sveteni ko pravo
Fitalidima u znak zahvalnosti za njihovo gostoprimstvo. Brod kojim je plovio za Kretu od tada je svake
godine plovio do ostrva Dela; ali on je tako esto bio prepravljan i i en
da ga filozofi navode kao primer kad raspravljaju o problemu trajne istovetnosti.29
1 Apolodor: Epitome I, 5; Servije uz Vergilijevu Ajneidu VIII, 294, Prvi vatikanski mitograf 47;
Pausanija: I, 27, 9; Plutarh: Tesej 14; Hesihije sub
2. Plutarh: loc. cit.; Kalimah: Fragmenat 40, izd. Bentley: Ovidije: Lek od ljubavi 747;
3. Diodor sa Sicilije: IV, 61; Higin: Fabula 41; Apolodor: III, 1, 4; Pausanija: II, 31, 1;
4. Plutarh: Tesej 17; Apolodor: Epitome I, 7; Sholijast uz Homerovu Ilijadu XVIII, 590; Diodor sa
Sicilije: loc. cit.; Helanik, navodi ga Plutarh: Tesej 19;
5. Plutarh: loc. cit.; Simonid, navodi ga Plutarh: loc. cit.;
6. Plutarh: Tesej 18; Demon: Istorija, navodi ga Plutarh, Tesej 23;
7. Filohor, navodi ga Plutarh: Tesej 17; Slmonid, navodi ga Plutarh: loc. cit.; Pausanija: I, 1, 2;
8. Plutarh: Tesej 18;
9. Plutarh: loc. cit.; Sholijast uz Aristofanove Knezove 725;
10. Pausanija: I, 42, 1; Higin: Pesni ka astronomija II, 5; Plutarh: Tesej 29;
198

11. Pausanija: I, 17, 3; Higin: loc. cit.;

12. Plutarh: Tesej 29; Apolodor: Epitome: I, 8;
13. Sholijast uz Homerovu Odiseju XI. 322, navodi ga Ferekid; Homer: Ilijada. VIII, 590; Eustatije
uz Homerovu Odiseju XI 320; Apolodor: Epitome I, 9; Ovidije: Heroides IV, 115; Pausanija: III, 18,
7;
14. Pausanija II, 31, 1; Ferekid, navodi ga Plutarh: Tesej 19; Demon, navodi ga Plutarh: loc. cit.;
15. Sholijast uz Teokritove Idile II, 45; Diodor sa Sicilije IV, 61, 5: Katul: LXIV, 50; Plutarh: Tesej
29; Higin: Fabula 43;
16. Pausanija: X, 29, 2; Diodor sa Sicilije: V, 51, 4; Sholijast uz Teokrita: loc. cit.;
17. Pausanija: I, 20, 2; Katul: LXIV, 50; Higin; Pesni ka astronomija II, 5;
18. Plutarh: Tesej 20; Bakhilid: XVI. 118;
19. Plutarh: Pore enje Romula i Teseja; Filohor, navodi ga Plutarh: Tesej 19;
20. Aristotel: Ustav Botijaje, navodi ga Plutarh: Tesej 16; Plutarh: Gr ka pitanja 35;
21. Kleidem, navodi ga Plutarh: Tesej 19;
22. Hesihije sub Aridela; Pajonije, navodi ga Plutarh: Tesej 21; Spor o Homeru i Hesiodu 14;
23. Plutarh: loc, cit.; Pausanija: VIII, 48, 2 i IX, 40, 2; Kalimah: Himna Delu 312;
24. Kalimah: Himna Apolonu 60; Plutarh: loc. cit.; i Koje su ivotinje sposobnije? 35;
25 Plutarh: Tesej 11; Kalimah: Himna Delu 312; Homer: Ilijada XVIII, 5912; Pausanija: IX, 20,
2; Plinije: Istorija prirode XXXVI, 19; Sholijast uz Homerovu Ilijadu XVIII, 580; Eustatije uz
Homerovu Ilijadu, str. 1166; Vergilije: Ajneida V, 588;
26. Katul: LXIV, 50; Apolodor: Epitome I, 10; Plutarh: Tesej 22;
27. Katul: loc. cit.; Pausanija: I, 22, 45; Plutarh: loc. cit. i Pore enje Romula i Teseja; Higin:
Fabula 43;
28. Pausanija: I, 22, 5; Plutarh: Tesej 22 i 23; Prokle: Hrestomatija, navodi je Fotije: 989;
29. Pausanija: II, 31, 1; Plutarh: loc. cit.
*
1. Gr ka je bila priznavala kretsku vlast pred kraj osamnaestog stole a pre nove ere verovatno preko
helenske aristokratije, koja se do epala vlasti na Kreti jednu ili dve generacije ranije i tamo zasnovala novu
kulturu. Neposredna pri a o Tesejevom pohodu na Knos, koju Plutarh navodi prema Kleidemu, ima dosta
smisla. Ona opisuje negodovanje koje su ose ali Atenjani prema kretskom natkralju, koji je uzimao taoce da
bi obezbedio njihovu pokornost; tajno gra enje flote, razaranje otvorenog grada Knosa u vreme dok je
glavnina kretske flote bila na Siciliji, i najzad mirovni ugovor to je usledio uz enidbu atenskog kralja sa
Arijadnom, kretskom naslednicom. Ovi doga aji, koji su se zbili oko 1400. god. pre nove ere, upore ivani
su sa mitolokim pri ama: danak u mladi ima i devojkama, nametnut Ateni kao odmazda, usledio je zbog
ubistva kretskog kraljevi a. Tesej, veto ubivi Minojevog bika, ili pobedivi Minojevog glavnog
vojskovo u u rvanju, osloba a Atenjane dotadanjeg danka; eni se Arijadnom, kraljevskom naslednicom; i
sklapa mir sa samim Minojem.
2. Tesejevo umorstvo Asterija, udovita bivolje glave koga su zvali Minotaur ili Minojev bik, njegova
rva ka utakmica sa Taurom (bik), i zarobljavanje kretskog bika, sve su to samo razne verzije istog
doga aja. Bolynthos, koji je dao svoje ime ati kom Probalintu, kretska je re koja zna i divlji bik.
Minoj je bila titula dinastije u Knosu, a ta dinastija imala je nebeskog bika kao amblem Asterije
moglo je da zna i od sunca ili od neba i izgleda da se kralj obredno sparivao sa glavnom
svetenicom Mese eve Kravlje Boginje; preruen u bika (vidi 88, 7). Jedan od povoda da se mit o Lavirintu
ovako uobli i mogla je biti i injenica da su atenski plja kai, zauzevi dvor, s mukom pronali i ubili
kralja, jer je dvor u Knosu ku a labrys ili dvoguba sekira bio splet odaja i hodnika. Ali to nije sve.
Na otvorenom prostoru ispred dvorca postojao je podijum za igru sa zamrenom arom koja je sluila kao
putokaz igra ima erotske prole ne igre (vidi 92, 4). Poreklo ove are, koja se tako e zove lavirint, izgleda
da je bila starinska zamka od gran ica u koju su namamljivali jarebice njihovim mujacima u sredite
199

zamke. Mujak je isputao ljubavne krike i time dozivao enke na gozbu, a izazivao druge mujake; i
prole ni igra i su podraavali, skakanjem na jednoj nozi, ekstazi ku ljubavnu igru jarebice mujaka (vidi
92, 2), koja e pasti od lov evog pogotka (Knjiga propovjednikova XI, 30).
3. Etrurski vinski kr ag iz Traglijatele (vidi 104, 4), na kome se vide dva heroja koji jau, objanjava
religioznu teoriju igre jarebica. Vo a nosi tit sa simbolom jarebice a demon smrti u i iza njega; drugi
heroj nosi koplje i tit sa simbolom patke. U pozadini je ara koja se ne nalazi samo na kovanom novcu iz
Knosa ve i na iaranim utrinama u Britaniji; po kojima su engleska deca trupaka sve do devetnaestog veka.
Ljubav i ljubomora mamili su kralja u smrt, kako je to objasnio mitograf, ba kao i jarebicu iz skrovita u
ikari, kralja je posle smrti nasle ivao njegov vojskovo a. Jedino izuzetni junaci, kao to su Dajdal i Tesej,
vra aju se ivi; u tom pogledu je vano otkri e u blizini Bosinija u Kornvolu, gde je na ena skrivalica
kretskog tipa (lavirint) urezana u stenu. Uvala iz koje je dr Renton Grin prvi put primetio ovu skrivalicu
jedno je od poslednjih legla avki u Kornvolu; u ovu se pticu uselila dua kralja Artura (on je tako e pokrao
pakao); Bosini je u legendi vezan za kralja Artura. Izgleda da su ove zapetljane are za igru doneli sa
isto nog Sredozemlja u Britaniju neolitski zemljoradnici u tre em milenijumu pre nove ere, jer se grube
kamene are, sli ne onima na utrinama u Britaniji, pojavljuju i u nekim Beaker B oblastima Skandinavije
i u severoisto noj Rusiji; a religiozne are koje su se nekad upotrebljavale radi okajanja grehova mogu se
na i ponegde u jugoisto noj Evropi. U Engleskoj one su obi no poznate kao Troy-town a u Velsu kao
Caer-droia. Rimljani su ih, verovatno, nazivali po svojim trojanskim igrama, a labirintske igre izvodili su
mladi aristokrati u ast Avgustovog pretka Trojanca Ajneja: i Plinije kae da su ove igre igrala i deca u
italijanskim selima.
4. U Knosu je kult nebeskog bika zamenjen kultom jarebice, a igranje ukrug predstavljalo je godinje
kruenje nebeskih tela. Ako su, dakle, sedam mladi a i sedam devojaka u estvovali u igri, oni su mogli
predstavljati Titane i Titanke sunca, meseca i pet planeta (vidi 1, 3 i 43, 4); iako nije ustanovljeno da je kult
Titana ikada postojao na Kreti, sude i po kretskim umetni kim predmetima. Izgleda da je stara igra Krane
sa ostrva Dela tako e bila ljubavna igra i da se igrala po sli no sastavljenoj ari. U nekim arama su igra i
drali konopac koji im je pomagao da odravaju odre enu razdaljinu i omogu avao da se figura u igri
izvodi bez greke; to je verovatno dalo povoda za pri u o arobnom klubetu. (A. B. Kuk: Journal of
Hellenic Studies XIV 101, ff. 1949); u Ateni, kao i na gori Sipil, igra sa konopcem zvala se cordax
(Aristofan: Oblakinje 540). Prizor na kretskom ringu za bikove sastojao se od jedne akrobatske vetine koju
su izvodili mladi ljudi i devojke, naizmeni no izvr u i rogove biku i okre u i se i prevr u i preko glave
izme u rogova na bikove ple i. Ovo je svakako bio religiozni obred; moda su i ovde igra i predstavljali
planete. To nije morao biti toliko opasan sport kao to smatra ve ina pisaca koji o ovome govore, sude i po
retkim nesre ama kod banderilerosa na panskim arenama; kretska freska pokazuje da je u igri partner
prihvatio onoga koji se prevr e preko glave im dotakne zemlju.
5. Arijadna, koju su Grci zvali Arijagna (vrlo sveta), morala je biti titula za Mese evu Boginju, koja
se slavila igrom sa bikom na areni. Majka visokorodnog je ma zvala se i Aridela (najstvarnija). Noenje
grana oki enih vo em u ast Arijadne i Dionisa, i Arijadnino samoubistvo veanjem, zato to se bojala
Artemide, navodi da su se i Arijadnine lutke nalazlle na ovim granama (vidi 79, 2). Bojotijska boginja
lutka koja visi u Luvru, sa nogama to se klate Arijadna je ili Erigona, ili Artemida Obeena, a bronzane
lutke sa udovima koji su se mogli pokretati na ene su u Dajdalovoj Sardiniji. Arijadnina kruna, koju je
napravio Hefajst u obliku ruinog venca, nije izmiljotina; vrlo neni zlatni venci ukraeni cve em na eni
su u riznici u Mohlu.
6. Tesejeva enidba sa Mese evom svetenicom donela mu je gospodstvo nad Knosom, a na jedan nov i iz
Knosa utisnut je znak mladog meseca u sredite are. Me utim, matrilinearni obi aj je bio da se naslednici
oduzmu sva prava ako ona s muem po e preko mora; to je objanjenje to Tesej nije doveo Arijadnu u
200

Atenu, niti dalje od Dije, kretskog ostrva na domaku Knosa. Kretski Dionis predstavljen je kao bik
Minoj, u stvari on je bio Arijadnin pravi mu, a vino proizvedeno na Kreti sluilo se o njenim orgijama.
Razlog Dionisovom razo arenju o kome govori Homer verovatno je injenica da je Arijadna uivala u
ljubavi sa doljakom Tesejom.
7. Mnoge drevne atenske obi aje mikenskog perioda Plutarh i drugi objanjavaju Tesejevom posetom Kreti;
na primer, ritualno podavanje devojaka, i ritualna sodomija (karakteristi no za oboavanje Anate u
Jerusalimu (vidi 61, 1), i sirijske boginje u Hijeropolju, odralo se u tragovima kod Atenjana kad su
umilostivljavali Apolona daruju i mu device, dok mladi i koji nose gran ice sa vo em podse aju na lulab,
koji se u Jerusalimu nosio o novogodinjim sve anim gozbama Tabernakula, koje su se odravale u ranu
jesen. Tabernakule su vinske sve anosti i odgovarale su atenskoj Oshoforiji noenju grozdova; osnovno
obeleje je bilo takmi enje u tr anju (Prokle: Hrestomatija 28). Prvobitno, pobednik u trci je postajao sveti
kralj, kao u Olimpiji, i dobijao meavinu od ulja, vina, meda, drobljenog sira i krupnog brana boanski
nektar i ambroziju. Plutarh dovodi u vezu Teseja, novog kralja, sa ovom proslavom i kae da je on slu ajno
doao za vreme ove proslave i potpuno ga razreava odgovornosti zbog smrti njegovog prethodnika i oca
Ajgeja. Ali se novi kralj u stvari rvao sa starim kraljem i bacao ga u more sa bele stene kao pharmacosa
(vidi 96, 3). Na ilustrativnoj ikoni koju je mitograf svakako krivo protuma io, Tesejeva la a sa crnim
jedrom morala je biti ona la a koja eka u pripravnosti, spremna da prihvati pharmacosa. Ta la a ima crna
jedra zato to su ribari u Sredozemlju esto bojili svoje mree i platna kako bi ih sa uvali od soli. Od bobice
krmeza dobijala se crvena boja kojom je premazivano kraljevo lice i zbog toga je crvena boja postala simbol
kraljevstva. Hekalena, starica, koja prede vunu, verovatno je dosta izmenjeni oblik od Hekata-Selena
(''Mese eva Boginja koja poga a iz velike daljine''), to zna i Artemida.
8. Izgleda da mukarci nisu smeli da jedu pasulj jo u prehelensko doba, a da su Pitagorejci sasvim prihvatili
ovaj obi aj i pridravali ga se, jer su verovali da se due njihovih predaka mogu slu ajno na i u pasulju. U
suprotnom bi potomak, budu i mukarac, mogao da spre i svojim precima ponovno ro enje. Prema tome,
uvena gozba na kojoj se jede pasulj predstavlja ruganje Helena Boginji koja je ustanovila ovaj tabu; isto
tako Tesejevo ustupanje sveteni kih prava Fitalidima (oni koji rastu), ije ime ima oblik enskog roda,
podse a na to da je gajenje smokve, kao i sejanje graha, bila misterija u koju su samo ene bile upu ene
(vidi 24, 13).
9. Kiprani su oboavali Arijadnu kao pti ju boginju, a ta titula je ina e pripadala Afroditi. Jesenje
svetkovine u njenu ast predstavljale su ro enje Nove godine, a mladi koji je podraavao njene poro ajne
bolove predstavljao je njenog kraljevskog ljubavnika Dionisa. Ovaj obi aj, poznat pod nazivom Couvade,
postojao je u mnogim krajevima u Evropi, pa i u Isto noj Angliji.
10. Apolonov hram, na injen od rogova na ostrvu Delu, nedavno je prona en. Oltar i temelji su propali, a
bik je zamenio kozu na kamenim ukrasima kao obrednu ivotinju ako je koza ikad i bila obredna
ivotinja; Minojev pe at ima samo Boginju koja stoji na oltaru i pravljen je isklju ivo od rogova bika.
11. Mikenska alegori na zidna slika to prikazuje Tetidu kako poklanja Teseju krunu i prsten dok Minoj
besni, ljut, na obali, mora biti da predstavlja prelazak prevlasti na moru iz kretskih u atenske ruke. Ali to
predstavlja i Minojevo sveto ven anje sa Morskom Boginjom bacanjem prstena u more, kao to je to inio
venecijanski dud u srednjem veku.
12. Ojnopion i Toant se ponekad zovu Tesejevim sinovima jer su oni heroji ostrva Hija i Lemna, a oba
ostrva su bila u savezu sa Atenom (vidi 88, h).
201

99 STVARANJE ATI KOG SAVEZA

Kad je Tesej nasledio svog oca Ajgeja na atenskom prestolu, on je oja ao svoju vlast unitivi skoro sve
svoje protivnike, osim Palanta i njegovih preostalih sinova. Posle nekoliko godina poubijao je i njih iz
predostronosti. Kad je optuen za ubistvo, Tesej je, u Sudu Apolona Delfina, u svojoj odbrani dokazao da
je ubistvo bilo potpuno opravdano i bio oslobo en odgovornosti. To je bio presedan, jer se ubistvo do tada
nikako i ni im nije moglo opravdati. U Trojzenu, gde je njegov sin Hipolit bio kralj, o istie ga od krvi, on
tamo provede godinu dana. Kad se vratio u Atenu, prognao je i svog polubrata koji se tako e zvao Palant
zato to je posumnjao da ga Palant mrzi; tada je Palant osnovao Palantij u Arkadiji, ali neki tvrde da je to
u inio Palant, sin Likaonov, ubrzo posle Deukalionovog potopa.1
b) Tesej se kao vladar pokoravao zakonima i vodio je politiku stvaranja saveza, to je bila osnova
kasnije atenske prevlasti. Dotle je Atika bila podeljena na dvanaest komuna, od kojih je svaka imala svoju
samoupravu, i one bi se dogovarale s atenskim kraljem samo u vreme opasnosti. Eleusinci su ak objavili
rat Erehteju, a bratoubila ki sukobi su bili esti. Da bi se ove zajednice odrekle svoje nezavisnosti, Tesej je
morao da se zblii sa svakom porodicom i klanom posebice, to je i u inio. On je postigao to da je svaki
seljak, sitni zemljoradnik i rob, bio spreman da ga poslua, a nagovorio je i ve inu bogatih zemljoradnika da
ga podre obe avi im da e napustiti monarhiju i zameniti je demokratijom, s tim to e on sam biti glavni
vojni komandant i vrhovni sudija. One koji nisu prihvatili njegove razloge naterao je silom da ga potuju.2
c) Tako je Tesej dobio ovla enje da raspusti sve lokalne dravne uprave; on je skupio, zatim,
poslanike svih dravica u Ateni, podigao im skuptinsku ve nicu i sudsku dvoranu, koje postoje i do dana
dananjeg. Tesej se nije meao u zakone koji su ure ivali li ne svojinske odnose. Samom gradu Ateni
pripojio je predgra a; ona su do tada pripadala Akropolju i junim demama, uklju uju i i stare hramove
Zeusu Olimpljaninu, Apolonu Pitijskom, Majci Zemlji i Dionisu, kao i Akvadukt Devet Izvora. Atenjani
Akropolj zovu jo i grad.
d) esnaesti dan Hekatombona (jula) nazvao je Dan ujedinjenja i na inio ga dravnim praznikom
u ast Atene. Tom prilikom su se prinosile rtve miru, ali bez prolivanja krvi uopte.3 Atenske igre
odravane u to vreme nazvao je Sveatenskim igrama i proirio ih na celu Atiku; ustanovio je kult Atene
Ujediniteljke. Zatim se povukao sa prestola, kao to je obe ao, ostavivi Atici novu upravu, pod
najpovoljnijim znamenjima, jer je Delfisko proro ite saoptilo da e Atenjani sada jedriti po burnim
morima kao svinjske meine.4
e) Da bi proirio grad, Tesej je pozvao sve vredne strance da se nasele u Ateni. Njegovi su glasnici,
idu i svuda po Gr koj, izvikivali dobro poznate re i: Do ite amo, o, ljudi! I tako mnogo sveta nagrnu u
Atenu, a on stanovnike Atene podeli na tri klase: eupatride, ''one koji su zaduili otadbinu'';
george, seljake; i demijurge, zanatlije. Eupatridima pripadoe religiozne dunosti, sudstvo, tuma enje
zakona, i sve najvie dunosti i zvanja; georgi su obra ivali zemlju i bili ki ma drave; demijurzi, daleko
najbrojnija klasa, bili su proroci, lekari, glasnici, drvodelje, vajari i poslasti ari.5 Tako je Tesej bio prvi kralj
koji je osnovao samostalnu dravnu zajednicu, i zato Homer, u Spisku brodova, smatra Atenjane jedinim
slobodnim narodom a njegovo ustrojstvo ostalo je na snazi sve dok se tirani nisu do epali vlasti. Neki,
me utim, ne priznaju ovo predanje kao istinu; oni kau da je Tesej produio da vlada kao i ranije, i da je,
posle smrti kralja Menesteja, koji je poveo Atenjane protiv Troje, njegova dinastija ostala na vlasti jo
itave tri generacije.6
f) Tesej, prvi atenski kralj koji je kovao novac, utiskivao je lik bika na svoje kovanice. Ne zna se je li taj bik
predstavljao Posejdonovog bika, ili Minojevog vojskovo u Taura, ili je prosto hteo time da podstakne
zemljoradnju; u svakom slu aju, Tesejev kovani novac za dugo vremena je odrao utvr enu vrednost, koja
se izraavala sa deset volova ili stotinu volova. Po ugledu na Herakla, koji je na inio svoga oca Zeusa
zatitnikom Olimpijskih igara, Tesej uze svoga oca Posejdona za zatitnika Korintskih igara. Do tada su na
Korintu najvie potovali Melikerta, Ininog sina, a igre koje su se dotada odravale, i to no u, pre su bile
misterije nego javna priredba. Tesej, zatim, u ime drave Atene, zatrai da joj se pripoji Megara, a potom
sazva delegate sa Peloponeza na Korintsku prevlaku i po e ih nagovarati da okon aju davnanju razmiricu
oko granica sa svojim jonskim susedima. Oni to i u inie, a Tesej, na mestu s kojim su se svi sloili. podie
202

uven stub, gde je na isto nom krilu pisalo: Ovo nije Peloponez, ve Jonija, a na zapadnom Ovo nije
Jonija, ve Peloponez! On je tako e dobio pristanak od Korin ana da Atenjani zauzmu po asno mesto na
Korintskim igrama; a to mesto zauzimalo je toliko zemljita koliko je moglo da pokrije veliko jedro broda
kojim bi doplovili.7
1. Higin: Fabula 244; Apolodor: Epitome I, II; Servije uz Vergilijevu Ajneidu. VIII, 54; Euripid:
Hipolit 347; Pausanija: I, 22, 2; I, 28, 10 i VIII,
2. Diodor sa Sicilije: IV, 61; Tukidid: II, 15; Plutarh: Tesej 24;
3. Tukidid: loc. cit.; Plutarh; loc. cit.; Sholijast uz Aristolanov Mir 962;
4. Pausanija: VIII, 2, 1 1 I, 22, 9; Plutarh: loc. cit.;
5. Plutarh: Tesej 25; Homer: Odiseja 383 i XIX, 135; Platon: Gozba 188, d i Drava 529, e;
Herodot: VII, 31;
6. Plutarh: loc. cit.; Homer: Ilijada: II, 552; Pausanija I, 3, 2;
7. Strabon: IX, I, 8.
*
1. Mitski elementi pri e o Teseju ovde su podre eni istoriji stvaranja atenske dravotvornosti; ipak,
stvaranje saveza drava Atike po elo je nekoliko stole a ranije; Tesejeve demokratske reforme sluile su u
petom stole u kao politi ka propaganda i verovatno ih je u ovom obliku izmislio Kleisten. Glavne reforme,
koje su kasnije izvedene u jevrejskoj monarhiji, Pentateuh je na sli an na in pripisao Mojsiju.
2. Volovi su predstavljali standardnu vrednost u Staroj Gr koj, Italiji i Irskoj, kao to je i danas predstavljaju
u zaostalim sto arskim plemenima Isto ne Afrike, i Atenjani nisu kovali novac do skoro pet stotina godina
posle trojanskog rata. Ali je istina da su kretski bakarni kalupi za livenje metala utvr ene teine obi no
imali utisnuti lik bivolje glave ili teleta koje lei (ser Artur Evans: Minojske mere i sredstva pla anja, str.
335); atenski Butadi koji su uglavnom irili mit o Teseju, verovatno su imali na umu ovo predanje kad su
kovali novac sa utisnutom glavom bika, oznakom svog klana.
3.Podela Atike na dvanaest optina upore ivana je sa sli nim ure enjem na Delti Nila i u Etruriji, i sa
podelom pokorene teritorije Kanaana, koju je izvrilo dvanaest izraelskih plemena; broj dvanaest je
verovatno izabran zbog toga da bi vladar u toku godine u svakom plemenu mogao da boravi po mesec dana.
Grci herojskog doba nisu pravili razliku izme u ubistva sa predumiljajem i nehoti nog ubistva; u oba
slu aja ubica je plemenu ubijenog morao dati naknadu, a morao je promeniti i ime i zauvek napustiti grad.
Tako su i Telemona i Peleja bogovi i dalje visoko cenili, iako su mu ki ubili Foka (vidi 81, 6); Medeja je
tako e ubila Apsirta, a nije na sebe navukla mrnju svojih novih podanika Korin ana (vidi 153, a i 156, a).
Me utim u Ateni, u klasi no doba, ubistvo sa predumiljajem (phonos) povla io je za sobom smrtnu kaznu;
nehoti no ubistvo (akousia) kaznu progonstvom a pleme je bilo zakonom obavezno da progoni ubicu.
Phonos bekousios (opravdano ubistvo) i phonos akousios (oprostivo ubistvo) su kasnije, utan anije nijanse
koje je, verovatno, uveo Drakon u sedmom veku pre nove ere; ovo poslednje zahtevalo je samo ispatanje
ritualnim o i enjem. Mitografi nisu razumeli da je Tesej izbegao trajno progonstvo zbog ubistva Palantida
samo na taj na in to je zatro itavo pleme, kao to je i David uradio sa Domom Saula. Jednogodinje
odsustvo Tesejevo i boravak u Trojzenu bili su dovoljni da o iste grad od oskrnavljenja zbog ubistva.
100 TESEJ I AMAZONKE
Neki kau da je Tesej u estvovao u Heraklovom uspenom pohodu protiv Amazonki i da je kao udeo u
ratnom plenu dobio njihovu kraljicu Antiopu, koju jo zovu i Melanipa: ali, kau da to za nju nije
predstavljalo naro itu nesre u jer mu je ona ve izdala grad Temiskir na reci Termodon kao dokaz strasti
koju je zapalio u njenom srcu.1
203

b) Neki drugi opet kau da je Tesej pohodio zemlju Amazonki nekoliko godina kasnije zajedno sa
Pejritojem i svojom druinom i da su se Amazonke, ushi ene dolaskom tako lepih ratnika predale bez
otpora. Antiopa je dola da ih pozdravi i predala Teseju poklone, ali tek to je prispela na njegov brod, on je
izvukao sidro i na silu je odveo. Drugi opet kau da je Tesej izvesno vreme boravio u Amazoniji i da je
uivao gostoprimstvo Antiopino. Oni jo dodaju da su me u njegovim drugovima bila tri brata Atenjanina,
Eunej, Toant i Soloon, i da se Soloon zaljubio u Aritiopu, pa je, ne usu uju i se da joj neposredno pri e,
zamolio Euneja da ga zastupa, Antiopa odbi ponudu posrednika, iako se i dalje prema Soloonu ponaala
u tivo kao i ranije. Tek kad se Soloon bacio u reku Termodon i udavio, Tesej shvati u emu je stvar i
mnogo se raalosti. On se tada seti jednog saveta proro ita u Delfima. Ako se ikad u stranoj zemlji oseti
duboko oalo en re eno mu je treba odmah da osnuje grad i ostavi neke od svojih drugova da
upravljaju njime. Zato Tesej sagradi Pitopolj u ast Apolona Pitijskog, a oblinju reku nazva Soloon. Tu
ostavi Euneja i Toanta i nekog Herma, atenskog plemi a, ije se ranije boravite u Pitopolju sada grekom
zove Hermesov dom. Tesej je potom otplovio sa Antiopom.2
c) Antiopina sestra Orejtija, koju su neki zamenili sa Hipolitom, iji je pojas osvojio Herakle, zaklela
se da e se osvetiti Teseju. Ona je sklopila savez sa Skitima i povela je velike amazonske snage preko leda
na Krimskom Bosforu, a zatim prela Dunav i prola Trakiju, Tesaliju i Bojotiju. Kod Atene ona se ulogori
na Areopagu i tamo prinese rtve Areju; neki kau da je breg dobio ime po tom doga aju. Orejtija je najpre
naredila jednom odredu da zauzme Lakoniju i spre i Peloponeane da poalju Teseju poja anje preko
Prevlake.3
d) Atenske su snage bile tako e spremne, ali su se obe strane ustezale da otpo nu neprijateljstva.
Najzad, po preporuci jednog proro ita, Tesej prinese rtve Fobu, Arejevom sinu, i najavi bitku za sedmi
dan meseca Bojdromiona, koji otada postade praznik u Ateni; me utim ima ih koji kau da se taj praznik
ve ranije slavio u ast pobede koju je Ksit zadobio nad Eumolpom u Erehtejevo vreme. Borbena linija
Amazonki prostirala se izme u mesta kasnije nazvanog Amazonija i gore Pnik u blizini Hrise. Tesejevo
desno krilo kretalo se od Museja i naletelo na levo krilo Amazonki, ali je bilo prinu eno da se povu e sve
do hrama posve enog Furijama. To povla enje je obeleio mesni komandir Halkodont, postavljaju i, du
grobova onih koji su pali, kamenove nazvane imenima poginulih ratnika. Atensko levo krilo, me utim,
polo je na juri sa Paladijuma, Gore Ardet i Likeuma, i nateralo desno krilo Amazonki da se povu e u
logor uz velike gubitke.4
e) Neki kau da su Amazonke pristale da se mire tek posle etiri meseca teke borbe; primirje,
zaklju eno u blizini Tesejevog svetilita, uvek se spominje prilikom pomena Amazonkama uo i Tesejeve
proslave. Ali drugi kau da se Antiopa, tad ve Tesejeva ena, herojski borila na njegovoj strani dok je nije
smrtno ranila Molpadija, a ovu je opet ubio Tesej; Orejtija je sa svojim sledbenicima jedva uspela da
pobegne u Megaru, gde je i umrla, skrhana bolom i o ajanjem; ostale Amazonke, koje je pobednik Tesej
prognao sa Atike, sklonile su se u Skitiji.5
f) U svakom slu aju, tada su Atenjani prvi put potisnuli stranog napada a. Neke Amazonke koje su ostale
ranjene na bojnom polju otpremljene su u Halkidu na le enje. Antiopa i Molpadija su sahranjene pored
hrama Majke Zemlje, a jedan glineni stub obeleava Antiopin grob. Ostale lee u Amazonijumu. One
Amazonke koje su pale prelaze i Tesaliju, sahranjene su na putu izme u Skotusaje i Kinoskefale a i u
blizini Hajronaje pored reke Hajmon. U Lakoniji su obeleena mesta gde su se Amazonke zaustavile na
svom pohodu i posvetile dva stara drvena lika Artemidi i Apolonu; a u Trojzenu je hram Areja podignut kao
spomenik na Tesejevu pobedu nad Amazonkama, kad su pokuale da pre u reku Istam prilikom
povla enja.6
g) Po jednom izvetaju, Amazonke su ule u Trakiju preko Frigije, a ne preko Skitije, i osnovale
svetilite Artemide Efeske dok su prolazile obalom. Po jednom drugom izvetaju, one su se sklanjale u ovo
svetilite ranije u dva maha, naime kad su beale od Dionisa i kad je Herakle pobedio kraljicu Hipolitu, a
svetilite su, u stvari, osnovali Kres i Efes.7
204

h) Istina o Antiopi je, izgleda, ovakva: ona je preivela rat, a Tesej je ipak bio primoran da je ubije,
kao to je Delfisko proro ite predskazalo, kad je uao u savez sa Deukalionom kretskim kraljem, i oenio
se njegovom sestrom Fajdrom. Ljubomorna Antiopa, koja mu nije bila zakonita ena, upala je, do zuba
naoruana, na svadbenu sve anost i zapretila pokoljem. Tesej i njegovi drugovi urno zatvorie sva vrata, i
ubie je uz borbu, iako mu je rodila sina Hipolita, koga jo zovu Demofon, i nikad ga nije izneverila sa
drugim ovekom.8
1. Apolodor: Epitome: I, 16; Hegija iz Trojzena, navodi ga Pausanija: I, 2, 1;
2. Pindar, navodi ga Pausanija: I, 2, 1; Ferekid i Bion, navodi ih Plutarh: Tesej 26; Menekrat, navodi
ga Plutarh loc. cit.;
3. Justin: II, 4; Helanik, navodi ga Plutarh: Tesej 26-7; Diodor sa Sicilije: IV, 28; Apolodor:
Epitome: I, 16; Ajshil: Eumenide 680;
4. Plutarh: Tesej 27; Etymologicum Magnum: sub Boedromia; Euripid: Jon 59; Kleidem, navodi ga
Plutarh: loc. cit.;
5. Kleidem, navodi ga Plutarh: loc. cit.; Plutarh; loc. cit.; Pausanija: I, 41, 7; Diodor sa Sicilije: IV,
28;
6. Plutarh: loc. cit.; Pausanija: I, 2, 1; I, 41, 7; III, 25, 2 i II, 32, 8;
7. Pindar, navodi ga Pausanija: VII, 2, 4;
8. Higin: Fabula 241; Apolodor: Epitome: I, 17; Diodor sa Sicilije: IV, 62; Ovidije: Heroide 121;
Pausanija I, 22, 2; Pindar, navodi ga Plutarh: Tesej 28.
*
1. Amazonke, obi no se smatra da dolazi od a i mazon, bez grudi, jer se verovalo da su one odsecale
sebi jednu dojku kako bi bolje zatezale luk, me utim povod je malo neverovatan. Re je, izgleda, ipak,
armenskog porekla i zna i ''mese eve ene''. Poto su svetenice Mese eve Boginje na jugoisto nim
obalama Crnog mora nosile oruje, kao i svetenik sa obale Libijskog zaliva Sirt (vidi 8, 1), verovatno su
pri e putnika o njima uticale na tuma enje izvesnih starih atenskih ikona koje su prikazivale ene ratnike, a
to je doprinelo i ati koj pri i o amazonskoj najezdi sa reke Termodon. Te, ikone, koje su u klasi no vreme
stavljali u podnoje Zeusovog trona u Olimpiji (Pausanija: V, 11, 2), u Ateni na sredini zid kolonade
(Pausanija: I, 15, 2) i Atenin tit u Tesejevom svetilitu i na drugim mestima (Pausanija: I, 17, 1),
predstavljale su ili borbu izme u prehelenskih svetenica u Ateni za zvanje visoke svetenice, ili helensko
nadiranje na Atiku i otpor koji im je pruen. Bilo je tako e i naoruanih svetenica u Minojskoj koloniji u
Efesu, na ta ukazuje i ime osniva a Kresa (Kre anin), a i u svim gradovima gde ima grobova Amazonki.
Smatra se da je Orejtija, ili Hipolita, skrenula nekoliko stotina milja sa svog puta preko Skitije, verovatno
zato to je Krimski Bosfor bio sedite Artemidinog svirepog kulta Taurida, gde su svetenice satirale
mukarce kao rtve (vidi 116, 2).
2. Prizor kako Antiopa upada na Fajdrinu svadbu bi e da dolazi sa ikone koja prikazuje kako Helen,
osvaja , nasr e na visoku svetenicu, poto je prethodno poubijao njene drugarice. Antiopa nije postala
zakonita Tesejeva ena jer je pripadala drutvu koje je prualo otpor monogamiji (vidi 131, k). Imena
Melanip i Hipolit dovode Amazonke u vezu sa prehelenskim kultom konja (vidi 43, 2). Soloonovo ime
verovatno treba da podse a na bacanje tegova na pogrebnim igrama koje su se izvodile u Gr koj koloniji
Pitopolj, nazvanoj tako po proro koj zmiji njenog heroja osniva a; izgleda da su u toj koloniji ljudske rtve
bacali u reku Termodon. Bojdromija (''tr anje po pomo '') bila je svetkovina u Artemidinu ast i o njoj se
malo zna; moe biti da su i na njoj u estvovale naoruane svetenice kao i u argivskoj svetkovini Hibristike
(vidi 160, 5).
101 FAJDRA I HIPOLIT
205

Poto se oenio Fajdrom, Tesej je poslao svog vanbra nog sina Hipolita Piteju, koji ga usvoji kao
naslednika prestola u Trojzenu. Tako Hipolit nije imao razloga da se spori o pravo na atenski presto sa
svojom polubra om Akamantom i Demofonom, Fajdrinim sinovima iz zakonitog braka sa Tesejem.1
b) Hipolit, koji je od svoje majke Antiope nasledio izuzetnu odanost Artemidi, podigao je novi hram
boginji u Trojzenu, nedaleko od pozorita. Afrodita je odlu ila da ga kazni jer je to smatrala li nom
uvredom, te udesi da se Fajdra strasno zaljubi u Hipolita kad ga je ugledala na Eleusinskim misterijama. On
je doao obu en u beo ogrta , sa vencem u kosi, pa iako su njegove crte odavale grubost, ona je tu grubost
smatrala strogo u dostojnom divljenja.2
c) Kako je u to vreme Tesej sa Pejritojem bio u Tesaliji ili, moda, u Tartaru, Fajdra ode sa
Hipolitom u Trojzen. Tamo sagradi hram Afroditi koja kriom posmatra. Hram je gledao na gimnazijum, pa
je ona danju neopaeno posmatrala Hipolita dok se potpuno nag vebao u tr anju, rvanju i skokovima.
Jedno staro mirtino drvo raslo je u blizini hrama; Fajdra svojim ukosnicama od dragog kamenja izbode
mirtino li e od silne udnje za Hipolitom, te je otada list mirte izreckan. Kad je kasnije Hipolit u estvovao
na sveatenskim igrama i odseo u Tesejevoj palati, ona se Afroditinim hramom na Akropolju koristila u iste
svrhe.3
d) Fajdra nije nikom poveravala svoju strasnu poudu, ali je slabo jela, r avo spavala i toliko
oslabila da njena stara dadilja najzad shvati istinu i posavetova je da poalje Hipolitu pismo. To Fajdra i
u ini; u pismu mu priznade svoju ljubav i saopti mu da je zbog njega prila Artemidinom kultu i da joj je
ba posvetila dve slike u drvetu donete sa Krete. Upita ga i da li bi poao s njom u lov jednog dana? Mi sa
Krete, iz kraljevske porodice, pisala je ona, svakako smo uklete da izgubimo ast zbog ljubavi; seti se
samo moje staramajke Europe, moje majke Pasifaje, i najzad moje sestre Arijadne. Ah, nesre na Arijadna!
Nju je napustio tvoj otac neverni Tesej, koji je, zatim, ubio i tvoju ro enu majku. Zato te Furije nisu
kaznile to si pokazao tako nesinovljevsku ravnodunost prema njenoj sudbini? On e i mene ubiti jednog
dana! Ra unam na tebe da e mu se osvetiti i oduiti dug Afroditi zajedno sa mnom. Zar ne bismo mogli
nas dvoje oti i i iveti zajedno makar neko vreme, pod izgovorom da idemo u lov? Niko tada ne bi prozreo
naa uzajamna ose anja. Ve smo jednom zano ili pod istim krovom i nau me usobnu odanost smatra e
nevinom, pa ak i vrednom hvale.4
e) Hipolit je spalio pismo u velikom strahu, pa, uasnut, u e u Fajdrinu odaju, glasno je kore i; ona
se ne dade zbuniti, ve zdera svoju ode u, irom otvori vrata i po e da vi e: U pomo ! U pomo ! Silovana
sam! Zatim se obesi o gredu na vratima optuuju i ga za udovine zlo ine u svom oprotajnom pismu.5
f) Tesej, primivi vest, okrivi Hipolita i naredi mu da smesta napusti Atenu i da se nikada vie ne
vra a. Zatim, setivi se da mu je otac Posejdon obe ao da e mu ispuniti tri elje, po e da ga moli neka
Hipolit umre jo istog dana. O e, molio je on, poalji zver na put kojim Hipolit ide za Trojzen!6
g) Hipolit je pohitao iz Atene to je bre mogao. Dok je vozio ko ije uskim putem preko prevlake,
veliki talas, koji je preplavio ak i Molursku stenu, krenu umno ka obali; iz njegove pene isko i ogromna
morska foka, ili, po drugima, beli bik, ri u i i bljuju i mlazeve vode. Hipolitova etiri konja, poludela od
straha, naglo skrenue ka steni, ali ih Hipolit, budu i izvanredan ko ija, spre i da se strmoglave s ruba.
Zver tada prete i krete za ko ijama, i Hipolit ne uspe da odri pravac. Nedaleko od svetilita Artemide
Saronske, rasla je divlja maslina koju su nazvali Prelomljeni Rakos rahachos je ina e trojzenski naziv za
jalovo maslinovo drvo. Ba u grane tog drveta zapletoe se Hipolitove uzde. Ko ije udarie u stenje pokraj
puta i smrskae se. Hipolit, zapetljan u uzde, udari najpre o samo drvo, a zatim o stenu, a konji ga dokraj ie
vuku i ga za sobom sve dok udovite koje ih je gonilo ne nestade s vidika.7
h) Neki, me utim, pri aju i malo verovatnu pri u: oni tvrde da je Artemida rekla Teseju istinu, i u
tren oka ga prenela u Trojzen, gde je stigao ba na vreme da se izmiri sa sinom na samrti, a da se osvetila
Afroditi izazvavi Adonidovu smrt. Sigurno je samo da je ona naredila gra anima Trojzena da ukau
boanske po asti Hipolitu i od tada sve neveste iz Trojzena odsecaju po jedan uvojak i posve uju ga
Hipolitu. Diomed je Hipolitu posvetio jedan stari hram i dva kipa u Trojzenu i prvi mu prineo na rtvu
ivotinju. I Fajdrin i Hipolitov grob nalazili su se u dvoritu hrama u blizini mirtinog drveta sa izbockanim
li em.
206

i) Sami gra ani Trojzena ne priznaju da su Hipolita rastrgli konji, pa ak ni da je sahranjen u svom
hramu; a ne e ni da otkriju njegov pravi grob. Oni tvrde da su ga bogovi postavili me u zvezde kao
ko ijaa.8
j) Atenjani su podigli grobnicu u blizini Temidinog hrama kao uspomenu na Hipolita, zato to je
njegovu smrt izazvala kletva. Neki tvrde da je Tesej optuen za ubistvo i, osu en ostrakizmom, proteran u
Skir, gde je sramno zavrio ivot obrvan bolom. Ali svi veruju da je uzrok Tesejevog pada pokuaj otmice
Persefone.9
k) Hipolitov duh je siao u Tartar, a Artemida, uvre ena do krajnjih granica, zamoli Asklepija da ga
oivi. Asklepije otvori svoju medicinsku krinju od slonove kosti i izvadi travu koja je oivela Kre anina
Glauka. On tri puta istrlja Hipolitove grudi travom, ponavljaju i pritom arobne re i, i na tre em dodiru
mrtvac die glavu sa zemlje. Ali Had i Tri Su aje, zgranuti ovom zloupotrebom povlastice, nagovorie
Zeusa da ubije Asklepija gromom.
l) Latini pri aju da je Artemida obavila Hipolita gustim oblakom i preruila ga u starijeg oveka sa
izmenjenim crtama lica. Kako nije mogla da se odlu i koje je ostrvo pogodnije za sakrivanje, Kreta ili Del,
ona Hipolita smesti u svoj sveti gaj u italijansku Ariciju.10 Tamo se Hipolit, po njenom odobrenju, oeni
Nimfom Egerijom, i ostade da ve ito ivi pored jezera, u tamnim hrastovim umama okruenim
provalijama. Da ga nita ne bi podse alo na njegovu smrt, Artemida mu promeni ime u Virbije, to zna i vir
bis, ili dva puta ovek. U njegovoj blizini nije smelo biti konja. Zvanje svetenika Artemide Aricijske
dostupno je jedino odbeglim robovima.11 U njenim gajevima rastu stara hrastova stabla ije je grane
zabranjeno lomiti, ali ako se rob usudi da to ini, onda svetenik, koji je i sam ubio svog prethodnika i stoga
ivi u stalnom strahu od smrti, mora se ma evima boriti s njim za sveteni ki in. Stanovnici Aricije, pri aju
da je Tesej molio Hipolita da ostane s njim u Ateni, ali da je Hipolit odbio.
m) Plo a u Asklepijevom svetilitu u Epidauru kazuje da mu je Hipolit zavetao dvadeset konja iz
zahvalnosti to ga je vratio u ivot.12
1. Apolodor; Epitome I, 18; Pausanija: I, 22, 2; Ovidije: Heroide IV, 67;
2. Pausanija: II, 31, 6; Ovidije: loc. cit.;
3. Ovidije: loc. cit.; Seneka: Hipolit 835; Pausanija: II. 32, 3 i I. 22, 2; Euripid: Hipolit I; Diodor sa
Sicilije: IV, 62;
4. Ovidije: loc. cit.; Pausanija: I, 18, 5;
5. Apolodor: Epitome I, 18; Diodor sa Sicilije: IV, 62; Higin: Fabula 47;
6. Plutarh: Uporedne pri e 34; Servije uz Vergilijevu Ajneidu VI, 445;
7. Pausanija; 11,32 , 8; Euripid: Hipolit 1193; Ovidije: Metamorfoze XV. 508; Plutarh: loc. cit.;
Diodor sa Sicilije: IV, 62;
8. Euripid: Hipolit 1282 i 1423; Pausanija: II, 32, 12;
9. Pausanija: I, 22, 1; Filostrat: ivot Apolonija iz Tijane VII. 42: Diodor sa Sicilije: IV, 62;
10. Ovidije: Metamorfoze XV, 532 i Fasti VI, 745;
11. Vergilije: Ajneida VII, 775: Ovidije: Fasti V, 312 i Metamorfoze XV, 515; Strabon: III, 263;
Pausanija: II, 27, 4;
12. Servije uz Vergilijevu Ajneidu VI, 136; Strabon: V. 3, 12: Svetonije. Kaligula. 35; Pausanija:
loc. cit.
*
1. Fajdrina rodoskvrna ljubav prema Hipolitu sli na je onoj koju je Potifarova ena ose ala prema Josifu
(vidi 75, 1), a motiv je pozajmljen ili iz egipatske Pri e o dva brata, ili iz zajedni kog kanaanskog izvora.
Posledice ovog doga aja zasnovane su na poznatoj ikoni to prikazuje lomljavu ko ija po isteku vladavine
svetog kralja (vidi 71, 1). Ako, kao u staroj Irskoj, proro ko brujanje novembarskog mora zna i opomenu
kralju da mu je kucnuo as, onda je ta opomena predstavljana u vidu bika, ili foke, razjapljenih eljusti na
vrhu velikog talasa. Mora biti da su se Hipolitove uzde zaka ile o mirtu, a ne za maslinu tunog izgleda, kao
to se docnije pri alo; mirta, koja u stvari raste u blizini herojeve krine, uvena je po svojim velikim
207

listovima. Mirta simbolie poslednji mesec kraljeve vladavine, a istu ulogu igra i u pri i o lomljavi
Ojnomajevih ko ija (vidi 109, j); divlja maslina ipak simbolie prvi mesec vladavine kraljevog naslednika.
Vir bis je pogrean oblik od virbius, to, izgleda, zna i isto to i na gr kom hierobios, ''sveti ivot'' h se
esto pretvara u v, kao: Hestia, Vesta, ili Hesperos Vesper. U Zlatnoj grani ser Dems Frezer naglaava
da je grana koju je svetenik tako ljubomorno uvao bila imela; i mogu no je i da Glauk, Minojev sin (vidi
90, c), koga su meali sa Sisifovim sinom Glaukom (vidi 71, a), biva vra en u ivot pomo u imele. Iako je
prehelenski kult imele i hrasta bio istisnut iz Gr ke (vidi 50, 2), svetenstvo izbeglo sa Istama moglo ga je
preneti u Ariciju. Egerino ime kazuje da je ona bila boginja smrti koja je ivela u gaju crnih topola (vidi 51,
7 i 170, 1).
2. Obi aj da neveste posve uju Hipolitu pramen kose, svakako je novina, patrijarhalna u sutini,
ustanovljena da bi liila ene njihovih magijskih mo i koje se kriju u kosi, ba kao i to se ene muslimanske
vere iz istih razloga izbrijavaju pred udaju.
3. Tajnost Hipolitovog groba moe se porediti sa pri ama o Sisifu i Neleju (vidi 67, 3), a to zna i da je
sahranjen na stratekom mestu na Prevlaci.
102 LAPITI I KENTAURI
Neki kau da je Pejritoj Lapit bio sin Iksiona i Dije, Ejonejeve k eri. Drugi da je bio sin Zeusov i da se
Zeus pretvorio u pastuva, i kruio oko Dije pre nego to ju je obljubio.1
b) Skoro neverovatni izvetaji o Tesejevoj snazi i sposobnosti stigoe do uiju Pejritoju, koji je
vladao u Magneziji, na u u reke Penej; i jednog dana on odlu i da ih proveri, te se uputi u Atenu i usput
potera krdo krava na koje nai e na pai kod Maratona. Tesej smesta krenu u potragu, i kad sustie Pejritoja,
ovaj se hrabro okrete da pogleda Teseja u lice. Utom obojicu tako zadivi otmena pojava onog drugog da
zaboravie na krave i zaklee se na ve no prijateljstvo.2
c) Pejritoj nameri da se oeni Hipodamejom ili Dejdamejom, Butovom k erkom, a neki kau za nju
da je Adrastova k i, i pozva sve Olimpljane na svoju svadbu, osim Areja i Eride, se aju i se neprijatnosti
to ih je Erida izazvala na Pelejevoj i Tetidinoj svadbi. Poto je dolo vie gostiju no to je mogao da primi
njegov dvor, ro aci mu Kentauri, zajedno sa
Nestorom, Kajnejem i drugim kraljevi ima iz Tesalije, sedoe za trpezu u prostranoj, hladovitoj pe ini,
nedaleko od dvora.
d) Me utim kad Kentauri, nenaviknuti na vino, omirisae njegovu opojnu sveinu, sklonie u stranu
kiselo mleko stavljeno pred njih i potr ae da napune svoje srebrne rogove vinom iz meina. Ne znaju i mu
svojstva, oni popie vino ne meaju i ga s vodom, i opako se opie. Kad su nevestu doveli k njima da ih
pozdravi, Eurit, ili Eurition, sko i onako pijan sa svog tronoca, prevrnu sto i izbaci je napolje vuku i je za
kosu. Na to i ostali Kentauri poskakae, podstaknuti njegovim primerom, pa po ee poudno da nasr u na
ene i de ake.3
e) Pejritoj i Tesej, njegov ru ni dever, prisko ie u pomo Hipodameji, odsekoe ui i nos Euritonu, i
uz pomo Lapita izbacie ga iz pe ine. Planu boj koji je trajao do no i i u njemu pogiboe Kajnej i Lapit.
Tako izme u Kentaura i njihovih isuseda Lapita po e dugotrajna sva a, koju su potpirivali Arej i Erida iz
osvete to su ih omalovaili ne pozivaju i ih na svadbu.4
f) Ovoga puta Kentauri zlo pro oe jer ih je Tesej izbacio sa njihovog starog lovita na Gori Pelion i
oterao u blizinu Gore Pinda. No nije bilo lako potisnuti Kentaure, koji su ve po eli da osporavaju Pejritoju
pravo na Iksionovu kraljevinu i koji ponovo prikupie snage i napadoe Lapite. Oni su iznenadili i satrli
glavninu lapitske vojske, a kad preiveli pobegoe na Goru Foloju u Elidi, osvetoljubivi Kentauri ih oterae
i odatle i pretvorie Foliju u razbojni ko uporite. Na kraju, Lapiti se smirie u Maleji.
208

g) U vreme pohoda na Kentaure, Tesej se sreo s Heraklom prvi put od detinjstva: i odmah posvetio
Herakla u Demetrine misterije u Eleusini.5
1. Diodor sa Sicilije: IV, 70; Eustatije uz Homera, str. 101;
2. Strabon: Fragmenat 14; Vatikanske epitome; Plutarh: Tesej 30;
3. Apolodor: Epitome I, 21; Diodor sa Sicilije: IV, 70; Higin: Fabula 33, Servije uz Vergilijevu
Ajneidu VII, 304;
4. Pindar: Fragmentt 166, navodi ga Atenaj: XI, 476 b; Apolodor: loc. cit.; Ovidije: Metamorfoze:
XII, 210; Homer: Odiseja XXI, 295; Pausanija: V, 10, 2;
5. Plutarh: loc. cit.; Homer: Ilijada II, 470; Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Herodot, navodi ga Plutarh:
loc. cit.
*
1. I Lapiti i Kentauri su se smatrali potomcima Iksiona, heroja hrastovog kulta, a kult konja im je bio
zajedni ki (vidi 63, a i d). To su bila primitivna planinska plemena severne Gr ke, a njihovo prastaro
suparnitvo iskori avali su Heleni na taj na in to su bili saveznici as jednima as drugima (vidi 35, 2;
78, 1; i 81, 3). Centaur i Lapiti mogu biti i italske re i: centuria, ''druina od stotinu ratnika'', i "lapicidae"
''trud za kremen''. Obi no ih klasi na etimologija izvodi od centtauroi, ''oni koji ubijaju bikove'', i lapizein,
''razmetati se''. Izgleda da su ti br ani odravali erotske orgije i tako stekli glas kod monogamih Helena da
su im brakovi grupni. Izdanci ove stare neolitske rase sa uvali su se u arkadijskim planinama i na Pindu do
u klasi no doba, a tragove njihovog prehelenskog jezika nalazimo u dananjoj Albaniji.
2. Ipak, izgleda nemogu e da je bitka izme u Lapita i Kentaura zabeleena na zabatu Zeusovog hrama u
Olimpiji (Pausanija: V, 10, 2); u Ateni, u svetilitu Teseja (Pausanija: I, 17, 2); i na Ateninom titu
(Pausanija: I, 28, 2) beleila samo sukob grani nih plemena. Poto je sukob izbio na svadbi jednog kralja
koja se odravala pod pokroviteljstvom bogova i kojoj je Tesej prisustvovao ogrnut lavljom koom, ona je
morala prikazivati ritual svojstven svim Helenima. Herakle se, ogrnut lavljom koom, tako e tukao sa
Kentaurima na sli noj priredbi (vidi 126, 2). Homer Kentaure zove rutave divlje zveri, i kako se Kentauri
na ikoni ne razlikuju od Satira slikanih na ranim gr kim vazama, ona verovatno predstavlja novoustoli enog
kralja bilo kojeg kako se bori sa igra ima, preruenim u ivotinje; A. C. Hokart tvrdi da je taj obi aj
bio sastavni deo svake stare krunidbene sve anosti. Eurition igra klasi nu ulogu uljeza, krijum ara (vidi
142, 5).
3. Je li Pejritojev otac Iksion ili Zeus, zavisilo je od toga da li je Iksion imao pravo da sam predstavlja
Zeusa. Mit o njegovom poreklu izgleda da je izveden sa ikone koja je prikazivala svetenicu Tetidu Diju,
k erku Ejonejevu, ''boansku k er morske obale'' sa oglavom u ruci, kako ohrabruje kandidata za
kraljevsko zvanje da savlada divlje konje (vidi 75, 3). Ime Hipodameja (ukrotiteljka konja) poti e sa iste
ikone. Zeus, preruen u pastuva, obigrava oko Dije, jer je to zna enje imena Pejritoj; a Iksion kao sun ani
bog, privezan za svoj to ak krui nebom (vidi 63, 2).
103 TESEJ U TARTARU
Posle Hipodamejine smrti Pejritoj nagovori Teseja, ija se ena Fajdra nedavno bila obesila, da
posete Spartu, i da otmu Helenu, sestru dvojice Dioskura, Kastora i Polideuka, koju su ubojica poeleli za
enu. Tamo gde danas stoji svetilite Serapije u Ateni oni se zaklee da pomognu jedan drugom u opasnom
poduhvatu, kockom da odrede kome e od njih dvojice pripasti Helena, i da do u do jo jedne Zeusove
k eri za onoga koji izgubi, pa ma kakvim se opasnostima izloili.1
b) Kad to odlu ie, povedoe vojsku u Lakedemoniju, pa se, jau i pred glavninom svojih snaga,
do epae Helene dok je prinosila rtve u hramu Artemide Pravedne u Sparti, i u galopu pobegoe. Ubrzo su
se dovoljno udaljili od gonilaca koji zaostae kod Tege. Po ranijem dogovoru, oni bace kocku i Helena
209

pripade Teseju.2 Tesej je ipak slutio da Atenjani nikako ne bi odobrili sva u sa Dioskurima koja bi otpo ela
na ovaj na in, i zato on Helenu, koja jo nije dorasla za udaju budu i da je bila dvanaestogodinja devoj ica,
a neki kau ak i mla a, poalje u ati ki grad Afidnu, gde je obavezao svoga prijatelja Afidna da je uva sa
najve om panjom i u tajnosti. Tesejeva majka Ajtra pratila je Helenu i pazila na nju. Neki pokuavaju da
opravdaju Teseja tvrde i da su Helenu ukrali Idaj i Linkej i poverili je Tesejevoj zatiti kako bi se osvetili
Dioskurima za otmicu Leukipida. Drugi opet belee da je sam Helenin otac Tindarej poverio Teseju k erku
na uvanje, saznavi da njegov sestri Enarefor, Hipokoontov sin, namerava da je zavede.3
c) Prolo je nekoliko godina, i kad je Helena dovoljno porasla da se uda za Teseja, Pejritoj ga
podseti na njihov dogovor. Oni su se savetovali u Zeusovom proro itu i pozvae Zeusa da im bude svedok
na zakletvi, a on im ironi no odgovori: to ne pohodite Tartar i zatraite Persefonu, Hadovu enu, za
Pejritoja? Ona je najotmenija od svih mojih k eri. Tesej se zgranu kad vide da je Pejritoj shvatio predlog
ozbiljno i zatraio od njega da ispuni zakletvu, ali ne smede da odbije. Ubrzo oni si oe u Tartar sa
isukanim ma evima. Izbegavaju i prelaz preko Lete, izabrae sporedan ulaz u pe inu na lakonskom Tajnaru
i uskoro se na oe pred kapijama Hadovog dvora. Had mirno saslua njihov drzak zahtev i, prave i se
gostoljubiv, ponudi ih da sednu. Ne podozrevaju i nita, oni prihvatie ponu ena sedita, a to behu stolice
zaborava. koje smesta postae deo njihovih tela, tako da nisu mogli sa njih da ustanu. Isprepletane zmije
itale su oko njih, Furije su ih dobro ibale, a Kerber izujedao, dok je Had sve to posmatrao zlobno se
smeju i.4
d) Tako su ostali na mukama pune etiri godine, kada ih Herakle, doavi da, po Euristejevoj
zapovesti, uhvati Kerbera, prepoznade, dok ga, mutavi, rukama dozivahu u pomo Persefona primi Herakla
kao brata i blagonaklono mu dozvoli da oslobodi prestupnike i odvede ih na gornji svet ako bude mogao.5
Na to Herakle epa Teseja obema rukama i podie ga s ogromnom snagom, te ga tako, uz uasnu Tesejevu
dreku. odvoji od stolice: ali dobar komad mesa i koe ostade prilepljen za kameno sedite i zbog toga su svi
Tesejevi atenski naslednici imali male zadnjice. Zatim dohvati Pejritoja za ruke, ali se zemlja zatrese u znak
opomene, te on odustade; Pejritoj je, na kraju krajeva, i bio vo a ovog nedostojnog poduhvata.6
e) Po nekim pri ama, me utim, Herakle je oslobodio i Teseja i Pejritoja, a po drugim, on nije
oslobodio ni jednog, ve je ostavio Teseja zauvek prikovanog za uarenu stolicu, a Pejritoja kako nauznak
lezi pored Iksiona na zlatnoj klupi, dok se pred njihovim gladnim o ima prua primamljiv prizor bogate
gozbe koju im najstarija Furija stalno otima. Tvrdi se ak da Tesej i Pejritoj nikad i nisu nasrtali na Tartar,
ve samo na tesprotijski ili tolosinski grad Kihur, iji je kralj Ajdonej otkrivi da Pejritoj namerava da mu
otme enu, bacio Pejritoja oporu pasa, a Teseja zatvorio u tamnicu, iz koje ga je, kau, oslobodio Herakle.7
1. Diodor sa Sicilije: IV, 63; Pindar, navodi ga Pausanija: I. 18, 5; Pausanija I, 41, 5;
2. Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Higin: Fabula 79; Plutarh: Tesej 31;
3. Apolodor: Epitome: I, 24; Ceces: O Likofronu 143; Eustatije uz Homerovu Ilijadu, str. 215;
Plutarh: loc. cit.;
4. Higin: Fabula 79; Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Horacije: Ode IV, 7, 27; Panijas, navodi ga
Pausanija: X, 29, 4; Apolodor: Epitome I, 24;
5. Seneka: Hipolit: 835; Apolodor: 11, 5, 12; Diodor sa Sicilije: IV, 26; Euripid: Herakle 619; Higin:
loc. cit.;
6. Apolodor: loc. cit.; Suda sub Lispoi; Sholijast uz Aristofanove Knezove 1368;
7. Diodor sa Sicilije: IV; Vergilije: Ajneida VI, 60119; Ajlijan: Varia Historia IV, 5; Plutarh:
Tesej 31.
*
1. Najpoznatiji heroji nekoliko mitologija harali su pakao: Tesej, Herakle (vidi 134, c), Dionis (vidi 170, m)
i Orfej (vidi 28, c) u Gr koj; Bel i Marduk u Vavilonu (vidi 71, 1); Ajnej u Italiji; Kuhalin u Irskoj; Artur,
Gvidion i Amatan u Britaniji, Oir l'Danoa u Bretanji. Poreklo ovog mita, izgleda, lei u privremenoj smrti
kojoj se izlae sveti kralj u toku svoje vladavine, dok de ak interrex u toku jednog jedinog dana vlada
210

umesto njega, da bi izigrao zakon to mu zabranjuje da produi vladavinu preko trinaest meseci sun ane
godine (vidi 7, 1; 41, 1; 123, 4 i drugo).
2. Bel i njegov naslednik Marduk provode vreme prenoenja vlasti u borbi sa morskim udovitem
Tijamatom, oli enjem morske boginje Istar, koja je poslala Potop (vidi 73, ;7); sli no se za drevne irske
kraljeve govorilo da su otili da se bore protiv atlantskih velikih talasa, pa se udavili. Sahranjivali su ih uz
po ast. Jedna etrurska vaza prikazuje kralja, ije je ime Jason, kako umire u eljustima morskog udovita
(vidi 148, 4); to je ikona po kojoj je postala pou na pri a o Joni i Kitu, a Jona je svakako bio Marduk.
3. Atenski mitografi su uspeli da prikriju veliko suparnitvo izme u Teseja i toboe brata mu blizanca
Pejritoja (vidi 95, 2) zbog milosti boginje smrti u ivotu, koja se u mitu pojavljuje i kao Helena (vidi 62, 3) i
kao Persefona te ih predstavljaju kao odane jednog drugom poput Kastora i Polideuka, koji su tako e
pokuali ljubavnu otmicu u oblinjem gradu (vidi 74, c), pa je jednom od njih bilo oproteno, jer je s
pravom mogao da tvrdi da je boanskog porekla. Idaj i Linkej, sli ni blizanci, uli su u pri u samo da bi je
u inili verodostojnijom. Ali ime Pejritoj, ''onaj koji se okre e'', govori da je on bio sveti kralj sa svojim
li nim pravima, i na vaznim slikama iz Donje Italije prikazuje ga kako se penje na gornji svet,
pozdravljaju i se sa Tesejem, koji ostaje pored boginje Pravde, kao da je Tesej samo njegov vojskovo a.
4. Otimanje Helene u trenutku kad prinosi rtve sli no je Borejevoj otmici Orejtijem (vidi 48, a), i ove pri e
su, izgleda, izvedene sa iste ikone koja prikazuje erotske orgije atenske Tesmoforije. Mogu e je, dabome, da
se u krinji ati ke boginje Helene u Afidni nalazio boginjin lik ili neka druga relikvija, koje su Atenjani
ukrali od lakonske Atenine parnjake. Ako su ove pomenute pri e o silasku u Tartar istog porekla, Atenjani
su verovatno izvrili potajni pomorski plja kaki prepad, prepad na Tajnar, a Spartanci ubrzo otkrili
vinovnika.
5. etiri godine, koliko Tesej provodi u Tartaru, predstavljaju uobi ajeni period za vreme kojeg sveti kralj
ustupa mesto svom vojskovo i, a po isteku tog perioda je novi sveti kralj, Tesej redivivus, mogao ponovo
da se ustoli i. Atenjani su pokuali da svog heroja uzdignu do olimpijskog boga, kao to su bili Dionis i
Herakle, tvrde i da se izbavio iz pakla, ali su im se peloponeki neprijatelji vrlo odlu no suprotstavili. Neki
tvrde da Tesej nikada nije pobegao iz Tartara nego da je zbog svoje drskosti kanjen poput Iksiona i Sisifa.
Drugi daju razumnije objanjenje, tvrde i da je Tesej poao da oplja ka Kihir, a ne Tartar, i da Pejritoja nije
povredio Kerber, ve molosinski psi, najopasniji soj pasa u Gr koj. Najblagonaklonije poputanje atenskom
mitu je verzija da je Tesej oslobo en uz jemstvo, i to posle poniavaju eg sedenja na stolici zaborava (vidi
37, 2), pa je stoga ve inu svojih hramova i svetilita u znak zahvalnosti posvetio Heraklu Spasiocu, ija je
dela i stradanja podraavao.
6. Ipak je Tesej bio heroj od zna aja, i treba mu priznati da je krao u paklu, budu i da je dospeo do sredita
Kretskog lavirinta, gde je ekala Smrt, i izaao iv. Da su Atenjani bili toliko jaki na kopnu koliko su bili
jaki na moru, on bi svakako postao Olimpljanin, ili bar nacionalni polubog. Osnovni izvor ovog
neprijateljstva prema Teseju verovatno su Delfi, gde je poznato Apolonovo proro ite uvek bilo na usluzi
Spartancima u njihovoj borbi protiv Atene.
104 TESEJEVA SMRT
Za vreme Tesejevog odsustva Dioskuri su prikupili vojsku u Lakoniji i Arkadiji i krenuli na Atenu,
zahtevaju i da im vrate Helenu. Kad su Atenjani izjavili da je oni nisu sakrili i da nemaju pojma gde bi ona
mogla da bude, Dioskuri su po eli da plja kaju Atiku, dok ih stanovnici Dekeleje, koji ina e nisu odobravali
Tesejevo dranje, ne uputie u Afidnu, gde su nali svoju sestru i izbavili je. Oni tada sravnie Afidnu sa
zemljom, ali su Dekelejci bili oslobo eni svih spartanskih poreza i nameta, i dobili su dozvolu da se
211

pojavljuju na po asnim mestima u vreme spartanskih svetkovina. Jedino su njihove zemlje bile pote ene u
peloponeskim ratovima kad su spartanski osvaja i pustoili Atiku.1
b) Drugi kau da je neki Akadem ili Ehedem, Arka anin, koji je doao u Atiku na Tesejev poziv,
otkrio mesto gde je Helena sakrivena. Spartanci su mu svakako ukazivali veliku ast za ivota, a kasnije u
pohodima potedeli su njegovo skromno imanje na reci Kefis, est stadija udaljeno od Atene. Ono se otada
zvalo Akademija; to je bio divan, dobro zalevan vrt, gde su se sastajali filozofi da raspravljaju o religiji i
prirodi bogova.2
c) Marat je poveo jedan odred Arka ana iz vojske Dioskura i, pou en jednim proro anstvom,
ponudio da kao zapovednik rtvuje i sebe i svoje ljude. Neki kau da je po njemu, a ne po Maratonu, ocu
Sikiona i Korinta, grad Maraton dobio ime.3
d) Peteja, sina Ornejevog, a Erehtejevog unuka, prognao je Ajgej, a Dioskuri, u inat Teseju,
dovedoe iz izgnanstva njegovog sina Menesteja i postavie ga za regenta u Ateni. Ovaj Menestej je bio prvi
demagog. Za vreme Tesejevog boravka u Tartaru, on se ulagivao narodu podse aju i plemenite rodom na
vlast koju su izgubili stupaju i u savez i govore i siromanima da im je oduzeta i zemlja i religija i da su
postali igra ka u rukama jedne protuve nejasne prolosti koji je sad, eto, upraznio presto, i za koga se
govori ak i da je mrtav.4
e) Kad je Afidna pala, a Atina bila u opasnosti, Menestej je nagovorio narod da do eka Dioskure u
gradu kao svoje dobrotvore i oslobodioce. Dioskuri su se odista ponaali veoma uljudno, i zatraili su jedino
da ih upute u Eleusinske misterije, kao i Herakla. Ovaj zahtev im je bio ispunjen i Dioskuri postadoe
po asni gra ani Atene. Afidno im je postao otac po usvojenju, kao to je Pil bio Heraklu u sli noj prilici.
Potom im je odata boanska po ast ustanovljenjem njihovog sazve a iz zahvalnosti za njihovu
blagonaklonost prema prostom narodu, te oni veselo vratie Helenu u Spartu a pratilje su joj bile Ajtra,
Tesejeva majka, i jedna Pejritojeva sestra. Neki kau da su Helenu zatekli jo uvek kao devicu, drugi,
me utim, tvrde da je ona ve nosila Tesejevo dete pod grudima i da je na putu ku i u Argu rodila k er
Ifigeneju i osnovala svetilite Artemidi iz zahvalnosti za lak poro aj.5
f) Tesej, koji se ubrzo posle toga vratio iz Tartara, podie oltar Heraklu Spasiocu i ponovo posveti
sve svoje li ne hramove i gajeve, osim etiri, Heraklu. Ipak on je veoma oslabio zbog muka koje je podneo i
zatekao je Atenu tako propalu i podmi enu raznim klikama i pobunama da vie nije uspevao da zavede red.6
On najpre potajno posla svoju decu iz grada na Euboju, gde ih je sklonio Elpenor, sin Halkodontov, po
drugima su Tesejeva deca na Euboju pobegla pre njegovog povratka a zatim, gorko proklinju i atenski
narod sa Gore Gargeta, otplovi na Kretu, Deukalionu, koji je ranije bio obe ao da e ga zatititi.
g) Bura mu skrenu brod s pravca i Tesej se prvo iskrca na Skir, u blizini Euboje, gde ga je kralj
Likomed, iako blizak prijatelj Menestejev, primio s po astima prema slavi i poreklu. Tesej, koji je nasledio
neko imanje na Skiru, zatrai dozvolu da se tu nastani. Ali je Likomed ve odavno smatrao to imanje
svojim, pa je pod izgovorom da mu pokae granice imanja, namamio Teseja na vrh jedne visoke stene i
gurnuo ga s nje, i posle lano izjavio da je Tesej pijan slu ajno pao kad je poao da se proeta posle ru ka.7
h) Menestej, koga vie niko nije uznemiravao na upranjenom prestolu, pojavio se kao jedan od
Heleninih prosaca i predvodio je atenske snage kod Troje, gde je osvojio veliku slavu kao strateg, ali je
poginuo. Nasledili su ga Tesejevi sinovi.8
i) Za Teseja se pri a da je silom oteo Anaksu iz Trojzena; i da je uivao ljubav sa Jopom, k erkom
Ifikla iz Tirinta. Njegove su ljubavne zgode zadale toliko muka Atenjanima da su tek nekoliko pokolenja
posle njegove smrti uspeli da shvate Tesejevu pravu vrednost. U bici kod Maratona, me utim, njegov se
duh podigao iz groba, da ih okrepi i povede dobro naoruane protiv Persijanaca; a kad je pobeda bila
osigurana, Delfisko proro ite je naredilo da mu se kosti prenesu u otadbinu. Atenski narod je godinama
trpeo uvrede Skirana i proro ite je objavilo da e to tako biti sve dotle dok Atenjani ne prenesu Tesejeve
kosti u domovinu.9 Ali nije bilo lako otkriti gde je Tesej sahranjen, jer su Skirani bili isto toliko osorni i
mrzovoljni koliko i besni, te ne htedoe da pokau Tesejev grob kad je Kimon zauzeo ostrvo. Ipak Kimon
primeti jednu orluicu na vrhu brda kako kandama razgr e zemlju. On shvati to kao znamenje s neba,
212

dograbi pijuk, pouri do rupe koju je na inio orao i po e da je proiruje. Gotovo odmah budak udari o
kameni kov eg, u kome on na e duga ak kostur naoruan kopljem i ma em; to je mogao biti jedino Tesejev
kostur. Sa dunom po a u Atenjani prenee Tesejeve kosti u Atenu i ponovo ga sahranie veoma sve ano
u Tesejevu svetu grobnicu u blizini Gimnazijuma.10
j) Tesej je lepo svirao na liri i postao je zajedno sa Heraklom i Hermesom jedan od zatitnika svih
gimnazijuma i kole rvanja u Gr koj. Njegova sli nost sa Heraklom postala je poslovi na. On je u estvovao
u Kalidonskom lovu; osvetio ampione koji su pali kod Tebe; ali nije uspeo da bude jedan od Argonauta, jer
je u to vreme, kada su ovi kretali za Kolhidu, bio zato en u Tartaru. Prvi rat izme u Atenjana i
Peloponeana po eo je zbog toga to je oteo Helenu, a drugi rat zbog toga to je odbio da preda Heraklove
sinove kralju Euristeju.11
k) Zlostavljani robovi i radnici iji su preci kod njega traili zatitu od tla itelja, sada trae sklonite
u njegovom svetilitu, gde mu se prinose rtve svakog osmog dana u mesecu. Taj datum je moda izabran
zato to je on prvi put iz Trojzena doao u Atenu osmoga Hekatombona, a sa Krete se vratio osmog dana
Pijanepsiona. Razlog moe biti i to to je bio Posejdonov sin, a Posejdonove su svetkovine odravane
osmog u mesecu, jer je broj osam kao najnii kub prostog broja predstavljao Posejdonovu silu, koju nita ne
moe da poljulja.12
1. Apolodor: Epitome I, 23; Herej, navodi ga Plutarh: Tesej 32; Herodot: IX, 73.
2. Dikajarh, navodi ga Plutarh, loc. cit.; Diogen Lajertije: III, 1, 9; Plutarh: Kimon 13;
3. Dikajarh, navodi ga Plutarh: Tesej 32, Pausanija: II, 1, 1;
4. Pausanija: X 35, 5; Apolodor: Epiptome: I, 23; Plutarh: loc. cit.;
5. Plutarh: Tesej 33; Higin: Fabula 79; Pausanija: II, 22, 7;
6. Ajlijan; Varia Historia IV, 5; Filohor, navodi ga Plutarh: Tesej 35; Plutarh: loc. cit.;
7. Pausanija: I, 17, 6; Plutarh: loc. cit.;
8. Plutarh: loc. cit.; Apolodor: III, 10, 8;
9. Plutarh: Tesej 29 1 36; Pausanija: I, 15, 4; i III, 3, 6;
10. Pausanija: I, 17, 6; Plutarh: loc. cit.;
11. Pausanija: V, 19, 1; IV, 32, 1 i 1, 32, 5; Plutarh: Tesej 29 i 36: Apolonije sa Roda: I, 101;
12. Plutarh: Tesej 36.
*
1. Menestej, Erehteid hvaljen u Ilijadi II, 552 zbog svoje vojne vetine, koji je vladao Atenom za vreme
Tesejevog etvorogodinjeg boravka u Tartaru, izgleda da je bio Tesejev smrtni brat blizanac i suvladar, to
jest atenski parnjak Pejritoja Lapita. Ovde se on pojavljuje kao prototip atenskih demagoga, koji su za
vreme Peloponeskog rata bili za mir sa Spartom po svaku cenu; ali mitograf je, mada nije odobravao
njegovu taktiku, ipak bio veoma paljiv prema njemu da ne bi uvredio Dioskure, koje su atenski mornari
prizivali u pomo kad bi ih zahvatila bura.
2. Tema o pernatom pharmacosu ponovo se pojavljuje u imenima Menestejevog oca i deda, i u smrti
samoga Teseja. Ovo se dogodilo na ostrvu Skir (kameniti), koje se pie i Sciros, to navodi da se na ikoni
sa koje je uzeta pri a, nalazila i re scir (skra enica za Skiroforiju, to objanjava zato je kralj ba en sa
stene) pa je ta re pogreno shva ena kao ime ostrva. Ako je to ta no, Likomed je morao biti rtva; njegovo
ime je bilo obi no atensko ime. Prvobitno su se, izgleda, rtve prinosile Mese evoj Boginji osmog dana
svake mese eve mene, to se smatralo i najpovoljnijim dobom u mesecu za setve; ali kad se Posejdon njome
oenio i prisvojio njen kult, mesec se kao mera za vreme ra unao po sun evoj putanji, a ne vie prema
mese evim menama.
3. Mitski zna aj marata (divlja miro ija) je u tome to se njena stabljika upotrebljavala da bi se sveta
vatra posle godinjeg gaenja prenela sa glavnog ognjita na ognjita u domovima (vidi 39, 3 i 149, 3).
213

4. Pre no to zavrimo pri u o Teseju, da dodam jo i beleku o vazi iz Traljijatele (vidi 98, 3) koja
prikazuje svetog kralja i njegovog vojskovo u kako bee iz Lavirinta. Ja nisam video sliku s druge strane
vaze, koja je od ogromnog zna aja jer prikazuje ishod bekstva; povorku, koja predstavlja dnevno kretanje
sunca, vodi nenaoruan sveti kralj, a prati ga sedam ljudi, naoruani sa po tri dilita i titom sa znakom
vepra, dok vojskovo a, naoruan kopljem, ide u zatitnici. Ovih sedam ljudi svakako predstavljaju sedam
meseci za vreme kojih vlada vojskovo a, a to su meseci izme u berbe jabuka i Uskrsa, dok je vepar znak
njegove vladavine (vidi 18, 7). Prizor se odigrava na dan kraljeve ritualne smrti i Mese eva kraljica
(Pasifaja vidi 88, 7) dolazi mu u susret kao strana utvara, jednom rukom prete i podbo ena, dok mu
drugom, ispruenom, nudi jabuku njegovu propusnicu za raj; a tri ma a koje nose ljudi simboliu smrt.
Kralja ipak vodi mala enska prilika obu ena isto kao i boginja moemo je smatrati princezom
Arijadnom (vidi 98, k), koja je pomogla Teseju da iza e iz smrtonosnog lavirinta u Knosu. Kralj ponosito
pokazuje uskrnje jaje kao silu koja se suprotstavlja jabuci. O Uskrsu su se odravale trojanske gradske igre
u Britaniji i u Etruriji. U Peru i je nadeno jedno takvo etrursko sveto jaje izra eno od sjajnog crnog trahita,
ukraeno strelom u reljefu.
105 OJDIP
Labdokov sin Laj oenio se Jokastom i vladao Tebom, ali nije imao poroda. Oalo en zbog toga,
on se tajno obrati proro itu u Delfima, koje ga obavesti da je ta toboe nesre a pravi blagoslov, poto bi
dete koje bi rodila Jokasta postalo njegov ubica. Laj se zbog toga otu io od Jokaste, ne iznose i joj razloge.
To je nju do te mere raalostilo da ga je jedne no i, posto ga je prethodno napila, namamila u svoje naru je.
Devet meseci kasnije Jokasta je rodila sina, Laj je dete istrgnuo iz dadiljinih ruku, probo mu stopala iglom,
svezao ih jedno uz drugo i ostavio dete na Gori Kitajron.
b) Ali Su aje odlu ie da de ak doivi mladi ko doba. Naao ga je jedan korintski pastir, nazvao ga
Ojdip, jer su mu stopala bila unakaena ranama od igle, i odveo ga u Korint, gde je, u to vreme, vladao kralj
Polib.1
c) Po jednoj drugoj verziji ove pri e, Laj nije ostavio Ojdipa u gori, ve ga je zatvorio u kov ei ,
koji je sa broda sputen u more. Kov eg je dospeo do obale Sikiona. Dogodilo se da je u to vreme Periboja,
Polibova kraljica, bila na obali, gde je nadgledala svoje dvorske pralje. Ona dohvati Ojdipa, sakri ga u trsku
i na ini se kao da su je spopali poro ajni bolovi. Poto su pralje bile zauzete oko rublja i nisu prime ivale
ta se doga a, ona ih prevari, na inivi se da je upravo rodila dete. Ali Periboja re e istinu Polibu, a on,
budu i i sam bez dece, oseti se presre nim to e mo i da odneguje dete kao svoga sina. Jednog dana Ojdip
se uputi u Delfe da u proro itu dozna ta mu priprema budu nost, poto mu se jedan mladi Korin anin
narugao to nimalo ne li i na svoje tobonje roditelje. ''Kloni se svetilita, bedni e!'' viknu Pitonka sa
gnuanjem. ''Ti e ubiti oca i oeni e se majkom!''
d) Poto je Ojdip voleo Poliba i Periboju i uasavao se da im nanese nesre u, on odmah odlu i da se
ne vra a u Korint. Ali u uskom klancu izme u Delfa i Daulide dogodi se da sretne Laja, koji mu otro
naredi da se skloni s puta i ustupi prolaz boljem od sebe; treba pomenuti da se Laj vozio ko ijama, a da je
Ojdip iao peice. Ojdip odgovori da on ne poznaje boljih od bogova i svojih roditelja. Tim gore po tebe!
uzviknu Laj i naredi svom ko ijau Polifantu da produi. Jedan od to kova prignje i Ojdipovo stopalo i on,
obuzet besom, ubi Polifonta svojim kopljem. Zatim zbaci Laja na drum i, oinuvi upregnute konje, natera
ih da ga onako spetljanog usmrte vuku i ga za sobom. Kralju Plataje pade u deo da sahrani leeve.2
e) Laj je iao u proro ite da se raspita kako bi mogao da oslobodi Tebu Sfinge. Ovo udovite bilo
je k i Tifona i Ehidne, ili, neki kau, k i psa Orta i Himajre, i doletelo je u Tebu iz najudaljenijih krajeva
Etiopije. Moglo se lako prepoznati po svojoj enskoj glavi, lavljem trupu, zmijskom repu i orlovskim
krilima.3 Hera je nedavno bila poslala Sfingu da kazni Tebu zbog toga to je Laj oteo Hrisipa iz Pise. Sfinga
se smestila u Gori Fikiji, u neposrednoj blizini grada, i presretala je svakog putnika koji je iao u Tebu
postavljaju i mu zagonetku nau enu od triju Musa: ''Koje ivo bi e, sa samo jednim glasom, ima nekad dve
noge, nekad tri, katkad etiri, a najslabije je kad ih ima najvie?'' Sfinga je one koji nisu umeli da odgonetnu
214

zagonetku smesta rastrzala, a me u rtvama bio je i nesre ni Jokastin ne ak Hajmon, koga je Sfinga zaista
na inila haimonom, ili ''krvavim''. Pribliavaju i se Tebi neposredno posle umorstva Laja, Ojdip je dao
ta an odgovor. ovek odgovorio je on jer kao dete puzi etvoronoke, vrsto stoji na dvema
nogama kao odrastao ovek, i potapa se u starosti. Na to se Sfinga mrtva stropota u podnoje planine i sva
se razbi u dolini. Zbog toga zahvalni Tebanci proglasie Ojdipa kraljem, a on se oeni Jokastom i ne znaju i
da mu je ona majka.
f) Tebom uskoro zavlada kuga. Jo jedanput morali su da se obrate Delfijskom proro itu. Odgovor
je bio: Prognajte Lajovog ubicu! Ojdip, koji nije znao koga je onda u tesnacu susreo, prokle Lajovog
ubicu i osudi ga na progonstvo.
g) Slepi Tejresija, u ono vreme naj uveniji vidoviti ovek u Gr koj, zatrai da ga Ojdip primi. Neki
kau da ga je Atena oslepila zato to ju je slu ajno video kako se kupa, ali dirnuta molbama njegove majke,
uzevi zmiju Erihtonija iz svog tita, zapovedi: O isti ui Tejresiji svojim jezikom, tako da moe da uje i
razume jezik proro kih ptica.
h) Drugi kau da je Tejresija jedanput na Gori Kileni ugledao dve zmije kako se pare. Kad su ga
zmije napale, on stane udarati svojim tapom i ubi enku. Nato se Tejresija pretvori u ensko i postade
prostitutka uvena po svom nemoralnom ivotu; ali dogodilo se da je, sedam godina kasnije, video istu
zgodu na istom mestu, pa je tada povratio svoju mukost ubivi mujaka. Neki drugi opet govore da su se
Afrodita i tri Harite, Pasiteja, Kala i Eufrosina, prepirale koja je od njih najlepa, a da je Tejresija dodelio
nagradu Kali; na to ga je Afrodita pretvorila u staricu. Ali Kala ga povede sobom na Kretu i obdari ga
glavom sa divnom kosom. Nekoliko dana kasnije Hera po e da prebacuje Zeusu za njegova esta neverstva.
On se branio tvrde i da je, kad je delio sa njom postelju, ona u svakom slu aju, daleko vie uivala od
njega. ''ene, dabome, izvla e daleko vie naslade u ljubavnom inu od mukaraca'', tvrdio je on. ''Kakva
glupost!''; povika Hera. ''Upravo je obrnuto i ti to dobro zna.'' Pozvae Tejresiju da okon a raspravu prema
svom sopstvenom iskustvu; on re e: ''Ako se delovi ljubavne naslade mogu izraziti brojem deset, tri puta po
tri dela dopalo bi enama, a samo jedan mukarcima.'' Hera se toliko naljutila zbog Zeusovog pobedonosnog
osmeha da je smesta oslepila Tejresiju: ali Zeus ga je uteio unutranjim vidom i produio mu vek na sedam
pokolenja.4
i) Sad se Tejresija pojavio na Ojdipovom dvoru, oslanjaju i se na drvenu palicu koju mu je dala
Atena, i otkri Ojdipu volju bogova: kuga e prestati ako jedan od Posejanih ljudi umre kao rtva grada.
Jokastin otac Menojkej, jedan od onih koji su nikli iz zemlje kad je Kadmo sejao zmijine zube, odmah sko i
sa zidina, a svi Tebanci hvalie njegovu gra ansku svest. Tejresija tada objavi: Menokej je dobro u inio ali
kuga ne e prestati. Bogovi su imali na umu drugog posejanog oveka, jednog iz tre e generacije: onog koji
je ubio oca i oenio se majkom. Znaj, kraljice Jokasta, da je to tvoj mu Ojdip!
j) U po etku niko nije verovao Tejresiji, ali je njegove re i ubrzo potvrdilo Peribojino pismo iz
Korinta. Ona je pisala da joj iznenadna smrt kralja Poliba dozvoljava da objavi kako je Ojdip postao njihov
usvojenik; i ona to u ini navode i porazne pojedinosti. Tada se Jokasta obesi od srama i bola, a Ojdip sebe
oslepi iglom sa njene ode e.5
k) Neki kau da je Ojdip, iako su ga Erinije mu ile optuuju i ga da je bio povod smrti svoje majke,
vladao Tebom jo izvesno vreme, dok nije slavno pao u borbi.6 Po drugima, me utim, Kreont, Jokastin brat,
prognao je Ojdipa, a pre toga je prokleo i Eteokla i Polinejka koji su mu bili u isto vreme i sinovi i bra a
zato to su ga uvredili poslavi mu nedostojno par e rtvene ivotinje but, umesto kraljevsku ple ku.
Sinovi su, dakle, suvih o iju posmatrali Ojdipa kako naputa grad koji je oslobodio Sfingine napasti. Poto
je godinama lutao pra en odanom k erkom Antigonom, Ojdip najzad stigne u Kolon na Atici, gde su ga
Erinije, koje tu ima ahu svoj gaj, umorile, a Tesej mu sahranio telo u hramu Sve anih u Ateni. Antigona ga
je dostojno oalila.7
1. Apolodor: III, 5, 7;
2. Higin: Fabula 66; Sholijast uz Euripidove Feni anke 13 i 26; Apolodor: loc. cit.; Pausanija: X, 5,
2;
3. Apolodor: III, 5, 8; Hesiod: Teogonija 326; Sofokle: Car Ojdip 391; Sholijast o Aristofanovim
abama 1287;
215

4. Apolodor; III, 6, 7; Higin: Fabula 75; Ovidije: Metamorfoze III, 320; Pindar: Nemejske ode I, 91;
Ceces: O Likofronu 682; Sosostrat, navodi ga Eustatije, str. 1665;
5. Apolodor: III, 5, 8; Sofokle: Car Ojdip 447, 713, 731; 774, 1285 i dalje;
6. Homer: Odiseja XI, 270 i Ilijada XXIII, 679;
7. Sofokle: Ojdip u Kolonu 166 i Sholijast uz 1375; Euripid: Feni anke, Prolog; Apolodor; III, 5, 9;
Higin: Fabula 67: Pausanija: I, 20, 7.
*
1. Pri a o Laju, Jokasti i Ojdipu izvedena je na osnovu nekoliko ikona ije je zna enje namerno izopa eno
protuma eno. Mit koji bi objasnio Labdokovo ime je izgubljen, ali moda se ime odnosi na bakljadu u ast
boanskog sina, koju su prire ivali kravari i pastiri o novogodinjim svetkovinama, proglaavaju i ga sinom
Boginje Brime. Ovaj dolazak ili eleusis bio je najvaniji doga aj eleusinsklh misterija, a moda i najvaniji
doga aj na Prevlaci (vidi 70, 5), to bi moglo da objasni mit o Ojdipovom dolasku na korintski dvor. Pastiri
su dolazili na poklonjenje u dvor sa mnogim drugim legendarnim prin evskim novoro en adima, kao to je
to bilo sa Hipotojem (vidi 49, a), Pelijem (vidi 68, d), Amfionom (vidi 76, a), Ajgistom (vidi 111, i)
Mojsijem, Kirom i Romulom, koji su svi bili ostavljeni u planini ili povereni talasima u kov ei u, ili i
jedno i drugo. Mojsija je nala Faraonova k er kad je sila po vodu sa svojim dvorkinjama. Moda je
Oedipus, ''oteklih nogu'', bilo u stvari najpre Oedipais, sin debelog mora, kao to je slu aj sa
odgovaraju im velkim herojem Dilanom; i moda su Ojdipu stopala probodena iodom na kraju, a ne na
po etku pri e, kao u mitu o Talu (vldi 92, m i 154, h).
2. Lajevo ubistvo zna i ritualnu smrt sun anog kralja od ruke njegovog naslednika: ba en s konja i vu en po
drumu (vidi 71, 1). Otmica Hrisipa verovatno se odnosi na obi aj rtvovanja kraljevog zamenika (vidi 29, 1)
po zavretku prve godine vladavine.
3. Anegdota o Sfingi je svakako izvedena po ikoni koja prikazuje tebansku krilatu Boginju Mesec, ije je
sloeno telo predstavljalo delove tebanske godine lav za uzlazni period i zmija za silazni deo kojoj
novi kralj prua dokaze svoje pokornosti pre nego to e se oeniti njenom svetenicom kraljicom. Izgleda
da je zagonetka koju je Sfinga nau ila od Musa bila izmiljena da bi se objasnila slika deteta, ratnika i starca
koji se klanjaju Trojnoj Boginji, svako odaju i potovanje razli itom vidu njene trojne li nosti. Ali Sfinga
koju je Ojdip pobedio ubila se sama, a to je u inila i Jokasta, njena svetenica. Da li je Ojdip bio onaj
osvaja Tebe iz trinaestog veka koji je potisnuo stari minojski kult boginje i reformisao kalendar? U starom
poretku je novi kralj, iako stranac, teorijski morao biti sin staroga kralja, koga je sam ubio i ijom se
udovicom oenio; taj obi aj su patrijarhalni osvaja i pogreno protuma iti kao ubistvo i rodoskvrnu e.
Frojdova teorija da je Edipov kompleks istinit, svojstven svim ljudima, zasnovana je na ovoj anegdoti, ali
Plutarh, iako belei da je Nilski konj ubio svoga gospodara i silovao njegovu gospu (O Izidi i Ozirisu,
32), nikad ne bi doao na misao da svaki ovek ima kompleks nilskog konja.
4. Tebanski rodoljubi vie su voleli da Ojdipa smatraju izgubljenim naslednikom svoje kraljevine nego da se
pomire da im je kralj starac koji je grad na prepad osvojio. Istinu je otkrila Menojkejeva smrt, a on je bio
pripadnik prehelenske rase koja je slavila Pelorijaju svetkovinu u spomen Demijurga, iz ijih su zuba,
kako tvrde, potekli. On je sko io u smrt u o ajni koj nadi da e umilostiviti boginju, kao to je to u inio
Metus Kurtije kad je na rimskom Forumu zinuo ponor (Livije: VII, 6); a ista je rtva prineta i za vreme rata
Sedmorice protiv Tebe (vidi 106, j). Kako bilo, Menojkej je umro uzalud, ina e ni Sfinga ni njena
vrhovna svetenica ne bi morale da izvre samoubistvo. Pri a da se Jokasta ubila obesivi se, verovatno je
zabluda. Kae se da su na isti na in umrle Helena, Erigona i Arijadna. Helena je pripadala kultu maslinovog
drveta, a Erigona i Arijadna vinskom kultu; verovatno se time mogu objasniti one lutke-figure Boginje
Mesec koje su se klatile vise i sa grana vo aka kao ar plodnosti (vidi 79, 2; 88, 10 i 98, 5) Sli ne su
figurine upotrebljavane u Tebi, a Jokasta je izvrila samoubistvo, bez sumnje, sko ivi sa stene, kao to je to
u inila i Sfinga.
216

5. Slu aj Tejresije, to je est naziv za vidovitog oveka u gr kim istorijskim legendama, ukazuje da je
Tejresiji Zeus odredio prili no dug ivot. U Junoj Indiji i danas se smatra loim predznakom ugledati zmije
kako se pare, i veruje se da e svedok biti kanjen. enskom bole u (kako to Herodot zove), naime
homoseksualno u; ovde je gr ki pripoveda izmenio pri u u nameri da izvrgne ene podsmehu. Boansko
drvo dren posve eno Kronu (vidi 52, 3 i 170, 5) simbol je za etvrti mesec prole ne ravnodnevice; Rim je
osnovan u to doba godine na mestu gde se Romulova drenova palica zabola u tlo. Hesiod je dve
tradicionalne Herite pretvorio u tri (vidi 13, 3) i nazvao ih Eufrosima, Aglaja i Talija. Sosostratova pri a o
takmi enju u lepoti (Teogonija 945} ne kazuje mnogo, jer su Pasithea Cale Euphrosyne, ''Boginja radosti
koja je svima lepa'', izgleda bila nazivi za Afroditu. On je moda mislio na Paridovo su enje (vidi 159, i i
3).
6. Sa uvala su se dva opisa Ojdipovog kraja koja nemaju ni eg zajedni kog. Po Homeru, on je slavno
poginuo u bici. Prema Apolodoru i Higinu, prognao ga je Jokastin brat, lan Kadmove kraljevske ku e, i on
je lutao kao slepi prosjak po gradovima u Gr koj dok nije dospeo u Kolon na Atici, gde su ga furije rastrgle.
Ojdipovo pokajni ko slepilo psiholozi su objanjavali kao kastriranje; ali gr ki gramati ari kau da je
slepilo Ahilejeva staratelja Fojniksa (vidi 160, 1) ozna avalo eufemizam. Primitivni su mitovi uvek
bukvalni i u svim starim klasi nim tekstovima kastriranje Urana i Atisa je uvek beleeno bez uvijanja.
Prema tome, Ojdipovo slepilo ukazuje pre na tekstove za pozorine igre nego izvorni mit. Furije su oli enje
savesti, ali savesti u vrlo uskom smislu: savesti koja je proisticala samo iz ose anja materinskog tabua.
7. Prema nehomerskoj pri i, Ojdip je kanjen izgnanstvom zbog uvrede gradske boginje i bio rtva
sopstvenlh predrasuda i strahova. Mogu e je da su se njegovim novotarijama suprotstavili konzervativci iz
Tebe; a svakako da odbijanje njegovih sinova i bra e da mu dodele ple ku svete rtve potvr uje da mu je
bio poljuljan boanski autoritet. Ple ka je uvek pripadala svetenstvu u Jerusalimu (III knjiga Mojsijeva VII,
32 i XI, 21, itd.) a i Tantal je jednu ple ku stavio pred Demetru na uvenoj gozbi bogova (vidi 108, c). Kod
Akanaca desna ple ka i danas ide vladaru. Da li je Ojdip kao Sisif pokuao da zameni matrijarhalne zakone
nasle a patrijarhalnim, pa su ga njegovi podanici prognali? Izgleda verovatno, Teseja iz Atene, drugog
patrijarhalnog revolucionara sa Prevlake koji je unitio drevni atenski klan Palantida (vidi 99, a), atinski
gramati ari vezuju za Ojdipovu sahranu; a i Tesej je na sli an na in bio prognan pred kraj svoje vladavine
(vidi 104, f).
8. Tejresija igra dramsku ulogu proroka Ojdipovog neslavnog kraja, ali pri a kakva je doprla do nas izgleda
da je sasvim naopaka. Ona je nekad, verovatno, ovako glasila: Ojdip iz Korinta pokorio je Tebu i postao
kralj oenivi se Jokastom, Herinom svetenicom. Kasnije je objavio da e ubudu e kraljevstvo prelaziti sa
oca na sina po mukoj liniji, to je bio obi aj u Korintu, umesto da i dalje ostane poklon Here
Zadavljiva ice. Ojdip je priznao da se ose a krivim to je dopustio da kolske ko ije usmrte Laja, koga su
smatrali njegovim ocem, i to se oenio Jokastom, koja ga je u inila kraljem putem obreda ponovnog
ro enja. Ali kad je pokuao da izmeni ove obi aje, Jokasta je, u znak neslaganja, izvrila samoubistvo, a
Tebom je zavladala kuga. Po preporuci jednog proro ita, Tebanci uskrate Ojdipu svetu rtvenu ple ku i
prognaju ga. On je umro, uzalud pokuavaju i da orujem povrati presto.
106 SEDMORICA PROTIV TEBE
Mnogi su prin evi pohodili Arg u nadi da se oene bilo Ajgejom, bilo Dejpilom, k erkama kralja
Adrasta, koji, u strahu da ne stvori mo ne neprijatelje ako izdvoji samo dvojicu za zetove, rei da u
Delfijskom proro itu potrai savet. Apolonov odgovor bee: Ujarmi u dvoprene ko ije vepra i lava koji
se bore u tvome dvorcu.
217

b) Polinejk i Tidej su bili prosci koji su imali najmanje izgleda na uspeh. Polinejk i njegov brat
blizanac Eteokle bili su izabrani kao suvladari-kraljevi Tebe posle progonstva njihova oca Ojdipa. Oni su se
dogovorili da vladaju naizmeni no, ali Eteokle, na koga je prvo doao red, nije hteo da napusti presto na
kraju godine. To odbijanje je opravdavao nepovoljnim predskazanjima Polinejkove sudbine i prognao ga iz
grada. Tidej, sin Ojneja iz Kalidona, ubio je u lovu svoga brata Melanipa. Poto je bilo prore eno da e
Melanip ubiti Tideja, uprkos tome to je Tidej tvrdio da se slu ajno desilo suprotno, Kalidonjani su
podozrevali da je on pokuao da se suprotstavi svojoj sudbini pa su ga prognali.
c) Amblem grada Tebe bio je lav, a amblem Kalidona vepar; oba prosioca pokazae svoje zatitne
znake na titovima. Te no i oni se u Adrastovom dvoru po ee raspravljati oko bogatstva i slave svojih
gradova, i moglo je do i do smrtnog obra una da ih Adrast nije razdvojio i izmirio. Zatim, imaju i u vidu
proro anstvo, Adrast udade Ajgeju za Polinejka, a Dejpilu za Tideja, i obe a da e obojici prin eva povratiti
presto i odlu i da krene prvo na Tebu, jer je blia.1
d) Adrast natera svoje argivske vojskovo e Kapaneja i Hipomedona, svoga zeta, proroka Amfijaraja
i svoga saveznika iz Arkadije Partenopaja, sina Meleagara i Atalante, da se naoruaju i krenu prema Istoku.
Od svih njih jedino je jedan oklevao da poslua: naime Amfijaraj je, znaju i da e svi osim Adrasta poginuti
u borbi protiv Tebe, u po etku odbio da po e.
e) Dogodilo se da se Adrast pre toga sukobio sa Amfijarajem oko nekih dravnih poslova u Argu, i
dva sva om razjarena oveka mogla su ubiti jedan drugoga da nije bilo Adrastove sestre Erifile, udate za
Amfijaraja. Ona je dohvatila svoju preslicu i bacila je me u njih, oborila im ma eve i naterala ih da se
zakunu da e se ubudu e uvek njoj obra ati kad do e do raspre. Obaveten o ovoj zakletvi, Tidej pozva
Polinejka i re e: Erifila se boji da je po ela da gubi svoju lepotu: kad bi joj ti obe ao arobnu ogrlicu koju
je Afrodita kao ven ani dar poklonila tvojoj pretkinji Harmoniji, Kadmovoj eni. ona bi vrlo brzo smirila
duhove i privolela Amfijaraja i Adrasta da krenu sa nama.
f) Tako se i desilo, i sedmorica vojskovo a krenue u pohod: to behu Polinejk, Tidej i petorica iz
2
Arga. Neki kau da se Polinejk ne ra una kao jedan od sedmorice, ve dodaju ime Eteokla, sina Ifitova.3
g) Pohod ih je vodio preko Nemeje, gde kralj bee Likurg. Kad zatraie da napoje vodom svoje
trupe u ovoj zemlji, Likurg pristade, a njegova plavokosa ena Hipsipila povede ih do najblieg izvora.
Hipsipila je bila lemnjanska princeza, ali kad se ene sa Lemna zaklee da e poubijati sve svoje mukarce
iz osvete za nanetu im uvredu, ona potede ivot svom ocu Toantu; zato je Lemnjanke dadoe u ropstvo, i
tako se ona zate e kao dadilja Likurgovog sina Ofelta. Ona spusti dete za trenutak dok je argivskoj vojsci
pokazivala put do pija e vode, a zmija se utom uvi oko detetovih nogu i usmrti ga ujedom. Adrast i njegovi
ljudi su se vratili sa izvora isuvie kasno da bi mogli da u ine ita drugo do da ubiju zmiju i sahrane de aka.
h) Tada ih Amfijaraj obavesti da je to r av znak, na ta oni osnovae nemejske igre u de akovu ast,
nazivaju i ga Arhemor, to zna i za etnik prokletstva; i svaki ratnik imao je zadovoljstvo da bude
pobednik u jednom od sedam oprobavanja. Sudije u nemejskim igrama, koje su odravane svake etvrte
godine, nosile su uvek crnu ode u u znak alosti za Ofeltom, a pobedni ki venac je opleten od peruna koji
je donosio nesre u.4
i) Stigavi u Kitajron, Adrast posla Tideja kao svoga glasnika Tebancima, zahtevaju i da Eteokle
ustupi presto Polinejku. Kad na ovo u Tebi nisu pristali, Tidej je izazvao njihove vo e, jednog za drugim, na
pojedina ni dvoboj, i iz svakog obra una izlazio kao pobednik; i uskoro Tebanci ne smedoe da prihvate
izazivanje. Argivci se tada pribliie gradskim zidinama, i svaki od sedmorice zauze poloaj prema jednoj
od sedam gradskih kapija.
j) Tejresije, prorok s kojim se Eteokle savetovao, prorekao je da e Tebanci pobediti jedino ako
kraljevi iz kraljevske ku e dobrovoljno ponudi sebe za rtvu Areju; na to se Menojkej, Kreontov sin, ubi
pred gradskim kapijama ba kao to se njegov imenjak i ujak strmoglavio sa gradskih zidina jednom
ranijom prilikom. Tejresijino predskazanje obistinilo se; Tebanci su, dodue, bili potu eni u prvim arkama
i povukli se iza zidina; ali tek to je Kapanej prislonio lestve uza zid i po eo da se penje, kad ga Zeus usmrti
gromom. Ovo je ohrabrilo Tebance, te u besnom juriu ubie jo trojicu ratnika; i jedan od njih, kome bee
ime Melanip, rani Tideja u stomak. Atena je bila naklonjena Tideju, i saalivi se na njega dok je leao
polumrtav, pohita da od svog oca Zeusa izmoli isceljuju i eliksir koji bi ga ubrzo opet postavio na noge, ali
Amfijaraj je mrzeo Tideja to je privoleo Argivce na rat i, kako je bio prek, on dotr a do Melanipa i odrubi
218

mu glavu. Evo osvete kliknuo je pruaju i glavu Tideju razbij mu lobanju i popij mu mozak!
Tidej to u ini, a Atena, stigavi u tom trenutku sa eliksirom, prosu ga na zemlju i povu e se s gnuanjem.
k) Samo Polinejk, Amfijaraj i Adrast ostadoe ivi od sedmorice ratnika; i Polinejk, da bi spre io
dalja krvoproli a, ponudi da se odluka o nasledstvu prestola prepusti ishodu dvoboja izme u njega i
Eteokla. Eteokle prihvati izazov i u estokoj borbi oni smrtno ranie jedan drugog. Njihov ujak Kreont
preuze zatim komandu nad tebanskom vojskom i protera argivsku vojsku. Amfijaraj pobee u ko ijama
obalom reke Ismen, I u trenutku kad je jedan Tebanac koji ga je gonio trebalo da mu zabode koplje me u
ple a, Zeus zatrese zemlju gromom i Amfijaraj i eze zajedno sa ko ijama i sada iv vlada mrtvima. Njegov
ko ija Baton poao je s njim.5
l) Videvi da je sve pobijeno, Adrast sede na svog krilatog konja Ariona i pobee; ali kasnije, kad je
uo da Kreont nije hteo da dozvoli da se neprijatelji pokopaju, ode u Atenu i preklinjanjem nagovori Teseja
da krene na Tebu i kazni Kreonta zbog nepotovanja bogova. Tesej osvoji grad iznenadnim napadom,
zarobi Kreonta i vrati mrtve ratnike njihovim zemljacima i ro acima koji na inie ogromne loma e. Ali
Elijadna, Kapnejeva k i, videvi da je Zeus svojim gromom na inio njenog mua herojem, ne htede da se
odvoji od njega. Kako je bio obi aj da se ovek udaren gromom sahranjuje odvojeno od ostalih i njegov
grob ogra uje, ona se baci na veliku, zajedni ku loma u, i sagori.6
m) Ali pre nego to je Tesej stigao u Tebu, Antigona, Eteoklova i Polinejkova sestra, nije posluala
Kreontovo nare enje i tajno je naloila loma u i postavila na nju telo svoga brata Polinejka. Gledaju i s
prozora svoje palate Kreont, uo i u daljini slab odsjaj vatre, koji kao da je dolazio sa loma e, i po e da vidi
ta se doga a, pa tako iznenadi Antigonu u inu nepokornosti. On pozva svoga sina Hajmona, kome je
Antigona bila obe ana, i naredi mu da je ivu sahrani u Polinejkov grob. Hajmon se na ini spreman da u ini
kako je nare eno, ali umesto toga on se tajno oeni Antigonom i posla je da ivi me u pastirima. Ona mu
rodi sina, koji mnogo godina kasnije do e u Tebu da u estvuje u nekim pogrebnim igrama; ali Kreont, koji
je jos uvek bio kralj Tebe, prepozna ga po zmijinom oiljku na telu, koji su nosili svi Kadmovi potomci i
osudi ga na smrt. Herakle je posredovao da mu potedi ivot, ali Kreont ostade neumoljiv, pa Hajmon ubije
i sebe i Antigonu.7
1. Higin: Fabula 69; Euripid: Feni anke 408, uz sholijast za 489; Pribeglice 132; Apolodor: III, 6, 1;
2. Ajshil: Sedmoriea protiv Tebe 375; Homer: Odiseja XI, 326 i XV, 247: Sofokle: Elektra 836 i
fragmenti iz Erifila; Higin: Fabula 73: Pausanija: V, 17, 7 i IX, 41, 2; Diodor sa Sicilije: IV, 65, 5;
Apolodor: III, 6, 23;
3. Ajshil: Sedmorica protiv Tebe 458; Sofokle: Ojdip u Kolonu 1316: Pausanija: X, 10, 3;
4. Apolodor: I, 9, 17 i III, 6, 4; Higin: Fabula 74 i 273; Sholijast na Argument uz Pindarove
Nemejske ode;
5. Ajshil: Sedmorica protiv Tebe 375; Euripid: Feni anke 105 i 1090; Diodor sa Sicilije: IV, 65, 7
9; Apolodor; III, 6, 8; Higin: Fabule 69 i 70; Sholijast uz Pindarove Nemejske ode X, 7; Pausanija:
IX, 18, 1: Ovidije: Ibis 427 i 515;
6. Higin: Fabula 273; Apolodor: loc. cit.; Euripid: Pribeglice; Plutarh: Tesej 29; Isokrat: Panegirik
548; Pausanija: I, 39, 2;
7. Sofokle: Antigona, passim; Higin: Fabula 72; Fragmenti uz Euripidovu Antigonu; Ajshil:
Sedmorica protiv Tebe 1005: Apolodor: III, 7. 1.
*
1. Apolonov proro ki savet o lavu i vepru trebalo je prvenstveno da predstavi mudro reenje uspostavljanja
vladvine dva kralja ime bi se predupredile politi ke borbe izme u svetog kralja i njegovog vojskovo e, kao
to je bila borba koja je dovela do propasti Tebe (vidi 69, 1). Ali amblem Tebe bio je lav zato to je Sfinga s
lavljim telom bila ranije tebanska boginja; a amblem Kalidona bio je vepar, verovatno zato to je Arej, koji
je tamo imao svoje svetilite, voleo da se prerui u vepra (vidi 18, j). Prema tome, proro anstvo se moglo
219

primeniti na razli lte situacije. titovi sa oznakama ivotinja su se redovno upotrebljavali u klasi no doba
(vidi 98, 3 i 160, n).
2. Mitografi su esto tuma ili da slog ''eri'' u imenima zna i eris, razdor, a ne obilje. Odatle mitovi o
Erihtoniju (vidi 25, 1) i Erigoni (vidi 79, 3). Erifila bi pre zna ilo ''mnogo li a'' nego ''plemenska borba''.
Hesiod (Poslovi i dani 161) kae da je Zeus zbrisao dva narataja heroja, prvi u Tebi, u ratu za Ojdipove
ovce, drugi u Troji, u ratu koji je izazvala plavokosa Helena. ''Ojdipove ovce'' nisu objanjene, ali mora biti
da Hesiod misli na rat izme u Eteokla i Polinejka, u kome su Argivci podravali manje uspenog kandidata
na prestolu Tebe. Razlog jedne sli ne rasprave me u bra om bilo je i zlatno runo za koje su se borili Atrej i
Tijest (vidi 111, cd), jer je vlasniku osiguravalo mikenski presto. A i Zeus je imao zlatorune ovnove na
Gori Lafistiji, koji su, izgleda, bili kraljevsko obeleje susednog Orhomena i izazvali mnoga krvoproli a
(vidi 70, 6).
3. Hipsipila (visoke vratnice) verovatno je bio naziv za Mese evu Boginju, a njen se ophod obeleava
kao visoki luk na nebu; a nemejske igre, kao i olimpijske, morale su se slaviti na kraju vladavine svetog
kralja, poto je vladao pedest mese evih meseci kao mu glavne svetenice. Mit je sa uvao obi aj da se
de aci jednom godinje rtvuju boginji kao zamenici kralja; re Opheltes, koja zna i samo dobrotvor,
ovde ima poja ano zna enje: ranjen zmijom, kao da je nastala od ophis, zmija, i eilein, prignje iti.
Ni Archemorus ne zna i po etak zle kobi, ve pre prastar maslinov rod, to se odnosi na se enje
atenske svete masline (vidi 16, c), verovatno za vence koji su upotrebljavani za krunisanje pobednika na
raznim takmi enjima. Posle pustoi koju je izazvao persijski rat nisu se vie upotrebljavale maslinove grane
na nemejskim igrama, ve su ih zamenili perunom, znakom alosti (sholijast uz Pindarovu Raspravu o
nemejskim igrama). Perun je smatran za nesre u moda i zato to je bio poznat kao sredstvo za poba aj
engleska poslovica kae. Perun raste bujno u vrtu rogonje. Perun je bujno rastao na ostrvu smrti Ogigiji
(vidi 170, w).
4. Tidej pije Melanipov mozak to je moralna pouka. Ovaj davno ustanovljeni postupak da se povrati
borbena vetina, koji su Heleni uveli, a primenjivali ga i Skiti jo u klasi no doba (Herodot: IV, 64), smatrao
se varvarstvom. Ali ikona sa koje su mitografi izveli ovaj doga aj verovatno prikazuje Atenu kako prosipa
rtvu livenicu Melanipovom duhu u znak odobravanja Tidejevog ina. Izgubljeni ep Sedmorica protiv Tebe
mora da je bio veoma sli an induskom epu Mahabharata, koji veli a Marijanu vojni ku kastu: pojavljuje
se ista tema o borbi ro aka, dranje boraca je otmenije i sa vie tragike nego u Ilijadi, bogovi ne igraju
ulogu tetnu po ljude, potuje se Suti, a Bima, kao Tidej, pije krv svog neprijatelja (vidi 81, 8).
5. Amfijarajev kraj jo jedan je primer kako sveti kralj gubi ivot u ko ijama koje se lome (vidi 71, a; 101,
g; 105, d; 109, j, i tako dalje). Silazak Batona (kupina) u Tartar zajedno sa gospodarem. izgleda da se
odnosi na irom Evrope rasprostranjen tabu kupine, koji se vezuje za smrt.
6. Dragovoljna smrt Euadne podse a na mit o Alkestidi (vidi 69, d). Ostaci kraljevske loma e na eni su u
grobnicama Dendra, u blizini Mikene, i svedo e da su u tom izuzetnom slu aju kralj i kraljica bili
sahranjeni u isto vreme; A. V. Person veruje da je kraljica umrla dobrovoljno. Ali oni su oboje mogli biti i
ubijeni. ili su umrli od iste bolesti, jer nijedan sli an slu aj takvog pogreba u Mikeni nije zabeleen. Suti je,
izgleda, nekada bio obi aj i kod Helena, ali se nije dugo odrao (vidi 74, 8). Munja je bila znak Zeusovog
prisustva, i poto sveto i ne isto u primitivnom verovanju zna i manje-vie isto tabu ivotinje u V
knjizi Mojsijevoj bile su ne iste, zato to su bile svete grob oveka koji je poginuo od groma bio je
ogra en ba kao mesto na kome je zakopano telo koje bi uginulo od crvenog prita na modernoj farmi i
odavana mu je po ast kao heroju. Groblje u blizini Eleusine, gde Pausanija kae da su, verovatno, zato enici
bili sahranjeni, sad je prona eno i otvorio ga je profesor Milonas. On je naao jednu dvostruku humku,
okruenu kamenim postoljem, i pet posebnih grobova; kosturi do kojih su se nalazile vaze, kao to je to bio
220

obi aj u trinaestom veku pre nae ere, ne pokazuju tragove spaljivanja. Raniji plja kai grobova su svakako
pokrali bronzano oruje i ostale metalne predmete koji su bili zakopani zajedno sa telima; i moda je to to
su nali dva kostura u kamenom krugu, i neobi nost samoga kruga, navelo ljude iz Eleusine da smatraju da
je to bio grob Kapaneja, koga je ubio grom, i njegove verne ene Euadne.
7. Mit o Antigoni, Hajmonu i pastirima izgleda da je proistekao sa iste ikone kao i oni mitovi o Arni (vidi
43, d) i Alopi (vidi 49, a). Nismo dobili o ekivani kraj pri e: da je on ubio svoga dedu Kreonta diskom (vidi
73, p).
107 EPIGONI
Sinovi sedmorice koji su pali kod Tebe zakleli su se da e osvetiti svoje o eve. Oni su poznati kao
Epigoni. Delfisko proro ite im je obe alo pobedu ako Alkmajon, sin Amfijarajev, preuzme vo stvo. Ali on
nije bio sklon da napadne Tebu i estoko se raspravljao sa svojim bratom Amfilohom da li je taj pothvat
opravdan. Poto se nisu mogli sloiti da li da krenu u rat ili ne, odluku je trebalo da donese njihova mati
Erifila. Shvativi da se, u stvari, radi o porodi nim odnosima,Tersandar, Polinejkov sin, po e za primerom
svoga oca: on podmiti Erifilu arobnom odorom koju je Atena dala njegovoj ro aci Harmoniji u isto vreme
kad joj je Afrodita poklonila arobnu ogrlicu. Erifila se odlu i za rat i Alkmajon preko volje pristade da se
stavi na elo pohoda.
b) Epigoni u borbi pred zidinama Tebe izgubie Ajgijaleja, Adrastovog sina, a prorok Tejresije
opomenu tada Tebance da e im grad biti razoren. On je prorekao da je zidovima su eno da odolevaju sve
dotle dok ivi i jedan od sedmorice to su prvi put napali Tebu, a da e Adrast, jedini ivi od sedmorice
umreti od bola im bude uo za Ajgijalejevu smrt. Prema tome, za Tebance bi najbolje bilo da pobegnu u
toku no i. Tejresija je jo dodao da je njemu sasvim svejedno ho e li ga Tebanci posluati ili ne, jer mu je
samom bilo su eno da umre im Teba padne u ruke Argivaca. Tako su Tebanci, koriste i se mrakom,
pobegli put severa zajedno sa svojim enama, decom i orujem i sa malo stvari koje su mogli da ponesu. I
kad su se dovoljno udaljili, oni se zaustavie i osnovae grad Hestiju. U zoru se Tejresija, koji je poao s
njima, zaustavi da se napije vode na izvoru Tilpus i iznenada izdahnu.
c) Tog istog dana, kad je i Adrast uo za smrt Ajgijaleja i umro od bola, Argivci su, shvativi da je
Teba naputena, provalili u grad, razruili zidove i oplja kali sve. Najbolje od svakojakog plena poslali su
Apolonu u Delfe, pa ak i Tejresijinu k erku Mantu ili Dafnu, koja je ostala u Tebi: ona je postala Pitonka.1
d) Ali stvar se nije na ovome zavrila. Tersandar je po eo da se hvali u prisustvu Alkmajona kako je
najzasluniji za argivsku pobedu nad Tebom; on je podmitio Erifilu ba kao to je i njegov otac Polinejk
u inio pre njega, pa su tako dobili zapovest za pokret. Tada je Alkmajon odjedanput shvatio da je tatina
njegove majke bila uzrok smrti njegovog oca, a da je lako mogla biti i uzrok njegove smrti. On se obrati
Delfima i Apolon odgovori da Erifila zasluuje smrt. Alkmajon pogreno shvati da mu se ovim doputa
materoubistvo, i on ubije Erifilu, neki kau uz pomo brata mu Amfiokla. Ali Erifila lee i na samrti, prokle
Alkmajona vi u i: Zemlje Gr ke i Azije i celog sveta, ne dajte zaklona mojim ubicama! Na ovo,
osvetoljubive Erinije po ee da ga progone dok ga nisu oterale u ludilo.
e) Alkmajon pobee prvo u Tesprotiju, gde mu zabranie ulazak, a zatim u Psofidu, gde ga je kralj
Fegej, u ime Apolona, o istio od greha. Fegej ga je oenio svojom k erkom Arsinojom, kojoj Alkmajon
podari ogrlicu i odoru, koje bee doneo sa svojim stvarima. Ali Erinije nisu prihvatile ovo o i enje grehova
i nastavile su da ga kue, a zemlja u Psofidi zbog njega postade neplodna. Delifsko proro ite naloi tada
Alkmajonu da pri e re nom bogu Aheloju, koji ga je jo jednom o istio; on se oeni Ahelojevom k erkom
Kalirojom i nastani se na zemljitu koje je nedavno nanela reka i koje nije bilo uvr eno u Erifilinu zabranu.
Tamo je iveo izvesno vreme na miru.
f) Godinu dana kasnije, Kaliroja, boje i se da ne izgubi svoju lepotu, odbi Alkmajona od svoje
postelje dok joj ne donese uvenu ogrlicu. Za ljubav Kaliroji, on se drzne da ponovo ode u Psofidu, gde
prevari Fegeja; ne pominju i svoju enidbu sa Kalirojom, on izmisli kako se, po jednom predskazanju
proro ita u Delfima, ne e otresti Erinija dokle god ne posveti Apolonovom svetilitu i odedu i ogrlicu. Na
ovo Fegej predloi Arsinoji da vrati darove, to ona rado u ini, veruju i da e joj se Alkmajon vratiti im se
221

otrese Erinija, koje su mu ve uveliko bile na tragu. Ali jedan od Alkmajonovih slugu izbrblja istinu o
Kaliroji, a Fegej se toliko razgnevi da naredi svojim sinovima da ubiju Alkmajona im ode iz dvora.
Arsinoja je posmatrala ubistvo s prozora i, ne znaju i za Alkmajonovu dvoli nost, glasno optui oca i bra u
za nasilje nad gostom koji uiva pravo zatite i pogrui se kao udovica. Fegej ju je molio da se smiri i da
salua opravdanje; ali Arsinoja za epi ui i poele nasilnu smrt pre idu eg mladog meseca i njemu i svojoj
bra i. Zauzvrat Fegej je zatvori u kov eg i pokloni kao robinju kralju od Nemeje, a svojim sinovima re e:
Odnesite ovu odoru i ogrlicu Apolonu Delfijskom. On e se postarati da vie ne budu uzroci sve samih
nesre a.
g) Fegejevi sinovi posluae oca, ali Kaliroja, poto je u me uvremenu saznala ta se dogodilo u
Psofidi, po e da se moli da joj nejaki sinovi koje je rodila sa Alkmajonom odrastu i jednog dana osvete
svoga oca. Zeus je uo njenu molbu i deca naglo sazree i postadoe odrasli ljudi, uzee oruje i odoe u
Nemeju, jer su znali da su tu Fegejevi sinovi zastali na povratku iz Delfa, nadaju i se da e nagovoriti
Arsinoju da povu e kletvu. Bra a su pokuala da kau sestri istinu o Alkmajonu, ali ona ne hte ni njih da
saslua; i Kalirojini sinovi nisu samo njih zarobili i pobili, ve ure i prema Psotidi ubie i Fegeja pre nego
to se mladi mesec pojavio na nebu. Poto nijedan kralj, ni re ni bog nisu hteli da pristanu da ih o iste od
zlo ina, oni se uputie prema zapadu u Epir, i tamo naselie Akarnaniju, koja je dobila ime po Akarnanu,
starijem od dvojice bra e.
h) Odoru i ogrlicu pokazivali su u Delfima sve do Svetoga rata ( etvrti vek pre nove ere), kada ih je
neki Fail, razbojnik iz Fokide, odneo i ne zna se da li je ogrlica od ilibara i zlata, za koju narod u Amati
tvrdi da je Erifilina, prava ili lana.2
i) A neki kau da je Tejresija imao dve k eri, Dafnu i Mantu. Dafna je ostala devica i postala Sibila,
a Alkmajon je oplodio Mantu, koja je za ela Amfilofa i Tisifonu pre nego to ju je poslao Apolonu u Delfe;
oboje dece Alkmajon je poverio Kreontu, kralju u Korintu. Mnogo godina kasnije, Kreontova ena
ljubomorna na Tisifoninu neobi nu lepotu, prodade je kao robinju; a Alkmajon, ne znaju i ko je ona, kupi je
sebi za slukinju, ali se sre om uzdra od nasilja. Mantu je, me utim, Apolon poslao, u Joniju, gde se udala
za Rakija, kralja Karije; njihov sin je bio Mops, uveni prorok.3
1. Diodor sa Sicilije: IV, 66; Pausanija: IX. 5. 13; IX, 8, 6; i IX, 9, 4: Higin; Fabula 70; Fragmenti
Ajshilovih i Sofoklovih Epigona;
2. Apolodor: III, 7, 57; Atenaj: VI, 22; Ovidije: Metamorfoze IX, 413- Pausanija: VIII, 24, 810
1 IX, 41, 2; Partenije: Naracije 25;
3. Apolodor: III, 7, 7, navodi Euripidovog Alkmajona; Pausanija- VII 3, 1 1 IX, 33, 1; Diodor sa
Sicilije: IV, 66.
*
1. Ovo je omiljena minstrelska pri a koja sadri malo mitskih elemenata; ona se mogla pri ati bez uvrede
bilo u Tebi, bilo u Argu; mogla je da na e sluaoce kako u Psofidi tako i u Nemeji i Ahelojskoj dolini;
mogla je da poslui kao pri a o osnivanju Hestije, i koloniziranju Akarnanije; sadrala je i strogo moralan
stav. Ona pou ava da je enin sud nestabilan, govori o ludostima koje mukarci ine da bi udovoljili enskoj
tatini i pohlepi, o tome kako je mudro posluati proroke, u koje nikada ne treba sumnjati, kako je opasno
pogreno protuma iti predskazanje iz proro ita i, najzad, o neizbenom prokletstvu koje pada na sina to
ubije majku ak i kada na taj na in osve uje ubijenog oca (vidi 114,a).
2. Stalna Erifilina mo da odlu uje o ratu i miru je najinteresantniji momenat ove pri e. Pravo zna enje
Erifilinog imena ''vrlo lisnata'', navodi na to da je ona bila Herina argivska svetenica u slubi proro ita
drveta, kao svetenica u Dodoni (vidi 51, 1). Ako je tako, onda je to drvo najverovatnije bila kruka
posve ena Heri (vidi 74, 6). Rat sedmorice protiv Tebe, koji Hesiod naziva ''Rat Ojdipovih ovaca''. i
nastavak tih doga aja koji je ovde ispri an, izgleda da su prethodili pohodu Argonauta i trojanskom ratu, te
se mogu sa rezervom staviti u etrnaesti vek pre nae ere.

222

108 TANTAL
O poreklu i roditeljima Tantalovim jo se raspravlja. Majka mu je bila Pluta, k erka Krona i Ree, ili,
neki kau, Okeana i Tetije;1 a otac Zeus, ili Tmol, boanstvo sa planine Tmol, oven ano hrastovim
li em, koji je sa svojom enom Omfalom vladao kraljevstvom u Likiji i sudio u takmi enju izme u Pana i
Apolona.2 Neki, me utim, zovu Tantala kraljem Arga ili Korinta; a drugi kau da je zavladao Patlagonijom
severno od Sipila u Lidiji. Odatle ga je, kad je na sebe navukao mrnju bogova, izgnao Frigijac Il, ijeg je
mla eg brata Ganimeda Tantal oteo i zaveo.3
b) Sa svojom enom, ili Eurijanasom, k erkom re nog boga Paktola, ili sa Euritamistom, k erkom
re nog boga Ksanta, ili Klitijom, k erkom Amfidamanta, ili Plejadom Dionom, Tantal je bio rodio Pelopa,
Niobu i Broteja.4 Ali neki smatraju Pelopa Tantalovim vanbra nim sinom, a drugi sinom Atlanta i nimfe
Line.5
c) Tantal je bio blizak Zeusov prijatelj i on mu je doputao da prisustvuje olimpijskim ve erama sa
nektarom i ambrozijom, dok mu tolika boja milost nije zavrtela glavu te on oda Zeusove tajne i ukrade
boansku hranu kako bi je podelio sa svojim prijateljima smrtnicima. Jo ovaj zlo in nije bio ni otkriven, a
Tantal u ini ve i. Pozvavi Olimpljane na ve eru na Gori Sipil, a moda je to bilo i u Korintu, Tantal shvati
da je nedovoljno hrane u njegovim ostavama za sve zvanice, pa bilo da je hteo da okua Zeusovu sveoptu
mo , bilo samo da bi pokazao svoju dobru volju, on iskasapi svoga sina Pelopa i njegovo meso dodade
komadima koje je bio spremio za ve eru, postupivi kao to su postupili Likaonovi sinovi sa svojim bratom
Niktimom kad su gostili Zeusa u Arkadiji.6 Nikome od boanstava nije promakla podvala i svi su se
zgnuali od uasa, osim Demetre, koja, potpuno pometena bolom zbog izgubljene Persefone, pojede meso
sa leve ple ke.7
d) Za ova dva zlo ina Tantal je bio kanjen time to mu je unitena kraljevina, a Zeus ga je li no
posle smrti osudio na ve ne muke, zajedno sa Iksionom, Sisifom, Titijem, Danaidima i ostalima. Sad Tantal
visi, stalno moren gla u i e i sa grane jedne vo ke koja se nadnosi nad jezerom. Talasi i jezera dopiru mu
do struka, ali sagne li se da pije, talasi se povla e i ostavljaju samo crno blato oko njegovih nogu; ili, ako
ipak uspe da sa uva malo vode u aci, ona mu procuri kroz prste pre nego to dosegne do svojih ispucalih
usana te bude edniji nego ranije. Drvo se savija pod teretom plodova kruaka, rumenih jabuka, slatkih
smokava, zrelih malina i narova koji ga lupkaju po ramenima, ali samo to bi posegnuo za so nom vo kom,
nadao bi se vihor i spre io ga da je dohvati.8
e) Osim toga jedan ogroman kamen, stena sa Gore Sipil nadvila se iznad drveta i ve no preti da mu
razbije lobanju.9 Ovo mu je bila kazna za tre i zlo in: nasilnu kra u oteanu krivokletsvom. Jednog dana,
dok je Zeus bio jo nejako dete na Kreti i sisao kozu Amalteju, Hefajst je Rei da bi imala nekog ko bi joj
uvao dete, na inio zlatnog buldoga, kasnijeg uvara Zeusovog hrama na Dikti. Me utim, Pandareja, sin
Meropa, rodom iz Lidije, a moda i iz kretskog Mileta, a moda je to bio i sam Efes, usudio se da ukrade
tog buldoga i odneo ga Tantalu da ga dobro sakrije na Gori Sipil. Poto se stiala buka, Pandareja je zatraio
od Tantala da mu vrati ivotinju, ali se Tantal zakle u Zeusa da nikad nije video ni uo za zlatnog psa. Ovo
krivokletstvo dospe Zeusu do uha, pa naredi Hermesu da ispita stvar; iako se Tantal i dalje lano zaklinjao,
Hermes pomo u lukavstva otkrije psa i Zeus smrska Tantala stenom sa planine Sipil. Mesto se jo uvek
pokazuje u blizini Tantalovog jezera, gde je boravite belih labudova. Posle su Pandareja i njegova ena
Harmotoja pobegli u Atenu, a odatle na Siciliju, gde su bedno okon ali.10
f) Po drugima je, opet, Tantal ukrao zlatnog psa i poverio ga na uvanje Pandareji, koji je odbio da
prizna da ga je ikad primio, pa su onda njega i njegovu enu ljutiti bogovi unitili ili pretvorili u stene. Ali
Pandarejine siro i e, dve k erke, Meropu i Kleoteru, koje neki nazivaju Kameira i Klitija, primi Afrodita i
odnegova ih grualinom, medom i slatkim vinom. Hera ih obdari lepotom i mudro u ve om od ljudske.
Artemida u ini da porastu visoke i snane; Atena ih nau i zanatima. Teko je razumeti zato su boginje
pokazale toliko brige i naloile Afroditi da smeka Zeusovo srce prema sirotama i udesi da se dobro udaju,
osim ako nisu same nagovorile Pandareju da ukrade psa. Mora biti da je i sam Zeus neto podozrevao, jer
su, dok je Afrodita na Olimpu vodila s njim poverljive razgovore, Harpije s njegovim doputenjem otele obe
devojke i predale ih Erinijama, koje su ih dobro izmu ile zbog grehova njihovog oca.11
223

g) Ovaj Pandareja bio je Ajdonin otac, a ona je, kao Zetova ena, rodila Itila. Ajdonu je rastrzala
ljubomora prema njenoj sestri Niobi, koja je blagovala sa svojih est sinova i est k eri, i, kada je Ajdona
htela da joj ubije najstarijeg sina Sipila, grekom ubi svoga sina Itala; zbog toga je Zeus pretvori u slavuja
koji u rano leto no u pesmom oplakuje ubijeno dete.12
h) Poto je kaznio Tantala, Zeus je bio voljan da oivi Pelopa; zato je odredio Hermesa da pokupi
njegove udove i da ih skuva u kazanu nad kojim je bacio ini Su aja, zatim Pelopove udove uzglobi i telu
dade celinu. Demetra mu dade ple ku od slonova e, umesto one koju je glodala; a Rea mu udahnu ivot; za
to vreme Kozji Pan igrao je od radosti.13
i) Pelop se pojavio iz kazana zra e i takvom lepotom da se Posejdon odmah u njega zaljubi i smesta
ga povede na Olimp u ko ijama koje su vukli zlatni konji. Tamo ga uze sebi za vinoto u i sadruga u
postelji; isto je kasnije u inio i Zeus sa Ganimedom i hranio ga je ambrozijom. Pelop je primetio da mu je
leva ple ka od slonova e tek kad je ogoleo grudi od alosti za svojom sestrom Niobom. Svi pravi Pelopovi
potomci obeleeni su na taj na in, a u Pisi se od njegove smrti uva ple ka od slonovace.14
j) U me uvremenu je Pelopova mati Eurijanasa najbriljivije tragala za njim, ne znaju i za njegovo
uznesenje na Olimp. Saznala je od sluin adi da su ga skuvali i da je bio posluen bogovima, koji su ga,
izgledalo je, pojeli do poslednjeg par eta mesa. Ova verzija rairila se Lidijom i mnogi i danas na osnovu
toga ne priznaju da je Pelop koga je Tantal skuvao u kazanu, onaj isti Pelop koji ga je nasledio.15
k) Tantalov runi sin Brotej isklesao je najstariji kip Majke svih bogova, koji se jo uvek nalazi na
Kodinskom grebenu, na severnoj strani planine Sipil. On je bio uveni lovac, ali nije hteo da potuje
Artemidu, zbog ega ga ona kazni ludilom: vi u i na sav glas da ga nijedan plamen ne moe unititi, on se
sjuri u razbuktalu loma u i tako ga plamen proguta. Ali neki tvrde da je on izvrio samoubistvo od o ajanja
to ga svi mrze zbog runo e. Brotejev sin i naslednik dobio je ime Tantal po svom dedu.16
1. Pausanija: II, 22, 4; Sholijast uz Pindarovo Olimpijske ode III, 41; Hesiod: Teogonija 355, uz
sholijast;
2. Pausanija: loc. cit.: Sholijast uz Euripidovog Oresta 5; Plinije: Istorija prirode V, 30; Ovidije:
Metamorfoze II, 156; Apolodor: II, 6, 3;
3. Higin: Fabula 124; Servije uz Vergilijevu Ajneidu VI, 603; Diodor sa Sicilije: IV, 74; Ceces: O
Likofronu 355;
4. Plutarh: Uporedne pri e 33; Ceces: O Likofronu 25; Ferekid, naveden u sholijastu uz Euripidovog
Oresta 11; Higin: Fabula 83; Pausanija: III, 22, 4;
5. Laktantije: Pri e iz Ovidijevih Metamorfoza VI, 6; Servije uz Vergilijevu Ajneidu. VIII, 130;
6. Higin: Fabula 82; Pindar: Olimpijske ode I, 38 i 60, Servije uz Vergilijevu Ajneidu VI, 603;
Laktantije: loc. cit.; Servije uz Vergilijeve Georgike III, 7; Ceces: O Likofronu 152;
7. Higin: Fabula 83; Ceces: loc. cit.; Ovidije: Metamorfoze VI, 406:
8. Diodor sa Sicilije: IV, 74; Platon: Kratil 28: Lukijan: Razgovor: mrtvih 17; Homer: Odiseja XI,
582S2; Ovidije: Metamorfoze IV, 456; Pindar: Olimpijske ode I, 60; Apolodor: Epitome 11, 1:
Higin: Fabula 82;
9. Pausanija: X, 31, 4; Arhiloh, navodi ga Plutarh: Politi ki precepti 6: Euripid: Orest 7;
10. Antonije Liberal: Preobraenja 36 1 11; Eustatije i sholijast uz Homerovu Odiseju XIX, 518;
Pausanija: X, 30, 1 i VIII, 7, 3;
11. Pausanija: X, 30, 1; Sholijast uz Homera: loc. cit., Homer: Odiseju XX, 66; Antonije Liberal:
Preobraenja 36;
12. Homer: Odiseja XIX, 518; Apolodor: III, 5, 6; Ferekid: Fragmenat, str. 138, izd. Sturz;
13. Servije uz Vergilijevu Ajneidu VI, 6(13; Pindar: Olimpijske ode 1. 26; Higin: Fabula 83;
Sholijast uz Aristida: str. 216, izd. Frommel;
14. Apolodor: Epitome II, 3; Pindar: Olimpijske ode I, 37; Lukijan: Charidemus 7; Ovidije:
Metamorfoze IV, 406; Ceces: O Likofronu 152: Pausanija: V, 13, 3;
15. Pindar: loc. cit.; Euripid: Ifigeneja me u Tauri anima 387;
224

16. Pausanija: III, 22, 4; Apolodor: Epitome II, 2; Ovidije: Ibis 517, uz sholijast.
*
l. Prema Strabonu (XII, 8, 21), Tantal, Pelop i Nioba behu Frigijci; on navodi Demetrija iz Skepide i
Kalistena XIV, 28) kad govori da porodi no bogatstvo poti e iz rudnika Frigije i planine Sipil. Stavie, u
Ajshilovoj Niobi (Strabon: XII, 8, 21) za Tantalide se kae da su imali oltar posve en Zeusu kao svom
doma em bogu na planini Ida, i da se Sipil nalazi u zemlji Ida. Demokle, koga Strabon navodi iz druge
ruke, pokuava racionalno da objasni mit o Tantalu, govore i da je njegova vladavina obeleena estokim
zemljotresima u Lidiji i Joniji, koji su dopirali ak do Troade; itavi gradovi su i ezavali, planina Sipil bila
je prevrnuta, barutine su pretvorene u jezera, a Troja je propala u zemlju (Strabon: I, 3, 17). Po Pausaniji,
tako e, grad na Gori Sipil i ezao je u provaliju, koja se zatim postepeno punila vodom i postala jezero
Saloe ili Tantalida. Ruevine grada mogle su se videti na dnu jezera dok ga nije zamutio planinski potok
(Pausanija: VII, 24, 7). Plinije se slae da je Tantalida unitena zemljotresom (Istorija prirode II, 93), ali
belei da su jedan za drugim tri grada bila gra ena na tom zemljitu, pre nego to je najzad poplavljeno
(Istorija prirode V, 31).
2. Ipak, Strabonov istorijski sud, ak i ako je arheoloki na izgled prihvatljiv, ne objanjava Tantalove veze
sa Argom, Korintom i kretskim Miletom. Stena u Tartaru, koja samo to se ne srui nad glavom,
poistove uje Tantala sa korintskim Sisifom, a Sisifova sli na kazna izvedena je iz jedne ikone koja
prikazuje sun anog Titana kako sa naporom gura sun ani disk uz padine Neba ka zenitu (vidi 67, 2). U
sholijastu uz Pindara, jedva se naslu uje ova istovetnost, ali je Tantalova kazna objanjena racionalisti ki;
zabeleena je ovako: Neki shvataju da stena predstavlja sunce, a Tantal, fizi ar, pla a kaznu, jer je dokazao
da je sunce masa metala u belom usijanju (sholijast uz Pindarove Olimpijske ode I, 97). Ikonu koja
predstavlja sun anog Titana mnogi su zamenjivali sa drugom, na kojoj je prikazan ovek u agoniji, u vodi
do brade, kako viri kroz splet granja sa vo em kazna koju su istori ari tuma ili kao alegoriju na sudbinu
bogatih i pohlepnih (Servije uz Vergilijevu Ajneidu VI, 603; Fulgentije: Mitoloki priru nik II, 18). Jabuke,
kruke, smokve i ostalo vo e koje je dodirivalo Tantalova ramena Fulgentije naziva vo em Mrtvog mora,
a o tom vo u Tertulijan pie da se jabuka pretvara u pepeo im se dodirne prstom.
3. Da bi ova scena imala smisla, mora se imati na umu da Tantalova oca Tmola opisuju oven anog
hrastovim li em i da mu sin Pelop, od koga mu se jedan od unuka tako e zvao Tantal (vidi 112, c), uiva u
Olimpiji po asti heroja; u tim obredima je u estvovao Zeus umski. Uopte se sada smatra da su zlo inci
u Tartaru bili ili bogovi ili heroji preolimpijske epohe. Tantal bi morao da predstavlja svetog kralja, koji se
birao svake godine i koji je odeven u vo em i gran icama iski enu odedu, sli nu onima to su se nosile u
Oshoforiji (vidi 98, w). Svetog kralja su bacili u reku kao pharmacosa a taj se obi aj zadrao na Balkanu
kao ritual Zelenog or a ( ur evdan) koji opisuje Frezer. Glagol tantalize*, koji poti e iz ovog mita,
spre io je nau nike da shvate da Tantalove muke ne prouzrokuju e , ve strah da se ne udavi ili izgori na
loma i, to je bila sudbina njegovog runog sina Broteja.
* Engleski izraz koji bi odgovarao naem izrazu ''mu iti Tantalovim mukama''.
4. Platon (Kratil 28) je moda u pravu kad zaklju uje da je re Tantalus dola od Talantatos, najjadniji, a
nastala od istog korena, ''tla'', patnja ili izdravanje, koji se nalazi i u imenima dva druga heroja
hrastovog drveta Atlanta i Telamona. Ali talanteuein zna i meriti novac, to moe da se odnosi i na
Tantalovo bogatstvo; a talanteuesthai moe da zna i provoditi se u hodu, to bi se odnosilo na svete
kraljeve koji su hramali zbog ranjenog bedra (vidi 23, 1). Po svemu izgleda da je Tantal bio i Titan-Sunce i
umski kralj, iji je kult presao iz Gr ke u Malu Aziju preko Krete. Pandareja je opisan kao Kre anin iz
sredine drugog milenijuma pre nove ere, i ponovo se pojavio u Gr koj pred kraj veka, kad je propast
Hetitske Imperije primorala bogate koloniste u Maloj Aziji koji su govorili gr ki da napuste svoje gradove.
225

5. Kad mitografi belee da je Tantal bio est gost Olimpljana, oni priznaju da je njegov kult nekada
preovladavao na Peloponezu; iako se briljivo pravila razlika izme u gozbi na koje su bogovi pozivali
Tantala i onih na koje je on pozivao bogove, u oba slu aja, kao glavno jelo spravljala se orba od iznutrice
koju su i ljudoderi hrastovog kulta, pastiri iz Arkadije, pripremali Zeusu Vu jem (vidi 38, b). Moda i nije
slu ajnost to se u Normandiji rtva prinoena Zelenom or u zove Zeleni vuk, i to je u po etku vuk iv
spaljivan na buktinjama usred leta. Jedenje Pelopove ple ke ipak nije neposredno vezano za vu ji kult.
Pelopov poloaj Posejdonovog ljubimca, njegovo ime, blatnjavo lice, i legenda o njegovoj ple ki od
slonova e ukazuju pre na kult morskog praseta na Prevlaci (vidi 8, 3 i 70, 5) re delfin u gr kom
ozna ava i delfina i morsko prase i navode na misao da je Paladijum, koji je prema predanju napravljen
od Pelopovih kostiju (vidi 159, 3 i 166, h), u stvari bila relikvija kosti morskog praseta. Ovo je objasnilo
zato je, prema sholijastu uz Pindarove Olimpijske ode 1, 37, Pepolovu ple ku. pojela Tetida, morska
boginja, a ne Demetra. Me utim drevna statua u Figaliji predstavlja Demetru s kobiljom glavom kako sedi i
dri u jednoj ruci goluba, a u drugoj delfina, odnosno morsko prase i stoga Pausanija doslovno kae: ''Zato
je kip tako napravljen jasno je svakom oveku prose ne pameti koji se bavi mitologijom'' (VIII, 43, 3). On,
naime, smatra da je Demetra bila na elu kulta konja, hrastovog kulta i kulta morskog praseta.
6. Ovaj stari mit uzbudio je poznije mitografe. Oni su bili nezadovoljni nedovoljnom opravdano u
Demetrinog nesvesnog ljudoderstva i sa gnuanjem su odbijali mogu nost da su i ostali bogovi jeli sve to
je stavljeno pred njih, pa su pokuali da isuvie upro eno protuma e mit. Pisali su da je Tantal bio Zeusov
svetenik koji je odavao Zeusove tajne neposve enima. Zbog toga su ga bogovi obnaili, unakazili i zarazili
mu sina sramnom bole u. Me utim, sina su mu spasli vidari. Oni su Pelopu isecali obolela mesta i ponovo
spajali kosti, od ega su mu ostale brazgotine i oiljci, tako da je izgledao kao iskasapljen pa ponovo
sastavljen (Ceces: O Likofronu 152).
7. Pandarejeva kra a zlatnog mastifa isto je to i Heraklova kra a Kerbera, a to pokazuje da su Ahajci eleli
da obesnae tajnu smrti, iji je simbol bio pas; to su u inili do epavi se i prisvojivi relikvije boginje
zemlje Ree (Tantalove babe). Olimpijske boginje su nedvosmisleno podravale Pandarejevu kra u, i pas je,
iako je bio svojina boginje Ree, uvan u svetilitu kretskog Zeusa, koji je umirao svake godine; i tako mit u
stvari ne pri a o prvobitnom ahajskom osvajanju svetilita boginje Ree, ve da su boginjini vernici
povremeno obnavljali relikvije.
8. Priroda ukradene relikvije je neizvesna. Moda je to bilo zlatno jagnje, simbol vlasti Pelopida; a moda
skiptar sa utisnutom kukavicom, za koga se zna da ga je Zeus ukrao od Here; moe biti i Paladijum od kosti
morskog praseta, a i torba na Ajgisu u kojoj su se nalazile svete tajne. Nije verovatno da je to bio ba pas od
zlata, jer pas nije bio relikvija, ve uvar kultnih predmeta, osim ako to nije verzija velkog mita o
Amataonu Donu, koji je ukrao psa od Arana, kralja to je vladao Tartarom, i tako stekao mo da pogodi
tajno ime boga Brana (Bela Boginja, str. 30. i 4853).
9. Tri Pandarejeve k eri, od kojih jedna, Kameira, nosi ime najmla e od tri Su aje (vidi 60, 2), jeste Trojna
Boginja, koju je Zeus ponizio zbog pobune njenih vernika. Tantalova odanost Boginji prikazana je u
pri ama o Broteju, koji je isklesao njen lik na Gori Sipil, i njegovoj k eri Niobi, svetenici Bele Boginje,
koja je ismejala Olimpljane i ija je ptica bila beli labud orao sa jezera Tantalide. Ime Tantalove majke,
Omfala, podse a na proro ki pup asti ivot nalik na onog u Delfima.
10. Za pharmacosa svake godine biran je ovek izuzetne runo e, kakav je slu aj bio i sa Brotejem.
Zabeleeno je da su u Maloj Aziji pharmacosa najpre tukli kozorepcem po genitalnim organima (vidi 26, 3),
uz zvuke lidijskih frula i Tantal (Pausanija: IX, 5, 4) i njegov otac Tmol (Ovidije: Metamorfoze 11, 156)
pominju se u legendi uz lidijske frule a zatim ga spaljivali na loma i potpaljenoj drvetom, a pepeo
potom prosipali u more (Ceces: Istorija XXIII, 72656, navodi Hiponaka esti vek pre nove ere). U
226

Evropi red je izgleda bio obrnut. Zeleni or e pharmacos je prvo zarobljavan, zatim mu en i naposletku
spaljivan.
109 PELOP I OJNOMAJ
Pelop je nasledio presto u Paflagoniji od svoga oca Tantala, izvesno vreme boravio je u Eneti, na obali
Crnoga mora, i odatle vladao i Lidijcima i Frigijcima. Ali varvari su ga izgnali iz Paflagonije, te se on
povukao na lidijsku planinu Sipil, koja je bila boravite njegovih predaka. Kad mu trojanski kralj Il ni tamo
nije davao mira i zapovedio mu da se ukloni, Pelop prenese svoje nadaleko uveno blago preko Egejskog
mora. Odlu io je da sebi i velikoj hordi svojih pratilaca na e nov dom,1 ali da prvo isprosi ruku
Hipodameje, k eri kralja Ojnomaja iz Arkadije, koji je vladao u Pisi i Eleidi.2
b) Neki kau da je Ojnomaja rodio Arej ili sa Harpinom, k erkom re nog boga Asopa, ili sa
Plejadom Asterijom, ili Asteropom, ili sa Euritojom, Danajevom k erkom, dok drugi smatraju da je on sin
Alksiona ili Hiperona.3
c) Ojnomaj je sa svojom enom Steropom ili Euaretom, Akrisijevom k erkom, izrodio sinove
Leukipa, Hipodama i Disponteja, osniva a Dispontijuma i jednu k er, Hipodameju.4 Ojnomaj je bio poznat
po svojoj ljubavi prema konjima i zabranio je svojim podanicima, pod pretnjom prokletstva, da ukrtaju
konje i magarce. Ovo se odralo do dananjeg dana i kad Eli ani ele mazgu, odvode kobile van zemlje da
se opasuju i drebe.5
d) Da li je Ojnomaja upozorilo neko proro ite da e ga ubiti zet, ili je bio zaljubljen u svoju k er,
nije razjanjeno; ali Ojnomaj je odlagao i uspevao da spre i Hipodamejinu udaju. On je pozivao svakog
Hipodamejinog prosioca na utrkivanje ko ijama duga kom stazom, od Pise, koja lei pokraj reke Alfeja
nasuprot Olimpiji, do Posejdonovog oltara na Korintskoj prevlaci. Neki kau da su u ko ije bila uprezana
etiri konja,6 a neki dva. Ojnomaj je zahtevao da Hipodameja prati svakog prosca ne bi li mu skrenula
panju sa zaprege ali ih je putao da krenu neto oko pola asa pre njega, a za to vreme on bi prinosio
ovna na rtvu Zeusu-Ratniku u Olimpiji. Obe ko ije bi imale da se utrkuju voze i prema Prevlaci. Ako
Ojnomaj stigne prvi, prosac bi morao da umre; ali ako bi prosac dobio trku, Hipodameja bi pripala njemu, a
Ojnomaj bi morao umreti.7 Me utim, poto su dve kobile, Psila i Harpina, koje je Ojnomaj dobio od
Pelopovog oca Areja, bile ro ene od vetra i bre od Severnog vetra,8 pa zato bez premca najbolje u Gr koj, i
poto su njegove ko ije, koje je veto vozio Mirtil, bile naro ito podeene za trku, jo se nije desilo da
Ojnomaj ne pobedi svoga suparnika i da ga ne probode ma em, koji mu je tako e poklonio Arej.9
e) Na ovaj na in Ojnomaj je unitio dvanaest, a neki kau i trinaest prin eva, ije su glave i udovi
bili prikovani na kapijama njegovog dvorca, dok su im nesahranjena tela, nabacana na gomilu, leala na
zemlji. Kad je Ojnomaj ubio Marmaka, prvog prosca, iskasapio je i njegove kobile Parteniju i Erifu i
zakopao ih pored reke Partenije, gde se grob jo nalazi. Neki kau da je drugi prosac, Alkatoj, bio sahranjen
u blizini straila za konje na hipodromu u Olimpiji i da njegov zloban duh smeta takmi arima.10
f) Ojnomajev ko ija Mirtil bio je sin Hermesa i Teobule ili Kleobule, po jednima, a po drugima
Danaide Fojtuse; neki tvrde da je bio sin Zeusa i Klimene. Mirtil je tako e bio zaljubljen u Hipodameju, ali
nije imao hrabrosti da se prijavi za takmi enje.11 Me utim, Olimpljani odlu ie da se umeaju i da stanu na
put tom pokolju, jer se Ojnomaj hvalisao kako e jednog dana na initi hram od samih lobanja, kao to su to
u inili Euen, Diomed i Antaj.12 I kad se Pelop iskrcao u Elidi i zamolio svog voljenog Posejdona, koga je
prizivao prinoenjem rtve na obali, da mu podari najbre ko ije na svetu da bi mogao da isprosi
Hipodameju, ili da odstrani Ojnomajev brzi dilit, Posejdon bi sre an to moe da se umea. Pred Pelopom
se uskoro stvorie krilate zlatne ko ije koje su mogle da lete preko mora, a da im se osovina ne ukvasi, u
koje su bili upregnuti neumorni, krilati, besmrtni konji.13
g) Poto je otiao na Goru Sipil i posvetio Afroditi Temniskoj kip od zelenog mirtinog drveta, Pelop
je isprobao svoje ko ije poteravi ih preko Egejskog mora. Samo to je okom trepnuo, on stie na Lezb, gde
mu je ko ija, po imenu Kil ili Kel, umro ne mogavi da izdri toliku brzinu. Pelop je proveo no na Lezbu i
227

u snu video Kilov duh kako ali svoju sudbinu i moli za herojske po asti. U zoru, on spali njegovo telo,
napravi humku nad pepelom i tu osnova svetilite Kilskog Apolona. Zatim po e sam voze i svoje ko ije.14
h) Stigavi u Pisu, Pelop se uplai kad ugleda glave prikovane iznad gradskih kapija i zaali to se,
gonjen eljom, upustio u tako opasan pothvat. On zatim obe a Mirtilu polovinu kraljevine i pravo na prvu
bra nu no sa Hipodamejom ako izda svoga gospodara.15
i) Pre po etka trke prizor je uklesan na prednjem zabatnom zidu Zeusovog hrama u Olimpiji
Pelop prinese rtvu Kidonskoj Ateni. Neki kau da je Kilov duh doao da mu pomogne; drugi kau da mu je
Sajfro bio ko ija; ali najvie se veruje da je sam vozio ko ije, a da je Hipodameja stajala pored njega.16
j) Me utim Hipodameja se zaljubila u Pelopa i ne samo to ga nije ometala ve je i sama obe ala
Mirtilu izdanu nagradu ako se desi da njen otac na bilo koji na in bude pobe en. Zato je Mirtil sa osovina
Ojnomajovih ko ija poskidao paoke i zamenio ih votanim. Kad su ko ije stigle na ulaz u Prevlaku i
Ojnomaj u besomu nom trku zamahnuo da s le a udari Pelopa, to kovi se na njegovim kolima raspadoe,
on pade, a konji su ga upletenog u uzde vukli putem dok nije izdahnuo. Njegov duh jo uvek boravi oko
straila za konje u Olimpiji.17 Ima nekih koji, me utim, tvrde da je brzina Posejdonovih krilatih ko ija i
konja s lako om omogu ila Pelopu da pretekne Ojnomaja i da stigne prvi na Prevlaku; Ojnomaj se ili ubio
od o ajanja ili ga je Pelop ubio stigavi na cilj kao pobednik. Po drugima se takmi enje odralo na
hipodromu u Olimpiji, a Amfion je dao Pelopu aroliju koju je on zakopao kod konjskog straila, tako da su
se Ojnomajovi konji spotakli i razbili ko ije. Svi se, ipak, slau da je Ojnomaj, pre nego to je umro,
prokleo Mirtila, mole i se da i njega sna e smrt od Pelopovih ruku.18
k) Pelop, Hipodameja i Mirtil spremie se za no nu vonju preko mora. Avaj uzviknu
Hipodameja celog dana nisam nita pila, davi me e . Sunce je zalazilo i Pelop se zaustavi na pustom
ostrvu Helena, koje lei nedaleko od ostrva Euboje, i po e da potrai vodu. Kad se vratio sa lemom punim
vode, pritr a mu Hipodameja, pla u i i ale i se da je Mirtil pokuao da je siluje. Pelop se grubo izdera na
Mirtila i udari ga po licu, ali mu ovaj prezrivo po e prebacivati: Je li to ta prva bra na no za koju si se
zakleo da u je provesti sa Hipodamejom? Ho e li da pogazi zakletvu? Pelop ne odgovori nita ve uze
vo ice iz Mirtilovih ruku i produi.19 Kad su se pribliili rtu Gerajstu najjunija izbo ina Euboje, sad
ukraena izvanrednim hramom Posejdonu Pelop iznenada udari Mirtila i ovaj se strmoglavi u more; dok
je tonuo, Mirtil prokle Pelopa i ceo njegov dom.20
l) Hermes je postavio lik Mirtilov me u zvezde u sazve e ko ija; njegovo telo more je izbacilo na
obale Euboje, a Fenej iz Arkadije sahranio ga je pored Hermesovog hrama; jedanput godinje no u mu se
prinose rtve kao heroju. Mirtonsko more, koje se prostire od Euboje, pored ostrva Helene, do Egejskog
mora, smatra se, obi no, da je nazvano po Mirtilu, a ne, kao to Eubojci misle po nimfi Mirti.21
m) Pelop je vozio dalje dok nije doao do zapadne struje Okeana, gde ga je Hefajst o istio od
krvavog greha; posle toga se vratio u Pisu i nasledio Ojnomaja na prestolu, a uskoro je pokorio celu oblast
koja je do tada bila poznata kao Apija ili Pelasgiotija, dao joj novo ime Peloponez, to zna i Pelopovo
ostrvo. Njegova hrabrost, mudrost, bogatstvo, i mnogobrojna deca izazivali su zavist i divljenje cele
Gr ke.22
n) Od kralja Epeja Pelop je oteo Olimpiju i pripojio je svome kraljevstvu, ali nije mogao da pobedi
kralja Stimfala iz Arkadije vojnom silom. Stoga ga pozove na prijateljski razgovor, sase e u komade i
razbaca njegove udove na sve strane, a ovaj zlo in izazva optu glad u celoj Gr koj. Ali proslava
Olimpijskih igara u ast Zeusa, koju je Pelop priredio jednu generaciju posle Endimionove, bila je lepa i
sjajnija od ijedne ranije.
o) Da bi okajao ubistvo Mirtila, koji je bio Hermesov sin, Pelop je sagradio prvi Hermesov hram na
Peloponezu; on je tako e pokuao da smiri Mirtilov duh podigavi mu spomen--grobnicu na hipodromu u
Olimpiji i odaju i mu herojske po asti. Neki kau da pravo strailo za konje nije bio ni Ojnomaj, ni zlobni
Alkatoj, ni arobna stvar koju je Pelop tu zakopao, ve Mirtilov duh.23
p) Preko grobova stradalih Hipodamejinih prosaca, na gornjoj strani reke Alfej, Pelop je podigao
visoku humku i odao im herojske po asti, a oko osminu milje odatle lei svetilite Artemide Kordake,
228

nazvane tako jer su Pelopovi sledbenici tu proslavljali njegove pobede igraju i igru na konopcu, koju su
nau ili u Lidiji.24
q) Pelopovo svetilite, gde mu se u bronzanom sanduku uvaju kosti, osnovao je njegov unuk
Herakle iz Tirinta, kad je doao na proslavu Olimpijskih igara, a sudije iz Elide jo uvek Pelopu jedanput
godinje prinose na rtvu crnog ovna, koga peku na vatri od topolinog drveta. U esnicima u ovom obredu
zabranjeno je da u u u Zeusov hram dok se ne okupaju. Vrat rtvene ivotinje je po tradiciji pripadao
umaru hrama. U svetilite svake godine nagrne mnogo posetilaca i tada mladi ljudi sami sebe stavljaju na
muke ibaju i se kod Pelopovog oltara, prinose i mu rtvu livenicu u krvi. Njegove ko ije mogu da se vide
na krovu Anaktorija u Fliasidi, a Sikionci uvaju njegov ma sa zlatnom ru icom u riznici u Olimpiji.
Pelopov otar skiptar u Hajroneji moda je jedino originalno Hefajstovo delo koje se o uvalo. Zeus ga je
poslao Pelopu po Hermesu, a Pelop ga je zavetao kralju Atreju.25
r) Pelopa nazivaju i Pobednik konja, a Ahajci ga smatraju svojim pretkom.26
1. Apolonije sa Roda: Argonautica II, 358 i 790; Sofokle: Ajant 1292- Pausanija: II, 22, 4 i VI, 22,
1; Pindar: Olimpijske ode I, 242. Servije uz Vergilijeve Georgike III, 7; Lukijan: Charidemus 19- Apolodor: Epitome: II, 4;
3. Diodor sa Sicilije IV. 73; Higin: Fabula 250; Pesni ka astronomija II, 21; Sholijast uz Apolonija
sa Roda: I, 752; Pausanija: V, I, 5- Ceces- O Likofronu 149;
4. Higin: Pesni ka astronomija II, 21; Fabula 84; Pausanija- VIII 20 2 i VI, 22, 2; Laktantije o
Statijevoj Tebaidi VI, 336; Diodor sa Sicilije loc. cit.;
5. Plutarh: Gr ka pitanja 52; Pausanija: V. 5, 2 i 9 26. Apolodor: Epitome II, 4; Lukijan: Charidemus 19; Pausanija V 10 2; V, 17, 4 1 VI, 21. 6; Diodor
sa Sicilije: IV, 73; .
7. Apolodor: Epitome II, 5; Lukijan: loc. cit.: Pausanija- V 14 5-Diodor sa Sicliije: loc. cit.
8. Servije uz Vergilijeve Georgike III, 7; Ceces: O Likofonu 166- Lukijan loc. cit.; Higin: Fabula 84;
Apolodor: loc. cit
9. Pausanija: VIII, 14, 7; Apolonije sa Roda: I, 756: Apolodor: loc cit
10. Apolodor: loc. cit.; Pindar: Olimpijske ode I, 79; Ovidije: Ibis 365: Higin: Fabula 84; Pausanija:
VI, 21, 67 i 20 811. Higin: Fabula 224; Ceces: O Likofronu 156 i 162 Sholijast uz Apolonija sa Roda I 752; Sholijast
uz Euripidovog Oresta 1002; Pausanija:
12. Lukijan: Charidemus 19; Ceces: O Likofronu 15913. Pindar: Olimpijske ode I, 65 i I, 79; Apolodor: Epitome II, 3;
14. Pausanija: V, 13, 4 i 10, 2; Teon: Komentar za Arata str 21 Sholijast uz Homerovu Ilijadu I, 38;
15. Higin: Fabula 84; Sholijast uz Horatijeve Ode I, 1; Pausanija: VIII, 14, 7;
16. Pausanija: VI, 21, 5 i V. 10, 2; Sholijast uz Homerovu Ilijadu: loc. cit.; Apolonije sa Roda: I,
753;
17. Apolodor: Epitome II, 7; Ceces: O Likofronu 156; Apolonije sa Roda-1, 752; Pausanija VI, 20,
E;
18. Pindar: Olimpijske ode I, 87; Lukijan: Charidemus 19; Diodor sa Sicilije: IV, 73; Apolodor: loc.
cit.:
19. Apolodor: Epitome II, 8; Sholijast uz Homerovu Ilijadu II 104-Pausanija: VIII, 14, 8; Higin:
Fabula 84;
20. Strabon: X, 1, 7; Sofokle: Elektra 508; Apolodor: loc. cit.; Pausanija:
21. Higin: Pesni ka astronomija II, 13; Pausanija- loc cit i VIII 14 8; Apolodor: loc. cit.;
22. Apolodor: Epitome II, 9; Diodor sa Sicilije: IV, 73: Tukidid 1 9-Plutarh: Tesej 3;
23. Pausanija: V, 1, 5; V, 8, l i VI, 20, 8; Apolodor: III, 12, 6;
24. Pausanija: VI. 21, 7 i 22, l:
229

25. Pausanija: V, 13, 12; VI, 22, 1; II, 14, 3: VI, 19, 3 i IX, 41, 1-Apolodor: II, 7, 2; Pindar:
Olimpijske ode I. 90; Sholijast uz Pindarove Olimpijske ode I, 146; Homer: Ilijada II, 100;
28. Pindar: Olimpijske ode III, 23; Homer: Ilijada II. 104; Pausanija:
*
1. Prema Pausaniji i Apolodoru, Tantal nikada nije naputao Malu Aziju, ali drugi mitografi govore o njemu
i Pelopu kao doma im gr kim kraljevima. Ovo svedo i da su njihova imena bila dinasti ke titule koje su
rani gr ki kolonisti doneli sa sobom u Malu Aziju, gde su bile potvr ene na herojskim oltarima u
svetilitima. Te titule su ponovo vratile u Gr ku izbeglice iz gr kih kolonija, i to pre nadiranja Ahajaca na
Peloponez, u trinaestom veku pre nove ere. Zna se sa hetitskih napisa da su helenski kraljevi vladali u
Pamfiliji i na Lezbu davno, jo u etrnaestom veku pre nove ere. Izgleda da su Pelopo-Tantalidi nadiveli
kretsku dinastiju Ojnomaja u peloponeskom visokom kraljevstvu.
2. Konj, koji je bio sveta ivotinja kod Pelazga u Gr koj daleko pre kulta sun anih ko ija, bio je doma i
evropski poni posve en Mesecu, a ne Suncu (vidi 75, 3). Ve i transkaspijski konji dospeli su u Egipat sa
Hiksima, osvaja ima, 1850. pre nove ere konjska zaprega zamenila je magare u u egipatskim oruanim
snagama oko 1500. pre nove ere i dospela na Kretu itav vek pre pada Knosa. Ojnomajovu versku zabranu
gajenja mazgi treba vezivati za smrt Kile: u Gr koj je, kao i u Rimu. kult magaraca bio potisnut (vidi 83, 2)
kad su sun ane ko ije postale simbol kraljevstva. Vrlo sli na verska reforma dogodila se u Jerusalimu (II
knjiga kraljeva XXIII, 11), gde se tradicionalno odravao kult magaraca u Josifovo vreme (Josif: Protiv
Apiona 11, 7 i 10). Helije, sun ani ko ija, boanstvo Ahajaca, izjedna io se u to vreme u raznim
gradovima sa sun anim Zeusom ili sun anim Posejdonom. Magarac je postao ivotinja posve ena Kronu,
koga su Zeus i Posejdon svrgnuli s vlasti, a ponegde je posve ivan i Panu ili Silenu ili nekom drugom od
drevnijih bogova Pelazga. Postojao je i sun ani Apolon; a poto Pindar pominje njegovu mrnju prema
magarcima, to mora da je bio Apolon Kilajski, kome su Hiperborejci prinosili hekatombu magaraca (Pindar:
Pitijske ode X, 30).
3. Ojnomaj, koji je predstavljao Zeusa kao inkarnaciju Sunca, prema tome, nazivao je sebe sinom Asterije,
koja je vladala nebom (vidi 88, l), a ne sinom sli no nazvane Plejade; a kraljica Hipodameja, svojom
udajom za onoga koji je zakraljen, predstavljala je Heru kao inkarnaciju Meseca. Nasledstvo je ostalo po
enskoj lozi na Peloponezu, to je pogodovalo i konzervativno naklonjenom seljatvu. Isto tako, vladavina
kralja nije mogla da se odri due od Velike godine, to je iznosilo stotinu velikih meseci, i njega je, kada bi
se poklopili sun ani i mese ev kalendar, ekala sudbina da ga unite konji. Ojnomaj je pristao na jo jedan
ustupak starijem kultu u Pisi, gde je Zeusovog predstavnika ubijao njegov vojskovo a sredinom leta (vidi
53, 5). To je obi aj da kralj lano umire u toku od sedam zima redom i svakom prilikom bi naimenovao
zamenika koji je preuzimao njegovo mesto za dvadeset i etiri asa i vozio se u sun anim ko ijama pored
kraljice. Na isteku tog dana zamenik je bivao ubijen u sudaru ko ija, a kralj bi se pojavljivao iz groba, gde
je bio sklonjen (vidi 41, 1 i 123, 4) i preuzimao vlast. Ovim se objanjava mit o Ojnomaju i proscima, a
drugi oblik istog mita pojavljuje se u predanju o Euenu (vidi 74, e). Mitografi su se svakako varali kad su
pominjali ili dvanaest ili trinaest prosaca. Ove se brojke verovatno odnose ili na mese eve mene
naizmeni no dvanaest ili trinaest ili na polarnu godinu, a ne na kraljeve zamenike; zato je u trkama
ko ija na stadionu u Olimpiji prevaljivano dvanaest krugova u ast Mese eve Boginje. Pelop je imao sre u
da bude osmi po redu kraljevi (vidi 81, 8) koga mimoilazi smrt u lomljavi ko ija i koji uspeva da se ma em
obra una sa starim kraljem.
4. Ova lomljava ko ija odravala se svake godine na Hipodromu. Zamenik je mogao da goni svoje konje,
koji su, izgleda, prema mitu o Glauku (vidi 71, a), bili razdraeni drogama, niza stranu bez opasnosti, ali na
zaviljutku kod bele mermerne statue koja se zove Marmaranakt (mramorni kralj) ili konjsko strailo,
spoljni bi to ak odleteo, zbog toga to je nedostajao jedan palac, kola bi se sruila, a konji bi vukli kraljevog
230

zamenika putem. Mirta je bila drvo smrti trinaestog meseca, na ijem se isteku i doga ao lom ko ija (vidi
101, 1). Kae se da je Mirtil zamenio metalne paoce votanim jer je otapanje voska izazvalo i smrt Ikara,
zamenika Sun anog kralja i zbog toga je i pala kletva na Pelopov dom.
5. U drugoj polovini mita Mirtil je pobrkan sa interreksom, zamenikom. Kao interrex, on je imao pravo da
se vozi pored kraljice u sun anim kolima i da spava s njom one jedine no i svoje vladavine, a slede eg dana
u zoru stari kralj bi ga unitio i metafori ki se svojim sun anim kolima odvezao do krajnjeg zapada, gde bi
na okeanskoj struji dobio o i enje od greha. Mirtilov pad iz ko ija u more je upro avanje mitova;
nekoliko milja isto no od Hipodroma, na mestu gde su se odravale igre na Prevlaci (vidi 71, b), zamenik
Melikert, u iju su ast igre i osnovane, ba en je sa stene (vidi 96, 3), a isto se, verovatno, zbilo i u
Gerajtu, gde je umro Mirtil. Straila za konje su poznata i u Tebi i u Jolku (vidi 71, b), to navodi da su se i
tamo lomile ko ije na hipodromima. Ali kako je Hipodrom u Olimpiji posve en Sun anom Zeusu, a
istamski Hipodrom sun anom Posejdonu, a poto su oba vezivana za legendu o Pelopu, mitografi su
zaklju ili da se trka odravala na stazi od Pise do Olimpije. Lezb ulazi u pri u verovatno zbog toga to je
Ojnomaj bila lezbotska dinasti ka titula.
6. Pojavljivanje Amfiona u ovom mitu, iako je on Tebanac, objanjava se time to je rodom iz Sikiona na
Prevlaci (vidi 76, a). Mirta je bila titula za morsku boginju unititeljku; ako se uzme da prvi slog zna i
More, kao u Mytrea, boginja mora, Mytroessa, dui oblik od Myrto, postaje jasna ova Afroditina titula.
Tako je Mirtil moda prvobitno zna io ''Falus mora'': myrtylos.
7. Pelop je isekao Stimfala na komade ba kao to je, po predanju, s njim u inio Tantal; ovaj stariji oblik
kraljevske rtve doao je iz Arkadije. Izgleda da su Pelopidi doista prihvatili, pored kulta sun anih kola, i
neke lokalne kultove; to su, naime, pastirski kultovi hrasta i ovna iz Arkadije, sude i po povezivanju Pelopa
sa Tantalom i opisu prinoenja crnoga ovna na rtvu u Olimpiji; zatim kult jarebica uz igru cordax, poznat
na Kreti, u Troji i u Palestini; onda kult Titana, o emu svedo i Pelopova titula Kronov, kao i kult
morskog praseta (vidi 108, 5) i kult magare eg boga u liku Kilovog duha, koji Pelopu pomae u trci.
8. Kasapljenje Marmakovih kobila moda se odnosi na Ojnomajove krunidbene sve anosti (vidi 81, 4), koje
su zahtevale rtvovanje kobila. Kidonsku jabuku ili dunju morala je drati u ruci Atena, boginja smrti,
kojoj je Pelop prineo rtvu da bi ga sprovela do Jelisejskih polja (vidi 32, 1, 53, 5 i 133, 4), a bela topola,
koja se upotrebljava za oven avanje heroja u Olimpiji, bila je simbol nade u reinkarnaciju (vidi 31, 5 i 134,
f), jer je onima to su silazili u Jelisej bilo garantovano ponovno ro enje ma bili i na komade iskasapljeni
(vidi 31, c). ibanje do krvi na Pelopovom oltaru u Olimpiji moe se porediti sa ibanjem mladih
Spartanaca pred likom. Artemide Pravedne (vidi 116, 4). Pelop je, u stvari, bio rtva i stradao je u ast
boginje Hipodameje (vidi 110, 3).
110 PELOPOVA DECA
Iz zahvalnosti Heri to joj je omogu ila udaju za Pelopa, Hipodameja je skupila esnaest matrona, iz
svakog grada Elide po jednu, da joj pomognu da ustanovi Herine igre. Svake etvrte godine od tada,
esnaest matrona, njene naslednice, tkale su odedu za Heru i proslavljale igre koje su se sastojale od jedne
jedine trke devojaka razli itog uzrasta, postrojenih prema svojim godinama, sa najmla om u esnicom na
elu. One su tr ale odevene u tunike to su im dopirale iznad kolena, sa ogoljenom desnom dojkom i sa
slobodno razvijenom kosom. Hlorida, jedina preivela Niobina k erka, bila je prva pobednica na ovim
trkama; duina staze iznosila je pet estina olimpijskog kruga. Nagrada je bila maslinov venac i udeo u rtvi
prinetoj Heri; pobednica je mogla da joj posveti statuu u svoje ime.1
b) Jedanput se dogodilo da je esnaest matrona u estvovalo u sklapanju mira izme u gra ana Pise i
Elide. One su organizovale dve grupe igra ica jednu u ast Hipodameje, a drugu u ast Fiskoje iz Elide.
231

Fiskoja je Dionisu rodila Narkaja, ratnika na glasu, prvog Eli anina koji je slavio Dionisa. Poto su neki od
esnaest gradova prestali da postoje, matrone su se birale iz osam plemena Eli ana, po dve iz svakog
plemena. Kao sudije na trkama, pre po etka igara one su se istile od greha krvlju izabrane svinje i vodom
donesenom sa izvora na koji se nai e kad se ide putem od Olimpije ka Elidi.2
c) Po kazivanju, Pelopova i Hipodamejina deca su bili: Pitej iz Trojzena; Atrej i Tijest; Alkatoj, ali
ne onaj koga je ubio Ojnomaj; Hipal, Hipalkimo ili Hipalk; glasonoa Koprej; Skir-bandit; Epidaur iz
Argolide koga ponekad zovu Apolonovim sinom;3 Pleisten; Dijant; Kibosur; Korint; Hipas; Kleon; Argej;
Ajlin; Astidameja, koju neki nazivaju majkom Amfitrionovom; Lisijadika, iju je k er Hipoteju Posejdon
odveo na Ehinade, gde je rodila Tafija; Euridika, koju neki nazivaju majkom Alkmene; Nikipa; Antibija;4 i,
najzad, Arhipa, mati Euristeja i Alkione.5
d) Megarani su pokusali da izbriu se anja da je Minoj osvojio njihov grad. Oni su tvrdili kako je
kralja Nisu, bez nasilja, nasledio njegov zet Megarej, a ovog opet njegov zet Alkatoj, Pelopov sin. Poto je
Megarej imao dva sina, kau da su starijeg Timalka ubili u Afidni, u vreme kad su Dioskuri osvajali Atiku;
a mla eg Euipa ubio je kitajronski lav. Megarej je obe ao k er Euajhmenu i svoj presto onome ko bude
osvetio Euipovu smrt. Alkatoj je bez oklevanja ubio lava i, postavi kralj Megare, sagradio hram Apolonu
Lovcu i Artemidi Lovici. Istina je, me utim, da je Alkatoj doao iz Elide u Megaru odmah posle Nisove
smrti i oplja kao grad; zatim da Megarej nikad nije vladao u Megari; i da je Alkatoj najpre prineo rtvu
Apolonu i Posejdonu kao ranijim graditeljima, a zatim iz osnove obnovio gradske zidine, jer su stare
Kre ani sasvim bili upropastili.6
e) Alkatoj je bio otac Ishepolisa; Kalipolisa; Ifinoje, koja je umrla kao devica i na iji grob, koji se
nalazi izme u ve nice i Alkatojevog svetilita, udava e iz Megare prinose rtvu livenicu ba kao to i
devojke sa Dela posve uju svoju kosu Hekaergi i Opidi; zatim Automeduse, koja je rodila Jolaja i Ifikla; i
Periboje, koja se udala za Telamona i iji je sin Ajak nasledio Alkatoja na prestolu Megare. Alkatojev stariji
sin Ishepolis i ezao je za vreme kalidonskog lova; a Kalipolis, koji je prvi od Megarana uo tunu vest,
dojurio je na Akropolj, gde je Alkatoj prinosio rtvu paljenicu Apolonu i rasturio, u znak alosti, ugarke sa
oltara. Ne znaju i ta je uzrok, Alkatoj ga, ljut zbog nepotovanja bogova, ubi jednim ugarkom.7
f) Ishepolis i Eupije su sahranjeni u sudnici; Megarej sa desne strane, gde se silazi za drugi Akropolj
u Megari. Alkatojeva grobnica heroja je sada gradska arhiva, a Timalkova gradska ve nica.8
g) Hrisipa tako e smatraju sinom Pelopa i Hipodameje, ali je on, u stvari, bio Pelopov vanbra ni sin
sa nimfom Astiohom,9 danaidom. Desilo se da je Laja, kad je bio prognan iz Tebe, Pelop gostoljubivo
primio u Pisi, a ovaj se prvo zaljubio u Hrisipa, koga je u io vetini upravljanja ko ijama i im je istekla
presuda na progonstvo, on odmah posle Nemejskih igara svojim ko ijama odvede de aka u Tebu radi svoje
naslade.10 Neki kau da se Hrisip ubio zbog sramote, drugi da je Hipodameja, strahuju i da e Pelop u initi
Hrisipa svojim naslednikom i tako zaobi i njene sinove, dola u Tebu, gde je pokuala da nagovori Atreja i
Tijesta da de aka bace u bunar. Kad su obojica odbili da ubiju gosta svoga oca, Hipodameja se u gluvo doba
no i prikrade u Lajovu sobu i, naavi ga na spavanju, skine njegov ma sa zida i zari ga u stomak Lajevog
miljenika. Za ubistvo bi optuen Laj, ali je Hrisip video Hipodameju kad je beala, i stie da je optui na
izdisaju.11
h) U me uvremenu Pelop je krenuo za Tebu da oslobodi Hrisipa, ali stigavi tamo, ve je zatekao
Laja u zatvoru, gde ga behu stavili Atrej i Tijest. Shvativi da je samo prevelika ljubav prema de aku
nagnala Laja da prekora i granicu i zaboravi na obavezu prema gostoprimstvu koje je uivao Pelop Laju
dostojanstveno oprosti. Neki kau da je prvi homoseksualac bio Laj, a ne ni Tamir ni Mihoj, i otuda Tebanci
ni izbliza ne zabranjuju pederastiju ve , naprotiv, imaju etu koju zovu sveta veza, a koja je sastavljena
isklju ivo od de aka i njihovih ljubavnika.12
i) Hipodameja je pobegla u Argolidu i tamo se ubila, ali su kasnije, prema proro anstvu, njene kosti vra ene
u Olimpiju i u njeno zidom ogra eno svetilite ene ulaze jedanput godinje i prinose joj rtvu. Na jednom
od zaokreta na Hipodromu stoji Hipodamejina bronzana statua sa trakom kojom se Pelop ukrasio'u vreme
svoje pobede.13
232

1. Pausanija: V, 16, 23;

2. Pausanija: V, 16, 35;
3. Apolodor: III, 12, 7; II, 5, 1 i II, 26, 3; Epitome II, 10 i I, 1; Higin: Fabula 84 i 14; Sholijast uz
Pindarove Olimpijske ode I, 144;
4. Sholijast uz Euripidovog Oresta 5; Apolodor: II, 4, 5; Plutarh: Tesej 6; Diodor sa Sicilije: IV, 9, 1;
Sholijast uz Homerovu Ilijadu XIX, 119;
5. Ceces: Hilijade II, 172 i 192; Sholijast uz Tukidida: I, 9: Apolodor: loc. cit.;
6. Pausanija: I, 43, 4; I, 41, 45 i I, 42, 2;
7. Pausanija: I, 42, 2 i 7 i I, 43, 4; Apolodor: II, 4, 11:
8. Pausanija: I, 43, 2 i 4; I, 42, 1 i 3;
9. Sholijast uz Pindarove Olimpljske ode I, 144; Higin: Fabula 85; Plutarh: Uporedne pri e 33;
10. Apolodor: III, 5, 5; Higin: Fabule 85 i 271; Atenaj: XIII, 79;
11. Sholijast uz Euripidove Feni anke 1760; Plutarh: Uporedne pri e 33; Higin: Fabula 85; Sholijast
uz Euripidovog Oresta 813;
12. Hlgin: loc. cit.; Plutarh: loc. cit.; Ajlijan: arena istorija XIII, 5:
13. Higin: loc. cit.; Pausanija: VI, 20, 4 i 10.
*
1. Herine igre odravane su dan uo i Olimpijskih igara. One su se sastojale u takmi enju devojaka; one su
tr ale za zvanje visoke Herine svetenice (vidi 60, 4) i pobednica, koja je nosila maslinu kao simbol mira
i plodnosti, sjedinjavala se sa boginjom, prisustvovala rtvovanju svete krave. Na dunosti pomo nice
visoke svetenice smenjivalo se esnaest matrona i svaka je vrila dunost u toku jednog od etiri godinja
doba, tako da se svih esnaest izre alo u etvorogodinjem razdoblju izme u Olimpijskih igara. Tako je i
svaki to ak na kraljevskoj ko iji ozna avao jednu sun anu godinu i imao je etiri palca kao vatreni to ak
kukastog krsta ili svastike. Narkaj Narcaeus re je izvedena od Atena Narkaja boginja smrti.
Matrone koje su organizovale Herine igre, a nekada je njihov ritual zahtevao i prinosenje ljudske rtve,
umilostivljavale su boginju svinjskom krvlju, a potom se prale u teku oj vodi. Hipodamejina mnoga deca
treba da prikazuju snagu saveza na ijem je elu bila dinastija Pelopida sva su njihova imena u vezi sa
Peloponezom ili Prevlakom.
2. Da je Alkatoj ubio sina Kalipolida kod Apolonovog oltara zna se, verovatno, preko ikone koja prikazuje
Alkatoja kako prinosi kao rtvu paljenicu svoga sina ranijem graditelju:, gradskom bogu Melikertu ili
Molohu. Sina na rtvu je prineo kad je obnovio Megaru, kao to je u sli noj prilici u inio i kralj Mob (Isus
Navin VI, 26). tavie, on je, sli no Samsonu i Davidu, ubio lava u ritualnoj borbi. Korintska mitologija
dosta je bliska palestinskoj (vidi 67, 1).
3. Mit o Hrisipu sa uvao se samo delimi no, u tragovima. To to je on bio izvanredno lep de ak iz Pise, to
je vozio ko ije, bio ukraden kao Ganimed, ili i sam Pelop dodue, i to ga je ubila Hipodameja, navodi na
misao da je Hrisip prvobitno morao biti jedan od kraljevih zamenika poginuo u lomljenju kola; me utim,
mit o njemu je pobrkan sa predanjem koje je trebalo da opravda homoseksualnost kod Tebanaca, i sa
legendom o raspravi o nemejskim igrama, koja se vodila izme u Tebe i Pise. Hipodameja, ukrotiteljka
konja, bila je titula boginje Mesec, ija je statua sa kobiljom glavom u Figalidi drala morsko prase u ruci.
etvoro od Pelopovih sinova i k eri nose imena konja.
111 ATREJ I TIJEST
Neki kau da je Atrej iz Elide pobegao u Mikenu posle Hrisipove smrti, u koju je, verovatno, bio mnogo
dublje upleten nego to je to Pelop znao. Tamo mu je sre a bila naklonjena. Njegov ne ak Euristej, koji se
spremao u pohod na Heraklove sinove, postavio ga je za svoga zamenika za vreme svoga odsustva. Kad je
ubrzo potom stigla vest o Euristejevom porazu i smrti, vi eni ljudi u Mikeni izabrae Atreja za kralja, jer im
233

se inilo da je on vojskovo a koji bi bio u stanju da ih brani od Heraklida, a uz to bio je ve zadobio i

naklonost naroda. Tako Pelopova kraljevska ku a postade slavnija i od Persejeve.1
b) Ali drugi kau, sa vie prava, da je Euristejev otac Stenel, poto je prognao Amfitriona i do epao
se prestola u Mikeni, poslao svoje zetove po Atreja i Tijesta i ustoli io ih u oblinjoj Mideji. Nekoliko
godina kasnije, kad su ve obojica, i Stenel i Euristej, bili mrtvi, Mikenci dobie savet iz proro ita da
izaberu kraljevi a iz ku e Pelopida. Oni tada dovedoe Atreja i Tijesta iz Mideje i po ee da raspravljaju
koji od njih dvojice (a njihova je sudbina bila da se u neobi nim prilikama uvek na u) treba da postane
krunisani kralj.2
c) Atrej se jednom prilikom zarekao da e rtvovati Artemidi najlepe grlo koje je imao u svojim
stadima; a Hermes, kome je bilo stalo da osveti Mirtilovu smrt na Pelopovim naslednicima, dogovori se tada
sa svojim starim prijateljem, kozjim Panom, da se rogato jagnje sa zlatnim runom pojavi u akarnanijskom
stadu, koje je Pelop ostavio svojim sinovima, Atreju i Tijestu. Hermes je znao da e Atrej tvrditi da jagnje
pripada njemu i da e, ele i da izbegne odavanje dunog potovanja Artemidi, uvu i sebe u bratoubila ki
rat sa Tijestom. Neki, me utim, kau da je sama Artemida poslala ovo jagnje da iskua Atreja.3 Atrej je bar
delimi no ispunio svoju zakletvu rtvuju i meso, dok je runo utavio i sa uvao ga za sebe zabravivi ga u
sanduk. On se toliko ponosio svojim blagom koje je bilo kao ivo jagnje, da nije mogao da se uzdri od
javnog hvalisanja na pijaci, a ljubomorni Tijest, prema kome je Atrejeva tek udata ena ose ala skrivenu
strast, pristade da joj postane ljubavnik ako mu dobavi runo; on joj je ispri ao da su jagnje Atrejevi pastiri
ukrali iz njegove polovine stada. U stvari, Artemida je proklela jagnje, i sve su ovo bila njena posla.4
d) Na raspravi u gradskoj ve nici Atrej je dokazivao pravo na mikenski presto po pravu
prvoro enoga, a i zbog toga to je posedovao runo. Tijest ga je pitao: Da li ti javno tvrdi da sopstvenik
runa treba da postane kralj? Tako je, re e Atrej. Ja se slaem, odgovori Tijest, osmehuju i se
zajedljivo. Glasnik tada objavi neka se svi ljudi u Mikeni sakupe da bi proglasili novoga kralja; hramove
ukrasie zlatom, a vrata irom otvorie; vatre su buktale na svim oltarima u gradu, a pesme su se pevale u
ast jagnjeta sa zlatnim runom. Iznenada Tijest optui Atreja da je nedostojni hvalisavac i pozove ve nike
svome domu, gde im pokaza runo i tako dokaza da je on vlasnik, i bi proglaen za dostojnog kralja Mikene.5
e) Zeus je ipak bio naklonjen Atreju i poslao mu je Hermesa s porukom: Pozovi Tijesta i pitaj ga da
li e, ako vidi da se sunce kre e suprotnim putem, hteti da se povu e sa prestola u tvoju korist? Atrej u ini
to mu je bilo naloeno i Tijest pristane da abdicira u slu aju da se to dogodi. Na ovo Zeus, uz pomo Eride,
preokrenu zakon prirode, to se do tada nikad nije dogodilo. Helije, koji je ve prevalio pola svoga puta,
zaustavi ko ije i okrenu glave konja prema istoku. Sedam Plejada i sve ostale zvezde povedoe se za njima,
i te je ve eri, prvi i poslednji put, sunce zalo na istoku. Poto je na ovaj na in Tijestova prevara i pohlepa
bila javno potvr ena, Atrej je stupio na mikenski presto i prognao Tijesta.6 Kada je kasnije Atrej otkrio da je
Tijest izvrio preljubu sa Ajropom, jedva je mogao da se uzdri od besa. Ipak, za izvesno vreme on se
ponaao kao da joj je oprostio.7
f) Ta Ajropa, koju neki zovu Europa, bila je Kre anka, k i kralja Katreja. Nju je otac jednog dana
iznenadio kad je putala ljubavnika k sebi u dvor, i zamalo je nije bacio ribama. Me utim, promenio je
odluku na Nauplijevu molbu i prodao mu je kao robinju, po uobi ajenoj ceni, i Ajropu i drugu k er
Klimenu, za koju je smatrao da mu sprema zaveru, pod uslovom da se nijedna od njih nikada vie ne vrati
na Kretu. Nauplije tada uze Klimenu sebi za enu, a ona mu rodi Ojaka i pronalaza a Palameda.8 Atrej, ija
je ena Kleoba umrla rodivi mu slabanog sina, Pleistena to je, u stvari, Artemidina osveta zbog
neodrane re i oenio se Ajropom i s njom izrodio Agamemnona, Menelaja i Anaksibija. Pleisten je
tako e umro. Kolja i koje je Atrej poslao da ubiju Tijestovog istoimenog vanbra nog sina sa Ajropom,
grekom ubie njegovog, za to se postarao Tijest.9
g) Atrej tada posla glasnike da domame Tijesta nazad u Mikenu, ponudivi mu izmirenje i udeo u
vlasti nad kraljevinom; ali im Tijest pristade, Atrej pogubi Aglaja, Orhomena i Kalileonta, trojicu
Tijestovih sinova, koje je imao sa jednom od Najada, i to u samom Zeusovom oltaru, gde su se sklonili.
Zatim je pronaao i ubio blizance maloga Pleistena Drugog i Tantala Drugog. On im je odrubio udove i
izneo u loncu skuvane odabrane delove tela pred Tijesta, da ga po asti o njegovom povratku. Poto se Tijest
234

najeo, Atrej posla po de je krvave glave, stopala i ake, stavi ih na iniju i pokaza Tijestu ta je jeo. Tijest,
povra aju i, pobee i prokle stranom kletvom seme Atrejevo.10
h) Jo jednom prognan, Tijest pobee najpre kralju Tesprotu u Sikion, gde mu je k erka Pelopija, ili
Pelopeja, bila svetenica. ele i da se osveti po svaku cenu, on potrai savet u Delfijskom proro itu i tamo
mu rekoe da rodi sina sa sopstvenom k eri.11 Tijest na e Pelopiju kako prinosi no nu rtvu Ateni
Kolokasiji, i, strahuju i da e profanisati obred, sakri se u oblinje grmlje. Uskoro se Pelopija, koja je
povela obrednu igru, okliznu na lokvu krvi, isteklu iz grla rtvenog crnog jagnjeta, i okrvavi svoju tuniku.
Odmah otr a do ribnjaka koji je pripadao hramu, skide tuniku i po e da spira krv, kad Tijest sko i iza grma i
napadne je. Pelopija ga nije poznala jer je nosio masku, ali je uspela da mu ukrade ma iz korica i da ga
odnese nazad u hram, gde ga je sakrila ispod postolja Ateninog lika; a Tijest, naavi prazne korice, i boje i
se potrage, pobee u Lidiju, zemlju svojih predaka.12
i) U me uvremenu je Atrej, boje i se posledica svoga zlo ina, potraio savet u Delfima i odatle
dobio odgovor: ''Pozovi Tijesta iz Sikiona''. Atrej stie prekasno u Sikion i ne zate e Tijesta, ali se zaljubi u
Pelopiju, za koju je mislio da je k i kralja Tesprota, i zatrai dozvolu da mu ona bude tre a ena, poto je u
me uvremenu kaznio Ajropu. eljan da stekne tako mo nog saveznika, a i da u ini uslugu Pelopiji, Tesprot
pristade i svadba se odra odmah. Kad je dolo vreme, Pelopija rodi sina koga je za ela sa Tijestom i odnese
u goru. Dete na oe pastiri, uzee ga k sebi i dadoe mu jednu kozu da ga hrani otud mu ime Ajgist ili
kozja snaga. Atrej je verovao da je Tijest pobegao iz Sikiona na vest da on dolazi i da je dete njegovo, a
da je Pelopija obolela od privremenog ludila koje ponekad snalazi ene posle poro aja. Zbog toga je
preuzeo Ajgista od pastira i odgajio ga kao svoga naslednika.
j) Nastadoe r ave etve i kuga po e da hara Mikenom i Atrej posla Agamemnona i Menelaja u
Delfe da saznaju gde je Tijest. Oni ga slu ajno sretnu kad se vra ao iz proro ita. Silom ga odvuku u
Mikenu, gde ga Atrej strpa u tamnicu, a zatim naredi Ajgistu, kome tada bee sedam godina, da ga ubije na
spavanju.
k) Tijest se iznenada probudi i zate e Ajgista kako mu s ma em u ruci stoji iznad glave; on se brzo
okrenu u stranu i tako izbee smrt. Zatim se podie, razorua de aka naglim udarcem u ru ni zglob i sko i
da se do epa ma a. Utom prepoznade svoj ma , onaj isti koga je pre nekoliko godina izgubio u Sikionu! On
epa Ajgista za ramena i uzviknu: Odmah mi kai kako je ovo dolo u tvoje ruke? Ajgist promuca:
''Avaj, dala mi ga je moja mati Pelopija.'' ''Pokloni u ti ivot de a e, re e Tijest, ako izvri tri nare enja
koja ti sada budem naloio.'' ''Bi u tvoj sluga u svemu'', plakao je Ajgist, koji se nije nadao milosti. ''Moja
prva naredba je da dovede ovamo svoju majku'', re e mu Tijest.
l) Ajgist poslua i dovede Pelopiju u tamnicu, a ona se, prepoznavi ga, rasplaka na njegovom
ramenu, nazivaju i ga dragim ocem sa puno razumevanja za njegova stradanja. ''Kako si dola do ovoga
ma a, k eri?'' pitao je Tijest. ''Uzela sam ga od nepoznatog stranca koji me je silovao jedne no i u Sikionu'',
odgovorila je ona. ''To je moj ma '', re e Tijest. Pelopija, uasnuta, do epa ma i sjuri ga sebi u grudi. Ajgist
je stajao zaprepa en, ne razumevaju i zna aj izgovorenih re i. ''Sad odnesi ovaj ma Atreju'', bee druga
Tijestova zapovest Ajgistu, ''i reci da si izvrio svoj zadatak. Zatim se vrati ovamo!'' Slepo posluan, Ajgist
odnese krvavi ma Atreju, koji po e na obalu da zahvali Zeusu, radostan i ube en da se najzad otresao
Tijesta.
m) Kad se Ajgist ponovo vratio u tamnicu, Tijest mu otkrije da mu je otac i izdade mu tre e
nare enje: ''Ubij Atreja sine moj Ajgiste, i ovoga puta nemoj da promai!'' Ajgist u ini kako mu je re eno i
tako Tijest ponovo zavlada Mikenom.13
n) U Tijestovom stadu pojavi se tada jo jedno rogato jagnje sa zlatnim runom i doraste do ovna.
Posle toga su na taj na in bogovi potvr ivali zlatan skiptar svakom kralju iz loze Pelopa; ovnovi su pasli na
miru u dolini koja je bila ogra ena nepremostivim zidom. Ali neki kau da kraljevski znak nije bio ivo
bi e, ve srebrna posuda u koju je zlatno jagnje stavljeno, a drugi, opet, da Ajgist nije mogao ubiti Atreja,
jer je jo bio u pelenama kad je Agamemnon isterao njegovog oca Tijesta iz Mikene, otevi mu skiptar.14
o) Tijest lei sahranjen pored puta koji vodi od Mikene za Arg, nedaleko od Persejevog ivota. Iznad
njegovog groba stoji kamena figura ovna. Grob Atrejev i njegovu podzemnu riznicu jo pokazuju me u
ruevinama grada Mikene.15
235

p) Tijest nije bio poslednji nesre nik kome je za trpezom poslueno sopstveno dete. Nekoliko godina
kasnije to se dogodilo Klimenu iz Arkadije, Shojnovom sinu, koji je ose ao nedozvoljenu strast prema
Harpaliki, svojoj k eri koju je izrodio sa Epikastom. Poto joj je uzeo nevinost, Klimen ju je udao za
Alastora, ali je posle ponovo doveo k sebi. Harpalika, da bi mu se osvetila, ubije sina koga je rodila s ocem
a koji joj je bio i sin i brat u isto vreme skuva ga i iznese pred Klimena. Ona se pretvori u pticu
grabljivicu, a Klimen se obesi.16
1. Sholijast uz Euripidovog Oresta 813; Tukidid: I, 9;
2. Apolodor: II, 4, 6 1 Epitome II, 11; Euripid: Orest 12;
3. Apolodor: Epitome II, 10; Euripid: Orest 995, uz sholijast; Seneka: Elektra 699; Sholijast uz
Euripidovog Oresta 812, 890 i 998: Ceces: Hilijade I, 433; Ferekid, navodi ga sholijast uz
Euripidovog Oresta 997;
4. Apolodor: Epitome II, 11; Sholijast uz Euripidovog Oresta 812; Sholijast uz Homerovu Ilijadu II,
106;
5. Ceces: Hilijade I, 426; Apolodor: loc. cit.; Sholijast uz Homerovu Ilijadu, II, 106; Euripid: Etektra
706;
6. Apolodor: Epitome II. 12; Sholijast uz Homera: loc. cit.; Euripid: Orest 1001; Ovidije: Umetnost
ljubavi 327; Sholijast uz Euripidovog Oresta 312;
7. Higin: Fabula 86; Apolodor: Epitome II, 13;
8. Laktantije uz Statijevu Tebaidu VI, 306; Apolodor: III, 2, 2 i Epitome II, 10; Sofokle: Ajant 1295;
Sholijast uz Euripidovog Oresta 432;
9. Higin: Fabule 97 1 86; Euripid: Helena 392; Homer: Ilijada II, 131, itd.;
10. Ceces: Hilijade 1, 18; Apolodor: Epitome II, 13; Higin: Fabule 88, 246 i 258; Sholijast uz
Horatijevu Umetnost pesnitva; Ajshil: Agamemnon 1590;
11. Apolodor: Epitome II, 1314; Higin: Fabule 878; Servije uz Vergilijevu Ajneidu II, 262;
12. Atenaj: III, 1; Higin: loc. cit. Fragmenti iz Sofoklovog Tijesta; Apolodor: Epitome II, 14;
13. Higin: loc. cit.; Apolodor: loc. cit.;
14. Seneka: Tijest 224; Kikeron: O prirodi Bogova III, 26 t 68; Herodot iz Herakleje, navodi ga
Atenaj: 231 c; Eustatije uz Homerovu Ilijadu, str. 268 i 1139; Ajshil: Agamemnon 1603;
15. Pausanija: II, 16, 5 i II, 18, 23;
16. Partenije: Erotika; Higin: Fabule 242, 246 i 255.
*
1. Mit o Atreju i Tijestu sa uvan je samo u visoko dramskim verzijama i izgleda da je zasnovan na rivalstvu
sukraljeva za prevlast u Argolidi, kao u mitu o Akrisiju i Proitu (vidi 73, a). To je mnogo starija pri a od
pri e o Heraklovim sinovima (vidi 146, k). Najezda Dorana na Peloponez oko 1050. godine pre nove ere, za
koju Tukidid vezuje Atrejevo zlatno jagnje koje nije rtvovano, podse a na Posejdonovog belog bika, koga
je Minoj na sli an na in sa uvao (vidi 88, c), ali je od iste pasmine kao i zlatoruni ovnovi posve eni Zeusu
na Gori Lafistiji, i Posejdonu na ostrvu Krumisi (vidi 70, 1). Posedovati ovakvo runo zna ilo je kraljevsko
dostojanstvo, jer ga je kralj upotrebljavao o sve anostima posve enim kii (vidi 70, 2 i 6). Jagnje je
metafori ki zlatno: u Gr koj se kae: Voda je zlato, a runo je arolijom izazivalo kiu. Ova metafora je,
moda, proizala i iz obi aja da se runo upotrebljava pri ispiranju zlatnog praha iz reka u Maloj Aziji;
retka jagnjad sa pozla enim zubima koja su se pojavljivala u isto nom Sredozemlju bila su, kau, potomci
ovaca koje je mladi Zeus uvao na planini Ida. (U osamnaestom veku ledi Meri Vortli Montagju raspitivala
se za ovu i ezlu retkost, ali nije mogla da joj utvrdi poreklo.) Moe lako biti da je kraljevski agrolidski
skiptar na vrhu imao zlatnog ovna. Apolodor je nejasan kad govori o pravnoj strani rasprave. Me utim,
Tijestovo tvr enje da mu je jagnje ukradeno iz stada im se ojagnjilo, verovatno je isto kao i tvr enje
Majvea u raspravi o biku u irskom bratoubila kom ratu bikova.
236

2. Euripid je u pri u upleo Eridu na pogrenom mestu: pre e biti da je ona izazvala sva u me u bra om
nego da je pomogla Zeusu da obrne sun ev tok poto to nije spadalo u delokrug njenih mo i. Klasi ni
gramati ari i fllozofi su ovaj doga aj objanjavali na bezbroj neta nih na ina, u koje se ubraja i pokuaj
protestanata dvadesetog stole a da ga objasne nau no prema podacima o kretanju sun eve slike (2 Knjiga
kraljeva XX, 111). Lukijan i Polibije piu da su Argoli ani u vreme Atrejeve i Tijestove sva e oko
prestola ve imali zvezdoznance i sloili se da za kralja izaberu najboljeg astronoma. U nadmudrivanju koje
je nastalo, Tijest je isticao da sunce u doba Prole nog festivala uvek izlazi u znaku Ovna otuda i pri a o
zlatnom jagnjetu. Prorok Atrej, medutim, bee bolji: on je dokazao da sunce i zemlja putuju razli itim
pravcima i da je ono to izgleda kao suncev zalazak u stvari zemljin zalazak. Na ovo ga Argoli ani izaberu
za kralja. (Lukijan: O astrologiji 12; Polibije, navodi ga Strabon: I, 2, 15). Higin i Servije se tako e slau da
je Atrej bio astronom, ali mu pripisuju da je prvi matemati ki predvideo pomra enje sunca, pa je poto se
ra un pokazao ta an, njegov ljubomorni oja eni brat Tijest napustio grad (Higin: Fabula 258; Servije uz
Vergilijevu Ajneidu 1, 572). Sokrat je shvatio mit mnogo bukvalnije; smatrao je da ide u prilog njegovoj
teoriji da se vasiona navija i odvija u naizmeni nim kruenjima koja traju veoma dugo i da izmenu pravca
kretanja prate velika razaranja ivota na zemlji (Platon: Dravnik 1214).
3. Ipak, da bi se pri a razumela, ovek ne sme da je shvati ni kao mitologiju ni kao filozofiju, ve mitoloki,
naime u granicama starodrevnih sukoba svetih kraljeva i njihovih vojskovo a. Kralj je vladao do sun ane
dugodnevnice kada sunce dosee svoju najseverniju ta ku; tada kralja ubija njegov vojskovo a, koji vlada
dok se sunce svakodnevno povla i prema jugu, ka poloaju koji e zauzeti o zimskoj kratkodnevici. Ova
uzajamna mrnja, poja ana seksualnom ljubomorom, zbog toga to se vojskovo a eni udovicom svoga
suparnika, obnovljena je u Argolidi kod sukraljeva ija je vladavina trajala jednu veliku godinu; i sukraljevi
su se sva ali zbog Ajrope, kao to su inili Akrisije i Proit zbog Danaje. Mit o Jezekiji, kome je na smrtnom
asu, u znak Jehovine posebne milosti, prorok Isaija dodao deset godina vladavine vrativi sunce unazad za
deset oznaka na asovniku Ahazanovu (2 Knjiga kraljeva XX, 811 i Jsaija XXXVII, 78), govori da je i
jevrejska, a moda i palestinska tradicija dozvoljavala kralju da, posle izmenjenog kalendara, produi svoju
vladavinu na devetnaest godina, umesto da umre posle devete. Moda je Atrej u Mikeni dobio sli nu
dozvolu.
4. Ljudoderska gozba u Zeusovu ast, koja se javlja u mitu o Tantalu (vidi 108, c), ovde je pobrkana sa
godinjom rtvom de aka zamenika, kao i sa mitom o Kronu, koji je izbljuvao svoju i Reinu decu, (vidi 7,
d). Tijestova otmica Pelopije podse a na mit o Kiniri i Smirni (vidi 17, h), i najbolje se objanjava kraljevim
pokuajem da produi vladavinu preko uobi ajenog trajanja enidbom sa svojom po erkom naslednicom.
Ajropino izbavljenje od kretskih riba poistove uje je sa Diktinom Britomartis, koju je njen deda Minoj
bacio u more (vidi 89, b). Ajgist, koga je hranila koza, poznato je novogodinje dete u Misterijama (vidi 24,
6; 44, 1; 76, a; 105, 1 itd.).
5. Pri a o Klimenu i Harpaliki postojala je i tra anska Harpalika, neka vrsta Atalante spaja mitove o
Kiniri i Smirni (vidi 18, h) i o Tereju i Prokni (vidi 46, a). Ako to nije neka prerada za pozorite, na ta
navodi Klimenovo nimalo mitsko samoubistvo veanjem, Klimen mora biti da je pokuao da obnovi pravo
na presto udajom naslednice, u ovom slu aju svoje k eri, za interreksa, da bi, poto ga je ubio, naslednicu
ponovo uzeo k sebi i tako obezbedio jo jedan period vladavine. Alastor zna i osvetnik, ali njegova
osveta se ne vidi u mitu; moda je po ranijoj verziji Alastor bio rtvovan.
112 AGAMEMNON I KLITAJMNESTRA
Neki kau da su Agamemnon i Menelaj ve bili dorasli da zarobe Tijesta u Delfima; po drugima su, kad
je Ajgist ubio Atreja, jo bili deca, koju je dadilja uspela da spase zahvaljuju i prisustvu duha. Dohvatila ih
je, jednog na jednu, a drugog na drugu ruku, i pobegla Polifeidu, dvadeset etvrtom kralju Sikiona, gde su
237

odmah bili povereni Ojneju iz Ajtolije. Svi se ipak slau da im je, poto su proveli nekoliko godina na
Ojnejevu dvoru, kralj Tindarej od Sparte povratio imanje. U pohodu na Mikenu, Tindarej dobi od Tijesta,
koji se bee sklonio u Herin oltar, obe anje da e predati skiptar Agamemnonu, Atrejevom nasledniku, i
oti i u progonstvo da se vie nikada ne vrati. Na ovo Tijest ode Kiteru, dok Ajgist, boje i se
Agamemnonove osvete, pobegao kralju Kilirabu, sinu kralja Stenela.1
b) Govorilo se da je Zeus darivao mo domu Ajaka, mudrost domu Amitaona, a bogatstvo domu
Atrejevu. Oni su zaista bili bogati: Agamemnonu su pla ali danak, kako na kopnu, tako i na moru, kraljevi
Mikene, Korinta, Kleone, Orneje, Aratire, Sikiona, Hiperesije, Gonose, Pelene, Ajgije, Ajgijale i Helike.2
c) Agamemnon je prvo objavio rat Tantalu, kralju Pise, sinu svog runog ujaka Broteja, ubio ga u
borbi i nasilno se oenio njegovom udovicom Klitajmnestrom, koju je Leda rodila kralju Tindareju iz
Sparte. Klitajmnestrina bra a, Dioskuri, krenue zbog toga u pohod na Mikenu, ali je u me uvremenu
Agamemnon, ve otiao na poklonjenje svome dobrotvoru Tindareju, koji mu oprosti i dozvoli da zadri
Klitajmnestru. Posle smrti Dioskura, Menelaj se oeni njihovom sestrom Helenom, a Tindarej mu ustupi
presto.3
d) Klitajmnestra rodi Agamemnonu sina Oresta i tri k eri: Elektru ili Laodiku, Ifigeneju ili Ifijanasu
i Hrisotemidu; neki pak kau da je Ifigeneja bila Klitajmnestrina ne aka, k i Teseja i Helene, koju je ona iz
saaljenja usvojila.4
e) Kad je Parid, sin trojanskog kralja Prijama, zaveo Helenu i tako prouzrokovao trojanski rat,
obojica, i Agamemnon i Menelaj, behu deset godina odsutni od ku e; Ajgist im se, me utim, nije pridruio,
jer je vie voleo da ostane u Argu smiljaju i osvetu domu Atrejevu.5
f) Poto nije dobio zadovoljenje od Agamemnona i ostalih gr kih vo a zbog toga to mu je sin
Palamed kamenovan, Nauplije, Klimenin mu, napusti Troju i, plove i obalom Atike i Peloponeza, stade da
nasr e na nezati ene i osamljene ene svojih neprijatelja, nagone i ih na preljubu. Kad je uo da je
Klitajmnestra jedna od najvoljnijih da popusti Naupliju, Ajgist odlu i da postane njen ljubavnik i da, uz
njenu pomo , ubije Agamemnona im se zavri rat u Troji 6.
g) Hermes, koga je poslao sveznaju i Zeus, opomenuo je Ajgista da se ostavi tog posla,
upozoravaju i ga da e Orest, kad odraste, biti primoran da osveti oca. I pored svoje re itosti, Hermes nije
uspeo da odvrati Ajgista, koji ode u Mikenu nose i bogate darove a u srcu mrnju. U po etku je
Klitajmnestra odbijala njegova udvaranja, jer je Agamemnon, saznavi da Nauplije boravi u Mikeni, naredio
svojim straarima na dvoru da dobro uvaju prilaze, da paze na nju i da mu poalju pismeni izvetaj na
najmanji znak nevernosti. Ali Ajgist se dokopa starog peva a i otpremi ga na pusto ostrvo, ne ostavivi mu
nita za hranu, te mu ptice grabljivice raznesoe kosti. Klitajmnestra malo zatim popusti Ajgistovim
zagrljajima, a on tada proslavi svoj uspeh, u koji se malo nadao prinevi rtve paljenice Afroditi i darove u
tkaninama i zlatu Artemidi koja je pothranjivala mrnju prema Atrejevom domu.7
h) Klitajmnestra nije imala radi ega da voli Agamemnona: prvo joj je ubio prvog mua Tantala i
prvoro eno dete i nasilno se oenio njome, a potom je otiao u rat, koji se, izgledalo je, nikad ne e okon ati;
on je tako e odobrio rtvovanje Ifigeneje u Aulidi a to joj je naro ito teko padalo, govorilo se da e
dovesti Prijamovu k er Kasandru, proro icu, kao svoju enu u svemu osim po zvanju. Uistinu Kasandra je
rodila Agamemnonu sinove blizance Teledama i Pelopa, ali izgleda da on nije nameravao bilo ime da
povredi Klitajmnestru. Nju je o svemu obavestio Nauplijev preiveli sin Ojak, koji je, da bi osvetio ubijenog
brata, Klitajmnestru namerno navodio na ubistvo.8
i) Klitajmnestra se, zajedno sa Ajgistom, u potaji odlu i da ubije i Agamemnona i Kasandru. Boje i
se ipak da se oni iznenada ne pojave, ona napisa pismo Agamemnonu da upali vatrecna planini Idi im
padne Troja, a sama se pobrinu da niz vatri na planinama lan ano prenose njegov signal i stignu do
Argolide preko rta Hermaja na ostrvu Lemno, i planina Atosa, Makiste, Mesapije, Kitajrona, Ajgiplankta i
Arahne. I na krovu dvorca u Mikeni bio je postavljen straar, veran Agamemnonov sluga, koji je proveo
itavu godinu dana oslonjen na laktove i pogleda uprtog u pravcu planine Arahne, slute i nesre u kao verno
pseto. Najzad, jedne tamne no i, on spazi sjaj udaljene buktinje i otr a da javi Klitajmnestri. Ona proslavi
novost rtvama zahvalnosti, mada je, u stvari, elela da se opsada Troje nikad ne zavri. Ajgist tada postavi
jednog od svojih ljudi da straari na obali, obe avi mu dva zlatna talanta za prve vesti o Agamemnonovom
iskrcavanju.
238

j) Hera je spasla Agamemnona iz strahovite bure koja je unitila mnoge gr ke la e u povratku, a

Menelaja odvukla u Egipat. Agamemnona najzad povoljan vetar dovede do Nauplije. im se iskrcao, on se
sae da poljubi tlo, pla u i od radosti. U me uvremenu, straar pohita Mikeni po svoja dva talanta, a Ajgist
odabra dvadeset svojih najhrabrijih ratnika, posakriva ih u dvoru i zapovedi da se pripremi sjajna ve era, pa,
popevi se u svoje ko ije, ode da do eka Agamemnona.9
k) Klitajmnestra pozdravi svoga od puta umornog mua na izgled ushi ena, razvi purpurni ilim
pred njegove noge i povede ga ka kupatilu, gde su mu robinje pripremile toplo kupanje; ali Kasandra ostade
van dvora jer je bila pala u proro ki trans, odbijaju i da u e i vi u i na sav glas kako mirie krv, i kako je
Tijestovo prokletstvo svom snagom prisutno u velikoj trpezariji. Kad se Agamemnon okupao, samo to je
kro io spreman da se prihvati odli ne ve ere koja je bila postavljena u trpezariji, Klitajmnestra mu pri e da
bi mu tobo stavila ubrus, ali umesto toga mu nataknu na glavu mreu, bez otvora za glavu i ruke, koju je
sama otkala. Uhva en ovako kao riba, Agamemnon pogibe od Ajgistove ruke dva puta udaren njegovim
dvogubim ma em.10 On po e da klizi srebrnom ivicom kade, a Klitajmnestra mu pri e i odrubi mu glavu
sekirom, da bi se osvetila za nepravdu koju joj je naneo.11 Ona zatim istr a da istim orujem ubije
Kasandru, ne zaustavivii se ak ni toliko da sklopi o i i usta svome muu; samo je njegovom kosom
obrisala krv koja ju je poprskala. daju i time na znanje da je sam kriv za svoju smrt.12
l) U dvoru se tad razbuktala estoka bitka izme u Agamemnonovih telohranitelja i Ajgistovih
pomaga a. Ratnici su ubijani kao svinje za gozbu kakvog bogataa, a mnogi su leali unaokolo je e i,
ranjeni, u lokvama krvi. Toga dana Ajgistu pripade pobeda. Napolju se Kasandrina glava kotrljala po
zemlji, a Ajgist iskoristi priliku i sa zadovoljstvom ubi i njena dva sina koja je rodila Agamemnonu; ali ipak
nije uspeo da se dokopa jednog drugog Agamemnonovog vanbra nog sina, po imenu Halesa ili Haliska.
Heles je uspeo da pobegne i, posle mnogo lutanja u progonstvu, osnovao je grad Faleru u paniji i svoje
sugra ane uputio u Herine misterije, koje se jo obavljaju na argolidski na in.13
m) Ovo krvoproli e dogodilo se trinaestog dana meseca gameliona (januara) i Klitajmnestra, bez
straha od boanskog gneva, odredi da taj trinaesti dan bude praznik; proslavljala ga je prire uju i igre i
prinose i ovce na rtvu svojim naklonjenim bogovima. Neki su odobravali njenu odluku, ali drugi su
smatrali da je nanela ve nu ljagu svim enama, ak i onima koje su potene i pune vrlina. I Ajgist je
zahvalio boginji koja mu je pomogla.14
n) Spartanci tvrde da je Agamemnon sahranjen u Amikli, koja je danas omanje selo, gde se mogu
videti i Klitajmnestrini grob i statua, a tako e i Kasandrino svetilite i statua; stanovnici ak veruju da je i
Agamemnon tamo ubijen.. Istina je, me utim, da Agamemnonov grob lei pod ruevinama Mikene, sasvim
blizu groba njegovog ko ijaa, njegovih drugova koje je pobio Ajgist, i Kasandrinih blizanaca.15
o) Menelaja je kasnije o zlo inu obavestio Protej, prorok sa Fara, i poto je on prineo na rtvu duhu svoga
brata hekatombu, u njegovu ast sagradio je senotaf pored Egipatske reke. Kad se osam godina docnije
vratio u Spartu, podigao je hram Zeusu Agamemnonu, a ima i drugih takvih hramova u Klazomeni u Joniji i
Lapersi na Atici, iako se zna da Agamemnon nikada nije vladao u tim mestima.16
1. Higin: Fabula 88; Eusebije: Hronike I, 1756, izd. Schoene; Homer: Ilijada II, 1078 1 Odiseja
III, 863; Ajshil: Agamemnon 529; Pausanija: II, 18. 4; Ceces: Hilijade I, 433;
2. Hesiod, navodi ga Suida sub alce; Homer: Ilijada 108 1 56980;
3. Apolodor: 111, 10, 6 1 Epitome II, 16; Eurtpid: Ifigenija u Aulidi 1148:
4. Apolodor: loc. cit.; Homer: Ilijada IX, 145; Durid, navodi ga Ceces: O Likofronu 183;
5. Homer: Odiseja III, 263;
6. Apolodor: Epitome VI, 89:
7. Homer: Odiseja I, 35, 1 III, 26375;
8. Euripid: Ifigenija u Aulidi 1148; Sofokle: Elektra 531; Pausanija: III, 19. 5 i II, 16, 5; Higin:
Fabula 117;
9. Higin: loc. cit.; Ajshil: Agamemnon 1 i 282; Euripid: Elektra 1076; Homer: Odiseja IV, 52437;
Pausanija: II, 16, 5;

239

10. Ajshil: Agamemnon 12201391, 1521 i Eumenide 6315: Euripid: Elektra 157 i Orest 26;
Ceces: O Likofronu 1375; Servije uz Vergilijevu Ajneidu XI, 267; Triklin uz Sofoklovu Elektru
195; Homer: Odiseja III, 193 i 3035; XI. 52937;
11. Sofokle: Elektra 99; Ajshil: Agamemnon 1372 i 1535:
12. Ajshil: loc. cit.; Sofokle: Elektra 4456;
13. Homer: Odiseja XI, 400 i 442; Pausanija: II, 16. 5; Vergilije: Ajneida VII, 723; Servije uz
Vergilijevu Ajneidu VII, 695; Ovidije: Umetnost ljubavi III, 13, 31;
14. Sofokle: Elektra 27881; Homer: Odiseja III, 263; XI, 405 i VI, 512;
15. Pausanija: II, 16, 5 i III, 19, 5; Pindar: Pitijske ode I, 32; Homer: Ilijada IV, 228;
16. Homer: Odiseja IV, 512 i 581; Ceces: O Likofronu 112114 i 1369; Pausanija: VII, 5, 5.
*
1. Mit o Agamemnonu, Ajgistu, Klitajmnestri i Orestu sa uvao se u ve toliko stilizovanom dramskom
obliku da su prvobitni oblici gotovo pali u zaborav. Nit istine u ovakvim tragedijama obi no treba traiti u
na inu na koji kralj gubi ivot: da li ga bacaju sa stene kao Teseja, ivog spaljuju kao Herakla, rastru
ko ijama kao Ojnomaja, a prodiru ga divlji konji kao Diomeda, davi li se u vodi kao Tantal, ili biva ubijen
gromom kao Kapanej. Agamemnon umire na neobi an na in: glave umotane u mreu, jednom nogom jo u
kadi a drugom na podu u prostoriji za kupanje to zna i ni obu en, ni svu en, ni na suvoj zemlji ni u
vodi, ni u svojoj palati, niti van nje prilike koje umnogome podse aju na smrt svetog kralja Lju-Laja,
koga su usred letnje dugodnevnice u Mabinogionu ubili ena nevernica Bladuved i njen ljubavnik Gron.
Sli na pri a koju pri a Saks Gramatik u svojoj Istoriji Danske s kraja dvanaestog veka, navodi na pomisao
da je Klitajmnestra moda pruila Agamemnonu jabuku i ubila ga u trenutku kad ju je prineo ustima, tako
da nije ni jeo ni postio (Bela Boginja, str. 308. i 4D1). To je onda u osnovi poznati mit o svetom kralju koji
umire o dugodnevici, o boginji koja ga izdaje, vojskovo i koji ga nasle uje i sinu koji ga sveti.
Klitajmnestrina sekira je kretski simbol suverene vlasti, a mit ima dodirnih ta aka sa mitom o ubistvu
Minoja, koje je tako e izvreno u kupatilu. Ajgistove vatre na planinama o jednoj je Ajshil zabeleio da
je od vresa (vidi 18, 3), jesu vatre radosnice koje su paljene u vreme prinoenja rtava o dugodnevnicama.
Boginja u iju je ast Agamemnon rtvovan, pojavljuje se u trojstvu kao njegove ''k eri'': Elektra ('' ilibar'').
Ifigeneja (''majka snane rase'') i Hrisotemida (''zlatni poredak'').
2. Ova drevna pri a bila je pomeana sa legendarnom sva om suparni kih dinastija na Peloponezu.
Klitajmnestra je bila spartanska naslednica kraljevske ku e; Spartanci su tvrdili da je njihov predak Tindarej
ustoli io Agamemnona na prestolu u Mikeni, po emu bi se moglo zaklju iti da su Spartanci pobedili
Mikence u boju za Amiklu, grad u kome su Agamemnon i Klitajnmestra bili potovani.
3. Zeus Agamemnon, vrlo odlu an Zeus, bila je boanska titula koju nisu nosili samo mikenski
kraljevi, ve i kraljevi u Laperi i Klazomeni, a po svemu i kraljevi danajskih i ahajskih naseobina pored
Egipatske reke, koja se ne sme pobrkati sa rekom Nil. Egipatska reka se pominje kod Isusa Navina XV, 4
kao grani na reka Palestine i Egipta; osim toga, uz obalu kod Askalona i blizu Tira bilo je i drugih danajskih
i ahajskih naseobina (vidi 169, f).
4. Trinaesti dan, datum koji se praznovao i u Rimu pod nazivom Ide, odgovarao je dobu punog meseca u
vreme kad se kalendar ra unao isklju ivo po mese evim menama. Po predanju, gr ku flotu je na povratku iz
Troje zahvatila zimska bura; prema tome, Agamemnon nije umro u junu, nego u januaru.
113 ORESTOVA OSVETA
Orest, koji je rastao kod svoga dede Tindareja i babe Lede, koji su ga mnogo voleli, iao je sa
Klitajmnestrom i Ifigenejom u Aulidu.1 Ali neki kau da ga je Klitajmnestra poslala u Fokidu pred sam
povratak Agamemnona, a drugi da je one ve eri kad je ubijen Agamemnon, Orest imao tek deset godina i da
240

ga je spasla njegova dadilja Arsinoja ili Leodameja, ili Gejlisa, koja je poslala svoga sina u prin evu sobu da
spava, tako da je Ajgist ubio njega umesto Oresta.2 Po nekima, opet, Oresta je iz grada izvela njegova sestra
Elektra uz pomo starog o evog u itelja, i uvila de aka u ode u ukraenu krznom divljih zveri koju je sama
tkala.3
b) Poto su se izvesno vreme krili kod pastira na reci Tan, koja deli Argolidu od Lakonije, u itelj je
sa Orestom uspeo da stigne na dvor pouzdanog saveznika doma Atrejeva Strofija, koji je vladao u Krisi, u
predgorju Parnasa.4 Ovaj Strofije oenio se Agamemnovom sestrom Astihijom, ili Anaksabijom ili
Kindragorom. U Krisi, Orest na e sebi divnog druga u igri Strofijevog sina Pilada, koji je bio neto
mla i od njega, i njihovo prijateljstvo u e u poslovicu.5 Od starog u itelja je Orest sa bolom saznao da je
Agamemnonovo telo, ba eno sa vrha ku e, Klitajmnestra sahranila na brzinu, bez rtve livenice, pa ak i
bez mirtinog drveta, a da je Mikencima bilo zabranjeno da prisustvuju pogrebu.6
c) Ajgist je vladao Mikenom sedam godina; on se vozio u Agamemnonovim ko ijama, sedao na
njegov presto, nosio Agamemnonov skiptar i obla io njegove odore, spavao u njegovoj postelji i troio
njegovo bogatstvo. I pored svega toga to je uivao u blagodetima kraljevanja, jedva da je bio neto vie od
Klitajmnestrinog roba, dok je ona bila pravi vladar Mikene.7 Kad bi se napio, on bi skakao po
Agamemnonovom grobu i bacao se kamenjem vi u i: Do i, Oreste, do i i odbrani svoje! Uistinu on je
iveo u senci straha od osvete, pa mada je imao telesnu gardu sastavljenu od poverljivih stranaca, nijednu
no nije proveo u zdravom snu. Onome ko bi pogubio Oresta obe ao je veliku nagradu u zlatu.8
d) Elektru je isprosio njen ro ak Kastor iz Sparte, ali on je umro i proglaen je za poluboanstvo.
Iako je potom Elektru prosio vode i gr ki princ, Ajgist se bojao da e ona roditi sina koji bi mogao osvetiti
Agamemnona, pa je objavio da nijedan prosac ne e biti prihva en. Elektra je prema Ajgistu pokazivala
neskrivenu mrnju, a on je bio sklon da je ubije, jer se bojao da ona potajno ne legne sa nekim od
vojskovo a u dvoru i rodi kopile; ali svaki takav pokuaj zabranila mu je Klitajmnestra, koju nije mu ila
savest zbog njenog udela u ubistvu Agamemnona, ali se bojala da ne povredi bogove. Ona mu je, ipak,
dozvolila da Elektru uda za jednog mikenskog seljaka koji, poto se plaio Oresta, a budu i astan i po
prirodi, nikad nije iskoristio priliku koje nije bio dostojan.9
e) I tako, zanemarena od Klitajmnestre, koja je Ajgistu rodila troje dece Ertona, Aleta i drugu
Helenu Elektra je ivela u nedostojnom siromatvu i pod stalnim nadzorom. Najzad su odlu ili da je, ako
se na izmiri sa sudbinom kao njena sestra Hrisotemida, i ako ne prestane da javno naziva Ajgista i
Klitajmnestru ubicama i preljubnicima, prognaju u neki daleki grad i tamo zatvore u tamnicu gde sun ev
zrak nikad ne dopire. Me utim Elektra je prezirala Hrisotemidu zbog njene pokornosti i nelojalnosti prema
mrtvom ocu i potajno slala Orestu poruke, podse aju i ga na osvetu koja se od njega o ekivala.10
f) Orest je sad ve bio mladi u punoj snazi i otiao je u Delfe da se u proro itu raspita treba li ili ne
da uniti ubice svoga oca. Apolonov odgovor, potvr en Zeusovom vla u, bee da e ga, ako prenebregne
da osveti Agamemnona, ljudi odbaciti, da e mu biti zabranjeno da u e u bilo koje svetilite ili hram, i da e
se zaraziti leprom, koja e mu nagrizati telo i pretvarati ga u kau.11 Preporu eno mu je da prospe rtvu
livenicu na Agamemnonov grob i spusti pramen svoje kose na njega, i da hrabro, bez pomo i oruanih ljudi,
izvri kaznu nad ubicama. U isto vreme ga je Pitonka opomenula da Erinije ne e biti voljne da mu oproste
materoubistvo, i zato, u Apolonovo ime, ona Orestu dade luk i rog pomo u kojih e se braniti od njihovih
napada ako postanu neizdrljivi. Poto izvri ono to mu se nalae, trebalo je da se vrati u Delfe i stavi pod
Apolonovu zatitu.12
g) Posle osam, a po nekima posle dvadeset godina, Orest se tajno vrati u Mikenu preko Atene, reen
da ubije Ajgista i svoju majku.13 Jednog jutra zajedno sa Piladom, on do e na Agamemnonov grob, i tamo,
odsekavi pramen svoje kose, prizva podzemnog Hermesa, zatitnika o instva. Utom pri e grobu jedna
grupa prljavih i upavih robinja i po e da oplakuje pokojnika. Orest se bee sakrio u oblinji grm da ih
posmatra. Te no i je, naime, Klitajmnestra usnila kako je rodila zmiju koju je povila u pelene i podojila.
Odjednom je u snu po ela da zapomae i uznemirila je itav dvor, pla u i i govore i kako zmija iz nje ne
isisava samo mleko ve i krv. Proroci, sa kojima se posavetovala, smatrali su da je izazvala gnev mrtvog;
tako su robinje po njenom nare enju naricale. One su prosule rtvu livenicu na Agamemnonov grob u nadi
da smire njegov duh. Elektra, koja bee jedna od njih, prosula je livenicu u svoje ime, a ne u ime svoje
241

matere, molila je za Agamemnonovu osvetu umesto za oprotaj i preklinjala Hermesa, Majku Zemlju i ceo
podzemni svet da uju njenu molbu. Primetivi pramen plave kose na grobu, ona odmah shvati da to moe
biti samo Orestov pramen, jer je li iio na njenu kosu, a i zbog toga to se niko drugi osim njega ne bi usudio
da ga tu ostavi.14
h) Mu ena nadom i sumnjom, ona po e da meri otiske svojih i Orestovih stopala u ilova i pored
groba i taman po e da uo ava porodi ne odlike, kad se Orest pojavi iz zaklona i potvrdi ko je on,
pokazuju i joj odoru u kojoj bee pobegao iz Mikene. Elektra ga do eka s rado u i usihi enjem, te zajedno
prizvae svoga pretka, oca Zeusa, koga je Agamemnon uvek potovao, podse aju i ga da mu, ako izumre
dom Atrejev, niko vie u Mikeni ne e prinositi uobi ajenu hekatombu, poto Ajgist potuje druga
boanstva.15
i) Kad Orest saznade od robinja za Klitajnmestrin san, on poznade sebe u zmiji i zakle se da e
doista biti lukav kao zmija i prosuti krv iz njenog ne asnog tela. Potom se dogovori sa Elektrom da se ona
vrati u dvor i da nita ne govori Klitajmnestri o sastanku s bratom. On i Pilad krenu e za njom na
odre enom odstojanju i zatrai e gostoprimstvo na kapiji, pretvaraju i se da su iz Fokide, a govori e
nare jem ljudi sa Parnasa. Ako vratar odbije da ih primi, Ajgistovo negosto-primstvo izazva e veliki gnev u
gradu, a ako ih primi, oni ne e propustiti da se osvete. Uskoro Orest zakuca na dvorsku kapiju, trae i da
vidi gospodara ili gospodaricu ku e. Iza e sama Klitajmnestra, ali ne prepoznade Oresta. On se pretvarao da
je Ajtoljanin iz Daulide i da donosi tune vesti od Strofija, koga je slu ajno sreo na putu za Arg; re e joj da
je njen sin Orest mrtav i da mu se pepeo uva u bronzanoj urni. Strofije je eleo da zna da li pepeo da
poalje u Mikenu ili da ga sahrani u Krisi.16
j) Klitajmnestra primi Oresta dobrodolicom. i sakrivi radost od posluge, posla svoju staru dadilju
Gejlisu da dozove Ajgista iz oblinjeg hrama. Ali Gejlisa je prepoznala preruenog Oresta i izmenila
poruku; saoptila je Ajgistu neka se raduje, jer e sada mo i slobodno i i nenaoruan i sam pozdraviti
glasnika koji mu donese dobre vesti: njegov neprijatelj je mrtav.17 Ne podozrevaju i nita, Ajgist u e u
dvor, a da bi stvar bila uverljivija, u tom trenutku stie Pilad nose i bronzanu urnu. On saopti Klitajmnestri
da je u urni Orestov pepeo, koji je Strofije odlu io da poalje u Mikenu. Ovo je izgledalo samo kao potvrda
prethodne poruke, te Ajgist prestade da se uva; Orestu tako ne bee teko da izvu e ma i da ga pogubi.
Klitajmnestra namah poznade svoga sina i pokua da mu smeka srce ogolevi grudi, pozivaju i ga na
sinovsku dunost; Orest je pose e jednim udarcem ma a i ona pade pored svoga ljubavnika. Stoje i pored
mrtvih tela, on se obrati slugama dre i u ruci jo uvek krvavu mreu u kojoj je izdahnuo Agamemnon i
re ito se opravda to je ubio Klitajmnestru, podse aju i ih na njenu izdaju i dodaju i da je Ajgist pred
zakonom kriv zbog preljube.18
k) Orest se nije zadovoljio samo Klitajmnestrinom i Ajgistovom smr u, ve pogubi i njihovu k er,
drugu Helenu, a Pilad pobedi Nauplijeve sinove koji su prisko ili u pomo Ajgistu.19
l) Neki, me utim, kau da se sve ovo desilo u Argu, tre ega dana Herine proslave, ba pred po etak
devoja ke trke. Ajgist bee pripremio gozbu za nimfe u blizini konjskih livada i pre nego to e Heri prineti
na rtvu bika, skupljao je mirtine gran ice da mu ukrasi glavu. Dodaju jo da Elektra, kad je srela Oresta na
Agamemnonovom grobu, nije htela u po etku da veruje da je on njen davno izgubljeni brat, bez obzira na
sli nost njihove kose i ode e koju joj je pokazao. Najzad ju je ubedio oiljak na elu; taj oiljak je Orest
zadobio jo u detinjstvu, kad su on i Elektra jurili za jelenom pa se on okliznuo i u padu posekao glavu o
otru stenu.
m) Pokoravaju i se uputstvima koja mu je Elektra aputala u uho, Orest smesta ode u oltar, gde su
upravo klali bika i kad se Ajgist sagnu da razgleda iznutricu, Orest ga udari svetom sekirom po glavi. U
me uvremenu Elektra izmami Klitajmnestru iz dvora, pretvaraju i se kako je pre deset dana rodila sina
svome muu seljaku; i kad je Klitajmnestra, radoznala da vidi svoje prvo unu e, ula u seosku kolibu, Orest
koji je ekao skriven iza vrata, ubi je bez milosti.20
n) Drugi kau, iako se slau da se ubistvo desilo u Argu, da je Klitajmnestra poslala Hrisotemidu na
Agamemnonov grob sa livenicom, poto je usnila kako je Agamemnon oiveo, istrgao skiptar iz Ajgistovih
ruku i zabo ga tako vrsto u zemlju da je po eo da pupi i puta gran ice i grane koje najzad bacie senku na
242

svu mikensku zemlju. Prema ovoj pri i, Ajgista i Klitajmnestru dovela je u zabludu vest da je Orest slu ajno
ubijen u trci ko ijama o Pitijskim igrama. Orest, kao dokaz Elektri, nije pokazao ni pramen svoje kose, ni
obrubljenu odoru, ni oiljak, ve Agamemnonov li ni pe at, koji bee use en na komandu Pelopove ple ke
od slonova e.21
o) Neki opet odbijaju da je Orest ubio Klitajmnestru svojim rukama, ve tvrde da ju je predao
sudijama koji su je osudili na smrt; i tako je njegov jedini greh bio to nije svebee use en na komadu
Pelopove ple ke od slonova e.21
1. Euripid: Orest 482; Ifigenija u Aulidi 622;
2. Ajshil: Agamemnon 877 i Hoefore 732; Euripid: Elektra 11; Pindar: Pitijske ode XI, 17, uz
sholijast;
3. Apolodor: Epitome VI, 24. Euripid: loc. cit. i 542; Ajshil: Hoefore 232:
4. Euripid: Elektra 40912; Sofokle: Elektra 11; Pindar: Pitijske ode XI, 348:
5. Higin: Fabula 117; Sholijast uz Euripidovog Oresta 33, 764 i 1235: Euripid: Ifigeneja na Tauridi
921; Apolodor: Epitome VI, 24; Ovidije: Poslanice sa Ponta III, 2, 958;
6, Euripid: Elektra 289 i 3235; Ajshil: Hoefore 431;
7 Homer: Odiseja III, 305; Euripid: Elektra 320 i 931; Sofokle: Elektra 267 i 651:
8. Euripid: Elektra 33, 320 i 617; Higin: Fabula 119;
9. Euripid: Elelctra 19, 253 l 312;
10. Higin: Fabula 122; Ptolemaj Hefajstionov: IV, navodi ga Fotije. str. 479; Euripid: Elektra 604;
Ajshil: Hoefore 130; Sofokle: Elektra 341, 379 1 516;
11. Apolodor: Epitome VI, 24; Ajshil: Eumenide 662 i Hoefore 269;
12. Sofokle: Elehtra 367 i 512; Euripld: Orest 26870; Ajshil: Hoefore 1038;
13. Honier; Odiseja III, 306; Hipoteze o Sofoklovoj Etektri: Apolodor: Epitome VII 25;
14. Ajshil Hoefore;
18. Ajshil ibid.;
16. Ajshil ibid.;
17. Ajshil ibid.;
18. Higin: Fabula 119; Ajshil: Eumenide 592 i Hoefore 973;
19. Ptolemaj Hetajstionov: IV, navodi ga Potije, str. 479; Pausanija: I, 22, 6;
20. Euripid: Elektra;
11. Sofokle: Elektra 326 t 417; 4750 i 1223, sa sholijastom;
22. Servije o Vergilijevoj Ajneidi XI, 268.
*
1. I ovo je mit izukrtan sa mnotvom varijanata. Religija Olimpa stvorena je kao religlja kompromisa
izme u prehelenskog principa matrijarhata i helenskog principa patrijarhata, a boanska porodica saatojala
se od est boginja. Izvesna ravnotea se odravala, iako ne lako, sve dok Atena nije bila ponovo ro ena iz
Zeusove glave, i dok Dionis, ponovo ro en iz Zeusovih bedara, nije zauzeo Hestijino mesto u boanskom
savetu (vidi 27, k): posle toga muka prevlast u svim boanskim rasprama bee osigurana a to stanje se
odraavalo na zemlji i drevne boginjine prerogative bivale su od tada sve e e osporavane i krnjene.
2. Nasle e po maj inoj liniji bio je aksiom preuzet iz prehelenske religije. Poto je svaki kralj, obavezno,
morao biti stranac koji je vladao zato to se oenio naslednicom, kraljevski sinovi su nau ili da svoju majku
smatraju za najglavniju pomo u kraljevstvu, a materoubistvo je bio nezamiljiv zlo in. Prin evi su
vaspitavani na mitovima ranije religije, po kojoj je kralja uvek izdavala njegova supruga boginja, ubijao ga
njegov vojskovo a, a osve ivao sin; oni su znali da sin nikada ne kanjava svoju majku preljubnicu, koja se
u svemu vladala prema zahtevima boginje kojoj slui.
243

3. Drevnost mita o Orestu vidi se iz njegovog prijateljstva prema Piladu, sa kojim je on u istom odnosu kao i
Tesej sa Pejritojem. U staroj verziji on je, svakako, bio princ iz Fokide, koji je, prema obi aju, ubio Ajgista
pri kraju osme godine njegove vladavine i postao novi kralj oenivi se Hrisotemidom, Klitajmnestrinom
k erkom.
4. Ostali tragovi stare verzije zadrali su se kod Ajshila, Sofokla i Euripida. Ajgist je ubijen za vreme
proslave u ast Here boginje smrti, dok je sekao mirtine gran ice i sase en je kao Minojev bik, rtvenom
sekirom. Gejlisino spasavanje Oresta (br anina) u odedi obrubljenoj koom divljih zveri i u iteljevo
zadravanje kod pastira na reci Tan, sve zajedno podse a na poznatu pri u o kraljevi u koji je uvijen,
ostavljen na ''planini'' na milost divljim zverima i koga uvaju pastiri zatim se odora prepozna, kao to je
slu aj u mitu o Hipotoju (vidi 49, a). Gejlisino podmetanje sopstvenog sina, umesto kraljevske rtve, odnosi
se, verovatno, na onaj stepen istorije religije kad dete koje e umreti kao kraljev zamenik nije moralo vie
biti lan kraljevskog klana.
5. Koliko se onda moe prihvatiti od pri e onako kako ih daju anti ki dramati ari? Iako ne izgleda
verovatno da su Erinije proizvoljno i namerno upletene u mit to, kao u onom mitu o Alkmajonu i Erifili
(vidi 107, d), izgleda da je bilo moralno upozorenje protiv i najmanje neposlunosti, povrede ili napada koje
bi sin mogao da u ini svojoj materi ipak je neverovatno da je Orest ubio Klitajmnestru. Da je on to
u inio, Homer bi to svakako pomenuo i ne bi ga nazivao bogolikim; on belei samo da je Orest ubio
Ajgista, iji je pogreb objavljen istoga dana kad i pogreb Orestove omrznute matere (Odiseja, III, 306).
Parska hronika tako e ne pominje materoubistvo kao Orestovo delo. Pre e biti, me utim, da je Servije
sa uvao pravu pri u: kako je Orest, poto je ubio Ajgista, samo predao Klitajmnestru narodnom sudu u
Euripidovom Orestu (496) taj postupak je Tindarej preporu io pridaju i mu veliki zna aj. Ipak, po
starinskim shvatanjima, Erinijama je bilo dovoljno i to to se kao sin nije prihvatio da pred sudom brani
majku, ma kako se ona nedostojno ponaala.
6. Izgleda, zna i, da je ovaj mit, koji je bio veoma rasprostranjen, u porodi nom ivotu stavljao majku u
neprikosnoven poloaj, ma o kakvom se sukobu radilo, da je svetenstvo Apolonovo i Atenino (one Atene
koja je ro ena od Zeusa i bila izdajnica stare religije) odlu ilo da je potisne. Zato su oni udesili da se pri a
kako Orest nije Klitajmnestru samo predao sudu, ve ju je svojom rukom i ubio, a za to je dobio podrku od
najvanijeg suda u Gr koj; Alkmajon je, tako e, uz Zeusovu pomo i na li no zauzimanje Apolona, ubio
svoju nevaljalu izdajni ku majku Erifilu. Svetenici su time nameravali da uzdrmaju dotadanje
neprikosnoveno religiozno uverenje da je materinstvo svetlije od o instva.
7. Poto su u mitovima izvrene ovakve izmene, prihva en je patrijarhalni brak i potomstvo se ra unalo po
ocu, a Erinije su uspeno savladane. Elektra, ije ime zna i ilibar i vodi poreklo iz kulta o instva
hiperborejskog Apolona, suprotstavlja se Hrisotemidi, ije ime podse a na drevna shvatanja kad je
matrijarhalni zakon vladao u ve em delu Gr ke, i ije povla ivanje materi bee dotle smatrano kao
bogougodno i otmeno. Elektra je sva uz oca, kao i od Zeusa ro ena Atena. tavie, Erinije su bile samo u
slubi majke; a Ajshil je neta an kad govori o Erinijama u slubi osvete o eve krvi. Apolonova pretnja
Orestu leprom, ako ne ubije majku, bila je veoma smela: zaraziti ili izle iti lepru bila je veoma dugo
isklju iva prerogativa Bele Boginje Lepreje ili Alfite (Bela Boginja. glava 24). Kako se steklo nisu sve
Erinije prihvatile vladavinu Apolona Delfijskog, i Euripid smiruje svoju ensku publiku time to dozvoljava
Dioskurima da izraze miljenje kako Apolonova nare enja nisu bila nimalo mudra (Elektra 1246).
8. Vie vidova scene raspoznavanja i razli iti na ini na koje Orest ubija Ajgista i Klitajmnestru interesantni
su samo kao dokaz da klasi ne dramati are nije sputavala tradicija. Oni su davali nove vidove starim
244

mitovima, a Sofokle i Euripid su pokuali da prerade Ajshilove drame. Ajshil je prvi uobli avao mitove
povezuju i ih u logi nu celinu.
114 SU ENJE ORESTU
Mikenci koji su pomagali Orestu da izvri svoje ne uveno delo, nisu hteli da dozvole da tela
Klitajmnestre i Ajgista lee u gradu, ve su ih sahranili na izvesnoj udaljenosti od gradskih zidina.1 Jedne
no i su Orest i Pilad uvali strai pored Klitajmnestrinog groba da ga niko ne bi oplja kao, kad se pojavie
zmijokose, psetoglave, krilate Erinije vitlaju i svojim bi evima. Svirepim napadima, pred kojima su
Apolonov luk i rog bili od male koristi, dovedoe Oresta do potpune iscpljenosti i on pade izmu en u
postelju, glave uvijene u ogrta , u kojoj je leao est dana odbijaju i da jede i da se pere.
b) Tada stari Tindarej do e iz Sparte, podnese optunicu protiv Oresta i skupi sve mikenske
vojskovo e da mu sude. On je objavio da niko ne sme da govori ni sa Orestom ni sa Elektrom dok su enje
traje i da oboma treba uskratiti i sklonite, i vatru i vodu. Tako je Orestu bilo onemogu eno da opere ak i
skorenu krv sa svojih ruku. Ulice u Mikeni behu pune naoruanih gra ana, a Ojak, Nauplijev sin, presre an
to mu se dala prilika da progoni Agamemnonovu decu.2
c) U me uvremenu se Menelaj, natovaren blagom, iskrcao u Naupliju, gde su mu ribari ispri ali da
su Klitajmnestra i Ajgist ubijeni. On posla Helenu napred da izvidi. stvar u Mikeni; ali posla je no u, da je
ro aci onih koji izginue u Troji ne bi kamenovali. Helena, stide i se da javno ali za svojom sestrom
Klitajinnestrom, poto je i sama zbog nevernosti postala uzrok krvoproli a, zamoli Elektru, koja je negovala
obolelog Oresta: Molim te, ne ako, uzmi pramen moje kose i stavi je na Klitajmnestrin. grob poto prospe
livenicu za njenu duu. Kad Elektra vide kako se Helena od puste tatine ustee da rtvuje vie od jedne
kovrde svoje kose, ona odbi da je poslua. Poalji svoju k er Hermionu, re e suvo. Posle toga Helena
izvede Hermionu iz dvora. Ona bee tek dete od 9 godina kad joj je majka pobegla sa Paridom, te je
Menelaj poverio na uvanje Klitajmnestri uo i izbijanja trojanskog rata; ipak Hermiona odmah poznade
Helenu i poslua je bez pogovora.3
d) Menelaj u e tada u dvor, gde ga pozdravi njegov o uh Tindarej, obu en u odoru koja je odavala
duboku alost, i opomenu ga da ne stupa nogom na spartansku zemlju dok ne kazni svoga bratanca zlo inca
i njegovu sestru. Tindarej je smatrao da se Orest morao zadovoljiti time to bi njegovi sugra ani proterali
Klitajmnestru. Da su oni ipak zahtevali njenu smrt, on je morao da je brani. Kako je stvar sada stajala,
gra ani, hteli to ili ne, moraju kamenovati Oresta i Elektru, koja ga je podravala, za materoubistvo.
e) Boje i se da ne uvredi Tindareja, Menelaj se sloi sa zahtevima optunice. Ali posle re ite
Orestove odbrane koju je na sudu pomogao Pilad (koga se Strofije u me uvremenu odrekao zbog u e a u
ubistvu), sudije preina ie optubu i osudie ih na samoubistvo. Pilad tada izvede Oresta, hrabro odbivi da
napusti. njega i Elektru, koju bee zaprosio, i predloi da, poto svi moraju umreti, najpre kazne Menelajev
kukavi luk i nelojalnost time to e ubiti Helenu, koja je i bila povod za sve nesre e to su ih zadesile. Dok
je, dakle, Elektra ekala izvan zidova da izvri svoju zamisao i otme Hermionu kada se bude vra ala sa
Klitajmnestrinog groba, kako bi je zadrala kao taoca i time prisilila Menelaja da se dobro vlada Orest i
Pilad u oe u dvor sa ma evima sakrivenim pod ogrta e i sklonie se u glavni oltar, na inivi se da se mole.
Helenu, koja je sedela u blizini i prela vunu za purpurnu odoru, da je poloi na Klitajmnestrin grob,
prevarie njihove jadikovke i ona pri e da ih pozdravi. Na ovo, obojica potegoe ma eve i dok je Pilad jurio
za njenom robinjom iz Frigije, Orest pokua da je ubije. Ali Apolon, na Zeusov zahtev, zavi Helenu u oblak
i odnese je na Olimp, gde ona postade besmrtna, pridruivi se svojoj bra i Dioskurima. Oni sada uvaju
mornare od o ajanja i tite od propasti.4
f) U isto vreme Elektra je ugrabila Hermionu, povela je u dvor i zabravila vratnice. Menelaj, vide i
da njegovoj k eri preti smrt, zapovedi da je odmah oslobode. Njegovi ljudi navalie na kapije dok se Orest
spremi da zapali dvor, ubije Hermionu i sam umre bilo od ma a, bilo od vatre, ali se utom proro ki pojavi
Apolon, istre Orestu baklju iz ruku i odvrati Menelajeve ratnike. Koriste i se strahom koji je izazvalo
njegovo iznenadno prisustvo, Apolon naredi Menelaju da uzme drugu enu, Orestu da uzme Hermionu, pa
da se zatim Menelaj vrati u Spartu i nastavi da vlada. Ubistvo Klitajmnestre vie ne mora da ga brine poto
su se bogovi umeali.5
245

g) Sa vencem od lovora obavijenm vunom, da bi pokazao da je pod zatitom Apolona, Orest krenu
ponovo u Delfe, jo uvek gonjen Erinijama. Pitijska proro ica se uplaila kad ga je ugledala onako
umornog, sa jo neopranom skorenom krvlju na rukama, kako se kao pribegar zgurio pod mermernu plo u,
dok mu uz skut spava stravi no klupko crnih Erinija. Me utim Apolon je povrati od straha, obe avi da e
se zauzeti za Oresta, kome je sam naredio da hrabro prihvati pokoru. Posle izvesnog vremena provedenog u
progonstvu, ori mora krenuti u Atenu, i tamo treba da zagrli Atenin kip, koji e ga, kako su to Dioskuri ve
prorekli, zatititi svojim titom sa Gorgoninom maskom i poniti kletvu.6 Dok su Erinije jo vrsto spavale,
Orestu pomoe Hermes da pobegne, ali ubrzo Klitajmnestrin duh po e da ih goni na posao, podse aju i ih
da su iz njene ruke esto primale livenicu vina prilikom mra nih no nih gozbi. Na ovo se Erinije ponovo
pokrenue, rugaju i se Apolonovoj pretnji da e ih ustreliti.7
h) Orestovo progonstvo trajalo je godinu dana to je vreme koje mora da protekne pre nego to
ubica moe da se vrati me u svoje sugra ane. On je lutao po kopnu i moru, a neumorne Erinije su ga
progonile; iako se stalno prao svinjskom krvlju i vodom, ovaj obred nikada nije ublaavao njegove muke
due od sat-dva i najzad mu se um sasvim pomra io. Za po etak, Hermes ga je odveo u Trojzen, u
takozvano Orestovo sklonite, koje se nalazi naspram Apolonovog svetilita; ubrzo devet gra ana Trojzena
preuzmu da ga o iste od greha kod Svete Stene, u blizini hrama Artemide Vu ije, vodom sa izvora
Hipokrene i krvlju osve enih rtava. Jedno staro lovorovo drvo obeleava mesto gde su se rtve posle toga
pokopavale, a potomci ovih devet gra ana jo uvek jedanput godinje, odre enog dana, obeduju zajedno u
ovom sklonitu.8
i) Prekoputa ostrva Kranaje, manje od pola milje udaljenog od Gitijuma, stoji neobra en kamen koji
zovu Kamen Zeusa Oslobodioca, gde je Orest seo i, osetivi se lake, doao k sebi za izvesno vreme. Kau
da se o istio od greha na sedam izvora u blizini Regije, gde je podigao i hram na trima pritokama tra kog
Hebra; o istio se i na Oronti, koja proti e kroz Antiohiju.9
j) Neto manje od jedne milje nizbrdo, putem od Megalopolja do Mesene, na levoj strani moe se
videti svetilite Ludih Boginja, to je naziv za Erinije koje su prouzrokovale napade ludila kod Oresta, a
tako e je i mala humka koja se zove Prstov grob. On obeleava mesto gde je Orest u o ajanju odgrizao sebi
prst kako bi umilostivio ove Crne Boginje. Na to neke od Erinija najzad pobelee, tako da se Orestu vrati
um. On potom obrija glavu u oblinjem svetilitu, koje se zvalo Ake, i prenese rtvu pokajnicu Crnim
Boginjama i rtvu zahvalnicu belim. Ostao je obi aj da se Belim Boginjama prinose rtve kad i Gracijama.10
k) Zatim Orest ode da ivi kod Azanjana i Arka ana iz Parske ravnice. Najblii grad u okolini zvao
se najpre Orestesij, po svome osniva u Oresteju, Likaonovom sinu, a kasnije Orestej. Neki kau, me utim,
da se Orestej najpre zvao Azanija, i da je Orest otiao tamo da ivi tek poto je bio u Ateni. Drugi, opet,
pri aju da je izgnanstvo proveo u Epiru, gde je osnovao grad Orestov Arg i svoje ime Oreste Paroraji dao
Epircima koji su nastanjivali strma podnoja Ilirskih planina.11
l) Kad je prola godina dana, Orest ode u Atenu, gde je vladao njegov ro ak Pandion, ili, po
drugima, Demofont. On odmah ode u Atenin hram na Akropolju, sede i zagrli njen lik. Uskoro stigoe Crne
Erinije, kao bez daha, jer su mu izgubile trag kad je prelazio Istam. Poto stie, niko nije eleo da ga
prihvati; bogovi su ga mrzeli, ali ubrzo se neki ohrabrie i pozvae svojim ku ama, gde su mu postavljali za
zasebnim stolom i davali mu da pije iz zasebne ae.12
m) Erinijama, koje su ve bile po ele da ga optuuju Atenjanima, uskoro se pridrui Tindarej sa
unukom Erigonom, te erkom Ajgista i Klitajmnestre; a neki kau da je s njima bio i Klitajmnestrin ro ak
Perilaj, Ikarijev sin. Ali Atena, koja je ula Orestove molbe sa Skamandara, svoje novoosvojene trojanske
zemlje, pouri se u Atenu i, zaklinju i najvi enije gra ane da budu sudije, sazove Areopag i pokua da
obnovi su enje na kome bi Orest bio optuen za drugostepeno ubistvo.13
n) U zakazano vreme su enje je otpo elo i Apolon se pojavi kao branilac, a najstarija Erinija kao
javni tuitelj. U dobro pripremljenom govoru, Apolon je poricao zna aj materinstva, tvrde i da ena nije
nita vie od brazde u koju njen mu baca seme i da je Orest imao puno pravo na svoje delo jer je otac jedini
roditelj i nosilac imena. Poto je broj glasova za i protiv bio jednak, Atena tad pre e sasvim na stranu o eva
i glasa u korist Oresta. I tako, povoljno reivi svoj slu aj, Orest se, radostan, vrati u Argolidu, zaklinju i se
246

da e do kraja ivota biti veran saveznik Ateni. Erinije su ipak na sav glas oplakivale izigravanje starog
zakona zbog novih bogova; Erigona se obesila iz o ajanja.14
o) O Heleni su ostale tri kontradiktorne verzije. Prvo: da je, kao to je predvi alo Protejevo proro anstvo,
dola u Spartu i ivela u Mikeni sa Menelajem u miru, zadovoljstvu i napretku, dok nisu, dre i se za ruke,
uli u Jelisejska polja. Druga: da su njih dvoje dospeli u Tauridu i da ih je Ifigeneja oboje rtvovala
Artemidi. Tre a: da je Poliksa, udovica kralja Tlepomela sa Roda, svete i se za njegovu smrt, poslala neke
od svojih slukinja, preruenih u Erinije, da obese Helenu.15
1. Pausanija: II, 16, S;
2. Euripid: Orest;
3. Homer: Odiseja III, 306; Apolodor: Epitome III, 3; Euripid: ibid.;
4. Euripid: ibid.;
5. Euripid: ibid.;
6. Higin: Fabula 120; Ajshil: Hoefore 1034 i Eumenide 34, 64 i 1667; Euripid: Elektra 12547;
7. Ajshil: Eumenide 94, 1069 i 179;
8. Asklepijad, naveden u Sholijastu uz Euripidovog Oresta 1645; Ajshil: Eumenide 235 i 445;
Pausanija: II, 31, 7 1 11;
9. Pausanija: III, 22, 1; Varon, navodi ga Probije uz Vergilijeve Ekloge 1, 4, Izd. Keil; Lampridije:
ivot Heliogabula VII, str. 809; Libanije: XI. 386 d;
10. Pausanija: VIII, 34, 12;
11 Euripid: Orest 16457 i Elektra 1254; Pausanija: VIII, 3, 1; Stefan Vizantijski sub Azanija;
Strabon: VII, 7, 8;
12. Sholijast uz Aristolanove Knezove 95; Aharnjani 960; Parska hronika 40; Ceses: O Likofronu
1374; Ajshil: Eumenide 235; Euripid: Ifigeneja na Tauridi 947;
13. Apolodor: Epitome VI, 25; Pausanija: VIII, 34, 2: Ajshil: Eumenide 397, 470 i 681;
14. Euripid: Ifigeneja na Tauridi 961; Ajshil: Eumenide 574, 734 i 778; Etimologicum Magnum, str.
42; sub. Aiora;
15. Homer: Odiseja IV, 581; Ptolomej Hefajstionov: IV; Pausanija: III. 19, 10.
*
1. Predanje da su Klitajmnestrine Erinije u inile da Orest poludi ne sme se smatrati izmiljotinom anti kih
dramati ara; to je bilo odavno utvr eno, ne samo u uoj Gr koj nego i u iroj. Sude i po istoj kazni koja je
sustigla Odiseja, koga su Erinije progonile do smrti, ne zato to je ubio majku, ve zbog toga to je izazvao
samoubistvo (vidi 105, k); tako ipak izgleda da je i Orestovo ubistvo bilo drugostepeno i da on nije izvrio
sinovlju dunost kad se nije suprotstavio presudi Mikenaca kojom je osu ena na smrt. Sud je bilo lako
obrlatiti, to su ubrzo dokazali Menelaj i Tindarej, kad su zahtevali smrtnu kaznu za Oresta.
2. Erinije su bile personifikacija grie savesti, a Furije sli ne njima; kod neznaboaca u Maleziji i danas su u
stanju da ubiju oveka koji slu ajno ili namerno povredi tabu. On e ili poludeti i sko iti sa palmovog
drveta, ili e uviti glavu u ogrta , kao to je to u inio Orest, i odbiti da jede i pije dok ne umre od gladi, ak
i ako niko ne zna za njegovu krivicu. Pavla je trebalo da sna e ista sudbina u Damasku da Ananije nije
stigao na vreme (Djela apostola IX, 9). Naj e i gr ki na in o i enja od krvi zbog ubistva bio je rtvovanje
svinje, i dok duh rtve poudno pije njenu krv, krivac se pere u teku oj vodi i oia glavu menjaju i tako
svoj izgled, pa odlazi u izgnanstvo na godinu dana i na taj na in osvetoljubivom duhu zavarava trag. Dok se
ovako ne o isti, blinji ga se klone, smatraju i da donosi nesre u, i ne dozvoljavaju mu da u e u njihove
domove i jede njihovu hranu. boje i se da preko njega ne navuku nesre u na sebe; krivac moe jo uvek da
ra una na osvetu porodice, ako duh ubijenoga zahteva osvetu. Prolivanje maj ine krvi povla ilo je za sobom
takvu kletvu da obi na sredstva za o i enje nisu bila dovoljna, a in najblii samoubistvu bio je odgristi
sebi prst. To ispatanje izgleda da je bilo bar delimi no dovoljno za Oresta; tako e i Herakle, da bi
umilostivio uvre enu Heru, odgristi sebi prst, a pri a e se da ga je izgubio bore i se sa nemejskim lavom
247

(vidi 123, e). U nekim krajevima junih mora jedan zglavak sa prsta mrtvaca. ak i ako je ovaj umro
prirodnom smr u, uzimaju ro aci. U Eumenidama (397) Ajshil, izgleda, prikriva predanje da je Orest
pobegao u Troadu i pod zatitom Atene iveo neuznemiravan od Erinija na zemlji koju je nanela reka
Skamandar, i tako bio oslobo en prokletstva (vidi 107, e). Zato bi se ina e Troada pominjala?
3. U klasi no doba ve je bilo zaboravljeno zna enje obreda radi umirivanja duhova, pa je krv u rtvi livnici
zamenjena vinom, a odsecani su samo pramenovi umesto sva kosa. Isto tako se i za dananji obi aj noenja
crnine u znak alosti smatra da je potekao od zavaravanja duha umrlog preruavanjem.
4. Euripidova matovita pri a o tome ta se desilo sa Menelajem i Helenom po povratku u Mikenu nema u
sebi mitskih elemenata osim dramske apoteoze Heleni; Helena je kao Boginja Mesec bila zatitnica mornara
mnogo pre nego to su nebeski blizanci priznati kao sazve e. Kao Ajshil, i Euripid je pisao religioznu
propagandu; oprotaj koji je dobio Orest predstavlja apsolutnu pobedu patrijarhata, a to je u Ateni
simbolisano time to Atena pre anja libijska Boginja Neit, ili palestinska Anata vrhunska Boginja
matrijarhata, sad ponovo ro ena iz Zeusove glave pa, dakle, kako to i Ajshil naglaava, bez boanske
matere iskupljuje Orestov greh, ak i kad je u pitanju prvostepeni zlo in materoubistva. Atenski
dramati ari su znali da ovakva revolucionarna tema ne bi mogla da se prihvati nigde osim u Gr koj; i zato
Euripid stavlja u usta Tindareju, kao predstavniku Sparte, strasnu izjavu da Orest mora umreti, a Dioskuri
uspevaju da prokunu Apolona to je pomagao zlo in.
5. Orestovo ime planinar dovodi ga u vezu sa divljim planinskim predelima Arkadije, koje nijedan
mikenski kralj verovatno nije obiao.
6. Razumljive su i razli ite verzije o Heleninoj smrti. Prva pokuava da objasni kult Helene i Menelaja u
Terapni; druga je pozorina verzija pri e o Orestovom boravku kod Tauri ana (vidi 116, ag); tre a
objanjava kult Helene Dendrite, Helene od drveta, koja je ista li nost kao i Arijadna i druga Erigona
(vidi 79 2 i 88, 10). Ta Erigona je tako e bila obeena.
115 UMIRIVANJE ERINIJA
Iz zahvalnosti to ga je sud oslobodio krivice, Orest posveti oltar Ateni Ratnici; ali Erinije su pretile
da e, ako se presuda ne poniti, pustiti da kap krvi iz njihovih srca padne na atensku zemlju, to bi izazvalo
pusto na poljima, neplodnost zemlje, unitilo etvu i zatrlo sve to buja u Ateni. Boginja Atena laskanjem
uspe ipak da ublai bes Erinija; priznavi im da su daleko pametnije od nje, ona im predloi da se nastane u
atenskim pe inama i tako steknu svoje potovaoce. Jo im re e da e u Ateni ste i vie potovalaca no ma
gde drugde. One bi tako dobile oltar kakav odgovara boanstvima iz Donjeg sveta, prinosile bi im se
sve ane rtve, no na livenica sa buktinjama posle svadbe ili po ro enju deteta, prvo vo e bilo bi njima
nu eno, pa ak bi dobile i sedita na Erehteumu. Ako se s tim sloe, Atena e narediti da ni u jednoj ku i
koja njih ne potuje ne bude napretka. One, opet, zauzvrat moraju da preuzmu na sebe prizivanje povoljnih
vetrova njenim la ama, obezbe ivanje plodnosti njenoj zemlji, uticanje na sklapanje brakova u njenom
narodu i otkrivanje bogohulnika, tako da bi Atena bila uvek spremna da iz rata iza e kao pobednik. Erinije
se posle kratkog ustezanja blagonaklono sloie sa predlozima.
b) Sa izrazima zahvalnosti i dobrih elja, dobivi arobnu mo nad nepovoljnim vetrovima, Erinije,
kojima su se od tada obra ali kao Sve anima pozdravie se sa Atenom, i povorka naroda, omladine, ena
i staraca, obu ena u purpur, sa bakljama i Ateninom slikom, doprati ih do duboke pe ine, iji je ulaz na
jugoisto noj strani od Areopaga. Podmi ene rtvama koje su im nudili, one si oe u pe inu, koja je danas i
proro ko svetilite, sli no Tesejevom, a i sklonite za pribegare.1
248

c) Ali Ateninu ponudu prihvatile su samo tri Erinije, ostale produie da gone Oresta, a neki idu
toliko daleko da ne priznaju da su Sve ane ikada ranije i bile Erinije. Ime ''Eumenide'' je sam Orest, kako
izgleda, dao Erinijama, poto je godinu posle podviga u Hersonesu na Tauridi najzad uspeo da smiri njihov
bes spaljivanjem crne ovce na Karneji. One se zovu Eumenide i u Kolonu, gde niko ne sme da u e u njihov
stari gaj, i u ahajskoj Kerini, gde je, pred kraj ivota, Orest osnovao za njih svetilite.2
d) U pe ini Sve anih u Ateni, koja je zatvorena samo prerano oaljenima, tj. ljudima koji su slu ajno
bili ivi oplakani i oaljeni kao da su umrli tri lika Erinija nisu nita stranija od likova ostalih
boanstava podzemlja koja stoje pored njih, Hada, Hermesa i Majke Zemlje. U toj pe ini prinose crnu rtvu
oni koje je Areopag optuio za ubistvo. Sve ane dobijaju i mnogo drugih ponuda, prema Ateninom
obe anju, a svaka od njih po mesec dana sedi u Areopagu, poto im je svima trima dozvoljeno da
prisustvuju su enju za ubistvo.3
e) Obred za Sve ane obavlja se u tiini; zbog toga je njihovo svetenstvo nasledno u Klanu Hesihida,
koji prinose ovna na prethodnu rtvu svome pretku Hesihu i svetilitu izvan Devet kapija.4
i) Sve ane su dobile i oltar na ognjitu u malom ati kom naselju Flija, a u blizini Titane, na obali reke Asop,
posve en im je gaj zimzelenog hrastovog drveta. Na sve anosti u Fliji, koja se jedanput godinje slavila u
njihovu ast, rtvovane su bremenite ovce i prosipala se medovina, a umesto uobi ajenog venca od mirte
nosilo se cve e. Sli ni obredi su prire ivani i pred oltarom Su aja, koji stoji u jednom hrastovom gaju,
izloen vremenskim nepogodama.5
1. Pausanija: I, 28, 5s; Porfirije: O pe inama Nimfa 3; Euripid: Etektra 1272; Aristofan: Knezovi
1312; Ajshil: Eumenide 7781047;
2. Euripid: Ifigeneja na Tauridi 968; Filemon komediograf, navodi ga sholijast uz Sotoklovog
Ojdipa u Kolonu 42; Hipoteze Ajshilovih Eumenida: Pausanija: VII, 25, 4; Sofokle: Ojdip u Kolonu
37 1 423;
3. Hesihije sub Deuteropotmoi; Polemon, navodi ga sholijast uz Sofokla: loc. cit. 1 89; Pausanija: I,
28, 6; Sholijast uz Ajshilovog Protiv Timaha I, 188 c; Lukijan: O ku i 18; Ajshil: Eumenide 705;
4. Hesihije sub Hesychidae;
5. Pausanija: I, 31, 2 i II, 11, 4.
*
1. Krv iz srca Erinija, kojom su one pretile Atiki, bio je, izgleda, eufemizam za menstrualnu krv. Kad bi
vetice htele da na neku ku u, polje ili talu navuku neotklonjivu kaznu ili prokletstvo, onda bi u vreme
enskog pranja trebalo nage da tr e devet puta oko tog mesta. Ova kletva mogla je da bude jo tea po
etvu, stoku i decu ako bi se izrekla u vreme mladog meseca; a potpuno je neotklonjiva ako je vetica
devica i ako je tada prvi put dobila mese no pranje.
2. Filemon Komediograf imao je pravo kad se pitao da li Atenjani poistove uju ili ne poistove uju Erinije sa
Sve anima. Prema najverodostojnijim izvorima, postojale su samo tri Erinije: Tisifona, Alekta i Megara
(vidi 31, g), koje su stalno ivele na Erebu, a ne u Ateni. One su imale pse e glave, plamene jezike i zmije
umesto kose; me utim, kako Pausanija isti e, Sve ane su predstavljane kao dostojanstvene matrone. Atena,
u stvari, nije ponudila ono to je Ajshil zabeleio, ve je u ime svetenstva od Zeusa ro ene Atene stavila
ultimatum svetenstvu Sve anih drevnoj Trojnoj Boginji Atene. Ultimatum je glasio: ako svetenstvo
Sve anih ne prihvati novi stav da je o instvo vanije od materinstva i ne pristane da dele pe inu sa mukim
podzemnim boanstvima kao to su Had i Hermes, stari kult e, zajedno sa tradicionalnim ubiranjem prvoga
vo a i ploda, biti potpuno zabranjen.
3. Prevremeno oaljenima zabranjivan je ulazak u grote Boginje Podzemlja jer se smatralo da bi se mogla
na i uvre ena to podanik koji je njoj odre en jo tumara po gornjem svetu. Sli na situacija nastaje kad se u
Indiji nabe eni mrtvac, poto je sprovod krenuo ka loma i, iznenada probudi iz transa za koji se mislio da je
249

smrt; u prolom veku, prema R. Kiplingu, takvim ljudima se zvani no nije priziiavalo da su ivi i zatvarali
su ih u koloniju umrlih. Zimzeleni hrast koji se jo zove krmezni hrast, jer daje krmene bobice od kojih
Grci prave rujnu boju, bilo je drvo vojskovo e koji je ubio svetog kralja i prema tome podesan za gaj
Sve anih. rtvovanje bremenitih ovaca, meda i cve a trebalo je da umilostivi Sve ane da potede ostatak
stada u vreme kad se ovce jagnje, da budu naklonjene p elama i obogate panjake.
4. To to su Erinije neprestano gonile Oresta, uprkos zalaganju Atene i Apolona, navodi na to da je Orest u
prvobitnom mitu iao u Atenu i Fokidu radi o i enja, ali bez uspeha; sli no je u mitu o Erifilu, Alkmajon
obiao bez uspeha Psofidu i Tesprotiju. Poto nije zabeleeno da je Orest naao mir na obali ijedne reke
(vidi 107, e) osim moda na Skamandaru (vidi 114, 2) on je morao umreti ili u Hersonesu na Tauridi.
ili u Brauronu (vidi 116, 1).
116 IFIGENEJA ME U TAURI ANIMA
Jo uvek progonjen Erinijama, koje su se ogluile o Atenina re ita obe anja, Orest, u o ajanju, ode u
Delfe, gde se srui na pod u hramu i po e da preti samoubistvom ako ga Apolon ne spase njegovih daljih
patnji. Odgovaraju i mu, pitijske svetenice mu naredie da otplovi za Bosfor, a zatim i dalje, na sever
preko Crnog mora; njegove e muke prestati samo ako se dokopa Artemidine stare drvene ikone iz njenoga
hrama u Hersonesu na Tauridi i ako je donese u Atenu ili, po drugima, u Argolidu.1
b) Kralj Tauri ana bio je brzonogi Toant, sin Dionisa. i Arijadne, otac Hipsipilin; a njegov narod
skitskog porekla nazvan je Tauri anima zbog toga to je, kau, Oziris jedanput ujarmio bikove (tauroi) i
uzorao njihovu zemlju.2 Oni i danas ive od otima ine, kao u vreme kad je vladao Toant; kad god neko od
ratnika uhvati i zarobi nekoga, on mu odse e glavu, odnese je ku i i stavi na visoku gredu iznad odaka, da
bi mu doma instvo napredovalo pod okriljem mrtvaca. tavie, svaki mornar koji doivi brodolom, ili koji
zbog nevremena mora da se skloni u njihovu luku, biva javno rtvovan Artemidi Tauridskoj. Poto izvre
izvestan obred, oni ga obaraju batinom, a odse enu glavu nabijaju na krst; posle toga telo ili sahranjuju ili
bacaju u more sa stene na kojoj je Artemidin hram. Ali ako bi im dopao aka stranac kraljevi , njega bi
ma em ubijala Boginja svetenica devica i bacala njegovo telo u svetu vatru koja kulja iz Tartara i gori u
boanskom prebivalitu. Neki ipak kau da svetenica nije svojeru no ubijala rtvu, ve je samo nadgledala
ritual i obavljala prethodno o i enje rtve i se enje kose. Stara Boginjina slika koju je Orest trebalo da
donese u Gr ku pala je s neba. Ovaj hram u kome je stajala bio je poduprt velikim stubovima i u njega je
vodilo 40 stepenika, a oltar je stalno krvlju premazivan.3
c) Artemida sa Tauride imala je nekoliko gr kih titula, me u kojima su bile: Artemida Tauropola,
Artemida Diktina, Artemida Ortija, Toantea, Hekata, a za Latine je ona Trivija.4
d) Artemida je spasla Ifigeneju kad je trebalo da je rtvuju u Aulidi, uvila je u oblak i prebacila u
Hersones na Tauridi, gde su je odmah prihvatili kao vrhovnu svestenicu i dali joj isklju ivo pravo da uva
svetu sliku. Od tada su joj se Tauri ani obra ali kao Artemidi, Hekati ili Orsilohi. Ifigeneja se grozila
ljudskih rtava, ali je pobono sluala Boginju.5
e) Orest i Pilad nisu nita znali o svemu ovome; oni su jo verovali da je Ifigeneja umrla od rtvenog
noa u Aulidi. I tako su urili zemlji Taurida u la i sa 50 vesala. Kad su stigli, la u ostavie ukotvljenu pod
straom vesla a, a sami se sakrie u oblinju morsku pe inu. Nameravali su da se priblie hramu u sumrak,
ali ih je pre vremena iznenadio bogobojaljivi uvar stoke, koji, dre i da su oni Dioskuri ili neki drugi
besmrtnici, pade ni ice da im se pokloni. Ne shvataju i ta se zbiva, Orest na to ponovo polude i po e da
mu e kao tele i zavija kao pas. U inilo mu se od stada krava da su Erinije, pa izlete iz pe ine s ma em u
ruci da ih poubija. uvar stoke, kad vide u emu je stvar, uspe da ih obojicu savlada i oni, na zapovest
Toanta, behu poslati u hram da budu odmah prineseni na rtvu.6
f) Za vreme pripremnih obreda, Orest je sa Ifigenejom razgovarao na gr kom; uskoro oni sa rado u
otkrie jedno drugom ko su, a Ifigeneja, poto shvati zbog ega su doli, po e da skida sliku da bi mu je
predala. Me utim Toant se iznenada pojavi, nestrpljiv to sve tako sporo ide, a dovitljiva Ifigeneja po e da
250

se pretvara kako dobija proro anska nare enja od slike. Ona objasni Toantu da je Boginja okrenula svoj
pogled od rtava koje je on poslao, jer je jedan od njih materoubica, a drugi mu je pomagao; obojica su,
dakle, sasvim nedostojni za rtvovanje. Ifigeneja stoga mora da ih povede prvo da se o iste, i to zajedno sa
slikom, jer je samo njihovo prisustvo oskrnavilo i sliku, a boginji da prinese na rtvu mlade jaganjce kao
buktinju. U me uvremenu Toant mora da naredi da svi ostanu u svojim ku ama, kako bi izbegli dalja
skrnavljenja, a kad strani iza u da pokrivene glave o iste hram.
g) Zadivljen tolikom mudro u, Toant ostade u hramu izvesno vreme, a zatim po e da ga isti.
Ifigeneja, Orest i Pilad smesta ponee sliku ka moru i urno se ukrcae na la u. Sluge iz hrama koje su pole
s njima shvatie izdaju i otpo ee borbu, ali nai oe na estok otpor, tako da Orestovi vesla i ubrzo
pokrenue brod. Posle kra eg vremena iznenada se podie bura i po e da vra a brod prema stenovitoj obali.
I sve bi bilo izgubljeno da Posejdon nije smirio more na Atenin zahtev: uz povoljan vetar oni stigoe na
ostrvo Smint.7
h) Smint je bilo boravite Hrisa, Apolonovog svetenika i njegovog istoimenog unuka, ija mati
Hriseida predloi da begunce predaju Toantu, jer je sigurno da Toant stie na ostrvo u nameri da ih sve
pobije, iako neki tvrde da je Toanta pohodila Atena kad je pripremao la e da zaplovi u poteru za beguncima
i tako ga laskanjem obrlatila te je pristao da digne ruke od Ifigeneje, pa ak da pusti i njene robinje. Kad je
Kris Stariji saznao ko su njegovi gosti, otkrije Hrisu Mla em da on nije, kako se izdavao, sin Apolonov, ve
Agamemnonov, da je, prema tome, Orestov i Ifigenejin polubrat. Na to se Hris i Orest sukobie prsa u prsa
sa Toantom i uspee da ga ubiju, a Orest, uzevi sliku, otplovi sre no za Mikenu, gde ga Erinije vie nisu
proganjale.8
i) Ali drugi tvrde da je bura bacila Oresta na Rod, gde je. po dogovoru sa proro item Helija,
postavio sliku na gradski zid. Neki opet pri aju da je Oresta, kome je bilo re eno da sliku donese u Atiku po
zapovesti Apolona na Smintu, pohodila Atena i uputila ga ka grani nom gradu Brauronu; sliku je tamo
trebalo odneti u hram Artemide Tauropole i umilostiviti Boginju krvlju iz ljudskog grla. Ona je za
svetenicu ovoga hrama odredila Ifigeneju i u njemu je trebalo da Ifigeneja ostane do kraja ivota, a kao
dohodak dobijala bi ode u bogatih ena koje su umrle na poro aju. Tako je brod najzad stigao u luku
Brauron, gde je Ifigeneja postavila sliku. a zatim, dok se gradio hram, otila sa Orestom u Delfe, srela
Elektru u svetilitu i dovela je u Atenu da se uda za Pilada.9
j) Ono to se smatra autenti nim drevnim likom Artemide Tauridske jo uvek se moe videti u
Brauronu. Neki ipak tvrde da je to samo kopija, a da je Kserks oteo original u vreme svoga nesre nog
pohoda na Gr ku i preneo ga u Suzu; kasnije, dodaju, kralj Seleuk iz Sirije poklonio je sliku Laodicima, koji
je potuju do danas. Drugi opet, ne ele i da to pripiu Kserksu, tvrde da je sam Orest ostavio sliku u oblasti
koja se sada zove Seleukeja, na iju ga je obalu sateralo nevreme na putu za domovinu iz Hersonesa. Tada
su domoroci ime Gore Melantije, na kojoj se Orest najzad izle io od ludila, izmenili u goru Amanon, to
zna i ne lud, u spomen na taj doga aj. Ali i Lidijci, koji imaju svetilite Artemide Anajitide, tako e tvrde
da poseduju sliku; a ista tako i narod u Kapadokijskoj Komani veruje da je njihov grad dobio ime (Comai)
kada je Orest, u znak alosti, odsekao kosu i ustanovio obred Artemide Tauropole u Kapadokiji.10
k) Ostali su opet tvrdili da je Orest sakrio sliku u breme granja i odneo je u italijansku Ariciju, gde je
i sam umro i sahranjen, i da su mu kosti kasnije prenete u Rim; slika je tada vra ena iz Aricije u Spartu, jer
Rimljani nisu voleli svirepost Boginjinih obreda. U Sparti slika je smetena u svetilitu Artemide
Pravedne.11
l) Me utim, Spartanci tvrde da je slika bila njihova daleko pre nego to je osnovan Rim i da ju je
Orest doneo sa sobom kad je postao njihov kralj i sakrio je u vrbak. Oni kau da je slika stajala zaboravljena
tamo vekovima, dok, jednog dana, dva kraljevi a, Astrabak i Alopek, nisu slu ajno uli u vrbak. Ugledavi
stranu sliku koja je stajala uspravno me u vrbovim granama isprepletanim oko nje, oni poludee od uasa;
odatle i poti u imena Ortija i Ligodesma.
m) im je slika stigla u Spartu, izrodila se velika sva a me u vernima koji su prinosili rtve
Artemidi; mnogi behu ubijeni jo u svetilitu, a ostali uskoro pomree od kuge. Poto je proro ite
posavetovalo Spartance da umilostive sliku prskaju i oltar ljudskom krvlju, oni kockom odredie rtvu; ovaj
251

se obred ponavljao svake godine, dok ga kralj Likurg, koji nije odobravao ljudske rtve, nije zabranio i
umesto toga odredio da pred oltarom tuku do krvi de ake.12 Spartanski de aci se i danas jedanput godinje
oprobavaju ko moe da izdri vie udaraca. Tom prilikom Artemida Svetenica stoji i dri lik koji je bio
izvanredno krvoedan u vreme kad su Tauri ani prinosili ljudske rtve. Tu svoju krvoednost lik je
pokazivao i u slu aju kad ibe nisu dovoljno vru e, jer je de ak ili otmenog porekla ili neobi ne lepote.
Tada bi lik, ina e mali i lagan, postajao teak, te bi svetenica, jedva ga dre i u rukama, po injala da vi e
onima koji bi uju: Ja e, ja e, ne mogu vie da izdrim!13
n) Malo je verovatna pri a da su Helena i Menelaj, u potrazi za Orestom, stigli do Tauri ana neto posle
njegovog dolaska i da ih je Ifigeneja rtvovala boginji.14
1. Apolodor: Epitome VI, 26; Euripid: Ifigeneja na Tauridi 77 i 970' Higin: Fabula 120;
2. Euripid: Ifigeneja na Tauridi 32; Sholijast uz Apolonija sa Roda- III 997; Eustatije: O Dionisu
306: Apolodor: Epitome VI, 263. Herodot: IV, 103; Ovidije: Poslanice sa Ponta III, 2, 45; Apolodor: Epitome VI, 26; Euripid:
Ifigeneja na Tauridi 40 i 88;
4. Diodor sa Sicilije: IV, 44, 7; Sofokle: Ajant 172; Pausanija: I 23 9-Servlje uz Vergilijevu Ajneidu
II, 116; Valerije Flak: VIII. 208; Ovidije: Ibis 384 i Poslanice sa Ponta III, 2, 71; Orfi ka
argonautika 1065;
5. Euripid: Ifigeneja na Tauridi 784 i 1045; Ovidije: Poslanice sa Ponta III, 2, 45; Herodot: IV, 103;
Hesiod: Katalog ena, navodi ga Pausanija: I. 43, 1; Amijan Markelin: XXII, 8, 34;
6. Higin: Fabula 120; Apolodor: Epitome VI, 27;
7. Ovidije: Poslanice sa Ponta loc. cit.; Higin: loc. cit.; Euripid: Ifigeneja na Tauridi 1037;
8. Higin: Fabule 120 i 121; Euripid: Ifigeneja na Tauridi 1435; Higin: Fabula 121;
9. Apolodor: Epitome VI, 27; Euripid: Ifigeneja na Tauridi 8881 i 1446; Pausanija: I, 33, 1;
Ceces: O Likofronu 1374;
10. Pausanija: I, 23, 9, III, 16, 6 1 VIII, 46, 2; Ceces: loc. cit.; Strabon: XII, 2, 3;
11. Servije uz Vergilijevu Ajneidu II, 116 i VI, 136; Higin: Fabula 261;
12. Pausanija: III, 16, 67;
13. Higin: Fabula 261; Servije uz Vergilijevu Ajneidu II, 116; Pausanija: loc. cit.;
14. Ptolemaj Hefajstionov: IV, navodi ga Fotije: str. 479.
*
1. U ovom mitu jasno se ose a nastojanje mitografa da prikriju izvesne varvarske obi aje u svim njegovim
varijantama. Naro ito se potiskuje Artemidina osveta nad Agamemnonom zbog ubistva Ifigeneje, i Ojakova
osveta, tako e nad Agamemnonom, zbog ubistva brata mu Palameda. Prvobitno izgleda da je mit mogao da
izgleda ovako: Agamemnona su, kad je gr ki pohod na Troju bio zadran u Aulidi, nagovorile njegove
vojskovo e da pogubi svoju k er Ifigeneju kao veticu. Artemida, kojoj je Ifigeneja sluila kao svetenica,
osvetila se Agamemnonu za ovu uvredu: ona je pomogla Ajgistu da ga osramoti, a kasnije i ubije. Ona je
nadahnula i Ojaka da se ponudi da povede Oresta na put u zemlju koju nanosi reka Skamandar, i da mu tako
pomogne da izbegne Erinije, jer je tu Atena mogla da ga zatiti (vidi 115, 4). Umesto da to u ini, Ojak
odvede Oresta u Brauron, gde ga izabrae za pharmacosa te godine, da ispata grehe celog naroda, i gde mu
grkljan prereza Artemidina svetenica devica. Ojak je, u stvari, rekao Elektri istinu kad su se sreli u
Delfima: Oresta je prinela na rtvu Ifigeneja a to je, izgleda, bila Artemidina titula (vidi 117, 1).
2. Partijarhalno nastrojeni Grci docnijih vremena nisu mogli da vole ovaj mit, i odatle verzija da se
Artemida nije svetila Orestu, ve Agamemnonu. Tu verziju je sa uvao Fotije. Po toj verziji Agamemnonu se
oprata greh ubistva, a Artemida se osloba a suprotstavljanja Zeusovoj volji, time to se tvrdi da je ona bez
sumnje spasla Ifigeneju, odnevi je na oblaku da bude rtvena svetenica ne u Brauronu, ve me u
divljim Tauri anima, koje su smatrali odgovornim za njena dela, tako da Ifigeneja nije ubila Oresta (niti je,
252

u stvari, ubila ijednog Grka), ve je, naprotiv, pomogla da se slika iz Tauride, i to po Apolonovom
nare enju, prenese u Gr ku.
3. Ovom pri om, na koju je, u Servijevoj verziji, uticao mit o Jasonovom pohodu na Crno more, Orest krade
lik u drvetu od Kolhi ana, a ne iz Hersonesa na Tauridi, objanjava se predanje o klanju ljudi u Brauronu;
kasnije, ovo predanje preina eno je u malu rtvu u krvi od posekotine, koja se prinosila u Mikeni, Ariciji, na
Rodu i u Komani. Tauropola je sli na kretskom rtvovanju bika a u Ateni odrala se u obliku atenskih
bufonija (Pausanija: I, 28, 11); me utim, prvobitno je svakako rtva bivao sam sveti kralj.
4. Smatra se da su spartanski obredi radi plodnosti nekada i sami zahtevali ljudske rtve, a odravani su u
ast Artemide Pravedne. Sude i po primitivnoj praksi svuda po Sredozemlju, rtvu su vrbinim kaisevima,
opletenim u vreme pune mese eve magije vezivali za lik u drvetu, ili sveto drvo moda i panj krukovog
drveta (vidi 74, 6) i ibali je dok ne bi izazvali eroti nu reakciju u vidu erekcije pa bi tako rtva oplodila
zemlju spermom i krvlju. Alopekovo ime i dobro poznata legenda o mladi u koji je dopustio da mu lisica
pojede polne organe ne jauknuvi, svedo i da su teumesijsku veticu potovali i u Sparti (vidi 49, 2 i 89, 8).
5. Meteoritima se esto ukazivalo boansko potovanje, a tako e i veoma malim ritualnim predmetima
sumnjivog porekla za koje se moglo tvrditi da su pali s neba kao na primer veto izra eni vrhovi ma eva
za koje su kasnije Grci smatrali da pripadaju Zeusovom gromu, ili bronzani tu ak sakriven u ode i koju je
nosila Efeska Artemida. ak se i za slike, kao sliku Artemide Brauronske i sliku u maslinovom drvetu u
Erehteumu, smatralo da su pale s neba, propavi kroz rupe na nebeskom krovu (vidi 158, k). Mogu e je da
je lik u Brauronu imao i mali rtveni no od vulkanskog stakla sa ostrva Mel kojim su rtvi prerezivali
grlo.
6. Ozirisovo oranje u Hersonesu na Tauridi na Krimu izgleda nametnuto; ali Herodot tvrdi da je postojala
jaka veza izme u Kolhide i Egipta (II, 104), a Kolhidu su u ovom slu aju zamenili zemljom Tauri ana. Za
Ozirisa se, kao i za Triptolema, kae da je u mnogim stranim zemljama ustanovio zemljoradnju (vidi 24, m).
117 ORESTOVA VLADAVINA
Ajgistov sin Alet nametnuo se kao kralj Mikene, veruju i zlonamernim glasinama (verovatno ih je
Ojak irio?) da su Orest i Pilad rtvovani na oltaru Artemide u Tauridi. Ali Elektra, sumnjaju i u istinitost
ovih glasova, ode da se o tome raspita u Delfiskom proro itu. Ifigeneja je upravo stigla u Delfe, a neko
(verovatno je to bio Ojak?) pokaza Elektri Ifigeneju kao Orestovog ubicu. Elektra dohvati plamenu baklju
sa oltara pa, u nameri da se osveti, ne prepoznaju i Ifigeneju posle tolikih godina, htede da je oslepi, kad se
pojavi Orest i sve sam objasni. I tako, ponovo okupljena Agamemnonova deca odoe radosna u Mikenu,
gde Orest u ini kraj mrnji izme u doma Atreja i Tijesta, ubivi Aleta; Orest bi pogubio i Aletovu sestru
Erigonu da je Artemida nije u poslednjem trenutku ugrabila i odvela na Atiku. Kasnije Orest joj se
smilovao.1
b) Neki tvrde da je Ifigeneja umrla ili u Brauronu, ili u Megari, gde sada postoji njeno svetilite;
drugi opet da ju je Artemida u inila besmrtnom kao mladu Hekatu. Elektra se udala za Pilada i rodila mu
sinove Medona i Strofija Drugog; ona je sahranjena u Mikeni. Orest se oenio svojom ro akom Hermionom
poto je prisustvovao rtvenom ubistvu Ahilejevog sina Neoptolema, s kojim je ona bila verena.2 S njom
je izrodio Tisamena, svog naslednika; a sa drugom enom Erigonom imao je Pentila.3
c) Kada je Menelaj umro, Spartanci pozvae Oresta da im bude kralj, jer im je bio drai, kao
Tindarejev unuk, od Nikostrata i Megapenta, koji su bili sinovi Menelaja i jedne robinje. Orest, koji je, uz
pomo trupa svojih saveznika iz Fokide, ve bio prili no proirio mikenske posede na ra un jednog
dela Arkadije, postao je tako e i gospodar Arga; jer kralj Kilarab, Kapanejev unuk, nije imao naslednika.
Orest je koristio i Ahaju, a onda je, posluavi Delfisko proro ite, otiao iz Mikene u Arkadiju, gde je,
253

poto je navrio sedamdeset godina, umro od ujeda zmije u Oresteumu, ili Orestiji, gradu koji je osnovao
dok je bio u izgnanstvu.4
d) Orest je sahranjen u Tegeji. Me utim za vreme vladavine Aristovog sukralja Anaksandrida, jedinog
Lakonca koji ie imao dve ene i iveo u dvema ku ama u isto vreme, Spartanci se, iz o ajanja to gube
svaku bitku sa Tegejcima, obratie za savet Delfima, gde im naloie da se domognu Orestovih kostiju.
Poto se nije znalo gde se one nalaze, Spartanci poslae Liha, jednog od svojih dobrotvora, da poblie ispita
stvar. On je dobio slede i odgovor u heksametrima:
Poravni i ublai ravnicu arkadijske Tegeje. Idi
tamo gde dva vetra, zbog silne potrebe, stalno
duvaju; gde udarac zve i od udarca, gde zlo na
zlo nalee. Tamo nabrekla zemlja pokriva
kraljevi a koga trazi. Donesi ga svojoj
ku i, i ti e vladati Tegejom!
Poto je vladalo primirje, Lihu nije bilo teko da pohodi Tegeju; tamo je naiao na kova a kako kuje
koplje od gvo a, umesto od bronze, i zinuvi od uda, zagledao se u udan prizor. Zar se ovome poslu
udi? uzviknu veseli kova . Imam ja ovde neto emu bi se jo vie za udio! To je sanduk, sedam
lakata duga ak, u kome lei telo iste duine. Naao sam ga ispod poda u kova nici kad sam kopao onaj
bunar.
e) Lih to protuma i ovako: vetrovi koji se pominju u stihovima svakako izlaze iz kova evog meha;
udarci su ba udarci eki a; a zlo koje na zlu lei glava sekire to iskiva gvozdeni ma , jer je gvozdeno
doba donelo svirepe dane. On se sa novostima odmah vrati u Spartu, gde ga sudije, na njegov sopstveni
predlog, kau, proklee zbog zlo ina; a potom, pobegavi u Tegeju, toboe kao izgnanik, on nagovori
kova a da ga sakrije u kova nicu. O pono i Lih ukrade kosti iz kov ega i pouri nazad u Spartu. Tu ih
ponovo zakopae u blizini svetilita Su aja, a grob se jo tamo nalazi. Spartanska vojska od tada nikada nije
izgubila premo nad tegejskom.5
f) U to vreme prona en je u Fokidi Pelopov skiptar, koji je i Orest nasledio; on je leao zatrpan sa
dosta zlata na granici Hajroneje i Fanoteje, gde ga je, po svoj prilici, sakrila Elektra. Kad je ovo otkriveno,
Fanoti ani se zadovoljie zlatom, a Hajronejci zadrae skiptar i otada ga potovahu kao najve u
dragocenost. Svaki svetenik kome je skiptar poveren na godinu dana uvao ga je u svojoj ku i i
svakodnevno mu prinosio rtve u krvi.6
g) Pa, ipak, ima ih koji ne priznaju da je Orest umro u Arkadiji. Oni kau da mu je posle progonstva
jedno proro ite naredilo da pohodi ostrva Lezb i Tened i da tamo osnuje kolonije koje e naseliti
stanovnicima iz raznih gradova, uklju uju i i Amiklu. On je to u inio i nazvao je svoj narod Ajoljanima, jer
im je Ajol bio najblii zajedni ki predak. Umro je neposredno poto je osnovao grad na Lezbu. Ova se
migracija odigrala, kau, etiri pokolenja pre nego to su doli Jonjani. Drugi su, me utim, izjavljivali da je
Pentilov sin, a ne Orest li no, pokorio Lezb, da je njegov unuk Gras, kome su pomogli Spartanci, zauzeo
zemlju izme u Jonije i Misije, koja se danas zove Ajolija; a jedan drugi Orestov unuk, Arhelaj, odveo je
ajoljanske stanovnike u sadanji grad Kizik, u blizini Daskila, na junim obalama Mramornog mora.7
h) U me uvremenu Tisamen je nasledio o eve posede, ali su ga iz glavnih gradova Sparte, Mikene i Arga
oterali Heraklovi sinovi, a on se s vojskom povukao u Ahaju. Njegov sin Komet prebegao je u Aziju.8
1. Higin: Fabula 122:
2. Euripid: Ifigeneja na Tauridi 1464 i 915; Pausanija: I, 43, 1 i X, 24, 45; Helanik, navodi ga
Pausanija: 11, 16, 5; Higin: Fabula 123; Strabon: IX, 3, 9;
3. Apolodor: Epitome VI, 28; Kinajton, navodi ga Pausanija: II, V. 5; Ceces: O Likofronu 1374;
4. Pausanija: II, 18, 5 1 VIII, 8, 13; Asklepijad, navodi ga sholijast uz Euripidovog Oresta 1647;
Apolodor: loc. cit.; Ceces: loc. cit.;
254

5. Pausanija: VIII, 54, 3; m, 3, 7; III, 11, 8 i 111, 57; Herodot; I, 678;

6. Pausanija: IX, 40, 6;
7. Pindar: Nemejske ode XI, 335; Helonik, navodi ga Ceces: O Likofronu 1374; Pausanija: III, 2,
1; Strabon: XIII, 1, 3;
8. Pausanija; II, 8, 67 i VII, 6, 21.
*
1. Ifigeneja je, izgleda, bila ranija titula Artemide, koja nije bila samo devica, ve i Nimfa Ifigeneja
zna i ra ati snanu rasu i Krona, to zna i Trojna Hekata ili Sve ane. Poto se za Oresta pri a da je
vladao u tolikim mestima, i njegovo ime se, zna i, smatralo titulom. Orestova smrt od ujeda zmije u Orestiji
u Arkadiji ini ga sli nim ostalim primitivnim kraljevima, kao to su: Apesant, Akrisijev sin (vidi 123, e),
koji se moe poistovetiti sa Ofeltom iz Nemeje (vidi 106, g); Munit, sin Atamantov (vidi 168, e); Mops
Lapi anin (vidi 154, f), koga je ujela libijska zmija; a i egipatski Ra, koji je samo jedan. vid Ozirisa, koga je
tako e ujela zmija. Zmija ujeda uvek u petu; u nekim slu ajevima, kao to je bilo sa Kentaurima Hejronom i
Folom, Kre aninom Talom, Ahilejom, Mirmidoncem i Filoktetom iz Eubije, otrov je, izgleda, poticao od
vrha strele (vidi 92, 10). Orest iz Arkadije bio je, u stvari, Pelazg sa libijskim srodstvom.
2. Artemidino spasavanje Erigone od Orestove osvete jo je jedan doga aj vie u razmiricama Tijestova
doma, koji pomae Artemida, i Atrejeva doma, koji pomae Zeus. Tisamenovo ime (''osvetni ka snaga'')
govori o tome da su se razmirice prenele na potonje pokolenje; jer, prema jednoj Apolodorovoj pri i
(Epitome VI, 28), Orest nije bio Hermionin, ve Erigonin sin. U celoj ovoj pri i o razmiricama izme u ova
dva doma ne sme se zaboraviti da je Artemida, koja ovde odmerava svoje snage sa Zeusom, u stvari rana
matrijarhalna Artemida, a ne Apolonova voljena bliznakinja, devica lovica; mitografi su u inili sve to su
mogli da prikriju da je Apolon u ovoj sva i bogova u estvovao na Zeusovoj strani.
3. Smatralo se da dinovske kosti, koje se obi no smatraju za kosti drevnog plemenskog pretka, imaju
arobnu mo da tite grad; tako Atenjani, po proro anskom savetu, pronalaze ono to smatraju Tesejevim
kostima u Skironu i prenose ih u Atenu (vidi 104, i). Ovi kosturi su zaista i mogli biti neobi no veliki, jer je
dinovska rasa iji su poslednji izdanci hamitski Vatusi; koji ive u ekvatorijalnoj Africi nastanjivala
neolitsku Evropu, a njihovi kosturi dugi sedam stopa esto su pronalaeni i u Britaniji. Ovoj rasi su
pripadali Anakimi u Palestini i Kariji (vidi 88, 3). Me utim, ako je Orest bio Ahajac iz vremena trojanskog
rata, Atenjani nisu mogli da prona u i po veli ini prepoznaju njegov kostur, poto se u Homerovo doba
mrtvi plemenitog roda nisu sahranjivali, ve spaljivali. Pokopavanje je bilo neolitski na in sahranjivanja.
4. ''Zlo koje nalee na zlo'' obi no se tuma ilo kao ma iskovan na gvozdenom nakovnju. Nakovnji su,
me utim, naj e e bili od kamena, i to vrlo dugo, tako da je otisak eki a na ma u verovatno ta nije
objanjenje, mada su i gvozdeni eki i bili retkost, ak i u rimska vremena; gvo e je bilo isuvie redak
sveti metal da bi se upotrebljavao u Mikeni. Ono se nije dobivalo iz rude, ve skupljalo od meteorita, koje
su slali bogovi. ak i kad je, najzad, gvozdeno oruje doneto sa Crnog mora, topljenje i obrada su izvesno
vreme ostali tajna. Kova i su se i dalje zvali ''bronzani radnici'', ak i u helensko doba. Ali doba mita u
stvari prestaje onda kad je do gvozdenog oruja mogao da do e svako, ako ni zbog ega drugog, a ono zbog
toga to gvo e nije spadalo u pet svetih metala posve enih boginji, niti je bilo vezano za kalendarske
obrede kao sveti metali: srebro, zlato, bakar, kalaj i olovo (vidi 53, 2).
5. Pelopov iljati skiptar, znak suverene vlasti, svakako je pripadao vladaju oj svetenici; tako je, prema
Euripidu, ma kojim je ubijen Ojnomah verovatno isto oruje bio sakriven u Ifigenejinoj lonici;
Klitajmnestra je jedno vreme polagala pravo na njega (Sofokle: Elektra 651); Pausanija kae da ga je
Elektra donela u Fokidu. Grci u Maloj Aziji voleli su da veruju kako je prvu ajolsku koloniju osnovao Orest,
jer je sama re Orest kod njih ozna avala kraljevsku titulu. Oni su verovatno, tradicionalno usvojili novi
na in kraljevanja: po njemu kralj nije morao da umre kad mu je istekla vladavina, ve je mogao da rtvuje
255

zamenika; na taj na in je i Orest mogao da krene u svoje drugo izgnanstvo i povede koloniste preko mora.
Mitografi koji su pokuali da objasne da su Spartanci vie voleli Oresta od Menelajevih sinova, jer je ove
rodila boginja, u stvari nisu shvatali da se u Sparti jo odravalo nasledstvo po matrijarhalnoj liniji. Orest je,
kao Mikenac, mogao vladati Spartom poto bi se oenio spartanskom naslednicom Hermionom; a
Hermionina bra a morala su da trae sebi kraljevine na drugom mestu. U Argolidi je princeza mogla da rodi
decu sa robom; a nita ne bi moglo da ospori pravo na presto Elektrinog mua seljaka.
6. Predanje iz psalama da ljudski vek traje sedam puta deset nije zasnovano na iskustvu, ve na verskoj
teoriji. Sedam je bio broj svetlosti, a deset savrenstva. I tako je i Orest iveo sedamdeset godina.
7. Anaksandridov prekid monogramske tradicije je, verovatno, proistekao iz dinasti kih potreba; mora biti
da je Aristej, njegov sukralj, umro pre zavretka svoje vladavine, ime je stvorena mogu nost za novo
krunisanje, pa kako je Aristej vladao po pravu enidbe sa naslednicom, Anaksandrid ga je zamenio i kao
kralja i kao supruga.
8. Hetitski zapisi pokazuju da je ve u poznom etrnaestom veku pre nove ere na Lezbu postojala ahajska
kraljevina.
118 RO ENJE HERAKLOVO
Elektrion, Persejev sin, veliki mikenski kralj i Anaksin mu, krenuo je da se osveti Tafeljanima i
Teleboncima. Oni su sa uspehom u estvovali u kra i njegove stoke, koju je smislio neki Pterelaj; Pterelaj je
polagao pravo na mikenski presto, a sve se to zavrilo smr u osmorice Elektrionovih sinova. Dok je on bio
izvan zemlje, njegov ne ak, kralj Amfitrion iz Trojzena zamenjivao ga je na vlasti. Vladaj dobro, a kad se
vratim kao pobednik, oeni u te svojom k erkom Alkmenom, doviknu on Amfitrionu na rastanku. Kralj
Elide obavesti Amfitriona da se ukradena stoka nalazi kod njega, na ta mu Amfitrion isplati veliki otkup i
pozva Elektriona da prepozna svoju stoku. Elektrion, nimalo voljan da Amfitrionu plati otkup, upita kakvo
pa sad pravo imaju Eli ani da prodaju tu u svojinu, i zato se Amfitrion uopte upleo u sva u. Ne
smatraju i potrebnim da odgovori na to, Amfitrion izrazi svoje negodovanje time to je zavitlao batinu na
jednu kravu koja se izdvojila iz stada; batina udari u kravlji rog, odbije se od njega i ubi Elektriona. Zbog
toga Amfitriona njegov ujak Stenel progna iz Argolide. Stenel zatim spoji Mikenu i Tirint i poveri ostatak
zemlje sa Midejom kao glavnim gradom Pelopovim sinovima Atreju i Tijestu.1
b) Amfitrion, kome se pridruila Alkmena, pobee u Tebu, gde ga je kralj Kreont o istio od greha i
svoju sestru Perimedu udao za Elektrionovog jedinog preivelog sina Likimnija, vanbra no ro enog sa
Frigijkom koja se zvala Mideja.2 Ali pobona Alkmena ne htede da se dozvoli Amfitrionu dok on ne osveti
smrt njene devetorice bra e. Kreont mu odobri da radi toga digne bojotijsku vojsku, ali pod uslovom da
oslobodi Tebu od teumesijskih vetica. On to u ini pozajmivi uvenog psa Lajlapa od Atenjanina Kefala.
Zatim, uz pomo atenskih, fokidskih, argivskih i lokridskih snaga, Amfitrion pobedi Telebonce i Tafijane i
pripoji njihova ostrva svojim saveznicima, me u kojima je bio i njegov stric Helej.
c) U me uvremenu Zeus je iskoristio Amfitionovo odsustvo, uzeo na sebe njegov lik i, uverivi
Alkmenu da je osvetio njenu bra u budu i da je Amfitrion zbilja tog jutra zasluno pobedio provede s
njom celu no , koju u ini tri puta duom na taj na in to je Hermes po njegovoj zapovesti naredio Heliju da
pogasi sun anu vatru, a Horama da ispregnu konje i idu eg dana ostanu kod ku e.3 To je Zeus u inio stoga
to je nameravao da s Alkmenom za ne di nog junaka, a to se nije moglo na brzinu. Helije je pristao
gun aju i o starim dobrim vremenima, kad je dan bio dan, a no no , i kada Kron, ondanji svemo ni
bog, nije ostavljao svoju zakonitu enu i odlazio u Tebu radi ljubavisanja. Zatim Hermes naredi Mesecu da
polako plovi nebom, a Snu da ove anstvo uljuljka u san, tako da niko ne primeti ta se doga a.4 Alkmena
je, obmanuta, sluala sa ushi enjem Zeusove pri e o stranom porazu Pterelaja kod Ojhalije i zabavljala se
nevino sa svojim tobonjim muem itavih trideset est asova. Idu eg dana, kad se Amfitrion vratio, eljan
256

razgovora i pun strasti, Alkmena ga u bra noj postelji ne do eka ba oduevljeno, niti onako kako je on to
o ekivao. ''Nismo ni trenuli prole no i'' alila se ona. ''Valjda ne o ekuje da ponovo sluam istu pri u o
tvojim doivljajima?'' Ne shvataju i o emu je re , Amfitrion se poveri proroku Tejresiji, koji mu re e da ga
je Zeus na inio rogonjom. Otada Amfitrion nije smeo da spava sa Alkmenom, boje i se da ne izazove
boansku ljubomoru.5
d) Posle devet meseci po e Zeus da se hvalie kako e uskoro postati otac de aku koji e se zvati
Herakle, to zna i Slava Herina, i da e Herakle vladati plemenitim domom Persejevim. Na ovo mu Hera
izmami obe anje da e svaki kraljevi koji se rodi u domu Perseja pre no to padne no biti veliki kralj.
Poto se Zeus zakleo neprekrivom zakletvom, Hera se odmah uputi u Mikenu, gde ubrza poro ajne bolove
Nikipi, eni kralja Stenela. Zatim pouri u Tebu i sede prekrtenih nogu do Alkmeninih vratnica, a haljinu
zaveza u vor i po e da prepli e prstima; na taj na in ona je odlagala Heraklovo ro enje, dok je Euristej,
Stenelov sin, leao u kolevci ro en kao nedono e od 7 meseci. Kad se itav sat kasnije rodio Herakle,
utvrdilo se da ima brata blizanca Ifikla, koji je bio Amfitrionov sin i mla i za jednu no . Neki, me utim,
kau da je Herakle, a ne Ifikle, mla i za jednu no , a drugi opet tvrde da su blizanci za eti iste no i i ro eni
zajedno, i da je otac Zeus boanskom svetlo u osvetlio poro ajnu odaju. Herakle dobi najpre ime Alkaj, ili
Palajmon.6
e) Kad se Hera vratila na Olimp, po e hladno da se hvali kako je zadrala Ejlejtiju, boginju poro aja,
pred Alkmeninim vratima, na ta se Zeus tako razbesne da dohvati svoju najstariju k er Atu, koja ga je
zavaravala da ne primeti Herinu prevaru, i zakle se stranom kletvom da ona ne e vie videti Olimp.
Zgrabivi je za plavu kosu, zavitla je nad glavom i sunovrati na zemlju. Iako Zeus nije mogao da porekne
zakletvu i na ini Herakla vladarom u domu Perseja, on je ipak uspeo da nagovori Heru da pristane da
njegov sin postane bog pod uslovom da izvri dvanaest podviga koje bi mu odredio Euristej, ma kako oni
bili teki.7
f) Zeus nije izabrao Alkmenu zbog toga to mu se naro ito dopadala, to sa njegovim ranijim
ljubavnim odnosima sa smrtnim enama, od Niobe pa redom, nije bio slu aj, mada je Alkmena premaala
sve lepotice svog vremena, niti zbog njenog visokog roda i lepog dranja, a ni zbog njene umenosti
nego zato to je video da mu ona moe roditi sina dovoljno mo nog da zatiti i ljude i bogove od unitenja.
Alkmena, esnaesti potomak Niobin, bila je poslednja smrtna ena koju je Zeus obljubio, jer je smatrao
nemogu nim da za ne junaka ravnog Heraklu sa bilo kojom drugom enom; on je toliko potovao Alkmenu
da je nije silovao nego se potrudio da se prerui u Amfitriona i udvarao joj se uz mnogo ljubavnih re i i
panje. On je znao da je Alkmena nepotkupljiva i kad joj je u zoru poklonio pehar, ona ga primi bez
primedbe, smatraju i ga ratnim plenom, to jest peharom koji je Teleb nasledio od svog oca Posejdona.8
g) Neki kau da Alkmenin poro aj nije odugovla ila sama Hera, nego da je ona poslala vetice, ali
da ih je Historida, Tejresijina k i, zbunila i prevarila tako to je iz poro ajne sobe radosno uskliknula kao da
pozdravlja ro enje deteta, na ta su one otile. Sobu u kojoj se rodio Herakle dugo su pokazivali u Tebi. Po
drugima, Ejlejtija je li no zaustavljala poro ajne napone po Herinom nare enju, sede i stisnutih kolena i
ruku pred porodiljinom sobom, a verna Alkmenina slukinja, plavokosa Galantida ili Galena, izala je iz
poro ajne sobe i objavila neta nu vest da se Alkmena porodila. Na to je Ejlejtija sko ila, napustivi od
iznena enja svoj baksuzni poloaj, te se Herakle rodio. Galantida se zadovoljno nasmeja to joj je prevara
uspela, a Ejlejtija je na to u besu epa za kosu i pretvori u lasicu. Galantida je kao lasica i dalje ivela u
neposrednoj blizini Alkmenine ku e i Hera ju je kaznila zbog lai: uklela ju je da doveka ra a mlade na
usta. Kad su god Tebanci odavali boansku po ast Heraklu, oni su obred po injali prinose i rtvu Galantidi,
koju jo zovu i Galantijada. Smatra se da je ona bila Proitova k i, kao i da je bila Heraklova dadilja i da joj
je on podigao svetilite.9
h) Ova se tebanska pri a razlikuje od atenske. Atenjani smatraju da je Galantida bila bludnica koju
je Hekata pretvorila u lasicu zbog razuzdanosti i neprirodnog bluda. Dok se Hera trudila da produi
Alkmenine poro ajne muke, Galantida protr a kroz sobu i toliko prepade Alkmenu da se od straha
porodila.10
i) Heraklov ro endan slavi se etvrtog dana svakog meseca, ali neki smatraju da se on rodio kad je sunce
ulo u deseti znak; drugi kau da je Veliki Medved, u svom desetom mesecu, pogledao na njega oko pono i,
nagnuvi se preko Oriona na zapad.11
257

1. Apolodor: 11, 1, 56; Ceces: O Likofronu 932; Hesiod: Heraklov tit II;
2. Apolodor: loc. cit.;
3. Hesiod: Heraklov tit 156; Apolodor: II, 4, 78; Higin: Fabula 28; Ceces: O Likofronu 33 i
932; Pindar: Istamske ode VII, 5;
4. Lukijan: Razgovori Bogova X;
5. Hesiod: Heraklov tit 156; Apolodor: II, 4, 78; Higin: Fabula 89; Ceces: O Likofronu 33 i
932; Pindar: Istamske ode VII, 5;
6. Heslod: Heroklov tit I, 35, 58 1 80; Homer: Ilijada XIX; 95; Apolodor: II, 45; Teokrlt: Navodi
ga sholijast uz Pindarove Nemejske ode I, 36; Plaut: Amfitrion 1096; Diodor sa Sicilije: IV, 10;
Ceces: O Likofronu 662;
7. Homer: Ilijada XIX, 119 1 91; Diodor 33 Sicilije: IV, 9 1 14;
8. Hesiod: Heraklov tit 4 i 26; Ferekid, navodi ga Atenaj: XI, 7; Atenaj: XI, 99; Plaut: Amfitrion
256;
9. Pausanija: IX, 11, 12; Ovl l.je: Metamorfozi! IX, 285; Ajlijan: Priroda ivotinja XII, 5;
Antonije Liberal: Preobraenja 29;
10. Ajlijan: Priroda ivotinja XV, 11; Antonije Liberal: loc. cit.;
11. Filohor: Fragmenat 177; Ovidije: Metamorfoze IX, 285; Teokrit: Idile XXIV, 1112.
*
1. Alkmena (jaka u ljutnji) je prvobitno morao biti mikenski naziv za Heru, iju boansku vlast Herakle
(Slava Herina) titi od njenog ahajskog neprijatelja Perseja (unititelja). Ahajci su na kraju pobedili i
njihovi naslednici su tvrdili da je Herakle lan pobedni kog Persejevog doma. Tek kasnije je izmiljeno da
Hera ne podnosi Herakla; njega su potovali Dorani, koji su preplavili Elidu i potkopali Herinu vlast.
2. Diodor sa Sicilije pie (III, 63) o tri junaka koji su se zvali: Herakle, egipatski junak, zatim Daktil,
kretski, i Alkmenin sin. Kikeron pove ava broj na est (O prirodi bogova III, 16); Varon na etrdeset etiri
(Servije uz Vergilijevu Ajneidu VIII, 564). Herodot kae (II, 42) da su ga Egip ani, kad se raspitivao o
Heraklovom pravom poreklu, upu ivali na Fenikiju. Prema Diodoru sa Sicilije (1, 17. i 24; III, 73),
egipatski Herakle zvao se Som ili Hon, i iveo je deset hiljada godina pre Trojanskog rata, a njegov gr ki
imenjak je od njega nasledio juna ka dela. Pri a o Heraklu je, u stvari, skupina velikog broja povezanih,
nepovezanih i protivure nih mitova. Uglavnom, on ipak predstavlja tipi nog svetog kralja rane helenske
Gr ke, mua plemenske nimfe, inkarnacije Mese eve Boginje; njegov blizanac Ifikle je njegov vojskovo a.
Boginja Mesec ima vie naziva: Hera, Atena, Auga, Jola, Heba i tako dalje. Na jednom ranom rimskom
bronzanom ogledalu prikazan je Jupiter kako vri sveti svadbeni obred Herakla i Junone; tavie, u
obredu rimskog ven anja mladin pojas, posve en Junoni, zvao se ''Heraklov vor'' i mladoenja je morao da
ga odrei (Festus: 63). Rimljani su prihvatali taj obi aj od Etruraca, ija se Junona zvala Unijala. Moe da
se smatra da je okosnica pri e o Heraklu jedna rana varijanta vavilonskog epa o Gilgameu, koja je dospela
u Gr ku preko Fenikije. Gilgame je imao druga Enkidua, koga je mnogo voleo, kao i Herakle Jolaja.
Gilgameova ljubav prema boginji Itar ostala je nerasvetljena, kao i Heraklova prema Dejaneiri. Obojica su
boanskog porekla. Obojica silaze i haraju Pakao. Obojica ubijaju lavove i savla uju boanske bikove; da bi
prispeli na zapadna ostrva, i Herakle i Gilgame upotrebljavaju svoju ode u kao jedra (vidi 132, c). Herakle
pronalazi arobnu travu koja obezbe uje besmrtnost (vidi 35, b), kao i Gilgame, i na sli an na in su
obojica vezani za putanju sunca u zodijaku.
3. U mitu je Amfitrion oli enje Zeusa, jer je sveti kralj, podvrgavaju i se ponovnom ro enju prilikom
krunisanja, dobijao naziv Zeusov sin i odricao se svog smrtnog porekla (vidi 74, 1) Ali obi aj je zahtevao
da vojskovo a bude smrtnik te on predvodi vojsku, a ne kralj, stariji blizanac boanskog porekla; obratan
slu aj kad je u pitanju Herakle ukazuje na to da je Herakle bio vojskovo a, a Ifikle sveti kralj. Teokrit
svakako smatra da je Herakle mla i blizanac, a Herodot (II, 43), koji ga naziva Amfitrionovim sinom, daje
258

mu prezime Alkajev po njegovom dedu Alkaju , a ne Kronov po dedu Kronu. tavie, kad se
Itikle oenio Kreonovom najmla om k erkom, Herakle se oenio najstarijom, iako je u vojni kim
drutvima obi no najmla a k i bila naslednica, to potvr uju i sve evropske narodne pri e. Prema
Hesiodovom Heraklovom titu (80) Ifikle se pred Euristejem sramno poniavao; ipak okolnosti koje bi
osvetlile ulogu blizanaca nisu razjanjene. Izme u Ifikla i Herakla nije vladalo drugarstvo kao izme u
Kastora i Polideuka, ili Ide i Linkeja. Herakle je preoteo nadlenost od drugog blizanca, ostavivi mu
bezna ajan izbledeo duh za kojim niko ne ali. Mogu e je da su u Tirintu vojskovo e preuzele svu
kraljevsku vlast, kao to se ponekad deavalo u azijskim dravama, gde su verski kraljevi vladali uporedo sa
ratni kim kraljevima.
4. Na in na koji je Hera odlagala ro enje deteta jo uvek upotrebljavaju vetice u Nigeriji. Malo
prosve enije poja avaju dejstvo arolije time to sakriju katanac u ode u.
5. Zapaanje da uznemirena lasica prenosi svoje mladunce u ustima s jednog mesta na drugo, kao majka,
posluilo je kao povod legendi da lasica mladunce ra a na usta. Apulej pri a o uasnoj igri tesalijskih
vetica, preruenih u lasice, koje su bile u slubi Hekate, a Pausanija pominje ljudske rtve prinoene
Teumesijskoj vetici (vidi 89, h), koja se zvala Kerda (lasica ili vetica), eni Foronejevoj, za koju se
kae da je uvela Herin kult na Peloponezu (vidi 57, a). Tebanski kult Galantide je ostatak primitvnog
oboavanja Here, te su i vetice koje su zadravale Heraklovo ro enje morale biti preruene u lasice. Iako
izgleda da su se olimpijskom Zeusu suprotstavljala konzervativna religiozna miljenja u Tebi i Argolidi, da
su vetice stalno nasrtale na Persejev dom, mit o Heraklovom ro enju je ipak preko svake mere konfuzan.
6. Sude i po Ovidijevoj primedbi o desetom znaku, i po pri i o Erimanskom vepru, koji predstavlja Herakla
kao Dete Hor, on se rodio usred zime, kada i Zeus, Apolon i ostali kalendarski bogovi. Tebanska godina
po injala je usred zime. Ako je, kao to Teokrit kae, Herakle imao 10 meseci krajem dvanaestog meseca,
onda ga je Alkmena rodila u prole noj ravnodnevici, u vreme kad Italijani, Vavilonci i drugi slave Novu
godinu. Nije udno to se kae da je Zeus osvetlio sobu. etvrti dan u mesecu bio je posve en Heraklu zato
to je svaka etvrta godina bila njegova, jer on je osniva Olimpijskih igara.
119 HERAKLOVA MLADOST
Alkmena, boje i se Herine ljubomore, ostavi svoje novoro en e na poljani izvan zidina, a Atena, po
Zeusovom nalogu, povede Heru u etnju. Vidi, draga moja! Kakav izvanredan i ko operan malian! re e
Atena prave i se iznena ena i sae se da ga podigne. Njegova mati mora da je sasvim poludela kad je
mogla da ga ostavi ovako na kamenitom tlu! Hodi ovamo, ti ima mleka, podoj ovo detence! Hera razgoliti
prsa nita ne slute i, a Herakle povu e tako snano da ga ona s bolom odvoji od dojke, a mle ni tok pote e
nebom i postade Mle ni Put. Malo udovite! uzviknu Hera, ali je Herakle ve postao besmrtan, te ga
Atena vrati Alkmeni i re e joj da ga dobro uva i neguje. Tebanci jo uvek pokazuju mesto na kome je
podvaljeno Heri, a taj se kraj zove Heraklova dolina.1
b) Neki tvrde, me utim, da je Hermes doveo maloga Herakla na Olimp i da je Zeus li no stavio
de aka Heri na grudi dok je spavala, a Mle ni Put se stvorio ili u trenutku kad ga je ona, probudivi se,
odgurnula od sebe ili kad je on pohlepno povukao vie mleka nego to je mogao da proguta pa se zagrcnuo i
iskaljao ga. U svakom slu aju, Hera je bila Heraklova pomajka, makar i za najkra e vreme; Tebanci zato
Herakla smatraju Herinim sinom i kau da se on zvao Alkaj pre nego to ga je ona podojila i da je prekrten
u njenu ast.2
c) Jedne ve eri, kad je Heraklu bilo osam ili deset meseci, a neki kau da je imao godinu dana, ali je
u svakom slu aju jo bio u pelenama, Alkmena, poto je okupala i podojila blizance, stavi ih da spavaju na
irok bronzani tit koji je Amfitrion zaplenio od Pterelaja, pokrivi ih jagnje im krznom. Oko pono i Hera
259

posla dve ogromne zmije u Amfitrinov dom i naredi im da ubiju Herakla. Kad su dopuzale do dvora kapije
se same otvorie, a zmije se uputie preko mermernog poda, pravo u de iju sobu. Plamen im je lizao iz
o iju, a otrov se slivao sa alaca.3
d) Blizanci se probudie i iznad svojih glava ugledae zmije kako palacaju, jer je Zeus ponovo
osvetlio sobu boanskim sjajem. Ifikle dreknu iz sveg glasa, gurnu pokriva nogom i skotrlja se sa tita na
pod. Njegovi krici i neobi na svetlost to se probijala iz de je sobe probudie Alkmenu. Ustani
Amfitrione! viknu ona. Neobuven, Amfitrion sko i sa postelje od kedrova drveta, do epa ma koji je visio
o zidu i izvu e ga iz lepih sjajnih korica. U tom asu, svetlosti u de joj sobi nestade. Amfitrion u e u sobu
urno vi u i na pospane sluge da donesu svetiljke i buktinje; a Herakle, koji nije ni zacvileo, ponosno
pokaza zmije koje je davio rukama. Kad ih je udavio, on po e da se smeje i baci ih Amfitrionu pred noge.
e) Dok je Alkmena umirivala prestraenog Ifikla, Amfitrion je ponovo pokrio Herakla i otiao u
postelju. U zoru, kad se petao javi po tre i put, Alkmena potrai staroga proroka Tejresiju i ispri a mu ta se
dogodilo. Tejresija prore e Heraklu sjajnu budu nost i posavetova Alkmenu da skupi vres i suvarke od
tipavca i trnje od divlje rue i kupine, i da na tome spali zmije o pono i. Ujutru, neka slukinja pokupi
pepeo, odnese na stenu gde boravi Sfinga, prospe ga da ga vetar razveje, i pobegne, ne okre u i se. Poto se
devojka vrati, ku u treba okaditi sumporom i slanom vodom, a krov treba ukrasiti divljom maslinom.
Najzad treba prineti na rtvu vepra velikom Zeusovom oltaru. Sve je to Alkmena obavila. Ali neki dre da
su zmije bile bezopasne i da ih je sam Amfitrion stavio u kolevku, ele i da dozna koji je od blizanaca
njegov sin, to mu je o igledno i uspelo.4
f) Kad je Herakle porastao, Amfitrion ga je nau io da upravlja ko ijama i da okre e na zaokretima a
da ne okrzne cilj. Kastor ga je pou avao u ma evanju, obu avao upotrebi oruja i pea koj i konji koj
taktici kao i osnovama strategije. Jedan od Hermesovih sinova bio mu je u itelj u pesni enju to je bio
Autolik ili Herpalik, koji je imao tako mrk pogled dok se borio da niko nije smeo da ga pogleda. Eurit ga je
u io da ga a strelom, a moda je to bio i Skit Teutar, jedan od Amfitrionovih skitskih govedara, pa ak i
sam Apolon..5 Ali Herakle je nadmaio sve strelce koji su ikad ro eni, pa ak i svog drugara Alkona, oca
argonauta Falera, koji je mogao da prostreli niz prstenova na lemovima vojnika u stroju, kao i da rascepi
strelu postavljenu na vrh ma a ili koplja. Jednom, kad je Alkonovog sina napala zmija koja se bila obavila
oko njega, Alkon je tako veto smtrno ustreli da de ak osta potpuno nepovre en.6
g) Eumolp je u io Herakla da peva i svira na liri; dok mu je Lin, sin re nog boga Ismenija, bio
u itelj lepe knjievnosti. Jednom, kad je Eumolp bio odsutan, Lin mu je davao asove sviranja na liri; ali
Herakle nije hteo da menja na in rada na koji se bio navikao sa Eumolpom pa, poto je zbog tvrdoglavosti
dobio batine, on udari Lina lirom i ubi ga.7 Na su enju zbog ubistva on u svoju odbranu navede
Redamantov zakon, koji opravdava nasilan otpor prema agresoru, i tako bi oslobo en krivice. Ipak ga
Amfitrion, u strahu da de ak ne po ini jo koji zlo in, posla kod krava na imanje, gde Herakle ostade do
svoje osamnaeste godine. Snagom i hrabro u prevazilazio je sve svoje vrnjake. Na ismijanskim
Apolonovim igrama Herakle bi oven an lovorovim vencem i Tebanci su sa uvali oltar koji je Amfitrion
tada njemu posvetio. Ne zna se ko je Herakla u io astronomiji i filozofiji, ali se zna da je poznavao ove
nauke.8
h) Smatralo se da je bio etiri lakta visok. Poto je on ipak presko io Olimpijski stadion, to zna i
duinu od est stotina stopa, jer su kasniji gr ki stadioni, prili no kra i od olimpijskog, tako e bili duga ki
est stotina stopa, mudri Pitagora je izra unao duinu Heraklovog koraka, koji je morao biti srazmeran
njegovoj visini, kao to je i kod drugih ljudi korak zavisan od visine. Kad je uporedio Olimpijski stadion sa
stadionima u Gr koj, ispalo je da je Herakle morao biti visok etiri lakta i jednu stopu, premda neki
smatraju da njegov rast nije premaao prose ni ljudski rast.9
i) Heraklove o i sijale su vatrom i nepogreno je ga ao i dilitom i strelom. Nije mnogo jeo u podne;
za ve eru najdraa mu je hrana bila pe eno meso i dorski je meni kola i, a jeo je toliko (ako je verovati) da
bi i najamni radnik za to rekao Dosta! Tunika mu je bila kratka i teka i vie je voleo da no iva pod
vedrim nebom nego u zatvorenim prostorijama.10 Dobro je znao da prori e prema pti ijem letu, i uvek bi se
260

radovao ako bi se pojavile ptice leinari kad bi kretao na neki od svojih podviga. Leinari su najpravednije
ptice, one nikada ne napadaju nita to je ivo! govorio je on.11
j) Herakle je tvrdio da nikada nije izazvao sva u, ali da napada u uzvra a ta no ono to je ovaj njemu
spremao. Neki Termer se navadio da ubija putnike izazivaju i ih na dvohoj glavama; Heraklova lobanja se
pokaza ja om, te on razbi Termeru glavu kao da je ljuska jajeta. Herakle je ipak bio uro eno u tiv i prvi
smrtnik koji je svojevoljno dopustio neprijateljima da pokupe svoje mrtve i da ih sahrane.12
1. Diodor sa Sicilije: IV, 9; Ceces: O Likofronu 1327; Pausanija: IX, 25, 2;
2. Eratosten: Catasterismoi 44; Higin: Pesni ka astronomija II, 43; Ptolemaj Hefajstionov, navodi ga
Fotije, str. 477; Diodor sa Sicilije: IV, 10,
3. Apolodor; II, 4, 8; Teokrit: Idile XXIV; Sholijast uz Pindarove Nemejske ode I, 43;
4. Servije uz Vergilijevu Ajneidu VIII, 288; Teokrit: loc. cit., Pindar: Nemejslte ode I, 35; Ferekid:
navodi ga Apolodor: II, 4, 8;
5. Teokrit: loc. cit.; Apolodor: II, 4,9; Ceces: O Likofronu 56; Diodor sa Sicilije: IV, 14;
6. Servije uz Vergilijeve Ekloge V, 11; Valerije Flak: I, 399- Apolonije sa Roda: T, 97; Higin:
Fabula 14;
7. Pausanija: IX, 29, 3; Teokrit: loc. cit.; Apolodor: II, 4, 9; Diodor sa Sicilije: III, 67;
8. Apolodor: loc. cit.; Diodor sa Sicilije: IV, 10; Pausanija: IX, 10, 4; Sholijast uz. Apolonija sa
Roda: I, 865; Servije uz Vergilijevu Ajneidu I, 745;
9. Apolodor: II, 4, 9; Plutarh: navodi ga Aul Gelije: I, 1; Herodot, navodi ga Ceces: O Likofronu
662; Pindar: Istamske ode IV, 53:
10. Apolodor: loc. cit.; Teokrit: Idila XXIV; Plutarh: Rimska pitanja 28;
11. Plutarh: Rimska pitanja 93;
12. Plutarh: Tesej 11 i 29.
*
1. Prema jednoj drugoj pri i, Mle ni Put je postao kad je Rea uspela nasilno da odbije Zeusa (vidi 7, b). Mit
o tome da je Hera rodila Herakla zasniva se, verovatno, na obredu prema kome kraljica majka ponovo ra a
svetog kralja (vidi: 145, 3).
2. Stara ikona, po kojoj je i nastala posthomerska pri a o zadavljenim zmijama, prikazivala je Herakla kako
ih davi dok mu one jezicima liu ui kao to su lizale Melampu (vidi 72, c), Tejresiji (vidi 105, g), Kasandri
(vidi 158, p), a verovatno i Laokoontovim sinovima (vidi 167, 3). Da mu one nisu ljubazno u inile ovu
uslugu, on ne bi bio u stanju da razume govor ptica grabljivica; a Hera, da je zaista htela da ubije Herakla,
poslala bi Harpiju da ga odvu;e. Pindar je pogreno protuma;io ikonu kao alegoriju o novogodinjem
sun anom detetu koje unitava mo zime, iji je simbol zmija. Alkmenino rtvovanje vepra Zeusu staro je
zimsko prinoenje rtve, koje se zadralo u staroj Engleskoj, gde se kao boi na pe enica pe e svinjska
glava. Divlja maslina je u Gr koj, kao breza u Italiji i severozapadnoj Evropi, bila novogodinje drvo,
simbol po etka godine, a upotrebljavala se kao metla od pru a da se odagnaju zli dusi (vidi 53, 7); i Herakle
je imo drvenu batinu od divlje masline, iju je mladicu doneo u Olimpiju iz zemlje Hiperborejca (vidi 138,
j). Tejresija je savetovao Alkmeni da zapali vatre, a to je obi aj koji se odrava u mnogim krajevima Evrope
na dan drugog februara a ustanovljen je radi toga da bi se spalilo sve staro grmlje i napravilo mesta za
izbijanje mladih lastara u prole e.
3. Herakle, koji jede dorski kola , suprotno svojim kulturnijim ajolskim i ahajskim prethodnicima,
predstavlja kralja sto ara koga krase skromne vrline, ako koji ne pretenduje da poznaje muziku, filozofiju i
astronomiju. U klasi no vreme, dre i se izreke u zdravom telu zdrav duh, mitografi su smatrali da je
Herakle morao dobiti i neko vie obrazovanje, pa su ubistvo Lina prikazali kao protest protiv prinude, a ne
kao nasrtaj na nemuevnost i nenost. I pored svega on je ostao oli enje fizi ke snage, a ne duhovnih
261

vrednosti, osim kod Kelta (vidi 132, 3), koji su ga potovali kao zatitnika pismenosti i svih bardskih
vetina. Oni su bili sledbenici verovanja da je Herakle idajski Daktil, nazivali su ga Ogmije, i on je
predstavljao prvi suglasnik hiperborejske azbuke drve a, brezu ili divlju maslinu (vidi 52, 3 i 125, 1; prvo
pismo bilo je, po njihovom predanju, na brezovom pruti u, i to kao breza ponovljena sedam puta (Bela
Boginja, str. 121).
4. Na in na koji je Alkon ubio zmlju podse a na takmi enje u streljatvu, sli no takmi enjima opisanim u
petnaestom veku u Malleus Maleficarum: kad se od kandidata za strelja ki savez zahtevalo da ustreli
predmet stavljen na kapu njegovog sopstvenog deteta; to je obi no bila ili jabuka ili srebrna para.
Laodamejina bra a, takmi e i se za kraljevstvo (vidi 163, n), morala su strelom da probiju prsten stavljen na
de je grudi; ali ovaj mit mora biti da je pogreno protuma en, jer im cilj nije bio da ubiju dete. Pre e biti da
je pravi zadatak kandidata na presto bio da strelom pro e kroz simbol besmrtnosti zlatnu zmiju savijenu
u klupko i postavljenu na kapu koju je nosilo dete iz kraljevske porodice; taj je obi aj kasnije u nekim
plemenima izmenjen, za metu je uzeta jabuka, a kod drugih, opet ga alo se u uice dvogube sekire, ili kroz
prsten na lemu. Kasnije je meta usavrena, kao kod Alkona koji je postavio red alki na lemovima, ili kao
kod Odiseja red dvogubih sekira (vidi 171, h). Veseli ljudi Robina Huda ga ali su srebrne pare kao i
germanski strelci, jer su one bile obeleene krstom, a strelci su bili prkosni protivnici hri anstva.
5. Gr ki i rimski strelci zatezali su luk unazad prema grudima, kao to to ine deca, i zato strela nije
dosezala daleko, pa je dilit ostao glavno baca ko oruje u rimskoj vojsci, ak do estog veka nove ere. Kad
je Velizar naoruao svoje oklopnike tekim lukovima, nau io ih je da povla e tetivu unazad ka uhu, kao to
su radili Skiti. Heraklova precizna vetina u ga anju strelom, prema tome, pripisivala se legendi koja je
tvrdila da mu je u itelj bio Teutar Skitski ime je verovatno stvoreno od teutaein, vredno vebati, to
obi ni gr ki strelac, izgleda, nije obi avao. Moda su zbog izuzetne vetine u rukovanju lukom Skiti i
opisani kao Heraklovi potomci, a za njega se kae da je zavetao luk Skitu, svom sinu koji je jedini mogao
da zategne luk na isti na in kao i on sam (vidi 132, v).
120 TESPIJEVE K ERI
Kad je navrio osamnaestu, Herakle napusti sto ne pojate i po e da ubije Kitajronskog lava, koji je
desetkovao Amfitrionova stada i stada njegovog suseda kralja Tespija, koga jo zvahu Testije Atenjanin
Erehteid. Lav je imao i skrovite na Gori Helikon, u ijem podnoju lei grad Tespija. Helikon ina e bee
vesela planina, na kojoj su jedanput godinje Tespijanci proslavljali drevni festival u ast Musa i u podnoju
plesali ljubavne igre oko statue Erota, koji im bee zatitnik.1
b) Kralj Tespije je sa svojom enom Magametom, Arnejevom k erkom, imao pedeset k eri, koje
behu vesele kao i svi u Tespiji. Boje i se da ne pogree pri izboru partnera, on odlu i da svaka dobije dete
sa Heraklom, koji u to vreme bee po ceo dan zauzet lovom na lava i no ivao je pedeset no i jednu za
drugom u Tespijevoj ku i. Moe uzeti moju najstariju k er sebi za drugaricu u postelji, re e mu
gostoljubivo Tespije. Me utim Heraklu je svake no i u stvari dolazila druga, dok se tako nisu sve sestre
izre ale. Neki kau, dodue, da ih se nauivao jedne te iste no i redom, a samo je najmla a odbila njegov
zagrljaj, i ostala devica do svoje smrti, slue i kao svetenica u svetilitu u Tespiji, jer je svetenica u
Tespiji uvek morala biti devica. Herakle izrodi pedeset i jednog sina sa njenim sestrama; najstarija,
Prokrida, rodi mu blizance Antileonta i Hipeja; a i najmla a sestra dobi par blizanaca.2
c) Poto je najzad nabasao na trag lavu i ubio ga raspalivi ga svojom neobra enom drvenom
tojagom od divlje masline koju je iz korena i upao u Helikonu, Herakle se ogrnu lavljom koom a
razjapljene eljusti savi na glavu kao lem. Neki kau da je nosio kou Nemejskog lava, pa ak i neke druge
ivotinje koju je ubio u jednom gradu u blizini Tebe, a da je Alkatoj ubio kitajronskog lava.3
1. Apolodor: 11. 4. 89; Pausanija: IX, 26, 4; 27, I i 31, 1; Sholijast uz Teokritove Idile XIII, 6;
262

2. Apolodor: II, 4, 10 i 7, 8; Pausanija: IX, 27, 5; Diodor sa Sicilije: IV, 29; Sholijast uz Hesiodovu
Teogoniju 56:
3. Teokrit: Idile XXV; Apolodor: II, 4, 10; Diodor sa Sicilije IV, 11; Laktantije uz Statijevu
Tebaidu: I, 355485; Pausanija: I, 41, 4.
*
1. Pedeset Tespijinih k eri kao pedeset Danaida, Palantida i Nereida, ili pedeset devica koje je obleao
keltski bog Bran (Foronej) jedne jedine no i mora da su bile skup svetenica Boginje Mesec kojima je
sveti kralj, ukraen lavljom koom dolazio jedanput godinje u vreme njihovih erotskih orgija oko kamenog
falusa koji se zvao Erot (ljubavna pouda). Njihov broj odgovara mese evim menama koje padaju
izme u jednog i drugog olimpijskog festivala. Testije moe biti oblik mukog roda od thea hestia,
boginja Hestija, ali Tespije u zna enju boanski zvuci tako e je mogu e ime, poto je glavna
svetenica imala proro ku mo .
2. Higin (Fabula 162) pominje samo dvanaest Tespijada, moda zbog toga to je dvanaest latinskih Vestalki
uvalo falisti ki Paladijum, a one su, izgleda, u doba rane rimske monarhije, svake godine proslavljale
sli ne orgije na Albanskoj gori.
3. I najstarija i najmla a od Tespijevih k eri rodile su Heraklu po par blizanaca naime svetog kralja i
njegovog vojskovo u. Mitografi su se ovde spleli pokuavaju i da izmire raniju tradiciju po kojoj bi se
Herakle oenio najmla om k eri matrijarhalna ultimogenitura sa patrijarhalnim pravom
primogeniture. U klasi noj legendi Herakle je patrijarhalna li nost; osim Makarije (vidi 146, b), on nije
imao k eri uopte. Svetenica devica u Heraklovom svetilitu Tespiji kao i Apolonova Pitonka u Delfima, u
principu postaje njegova nevesta u trenutku proro nog nadahnu a, i tako ne moe da bude ena smrtnog
oveka.
4. Pausanija, nezadovoljan mitom, pie da Herakle nije mogao obe astiti svoga doma ina zavo enjem svih
njegovih k eri na veliko, niti je mogao samom sebi kao da je bog posvetiti hram tako rano, jo na
po etku svoje karijere. Pausanija osporava da je kralj Tespije u isto vreme i otac Tespijada. Ubijanje lava
bio je zadatak koji je trebalo da izvri kandidat koji je enidbom pretendovao na presto (vidi 123, 1).
5. Herakle je odsekao svoju batinu sa divlje masline. Divlja maslina je, po predanju, drvo prvog meseca,
koje ima mo da rasteruje zle duhove (vidi 52, 3; 89, 7; 119, 2 itd.).
121 ERGIN
Nekoliko godina pre ovih doga aja, za vreme proslave Posejdonovog festivala u Onhestu, jedan
bezna ajan doga aj naljuti Tebance i Menoskajev se ko ija baci kamenom i smrtno rani minijskog kralja
Klimena. Klimena su u tekom stanju odneli u Orhomenej, gde je poslednjim dahom zakleo svoje sinove da
ga osvete. Najstariji od njih, Ergin, ija mati bee bojotijska princeza Budeja ili Buziga, spremi vojsku,
krenu na Tebu i do nogu potu e Tebance. Pri sklapanju ugovora o miru bi reeno da Tebanci Erginu
dvadeset godina pla aju danak od stotinu krava svake godine kao naknadu za ubistvo Klimena.1
b) Kad se Herakle vra ao sa Helikona, on srete minijske glasnike koji su ili po danak u Tebu. On ih
upita kakvim su se poslom uputili, a oni mu nadmeno odgovorie da su poli da podsete Tebance na
Erginovo milosr e to im nije svima poodsecao ui, noseve i ruke. Da li Ergin odista trai takav danak?
upita ljutito Herakle i na to osakati izaslanike onako kako su sami opisali da treba kazniti Tebance i posla ih
nazad u Orhomen sa krvavim odse enim uima i nosevima o vratu.2
c) Kad je Ergin naredio tebanskom kralju Kreontu da mu preda vinovnike ovoga nasilja, Kreont bee
spreman da poslua, jer su Minijci razoruali Tebance, a nije se mogao nadati ni prijateljskoj pomo i suseda
u tako looj prilici. Ali Herakle nagovori svoje mlade drugove da se bore za slobodu. Obilaze i hramove po
263

Tebi, on pokupi sve titove, lemove, ma eve i koplja koji se tu na oe kao ostaci ratnog plena; a Atena,
dive i se njegovoj odlu nosti, u ini da oprema postane podesna za njega i njegove prijatelje. Tako Herakle
naorua sve Tebance koji su mogli da nose oruje i preuzme komandu. Jedno proro anstvo obe a pobedu
ako se najplemenitiji Tebanac odrekne ivota. Sve o i upree se u Antipojna, potomka sejanih ljudi; ali kad
on odbi da umre radi opteg dobra, njegove k eri Androkleja i Alkida rado pristadoe da umru umesto njega
i njih su otada potovali kao heroine u hramu slavne Artemide.3
d) Uskoro Minijci krenue na Tebu, ali ih Herakle sa eka u zasedi u uskom prolazu, ubi Ergina i
pobi skoro sve njegove vojvode. Tu pobedu, zadobivenu sa skoro golorukom vojskom, on iskoristi da izvri
iznenadni prepad na Orhomen, razrui gradske kapije, pohara dvorac i natera Minijce da pla aju Tebi
dvostruki danak. Herakle zatrpa i dva velika kanala koje su stari Minijci bili sagradili, da bi reka Kefis na
putu do mora navodnjavala plodna itna polja Kopajske ravnice.4 To je u inio da bi onemogu io minijsku
konjicu, njihovu najmo niju vojsku, i preneo rat na brdovit teren, gde bi se mogao sresti s njima pod istim
uslovima; ali poto je bio prijatelj ljudi uopte, Herakle je te kanale opet obnovio. Jedno svetilite Herakla
Konjovesca u Tebi ustanovljeno je u spomen doga aja koji se desio u ovom ratnom pohodu. Herakle se
no u uunjao u minijski logor, ukrao zaprene konje i vezao ih za drvo udaljeno od logora, a zaspale ljude
nanizao na ma . Na nesre u, u ovoj vojni pogibe njegov poo im Amfitrion.5
e) Vrativi se u Tebu, Herakle posveti oltar Zeusu uvaru; kamenog lava Slavnoj Artemidi, i dva
kamena lika Ateni Naoruanoj. Poto bogovi nisu kaznili Herakla za r avo postupanje prema Erginovim
izaslanicima, Tebanci se usudie da podignu u njegovu ast kip, koga nazvahu Herakle koji odseca noseve.6
f) Prema nekoj drugoj pri i, Ergin je preiveo minijski poraz i kasnije bio jedan od Argonauta koji su vratili
zlatno runo iz Kolhide. Posle mnogo godina koje je upotrebio da obnovi svoje ranije blagostanje, on najzad
opet postade bogat, ali star i bez dece. Jedno proro ite ga pou i da stavi par nove obu e na izan ao plug;
on se oeni mladom enom koja mu rodi Trofonija i Agameda, proslavljene graditelje, i Azeja.7
1. Apolodor: II, 4, 11; Pausanija: IX, 37, 12; Eustatije o Homeru, str. 1076; Sholijast uz Apolonija
sa Roda; I, 185;
2. Diodor sa Sicilije: IV, 10;
3. Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Apolodor: II, 4, 11; Pausanija: IX, 33, 5; Strabon: IX, 11, 40;
4. Euripid: Herakle 220; Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Pausanija: IX, S8, 5; Strabon: IX, 11, 40;
5. Polijajn: I, 3, 5; Diodor sa Sicilije: IV, 18, 7; Pausanija: IX, 26, 1; Apolodor: II, 4, 11;
6. Euripid: Herakle 4859; Pausanija: IX, 17. 12 1 254;
7. Pausanija: IX, 37, 23 i 25, 4; Eustatije o Homeru, str. 272.
*
1. Heraklovo ponaanje prema manijskim glasnicima je nasilni ko kad se zna da je glasnlk smatran kao
sakrosantan, ma kako se ina e ponaao, te mora biti da predstavlja dorske osvaja e iz 1050. godine pre nove
ere, koji su prenebregavali sve dotad postoje e obi aje.
2. Prema Strabonu (IX, 2, 18), izvesni prirodni kanali kojima su vode reke Kefis oticale u more, ponekad su
bili zatrpani, a ponekad opet otvoreni, usled zemljotresa; itava Kopajska ravnica je ipak postala mo vara i
pored dva velika kanala koje su u bronzano doba prokopali minijski Pelazgi da bi potpomagali funkciju
prirodnih kanala. Ser Dems Frezer, koji je bio u ravnici pre pedeset godina, otkrio je da su tri kanala
zatrpana blokovima stena u drevno vreme, i to namerno; verovatno su to u inili Tebanci, koji su 368. godine
pre nae ere razorili Orhomen, nabili sve muko stanovnitvo na koplje, a enskinje prodali u roblje
(Pausanija: IX, 15, 3). Nedavno je jedna britanska kompanija isuila mo varu i osposobila ravnicu za
zemljoradnju.
3. Kad bi grad Teba bio u opasnosti (vidi 105, i 1 106, j), tebansko proro ite je obi no zahtevalo
kraljevskog pharmacosa, ali Androkleja i Alkida jedino bi u potpuno razvijenom patrijarhalnom drutvu
pohrlile u smrt. Njihova imena, kao i imena Erehtejevih k eri, za koje se kae da su se rtvovale na isti
264

na in (vidi 47, d), verovatno su bila nazivi na Demetru i Persefonu, koje su zahtevale muke rtve. Izgleda
da su dve svetenice platile kaznu umesto svetog kralja, koji je od tada nazvan Antipojno onaj koji je
odbio da po e Menokejevim primerom. Time se moe protuma iti i zato je Sfinga sko ila sa stene i razbila
se u komade (vidi 105, 6).
4. ''Herakle Konjovezac'' se moda odnosi na Diomedove divlje kobile i sve to se pod tim Heraklovim
delom podrazumeva (vidi 130, 1).
5. Atena Naoruana bila je ranije Atena koja je delila oruje odabranim svojim sinovima; u keltskim i
germanskim mitovima, majke su imale isklju ivo pravo da predaju oruje mukoj deci i time ih zamom e,
to se odigravalo prilikom svih svadbi (vidi 95. 5).
122 HERAKLOVO LUDILO
Heraklova pobeda nad Minijcima donela mu je slavu heroja: nagrada mu je bila to se oenio
Kreontovom najstarijom k erkom Megarom, ili Megerom, i postao zatitnik grada, dok se Ifikle oenio
najmla om Kreontovom k erkom. Neki kau da je Herakle imao sa Megarom dva sina, neki tri, neki etiri,
a neki kau da ih je imao osam. Oni su poznati kao Alkaidi.1
b) Kasnije je Herakle pobedio Pirajhma, eubojskog kralja, saveznika Minijaca u ratu protiv Tebe, i
ulio strah celoj Gr koj naredivi da mu se telo rastrgne konjima o repove i ostavi nesahranjeno kraj reke
Herakleje, na mestu nazvanom Pirajhmova drebad, gde odjekuje konjska njiska kad konji tu dodu na
pojila.2
c) Heru su ljutili Heraklovi prestupi i zato mu ona posla ludilo. On najpre napade voljenog sinovca
Jolaja, Ifiklovog najstarijeg sina, ali Jolaj uspe da izbegne njegov divlji napad; a potom, dok su de aci
vebali ratne vetine, uobraavaju i da su neprijatelji, Herakle pobi svojih est sinova i pobaca njihova tela
u vatru zajedno sa dvojicom Ifiklovih sinova. Tebanci su svake godine odravali pomen osmorici mukih
rtava. Prvoga dana su im prinosili rtve, a vatre bi gorele itavu no ; drugog dana odravale su se pogrebne
igre, a pobednike bi oven ali mirtinim vencem. Svi koji su u estvovali u ceremonijama, alopojkama bi
oplakivali sjajnu budu nost koja je bila pisana Heraklovim sinovima. Jedan je trebalo da vlada Argom, da
zauzme Euristejev dvor, i da nasledi lavlju kou sa Heraklovih ramena; drugi je trebalo da bude kralj Tebe,
a u njegovu desnicu je Dajdal, zahvaljuju i svom daru da zametne trag, ve bio utisnuo plan odbrane;
tre em je obe ana Ojhalija, koju je Herakle posle opustoio; najprobranije devojke behu im odre ene za
neveste, ime se mislilo na sklapanje saveza izme u Atene, Tebe i Sparte. Herakle je toliko odano voleo te
svoje sinove da su mnogi tvrdili da ih nije on ubio, i radije su verovali da su pali kao rtve podmuklog
ubistva koje su po inili gosti moda Lik ili, kako Sokrat kae, Augej.3
d) Kad se Heraklu povratio razum, on se zatvorio u mra nu odaju, u kojoj ostade nekoliko dana
izbegavaju i da se bilo s kim sretne. A zatim, poto ga je kralj Tespije o istio od greha, krenu u Delfe da
upita ta treba da radi. Pitonka mu se tada prvi put obrati imenom Herakle, a ne Palajmon, i posavetova ga
da se nastani u Tirintu i slui Euristeju dvanaest godina; treba da obavi sve to mu Euristej bude zapovedio,
nagrada e mu biti besmrtnost. Na to Herakle zapade u duboko o ajanje, poto mu je teko padalo da slui
nekoga ko je bio toliko ispod njega, a bojao se da se usprotivi svom ocu Zeusu. Mnogi prijatelji do oe da
ga tee u njegovoj tuzi, te najzad, posle nekog vremena, njegov bol postade snoljiviji i on se stavi Euristeju
na raspolaganje.4
e) Neki dre da je Herakle poludeo poto se vratio iz Tartara i tek tada pobio svoju decu, zatim da je
ubio i Megaru, a da mu je Pitonka rekla: Vie se ne e zvati Palajmon! Feb Apolon nazvao te je Herakle,
jer e zahvaljuju i Heri zasluiti besmrtnu slavu me u ljudima! i to je izgovorila kao da je Herakle Heri
u inio veliku uslugu. Drugi kau da je Herakle bio Euristejev ljubavnik i da je izvrio njegovih dvanaest
naloga iz zahvalnosti; neki opet, da se primio da ih izvri pod uslovom da Euristej poniti presudu na
progonstvo koje je izrekao Amfitrionu.5
265

f) Kad je Herakle krenuo da izvri zadatke koji su mu postavljeni, kau da mu je Hermes dao ma ;
Apolon luk i glatke strele sa orlovim perima; Hefajst zlatan tit; a Atena ode u. Po drugima, Atena mu je
dala zlatan tit, a Hefajst bronzane oklope za bedra i neprobojan lem. Dodaju jo da su se Atena
i Hefajst takmi ili ko e Heraklu vie dobra u initi; ona mu dade da uiva u zadovoljstvima mira; on ga
zatiti od opasnosti rata. Posejdon mu pokloni par konja, a Zeus veli anstven duga ak neprobojan tit.
Mnogo se pri alo o tom titu koji je bio ukraen slonova om, ilibarom, zlatom, lazurnim kamenom; u tit
su ak bile umetnute glave dvanaest zmija koje su otvarale eljusti kad god bi Herakle stupao u borbu i tako
plaile njegove protivnike.6 Istina je, me utim, da je Herakle prezirao oruje i da je, posle prvog dela, retko
nosio ak i ma , oslanjaju i se, u stvari, na svoju drvenu batinu, luk i strelu. On se malo koristio batinom sa
bronzanim vrhom, koju mu je dao Hefajst, i vie je voleo da je sam odse e sa divlje masline, najpre na
Helikonu, a zatim u Nemeji. Kasnije je i ovu drugu batinu on zamenio tre om, koju je tako e odsekao s
divlje masline na obali Sardonskog mora; kad je doao u Trojzen, tu je batinu prislonio uz Hermesov lik.
Ona je pustila koren i razvila se u veliko drvo.7
g) Njegov bratanac Jolaj pridruio mu se u pothvatima i bio mu i ko ija i titonoa.8
1. Sholijast uz Pindarove Istamske ode IV, 114 i 61; Apolodor: II, 4, 11; Diodor sa Sicilije: IV, 10;
Higin: Fabula 31; Ceces: O Likofronu 38;
2. Plutarh: Uporedne pri e 7;
3. Diodor sa Sicilije: IV, 11; Apolodor: II, 4, 12: Pindar: loc. cit.; Euripid: Herakle 462; Lisimah;
navodi ga sholijast uz Pindarove Istamske ode IV, 114;
4. Diodor sa Sicilije: IV, 1011; Apolodor: loc. cit.;
5. Euripid: Herakle 1 i 1000; Ceces: O Likofronu 38 i 6623; Diotim: Herakleja, navodi ga Atenaj:
XIII, 8;
6. Apolodor: II, 4, 11; Hesiod: Heraklov tit 122, 141, 161 i 31819; Pausanija: IV, 8, 1;
7. Euripid: Herakle 159; Apolonlje sa Roda: I, 1196; Diodor sa Sicilije: IV, 14; Teokrit: Idile XXV;
Apolodor: II, 4, 11; Pausanija: II, 31, 13;
8. Plutarh: O ljubavi 17; Pausanija: V, 8, 1 i 17, 4; Euripid: Heraklova deca 216.
*
1. U klasi noj Gr koj ludilom se opravdavalo ubistvo deteta prinetog na rtvu (vidi 27, e i 70, g); a istina je
bila da su de aci zamenici svetih kraljeva (vidi 42, 2; 81, 8 i 156, 2) bili ivi spaljivani, dok bi kralj leao
sakriven dvadeset i etiri asa u grobnici kao da je toboe umro, da bi, potom, jo jedanput mogao da stupi
na presto.
2. Na in na koji je ubijen Pirajhm dobro je poznat (vidi 71, 1), a Heraklova titula Palajmon ga poistove uje
sa Melikertom iz Korinta, koji je postao boanstvo pod istim imenom; Melikert ili Melkart, gospodar grada,
Herakle Tirintski. Osam Alkaida izgleda da su bili lanovi grupe koja je izvodila igru ma evima, sli no
igra ima u engleskoj boi noj igri koja se zavrava vaskrsavanjem rtve. Mirta je bila drvo trinaestog
meseca u godini, koja je imala dvadeset osam dana u mesecu, i bila simbol odlaska. Divlja maslina, drvo
prvog meseca, bila je simbol pupljenja (vidi 119, 2). Osam Elektrionovih sinova (vidi 118, a) verovatno su
predstavljali sli nu grupu u Mikeni.
3. Heraklovi homoseksualni odnosi sa Hiladom, Jolajem i Euristejem i pri e o njegovom sjajnom oruju
trebalo je da opravdaju tebanske vojne obi aje. U prvobitnom mitu on bi morao biti zaljubljen u Euristejevu
k er, a ne u samog Euristeja. Njegovih dvanaest dobrih dela, isti e Servije, izvreno je u znaku dvanaest
simbola Zodijaka, iako Homer i Hesiod ne pominju ni da ih je bilo dvanaest ni da odgovaraju znacima
Zodijaka. Kao keltski bog Nove godine koga slavi irska Pesma o Amerginu, pelaki Herakle izgleda da je
svoje uspehe ostvarivao u trinaestomese noj godini. U irskom i velkom mitu amblemi su se re ali ovako:
jelen ili bik, voda, vetar, rosa, jastreb, cvet, vatra radosnica, pupoljak, riba, brdo, vepar, veliki talas, vodena
zmija. Ali Gilgameovi se doivljaji u vavilonskom spevu o Gilgameu odnose na znake Zodijaka, a
266

Herakle iz Tirinta ima s njim dosta zajedni kog. Uprkos Homeru i Hesiodu, scene urezane u stari tit,
izgleda, nisu bile delo velike umetni ke vrednosti, nego grubi crtei koji su ozna avali poreklo i rang
njegovog vlasnika, utisnuti na spiralnoj traci s lica tita.
4. Prilika o kojoj je dvanaest Olimpljana darovalo Herakla bee, bez sumnje, njegovo sveto ven anje, a sve
mu je to darovala njegova nevesta, svetenica Atena, Auga, Jola ili bilo koje drugo ime da je imala
neposredno ili iz ruku svojih pratilja (vidi 81,1). Tako je Herakle dobio oruje za svoje poduhvate, to jest za
ritualne borbe i udotvorstvo.
123 PRVO DELO: NEMEJSKI LAV
Prvi zadatak koji je Euristej postavio Heraklu kad se nastanio u Tirintu, bio je da ubije i odere nemejskog
ili kleonajskog lava, ogromnu zver sa koom kojoj nita nisu mogli ni gvo e, ni bronza, ni kamen.1
b) Iako neki kau da je ovaj lav Tifonovo edo ili pak izdanak Himajre i Psa Ortra, drugi tvrde da ga
je rodila Selena, uz uasan tresak, i bacila na zemlju, na planini Tret, blizu Nemeje, iza pe ine sa dva ulaza,
i da ga je, za kaznu to joj nisu prineli rtvu koju su joj obe ali, poslala da hara njen sopstveni narod pri
emu su najgore stradali Bambinjani.2
c) A ima ih koji tvrde da je, po Herinoj elji, Selena stvorila lava od morske pene zatvorene u
prostrani kov eg i da ga je Irida, vezavi ga svojim pojasom, odnela na Nemejske planine. One su to ime
dobile po Asopovim k erima ili po k erima Zeusa i Selene; lavlja pe ina nalazila se na dve milje od grada
Nemeje.3
d) Stigavi u Kleonu, izme u Korinta i Arga, Herakle zano i kod jednog nadni ara ili pastira po
imenu Molorha, ijeg sina lav bee rastrgao. Molorh se ba spremao da prinese na rtvu ovna kako bi
umilostivio Heru, ali ga Herakle spre i u tome. ekaj trideset dana, re e on. Ako se sre no vratim,
prinesi rtvu Zeusu Spasiocu, ako se ne vratim, prinesi je meni kao heroju!
e) Herakle je stigao u Nemeju oko podne, ali poto je lav ve desetkovao stanovnitvo, ne na e
nikoga da ga uputi, a ni tragove koji bi mu pokazali kuda je lav otiao. On prvo pretrai Goru Apesant, tako
nazvanu po Apesantu, pastiru koga je lav ubio, mada neki tvrde da je Apesant, Akrisijev sin. umro od ujeda
zmije u petu. Herakle zatim krenu na Goru Tret, i uskoro vide kako se lav vra a u svoju jazbinu, sav krvav
od dnevnog lova.4 On obasu lava strelama, ali se one odbie o njegovu kou, te on urlaju i, po e da lie
ubode. Herakle zatim proba ma koji se savi kao da je od medi na injen; najzad on zavitla svoju tojagu i
zadade mu takav udarac po eljusti da se lav povu e u pe inu tresu i glavom, dakako ne od bola, ve zato
to mu je zvonilo u uima. Herakle tuno pogleda svoju slomljenu tojagu i, zagradivi jedan otvor pe ine,
u e na drugi. Poto je shvatio da lavu ne moe da naudi nikakvo oruje, on po e da se rve s njim. Lav mu
odgrize jedan prst. ali mu Herakle ukleti glavu pod levo pazuho, stee je jako i zadavi ga.5
f) Nose i trupinu na ramenima, Herakle se vrati u Kleonu, gde stie ta no tridesetog dana od polaska
i zate e Molorha kako se sprema da mu prinese kao heroju rtvu; umesto toga, oni zajedno prinee rtvu
Zeusu Spasiocu. Kad su obavili obred, Herakle odse e sebi novu tojagu, pa poto unekoliko izmeni red
nemejskih igara, koje su se do tada odravale u ast Ofelta, posveti ih Zeusu, zatim uze lavlju trupinu i uputi
se u Mikenu. Euristej, zaprepa en i uplaen, zabrani mu za svagda da ulazi u grad, i od tada je dokaze da je
ispunio zadatak morao da pokazuje ispred gradskih kapija.6
g) U po etku Herakle nije znao kako da odere lava, ali mu ubrzo sinu boansko nadahnu e, te kao
oru e upotrebi otre lavlje kande, te tako ubrzo ste e lavlju kou kao neprobojan oklop, a glavu upotrebi
kao lem. Euristej je u me uvremenu dao kova ima da mu iskuju bronzanu urnu, koju sakri u zemlju, i od
tada, kad god bi bilo objavljeno da je Herakle na vidiku, on bi se sklanjao u urnu i odatle slao zapovesti po
glasniku Pelopovom sinu po imenu Koprej, koga je bio o istio od ubistva.7
h) Po asti koje je Herakle primio od nemejskih stanovnika zbog svog dela, on kasnije ustupi svojim
dragim saveznicima iz Kleone, koji su se borili na njegovoj strani za vreme Elejskog rata, u kome je
267

poginulo njih tri stotine ezdeset. to se ti e Molorha, on je osnovao u blizini grad Molorhiju i zasadio
nemejsku umu u kojoj su se odravale nemejske igre.8
i) Herakle nije bio jedini koji se borio s lavom u to vreme. Njegov prijatelj Filije izvrio je isto
junatvo, kao prvi od tri ljubavna uslova koje mu je postavio Kikno, sin Apolona i Hirije. Filije je morao da
uhvati jo nekoliko ivih udovita ptica koje jedu ljude, ali koje ne li e na grabljivice, i poto se porvao
sa besnim bikom, priveo ga je Zeusu na oltar. Iako su sva tri zadatka bila obavljena, Kikno je zatraio jo i
vola, koga je Filije dobio kao nagradu na pogrebnim igrama. Herakle je posavetovao Filiju da odbije taj
zahtev i da od Kikna zahteva da izvri obavezu. Kikno od o ajanja sko i u jezero i ono se otada zove Kikno.
Njegova mati Hirija u ini isto to i sin, i oboje se pretvorie u labudove.9
1. Apolodor: II, 5, 1; Valerije Flak: 1, 34; Diodor sa Sicilije: IV, II:
2. Apolodor: loc. cit.; Hesiod: Teogonija 326; Epimenid: Fragmenat 5. navodi ga Ajlijan: Priroda
ivotinja XII. 7; Plutarh: O ljudskom licu na mese evoj povrini 24; Servije uz Vergilijevu Ajneidu
VIII, 295; Higin: Fabula 30; Teokrit: Idila XXV, 200;
3. Demodok: Istorija Herakla I, navodi ga Plutarh: O rekama 18; Pausanija: II, 15, 23; Sholijast uz
Hipoteze o Pindarovim Nemejskim odama;
4. Strabon: VIII, 6, 19; Apolodor: 11. 5. 1; Servije uz Vergilijeve Georgike III, 19; Laktanije uz
Statijevu Tebaidu IV. 161; Plutarh: loc. cit.; Teokrit: Idile XXV, 211;
5. Bakhilid: XIII, 53; Teokrit: loc. cit.; Ptolemaj Hefajstionov: II, navodi ga Fotlje, str. 474;
Apolodor: loc. cit.; Diodor sa Sicilije: IV, 11; Euripid:Herakle 153;
6. Apolodor: loc. cit.; i II, 4, 11; Sholijast uz Hipoteze o Pindarovim Nemejskim odama:
7. Teokrit: Idile XXV, 272; Diodor sa Sicilije: IV, 11; Euripid: Herakle 359; Apolodor: loc. cit.;
8. Ajlijan: Varia Historia. IV, 5; Stefan Vizantijski sub Motorchia; Vergilije: Georgike III, 19;
Servije: ad loc.;
9. Antonije Liberal: Preobraenja 12; Ovidije: Metamorfoze VII, 371.
*
1. Ritualna borba svetih kraljeva sa divljim zverima bila je obavezni deo krunidbene sve anosti u Gr koj,
Maloj Aziji, Vaviloniji i Siriji, a svaka je ivotinja predstavljala jedno godinje doba. Njihov broj zavisio je
od kalendara: u godini koja je imala tri godinja doba, one su kao Himajra bile lav, koza i zmija (vidi:
75, 2) otud i tvr enje da je Kitajron bio dete Himajre i Ortra pse e zvezde (vidi 34, 3); ili su to bili
bik, lav i zmija, to je predstavljalo Dionisova godinja doba (vidi 27, 4), prema Euripidovim
Bahantkinjama; ili lav, konj i pas kao glava u Hekate (vidi 31, 7). Ali u godini koja je imala etiri godinja
doba, to su bile ove ivotinje: bik, ovan, lav i zmija, kao Fanove glave (vidi 2, b), opisane u Orfi kim
fragmentima 63; ili bik, lav, orao i an eo (Serafim), kao u Jezekiljevom otkrovenju (Jezekilj 1), ili,
jednostavnije, bik, lav, skorpija i vodolija, etiri znaka zodijaka, koji su nekada padali o ravnodnevicama,
dugodnevicama i kratkodnevicama. Ove etiri ivotinje se pojavljuju u prvom, etvrtom, sedmom i
jedanaestom Heraklovom delu, iako vepar zamenjuje skorpiju a skorpija se pojavljuje samo u pri i o
Orionu, opet jednorn. Heraklu koji se mogao oeniti princezom pod uslovom da pobije neke divlje zveri
(vidi 41, ad). Ista se stvar ponavlja u pri i o Kiknu i Filiju, gde je zmija na neobi an na in zamenjena
pticama grabljivicama iako Ovidije i Antonije Liberal pripisuju doga aju homoseksualni obrt. Teoretski,
pripitomljavanjem ovih ivotinja kralj je zadobijao nadmo nad godinjim dobima. U Tebi, Heraklovom
rodnom gradu, boginja Sfinga je vladala nad dvosezonskom godinom; ona je bila krilata lavica sa zmijinim
repom (vidi 105, 3); zbog toga je on nosio lavlju masku i kou, a ne bikovu masku kao Minoj (vidi 98, 2).
Lav se prikazuje sa drugim kalendarskim ivotinjama na luku mladog meseca na ikoni iz koje su nastale
pri e o Noju i potopu, i o Dionisu i gusarima (vidi 27, 5); zato se kae da ga je stvorila Selena. (Mesec).
2. Fotije ne priznaje da je Herakle izgubio prst u borbi sa lavom; Ptolemaj Hefajstionov kae (Nova istorija
II) da se zatrovao od kosti ribe drhtulje (vidi 171, 3). Ali pre e biti da ga je sam odgrizao kako bi umirio
duhove svoje dece kao to je uradio Orest kad su ga gonile Erinije. Jo jedna pe ina sa dva otvora
268

pominje se i u Odiseji XIII, 103. To je pe ina na ulazu u Fokidski zaliv, u ijoj je blizini Odisej, preno io u
povratku na Itaku. Severni ulaz sluio je ljudima, a juni bogovima; u njoj au se nalazili upovi sa dve drke
koji su sluili i kao konice i kao karlice i kao sudovi za izvorsku vodu. Bilo je tu i kamenih razboja
verovatno se misli na stalaktite? na kojima su Nereide tkale svoju purpurnu ode u. Ako je Porfirije (O
pe ini Nimfi) u pravu kad tvrdi da je to bila pe ina u kojoj su se obavljali obredi smrti i boanskog
ponovnog ro enja, kameni sudovi su sluili za skupljanje krvi, a upovi su, kao konice, bile urne iznad
kojih su se due vile kao p ele (vidi 90, 3). Nereide, k eri Boginje Smrti Forkide ili Orkide, bile su Su aje
koje tkaju odede sa oznakom kraljevskog klana za ponovo ro enog (vidi 10, 1). Nemejska lavlja pe ina
ima dva otvora, zato to prvo delo koje je imao da izvri Herakle predstavlja preivljavanje ritualne smrti,
posle ega on postaje besmrtan i eni se boginjom Hebom.
3. Smrt tri stotine ezdeset Kleonjana govori da je u pitanju kalendar misterija jer je to broj dana u svetoj
egipatskoj godini, izuzimaju i pet posve enih Ozirisu, Izidi, Neftis, Setu i Horu. Heraklove izmene u
nemejskim igrama verovatno ozna avaju neke promene u tamonjem kalendaru.
4. Kad se mikenski kralj, kao Orionov neprijatelj Ojnopion Hirijski (vidi 41, c), sakrio u bronzanu urnu pod
zemljom i pojavio tek poto je opasnost prola, on se, zna i, pretvarao da je umro dok je njegov zamenik
vladao jedan dan, a zatim se ponovo pojavio. Heraklova deca su bili takvi zamenici (vidi 122, 1).
5. Apesan je bio jedan od nekolicine ranih heroja koje je u petu ujela zmija otrovnica (vidi 177, 1). On se
moe poistovetiti sa Ofeltom (vidi 106, g) iz Nemeje, mada se ne zna u koji deo tela je zmija ujela Ofelta.
124 DELO DRUGO: HIDRA IZ LERNE
Drugo to je Euristej zapovedio Heraklu da izvri bee da uniti Hidru iz Lerne, udovite koga su
rodili Tifon i Ehidna, a odnegovala Hera da bi ugrozila Herakla.1
b) Lerna lei na obali mora, nekih pet milja udaljena od grada Arga. Na zapadu se die Gora Pontin,
sa svetim gajem platana koji se sputaju do mora. Taj gaj se jednom stranom grani io s rekom Pontin na
ijoj je obali Danaj posvetio ivot Ateni a s druge strane rekom Amimon. U gaju su se nalazili likovi
Demetre, Dionisa Spasioca i Proksime, jedne od Herinih dadilja; a na drugoj obali kameni lik Afrodite, koji
su joj posvetile Danaide. Svake godine su se u Lerni odravali tajni no ni obredi u ast Dionisa, koji je na
tom mestu siao u Tartar kad je iao po Semelu, a nedaleko odatle slavile su se i misterije Demetre iz Lerne,
na mestu gde su Had i Persefona sili u Tartar.2
c) Ovaj je plodni i sveti predeo ugroavala Hidra, koja je imala svoj log pod platanom kod
sedmokrakog izvora reke Amimon, i stalno natapala mo vare u okolini Lerne imperator Neron je
pokuao da ove mo vare isui, ali nije uspeo to je predstavljalo stalnu smrtnu opasnost za mnoge
neoprezne putnike.3 Hidra je imala ogromno pse e telo i osam ili devet zmijolikih glava, od kojih je jedna
bila besmrtna. Neki pri aju da je imala ak i pedeset, stotinu, pa i hiljadu glava. U svakom slu aju, ona bee
do te mere otrovna da su i njen dah, pa ak i miris koji je ostavljala za sobom bili smrtonosni.4
d) Atena je neprestano razmiljala kako bi Herakle mogao da ubije udovite, i kad on stie u Lernu
ko ijama koje je vozio Jolaj, ona mu pokaza Hidrino leglo. Po Ateninom savetu on je naterao Hidru da se
pojavi peckaju i je plamenim strelama, a zatim zadra dah dok je nije do epao. Ali udovite mu se uvi oko
nogu, nastoje i da ga savlada. On je uzalud udarao batinom po njenim glavama; im bi jednu smrskao,
odmah bi na tom mestu izrasle dve-tri nove.5
e) Iz barutine se pojavi jedan ogroman rak koji je dolazio u pomo Hidri; on utinu Herakla za
nogu; Herakle besno smrvi raku ljuturu i viknu Jolaja u pomo . Jolaj potpali jedan kraj gaja i po e
buktinjama da pali Hidrine vratove, s kojih je Herakle odrubljivao glave, da bi zgruao krv i spre io da
niknu nove glave.6
f) Upotrebivi ma ili moda kratku zlatnu sablju, Herakle odrubi Hidri i besmrtnu glavu, iji je
jedan deo bio od zlata, i zakopa je, dok je jo siktala, pod teku stenu pokraj puta za Elaj. Rasporio je
269

obezglavljenu leinu, i zamo io svoje strele u u . Od tada je i najmanja ogrebotina od tih strela bila
smrtonosna.
g) Da bi se oduila raku za uslugu, Hera mu postavi lik me u dvanaest znakova zodijaka. Euristej,
me utim, ne htede da prizna Heraklu da je ispunio nalog zato to mu je Jolaj pritekao u pomo .7
1. Hesiod: Teogonija 313;
2. Pausanija: II, S7, 13 i 5: II, 36, 68;
3. Pausanija: 11, 37, 4; Apolodor: II, 5, 2; Strabon: VIII, 6, 8;
4. Euripid: Herakle 41920; Zenobije: Poslovice VI. 26: Apolodor: loc. cit.; Simonid, navodi ga
sholijast uz Hesiodovu Teogoniju, str. 257, izd. Heinsius; Diodor sa Sicilije: IV, 11; Higin: Fabula
30;
5. Hesiod: Teogonija 313; Apolodor: loc. cit.; Higin: loc. cit.; Servije uz Vergilijevu Ajneidu VI,
287;
6. Apolodor: loc. cit.; Higin: loc. cit. i Pesni ka astronomija II, 23; Diodor sa Sicilije Jon 192;
Hesiod: Teogonija 313; Apolodor: loc. cit.; Aleksandar Mindije, navodi ga Fotije, str. 475.
*
1. Hidra iz Lerne zbunjivala je klasi ne mitografe. Pausanija smatra da je to morala biti ogromna otrovna
vodena zmija; nju je Pisander prvi opisao kao neman sa mnogo glava, u elji da ]e prikae stranijom i tako
ulepa svoje stihove (Pausanija II, 37, 4). Prema euhimeristi Serviju (O Vergilijevoj Ajneidi VI, 287), Hidra
je bila izvorite podzemnih reka koje su izbijale i plavile zemljite; kada bi se neki od mnogobrojnih kanala
zapuio, voda bi kuljala na sve strane, a Herakle je prvi upotrebio vatru da bi isuio zemljite, a zatim
zatvorio kanale.
2. U najranijoj verziji ovog mita, Herakle, kao aspirant na kraljevstvo, morao se boriti, i to najpre s bikom,
zatim ili s lavom, ili s divljim veprom ili sa skorpijom, i na kraju je morao da zaroni u jezero i otme blago
vodenom udovitu koje je ivelo na dnu. Jason je imao da izvri manje-vie iste zadatke a pomo koju je
Jasonu pruila Medeja, u mitu o Heraklu prua Atena kao Heraklova budu a nevesta. Iako Hidra podse a na
morsku zmiju koju je Persej ubio krivom sabljom od zlata, ili srpom mladoga meseca, ona je bila
slatkovodna neman sli na udovitima koje pominju irski i velki mitografi piasters ili avancs (vidi 148,
5) i kao ona homerskim epitetom zabeleena za Lakedajmona, cetoesse, vodeno udovite, koje bez
sumnje boravi u dubokim virovima reke Eurote (vidi 125, 3). Pse e telo podse a na morsko udovite Skilu
(vidi 16, 2) i na sedmoglavo udovite koje je ubio junak Gilgame. Astrolozi su uveli raka u pri u zato da
bi dvanaest Heraklovih dela odgovaralo znacima zodijaka; a rak bi, u stvari, trebalo da odigra ulogu u
Heraklovoj borbi sa Nemejskim lavom, slede im znakom zodijaka.
3. Ovaj ritualni mit spaja se sa mitom o Danaidama, koje su bile drevne vodene svetenice u Lernu. Broj
Hidrinih glava je sasvim neodre en; kad bi predstavljala zajednicu svetenica, Hidra je imala pedeset glava;
kao sveta sipa, pod zatitom Tetide, koja je tako e imala zajednicu od pedeset svetenica (vidi 81, 1), Hidra
je imala osam zmijolikih ruku koje su se zavravale glavama, i jednu glavu na trupu, to sve zajedno ini
devet glava u ast Mese eve Boginje; stotinu glava zna ilo je centuriae, ili vojne jedinice koje su napale
Arg iz Lerna; a deset hiljada je tipi no Euripidovo doterivanje, jer on kao mitograf nije patio od prevelike
savesnosti. Na gr kim kovanicama Hidra obi no ima sedam glava, to je nesumnjivo poteklo od izvorita
reke Amimone.
4. Heraklov boj sa Hidrom izgleda da se odnosi na istorijski doga aj: to je bio pokuaj da se zatru lernijski
obredi plodnosti. Ali nove svetenice su se pojavljivale u gaju platana platanovo drvo je odraz kretskog
religioznog uticaja, a sipa tako e sve dokle ga Ahajci ili Dorci nisu spalili. Jasno je da je najpre Demetra
stvorila trojstvo sa Hekatom kao Staricom, koja se ovde naziva Prosima, ona kojoj se obra a himnom, i
270

Persefonom Devicom; ali Dionisova Semela (vidi 27, k) odrala se due od Persefone. Postojao je i
poseban primorski kult Afrodite-Tetide.
125 DELO TRE E: KERINSKA KOUTA
Tre i Heraklov zadatak bio je da uhvati Kerinsku koutu i da je ivu donese iz Ojnoje u Mikenu. To
brzonogo areno stvorenje imalo je bronzana kopita i zlatne rogove poput jelena, pa je zato neki nazivaju
jelenom.1 Ona je bila posve ena Artemidi, koja je, dok je jo bila dete, ugledala pet kouta snanijih od
bikova, kako pasu na obalama ljunkovite reke Anaur u Tesaliji, u podnoju planine Paraje, dok su sun ani
zraci svetlucali na njihovim rogovima. Artemida potr a i svojim rukama uhvati etiri koute jednu za
drugom, pa ih upree u ko ije; peta joj je pobegla preko reke Kladona na Kerimejsku goru, jer je Hera ve
tada smislila sva Heraklova ispatanja. Po jednoj drugoj pri i, ta kouta je udovite bez gospodara, koje je
pustoilo polja i koje je Herakle, posle estoke borbe, prineo na rtvu Artemidi na vrhu Gore Artemisije.2
b) Poto koutu nije smeo ni da ubije ni da rani, Herakle je ovo delo izvrio uz najmanje mogu u
primenu sile. On je neumorno tragao za njom itavu godinu dana, i ta ga je hajka odvela ak u Istru i u
zemlju Hiperborejaca. Kad je, najzad, iscrpljena kouta pobegla na Goru Artemisiju, a odatle sila na reku
Ladon, Herakle odape strelu i pogodi je u nogu, izme u kostiju i mii a, tako da se ne prosu ni kap krvi.
Potom je uhvati, natovari je na ple a i pouri kroz Arkadiju put Mikene. Neki, me utim, kau da je
upotrebio mree, a pri a se i da je pratio koutin trag sve dok je nije zatekao zaspalu pod drvetom. Artemida
je presekla Herakla, da ga prekori to se tako grubo poneo prema njenoj svetoj ivotinji, ali se on opravda
nudom i za sve okrivi Euristeja, tako da mu Artemida oprosti i dozvoli mu da je odnese ivu u Mikenu.3
c) Druga verzija ove pri e kae da je Alkionova sestra, Plejada Tajget, posvetila koutu Artemidi iz
zahvalnosti to ju je privremeno preobrazila u koutu te je tako izbegla Zeusov
zagrljaj. Ipak, Zeus se nije dao dugo zavaravati, te mu ona ipak rodi Lakedajmona, ali se zbog toga obesi na
vrhu planine Amiklaj, koju tada prozvae Tajget.4 Njena ne aka i imenjakinja udala se za Lakedajmona i
rodila mu Himera. Afrodita u ini da, jedne no i, u nekoj bludnoj orgiji, Himer, u neznanju, oduzme
nevinost svojoj sestri Kleodiki. Kada je sutradan shvatio ta je u inio, Himer sko i u reku, koju ponekad
zovu njegovim imenom, i vie ga niko nikada nije video; ali ta reka je poznatija kao Eurota, zato to se
Lakedajmonov prethodnik, kralj Eurota, doivevi nezapam en poraz od Atenjana, baci u njene talase ne
sa ekavi da iza e pun mesec da bi predao bitku; Eurota je bio sin Mileta, pronalaza a vodenice, a otac
Amiklu i ded Hijakintu i Euridici, koja se udala za Akrisija.5
1. Apolodor: II, 5, 3; Diodor sa Sicilije: IV, 13: Euripid: Herakle 373: Vergilije: Ajneida VI, 802;
Higin: Fabula 30:
2. Apolodor: loc. cit.; Kalimah: Himna Delu 103 1 Himna Artemidi 100: Euripid: loc. cit.:
Pausanija: II, 25, 3;
3. Apolodor: loc. cit.; Diodor sa Sicilije: IV, 13; Pindar: Olimpijske ode III. 267; Higin: Fabula
30;
4. Pindar: Olimpijske ode III, 29; Apolodor: II, 10, 1; Plutarh: O rekama 17;
5. Pausanija: III, 1, 23 1 20, 2; Plutarh: loc. cit.; Apolodor; III, l0, 3.
*
1. Ovo tre e delo razlikuje se od ve ine ostalih. Istorijski, ono verovatno belei ahajsko osvajanje svetilita
u kome se Artemida slavila kao Elafija (''sli na kout''); njene etvoroprene ko ije sa upregnutim jelenima
predstavljaju godine izme u Olimpijada, a na kraju svake Olimpijade prire ivan je lov na rtvu odevenu u
kozu jelena (vidi 22,1). U svakom slu aju, kau da se Artemidina dadilja zvala Elafija (Pausanija VI, 22,
11). Ipak mitski gledano, ovo delo je, izgleda, delo Heralda Daktila (vidi 52, 3), koga Gali poistove uju sa
Ogmijem (Lukijan: Herakle 1), koji je izumeo ogamsko pismo i svu poeziju barda (vidi 132, 3). Lov na
koutu ili srnu simbolie potragu za mudro u, a koutu su, prema irskoj mitologiji, nali pod divljom
jabukom (Bela Boginja. str. 217). Ovim bi se moglo objasniti zato Herakle nije u inio kouti nita naao,
271

osim u pogrenim Furipijadovim tuma enjima ve je tragao za njom neumorno itavu godinu dana, ak do
zemlje Hiperborejaca, koji su bili uveni po sli nim misterijama. Prema Poluksu, Heraklovo ime je Melon
(od jabuka), jer su mu na rtvu prinosili jabuke, zbog prepoznavanja njegove mudrosti; ali je ta mudrost
dolazila samo u smrti i njegova potraga za srnom, kao i dolazak u vrt Hesperida, bilo je, u stvari, putovanje
u keltski raj. I sam Zeus je progonio Tajget, Atlantovu k er, koja nije bila helenska li nost.
2. U Evropi jedino irvasi imaju velike rogove i pri e o njima dole su sa Baltika ilibarskim putem; a irvas,
za razliku od drugih vrsta jelena, moe i da se upregne.
3. Davljenje Tajgetinog sina Himera, i Tajgetinog svekra Eurota, potvr uje da su dananje spartanske
kraljeve po obi aju rtvovali vodenom udovitu reke Eurote na taj na in to bi rtvu uvili u granje i bacali
je u duboki re ni vir. Tako je, izgleda, bilo i sa Tantalom (vidi 108, 3), drugim Tajgetinim sinom (Higin:
Fabula 82). Lakedajmon zna i jezerski zloduh (vidi 124, 2), a Lakonija je oblast Lakone (gospe od
jezera), iji je lik prilikom dorske najezde spasao neki Preugen i odneo u Patru u Ahaji (Pausanija: VII,
20,4). Sutina pri e o Tajgetinom preobraaju izgleda lei u tome to su se ahajski osvaja i Sparte nazivali
Zeusima, a njihove ene Herama. Kad su Heru po eli da oboavaju u liku krave, elegijski kult Artemide
Koute je i ezao. Obredna svadba Zeusa Bika i Here Krave verovatno se slavila kao na Kreti (vidi 90, 7).
4. No i bludnih orgija odravale su se u raznim gr kim dravama (vidi 44, a), a i za vreme albanskog
praznika u Rimu: bio je to ustupak drevnim odnosima me u polovima koji su prethodili monogamiji.
126 DELO ETVRTO: ERIMANTSKI VEPAR
etvrto delo koje je Herakle trebalo da izvri bee da uhvati ivog erimantskog vepra, ogromnu,
besnu zver, koja je harala obroncima planine Erimant, pokrivene kiparisima, kao i ikarom arkadijske Gore
Lampeje i pustoila zemlju oko Psofide.1 Gora Erimant dobila je ime po Apolonovom sinu koga je Afrodita
oslepila zato to ju je ugledao dok se kupala; Apolon, da bi joj se osvetio, pretvorio se u divljeg vepra i ubio
joj ljubavnika Adonisa. Uprkos tome ta planina je posve ena Artemidi.2
b) Herakle je, polaze i Folojom na putu za Erimant, ubio nekog Saura, svirepog bandita. On svrati
kod Kentaura Fola, koga je jedna Nimfa jasenovog kulta rodila Silenu. Fol stavi pred Herakla pe enog
mesa, iako je sam vie voleo ivo, ali nije se usudio da otvori posudu sa vinom koja je pripadala svim
Kentaurima, dok ga Herakle ne podseti da je ba taj sud Dionis pre etiri generacije ostavio u pe ini za ovu
priliku.3 Kentauri se razgnevie kad su osetili miris jakog vina. Naoruani kamenicama, iz korena i upanim
jelama, bakljama i mesarskim sekirama, oni jurnue na Folovu pe inu. Dok je preplaeni Fol pohitao da se
sakrije u pe inu, Herakle se hrabro suprotstavi Ankiju i Agriju, dvojici koji ga prvi behu napali, obasuvi ih
plotunom ugaraka.4 Nefela, prababa Kentaura koja je gospodarila oblacima, posla dobar pljusak, koji ovlai
tetivu Heraklovog luka i zemlju, koja posta klizava. Uprkos tome, Herakle se nije dao zbuniti, ve junak kao
i uvek, pobi nekoliko kentaura, a me u njima Oreja i Hilaja. Ostali nagoe u beg ak do Maleje, a s njima
po e beati i njihov kralj Hejron, koga su Lapiti oterali sa Gore Peliona.5
c) Strela sa Heraklovog luka pro e kroz Elatovu ruku i pogodi Hejrona u koleno. Oalo en to je
nehotice ranio svog starog prijatelja, Herakle izvu e strelu, ali Hejronu nisu mogli da pomognu ni njegovi
lekovi za vidanje otrovnih rana, te se on, urlaju i od bolova, odvu e u pe inu. Ali umreti nije mogao jer je
bio besmrtan. Bogovi kasnije do oe na pomisao da Prometej preuzme Hejronovu besmrtnost, a Zeus se
sloi sa ovim predlogom; neki tvrde da je Hejron sam izabrao smrt ne toliko zbog bolova koliko to se bio
umorio od dugog ivota.6
d) Kentauri se razbeae na razne strane; neki odoe sa Euritonom u Foloju; neki sa Nesom do reke
Even; neki na Goru Maleju, a neki na Siciliju, gde su ih unitile Sirene. Posejdon primi preostale u Eleusinu
i sakri ih u planini. Me u onima koje je Herakle docnije poubijao bio je i Homad iz Arkadije, koji je
pokuao da otme Euristejevu sestru Alkionu; time se Herakle dostojno osvetio za uvredu i stekao veliku
slavu.7
272

e) Dok je Fol sahranjivao pobijene ro ake, on izvu e jednu Heraklovu strelu i po e da je razgleda.
Kako moe tako snana grdosija da podlegne jednom ovako neznatnom ubodu? upita se on. Utom mu
strela iskliznu iz ruke, ubode ga u nogu, i on na mestu osta mrtav. Herakle prekide gonjenje i vrati se u
Foloju, gde je uz velike po asti sahranio Fola u podnoju planine koja nosi njegovo ime. Reka Anigrus je
tada dobila smrad trulei koji se irio od samog njenog izvora na Gori Lapid, zato to je kentaur po imenu
Pilenor, koga je Herakle ranio strelom, tu oprao svoju ranu. Drugi, me utim, smatraju da je taj smrad
prouzrokovao Melampo nekoliko godina ranije, kada je pobacao u reku zaga ene tvari koje su upotrebljene
za o i enje Proitovih k eri.8
f) Herakle ponovo krenu u poteru za veprom du reke Erimant. Uhvatiti ivu takvu divlju zver bee
neobi no teko; ali Herakle viskom istera vepra iz ikare i namami ga u dubok sneni smet, pa mu sko i na
le a. Onda sveza vepra lancima i na ple ima ga odnese u Mikenu. Ali kad u da se Argonauti okupljaju
spremaju i se u Kolhidu, on spusti vepra ispred trnice, pa umesto da sa eka ta e mu dalje narediti
Euristej, koji se bee sakrio u veliki bronzani sud, on pozva Hilada, te se obojica pridruie pohodu. Ne zna
se ko je predao uhva enog vepra, ali njegovi su se zubi uvali u Apolonovom hramu u Kumi.9
g) Prema nekim pri ama, Hejron je slu ajno poginuo od strele koja mu se zarila u levo stopalo, dok
su on, Fol i mladi Ahilej gostili Herakla na Gori Pelionu. Posle devet dana, Zeus je postavio Hejronov lik
me u zvezde kao Kentaura. Me utim, drugi dre da je Zeus na taj na in ukazao ast kentauru Folu, jer se
ovaj izdvajao od ostalih ljudi po umetnosti proricanja iz iznutrica. Strelac u Zodijaku je sli an kentauru,
nekom Krotu, koji je iveo na Gori Helikonu i koga su veoma volele njegove polusestre Muse.10
1. Ovidije: Heroide XI, 87; Apolonije sa Roda: I, 127; Apolodor: II, 5, 4; Diodor sa Sicilije: IV, 12;
2. Ptolemaj Hetajstionov: I, 306; Homer: Odiseja VI, 105;
3. Pausanija: VI, 21, 5; Apolodor: loc. cit.; Diodor sa Sicilije: loc. cit.;
4. Ceces: O Likofronu 670; Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Apolodor: loc. cit.;
5. Pausanija: III, 18, 9; Vergilije: Ajneida VIII, 2934; Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Apolodor: loc.
cit.;
6. Apolodor: loc. cit.; Lukijan: Razgovori mrtvih 26;
7. Ceces: O Likofronu 670; Apolodor: loc. cit.; Diodor sa Sicilije: loc. cit.;
8. Apolodor: loc. cit.; Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Pausanija: V, 5, 6;
9. Apolodor: loc. cit.; Pausanija: VIII, 24, 2; Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Apolonije sa Roda: I, 122;
10. Teokrit: Idile VII; Ovidije: Fasti V, 380; Higin: Pesni ka astronomija II, 38 i 27; Fabula 224.
*
1. Vepar je bio posve en mesecu zbog duga kog izvijenog o njaka, a izgleda da je vojskovo a, dok je
ubijao svog iznurenog blizanca, svetoga kralja, nosio masku divljeg vepra (vidi 18, 7 i 151, 2). Sneni smet
u kome je nastradao erimantski vepar potvr uje da je ovo delo izvreno usred zime. Tu je, dakle, Herakle
Dete Hor, koje osve uje smrt svog oca Ozirisa, koga je ubio njegov brat Set, preruen u vepra; egipatski
tabu sa mesa divljeg vepra skidao se samo usred zime. Od trijumfa novog svetog kralja nad protivnikom
poti e i gozba sa glavom divljeg vepra. Adonid je ubijen da bi se osvetila smrt Erimanta, koji je bio
vojskovo a prethodne godine, a njegovo ime zna i da je izabran kockom da ubije svetoga kralja. Gora
Erimant posve ena je Artemidi, a ne Afroditi. Zna i, nije se kupala Afrodita ve Artemida, i nju je video
sveti kralj a ne njegov vojskovo a (vidi 22, i).
2. Verovatno da je Heraklova borba sa Kentaurima, kao i bitka na Pejritojevoj svadbi (vidi 102, 2),
prvobitno bila obredna borba novoizabranog kralja sa protivnicima preruenim u divlje zverove. Njegovo
uobi ajeno oruje behu strele, i on je slao po jednu na etiri strane sveta odapinju i ih uvis, a petu bi uperio
pravo sebi iznad glave, da bi utvrdio svoj suverenitet. Moda su ovim mitom zabeleeni i esti ratovi na
granicama izme u Helena i prehelenskih br ana, starosedelaca severne Gr ke.
3. Otrovna strela koja je poga ala koleno ili stopalo nije izazvala samo Folovu i Hejronovu smrt, ve i
Ahilejevu, a on je bio Hejronov u enik (vidi 92, 10 i 164, j); svi su oni bili sveti kraljevi u Magneziji i
273

njihove su due prihvatale Sirene. Prisustvo Kentaura u Maleji poti e od tamonjeg predanja da je Folov
otac Silen tu ro en (Pausanija: III, 25, 2). Kentaure su e e predstavljali kao polujarce nego kao polukonje.
Njihovo prisustvo u Eleusini, gde ih je Posejdon sakrio u planini, govori da su u misterijama, kojima su
proslavljane svete svadbe, u estvovali igra i na drvenim konjima.
127 DELO PETO: AUGEJEVE TALE
Peti Heraklov zadatak bio je da o isti Augejeve prljave tale za jedan jedini dan. Euristej je zlobno
zamiljao kako e se Heraklu gaditi kad bude tovario ubre u korpe i nosio ga na le ima. Augeja, kralj Elide
bee Helijev ili Elejev sin sa Naupijadamom, Amfidamantovom k erkom a po drugima mati mu je bila
Ifiboja. Neki ga zovu i Posejdonovim sinom. On je imao najbrojnija krda i stada na svetu jer je, zahvaljuju i
volji i zatiti bogova, njegova stoka bila sa uvana od svake bolesti i neobi no plodna. I pored toga to su mu
se stalno telile enke, on je ipak, imao tri stotine belonogih crnih bikova i dve stotine priplodnih bikova;
pored toga imao je dvanaest izvrsnih srebrno-belih koji behu posve eni njegovom ocu Heliju. Ovih
dvanaest bikova branilo je njegova stada od napada divljih zveri sa oblinjih umovitih brda.1
b) U Augejevim sto nim dvoritima i talama balega nije i ena nekoliko godina, pa iako nezdravi
gnoj nije nanosio tete samoj stoci, boletina se irila celim Peloponezom. tavie, plodne doline tako su
bile zasi ene balegom da se vie nisu mogle obra ivati.2
c) Herakle zovnu Augeju izdaleka i po e se poga ati da o isti tale do mraka za desetak u stoci.
Augeja se smejao ne veruju i, te poziva Fileja, svog najstarijeg sina, da bude svedok Heraklove ponude.
Zakuni se da e obaviti zadatak pre mraka, zahtevao je Filej. Herakle se zakle o evim imenom i to je
jedina zakletva, prva i poslednja, u kojoj je upotrebio o evo ime. Augeja se za uzvrat zakle da e, sa svoje
strane. odrati re u pogodbi. Utom do e i Fajton, predvodnik dvanaest belih bikova, i napade Herakla
misle i da je lav, na to ga Herakle dohvati za levi rog i natera da savije vrat, pa ga svom svojom snagom
obori na zemlju.3
d) Po savetu Menedema iz Elaja, i uz Jolajevu pomo , Herakle najpre razvali zidove na dva mesta, a
zatim skrenu tok oblinjih reka Alfeja i Peneja, ili Memija, i navrati ih dvoritem, te voda po e da isti i
spira ubre, a zatim to isto izvede i sa torovima za ovce i panjacima u dolini. Tako Herakle obavi posao za
jedan dan i oporavi zemlju, ne maknuvi ni koliko malim prstom. Ali Augeja, koga je Koprej obavestio da
je Herakle u Euristejevoj slubi, odbi da plati nagradu, drsko prori u i da je do pogodbe uopte dolo.
e) Herakle je zahtevao da se spor iznese pred sud; ali kad se sudije iskupie, i Filej, koga je Herakle
potkupio, re e istinu, Augeja sko i i, onako gnevan, progna ih obojicu iz Elide, tvrde i da ga je Herakle
prevario, budu i da posao nije obavio on, ve re ni bogovi. Da stvar bude jo gora, Euristej ne htede da
prizna ovaj pothvat kao jedno od deset odre enih dela zato to se Herakle unajmio kod Augeje.
f) Filej tada ode u Dulihij, a Herakle na dvor Deksamena, kralja iz Olena, iju je k er Mnesimahu
kasnije spasao od Kentaura Euretiona.4
1. Apolodor: II, 5 1 7, 2; Diodor sa Sicilije: IV, 13; Pausanija: V, 1, 7; Ceces: O Likofronu 41;
Higin: Fabula 14;
2. Apolodor: II, 5, 5; Servije o Vergilijevoj Ajneidi VIII, 300; Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Pausanija:
loc. cit.;
3. Pausanija: loc. cit.; Apolodor: loc. cit.; Plutarh: Rimska pitanja 23; Teokrit: Idile XXV, 115;
4. Ptolemaj Helajstionov: V, navodi ga Fotije. strana 486; Higin: Fabula 30; Pausanlja: loc. cit.;
Apolodor: loc. cit.; Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Servije: loc. cit.; Kalimah: Himna delu 102.
*
1. Ovaj nejasni mit izgleda da je bio zasnovan na legendi da je Herakle, kao i Jason, dobio nare enje da
pripitomi dva bika, da ih upregne u jaram, ra isti jedno brdo, zatim poore, poseje i ponje u jednom
jedinom danu to je uobi ajen zadatak koji se postavljao kandidatu za presto (vidi 152, 3). U ovom
slu aju brdo nije trebalo ra istiti od drve a i kamenja, kao u keltskoj verziji mita, ve od balege, verovatno
274

zbog samog imena Euristejevog glasnika Kopreja (balegar). Ser Dems Prezer, komentariu i Pausaniju
(V, 10, 9), navodi pri u Gospodar devojaka iz nordijskih skaski, u kojoj kraljevi koji eli da osvoji divovu
k er mora najpre o istiti tri tale. Svaki put kad vilama zahvati balegu i izru i je napolje, ona unutra se
udeseterostru i. Tada ga kneginjica posavetuje da okrene vile naopako i da se poslui drkom. On je
poslua i tala bude uskoro o i ena. Frezer smatra da je u prvobitnom obliku Atena verovatno dala isti
savet Heraklu; ali pre e biti da je pri a iz nordijskih skaski jedna varijanta ba ovog mita. Augejeva stada
nisu od velikog zna aja za pri u, osim kad je re o koli ini ubreta koje je trebalo o istiti. Kao to se vidi,
sto no ubrivo nije bilo na ceni kod gr kih zemljoradnika. Hesiod ga ne pominje u svom delu ''Poslovi i
dani'', a H. Mi el (Ekonomija kod starih Grka) tvrdi da je napasanje stoke na ugarenoj zemlji bilo
zabranjeno na nekoliko starih imanja. Odisejev je pas Arg, dodue, leao na ubritu koje se upotrebljavalo
za na ubrivanje imanja (Odiseja XVII, 299), ali bilo gde da je Odiseja napisana a svakako da nije pisana
na gr kom kopnu ono to se odnosi na zemljoradnju i gajenje drve a potvr uje tragove starokretskog
na ina obrade. Prema nekim mitografima, Augeja je bio Elajev sin, to ne zna i nita vie do kralj Elide;
prema drugim, on je Posejdonov sin, to zna i da je Ajoljanin. Ali ovde se Elaj zamenjuje sa
Helijem,korintskim bogom Sunca, pa prema tome Augeja uva sveto stado kao i Sisif (vidi 67, 1). Takva
stada brojala su po 350 grla, to predstavlja dvanaest potpunih mese evih mena, umanjenih za 5 praznika u
egipatskoj godini (vidi 42, 1); u prilog tome da su oni bili uvari mese eve stoke govori i to to je stoka bila
crna, bela i ri a (vidi 90, 3), a beli bikovi su predstavljali dvanaest mese evih mena. Ta sveta stada esto su
krali, a i Heraklovo deseto delo je ba takva kra a. Herakle se posva ao sa Augejom najvie zbog toga to
je trebalo da dobije i dvanaest bikova.
2. Peto delo koje je, u stvari, trebalo da bude oranje, sejanje i etva u jednom danu pobrkano je sa jo dva
kruga: desetim, naime kra om Gerionovog stada i sedmim hvatanjem Posejdonovog belog bika sa Krete,
koga nisu upotrebljavali za oranje. U mitu o Posejdonu a Posejdon je, uostalom, opisan kao Augejin otac
mladi su se ljudi rvali sa bikovima i Heraklova borba sa Fajtonom, kao i Tesejeva sa Minotaurom, moe
najbolje da se sagleda u svetlosti krunidbenog obreda: arobnim dodirom sa bikovim rogom, kandidat se
osposobljava da oplodi zemlju i dobije titulu Potidana ili Posejdona, koja se daje odabranom ljubavniku
Mese eve Boginje. Na sli an se na in Herakle u ljubavnom takmi enju borio s rekom Aheloj, koja je
predstavljana kao ovek sa glavom bika, i njemu Herakle slama rog obilja (vidi 141, d). Opis kako se Alfej
savija oko Heraklovih nogu potvr uje da je ikona, po kojoj je ovaj doga aj zabeleen, prikazivala Herakla
kako savija kretskog bika uhvativi ga za rogove na obali gde pase mnogo stoke. Ovaj bik je pogreno uzet
kao re ni bog, a itav prizor je protuma en kao da je Herakle napao reku da bi o istio polja radi
obra ivanja.
128 DELO ESTO: STIMFALSKE PTI URINE
esti Heraklov zadatak bio je da otera ptice koje su naselile Stimfalske mo vare 1 prepune vukova iz
Vu je jaruge na Orhomenskom drumu. Te ptice su bile posve ene Areju, prodirale su ljude i imale
bronzane kljunove, kande i bronzana krila. One su ivele pored reka a povremeno bi izletale u velikim
jatima da ubijaju ljude i zveri, isputaju i bronzana pera kao kiu, a istovremeno i svoju pogan, od koje je
propadala letina.
b) Kad je stigao u mo varu oko koje se prostirala gusta uma, Herakle shvati da je nemogu e oterati
ptice strelama, jer im se broja nije znalo. tavie, mo varno tlo nije bilo ni dovoljno vrsto da ovek po
njemu gazi, niti se, opet, mogao upotrebiti amac. Dok je Herakle stajao na ivici mo vare u nedoumici,
Atena mu dade bronzane kastanjete, koje je napravio Hefajst ili, po drugima, neku zve ku. Stoje i na jednoj
izbo ini Gore Kilene, sa koje je imao pregled nad mo varom, Herakle zazveketa kastanjetama, ili zatrese
zve kom, to izaziva takvu buku da se pti urine poplaie i u ogromnom jatu izletee. On obori dvadesetak
ptica svojim strelama dok su letele prema Arejevom ostrvu na Crnom moru, gde su ih kasnije nali
Agronauti: neki pri aju da je Herakle bio sa Argonautima u to vreme i da je poubijao mnogo vie tih ptica.2
275

c) Stimfalske ptice su veli inom kao dralovi a sli ne su ptici ibis, s tom razlikom to im kljunovi
nisu kukasti i mogu da probiju gvozdeni grudobran. One se legu u Arabijskoj pustinji i opasnije su od
lavova i leoparda kad se zalete na putnika i probodu mu grudi. Arapski lovci nose zatitni pancir ispleten od
kore drveta, da bi u njega zapeli smrtonosni kljunovi, a onda bi ptici lako zavrnuli iju. Verovatno da su se
jata tih ptica iz Arabije doselila u Stimfal, pa je tako cela vrsta dobila ime.3
d) Prema nekim pri ama, takozvane stimfalske ptice su u stvari bile ene: k eri Stimfala i Ornite,
koje je Herakle pobio zato to su odbile da mu ukau gostoprimstvo. U Stimfalu, u starom hramu Artemide
Stimfalske, likovi ovih ptica vise sa tavanice, a iza zgrade stoji kip device sa pti jim nogama. Tu je Temen,
Pelazgov sin, osnovao tri svetilita u Herinu ast: u prvom se ona slavila kao dete jer ju je Temen
odnegovao, u drugom se slavila kao ptica zato to se udala za Zeusa; u tre em se slavila kao udovica zato
to se razila sa Zeusom i povukla u Stimfal.4
1. Pausanija: VIII, 22, 46; Apolodor: II, 5, 6;
2. Apolonije sa Roda: II, 1052; Pausanija: loc. cit.; Servije o Vergilijevoj Ajneidi VIII, 300;
Apolonije sa Roda; II, 1037 i 1053, uz sholijast; Diodor sa Sicilije: IV, 13; Apolodor: loc. cit.;
Higin: Fabula 30;
3. Pausanija: VIII, 22, 4;
4. Mnaseas, navodi ga sholijast uz Apolonija sa Roda: II, 1054; Pausanija: VIII, 22, 2 i 5.
*
1. Iako Atena nastavlja da pomae Heraklu, ovo delo ne spada u svadbene zadatke, ve slavi Herakla kao
iscelitelja koji isteruje zle duhove poistove ene sa barskim pticama. Ptice sa lemovima na stimfalskim
kovanicama su aplje, ptice srodne dralovima, koje se javljaju i na engleskim srednjovekovnim gravirama,
gde ih prikazuju kako ispijaju dah bolesnicima. One su, u stvari, pticonoge sirene koje su oli enje vru ice, a
kastanjete ili zve ke su se u drevno vreme upotrebljavale da oteraju zloduha vru ice (taj se obi aj odrao
kod primitivnih naroda). Atena je imala mo da izle i ili da zarazi vru icom pomo u svojih milostivih
strela.
2. Stimfalske mo vare bi zahvatale velika prostranstva kad god bi se podzemni kanali koji su odvodili vodu
zapuili, to se dogodilo u Pausanijino vreme (VIII, 22, 6); kad je opseo grad, Ifikrat htede namerno da
zatvori kanale. ali ga u tome spre i jedna opomena s neba (Strabon: VIII, 8, 5). Moe biti da je u jednoj od
verzija ove pri e Herakle isuio barutinu otpuivi kanal na isti na in kao to je ranije isuio dolinu Tempe
(Diodor sa Sicilije: IV, 18).
3. Ovaj mit, izgleda, nije imao ritualno ve i istorijsko zna enje. Kau da se zajednica arkadijskih
svetenica, koje su oboavale Trojnu Boginju kao Devicu, Pticu i Staricu, sklonila iz Vu je jaruge u Stimfal,
poto su ih otud isterali osvaja i koji su potovali Zeusa Vu ijeg. Mnaseas je dao nedovoljno ubedljivo
objanjenje da je ovim izgnanstvom, ili pokoljem stimfalskih
ptica, to zna i jednog ahajskog plemena, Herakle savladao skupinu svetenica. Sam naziv Stimfal ozna ava
erotiku.
4. Pausanijine arapske ptice vrstih kljunova su, verovatno, bili zlodusi sun anice, od kojih su se ljudi
titili nekakvim suncobranima od kore drveta, a Pausanija ih je pobrkao sa nojevima, koje Arabljani jo
uvek love. Leuc-erodes, bela aplja, gr ki je naziv za aplju kaikarku; za jednog pretka Iroda Velikog
kae se da je bio rob u hramu Herakla Tirskog (Afrikanac, navodi ga Eusebije: Crkvena istorija I, 6, 7),
prema tome se leuc-erodes moe smatrati porodi nim imenom. aplja kaikarka je vrlo srodna ptici ibis,
tako e barskoj ptici, koja je bila posve ena bogu Totu, osniva u pismenosti, a Herakle Tirski, kao i njegov
keltski parnjak, bio je zatitnik u enosti, po kojoj je Tir bio slavan (Jezekilj XXVIII, 12). U jevrejskom
predanju, njegov svetenik Hiram iz Tira izmenjivao je zagonetke sa Solomonom.
276

129 DELO SEDMO: KRETSKI BIK

Sedmi put Euristej naredi Heraklu da uhvati Kretskog bika. Mnogo se raspravljalo o tome da li je to bio
onaj bik to ga je poslao Zeus na Kretu da juri Europu, ili onaj koga Minoj nije hteo da rtvuje Posejdonu i
sa kojim je Pasifaja za ela Minotaura. U to vreme bik je harao po Kreti, naro ito u predelima koje je
navodnjavala reka Tetris, upropa uju i useve i rue i ograde na vo njacima.1
b) Kad je Herakle doplovio na Kretu, Minoj mu je obe ao . svu mogu u pomo , ali Herakle je vie
voleo da uhvati bika goloruk, iako je on bljuvao plamen. Posle duge borbe on donese udovite u Mikenu,
gde ga je Euristej posvetio Heri i pustio na slobodu. Hera, me utim, mrze i poklon koji je iao u prilog
Heraklovoj slavi, otera bika najpre u Spartu, a zatim nazad, preko Arkadije i Prevlake, na Maraton, odakle
ga je Tesej kasnije dognao u Atenu i prineo na rtvu boginji Ateni.2
c) Ipak, mnogi su osporavali da su kretski i maratonski bikovi jedno isto.3
1. Apolodor: II, 5, 7; Diodor sa Sicilije: IV, 13; Pausanija: I, 27, 9; Prvi vatikanski mitograf: 47;
2. Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Servije o Vergilijevoj Ajneidi VIII, 294; Apolodor: loc. cit.; Prvi
vatikanskl mitograt: loc. cit.;
3. Teon: O Aratu, str. 24.
*
1. Borba sa bikom, ili sa ovekom preruenim u bika jedan je od zadataka koji se zadaju kandidatu za
presto (vidi 123, 1). Ona se javlja u pri ama o Teseju i Minotauru (vidi 98, 2), i o Jasonu i Ajetovom biku
koji bljuje plamen (vidi 152, 3). Kad je, najzad, besmrtnost postala privilegija svakog svetog kralja koji je
priznavao Dionisove misterije, hvatanje bika i posve ivanje Dionisu Plutodotu (onom koji daje
bogatstvo) postao je poznati ritual i u Arkadiji (Pausanija: VIII, 19, 2) i Lidiji (Strabon: XIV, 1, 44), gde je
Dionis imao naziv Zeusa. Njegov glavni vid u kojem se prikazivao ljudima bio je bik, ali se on javljao i u
obliku lava i zmije (vidi 27, 4). Dodir bikovog roga (vidi 127, 2) davao je svetome kralju mo da oplodi
zemlju, u ime Boginje Mesec, pomo u kie a arobna mo se sastojala u tome to je bikova rika
podse ala na grmljavinu, a taj zvuk su pokuavali da imitiraju rhombi oni koji ri u poput bika. Da bi
se dobio utisak munje (vidi 68, a) i sli nost sa bikovima plamenog daha, bacane su buktinje.
2. Dionisa su zvali Plutodot (''onaj koji daje bogatstvo'') zbog toga to je u ruci drao rog obilja kornukopiju:
taj rog je i upan biku, a prvobitno je bio arolija kojom se dobijala kia (vidi 142, b); Dionis je nastao od
kretskog Zagreja, a Zagrej je uzimao na sebe obli je rogate zmije, bika i Krona, koji stvara kiu (vidi 30.
3).
130 DELO OSMO: DIOMEDOVE KOBILE
Euristej je zatim naredio Heraklu da uhvati etiri divlje kobile tra kog kralja Diomeda. Nije
utvr eno da li je kralj Diomed bio sin Areja i Kirene, ili ga je rodoskvrno za ela Asterija sa svojim ocem
Atlantom. On je vladao ratobornim Bistonima i njegove su ale, u danas nepostoje em gradu Tiridi,
ispunjavale uasom itavu Trakiju. Diomed je uvao kobile sapete gvozdenim lancima za bronzane jasle i
tovio ih mesom svojih nenadnih gostiju. Jedna verzija ove pri e govori da su to bili pastuvi a ne kobile, i da
su se zvali Podarg, Lampon, Ksant i Dejno.1
b) Herakle otplovi za Trakiju sa izvesnim brojem dobrovoljaca i svrati usput u posetu svom
prijatelju kralju Admetu od Fere. Kad je dospeo u Tiridu, on savlada Diomedove konjuare i dovede kobile
do mora, ostavi ih na uviku, poverivi ih na uvanje svome ljubimcu Abderu, pa se onda vrati da odbije
Bistone koji su ga gonili. Poto mu je druina bila malobrojna, neprijatelje je savladao time to je
jednostavno prokopao kanal, pa je more po elo da plavi nisku ravnicu; kad se oni dadoe u trk, on stade da
ih goni, tresnu Diomeda svojom batinom, po e da vu e njegovo telo oko jezera koje je tu nastalo i stavi ga
277

pred njegove sopstvene kobile. One ga jo ivog rastrgoe, jer nisu bile utolile glad, iako su, dok je Herakle
bio odsutan, proderale i Abdera. Herakle ih je savladao bez mnogo truda.2
c) Po drugoj pri i Abder je, iako rodom iz Opunta u Lokridi, bio Diomedov sluga. Neki ga zovu
Hermesovim sinom; a drugi tvrde da je sin Heraklovog prijatelja Opijana Menojtija, pa, prema tome, brat
Patrokla, koji je pao kod Troje. Poto je osnovao grad Abderu, pored Abderovog groba, Herakle uze
Diomedove ko ije i upree u njih kobile, iako dotada nisu ni videle em i uzde. On ih brzo potera preko
planina, dok ne stie u Mikenu, gde ih Euristej posveti Heri i pusti da slobodno pasu po planini.3 Njih su
najzad rastrgle divlje zveri, ali se tvrdi da im se potomstvo odralo do trojanskog rata, pa ak i do vremena
Aleksandra Velikog. Ruevine Diomedovog dvora dugo su se raspoznavale, a u Abderi su odravali igre u
ast Abderovu: one imaju uobi ajen program, ali je izostavljena utakmica ko ija zbog toga to su Abdera
ubile kobile ljudoderke kad su razbile ko ije u koje ih je on upregao.4
1. Apolodor: II, 5, 8; Higin: .Fabule 250 i 30; Plinije: Istorija prirode IV, 13; Diodor sa Sicilije: IV,
15;
2. Apolodor: loc. cit.; Euripid: Alhestida 483; Strabon: Fragmenti 44 i 47; Diodor sa Sicilije: loc.
cit.;
3. Higin: Fabula 30; Apolodor: loc. cit.; Diodor sa Sicilije: IV, 39; Homer: Ilijada XI, 608; Euripid:
Herakle 380;
4. Apolodor: loc. cit.; Servije uz Vergilijevu Ajneidu I, 756; Diodor sa Sicilije: IV, 15; Strabon:
Fragmenat 44; Filostrat: Imagines II, 25; Higin:
Fabula 250.
*
1. Izgleda da je zauzdavanje divljih konja namenjenih rtvenim gozbama bilo, u stvari, krunibdeni odred u
nekim predelima Gr ke (vidi 75, 3). Heraklovo savladavanje Ariona (vidi 138, d) delo koje su u inili i
Onk i Adrast (Pausanija: VIII, 25, 5) poredi se sa Belerofontovim zarobljavanjem Pegasa. Ovaj ritualni
mit spojen je sa legendom o tome kako je Herakle, zastupaju i verovatno Teance, koji su preoteli Abderu od
Tra ana (Herodot, I, 168), iskorenio obi aj da divlje ene, sa maskama kobilje glave, gone i, najzad,
proderu svetog kralja po isteku njegove vladavine (vidi 27, d); umesto toga, njega su ubijali u nametenom
prevrtanju ko ija (vidi 71, 1; 101, g. i 109, j). Izostavljanje trka ko ija na pogrebnim igrama u Abderi
svedo i da je taj, preina eni na in rtvovanja bio zabranjen. Podarg je dobio ime po Harpiji Podargi,
Ksantovoj majci; Ksant je besmrtan. konj koga je Posejdon dao Peleju kao svadbeni dar (vidi 81, m). Lamp
podse a na Lampona, konja iz Eoine zaprege (vidi 40, a). Diodor tvrdi da su ove kobile na Olimpu putene
na slobodu, to moe da zna i da se kanibalski kult konja odrao u tome kraju do u helenska vremena.
2. Kanali, tuneli i prirodni podzemni hodnici esto su opisivani kao Heraklova dela (vidi 127, d; 138, d i
142, 3).
131 DELO DEVETO: HIPOLITIN POJAS
Heraklov deveti zadatak bee da Euristejevoj k eri Admeti pribavi zlatan Arejev pojas, koji je nosila
amazonska kraljica Hipolita. Herakle uze jednu la u, a neki kau devet, okupi druinu dobrovoljaca, medu
kojima behu Jolaj, Telamon iz Ajgine, Pelej iz Jolka, a po nekim pri anjima i Tesej Atinjanin, pa zaplovi
put reke Termodona.1
b) Amazonke su bile deca Arejeva i Najade Harmonije, ro ene u klisurama frigijske Akmonije, a
neki smatraju da im je majka bila ili Afrodita, ili Otrera, Arejeva k i.2 Najpre su ivele na obalama reke
Amazon, koja je kasnije dobila ime po Tanaidu, sinu Amazonke Lisipe, koji je uvredio Afroditu zato to je
prezirao enidbu a voleo rat. Da bi mu se osvetila, Afrodita u ini da se Tanaid zaljubi u svoju majku, a on,
da ne bi podlegao rodoskvrnoj strasti, sko i u reku i udavi se. Da bi izbegla da je progoni njegov duh, Lisipa
278

povede svoje k eri crnomorskom obalom do ravnice oko reke Termodon, nad kojom se uzdiu amazonske
planine. Tamo se podelie u tri plemena i svako pleme osnova grad.3
c) Amazonke su i tada i kasnije odre ivale poreklo samo po majci, a Lisipa je ustanovila obi aj da
mukarci obavljaju isklju ivo doma e poslove, dok su ene upravljale dravom i ratovale. Tako su one
prebijale noge i ruke novoro enoj mukoj deci da bi ih onesposobile za rat i putovanje. Ove udovine ene,
koje su Skiti nazivali Ojorpate, nisu marile za pravdu i pristojnost, a bile su uvene kao ratnici i prve su
ustanovile konjicu kao rod vojske.4 Nosile su bronzane lukove i kratke titove izvijene kao polumesec;
lemovi, odela i pojasevi behu im napravljeni od ivotinjskih koa.5 Lisipa je, pre nego to je poginula u
boju, sagradila veliki grad Temiskir i potukla sva plemena do reke Tanad. Od plja ke koju je skupila na
svojim pohodima, podigla je hramove Areju i Artemidi Tauropoli, ije je kultove zavela. Njene naslednice
su proirile amazonsku vladavinu na sever, preko reke Tanad u Trakiji, a junom obalom na zapad, preko
Termodona do Frigije. Tri uvene amazonske kraljice, Marpesija, Lampada i Hipa, zauzele su dobar deo
Male Azije i Sirije i osnovale gradove Efes, Smirnu, Kirenu i Mirinu. Amazonske naseobine su i Tiba i
Sinopa.6
d) U Efesu su postavile Artemidin lik ispod jedne bukve, gde je Hipa prinosila rtve; posle nje su
njene sledbenice izvodile prve igre sa titovima, a zatim su igrale kolo uz zveket tobolca, udaraju i skladno
o zemlju uz pratnju pitaljki jer, Atena jo ne bee izumela frulu. Hram Artemide Efeske, koji je kasnije
podignut oko ovog lika, prevazilazio je svojom veli anstveno u ak i Apolonov hram u Delfima i smatra
se za jedno od sedam svetskih uda; dva izvora, oba nazvana Selen, teku u suprotnim pravcima i svojom
vodom okruuju hram. Amazonke su pole u pohod na Troju u vreme kad je Prijam bio jo dete. Neki
odredi amazonske vojske vratili su se s tog pohoda ku i natovareni plja kom, a drugi deo je ostao da utvrdi
vlast u Maloj Aziji, ali varvarska plemena sklopie savez i oterae ih odatle; tom prilikom pogibe i kraljica
Marpesija.7
e) U vreme kad je Herakle doao Amazonkama, one su ve bile na reci Termodon, a Hipolita,
Antiopa i Melanipa su vladale svaka u svom gradu. Putuju i Amazonkama, on se obre na ostrvu Par, koje
bee uveno po svom mermeru. Ovo ostrvo je kralj Radamant zavetao nekom Alkaju, Androgejevom sinu,
ali su se na njemu naselila i etvorica Minojevih sinova, Eurimedon, Hris, Nefalion i Filolaj. Kad se
nekolicina ljudi Heraklove posade iskrcala da na e vodu, Minojevi sinovi ih pobie, a Herakle onda poubija
svu etvoricu i toliko zaplai ostrvljane da oni poslae opunomo ene izaslanike da mu, u zamenu za
poginule mornare, ponude kao robove dva oveka koje sam izabere. Zadovoljan ovom ponudom, Herakle
prekide opsadu, izabra kralja Alkaja i njegovog brata Stenela i povede ih sa sobom na brod. Herakle zatim
otplovi preko Helesponta i Bosfora u Marijandin u Misiji, gde ga lepo primi paflagonski kralj Lik, Daskilov
sin a Tantalov unuk.8 Zauzvrat, Herakle pomoe Liku u ratu protiv Bebrika, ubivi nekolicinu, a me u
njima i njihovog kralja Migdona, brata Amikovog. On je povratio Paflagonjanima dosta zemlje koju su im
oteli Bebrici i pripojio ih Likovim, a Lik ih u Heraklovu ast nazva novim imenom Herakleja. Docnije su
Megarani naselili ovu zemlju po savetu Pitonke iz Delfa, koja im re e da osnuju koloniju na Crnom moru u
predelima posve enim Heraklu.9
f) Kad je stigao na u e reke Termodon, Herakle se ukotvi u luci Temiskir, gde mu do e u pohode
Hipolita i sama mu, o arana njegovim mii avim telom, ponudi Arejev pojas kao ljubavni dar. Ali Hera,
preruena u Amazonku, po e da pronosi glasove kako Spartanci kuju zaveru da otmu Hipolitu;
na to razjarene ene ratnici uzjahae konje i kretoe prema brodu. Herakle, podozrevaju i da je u pitanju
izdaja, ubi Hipolitu, uze joj pojas, do epa se njene sekire i drugog oruja i spremi se za odbranu. Poubija,
jednu za drugom, sve vo e Amazonki, a njihova se vojska posle grdnog pokolja najzad povu e.10
g) Neki, me utim, kau da je Herakle uhvatio Melanipu u zasedi i da je Hipolita ponudila svoj pojas
kao otkup za nju, a moda je bilo i obrnuto. Drugi pri aju da je Hipolitu zarobio Tesej i da je predao pojas
Heraklu, koji mu je zauzvrat dao Antiopu za robinju. Neki opet tvrde da Hipolita nije pristala da mu da
pojas .i tako je bitka po ela; ona je zba ena sa konja i Herakle se nadneo nad nju s batinom u ruci, nude i
joj milost, ali je ona vie volela da umre nego da se preda. Govorilo se ak i da je pojas pripadao k eri
Brijareja Storukog.11
279

h) Pri povratku iz Temiskira Herakle opet navrati u Marijandinu, gde se takmi io na pogrebnim
igrama koje su prire ene u ast Priola, brata kralja Lika. Priola su ubili Misijanci i otada se za njim pevaju
tubalice. Herakle se pesni io sa Titijom, koji je bio ampion u Marijandini, izbio mu sve zube, i najzad ga i
ubio tresnuvi ga o hram. Da bi dokazao koliko mu je ao to se borba tako svrila, on potisnu Misijance i
Frigijce u korist Daskila; Herakle je tom prilikom potisnuo i stanovnike Bitinije ak do u a reke Rebe i do
vrha planine Kolone, i proglasio se njihovim kraljem. Pelopovi Paflagonjani dobrovoljno mu se pokorie.
Me utim, im se Herakle udaljio, Bebrici, predvo eni Amikom, Posejdonovim sinom, ponovo oplja kae
Likovu zemlju i proirie svoje granice do reke Hipije.12
i) Otplovivi odatle za Troju, Herakle je spasao Hesionu od morskog udovita i produio put do
tra kog Ajna, gde ga je lepo do ekao Poltij; i ba kad se spremao da se ponovo naveze na more, on na obali
ubi Poltijevog drskog brata Sarpedona, Posejdonovog sina. Zatim je pokorio Tra ane koji su naselili Tas i
predao ostrvo na upravu Androgejevim sinovima, koje je poveo sa Para; kod Torone su ga izazvali na rvanje
Protejevi sinovi Poligon i Telegon, ali ih je on obojicu ubio.13
j) Vrativi se najzad u Mikenu, Herakle predade pojas Euristeju, a on ga dade Admeti. to se ti e
ostalog plena koji je dovukao iz zemlje Amazonki, on njihove bogate odede pokloni Apolonovom hramu u
Delfima, a Hipolitinu sekiru dade kraljici Omfali, koja ju je dodala svetim kraljevskim obelejima lidijskih
vladara. Na kraju se ta sekira nala u karijskom hramu Zeusa Labradijskog i tako dospela u ruke Zeusovog
boanskog lika.14
k) Amazonke su se ak i u klasi no doba mogle na i u Albaniji, u blizini Kolhide, kuda su ih
proterali iz Temiskira u isto vreme kada i njihove susede Gargarene. Kad se, najzad, na oe u sigurnosti u
albanskim planinama, ova dva naroda se odvojie; Amazonke se naselie u podnoju Kavkaskih planina,
oko reke Mermode, a Gargareni vie prema severu. Svakog prole a, u odre eni dan, velike grupe mladih
Amazonki i mladih Gargarena sretale su se na vrhu planine koja je razdvajala njihove teritorije, pa, poto bi
zajedni ki prineli rtvu, provodili su dva meseca uivaju i svi zajedno u bludu pod platom no i. Kako bi
koja Amazonka osetila da je zatrudnela, vra ala bi se ku i. Sva enska deca ostajala su u plamenu
Amazonki, a de ake su slali Gargarenima, koji su ih kockom raspore ivali u svoje kolibe.18 Mnogo docnije
i amazonska kraljica Minitija je jedanput krenula iz svog albanskog dvora da se sretne sa Aleksandrom
Velikim u Hirkaniji, lovitu tigrova, i tamo boravila u njegovom drutvu trinaest dana, nadaju i se da e mu
roditi potomka. Me utim ubrzo je umrla bez dece.18
l) Treba praviti razliku izme u Amazonki sa Crnog mora i Dionisovih libijskih saveznika koji su
nekada nastanjivali Hesperu, ostrvo na jezeru Tritonidi. To je ostrvo bilo tako bogato vo em, ovcama i
kozama da nije bilo potrebe da se gaji ito. Poto su osvojile sve gradove na ostrvu osim svete Mene,
domovine etiopljanskih stanovnika koji su se hranili ribom (oni su obra ivali ilibar, rubin, topaz i
zatvoreno crveni karneol), one su potukle susedne Libijce i nomadska plemena i osnovale veliki grad
Hersones, koji je dobio to ime zato to je sagra en na poluostrvu.17 Odatle su one napale na stanovnike
Atlantide, najcivilizovaniji narod zapadno od Nila, ija je prestonica bila na atlantskom ostrvu Kern.
Amazonska kraljica Mirina zapovedala je vojskom od trideset hiljada konjanika i tri hiljade peaka. Sve su
ratnice nosile lukove kojima su pri povla enju veoma precizno ga ale svoje gonioce;
behu odevene u koe skoro neverovatno velikih libijskih zmija.
m) Osvojivi Atlantidu, Mirina je stanovnike potpuno pot inila i, preavi na Kern, zauzela je i
glavni grad. Sve je mukarce stavila pod ma , ene i decu zarobila, a gradske zidine zbrisala. Kad se
preostali stanovnici Atlantide odlu ie na predaju, ona se prema njima ponese vrlo asno. Sklopila je s
njima prijateljstvo, a da bi im nadoknadila gubitak Kerna, ona im podie grad Mirinu, gde je smestila
zarobljenike i ostale koji su eleli da tu ive. Poto su stanovnici Atlantide odlu ili da Amazonkama
ukazuju boanske po asti, Mirina ih je titila od susednog plemena Gorgona i u pravoj bici mnoge poubijala
a vie od tri hiljade zarobila.18 Ali one no i kada su Amazonke priredile pobedni ki pir, zarobljenici se
domogoe svojih ma eva, pa na znak glavnine gorgonskih snaga, koja se bee prikrila u hrastovoj umi,
po ee da nadiru sa svih strana i izvrie pravi pokolj Mirininih pristalica.
280

n) Mirina uspe da pobegne dok njeni poginuli ostae da lee u tri velike humke koje su se otada
zvale grobovi Amazonki. Poto je prela ve i deo Libije, ula je u Egipat sa novom vojskom, sprijateljila se
sa kraljem Horom, Izidinim sinom, i preduzela pohod na Arabiju. Neki dre da su taj pohod preduzele i
pokorile Malu Aziju libijske Amazonke, a ne Amazonke s Crnoga mora. Mirina je, biraju i najbolja mesta u
svojoj imperiji, osnovala niz priobalnih gradova, ubrajaju i tu i Mirinu, Kimu, Pitan, Prijenu i ostale
gradove na kopnu. Ona je tako e pokorila i neka ajgejska ostrva, naime Lezb, gde je sagradila grad Mitilen,
nazvan tako po imenu njene sestre, koja je u estvovala u pohodu. Dok je Mirina bila jo zauzeta osvajanjem
ostrva, njenu flotu je zahvatila bura, ali Majka svih bogova odvede sve brodove neote ene u jo
nenaseljenu Samotraku. Mirina Samotraku posveti Boginji i podie oltare na koje je prinela bogate rtve.
o) Mirina zatim pre e na tra ansko kopno, gde su je kralj Mops i njegov skitski saveznik Sipul
porazili u asnoj borbi i ubili je. Vojska Amazonki se nikada vie nije oporavila od tog poraza. Dotu ene
estim sukobima sa Tra anima, neke Amazonke se najzad povukoe u Libiju.19
1. Sholijast uz Pindarove Nemejske ode III, 64; Apolodor: II, 5, 9; Justin: II, 4; Pindar: Nemejske
ode III, 38 i Fragment 172; Filohor, navodi ga Plutarh: Tesej 26;
2. Apolonije sa Roda: II, 9902; Kikeron: U odbranu Flaka 15; Sholijast uz Homerovu Ilijadu I,
189; Higin: Fabula 30; Sholijast uz Apolonlja sa Roda: II, 1033;
3. Servije uz Vergilijevu Ajneidu XI, 659; Plutarh: O rekama 14; Apolonije sa Roda: II, 9761000;
4. Arijan: Fragmenat 58; Diodor sa Sicilije: II, 451; Herodot: IV, 110;
Apolonije sa Roda: II, 9879; Lisija, navodi ga Ceces: O Likofronu 1332:
5. Pindar: Nemejske ode III, 38; Servije uz Vergilijevu Ajneidu I, 194; Strabon: XI, 5, 1;
6. Diodor sa Sicilije: II, 456; Strabon: XI, 5, 4; Justin: II, 4; Hekataj: Fragmenat 352;
7. Kalimah: Himna Artemidi 237; Higin: Fabule 223 i 225; Plinije: Istorija prirode V, 31; Homer:
Ilijada III, 189; Ceces: O Likofronu 69; Justin:
8.Diodor sa Sicilije: V, 79: Herodot: VII, 72; Sholijast uz Apolonija sa Roda: II, 754;
9. Strabon: XII, 3, 4; Apolodor: II, 5, 9; Pausanija: V, 26, 6; Justin: XVI, 3;
10. Diodor sa Sicilije: IV, 16; Apolodor: loc. cit.; Plutarh: Gr ka pitanja 45;
11. Apolonije sa Roda: II, 9669; Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Ceces: O Likofronu 1329; Ibik,
navodi ga sholijast uz Apolonija sa Roda: loc. cit.;
12. Apolonije sa Roda: II, 776;
13. Apolodor: II, 5, 9;
11. Apolodor; loc. cit.; Ceces: O Likofronu 1327; Euripid: Herakle 418; i Ijon 1145; Plutarh: Gr ka
pitanja 45;
15. Strabon: XI, 5, 12 i 4; Servije uz Vergilijevu Ajneidu XI, 659;
16. Justin: II, 4; Kleltarh: navodi ga Strabon: XI, 5, 4;
17. Diodor sa Sicilije: III, 523;
18. Diodor sa Sicilije: III, 54;
19. Diodor sa Sicilije: III, 55.
*
1. Ako je Admeta ime princeze radi koje je Herakle obavljao sve zadatke kao mladoenja, iznoenje njenog
pojasa iz bra ne sobe moralo bi da ozna ava zavretak njegovih zadataka. Ali Admeta je prvo vodila borbu
s njim, kao to je to inila Hipolita, i kao to se Pentesileja borila sa Ahilejem (vidi 164, a i 2), ili Tetida sa
Pelejem (vidi 81, k); to objanjava i Pelejevo uvo enje u pri u. U tom slu aju, ona je polazila kroz svoja
preobraenja, to zna i da je Hidra, koja je li ila na sipu, bila Admeta zmija Ladon koja je uvala zlato i
koju je Herakle savladao (vidi 133, a), i da se ona onda verovatao pretvorila u raka (vidi 124, e), zatim u
koutu (vidi 125, c), pa u divlju kobilu (vidi 16, f), najzad u oblak (vidi 126, b) pre nego to mu je polo za
rukom da se do epa njenog devojatva.
281

2. Predanje o naoruanim princezama o uvalo se u Efesu i drugim gradovima Male Azije, ali su gr ki
mitografi, zaboravivi na ranije postojanje sli nih skupina u Ateni i drugim gradovima u Gr koj, poslali
Herakla u potragu za Hipolitinim pojasom ak na Crno more, gde je jo bilo patrijarhalnih plemena (vidi
100, 1). Sistem trostrukog plemena bio je opte pravilo za matrijarhalno drutvo. Tvrdnja da pojas pripada
k erki Brijareja (jakog), jednog od Storukih, ukazuje da je to davnanja pri a o svadbenim zadacima u
severnoj Gr koj.
3. Admeta je drugo ime za Atenu, koja je, mora biti, na ikoni prikazana pod orujem kako posmatra
Heraklova dela i pomae mu kad nai e na teko e. Atena je bila Neit, boginja ljubavi i bitke kod Libijaca
(vidi 8, 1); njen parnjak u Maloj Aziji bila je velika Mese eva Boginja Marjana, ili Mirina, Aj-Mari,
Marijanina, ili Marijena koja je dala ime Marijandinu Marjanine dine i gradu Mirini na ostrvu
Lemno, gde su vladale ene (vidi 149,1); tu boginju Trojanci su potovali kao Mirinu to ska e (Homer:
Ilijada II, 814). Smirna je isto to i Mirina, samo izgovorena sa odre enim lanom. Marijena, sumerski
oblik, zna i visokoplodna mati, a efeska Artemida bila je boginja plodnosti.
4. Za Mirinu se kae da ju je uvhatila bura i da ju je spasla majka svih bogova, u iju je ast ona osnovala
oltare na Samotraki ba zato to je ona sama bila majka svih bogova, a obredi vreni u njenu ast spasli
su mnoge mornare od brodoloma (vidi 149, 2). Istu boginju majku potovali su. u drevnoj Trakiji, u oblasti
reke Tanao (Don), zatim u Armeniji i irom Male Azije i Sirije. Tesejev pohod na Amazoniju, mit koji se
stvarao po ovom Heraklovom, na kraju unosi zbrku i navodi mitografe u iskuenje da izmisle zajedni ki
pohod Amazonaca i Skita na Atenu (vidi 100, c).
5. Kalimah grei kad kae da su Amazonke postavile kip pod bukvom u Efesu; poto je bio Egip anin, on
nije znao da bukve ne rastu na jugu; to je morala biti urmina palma, simbol plodnosti (vidi 14, 2) i ostatak
kipa boginje libijskog porekla, jer su sa njene statue visile velike zlatne urme koje su obi no pogreno
tuma ene kao grudi. Pri a kako je Mops porazio Amazonke u stvari je pri a o porazu Hetita, koje su potukli
Moshinei oko 1200. pre nae ere; Hetiti su bili prvobitno potpuno patrijarhalni, ali pod uticajem
matrijarhalnih drutava u Maloj Aziji i Vaviloniji, oni su prihvatili potovanje Boginje. U njihovom
prestonom gradu Hatus, Garstang je nedavno pronaao bareljef Boginje; on smatra da je kult efeske
Artemide hetitskog porekla. Pobede koje su izvojevali nad Amazonkama Herakle, Tesej, Dionis, Mops i
drugi, belee, u stvari, propadanje matrijarhalnog poretka u Gr koj, Maloj Aziji, Trakiji i Siriji.
6. Stefan Vizantinac (sub Paros) zabeleio je predanje da je Par kretska kolonija. Heraklov pohod, dakle,
ozna avao bi helensku okupaciju ostrva. Darivanje Tasa Androgejevim sinovima u stvari zna i da su ga
osvojile snage sa Para koje pominje Tukidid (IV, 104); a to se dogodilo pri kraju osmoga stole a pre nove
ere. Eubojci su kolonizirali Toronu otprilike u isto vreme, a Torona je predstavljena kao Protejeva k er
(Stefan Vizantijski sub Torone). Hipolitina dvoguba sekira (labrys) nije stavljena u ruke Zeusu
Labradijskom umesto groma: to je bio sam grom, a Zeus ga je nosio po dozvoli kretske boginje koja je
vladala u Lidiji.
7. Gargareni su Gogareni, koje Jezekilj zove Gogima (Jezekilj XXXVIII XXXIX).
8. U svojoj pri i o Mirini, Diodor sa Sicilije navodi drevno libijsko predanje koje je ve bilo dobilo obeleje
bajke; utvr eno je, me utim, da su neolitski iseljenici u tre em milenijumu pre nove ere odlazili iz Libije u
svim pravcima, verovatno prinu eni poplavama (vidi 39, 36). Nilovu Deltu su neprestano naseljavali
Libijci.
9. Prema Apolomju sa Roda (I, 11269) Titija je bio jedan od tri Idajska Daktila (prsti) koji je delio
prokletstvo. On imenuje jo jednog Daktila Kilenija. Ja sam tvrdio (u Beloj Boginji, str. 281) da je
282

Titija Daktil srednji prst; da je Kilenije, odnosno Herakle palac, a da je tre i daktil bio kaiprst Daktil
kao to mu i samo ime kae (vidi 53, 1). Kad se ova tri podignu, a domali i mali prst saviju uz dlan, to je
onda frigijski blagoslov. Prvobitno se ovaj blagoslov izricao u ime Mirine, a sada ga upotrebljavaju
katoli ki svetenici ozna avaju i njime hri ansko Sveto Trojstvo.
10. Titije, koga je ubio Apolon (vidi 21, d), verovatno je dvojnik Titija. Pri a da je Mirina osvojila ostrvo
Kern izgleda da je kasniji i nepotvr eni dodatak pri i. Kern je identifikovan sa Fedalom u blizini Feza; ili sa
Santa Kruzom u blizini rta Gir, ili (najnepouzdanije) Arguinom, juno od Kabo Blanka. Pronaao ga je i
kolonizirao Kartaginjanin Hano, koji je, opisuju i poloaj ostrva rekao da lei udaljeno od Heraklovih
stubova koliko stubovi od Kartagine; Kabo Blanko je postalo veliko trgova ko sredite zapadne Afrike.
11. Toliko o mitskim elementima devetoga dela. Ipak, Heraklov pohod na Termodon i njegovi ratovi u
Misiji i Frigiji ne moga se smatrati sasvim neistorijski, Kao putovanja Arga (vidi 148, 10), i oni belee
gr ke trgova ke pohode na Crno more moda ak iz sredine drugog milenijuma pre nove ere; a upadice
Minijaca iz Jolka, Ajakovaca iz Ajgine i Argivaca u ove vode navodi na misao da su trgova ki interesi
otisnuli na more hiljadu brodova, a ne samo Helenino lice, iako je bila veoma lepa i vrlo verovatno zgreila
sa Paridom. Trojanski Ahilej, sin Peleja, Ajant, sin Telamona i Diomed Argivac, behu me u gr kim
saveznicima kralja Agamemnona, koji je zahtevao od Prijama slobodan prolaz kroz Helespont, na ta su
nekada njihovi o evi imali pravo. Ako ne otvore prolaz, zapre eno je da e grad biti razruen kao to je to
ve jedanput u inio Laomedon iz istih razloga (vidi 137, 1). Odatle i sumnjive tvrdnje Atenjana da ih je u
Heraklovom pohodu zastupao Tesej, u putovanju Arga Faler, a u pohodu na Troju Menestej, Demofon. i
Akamant. To su pri ali u nameri da opravdaju svoju kontrolu nad trgovinom na Crnom moru, koje su se
dokopali posle pada Troje i propasti Roda (vidi 159, 2; 160, 23 i 162, 3).
132 DELO DESETO: GERIONOVO STADO
Heraklovo deseto delo je bilo da uhvati uveno Gerionovo stado iz Eriteje, jednog ostrva u blizini
Okeanove struje, ali tako da ga niti zatrai niti plati. Gerion, sin Hrisoara i Kaliroje, k eri Titana Okeana,
bio je kralj Tartesa u paniji, i vaio je za najja eg ivog oveka.1 Ro en je sa tri glave, est ruku i tri trupa
spojena u struku. Gerionovu ri u stoku, ivotinje izvanredne lepote, uvali su kravar Eurition, Arejev sin i
dvoglavi pas- uvar Ortro, koji je ranije pripadao Atlantu, sinu Tifonovom i Ehidninom.2
b) Dok je prolazio Evropom, Herakle je unitio mnogo divljih zveri, pa kad je najzad dospeo u
Tartes, on podie dva stuba jedan naspram drugog, jedan u Evropi, a drugi u Africi. Neki dre da su ranije
ova dva kontinenta bila spojena, a da je Herakle prosekao kanal izme u njih, ili pak razdvojio stene; drugi
kau da je, naprotiv, on suzio postoje i moreuz da bi zatvorio ulaz kitovima i drugim morskim
udovitima.3
c) Helije po e da pe e odozgo tako jako da Herakle, nesposoban da radi na tolikoj ezi, zatee luk i
odape jednu strelu na Boga. Dosta s tim! viknu Helije ljutito. Herakle mu se izvini za svoje r avo
raspoloenje i odmah olabavi luk. Da ne zaostane u ljubaznosti, Helije pozajmi Heraklu svoj zlatni pehar u
obliku vodenog cveta i u njemu Herakle otplovi za Eriteju; ali Titan Okean, da bi ga iskuao, po e pehar
estoko kovitlati na talasima. Herakle ponovo izvu e svoj luk, to uplai Okeana, te on umiri more. Po
drugoj pri i, Herakle je putovao u Eriteju u bronzanoj urni, a umesto jedra razapeo je krzno.4
d) Kad je stigao, on se pope na Goru Abant. Pas Ortro jurnu na njega laju i, ali ga Heraklova batina
rastavi sa ivotom; na isti na in pogibe i Eurition, Gerionov kravar, koji je pohitao u pomo Ortru. Herakle
onda nastavi put prema stadu. Menojt, koji je u blizini napasao Hadovo stado koje Herakle nije dirao,
odnese Gerionu vest. Gerion izazva Herakla na dvoboj i Herakle ga savlada prostrelivi postrance sva tri
njegova tela jednom jedinom strelom; po drugima je, opet, ne mi u i se s mesta, odapeo tri strele. Poto je
Hera pohitala u pomo Gerionu, Herakle je strelom rani u desnu dojku, te ona pobee. Tako je dobio stado
ne zatraivi i ne plativi ga. Herakle je u zlatnom peharu otplovio do Tartesa, a zatim ga sa zahvalno u
vratio Heliju. Iz Gerionove krvi niklo je drvo koje je u vreme kad se javljaju Plejade ra alo plodom bez
283

kotica, veoma sli nom trenjama. Ali Gerion ipak nije umro bez potomstva; njegova k i Eriteja rodila je sa
Hermesom Noraka, koji je osnovao koloniju u Sardiniji, jo ranije od Hile, i tamo osnovao Noru, najstariji
grad na ostrvu.5
e) Nije utvr eno gde se nalazila Eriteja, koju jo zovu i Eritreja, ili Eritrija. Neki je opisuju kao
ostrvo s druge strane Okeanove struje, drugi ga stavljaju nedaleko od obale Luzitanije.6 Ima ih koji ga
poistove uju sa ostrvom Leon, ili ostrvom blizu Leona, gde se nalazio najstariji grad Gad. Na tom ostrvu su
bili panjaci toliko dobri da mleko uopte nije davalo surutku, ve samo grualinu, a stoci su morali stavljati
kupice svakih pedeset dana da se ne bi uguila od jake hrane. To ostrvce, posve eno Heri, zvalo se ili Eriteja
ili Afrodizija. Leon, ostrvo na kome se nalazi sadanji grad Gad, zvalo se Kotinusa, po svojim maslinama,
ali su mu Feni ani promenili ime u Gadira, Ogra eni grad. Na severnom rtu stoji Kronov hram i grad
Gad, na isto nom Heraklov hram uven zbog izvora koji sahne kad je plima, a izbija kad je oseka; Gerion je
sahranjen u gradu koji je isto toliko slavan po svetom drvetu koje menja oblike.7
f) Prema drugom predanju, Gerionovo stado uopte nije paslo na ostrvu, ve na padinama planina na
onoj strani panije koja je okrenuta Okeanu; Gerion je bila titula glasovitog kralja Hrisaora, koji je
vladao celom panijom, a tri su mu snana i hrabra sina pomagala da odbrani kraljevstvo, svaki predvode i
po jednu vojsku regrutovanu na ratni kim utakmicama. Da bi se tukao sa njima, Herakle je namerio da se za
veliki pohod priprema u Kreti, u mestu u kome mu se rodio otac Zeus. Pre no to je krenuo, stanovnici
Krete mu ukazae sjajne po asti, a on zauzvrat oslobodi ostrvo medveda, vukova, zmija i drugih teto ina,
koje se od tada vie nikad nisu pojavljivale. Herakle otplovi u Libiju i tamo ubi Antaja, zatre divlje zveri
koje su vrvele pustinjom i podari zemlji nenadmanu plodnost. Zatim je pohodio Egipat, gde je ubio
Busirida; odatle se uputio prema zapadu, preko Severne Afrike, unitivi usput Gorgone i libijske
Amazonke. U Junoj Numidiji osnovao je grad Hekatompul i izbio na Okean u blizini Gada. Tu je postavio
stubove sa obe strane moreuza, pa prevezavi vojsku u paniju, on zate e sve tri vojske Hrisaorovih sinova,
ulogorene nedaleko jedna od druge. On ih pobedi i pobi i najzad otera uveno Gerionovo stado, ostavivi
vlast u paniji najboljim od preivelih stanovnika.8
g) Heraklovim stubovima se obi no smatraju planine Kalp u Evropi i Abila ili Abiliks u Africi.
Drugi smatraju da su to dva ostrva u blizini Gada, od kojih je ve e posve eno Heri. Svi panci, kao i
Libijci, re stubovi shvataju bukvalno, pod tim podrazumevaju bronzane stubove posve ene Heraklu u
Gadu koji su visoki osam lakata i na kojima su ispisani podaci o rtvama i trudu uloenom da se oni
sagrade; ovde pomorci prinose rtve kad se sre no vrate sa putovanja. Po re ima samih stanovnika Gada,
jedno proro ite je zapovedilo kralju Tira da osnuje koloniju u blizini Heraklovih stubova i on je poslao tri
grupe da potrae mesto. Prva grupa. smatraju i da je proro ite odredilo Abil i Kalp, iskrca se u moreuzu na
mestu gde je kasnije sagra en .grad Eksitani; druga je grupa otplovila oko dve stotine milja izvan moreuza
na ostrvo posve eno Heraklu, prekoputa panskog grada Onoba; ali obe grupe izgubie uverenje da su nale
to su traile zbog r avih predskazanja prilikom prinoenja rtava i vratie se nazad. Tre i su dospeli do
grada Gada, te na isto nom rtu podigoe Heraklu hram, a na zapadnom grad Gad.9
h) Neki, me utim, osporavaju da je te stubove postavio Herakle i tvrde da su se Abil i Kalp najpre
zvali Kronovi stubovi a zatim Brijarejevi stubovi, po divu ija se svemo prostirala ak dotle; kad je
uspomena na Brijareja (koga jo zovu Ajgajon) izbledela, stubovi su dobili novo ime u ast Heraklovu,
verovatno zato to je on osnovao grad Tartes; koji se nalazi na jedva pet milja od Kalpa i koji je bio poznat
kao Herakleja. Drevne zidine i zakloni za brodove mogu se jo uvek videti.10 Ali mora se imati na umu da
se najraniji Herakle zvao i Brijarej. Obi no se kae da postoje dva Heraklova stuba, ali neki pominju tri, pa i
etiri stuba.11 Kau da Heraklove stubove nalazimo i na severnoj obali Nema ke, na obali Crnoga mora, na
zapadnom rtu Galije i u Indiji.12
i) Heraklov hram stoji na svetom rtu u Luzitaniji, na najzapadnijoj ta ki sveta. Posetiocima je
zabranjeno da no u prelaze me u, jer u to vreme bogovi prebivaju na tom mestu Moda je Herakle izabrao
to mesto i postavio stubove da bi ozna io krajnju ta ku svoje plovidbe.13
j) Mnogo se raspravljalo o tome kako je Herakle otpremio stado u Mikenu. Neki kau da je primorao
Abilu i Kalpa da se privremeno spoje, i preko tog mosta preao u Libiju; ali po verovatnijoj pri i, on je
284

proao krajem gde je posle podignuto feni ansko naselje Abdera, a zatim se uputio preko panije,
ostavljaju i usput svoje pristalice kao koloniste.14 Na Pirinejima se udvarao i sahranio bebri ku princezu
Pirenu, po kojoj je ovaj planinski venac dobio ime; pri alo se da i reka Dunav izvire u blizini grada koji nosi
njeno ime; Herakle je zatim pohodio Galiju, gde je ukinuo stari varvarski obi aj da ubijaju strance i svojim
mnogobrojnim dobrim delima pridobio toliko ljudi da je mogao da osnuje veliki grad Alesiju, Lutanje, u
znak se anja na svoja putovanja. Gali su Alesiju potovali kao mati ni grad vaskolike svoje zemlje, a
pokorio ga je tek Kaligula. Gali sebe smatraju potomcima Herakla i stasite princeze Galate, koja ga je
izabrala za ljubavnika i izrodila radni ki narod.15
k) Dok je Herakle gonio Gerionovo stado kroz Liguriju, dva Posejdonova sina, Jalebion i Derkin,
pokuae da mu ga ukradu, ali ih on obojicu ubije. U jednom trenutku dok se borio protiv ligurskih snaga,
Heraklu ponestade strela, i on kle e sav u suzama, ranjen i iscrpen. Poto je zemlja bila meka, nije mogao
da se baca kamenjem na neprijatelja a njih je predvodio Ligis, Jalebionov brat. Najzad se Zeus saali na
njegove suze i zakloni zemlju oblakom, iz koga po e da pljuti kia kamenica, te tako natera Ligurce u beg.
Zeus postavi me u zvezde Heraklov lik kako se bori protiv Liguraca, i to sazve e je poznato kao
Engonasis. Jo jedna uspomena na ovu bitku sa uvala se na zemlji; naime, iroka ravnica krunog oblika
koja se pruala izme u Marselja i u a reke Rone, na oko petnaest milja od morske obale, zove se ''Kamena
ravnica'', jer je zasuta kamenicama velikim kao ljudska pesnica; tu ima i slanih izvora.16
l) Prelaze i preko Ligurskih Alpa, Herakle je uklesao put za svoju vojsku i komoru; on je tako e
razjurio sve plja kake bande koje su mu se nale na putu pre nego to je uao u Cisalpijsku Galiju i
Etruriju. Poto se nalutao po italijanskoj obali i preao na Siciliju, postalo mu je jasno da je krenuo
pogrenim putem. Rimljani kau da ga je, kad je stigao do Albule, kasnije nazvane Tibar, do ekao i lepo
ugostio kralj Euandar, izgnanik iz Arkadije. Uve e Herakle prepliva reku teraju i svoje stado ispred sebe i
lee da se odmori na travi.17 U dubokoj pe ini koja se nalazila nedaleko od mesta gde je Herakle spavao,
iveo je ogroman stravi no ruan troglavi pastir po imenu Kak, Hefajstov i Medusin sin, koji bee strah i
trepet aventinske ume, bljuju i vatru iz svojih triju usta. Ljudske lobanje i kosti visile su svuda po njegovoj
pe ini, a tlo pe ine se svetlucalo od beline kostiju njegovih rtava. Dok je Herakle spavao, Kak mu je ukrao
dva najbolja bika i etiri junice i odvukao ih za repove u svoju pe inu.18
m) U cik zore Herakle se probudi i odmah opazi da su neka grla nestala. Poto ih je uzalud traio
neko vreme, on htede da se okane daljeg traganja, kad jedna od ukradenih junica po e da mu e od gladi.
Herakle, upravljaju i se po zvuku, stie do pe ine, ali zate e ulaz zatvoren kamenom koji bi deset
upregnutih volova jedva uspelo da makne; ipak, on ga pomeri u stranu kao da je kami ak, i ne plae i se
divljih plamenova koje je Kak bljuvao, dohvati se s njima u kotac i spljeska ga kao pitu.19
n) Uz pomo kralja Euandera Herakle je Zeusu podigao oltar i rtvovao mu jedno od povra enih
grla, a zatim udesio da i njega samog potuju u tom kraju. Ali Rimljani to pri aju na drugi na in, kako bi
sebi podigli ugled; oni tvrde da Kaka nije ubio Herakle, niti prineo Zeusu rtvu, ve da je to u inio
dinovski kravar po imenu Garan, ili Rekaran, Heraklov saveznik.20
o) Kralj Euander vladao je vie zahvaljuju i li nom ugledu nego silom; naro ito su ga cenili zato to
je znao slova koja je nau io od svoje proro ke majke, arkadijske nimfe Nikostrate, ili Temide; ona je bila
k i re nog boga Ladona pa, iako je ve bila udata za Ehena, ona s Hermesom za e Euandera. Nikostrata
nagovori Euandera da ubije svoga tobonjeg oca, pa kad su ih Arka ani oboje prognali, ona ode s njim u
Italiju, pra ena grupom Pelazga.12 Tamo, nekih ezdesetih godma pre trojanskog rata, oni osnovae mali
grad Palantij, na bregu kraj reke Tibar, kasnije nazvanom Palatinski breg; mesto je izabrala Nikostrata, i
uskoro ne bee mo nijeg kralja od Euandera u celoj Italiji. Nikostrata, sada Karmenta, prilagodila je pelaku
azbuku sa trinaest suglasnika koju Kadmo bee doneo iz Egipta latinskom jeziku na taj na in to je unela
petnaest suglasnika umesto trinaest. Ali neki tvrde da je Herakle nau io slovima Euanderov narod i da zato
deli oltar sa Musama.22
p) Po Rimljanima Herakle je oslobodio kralja Euandera globe koju je pla ao Etrurcima; ubio je
kralja Fauna, koji je imao obi aj da rtvuje strance na oltar svom ocu Hermesu;
285

tako e je sa Faunovom udovicom ili k erkom za eo Latina, pretka svih Latina. Ali Grci dre da je Latin bio
sin Kirkin i Odisejev. U svakom slu aju, Herakle je osujetio rtvovanje Kronu dvojice ljudi koje su svake
godine bacali u Tibar i naterao Rimljane da umesto njih bacaju lutke; otada bi, u mesecu maju, o punom
mesecu, glavna vestalska Devica stala na hrastov most Pons Sublicius i bacala lutke-starce opletene od
rogoza, zvane Argivci, u mutnu maticu.23 Veruje se da je Herakle osnovao Pompeju i Herkulanum, da se
borio sa dinovima na flegrajskoj ravnici Kumi; i da je sagradio izdignuti drum duga ak jednu milju kroz
Lukrinski zaliv, koji se otada zove Herakleanski drum, kako bi njime preterao Gerionovo stado.24
q) Dalje se pri a kako je legao da se odmori u blizini granice Regijuma i epizefirske Lokride, pa
poto su ga cvr ci mnogo uznemiravali, zamoli bogove da ih u utkaju. Molba mu je bila smesta usliena, i
cvr ci se vie nikada nisu uli sa regijumske strane reke Aleke, iako na lokridskoj strani cvr e do mile volje.
Tog dana jedan bik pobee iz krda i, bu nuvi u more, prepliva na Siciliju. Herakle po e u poteru za njim i
na e ga sakrivenog u krdima Erika, kralja Elimanaca, sina Afrodite i Buta.25 Erik, koji bee i rva i boksa ,
izazva Herakla na petostruko takmi enje. Herakle prihvati pod uslovom da Erik stavi na kocku svoje
kraljevstvo, a on odbeglog bika, i dobi prva etiri susreta; najzad, u takmi enju u rvanju on podie Erika
visoko u vazduh, tresnu ga o zemlju i ubi to nau i Sicilijance da nisu svi koji vode poreklo od bogova
besmrtni. Na taj na in Herakle dobi Erikovo kraljevstvo, koje ostavi stanovnicima da njime upravljaju, dok
ga neko od njegovih naslednika ne preuzme.26
r) Neki kau da je Erik ije je rva ko borilite postojalo i u klasi no doba, imao k er koja se zvala
Psofida. Ona je Heraklu rodila dva sina, Ehefrona i Promaha. Poto su odrasli u Erimantu, oni mu nadenue
maj ino ime Psofida; tu su podigli i svetilite Afroditi Erikinskoj, od koga su kasnije ostale samo ruevine.
Svetilita heroja Ehefrona i Promaha su izgubila zna aj, a Psofidu su obi no smatrali k erkom Ksanta,
Arkadovog unuka.27
s) Produivi put preko Sicilije, Herakle do e na mesto gde je podignut grad Sirakuza; on tu prinese
rtve i ustanovi svetkovinu koja se svake godine odravala kraj svetog bezdana Kijane, kroz koji je Had
odneo Koru u podzemni svet. Potovaocima u dolini Leontine Herakle ostavi neizbrisive uspomene na svoju
posetu. Nedaleko od Agirijuma, u kamenu na putu ostadoe tragovi kopita njegovog stada, kao u vosku.
Poto je to shvatio kao znak sopstvene besmrtnosti, Herakle pristade na boanske po asti koje su mu
stanovnici ukazivali, iako ih je sve do tada odbijao. Potom, u znak dobre volje, on izvan gradskih zidova
iskopa jezero u pre niku od oko pola milje i ustanovi svetilita Jolaju i Gerionu.28
t) Kad se vratio u Italiju, Herakle po e traiti drugi put za Gr ku i potera stado isto nom obalom do
predgorja Lacije, a tamonji vladar, kralj Lacije, mogao se kasnije pohvaliti da je Herakla naterao u beg; on
je to postigao jedino time to je podigao hram Heri, a Herakle se, im ga je ugledao, udaljio sa gnuanjem.
est milja dalje Herakle slu ajno ubi nekog Krotona, sahrani ga uz sve mogu e po asti i prore e da e se u
budu nosti tu podi i veliki grad koji e nositi njegovo ime. Kad je postao bog, Herakle se potrudio da se to
proro anstvo obistini; on se javi u snu jednom od svojih potomaka, Argivcu Miskelu, i zapreti mu stranom
kaznom ako ne povede druinu kolonista na Siciliju i tamo ne osnuje grad; na to Argivci umalo to ne
osudie Miskela na smrt zbog toga to ho e da izigra zabranu iseljavanja, ali on na udotvoran na in
pretvori svaki crni glasa ki kami ak u beli.29
u) Herakle zatim zamisli da potera Geririovo stado preko Istre u Epir, a odatle preko Prevlake na
Peloponez. Ali na ulazu u Jadranski zaliv Hera posla obada koji uznemiri krave i natera ih u divlji beg preko
Trakije, ak u Skitsku pustinju. Herakle po e u poteru, i jedne hladne no i navu e na sebe lavlju kou te
zaspa na kamenitoj strmini. Kad se probudio, on vide da su mu nestale i kobile koje je uprezao u svoje
dvokolice, a koje je bio pustio da pasu poto ih je razulario i skinuo im ormu. Prokrstario je taj kraj i uzdu i
popreko trae i ih, dok nije stigao do umovite oblasti koja je zvala Hilaja, gde ga iz pe ine zovnu jedna
neobi na prilika, pola ena-pola zmija. Ona mu re e da su njegove kobile kod nje i da e ih dobiti nazad pod
uslovom da joj postane ljubavnik. Herakle pristade, iako nerado, i poljubi je tri puta, na ta ga zmijorepa
strasno zagrli. Kad je, najzad, trebalo da po e, ona ga upita: ta e biti sa tri sina koja ja sada nosim u
svojoj utrobi? Kad odrastu, ho u li ih gajiti ovde gde ja ivim kao ljubavnica, ili u ih poslati tebi?
v) Kad porastu, pazi dobro! odgovori Herakle pa ako vidi da jedan od njih savija svoj luk
ovako kao to ga
286

ja sad savijam, i da se opasuje ovim pojasom ovako kao to se ja sad opasujem izaberi ga za vladara
svoje zemlje. To rekavi, on joj dade jedan od svoja dva luka i svoj pojas, na ijoj je kop i visio zlatan
pehar, te krenu svojim putem. Ona nazva svoja tri sina imenima Agatirs, Gelon i Skit. Dvojica starijih ne
behu dorasli zadatku koji im otac bee postavio, i ona ih otera od sebe: ali Skit uspe u obema stvarima, i bi
mu dozvoljeno da ostane i tako postade rodona elnik svih skitskih kraljeva koji su doveka nosili zlatne
pehare o pojasu.30 Drugi, me utim, tvrde da nije Herakle, nego Zeus obeleio zmijorepu devojku, i da je
trojici svojih sinova, dok su vladali zemljom, s neba bacio zlatna oru a: plug, jaram, sekiru i au. Agatirs
prvi potr a da ih digne, ali kad im se pribliio, zlato zaplamte i opri mu ruke. Gelon bi odbijen na sli an
na in. Me utim, kad se pribliio Skit, najmla i sin, vatra se smesta stiala; on ponese ku i sva etiri
dragocena predmeta, a njegova bra a se sloie da mu ustupe kraljevstvo.31
W) Poto je naao kobile i ve inu odbeglog stada Herakle po e nazad preko reke Strimona, koju zatrpa
kamenjem da bi preveo stado. Zna ajnijih doivljaja na putu nije imao sve do susreta sa dinovskim
kravarom Alkionejom. Alkionej bee zauzeo dobar poloaj na Korintskoj prevlaci i odatle je bacio stenu na
vojsku to je pola za Heraklom i polomio nita manje nego dvanaest dvokolica i dvaput vie ko ijaa. To
bee onaj isti Alkionej koji je dva puta ukrao Helijevu stoku: iz Eriteje i sa korintske tvr ave. Alkionej onda
potr a napred, ponovo dohvati stenu, i ovog puta baci se njome na Herakla, koji je svojom batinom odbaci
natrag i tako ubi dina. Ta se stena jo uvek moe videti na Istamu.32
1. Pausanija: IV, 36, S; Apolodor: II, 5, 10; Servije uz Vergilijevu Ajneidu VI, 289; Hesiod:
Teogonija 981;
2. Hesiod: Teogonija 287; Lukijan: Toxaris 72; Apolodor: loc. cit.; Livije: I, 7; Servije uz
Vergilijevu Ajneidu VIII, 301); Sholijast uz Apolonija sa Roda: IV, 1399;
3. Apolodor: II, 5, 10; Diodor sa Sicilije: IV, 18; Pomponije Mela: I, 5, 3 i II, 6, 6;
4. Apolodor: loc. cit.; Ferekid, navodi ga Atenaj: XI, 39; Servije uz Vergilijevu Ajneidu VIII, 662 i
VIII, 300;
5. Apolodor: loc. cit.; Higin: Fabula 30; Euripid: Herakle 423: Servije uz Vergilijevu Ajneidu: VII,
662; Pausanija: X, 17, 4; Ptolemaj Hefajstionov, navodi ga Fotije, str. 475; Pindar: Fragmenat 169;
6. Solin: XIII, 12; Pomponije Mela: III, 47; Hesiod: Teogonija 287; Plinije: Istorija prirode IV, 36;
7. Ferekid, navodi ga Strabon: III, 2, 11; Strabon: III, 5, 34 1 7; Timaj, navodi ga Plinije: loc. cit.;
Polibije, navodi ga Strabon: III, 5, 7; Pausanija: I, 35, 6;
8. Diodor sa Sicilije: III, 55 i IV, 1719;
9. Plinije: Istorija prirode III, Proem; Strabon: III, 5, 5;
10. Eustatije o Dionisovom Opisu zemlje 64; sholijast uz Pindarove Nemejske ode III, 37; Aristotel,
navodi ga Ajlijan: Varia Historia V, 3; Plinije: Istorija prirode III, 3; Timotej, navodi ga Strabon: III,
1, 7;
11. Erazmo: Ilijade I, 7; Zenobije: Poslovice V, 48; Ajshil: Okovani Prometej 349 1 428; Hesihije
sub stelas distomous;
12. Tacit: Germanija 34; Servije o Vergilijevoj Ajneidi XI, 282; Skimnije Hij: 188; Strabon: II, 5, 6;
13. Strabon: III, 1, 4; Pindar: Nemejske ode III, 21;
14. Avijen: Morska obala 326; Apolodor: II, 5, 10; Strabon: III, 4, 3; Asklepijad iz Mirte, navodi ga
Strabon: loc. cit.;
15. Silije Italik: III, 417; Herodot: II, 33; Diodor sa Sicilije: IV, 19 1 24;
16. Apolodor: II, 5, 10; Ceces: Hilijade II, 340 i O Likofronu 1312; Ajshil: Oslobo eni Prometej,
navodi ga Higin; Pesni ka astronomija II, 6 i Strabon: IV, 1, 7; Teon: O Aratu, str. 12, izdanje
Morell;
17. Diodor sa Sicilije: IV, 21; Ovidije: Fasti V, 545; Licije: I, 7;
18. Propertije: Elegije IV, 9, 10; Ovidije: Fasti I, 545; Livije: loc. cit.; Vergilije: Ajneida VIII, 207
8;
19. Livije: loc. cit.; Vergilije: Ajneida VIII, 217 1 233; Ovidije: loc. cit.;
287

20. Plutarh: Rimska pitanja 18; Ovidije: loc. cit.; Livije: loc. cit.; Verije Flak, navodi ga Servije: O
Vergilijevoj Ajneidi VIII, 203; Aurelije Viktor Poreklo romanske rase 8;
21. Servije uz Vergilijevu Ajneidu VIII, 51; 130 1 336; Livije: L, 7; Plutarh: Rimska pitanja 56;
Pausanija: VIII, 43, 2; Dionisije: Rimske starine I, 31;
22. Servije uz Vergilijevu Ajneidu VIII, 130 1 336; Ovidije: Fasti V, 945 1 L. 542; Higin: Fabula
277; Juba, navodi ga Plutarh: Rimska pitanja 59;
23. Plutarh: Rimska pitanja 18 i 32; Derkul: Italijanska. istorija III, navodi ga Plutarh: Uporedne
pri e 38; Ceces: O Likofronu 1232; Justijan: XLIII, 1; Hesiod: Teogonija 1013; Ovidije: Fasti V,
621;
24. Solin: II. 5; Dionisije: I, 44; Diodor sa Sicilije: IV, 212 i 24; Strabon: VI, 3, 5 i 4, 6;
25. Diodor sa Sicilije: IV, 22; Strabon: VI, 1, 19; Apolodor: II, 5, 10; Servlje uz Vergilijevu Ajneidu
I, 574;
26. Pausanija: IV, 36, 3; Diodor sa Sicilije: II, 23; Apolodor: loc. cit.; Ceces: O Likofronu 866;
Servije uz Vergilijevu Ajneidu X, 551;
27. Ceces: loc. cit.; Pausanija VIII, 24, 113;
28. Diodor sa Sicilije: IV, 234 i V, 4;
29. Diodor sa Sicilije: IV, 24; Servije uz Vergilijevu Ajneidu III, 552; Ovidije: Metamorfoze XV,
12;
30. Diodor sa Sicilije: IV, 25; Herodot: IV, 810;
31. Diodor sa Siciilje: II, 43; Herodot: IV, 5;
32. Apolodon: II, 5, 10 i I, 6, 1; Pindar: Nemejske ode IV, 27 i Istamske ode VI, 32; Sholijast uz
Pindarove Nemejske ode, loc. cit. i Istamske ode VI, 32.
*
1. Glavni motiv Heraklovih dela su ritualni juna ki podvizi koje je morao da obavi pre nego to je stekao
pravo da postane suprug Admete, Auge, Atene ili Hipolite, ili bilo kako da se zvala kraljica. Ovo
neplemenito deseto delo verovatno je prvobitno bilo vezano za isti motiv, belee i patrijarhalni helenski
obi aj da enik kupuje svoju nevestu prihodom od otete stoke. U homerskoj Gr koj ene su se cenile prema
broju stoke koja je data za njih, a jo uvek je tako u isto noj i centralnoj Africi. Me utim na mit su
nadovezani neki bezna ajni elementi, kao to je poseta ostrvu smrti i sre an povratak uz bogat plen. Postoji
stara irska pri a sa sli nim motivima o Kahaleinu, koji je pokrao pakao Dan Skajt, Senoviti grad i
odatle doneo tri krave i arobni kotao, uprkos nevremenu koje su bogovi smrti izazvali da bi ga spre ili.
Bronzana urna u kojoj je Herakle plovio do Eriteje bio je brod podeen za pohod ostrvu smrti i verovatno je
zamenjena bronzanim kotlom. U jedanaestoj tablici vavilonskog epa, Gilgame proivljuje sli no putovanje
preko mora smrti na sveto ostrvo i svoju ode u razapinje umesto jedra. Ova pojedinost skre e panju na
mnoge sli nosti u motivima o Heraklu i o Gilgameu; najverovatnije da im je zajedni ki izvor sumerski mit.
Kao i Herakle, Gilgame ubija udovinog lava i nosi njegovu kou (vidi 123, e); hvata nebeskog bika za
rogove i savla uje ga (vidi 129, b); pronalazi udotvornu biljku pomo u koje se postaje neranjiv (vldi 135,
b); ide istim putem kao i Sunce (vidi 132, d) i pohodi vrt Hesperida, gde ubija zmaja koji se savio oko
svetog drveta i kao nagradu dobija dva sveta predmeta iz podzemnog sveta (vidi 133, e). Odnos Gilgamea i
njegovog druga Enkidua sasvim podse a na Teseja, atenskog Herakla, i njegovog prijatelja Pejritoja, koji
silazi u Tartar i ne uspeva da se vrati (vidi 103, c i d); a Gilgameov doivljaj sa Skorpionima u gr kom
mitu pripisuje se bojotijskom Orionu (vidi 41, 3).
2. Prefeni anske gr ke kolonije u paniji, Galiji i Italiji pod Heraklovom zatitom doprinele su mitu a u
geografskom smislu su Heraklovi stubovi mesto do kojeg je stigla jedna grupa naseljenika oko 1100.
godine pre nove ere Gibraltar i Keuta.

288

3. U misti nom keltsko-iberskom zna enju, me utim, stubovi su alfabetska apstrakcija. Marwnad
Ercwilf, drevna velka pesma u Crvenoj knjizi Hergesta. pominje keltskog Herakla koga Irci zovu
Ogma sun anog lika, a Lukijan Ogmije (vidi 125, 1) i belee kako je Erkvilf podigao etiri stuba
podjednake visine sa vrhovima pokrivenim crvenim zlatom, naime, etiri stuba od po pet slova, to je
inilo bardski alfabet od dvadeset slova poznat kao Bojbel loth (Bela Boginja, strane 133, 199 i 278).
Izgleda da je oko 400. godine pre nae ere ova nova azbuka, ija su se gr ka slova odnosila na Heraklov
nebeski put u sun anom peharu, na njegovu smrt na planini Oeti i njegovu mo kao osniva a grada i sudije,
potisnula azbuku drveta ija su slova ozna avala krvave rtve Kronu, koje su mu prinosile divlje ene (Bela
Boginja, str. 347). Poto su Gorgone imale gaj na Eriteji Crveno ostrvo, za koje je Ferekid smatrao da
je ostrvo Gad i poto drve e na svim keltskim jezicima zna i slova, ja tuma im da ''drvo koje uzima
razli ite oblike'' predstavlja azbuku Beth-Luis-Nion, iju su tajnu znale Gorgone i uvale je u svom
svetom gaju dok ih Herakle nije unitio. U tom smislu se Heraklov napad na Eriteju, gde je ubio Geriona i
psa Ortra pse u zvezdu Sirijus odnosi na zamenu Kronove azbuke Heraklovom.
4. Hesiod (Teogonija 287) zove Geriona Tricephalon, troglavi, to se ita i tricarenon, sa istim
zna enjem. Tricarenon podse a na Tarvos Trigaranus, keltskog boga sa dve leve ruke, koji je zajedno sa
dralom i bikom predstavljen na Paridovom oltaru kako obara vrbino drvo. Gerion, re koja na gr kom ne
zna i nita, izgleda da je sa uvani oblik re i Trigaranus. Poto su, i po gr kom i po irskom predanju,
dralovi uvek dovo eni u vezu sa tajnama azbuke (vidi 52, 6) i sa pesnicima, Gerion se ovde pojavljuje kao
boginjin uvar ranije azbuke, u stvari Kron u pratnji Daktila. Na svetom ostrvu Eriteja, Kron-Gerion, koji je
nekada bio sun ani heroj poput Herakla-Brijareja, postao je bog mrtvih, sa Ortrom kao svojim Kerberom;
deseto delo je, prema tome, pobrkano sa dvanaestim, i Menojt se tako pojavljuje u oba mita. Iako ''vo e
sli no trenji, ali bez kotice'' koje je niklo iz Gerionove krvi mogu da budu bobice planike koja raste u
paniji, ipak je na pri u imala uticaj drenjina posve ena Kronu-Saturnu (Bela Boginja, 171) koja puta sok
crven kao krmezna bobica. Vana je Hrisaorova uloga u ovoj pri i. Njegovo ime zna i zlatna sablja,
oruje koje je vezano za Kronov kult, a za njega se kae da je bio sin. Gorgone Meduse (vidi 33, b; 73, h i
138, j).
5. Norak, Gerionov unuk, sin Eriteje i Hermesa za Hermesa se kae da je iz Gr ke u Egipat doneo
azbuku drve a i vratio je nazad izgleda da je pogreno napisana gr ka re Norops, to zna i sun ani
lik. Ovu genealogiju su irski mitografi okrenuli naopa ke; oni belee da je njihovom Gerionu, ije se
trojstvo javlja u likovima Brijana, Ajukara i Ajukarbe oblik Mitre, Varuna i Indre Ogma bio ded, a ne
unuk, a da mu je sin bio keltsko-iberski sun ani bog Lah, Lej ili Lagos. Oni, tako e, tvrde da je azbuka
dospela u Gr ku preko panije. Kronova vrana bila je posve ena Lagosu, prema Plutarhu, koji belei (O
rekama i planinama V) da je Lugdunum Lion, tvr ava Lagosa, dobila svoje ime zato to su auspicije
vrana predloile ba to mesto; lug zna i vrana na alobrigijskom dijalektu.
6. Servije, izgleda, nije dobro razumeo Verija Flaka; pre e biti da je on rekao da je ''troglavi Garan
(Gerion), a ne Kak bio Heraklova rtva, a da je Euander pomogao Heraklu''. Ovo bi se slagalo sa pri om o
tome kako je Euanderova majka Karmenta odbacila azbuku sa trinaest suglasnika, Kronovu Beth-LuisNion, a prihvatila azbuku Herakla-Ogmija Bojbel-Loth sa petnaest suglasnlka (Bela Boginja, str. 272).
Kralj Juba, koga Plutarh navodi kad govori kako je Herakle nau io Euanderov narod da se slui slovima,
bio je po asni sudija u Gadu, i mora biti da je znao dosta od nauke o alfabetu. U ovoj pri i o Euanderu
Herakle je opisan kao neprijatelj Kronovog kulta, poto je zabranio rtvovanje ljudi. Njegovo lutanje po
Italiji i Siciliji je izmiljeno da bi se opravdalo postojanje tolikih hramova koji su mu bili posve eni,
njegovo petostruko takmi enje sa Erikom da bi opravdao kolonizatorski dorski pohod koji su Pentathlus iz
Knida, Heraklidi, i Dorij Spartanac poveli u Erikove oblasti. Potovanje Herakla u Agirijumu, gradu Sikela,
verovatno je bilo potovanje poretka koji je izveo narod Sikela preko moreuza iz Italije, oko godine 1050.
pre nove ere (Tukidid: VI, 2, 5). Za Herakla se kae da je bio u zemlji Skita; gr ki kolonisti na zapadnim i
289

severnim obalama Crnog mora otelovili su skitskog Herakla Heroja strelca (vidi 119, 5) u optoj zbrci
koja vlada u mitu o desetom delu. Njegova nevesta, zmijorepa ena, bila je boginja zemlje, mati triju
najglavnijih skitskih plemena koje pominje Herodot; u drugoj verziji mita, ije tragove nalazimo u
engleskoj baladi The Laidley Worm, poto ju je poljubio tri puta, ona se pretvorila u najlepu enu koja je
ikada vi ena.
7. Pri a o Alkioneju izgleda da je uzeta iz mita o tome kako su dinovi napali Olimp, a Herakle ih potukao
(vidi 35, a-e). Alkionejeve kra e Helijevog stada iz Eriteje i iz korintske tvr ave uzete su iz jedne starije
verzije Heraklove otmice Gerionovog stada; sopstvenik stada je bio ivi sun ani suprug boginje Mesec, a ne
prognani i razvla eni bog mrtvih.
8. Strela koju je Herakle odapeo u sunce usred podneva, u stvari je strela koju je odapeo u zenit za vreme
krunidbene sve anosti (vidi 126, 2 i 135, 1).
133 DELO JEDANAESTO: HESPERIDINE JABUKE
Herakle je izvrio deset zadataka za osam godina i mesec dana; ali Euristej ne htede da mu prizna drugo i
peto delo i naloi mu da izvri jo dva. Jedanaesti zadatak bee da donese plod zlatnog jabukovog drveta
koje je Majka Zemlja poklonila Heri kao ven ani dar; Hera se mnogo obradovala poklonu i zasadila je drvo
u svom boanskom vrtu. Taj vrt je leao na padinama planine Atlanta, gde zadihani konji koji vuku ko ije
Sunca zavravaju svoj put i gde Atlantovo stado od hiljadu ovaca i krdo od hiljadu goveda lutaju po
neprikosnovenim panjacima. Kada je Hera. jednog dana, otkrila da Atlantove k eri Hesperide, kojima ona
bee poverila drvo na uvanje, potkradaju jabuke, ona postavi uvek budnog uvara, udovite Ladona, koji
se sklup a oko drveta.1
b) Neki kau da je Ladon bio mladun e Tifona i Ehidne; drugi da je bio najmla e dete Kete i
Forkida; a ima ih koji tvrde da ga je partenogeno rodila Majka Zemlja. Imao je stotinu glava i govorio
razli itim jezicima.2
c) Tako e se raspravljalo o tome da li su Hesperide ivele na planini Atlantu ili u zemlji
Hiperbrorejaca, ili na planini Atlantu u Mauritaniji, ili negde izvan Okeanove struje, ili na dva ostrva u
blizini rta koji se zvao Zapadni rog i nalazio se sasvim blizu etiopljanske Hesperije na prilazima Africi. Iako
su jabuke bile Herine, Atlant se kao uvar ponosio njima, i kad ga je Temida opomenula: Jednog dana,
Titane, tvoje e drvo liiti zlatnog ploda Zeusov sin, Atlant, koji tada jo ne bee kanjen uasnom kaznom
da svojim ple ima podupire nebeski svod, sagradi visoke zidove oko vo njaka i progna sve strance sa svoje
zemlje; moda je tada ba on postavio Ladona da uva jabuke.3
d) Herakle, poto nije znao gde da na e vrt Hesperida, krenu preko Ilirije do reke Po, gde je ivelo
proro ko morsko boanstvo Nerej. Na tom putu on je preao Ehedor, malu makedonsku re icu gde ga
Kikno, sin Areja i Pirene, izazva na dvoboj. Arej je bio Kiknov zatitnik i upravljao je borbom, ali Zeus
sru i grom me u borce, te tako prekide boj. Kad je, najzad, Herakle, stigao do reke Po, re ne Nimfe, k eri
Zeusa i Temide, pokazae mu zaspalog Nereja. Herakle epa starog osedelog morskog boga pa, svejednako
ga vrsto dre i uprkos tome to je neprestano menjao obli ja, natera ga da oda kako se moe do i do
zlatnih jabuka. Drugi, opet, tvrde da je Herakle otiao Prometeju i od njega dobio obavtenje.4
e} Nerej posavetova Herakla da ne bere jabuke sam, ve da to umesto njega u ini Atlant, a da ga on
u me uvremenu odmeni podupiru i nebeski svod. Kad stie do vrta Hesperida, Herakle zamoli Atlanta da
mu u ini uslugu. Atlant bi u inio sve samo da se bar jedan sat odmori od tereta, ali se bojao Ladona, te ga
Herakle ustreli preko batenskog zida. Onda Herakle povi ple a i primi na sebe teinu nebeskog svoda, a
Atlant ode i vrati se ubrzo sa trima jabukama koje behu ubrale njegove k eri. Njemu se ose anje slobode
u ini neizmerno prijatnim. Ja u sam odneti ove jabuke Euristeju, re e on, ako ti pridri nebesa jo
nekoliko meseci. Herakle se pretvarao da pristaje, pa poto ga je Nerej bio opomenuo da nikako ne
pristane na sli nu ponudu, zamoli Atlanta da pridri svod samo dok stavi podmeta na glavu. Atlant, koga je
bilo lako prevariti, spusti jabuke na zemlju i preuze teret;
290

na to Herakle pokupi jabuke i udalji se, uz podsmeljiv pozdrav.

f) Posle nekoliko meseci Herakle predade jabuke Euristeju, ali mu ih on vrati; tada ih Herakle dade
Ateni, a ona ih vrati Nimfama, jer je bilo nezakonito da Herina svojina bude u tu im rukama.5 Jednom je
Herakle bio edan, te udari nogom o zemlju i tako na ini izvor pitke vode to je kasnije Agronautima spaslo
ivot u Libijskoj pustinji. Hera je u me uvremenu, tuguju i za Ladonom, postavila njegov lik me u zvezde
u sazve e zmije.6
g) Herakle se nije vratio pravo u Mikenu. On je najpre prokrstario Libijom, gde je kralj Antaj, sin
Posejdona i Majke Zemlje, imao obi aj da prisiljava strance da se rvu s njim sve dok ne klonu od umora.
Onda bi ih ubijao, jer osim to je bio snaan i vet atleta, njemu bi se obnavljala snaga kad bi dodirnuo
zemlju. On je skupljao lobanje svojih rtava da njima prepokrije krov Posejdonovog hrama.7 Ne zna se da li
je Herakle, kome je palo u deo da u ini kraj ovom varvarskom obi aju, sam izazvao Antaja, ili Antaj njega.
Pokazalo se, me- utim, da Antaja nije bilo lako pobediti, budu i da je bio div i iveo u pe ini ispod velike
stene, gde se hranio lavljim mesom i spavao na goloj zemlji, da bi o uvao i oja ao svoju ionako preveliku
snagu. Majka Zemlja, koja nije bila izgubila plodnost ni poto je rodila dinove, za ela je Antaja u libijskoj
pe ini i imala je vie razloga da se pohvali njime nego svojom starijom decorn, udovitima Tifonom,
Titijem i Brijarejom. Po Olimpljane ne bilo dobro da se i on tukao protiv njih u dolinama Flegra.
h) Pripremaju i se za rvanje, obojica rva a prebacie svoje lavlje koe, ali dok se Herakle trljao
uljem na olimpijski na in, Antaj se posu vru im peskom po rukama i nogama iz predostronosti, za slu aj
da dodir sa zemljom samo stopalima ne bude dovoljan. Herakle je nameravao da sa uva svoju snagu a da
zamori Antaja. Ali kad ga je svom snagom tresnuo o zemlju, Herakle se zaprepasti kad vide kako dinove
miice oja ae i nabrekoe od snage koju mu je Majka Zemlja obnovila. Borci se dohvatie ponovo, ali se
Antaj ubrzo svojevoljno pru i po zemlji, ne ekaju i da ga Herakle obori; na to ga Herakle, koji je shvatio o
emu se radi, podie uvis, polomi mu rebra i, uprkos bolnom je anju Majke Zemlje, drao ga je u vazduhu
sve dok div nije izdahnuo.8
i) Neki kau da se ovaj sukob dogodio u Lisku, malom mauretanskom gradu pedeset milja
udaljenom od Tangira, na morskoj obali, gde su jedno brdace pokazivali kao Antajev grob. Tamonji narod
veruje da kia po inje da pada im se nekoliko korpi zemlje digne sa tog brda, i pada bez prestanka dok se
zemlja ne vrati. Tvrdi se tako e i da se vrtovi Hesperida nalaze na oblinjem ostrvu, na kome se nalazio
Heraklov oltar; ali tu osim nekoliko divljih maslina nema ni traga od bilo kakvog vo njaka. Kad je Sertorije
doao u Tangir, on je otvorio grob da vidi da li je Antajev kostur zbilja toliko veliki kako ga predanje
opisuje. Na svoje ogromno zaprepa enje, on vide da je kostur duga ak ezdeset lakata, pa odmah zatvori
grob i Antaju prinese rtvu kao heroju. Tamonji stanovnici tvrde da je Antaj osnovao Tangir, koji se najpre
zvao Tingis; po drugima je Sofak, koga je Tinga, Antajeva udovica, rodila Heraklu, vladao tom zemljom i
dao joj ime matere. Sofak, sin Diodorov, pot inio je sebi mnoge afri ke narode uz pomo gr ke vojske
regrutovane me u mikenskim kolonistima, koje je Herakle tamo nastanio.9 Mauritanci poti u sa istoka, i
kao i Farusi, potomci su Persijanaca koji su poli sa Heraklom u Afriku; ali neki dre da su oni potomci
onih Kanaanaca iz Kanaana koje je Isus Navin isterao iz njihove otadbine.10
j) Herakle je potom pohodio proro ite u Amonu i zatraio da razgovara sa svojim ocem Zeusom;
Zeus nije bio voljan da se pojavljuje, ali poto je Herakle navaljivao, Zeus odra ovna, navu e na sebe runo,
a ovnovom glavom sakri svoju te dade Heraklu neka uputstva. Otada Egip ani daju svom Zeusu-Amonu lik
ovna. Tebanci rtvuju ovna samo jedanput godinje, i to na kraju svetkovine zakolju jednog jedinog ovna i
upotrebe njegovo runo da bi pokrili Zeusov kip; posle toga vernici se biju u prsa od alosti za rtvom i
sahranjuju je u osve en grob.11
k) Herakle se potom uputi na jug i osnova grad sa stotinu kapija po imenu Teba, u ast rodnog grada;
ali neki tvrde da je Oziris Tebu ve bio osnovao pre Herakla. Za sve ovo vreme Egiptom je vladao kralj
Busirid, Antajev brat, sin Posejdona i Lisijanase, k erke Epafove, ili kako neki kau majka mu je Anipa,
k er reke Nila.12 Jedared su Busiridovom zemljom devet godina harale kuga i glad, te on posla po gr ke
augure da od njih potrai savet. Njegov ne ak, u eni kiparski prorok po imenu Frasije, Trasije ili Tasije, sin
Pigmalinonov, objavi da bi glad prestala ako bi se svake godine rtvovao Zeusu po jedan stranac. Busirid
291

po e odmah, i to sa samim Frasijem, a potom je prinosio na rtvu i druge slu ajne goste, sve dok nije doao
do Herakla, koga svetenici privedoe oltaru. Oni mu vezae kosu uzicama i Busirid zamahnu rtvenom
sekirom, prizivaju i bogove, kad Herakle pokida veze i pogubi Busirida i Busiridovog sina Amfidamanta i
sve ostale svetenike koji su prisustvovali inu.13
l) Herakle zatim pre e u Aziju i uplovi u Termidrej, u luku Lindu na Rodu, ispree jedno june iz
seoskih kola, prinese ga na rtvu, i po asti se mesom, dok ga je vlasnik sa susednog brda kleo izdaleka. Od
tada stanovnici Linda uvek kunu kad prinose rtve Heraklu. Najzad je stigao na Kavkaz, gde na e
Prometeja, okovanog ve trideset godina ili hiljadu godina, ili trideset hiljada godina dok mu je
svakoga dana dolazila ptica grabljivica, potomak Tifona i Ehidne, i kljuvala mu digericu. Zeus se ve
odavno pokajao zbog te kazne, poto ga je Prometej, iako kanjen, dobronamerno opomenuo da se ne eni
Tetidom kako ne bi izrodio ve eg od sebe, pa je bez oklevanja pristao da mu oprosti kaznu kad ga je
Herakle za to zamolio.14 Ali kako je izrekao kaznu koja je trebalo da traje ve no, Zeus postavi uslov da
Prometej, u znak da i dalje ostaje suanj, nosi prsten na injen od lanca kojim je okovan a u koji e biti
utisnut kavkaski kamen i to je prvi prsten s kamenom. Osim toga, Prometejeve muke morale su trajati
sve dotle dok neki besmrtnik dobrovoljno ne po e u Tartar umesto njega. Herakle tada podseti Zeusa na
Heriona, koji je udeo da se odrekne besmrtnosti, poto je patio od neizle ive rane. Tako su sve prepreke
uklonjene i Herakle, prizivaju i Apolona, ustreli beloglavog orla pravo u srce i oslobodi Prometeja.15
m) Ljudi otada po ee u Prometejevu ast da nose prstenje s kamenom, a tako e i vence; jer
oslobo enom Prometeju bi nare eno da se okruni vrbinim vencem, a Herakle se, drutva radi, oven a
vencem divlje masline.16
n) Svemo ni Zeus postavi strelu me u zvezde u sazve e strelca; a do dananjeg dana stanovnici
kavkaskih planina smatraju beloglave orlove neprijateljima ove anstva. Oni im spaljuju gnezda bakljama i
postavljaju zamke da bi osvetili Prometejeva stradanja.17
1. Apolodor: II. 5, 11; Euripid: Herakle 396; Ferekid: Herina udaja II, navodi ga sholijast uz
Apolonija sa Roda; IV, 1396; Eratosten: Catasterismoi III; Higin: Pesni ka astronomija. II, 3; Cezar
Germanik: Uz Aratovu Fajnomenu; sub Draco;
2. Apolodor: II, 5, 11; Hesiod: Teogonija 3335; Sholijast uz Apolonija sa Roda: IV, 1396;
3. Apolodor: loc. cit.; Sholijast uz Vergilijevu Ajneidu IV, 483; Hesiod: Teogonija 215; Plinije:
Istorija prirode VI, 356; Ovidije: Metamorfoze IV, 637;
4. Apolodor: loc. cft., Herodot: VII, 1247; Hlgln: Pesniilca astronomija II, 15;
5. Apolodor: loc. cit.; Ferekid, navodi ga sholijast uz Apolonija sa Roda IV, 1396; Apolonije sa
Roda: 13961484;
6. Higin: Pesni ka astronomija II, 3;
7. Apolodor: loc. cit.; Higin: Fabula 31; Diodor sa Sicilije IV, 17;
8. Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Apolodor: loc, cit.; Pindar: Istamske ode IV, 525; Lukan: IV, 589
655;
9. Plinije: Istorija prirode: V, I; Strabon: XVII, 3, 2; Pomponije Mela: III, 106; Plutarh Sertorije 8;
10. Strabon: XVII, 3, 7; Plinije: Istorija prirode V, 8; Prokopije: O vandalskim ratovima, II, 10;
11. Kalisten, navodi ga Strabon: XVII, 1, 43; Herodot: II, 42;
12. Diodor sa Sicilije: I, 15 i IV, 18; Ovidije: Ibis 399; Apolodor: 11, 5, 11; Agaton sa ostrva Sama,
navodi ga Plutarh: Uporedne pri e 38;
13. Filargije uz Vergilijeve Georgike III, 5; Apolodor: loc. cit.; Higin: Fabule 31 i 56; Ovidije:
Umetnost ljubavi I, 649;
14. Apolodor: loc. cit.; Higin: Fabula 54; Strabon: XI, 5, 5; Ajshil, navodi ga Higin: Pesni ka
astronomija II, 15; Hesiod: Teogonija 529;
15. Servije uz Vergilijeve Ekloge VI, 42; Higin: loc. cit.; Plinije: Istorija prirode XXXIII, 4 i
XXXVII, 1; Ajshil: Okovani Prometej 1025 i Oslobo eni Prometej, Fragmenat 195, navodi ga
Plutarh: O ljubavi 14; Apolodor: loc. cit.;
292

16. Atenaj: XV, 1113; Ajshil: Fragmenti 202 i 235; navodi ga Atenaj, strana 674 d; Apolodor: loc.
cit.;
17. Higin: Pesni ka astronomija II, 15; Filostrat: ivot Apolonija iz Tijane II, 3.
*
1. Razli ito odre ivanje gde se nalaze vrtovi Hesperida ozna ava samo razli ita shvatanja ta je daleki
zapad. Jedna pri a stavlja itav tok ovog Heraklovog dela u Bereniku, ranije zvanu grad Hesperida (Plinije:
Istorija prirode, V, 5) ili Eusperida (Herodot: IV, 171), ili Eusperita (Herodot: IV, 198), a zatim i Energeta,
po Ptolemonovoj eni. On. je sagra en na Pseudopeniji (Strabon: XVII, 3, 20), na zapadnom rtu zaliva
Sirte. Ovaj grad, koji zapljuskuje reka Laton ili Leton, imao je sveti gaj, poznat kao Hesperidini vrtovi.
tavie, Laton se ulivao u Hesperijsko jezero, a u blizini je lealo i jezero Tritonida, koje je opkoljavalo
malo ostrvo sa Afroditinim hramom (Strabon: loc. cit.; Plinije: loc.cit.), kojoj su, kau, pripadale jabuke
(Servije uz Vergilijevu Ajneidu IV, 485). Herodot (loc. cit.)) opisuje taj kraj kao jednu od plodnih oblasti
Libije; u najrodnijim godinama zemlja je donosila stostruke plodove.
2. Pored ovih geografskih raspri bilo je i razli itih tuma enja mita. Jedno gledite je da su jabuke u stvari
bile lepe ovce (melon zna i ovca i jabuka) ili ovce sa osobitim crvenkastim runom koje se presijavalo
kao zlato, a koje je uvao pastir po imenu Dragon, kome su Hesperove k eri Hesperide donosile hranu.
Herakle je odveo ovce (Servije uz Vergilijevu Ajneidu, loc. cit.; Diodor sa Sicilije: IV, 26) i ubio (Servije:
loc. cit.) ili zaveo pastira (Pelajfat: 19). Pelajfat smatra da je Hesper iz Karijskog Mileta, koji je bio uven sa
svojih ovaca, i kae da je Hesper davno bio mrtav pre Heraklove otmice, ali da su njegove k eri jo ivele.
3. Prema jednom drugom tuma enju, Herakle je spasao Atlantove k eri koje su egipatski svetenici
odmamili iz njihovog porodi nog vo njaka, a Atlant mu je iz zahvalnosti dao ono to mu je bilo naloeno
da donese kako bi ispunio jedanaesti zadatak, i povrh toga nau io ga astronomiji. A Atlant je bio prvi
astronom koji je znao toliko da je, tako re i, na svojim ple ima nosio ceo nebeski svod; zbog toga se i kae
da je Herakle uzeo od njega globus (Diodor sa Sicilije: III, 60 i IV, 27). I zaista, Herakle je postao gospodar
Zodijaka, ali je Titan astronom, koga je on zamenio, bio Koej (odnosno Tot), a ne Atlant (vidi 1, 3).
4. Me utim, pravo objanjenje ovog dela treba traiti pre u ritualu no u alegoriji. Pretendent na kraljevstvo
morao je da pobedi zmiju i da joj otme blago (vidi 148, 5), a to je Herakle u inio ovom pnlikom bore i se sa
Hidrom. Ali blago nije trebalo da bude predstavljeno u obliku zlatnih jabuka jabuke mu je darivala
Trojna Boginja na isteku njegove vladavine kao propusnicu za raj. U pogrebnom kontekstu zmija mu nije
bila neprijatelj, ve obli je koje je njegov proro ki duh trebalo da uzme poto ga budu rtvovali. Ladon je
imao stotinu glava i govorio je raznim jezicima, zbog toga to su mnogi proro ki heroji mogli sebe nazvati
Herakle, to je ozna avalo da su bili predstavnici Zeusa, a posve eni Herinoj slubi. Vrt triju Hesperida
ija se imena poistove uju sa zalaskom sunca (vidi 33, 7 i 39, 1) nalazio se na dalekom zapadu, jer je
zalazak sunca bio simbol smrti svetoga kralja. Herakle je primio jabuke na kraju svoje vladavine, koja je
trajala ta no jednu Veliku godinu od stotinu mese evih mena. On je na svoja ple a preuzeo od svog
prethodnika teret svetog kraljevstva zajedno sa titulom Atlant, onaj koji dugo trpi. Verovatno da teret
prvobitno nije bio nebeski svod, ve sun ani disk (vidi 67, 2).
5. Nerejevo ponaanje prilago eno je ponaanju Proteja (vidi 169, a), koga je Menelaj pitao za savet na Faru
(Homer: Odiseja IV, 581). Kae se da je Herakle iao uz reku Po, zato to se tuda ilo u Zemlju
Hiperborejaca (vidi 125, b). Znamo da su tim putem stizali darovi Hiperborejaca ostrvu Delu, uvijeni u
slamu (Herodot: IV, 33). Pa ipak, njihova je zemlja bila u jednom smislu Britanija kao sredite borejskog
kulta u drugom smislu Libija, a u tre em opet Kavkaz; Raj se nalazio ili na dalekom zapadu ili u
kona itu severnog vetra, misterioznoj oblasti kuda su divlje guske letele krajem leta (vidi 161, 4).
Heraklova lutanja potvr uju ovu neizvesnost. Da je tragao za libijskim rajem, on bi se obavestio kod
Proteja, kralja Fara (vidi 169, a); da je tragao za Kavkaskim rajem, on bi traio obavetenja od Prometeja
293

(to je u stvari Apolodorovo tuma enje); a poto je traio raj na severu, onda je pitao Nereja, koji je iveo na
izvoru reke Po i ije ponaanje podse a na Protejevo.
6. Antajeve kosti su verovatno kosti nasukanog kita koji je uao u legendu u Tangiru: To mora da je bio
din i samo ga je Herakle mogao ubiti. Herakle, koji je postavio one ogromne stubove kod Keute i
Gibraltara! Takmi enje u rvanju me u kandidatima za kraljevstvo i ampioni behu dobro poznat obi aj;
tako treba tuma iti i Heraklovu borbu za kraljevski posed sa Antajem, kao i Tesejevu sa Skirom (vidi 96, 3),
ili Odisejevu sa Filomeleidom (vidi 161, f). Praksitel, vajar Partenona, smatrao je pobedu nad Antajem
zasebnim delom (Pausanija: IV, 11, 4).
7. Jedna drevna religiozna veza spaja Dodonu sa Amonom; oboavani Zeus je prvobitno kralj-pastir koga su
rtvovali svake godine, kao na planinama Pelionu i Lafistiji. Herakle je dobro u inio to je posetio oca
Zeusa prolaze i Libijom; Persej je u inio isto kad je kretao na istok, a Aleksandar Veliki se poveo za
njihovim primerom vekovima kasnije.
8. Bog Set imao je ri u kosu, pa su prema tome Busiridima bili potrebni ljudi ri e kose da bi ih prineli na
rtvu Ozirisu, koga je ubio Set; ri okosi su bili retki u Egiptu, ali ih je bilo dosta me u Helenima (Diodor sa
Sicilije I, 88; Plutarh: O Izidi i Ozirisu 30, 33 i 73). Verovatno da to to Herakle ubija Busirida ozna ava
neku helensku osvetu zato to su im zemljake hvatali i ubijali; postoji trag o jednom ranom helenskom
naselju u Hemidi.
9. Pogrde koje su izgovorene prilikom prinoenja rtava Heraklu (vidi 143, a) podse aju na dobro poznat
obi aj da se za vreme krunisanja kralj oblinjeg brda obasipa pogrdama i uvredama kako bi se spre ila
ljubomora bogova rimske vojskovo e su na sli an na in obasipane uvredama za vreme trijumfa, kad su
predstavljali boga Marsa. I seja i su tako e kleli seme dok su ga bacali u brazde.
10. Oslobo enje Prometeja izgleda da je bila moralna pouka koju je izmislio Ajshil, a ne originalan mit
(vidi 39, h). injenica da je Prometej nosio vrbin venac potvr ena na jednom etrurskom ogledalu
navodi na to da je bio posve en boginji Mesec Anati, ili Neit, ili Atem (vidi 9, 1). Prvobitno je verovatno
vezivan vrbovim kaiima za rtveni oltar o godinjem boginjinom festivalu (vidi 116, 4).
11. Prema jednoj legendi, Tifon je ubio Herakla u Libiji, a Jolaj ga je vratio u ivot dre i mu jarebicu pod
nozdrvama (Eudoks iz Knida: Kruenje zemlje I, navodi ga Atenaj: IX, 11). Ali to je bio tirski Herakle
Melkart, koga je bog Esmun (onaj koga prizivamo), Asklepije, povratio na taj na in; zna enje je u tome
to godina po inje u martu, kad dolaze jarebice sa Sinaja i kad se odravaju orgije u ast Boginje (vidi 14,
3).
134 DELO DVANAESTO: HVATANJE KERBERA
Heraklov poslednji i najtei zadatak bee da dovede psa Kerbera iz Tartara. On najpre ode u
Eleusinu, gde je zatraio da u estvuje u misterijama i da ponese mirtin venac.1 Docnije je svaki vi eni Grk
mogao da bude posve en u Eleusini, ali kako su u Heraklovo vreme na ovo imali pravo samo Atenjani,
Tesej predloi da Herakla usvoji neki Pilije. Pilije to i u ini, pa Herakla prvo o istie od krvi zbog ubistva
Kentaura, poto niko okrvavljenih ruku nije mogao da prisustvuje misterijama. Herakla dostojno uvede
Orfejev sin Musaj, a Tesaj mu je bio kum.2 Me utim, Eumolp, osniva velikih misterija, odredio je da se ni
jednom strancu ne dopusti da u estvuje u misterijama; zato Eleusinci, sumnjaju i da je to to ga je Pilije
usvojio dovoljno da ga kvalifikuje kao Atenjanina, ustanovi manje misterije u njegovu ast, i tako mu ne
odrekoe molbu;
294

drugi kau da ga je sama Demetra udostojila time to je tom prilikom osnovala manje misterije.3
b) Svake godine odravale su se dve svetkovine eleusinskih misterija ve e u ast Demetre i Kore,
i manje misterije samo u Korinu ast. Te manje misterije su priprema za ve e i predstavljaju dramsko
podse anje na Dionisovu sudbinu, a izvode ga Eleusinci u Agraji na reci Ilis, meseca Antesteriona. Osnovni
obred je prinoenje krma e na rtvu koju posve eni najpre peru u reci Kantaru, a same u esnike zatim isti
od greha, svetenik koji se zove Hidran.4 U esnici malih misterija moraju ekati najmanje godinu dana pre
nego to mogu u estvovati u velikim misterijama, koje su se odravale u samoj Eleusini meseca
Bojdromiona; svaki u esnik je prethodno morao da poloi zakletvu pod mistagogom da e uvati tajnu. U
me uvremenu nisu smeli da ulaze u Demetrino svetiliste i morali su da ekaju u predvorju dokle god traje
sve anost.5
c) Ovako o i en i pripremljen, Herakle je siao u Tartar sa lakonskog Tajnara; ili, neki kau, na
poluostrvu u blizini Herakleje na Crvenom moru, gde se u velikoj dubini jo naziru tragovi njegovog
silaska. Atena i Hermes su mu bili vodi i jer je Atena uvek hitala da ga utei, kad bi iscrpen izvo enjem
svojih dela pao u o ajanje i prizivao Zeusa.6 Preplaen Heraklovim mrkim pogledom, Haron ga preveze
preko reke bez oklevanja; za kaznu zbog tog izuzetka Had je Harona godinu dana drao u okovima. Kad se
Herakle iz trone barke iskrcao na obalu, svi se duhovi razbeae, osim Meleagara i Meduse Gorgone.
Ugledavi Medusu, on izvu e ma , ali ga Hermes uveri da je to samo privi enje, a kad je uperio strelu na
Meleagara, koji je nosio svetlo oruje, Meleagar po e da se smeje. Ne mora se bojati mrtvih, re e on, te
malo prijateljski pro askae, a Herakle, na kraju, ponudi da se oeni Meleagarovom sestrom Dejaneirom.7
d) U blizini vratnica Tartara Herakle na e svoje prijatelje Teseja i Pejritoja, pri vr ene za svirepe
stolice, pa oslobodi Teseja, ali morade da ostavi Pejritoja; zatim je pomerio kamen kojim je Demetra
zarobila Askalafa; poto je hteo da odobrovolji duhove poklanjaju i im krv, on zakla jedno grlo iz Hadovog
stada. uvar stada Menojt ili Menojtije, Keutonimov sin, izazva ga na rvanje, ali ga Herakle dohvati oko
pasa i polomi mu rebra. Na to se umea Persefona, koja je pola iz dvorca da pozdravi Herakla kao brata, i
zamoli ga da Menojtiju potedi ivot.8
e) Kad je Herakle od Hada zatraio Kerbera, ovaj, stoje i pored svoje ene, odgovori nabusito: On
je tvoj, ako ga savlada bez batine i strele. Herakle na e psa na lancu pored kapija Aherona i smelo ga
epa za guu, iz koje izronie tri glave sa grivama od zmija. upavi rep se podie na udarac, ali Herakle,
zati en lavljom koom, ne popusti svoj stisak dok god Keber ne klonu gue i se.9
f) Na povratku iz Tartara, Herakle oplete sebi venac od rastinja koje je Had posadio u Jelisejskim
poljima kao uspomenu na svoju ljubavnicu, divnu Nimfu Leuku. Spoljni listovi ovog venca ostadoe crni,
jer je to boja podzemnog sveta, ali oni oko Heraklova ela izbledee u srebreno belu boju od
njegovog boanskog znoja. Otada je bela topola njemu posve ena, a boja njenog li a podse a da je Herakle
delao u oba sveta.10
g) Uz pomo Atene Herakle ponovo pre e reku Stig, a zatim pola nose i, a pola vuku i, dovede
Kerbera do ponora u blizini Trojzena, kroz koji je Dionis proveo svoju majku Semelu. U hramu Artemide
Spasiteljke, koji je podigao Tesej na ulazu u pukotinu, nalaze se oltari posve eni podzemnim boanstvima.
U Trojzenu se nalazi i izvor koji je otkrio Herakle i koji nosi njegovo ime, a moe se videti u blizni ranijeg
Hipolitovog dvora.11
h) Prema drugoj pri i, Herakle je vukao Kerbera vezanog lancem uz podzemnu stazu to vodi u
mra nu pe inu Akon, u blizini Marijadine na Crnom moru. Kerber se opirao, odvra aju i o i od svetlosti
dana, i besno lajao na sva svoja usta, dok su bale, koje su padale na zelena polja, ra ale otrovnu biljku
akonitu (jedi ), koja se jo zove i hekateija, zato to je Hekata prva po ela da je upotrebljava. Postoji jo
jedna pri a po kojoj se Herakle vratio na gornji svet preko Tainara, uvenog po pe ini sli noj hramu u
kojem se nalazi lik Posejdona; ali ako je ikada put odatle vodio u podzemlje, onda je od tada bio zatvoren.
Najzad, neki kau da se on pojavio sa zemljita Zeusa Lafistijskog na planini Lafistiji, gde postoji lik
svetlookog Herakla.12
295

i) Ipak, svi se slau bar u tome da je Herakle doveo Kerbera Euristeju u Mikenu, a ovaj mu je,
prinose i rtve, pruio robovski deo, ostavivi najbolje komade za svoje ro ake; i da je Herakle tada u
pravednom gnevu ubio Euristejeva tri sina;
Perimeda, Euribija i Euripila.13
j) Osim jedi a, Herakle je otkrio i ovo lekovito bilje; divlji mauran; siderski divlji mauran tanke
stabiljke i crvenog cveta i li a kao u korijandera raste pored jezera i reka, i izvrstan je lek za sve rane
nastale od gvo a; zatim buniku ili hioscijam, koja izaziva vrtoglavicu ili ludilo. Nimfin mauran ima koren
kao mali tap, a zove se tako po izvesnoj Nimfi koju je Herakle napustio, a ona umrla od ljubomore;
ima mo da u ini mukarce polno nemo nim, to traje dvanaest dana.14
1. Homer: Odiseja XI, 624; Apolodor: 11, 5, 12;
2. Herodot: VIII, 65; Apolodor: loc. cit.; Plutarh: Tesej 30 i 33; Diodor sa Sicilije: ,IV, 25;
3. Ceces: O Likofronu 1328; Diodor sa Sicilije: IV. 14;
4. Sholijast uz Aristofanovog Pluta 85 i Mir 368; Stefan Vizantijski sub Agra; Plutarh: Demetrije 26
i Fokion 28; Aristofan: Aharnjani 703, uz sholijast na 720; Varon: De re rustica II, 4; Hesihije sub
Hydranus: Polijajn: V, 17:
5. Plutarh: Fokion 28; Seneka: Prirodoslovna pitanja VII, 31:
6. Apolodor: II, 5, 12; Ksenofon: Anabasis CI, 2, 2; Homer: Odiseja XI. .626 i Ilijada VIII, 362:
7. Servije uz Vergilijevu Ajneidu. VI, 392; Apolodor: loc. cit.; Bakhilid: Epinicia V, 71 i 165;
8. Apolodor: loc. cit. Ceces: Hilijade II, 396;
9. Apolodor: loc. cit.;
10. Servije uz Vergilijevu Ajneidu VIII, 876 i Ekloge VII, 61;
11. Homer: Ilijada VIII, 369; Apolodor: loc. cit.; Pausanija: II, 31, 12 i II, 32, 3;
12. Ovidije: Metamorfoze VII, 409; Cezar Germanik o Vergilijevim Georgikama II, 152; Pausanija:
III, 25, 4 i IX, 34, 4;
13. Antiklid, navodi ga Atenaj: IV, 14; Sholijast uz Tukidida: I, 9;
14. Plinije: Istorija prirode XXV, 12, 15, 27 1 37.
*
1. Ovaj mit izgleda da je izveden iz jedne ikone koja je prikazivala Herakla kako silazi u Tartar. Tu ga
pozdravlja Boginja mrtvih Hekata u obli ju troglavog udovita, a verovatno da tri njene glave predstavljaju
godinja doba (vidi 31, f i 75, 2) i odvodi ga u Jelisejska polja poto mu je darivala zlatne jabuke. Kerber
je, u stvari, vodio Herakla, a ne Herakle njega. Prema tome, ova verzija je logi an rezultat njegovog
uzdizanja do boanstva: heroj mora da probavi u podzemlju, ali im postane bog, on se vra a i vodi sa
sobom i svog tamni ara. tavie, kad se heroj pretvara u Boga u drutvu koje je ranije oboavalo samo
Boginju, onda on prkosi drevnom obi aju i odbija da umre u njenu ast. Zato je posedovanje zlatnog psa bio
dokaz suvereniteta velikih kraljeva i njihovog oslobo enja od pot injenosti matrijarhatu (vidi 24, 4).
Menojtijevo prisustvo u Tartaru i Heraklova kra a Hadove stoke ukazuju da je deseto delo samo jedna
verzija dvanaestog: pohara pakla (vidi 132, 1). Sude i po odgovaraju em velskom mitu, Menojtijev otac,
ije je ime namerno izostavljeno, bio je bog Bran ili Foronej, ili Kron, to se poklapa sa desetim delom
(Bela boginja, str. 48).
2. Ve e eleusinske misterije su kretskog porekla, a odravale su se u Bojdromionu, koji je na Kreti bio prvi
mesec u godini, otprilike septembar, a nazvan je tako, kako misli Plutarh (Tesej 27), u spomen na Tesejevu
pobedu nad Amazonkama, a ona je opet ozna avala njegovu prevlast nad matrijarhalnim poretkom.
Prvobitno su misterije bile pripremanje svetog kralja, u vreme jesenje ravnodnevice, za blisku smrt koja e
ga sna i usred zime odatle i Mirtin venac (vidi 109, 4). Ta priprema se sastojala u tome to bi svetog
kralja obavetavali ta ga eka u donjem svetu i to u obliku svete drame. Poto je prekinuto rtvovanje
mukaraca kraljeva, to je bilo obeleje matrijarhata, misterije su bile dostupne svakom ko se smatrao
dostojnim da bude uveden; tako je u Egiptu Knjiga smrti davala sli ne savete i svaki ovek od ugleda
296

mogao je postati Oziris pod uslovom da se o isti od svega ne astivog i podvrgne lanoj smrti. U Eleusini je
Oziris poistove en sa Dionisom. Li e bele topole je sumerski simbol preporoda, a u kalendaru drve a je
bela topola predstavljala jesenju ravnodnevicu (vidi 52, 3).
3. Manje misterije, koje su postale priprema za ve e, izgleda da su bile sasvim nezavisan pelaki praznik
koji se tako e zasnivao na nadanju u ponovno ro enje i praznovao se rano u februaru kad lista drve e to
ozna ava i samo ime meseca Antesterion.
4. Poto je Dionis bio poistove en sa Ozirisom, Semela je morala biti Izida, a mi znamo da nije Oziris
spasao Izidu iz podzemlja, ve ona njega. Zato ikona u Trojzenu prikazuje Semelu kako izvodi Dionisa na
gornji svet. Boginja koja je na sli an na in vodila Herakla je opet Izida. Opis kako Herakle izbavlja
Alkestidu verovatno je izveden sa iste ikone ona vodi njega, a ne on nju. Interesantna varijanta je i
Heraklov izlazak na gornji svet na Gori Lafistiji. Na njenom vrhu nema nikakve pe ine, a mit se, mora biti,
odnosi na smrt i vaskrsenje svetoga kralja tamonji obred koji je doprineo da se stvori legenda o zlatnom
runu (vidi 70, 2 i 148, 10).
5. Jedi , otrov koji paralizuje, upotrebljavale su tesalijske vetice spravljaju i napitak za letenje: ruke i noge
bi im se oduzele, a obuzimao bi ih ose aj da se odvajaju od zemlje. Ali poto je jedi bio i lek protiv
groznice, Herakle, koji je oterao ptice sa Stimfala, postade uven po tome to ga je otkrio.
6. Opisivanje Heraklovih dela dosta se razlikuje kod raznih mitografa. Diodor sa Sicilije i Higin re aju
dvanaest dela istim redom kao i Apolodor, osim to obojica stavljaju etvrto ispred tre eg i esto ispred
petog; Diodor stavlja jo i dvanaesto ispred jedanaestog. Gotovo svi mitografi slau se da je ubijanje
nemejskog lava prvo delo, ali u Higinovom redosledu pre svih dvanaest Heraklovih dela koja mu je odredio
Euristej (Fabula 30) opisano je davljenje zmija. Na jednom mestu Diodor vezuje ubistvo Anteja i Busirida
sa desetim delom (IV, 1718); a na drugom mestu sa jedanaestim (IV, 27). I dok neki pisci Heraklov put sa
Argonautima stavljaju u doba njegove mladosti (Silije Italik: I, 512), drugi stavljaju ovaj doivljaj posle
etvrvtog dela (Apolonije sa Roda I, 122), a neki opet posle osmog (Diodor sa Sicilije: IV, 15). Ali ima ih
koji dre da je obavio deveto (Valerije Flak: Argonautika V, 91) i dvanaesto delo (ibid.: II, 382) i slomio
rogove oba bika (ibid.: I, 36) pre nego to je otplovio sa Argonautima; neki, opet, osporavaju da je uopte
plovio sa Argonautima na osnovu injenice da je bio sluga kraljice Omfale (Herodot po navodima
Apolodora: I, 9, 19).
7. Prema Likofronu 1328, Herakle je uveden u eleusinske misterije pre nego to je krenuo da izvri deveto
delo, ali Filohor (navodi ga Plutarh: Tesej 26) kae da ga ja posvetio Tesej (ibid.: 30), a da je Herakle
Teseja spasao iz Tartara kad je obavljao dvanaesto delo (Apolodor: II, 5, 12). Po Pausaniji (I, 27, 7) Tesej je
imao samo sedam godina kada je Herakle doao u Trojzen odeven u lavlju kou, a Tesej je o istio Prevlaku
od teto ina na prolazu za Atenu u vreme kad je Herakle sluio Omfalu (Apolodor: II, 6, 3). Euripid veruje
da se Herakle tukao sa Arejevim sinom Kiknom pre nego to se uputio da izvri osmo delo (Alkestida 501),
a Propertije (IV, 19, 41) da je on ve bio pohodio Tartar kad je ubio Kaka. Ovidije (Fast V, 388) tvrdi, pak,
da Herakle nije ubio Hejrona vre i etvrto delo nego da je Hejron slu ajno umro u vreme kad je Herakle
ve zavravao svoja dela.
8. Albrik (22) ovako re a dvanaest dela objanjavaju i ih alegori ki: poraz Kentaura na svadbi; ubistvo
lava; izbavljenje Alkestide iz Tartara i okivanje Kerbera; otimanje jabuka od Hesperida; unitenje Hidre;
rvanje sa Ahelojem; ubijanje Kaka; otmica Diomedovih kobila; poraz Antaja; hvatanje vepra; kra a
Gerionovog stada; dranje nebeskog svoda.
297

9. Razna dela i uzgredni Heraklovi podvizi predstavljeni su na Apolonovom tronu u Amikli (Pausanija: III,
18, 79) i na bronzanom ivotu Atene na spartanskom akropolju (Pausanija: III, 17, 3). Praksitelove
zabatne skulpture na Heraklovom ivotu u Tebi prikazuju ve inu od dvanaest Heraklovih dela, ali me u
njima nema stimfalskih ptica, a rvanje sa Antajem zamenjeno je i enjem Augejevih tala. O igledna elja
da se toliko gradova povee sa Heraklovim delima govori da se na velikom prostranstvu izvodio manje-vie
sli an ritual vereni kih zadataka, koji su prethodili krunisanju.
135 UBIJANJE IFITA
Kad se Herakle vratio u Tebu posle svojih dela, on dade Megaru, svoju enu, koja je tada imala 33
godine, svom ne aku, ko ijau Jolaju, kome bee tek 16 godina, za enu, sa primedbom da im je brak bio
nesre an.1 Potom po e da trai sebi mla u i sre niju mladu, pa saznavi da je njegov prijatelj Eurit, sin
Melanija, kralja Ojhalije, ponudio da uda svoju k er Jolu za strelca koji bi mogao da nadmai u streljatvu
njega i njegova etiri sina, on se uputi tamo.2 Eurit je dobio od Apolona izvrstan luk i sam Apolon ga je
nau io da njime rukuje, a on je potom tvrdio da je nadmaio svog u itelja u ga anju; ali Heraklu ne bee
nimalo teko da pobedi u takmi enju. Rezultat strano razjari Eurita, pa jo kad je uo kako je Herakle
napustio Megaru i pobio njenu decu, on ne pristade da mu da Jolu. Poto se dobro podnapio vina da bi
stekao hrabrosti, on re e Heraklu: Ti se nikada ne bi mogao uporediti sa mnom i mojim sinovima u
streljatvu da nisi podvalio i upotrebio arobne strele koje promauju cilj. Ovo takmi enje ne priznajem, a
ne bih ni u kom slu aju ni poverio svoju voljenu k er takvom neotesanku kao to si ti! tavie, ti si
Euristejev rob, a kao rob ti ne zasluuje nita sem batina od slobodnog oveka. Rekavi to, on istera
Herakla iz dvora. Herakle mu nije odmah vratio ao za sramotu, to je lako mogao u initi, ali se zakle da e
mu se osvetiti.3
b) Tri Euritova sina po imenu Didajon, Klitije i Toksej podrali su ne astan postupak svog oca u
potpunosti. Najstariji, medutim, ije ime bese Ifit, izjavi da je Jolu po svim pravilima asti trebalo dati
Heraklu, a kad uskoro potom nestadoe sa Euboje dvanaest istokrvnih priplodnih kobila i dvanaest snanih
drebadi mazgi, on ne htede da veruje da je Herakle lopov. U stvari njih je ukrao uveni lopov Autolik,
preruio ih pomo u arolija i prodao ih kao svoje Heraklu, koji nije nita podozrevao.4 Ifit je iao tragom
kobila i drebadi i utvrdio da trag vodi u Tirint, to ga navede da posumnja da je Herakle ipak hteo da se
osveti za uvredu koju mu je naneo Eurit. Naavi se iznenada licem u lice sa Heraklom, koji tek to se bee
vratio izbavivi Alkestidu, on prikri svoju sumnju i samo ga upita za savet ispri avi mu ta se desilo.
Herakle nije po Ifitovom opisu prepoznao ivotinje koje mu je prodao Autolik, i sa uro enom mu
srda no u obe a da e mu pomo i ako pristane da mu bude gost. Me utim njemu iznenada svanu da ga
smatraju lopovom i to ojadi njegovo osetljivo srce. Posle veli anstvene gozbe on povede Ifita na vrh najvie
kule u Tirintu. ''Pogledaj unaokolo!'' zapovedi mu on ''i reci da li tvoje kobile pasu negde u blizini.
Ne mogu da ih vidim, priznade Ifit. Onda si me neta no u svom srcu optuio da sam lopov! riknu
Herakle, razjaren, i sunovrati ga u smrt.5
c) Ubrzo posle toga Herakle ode Neleju, kralju Pila, i zatrai da ga Nelej o isti od greha; ali Nelej
nije pristao poto mu je Eurit bio saveznik. Tako e nijedan od Nelejevih sinova ne htede da ga o isti od
greha, osim najmla eg Nestora, koji pristade da primi Herakla, i najzad nagovori Dejfoba, Hipolitovog sina,
da ga o isti u Amikli. Ipak Herakle je i dalje snivao r ave snove, te ode u proro ite u Delfe ne bi li ih se
otresao.6 Pitonka Ksenokleja odbi da mu odgovori na pitanje. ''Ubio si svoga gosta'', re e ona. ''Nemam
nikakvo proro anstvo za takve kao to si ti!'' ''Onda u biti prinu en da osnujem svoje sopstveno
proro ite! dreknu Herakle. Odmah zatim on oplja ka ivot za zavetnim darovima, pa ak izvu e i
tronoac na kome je sedela Ksenokleja. ''Herakle iz Tirinta se mnogo razlikuje od svog kanopijskog
imenjaka'', re e otro Pitonka, dok je on odnosio tronoac i ivot; ona je ovim htela da kae da je egipatski
Herakle, koji je jedanput pohodio Delfe, bio pun potovanja i obzira.7
d) Razlju eni Apolon se podie i po e da tu e Herakla sve dok ih Zeus ne rastavi gromom i natera
da prue jedan drugom ruku u znak pomirenja. Herakle vrati sveti tronoac, te zajedno osnovae grad Gitij,
a stanovnici na trg postavie likove Apolona, Herakla i Dionisa. Ksenokleja tada Heraklu poru i:
298

''Ako ho e da se otrese svojih snova, mora biti prodat kao rob na godinu dana, a novac koji dobije mora
ponuditi Ifitovoj deci.8 Zeus se razgnevio to si povredio zakon gostoprimstva, ma kakav povod da si imao.''
'' iji rob treba da budem?'' upita Herakle ponizno. ''Kraljica Omfala iz Lidije e te kupiti'', odgovori
Ksenokleja. ''Pokoravam se'', re e Herakle, ''ali jednog dana u ja u initi robom oveka koji je prouzrokovao
moja stradanja, a i njegovu porodicu tako e!''9 Neki, me utim, kau da Herakle nije vratio tronoac i kad je
Apolon tek posle hiljadu godina uo da je tronoac odnet u grad Fenej, on kazni Fenejce time to je zapuio
kanal koji im je Herakle prokopao, da bi voda od suvine kie oticala i da ne bi plavila njihov grad.10
e) Postoji i jedna sasvim druk ija pri a o tim doga ajima, po kojoj je Lik iz Euboje sin Posejdona i
Dirke, napao Tebu u vreme pobuna, ubio kralja Kreonita, i nasilno seo na presto. Veruju i u Koprejev
izvetaj da je Herakle umro, Lik je pokuao da zavede Megaru, a kad je ona to odbila, hteo je da ubije i nju i
njenu decu, i to bi i u inio da se Herakle ba tada nije vratio iz Tartara i osvetio se. Hera, kojoj je Lik bio
ljubimac, u ini da Herakle poludi: on ubi Megaru, svoje sinove i svog mezimca Ajtoljana Stihija.11 Tebanci
koji su pokazivali de iju grobnicu tvrdili su da bi Herakle ubio i svoga o uha Amfitriona da ga Atena nije
onesvestila udarivi ga ogromnim kamenom. Oni su pokazivali kamen i nazivali ga Ukrotitelj. Ali
Amfitrion je, u stvari, umro ranije u orhomenskom pohodu. Atenjani tvrde da je Tesej, iz zahvalnosti to ga
je Herakle izbavio iz Tartara, krenuo sa atenskom vojskom protivu Lika u pomo Heraklu. Tesej se
zaprepasti kad ugleda pobijene, ali je ipak obe ao Heraklu svaku po ast do kraja ivota i posle smrti, i
doveo ga u Atenu, gde ga je Medeja izle ila od ludila. Potom ga je Sikal ponovo o istio od greha.12
1. Plutarh: O ljubavi 9; Apolodor: II, 6, 1; Pausanija: X, 29. 3:
2. Diodor sa Sicilije: IV, 31; Pausanija: IV, 33, 5; Sofokle: Trahinjanke 260;
3. Higin: Fabula 14; Apolonije sa Roda: I, 889; Homer: Odiseja VIII, 2268; Apolodor: loc. cit.;
Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Sofokle: loc. cit.;
4. Hesiod, navodi ga sholijast uz Sofoklove Trahinjanke 265; Homer: Odiseja XXI, 15; Diodor sa
Sicilije: loc. cit.; Apolodor: II, 6, 2; Sholijast uz Homerovu Odiseju XXI, 22;
5. Apolodor: loc. cit.; Sofokle: Trahinjanke 271; Homer: loc. cit. uz Sholijast koji navodi Ferekida;
Diodor sa Sicilije: loc. cit.;
6. Apolodor: loc. cit.; Diodor sa Sicilije: loc. cit.;
7. Apolodor: loc. cit.; Pausanija: X, 13, 4; Higin: Fabula 32;
8. Apolodor: loc. cit.; Higin: loc. cit.; Pausanija: II, 21, 7; Diodor sa Sicilije: loc. cit.;
9. Sofokle: Tra anke 248 i 275; Higin: loc. cit.; Servije uz Vergilijevu Ajneidu VIII, 300;
10. Plutarh: O sporosti boanske pravde 12; Pausanija: VIII, 14, 3;
11. Higin: Fabula 32; Euripid: Herakle 26 i 553; Servije uz Vergilijevu Ajneidu VIII, 300; Sholijast
uz Sofoklove Trahinjanke 355; Ptolemaj Hefajstionov: VII, navodi ga Fotije, str. 490;
12. Euripid: Herakle 26 i 1163 i 1322; Pausanija: IX, 11, 2; Diodor sa Sicilije IV, 55; Menokrat,
navodi ga sholijast uz Pindarove Istamske ode IV, 104.
*
1. U matrijarhalnom drutvenom poretku razvod sa enom kraljevskog roda zna io je naputanje
kraljevstva, jer je ono bilo njen miraz i lako je mogu e da je, kad su stari drutveni obi aji u Gr koj oslabili,
sveti kralj mogao da izbegne smrt na kraju svoje vladavine naputaju i kraljevstvo i ene i se drugom
naslednicom. Ako je tako, onda Eurit nije zamerio Heraklu kao zetu to je pobio svoju decu jer su to, u
stvari, bili de aci zamenici rtvovani svake godine dok je vladao Tebom ve to je izbegao svoju
kraljevsku dunost da umre. Osvajanje mlade takmi enjem u streljatvu bio je indoevropski obi aj u
Mahabharati, Arjuna tako pobe uje Draupadu, a u Ramajani Rama zatee ivin svemo ni luk i osvaja Situ.
tavie, odapinjanje strela na sve etiri strane sveta i jedne u sam zenit bilo je deo kraljevskog svadbenog
obreda u Indiji i Egiptu (vidi 126, 2 i 132, 8). Kobile su, verovatno, rtvovane o svadbi Herakla i Jole, ime
je Herakle postao kralj Ojhalije (vidi 81, 4). Ifit je, u svakom slu aju, kraljev zamenik, koga su bacali sa
zidina Tebe krajem svake godine, ili u neko drugo vreme, da bi umilostivili neko uvre eno boanstvo (vidi
105, 6; 106; j; i 121, 3).
299

2. Heraklova otmica delfskog tronoca, izgleda, belei dorsko osvajanje ivota; a grom ba en izme u
Apolona i Herakla odluku da Apolon ne prepusti svoje svetilite Heraklu, ve da ga zadri pod uslovom da
slui dorskim interesima kao zatitnik Dimana, plemena koje je pripadalo dorskom savezu. Dobro je
poznato da su Spartanci, koji su bili Dorci, kontrolisali Delfisko proro ite u klasi no vreme. Euripid je
propustio da pomene doga aj sa tronocem u svome Heraklu zato to 421. godine pre nae ere Atenjani nisu
uspeli ugovorom u Nisi da odre prevlast Fokide nad Delfima; Spartanci su zahtevali da Delfi ostanu
zasebna dravica pod njihovom kontrolom. Sredinom etvrtog stole a, kad se ovo pitanje ponovo
pokrenulo, Foki ani su uzeli Delfe i prisvojili neto iz njihove riznice ne bi li oja ali svoje snage za
odbranu, ali su potu eni do nogu i sve im je bilo razoreno.
3. Pitonkin prekor izgleda da je zna io da su Dorci, koji su pokorili Peloponez. sebe nazivali Sinovima
Heraklovim i nisu Pitonki ukazali isto potovanje kao njihovi prethodnici Ahajci, Ajoljani i Jonci, ije su
religiozne veze bile vr e sa zemljoradnicima Libijcima sa egipatske delte nego sa helenskim kraljevima
sto arima; Ksenoklejina prethodnica Herofila (''draga Heri'') bila je Zeusova k i koju je izrodio sa
Lamijom i Libijci kojima je vladala zvali su je Sibila (Pausanija: X, 12, 1; Euripid: Prolog za Lamiju).
Kikeron potvr uje ovo glediste kad pori e da je Alkmenin sin, to jest predorski Herakle, bio onaj koji se
tukao sa Apolonom za ovaj tronoac (O prirodi bogova III). Kasnije su, u ime religiozne verodostojnosti,
injeni pokuaji da se prikrije sva a izme u Apolona Foki anina i Herakla Dorca. Tako Plutarh, svetenik u
Delfima, kae da je Herakle postao poznavalac boanske nauke i da je osvojio tronoac verovatno u
prijateljskom suparnitvu sa Apolonom. Kad objanjava Apolonovu osvetu nad narodom Feneje, on sa
mnogo obzira zanemaruje injenicu da im je Herakle iskopao kanal (vidi 138, d).
136 OMFALA
Hermes, zatitnik svih nov anih poslovanja, odveo je Herakla u Aziju i tamo ga izneo na prodaju
kao bezimenog roba, a tri srebrenjaka koja je za njega dobio uru io je Ifitovim siro i ima. Ali Eurit ostade
uporan i tvrdoglavo zabrani svojim unucima da prime ma kakvu nov anu odtetu, rekavi da se prolivena
krv samo krvlju moe platiti; ta se dogodilo sa srebrenjaeima, to samo Hermes zna.1 Kao to je Pitonka
predskazala, Herakla je kupila Omfala, kraljica Lidije, ena koja je imala smisla za trgovinu; Herakle joj je
verno sluio godinu dana, a moda i tri, i oslobodio je Malu Aziju od razbojnika koji su njome harali.2
b) Omfala, k i Jordana i, prema nekim tvrdnjama, Tantalova mati, nasledila je kraljevstvo od svoga
nesre nog mua Tmola, sina Arejevog i Teogoninog. Tmol je lovio na Gori Karmanoriji, zvanoj tako u ast
Karmanora, Dionisovog i Aleksirojinog sina, koga je tu ubio divlji vepar i zaljubio se tom prilikom u
lovicu po imenu Arhipa, Artemidinu devicu pratilju. Arhipa, neosetljiva na Tmolove pretnje i molbe,
pobee u hram svoje gospodarice, gde ju je Tmol, oskrnavivi svetilite, silovao na samoj boginjinoj
postelji. Ona se obesila o gredu, prizivaju i Artemidu koja, uvi je, oslobodi pobesnelog bika: bik jurnu na
Tmola, baci ga uvis, i Tmol padne na iljasto kolje i otro kamenje i izdahnu u mukama. Teoklimen,
Omfalin sin, sahranio je oca na mestu gde ga je zatekao mrtvog i po njemu planinu nazva Tmol; istoimeni
grad, podignut na padinama te planine, unitio je veliki zemljotres za vlade imperatora Tiberija.3
c) Me u mnogim sporednim delima koje je Herakle izvrio kao sluga, u to vreme bee i hvatanje
dvojice Kerkopa iz Efesta, koji su ga neprestano potkradali dok je spavao. Oni su bili blizanci Okeana i
Teje, zvali su se ili Pasal i Akmon, ili Ol i Euribat, ili Sil i Tribal, a behu najve i prevaranti i laovi za koje
zna ove anstvo. Oni su lunjali svetom i neprestano izmiljali nove prevare. Teja ih je opomenula da se
uvaju Herakla, i njene re i Moji mali beloguzi, vi jo niste sreli velikog crnoguzog!'' postale su
poslovi ne, ''beloguz'' otada znaci ''kukavica, prostak i pohlepan''.4 Oni su se vrzmali oko Heraklove postelje
prerueni u zunzare, dok ih se on jedne no i nije do epao, naterao da povrate svoj pravi lik, pa ih glavom
nadole obesio o krajeve obramice i tako izneo iz sobe. Heraklova zadnjica, koju lavlja koa nije pokrivala,
li ila je na stari koni tit, onako izgorela od sunca ili od plamenog daha Kakovog, ili daha kretskog bika.
Kerkopi prsnue u nezadriv smeh kad je ugledae, naavi se u nezgodnom loaju. Njihova iznenadna
300

veselost zbuni Herakla, pa kad je shvatio emu se smeju, on sede na stenu i po e se i sam smejati od srca, te
ga oni nagovorie, da ih pusti. Ali poto se grad Kerkopija, zborno mesto Kerkopa, nalazio u Aziji, a stena
nazvana Crna zadnjica u Termopilima, mogu e je da se ta dogodovtina zbila nekom drugom prilikom.5
d) Neki tvrde da su Kerkopi bili pretvoreni u kamen zato to su pokuali da obmanu Zeusa, drugi,
opet, da su za svoje podlatvo kanjeni na taj na in to su pretvoreni u upave majmune i poslani na
italijanska ostrva Pitekuse.6
e) U jednoj klisuri u Lidiji iveo je neki Silej, koji je imao obi aj da hvata slu ajne prolaznike i da ih
prisiljava da mu obra uju vinograd: Herakle mu, me utim, po upa lozu iz korena. Kada su Lidijci iz Itone
po eli da plja kaju Omfalinu zemlju, Herakle je povratio sav plen i obnovio grad.7 A u Kelajni je iveo
seljak Litijers, vanbra ni sin kralja Minoja, koji je nudio gostoprimstvo prolaznicima, a onda ih prisiljavao
da se takmi e s njim kao eteoci. Kad bi ih izdala snaga, on ih je udarao bi em, a uve e, poto bi pobedio,
odsecao im je glave i sakrivao tela u snoplje pevaju i alopojke. Herakle je doao u Kelajnu da bi izbavio
pastira Dafnida, Hermesovog sina, koji je obiao ceo svet zbog svoje voljene Pimpleje, koju behu odveli
guslari, dok je najzad nije pronaao me u robinjama Litijersovim. Litijers pozva i Dafnida na takmi enje u
etvi, ali ga Herakle zameni, pobedi Litijersa, i odrubi mu glavu srpom, a trup baci u reku Majandar. Dafnid
dobi svojun Pimpleju, a povrh toga joj Herakle dade i Litijersov dvor u miraz. U ast Litijersa, frigijski
eteoci su pevali etela ke pesme koje mnogo podse aju na pesme to su se pevale u ast Manerosa, sina
prvog egipatskog kralja, koji je tako e umro u polju za vreme etve.8
f) Najzad, kraj lidijske reke Sagar, Herakle ustreli dinovsku zmiju koja je unitavala ljude i etvu, a
zahvalna Omfala, shvativi ko je on i kakvog je porekla, oslobodi ga i posla u Tirint, obdarivi ga mnogim
blagom; Zeus je ustanovio sazve e Ofijuh u znak se anja na pobedu. Reka Sagar, uzgred re eno, dobila je
ime po sinu Mindonovom i Aleksirojinom, koji se udavio u njenim vodama izgubivi razum, jer je tako
htela Majka svih Bogova, zato to je omalovaavao njene misterije i vre ao svetenike evnuhe.9
g) Omfala je kupila Herakla vie radi toga da joj bude ljubavnik nego ratnik. Ona je s njime imala tri
sina: Lama, Agelaja pretka slavnog kralja Kroesa, koji je pokuao da sebe prinese na rtvu na loma i
kada su Persijanci zauzeli Sard i Laomeda.10 Neki dodaju i etvrtog Tirena ili Tirsena koji je
izumeo trubu i poveo lidijske iseljenike u Etruriju, gde su se nazvali Tirenjanima; ali verovatnije je da je
Tiren bio sin kralja Atisa i daljnji potomak Herakla i Omfale.11 Sa jednom od Omfalinih dvorjanki. koja se
zvala Malida, Herakle je ve imao Kleodaja ili Kleolaja, i Alkaja osniva a lidijske dinastije, koga je kralj
Kreos svrgnuo sa prestola u Sardu.1
h) U Gr koj se proneo glas da je Herakle skinuo svoju lavlju kou i jasikov venac i da umesto njih
nosi ogrlice sa draguljima, zlatne narukvice i enski turban, purpurni ogrta i majonijski pojas. On sedi,
pri alo se dalje, okruen razuzdanim razmaenim jonskim devojkama. grebena vunu iz ugla ane drvene
kutije ili upreda tanak konac i drhti kad ga gospodarica grdi. Ona ga udara svojom zlatnom papu om kad
mu nespretni prsti prekinu nit ili prelome preslicu, radi zabave tera ga da joj pri a o svojim nekadanjim
podvizima: a on se, izgleda, zbog toga nimalo ne stidi. Na osnovu tih pri a slikari prikazuju Herakla u utoj
suknji, kako ga Omfaline devojke eljaju i iste mu nokte, dok Omfala obla i njegovu lavlju kou i nosi
njegovu batinu i luk.12
i) U stvari, evo ta se dogodilo. Jednog dana Pan ugleda sa visokog brega Herakla i Omfalu kako
obilaze Tmolov vinograd, ona u purpurnoj, zlatom obrubljenoj odori, a on galantno dre i suncobran iznad
njene glave. Zaljubivi se na prvi pogled u Omfalu, on re e zbogom svojoj planinskoj Boginji, uzvikuju i:
Od sada e ona biti moja jedina ljubav! Omfala i Herakle stigoe kuda su naumili u jednu usamljenu
grotu, i tu iz obesti promenie ode u. Ona ga opasa lepim ipkanim pojasom, koji bee isuvie kratak za
njegov struk, i navu e mu svoju purpurnu odoru. Iako ona bee do kraja razvezala haljinu, on pocepa
rukave; a vezice njenih sandala behu isuvie kratke za njegove debele risove.
j) Posle ve ere oni odoe na spavanje u zasebne postelje, poto su obe ali Dionisu da e mu prineti
jutarnju rtvu, koji u tom slu aju zahteva bra nu uzdrljivost svojih poklonika. Oko pono i uvu e se Pan u
pe inu, pa pipaju i po mraku, na e postelju za koju je mislio da je Omfalina; verovao je to otud to je osoba
koja je u njoj spavala bila odevena u svilu. Drhtavim rukama on zadie pokriva i uvu e se unutra, ali
Herakle, probudivi se, sko i na noge i ritnu ga nogom iz perine. uvi snaan udarac i jauk, Omfala sko i i
potrai svetlo, kad se svetlost ukaza, ona i Herakle smejahu se do suza kad ugledae Pana u uglu pe ine
kako trlja svoje modrice. Od tog dana, Pan se uasava ode e i zahteva da u njegovim obredima svi
301

inodejstvuju nagi, a da bi se osvetio Heraklu, on Heraklovu udljivu trenutnu odluku da promeni odelo sa
Omfalom proglasi trajnom i po e iriti glasine kako je Herakle postao izopa en.14
1. Apolodor: II. 6, 3; Diodor sa SiciliJe: IV, 31; Ferekid, navodi ga sholijast uz Homerovu Odiseju:
XXI, 22;
2. Sofokle: Trahinjanke 253; Apolodor; II, 6, 2; Diodor sa Sicilije: loc. cit.:
3. Apolodor: II, 6, 3; Plutarh: O rekama 7; Takit: Anali II, 47;
4. Apolodor: loc. cit.; Suida sub Cercopes; Sholijast uz Lukijanovog Aleksandra 4; Ceces: O
Likofronu 91:
5. W. H. Roscher: L,exikon der Griechischen und Rmischen Mytologie II, 1166; K. O. Mller:
Dorci I, 464; Ptolemaj Klaudije: V, 2; Herodot: VII, 216;
6. Suda sub Cercopes: Harpocratije sub Cercopes, navode i Ksenagoru; Eustatije uz Homerovu
Odiseju XIX, 247; Ovidije: Metamorfoze XIV, 83:
7. Ceces: Hilijade II, 432; Diodor sa Sicilije: IV, 31; Dionisije: Opis zemlje; 465; Stefan Vizantinac
sub Itone;
8. Sholijast uz Teokritove idile X, 41; Atena: X, 615 i XIV, 619; Eustatije uz Homera 1164;
Hesihije, Fotije i Suda sub Lityerses; Poluks: IV, 54;
9. Higin: Pesni ka astronomija II, 14: Plutarh: O rekama 12;
10. Diodor sa Sicilije: IV, 31; Bakhilid: III. 2492; Apolodor: II, 6, 3; Palajfat: 45;
11. Pausanija: II, 21, 3; Herodoi: I, 94; Strabon: V, 2, 2; Dionisije iz Halikarnasa: I, 28;
12. Helanik: Fragmenat 102, izd. Didot; Diodor sa Sicilije: loc cit.; Eusebije: Pripreme za jevandelje
II, 35; Herodot: I, 7;
13. Ovidije: Heroide IX, 54; Lukijan: Razgovori bogova 13; Plutarh: O tome da li star ovek treba
da se bavi dravnim poslovima 4;
14. Ovidije: Fasti II, 305.
*
1. Karmanor je, po svemu sude i, naziv za Adonida (vidi 18, 7), koji je tako e nastradao od divljeg vepra.
Kad je Tmol oskrnavio Artemidin hram, ne moe se vremenski odrediti, niti se moe odrediti ime bi
Herakle mogao Euritu nadoknaditi sinovljevu smrt. Ipak izgleda da su oba ova doga aja istorijskog porekla.
Mogu e je da je Omfala bila Pitonka, uvarka delfiskog Omphalusa, i da je ona odredila visinu naknade pa
zadrala Herakla kao roba dok ne isplati odtetu. Poto je Omfala bilo ime lidijske kraljice, mitografi su
promenili mesto Heraklovog robovanja, podeavaju i pri u prema nekom drugom predanju.
2. Kerkopi, kako pokazuju njihova razli ita imena, bili su ceres, ili zlodusi u obliku varljivih i zloslutnih
snova, i mogli su se oterati prizivanjem Herakla, koji je jedini imao vlast nad morama (vidi 35, 34).
Kekropi su najpre predstavljeni kao prosti duhovi (njihovo ime je jedan oblik od cercops), kasnije, u
umetni koj obradi, oni se pojavljuju kao cercopithecoi, majmuni, verovatno zato to se Herakle dovodi u
vezu sa Gibraltarom kao jednim Heraklovim stubom, a iz tih oblasti su trgovci Kartaginjani donosili
majmune za ljubimce gr kim i rimskim gospo ama. Izgleda da su majmuni bili esti na Ishijli i Prokidi,
ostrvima severno od Napuljskog zaliva, koje su Grci nazivali Pitekuse; imena ostrva, u stvari, podse aju na
re pithoi, to zna i ''vr evi'', a vr evi su se proizvodili na tom ostrvlju (Plinije: Istorija prirode III, 6, 12).
3. Obi aj vinogradara da u ast due vinove loze uhvate i ubiju stranca u vreme kad gro e dozreva, bio je
rasprostranjen u Siriji i Maloj Aziji, a sli ne rtve prinoene su u doba etve i tamo i u Evropi. Ser Dems
Frezer nairoko raspravlja o ovom predmetu u svojoj Zlatnoj grani. Heraklu se, dakle, pripisuje da je
zabranio prinoenje ljudskih rtava, a to je drutvena reforma koju su Grci sebi pripisivali ak i u vreme kad
su im ratovi postajali sve svirepiji i razorniji.
302

4. Klasi ni pisci daju Heraklovom robovanju Omfali alegori no zna enje: i najsnaniji ovek moe postati
rob raskalane i ambiciozne ene; a da su oni pupak smatrali sreditem pohote prema eni, dovoljan je
dokaz Omfalino ime. Ali pre e biti da pri a belei odnose u svetom kraljevstvu na prelasku iz matrijarhata
u patrijarhat, kada je kralj, kao kralji in suprug, mogao samo da zastupa kraljicu prilikom rtvenih obreda,
ali pod uslovom da nosi njenu ode u. To je bio obi aj u rano sumersko doba, a i izvesni kretski predmeti
umetni ke izrade prikazuju mukarce odevene u ensku ode u prilikom rtvenih obreda; na primer,
mukarci su odeveni u suknje-pantalone na sarkofagu Trojne Hagije, a na freskama dvorca u Knosu u
iroke, leprave suknje. Heraklovo robovanje objanjava se zapadnoafri kim starosedela kim
matrijarhalnim obi ajem: Brifat isti e da je kod Abrona, Daura i Loanga kralj bio rob po ro enju i nije imao
nikakvu vlast; u Agoni, Latuki i Ubembi, pa i u drugim krajevima, postoji samo kraljica, koja se ne udaje,
ve bira ljubavnike me u robovima. tavie, sli an poredak zadrao se i u klasi no doba kod plemstva u
Lokridi, koje je bilo povla eno da alje u Troju svetenice za hram Boginje Atene (vidi 158, 8); oni su bili
prinu eni da se 683. godine pre nae ere isele iz sredine Gr ke u Epizefirsku Lokridu, na vrhu italijanske
'' izme'', zbog skandala koji su prouzrokovale plemkinje nedozvoljenim ljubavnim odnosima sa robovima
(vidi 18, 8). Lokri ani nisu bili helenskog porekla i smatrali su vrlinom uzajamne odnose pre braka u
kretsko-karijskom ili amoritskom stilu, a pridavali su vanost isklju ivo nasledstvu po enskoj liniji
(Dionisije: Opis zemlje 3657; Polibije: XII, 6 b). Isti obi aj mora da je bio zajedni ki u prehelenskoj
Gr koj i u Italiji, ali je samo u Bagnari, u blizini ruevina Epizefirske Lokride, sa uvano matrijarhalno
ure enje. ene iz Bagnare nose duga ke, ubrane suknje i bosonoge odlaze na nekoliko dana u trgovinu, a
ostavljaju mukarce da se brinu o deci; one mogu da ponesu na glavi teret od dva kvintala. Mukarci odlaze
na odmor u prole e, u vreme ribolova na osti, i tada veto rukuju harpunom, a leti odlaze u brda i prave
drveni ugalj. Iako je zvani ni zatitnik Bagnare sv. Nikola, nijedna ga ena ne priznaje; njihovi parosi se
ale da one daleko vie potuju Devicu Mariju nego Sina Bojeg, zato to je Devica nasledila Devicu Koru,
po ijem je velelepnom hramu Lokrida bila uvena u klasi na vremena.
137 HESIONA
Poto je odsluio kao rob kod kraljice Omfale, Herakle se vratio u Tirint, duevno potpuno
oporavljen, i odmah u nameri da preduzme pohod na Troju.1 Evo zbog ega: da li kad su se vra ali iz zemlje
Amazonki, ili kada su sa Argonautima prispeli u Sigej, tek on i Telamon se behu zgranuli kad su zatekli
Laomedonovu k erku Hesionu potpuno nagu, jedino s nakitom na sebi, prikovanu za stenu na trojanskoj
obali.2 Dogodilo se da je Posejdon poslao morsku alu da kazni Laomedona zato to njemu i Apolonu nije
platio ugovorenu nagradu kad su mu gradili gradske zidine i uvali stada. Neki kau da je Laomedon trebalo
da rtvuje svu stoku prinovljenu te godine u njegovom kraljevstvu; drugi da im je ponudio odvie nisku
nadnicu, pa ih povrh toga prevario za nekih trideset trojanskih drahmi. Za osvetu, Apolon mu posla kugu, a
Posejdon naredi morskoj ali da odnosi i prodire ljude i da, bljuju i morsku vodu, nanosi tetu poljima.
Prema drugoj pri i, Laomedon je ispunio svoje obe anje Apolonu, ali ne i Posejdonu, koji mu je zauzvrat
poslao i kugu i morsku alu.3
b) Laomedon je zbog toga pohodio proro ite Zeusa Amona i tamo mu rekoe da ostavi na obali
svoju k erku Hesionu na milost i nemilost morskom udovitu. Me utim on je tvrdoglavo odbijao da u ini
to mu je re eno, zahtevaju i od trojanskog plemstva da najpre rtvuju svoje k eri. O ajni, oni potraie
saveta od Apolona, ali im on dade veoma malo nade, budu i da nije bio nita manje ljutit od Posejdona.
Ve ina roditelja odmah posla svoju decu van zemlje, a Laomedon pokua da prisili izvesnog Fojnodamanta,
koji je svoje tri k eri zadrao kod ku e, da izloi jednu od njih na milost i nemilost morskom udovitu.
Fojnodamant pridobi lanove saveta, tvrde i da je samo Laomedon odgovoran za sve nevolje koje su ih
snale, i da on jedini treba da plati time to e rtvovati svoju k er. Najzad odlu ie da bace kocku, i kocka
pade na Hesionu, koju onda vezae za stenu, gde ju je Herakle naao.4
303

c) Herakle odmah raskinu njene okove, ode u grad i ponudi se da uniti udovite ako mu zauzvrat
dadu dva besmrtna bela konja ili kobile. Ta grla su bila bez takmaca i u stanju da poput vetra jure i preko
vode i po strnjikama; njih je Zeus dao Laomedonu u zalogu kad mu je oteo Ganimeda. Laomedon rado
pristane na pogodbu.5
d) Uz Ateninu pomo , Trojanci tada sagradie visok zid da zatite Herakla od udovita kad se
pomoli iz mora i uputi ravnici. Doavi do zida, ala otvori eljusti, a Herakle joj sko i u guu u punoj ratnoj
opremi. On je proveo tri dana u trbuhu udovita, i izaao odatle kao pobednik, iako ga je ta borba stajala i
poslednje vlasi na glavi.6
e) Mnogo se raspravljalo o tome ta se dalje dogodilo. Neki kau da je Laomedon dao Hesionu
Heraklu za enu, preklinju i ga istovremeno da ostavi i nju i kobile u Troji, dok bude na putu sa
Argonautima, a da je posle, poto je osvojeno runo, pohlepa preovladala nad Laomedonom, te on uskrati
Heraklu Hesionu i kobile. Neki kau da je Heraklu Laomedon odbio da da to je obe ao, mesec ili dva pre
povratka Argonauta, kad je Herakle navratio u Troju trae i Hilada.7
f) Ipak, naj e e se pri a da je Laomedon prevario Herakla i podmetnuo mu obi ne konje umesto
besmrtnih, na ta je Herakle zapretio ratom protiv Troje i otplovio veoma ljut. Najpre je pohodio ostrvo Par,
gde je podigao oltar Zeusu i Apolonu, a zatim je otiao na Korintsku prevlaku, gde je prorekao
Laomedonovu propast; najzad je sakupio vojsku u svom gradu Tirintu.8
g) Laomedon je u me uvremeriu ubio Fojnodamanta i prodao njegove tri k eri trgovcima sa Sicilije
koji su doli da kupuju rtve za priredbe sa divljim zverima; ali devojke je na Siciliji spasla Afrodita, i
najstarija, Ajgesta, dopustila se re nom Bogu Krimisu, koji se preruio u psa i rodila mu sina Ajgesta ili,
kako ga Latini zovu, Akesta.9 Ajgest je uz pomo Anhisa, Elimovog vanbra nog sina, koga je doveo iz
Troje, osnovao gradove Ajgestu, kasnije nazvanu Segesta; zatim Estelu, koju je nazvao po svojoj eni, i
najzad Eriku i Asku. Za samu Ajgestu se pri a da se vratila u Troju i tamo udala za nekoga Kapisa, kome je
rodila Anhisa.10
h) Raspravljalo se i o tome da li se Herakle iskrcao u Troji sa 18 dugih brodova sa po 50 vesala ili sa
est malih barki i veoma slabim snagama.11 U svakom slu aju, saveznici su mu bili Jolaj, Telamon., Ajakov
sin. Pelej, Argivac Ojkle i Bojo anin Dejmah.12
i) Herakle je zatekao Telamona u Salamini, na gozbi sa prijateljima. Odmah su mu ponudili zlatan pehar
s vinom i pozvali ga da prvo prinese Zeusu rtvu livenicu; on to i u ini digavi ruke prema nebu i mole i se:
O e, podari Telamonu divna sina, neka mu koa bude jaka kao u lava, a ni hrabrost neka mu ne bude
manja! Poto je ve bio ugledao Periboju, Telamonovu enu, koja tek to se nije porodila, Zeus posla orla
kao odgovor, a Herakle uveri Telamona da je molba usliena; i odista, im se gozba zavrila, Periboja rodi
Velikog Ajanta, koga Herakle uvi u lavlju kou da ga u ini neranljivim, osim u vrat i pod pazuhom, gde ga
je kasnije strela ipak pogodila.13
j) Iskrcavi se u blizini Troje, Herakle ostavi Ojkla da pazi na brodove, a on sam povede ostale
junake u napad na grad. Iznena en, Laomedon nije imao kad da pripremi vojsku, ve prostom narodu
razdeli koplja i baklje i urno ih posla dole na obalu da zapale flotu. Ojkle se asno borio sve do smrti,
tite i drugove dok su sputali brodove u more i beali. Laomedon zatim pouri nazad u grad i posle okraja
sa Heraklovim snagama uspe da ponovo u e u grad i da za sobom zatvori kapije.
k) Nemaju i strpljenja za neku duu opsadu, Herakle se odlu i za iznenadni napad. Prvi koji je
preao preko zidina bee Telamon, jer je kao najslabije mesto izabrao zapadnu stranu, koju je gradio njegov
otac Ajak. Herakle ga je pratio u stopu, lud od ljubomore. Telamon, iznenada shvati da je Heraklov ma
uperen na njega, pa s izvanrednim prisustvom duha stade i po e da skuplja veliko kamenje koje se odronilo
sa zida. ''ta to radi'' urlao je Herakle. ''Gradim oltar za Herakla Pobednika i Osvetnika zala!'' odgovori
snalaljivi Telamon. ''Ostavljam tebi da razori Troju.''14 Herakle mu zahvali na brzinu i odjuri dalje. On
pobi strelama Laomedona i sve njegove sinove osim Podarka, koji je jedini smatrao da Heraklu treba dati
besmrtne kobile; zatim oplja ka grad. Poto je zadovoljio e za osvetom, Herakle dade Hesionu Telamonu,
u znak zahvalnosti, a njoj dozvoli da otkupi bilo koga od svojih sugra ana. Ona izabra Podarka. Odli no,
re e Herakle, ali on mora biti pla en kao rob. Hesiona mu tada dade svoj zlatni veo kojim je vezivala
glavu. Zbog toga Podark dobi novo ime Prijam to zna i otkupljeni. Neki kau da je Podark u to vreme
jo bio dete.15
304

l) Poto je spalio Troju i opusteo njene drumove, Herakle postavi Prijama na presto i otplovi.
Hesiona ode s Telamonom u Salaminu i tamo mu rodi Teukara, da li u braku ili vanbra no, ne zna se
ta no.16 Kasnije je ona napustila Telamona, pobegla u Malu Aziju, i otplivala do Mileta, gde ju je kralj
Arion naao skrivenu u umi. Tu je rodila Telamonovog drugog sina, Trambela, koga je Arion odnegovao
kao ro enog sina i postavio ga za kralja Telamonovim azijskim ro acima Lelegijcima, ili, po drugima,
Lezbijcima. Kad je docnije, za vreme trojanskog rata, Ahilej napao Milet, on je ubio Trambela. Zatim, kad
je saznao da je Trambel Telamonov sin, bi mu veoma ao to ga je liio ivota.17
m) Neki tvrde da Ojkle nije pao kod Troje i da je jo bio iv kad su Erinije zaludele njegovog unuka
Alkmajona. Ojkle je sahranjen u Arkadiji, u blizini svetog Borejevog gaja kod Megalopolja.18
n) Herakle onda otplovi iz Troade i povede sa sobom Glaukiju, k erku re nog boga Skamandara.
Ona je bila Dejmahova ljubavnica za vreme opsade, a kad je on pao u boju, ona zatrai zatitu od Herakla.
On je dovede na brod, presre nu to na svetu jo ima tako u tivih i uljudnih prijatelja; Glaukija je bila u
blagoslovenom stanju i kasnije je rodila sina koji dobi ime Skamandar.19
o} Dok je San uljuljkivao Zeusa, Hera pozva Boreja da podigne buru, koja skrenu Heraklove
brodove daleko od puta i odbaci ga na ostrvo Kos. Zeus se probudi besan i zapreti Snu da e ga baciti s neba
u Erebski zaliv, ali San pobee pod zatitu No i, koju ak ni Zeus nije smeo da naljuti. U besu on po e da
obara bogove po Olimpu. Neki kau da je Herine ru ne zglobove okovao za ronjak, a zglobove nogu za
nakovanj; Hefajsta je sunovratio na zemlju. Poto je tako do mile volje istutnjao svoj bes, on izbavi Herakla
sa Kosa i dovede ga do Arga, a njegovi tamonji doivljaji su opisivani mnogo puta i na razne na ine.20
p) Neki kau da su stanovnici ostrva Kosa Herakla smatrali gusarom i pokuali da spre e da se
iskrca, bacaju i se kamenjem na njegovu la u. Ali on se iskrcao na silu, no u, na prepad, zauzeo grad
Astipaliju i ubio kralja Euripila, sina Posejdonovog i Astipalajinog. Herakla je ranio Halkodont, ali ga je
Zeus izbavio u presudnom trenutku.21 Drugi kau da je napao Kos zato to se zaljubio u Euripilovu k er
Halkiopu.22
q) Po jednoj drugoj pri i, pet od est Heraklovih brodova potonulo je u buri. Preostali brod nasukao
se kod Lakete na ostrvu Kos, a Herakle i njegovi drugovi uspeli su u brodolomu da spasu jedino svoje
oruje. Dok im se sa ode e jo cedila morska voda, mimo njih pro e stado ovaca, i Herakle zamoli
Meropovog pastira, nekog Antagoru da mu pokloni jednog ovna; na to Antagora, koji je bio snano gra en,
izazva Herakla na rvanje i ponudi mu ovna kao nagradu ako pobedi. Herakle prihvati izazov, ali kad se dva
junaka uhvatie u kotac, Meropljani pritr ae Antagori u pomo , a Grci na to pomogoe Heraklu te nasta
opta tu njava. Iscrpljen nepogodom na moru, i imaju i protiv sebe mnogobrojnog neprijatelja, Herakle
prekide boj i pobee u ku u snane tra ke matrone, navu e na sebe njene haljine i, tako preruen, uspe da
pobegne.
r) Poto se u toku dana okrepio dobrom hranom i snom, on se ponovo potu e sa Meropljanima i
ovoga puta mu po e za rukom da ih savlada. On zatim primi o i enje od greha zbog prolivene krvi, pa se,
jo uvek odeven u ensku ode u, oeni Halkiopom i tako postade otac Tesalu.23 Otada su se na poljani gde
se tukao Herakle svake godine prinosile rtve, a enici sa Kosa obla ili su enske haljine kad bi dolazili na
vi enje u mladinu ku u, a isto to bi inio i Heraklov svetenik u Antimaheji pre nego to po ne sa
prinoenjem rtava.24
s) ene u Astipaleji se uvredie i otada po ee da proklinju Herakla, a Hera ih radi toga nagradi
rogovima kao u krava; me utim, po drugima, kravlji rogovi nisu nagrada, ve kazna kojom ih je Afrodita
kaznila zato to su htele svoju lepotu da uzdignu nad njenom.25
t) Poto je opustoio Kos i unitio Merope, Herakle uz Ateninu pomo dospe u Flegru, gde pomoe
bogovima da pobede dinove.26 Odatle je otiao u Bojotiju, gde, uz pomo i podrku njegovu, Skamandar bi
proglaen za kralja. Skamandar dade svoje ime reci Inah, a oblinji potok nazva imenom svoje majke
Glaukije; on tako e dade oblinjem izvoru ime svoje ene Akiduse. Sa Akidusom je imao tri k eri, koje su
potovali u tom kraju pod imenom Device.27
1. Apolodor: II, 4, 6;
2. Apolodor: II, 5, 9; Higin: Fabula 89; Diodor sa Sicilije: IV, 42; Ceces: O Likofronu 34;
305

3. Apolodor: loc. cit.; Higin: loc. cit.; Lukijan: O rtvovanju 4; Ceces: loc. cit.; Diodor sa Sicilije:
loc, cit.; Servije uz Vergilijevu Ajneidu III, 3;
4. Servije uz Vergilijevu Ajneidu V, 30 i I, 554; Ceces: O Likofronu 472; Higin: Fabula 89:
5. Diodor sa Sicilije: IV, 42; Ceces: O Likofronu 34; Valerije Flak: II, 487; Higin: loc. cit.;
Apolodor: 11, 5, 9; Helanik, navodi ga sholijast uz Homerovu Ilijadu XX, 146;
6. Homer: Ilijada, 1458; Ceces: loc. cit.; Helanik: loc. cit.;
7. Diodor sa Sicilije: IV, 42 1 49; Servije uz Vergilijevu Ajneidu I, 623;
8. Apolodor: II, 5, 9; Helanik: loc. cit.; Pindar: Fragmenat 140 a, izd. Schroeder, i Istamske ode VI,
26;
9. Ceces: O Likofronu 472 i 593 Servije uz Vergilijevu Ajneidu I, 554 i V, 30;
10. Ceces: O Likofronu 472, 953 i 965; Servije uz Vergilijevu Ajneidu I, 554; V, 30 i 73;
11. Diodor sa Sicilije: IV, 32; Apolodor: II, 6, 4; Homer: Ilijada V, 638;
12. Sholijast uz Pindarove Nemejske ode III, 61 i Istamske ode I, 213; Apolodor: loc. cit.; i I, 8. 2;
Homer: Odiseja XV, 243; Plutarh: Gr ka pitanja 41;
13. Apolodor: 111, 12, 7; Pindar: Istamske ode VI, 35; Ceces: O Likofronu 455; Sholijast uz
Sofoklovog Ajanta 833; Sholijast uz Homerovu Ilijadu XXIII, 821;
14. Apolodor: II, 6, 4; Helanik, navodi ga Ceces: O Lokofronu 469;
15. Diodor sa Sicilije: IV, 32; Ceces: O Likofronu 337; Apolodor: loc. cit.; Higin: Fabula 89;
Homer: Ilijada V, 638:
16. Apolodor: III, 12, 7; Servije uz Vergilijevu Ajneidu III, 3; Homer: Ilijada VIII, 283 i sholijast na
284;
17. Ceces: O Likofronu 467; Atenaj: II, 43; Partenije: Ljubavne pri e 26;
18. Apolodor: III, 7, 5: Pausanija: VIII, 36, 4:
19. Plutarh: Gr ka pitanja 41;
20. Homer: Ilijada. XIV, 250 1 XV, 18; Apolodor: I, 3, 5 i II,7, 1; 21. Apolodor: II, 7, 1;
22. Sholijast uz Pindarove Nemejske ode IV, 40;
23. Apolodor: II, 7, 8: Homer: Ilijada II, 6789;
24. Plutarh: Gr ko pitanja 58;
25. Ovidije: Metamorfoze VII, 3631; Laktantije: Pri e iz Ovidijevih Metamorfoza VII, 10;
26. Apolodor: II, 7, 1; Pindar: Istamske ode VI. 31;
27. Plutarh: Gr ka pitanja 41.
*
1. Ova legenda odnosi se na peto prehelensko razaranje grada Troje; verovatno da su grad unitili. Minijci,
to zna i ajolski Grci, pomognuti Lelegijcima, poto je zemljotres koji se desio u to vreme poruio vrste
gradske zidine (vidi 158, 8). Iz legende o zlatnom runu znamo da je Laomedon ometao Lelegijce i Minijce u
trgova kim poduhvatima na Crnom moru (vidi 148, 10) i da je jedini na in da ga urazume bio da mu unite
grad koji je vladao Helespontom i Skamandarskom ravnicom, gde se svake godine odravao isto nozapadni sajam. Deveto delo Heraklovo odnosi se na sli an poduhvat na Crnome moru (vidi 131, 11).
Heraklov zadatak je olakao zemljotres, koji se dogodio negde oko 1260. godine pre nove ere.
2. Heraklovo spasavanje Hesione, upore eno sa Persejevim spasavanjem. Andromede (vidi 73, 7) o igledno
je izvedeno sa ikone poznate u Siriji i u Maloj Aziji: na njoj je prikazana Mardukova pobeda nad morskim
udovitem Tijamat, emanacijom Boginje Itar, iju je mo on unitio na taj na in to ju je prikovao za
stenu. Tijamat je progutala Herakla, i on se tri dana borio u njoj dok je uspeo da iza e. Tako je i u jednoj
jevrejskoj pou noj pri i, verovatno zasnovanoj na istoj ikoni, Jona proveo tri dana u kitovom trbuhu, a
Mardukov predstavnik, vavilonski kralj, svake je godine izvesno vreme bio odsutan dok se vlast prenosila
na drugog i smatralo se da se u to vreme bori sa Tijamatom (vidi 71, 1; 73, 7 i 103, 1). Mardukovi ili
Persejevi beli sun ani konji u ovom mitu postaju nagrada za Hesionino spasenje. Heraklovo gubljenje kose
naglaava njegov sun ani karakter; postriga uvojaka svetoga kralja kad se godina pribliava kraju ozna ava
306

slabljenje njegove magijske snage, kao u pri i o Samsonu (vidi 91, 1). Kad bi se ponovo pojavio, imao je
kose koliko i malo dete. Verovatno da opis kako Hesiona otkupljuje Podarka predstavlja posredovanje
kraljice-majke od Seha (Skamandar?) kod hetitskog kralja Mursila u korist svoga nevaljalog sina
Manapadata.
3. Fojnodamantove tri k eri predstavljaju trojnu Boginju Mesec koja vlada trouglastim ostrvom Sicilijom.
Posve en joj je bio pas kao i Artemidi, Afroditi i Hekati. Stanovnici Sicilije gr kog jezi kog podru ja bili su
odani Homerovom epu kao i Rimljani, i podjednako su se zalagali da dokau svoje trojansko poreklo,
uprkos tome to se ono zasnivalo na nesigumim dokazima. Skamandarove tri k eri predstavljaju istu
boginju u Bojotiji. To to je Glaukija rodila dete Skamandaru nije nita neobi no. Mlade Trojanke imale su
obi aj da se kupaju u reci i da mole: Skamandare, uzmi mi devi anstvo! to ukazuje na drevno doba kad
se smatralo da re na voda ubrzava razvijanje ploda (vidi 68, 2).
4. Ne zna se ta no ta predstavlja, i na koju se helensku pobedu odnosi Heraklova okupacija ostrva Kosa, ali
to to su posle toga enici nosili enske haljine kad su ili u pohode mladinoj ku i, izgleda da predstavlja
poputanje ranijem matrijarhalnom obi aju po kome je mlada mladoenju primala u svoju ku u, a ne on nju
(vidi 160, 3). Igra kralja bi e da se izvodila na Kosu, sli no argivskom obredu potovanja Mese eve
Boginje Ije (vidi 56, 1). U Antimaheji su sveti kraljevi bili jo uvek na vrlo primitivnom stupnju kralji inih
izaslanika, i zato su bili obavezni da nose enske odore (vidi 18, 8 i 136, 4).
5. Laomedonove kobile su bile istog porekla kao i kobile koje je Borej zapatio u Troji (vidi 29, e).
6. Inah je bila argivska reka; PIutarh je, izgleda, jedini znao za bojotijski Inah, ili Skamandar.
138 OSVAJANJE ELIDE
Nije prolo mnogo otkako se vratio, a Herakle pokupi tirintske i arkadijske snage pa, poto su mu se
dobrovoljno pridruile najuglednije gr ke porodice, po e u pohod protiv Augeje, kralja Elide, sa kojim se
zavadio dok je obavljao svoje peto delo.1 Augeja se, predose aju i da e do i do napada, pripremi za
odbranu, postavivi za zapovednike Eurita i Kteata, sinove svog brata Aktora i Molione ili Molionide,
Molove k eri; on tako e podeli vlast, u Elidi sa neustraivim Amarinkejom koga obi no opisuju kao sina
Pitija, iseljenika iz Tesalije.2
b) Aktorovi sinovi su se zvali Molioni ili Molionidi, po svojoj majci, da bi se razlikovali od sinova
onog Aktora koji se oenio Ajginom. Om su bili blizanci ro eni iz srebrnog jajeta, i prevazili su snagom
sve svoje savremenike; ali, za razliku od Dioskura, oni su od ro enja bili spojeni u struku.3 Molioni su se
oenili bliznakinjama, k erima Kentaura Deksamena, i, jednu generaciju kasnije, njihovi su sinovi vladali
Elidom zajedno sa Augejinim unukom i Amarinkejevim sinom. Svaki od te etvorice zapovedao je jednom
desetinom brodova u pohodu na Troju. Aktor je ve imao pravo udela u vladavini kraljevstvom preko svoje
majke Hirmine, Nelejeve k eri, ije je ime dao gradu Hirmini, koji je kasnije nestao.4
c) Herakle se nije proslavio svojim pohodom na Elidu. On se razboleo, a kad su Molioni poterali
njegovu vojsku koja se ulogorila u srcu Elide, Korin ani zatrae da se sklopi istamsko primirje. Me u
onima koje su ranili Molioni, bee i Heraklov brat Ifikle; drugovi su ga onesveslog odneli u Fenej, u
Arkadiju, gde je ubrzo umro i bio proglaen herojem. Tri stotine i ezdeset Kleonjana tako e je hrabro
izginulo bore i se na Heraklovoj strani; on je na njih preneo po asti koje su mu dodelili Nemejci kad je ubio
lava.5 Herakle se tada povu e u Olen, u dom svog prijatelja Deksamena, tasta Molioninog. Tu je uzeo
devojatvo Deksamenovoj najmla oj k eri Dejaneiri, obe avi da e se njome oeniti. Kad je Herakle otiao
Kentaur Eurition zatrai njenu ruku, a Deksamen ne smede da ga odbije; ali na samom ven anju Herakle se
pojavi bez najavljivanja, pobi Euritiona i njegovu bra u i odvede Dejaneiru sa sobom. Neki pak kau da se
Heraklova nevesta zvala Mnesimaha, ili Hipolita; jer Dejaneira je e e opisivana kao Okeanova k i.
Deksamen je bio ro en u Buri, uvenoj po Heraklovom proro itu.6
307

d) Kad se Herakle vratio u Tirint, Euristej ga optui za zaveru protiv visokog kraljevstva, koje je
Zeus poverio njemu samom, i progna ga iz Argolide. Sa majkom Alkmenom i ne akom Jolajom, Herakle se
ponovo pridrui Ifiklu u Feneju, gde uze za ljubavnicu Laonomu, Gunejevu k er On je reci Aroan prokopao
sredinom fenejske ravnice kanal deset kilometara duga ak i trideset stopa dubok; ali reka ubrzo napusti
kanal, i vrati se u svoje pre anje korito. Herakle je tako e iskopao u podnoju fenejskih planina duboke
jame za odvod vode u slu aju poplava; ove jame su dobro posluile, osim u jednom slu aju kad je posle
provale oblaka reka Aroan toliko nabujala da je poplavila drevni grad Fenej, a visina vodostaja u toj poplavi
jo se vidi na padinama planine.7
e) Kasnije, uvi da Eli ani alju sve anu povorku u ast Posejdona na Tre i Istamski festival, i da
e Molioni prisustvovati igrama i u estvovati u prinoenju rtava, Herakle ih sa eka u zasedi u ipraju
pored puta, u blizini Kleone, i obojicu ubi strelama; on ubi i njihovog ro aka, drugog Eurita, sina kralja
Augeje.8
f) Moliona ubrzo sazna ko je pobio njene sinove i natera Eli ane da zatrae zadovoljenje od
Euristeja na osnovu toga to je Herakle rodom iz Tirinta. Kad Euristeja odbi da se smatra odgovornim za
Heraklova nedela, poto ga je proterao iz svog kraljevstva Moliona je zatraila od Korin ana da isklju e
Argivce sa Istamskih igara dok ne bude dobijena nadoknada za ubistvo. Oni to odbie, a Moliona onda baci
prokletstvo na svakog Eli ana koji bude u estvovao na festivalu. Njena se kletva otada potovala i nijedan
Eli anin atleta nije vie nikad u estvovao na istamskim igrama.9
g) Herakle onda pozajmi od Onka konja Ariona, belog s crnim pegama, ovlada njime, podie novu
vojsku u Argu, Tebi i Arkadiji i uniti grad Elidu. Neki kau da je pobio Augeju i njegove sinove, vratio
kraljevstvo Fileju i posadio ga na eli anski presto; drugi, da je potedeo Augeji ivot. Kad je Herakle
odlu io da ponovo naseli Elidu, on naredi udovicama mrtvih Eli ana da se dopuste njegovim vojnicima, a
udovice se zajedni ki pomolie Ateni da im pomogne da odmah za nu. Ova molitva bi usliena, i one iz
zahvalnosti osnovae svetilite Ateni Materi. Povodom ovog sre nog doga aja nasta takva radost da su
Eli anke mesto gde su srele svoje nove mueve i potok koji je tekao u blizini nazvale Badi, to na
eli anskom zna i slatko. Herakle tada pokloni konja Ariona Adrastu, govore i da on ipak najvie voli da
se bori kao peak.10
h) Nekako u to vreme Herakle je stekao naziv Bufag, onaj koji jede volove. To se desilo ovako:
Leprej, sin Kaukona i Astidameje, koji je osnovao grad Leprej u Arkadiji (ovaj kraj je dobio ime po lepri
koja je harala me u najranijim stanovnicima), bee glupo posavetovao kralja Augeju da okuje Herakla kad
bude zatraio da mu plati za i enje tala i talskih torova. Do uvi da se Herakle uputio k njima,
Astidameja nagovori Lepreja da ga ljubazno primi i da ga zamoli za oprotaj. Herakle primi Leprejevo
izvinjenje, ali izazva Lepreja na trostruko takmi enje: da bacaju disk, da piju vino vr za vr em i pojedu
vola. Herakle je pobedio u bacanju diska i u pi u ali Leprej pojede vola bre od njega. Ponesen uspehom, on
izazva Herakla na dvoboj, ali ga Herakle ubi prvim udarcem; grob mu se mogao videti u Figaliji. Leprani,
koji potuju Demetru i Zeusa Bele topole, oduvek su bili podanici. Elide; i kad bi neko od njih dobio
nagradu u Olimpiji, glasnik.ga je najavljivao kao Eli ana iz Lepreja. Kralja Augeju su potovali kao heroja
Eli ana, i tek su ih za vreme vladavine Likurga iz Sparte naterali da zaborave na neprijateljstvo prema
Heraklu i po nu i njemu da prinose rtve; to je bio uslov da se oslobode kuge.11
i) Poto je pokorio Elidu, Herakle sazva svoju vojsku kod Pise i upotrebi sav ratni plen da ustanovi
uveni etvorogodinji olimpijski festival i igre u ast svog oca Zeusa, a za olimpijske igre se tvrdi da su
bile tek osmo atletsko takmi enje koje se dotada odravalo.12 Poto je premerio zemljite posve eno Zeusu i
ogradio granice svetog gaja, on si e sa stadiona i oblinjem brdacu dade ime Kronov breg, pa podie
est oltara za olimpijske Bogove: po jedan za dvoje. Prinose i rtve Zeusu, on je spaljivao rtvene butove na
vatri od bele topole, koju su sekli u oblinjoj umi pored tespotijske reke Aheron; on je jo ustanovio
rtveno ognjite u ast svoga pradeda Pelopa, i ozna io mu ivot. Tom prilikom su ga muve estoko
napadale, pa je prineo i drugu rtvu Zeusu odstranjiva u muva; na to Zeus u ini te se muve uz zujanje
uputie na drugu obalu reke Alfeja. Eli ani jo uvek prinose rtve Zeusu, koji je oterao muve iz Olimpije.13
j) O prvom punom mesecu posle letnje dugodnevice sve je bilo spremno za festival, osim to je u
dolini nedostajalo hlada od vrelog sunca. Zato se Herakle vrati u zemlju Hiperborejaca, gde su ga zadivile
divlje masline to su rasle na izvoru Dunava, te nagovori Apolonove svetenike da mu dadu
308

jednu da je posadi u Zeusovom zabranu. Vrativi se u Olimpiju, on obnarodova da e sudije na igrama

krunisati pobednike vencima od li a te masline, to je trebalo da bude jedina nagrada pobednicima, budu i
da je on sam izvrio sva dela koja mu je naloio Euristej bez ikakve nagrade. Ovo drvo, nazvano maslina
svete krune, raste jo uvek u svetom gaju iza Zeusovog hrama. Grane za vence vezuje zlatnom svilom
de ak ija su oba roditelja iva.14
k) Neki tvrde da je Herakle pobe ivao svuda, jer se niko nije usu ivao da se takmi i s njim, ali je
istina da je svaki njegov sukob izazivao u nu raspravu. Nijedan se protivnik za takmi enje nije mogao na i
sve dok Zeus ne pristade da preruen stupi na borilite. Takmi enje je zavreno, Zeus se pokazao svom sinu
Heraklu, svi gledaoci su ga pozdravili, a pun mesec sijao je kao da je dan.15
l) Ali jedna starija legenda kae da je Olimpijske igre osnovao Herakle Daktil, i da je on doneo
divlju maslinu iz zemlje Hiperborejaca. arobnjaci su e e upotrebljavali uroke i amajlije u ast Herakla
Daktila i nisu gajili neko naro ito potovanje prema Heraklu, Alkmeninom sinu. Zeusov oltar postavljen je
na podjednakoj razdaljini od Pelopovog ivota i Herinog svetilita, ali tako da lei ispred njih. Pri a se da ga
je podigao raniji Herakle, kao i oltar u Pergamu, iz pepela butnih kostiju rtava koje je prineo Zeusu.
Jedanput godinje, devetnaestog dana meseca Elafija, proroci uzimaju pepeo iz gradske ve nice, i poto ga
pokvase vodom sa reke Alfej drugu vodu ne upotrebljavaju stavljaju sveu oplatu na oltar.16
m) To, dakako, ne zna i da Herakle, Alkmenin sin, nije obnovio igre; u Elidi postoji stari, zidom
ogra en gimnazijum, gde se vebaju atletske vetine. Visoki platani rastu izme u staza za tr anje, a
ogra eni prostor se zove Xystus zato to je Herakle sam tu vebao. Ali Klimen Kre anin, sin Kardisov,
potomak Daktila, proslavljao je festival jedva nekih pedeset godina posle Deukalionove poplave; a posle
toga Endimion je inio isto, pa Pelop i Amitaon, sin Kretejev, zatim Pelija i Nelej, a neki kau i Augeja.17
n) Olimpijska svetkovina odravala se u razmacima od etrdeset i devet do pedeset meseci, prema
kalendaru, i trajala 5 dana, od jedanaestog do petnaestog u mesecu. Glasnici bi celoj Gr koj oglaavali da je
pristup potpuno slobodan svim atletama koji nisu krivi ni za kakav zlo in, i nisu vre ali bogove. Prvobitno
su festivalom rukovodili gra ani iz Pise, ali kasnije, posle kona nog povratka Heraklida, njihovih ajtolskih
saveznika u Elidu, Heraklidi preuzee tu dunost.18
o) Na severnoj strani Kronovog brega boravila je u ejlejtijskom ivotu zmija po imenu Sosipolj, a
devica svetenica u belom velu hranila ju je medenim kola ima i pojila vodom. Taj obi aj uvao je
uspomenu na udo koje je oteralo Arka ane kad su se borili protivu svete zemlje Elide: jedna nepoznata
ena dola je eli anskim vojskovo ama sa detetom na prsima i dala im ga za vo u. Oni joj poverovae i im
ona posadi dete izme u dve vojske, ono se pretvori u zmiju; Arka ani pobegoe uz velike gubitke, dok su ih
Eli ani gonili. Ejlejtijski ivot ozna ava mesto gde je zmija i ezla u Kronovom bregu. Na vrhu brega, u
vreme prole ne ravnodnevice u mesecu Elafiju, svetenice poznate kao kraljice prinose rtve Kronu.19
1. Apolodor: II, 7, 2: Pindar: Olimpijske ode X, 313;
2. Pausanija: V, 1, 8 i V, 2, 2; Eustatije uz Homerovu Ilijadu IX, 834 i XXIII, 1442;
3. Homer: Ilijada XI, 709; Apolodor: loc. cit.; Ibik, navodi ga Atenaj- II, 50; Porfirije: Pitanja
povodom Homerove Ilijade 265; Plutarh: O bratskoj ljubavi I;
4. Pausanija: V, 1, 8 1 V, 3, 4; Homer: Ilijada II, 61524; sholijast uz Apolonija sa Roda: I, 172;
5. Apolodor: loc. cit.; Pindar: Olimpijske ode X, 313; Pausanija: V, 2, 1 i VIII, 14, 6; Ajlijan:
Varia Historia IV, 5;
6. Higin: Fabula 33; Apolodor; II, 5, 5 1 7, 5; Diodor sa Sicilije: IV, 33; Pausanija: VII, 25, 56;
7. Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Pausanija: VIII, 14, 13;
8. Apolodor: II, 7, 2; Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Pausanija: II, 15, 1-Pindar: Olimpijske ode X, 26;
9. Pausanija: V, 2, 23;
10. Pausanija: VIII, 25. 5; 1 V, 3, I; Apolodor: II, 7, 2; Homerski sholijast, navodi ga Mersije; O
Likofronu 40; Servije uz Vergilijevu Ajneidu VII, 666;
11. Atenaj: X, 412; Pausanija: V, 4, 1; 4, 4 i 5, 34;
12. Pindar: Olimpijske ode X, 43; Ceces: O Likofronu 41; Higin: Fabula 273;
309

13. Pindar: loc. cit.; Apolodor; loc. cit.; Pausanija: V, 13, 1 i 14, 23;
14. Pindar: Olimpijske ode III, 11; Diodor sa Sicilije: IV, 14; Pausanija: V, 15, 3;
15. Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Pindar: Olimpijske ode X, 60; Pausanija: V, 8, 1; Ceces: O Likofronu
41;
16. Pausanija: V, 7, 4 i 13, 5; Diodor sa Sicilije: V, 64;
17. Pausanija: VI, 23, 1 i V, 8, 1;
18. Sholijast uz Pindarove Olimpijske ode III, 35 i V, 6; Demosten: Protiv aristokrata, str. 6312;
Strabon: VIII, 3, 33:
19. Pausanija: VI, 20. 13
*
1. Ovaj mit, po svoj prilici, belei propali ahajski pohod na zapadni Peloponez, koje je sledio drugi,
uspean, pred kraj trinaestog veka pre nove ere, a taj je na neki na in pobrkan sa dorskom invazijom iz
jedanaestog veka pre nove ere, verovatno zato to je Herakle bio i dorski heroj. Pri a o ubistvu Euritiona se,
izgleda, ispredala po istoj onoj ikoni koja prikazuje svetu svadbu i ubistvo Folovo. Heraklovo kopanje
kanala za reku Aroan pore eno je sa sli nim delima u Elidi (vidi 121, d), u Bojotiji (vidi 142, 3) i Trakiji
(vidi 130, b); po ast ukazana tri stotine ezdesetorici Kleonjana verovatno se odnosi na kalendarsku
misteriju, jer egipatska godina ima tri stotine ezdeset dana, kad se izuzmu pet dana posve enih Ozirisu,
Horu, Setu, Izidi i Neftisu.
2. Lepra u vezi sa Leprejom, bila je bolest koe koju prouzrokuje pokvarena hrana vitiligo, koju je
mese eva Boginja Bele Topole mogla da izle i (Beio Boginja, str. 432); prava lepra nije dospela u Evropu
do prvog stole a pre nove ere.
3. Heraklov naziv Bufag prvobitno je ozna avao da Heraklovi poklonici jedu vola.
4. Sosopolj mora da je bio Kronov duh po kome je brdo i dobilo ime, a Kronova glava bila je zakopana na
severnim padinama da titi stadion koji se prostirao pod njima, u blizini raskrsnice za Kladej i Alfej. Njegov
britanski parnjak Bran je na sli an na in uvao utvr eno brdo koje dominira Londonom (vidi 146, 2).
Prole na ravnodnevica, doba kad koute donose mlade na svet, pada, po kalendaru drve a, u mesecu jove,
koji se jo zove Elafij (''koutin'') i naro ito je posve en Kronu-Branu (Bela Boginja, str. 16872 i 206
7). Ovo ukazuje da je prvobitno godina kod Eli ana po injala o prole noj ravnodnevici, kao i u nekim
krajevima Italije; kralj stare godine je prema tome nosio rogove kao Aktajon (vidi 22, 1); a ubijale su ga
divlje ene, kraljice; Herakle Daktil pripadao je tom kultu (vidi 53, b). Kad su Pelopljani doli sa svojim
sun anim kolima, morskim prasetom, i letnjim pogrebnim igrama, kojima su proslavljali smenjivanje Zeusa,
svetog kralja i postavljanje njegovog zamenika, oni su, izgleda, izmenili kalendar, poto se kralj svetio
svom zameniku u vreme zimske kratkodnevice. U klasi no vreme, prema tome, Eli ani su novu godinu
proslavljali leti. Pominjanje Pelopa ukazuje da je rtvovani kralj bivao pojeden, a pepeo njegovih kostiju,
pomean s vodom, sluio je kao oplata za Boginjin oltar. Njegovo ime bilo je Zeleni Zeus, ili Ahilej (vidi
164, 5 a), i Herakle.
5. Divlja maslina, koja se u Gr koj upotrebljavala da otera demone stare godirie i zle duhove, koji na sebe
uzimaju oblik muva, doneta je iz Libije, a i kult severnog vetra (vidi 48, 1 i 133, 5) poti e iz Libije, a ne sa
severa. U Olimpiji bi imelu (ili lovor), a ne divlju maslinu de ak uplitao zlatnom svilom (vidi 7, 1 i 50, 2);
divlja maslina je imala svoje mesto u hiperborejskom kalendaru (vidi 119, 3). Utakmica devojaka u tr anju
za poloaj Herine svetenice bio je davnanji obi aj; kad se jedna godina kraljeve vladavine produila na
veliku godinu, nominalno na sto meseci da bi se to blie podudarilo sun ano i mese evo vreme kralj
je vladao polovinu velike godine, a njegov zamenik drugu polovinu. Kasnije su obojica vladali zajedno pod
titulom Molioni i bili su isto tako jedinstveni kao i kraljevi u Sparti (vidi 74, 1). Verovatno da je u Gr koj
bio poznat slu aj sli an sijamskim blizancima, pa je to upotrebljeno da bi se poja ala metafora. injenica da
310

Augeja deli Elidu, o emu govori Homer, pokazuje da je jo kasnije sveti kralj zadravao za sebe tre inu
kraljevstva u vreme kad je trebalo da se povu e; to je i Proet u inio u Argu. Amarinkej je svoj udeo stekao
pobedom.
6. Moliona je, verovatno, naziv za eli ansku Boginju Mesec, pokroviteljku igara, ili Kraljicu Moli; moly
je bila biljka koja je svuda poznata kao biljka mese eve arolije (vidi 170, 5). Moliona je bila poznata i kao
(vrlo veta), a to je ime i Augejine k erke arobnice koja je znala sve lekovito i otrovno bilje na svetu
(Homer: Ilijada XI, 73941). U klasi noj Gr koj je Atena Majka bila neobi na i neprili na misao koju je
trebalo objasniti (vidi 25, 2 i 141, 1), a eli ansko predanje potvr uje da su se erotske orgije proslavljale u
njenu ast pored reke Badi.
7. Savla ivanje Ariona izgleda da je inilo deo krunidbenog obreda u arka anskom Onku (vidi 130, 1).
139 OSVAJANJE PILA
Herakle je zatim poruio i spalio Pil, jer su gra ani Pila pritekli u pomo Elidi. On je pobio sve Nelejeve
sinove osim najmla eg Nestora, koji je bio u Geraniji, ali je Neleju uspelo da se spase.1
b) Atena, borac za pravednost, borila se na Heraklovoj strani, a Pil su branili Hera, Posejdon, Had i
Arej. Dok je Atena zadravala Areja, Herakle se obra unavao sa Posejdonom, tojagom protivu trozupca, i
naterao ga da popusti. Zatim pouri sa ma em u ruci da pomogne Ateni, i tre im ubodom probode Arejev
tit, a Areja glava ke tresnu o zemlju; zatim snano zamahnu ma em i zari ga duboko u boansko meso
Arejevog bedra. Arej, u velikim bolovima, pobee na Olimp, gde mu Apolon prui prvu pomo i isceli mu
ranu u roku od jednog sata; tako se Arej vrati u boj i tukao se dok mu jedna od Heraklovih strela ne probode
rame, te ga natera da potpuno napusti bojno polje. Herakle je u me uvremenu ranio Heru u desnu dojku
jednom od svojih strela sa trokrakim vrkom.2
c) Nelejevog najstarijeg sina, Argonauta Periklimena, Posejdon je obdario neograni enom snagom i
mo i da se pretvara u ta god ho e u ptice, ivotinje ili drveta. Ovom prilikom on se prvo preobrazi u
lava, zatim u zmiju, pa posle izvesnog vremena, da bi izbegao da ga uo e, polete na uzengiju Heraklovih
konja kao mrav ili muva ili p ela.3 Herakle, kome je Atena skrenula panju, prepoznade Periklimena i
potee svoju batinu, na to se Periklimen. pretvori u orla i pokua da mu iskopa o i, ali mu se strela sa
Heraklovog luka iznenada zabode pod krilo. On polete k zemlji, a dok je padao, strela mu pro e kroz vrat i
dokraj i ga. Neki kau da je odleteo itav, a da je Herakle napao Posejdona nekom drugom prilikom, posle
ubistva Ifita, kad Nelej nije pristao da ga o isti od greha, a da se borba sa Hadom odigrala u drugom Pilu, u
Elidi, kad su Herakla izazvali da ukrade Kerbera bez odobrenja.4
d) Herakle je grad Mesenu ostavio Nestoru da ga sa uva za Heraklove naslednike, imaju i na umu
da Nestor nije u estvovao u kra i Gerionovog krda; ubrzo Herakle zavole Nestora vie od Hilada i Jolaja.
Nestor je bio prvi ovek koji se zakleo Heraklovim imenom.5
e) Iako su sami obnovili grad Pil, Eli ani su, koriste i se njihovim nepovoljnim poloajem,
gra anima Pila zagor avali ivot bezbrojnim sitnicama. Nelej je bio veoma strpljiv sve do jednog doga aja.
On je naime, poslao dvokolice sa etiri konja pobednika da u estvuju u takmi enju za tronoac na
Olimpijskim igrama. Me utim Augeja ih zadra, a ko ijae posla ku i peice. Na to Nelej naredi Nestoru da
po e u pohod i opustoi eli ansku ravnicu. Nestor je uspeo da oplja ka i otera pedeset krda goveda, pedeset
stada ovaca, pedeset krda svinja, pedeset stada koza i sto pedeset kestenjastih kobila, ve inu sa drepcima,
tuku i usput Eli ane koji su pokuavali da mu se suprotstave; tako je okrvavio ma u svojoj prvoj bici.
Nelej sada sazva sve gra ane Pila kojima su Eli ani poneto dugovali, pa, ostavivi lavovski deo Nestoru,
podeli gra anima plen i prinese bogate rtve bogovima. Tri dana kasnije Eli ani su se pribliili Pilu, do
zuba naoruani, a me u njima su se nalazili i sinovi Moliona koji su nasledili njihova imena. Ali Atena u
toku no i opomenu gra ane Pila i opremi ih za borbu. Kad je bitka po ela, Nestor, koji se borio kao peak,
obori eli anskog vojskovo u Amarinkeja, pa, do epavi se njegovih dvokolica, projuri kao oluja kroz
311

redove Eli ana, zarobi jo pedesetak dvokolica i poubija stotinu ljudi. I Molioni bi poginuli od njegovog
munjevitog ma a, ali ih Posejdon obavi neprozirnom maglom i tako izvu e. Eli ani, koje su estoko gonili
Nestorovi vojnici, pobegoe ak do Olenske stene, gde ih Atena pozva da stanu.6
f) Zatim je sklopljeno primirje, Amarinkej je sahranjen u Buprasiju uz pogrebne igre na kojima je
u estvovao veliki broj gra ana iz Pila. Molioni pobedie u trci ko ija na taj na in to Nestoru prepre ie
prolaz, ali on pobedi u svim drugim vetinama: u pesni enju i rvanju i u bacanju dilita. Istini za volju,
Nestor je sam bio jedini svedok svojih dela o kojma je mnogo brbljao u starosti, jer mu je Apolon milostivo
poklonio godine ivota kojih su njegovi ujaci bili lieni, te je iveo tri stotine godina i nijedan ga
savremenik nije nadiveo da bi njegove re i mogao da potvrdi ili porekne.7
1. Pausanija: II, 2, 2; III, 26. 6 i V, 3, 1; Apolodor: II, 7. 3; Diodor sa Sicilije: IV, 68;
2. Pausanija: VI, 25, 3; Sholijast uz Homerovu Ilijadu XI. 689; Hesiod: Heraklov tit 359; Pindar:
Olimpijske ode X, 301; Homer: Ilijada V, 392; Ceces: O Likojronu 39;
3. Apolonije sa Roda: I, 15660; Eustatije uz Homerovu Odiseju XI, 285; Sholijast uz Homerovu
Ilijadu II, 336 i XI, 283;
4. Apolodor: I, 9, 9; Hesiod. navodi ga Sholijast uz Apolonija sa Roda I, 156; Ovidije: Metamorfoze
XII, 548;Higin: Fabula 10: Sholijast uz Pindarove Olimpijske ode IX, 30;
5. Pausanija: II, 18, 6; Filostrat: Heroika 2;
6. Pausanija: VI, 22, 3; Homer: Ilijada XI, 671 i 761;
7. Homer: Ilijada. XXIII, 63042; Higin: Fabula 10.
*
1. Zauzimanje Pila bilo je, izgleda, jo jedan doga aj u ahajskom nadiranju na Peloponez u trinaestom veku.
Hera, Posejdon, Had i Arej, starija boanstva, pomagala su Elidi; mla a, Atena, ro ena iz Zeusove glave i
Herakle, Zeusov sin, bili su joj protivnici. Heraklova pobeda nad Periklimenom, koji menja oblik, moe da
zna i ukidanje prinoenja na rtvu de aka o novoj godini; Periklimenova mo da se pretvara u obli ja drveta
koja ozna avaju trinaest meseci u stvari se odnosi na ritual kroz koji prolazi interrex; svaki mesec je bio
predstavljen jednim drvetom kao simbolom, od divlje masline do mirte (vidi 52, 3 i 169, 6). Ranjavanjem
Hada, Herakle postaje pobednik odre en da iskua umiranje i postane besmrtan (vidi 145, h); tavie, po
Homeru (Ilijada V, 319) on je ranio Hada kod Pila, na razbojitu prekrivenom leevima to isto tako
moe da zna i: na kapiji me u mrtvima; ta kapija zna ila je podzemni svet, a ono se nalazilo na dalekom
zapadu (vidi 170, 4). Ako je tako, onda je Had, koga je Herakle porazio na svetom ostrvu Eriteji, Kronov
zamenik (vidi 132, d), a to je sukob istovetan sa onim iz dvanaestog dela, kada je poharao pakao. Homer
opisuje saveznike, gra ane Pila, kojima pomae Atena kao Ahajce, iako je Nelejeva dinastija u stvari
bila ajolska (Ilijada XI, 617 i 716).
2. Opis kako Herakle ranjava Heru u desnu dojku, sa strelom trokrakog vrka, u stvari je alegorija na dorski
pohod na zapadni Peloponez; tada su tri plemena, koja su sebe zvala Heraklovim sinovima, podvlastili
eli ansku Boginju (vidi 146, 1).
140 HIPOKOONTOVI SINOVI
Herakle je odlu io da napadne Spartu i kazni Hipokoontove sinove. Oni nisu pristali da ga o iste od
greha posle Ifitove smrti i borili su se protivu njega pod zapovednitvom Nelejevim, a povrh toga ubili su
mu i prijatelja Ojona. Dogodilo se da je Ojon, Likumnijev sin, koji je pratio Herakla u Spartu, etao po
gradu kad iz Hipokoontove palate izlete ogroman molosinski pas i nalete na njega; da bi se odbranio, Ojon
baci kamen i pogodi psa u njuku. Uto izletee Hipokoontovi sinovi i izudarae ga tojagama. Herakle, s
drugog kraja ulice, potr a Ojonu u pomo , ali stie prekasno. Ojon je bio na smrt premla en, a Herakle,
ranjen u lakat i bedro, pobee u svetilite eleusinske Demetre u blizini planine Tajget, gde mu Asklepije
izvida rane.1
312

b) Poto je naoruao malu vojsku, Herakle se sad uputi u Tegeju, u Arkadiji, i tamo zamoli Alejevog
sina Kefeja da mu se pridrui sa svojih dvadeset sinova. Kefej prvo odbi Herakla strepe i za sigurnost
Tegeje za vreme svog odsustva, ali Herakle, kome je Atena svojevremeno dala uvojak Gorgonine kose u
jednom bronzanom vr u, pokloni uvojak Kefejevoj k eri Ajropi; u slu aju da grad bude napadnut, re e on,
ona treba tri puta da pokae uvojak sa zidina grada okrenuvi le a neprijatelju, i on e smesta pobe i.
Me utim, kao to su doga aji pokazali, Ajropa nije imala potrebe da upotrebi aroliju.2
c) Tako se Kefej pridrui pohodu na Spartu, u kome su zlom sre om pali i on i njegovih sedamnaest
sinova. Neki tvrde da je tada poginuo i Ifikle, ali pre e biti da je to bio Argonaut Ajtoljanin, koji se tako e
zvao Ifikle, nego Amfitrionov sin. Heraklova vojska je pretrpela jo nekoliko neda a dok su Spartanci
izgubili Hipokoonta i njegovih dvanaest sinova i veliki broj drugih ljudi visokoga roda; sam grad je zauzet
na juri. Herakle je zatim vratio Tindareja na presto, ostavljaju i mu nasledno prvenstvo.3
d) Poto Hera, iz neobjanjivih razloga, nije bila protivu Herakla u ovom pohodu, Herakle joj sagradi ivot
u Sparti i prinese joj na rtvenik koze, jer drugih ivotinja nije imao pri ruci. Zato su Spartanci jedini Grci
koji Heru zovu ona koja jede koze i prinose joj koze na rtvu. Herakle podie hram i Ateni asnih
zasluga, a na putu za Terapnu sagradi Asklepiju ivot u spomen na ranu pod pazuhom. ivot u Tegeji
nazvan Zajedni ko zdravlje Arka ana zna ajan je po Heraklovoj statui sa ranom na bedru.4
1. Apolodor: II, 17, 3; Pausanija: III, 15. 3; 19, 7; III, 20, 5 i VIII. 53, 3:
2. Apolodor: loc. cit.; Pausanija: VIII, 47, 4;
3. Apolodor: loc. cit.; 1 III. 10, 5; Diodor sa Sicilije; IV. 33;
4. Pausanija: III, 15, 7; III, 19, 7 i VIII, 53, 3.
*
1. Ovde mit o Heraklu prelazi u Sagu, a unet je i pseudomit da bi se objasnile neobi nosti kao to je ona o
Heri, kojoj prinose na rtvu koze, Asklepiju i rani ispod pazuha, Heraklu sa ranjenim bedrom i injenica da
Tegeju dugo vremena niko nije pokuavao da osvoji. Me utim, Herine divlje ene su jedanput pojele
Zagreja Zeusa i Dionisa u obliku divlje koze; Asklepijeva je statua, verovatno, drala lek u aci; Herakla je,
verovatno, divlji vepar ranio u bedro (vidi 157, e), a Tegejci su svakako istakli Gorgoninu glavu na
kapijama grada kao proro ku aroliju. Napasti tako zati en grad zna ilo bi isto to i napasti devicu-boginju
Atenu; to sujeverje su naro ito podravali Atenjani.
2. Kad god je Herakle ostavljao u nasle e neki ahajski, ajtolski, sicilijanski ili pelaki grad svojim
potomcima, ovim su se docnije pravdale okupacije kasnijih dorskih osvaja a (vidi 132, q i 6; 143, d; i 146,
e).
141 AUGA
Tegejski kralj Alej bio je sin Afejdanta, a oenio se Neajrom, k erkom Perejevom, koja mu je rodila
Augu, Kefeja, Likurga i Afidamanta. U jednom drevnom svetilitu Ateni Aleji, koje je Alej osnovao u
Tegeji, jo uvek postoji Boginjina postelja.
b) Kad je Alej, posetivi Delfe, saznao u proro itu da e Neajrina dva brata umreti od ruke sina
njene k eri, on pouri ku i da postavi Augu za Ateninu svetenicu i zapreti joj da e je ubiti ako izgubi
devojatvo. Da li je Herakle svratio u Tegeju na prolazu kad je iao da se bori protiv kralja Augeje, ili kad
se vra ao iz Sparte, ne zna se ta no; ali, u svakom slu aju, Alej ga je ljubazno primio i ugostio u Ateninom
hramu. Medutim, Herakle, rumen od vina, silova devi ansku svetenicu kraj fontane na severnoj strani
svetilita, a poto Auga nije ni vikala niti se branila, smatra se da se sastala s Heraklom po dogovoru.2
c) Herakle je produio svoj put i u Stimfalu sa Partenopom, Stimfalovom k erkom, za eo Eureja; u
me uvremenu izbi kuga i glad u Tegeji, a Alej saznade od Pitonke da se na Ateninom zabranu dogodio
zlo in. On ode tamo i zate e Augu uveliko nose u. Iako je Auga plakala i tvrdila da ju je Herakle silovao u
pijanstvu, Alej joj ne poverova. On je odvu e na pijacu, gde ona pade na kolena pred hramom Ejlejtija, koji
je postao uven po slici Auga na kolenima.3 Aleja bee stid da javno ubije k erku, te nagovori kralja
313

Nauplija da je on udavi. Nauplije, po dogovoru, krete sa Augom za Naupliju, ali nju poro ajni bolovi
sna oe na planini, te zamoli za izvinjenje i za e u umu. Tu dade ivot sinu i sakri ga u bunje, pa se vrati
Naupliju, koji je strpljivo o ekivae pred umom. Nauplije u stvari nije ni nameravao da je ubije, jer je za
nju, budu i da je princeza, mogao dobiti visoku cenu na trgu robova. Tako Nauplije prodade Augu nekim
karijskim trgovcima koji su se upravo pojavili u Naupliji i koji je tu, odmah, prodadoe Teutrantu, kralju
misijske Teutranije.4
d) Auginog je sina hranila srna na planini Parteniji (on je tu kasnije imao svoj sveti zabran); nali su
ga kravari, dali mu ime Telef i odveli ga svom gospodaru kralju Koritu. U to vreme, Koritovi pastiri
slu ajno na oe i Atalantinog sina za etog sa Meleagarom, koji je ostavljen na istoj planini: oni mu dadoe
ime Partenopaj, to zna i ''sin device'', zato to je Atalanta i dalje tvrdila da je devica.5
e) Kad je Telef odrastao, on ode u Delfe da od proro ita sazna neto o svojim roditeljima. Rekli su
mu: Navezi se na more i potrai kralja Teutranta iz Misije. Telef u Misiji na e Augu udatu za Teutranta, i
od njega saznade da mu je ona majka, a Herakle otac; u to je mirne due mogao da veruje, jer nijedna ena
nije Heraklu rodila sina koji je vie li io na oca. Teutrant onda dade Telefu svoju k erku Argiopu za enu i
odredi ga za naslednika kraljevine.6
f) Drugi kau da je Telef pobio svoje ujake Hipotoja i Nereja, i otiao ne govore i nikom nita u
Misiju, u potragu za majkom. utanje Telefovo je ulo u poslovicu; ali Partenopaj je iao sa njim kao
tuma .7 Dogodilo se da se glasoviti Argonaut Idaj ba u to vreme pripremao da se do epa prestola u Misiji, i
Teutrant u o ajanju obe a Telefu da e mu dati vlast i k er usvojenicu za enu, ako otera Idaja. Na to Telef,
uz pomo Partenopajevu, otera Idaja jednom jedinom bitkom. Me utim, Teutrantova k i usvojenica bee
Auga. Niti je ona prepoznala Telefa, niti je on u njoj video svoju majku. Verna uspomeni na Herakla, ona
sakri ma u svoju spava u sobu prve bra ne no i, i ubila bi Telefa kad joj je uao da bogovi nisu poslali
ogromnu zmiju me u njih. Auga baci ma u stranu i priznade da je htela da ga ubije. Ona po e prizivati
Herakla; a Telef, koji bee na ivici da po ini materoubistvo, odjednom, u nadahnu u, uzviknu: Oh, majko,
majko! Oni padoe jedno drugom u naru je pla u i, i, slede eg dana, vratie se u svoj rodni kraj pra eni
Teutrantovim blagoslovom. U Pergamu se mogao videti Augin grob pored reke Kaik. Pergamci su tvrdili da
su poreklom Arka ani, iseljenici, koji su za Telefom preli u Malu Aziju; oni Telefu prinose rtve kao
heroju.8
g) Drugi kau da se Telef oenio Astiohom ili Laodikom, k erkom trojanskog Prijama. Neki opet
kau da je Herakle obleao Augu u Troji kad je otiao po Laomedonove besmrtne konje. Ima ih koji pri aju
da je Alej zatvorio Augu i njeno dete u kov eg i prepustio ih talasima, i da je kov eg, pod briljivom
Ateninom zatitom, lako doplovio do Male Azije i bio izba en na obalu u blizini reke Kaik, a tu se kralj
Teutrant oenio Augom i usvojio Telefa.9
h) Teutrant je jednom zgodom lovio na planini Teutrant i gonio ogromnog vepra. Vepar pobee u
hram Artemide Ortosijske. Taman da kro i unutra, kad vepar povika: Potedi me, gospodaru! Ja sam
Boginjin mezimac! Teutrant ne obrati panju na to, ve ubi vepra i tako duboko uvredi Artemidu. Ona
vrati vepru ivot, a Teutranta kazni leproznim krastama i posla ga da sumanut luta planinskim visovima. Ali
Teutrantova mati Leukipa pohita u umu povevi sa sobom i proroka Poliejda, i umiri Artemidu bogatim
rtvama. Teutrant bi izle en kamenom antipatom od lepoznih krasta koji se oduvek mogao na i na vrhu
planine Teutrant; Leukipa podie oltar Artemidi Ortosijskoj i dade da se napravi vepar od zlata. Taj vepar
bio je snabdeven mehanizmom i kad bi ga gonili, on se sklanjao u hram i izgovarao re i: Spasi me!10
i) Kad je Herakle bio u Arkadiji, on je obiao i planinu Ostrakinu i tamo obleao Fijalu, k erku
junaka Alkimedona. Kad ona rodi sina Ajhmagora, Alkimedon i nju i dete istera iz pe ine ne bi li umrli od
gladi u planini. Ajhmagora je tuno plakao a dobro udna kretalica odlete da na e Herakla. Ona je
podraavala zvuk detinjeg pla a i tako Herakla dovede do drveta gde je sedela Fijala, koju je njen svirepi
otac ostavio vezanu. Herakle ih oboje izbavi, a dete odraste u oveka. Oblinji izvor se od tada zove Kisa
po kretalici.11
1. Apolodor: III, 9, 1; Pausanija: VIII, 4, 56 i 47, 2;
314

2. Alkidamant: Odisej 1416; Diodor sa Sicilije: IV, 33; Apolodor: II. 7, 4; Pausanija: VIII, 4, 6 i
47, 3;
3. Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Apolodor: II, 7, 8; Pausanija: VIII, 48, 5;
4. Kalimah: Himna Delu 70; Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Apolodor: I, 7, 4 i III, 9, l;
5. Pausanija: VIII, 54, 5; Apolodor: III, 9, 1; Diodor sa Sicilije: IV, 33; Higin: Fabula 99;
6. Pausanija: X, 28, 4; Alkidamant: Odisej 1416; Apolodor: loc. cit.; Diodor sa Sicilije: loc. cit.;
7. Higin: Fabula 244; Aristotel: Poetika 24, 1460 a; Aleksid, navodi ga Atenaj: X, 18, 421 d; Amfid,
navodi ga Atenaj: VI, 5, 224 d;
8. Pausanija: I, 4, 6; V, 13, 2 1 VIII, 4, 6;
9. Higin: Fabula 101; Dlktij sa Krete: II, 5; Hesiod: Oxyrhynchus Papyrus 1350, Fragmenat 1;
Hekataj, navodi ga Pausanija: VIII, 4, 6; Euripid, navodi ga Strabon: XIII, 1, 69;
10. Plutarh: O rekama 21;
11. Pausanija: VIII, 12, 2.
*
1. Atenina postelja u Tegeji i Heraklovo silovanje njene svetenice Auge poistove uju Atenu sa Neit ili
Anatom, orgasti kom Boginjom Mesec, ije su se svetenice jedanput godinje obredno ven avale sa svetim
kraljem da bi osigurale dobru etvu. Tragovi ovog obi aja na eni su u Heraklovom hramu u Rimu, gde se
njegova nevesta zvala Aka. Na Peloponezu je to bila Bela Boginja Ako a u Jerusalimu su se pre verske
reforme Izgnanstva u septembru, izgleda, ven avali Visoki svetenik, predstavnik Jehove, i boginja Anata.
Profesor Rafael Patam prikupio je podatke o takvim jerusalimskim ven anjima u svome delu ovek i hram
(str. 8894, London 1947). Boanska deca za koju se smatralo da su ro ena u takvim obrednim brakovima
bila su itni duhovi slede e godine; tako je Atena Alea itna boginja, pokroviteljka mlinova.
Mnogobrojni sinovi koje je Herakle izrodio sa nimfama dokazuju preovla ivanje te teorije. Pripisuju mu
samo jednu suludu k er, Makariju (blaena). Mit o Augi pri a o arka anskoj seobi u Misiju, verovatno
pod pritiskom Ahajaca, a i o tegejskim svetkovinama u ast novogodinjeg Boga u vidu srne, koji je, prema
Hesiodovom fragmentu, imao dvojnika u Troadi.
2. injenica da su Auga i njeno dete u kov egu doplovili do u a reke Kaik taj prizor je predstavljen na
oltaru u Pergamu i na pergamskom kovanom novcu samo potvr uje da je kult Auge i Telefa doao u
Misiju zajedno sa tegejskim kolonistima i da se smatralo da je Auga, kao Mese eva Boginja, dola u svom
amcu oblikovanom kao mlad mesec na proslavu nove godine. Atenini preobraaji od orgasti ke neveste do
asne device-ratnika uneli su zbrku u ovu pri u. U nekim verzijama Teutrant postaje Augin mladoenja, a u
drugim on je pobono usvaja kao k er. Higinova verzija se zasniva na kasnijoj umetni koj drami.
3. Mit o zlatnom vepru delom objanjava da su svetenici imali pravo poseda nad kamenom antipathes na
planini Teutarant: a delom se, po svoj prilici, odnosi na misijski obi aj izvo enja rituala osvete za pogibiju
Adonida, koga je ubio Apolon u obliku divljeg vepra. Izgleda da je onaj ko je igrao ulogu Adonida,
ogrnut koom divljeg vepra sa pozla enim zubima, mogao da se spase od svojih gonilaca ako se skloni u
svetilite Apolonove sestre Artemide. U Tegeji, rodnom gradu Auginom, izgleda da su kraljeve obi no
ubijali veprovi (vidi 140, 1 i 157, e).
4. Fijalin doivljaj sa kretalicom je anegdotska matarija koja se, verovatno, isprela oko imena izvora, po
svemu sude i nekada posve enom Totemu ptice kretalice.
142 DEJANEIRA
Poto je proveo etiri godine u Feneju, Herakle odlu i da ode sa Peloponeza. Na elu jakih
arka anskih snaga on zaplovi za Kalidon u Ajtoliji i odlu i da se tu nastani. Kako u to vreme nije imao ni
315

zakonitih sinova ni ene, on se udvarao Dejaneiri, koju su smatrali Ojnejevom k erkom, da bi na taj na in
odrao obe anje koje je dao duhu njenog brata Meleagara. Ali Dejaneira je, u stvari, bila k i boga Dionisa i
Ojnejeve ene Alteje, to je postalo jasno kad je Meleagar umro a Artemida pretvorila njegove pla ljive
sestre u biserke, Dionis je tada nagovorio Artemidu da dozvoli Dejaneiri i njenoj sestri Gorgi da se vrate u
ljudsko obli je.1
b) Mnogi prosci su doli u Ojnejevu palatu u Pleuron da zatrae ruku Dejaneire, koja je vozila
dvokolice i bavila se ratni kom vetinom; ali su svi redom odustajali kad bi videli da su im suparnici
Herakle i re ni bog Aheloj. Svima je bilo dobro poznato da se besmrtni Aheloj pojavljivao u tri oblika: kao
bik, kao pegava zmija i kao bik s ljudskom glavom. Potoci vode su se neprestano slivali s njegove upave
brade i Dejaneira bi pre umrla nego to bi se udala za njega.2
c) Herakle, kad ga je Ojnej pozvao u dvor da se izjasni o prosidbi, hvalio se da e Dejaneira, ako se
uda za njega, imati Zeusa za svekra, a povrh toga uiva e i deo slave njegovih dvanaest dela. Aheloj (u tom
trenutku u obliku bika sa ljudskom glavom) rugao se ovome, napominju i istovremeno da je on dobro
poznata li nost, otac svih gr kih voda, a ne nepoznati stranac kao Herakle, i da je proro ite u Dodoni
obavezalo sve posetioce da mu prinose rtve. Zatim se strogo obratio Heraklu: Ti ili nisi Zeusov sin, ili ti
je majka bila bludnica! Herakle pobesne. Ja sam bolji u borbi nego u raspravljanju, rekao je on, i ne u
da ujem ikoga da vre a moju majku!
d) Aheloj zbaci sa sebe zelenu ode u i po e da se rve sa Heraklom, dok ga Herakle ne tresnu o
zemlju, na ta se Aheloj brzo pretvori u pegavu zmiju i odgmiza. Pegava zmija u mojoj kolevci! nasmeja
se Herakle i pri e da je epa za guu. Sad se Aheloj pretvori u bika i po e da navaljuje; Herakle se spretno
izma e u stranu i dohvativi ga za oba roga, slomi mu ih. Aheloj se povu e bedno osramo en, i prikri svoju
povredu vencem vrbinih gran ica.3 Neko kae da je Herakle vratio Aheloju slomljen rog u zamenu za rog
koze Amalteje, a neko, opet, da ga je poklonio Ojneju kao svadbeni dar.4 Drugi pri aju da je u vreme
obavljanja svojih dela Herakle poneo taj rog u Tartar. Hesperide su pre toga rog napunile zlatnim jabukama,
te ga on tako darova Plutu, Tihinom pomo mku.5 Rog se otada zvao kornukopija (Rog izobilja).
e) Poto se oenio Dejaneirom, Herakle sa Kalidoncima po e na tesprotski grad Efiru kasnije
Kihiru pobedi i ubi kralja Fileja. Me u zarobljenicima bee i Filejeva k i Astioha i s njom Herakle
izrodi Tlepolema, ali neki tvrde da je Tlepolemova mati bila k erka Amintore Astidameja, koju je Herakle
oteo iz elajske Efire, grada uvenog po svojim otrovima.6
f) Po savetu jednog proro ita, Herakle je poslao poruku svom prijatelju Tespiju: Zadri sedam
svojih sinova u Tespiji, poalji trojicu u Tebu i naredi ostaloj etrdesetorici da nasele Sardiniju! Tespija
poslua. Potomci onih koji su otili u Tebu jo su uvaeni i potovani u tom gradu; oni koji su ostali u
Tespiji zvali su se Demuhi i vladali su gradom do u klasi no doba. Snage koje je Jolaj poveo u Sardiniju,
uklju uju i Tespijance i Atenjane, bile su prva gr ka kolonijalna ekspedicija iji su kraljevi bili poreklom iz
naroda. Poto je u bici pokorio stanovnitvo Sardinije, Jolaj podeli ostrvo na provincije, posadi masline i
u ini ostrvo tako plodnim da su Kartaginjani od tada bili spremni da podnesu ogromne rtve i opasnosti
samo da bi ga zaposeli. Jolaj je osnovao grad Olbiju i pomogao Atenjanima da osnuju Ogrilu. Tespijevi
sinovi koji su Jolaja smatrali svojim drugim ocem, sloie se da se kolonisti nazovu Jolajima; otada su Jolaji
prinosili rtve ocu Jolaju, ba kao to Persijarici prinose ocu Kiru. Govorilo se da se Jolaj vratio u Gr ku,
preko Sicilije, gde su se neki od njegovih drugova nastanili i ustanovili odred u ast heroja Jolaja; ali, kako
Tebanci kau, ko bi znao da li je to ta no kad se niko od kolonista nije vratio.7
g) Tri godine kasnije, na jednoj gozbi, Herakle se naljuti na mladog Ojnejevog ro aka, Arhitelovog
sina, koga nazivaju razli itim imenima, Eunom, Eurinom, Enom, Arhija ili Hajrija. De aku naloie da
Heraklu polije da opere ruke, a on nespretno prosu vodu po nogama. Herakle udari de aka po uvu malo ja e
nego to je eleo i ubi ga. Iako je Arhitel shvatio to kao nesretan slu aj i oprostio mu, Herakle ipak odlu i
da se odui i kazni sebe izgnanstvom. On je sa Dejaneirom i svojim i njenim sinom Hilom otiao u Trahin
Amfitrionovom ne aku Keiku.8
h) Sli no se dogodilo i u Fliji, gradu koji lei na istoku Arkadije, kad se Herakle vratio iz vrta
Hesperida. Nezadovoljan pi em koje su stavili pred njega, on je Kijata, vinoto u, voknuo samo jednim
prstom, ali ga je ipak ubio. Naspram Apolonovog hrama podignuta je kapela u spomen Kijatu.9
i) Neki kau da se Herakle rvao sa Ahelojem pre no to je ubio Ifita, i da je zbog toga doao u
Trahin; drugi da je tamo otiao u vreme svog prvog izgnaristva iz Tirinta.10 U svakom slu aju, on je sa
316

Dejaneirom doao do reke Euena, neobi no nabujale od kia, kad im pristupi kentaur Nes, i re e kako su
bogovi jedino njega ovlastili da prevozi preko reke, i to zbog njegove estitosti. On ponudi da uz malu
nagradu prenese Dejaneiru, neukvaenu, na drugu obalu dok Herakle prepliva reku. Herakle pristade, plati
Nesu za prevoz i baci svoju tojagu i luk preko reke, pa zapliva. Nes, me utim, umesto da se dri pogodbe,
po e da tr i u suprotnom pravcu, nose i Dejaneiru u naru ju; zatim je baci na zemlju i pokua da je siluje.
Ona po e da zove u pomo , a Herakle brzo dohvati svoj luk naniani i prostreli Nesu grudi sa daljine od
pola milje.
j) Izvukavi strelu, Nes re e Dejaneiri: Ako pomea seme koje sam prosuo po zemlji sa krvlju iz
moje rane i doda maslinovog ulja, pa tajno natopi Heraklovu koulju tom meavinom, nikad se vie ne es
poaliti na njegovo neverstvo. Dejaneira brzo pokupi to joj je re eno u jedan mali vr , zape ati ga i uze da
ga uva dobro ne progovorivi o tome ni re i Heraklu.11
k) Po drugom tuma enju, Nes je ponudio Dejaneiri vunu natopljenu svojom krvlju i rekao joj da je
utka u Heraklovu koulju. Tre i opis ovog doga aja glasi da je on dao Dejaneiri svoju koulju kao ljubavni
dar i da je pobegao do oblinjeg plemena Lokri ana i tamo umro od rane; me utim telo mu je trunulo
nepokopano u podnoju Gore Tafijas, tako da je okuio okolinu mirisom trulei, pa su stoga Lokri ani
nazvani Ozolcima. Izvor pored koga je izdahnuo bazdi na leinu i sadri u sebi tragove zgruane krvi.12
l) Sa Dejaneirom Herakle je ve bio izrodio Hila, Ktesipa, Glena i Hodita, a tako e i Makariju, svoju
jedinu k er.13
1. Diodor sa Sicilije: IV, 34; Apolodor: I, 8, 1 i II, 7, 5; Bakhilid: Epinicia V, 165; Antonije Liberal:
Preobraenja 2;
2. Ovidije: Metamorfoze IX, 1100; Apolodor: I, 8, 1; Sofokle: Trahinjanke 1;
3. Ovidije: loc. cit., Efor, navodi ga Makrobije: IV, 18; Ceces: O Likofronu 50;
4. Apolodor: loc. cit. 1 II, 7, 5; Ovidije: loc. cit.; Diodor sa Sicilije: IV, 35; Strabon: X, 2, 19;
5. Higin: Fabula 31; Laktantije o Statijevoj Tebaidi IV, 103;
6. Strabon: VII, 7, 5 i 11; Apolodor: II, 7,6; Diodor sa Sicilije: IV, 36; Pindar: Olimpijske ode VII,
23 uz sholijast; Homer: Ilijada II, 65861) 1 Odiseja I, 25961;
7. Apolodor: loc. cit.; Diodor sa Sicilije: IV, 2930; Pausanija: VII, 2, 2; X, 17, 4 1 IX, 23, 1;
8. Diodor sa Sicilije: IV, 36; Apolodor: toc. cit.; Ceces: O Likofronu 50; Eustatije uz Homerovu
Ilijadu str. 190(1; Sholijast uz Sofoklove Trahinjanke 39;
9. Pausanija: II, 13, 8;
10. Sofokle: Trahinjanke 140; Pausanija: I, 32, 5;
11. Apolodor: II, 7, 6; Sofokle: Trahinjanke 55561; Ovidije: Metamorfoze IX, 101; Diodor sa
Sicilije: IV, 46;
12. Sholijast uz Horatijeve Epode III; Ovidije: loc. cit.; Pausanija: X, 38, 1; Strabon: IX, 4, 8:
*
1. Pri a o Meleagarovim sestrama treba da objasni kult Artemidinih biserki na Leru (vidi 80, 3).
2. Dejaneirina ljubav prema ratu otkriva da je ona predstavnica Atene, olimpijske Boginje bitke, sa kojom
se Herakle enio pod raznim okolnostima (vidi 141, 1).
3. Heraklovo takmi enje sa Ahelojem, sli no Tesejevom sa Minotaurom, treba shvatiti kao deo rituala
kraljevske svadbe. Bik i zmija predstavljaju godinu u opadanju i podmla ivanju bik koji je zmijin otac i
zmija koja je sin bika a Herakle savladava godinu. Bikov rog, koji se od najranijih dana smatrao
sreditem plodnosti, ustoli avao je kandidata na kraljevstvo kad bi ga osvojio u borbi sa pravim bikom, ili
sa protivnikom preruenim u bika. Vavilonski junak Enkidu, Gilgameov brat, poklonik kraljice Neba, koji
nije bio besmrtan, dohvatio je nebeskog bika za rogove i ubio ga ma em; osvajanje Kornukopije bio je
svadbeni zadatak postavljen velikom junaku Pereduru u Mabinogionu (vidi 148, 5). Na Kreti je kult bika
nasledio kult divlje koze, iji je rog imao istu mo . Ali izgleda da su ikonu koja je prikazivala ritualno
takmi enje Grci tuma ili kao Heraklovu borbu sa rekom Aheloj; to je, naime, nasipanje i isuivanje
317

Paraheloita, dela zemljita koje je postalo od mulja to ga je nanosila reka Aheloj. Nanos je polako po eo da
spaja Ehinska ostrva sa kopnom, pa su tako nastale povrine odradive zemlje, Heraklu su se esto pripisivali
ovakvi i sli ni inenjerski radovi (Strabon: X, 2, 19; Diodor sa Sicilije: IV, 35). rtve koje je odredilo
dodonsko proro ite teko da je trebalo prinositi reci Aheloj; pre e biti da su bile namenjene Aheloidi
Mese evoj Boginji koja otklanja bol.
4. Eunom i Kijat su bili deca zamenici svetog kralja, rtvovani na izmaku njegove vladavine.
5. Nesov pokuaj da otme Dejaneiru podse a na prizore sa Pejritojevog ven anja, kada je Tesej (atenski
Herakle) spasavao Hipodameju od nasilnitva Kentaura Euritona (vidi 102, d). Poto su Kentauri ranije
slikani kao kozoliki ljudi, ikona sa koje mit poti e verovatno je prikazivala kraljicu kako jae kozjeg kralja,
to je ona inila uo i svoje svete svadbe; ona se u severnoj Evropi proslavlja kao majka svetkovina. Eurition
je krijum ar:, odoma en kao glavna li nost u Aristofanovim komedijama, a jo se javlja na svadbenim
svetkovinama u severnoj Gr koj. Najraniji mitski lik krijum ara je sam Enkidu; on upada na Gilgameovo
sveto ven anje sa boginjom Ereh i izaziva ga na boj. Agenor je jo jedan smutljivac koji pokuava da otme
Andromedu od Perseja sa same svadbene gozbe (vidi 73, 1).
6. Prvi naseljenici Sardinije, neolitski Libijci, uspeli su da se odre na planinskim podru jima, a kasniji
naseljenici Kre ani, Grci, Kartaginjani, Rimljani i Jevreji pokuavali su da se odre u primorskim
oblastima, ali bi ih malarija dotukla. Tek poslednjih nekoliko godina smrtnost je opala prskanjem barutina
otrovom protivu legla komaraca.
7. Ozolski (smrdljiv), nadimak za Lokri ane naseljene u blizini Fokide, za razliku od njihovih ro aka
iz Opunta i Epizefirana, odnosi se verovatno na njihov obi aj da nose neutavljenu kozju kou koja je
smrdela na vlanom vremenu. Sami Lokri ani vie su voleli da smatraju da to poti e od re i ozoi,
izdanak vinove loze (Pausanija: X, 38, 1), zato to je vinova loza prvo sa ena i gajena u njihovoj zemlji
(vidi 38, 7).
143 HERAKLE U TRAHINU
Herakle, koga su i dalje pratili njegovi arkadijski saveznici, stie u Trahin i tu se nastani za izvesno
vreme pod Keikovom zatitom. Na putu za Trahin, prolaze i zemljom Driopa, koju natkriljuje planina
Parnas, on zate e njihovog kralja Tejodamanta, Driopovog sina, kako ore s ujarmljenim volovima.1 Svima
je bilo poznato da Driopi nisu imali pravo na zemlju, te Herakle, gladan, ali trae i povod za sukob zatrai
jednog vola, a kad Tejodamant ne htede da mu ga da, Herakle ga jednostavno ubi. Poto je zaklao vola i
pogostio se mesom, Herakle otme Tejodamantovog malog sina Hilada, ija majka bee nimfa Menodika,
Orionova k i.2 Neki smatraju da je Hiladov otac bio Keik, ili Eufem ili Tejomen, a tvrde da je Tejodamant
bio onaj ora sa Roda koji je izdaleka proklinjao Herakla dok je prinosio na rtvu jednog od njegovih
volova.8
b) Izgleda da je Filant, Tejodamantov naslednik, naneo tete Apolonovom hramu u Delfima.
Nalju en u Apolonovo ime, Herakle ubi Filanta i odvede sa sobom njegovu k erku Medu; ona mu rodi
Antioha, osniva a atenske deme, koja je po njemu dobila ime.4 Zatim Herakle istera Driope iz njihovog
grada na planini Parnasu, i predade grad Melejancima, koji mu behu saveznici. Glavne vo e Driopa poslao
je u Delfe da budu sluge u svetilitu; ali kako Apolon nije imao nikakve koristi od njih, poslae ih dalje na
Peloponez, gde na oe zatitu kod velikog kralja Euristeja. Po njegovom nare enju, oni uz pomo drugih
izbeglica njihovih sunarodnika sagradie tri grada, Asinu, Hermionu i Ejon. Od preostalih Driopa neki su
pobegli na Euboju, a drugi na Kipar i na ostrvo Hint. Jedino su se ljudi iz Asine di ili imenom Driopi; oni
su podigli svetilite svom praocu Driopu, postavili u njemu jedan njegov stari lik i svetkovali misterije u
njegovu ast svake druge godine.5
318

c) Driop je bio Apolonov sin sa Dijom, k erkom kralja Likaona. Dija je iz straha pred ocem sakrila
dete u uplji hrast; odatle mu i ime Driop. Neki, me utim, kau da je sam Driop doveo svoj narod sa
tesalijske reke Sperhej u Asinu, a da je bio sin Sperheja i Nimfe Polidore.6
d) Spor oko granica nastao je izme u gra ana iz Hestiotide, kojima je vladao kralj Ajginije i Lapita
sa planine Olimpa, ranih saveznika Driopa, iji kralj bee Koron, Kajnejev sin. Dori ani, koje su nadvladali
brojniji Lapiti, pobegoe Heraklu i zamolie ga za pomo , ponudivi mu zauzvrat tre inu svoje kraljevine;
na to Herakle i njegovi saveznici Arka ani potukoe Lapite, svrgnue Korona, poubijae ve inu njegovih
podanika i naterae Lapite da napuste sporno zemljite. Neki se od njih nastanie u Korintu. Ajgimije je
potom drao Heraklovu tre inu kraljevine i vladao u ime Heraklovih naslednika.7
e) Herakle onda ode u Iton, grad Ftioti ana, u kome se nalazio drevni hram posve en Ateni. Tu je
Herakle sreo Kikna, sina Arejevog i Pelopijinog, koji je stalno nudio veliku cenu gostima koji bi se usudili
da mu iza u na dvoboj na dvokolicama. Kako je uvek pobe ivao, Kikno bi im odsecao glave i lobanjama
ukraavao hram svog oca Areja. Uzgred re eno, to nije bio Kikno, Arejev sin sa Pirenom, koji je bio
preobraen u labuda kad je umro.8
f) Apolon, ljut na Kikna zato to u zasedi sa ekuje i otima stoku koju su slali na rtvovanje u Delfe,
podsta e Herakla da prihvati Kiknovu ponudu. Dogovorili su se da Heraklu pomogne njegov ko ija Jolaj, a
Kiknu njegov otac Arej. Herakle, iako to ne bee njegov obi aj, obu e ugla ane bronzane oklope za butine,
koje mu je Hefajst napravio, i neobi no izra en zlatan grudni tit koji mu je dala Atena, a stavi i oklope na
ramena. Naoruan lukom, strelom i ma em, sa lemom i pogolemim titom kojim ga je snabdeo Hefajst po
Zeusovoj naredbi, Herakle se gipko vinu u svoje dvokolice.
g) Atena je sila sa Olimpa i opomenula Herakla da, iako ga Zeus hrabri da ubije i oplja ka Kikna,
on samo sme da se brani od Areja, a ak i ako pobedi, ne sme mu oduzeti ni konje ni njegovo sjajno oruje.
Ona se zatim pope pored Herakla i Jolaja tresu i svojim titom, a Majka Zemlja jeknu kad ko ije krenue
napred. Kikno je terao punom brzinom njima u susret, te se i on i Herakle na oe na zemlji prilikom sudara
ma em o tit. Ipak oni obojica brzo sko ie na noge, i posle kratkog dvoboja Herakle rani Kikna u vrat. On
se zatim hrabro suo i sa Arejem, koji baci na njega koplje; ali Atena ga ljutitim pogledom skrenu u stranu.
Arej jurnu prema Heraklu s ma em u ruci, ali zauzvrat bi ranjen u bedro; Herakle bi mu zadao jo koji
udarac da Zeus ne rastavi borce svojim gromom. Herakle i Jolaj oplja kae zatim Kiknov le i produie
svojim putem; Atena je na Olimp vratila onesveslog Areja. Keik je sahranio Kikna u dolini Anaura, ali
Apolon zapovedi nabujaloj reci da mu zbrie grob.9
h) Neki, me utim, tvrde, da je Kikno iveo u Amfanaju i da ga je Herakle probo strelom ili kraj reke
Penej ili kod Pegase.10
i) Proavi kroz Pegasu, Herakle stie u Ormenij, mali grad u podnoju Gore Pelion, gde kralj
Amintor odbi da mu da svoju k erku Astidameju za enu. Ti si ve oenjen, rekao je on, i prevario si do
sada isuvie mnogo princeza da bih mogao da ti poverujem da ne e prevariti jo jednu. Herakle onda
napadne grad, i poto je ubio Amintora, odvede Astidameju, koja mu rodi Ktesipa, ili, po drugima,
Tleptolema.11
1. Diodor sa Sicilije: IV, 36; Prob, o Vergilijevim Georgikama III, 6; Sholijast uz Apolonija sa
Roda: I, 131;
2. Apolodor: II, 7, 7; Apolonije sa Roda: I. 1212; Higin: Fabula 14;
3. Nikander, navodi ga Antonije Liberal: 26; Helanik, navodi ga sholijast uz Apolonija sa Roda, I,
131 i 1207; Filostrat: Imagines II, 24;
4. Diodor sa Slcilije: IV, 37; PausaniJa: I, 5. 2;
5. Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Herodot: VIII, 46; Pausanija: IV, 34, 6 i VIII, 34, t;
6. Ceces: O Likofronu 480; Aristotel, navodi ga Strabon: VIII, 6, 13; Antonije Liberal: Preobraaji
32;
7. Apolodor: II, 7, 7; Diodor sa Sicilije: IV, 37;
319

8. Euripid: Herakle 38993; Pausanija: I, 27, 7; Sholijast uz Pindarove Olimpijske ode II, 82 i X,
15; Eustatijie uz Homerovu Ilijadu str. 254;
9. Hesiod: Heraklov tit 57138 i 318480; Higin: Fabula 31; Apolodor: II, 7, 7; Diodor sa
Sicilije: IV, 37; Euripid: loc. cit.;
10. Pausanija: 1, 27, 7; Heslod: Heraklov tit 318180;
11. Diodor sa Sicilije: IV, 37; Strabon: IX, 5, 18; Apolodor: III, 13, 8 1 II, 7, 78; Pindar:
Olimpijske ode VII, 23, uz sholijast.
*
1. Heraklovo rtvovanje ora evog vola, Tejodamantova kletva, pojava maloga Hilada u brazdi, sve su to
delovi prehelenskog obreda sejanja. Volovska krv je pripadala Boginji Zemlji, kletva je odvra ala boanski
gnev od prosutog zrnevlja, dete predstavlja slede u rtvu zapravo Pluta, koga je Demetra rodila Jasiju
poto su uivali jedno drugo tri puta u pooranoj brazdi (vidi 24, a). Tejodamant je duh stare godine, sada
uniten. Godinji pomen i alopojka zbog sudbine duha drveta Hilada (vidi 150, de) ovde su
pobrkani sa alopojkom zbog sudbine ivog duha.
2. Isterivanje Driopa sa Parnasa koje se pripisuje Heraklu i Dorcima, i njihova seoba u junu Gr ku,
dogodilo se izgleda u dvanaestom veku pre nove ere, pre dorske invazije na Peloponez (vidi 146, 1),
Heraklov dvoboj sa Kiknom podse a na Pelopovu trku sa Ojnomajom (vidi 109, dj), drugim Arejevim
sinom, tako e dobro pozriatim lovcem na ljudske lobanje. U oba slu aja je pored jednog od ko ijaa bila i
ena; Ojnomajeva k erka Hipodameja (radi koje se on i takmi io sa Pelopom) i Atena, koja je, izgleda, ista
li nost predstavlja tako e budu u nevestu novog kralja. Kikno, kao spartanski Polideuk, kralj je
labudovog kulta ija e dua odleteti na krajnji sever (vidi 161, 4).
3. Ajgmijevo ime zna i igranje uloge koze, a to navodi na misao da se on, verovatno, uo i maja obredno
ven ao na kozjoj svadbi sa plemenskom kraljicom, i da su se protiv Lapida iz severne Tesalije njegovi
Dori ani borili uporedo sa Kentaurima, davnanjim neprijateljima Lapita, a Kentauri su, kao i satiri, slikani
na ranim umetni kim predmetima kao ljudi-koze (vidi 142, 5).
4. Kipsel, tiranin iz Korinta, uven po svome izgraviranom sanduku, tvrdio je da je poreklom iz lapitske
kraljevske ku e Kajneja (vidi 78, 1).
144 JOLA
U Trahinu Herakle izvri smotru vojske koja je bila sastavljena od Arka ana, Meliejaca i
epiknemidskih Lokridajana, i udari na Ojhaliju, da bi se osvetio kralju Euritu zato to je odbio da mu preda
Jolu, koju je asno osvojio na takmi enju u streljatvu. Herakle je svojim saveznicima saoptio samo da je
Eurit nepravedno zahtevao danak od Eubojaca. On porui grad, izreeta Eurita i njegove sinove strelama, pa
poto sahrani neke svoje drugove poginule u boju, naime Keikovog sina Hipasa, i Argeja i Melana, sinove
Likimnijeve, oplja ka Ojhaliju i zarobi Jolu.1 Jola otrpe da joj pred o ima pobije celu porodicu, a zatim
sko i sa gradskih zidina da se ne bi predala Heraklu; ipak ostade iva, jer joj je iroka suknja ublaila pad.
Herakle je tada posla sa ostalim enama iz Ojhalije Dejaneiri u Trahin, a on ode da pohodi eubojsko
predgorje Kanaju.2 Treba napomenuti da je Herakle, pre nego to se oprostio od Dejaneire, objavio
proro anstvo; kad se navri petnaest meseci, su eno mu je ili da pogine, ili da ostatak ivota provede u
potpunom miru. Ovu vest donela su mu dva goluba iz drevnog proro ita Dodone.3
b) Dosta se raspravljalo koji je od nekoliko gradova koji su se zvali Ojhalija bio razoren toga puta:
da li onaj u Meseniji, ili u Tesaliji, na Euboji, u Trakiji, ili. u Ajtoliji.4 Najpre e biti da je to mesenska
Ojhalija, jer je Menelajev otac, kralj Driopa Eurit koji je kao vet strelac nazvan Apolonovim sinom
doao u Meseniju za vlade kralja Perijera, Ajolovog sina, koji mu je dao Ojhaliju da se u njoj nastani.
Ojhalija je dobila ime po Menelajevoj eni. Tu, u svetom gradu empresa, prinosile su se rtve Euritu kao
320

heroju, ije su kosti uvane u bronzanoj urni; time su po injale misterije u ast velike Boginje. Drugi
proistove uju Ojhaliju sa Andanijom, milju udaljenom od empresovog gaja, gde su se ove misterije ranije
odravale. Eurit je bio jedan od heroja koga su Mesanijci pozvali da boravi kod njih kad je Epaminodant
ponovo uspostavio peloponeki petrimonijum.5
1. Atenaj: XI, 461; Apolodor: 11, 7, 7;
2. Nikija iz Male, navodi ga Plutarh: Uporedne pri e 13; Higin: Fabula 35; Sofokle: Tra anke 283;
Apolodor: loc. cit.;
3. Sofokle: Trahinjanke 445;
4. Homer: Ilijada II, 596 i 730; Odiseja 1314; Servije uz Vergilijevu Ajneidu VIII, 291; Strabon:
IX, 5. 17, i X, 1, 10;
5. Antonije Liberal: Preobraenja 4; Pausanija: IV, 2, 2; 3, 6; 33, 56 i 27, 4; Strabon: X, 1. W.
*
1. Eurit je odbio da da Jolu zato to je Herakle bio rob (vidi 135, a). Iako je Jolino samoubistvo sumnjiv
podatak mikenske suknje jesu bile zvonastog oblika, a moj otac je bio o evidac jednog samoubistva u
viktorijansko doba koje nije uspelo upravo zbog krinoline. Ipak, ova pri a je verovatno potekla sa neke
mikenske slike koja je predstavljala Boginju kako nadle e nad vojskom koja napada njen grad. Ime
Ojhalija, ku a od brana, kazuje da je Boginja u iju su ast vrene misterije bila Demetra.
145 APOTEOZA O HERAKLU
Posvetivi memerne oltare i sveti gaj na kenajskom predgorju svome ocu Zeusu, Herakle se
pripremio da prinese rtvu zahvalnicu zbog osvajanja Ojhalije. On je ve otpremio Liha Dejaneiri da mu
poalje sve anu koulju i ogrta kakav je obi no nosio u ovakvim prilikama.1
b) Dejaneira ve odavno udobno smetena u Trahinu, navikla se bila na Heraklove ljubavnice; ali
kad u Joli prepoznade novu Heraklovu ljubavnicu, oseti pre saaljenje nego mrnju prema kobnoj lepoti
koja je prouzrokovala razaranje Ojhalije. Ipak nije joj bilo nepodnoljivo da ona i Jola ive zajedno pod
istim krovom. Poto vie nije bila mlada, Dejaneira odlu i da upotrebi Nesovu tobonju ljubavnu aroliju i
obezbedi sebi muevljevu odanost. Poto mu je otkala novu rtvenu koulju za sve ani povratak, ona
oprezno otpe ati onaj vr , potopi par e vune u meavinu i njome natrlja koulju. Kad je stigao Lih, ona
zaklju a koulju u sanduk i dade mu ga, govore i: Ni po koju cenu ne iznosi koulju na svetlost i toplotu
pre nego to do e as da Herakle obu e koulju za rtveni obred. Lih ve bee odjurio punom brzinom na
svojim dvokolicama kad Dejaneira ugleda par e vune koje je bacila u sun ano dvorite i sa uasom vide
kako vuna gori kao strugotina, a crvena pena klobu a na kamenoj plo i. Shvativi da ju je Nes prevario, ona
posla glasnika da vrati Liha pa proklinju i svoju glupost, zakle se da e, ako se Heraklu dogodi zlo i sama
po i za njim u smrt.2
c) Glasnik je stigao suvie kasno na kenajsko predgorje. Herakle je u to vreme ve obukao svoju
koulju i prineo na rtvu dvanaest neukaljanih bikova kao prve plodove svoje plja ke; sve u svemu, do
oltara je doterao meovito krdo od stotinu grla. Sipao je vino iz vr a na oltar i bacaju i tamjan na plamen,
odjednom oseti kao da ga je ujela zmija i jeknu. Toplota je omekala u Nesovoj krvi Hidrin otrov koji se
razlio po Heraklovim udovima nagrizaju i mu meso. Uskoro bol postade toliko jak da se vie nije dao
podnositi i Herakle, urlaju i od muke, prevrne oltare. Pokuao je da zdere sa sebe koulju, ali se ona tako
vrsto pripila uz kou da je otkidao i meso, a ostajale su samo kosti. Krv mu je ikljala i cvr ala kao
izvorska voda kad se hladi usijani metal. On se zagnjuri u vodu oblinjeg potoka, ali se otrov razgore jo
e e, odonda je voda u tom potoku vrela do klju anja, a potok je nazivan Termopilaj ili vreli prolaz.
d) Kr e i sebi put kroz planinu, upaju i usput drve e, Herakle stie do uplaenog Liha, koji se
zgurio u jednu uplju stenu, s rukama me u stisnutim kolenima. Uzalud je Lih pokuavao da se opravda:
Herakle ga do epa, zavitla ga tri puta oko svoje glave i baci u Eubojsko more. Tamo se on pretvori u stenu
ljudskog oblika, koja izviruje iz talasa, a mornari je nazvae Lih. Oni se jo boje da privezuju brodove uz
nju, jer misle da je Lih ivo bi e. Vojska koja je to posmatrala izrazi svoje saaljenje glasnom vikom, ali se
niko ne usudi da se priblii Heraklu, dok on, gr e i se od bolova, ne pozva Hilu i zamoli da ga odnese kako
321

bi mogao da umre u samo i. Hila ga otprati do podnoja planine Oete u Trahini (oblast uvena po beloj
emeriki), jer je proro ite u Delfima ve bilo Likimniju i Jolaju ozna ilo to mesto kao mesto gde e umreti
njihov prijatelj.4
e) Uasnuta vestima, Dejaneira se obesila, ili se, kako neki kau, probola ma em u svojoj bra noj
postelji. Heraklova jedina misao pred smrt bee kako da joj se osveti, ali kad ga Hila uveri da je ona nevina,
to je njeno samoubistvo i dokazalo, on uzdahnu u znak oprotaja i izrazi elju da Alkmena i svi sinovi do u
da uju njegovu poslednju volju. Alkmena je, me utim, bila u Tirintu samo sa nekim Heraklovim sinovima;
ve ina ostalih behu se nastanili u Tebi. Tako je on jedino Hili mogao da objavi Zeusovu proro ku misao
koja se sada ispunjavala: Nijedan ivi ovek ne e mo i da ubije Herakla; mrtvi neprijatelj e mu do i
glave. Hila zatim zatrai uputstva, a Herakle mu re e: Zakuni se Zeusovom glavom da e me odvesti na
najvii vrh ove planine i da e me tamo spaliti na loma i na injenoj od hrastovih grana i trupaca jalove
divlje masline. Isto tako zakuni se da e se oeniti Jolom im do e u godine. Iako preneraen ovim
zahtevom, Hila obe a da e sve ispuniti.5
f) Kad je sve bilo spremno, Jolaj i njegovi drugovi povukoe se na izvesnu razdaljinu, a Herakle se
sam pope na loma u i naredi da je potpale. Ali niko se ne usudi da ga poslua, dok jedan prolaznik, ajolski
pastir po imenu Pojant, ne zapovedi Filoktetu, svom sinu sa Demonasom, da u ini ono to Herakle trai. Iz
zahvalnosti, Herakle Filoktetu zaveta svoj tobolac, luk i strele, a kad plamen po e da lie loma u, on
prostre svoju lavlju kou na zaravan na vrhu loma e i lee; svoju batinu stavi pod glavu umesto jastuka.
Izgledao je vedar i razdragan, kao gost okruen peharima punim vina. Iznenada iz neba pu e grom i u trenu
pretvori loma u u hrpu pepela.6
g) Na Olimpu ga Zeus pozdravi kao svog najmilijeg sina i estita mu to se tako dostojanstveno
drao. Heraklov besmrtni deo, objavi Zeus, sa uvan je od smrti i uskoro e s dobrodolicom biti
primljen u ovaj blagosloveni predeo. Ali ako neki Bog ili Boginja nanese uvredu njegovom boanstvu, koje
je on tako poteno zasluio, bi e milom ili silom prinu en da mu ga prizna! Svi se Olimpljani sloie, a
Hera, koja je ve bila odlu ila da kazni Filokteta zbog usluge Heraklu ujedom lemljanske zmije otrovnice,
uzdra se ovog puta od osvete.
h) Grom bee odneo sa sobom Heraklov besmrtni deo. Herakle vie nije li io na Alkmenu, ve kao
zmija koja svu e svoju kouljicu, pojavi se u svom sjaju svog boanskog oca. Oblak ga prihvati i sakri od
pogleda njegovih drugova. Uz grmljavinu Zeus ga dovede na nebo u svojim etvoroprenim kolima; tu ga
Atena uze za ruku i sve ano upozna sa ostalim boanstvima, njegovim novim drugovima.7
i) Zeus je odredio Heraklu mesto me u dvanaest Olimpljana, ali bee u nedoumici koga od
dvanaestorice da izbaci s Olimpa. Zeus zato zamoli Heru da ga usvoji kao sina obredom ponovnog ro enja;
naime, ona lee u postelju prave i se da su je spopali poro ajni bolovi, pa ga zatim izvadi ispod svoje
suknje to je jo uvek obred usvajanja u mnogim varvarskim plemenima. Od tada je Hera smatrala
Herakla svojim sinom, i najvie ga volela posle Zeusa. Svi besmrtni pozdravie njegov dolazak; Hera ga
oeni svojom lepom k erkom Hebom, koja mu rodi Aleksijara i Aniketa. I zaista, Herakle bee zasluio
Herinu iskrenu zahvalnost u vreme pobune dinova, kada je ubio Pronoma, kojl je hteo da je siluje.8
j) Herakle postade vratar na nebesima i nikada se nije umorio stoje i na kapijama Olimpa, o ekuju i
da se u sumrak Artemida vrati iz lova. On je pozdravlja veselo i iznosi njen plen iz ko ija, mrte i se i
prete i prstom u znak neodobravanja kad bi naao samo bezopasne koze i ze eve. ''Ustreli divlje veprove'',
govori joj on, ''koji unitavaju etvu i upropa uju vo njake; lovi bikove, lavove i vukove koji ubijaju ljude!
Kakvu nam tetu ine ze evi i koze?'' Zatim bi skidao kou sa trupine i pohlepno jeo komade koji bi mu se
dopadali.9 Ali dok se besmrtni Herakle gosti za boanskom trpezom, njegova besmrtna utvara, oborenog
luka, sa strelom priljubljenom uz tetivu, luta Tartarom me u mrtvima. Preko ramena preba en joj je zlatan
remen, ukraen stravi nim lavovima, medvedima, divljim veprovima i prizorima iz bitaka i raznih
ubistava.10
k) Kad su se Jolaj i njegovi drugovi vratili u Trahin, Menojtije, Aktorov sin, prineo je na rtvu
Heraklu ovna, bika i divljeg vepra i ustanovio potovanje Herakla kao heroja u Opuntu u Lokridi; sinovi iz
Tebe sledili su njegov primer; ali Atenjani, povedeni za narodom Maratona, prvi su po eli Herakla da
potuju kao boga, a zatim se ceo svet poveo za njihovim slavnim primerom.11 Heraklov sin Fajest zatekao je
Sikionce kako prinose njegovom ocu rtve kao heroju, pa je zahtevao da mu prinose rtve kao bogu. Od
toga dana su Sikionci, kad bi zaklali jagnje i ispekli butove na oltaru Herakla--boga, odvajali komad mesa
za Herakla-heroja. U Ojti ga potuju pod imenom Koriokopija zato to je unitio skakavce koji su naletali na
322

grad; Jonjani iz Eritreje ga potuju kao Herakla Ipoktona zato to je unitio ipes, crve koji ina e napadaju
vinovu lozu gotovo u svim drugim krajevima.
l) Tirintski lik Herakla, koji je kasnije prenesen u njegovu ivotu u Eritreji, kau da predstavlja
Herakla Daktila. Nali su ga kako plovi na splavu po Jonskom moru kod rta Mesate, ta no na pola puta
izme u luke Eritreje i ostrva Hij. Gra ani Eritreje, kao i stanovnici Hija, u inili su sve to je bilo u njihovoj
mo i da navedu splav na svoju obalu ali bez uspeha. Najzad je jedan ribar iz Eritreje po imenu Formin,
koji bee izgubio o ni vid, usnio da ene Eritreje moraju isplesti konopac od svojih pletenica; tim konopcem
bi mukarci iz Eritreje uspeli da privuku splav na svoju stranu. ene tka kog roda, koji se naselio u Eritreji,
povinovae se i tako splav dovukoe konopcem na obalu; a samo su njihovi potomci imali pravo da ulaze u
svetilite gde je smeten konopac. Formionu se povratio vid i nije ga napustio do smrti.12
1. Sofokle: Trahinjanke 298 i 7521; Apolodor: 11, 7, 7; Diodor sa Sicilije: IV, 38;
2. Sofokle: Trahinjanke 460751; Higin: Fabula SC;
3. Sofokle: Trahinjanke 576; Non-Vestermanovi Mythogrophi graeci: Appendix narrationum
XXVIII, 8; Ceces; O Likofronu 501;
4. Ovidije: Metamorfoze IX, 155; Higin: Fabula 36; Sofokle: Trahinjanke 783; Apolodor: 11, 7, 7;
Plinije: Istorija prirode XXV, 21; Diodor sa Sicilije: IV, 38;
5. Apolodor: loc. cit.; Sofokle: Trahinjanke 912 do kraja;
6. Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Higin: Fabula 102; Ovidije: Metamorfoze IX, 298;
7. Ovidije: Metamorfoze IX, 24173; Apolodor: loc. cit.; Higin: loc. cit.; Pausanija: III, 18, 17;
8. Diodor sa Sicilije; IV, 39; Hesiod o Onomakritu: Fragmenat izd. Evelyn-White, str. 61518,
Loeb; Pindar: Istamske ode IV, 59 i Nemejske ode X, 13; Apolodor: loc. cit.; Sotije Vizantijski
navodi ga Ceces: O Likofronu 134950;
9. Kalimah: Himna Artemidi 143:
10. Homer: Odiseja XI, 601;
11. Diodor sa Sicilije: IV, 39; Pausanija: I, 15, l;
12. Pausanija: II, 10, 1; IX. 27, 5 i VII. 5. 3: Strabon: XIII, 1. 64.
*
1. Pre nego to bi prineli na rtvu svetoga kralja da postane besmrtan, kao to je Kalipsa obe ala Odiseju da
e ga u initi besmrtnim (vidi 170, w) kraljica bi najpre svukla sa njega svu ode u i sve znake kraljevskih
prava. Kakva je ibanja i saka enja on pri tome doivljavao pre nego to bi legao na loma u besmrtnosti,
nije nazna eno, ali ikone sa kojih su se ove pri e isprele prikazuju ga kako krvari u samrtnim mukama, a
borio se u beloj lanenoj koulji u znak da je posve en Boginji smrti.
2. Pored predanja da je Herakle umro na Kenajskom predgorju, postoji i drugo, po kome je umro na planini
Oeti, gde rani zapisi i statuete pokazuju da su likovi svetih kraljeva spaljivani vekovima poto su ve davno
prestali da im spaljuju tela. Hrast je drvo koje se upotrebljava za letnje vatre; maslinovo drvo je drvo nove
godine, kad kralj po inje svoju vladavinu odagnavi prethodno duhove stare godine. Pojant, ili Filoktet, koji
je zapalio loma u, kraljev je izabrani naslednik, on nasle uje njegovo oruje i postelju Jolina udaja za
Hilu mora se shvatiti u tom smislu i umire od ujeda zmije na kraju godine.
3. Prvobitno je Heraklova dua odlazila u zapadni raj Hesperida ili srebrni zamak, Corona Borealis, na
kona ite severnog vetra, a toj legendi je Pindar, ne zna se zbog ega, dodao kratku pri u o tre em delu
(vidi 125 k). Heraklov pristup na olimpijska nebesa gde ipak, nikada nije osigurao sebi mesto me u
dvanaestoricom, kao to je to Dionis u inio (vidi 27, 5) kasnija je zamisao. Ona se moda zasniva na
pogrenom tuma enju svete ikone koja prikazuje svadbu Peleja i Tetide (vidi 81, 15), takozvanu otmicu
Ganimeda (vidi 29, 1) ili Heraklovo naoruavanje (vidi 123, 1). Ta ikona je predstavljala Atenu ili Hebu,
mladu kraljicu-nevestu, kako predstavlja kralja dvanaestorici svedoka svetog ven anja, a svaki svedok
predstavlja po jedan rod u verskoj zajednici ili po jedan mesec svete godine; kralja ponovo ra a kroz ritual,
323

bilo kobila bilo ena kao na toj ikoni. Herakle postaje nebeski vratar zato to je umro u letnjoj dugodnevici
godina je pore ena s hrastovim vratima koja se najire otvaraju u vreme letnje dugodnevice, a zatim
postepeno zatvaraju kako dani po inju da kra aju (Bela Boginja, str. 1757). Izgleda da je Homer kriv to
Herakle nije postao pravi Olimpljanin: Odiseja je zabeleila njegovo prisustvo u Tartaru.
4. Ako je eritrejska statua Herakla tirintskog porekla, konopac u hramu nije opleten od enske kose, ve od
kose svetog kralja, oianog pred smrt u vreme zimske kratkodnevice tako je i Dalila postrigla tirintskog
heroja sunca Samsona. Jednog sli nog heroja sunca su tra ke ene prinele na rtvu kad su usvojile njegov
kult (vidi 28, 2). Statua je verovatno stavljena na splav da se ne bi morao upotrebiti trgova ki brod, jer bi
brod morali u tom slu aju posvetiti i time ga isklju iti iz trgovine. Ipokton je verovatno bio lokalni naziv
za Ofioktona, to je bila Heraklova titula u zna enju onaj koji unitava zmije. Obnavljanje ivota smr u
kao zmija koja zbacuje svoju kouljicu pozajmljeno je iz egipatske Knjige mrtvih; smatralo se da zmije
ozna avaju kraj stare godine zato to zbacuju svoju kouljicu, a na gr kom se i starost i kouljica kau geros
(vidi 160, 11). Herakle se penje na nebo u etvorozaprenim ko ijama, kao sun ani heroj i zatitnik
Olimpijskih igara; svaki konj predstavlja ili jednu od etiri godine izme u igara, ili po jedno godinje doba,
a godinja doba traju izme u ravnodnevica i dugodnevica i dugodnevica i kratkodnevica. etvrtasti lik
sunca koji se potuje kao Herakle Spasilac, stajao je u svetom zabranu Velike Boginje u Megalopolju
(Pausanija: VIII, 31, 4); to je verovatno, bio drevni oltar, sli an nekolicini etvrtastih blokova koji su
prona eni u dvorcu u Knosu i jednom takvom bloku u zapadnom dvoritu palata u Fajstu.
5. Heba, Heraklova nevesta, nije morala biti Boginja mladosti, ve boanstvo koje se pominje u 48. i 49.
Orfi koj himni, kao na primer Hipta, Boginja zemlje, koja je dobila na uvanje Dionisa. Proklo kae (Protiv
Timaja, II, 124 c) da ga je ona nosila na glavi, u reetu za vejanje ita. Hipta se vezuje za Zeusa Sabaziju
(vidi 27, 3) u dva rana napisa iz Majonije, tada nastanjene lidijsko-frigijskim plemenima; profesor Kre mer
je identifikovao nju sa mitanskom boginjom Hepom, Hepitom, ili Hebom, koja se pominjala u tekstovima
Boghaz-Keui i verovatno dospela u Majoniju iz Trakije. Ako se Herakle oenio Hebom, mit se odnosi na
Herakla, koji je izvrio velika dela u Frigiji (vidi 131, h), Misiji (vidi 131, e) i Lidiji (vidi 136, af); on se
moe poistovetiti sa Zeusom Sabazijom. Hipta je bila dobro poznata svuda po Srednjem istoku. Duborez u
steni kod Hatusa u Likaoniji (vidi 13, 2) prikazuje je na lavu pred proslavu svetog ven anja sa hetitskim
bogom nepogode. Ona se tu zove Hepatu, to treba da bude huritska re , i profesor B. Hrozni (Civilizacija
Hetita i Subarena, glava XV) poistove uje je sa Havom. majkom svega ivoga, koja se pojavljuje u
Drugoj knjizi postanja kao Eva. Hrozni pominje kanaanskog kraljevi a Jerusalima Abdihepa; a Adam, koji
se oenio Evom, bio je heroj zatitnik Jerusalima (Jeronim: Komentar Poslanice Efeanima V, 15).
146 HERAKLOVA DECA
Alkmena, Heraklova mati, otila je u Tirint i povela sa sobom neke njegove sinove; drugi su jo
uvek bili u Tebi i Trahini. Euristej je sad odlu io da ih sve progna iz Gr ke, pre nego to odrastu i smaknu
ga. On zato posla poruku Keiku, zahtevaju i da progna Heraklide, a povrh toga i Jolaja, sve porodice
Likimnija i sve Heraklove arka anske saveznike. Isuvie slabi da se usprotive Euristeju, oni napustie
Trahin Keik ih je uverio da im ne moe pomo i i krenue u sve velike gr ke gradove, mole i za
gostoprimstvo. Atenjani su se pod Tesejem jedini usudili da iznevere Euristeja; njihov unutranji smisao za
pravdu prevagnuo je kad su ugledali Heraklide kako sede pred oltarom Milosr a.1
b) Tesej smesti Heraklide i njihove drugove u Trikorit grad na Atiki, i ne htede da ih preda
Euristeju, to je prouzrokovalo prvi rat izme u Atene i Peloponeza. Jer, kad svi Heraklidi odrastoe, Euristej
skupi vojsku i povede je u Atenu; Jolaj, Tesej i Hila behu postavljeni za vojskovo e zajedni ke vojske
Atenjana i Heraklida, a neki tvrde da je u to vreme Teseja nasledio njegov sin Demofon. Poto je jedno
proro ite objavilo da e Atenjari biti potu eni ako jedno od Heraklove dece ne umre za opte dobro,
njegova se jedina k i Makarija ubi u Maratonu, i tako dade ime Makarijskom izvoru.2
324

c) Atenjani, koji su zatitili Heraklide, ime se kao gra ani jo ponose, potukoe tada Euristeja u
pravoj bici i ubie mu sinove Aleksandra, Ifimedona, Euribija, Mentora i Perimeda, a pored njih i mnoge
njegove saveznike. Euristej po e da bei svojim ko ijama, a za njim pojuri Hila, stie ga kod Sikironskih
stena i tamo mu odrubi glavu. Alkmena Euristeju probode o i vrhom preslice; sahranjen je u blizini.3 Ali
neki pri aju da ga je Jolaj zarobio kod Sikironskih stena i odveo Alkmeni na mu presudi. Ona ga osudi na
smrt. Atenjani su posredovali u njegovu korist, ali uzalud, i pre izvrenja presude Euristej proli suze
zahvalnice i izjavi da e se, ak, i smr u pokazati kao odani prijatelj Atenjana, a zakleti neprijatelj
Heraklida. Teseju, uzviknuo je, ne mora prosipati rtvu livenicu ili krv po mome grobu: ak i bez
takvih rtava ja preuzimam na sebe zadatak da odagnam sve neprijatelje iz zemlje Atike! Potom je
izvrena smrtna kazna, a on sahranjen ispod Ateninog svetilita kod Pelena, na pola puta izme u Atene i
Maratona. Postoji i sasvim druk ije predanje po kome su Atenjani pomagali Euristeju u bici koju je na
Maratonu vodio protivu Heraklida; Jolaj mu je odrubio glavu pored Makarijinog izvora, sasvim blizu
kolskog puta i zakopao je u Trikoritu, a trup poslao da se sahrani u Gargetu.4
d) U me uvremenu, Hila i Heraklidi, koji su se smestili pored Elektrinih vratnica u Tebi, napadoe
Peloponez, zauzimaju i na juri gradove jedan za drugim; ali kad se slede e godine pojavi kuga i po e da
hara, jedno proro ite objavi: Heraklidi su se vratili pre odre enog vremena! Hila se povu e u Maraton.
Ispunjavaju i o evu poslednju elju, on se oenio Jolom, a usvojio ga je Ajgimije Doranin. Hila ode u
proro ite u Delfe da pita kad e do i to odre eno vreme, a tamo mu rekoe neka eka tre u etvu.
Shvativi da ovo zna i tri godine, on je mirovao dok one ne pro oe, a zatim se ponovo okrenu. Na Istamu
ga srete Atrej, koji je u me uvremenu nasledio mikenski presto i jahao na elu ahajske vojske.5
e) Da bi izbegao nepotrebno krvoproli e, Hila posla izazov na borbu prsa o prsa ma kom dostojnom
protivniku. Ako ja pobedim, rekao je, neka kraljevstvo i presto budu moji, ako izgubim, mi, Heraklovi
sinovi, ne emo se vratiti ovim putem za jo 50 godina. Ehem, kralj Tegeje, prihvati izazov i borba otpo e
na korintsko-megarskoj granici. Hila pade i bi sahranjen u gradu Megari, a Heraklidi, potuju i njegov
zavet, povukoe se ponovo u Trikorit, a odatle u Doridu, gde su od Ajginija potraivali udeo u vladavini
koji im je otac ostavio u nasle e. Na Peloponezu jedino ostadoe Likimnije i njegovi sinovi i Heraklov sin
Tlepolem, koga su pozvali da se nastani u Argu, Delfijski Apolon, kome je taj nedoli an i laan savet doneo
mnogo prekora, objasni da je pod tre om etvom podrazumevao tre i narataj.6
f) Alkmena se vrati nazad u Tebu, a kad je tamo umrla u dubokoj starosti, Zeus zapovedi Hermesu
da ukrade kov eg koji su Heraklidi nosili u grob; on to i u ini i spretno stavi kamen umesto tela, a telo
odnese na Ostrva blaenih. Tamo, oivela i podmla ena, Alkmena postade Radamantova ena. U
me uvremenu, ose aju i da je kov eg postao isuvie teak za njihova ramena, Heraklidi ga otvorie i
otkrie prevaru. Oni postavie kamen u sveti grob u Tebi, gde su Alkmenu od tada potovali kao Boginju.
Ali neki kau da se ona pre smrti udala za Radamanta u Okaleji, a drugi pri aju da je umrla u Megari, gde
su tako e pokazivali njen grob, i to na putu od Arga za Tebu. Oni dodaju da je Delfijsko proro ite
savetovalo Heraklidima da je sahrane u Megari jer se me u njima zapodela prepirka, zato to su neki
zaeleli da vrate le u Arg, a drugi da produe put. Jo je jedan nazovi Alkmenin grob postojao u Halijartu.7
g) Tebanci su dodelili Jolaju ivot heroja u blizini Amfitrionovog groba, gde se ljubavnici zaklinju
na vernost u ime Herakla; ina e se naj e e smatra da je Jolaj umro na Sardiniji.8
h) U Argu, Tlepolem slu ajno ubi svog voljenog deda--ujaka Likimnija. On je tukao slugu motkom
od maslinovog drveta, kad Likimnije, star i slep nabasa na njih i dobi udarac po glavi. Boje i se ostalih
Heraklida, Tlepolem sagradi flotu, skupi izvestan broj drugova i, posluavi Apolonov savet, pobee na
Rod, gde se nastanio posle mnogih lutanja i brodoloma.9 U to vreme ostrvo Rod su nastanjivali Grci pod
Triopom, Forbantovim sinom, uz njegov pristanak, Tlepolem podeli ostrvo na tri dela i, po pri anju, osnova
gradove Lind, Jalis i Kamir. Zeus je bio naklonjen njegovim ljudima i u ini da se obogate. Kasnije je
Tlepolem otplovio sa Roda za Troju sa flotom od devet brodova.10
i) Herakle je izrodio jo jednog Hilu sa Nimfom Melitom, k erkom re nog boga Ajgeja, u zemlji
Fajkijanaca. On je otiao tamo poto je pobio svoju decu, u nadi da e ga od greha o istiti kralj Nausitoj i
Makrida, Dionisova dadilja. Taj Hila je emigrirao na Kronsko more sa izvesnim brojem Faja ana
naseljenika i po njemu su Hilajci dobili ime.11
325

j) Pri a se da je najmla e Heraklovo dete bio Teagen; njegovoj majci je jedne no i u Heraklovom
hramu doao neko za koga je ona mislila da je njen mu Timosten, ina e Heraklov svetenik. Ali pokazalo
se da je to bio sam bog.12
k) Heraklidi su osvojili Peloponez tek u etvrtoj generaciji pod Temenom, Kresfontom i blizancima
Proklejem i Euristenom, poto su ubili velikog mikenskog kralja Tisamena, Orestovog sina. Oni bi uspeli i
ranije da jedan od njihovih kraljevi a nije ubio Karna, akarnanskog pesnika, dok im je on prilazio pevaju i
proro ke stihove, pogreno ga dre i za vra a koga je protiv Heraklida poslao Tisamen. Za kaznu zbog
ovog oskrnavljenja, flota Heraklida bee potopljena, a vojsku je iscrpla glad. Delfijsko proro ite ih je
posavetovalo da prognaju ubicu na deset godina, a da umesto njega uzmu Triopa za vo u. Taman su hteli
sa Roda da dovedu Triopa Forbantovog sina, kad Temen opazi Oksida, ajtolijskog vrhovnog vojskovo u,
koji se upravo vratio iz izgnanstva u Elidi, gde je bio radi ispatanja zbog nekog ubistva. On je jahao na
jednookom konju. Poto Triop zna i trooki, Temen uze Oksila za vo u, pa, iskrcavi se na obale Elide sa
svojim ro acima Heraklidima, pokori ceo Peloponez i podeli ga kockom. Kocka sa oznakom abe
ozna avala je Arg i pripadala je Temenu; kocka sa oznakom zmije ozna avala je Spartu i pripala je
blizancima Prokleju i Euristenu; a ona sa oznakom lisice zna ila je Mesenu i pripala Kresofontu.13
1. Sofokle: Trahinjanke 11515; Hekataj, navodi ga Longin: De Subtimitate 27; Diodor sa Sicilije:
IV, 57; Apolodor: II, 8, 1 i III, 7, l; Pausanija; I, 32, 5;
2. Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Apolodor: II, 8, l; Pausanija: loc. cit.; Ferekid, navodi ga Antonije
Liberal: Preobraenja 33; Zenobije: Poslovice II, 61;
3. Lisija II, 1116; Isokrat: Panegirik 1516; Apolodor: II, 8, l; Diodor sa Sicilije: loc. cit.;
Pausanija: I, 44. 414;
4. Euripid: Heraklova deca 843; 928 i 1026; Strabon: VIII, 6, 19;
5. Ferekid, navodi ga Antonije Liberal: Preobraenja 33; Strabon: IX, 40, 10;
6. Pausanija: I, 41, 14 i 41, 3; Diodor sa Sicilije: IV, 58; Apolodor: II, 81, 2;
7. Diodor sa Sicilije: loc. cit.; Apolodor: II, 4, ll i III. 1, 2; Pausanija: I. 41, 1; Plutarh: Lysander 28;
8. Pindar: Pitijske ode IX, 79: Plutarh: O ljubavi 17: Pausanija: IX, 23, 1;
9. Homer: Ilijada II, 65370; Apolodor: 11, 8, 2; Pindar: Olimpijske ode VII, 27;
10. Diodor sa Sicilije: IV, 58; Homer: loc. cit.; Apolodor: Epitome III. 13:
11. Apolonije sa Roda: IV. 538;
12. Pausanija: VI, 11, 12;
13. Apolodor: II, 8, 25; Pausanija: II, 18. 7: III. 13. 4: V. 3. 57 i VIII. 5. 6; Strabon: VIII, 3. 33;
Herodot: VI. 52.
*
1. Razorno nadiranje nekulturnih patrijarhalnih br ana iz centralne Gr ke na mikenski Peloponez, koje
se, prema Pausaniji (IV, 3, 3) i Tukididu (I, 12, 3), dogodilo oko 1100. godine pre nae ere, nazivalo se
dorskim, po njihovim vo ama koji su bili iz malene drave Doride. Tri plemena sa injavala su ovaj dorski
savez: Hileidi, koji su oboavali Herakla; Dimani, koji su oboavali Apolona; i Pamfiloji (ljudi svih
plemena), koji su oboavali Demetru. Poto pregazie celu junu Tesaliju, Dorci su, pre no to su se
usudili da napadnu Peloponez, izgleda, sklopili savez sa Atenjanima. Prvi napad nije uspeo, iako je Mikena
bila spaljena oko 1100. godine pre nove ere; ali stole e kasnije oni osvojie isto ne i june oblasti, poto su
do tada ve uspeli da razore celokupnu drevnu kulturu Argolide. Ova najezda, koja je prouzrokovala
iseljavanje iz Argolide na Rod sa Atike na jonsku obalu Male Azije, i moda, iz Tebe na Sardiniju, donela je
Gr koj teke dane.
2. Odvojeno sahranjivanje glave i tela nekog junaka iz odbrambenih razloga esta je pojava u mitovima;
tako je po Mabinogionu Branova glava sahranjena na Taur Hilu da bi uvala London od napada a s Temze;
a po Ambrozu (Epistole VII, 2), Adamova glava bila je zakopana na Golgoti da bi titila Jerusalim sa
326

severa. tavie, Euripid (Phesus 41315) kae da je Hektor izjavio da due, ma bile i due stranaca, mogu
pomo i Troji kao duhovi uvari (vidi 28, 6). Tako i Trikorit i Garget lee na uskom prolazu koji uva
prilaze Atici. Izgleda da je Jolajevo gonjenje Euristeja do Skironskih stena pozajmljeno sa iste ikone s koje i
mit o Hipolitu (vidi 101. g).
3. Zemlja .Faja ana (vidi 170, y) bila je Korkira ili Drepana, sadanji Krf, a u njegovoj blizini se nalazi
sveto ostrvce Makrida (vidi 154, a); Kronsko more je Finski zaliv, i izgleda da su odatle pomorci sa Korkire
dobavljali ilibar Korkira se pominje u argonautskom pohodu na vrh Jadranskog mora (vidi 148, g).
4. Triop, gr ki kolonista na Rodu, predstavlja pretvaranje drevne Trojne Boginje Danae ili Damkine u
muko boanstvo, a po njenom trojstvu dobili su imena Lind, Kamir i Jalis. Prema drugim pri ama, ove
gradove je osnovao Telhin (vidi 54, a) ili Danaj (vidi 60, d).
5. Poto je Alkmena bila samo ime za Heru, nema ni eg naro itog u tome to joj je posve en hram.
6. Polignot je na svojoj uvenoj slici u Delfima prikazao Menelaja sa zmijom na titu (Pausanija: X, 26, 3)
verovatno vodenom zmijom Sparte (vidi 125, 3). Lisica je pomogla mesenskom heroju Aristomenu da se
izvu e iz jame u koju su ga bacili Spartanci (Pausanija: IV, 18, 6); Boginja je kao lisica bila dobro poznata u
Gr koj (vidi 49, 2 i 89, 8). aba je, izgleda, postala argivski amblem ne zato to se smatrala opasnom jer je
izazivala nemi strah kod svih koji je ugledaju (Plinije: Istorija prirode XXXII, 18), ve zato to se Arg prvo
zvao Phoronicum (vidi 57, a); u slovaru, koji je u Argu prethodio alfabetu, suglasni ka osnova PHRN,
mogla bi zna iti re aba, phryne.
147 LIN
Lin, dete iz Arga, mora se razlikovati od Ismenijevog sina Lina, koga je Herakle ubio lirom. Prema
Argivcima, Psamata, Krotopova k er, rodila je Apolonu Lina, pa je, boje i se gneva svog oca, ostavila
novoro en e u planini. Pastiri su ga nali i odhranili, ali ga posle rastrgoe na komade Krotopovi psi. Poto
Psamata nije mogla da sakrije svoj bol, Krotop uskoro shvati da je ona Linova mati, i osudi je na smrt.
Apolon je kaznio grad Arg zbog tog dvostrukog zlo ina, poslavi im Harpiju po imenu Pojnu. Ona je
otimala malu decu od roditelja, dok se neki Korojb ne prihvati zadatka da je uniti. Ali onda na grad navali
kuga, pa, kako nije pokazivala znake jenjavanja, Argivci se obratie za savet Delfima, gde im rekoe da se
moraju izmiriti sa Psamatom i Linom. Zato oni prinee rtve njihovim duhovima, a ene i devojke, koje su
zapevale alopojke, jo uvek zovu ''lioni''; poto je Lin rastao me u jaganjcima, taj pomen nazvae ''arnis'' a
mesec u kome su ga odravali ''arneios''. Kuga nije prestajala i, najzad, Korojb ode u Delfe i priznade da je
on ubio Pojnu. Pitonka mu ne dozvoli da se vrati u Arg, ve re e: Uzmi moj tronoac i podigni Apolonu
hram tamo gde ti tronoac ispadne iz ruku! To se dogodi na Gori Garaneji, i Korjob tu osnova najpre hram,
a zatim grad Tripodisk i nastani se u njemu. Sahranili su ga na trgu u Megari i grob mu ukrasili grupom
kipova koji prikazuju ubistvo Pojne to je najstarija skulptura te vrste koja se o uvala u Gr koj.1 Ovaj
drugi Lin se ponekad zove i Ojtolin i harfisti tuguju za njim na gozbama.2
b) Tre i Lin tako e lei pokopan u Argu: on bee pesnik koga neki opisuju kao sina Ojagra i muse
Kaliope, a time postaje Orfejev brat. Drugi ga zovu ili sinom Apolona i muse Aranije ili Aretuse,
Posejdonove k eri; ili sinom Hermesa i Uranije; neki, opet, kau da je sin Amfimara, Posejdonovog sina i
Uranije, a neki ga smatraju sinom Magneta i muse Klio.3 Lin je bio najve i muzi ar koji se ikada pojavio
me u ljudima i ljubomorni Apolon ga je ubio. On je komponovao balade u ast Dionisa i drugih drevnih
heroja, koje su kasnije zabeleene slovima Pelazga; on je spevao i ep o stvaranju sveta. Lin je, u stvari,
izmislio ritam i melodiju, bio je svestrano obdaren i mudar, i u io je i Tamirija i Orfeja.4
c) alost za Linom irila se svetom, pa je, na primer, o tome spevana i egipatska Pesma Maneros. Na Gori
Helikon, kad se po e do svetog gaja posve enog Musama, Linov lik je urezan u zid male pe ine i tu su mu
327

svake godine prinosili rtve pre no to e ih prineti Musama. Tvrdi se da i on lei sahranjen u Tebi i da je
Filip, otac Aleksandra Velikog poto je pobedio Grke kod Hajroneje, preneo njegove kosti u Makedoniju.
To je u inio poto je usnuo jedan san, ali je kasnije usnuo drugi, pa ih je vratio natrag.5
1. Pausanija: I, 43, 7; II. 19, 17; Konon: Naracije 19; Atenaj: III, 99;
2. Sapfa, navodi je Pausanija: IX, 29, 3; Homer: Ilijada XVIII, 56970: Hesiod, navodi ga Diogen
Lajertije: VIII, 1, 25;
3. Apolodor: I, 3, 2; Higin: Fobulo 181; Prepirka Homera i Hesioda 314; Diogen Lajertije:
Proemium 3; Pausanija: IX, 29, 3; Ceces: )O Likofronu 831;
4. Diodor sa Sicilije: III, 87; Diogen Lajertije: loc. cit.: Hesiod, navodi ga Kliment iz Aleksandrije:
Stomateis I, str, 121;
5. Pausanija: loc. cit.
*
1. Pausanija vezuje mit o detetu sa mitom o Manerosu, egipatskom itnom duhu kome peva i pevaju u doba
etve; a Lin je, izgleda, bio duh biljke (linos) koja se seje u prole e, a anje u leto. Psamata mu je bila mati
zato to su oni, po Pliniju (Istorija prirode XIX, 2), sejali lan u peskovitoj zemlji. Njegov ded i ubica bio
je Krotop, zato to se, opet po Pliniju, u kaste stabljike lana, poto se po upaju iz korena i ostave na
vazduhu, gnje e i tuku maljevima. Otac mu je bio Apolon, iji su svetenici nosili ode u od lana, i koji bee
zatitnik muzike u Gr koj. Lina su rastrgli psi a time se verovatno misli na postupak gnje enja i mrvljenja
stabljike lana gvozdenom sekiricom. Taj postupak Plinije objanjava u istom odeljku. Frezer smatra, mada
bez verodostojnih dokaza, da je Lin pogreno shva eno feni ansko ai lanu jao nama. Ojtolin zna i
nesre ni Lin.
2. Mit se, me utim, sveo na odnos porodice prema detetu odba enom iz straha od ljubomornog deda,
odgajenom kod pastira.to ukazuje da je proizvodnja lana u Argolidi zamrla ili zbog najezde Doraca, ili
zbog niske egipatske cene, ili i zbog jednog i zbog drugog, i umesto lana po ela se proizvoditi vuna;
me utim tubalice sa detetom Linom i dalje su pevane. Verovatno je da su proizvodnju lana po eli Kre ani
koji su civilizovali Argolidu; gr ka re za laneno vlakno je merinthos a sve gr ke re i na -intos su
kretskog porekla.
3. Korojb je, kad je ubio Pojnu (kazna), verovatno zabranio prinoenje dece na rtvu u vreme Linove
svetkovine, i zamenio dete jagnjetom, pa je i naziv meseca promenio u mesec jagnjeta; on je poistove en
sa Elejcem istog imena koji je pobedio u tr anju na prvoj Olimpijadi (776 pre nae ere). Tripodisk, izgleda,
nema nikakve veze sa tronocem, ve ga treba izvoditi iz tripodizein, tri puta okovati.
4. Poto je etva lana bila prilika za tune pesme i za ritmi ke udarce, a kako su usred leta sude i po
Frezerovim primerima u Zlatnoj grani mladi i skakali oko vatre da bi lan bolje rastao, pojavio se jo
jedan misti ni Lin; taj Lin je uspeo da odraste i postane slavni muzi ar, pronalaza ritma i melodije. Tom
Linu je majka bila musa, a otac ili Arka anin Hermes, ili Tra anin Ojagar, ili Magnet, rodona elnik
Magnezijanaca. Lin, u stvari, nije bio Helen ve uvar prehelenske kulture Pelazga, koja uklju uje i
kalendar drveta i ep o stvaranju sveta. Pri a se da ga je bez razmiljanja ubio Apolon, koji nije podnosio
takmace u muzici to se pokazalo i sa Marsijom (vidi 21, f); ali to je neta na pri a, jer je Apolon u stvari
usvojio Lina. Kasnije je njegova smrt pripisana Heraklu kao zatitniku necivilizovanih dorskih osvaja a
(vidi 146, 1).
5. Lina zovu i Orfejevim bratom zbog sli nosti njihovih sudbina (vidi 28, 2). U austrijskim Alpima (kako je
je obavestila Margaret on-Vels) mukarcima nije dozvoljeno da prisustvuju etvi lana, a ni suenju,
tu enju i gnje enju, a zabranjen im je i pristup u odaju gde se lan prede. Vladaju i duh je Harpatsch:
328

to je strana vetica ije su ruke i lice namazani a u. tavie, ene koje tuku lan zovu se Bechlerinnen i
opkoljavaju svakog stranca koji bane me u njih. One ga obore, izgaze, veu mu ruke i noge, uviju ga u
ku inu, izgrebu mu lice i ruke bodljikavim otpacima lanene stabljike, trljaju ga hrapavom korom oborenog
drveta i najzad ga otkotrljaju nizbro. U blizini Feldkirha one samo obore stranca na zemlju i izgaze ga; ali u
drugim mestima one mu napune nogavice pantalona lanenim otpacima, to je vrlo bolno, te je primoran da
bei bez ga a. U blizini Salcburga. ene skidaju doljaku pantalone i prete mu trojenjem, a kad ovaj
pobegne, o iste mesto vatrom od gran ica i zveckanjem srpova.
6. Malo se zna ta se doga a u sobi gde se prede lan, jer su ene veoma tajanstvene; zna se samo da pevaju
tubalice Flachses Qual (''Mu enje lana'') ili Leinen Klage (''Lanenu alopojku''). Zato izgleda verovatno da
su one u doba etve lana imale obi aj da uhvate, napastvuju i ra ere e mukarca koji je predstavljao duh
lana; ali poto je i Orfej doiveo istu sudbinu, iako je bio protivnik prinoenja ljudi na rtvu i polnih orgija
(vidi 28, d). Lin je opisan kao njegov brat. Harpatsch je dobro poznata: ona
je vetica etve ita, predstavnik Boginje Zemlje. Srpovima se zveckalo jedino u ast meseca; oni se nisu
upotrebljavali pri etvi lana. Lina smatraju pronalaza em muzike, jer su tubalice stavljane u usta samome
duhu Lana, a i zato to su neke strune lire pravljene od lanenog konca.
148 SKUP ARGONAUTA
Posle smrti ajolskog kralja Kreteja, Posejdonov sin Pelija, ovek ve u godinama. do epa se prestola
u Jolku, koji je pravom nasledstva pripadao njegovom polubratu Ajsonu. Nije prolo mnogo vremena kad
ga jedno proro ite opomenu da e ga ubiti potomak Ajola, i Pelija zato naredi da se poubijaju svi vi eniji
Ajoljani do kojih je mogao do i. Ajsona, me utim. nije dirao zbog svoje majke Tire, ali ga je drao u
zatvoru zahtevaju i da se odrekne nasledstva.
b) Ajson je bio oenjen Polimelom, poznatom pod imenom Amfinoma, Perimeda, Alkimeda,
Polimeda, Polifema, Skalfa ili Arna; ona mu je rodila sina Diomeda.1 Pelije bi unitio dete bez trunke
milosti da Polimela nije okupila svoje ro ake da nari u nad njim kao nad mrtvoro en etom, pa ga zatim
prokrijum arila iz grada na Goru Pelion; tu ga je uvao Kentaur Hejron kao to je to ve inio i ranije, a
kasnije sa Asklepijem, Ahilejem, Ajnejem i drugim uvenim herojima.2
c) Drugo proro ite obavesti Peliju da se uva oveka sa jednom sandalom. Jednog dana mu se na
morskoj obali, dok je obavljao sve ani obred prinoenja rtava Posejdonu, pridrui grupa njegovih
saveznika kraljevi a. Pelijin pogled pade na visokog mladi a duge kose iz Magnezije, odevenog u vrsto
priljubljenu konu tuniku i leopardovu kou. On bee naoruan s dva kratka dilita irokih otrica a na
nogama je imao samo jednu sandalu.3
d) Drugu sandalu je izgubio u blatnjavoj reci Anaur koju neki pogreno zovu Euen, ili Enipej i
to mu se desilo zbog lukavstva neke starice koja je, stoje i na obali, na mestu gde je reka najira, molila
prolaznike da je prenesu preko reke. Niko se na nju ne saali, dok joj mladi stranac ljubazno ne ponudi
svoja iroka ple a; ali on po e da stenje pod teretom, jer starica ne bee niko drugi do preruena boginja
Hera. Naime Pelija je naljutio Heru, uskrativi joj uobi ajene rtve i ona rei da ga kazni zbog toga.4
e) Kad Pelija grubo upita stranca: Ko si ti i kako ti se zove otac? on odgovori da ga Hejron,
njegov poo im, zove Jason, iako su ga ranije znali kao Diomeda, Ajsonovog sina. Pelija se zagleda zlobno u
njega. ta bi radio, upita ga iznenada, kad bi neko proro ite objavilo da je nekom od tvojih drugova
sugra ana sudba odredila da te ubije? Poslao bih ga da donese zlatno runo iz Kolhide, odgovori Jason,
ne znaju i da mu je Hera stavila ove re i u usta. Ali, molim te, s kim imam ast da razgovaram?
f) Kad Pelija re e ko je, Jason se nije ni uplaio ni smeo. On hrabro zatrai presto na koji Pelija nije
imao pravo, ali ne zatrai i stada i krda koja pripadaju uz presto, pa poto su ga usrdno podrali njegov ujak
Fer, kralj Fera i Amaton, kralj Pila, koji su doli da u estvuju u prinoenju rtava, Pelija nemade hrabrosti
da ne prizna Jasonovo pravo po ro enju. Ali prvo, navali Pelija, ja zahtevam da oslobodi nau dragu
zemlju prokletstva!
329

g) Jason tada saznade da Peliju proganja Friksov duh, koji je pobegao iz Orhomena jau i na le ima
boanskog ovna da bi izbegao rtvovanje. On se sklonio u Kolhidu, gde mu je posle smrti uskra en pogreb;
a, prema Delfijskom proro anstvu, zemlja Jolka, u kojoj ive mnogi Jasonovi ro aci Minijci ne e
napredovati sve dok se njegov duh ne vrati brodom u domovinu zajedno sa zlatnim runom. Zlatno runo sada
visi o drvetu u gaju Areja Kolhi anskog, a uva ga zmaj koji ne spava ni danju ni no u. Kad se ovo
bogougodno delo obavi, izjavio je Pelija, on e se, s rado u, odre i kraljevstva koje je postalo teret za
oveka tako duboko zalog u godine.5
h) Jason nije mogao Peliji da odbije zatraenu uslugu i zato posla glasnike na sve dvorove irom
Gr ke, pozivaju i dobrovoljce da zaplove s njim. On, tako e, pridobi Arga iz Tespije da mu sagradi brod sa
pedeset vesala; Arg sagradi brod u Pagasi od borovine sa Gore Pelion; posle toga sama Atena ugradi na
pramac broda Argo proro ki kljun od Zeusovog hrasta iz Dordone.6
i) Mnogo se razli itih spiskova imena Argonauta Jasonovih drugova, pominjalo u razna vrernena; ali
slede a imena se javljaju kod najverodostojnijih znalaca:
Akast, sin kralja Pelije;
Aktor, sin Dejona iz Fokide;
Admet, kraljevi iz Fere;
Amfijaraj, argivski prorok;
Veliki Ankaj iz Tege, sin Posejdonov;
Mali Ankaj, Lelegijac sa Sama;
Arg Tespijski, graditelj Arga;
Askalaf Orhomenjanin, sin Arejev;
Asterije, Kometov sin Pelopljanin;
Atalanta iz Kalidona, devica lovica;
Augeja, sin kralja Forbanta iz Elide;
But iz Atene, p elar;
Ehion, sin Hermesa glasnika;
Ergin iz Mileta;
Eufem iz Tajnara, pliva ;
Eurijal, sin Mekisteja, jednog od Epigona;
Euridamant Dolopljanin, sa jezera Ksinije;
Faler sa Krete, Dionisov sin;
Herakle iz Tirinta, najja i ovek koji je ikada iveo, a zatim bog;
Hila iz Driopa, Heraklov titonoa;
Idaj, sin Afareja iz Mesene;
Idmon iz Arga, Apolonov sin.;
Ifikle, sin Testija Ajtoljana;
Ifit, brat kralja Euristeja iz Mikene;
Jason, vo a pohoda;
Kajnej Lapit, koji je nekada bio ena;
Kalaid, krilati sin Boreja;
Kanto sa Euboje;
Kastor, spartanski rva , jedan od Dioskura;
Kefej, sin Aleja iz Arkadije;
Koron Lapit, iz Girtona u Tesaliji;
Laert, sin Akrisija iz Arga;
Linkej, osmatra , Idajev brat;
Melampo iz Pila, Posejdonov sin;
Meleagar iz Kalidona;
Mops Lapit;

330

Nauplije iz Arga, sin Posejdonov, uveni moreplovac;

Ojlej iz Lokride, Ajantov otac;
Orfej, pesnik iz Trakije;
Palajmon, sin. Hefajstov, iz Ajtolije:
Pelej Mirmidonac;
Penelej, sin Hepalkima iz Bojotije:
Periklimen iz Pila, arobnjak, sin Posejdonov;
Pojant, sin Taumaka iz Magnezije;
Polideuk, spartanski boksa , jedan od Dioskura;
Polifem, sin Elata iz Arkadije;
Stafil, Fanov brat;
Tifije, krmar iz Sifije u Bojotiji;
Zet, Kalaidov brat.
Nikada se ni pre ni posle ne bee skupila tako otmena druina na jednom brodu.7
j) Argonauti su esto pominjani kao Minijci. Prvo, zato to su vratili Friksov duh, poto je Friks bio
Minijadov praunuk, i runo; a zatim, to su mnogi od njih, pa i sam Jason, potomci Minijadovih k eri.
Minijad, Hrisov sin, pobegao je iz Tesalije u Orhomen u Bojotiji i tu osnovao kraljevstvo i bio prvi kralj na
svetu koji je imao riznicu.8
1. Sholijast uz Homerovu Odiseju XII, 70; Diodor sa Sicilije: IV, 50, 1; Apolonije sa Roda: I, 232;
Apolodor: I, 9, 16; Sholijast uz Apolonija sa Roda: I, 45; Ceces: O Likofronu 872;
2. Pindar: Pitijske ode IV, 198 i Nemejske ode III, 94; Homer: Ilijada XVI, 143;
3. Apolonije sa Roda: I, 7: Apolodor: loc. cit.; Pindar: Pitijske ode IV, 128:
4. Apolonlje sa Roda: I, 317; Apolodor: loc. cit.: Pindar: loc. cit.; Higin: Fabula 13; Valerije Flak:
I, 84;
5. Apolodor: loc. cit.; Pindar: loc. cit.; Diodor sa Sicilije IV. 40; Sholijast uz Homerovu Odiseju:
XII, 70; Hesiod: Teogonija 992;
6. Pindar: loc. cit.; Valerije Flak: 1,39; Apolodor: loc. cit.;
7. Apolodor: loc. cit.; Pindar: loc. cit.; Higin: Fabule 12 i 1423; Apolonije sa Roda: I, 20; Diodor
sa Sicilije IV, 409; Ceces: O Likofronu 175: Ovidije: Metamorfoze VII, 1; Valerije Flak:
Argonautica I, passim:
8. Apolonije sa Roda: 1, 229; Pausanija: IX, 36, 3.
*
1. U Homerovo doba balade o pohodu Arga u zemlju Ajeta bile su svakom na usnama (Odiseja XII, 40):
Homer stavlja Planktaj kroz koji je prola la a pre Odiseja u blizinu Ostrva Sirena, nedaleko od Skile
i Haribde. Sve te strahote pojavljuju se u podrobnijim pri ama o povratku broda iz Kolhide.
2. Prema Hesiodu, Jason, Ajsonov sin, oenio se Ajetovom k eri poto mu je obavio mnoge teke zadatke
koje mu je postavio Pelija. Ona je dola s njim u Jolk, postala podanik Jolka i rodila Jasonu sina Medeja,
koga je vaspitavao Hejron. Ali izgleda da Hesiod nije bio dobro obaveten: u ta herojska vremena nijedna
princeza nije odlazila u muevljev dom, ve je on odlazio u njen (vidi 137, 4 i 160, 3). Tako se Jason ili
oenio Ajetovom k erkom i ostao na njegovom dvoru, ili Pelijinom k erkom i nastanio u Jolku. Eumel (iz
osmog veka) tvrdi da je Korint umro bez naslednika i da je Medeja uspela da ostvari svoje pravo na
upranjeni presto u Korintu, poto je bila Ajetova k i, a Ajet je, budu i nezadovoljan nasledstvom, otiao iz
Korinta u Kolhidu; Jason je kao Medejin mu postao kralj u Korintu.

331

3. U tim ranlm pri ama koje opisuju Ajeta kao Helijevog sina i Kirkinog brata, ne pominju se ni Kolhida ni
njen prestoni grad Aja. Tako e se ne moe pretpostaviti ni da je pri a koja je kruila u doba Homera imala
mnogo zajedni kog sa pri om koju belee Apolodor i Apolonije sa Roda; ak ni odlazak Arga, a kamoli
njegov povratak, nisu bili utvr eni u doba Herodota jer je Pindar, u svojoj etvrtoj pitijskoj odi (462, pre
nove ere), ispri ao pri u koja se veoma razlikuje od Herodotove.
4. Mit o Peliji i Diomedu Jasonovo prvobitno ime izgleda da je mit o kraljevi u koga su odneli u
planinu, koji je tamo odrastao me u krdom konja, i o tome kako mu je kralj oblinjeg grada postavljao
preteke zadatke. Ipak taj kralj nije morao nasilno do i do svog prestola. Mladi je, u stvari, trebalo da
ujarmi bikove koji su bljuvali vatru i otme blago koje je uvalo morsko udovite. Polumrtav Jason u
eljustima morske ale esta je tema etrurskih umetni kih dela. Kao nagradu za uspeno obavljene zadatke
dobijao bi ruku naslednice kraljevstva. Sli ni mitovi esti su i u keltskoj mitografiji. O tome svedo e zadaci
koje su postavljali Kilhvi u, junaku epa Mabinogion kad je zaeleo da se oeni arobnicom Olven oni, u
stvari, predstavljaju ritualno ispitivanje hrabrosti budu eg kralja koje se obavlja pre krunisanja.
5. I odista iz Pri e o Kilhvi u i Olverd, i sli ne Pri e o Pereduru, sinu Ivreve, tako e iz epa Mabinogion,
moe se sa nedovoljno sigurnosti tvrditi kakva je bila priroda Diomedovih zadataka. Kilhvi u je, poto se
zaljubio u Olvenu, njen otac stavio u zadatak da ujarmi utog i prugastog vola, da o isti breg od trnja, da ga
zaseje itom i ponje sve za jedan dan (vidi 127. 1 i 152, 3); zatim je trebalo da dobavi i rog obilja i
arobni irski kazan. Peredur je, zaljubivi se u nepoznatu devojku morao da ubije morsku alu zvanu Avank,
nastanjenu u jezeru u blizini Tune zemlje Ajaja zna i tugovanje. Poto se zakleo na vernost devojci,
ona mu je dala arobni kamen to mu je pomogao da pobedi Avanka i da se do epa svekolikog zlata koje
bi ovek mogao ikada poeleti. Pokazalo se da je nepoznata devojka bila arobnica vladarka Kristinobula,
koja je ivela u velikoj raskoi negde na putu za Indiju; Peredur je bio njen ljubavnik etrnaest godina.
Samo se jo velki junak Hju Gadarn Mo ni, predak Kumrija, borio sa Avankom i pobedio ga na taj na in
to je ujarmio dva bika i izvukao udovite iz reke Konvi (Welsh Triads III, 97). Prema tome izgleda
verovatno da je i Jason izvukao svoje udovite iz vode pomo u bikova sa plamenim dahom.
6. Irski kazan koji je doneo Kilhvi verovatno je isti kao i kazan pominjan u Pri i o Pereduru: to je kazan za
obnavljanje kao onaj to ga je upotrebljavala Medeja naao ga je jedan din na dnu jezera u Irskoj.
Diomedu je verovatno bilo nare eno da dobavi sli an kazan za Peliju. Pozornica njegovih dela bila je neka
geografski neodre ena zemlja, tamo negde gde izlazi sunce. Kod Argonauta se ne pominje Kornukopija,
ali Medeja, iz sasvim razumljivih razloga, podmla uje Nimfu Makridu i njene sestre, nekadanje Dionisove
dadilje, kad ih je srela na Drepani ili Korkiri. Poto je Dionis imao dosta zajedni kog sa de akom Zeusom,
ija je dadilja koza Amalteja prva proizvela kornukopiju (vidi 7, b), moda je Medeja pomogla Diomedu da
dobije neki drugi rog obilja od Nimfa kojima je u inila uslugu. Heraklova dela (kao i Tesejeva i Orionova)
postaju razumljiva ako se shvate kao enidbeni zadaci, uklju uju i tu i lomljenje rogova u oba bika
(kretskog i ahelojskog vidi 134, 6).
7. Ovaj mit o enidbenom zadatku mora da je prvobitno pri an u dve verzije: u jednoj, koja je kruila
Jolkom, zlo inac je bio Pelija, a u drugoj, korintskoj, tu ulogu je imao Korint, pa su se obe spojile u
poluistorijsku legendu o minijskom pomorskom pohodu u koji su Orhomenjani krenuli iz Jolka. Orhomen je
pripadao drevnom amfiktionu ili savezu Kalaureja (Strabon.: VIII, 6, 14), na ijem je elu bio ajolski bog
Posejdon. U tom savezu bilo je est primorskih gradova Argolide i Atike; Orhomen je bio jedini grad koji se
nije nalazio na moru od sedam gradova strateki postavljenih izme u Korintskog i Tesalijskog zaliva.
Njegovi stanovnici su, poput Hesiodovih Bojo ana, verovatno bili zemljoradnici zimi, a pomorci leti.
8. Tobonji razlog za pohod bilo je vra anje svetog runa, koje je u zemlju Ajeta odneo kralj Friks,
Minijadov unuk, kad je trebalo da bude rtvovan. na Gori Lafistiji (vidi 70, d), a i vra anje Frlksovog duha
332

u domovinu Orhomen. Vo a pohoda trebalo je da bude Minijac to Diomed, Ajsonov sin, nije bio. Vo a
je, po svojoj prilici, mogao biti Kitizor (Herodot: VII, 197). Friksov sin, koga Apolonije sa Roda obavezno
uvodi u pri u (vidi 151, f i 152, b). On je dobio nadimak Jason (izle itelj) kada je u Orhomenu utvrdio da
je suu i kugu izazvalo Friksovo bekstvo. Ali Diomed je bio Minijac po majci, a nasledstvo se, izgleda,
ra unalo po maj inoj strani i u Orhomenu i u Jolku.
9. Po minijskoj legendi, zemlja Ajeta nije mogla leati s druge strane Crnog mora; svi rani podaci ukazuju
na vrh Jadrana. Veruje se da su Argonauti plovili rekom, a blizu njenog u a, preko zaliva, lei Kirkino
ostrvo Ajaja, kasnije zvano Lusina (Loinj); Argonaute su Ajetovi Kolhi ani uhvatili na u u reke Istre, a ne
na u u Dunava, kao to misli Diodor sa Sicilije: reka Istra je mala reka, ali je po njoj poluostrvo Istra
dobilo ime. Medeja je ubila svog brata Apsirta, koji je sahranjen u oblinjem gradu Apsirtidi, a kad su ona i
Jason pobegli Alkinoju, kralju Drepane (Korkire), koja se nalazila nekoliko dana plovidbe na jug,
Kolhi ani, poto im se izmakla prilika da se osvete u strahu da ne iskuse Ajetov gnev ako se vrate praznih
ruku, sagradie grad Pulu na istarskom kopnu. tavie, zemlja Sirena, stene koje se sudaraju, Skila i
Haribda, lee blizu Sicilije, pored koje je Argo proao teran estokim severoisto nim vetrom. Kolhida
verovatno zna i Kolikarija, a ona se nalazila u dolini reke Po, nedaleko od Mantove, i, kau, bila
odmaralite na putu za ilibar jer se u pri i pominje kako Helijeve k eri isputaju suze od ilibara kad se
Argo pojavio na reci Po (vidi 42. d). ilibar je bio posve en suncu, ostrvo Elektra ( ilibar), do koga je
prispeo Argo, teko da je moglo biti ostrvo Samotraka kao to to nau nici veruju; ali zemlja Ajeta,
trgova ka stanica na putu za ilibar, verovatno je sluila Korin anima, jer je Ajet svoj kult sunca doneo iz
Korinta. No to je moda bio put kojim su ili Pelazgi, jer je, prema Dionisijevom Opisu zemlje (I, 18),
kolonija Pelazga, poreklom iz Dodone, nekada imala mo nu flotu na jednom rukavcu delte reke Poa.
10. Mitu o Dionisu, u kome se ne vodi ra una o geografiji, spojenom sa legendom o putu Minijaca u zemlju
Ajeta, treba dodati i tre i elemenat: predanje o ranim gusarskim pohodima na junu obalu Crnog mora, koje
je preduzimao jedan drugi minijski kralj. esti grad Troja svojim poloajem je dominirao Helespontom i
zahvaljuju i tome uivao isklju ivu prednost u trgovini na Crnom moru, a pohod je trebalo da u ini kraj
povlastici Trojanaca (vidi 137, 1). Ali predmet pohoda Minijaca na Jadran nije bilo zlatno runo. Prema
Simonidu, to je bilo ljubi asto runo, koga Prvi vatikanski mitograf pominje opisuju i ga kao runo u kome
se Zeus uzneo na nebo. Drugim re ima, to je crno runo koje su kraljevi nosili prilikom obreda za
izazivanje kie, kao i u obredu koji se o Prvom maju obavljao na vrhu Gore Pelion, a tom prilikom oveka
odevenog u crnu ov iju kou ubijaju i vra aju u ivot njegovi drugovi odeveni u belo runo (Anali Britanske
kole u Ateni XVI, 2449, 190916). Po Dikajarhu, taj obred se izvodio u klasi no vreme u sklopu kulta
Zeusa Aktaja, ili Akraja (od vrha:). Prvobitno je ovek u crnoj ov ijoj koi bio kralj, Zeusov predstavnik,
koga su rtvovali po isteku njegove vladavine. injenica da se ista vrsta obredne igre izvodila i na Pelionu i
na Lafistiji dovela je do toga da se spoje dva predanja, mit o Diomedu iz Jolka i legenda o gusarenju po
Crnom moru sa predanjem o putovanju Minijaca radi otklanjanja nesre e koju im je prouzrokovao Friks.
11. Ipak e pre biti da Minijcima nije bilo ni blizu pameti da vra aju izgubljeno lafistijsko runo koje se lako
moglo zameniti drugim, istim takvim; mnogo je verovatmje da su oni ili po ilibar kako bi njime
umilostivili uvre eno boanstvo, planinsku Boginju. Ne treba zaboraviti da su Minijci drali Peskoviti
Pil, na zapadnoj obali Peloponeza, koji su Lelegijci oteli Neleju uz pomo Pelazga iz Jolka (vidi 94, c) i da
su, po Aristotelu, stanovnici Pila dobavljali ilibar sa u a reke Po. U dolini tog Pila nedavno su otkrivene
ogromne koli ine ilibara.
12. Putovanjem na istok runo postaje zlatno zato to je trebalo uklju iti i Diomedov zadatak da osvoji
blago morskog udovita i stoga to su, kako Strabon isti e, Argonauti prodirali u Crno more, Ili u potragu
za nanosima zlata kolhidske reke Faside (sada Rion), koje su domoroci kupili na ov ija runa postavljena u
re no korito. Ili je zbrka nastala jedino oko Kolhide i Kolikarije, oko Aje (zemlja) i Ajaje (cvile a), i
333

oko crnog runa sa Peliona i sa Lafistije, to je u inilo da se dva razli ita predanja izmenjuju. Palata svitanja
Ajetovog oca Helija nalazila se u Kolhidi (vidi 42, a), u najisto mjoj zemlji za koju se znalo u Homerovo
doba; a ''Jasonica'', ivoti Herakla Iscelitelja, nalazili su se u Isto nom zalivu Crnog mora, gde su Ajolci
uspostavili trgova ke stanice. Prema nekim znalcima, pohod na Crno more predvodio je Herakle. tavie,
poto Homer pominje Jasona samo kao Eunejevog oca, a Eunej je snabdevao Grke vinom za vreme opsade
Troje (vidi 162, i) i poto ostrvo Lemno lei isto no od Tesalije, za Arga se, dakle, mislilo da je plovio
prema istoku. Tako su stene koje lutaju ili se sudaraju, a koje Homer stavlja u sicilijanske vode, premetene
u Bosfor.
13. Svaki grad je teio da ima svog predstavnika me u Argonautima da bi dokazao pravo trgovine po
Crnom moru, a putuju i pesnici nisu imali nita protiv da dodaju poneko novo ime pevanjima ove i ina e
sloene balade. Prema tome, ostalo je nekoliko zvani nih spiskova Agronauta koji se mogu uskladiti, ali se
svi zasnivaju na postavci da su plovili la om sa pedeset vesala to nije bilo nemogu e u mikensko doba;
sam Ceces daje ravno stotinu imena. Ipak, ak ni oni napouzdaniji izgleda ne sumnjaju u istorijsku
verodostojnost ove legende i u to da se pohod dogodio pre trojanskog rata, negde u trinaestom veku pre nae
ere.
14. Jason svojom jednom sandalom dokazuje da je bio ratnik. Ajtolski su ratnici uveni po obi aju da
polaze u ratni pohod samo sa levom nogom obuvenom (Makrobije: V, 1821; Sholijast uz Pindarove
Pitijske ode IV, 133), a taj obi aj su Platajci usvojili za vreme peloponeskog rata, da bi se lake izbavljali iz
blata (Tukidid: III, 22). Razlog s koga je noga sa strane tita bila obuvena, a ne ona sa strane oruja,
verovatno lei u tome to se tom nogom zakora avalo u borbi prsa u prsa, pa se mogla upotrebiti i za
zadavanje udaraca u preponu. Zbog toga se leva noga smatrala neprijateljskom i nikada se nije prvo njome
stupalo na prijateljski prag; ta tradicija zadrala se u Evropi do danas, jer vojnici kre u u rat levom nogom
napred.
15. Herina sva a sa Pelijom zbog zakidanja rtava govori o neprijateljstvu ahajske dinastije u Jolku, koja je
potovala Posejdona, i njenih podanika Ajolo-magnezijanaca, koji su potovali Boginju.
149 LEMLJANSKE ENE I KRALJ KIZIK
Herakle se, poto je uhvatio Erimantskog vepra, pojavio iznenada u Pagasi i jednoglasno bi izabran
za kapetana Arga: ali Herakle se velikoduno odrekao asti stavljaju i se u Jasonovu slubu, jer je on, iako
novajlija, ve smislio i objavio pohod. Prema tome, kad je la a sputana u more, kockom je odre eno koje
e sedite kome pripasti, a na svakom je bilo po dva vesla a. Jason je prineo na rtvu volovski jaram
Apolonu Ukrcavanja. Dok se rtveni dim dizao u nebo uspravno kao taman spiralni stub, Argonauti
posedae za trpezu. Na oprotajnoj gozbi Orfej je svojom lirom umirio nekolicinu pijanih sva alica.
Otplovivi tako u cik zore. oni se uputie ka ostrvu Lemnu.1
b) Godinu dana pre toga, mukarci sa ostrva Lemna se posva ae sa svojim enama, ale i se kako
one smrde, i saiveli su se sa tra anskim devojkama koje su zarobili u pohodu. Za osvetu, Lemljanke
poubijae bez milosti i stare i mlade, sve do jednog, osim kralja Toanta, koga je kriom spasla njegova
k i Hipsipila, spustivi ga u more u amcu bez vesala. Kad se na vidiku pojavio Argo, Lemljanke behu
uverene da je to neprijateljska la a iz Trakije, pa dohvatie oruje svojih mueva i hrabro potr ae na obalu
da odbiju napad. Brbljivi Ehion, koji se iskrca kao Jasonov glasnik, ipak uspe nekako da ih umiri, te
Hipsipila sazva ve e i predloi da Argonautima poalju poklone u hrani i vinu, ali da im ne dopuste da u u
u njihov grad Mirinu, jer se bojala pokolja. Tada se die Poliksa, stara Hipsipilina dadilja, i po e da
obrazlae kako e se bez mukaraca lemljanska rasa zatrti. ''Najmudrije bi bilo'', re e ona, ''da ponudimo
svoju ljubav ovim pustolovima plemenitog roda; time ne bismo samo stavili ostrvo pod jaku zatitu, ve
bismo obnovili i rasu krepkim podmlatkom.''
334

c) Ovaj savet koji je starica dala, sama ina e nezainteresovana, primljen je s optim odobravanjem, i
tako Argonaute do ekae u Mirini dobrodolicom. Razume se da Hipsipila nije Jasonu kazala pravu istinu,
ve je, crvene i i mucaju i, objasnila da su posle mnogobrojnih mu enja koje su doivele od svojih mueva,
njene drugarice odlu ile da, naoruane, prisile svoje mueve da napuste ostrvo. Upranjen presto na Lemnu
stajao mu je na raspolaganju. Jason, iako je sa zahvalno u primio ponudu, izjavi da, pre no to se nastani
na Lemnu, mora obaviti svoj zadatak i vratiti zlatno runo. Ipak Hipsipila ubrzo uspe da nagovori Argonaute
da odloe svoj zadatak, jer je svaki pustolov bio okruen ve im brojem mladih ena i svaka ga je mamila
sebi u postelju.2 Hipsipila je polagala pravo na Jasona i kraljevski ga je ugostila; ona mu je tada rodila
sinove Euneja i njegovog blizanca Nebrofona, koga neki zovu Dejfilom, ili Toantom Mla im. Eunej je
posle postao kralj na Lemnu i snabdevao je Grke vinom za vreme trojanskog rata.
d) Mnogo se dece tada rodilo na Lemnu i da ne bee Herakla, verovatno da zlatno runo nikad ne bi
napustilo Kolhidu. On je ostao da uva Arga, pa kad mu je ekanje dojadilo, on ljutit do e u Mirinu i
lupaju i svojom batinom u vrata od ku e do ku e, pokupi svoje drugove i pozva ih da se vrate svom
zadatku. On ih ubrzo natera da krenu prema obali; i te iste no i zaplovie prema Samotraki, gde su bili
posve eni u misterije Persefone i njenih slugu Kabeira, koji su spasavali mornare od brodoloma.3
e) Kad su Lemljanke kasnije otkrile da je Hipsipila prekrila zakletvu i spasla Toanta, one je
prodadoe kao robinju kralju Likurgu od Nemeje. Toanta su ina e talasi izbacili na ostrvo Sikin i kasnije je
vladao Tauri anima. Ali neki kau da su gusari iz Trakije napali grad Mirinu i zarobili Hipsipilu. Kad je
postao mladi , Eunej je o istio ostrvo od greha i krvi, a obred kojim je to postigao izvodio se uvek u vreme
godinje svetkovine Kabeira; devet dana su sva doma a ognjita na Lemnu bila zagaena i prinosile su se
rtve mrtvima, a zatim je doneta nova vatra brodom sa Apolonovog oltara na ostrvu Del.4
f) Argonauti otplovie dalje i ostavie Imbar s desne strane. Poto im je bilo poznato da kralj
Laomedon iz Troje dobro uva prilaz Helespontu i ne dozvoljava nijednoj gr koj la i da pro e, oni se kroz
moreuz provukoe no u, do epavi se tra ke obale i stigoe ivi i zdravi u Mramomo more. Pribliuju i se
zemljitu Doliona, oni pristadoe uz stenovito poluostrvo Arkton, iji se vrh zove Dindin. Tu ih je lepo
do ekao kralj Kizik, sin Ajneja, nekadanjeg Heraklovog saveznika, koji se upravo bee oenio Kleitom iz
frigijske Perkote i srda no ih pozvao da se pridrua svadbenoj gozbi. Dok je veselje jo trajalo, neki
estoruki dinovi, sinovi Majke Zemlje, napadoe uvare Arga, bacaju i se na njih drvljem i stenjem sa
unutranje strane poluostrva, ali se uvari odbranie.
g) Posle toga Argonauti posvetie svoje kameno sidro Ateni i smestie ga u njen hram, gde se i
danas nalazi, pa uzevi sa sobom na brod tee sidro, srda no ispra eni, odveslae u pravcu Bosfora.
Iznenada ih zahvati snaan severoisto ni vetar te su odmicali vrlo sporo, tako da Tifije odlu i da se ukotve
nasumce, u potpunom mraku, tako da ih jo dok su se iskrcavali, napadoe dobro naoruani ratnici. Tek
poto pobedie napada e u estokoj bici, ubivi nekolicinu, a nateravi u bekstvo ostale, Jason utvrdi da se
nalaze na isto noj obali Arktona i da plemeniti kralj Kizik, koji je od Argonauta mislio da su gusari, lei
mrtav pred njegovim nogama. Kad Kleita u vest, ona polude od bola i obesi se, a Nimfe na njenom grobu
plakahu tako tuno da on njihovih suza pote e esma koja nosi Kleitino ime.
h) Argonauti odrae pogrebne igre u Kizikovu ast, ali su ostali zbog loeg vremena jo nekoliko
dana. Najzad vodomar zalepra iznad Jasonove glave i odlete cvrku u i na provu Arga; na to Mops, koji je
razumevao jezik ptica, objasni da e sve biti u redu ako umilostive Boginju Reu. Ona je udesila da Kizik
pogine kako bi osvetila svog svetog lava, koga je on ubio na Gori Dindim, a sada se uvredila i na Argonaute
to su napravili onakav pokolj njene estoruke bra e ro ene od Zemlje. Da bi je umilostivili, oni joj
posvetie kip koji je Arg izrezao od jednog prastarog okota vinove loze, pa su u punoj ratnoj opremi igrali
na vrhu planine. Rea je primila znake njihove odanosti: ona na ini da iz oblinje stene ikne izvor koji
kasnije dobi Jasonovo ime. Tada se die povoljan vetar i oni produie put. Dolionci ipak nastavie alost
jo itav mesec dana, pri emu nisu palili vatre ni jeli kuvanu hranu, obi aj koji se nastavio u vreme
Kizikovih igara.5
1. Apolonije sa Roda: I, 317;
2. Apolonije sa Roda: I, 1607; Herodot: VI, 138; Apolodor: I, 9, 17, Argonauttca Orphica 473;
Valerije Flak: Argonautica II, 77; Higin: Fabula 15;
335

3. Homer: Ilijada VII, 468, uz sholijast; Statije: Tebaida VI, 34; Apolonije sa Roda: loc. cit.;
Apolodor: loc. cit.; Valerije Flak: loc. cit.; Higin: loc. cit.; Sofoklovi fragmenti 11, 51, izd. Pearson;
4. Apolodor: III, 6, 4; Higin: loc. cit.; Filostrat: Heroika XX, 24;
5. Prvi vatikanski mitograf: 49; Apolonije sa Roda: I, 922 i 9351077; Argonautica Orphica 486;
Valerije Flak: Argonautica II, 634; Higin: Fabula 16.
*
1. Po Homeru je dokaz da je Jason svratio na Lemno to to je Eunej, koji je vladao ostrvom u vreme
trojanskog rata, bio Jasonov sin; i zato to je Eufem, jedan drugi Argonaut, izrodio Leukofana (belolikog)
s jednom Lemljankom (Ceces: O Likofronu 886; Sholijast o Pindarovim Pitijskim odama IV, 455) i tako
postao rodona elnik kirenske dinastije koja je dugo vladala. Lemljanski pokolj govori o tome da su
ostrvljani bili pod vla u ena kojima su pomagale oruane svetenice, to je prime eno i u nekim libijskim
plemenima u Herodotovo vreme (vidi 8, 1), i da su helenski gosti mogli da shvate ovu anomaliju jedino kao
enski otpor. Mirina je ime njihove Boginje (vidi 131, 3). Moda je za lemljanske ene re eno da smrde
zato to su poslovale oko sinjavice, koju su njihovi tra ki susedi upotrebljavali za tetoviranje. Ova sinjavica
iri tako uasan smrad da nagoni na ga enje i povra anje. I porodice u Norfolku koje gaje ovu biljku
prinu ene su da stupaju u me usobne brakove.
2. Samotraka je bila versko sedite Helade i oni koji su bili upu eni u Misterije Boginje Mesec tajnu koju
su dobro uvali imali su pravo da nose purpurnu amajliju (Apolonije sa Roda: I, 197; Diodor sa Sicilije
V, 49) kao zatitu od opasnosti svih vrsta, a naro ito od brodoloma. Filip Makedonski i njegova ena
Olimpija bili su posve eni u ove misterije (Aristofan: Mir 277, sa sholijastom); Cezar Germanik nije mogao
da u estvuje u misterijama zbog loeg predskazanja i ubrzo posle toga je umro (Takit: Anali II, 54). Za neke
bronzane posude sa Samotrake smatra se da su bile posve eni pokloni Argonauta.
3. Reina bra a, estoruki od Zemlje ro eni, verovatno su uzeti sa slika koje prikazuju rutave ljude obu ene u
medve u kou sa rairenim apama. Pri a o Kizikovoj smrti pod onakvim okolnostima potvr uje davnanje
predanje o gusarenju po Crnom moru; tako ona ima malo veze sa godinjim gaenjem vatre u Kiziku kao to
i pokolj na Lemnu nema veze sa sli nim obredom u Mirini za vreme devetodnevne proslave Kabeira. Na
izmaku godine, kad se rtvuje sveti kralj, bio je obi aj u mnogim kraljevinama da se gase doma a ognjita,
a ponovno paljenje vatre predstavljalo je jedan od obreda prilikom ustoli enja novog kralja.
4. Ubistvo Reinog lava verovatno zna i potiskivanje njenog kulta u Kiziku u korist Olimpljana.
5. Halkioni su glasnici morske boginje Alkione (kraljice zatitnlce od bure vidi 45, 12).
150 HILA, AMIK I FINEJ
Na Heraklov podstrek, Argonauti po ee da se takmi e ko moe najdue da vesla. Posle mnogo
napornih asova, ublaavanih jedino Orfejevom lirom, Jason, Dioskuri i Herakle ostadoe sami na veslima,
poto su im drugovi, jedan po jedan, priznavali da su potu eni. Kastorova snaga po e da jenjava, a Polideuk,
koji nije mogao druk ije da ga navede da se okani veslanja, napusti svoje veslo. Jason i Herakle, medutim,
produie da gone Argo, sede i na suprotnim stranama broda, dok najzad Jason ne pade u nesvest kad
stigoe do u a reke Hij, u Misiji. Gotovo istog trenutka Heraklovo veslo pu e. On se obazre oko sebe ljut i
pun prezira, a njegovi umorni drugovi, ubacivi ponovo svoja vesla u lebove, izvukoe Argo na alo kraj
u a.
b) Dok su pripremali ve eru, Herakle ode da potrai drvo koje bi moglo da mu poslui za novo
veslo. On i upa iz korena jednu ogromnu jelu, ali kad ju je dovukao do logora da bi je istesao pored
logorske vatre, rekoe mu. da se Hila, koga su poslali sat ili dva ranije da donese vodu sa oblinjeg kladenca
336

Pege, jo nije vratio i da je Polifem otiao da ga trai. Hila je bio Heraklov ljubimac i miljenik otkako mu je
umro otac Tejodamant, kralj Driopljana, koga je Herakle ubio zato to je odbio da mu pokloni vola iz jarma.
Vi u i Hila! Hila! Herakle pohita u umu i uskoro srete Polifema, koji mu re e: Avaj, uo sam Hilu
kako priziva u pomo i potr ao u pravcu otkuda je dolazio njegov glas. Ali kad sam doao do Pege, nisam
naao ni traga od neke borbe bilo sa nekom ivotinjom, bilo sa neprijateljem. Naao sam samo njegov vr za
vodu prazan pored jezera. Herakle i Polifem tragahu celu no teraju i svakog stanovnika Misije koga su
sreli da im se pridrui ali bez uspeha; dogodilo se, naime, da su se Driopa i njene sestre Nimfe sa
kladenca Pege zaljubile u Hilu i namamile ga da ivi s njima u podzemnoj pe ini.
c) U zoru se die povoljan vetar, pa poto se ni Polifem ni Herakle nisu vra ali, iako su ih svi redom
zvali, sve dok se nije uo odjek sa planine, Jason naredi pokret. Ta odluka bee propra ena glasnim
negodovanjem i to se vie Argo udaljavao od obale, to sve glasnije neki Argonauti optuivahu Jasona da je
ostavio Herakla kako bi mu se osvetio zbog poraza u veslanju. Oni ak pokuae da nateraju Tifita da vrati
brod, ali se Kalaid i Zet usprotivie i zato ih je Herakle kasnije na ostrvu Ten ubio i na njihov grob postavio
kamen ljuljac.
d) Poto je zapretio da e opustoiti Misiju ako njeni stanovnici ne produe da tragaju za Hilom,
ivim ili mrtvim, Herakle preduze uspean pohod na Troju, a onda produi svoja dela; Polifem se nastani u
blizini Pege i podie grad Krisu, u kome je vladao dok ga Halabljani nisu ubili u borbi.1 Zbog Herakla,
stanovnici Misije su otada prinosili rtve jednom godinje u Prusi, blizu Pege; njihovi svetenici bi tri puta
glasno zovnuli Hilu po imenu, a vernici bi se pravili da ga trae po umi.2
c) Hila je uistinu doiveo istu sudbinu kao i Bormo, ili Borimo, Upijev sin, rnarijandinski mladi
neobi ne lepote, koji je jedanput, u vreme etve, otiao na bunar da donese vode eteocima. Njega su,
tako e, Nimfe namamile u bunar i nikada se vie nije vratio. Seosko stanovnitvo u Bitiniji odravalo je
uspomenu na njega pevaju i u vreme etve tune pesme uz pratnju svirale.3
f) Zbog toga neki ne dre mnogo do pri e o Hili i tvrde da je to, u stvari, pri a o Bormu, a da su
Herakla odmah na po etku plovidbe ostavili u magnezijskoj Afeti u blizini Pegase kad se iskrcao na obalu
po vodu, zato to je proro ko brodsko rebro na Argu objavilo da je suvie teak za brod. Drugi naprotiv,
tvrde da je Herakle dospeo do Kolhide i bio na elu Argonauta celo vreme.4
g) Zatim Argo stie na ostrvo Berbik, tako e u Mramornom moru, kojim je vladao kralj Amik,
Posejdonov sin. Amik je drao da je veliki majstor u pesni enju i imao je obi aj da nepoznate strance
izaziva na takmi enje u pesni enju, to se uvek svravalo r avo po doljake. Me utim u slu aju da neko ne
prihvati njegov izazov, Amik bi ga bez milosti bacao sa velike stene u more. On i sad stupi pred Argonaute i
odbi da im da hranu i pi e dok jedan od njihovih prvaka ne pristane da se sretne s njim na borilitu.
Polideuk, koji je u pesni enju pobedio na Olimpijskim igrama, dragovoljno koraknu napred i navu e
rukavice od netavljene koe koje mu je ponudio Amik.
h) Amik i Polideuk dohvatie se na cvetnoj poljani nedaleko od obale. Amikove rukavice behu
nabijene gvozdenim klincima, mii i mu na rutavim rukama izgledahu kao dinovski obluci prekriveni
morskim algama. Bio je daleko tei i nekoliko godina mla i, ali Polideuk se u po etku borio oprezno i poput
bika izbegavao Amikove nalete te ubrzo otkri slabe strane Amikove odbrane i ne pro e mnogo vremena a
Amik ispljunu krv iz oteklih usta. Posle jedne due runde, u kojoj ni jedan od njih nije pokazivao ni
najmanje znake malaksalosti i umora, Polideuk savlada Amikovu odbranu i udari ga po nosu direktom leve
ruke, pa nastavi da ga nemilosrdno obasipa udarcima sa obe strane i propisno mlati. Sav u bolovima i
o ajanju, Amik epa Polideukovu levu pesnicu i povu e snano svojom levom rukom kako bi onemogu io
Polideuku da zamahne mo nom desnicom, ali se Polideuk naglo istrgne te tako izbee Amikov udarac.
Onda zadade protivudarac Amiku, desnom pesnicom u uvo, pa jo jedanput raspali malo vie te razbi
Amiku kosti na slepoo nici i tako ga najzad ubi.
i) Kad su ugledali svog kralja mrtvog, Bebrici sko ie k oruju, ali Polideukova hrabra druina lako
ih savlada i oplja ka kraljevski dvor. Da umilostivi Posejdona, Amikovog oca, Jason tada prinese rtvu
paljenicu od dvadeset crvenih bikova iz plena.5
j) Slede eg dana se Argonauti ponovo navezoe na more i prispee u Salmidesu na isto noj obali
Trakije, gde je vladao Finej, Agenorov sin. Njega su bogovi liili o nog vida zato to je isuvie ta no
proricao budu nost, a napadale su ga i Harpije, gnusna krilata enska stvorenja, koja su doletala u dvor u
vreme svakog obroka i grabila hranu sa trpeze, a ono to ne bi pojele, zagadile bi tako da se nije moglo jesti.
337

Jedna se od Harpija zvala Ajlopa, a druga Okipeta.6 Kad je Jason zatraio savet od Fineja kako da osvoji
zlatno runo, on mu re e: Najpre me oslobodi Harpija! Finejeve sluge postavie trpezu za Argonaute, ali
se na nju odmah sru ie Harpije, po navici. Me utim, Kalaid i Zet, krilati sinovi Borejevi, poletee s
ma evima u rukama i po ee da ih gone po vazduhu daleko ak preko mora. Neki kau da su sustigli
Harpije na Strofadskim ostrvima, ali da su im potedeli ivot kad su se one okrenule i molile za milost, jer je
Irida, Herina glasnica, posredovala i obe ala da e se one vratiti svojoj pe ini na planini Dikta na Kreti i da
nikada vie ne e uznemiravati Fineja. Drugi kau da se Okipeta zadrala na ostrvima a Ajlopa je odletela i
udavila se u Peloponeskoj reci, koja je po njoj nazvana Harpija.
k) Finej pou i Jasona kako da plovi po Bosforu i dade mu podrobno obavetenje o vremenu, zatim o
gostoljubivosti i dobroj i zloj sre i kojoj se moe nadati na putu za Kolhidu, zemlju koju su najpre
kolonizirali Egip ani, a koja lei na krajnjem istoku Crnog mora, u senci Kavkaskih planina. Finej dodade:
A kad se jednom domogne Kolhide, onda se uzdaj samo u Afroditu!7
l) Finej se bee najpre oenio Kleopatrom, sestrom Kalaida i Zeta, a zatim posle njene smrti, Idajom,
skitskom princezom. Idaja je bila ljubomorna na Kleopatrina dva sina i podmetnula je lane svedoke da ih
optue za razna zlodela. Kalaid i Zet, me utim, slute i zaveru, otkrie Fineju istinu i oslobodie sestri e
zatvora, gde su bili pod jakom skitskom straom; Finej nije samo vratio ugled svojim sinovima, ve je i
Idaju vratio nazad njenome ocu.8
m) Ima ih koji tvrde da su Fnieja bogovi oslepili posle posete Argonauta, zato to im je dao proro ke
savete.9
1. Apolonije sa Roda: I, 1207; Teokrit: Idile XIII; Argonautica Orphica 646; Valerije Flak:
Argonautica III, 521; Higin: Fabula 14; Apolodor: I, 9, 19;
2. Teokrit: Idile XIII, 73; Strabon: XII, 4, 3; Antonije Liberal: Preobraenja 26;
3. Atenaj: XIV, 820; Ajshil: Persljanci 941; Sholijast uz Dionisijev Opis Zemlje 791; poluks: IV, 54;
4. Herodot: I, 193; Apolodor: I, 9, 19; Teokrit: Idile XIII, 73;
5. Apolodor: I, 9, 20; Apolonije sa Roda: II, 1; Teokrit: Idile XXII, 27; Argonautica Orphica 661;
Valerije Flak: Argonautica IV, 99; Higin: Fabula 17; Laktantije o Statijevoj Tebaidi III, 353;
6. Apolodor: I, 9, 21; Hesiod: Teogonija 2659;
7. Herodot: II, 147; Apolodor: loc. cit.; Apolonije sa Roda: II, 176; Valerije Flak; Argonautica IV,
22; Higin: Fabula 19; Prvi vatikanski mitograt 27; Servije o Vergilijevoj Ajneidi III, 209;
8. Diodor sa Sicilije: IV. 44;
9. Apolodor: loc. cit.
*
1. U legendi iz Jolka o putu na istok, na Crno more, Herakle je moda i predvodio pohod, ali ne i u legendi
o putu Minijaca na zapad do Istre. Pri a o nestanku Hile izmiljena je da bi se objasnio misijski ritual koji se
izvodio u Prusi, u blizini Pege, ak i u vreme Rimljana. Tim ritualom se ali za Adonidom umskim. Hilu je
u rukama Driope i njenih Nimfi o ekivala sudbina Leukipova (vidi 21, 6), Aktajonova (vidi 22, i), Orfejeva
(vidi 28, d) ili bilo kog svetog kralja hrastovog kulta, naime da ga ra ere e i pojedu divlje ene koje se
posle toga o iste od greha na izvoru i objave da je on zauvek nestao. ''Driopa'' zna i ''detli '', ptica koja
kljunom udara o hrastovo deblo i izgleda kao da trai Hilu, a on je poreklom iz Driopa; smatralo se da ta
ptica donosi vlano vreme (vidi 56, 1); glavni cilj ove rtve bio je da se prizovu jesenje kie. Herakle se, kao
novi kralj, morao i sam pretvarati da trai svog prethodnika. Bormo ili Borimo, je verovatno samo oblik od
Brima, Brimovog sina (vidi 24, 6).
2. Pri a o Amiku se, po svoj prilici, isprela sa ikone koja je prikazivala pogrebne igre koje bi se odrale
poto bi starog kralja bacili sa stene (vidi 96, 3 i 6). Pesni enje, sport koji se negovao na Kreti, pominje se u
Ilijadi i Odiseji i izgleda da je bilo ist sport i da ga suparnitvo gradova na olimpijskim igrama nije
pretvorilo u profesionalizam. Rimski borci pesnicama upotrebljavali su prstenje i rukavice sa klincima, a ne
tradicionalne rukavice od netavljene koe; Teokrit se u svom stru nom opisu borbe Polideuka i Amika
338

vajka i ali za prolom slavom na ringu. Harpije su prvobitno oli enja kretske boginje smrti kao vihora
(Homer: Odiseja I, 241 i XX, 66 i 67), ali u ovom kontekstu pojavljuju se kao svete ptice zmajevi ili morski
galebovi kojima su Tra ani redovno ostavljali hranu. Diodor sa Sicilije, kad opisuje posetu Argonauta
Finejevom dvoru, briljivo izbegava da pomene Harpije, jer se boji da ih ne rasrdi, nego kae da je druga
ena Finejeva, Ski anka, varala slepog mua, pri aju i mu da Harpije unitavaju i odnose hranu, a zaga uju
onu to ostavljaju, dok su to, u stvari, sluge izvravale njena nare enja. Finej je polako umirao od gladi kad
su Kalaid i Zet bra a njegove prve ene otkrili ta je u pitanju i oslobodili svoje sestri e iz zatvora, u
koji ih je poslao Finej po nagovoru svoje druge ene.
3. Strofade su ostrva koja se tako zovu. zato to su u njihovoj blizini vetrovi mogli da okrenu brodove to su
se pribliavali njihovim obalama u suprotnom pravcu.
4. Kameni ljuljci su ogromni obluci paljivo stavljeni u ravnoteu, tako da se ravnomerno zaljuljaju na
najmanji impuls. To su spomenici na grobovima za koje kau da su ih postavile izbeglice iz Libije, pred kraj
tre eg milenijuma. Ima ih jo nekoliko u Komvolu i Devonu, a ostale su poskidali dokoni vojnici ili turisti.
Posve ivanje kamena ljuljca Kalaidu i Zetu, krilatim sinovima Borejevim, kazuje da su duhovi junaka
pozvani da u obli ju vetra pokrenu kamen i tako usmrte rtvu koja je stavljena u podnoje kamena.
151 OD SIMPLEGADA DO KOLHIDE
Finej je upozorio Argonaute na strane stene koje se zovu Simplegade, ili Plankte, i koje neprestano
obvijaju morskom maglom brodove uvaju i prilaz Bosforu. Kad brod pokua da pro e izme u stena, one
se spajaju i mrve ga. Finej je, me utim, posavetovao Eufema da pusti golubicu ili, po drugima, aplju da leti
ispred Arga. im su se stene sklopile i upavi nekoliko pera iz pti jeg repa i ponovo se razdvojile,
Argonauti zaveslae snano, pa, uz pomo Atene i Orfejeve lire, proletee izgubivi pri tom samo ukras sa
zadnjeg dela broda. Posle toga su, prema predskazivanju, stene ostale u vr ene na dvema obalama
moreuza, pa, iako je snana struja inila sve da vladanje brodom u ini nemogu im, Argonauti prionue na
vesla savijaju i ih gotovo u luk i uplovie u Crno more itavi.1
b) Plove i junom obalom, uskoro dotakoe maleno ostrvo Tiniju, gde ih je Apolon udostojio da im
se prikae u svojoj bletavoj boanskoj slavi. Orfej odmah podie oltar i rtvova na njemu divlju kozu
Apolonu Svitanja. Na njegov zahtev Argonauti se zaklee da ne naputaju jedan drugog u opasnostima, a u
spomen te zakletve podignut je na ostrvu hram Harmoniji.
c) Odatle su otplovili u grad Marijandin uven po provaliji iz koje je Herakle izvukao psa
Kerbera iz Podzemnog sveta gde ih je kralj Lik toplo primio. Vest da je njegov neprijatelj kralj Amik
mrtav ve je bila dospela do Lika, i on sa zahvalno u ponudi Argonautima svoga sina Daskila da ih vodi na
njihovom putovanju pored obale. Slede eg dana, ba kad su se spremali za iskrcavanje, vidovitog Idmona
napade razjareni vepar sklonjen u trsci pored reke Lik i zabi mu zube duboko u bedro. Idaj prisko i u pomo
Idmonu i kad vepar napade ponovo, Idaj ga nataknu na ma ; me utim, Idmon je iskrvario te umre uprkos
svoj njihovoj panji i nezi. Argonauti su ga alili tri dana. Zatim se razbole Tifit i umre, a drugovi mu behu
obrvani bolom dok podizahu nad pepe-lom humku pored one koju su podigli Idmonu. Prvi se ponudi Veliki
Ankaj, a za njim i Ergin, Nauplije i Eufem, da zamene Tifita kao kormilara, izabrae Ankaja, i to se pokaza
kao dobro.2
d) Od Marijandine nastavie plovidbu na istok, jedre i mnogo dana, dok nisu stigli u Sinop u
Paflagoniji. Grad Sinop je dobio ime po k eri re nog boga Asopa. Zeus, koji se bee u nju zaljubio, obe a
joj poklon po elji. Sinopa mudro izabra nevinost, nastani se u Sinopu i provede ostatak ivota u sre noj
usamljenosti. U Sinopi Jason na e popunu za tri upranjena mesta na klupama; to behu bra a Dejleont,
Autolik i Flagije iz Trike, koji behu poli sa Heraklom u pohod na Amazonke, ali su se slu ajno odvojili od
njega, pa su sada lutali po tim udaljenim krajevima.
e) Argo zatim zaplovi pored zemlje Amazonki i pored zemlje Halibljana, koji su prera ivali gvo e;
oni nisu obra ivali zemlju ni gajili stoku, ve su iveli isklju ivo od zarade ostvarene livenjem gvo a;
zatim su proli pored zemlje Tibarena, u kojoj je vladao obi aj da muevi jau u dok im se ene pora aju;
339

najzad pro oe i pored zemlje Mosineka, koji su iveli u drvenim dvorcima u grupnim brakovima, a
upotrebljavali su veoma duga ke ma eve i bele titove u obliku brljanovog lista.3
f) Nedaleko od malog Arejevog ostrva, velika jata ptica po ee da nadle u Argo, izbacuju i
bronzana pera, od kojih jedno rani Ojleja u rame. Tada se Argonauti setie ta im je Finej naloio da urade,
pa stavie lemove na glave i po ee da vi u to ih je grlo nosilo: polovina ih je veslala dok je druga
polovina branila vesla e lupaju i svom snagom ma evima o titove. Finej ih je posavetovao da se iskrcaju
na obalu ostrva, to oni i u inie, oteravi ogromna jata ptica sve do jedne. Te no i su oni ba hvalili
Finejevu mudrost kad se die strahovita bura i baci na obalu, u blizini njihovog logora, etvoricu Ajoljana
koji su plovili morem dre i se za balvan; pokazalo se da su ti brodolomci Kitizor, Argej, Frontid i
Melanion, sinovi Friksa i Halkiope, k erke kralja Ajeta iz Kolhide, to zna i bliski ro aci mnogima od
Argonauta. Oni behu doiveli brodolom na svom putu za Gr ku, kuda su poli da trae svoje pravo na
Orhomensku kraljevinu njihovog deda Atamanta. Jason ih toplo pozdravi i svi zajedno prinee rtve na
crnom kamenu u hramu Areja, koji je podigla Amazonka Antiopa i na njemu jednom rtvovala konje. Kad
Jason. objasni da je njegov zadatak da vrati Friksov duh u Gr ku i da povrati runo zlatnoga ovna na kome je
on odjahao, Kitizor i njegova bra a se na oe u nedoumici. Iako su dugovali odanost uspomeni svog oca,
oni su se bojali da svom dedu uskrate traeno runo. Ipak, ta su drugo mogli da u ine nego da se pridrue
svojim ro acima koji su im spasli ivote.4
g) Argo je prolazio pored obale ostrva Filire, gde je Kron jedanput obleao Filiru, Okeanovu k er,
pa ga je u tom inu iznenadila Rea, na to se on pretvorio u pastuva i otkasao; Filira je rodila dete, pola
oveka-pola konja, a to je bio u eni Kentaur Hejron. Ose aju i odvratnost da doji udovite, Filira po e da
se moli da je bogovi preobraze u neto drugo i tako postade lepo lipovo drvo. Ali neki kau. da se ovo
dogodilo u Tesaliji, ili u Trakiji, a ne na ostrvu Filiri.5
h) Uskoro se Argonautima ukazae obronci Kavkaza i oni u oe u u e iroke reke Faside, koja je
navodnjavala Kolhidu. Prosuvi prvo rtvu livenicu od vina pomeanog sa medom bogovima Zemlje, Jason
sakri Arga u skroviti vodeni rukavac i sazva ratni savet.6
1. Apolonije sa Roda: II, 329; Argonautica Orphica 683; Homer; Odiseja XII, 61; Herodot: IV, 85;
Plinije: Istorija prirode VI, 32; Valerije Flak: IV, 561; Apolodor: I, 9, 22;
2. Apolonije sa Roda; II, 85198; Argonautica Orphica 729; Ceces: O Likofronu 890; Valerije
Flak: V, 13; Higin: Fabula 14 i 18; Apolodor: I, 9, 23;
3. Apolonije sa Roda: II, 8461028; Valerije Flak: V, 108; Argonautica Orphica 73846;
Ksenofon: Anabaza V, 4, 132 i 5, 13;
4. Apolonije sa Roda: 11, 10301230;
5. Apolonije sa Roda: II, 123111; Higin: Fabula 138; Filargurije o Vergilijevim Georgikama III,
93; Valerije Flak: V, 153; Argonautica Orphica 747;
6. Apolonije sa Roda: II, 10301285; Argonautica Orphica 74755; Valerije Flak: V. 15383.
*
1. Lutaju e stene, ili Sudarne stene, ili plave stene skrivene morskom maglom, izgleda da su bile plove e
ledene sante iz ruskih reka koje su se otiskivale u Crno more; izvetaji o tim plove im ostrvima dopunjavali
su ionako obeshrabruju e pri e o Bosforu, gde struja koju poja avaju velike ruske reke esto dostie brzinu
od pet vorova. Znalo se i za neka lutaju a ostrva u Balti kom moru, jer su trgovci ilibarom dospevali i
tamo (vidi 170, 4).
2. Prazna grobnica koju su podigli gr ki kolonisti u ast junaka Idmona i Tifita verovatno potvr uje pri u da
su oni umrli na putu. Za Idmona se kae da ga ja ubio divlji vepar, kao i kretskog Zeusa, Ankaja i Adonida
ranije svete kraljeve (vidi 18, 7). Ime Idmon (onaj koji zna) govori da je on imao proro ko svetilite i
Apolonije sa Roda ga zaista opisuje kao proroka.
3. Marijandina je ime izvedeno od Ma-ri-enna (sumersko zna enje za velika plodna Boginja neba),
odnosno Mirina, Aumari, ili Marijamna, dobro poznata kao Boginja na isto nom Sredozemlju. Chalybs je
340

gr ki gvo e, a Halibljani izgleda da je bilo drugo ime za Tibarene, koji behu prvi prera iva i gvo a za
koje se zna. U Knjizi postanja X, 2, njihova se zemlja zove Tubal (Tubal = Tibar), a Tubal Kain ozna ava
Tibarene koji su doli iz Armenije u Kanaan sa Hiksovim hordama. Modificirani oblici tibarenske
''couvade'' odrali su se u mnogim delovima Evrope. Obi aji Mosineka koje opisuje Ksenofon Anabasu
Ksenofona prou avao je Apolonije sa Roda veoma su sli ni onima kotskih Pikta i irskih Sidha, plemena
koja su u Britaniju dola u bronzano doba iz oblasti Crnog mora.
4. Jasonov doivljaj sa pticama na Arejevom ostrvu, sadanjem ostrvu Puga u blizini reke Kesab, potvr uje
da je Argo stigao tamo po etkom maja; Argo je, mora biti, uplovio u Bosfor pre nego to je struja bila
suvie jaka za krmanjenje i stigao do Puge u vreme velike prole ne seobe ptica sa Sinajskog poluostrva.
Izgleda da je bezbroj iscrpljenih ptica koje su letele iznad planina Male Azije ka Volgi sleteo na svoje
uobi ajeno odmaralite ostrvo Pugu i da su se skupile i prosto prekrile palubu Arga i uplaile njegovu
sujevernu posadu skoro do ludila. Prema Nikolovim Pticama Egipta, ove selice su kliktavci, eve, lunje,
patke i barske ptice, ali poto je ostrvo bilo posve eno Areju, njih su mitografi zamiljali kao ptice sa
gvozdenim perima i neprijateljskim ponudama. Heraklov obra un sa stimfalskim pticama na ostrvu u
isto nom delu Crnog mora verovatno je izveden iz doivljaja Argonauta, a ne obratno, kako se obi no
pretpostavljalo.
5. Hejronova slava kao lekara, nau nika i proroka doprinela je da ga smatraju Filirinim sinom (lipa); on
se smatra Iksionovim potomkom (vidi 63, d). Cvet od lipe se u klasi no vreme veoma mnogo upotrebljavao
kao lek za oporavljanje; tavie, lika, ili unutranje vlakno lekovitog drveta lipe, upotrebljavano je prilikom
proricanja (Herodot: IV, 67; Ajlijan: arena istorija XIV, 12). Ostrvo Filira je dobilo ime po lipama koje
tamo rastu a ne po nekakvim istorijskim vezama sa Tesalijom ili Trakijom. Nijedno od ovih priobalnih
ostrva nije due od stotinak metara.
6. Kolhida je danas poznata kao Gruzija, a reka Fasida kao Rion.
152 OTMICA RUNA
Na Olimpu su Hera i Atena zabrinuto raspravljale kako e njihov miljenik Jason osvojiti zlatno runo.
Najzad su odlu ile da se obrate Afroditi, a ona smisli da njen nevaljali mali brat Erot op ini Ajetovu k er
Medeju tako da strasno zavoli Jasona. Afrodita zate e Erota kako baca kocku sa Ganimedom i pritom ga
stalno vara, pa ga zamoli da odapne jednu strelicu u Medejino srce. Kao nagradu, Afrodita mu obe a jabuku
ukraenu plavim prstenovima, nekadanju igra ku malog Zeusa, koja, kad se baci u vazduh, ostavlja trag
kao zvezda padalica. Erot rado pristade da ga potkupe, a Afrodita obe a svojim drugaricama Boginjama da
e podravati Medejinu strast i drugim arolijama.
b) U me uvremenu je na ratnom savetu, koji se odravao u vodenom rukavcu, Jason predloio da
odu sa Friksovim sinovima do Aje, oblinjeg kolhidskog grada u kome je vladao Ajet, i da zatrae runo, pa
ako budu odbijeni, da pribegnu sili. Svi prihvatie taj predlog, a Augeja, Ajetov polubrat, po e sa druinom.
Oni do oe na domak Aje obalom reke preko Kirkinog groblja, gde su leeve mukaraca uvijene u
netavljenu gove u kou ostavljali na vrhovima brda pticama za hranu Kolhi ani su sahranjivali samo
ene. Aja im se ukaza u bletavom sjaju sa brega posve enog Ajetovom ocu Heliju, koji je tu imao tale za
svoje konje. Hefajst je sagradio kraljevski dvor iz zahvalnosti Heliju to ga je spasao kad su ga dinovi
pobedili prilikom napada na Olimp.
c) Prva ena kralja Ajeta, kavkaska Nimfa Asterodeja, majka Halkiope, Friksove udovice, i Medeje,
Hekatine svetenice- arobnice, bee umrla jo pre nekoliko godina, a njegova druga ena Ejdija rodila mu je
sina Apsirta.
d) Kad se Jason i njegovi drugovi pribliie dvoru, sretoe Halkiopu, koja se iznenadi kad vide
Kitizora i ostalu trojicu svojih sinova da se tako brzo vra aju, ali kad u njihovu pri u, ona zahvali Jasonu
341

to ih je spasao. Zatim se pojavi Ajet u pratnji Ejdije. On pokaza veliko nezadovoljstvo kad ih ugleda jer
se Laomedon bee obavezao da onemogu i ulazak u Crno more svim Grcima i zatrai od Ajgeja, svog
omiljenog unuka, da mu objasni kako je dolo do ove nedozvoljene posete. Ajgej odgovori da je Jason,
kome on i njegova bra a duguju svoje ivote, doao po zlatno runo po savetu jednog proro ita. Vide i kako
se na Ajetovo lice navla i gnev, on odmah dodade: Kao naknadu ovi plemeniti Grci su spremni da
podvrgnu vaoj vlasti Sauromante. Ajet se jetko nasmeja, a zatim zapovedi Jasonu i Ajgeju, koga nije hteo
da prizna za brata, da se vrate odakle su doli, jer e im ina e skratiti jezike i sase i ruke.
e) U tom trenutku iz dvorca iza e princeza Medeja, pa kad mu Jason odgovori u tivo i skromno,
Ajet, nekako posti en, odlu i da prepusti runo Argonautima, ali pod nemogu im uslovima. Jason je morao
da ujarmi dva bika plamenog daha sa gvozdenim kopitima koja je iskovao Hefajst; da poore Arejevo polje i
da ga zaseje zubima zmija koje je Ajetu dala Atena, nekoliko preostalih od onih koje je Kadmo posejao u
Tebi. Jason je stajao nem, u nedoumici kako da izvri tako ne uvena dela, kad Erot uperi jednu od svojih
strela i ona se sve do pera zabode Medeji u srce.
f) Kada je te ve eri Kalkiopa ula u Medejinu sobu da osigura njenu podrku i pomo Kitizoru i
njegovoj bra i, ona zate e Medeju do uiju zaljubljenu u Jasona. Poto se Halkiopa prihvati da bude
posrednik, Medeja rado pristade da pomogne Jasonu da ujarmi bikove sa vatrenim dahom i osvoji runo, ali
pod uslovom da otplovi s njim na Argu kao njegova ena.
g) Jason prihvati ponudu i zakle se Medeji svim bogovima sa Olimpa na ve nu vernost. Ona mu
ponudi zatvoreni sud sa melemom spravljenim od kao krv crvene te nosti kavkaskog afrana, koji e ga
zatititi od plamenog daha bikova; taj cvet, koji sadri u sebi melem, prvi put je nikao iz Prometejeve krvi.
Jason primi bo icu sa zahvalno u, pa poto je prineo rtvu livenicu u medu, ot epi posudu i njenorn
sadrinom namaza telo, ma i tit. Sada je bio u stanju da savlada i upregne bikove u jaram. Orao je vasceli
dan, a u sumrak poseja zube, iz kojih odmah nikoe naoruani ljudi. On nahuka jedne na druge, bacivi
me u njih kamen razdora kao to je Kadmo u inio u sli noj situaciji. Oni se pobie, a Jason zatim lako
iza e na kraj sa ranjenicima.
h) Ali kralju Ajetu nije bilo ni na kraj pameti da se rastavi od runa i sramno pore e ceo dogovor. On
zapreti da e spaliti Argo, koji je sada bio ukotvljen kod Aje, i da e sase i posadu; ali Medeja, kojoj se
bee, nimalo mudro, poverio, povede Jasona i njegove drugove Argonaute u Arejev zabran, udaljen nekih
est milja. Tamo je runo visilo o drvetu, koje je uvao gadan besmrtni zmaj. On je mogao da se obavije oko
sebe hiljadu puta, a bio je ve i od samog Arga, a ro en je iz krvi udovita Tifona, koga je unitio Zeus.
Medeja umiri udovite svojom ma ijom, pa uzevi tek ubrani izdanak smreke, poprska mu o i kapima za
uspavljivanje. Jason kradimice otka i runo sa bukovog drveta, pa zajedno pourie prema obali, gde ih je
ekao Argo.
i) Ali Arejevi svetenici su ve digli uzbunu i u borbi koja se vodila u trku, Kolhi ani ranie Ifita,
Meleagara, Arga, Alalantu i Jasona. Ipak svi Argonauti uspee da se do epaju palube svog broda i zaveslaju
snano, te tako nagoe u beg pred Ajetovim galijama. Jedino je Ifit podlegao ranama; Medeja uskoro isceli
ostale melemom koji je sama izumela.1
j) Sauromati, koje je Jason hteo da pokori, behu potomci Amazonki, koje je Herakle zarobio u vreme
svog devetog dela i natovario ih na tri broda; one su polomile okove i poubijale mornare postavljene da ih
uvaju pa, kako nita nisu znale o plovidbi, vetar ih je nosio sve do Bosfora, gde su se iskrcale kod Kremne
na zemlju slobodnih Skita. Tu su pohvatale krdo divljih konja, zauzdale ih, pojahale i po ele da pustoe
zemlju. Uskoro su Skiti otkrili po poginulima da su osvaja i u stvari ene, te poslae grupu mladih ljudi da
ponude Amazonkama ljubav umesto rata. Pogodbu nije bilo teko posti i, ali Amazonke pristadoe da se
udaju za njih jedino pod uslovom da se pomere do isto ne obale reke Tanaide, gde su njihovi potomci
Sauromati otada iveli, dre i se izvesnih obi aja Amazonki, na primer obi aja da svaka devojka pre no to
na e sebi mua, mora u borbi da ubije bar jednog mukarca.2

342

1. Apolodor: I, 9, 23; Apolonije sa Roda: II, 1260 IV. 246; Diodor sa Sicilije: IV, 48, 15;
Valerije Flak: V, 177 VIII. 139; Higin: Fabula 22: Pindar: Pitijske ode IV, 221; Ovidije:
Metamorfoze VII, 1339; Plutarh O rekama V, 4; Argonautica Orphica 7551012;
2. Herodot: IV. 11017.
*
1. Ovaj deo legende sadri primitivni mit o zadacima koje je kralj postavljao pred Diomeda kad je Diomed
izrazio elju da se oeni njegovom k erkom.
2. Afroditine ljubavne ini, koje tako briljivo opisuje Teokrit (Idile II, 17), upotrebljavale su se irom
Gr ke, ak u Sokratovom krugu (Ksenofon: Memorabilia. III, 11, 17). Poto vijoglava boravi u vrbama,
sik e kao zmija i lee bela jaja, ona je posve ena mesecu; Ija (mesec) slala je vijoglavu sa porukama
zaljubljenome Zeusu (vidi 56, a). Jedno od njemu dobro poznatih naziva u Evropi je ''Kukavi ina druga'', a
kukavica se javlja u pri i o Zeusovim udvaranju Mese evoj Boginji Heri (vidi 12, a). Paljenje vatre trenjem
bila je arolija koja izaziva ljubav kao to engleska re punk zna i i samokres i bludnica. Erot sa
bakljama i strelama je posthomerski, ali u vreme Apolonija sa Roda njegovo nepristojno ponaanje i
Afroditino o ajanje bili su literarna ala (vidi 18, a), koju je Apulej uzdigao na umetni ki nivo u Kupidu i
Psihi.
3. Obi aj u Kolhidi da se pokojnikovo telo uvije u kou i stavi na vrh vrbe podse a na obi aj Parsa da leeve
ostave pticama grabljivicama za hranu, da spaljivanjem leeva ne bi oskrnavili vatru koju su smatrali svetim
darom sunca. Apolonije sa Roda to pominje, izgleda, da bi naglasio koliko je Peliji stalo do Friksovog duha:
poto je bio Grk, on nije smatrao da je to dostojan pogrebni odred. Ajetovi bikovi koji su bljuvali vatru
podse aju opet na bronzane bikove u kojima su ive zarobljenike pekli Falari iz Agrigenta, kolonije na
Rodu, verovatno u ast svog boga Helije, iji je simbol bio bronzani bik (Pindar: Pitijske ode I, 185, sa
sholijastom); me utim, posejani ljudi s kojima je Jason imao posla, potpuno su nespojivi s pri om. Iako je
izgledalo ubedljivo da se kanaanski stranac Kadmo bori sa domorocima Pelazgima kad je osvajao Bojotiju
(vidi 58, g), Jasona kao metanina i kandidata za kraljevski presto je pre trebalo poslati da ore, poseje i
poanje etvu u istom danu (vidi 148, 5) to je ritualni odred lako izvodljiv usred leta nego to su ga
poslali da se rve sa bikom i vodi lanu bitku protiv ljudi preruenih u ivotinje. Njegovo osvajanje zlatnog
runa moe se uporediti sa Heraklovim dobavljanjem zlatnih jabuka, koje je tako e uvao zmaj to nikada ne
spava (vidi 133, a). Bar su etiri Heraklova dela predstavljala zadatke koje je trebalo da izvri kandidat za
presto (vidi 123, 1; 124, 2; 127, 1 i 129, 1).
4. U stvari, Jason i Herakle su ista li nost kad je re o enidbenim zadacima koje su. imali da obave; tragovi
i prvog i sedmog dela javljaju se prilikom ubistva Marijandinskog vepra i Kizikovog lava, to treba pripisati
Jasonu. Jason je, dabome, bio naziv za Herakla.
5. Medejin kolhidski afran je otrovni colchicum, koji se upotrebljavao kao pouzdan lek za kostobolju, a on
to i jeste. Njegova opasna svojstva su pripisana Medejinim arolijama.
6. Sauromati su bili konji ki skitski strelci iz stepe (vidi 132, 6); nije nikakvo udo to se Ajet nasmejao
pomisli da bi Jason mogao da im se suprotstavi sa svojom teko naoruanom peadijom.
153 UBISTVO APSIRTA
Postoje razli ite pri e o Argovom povratku u Tesaliju, iako se u osnovi svi slau da su Argonauti
posluali Finejev savet i zaplovili u pravcu suprotnom prividnom dnevnom kretanju sunca nad Crnim
morem. Kad ih je Ajet sustigao nedaleko od u a Dunava, Medeja je, kako neki kau, ubila svoga polubrata
Apsirta, koga je povela na brod, isekla ga na komade, koje je jedan po jedan bacala u brzu vodenu maticu.
343

To svirepo ratno lukavstvo zadralo je poteru zato to je Ajet bio prinu en da traga za svakim komadom
kako bi mogao da sahrani sina u Tomi.1 Pravo ime Medejinog polubrata kau da je bilo Ajgijalej; jer
Apsirt, u zna enju sru en, belei samo ta se dogodilo sa njegovim iskasapljenim udovima.2 Drugi
smatraju da se zlo in dogodio u samoj Aji i tvrde da je Jason. tada ubio i Ajeta.3
b) Najzaokrugljenija i najcelovitija pri a je ipak ona po kojoj je Ajet poslao Apsirta u poteru za
Jasonom. Kad je Apsirt stigao Arga pred u em Dunava, Argonauti odlu ie da Medeju iskrcaju na obalu
oblinjeg ostrva posve enog Artemidi, i da je ostave na uvanje svetenicama dok brigijski kralj ne presudi
treba li ona da se vrati ku i ili da po e sa Jasonom u Gr ku i kome treba da pripadne runo. Ali Medeja posla
Apsirtu tajnu poruku sa lanom ve u da je nasilno odvedena, mole i ga da je izbavi. Kad je on te no i
doao na ostrvo i time prekrio dogovor, Jason ga je pratio i iz zasede oborio s le a. Zatim mu je sasekao
udove, tri puta liznuo krv koja je kapala i svaki put pljunuo da bi onemogu io njegov duh da ga i dalje
progoni. im se Medeja ponovo ukrcala na Argo, Argonauti napadoe obezglavljene Kolhi ane, rasterae
njihovu malu flotu i pobegoe.4
c) Neki bi hteli da, posle Apsirtovog ubistva, Argo okrene jedra prema Fasidi u Kaspijskom moru,
pa da odatle dospe u Indijski okean, zatim u Sredozemno more preko jezera Tritonide.5 Drugi smatraju da je
Argo plovio Dunavom i Savom, pa zatim rekom Po, koja spaja Savu sa Jadranom;6 na Jadranu ih je zadesila
bura pa su ili obalom Italije dok nisu stigli na Kirkino ostrvo Ajaju. Drugi opet govore da je Argo plovio uz
Dunav, a zatim rekom Po i razlivenim tokovima velike reke Rone prispeo do Kirkinog ostrva.7
d) Ima ih ak koji smatraju da su Argonauti veslali uz reku Don sve do njenog izvora; zatim su
prevukli brod suvim, do gornjeg re nog sliva neke druge reke koja te e prema severu ka Finskom zalivu. Ili
da su sa Dunava preneli brod do izvora reke Elbe, te su, noeni njenim tokom, stigli u Jitland. Odatle su
krenuli na zapad, prema Okeanu, proli pored Britanije i Irske i stigli na Kirkino ostrvo, poto su projedrili
kroz tesnac Heraklovih stubova i oplovili pansku obalu i Galiju.8
e) To, me utim, nisu izvodljivi putevi. Istina je da se Argo vratio preko Bosfora, putem kojim je i
doao, i da je proao Helespont bez teko a, jer Trojanci nisu vie mogli da im prepre e prolaz. Herakle je,
vra aju i se iz Misije, skupio flotu od est brodova (koje su snabdeli saveznici Dolionci i Perkoteni) i plovio
uz reku Skamandar pod okriljem mraka, pa iznenadio i unitio trojansku flotu. Onda se, uz pomo svoje
batine, probio do Troje i zahtevao od kralja Laomedonta kobile kralja Diomeda koje su se hranile ljudskim
mesom i koje mu je Herakle ostavio na uvanje nekoliko godina ranije. Kad Laomedont ne htede da uje
nita o svemu tome, Herakle pobi i njega i sve njegove sinove, osim maloletnog Podarka, ili Prijama, koga
postavi na upranjeni presto.9
f) Jason i Medeja nisu se vie nalazili na Argu. Argovo je proro ko rebro jo jedanput progovorilo i
objavilo da ne eli da nosi nijedno od njih dvoje dok se ne o iste od ubistva na u u Dunava. Tako oni
krenue kopnom za Ajaju, ostrvo Medejine tetke Kirke. To nije bila kampanijska Ajaja na kojoj je Kirka
kasnije ivela, ve ostrvo na kome je ranije boravila. Medeja povede tamo Jasona putem kojim su godinama
Hiperborejci donosili poklone uvijene u slamu na ostrvo Del. Kirka, kojoj do oe kao pokajnici, uz
gun anje ih o isti od greha krvlju mlade krma e.10
g) Poto su Kolhi ani koji su poli u poteru za Argom dobili nare enje da se ne vra aju bez Medeje i
runa, pretpostavljaju i da je ona otila kod Kirke radi o i enja od greha, nastavie da gone Argo po
Egejskom moru, oko Peloponeza, pa sve uz ilirsku obalu, otroumno zaklju ivi da su Jason i Medeja
ugovorili da brod do e po njih na Ajaju.11
h) Neki ipak tvrde da je Apsirt u to vreme bio na elu kolhidske flotile i da ga je Medeja uhvatila i
ubila tek na jednom od ilirskih ostrva koje je tada nazvano Apsirtida.12
l. Apolodor: I, 9, 24; Ferekid. navodi ga sholijast uz Apolonija sa Roda: IV, 223 i 228; Ovidije:
Tristia III, 9; Stefan Vizantijski sub Tomeus; IV
2. Kikeron: O Prirodi bogova III, 19; Justin: XLII, 3; Diodor sa Sicilije:
3. Sofokle navodi ga sholijast uz Apolonija sa Roda IV, 228; Euripid: Medeja 1334; Diodor sa
Sicilije. IV, 48;
4. Apolonije sa Roda: IV, 212502;
5. Pindar: Pitijske ode IV, 250; Mimnerm, navodi ga Strabon 1 2 40;
6. Apolodor: I, 9, 24; Diodor sa Sicilije: IV, 56, 78344

7. Apolonije sa Roda: IV, 508660;

8. Timaj, navodi ga Diodor sa Sicilije: IV, 56, 3; Argonautica Orphica
9. Diodor sa Sicilije: IV, 48; Homer: Odiseja XII. 69 i Ilijada V, 638
10. Apolodor: loc. cit., Herodot: IV, 33: Apolonije sa Roda: IV. 659717:
11. Higin: Fabula 23; Apolodor: loc. cit.:
12. Strabon: VII, 5. 5.
*
1. Spajanje zapadnog sa isto nim putovanjem moglo je da zadovolji Grke dok im se poznavanje geografije
nije proirilo, te je postalo nemogu e da se izglade glavni elementi u pri i: naime osvajanje runa kod Fasida
i o i enje Medeje i Jasona od greha, koje je obavila Kirka koja je ivela ili u Istri ili kraj zapadne obale
Italije. Ipak, poto nijedan istori ar nije hteo da uvredi itaoce priznanjem da je itav put besmislica,
pretpostavljalo se da su se Argonauti vratili najpre Crnim morem preko Dunava, Save i Jadrana; zatim, kad
su istraiva i i putnici shvatili da Sava ne dopire do Jadrana, veza je verovatno postala reka Po, niz koju je
Argo mogao da plovi; kad se kasnije otkrilo da je Dunav plovan samo do Gvozdenih vrata, i da se ne spaja
sa rekom Po, smatralo se da je Argo proao Fasidom u Kaspijsko more, pa dalje u Indijski okean (gde se
druga Kolhida pruala obalom Malabara Ptolemaj Hefajstionov: VIII, 1, 10), i najzad okeanskom
strujom i jezerom Tritonidom.
2. Poto se mogu nost ovakvog putovanja uskoro nije mogla prihvatiti, mitografi su pretpostavljali da je
Argo plovio uz reku Don smatraju i da ona izvire u Finskom zalivu, odakle je Argo mogao oploviti Evropu
i vratiti se u Gr ku proavi Gibraltar. Po drugima je Argo nekako stigao Dunavom do reke Elbe i zaplovio
u domovinu du obala Irske i panije. Diodor sa Sicilije. koji je ose ao da je Argo mogao da se vrati jedino
kroz Bosfor, dakle putem kojim je i doao, raspravljao je o ovom problemu najrazboritije i tvrdio da je Ister
(sada reka Dunav) esto pogreno shvatana kao Istrija, mala re ica koja se uliva u Jadran kod Trsta. Zaista,
ak i u doba Avgusta, geograf Pomponije Mela je tvrdio (II, 3, 13 i 4, 4) da zapadni rukavac Dunava ''uti e
u Jadran, uzburkan i estok kao reka Po''. Otmica runa, potera koju su preduzeli Kolhi ani i smrt Apsirtova
sve je to trebalo da se odigra na Severnom Jadranu. Ovidiju se vie dopada da veruje da je Apsirt ubijen na
u u Dunava i sahranjen u Tomi, jer je sudbina odredila i njemu samom da umre u Tomi.
3. Kau da je Ajaja (vidi 170, i1 i 5) pripadala Hrisu Minijevom ocu i Friskovom pradedu; Chryses zna i
zlatan. Moda. su, u stvari, Minijci dobili zadatak da umire Hrisov a ne Friksov duh kad su poli da
osvoje runo. Prema onome to kae Strabon, Friks je imao herojsko svetilite u Moshiji na Crnom moru,
gde se ovan nikada nije prinosio na rtvu. To e ipak biti kasnije ustanovljeno svetilite, u spomen i slavu
agronautskog poduhvata. Rimljani su podizali hramove gr kim junacima i junakinjama i tako ih lano
uvodili u svoju nacionalnu istoriju.
4. Ime Apsirt, koje ozna ava bacanje posmrtnih ostataka u vodu, verovatno je bilo ime za Orfeja, koga su
ra ere ile Majnade (vidi 28, d).
5. Valerije Flak i Diodor sa Sicilije belee da je Herakle Troju sruio kad je poao na put, a ne na povratku
ali to je izgleda greka.
154 ARGO SE VRACA U GR KU
Prispevi na Korkiru, koja se tada zvala Drepana, Kolhi ani ugledae Arga izvu enog na obalu na
malom ostrvu prekoputa; posada je radosno proslavljala uspean kraj svog poduhvata. Vo a Kolhi ana
poseti kralja Alkinoja i kraljicu Aretu i u Ajetovo ime zatrai da im izru e Medeju i runo. Areta, koju je
Medeja zamolila za zatitu, cele no i nije dala Alkinoju da zaspi vajkaju i se kako o evi loe postupaju sa
svojim odbeglim k erima: na primer Niktejeva svirepost prema Antiopi i Akrisijeva prema Danaji. ak i
345

sada, re e ona, nesre na princeza Metopa vene u Epejrotovoj tamnici po zapovesti svoga svirepog oca,
kralja Eheta! Oslepili su je bronzanim klincima i dali joj da melje gvozdeno zrnevlje u tekom mlinu. Kad
ovo zrnevlje postane brano, povrati u ti vid, rugao se otac sirotoj devojci. Ajet je u stanju da isto tako
varvarski postupi s divnom Medejom, ako mu ti prui priliku.1
b) Areta najzad uspe da sazna kakvu e odluku Alkinoj objaviti sutradan: Ako je Medeja jo
devica, vrati e se u Kolhidu; ako nije, onda je slobodna i moe ostati pored Jasona. Poto se uverila da je
Alkinoj vrsto zaspao, Areta posla glasnika da opomene Jasona ta ga eka i on se bez oklevanja oeni
Medejom u pe ini Markide, k erke Aristaja i nekadanje Dionisove dadilje. Argonauti proslavie svadbu
raskonom gozbom i zastree postelju mladenaca zlatnim runom. I zaista, kad su ujutru uli odluku, Jason
izjavi da mu je Medeja ena. Kolhi ani niti su mogli da ispune Ajetovo nare enje, niti su smeli da se vrate
ku i od straha pred njegovim gnevom, te jedan deo osta na Korkiri a drugi se naseli na ilirska ostrva
nedaleko od Kirkine Ajaje, koja se sada zovu Apsirtide, a kasnije su sagradili grad Pulu na istarskom
kopnu.2
c) Kad je godinu-dve kasnije Ajet uo ta se dogodilo, umalo nije presvisnuo od gneva, pa je poslao
glasnika u Gr ku, zahtevaju i da mu vrate Medeju i nadoknade uvredu koju su mu naneli. Grci odgovorie
da nije traena ni naknada za otmicu Ije, koju su izveli ljudi Ajetove rase (iako je istina da je ona pobegla
zato to ju je jurio obad), i da, prema tome, ne e dobiti nita, pogotovo to je Medeja pola dobrovoljno.3
d) Jasonu je preostalo jo samo da obi e oko rta Maleje i vrati runo u Jolk. Plovio je bez teko a,
proao ostrva Sirena, gde su se zvuci svirke pticolikih ena mogli uporediti sa zvucima Orfejeve lire. Jedino
je But sko io preko ograde i pokuao da dopliva do obale, ali ga je spasla Afrodita; ona ga je odnela na
Goru Erik preko Lilibaja i tamo ga uzela sebi za ljubavnika. Neki kau da su Sirene, koje su u to vreme ve
bile izgubile krila posle neuspelog takmi enja u pevanju sa Musama, na kome je Hera bila sudija, izvrile
samoubistvo, jer nisu uspele prilikom prolaska Argonauta da o araju Orfeja. One su se, me utim, jo
nalazile na ostrvu u vreme kada je Odisej tuda prolazio, to je bilo itavu jednu generaciju kasnije.4
e) Argonauti su zatim jedrili du isto ne obale Sicilije po lepom vremenu i posmatrali besprimerno
lepa bela brda Helijeve stoke koja je pasla pored obale, ali nisu se usu ivali da ukradu nijedno grlo.5
Iznenada ih je zahvatio strahovit severni vetar, gonio ih devet dana i odvukao do najudaljenijih krajeva
Libije. Tu je jedan ogroman talas zahvatio brod i preneo ga preko opasnog stenja koje se nalazilo uz samu
obalu; talas se povukao, a Argo je leao na suvom, itavu milju udaljen od mora. Pustinja bez ikakvog traga
ivota pruala se svuda unaokolo, dokle je pogled mogao da dopre. Argonauti se ve behu pomirili sa smr u
kad se Trojna Boginja Libije, odevena u kozju kou, prikaza Jasonu u snu i povrati mu nadu. Tako se
posada malo pribra i prikupi snagu. Arga su postavili na oblice i, guraju i ga, dospee do slanog jezera
Tritonide, udaljenog nekoliko milja. To je trajalo itavih dvanaest dana. Svi bi pomrli od e i da ne bee
izvora koji je Herakle nedavno pre toga otvorio, kad je iao po zlatne jabuke u vrt Hesperida.6
f) Tom prilikom je garamantijski pastir Kefaur ubio Kanta koji mu bee poterao stado, ali su ga
drugovi osvetili.7 Tek to su sahranili oba tela, Mops nagazi na libijsku zmiju, koja ga ujede za petu; gusta
magla mu zamuti o i, kosa mu otpade i nesre nik izdahnu u tekim mukama. Argonauti mu priredie pogreb
kao heroju, pa ponovo padoe u o ajanje, zbog toga to nikako nisu mogli da na u izlaz iz jezera.8
g) Me utim Jason je pre polaska na put iao u Delfe da bi ga Pitonka posavetovala i ona mu je tom
prilikom dala dva masivna tronoca. Orfej ga posavetova da jedan posveti doma im bogovima. im je
Jason to u inio, odmah se stvori Bog Triton i uze tronoac bez re i zahvalnosti, ali Eufem mu prepre i put i
upita ga u tivo: Molim te, gospodaru, ho e li biti dobar da nam pokae put do Sredozemnog mora?
Umesto odgovora, Triton samo pokaza prstom na reku Takapaj, a zatim, kao da se predomislio, dade
Eufemu aku zemlje u ruku, to je njegovim potomcima dalo pravo da otada smatraju Libiju svojom
zemljom. Eufem prihvati poklon i u znak zahvalnosti rtvova ovcu, a Triton pristade da tegli Arga za kljun
dok ne ugledae ponovo Sredozemno more. Vode i Arga, Triton prore e da e, ako potomak bilo kog
Argonauta bude uspeo da iz njegovog hrama odnese bronzani tronoac, stotinu gr kih gradova niknuti oko
jezera Tritonide. Pe inski ljudi iz Libije su uli te re i i odmah sakrili tronoac u pesak; proro anstvo se nije
ispunilo.9
h) Upravljaju i se prema severu, Argonauti doplovie do Krete, gde Tal, bronzani straar koga je
na inio Hefajst, pokua da spre i da se iskrcaju, ga aju i Arga stenjem. Po svom obi aju, Medeja ljupko
pozva udovite i obe a mu da e postati besmrtan ako popije arobni napitak; ali to je bio napitak za
uspavljivanje, i, dok je Tal spavao, Medeja izvu e bronzanu iviju, koja mu je zatvarala jedini krvni sud to
346

mu je prolazio od vrata do lanaka. Boanska te nost koja se nalazila u njemu umesto krvi iscure i Tal
izdahnu. Neki ipak kau da je Tal, op injen Medejinim pogledom, po eo da tumara unaokolo, povredio petu
o stenu i umro poto mu je istekla sva krv. Drugi kau da ga je Pojant pogodio strelom u petu.10
i) Slede e no i Arga zahvati oluja s juga, ali Jason prizva Apolona, koji posla munju i osvetli obrise
ostrva Anafe, jednog od Sporada, te Ankaj uspe da izvu e brod na obalu. Zahvalni Jason podie Apolonu
oltar, a Medejinih dvanaest devojaka pratilja, koje joj je darovala kraljica Areta, veselo su se smejale kad
Jason i njegovi drugovi u nedostatku rtve prosue vodu na rtveni oltar umesto rtve livenice. Argonauti su
im uzvra ali prekorima i zaljubljeno ih gurkali i ukali, pa se to pretvorilo u obi aj u vreme jesenjih
svetkovina u Anafi.
j) Kad su doplovili u Ajginu, oni po ee da se takmi e ko e pre zahvatiti kr ag vode i doneti ga na
brod. Takva takmi enja su se zatim odravala u Ajgini. Put od Ajgine do Jolka bio je jednostavan i desetine
brodova su ga prevaljivale svake godine, te ga i Argonauti pre oe bez teko a i po lepom vremenu.11
k) Neki pesnici i peva i re aju doga aje druk ijim redosledom: oni kau da su Argonauti obnovili
stanovnitvo na Lemnu pri povratku u domovinu, a ne plove i za Kolhidu;12 drugi pevaju da se doga aj u
Libiji odigrao pre puta u Aju, onda kada je Jason iao Argom u Delfijsko proro ite, pa ga iznenadilo
nevreme.13 Neki opet smatraju da su Argonauti plovili zapadnom obalom Italije, a da je luka na ostrvu Elbi,
gde su se iskrcali, dobila ime Argosa po Argu. Dok su se na obali brisali od znoja, kapljice znoja su se
pretvarale u kamen i e razli itih oblika. Po tim pri ama oni su osnovali hram Argivskoj Heri u Leukaniji;
zatim su, poput Odiseja, plovili izme u Skile i Haribde; Tetida sa svojim Nereidama uvala ih je od
Planktaja, koji bljuje plamen, ili od sudarnih stena to su se potom u vrstile na dnu mora.14
l) Neki ak smatraju da su Jason i njegovi drugovi, ispituju i okolinu kolhidske Aje, dospeli ak do Medije;
da se jedan od njih, Armen, iz Tesalije sa jezera Bojbe, nastanio u Armeniji i da se po njemu ta zemlja i
zove tako. Oni pravdaju ovu tvrdnju spomenicima u ast Jasona, koje su Armenci podigli na Kaspijskim
vratima, a te spomenike potuju i varvari, kao i injenicom da se Armenci obla e sli no narodu u Tesaliji.15
1. Apolonije sa Roda: IV, 109095; Homer: Odiseja XVIII, 83 i XXI, 307, 43, uz sholijast;
2. Strabon: I, 2, 39 i VII, 5, 5; Apolonije sa Roda: IV, 51121; Higin: Fabula 23; Apolodor: I, 9,
25; Kalimah, navodi ga Strabon: I, 2, 39;
3. Herodot: I, 1;
4. Pausanija: IX, 34, 2; Strabon; VI, 1, 1: Argonautiea Orphica 1284; Homer: Odiseja XII, 1200;
5. Apolonije sa Roda: IV, 92279; Argonautica Orphica 127097; Higin: Fabula 14;
6. Apolonije sa Roda: IV, 12281460;
7. Higin: loc. cit.; Apolonije sa Roda: IV, 146195; Valerije Flak: V;. 317 i VII, 422;
8. Ceces: O Likofronu 881; Apolonije sa Roda: IV, 151836;
9. Pindar: Pitijske ode IV, 1739 1 25561; Apolonije sa Roda: IV. 15371628; Diodor sa
Sicilije: IV, 56, 6; Argonautica Orphica 13356; Herodot: IV, 179;
10. Apolodor: 1, 9, 26; Apolonije sa Roda: IV, 163993; Argonautica Orphica 133740; Lukijan:
O igrama 49; Sofokle, navodi ga sholijast uz Apolonija sa Roda: IV, 1638;
11. Apolonlje sa Roda: IV, 176572; Apolodor: loc. cit.; Argonautica Orphica 13448;
12. Pindar: Pitijske ode IV, 252;
13. Herodot: III, 127;
14. Strabon: V, 2, 6 i VI, 1, 1; Apolodor: I, 8, 24; Apolonije sa Roda: IV, 922;
15. Strabon: XI, 14, 12 i 13, 10.
*
1. Mit o Metopi, koga ne daju u potpunosti ni Homer ni Apolonije sa Roda, podse a na mitove o Arni (vidi
43, 2) i Antiopi (vidi 76, b). Ovaj mit je svakako izveden po ikoni koja prikazuje Boginju Sudbine kako sedi
na grobu; njen mlin je mlin sveta oko koga se, kako kae Varon u De re rustica, okre e ceo nebeski svod.
Isti takav mlin se javlja i u staroj nordijskoj Edi, a pokre u ga dinovske ene Fenja i Menja, dok ga u knjizi
sudija pokre e Samson, tirski slepi sun ani bog. Demetra, boginja itnog mlina, bila je podzemno
boanstvo.
347

2. Herodotova pri a o Ajetovoj poruci i odgovoru Grka nema mnogo smisla, osim ako se ne misli da je
argivska princeza Ija pobegla u Kolhidu u nastupu ludila, preruena kao junica. Ona je onda ili postala
boanstvo kod Egip ana kao Izida (vidi 56. b), ili su je oteli Kolhi ani (koje on opisuje kao ostatke vojske
Faraona Sesostra, koji je osvajao Aziju) i prodali je u Egiptu.
3. Tri sirene Homer zna samo za dve bile su raspevane k eri Zemlje koje su namamljivale mornare na
livade gde su kosti ranijih rtava leale u gomilama svuda unaokolo (Odiseja XII, 39 i 184). Sirene su
slikane kao pticolike ene i imaju dosta zajedni kog sa Rijanonskim pticama u velkom mitu. One su
putovale za Branom i drugim junacima; Rijanona je bila Demetra kobilje glave. Osrtvo sirena treba shvatiti
kao sveto ostrvo mrtvih koje prima due umrlih kraljeva kao Arturov Avalon (vidi 31. . 2); Sirene su bile i
svetenice koje su tugovale za Branom, i ptice koje su obletale ostrvo kao slukinje Boginje Smrti. Kao
takve, one su pripadale preolimpijskom kultu zato se i kae da su ih pobedile Zeusove k eri Muse.
Mnogi smatraju da su ostrva kraj Pajstuma na Kapriju i nedaleko od rta Pelor na Siciliji (Stra-bon: I, 2,
12) boravite Sirena. Jo u Euripidovo vreme su na nadgrobnim plo ama urezivane po dve sirene {Helena
167), a obi no se smatralo da njihovo ime poti e od seirazein, vezati konopcem; mogu e je da njihovo
ime dolazi i od drugog zna enja re i. seirazein, sasuiti, dve sirene bi u tom slu aju predstavljale
dvostruki vid Boginje u letnjoj dugodnevici. kad se gr ki panjaci sasue: ona koja se proro ki unapred
raduje vladavini novog kralja i ona koja tuguje za starim (vidi 170, 7). Sirena sa ribljim repom je
postklasi na.
4. Helijevo stado brojalo je tri stotine i pedeset grla, a poklonila mu ga je njegova majka Mese eva Boginja
(vidi 42, 1 i 170, 10). Siciliju su naselili u nekoliko mahova kolonisti iz Korinta i sa Roda, koji su oboavali
nebeskog bika. Odisej je znao Helija kao Hiperiona (vidi 170, u).
5. Jezero Tritonida, nekadanje veliko more duboko uvu eno u kopno, progutalo je zemlju neolitske
Atlantide, a samo se polako povla ilo. U klasi no doba je jo uvek bilo veliko. Geograf Skilak je smatrao da
mu povrina iznosi devet stotina kvadratnih milja. To jezero je sada slana mo vara (vidi 39, 6). Neita,
Trojna libijska Boginja, odevena u kozju kou prethodila je Ateni sa titom (vidi 8, 1).
6. Mops, ija je smrt od ujeda zmije u petu bila sasvim obi na stvar (vidi 106, g; 117, c i 168, e), pojavljuje
se u mitu o Derketi (vidi 89, 2), filistinskoj Diktini. Drugi Mops, Tejresijin unuk, preiveo je trojanski rat
(vidi 169, c).
7. Kefaur je neobi no ime za Libijca caphaura na arapskom zna i kamfor, koji ne raste u Libiji. Me utim
mitografi su veoma malo znali o geografiji.
8. Tal, ovek od bronze, sloen je lik: delom je nebeski bik, delom sveti kralj, ranljiv u petu, ali on otkriva i
tajnu cire-perdue, na in livenja bronze (vidi 92, 8).
9. Vodene rtve na Anafi podse aju na rtve koje su Jevreji prinosili na Dan Vrbe, to je bio vrhunac njihove
svetkovine Tabernakula, kad su u povorci nosili vodu sa Siloama; takmi enje u donoenju vode u Ajgini
svakako je deo te svetkovine. Tabernakule su po injale u jesen, kao praznik jesenje gozbe plodnosti, a
sude i po Talmudu, Fariseji su imali dosta muke da obuzdaju ''praznoglave'' ene.
10. ljunak raznovrsnog oblika i kristali gvo a jo se mogu na i na obalama Elbe.

348

11. Tetida je vodila Argo kroz Planktaje na ulazu u moreuz Mesine, kao to je Atena vodila brod kroz
Bosfor. Odisej je te prolaze izbegao, izabravi prolaz izme u Skile i Haribde (vidi 170, t). Zapadni Planktaji
su vulkanska liparska ostrva.
12. Armenija zna i Ar-Minni, visoravan Minija po Jeremiji (51, 27) Mini su ratovali protiv Vavilona
ovo nema istorijske veze sa Armenom na jezeru Bojbe. Ali Minni je, izgleda Minija, koga pominje Josif
(Starine I, 1, 6) kad opisuje Nojev potop. Ime Minija iz Tesalije, koji je bio praotac Minijaca, daje sumnjiv
povod za verovatnu vezu izme u Armenije i Tesalije.
155 PELIJINA SMRT
Jedne jesenje ve eri Argonauti stigoe na dobro poznatu obalu Pagase, ali nikoga ne bee da ih
do eka. U stvari, po Tesaliji se pri alo kako su svi izginuli, a Pelija se zbog toga odvaio da ubije Jasonove
roditelje, Ajsona i Polimelu, i njihovog maloletnog sina Promaha, koji se rodio poto je Argo krenuo na put.
Ajson je zatraio dozvolu da sam sebi oduzme ivot, pa poto su udovoljili njegovoj elji, on popi bivolju
krv i tako umre; Polimela se ubi noem ili, kako neki kau, obesi o konopac, poto je proklela Peliju, koji je
bez ikakve milosti tresnuo Promaha o dvorski zid i prosuo mu mozak.1
b) Jason je uo za taj bolni doga aj od jednog usamljenog amdije, kome je zabranio da objavi
novost da je Argo prispeo. On sazva ratni savet. Svi su njegovi drugovi smatrali da Pelija zasluuje smrt, ali
kad je Jason zahtevao da se odmah napadne na Jolk, Akast primeti da se od njega ne bi moglo o ekivati da
se suprotstavi ocu; ostali su drali da je pametnije da se razi u svaki svom domu, pa da tamo, ako bude
potrebno, dignu pobunu u Jasonovu korist. Jolk je doista bio isuvie dobro utvr en grad i nije se moglo
o ekivati da e ga tako mala druina zauzeti na juri.
c) Medeja, me utim, re e da e sama osvojiti grad. Odmah posavetova Argonaute da sakriju brod, a
sami da se sklone na neku umovitu i nenaseljenu obalu na domaku Jolka. Kad ugledaju baklje na krovu
dvora, to e zna iti da je Pelija mrtav, kapije otvorene i grad spreman da ih primi.
d) Dok je bila na Anafi, Medeja je nala upalj Artemidin lik i popela ga sa sobom na Argo. Ona
obu e sada sebe i svojih dvanaest pratilja u neobi ne odore i povede ih prema Jolku. Lik su nosile
naizmeni no. Stigavi do gradskih kapija, Medeja, preruena u izboranu staricu, naredi straarima da je
puste. Po ela je da vi e prodornim glasom da je boginja Artemida dola iz maglovite zemlje Hiperboreje u
ko ijama koje vuku lete e zmije i da nosi sre u Jolku. Straari ne smedoe da je ne posluaju i Medeja i
njene pratilje po ee da luduju po ulicama kao Majnade, pa podstakoe stanovnike na versko ludilo.
e) Probudivi se iz sna, Pelija sa strahom upita ta Boginja zahteva od njega. Medeja re e da je
Artemida reila da nagradi njegovu pobonost podmla uju i ga i tako mu omogu i da dobije naslednika
umesto Akasta, koji nije imao sinova, a nedavno je izgubio ivot u brodolomu na libijskoj obali. Pelija
posumnja u to obe anje, ali Medeja ukloni znake starosti sa sebe i posta mlada pred njegovim o ima.
Takva je Artemidina mo ! vikala je ona. On ju je posmatrao dok je sekla obnevidelog starog ovna na
trinaest par adi i kuvala ga u loncu. Upotrebljavala je kolhi anske ma ije za koje je on smatrao da su
hiperborejske i ozbiljno pozivala Artemidu da joj pomogne. Podmladila je mrtvoga ovna u jagnje sakriveno
u upljem boginjinom liku. Pelija, sada potpuno ube en u njenu mo , pristade da legne u postelju, a Medeja
ga ubrzo omami snom. Ona zatim zapovedi njegovim k erima, Alkestidi, Euadni i Amfinomi, da ga saseku
ba kao to su videle da je ona u inila sa ovnom, i da skuvaju komade u istom loncu.
f} Alkestida pobono odbi da prospe o evu krv makar i iz najdobronamernijih razloga, ali Medeja
prui nove dokaze o svojoj arobnoj mo i, te tako nagovori Euadnu i Amfinomu da se odlu no poslue
noevima. Kad delo bi u injeno, Medeja ih povede na krov, a svaka je nosila baklju. Objasnila im je da
moraju da prizivaju Mesec dok lonac ne uzavri. Argonauti izdaleka ugledae baklje i, obradovani znakom,
pojurie u Jolk, a ne bee nikoga da im se usprotivi na ulasku.
g) Jason, boje i se osvete, prepusti Akastu kraljevstvo a nije se opirao ni presudi o izgnanstvu koju
mu je Ve e iz Jolka izreklo. Nadao se da e negde drugde sesti na bogatiji presto.2
349

h) Neki se ne slau da je Ajson morao sam sebi da oduzme ivot i izjavljuju suprotno da mu je
Medeja, izvukavi otrovnu krv i njegovog tela, povratila mladost arobnim napitkom, kao to je ranije bila
povratila Makridi i njenim sestrama Nimfama na Korkiri; i da je Peliji pokazala Ajsona, poletnog i snanog,
na kapijama dvorca. Poto je na taj na in navela Peliju da pristane na isti in, ona ga je prevarila, izostavivi
odgovaraju e ini, tako da je on bedno skon ao.3
i) Na Pelijinim pogrebnim igrama, koje su se odrale sutradan, Eufem pobedi u takmi enju na
dvokolicama u koje su bila upregnuta dva konja; Polideuk, u pesni enju; Meleagar, u bacanju dilita, Pelej,
u rvanju; Zet, u najkra oj trci. a njegov brat Kalaid (ili, kako neki kau, Ifikle) u najduoj:
a Herakle, koji se upravo vratio od Hesperida, u slobodnoj borbi. Ali za vreme etvoroprene kolske trke, u
kojoj je pobedio Heraklov ko ija Jolaj, Glauka, Sisifovog sina, pojedoe njegovi konji, jer je Afrodita
u inila da pobesne.4
j) to se ti e Pelijinih k eri: Alkestida se udala za Admeta iz Fere, za koga je due vreme bila
verena; Euadnu i Amfinomu prognao je Akast u Arkadiju, u Mantinu, gde su posle o i enja od greha
uspele da se dobro i dostojno udaju.5
1. Diodor sa Sicilije: IV, 50, 1; Apolodor: I, 9, 16 i 27- Valerije Flak I. 777;
2. Apolodor: I, 9, 27; Diodor sa Sicilije: IV, 51, 153; 1; Pausanija: VIII. II, 2; Plaut: Laa III, 868;
Kikeron: O starim vremenima XXIII, 83; Ovidije: Metamorfoze VII. 287348; Higin: Fabula 24:
3. Hipoteza na Euripidovu Medeju; Sholijast uz Euripidove Knezove 1321; Ovidije: Metamorfoze
VII, 25194;
4. Pausanija: V, 17, 9; Higin: Fabule 278;
5. Diodor sa Sicilije: IV, 53, 2: Higin: Fabula 24; Pausanija: VIII, 11, 2.
*
1. Kre ani i Mikenci su upotrebljavali bivolju krv veoma razblaenu vodom kao arobno sredstvo za
plodnost polja i rodnost drve a; jedino su svetenice Majke Zemlje mogle da piju istu nerazblaenu krv i
da se ne otruju (vidi 51, 4).
2. Klasi ni mitografi su bili u nedoumici da doku e u kojoj meri je Medeja bila prevarantkinja i iluzionista,
a u kojoj meri prava arobnica. Lonci za podmla ivanje su dobro poznati u keltskim mitovima (vidi 148,
56); zato Medeju predstavljaju kao Hiperborejku, to moe da zna i, britansku Boginju. Podloga ove
religiozne teorije moda je bila u tome to su usred leta svetoga kralja, koji je nosio masku ovna, ubijali na
planinskom vrhu, a od komada njegovog tela kuvali orbu za svetenice; njegov bi duh tada ulazio u jedan
od njih i ra ao se kao dete u vreme kad ima mladih jaganjaca. Friks je izbegao ovu sudbmu, i to je i bio
prvobitni povod argonautskog pohoda (vidi 70, 2 i 148, g).
3. Medejina zmija koja vu e ko ije zmije pripadaju podzemnom svetu imala je krila zato to je bila i
Boginja Zemlje i Boginja Meseca. Ona se ovde pojavljuje u trojstvu, kao Persefona-Demetra-Hekata: to jest
tri Pelijine k eri, koje su iskasapile svog oca. Teorija da se kralj Sunce eni kraljicom Mesec, koja ga
ljubazno poziva da se popne u njene ko ije (vidi 24, m), menjala se kako je patrijarhalni sistem ja ao: u
klasi no vreme ko ije sa zmijom behu isklju ivo Helijeva neprikosnovena svojina, a u docnijem mitu o
Medeji i Teseju (vidi 154, d) Helija ih je pozajmio svojoj praunuci Medeji samo zato to se ona nalazila u
smrtnoj opasnosti (vidi 156, d). Indijska Boginja Zemlje, Ramajana, tako e se vozi ko ijama koje vu e
zmija.
4. Kalimah, izgleda, smatra da je lovica Kirena pobedila u tr anju na Pelijinim pogrebnim igrama (vidi 82,
a).
156 MEDEJA U EFIRI
350

Jason je najpre otiao u bojotijski Orhomen i oka io zlatno runo u hramu Zeusa Lafistijskog, onda je
na Istamu kod Korinta izvukao Argo na obalu i posvetio ga Posejdonu.
b) Poto je Medeja bila jedina preivela Ajetova k i, ona je imala pravo da nasledi Korintsku
kraljevinu. Ajet je privremeno bio ostavio kraljevstvo na upravljanje nekom Bunu kad je odlazio za
Kolhidu. Presto je ostao upranjen, jer je umro uzurpator Korint, sin Maratona (koji je sebe smatrao
Zeusovim sinom), i Medeja je polagala pravo na presto, a to su Korin ani prihvatili. Tako je Jason postao
kralj. Ali poto je vladao deset sre nih i uspenih godina, on po e da podozreva da je Medeja otrovala
Korinta kako bi osigurala presto i predloi joj da se razvedu, s tim da se on oeni Glaukom iz Tebe,
k erkom kralja Kreonta.
c) Medeja, ne pori u i zlo in, podseti Jasona na zakletvu u Aji koju je dao u ime svih bogova, pa
kad se on usprotivi rekavi da je prinudna zakletva nevae a, ona mu re e da on njoj ima da zahvali za
presto u Korintu. On joj odgovori: To je istina, ali Korin ani vie potuju mene nego tebe! Poto je Jason
i dalje bio zajedljiv, Medeja, prave i se kao da se pokorava sudbini, posla Glauki po kraljevskim prin evima
jer je ona rodila Jasonu sedam k eri i sedam sinova kao ven ani poklon zlatnu krunu i dugu belu
haljinu. Tek to je Glauka obukla sve darove i stavila krunu, izbi neobuzdani plamen koji nije zahvatio
samo nju iako je sko ila odmah u dvorsku fontanu ve i kralja Kreonta i dvorane i visoke tebanske
goste i sve ostale koji se behu nali u dvoru, osim Jasona, koji pobee isko ivi kroz gornji prozor.
d) Zeus se veoma divio Medeji zbog njene odlu nosti i zaljubio se u nju, ali ona odbi njegovo
udvaranje. Hera joj je bila zahvalna: U ini u da ti deca budu besmrtna! rekla je ona, ako ih poloi na
moj rtveni oltar u hramu. Medeja je tako i postupila, a zatim pobegla u ko ijama koje su vukle krilate
zmije, nasle enim od njenog pradeda Helije. Kraljevstvo je prethodno predala Sisifu.1
e) Poznato je ime samo jedne od Medejinih i Jasonovih k eri Eriopida. Njen najstariji sin Medej,
ili Poliksen, koga je u io Hejron na Gori Pelionu, kasnije je vladao dravom Medejom; Medejev otac se
ponekad naziva Ajgej.2 Ostali sinovi su bili Mermer, Fer ili Tesal, Alkimed, Tisander i Arg; sve njih su
Korin ani, ozloje eni ubistvom Glauke i Kreonta, kamenovali dok nisu izdahnuli. Zbog tog zlo ina oni
stalno ispataju: sedam devojaka i sedam mladi a, obu eni u crne odore, oianih glava, provode itavu
godinu u hramu Boginje Here na visovima gde je po injeno ubistvo.3 Po nare enju proro ita iz Delfa,
mrtva de ja tela sahranjena su u hramu, a due su im postale besmrtne, kao to je Hera i obe ala. Ima ih koji
optuuju Jasona da je odobrio to ubistvo uz objanjenje da je bio duboko uvre en to je Medeja toliko
ambiciozna na ra un njegove dece.4
f) Drugi opet, zavedeni dramati arem Euripidom, koga su Korin ani potkupili sa petnaest srebrnjaka
da ih lii krivice, govore kako je sama Medeja ubila svoje dvoje dece;5 ostali su nastradali u dvoru koji je
ona zapalila osim Tesala koji je pobegao i kasnije vladao u Jolku, po kome je Tesalija dobila i ime, i
Fera, iji je sin Mermer nasledio Medejinu spretnost u trgovini.6
1. Eumel: Fragmenti 24; Diodor sa Sicilije: ?V, 54; Apolodor: I, 9, 16; Ovidije: Metamorfoze VI,
391401; Ptolemaj Hefajstionov: 11; Apulej: Zlatni magarac I, 10; Ceces: O Likofronu 175;
Euripid: Medeja:
2. Hesiod: Teogonija 981; Pausanija: II, 3, 7 i III, 3. 7; Higin: Fabula 24 i 27;
3. Apolodor: I, 9, 28; Pausanija: II, 3, 6; Ajlijan: Varia Historia V, 21: Sholijast uz Euripidovu
Medeju 9 i 264; Filostrat: Heroika XX, 24;
4. Diodor sa Sicilije: V, 55; Sholijast uz Euripidovu Medeju 1387;
5. Sholijast uz Euripida: loc. cit.; Higin: Fabula 25: Euripid: Medeja 1271; Servije uz Vergilijeve
Ekloge VIII, 47;
6. Diodor sa Sicilije: IV. 54; Homer: Odiseja I. 260 sa sholijastom.
*
1. Broj Medejine dece podse a na broj Titana i Titanki (vidi 1, 3 i 43, 4) ali etrnaest de aka i devoj ica koji
su svake godine bili zato eni u Herinom hramu mogli su zna iti parne i neparne dane u prvoj polovini
svetog meseca.
351

2. Glaukina smrt je, verovatno, izvedena sa ikone koja prikazuje godinje rtve paljenice u Herinom hramu,
sli ne onima u Hijerapolju koje je opisao Lukijan (O Sirijskoj Boginji 49). Ali Glauka je mogla biti i
krunisana svetenica koja upravlja poarom, a ne njegova rtva, a fontana njeno obredno kupatilo. Lukijan
objanjava da je Sirijska Boginja bila, uopte uzevi, Hera, iako je imala i neke osobine Atene i drugih
Boginja (ibid 32). Ovde Euripida (krupnih o iju) ukazuje na kravooku Heru, a Glauka (sova) na
sovoliku Atenu. U Lukijanovo vreme doma u ivotinju bi obesili o granu drveta u dvoritu hrama u
Hijerapolju i ivu je spaljivali, a smrt etrnaestoro Medejine dece i ispatanje zbog njih svedo e da su
prvobitno tako prinoeni na rtvu ljudi. Melikert, kretski Bog koji je bio pokrovitelj Istamskih igara u
Korintu (vidi 70, b i 96, 6), bio je Melkart, zatitnik grada, feni anski Herakle u ije su ime u Jerusalimu
sahranjivali ivu decu (Leviticus XVIII, 21 i XX, 2; 1 Knjiga kraljeva XI, 7; 2 Knjiga kraljeva XXIII, 10;
Jeremija XXII, 35). Poto je vatra bila sveti element, ona je rtve inila besmrtnim, kao to je bilo i sa
Heraklom kada se na Gori Ojti popeo na loma u, legao i sagoreo (vidi 145, f).
3. Pitanje ko je rtvovao decu Medeja, Jason ili Korin ani postalo je vano tek kasnije kad su Medeju
prestali da poistove uju sa Inom, Melikertovom majkom, i kad se prinoenje ljudi na rtvu smatralo
varvarstvom. Poto je svaka drama koja bi dobila pohvalu na atenskoj svetkovini u Dionisovu ast, odmah
sticala religiozni zna aj, sasvim je verovatno da su Korin ani dobro nagradili Euripida to je bio tako
blagonaklon prema mitu tako nepovoljnom po njihov ugled.
4. Zeusova ljubav prema Medeji, kao i Herina prema Jasonu (Homer: Odiseja XII, 72; Apolonije sa Roda:
III,. 66) zna i da su Zeus i Hera bili nazivi za kralja i kraljicu u Korintu (vidi:
43, 2 i 68, 1). Korint, iako Maratonov sin, nazivao se Zeusovim sinom, a Maratonov otac Epopej (onaj koji
sve vidi) imao je istu enu kao Zeus (Pausanija: II, 1, 1: Asije: Fragmenat 1).
157 MEDEJA U IZGNANSTVU
Medeja je najpre pobegla u Tebu kod Herakla, jer joj je on obe ao da e je zatititi ako se Jason
pokae neveran. Ona Herakla izle i od ludila u koje je bio zapao i poubijao svoju decu; ali Tebanci nisu
dozvolili da Medeja ostane kod njih zato to je Kreont, koga je ona ubila, bio njihov kralj. Medeja je onda
otila u Atenu, i kralj Ajgej se rado njome oenio. Onda, proterana iz Atene zato to je pokuala da otruje
Teseja, ona otplovi za Italiju i tamo Marubijance nau i vetini kro enja zmija. Oni su je otada potovali kao
Boginju Angitiju.1 Posle kratke posete Tesaliji, gde se bez uspeha takmi ila u lepoti sa Tetidom pred
Idomenejem sa Krete, ona se udade za azijskog kralja ije se ime ne zna, ali za koga se kae da je bio
Medejev pravi otac.
b) Najzad je Medeja ula da je kolhidski presto, koji je pripadao kralju Ajetu, bespravno zauzeo njen
stric Pers; odmah je krenula u Kolhidu sa Medejom. On ubi Persa i ponovo ustoli i Ajeta, pa proiri
kraljevinu Kolhidu pripojivi joj i Mediju. Neki smatraju da se Medeja u to vreme izmirila sa Jasonom i da
je i on doao u Kolhidu, ali je istorija Medeje, naravno, ulepavana i izobli ena neobuzdanom matom
mnogih tragi ara.2 Istina je da je Jason, poto je izgubio naklonost Bogova ijim se imenima lano kleo
Medeji, lutao kao besku nik od grada do grada i niko ga nije voleo. Ve ostareo, doao je ponovo u Korint i
seo u senku Arga, se aju i se prole slave i tuguju i nad sudbinom koja ga je snala. Taman je hteo da se
obesi o provu, kad se ona poma e napred i ubi ga. Posejdon tada postavi oblik Argove krme me u zvezde,
jer krma ne bee kriva za ubistvo.3
c) Medeja nije umrla nego je postala besmrtna i vladala je u Jelisejskim poljima, gde se, kau, udala
za Ahileja, a ne Helena.4
d) to se ti e Atamanta, zbog ijeg je propusta da prinese na rtvu Friksa i dolo do pohoda
Argonauta, desilo se da je trebalo da bude zbog grehova rtvovan u Orhomenu, na zahtev proro ita Zeusa
Lafistijskog, ali se njegov unuk Kitizor vratio iz Ajaje i spasao ga. To je uvredilo Zeusa i on naredi da
352

najstariji sin Atamantida ne sme otada u i u gradsku ve nicu do kraja svoga ivota; ta se naredba od tada
stalno potovala.5
e) Povratak Argonauta u domovinu dao je povoda za mnoge pri e; ali pri a o Velikom Ankaju,
krmaru, najpou nija je. Poto je preiveo toliko brodoloma i strahota, vratio se u svoj dvor u Tegeju.
Jedanput ga je prorok opomenuo da nikada ne okua vino od gro a iz vinograda koji je li no posadio
nekoliko godina ranije. Na sam dan svoga povratka Ankaj u da mu je sluga prvi put obrao vinograd, i da ga
vino eka. On onda napuni pehar, prinese ga ustima pa pozva proroka, grde i ga to je lano proricao.
Prorok odgovori: Gospodaru, ima mnogo gutljaja izme u pehara i usana! i u tom trenutku Ankajev
sluga utr a vi u i: Gospodaru, divlji vepar pustoi tvoj vinograd! Ankaj spusti neokuani pehar s vinom,
dohvati oruje za borbu protiv vepra i potr a napolje; ali vepar ga je vrebao pritajen iza buna, jurnuo i
usmrtio ga.6
1. Diodor sa Sicilije: IV, 54; Apolodor: I, 9. 28: Plutarh: Tesej 12: Servije uz Vergilijevu Ajneidu
VII, 750;
2. Ptolemaj Hefajstionov: V; Diodor sa Sicilije: IV, 5566, 2; Higin: Fabula 26; Justin: XI.II, 2;
Takit: Anali VI, 34;
3. Diodor sa Sicilile: IV. 55: Sholijast uz Hipotezu o Euripidovoj Medeji: Higin: Pesni ka
astronomija XXXVI:
4. Sholijast uz Euripidovu Medeju 10 i uz Apolonija sa Roda IV. 814:
5. Herodot: VII, 197;
6. Sholijast uz Apolonija sa Roda: I. 185.
*
1. Ati ki kult Demetre kao Zemlje dao je povoda pri i o Medejinom boravku u Ateni (vi i 97, b). Sli ni
kultovi su doprineli pri ama o njenim posetama Tebi, Tesaliji i Maloj Aziji; Marubi su, verovatno, kao
iseljenici doli iz Libije u Italiju, gde su Psili ve bili ovladali vetinom kro enja zmija. (Plinije: Istorija
prirode VII, 2). Medejina vladavina u Jelisejskim poljima sasvim je razumljiva: kao Boginja koja je
rukovala loncem u kome se vrilo podmla ivanje, ona je bila u stanju da ponudi herojima mogu nost da
ponovo ive ivot na zemlji (vidi 31, c). Helena (mesec) je bila jedna od njenih titula (vidi 159, 1).
2. U herojsko doba izgleda da su kralja Orhomena, poto bi isteklo vreme njegove vladavine, vodili na vrh
Gore Lafistije da ga prinesu na rtvu. Ovaj kralj je u isto vreme bio i svetenik Zeusa Lafistijskog, a ta se
dunost nasle ivala po materinskoj liniji u minijskom klanu. U vreme persijskih ratova, prema Herodotu,
jo se smatralo da je poglavar klana duan da prisustvuje prinoenju rtava u Gradskoj ve nici. Me utim,
niko ga nije mogao naterati da prisustvuje tim obredima i, po Herodotovom kazivanju, izgleda da ga je
zastupao zamenik, osim u slu ajevima narodne alosti ili nesre e kao to su sua i kuga, kad se sam smatrao
obaveznim da prisustvuje. Jasonova i Ankajeva smrt su pou ne pri e i njihov cilj je da ukau na opasnosti
koje donosi suvie velika slava, uspeh, ponoljivost i gordost. Ali Ankaj je umro kraljevskom smr u u svom
gradu od zuba divljeg vepra (vidi 18, 7), dok je Jason, kao i Belerofont (vidi 75, f) ili Ojdip (vidi 105, k),
lutao od grada do grada, omrznut od ljudi, i najzad slu ajno ubijen. Na Istamu, gde je Jason vladao, obi aj je
bio da kraljevskog pharmacosa bacaju sa stene, ali ga je spasavao brod to je ekao u pripravnosti; tim
brodom bi on otiao u doivotno progonstvo kao nepoznati prosjak, nose i sa sobom svoju zlu sre u (vidi
89, 6 i 98, 7). 3. Ser Isak Njutn je prvi, koliko znam, upozorio na vezu izme u Zodijaka i Argovog
putovanja, i verovatno je da je legenda pretrpela uticaj Aleksandrije kad su u pitanju znaci Zodijaka. Ovan
je Friks, Bik Ajet, Dioskuri nebeski Blizanci, Rea je Lav, Terazije Alkinoj, Vodolija Ajgina, Herakle
Strelac, Medeja Devica, a Jarac je simbol u spomen na ljubavni ivot na Lemnu. Kad se upotrebljavaju
egipatski znaci za Zodijak javljaju se elementi koji ovde nedostaju: Zmija kao Skorpija i Skarab kao Rak.
158 OSNIVANJE TROJE
353

Jedna od pri a o osnivanju Troje kae da je u vreme gladi tre ina stanovnika Krete, pod vo stvom
Skamandara, pola da osnuje koloniju. Stigavi u Frigiju, oni razapee atore pored mora, nedaleko od grada
Hamaksita,1 ispod visoke planine koju nazvae Ida u ast Zeusovog kretskog doma. Apolon ih bee
posavetovao da se nastane tamo gde ih budu, koriste i se mrakom, napali neprijatelji od zemlje ro eni; te
iste no i itava horda izgladnelih poljskih mieva napade njihove atore i ogloda sve tetive na lukovima, sve
kone kaie na titovima, i sve ostalo to se moglo glodati na kretskoj ratnoj opremi. Na to Skamandar
naredi da se tu i ostane, posveti hram Apolonu Smintijskom (oko hrama uskoro niknu grad Sminitum) i
oeni se Nimfom Idajom, koja mu rodi sina Teukara. Uz pomo Apolona Kre ani potukoe svoje nove
susede Bebrike, ali se u bici Skamandar udavi u reci Ksant, koja otada nosi njegovo ime. Teukar, po kome
se naseljenici nazvae Teukarima, nasledi Skamandara. Neki, ipak, kau da je kretske iseljenike poveo sam
Teukar i da ga je u Frigiji do ekao Dardan, koji mu dade k er za enu, a svoje sopstvene podanike nazva
Teukarima.2
b) Atenjani pri aju sasvim druk iju pri u. Oni tvrde da Teukari nisu doli sa Krete i kau da se
izvestan Teukar, koji je pripadao optini Troje, iselio iz Atine u Frigiju; i da je taj Teukar do ekao u Frigiji
Dardana, sina Zeusa i Plejade Elektre. Arka ana iz Feneja, a ne obratno. Da bi potkrepili to tvr enje
Erihtonije se pojavljuje u rodoslovlju i atenske i teukarske kraljevske porodice.3 Atenjani dalje kau da se
Dardan oenio Hrisom, k erkom Palanta, koja mu je rodila dva sina, Idaja i Dejmanta; Oni su vladali
izvesno vreme u kraljevini Arkadiji, koju je osnovao Atlant, ali ih je razdvojila katastrofalna Deukalionova
poplava. Dejmant ostade u Arkadiji, a Idaj ode sa ocem Dardanom na Samotraku, koju su zajedno
kolonizirali. a ostrvo se po njima nazvalo Dardanija. Hrisa je donela Dardanu u miraz svete likove velikih
boanstava ija je svetenica bila, a on ustanovi njihov kult na Samotraki, mada je njihova prava imena
drao u tajnosti. Dardan je osnovao i sveteni ki red koji je obavljao iste obrede kao i kretski Kureti.4
c) Smrt brata mu Jasiona odvede Dardana preko mora ak u Troadu. On tamo stie sam, upravljaju i
splavom koji je bio napravljen od nepromo ive koe optere ene sa etiri kamena. Teukar ga do eka
gostoljubivo, i, kako je eleo da suzbije neka susedna plemena, ponudi mu udeo u kraljevstvu i oeni ga
princezom Batejom. Neki kau da je ta Bateja bila Teukarova tetka, a neki, da mu je bila k i.5
d) Dardan predloi da osnuju grad na omanjem breuljku iznad ravnice gde se kasnije uzdizala Troja
ili Ilijum, ali poto ga je jedno proro anstvo frigijskog Apolona opomenulo da e svakojake nesre e pratiti
stanovnike budu eg grada, on izabra blau strminu planine Ide i nazva grad Dardanija.6 Posle Teukarove
smrti Dardan nasledi ostatak kraljevstva, nazva ga po svom imenu i rasprostre svoju vlast nad mnogim
azijskim narodima; on je irio i kolonije po Trakiji i dalje.7
e) U me uvremenu Dardanov najmla i sin Idaj po e za ocem u Troadu, nose i sa sobom sve te
likove, to omogu i Dardanu da svoj narod uputi u samotra ke misterije. Jedno ga proro anstvo uveri da e
mu grad koji je osnovao ostati nepobediv sve dok miraz njegove ene bude ostao pod zatitom Atene.8
Njegov grob se nalazio u onom delu Troje koji se zvao Dardanija dok se nije spojio sa selima Ilijum i
Trojom u jedinstveni grad. Idaj se nastanio na Idajskim planinama, koje se, po nekima, tako zovu po njemu.
Tu je on uveo oboavanje frigijske Majke svih bogova i ustanovio misterije.9
f) Prema latinskom predanju, Jasionov otac je bio kraljevi Korit iz Tira; a njegov brat blizanac
Dardan, sin Zeusa i Koritove ene Elektre. Obojica su izbegli iz Etrurije poto su prethodno me usobno
podelili svete likove: Jasion je otiao u Samotraku, a Dardan u Troadu. Dardan je izgubio svoj lem dok se
borio sa Bebricima koji su potiskivali njegove trupe ka moru, ali Dardan natera svoje Tirence u napad da bi
pronali lem. Tada Dardan odnese pobedu i osnova grad Korit na samom bojnom polju: koliko u spomen
na svoj lem (corys) toliko i na svog oca.10
g) Idaj je imao dva starija brata, Erihtonija i Ila, ili Zakinta i k erku Idaju, koja postade Finejeva
druga ena. Kad Erihtonije nasledi kraljevstvo u Dardaniji, on se oeni Astriohom Simoentovom, koja mu
rodi Troja.11 Erihtonije se pominje i kao kralj Krete; on je bio najbogatiji ovek u to vreme i imao je tri
hiljade kobila, u koje je Borej bio zaljubljen. Troj je nasledio svoga oca Erihtonija i nije samo Troja ve je i
itava Troada dobila ime po njemu. Njegova ena Kaliroja, Skamandarova k i, rodi mu Kleopatru Mla u,
Ila Mla eg, Asaraka i Ganimeda.12
h) U me uvremenu je Il, Erihtonijev brat, otiao u Frigiju i takmi io se na igrama koje su se u to
vreme odravale, odneo pobedu u rvanju i dobio pedeset mladi a i pedeset devojaka kao nagradu. Frigijski
kralj ( ije se ime vie ne pamti) dade mu pegavu kravu i posavetova ga da osnuje grad tamo gde krava bude
354

prvi put po inula. Il po e za kravom, a ona lee kad su stigli do brda Ate, te on tu sagradi Ilijum, ali ne
podie nikakva utvr enja zbog proro anstva koje je opomenulo njegovog oca Dardana. Neko, me utim,
kae da je to bila jedna od Ilovih misijskih krava za kojom je krenuo po savetu Apolona. Ali drugi dre da
su Ilijum podigle izbeglice iz Lokride i da su ime svoje planine Frikion dali trojanskoj planini.13
i) Kad je gradski atar bio obeleen, Il se pomoli Svemogu em Zeusu da mu se javi kakvim
znamenjem i sutradan on primeti pred svojim atorom drveni predmet napola zariven u zemlju i obrastao
morskim algama. To je bio paladijum, visok 3 lakta, koji je Atena na inila za uspomenu na svoju mrtvu
libijsku drugaricu u igri. Palada, ije je ime Atena dodala svom, drala je u desnoj ruci ma , a preslicu i
vreteno u levoj; grudi joj je pokrivao tit. Atena je najpre kip postavila na Olimpu, pored Zeusovog prestola,
gde mu je ukazivana velika ast; ali kad je Ilovu prababu, Plejadu Elektru, silovao Zeus, i kad je Paladin lik
oskrnavila svojim dodirom Atena se naljuti i sunovrati je zajedno sa kipom dole na zemlju.14
j) Apolon Smintije posavetova Ila ovako: Sa uvaj Boginju koja je pala sa neba i sa uva e grad: jer
gde god je ona, tu je imperija! Na to Il podie hram na utvr enju da bi zatitio kip.15
k) Neki kau da je hram ve bio podignut kad je kip siao s neba kao Boginjin poklon. On je pao
kroz krov koji jo nije bio zavren i na en je kako stoji na svom pravom mestu.16 Drugi kau da je Elektra
dala paladijum Dardanu, svom sinu koga je rodila sa Zeusom, i da je bio prenet iz Dardanije u Ilijum posle
Dardanove smrti.17 Drugi opet kau da je pao s neba u Atenu i da ga je Atenjanin Teukar doneo u Troadu. A
ima ih, opet, koji veruju da su postojala dva paladijuma, atenski i trojanski, i da je trojanski bio izra en od
Pelopovih kostiju, ba kao to je Zeusov kip u Olimpiji izra en od indijske slonova e. A neki tvrde da je
bilo vie paladijuma i da su svi pali s neba, uklju uju i samotra ki kip koga je Idaj doneo u Troadu.18
Vestalke u Rimu su uvale ono to se smatralo originalnim paladijumom. Nijedan ovek ne sme da ga
pogleda nekanjeno. Jedanput, dok je paladijum jo bio u trojanskim rukama, Il je poleteo da ga spase
prilikom uzbune zbog poara i oslepeo je. Tek kasnije je uspeo da umilostivi Atenu i povrati vid.19
l) Euridika, Adrastova k i, rodi Ilu Laomedona i Temistu, koja se udala za Frigijca Kapisa i, po
nekima, rodila Anhisa.20 Sa Strimom, Skamandarovom k erkom i Leukipom, ili Zeuksipom, ili Toosom,
Laomedon je imao pet sinova, i to: Titona, Lampa, Klitija, Hiketaona i Podarka, kao i tri k eri: Hesionu,
Kilu i Astiohu. Izrodio je van braka i blizance sa pastirskom Nimfom Kalibom. On je odlu io da sagradi
uveni trojanski zid i polo mu je za rukom da mu u tome pomognu Apolon i Posejdon, koji u to vreme
behu u Zeusovoj nemilosti zbog pobune u kojoj su u estvovali, pa ih je on naterao da slue kao nadni ari.
Posejdon je gradio dok je Apolon svirao na liri i napasao Laomedonova stada; Ajak, Lelegijac, pomagao je
Posejdonu. Ali Laomedon je prevario Bogove prilikom pla anja i navukao na sebe njihovu mrnju. To je
razlog to su i on i svi njegovi sinovi osim Podarka, koji je dobio drugo ime Prijam bili satrveni kad je
Herakle razorio Troju.21
m) Prijam, kome je Herakle blagonaklono dodelio trojanski presto, smatrao je da je uzrok nesre i
koja se sru ila na Troju bilo loe mesto na kome je grad podignut, a ne ljutnja Bogova. On zato posla jednog
od svojih ne aka da upita Pitonku u Delfima da li nad brdom Ati jo lei kletva. Ali Apolonov
svetenik Pantoj, Otrijev sin, bee tako lep da Prijamov ne ak zaboravi zato je doao u Delfe, zaljubi se u
njega i povede ga u Troju. Iako je bio Ijut, Prijam nemade srca da kazni svog ne aka. Kao naknadu za
uvredu koja mu je pri injena, Prijam zaposli Pantoja kao Apolonovog svetenika, a kako ga je bilo sramota
da se ponovo obra a Pitonki, on obnovi grad Troju na istim temeljima. Prijamova prva ena bee Arizba.
k i proroka Meropa. Kad mu je rodila Ajsaka, on je udade za Hirtaka i u tom braku ona rodi Hirtakovi e
Asija i Nisu.22
n) Ajsak, koji je vetinu tuma enja snova nau io od svoga deda Meropa, uven je sa svoje velike
ljubavi prema Asteropi, k erki re nog Boga Kebrena: kad je ona umrla, on je neprestano pokuavao da se
ubije, ska u i sa stene u more, dok se najzad bogovi ne smilovae njegovim molbama. Oni pretvorie
Ajsaka u boansku pticu, tako je mogao do mile volje da uiva u svojoj opsesiji na pristojniji na in.23
o) Hekaba, Prijamova druga ena koju Latini. zovu Hekuba bila je k erka Dimanta i Nimfe
Eunoje, ili, po drugima, Kiseja i Telekleje, ili reke Sangarije i Metope, ili Glaukipe, Ksantove k eri.24 Ona
je rodila Prijamu devetnaest od njegovih 50 sinova. Ostali behu vanbra na deca. Svih pedeset stanovalo je u
spava im sobama od gla anog kamena, koje su se nalazile jedna pored druge. Dvanaest Prijamovih k eri
355

spavale su sa svojim muevima sa o eve strane u istom dvoritu.25 Hekabin najstariji sin bio je Hektor, koga
neki zovu i Apolonovim sinom; zatim je rodila Parida; zatim Kreusu, Laodiku i Poliksenu; onda Dejfoba,
Helena, Kasandru, Pamona, Polita, Antifa, Hiponoja i Polidora. Ali Trojila je svakako za ela sa
Apolonom.26
p) Me u Hekabinom mla om decom behu blizanci Kasandra i Helen. O proslavi svog ro endana u
svetilitu Apolona Timbraja, oni se umorie od igre i zaspae u uglu hrama. Njihovi nehatni roditelji, poto
su popili isuvie vina, oteturae se ku i bez njih. Kad se Hekaba vratila u hram, zate e kako svete zmije deci
liu ui i kriknu od straha. Zmije mugnue u lovorov bun, ali su otada Kasandra i Helen bili obdareni
proro kom vidovito u.27
q) Postoji jo jedna pri a o Kasandrinoj proro koj mo i. Jedanput je Kasandra zaspala u hramu, a
Apolon se pojavio i obe ao joj da e je nau iti da prori e ako pristane da mu se poda. Kasandra prvo primi
dar, a onda odbi Apolona; na to Apolon po e da je moli samo da ga poljubi. Kad ona pristade, on joj pljunu
u usta, pa stoga njenim proro anstvima niko nije verovao.28
r) Posle nekoliko godina mudre vladavine, Prijam je povratio Troji njenu raniju mo i bogatstvo, a
onda sazva savet da raspravi slu aj njegove sestre Hesione, koju je Telamon odveo u Gr ku. Iako je on li no
eleo da upotrebi silu, savet je preporu io da se najpre pokua ube ivanjem. Njegov urak Antenor i njegov
ro ak Anhis krenue radi toga u Gr ku i isporu ie trojanske zahteve Grcima okupljenim u Telamonovom
dvoru. Me utim bili su odbijeni s prezirom. Taj doga aj je bio, u stvari, glavni uzrok trojanskog rata,29 iji
je lo svretak Kasandra ve tada prorekla. Da bi izbegao neprijatnosti, Prijam zatvori Kasandru u tvr avu, a
straarima koji su je uvali naredi da ga obavetavaju o svemu to bude proricala.30
1. Strabon: XIII, 1, 48;
2. Servije uz Vergilijevu Ajneidu III, 108; Strabon: loc. cit.; Ceces: O Likofronu 1302;
3. Apolodor: III, 12, 1; Servije uz Vergilijevu Ajneidu III, 167; Strabon: loc. cit.;
4. Dionisije Iz Halikarnasa: Rimske starine I, 61 i II, 701; Eustatije uz Homerovu Ilijadu str. 1204;
Konon: Pripovedanja 21; Servije uz Vergilijevu Ajneidu VIII, 285;
5. Apolodor: III, 12, 1; Likofron: 72, sa Cecesovim primedbama- Sholijast uz Homerovu Ilijadu XX,
215; Servije uz Vergilijevu Ajneidu III, 187; Ceces: O Likofronu 29;
6. Ceces: loc. cit.; Diodor sa Sicilije: V, 48; Strabon: Fragmenat M; Homer: Ilijada. XX, 215;
7. Apolodor: toc. cit.; Servije: loc. cit.; Diodor sa Sicilije: loc. cit.;
8. Strabon: loc. cit.; Dionisije iz Halikarnasa: I, 61: Eustatije uz Homerovu Ilijadu. str. 1204; Konon:
Pripovedanja 21; Servije uz Vergilijevu Ajneidu II, 166;
9. Ceces: O Likofronu 72; Dionisije iz Halikarnasa: loc. cit.:
10. Servije: loc. cit.; VII. 207 i III, 15;
11. Apolodor: III, 12, 2 1 III, 15, 3; Dionisije iz Halikarnasa I, 50, 3;
12. Homer: Ilijada XX, 220; Dionisije iz Halikarnasa: I, 62; Apolodor: III, 12, 2;
13. Apolodor: III, 12, 3; Ceces: O Likofronu 29; Les od Lampsaka. navodi ga Ceces: cit.; Pindar:
Olimpijske ode VIII, 30, uz sholijast; Strabon: XIII, I, 3 1 3, 3;
14. Ovidije: Fasti VI, 420; Apolodor: loc. cit.;
15. Ovidije: loc. cit.; Apolodor: loc. cit.;
18. Diktij sa Krete: V, 5;
17. Sholijast uz Euripidove Feni anke 1136; Dionisije iz Halikarnasa: I, 61; Servije uz Vergilijevu
Ajneidu II, 166;
18. Kliment iz Aleksandrije: Protrepticon IV, 47; Servije: loc. cit.; Ferekid, navodi ga Ceces: O
Likofronu 355; Etymologicum Magnum: sub Palladium, str. 64950;
19. Derkil: Osnivanje gradova I, navodi ga Plutarh: Uporedne pri e 17:
20. Apolodor: III, 12, 2 1 3;
356

21. Apolodor: II, 59; II, 6, 4 1 III, 12, 3; Sholijast uz Homerovu Ilijadu III, 250; Homer: IlijadaVI,
236; XXI, 446 i VII, 452; Horatije: Ode III, 3. 21; Pindar: Olimpijske ode VIII, 41 uz sholijast;
Diodor sa Sicilije: IV, 32;
22. Servije uz Vergilijevu Ajneidu II, 319; Apolodor: III, 12, 5; Homer: Ilijada II, 831 1 837;
Vergilije: Ajneida XI, 1767;
23. Servije uz Vergilijevu Ajneidu V, 128; Apolodor: loc. cit.; Ovidije: Metamorfoze XI, 75595;
24. Ferekid, navodi ga sholijast vz Homerovu Ilijadu XVI, 718; i uz Euripidovu Hekabu 32;
Atenion, navodi ga sholijast uz Homera: loc. cit.: Apolodor: loc. cit.;
25. Homer: Ilijada XXIV, 4957 i VI, 24250;
26. Stesihor, navodi ga Ceces: O Likofronu 266; Apolodor: loc. cit.;
27. Antiklid, navodi ga sholijast uz Homerovu Ilijadu VII, 44;
28. Higin: Fabula 93; Apolodor: III, 12, 5; Servije uz Vergilijevu Ajneidu II, 247;
29. Benojt: Roman o Troji 385 i 3187; Opsada i bitka za Troju 349 i 385; Ceces: O Likofronu 340;
Dares: 5; Servije uz Vergilijevu Ajneidu III, 80, 30;
30. Ajshil: Agamemnon 1210; Ceces: Hipoteze o Likofronovoj Aleksandri; O Likofronu 29 i 30.
*
1. Poloaj Troje, koja se nalazila u ravnici dobro snabdevenoj vodom, na vratnicama Helesponta, bio je
uzrok estih napada sa raznih strana, iako je Troja na inila Helespont glavnim sreditem trgovine izme u
istoka i zapada u bronzanom dobu. Grci, Kre ani i Frigijci podjednako su se di ili tvrde i da su oni osnovali
grad. Ko ga je osnovao nije se nikada dalo utvrditi, jer je u klasi no doba Troja ve mnogo puta bivala
razarana i ponovo gra ena; u svemu je bilo deset Troja. a sedma je bila Homerova. Troju, kojom se bavi
Homer, izgleda da su naseljavala tri savezni ka plemena Trojanci, Ilijci i Dardani to je bilo
uobi ajeno u bronzano doba.
2. Apolon Smintijski ukazuje na Kretu, jer sminthos je kretski izraz za re mi, a mi nije bio sveta
ivotinja samo u Knosu (vidi 90, 3) ve i u Filistiji (I knjiga Samuilova VI, 4) i Fokidi (Pausanija: X, 12, 5):
na sli an na in su i Pelazgi u Ateni i Tra ani potovali Erihtonija, severni vetar koji oplo uje (vidi 48, 3).
Tvrdnja Atenjana da su oni osnovali Troju moe se svesti na politi ku propagandu. Beli mievi koje su
uvali u Apolonovim hramovima bili su predohrana i protiv kuge i protiv iznenadne najezde mieva onako
kako to napominju Ajlian (Istorija ivotinja XII, 5 i 41) i Aristotel (Istorija ivotinja VI, 310). Dardan je
mogao biti Tirenac iz Lidije (vidi 136, g) ili sa Samotrake; ali Servije grei kad pie da je Dardan doao iz
Etrurije, jer su se Tirenci nastanili u Etruriji tek mnogo godina docnije, posle trojanskog rata. Zakint,
kretska re koja ozna ava kraljevsku lozu, bilo je ime ostrva koje je pripadalo Odisejevoj kraljevini, pa je to
dokaz da je i Odisej polagao pravo na presto u Troji.
3. Paladijum, koji su Vestalke uvale u Rimu kao sre u koja uva grad, bio je od ogromnog zna aja za
italijanske mitografe: oni su tvrdili da ga je Ajnej spasao iz Troje (Pausanija: II, 23. 5) i doneo u Italiju.
Izgleda da je bio napravljen od kornja inog oklopa (vidi 108, 5). Paladijum zna i kameni ili neki drugi
kultni predmet oko koga igraju devojke odre enog plemena, kao u Tespiji (vi i 120, a), ili ga mladi i
preska u, jer re pallas se upotrebljavala bez obzira na koji pol se odnosila. Rimsko bratstvo u Saliji bila
je druina svetenika koji su skakali. Kad takav kultni predmet postane simbol plemenskog napretka, onda
bi ga briljivo uvali od kra e ili ote enja; palladia se italo u zna enju palta, ili stvar ba ena s neba.
Palta nije uvek morala biti skrivena od neba; tako je sveti meteorski kamen Terminus u Rimu stajao u
otvoru na krovu Jupiterovog hrama a sli an otvor imao je i hram u Troji.
4. Oboavanje meteorita se vrlo lako proiliro na drevne monolitne stubove ije se poreklo od kulta mrtvih
zaboravilo, a od monolita do kamenih i drvenih likova i likova izra enih u slonova i samo je jedan korak.
Ali padanje tita sa neba Marsov ''ancile'' (Ovidije: Fasti III, 25973) najbolji je primer trai vie
357

objanjenja. Najpre se smatralo da su meteoriti izvorni palta prouzrokova i munja koje su udarale u umska
debla. Zatim su neolitske kamene sekire pogreno smatrane za tvorevine munje. To su bile sekire poput one
to je nedavno prona ena u mikenskom svetilitu Asine, ili kao to je Kibelin tu ak u Efesu iz bronzanog
doba (Akta IX, 35). tit je tako e bio oruje groma. Prehelenske dodole izazivale su buru i grmljavinu
egrtaljkama i zve kama podraavaju i tako huk vetra, a da bi namamili gromove, udarali su u dobro
razapete titove od volujske koe kao u dobo, udaraljkama koje su sa oba kraja imale glavice; kao one to
ih nose salijski svetenici na reljefu u Anagni. Jedini na in da zve ka neprestano bruji je da se zavitla u
obliku broja osam, kao to to ine de aci sa igra kama vetrenja a, a kako su se baklje, upotrebljavane za
podraavanje munje, izgleda, obrtale u kovitlac po istom uzoru, ovi titovi za kiu behu krojeni u obliku
broja osam, a udaraljke sa duplim glavicama neprestano su udarale u obe strane. Zato je na sa uvanim
ikonama sa Krete duh groma prikazan kako silazi s neba, kao tit u obliku osmice, i zato su kona no drevni
titovi i potovani kao palta. Obojena plo a od kre njaka sa Akropolja u Mikeni dokazuje, bojom tela, da je
duh groma bila Boginja, a ne Bog; na zlatnom prstenu koji je prona en u neposrednoj blizini, pol tita se ne
da utvrditi.
5. Kasandra i zmije podse aju na mit o Melampu (vidi 122, c), a ono kako joj je Apolon. pljunuo u usta,
podse a na mit o Glauku (vidi 90, f). Njen zatvor je verovatno bio p elinja konica kao grobnica iz koje je
ona izricala proro anstva u ime heroja koji je u njoj leao pokopan. (vidi 43, 2 i 154, 1).
6. Ajsak, ime Prijamovog sina proroka, ozna avalo je mirtinu granu, koja je na gozbama kod Grka ila od
ruke do ruke kao izazov za pesmu ili pri u. Kako je mirta bila drvo smrti (vidi 101, 1 i 109, 4), te su pesme
verovatno bile prvobitno proro anstva izricana prilikom herojskih gozbi. Ptica gnjurac je bila posve ena
Ateni u Atici i imala je veze sa pharmacosom (vidi 94. 1). Skamandar je sko io u reku Ksant zato to je, po
trojanskom obi aju, stari kralj morao biti udavljen (vidi 108, 3); smatralo se da njegov duh oplo uje devojke
koje su dolazile da se kupaju (Vidi 137, 3). Tantal, koji se oenio Ksantovom k erkom, izgleda da je
doiveo istu sudbinu (vidi 108, b).
7. Prijam je imao pedeset sinova, od kojih devetnaest zakonitih; ovo navodi na misao da je u Troji duina
vladavine jednog kralja odre ivana metonskim ciklusom, devetnaestogodinjim mese evim ciklusom
posle kojeg mese eve mene padaju u iste dane godine, a ne ciklusom od stotinu mese evih mena koje je
kralj delio sa svojim vojskovo om, kao na Kreti (vidi 138. 5) i u Arkadiji (vidi 38, 2). Njegovih dvanaest
k eri predstavljale su uvare godinjih meseci.
8. Zna aj Ajakovog udela pri gra enju Trojanskih zidina ne sme se prevideti: Apolon je prorekao da e
njegovi potomci prisustvovati padu Troje u prvom i etvrtom narataju (vidi 66, i), a u Troju se moglo
prodreti samo na onom delu utvr enja koji je gradio Ajak (Pindar: Pitijske ode VIII, 3146). Andromaha je
opomenula Hektora da tu, zapadnu stranu zida blizu smokve, odakle se grad najlake moe napasti
(Homer: llijada VI, 4319), treba dobro utvrditi, jer najhrabriji borci sa oba Ajanta ve su tri puta
pokuali da je osvoje na juri, zato to im je ili neki vidoviti ovek otkrio tajnu ovih zidova, ili ih sopstveno
predose anje vodi ba tim zidovima. Iskopavanja Troje koja je vrlo Dorfild dokazala su da je zid na tom
mestu bio neuporedivo slabiji. Ajantima i Ajakovcima nije bio potreban vidoviti ovek da
im to saopti, jer su, kao to Polibije kae, Ajak i Mali Ajant bili rodom iz Opuntske Lokride. Lokrida, koja
je, izgleda, dala homerskoj Troji ilijski elemenat i imala povlasticu da imenuje trojanske svetenice (vidi
168, 2), bila je prehelenska lelegijska oblast sa matrilinearnim i ak matrijarhalnim poretkom (vidi 136, 4);
jo jedno pleme Lelegijaca, moda lokridskog porekla, ivelo je u Pedasu u Troadi. Jedna od njihovih
princeza Laotoja dola je u Troju i rodila dete Prijamu (Homer: Ilijada XXI, 86). Svakako izgleda da je
reenost lokri anskih svetenica da otpreme Paladijum na sigurno mesto u Lokridu umnogome olakala
Grcima da zauzmu grad (vidi 168, 4).
358

9. Kako je jedan Teukar bio Skamandarov sin, a drugi Ajakov unuk, sin Prijamove sestre Hesione (vidi
137, 2), teukarski elemenat u Troji mogao se poistovetiti sa lelegijskim, ili ajakovskim ili ilijskim; druga
dva elementa su bili Dardanci iz Lidije ili Tira i Trojanci ili Frigijci.
159 PARID I HELENA
Kada je Helena, divna Ledina k erka, odrasla u Sparti na dvoru svoga o uha Tindareja, stasala za udaju,
svi gr ki prin evi ili do oe sa bogatim poklonima da je prose, ili poslae svoje ro ake da ih zastupaju. Tu
je bio Diomed, pobednik kod Tebe, Ajak, Teukar, Filoktet, Idomenej, Patroklo, Menestej i mnogi drugi.
Odisej je tako e doao, ali praznih ruku, zato to je imao najmanje izgleda na uspeh jer, iako su Helenina
bra a, Dioskuri, eleli da se ona uda za Menesteja iz Atine, Odisej je znao da e je dobiti princ Menelaj,
najbogatiji Ahajac, koga je zastupao Tindarejev mo ni zet Agamemnon.1
b) Tindarej nije vra ao prosce, ali nije primao ni poklone, jer se bojao da se na taj na in ne zametne
kavga me u njima. Jednog dana Odisej ga zapita: Ako te nau im kako da izbegne sva u, ho e li mi
pomo i da se oenim Ikarijevom k erkom Penelopom? To je pogodba, re e Tindarej. Onda
produi Odisej evo mog saveta: zahtevaj da se svi Helenini prosci zakunu da e braniti njenog
izabranog mua od bilo kakve uvrede ili od zavere njegove sre e. Tindarej se sloi da je to mudro
smiljeno. Poto je rtvovao konja i isekao ga na komade, on naredi proscima da se postave ispred krvavog
koma a i da ponove zakletvu koju je sro io Odisej: komade su potom zakopali u zemlju na mestu koje se
otada zvalo Konjski grob.
c) Ne zna se ta no da li je Heleni mua izabrao Tindarej ili je ona sama objavila svog izabranika
kruniu i ga vencem.2 U svakom slu aju, ona se udala za Menelaja, koji je postao kralj u Sparti posle
Tindarejeve smrti i proglaenja Dioskura za bogove. Ipak, njihov brak nije uspeo: mnogo godina ranije,
kada je Tindarej jednom prilikom prinosio rtve bogovima, on je zaboravio na Afroditu, i ona se zaklela da
e mu se osvetiti time to e sve tri njegove k erke Klitajmnestra, Trimandra i Helena biti poznate
kao neverne ene.3
d) Menelaj je imao sa Helenom jednu k er, kojoj je ona dala ime Hermiona; sinovi im behu Ajtiolaj,
Marafije smatra se da persijska porodica Marafiona vodi poreklo od njega i Pleistena. Ajtolska
robinja Peirida rodila je kasnije Menelaju vanbra ne sinove Nikostrata i Megapenta.4
e) Postavljalo se pitanje zato su Zeus i Temida hteli trojanski rat? Da li zato da Helena postane
uvena po tome to je zavadila Evropu i Aziju? Ili su moda hteli da se veli a i uznosi rasa polubogova a
istovremeno smanje mnogobrojna primitivna plemena koja su pritiskala lice Majke Zemlje? Njihove pobude
su ostale narasvetljene, ali odluka je ve bila doneta kada je, na ven anju Peleja i Tetide, Erida bacila zlatnu
jabuku sa natpisom Najlepoj. Svemo ni Zeus nije hteo da u estvuje u raspravi izme u Here, Atene i
Afrodite, i naredio je Hermesu da odvede Boginje na Goru Idu, gde je Prijamov izgubljeni sin Parid trebalo
da presudi.5
f) Ba pre no to e roditi Parida, Hekaba bee usnula da je rodila splet zmija. Ona se probudila
vi u i kako su Troja i sve ume na planini Ida u plamenu. Prijam se odmah posavetovao sa sinom Ajsakom,
koji je bio vidovit, a Ajsak re e: Dete koje e se roditi upropasti e nau zemlju! Ja vas molim da ga
uklonite.6
g) Nekoliko dana kasnije Ajsak objavi novo proro anstvo: Trojanka kraljevskog roda koja danas
rodi dete mora biti unitena zajedno sa svojim porodom! Na to Prijam ubi svoju sestru Kilu i njenog tog
jutra ro enog sina Munipa, to ga je rodila posle tajne veze sa Timoetom, i oboje ih sahrani u svetom
zabranu Trosa. Ali i Hekaba rodi sina pre no i i Prijam potede njihove ivote, iako su Herofila, Apolonova
svetenica i drugi vidoviti ljudi navaljivali na Hekabu da bar dete ubije. Hekaba to nije mogla u initi, te
najzad nagovorie Prijama da poalje po svoga glavnog pastira Agelaja i njemu poveri da ubije de aka.
Agelaj je bio meka srca, pa ne upotrebi ni konopac ni ma , ve odnese dete na planinu Idu, gde ga
medvedica podoji. Navrativi posle pet dana, Agelaj se za udi nad ovim neobi nim znamenjem, uze
naputeno dete i u rancu ga odnese ku i odatle ime Parid te ga odnegova zajedno sa svojim tek
359

ro enim sinom.7 Prijamu je odneo pse i jezik kao dokaz da je izvrio nalog. Neki kau da je Hekaba podmitila Agelaja da potedi Parida i da sa uva tajnu od Prijama.8
h) Paridovo plemenito poreklo ubrzo se ispoljilo u njegovoj izuzetnoj lepoti, inteligenciji i snazi. Jo
kao de ak otkrio je bandu kradljivaca stoke, pronaavi ukradene krave, i tako je stekao nadimak
Aleksandar.9 Iako su ga u to vreme smatrali obi nim robom, Parida za ljubavnika izabra Nimfa Ojnoma,
k erka re nog Boga Ojneja. Nju je Rea obdarila proro kom mo i, a Apolon ju je uputio u medicinu dok je
radio kao Laomedonov pastir. Parid i Ojnoma su uvali stado i ili zajedno u lov. On je urezivao njeno ime
u kore bukava i topola.10 Glavna zabava mu je bila da drai Agelajeve bikove na borbu; pobednika bi
krunisao vencem od cve a, a pobe enog vencem od slame. Jedan od bikova po e stalno da pobe uje, pa ga
je Parid pustio da se bije sa pobednicima iz susednih krda, i bik je pobedio sve ostale bikove. Najzad Parid
objavi da e staviti zlatnu krunu na rogove biku koji bude pobedio njegovog. Tako se, ale radi, sam Arej
pretvori u bika i pobedi. Parid bez oklevanja nagradi krunom Areja i na taj na in iznenadi i ugodi bogovima
koji su bitku posmatrali sa Olimpa. To je bio povod da Zeus ba njega izabere da sudi trima Boginjama.11
i) Parid je uvao svoju stoku na Gargaru, najviem vrhu na planini Ida, kad je Hermes u pratnji Here,
Atene i Afrodite doneo zlatnu jabuku i Zeusovu poruku: Paride, poto si ti koliko lep toliko i mudar kad je
u pitanju srce, Zeus nare uje da presudi koja je najlepa od ove tri Boginje. Parid primi jabuku kolebaju i
se. Kako jedan prosti kravar kao to sam ja moe da bude sudija boanskoj lepoti? Podeli u ovu jabuku na
tri dela. Ne, ne, ne sme da ne poslua svemo nog Zeusa! odgovori Hermes brzo. A ni ja ne smem
da ti dajem savete, rukovodi se svojim prirodnim razumom! Neka bude, uzdahnu Parid. Ali ja molim
da se niko na mene ne uvredi, ja sam samo obi no ljudsko bi e i mogu iz gluposti pogreiti. Boginje se
sloie da se pokore njegovoj odluci. Da li da im presudim ovako obu enima ili je potrebno da se skinu
nage? upita Parid Hermesa. Na tebi je da ustanovi pravila takmi enja odgovori Hermes uz
diskretan osmeh. U tom slu aju da li bi bile ljubazne da skinu ode u? Hermes re e Boginjama ta treba
da u ine i u tivo im okrete le a.
j) Afrodita se prva svu e, ali Atena je zahtevala od nje da skine svoj arobni pojas koji joj je davao
prednost, jer bi se u onu koja bi ga nosila svako mogao zaljubiti. Vrlo dobro re e Afrodita pakosno
ho u, ali pod uslovom da i ti skine svoj lem izgleda grozno bez njega. Sad, ako nemate nita
protiv, moram suditi svakoj posebno, da bih izbegao pometnju. Do i ovamo, boanska Hero, ho ete li vas
dve Boginje da nas ostavite za trenutak? Osmotri me dobro re e Hera okre u i se polako i
pokazuju i svoju veli anstvenu figuru, i zapamti da u te, ako kae da sam najlepa, u initi gospodarem
Azije i najbogatijim ovekom na svetu.12 Ne u da me podmi uje, moja gospo. Hvala, sad sam video sve
to je trebalo da vidim. Do i ovamo, boanska Ateno!
k) ''Evo me'' re e Atena kora aju i samouvereno napred. Sluaj, Paride, ako ima dovoljno
zdravog razuma i presudi u moju korist, u ini u te pobednikom u svim bitkama, bi e najlepi i
najpametniji ovek na svetu. Ja sam skroman pastir, a ne vojnik re e Parid. Zar ne vidite da vlada
mir celom Lidijom i Frigijom, i da je vlast kralja Prijama nepobediva. Ali obe avam vam da u uzeti u obzir
vae pravo da dobijete jabuku. Sad se moete obu i i staviti lem, jer je Afrodita spremna.
l) Afrodita stupi pred Parida, a on pocrvene, jer ona pri e tako blizu da ga skoro dota e. Pogledaj
me paljivo, molim te, nemoj nita da propusti. Uzgred re eno, im sam te ugledala, rekla sam sebi: evo
ide najlepi ovek Frigije! Zato on tra i svoje vreme u ovoj pustinji uvaju i stoku? Zato, Paride? Zato
ne ode u grad i ne ivi gradskim ivotom? Zato se ne oeni nekom enom kao to je Helena od Sparte,
koja je lepa kao ja, a nije ni manje strasna? Ube ena sam da bi ona, kad bi te videla jedanput ili dvaput,
napustila i dom i porodicu i sva se predala tebi. Sigurno si uo za nju? Nisam dosada, moja gospo. Voleo
bih i bio bih ti zahvalan kada bi mi je opisala!
m) Helena je plava i divnog lica, izala je iz labudovog jajeta, ona moe da tvrdi da joj je Zeus
otac. Voli lov i rvanje i izazvala je rat dok je jo bila dete, a kad je odrasla, svi gr ki prin evi su je prosili.
Sada je ena Menelaja, brata velikog kralja Agamemnona; ali to nita ne mari, moe je imati ako eli.
Kako je to mogu e kad je udata? O, nebesa! Kako si nevin! Jesi li ikad uo da je moja boanska dunost
da upravljam takvim stvarima? Ja ti predlaem da ode u Gr ku, a da ti moj sin Erot bude vo a. Kad bude
360

stigao u Spartu, on i ja emo ve udesiti da se Helena smrtno zaljubi u tebe. Ho e li se zakleti u to?
pitao je Parid uzbu eno. Afrodita izre e sve anu zakletvu, a Parid joj bez razmiljanja dodeli zlatnu jabuku.
Svojom presudom on je na sebe navukao neublaiv gnev i Herin i Atenin. One se udaljie ruku pod ruku,
dogovaraju i se kako da razore Troju, dok je Afrodita, sa nestanim smekom na usnama, stajala i
razmiljala kako da na najbolji na in ispuni svoje obe anje.13
n) Ubrzo posle tog doga aja poslao je Prijam svoje sluge da dovedu bika iz Agelajevog krda. Bik
mu je bio potreban kao nagrada na pogrebnim igrama koje su odravane jedanput godinje u spomen na
njegovog pokojnog sina. Kad sluge izabrae bika pobednika, Parida odjednom spopade iznenadna elja da i
sam prisustvuje igrama i po e za njima. Agelaj je pokuavao da ga zadri: Ti ima svoje borbe bikova, ta
jo ho e? Ali Parid navali, te na kraju Agelaj po e s njim u Troju.
o) U Troji je bio obi aj da, posle estog kola u trkama ko ijama, oni koji su se prijavili za
takmi enje u pesni enju zapo nu borbu ispred prestola. Parid je odlu io da se takmi i uprkos Agelajevom
protivljenju, on usko i u arenu i osvoji krunu, vie zahvaljuju i svojoj hrabrosti nego vetini. On je, tako e,
pobedio u tr anju, to je toliko rasrdilo Prijamove sinove da ga izazvae na jo jedno takmi enje; tako je
stekao tri krune. Osramo eni tim javnim porazom, oni odlu ie da ga ubiju. Postavie naoruane strae na
svim izlazima iz stadiona, a Hektor i Dejfob napadoe ga ma evima. Da bi se zatitio, Parid mugnu u
Zeusov oltar, a Agelaj otr a Prijamu vi u i: Vae veli anstvo, onaj mladi je va davno izgubljeni sin!
Prijam posla odmah po Hekabu, koja, kad Agelaj pokaza zve ku na enu u Paridovim rukama, potvrdi
istinu. Tada su ga pobedonosno doveli u dvorac, gde je Prijam njegov povratak proslavio velelepnom
gozbom i prineo rtve bogovima. Ipak, im su Apolonovi svetenici uli novost, oni objavie da Parid mora
odmah umreti, a on na to odgovori: Bolje da padne Troja nego da moj divni sin umre!14
p) Paridova oenjena bra a nastojahu da ga to pre oene, ali im on re e kako je Afroditi poverio da
mu izabere nevestu i kako joj se svakog dana moli. Kad je ponovo sazvan savet da raspravlja o izbavljenju
otete Hesione, poto su svi ranije miroljubivi pregovori propali, Parid sam predloi da se stavi na elo
pohoda, ako mu Prijam opremi snanu flotu. On lukavo dodade da bi, moda, u slu aju da Hesionu ne
izbavi, mogao dovesti u Troju neku gr ku princezu istoga ranga u naknadu. Naravno, potajno u svom srcu
mislio je da ode u Spartu i dovede Helenu.15
q) Tog istog dana, sasvim neo ekivano, u Troju stie Menelaj, da se raspita za grobove Lika i
Himajra, Prometejevih sinova sa Atlantidom Kelajnom. On objasni da su mu u Delfijskom proro itu rekli
kako je jedini lek protiv kuge koja sada hara Spartom da prinesu rtve Liku i Himajru kao herojima. Parid
ljubazno primi Menelaja i zamoli ga da mu ukae ast i o isti ga od greha u Sparti, koji je nehoti no po inio
kad je de ijim ma em ubio Antenorovog malog sina Anteja. Menelaj pristade, a Parid, po Afroditinom
savetu, ovlasti Tektonova sina Ferekla da mu sagradi flotu koju mu je Prijam obe ao; trebalo je da na
zastavi broda bude Afrodita to dri malog Erota, Paridov ro ak Ajnej, Anhisov sin, pristade da ga prati.16
Kasandra, raspletene kose, odmah prore e da e to putovanje izazvati poar, a Helen potvrdi njene re i; ali
Prijam nije poklanjao panju ni jednom od svoje dece koja su proricala. ak ni Ojnona nije uspela da
odvrati Parida od kobnog putovanja, iako je plakala kad su se opratali. Do i k meni ako ikada bude
ranjen, jer jedino ja mogu da te izle im.17
r) Flota se otisnula, a Afrodita posla povoljan vetar i Parid uskoro stie u Spartu, gde ga je Menelaj
gostio devet dana. Na gozbi Parid predade Heleni sve poklone to ih je doneo iz Troje, a njegovi bestidni
pogledi, glasni uzdasi i nametljivi znaci izazvae kod nje veliku zabunu. On bi uzimao njenu au i prinosio
je svojim usnama pre nego to bi ona pila iz nje, a jedanput je ak na stolu nala re i ispisane vinom:
Ja te volim, Helena. Ona se bojala da je Menelaj ne otpui da potpiruje Paridovu strast. Ali Menelaj nije
nita prime ivao, te uskoro veselo otplovi na Kretu, gde je trebalo da prisustvuje pogrebu svog pradeda
Katreja, ostavljaju i Helenu da dvori goste i upravlja kraljevinom za vreme njegovog odsustva.18
s) Iste no i Helena pobee sa Paridom i sva mu se predade u prvoj luci u koju su svratili, a to bee
ostrvo Kranae. Na kopnu, prekoputa ostrva, Parid je tom prilikom osnovao oltar Afroditi Sjediniteljki.19
Neki sasvim neta no belee da je Helena odbijala Paridovo udvaranje i da ju je on silom oteo dok je bila u
lovu, ili iznenadnim napadom na grad Spartu, Afroditinom pomo u preruen u Menelaja. Ona je napustila
svoju k erku Hermionu, kojoj je tada bilo devet godina, ali je sa sobom povela sina Pleistena, ponela ve i
deo blaga iz dvora, a iz Apolonovog hrama pokrala zlata u vrednosti od tri talanta; povela je i pet slukinja,
od kojih su dve bile bive kraljice Ajtra, Tesejeva majka, i Teisadija, Pejritojeva sestra.20
361

t) Kada se uputie prema Troji, velika bura koju je poslala Hera nagna Parida da svrati na Kipar.
Odatle otplovi za Sidon, a tamo ga je ugostio kralj koga je Parid, osvedo ivi se kako se postupa u Gr koj,
podmuklo ubio i oplja kao u njegovoj sopstvenoj trpezariji. Dok je na la u tovario bogat plen, Parida
napade jedna sidonska banda, ali on je potu e. Posle krvave borbe u kojoj je izgubio dva broda, Parid sre no
otplovi. Boje i se da Menelaj ne krene u poteru, Parid je nekoliko meseci odlagao povratak, zadravaju i se
u Fenikiji, na Kipru i u Egiptu; kad je nazjad stigao u Troju, on proslavi svoje ven anje sa Helenom.21
Trojanci su Helenu do ekali o arani njenom boanskom lepotom. Jednog dana ona na trojanskoj kuli na e
kamenje s kojeg bi, kad se protaru jedan o drugi, kapala krv. Ona u tim kamenovima prepozna mo ni
afrodizijak i upotrebljavala ih je da odri Paridovu strast. Nije samo Parid bio zaljubljen u Helenu nego i
cela Troja, a Prijam se zakle da nikada ne e dopustiti da ona ode.22
u) U jednoj sasvim drugoj pri i tvrdi se da je Hermes ukrao Helenu po Zeusovoj zapovesti i poverio
je kralju Proteju iz Egipta. U me uvremenu je Hera napravila drugu Helenu od oblaka (ili je to u inio
Protej), koja je otila u Troju sa Paridom, jedino radi toga da prouzrokuje rat.23
v) Egipatski svetenici belee ne manje verovatnu pri u da je trojanska flota izgubila pravac i da se
Parid iskrcao na delti Nila. Tamo se nalazio Heraklov hram i svetilite za odbegle robove, koji bi se, kad
do u tamo, posvetili Bogu i bivali obeleeni nekim tajnim znacima po telu. Paridove sluge su se sklonile u
to svetilite, i poto su osigurale zatitu od svetenika, optuie Parida da je oteo Helenu. Kanopijska straa
saznade za doga aj i podnese izvetaj kralju Proteju u Memfisu. Kralj naredi da se Parid izvede pred njega
sa Helenom i pokradenim blagom. Posle strogog sasluanja, Protej progna Parida, a Helenu i blago zadra u
Egiptu, dok Menelaj ne bude mogao da do e po nju. U Memfisu postoji hram Afrodite Strankinje, koji joj je
posvetila sama Helena. Helena je rodila Paridu tri sina: Bunoma, Agana i Idaja, i oni su svi izginuli u Troji
kad se sruio krov; rodila mu je i jednu k er, koja se tako e zvala Helena.24 Parid je imao starijeg sina sa
Ojnonom, Korita, i njega je Ojnona, ljubomorna na Helenu, poslala da povede Grke da se osvete Troji.25
1. Apolodor: III, 10, 8: Higin: Fabula 81; Ovidije: Heroide XVII, 104; Hesiod: Katalozi o enama,
Fragmenat 68, str. 192, Izd. Evelyn White;
2. Hesiod: loc. cit.; Apolodor: III, 10, 9; Pausanija: III, 20, 9; Higin: Fabula 78;
3. Stesihor, navodt ga sholijast uz Euripidovog Oresta 249; Higin: loc. cit.; Apolodor: III, 11, 2;
4. Homer: Odiseja IV, 1214; Sholijast uz Homerovij Ilijadu III, 175; Kiprija, navodi se u
sholijastu uz Euripidovu Andromahu 898; Pausanija II, 18, 5;
5. Kiprija, navodi ih Proklo: Hrestomatija 1; Apolodor: Epitome III, 12; Kiprija, navodi i sholijast
uz Homerovu Ilijadu I, 5;
6. Apolodor: III, 12, 5; Higin: Fabula 91; Ceces: O Likofronu 85; Pindar: Fragmenat o Pojanu 8; str.
5446; izd. Sandys;
7. Ceces: O Likofronu 224 i 314; Servije uz Vergilijevu Ajneidu II, 32; Pausanija: X, 12, 3; Sholijast
uz Euripidovu Andromahu 294; i uz Ifigeneju u Aulidi 1285; Apolodor: loc. cit.; Higin: Fabula 91;
Konrad von Wrztburg: Trojanski rat 442 1 546;
8. Diktij sa Krete: III; Rawlinson: Excidium Troiae;
9. Apolodor: loc. cit.; Ovidije: Heroide XVI, 512 i 35960;
10. Ovidije: Heroide V, 1230 i 129; Ceces: O Likofronu 57: Apolodor: III, 12, 6;
11. Trojanska pri a str. 159; Rawlinson: Excidium Troiae:
12. Ovidije: Heroide XVI, 713 i V, 35g; Lukijan: Razgovori bogova; Higin: Fabula 92;
13. Higin: loc. cit.; Ovidije: Heroide XVI, 14952; Lukijan: loc. cit.;
14. Rawlinson: Excidium Troiae; Higin: Fabula 91; Servije uz Vergilijevu Ajneidu V, 370; Ovidije:
Heroide XVI, 92 i 3612;
15. Dares: 48; Rawlinson: loc. cit.;
16. Ceces: O Likofronu 132; Kiprija, navodi ih Proklo: Hrestomatija I; Homer: Ilijada V, 59;
Apolodor: Epitome III, 2; Ovidije: Heroide XVI, 11516;
17. Kiprija, navodi ih Proklo: loc. cit.; Ovidije: Heroide XVI, 119 i 15; Apolodor: III, 12, 6;
362

18. Ovidije: Heroide XVI, 213; XVII, 74; 33 i 155; Apolodor: Epitome III, 3; Kiprija, navodi ih
Proklo: loc. cit.;
19. Ovidije: Heroide: XVI, 25962; Kiprija. navodi ih Proklo: loc. cit.; Pausanija: III, 22, 2;
Apolodor: loc. cit.; Homer: Ilijada III, 445;
20. Servije uz Vergilijevu Ajneidu I, 655; Eustatije uz Homera, str. 1946; Apolodor: loc. cit.;
Kiprija, navodi ih Proklo: loc. cit.; Dares: 10; Ceces: O Likofronu 132; Higin: Fabula 92;
21. Homer: Odiseja IV, 22730; Proklo: Hrestomatija I; Diktij sa Krete: I, 5; Apolodor: Epitome
132;
22. Servije uz Vergilijevu Ajneidu II, 33;
23. Apolodor: Epitome III, 5; Euripid: Elektra 128 i Helena 31; Servije uz Vergilijevu Ajneidu I,
655 1 II, 595; Stesihor, navodi ga Ceces: O Likofronu 113;
24. Herodot: II, 11215; Diktlj sa Krete: V, 5; Ceces: O Likofronu 851; Ptolemaj Hefajstionov: IV;
25. Konon: Naracije 22; Ceces: O Likofronu 57.
*
1. Stesihor, sicilijanski pesnik iz estog veka, smatrao je da Helena nikada nije ila u Troju i da se rat vodio
samo oko utvare. Poto je napisao pesmu koja je predstavila Helenu u najnepovoljnijem svetlu, on je
oslepeo, i kasnije je shvatio da mu se to ona, mrtva, osvetila (vidi 164, m). Odatle njegova palipodija
po inje re ima: Pri a je istinita, ti nisi plovila brodovima sa mnogo klupa, niti si bila u trojanskim
kulama. On je to i javno objavio, i to mu je povratilo i o ni vid (Platon: Fajdar 44; Pausanija: III, 19, 11). I
zaista, nije jasno u kom su smislu Parid, ili Tesej pre njega, otimali Helenu. Helena je ime spartanske
Boginje Mesec i Menelaj se njome oenio poto je prethodno prineo na rtvu konja (vidi 81, 4) i tako postao
kralj; ipak, Parid nije preoteo presto. Mogu e je, dabome, da su Trojanci napali Spartu i odvukli sa sobom
naslednicu i dvorsku riznicu, kao odmazdu za pustoenje koje su Grci naneli Troji, to potvr uje i pri a o
Hesioni. Iako je Tesejeva Helena bila od krvi i mesa (vidi 103, 4), trojanska Helena moe da bude samo
utvara, kao to tvrdi Stesihor.
2. To moe zna iti da su mn st res t s Helen s, Helenini prosioci, bili, u stvari, mn st res fou
hell spontou, oni koji se staraju o Helespontu i da su se sve anom zakletvom nad krvavim raskomadanim
konjem posve enim Posejdonu, glavnom zatitniku pohoda, kraljevi zakleli da e uzajamno pomagati da
se o uvaju prava svakog lana saveza na slobodnu plovidbu do Helesponta, uprkos Trojancima i njihovim
azijskim saveznicima (vidi 148, 10; 160, 1 i 162, 3). Najzad, Helespont je dobio ime po grckoj Boginji Heli.
Pri a o Heleni poti e u stvari od ugaritskog epa Keret, u kome je Keretova zakonita ena Huraja nasilno
odvedena u Udm.
3. Paridovo ro enje ima istu mitsku potku kao i Ajolovo (vidi 43, c), Pelijino (vidi 68, d), Ojdipovo (vidi
105. a), Jasonovo (vidi 148, b), i ostalih; on je dobro poznato Dete Nove godine, a Agelajev sin mu je
blizanac. On pobe uje pedeset Prijamovih sinova u tr anju, to je isto tako sasvim lako razumljivo (vidi 53,
3 i 60, m). Ojnona je, izgleda, bio naziv za princezu koju je on tom prilikom dobio (vidi 53, 3; 60, 4; 98, 7
1 160, d). U stvari, on nije ni dodeljivao jabuku najlepoj Boginji. Ta pri a je grekom izvedena sa ikone
koja prikazuje Herakla kako dobija jabukovu granu od Hesperida (vidi 133, 4) koje su, u stvari, naga
Boginja Nimfa u trojstvu ili prikazuje kako kanaanska Mati svega ivog ini besmrtnim Adana iz
Hebrona, ili pak pobednika u tr anju u Olimpiji kako prima nagradu (vidi 53, 7); a dokaz za to je prisustvo
Hermesa, sprovodnika dua, njegovog vodi a u Jelisejska polja.
4. U etrnaestom veku pre nove ere, Egipat i Fenikija esto su stradali od upada Keftija, naroda s mora, a
pravi vinovnici tih upada bili su Trojanci. Me u plemenima kojima je uspelo da stupe u Palestinu nalazili su
se Gergesi (Knjiga postanja X, 16), naime Teukari iz Gergesa, ili Gergetija, u Troadi (Homer: Ilijada VIII,
304; Herodot: V, 122 i VII, 43; Livije: XXXVIII, 39). Prijam i Anhis pojavljuju se u Starom zavetu kao
363

Piram i Ahis (IsusNavin X, 3 i 1 knjiga Samuila XXVII, 2); a Fares, predak jednog plemena Judeje, rasno
vrlo izukrtanog, koji se tukao sa svojim blizancem u utrobi matere (Knjiga postanja XXXVIII, 29), izgleda
da je Parid. Smatra se da je pominjanje Heleninog kamena koji krvari, koji je ona nala na trojanskoj kuli,
u stvari spominjanje umorstva Prijamovog ne aka Munipa. Parid je ostao kralji in suprug zato to je svake
godine umesto njega prinoen na rtvu de ak. Antej (''cvetni'') je sli na rtva: njegovo ime. naziv prole njeg
Dionisa (vidi 85, 2), dobijali su i ostali nesre ni kraljevi i, pose eni u cvetno doba svog ivota; me u njima
je i Posejdonov sin, koga je ubio i odrao Kleomen (Filostefan: Fragmenat 8); zatim Antej iz Halikarnasa,
koga je u bunaru udavio Kleobije (Partenije: Naracije 14).
5. Kila, ije ime zna i boanska kocka na injena od magare e kosti (Hesihije sub Cilla), mora biti Atena,
Boginja trojanske tvr ave, koja je izmislila ovaj na in predskazivanja (vidi 17, 3) i rukovodila ubistvom
Munipa.
160 PRVI SASTANAK U AULIDI
Kada je Parid odlu io da se oeni Helenom, on nije o ekivao da e platiti zato to je zloupotrebio
Menelajevo gostoljublje. Jesu li Kre ani morali da polau ra une kada su, u Zeusovo ime, ukrali
Feni anima Europu? Da li su Argonauti morali da plate za otmicu Medeje iz Kolhide? Ili Atenjani za
otmicu Arijadne sa Krete? Tra ani za Orejtiju iz Atene?1 Ipak, njegov je slu aj, izgleda, bio druk iji. Hera
posla Iridu da odleti na Kretu sa vestima o otmici; Menelaj pohita u Mikenu i zamoli svoga brata
Agamemnona da pokupi vojsku i povede je u pohod na Troju.
b) Agamemnon pristade na to pod uslovom da se izaslanici koje je poslao u Troju sa zahtevom da se
Helena vrati i Menelaj obeteti za uvredu, vrate praznih aka. Prijam izjavi da nema pojma ni o emu, jer je
Parid u to vreme jo boravio u junim morima, i zapita glasnike kakvo su zadovoljenje doneli kad je oteta
Hesiona. Na to Menelaj posla glasnika svakome gr kom princu koji se zakleo nad krvavim komadima
konja, podse aju i ih da je Paridov postupak uvreda za celu Gr ku. Ako taj zlo in ne bude primerno
kanjen, niko u Gr koj ne e biti siguran za bezbednost svoje ene. Menelaj dovede starog Nestora iz Pila i,
ruku pod ruku, oni obi oe celu Gr ku skupljaju i vojskovo e za pohod.2
c) Zatim Agamemnon, u pratnji Menelaja i Palameda, Nauplijevog sina, ode na Itaku, gde je uz
velike teko e nagovorio Odiseja da se pridrui pohodu. Odisej, koga su smatrali Laertovim sinom, u stvari
je bio ro en u tajnoj vezi izme u Sisifa i Antikleje, k erke uvenog lopova Autolika. Upravo posle
Odisejevog ro enja Autolik do e na Itaku i ve prve ve eri posle ve ere uze dete na krilo. Reci kakvo
emo ime dati detetu, o e, re e Antikleja. Autolik odgovori: Celog ivota sam se suprotstavljao mnogim
prin evima i zato u svome unuku dati ime Odisej, to zna i ljutit, jer e on biti rtva mojih neprijateljstava.
Ipak, ako ikada do e na Goru Parnas da me ukori, ja u mu dati udeo u mom posedu i ublai u njegov
gnev. im je Odisej odrastao, otiao je Autoliku, ali dok je bio u lovu sa svojim ujacima, jedan mu vepar
zapara butinu, te je oiljak nosio do kraja ivota. Ipak Autolik je poveo ra una o njemu i on se vratio u Itaku
natovaren poklonima.3
d) Odisej se oeni Penelopom, k erkom Ikarija i Najade Periboje; neki kau da je to uspeo
zahvaljuju i Ikarijevom bratu Tindareju, koji je udesio da Odisej pobedi na utakmici prosaca u spartanskoj
ulici koja se zvala Afeta. Penelopa se ranije zvala Arnaja ili Arnakija, i nju je Nauplije po zapovesti
njenog oca bacio u more, ali ju je jato prugastih pataka odralo na vodi i iznelo na obalu. Iznena eni ovom
neobi nom pojavom, Ikarije i Periboja se odobrovoljie i Arneja dobi novo ime Penelopa, to zna i
patka.4
e) Poto je udao Penelopu za Odiseja, Ikarije ga zamoli da ostane u Sparti, a kada Odisej nije na to
pristao, on je iao za kolima u kojima su bili mladenci, preklinju i je da ostane. Odisej, dotle strpljiv, okrete
se Penelopi: Ili po i sa mnom na Itaku dragovoljno, ili, ako vie voli oca, ostani ovde bez mene! Kao
364

odgovor na to, Penelopa samo jo vie navu e svoj veo. Ikarije shvati da Odisej ima pravo i pusti je da ode.
Na tom mestu, na etiri milje od grada Sparte, Ikarije podie spomenik Smernosti.5
f) Jedno proro anstvo ovako je opomenulo Odiseja: Ako ode na Troju, dvadeset godina se ne e
vratiti ku i, a i tada e se vratiti sam i siromaan. Zbog toga se on pretvarao da je lud, i Agamemnon,
Menelaj i Palamed zatekoe ga kako nosi selja ku kapu i ore s magarcem i volom upregnutim zajedno,
bacaju i za sobom so preko ramena. Kad je pokuao da se napravi kako ne prepoznaje svoje visoke goste,
Palamed dohvati malog Telemaha iz Penelopinog naru ja i stavi ga pred zapregu. Odisej urno ispusti uzde,
kako bi izbegao pogibiju svog jedinca, i tako se odade da nije lud, te je morao da se pridrui pohodu.6
g) Menelaj i Odisej su potom otputovali sa Menelajevim glasnikom Taltibijem na Kipar, gde im
kralj Kinira, jo jedan nekadanji Helenin prosilac, prui tit kao poklon za Agamemnona i obe a pedeset
brodova. On odra svoje obe anje, ali posla samo jedan pravi brod i 49 manjih, glinenih, sa lutkama kao
posadom, koje je kapetan pustio u more kad se pribliio gr koj obali. Kae se da je na Agamemnonovu
molbu da kazni varalicu, Apolon ubio Kiniru, na ta je njegovih pedeset k eri sko ilo u more i sve su se
pretvorile u vodomare; me utim, istina je da se Kinira sam ubio kada je otkrio da je izvrio rodoskvrnu e sa
svojom k erkom Smirnom.7
h) Kalhant, Apolonov svetenik, trojanski odmetnik, prorekao je da Troja ne e mo i da padne bez
pomo i mladoga Ahileja, sedmog sina Pelejevog. Ahilejeva mati Tetida unitila je njegovu ostalu bra u
spaljuju i ih na vatri, a i on bi nestao na isti na in da njegov otac Pelej nije iznenada uao. Pelej je zgrabio
iz vatre Ahileja i namesto njega stavio skelet diva Damisa. Neki kau da ga je Tetida zamo ila u reku Stig,
tako da mu samo peta, za koju ga je drala, nije bila besmrtna.8
i) Kad je Tetida napustila Peleja, on je dete odveo Kentauru Hejronu, koji ga je odgajio na Gori
Pelion, hrane i ga iznutricama lavova i divljih veprova i modinom medveda, da bi stekao hrabrost ili, po
drugoj pri i, medom iz sa a i modinom srnda a, da bi brzo tr ao. Hejron ga je u io jahanju, u io ga da
lovi, da svira na fruli i da isceljuje; musa Kaliopa ga je u ila da peva na gozbama. Kada je imao est godina,
ubio je prvog vepra i otada je stalno donosio u Hejronovu pe inu ubijene veprove i lavove. Atena i
Artemida su u udu posmatrale ovog zlatokosog de aka koji je bio tako brz na nogama da je mogao da
stigne i ubije jelena bez pomo i pasa.9
j) Tetida je znala da joj se sin ne e vratiti iz Troje ako se pridrui pohodu, jer mu je sudbina bila ili
da stekne slavu, ali umre mlad, ili da ivi dugo kod ku e, ali bez slave. Ona ga je preruila u devojku i
poverila ga Likomedu, kralju ostrva Skira, u ijoj je palati iveo pod imenom Kerkisera, Ajsa ili Pira; imao
je jedan mali doivljaj sa Likomedovom k eri Deidamejom, posle ega se rodio Pir, kasnije nazvan
Neoptolem. Ali neki kau da je Neoptolem bio sin Ahileja i Ifigeneje.10
k) Odisej, Nestor i Ajak uputili su se na Skir po Ahileja, jer su se pronosili glasovi da se on tamo
krije. Likomed ih je pustio da pretrae dvorac i oni nikada ne bi nali Ahileja da Odisej nije izneo gomilu
poklona najvie dragog kamenja, pojaseva, vezova i enskih haljina, sve je to izloio u predvorju i
pozvao devojke da biraju. Odisej je naredio da izvan dvorca zasvira truba i da se uje zveka oruja; bio je
uveren da e jedna od devojaka do epati tit i ma koji su tako e bili me u poklonima. Ahilej to i u ini i
odmah obe a da e povesti svoje Mirmidonce na Troju.11
l) Neki u enjaci ovu pri u ne smatraju verodostojnom i kau da su Nestor i Odisej otili da skupljaju
vojsku po Ftiji, gde ih je primio Pelej, koji je vrlo rado dopustio Ahileju, petnaestogodinjem de aku, da
ode pod pokroviteljstvom Fojniksa, sina Amintora i Kleobule, a Tetida mu je dala veoma lepu obloenu
krinju u koju je stavila tunike i ogrta e protiv vetra i debeli pokriva .12 Fojniksa je optuila Ftija,
nezakomta ena njegovog oca, da ju je silovao. Amintor je oslepeo Fojniksa i prokleo ga da nema poroda;
bilo to ta no ili ne, Fojniks nije imao dece. Me utim, Fojniks je ipak pobegao u Ftiju, gde je Pelej
nagovorio Hejrona da mu povrati vid, a povrh toga postavio ga je i za kralja Dolopima. Fojniks se
dragovoljno prijavio da bude Ahilejev uvar, a Ahilej ga je ubrzo veoma zavoleo. Stoga neki smatraju da
Fojniksovo slepilo nije u stvari nedostatak vida, ve metafori ki nedostatak kletva od koje ga je Pelej
oslobodio, u inivi ga Ahilejevim drugim ocem.13
365

m) Ahilej je imao nerazdvojnog druga, svoga ro aka Patrokla, koji je bio stariji od njega, mada nije
bio ni toliko jak ni toliko brz, ni tako plemenitog porekla. Neko kae da je ime Patroklovog oca Manojtije, a
neko, opet, da mu je ime Ajak; njegovu majku razli ito nazivaju: Stenela, k i Akasta; Periopida, k i Fera,
Polimela, k i Peleja, ili Filomela, k i Aktora.14 On je pobegao u Pelejev dvor poto je u sva i ubio
Amfidamantovog sina Klejtonima, ili Ajana, dok su se igrali kockom.15
n) Kada je gr ka flota stigla u Aulidu, zati enu luku u eubojskom tesnacu, stigoe glasnici sa Krete
sa izjavom da je njihov kralj Idomenej, sin Deukalionov, spreman da poalje sto la a na Troju ako se
Agamemnon sloi da s njim deli glavnu komandu; taj je uslov prihva en. Idomenej je tako e nekada bio
Helenin prosac i uven po svojoj lepoti; on je poveo sa sobom kao asnika Meriona, Molovog sina, koji je
smatran za jednog od Minojevih vanbra nih sinova. Nosio je znak petla na svome titu, zato to je smatrao
da poti e od Helija i imao je lem ukraen zubima divljeg vepra.16 Na taj na in pohod je postao kretskohelenski. Helenske suvozemne snage bile su pod komandom Agamemnona, ije su vojskovo e bili: Odisej,
Palamed, i Diomed; a flotu je vodio Ahilej uz pomo Velikog Ajanta i Fojniksa.17
o) Od svih svojih savetnika Agamemnon je najvie drao do Nestora, kralja Pila, ija je mudrost bila
bez takmaca, a govor sla i od meda. On je vladao trima generacijama ljudi ali, i pored svoje duboke starosti,
bio je hrabar ratnik i vojskovo a koji je nadmaio atenskog kralja Menesteja u konji koj i peadijskoj
taktici. Njegovo mudro rasu ivanje uvek se slagalo sa Odisejevim i njih dvojica su predlagali poduhvate
koji su uspevali.18
p) Veliki Ajant, sin Telamona i Periboje, doao je iz Salamine. On je bio drugi po hrabrosti, snazi i
lepoti; odmah iza Ahileja, a za glavu ve i od svog slede eg suparnika; nosio je tit na injen od koa sedam
bikova. Telo mu je bilo neranjivo, osim pod pazuhom, a neki kau da je mogao biti ranjen i u vrat, zato to
ga je Herakle urekao.19 Kada je poao na svoju la u, Telamon mu je, oprataju i se, dao savet: Misli na
pobedu, ali uvek uz pomo bogova. Ajant se hvalio: Uz pomoc bogova svaka kukavica i luda moe da
postane slavna; verujem da u to biti i bez njih! To hvalisanje, i mnoga druga, izazvae gnev bogova.
Jednom prilikom, kada ga je Atena pourivala u boj, on se izdera na nju: Odlazi, Boginjo, idi hrabri moju
bra u Grke, jer gde sam ja, tu neprijatelj ne e probiti!20 Ajantov polubrat Teukar, vanbra ni sin Telamona i
Hesione, najbolji strelac u Gr koj, imao je obi aj da se bori iza Ajantovog tita, tr e i pod njegov zaklon
kao to dete tr i majci.21
q) Mali Ajant iz Lokride, sin Ojleja i Euripide, iako rastom mali, nadmaio je sve Grke u bacanju
koplja, a posle Ahileja bio je najbri trka . On je bio tre i lan grupe boraca Velikog Ajanta i mogao se lako
prepoznati po svom lakom grudnom oklopu i po pripitomljenoj zmiji, koja je bila dua od oveka i koja ga
je pratila svuda kao pas.22 Njegov polubrat Medon, vanbra ni sin Ojleja i Nimfe Rene, doao je iz Filake
gde je bio prognan zato to je ubio Eriopidovog brata.23
r) Diomed, sin Tideja i Dejpile, doao je iz Arga u pratnji dva Epigona, naime Stenela, sina
Kapanajevog, i Eurijala, Argonauta, sina Mekistejevog. Diomed je bio veoma zaljubljen u Helenu i njenu
otmicu je shvatio kao li nu uvredu.24
s) Argivac Tleptolem, Heraklov sin, doveo je devet la a sa Roda.25
t) Pred polazak iz Aulide, gr ku flotu snabdeo je itom, vinom i ostalim namirnicama kralj Anije sa
ostrva Dela, koga je Apolon tajno izrodio sa Rojom, k erkom Stafila i Hrisotemide. Kada je Rojin otac
saznao da mu je k er nose a, on je zatvori u kov eg i otisnu na more; ali struja ubrzo izbaci kov eg na obalu
Euboje. Roja rodi sina i dade mu ime Anije, zbog nevolja to ih je zbog njega podnela; a Apolon ga u ini
svojim proro kim svetenikom i kraljem na Delu. Neki, me utim, kau da je Rojin kov eg otplovio pravo
na Del.26
u) Sa svojom enom Doripom Anije je imao tri k eri: Elaidu, Spermu i Ojnu, koje zvahu
Vinogradarkama, i sina Androna, kralja Androsa, koga je Apolon nau io da prori e po letu ptica. Poto je
sam bio Apolonov svetenik, Anije je Vinogradarke posvetio Dionisu, u elji da mu porodica ne bude pod
zatitom samo jednog boga. U naknadu Dionis obe a mo i devojkama, ako mu se obrate. I to: Elaidi da sve
to dodirne pretvori u ulje, Spermi, da sve to dodirne pretvori u ito, a Ojna u vino.27 Tako Aniju nije bilo
teko da snabdeva Gr ku flotu. Ali Agamemnon nije bio zadovoljan: on je poslao Menelaja i Odiseja na Del
366

da pitaju mogu li i Vinogradarke da krenu u pohod. Anije je odbio taj zahtev i rekao Menelaju da je volja
logova da Troja padne tek posle deset godina. Zato ne ostanete svi ovde na Delu dok ne do e vreme?
predloi on gostoljubivo. Moje k eri e vas snabdevati hranom i pi em do desete godine, a zatim mogu
po i s vama na Troju ako je potrebno. Ali Agamemnon strogo naredi: Dovedite ih meni, pristao Anije ili
ne! Odisej je vezao Vinogradarke i silom ih ukrcao na brod.28 Me utim one pobegoe, dve na Euboju, a
tre a na Andros. Agamemnon posla brodove u poteru i zapreti ratom ako se ne predaju. Sve tri se
povinovae, ali prizvae u pomo Dionisa, i on ih pretvori u golubice; otada su golubovi na Delu pod
zatitom.29
v) U Aulidi, dok je Agamemnon prinosio rtve Zeusu i Apolonu, jedna plava zmija sa pegama
crvenim kao krv pade odozgo na oltar i uputi se pravo oblinjem platanu. Na najvioj grani stajalo je
vrap ije gnezdo sa osam ti a i enkom: zmija ih, jedno po jedno, sve proguta, a nju jo obavijenu oko grane,
Zeus pretvori u kamen. Kalhant to protuma i kao potvrdu Anijevom proricanju: devet godina mora pro i
pre nego to Troja bude osvojena, ali e biti osvojena. Zeus ih je sve osokolio bleskom munje sa desne
strane, im je flota krenula.30
w) Neki kau da su Grci napustili Aulidu mesec dana poto je Agamemnon nagovorio Odiseja da im
se pridrui, i Kalhant ih povede prema Troji svojom vidovito u. Drugi kau da je Ojnona poslala svoga
sina Korita da ih predvodi.31 A tre i, to je i opteprihva eno, da oni nisu imali pilota i da su zaplovili
nasumce prema Misiji, gde su se iskrcali i po eli da plja kaju zemlju, misle i da su stigli u blizinu Troje.
Kralj Telef ih je saterao nazad na brodove i ubio hrabroga Tersandara, sina Tebanca Polinejka, koji je jedini
pokuao da se brani. Tada navalie Ahilej i Patroklo, ali kad ih Telef ugleda, on pobee glavom bez obzira
na obalu reke Kaik. Grci su bili prineli rtve Dionisu u Aulidi, dok su ga Misijanci zaboravili. Zbog toga se
Telef zaplete o vinovu lozu koja se iznenada pojavi iz zemlje i Ahilej ga rani u bedro uvenim kopljem
kojim je samo on mogao da vlada. To koplje je Hejron poklonio njegovom ocu Peleju.32
x) Tersandara su sahranili u Misijskoj Elaji, gde je otada imao svetilite. Komandu nad Bojo anima
preuzeo je prvo Penelej, a zatim, kad je Peleneja ubio Telefov sin Euripil, Tersandarov sin Tisamen, koji jo
ne bee dovoljno zreo kad mu je otac umro. Ali neki tvrde da je Tersandar preiveo i da je bio jedan od onih
koji su se sakrili u drvenog konja.33
y) Okupavi ranjenike u toplim jonskim izvorima u blizini Smirne, koji se zvahu Agamemnonove
banje, Grci se ponovo otisnue na more, ali im la e ubrzo rasturi velika bura koju je podigla Hera, te svaki
kapetan upravi brod prema svojoj zemlji. Tom prilikom Ahilej pristade na obalu Skira i formalno se oeni
Dejdamejom.34 Neki veruju da je Troja pala devedeset godina posle otmice Helene, da su Grci krenuli
pogrenim pravcem u drugoj godini posle otmice, a da je proteklo dobrih osam godina pre no to su se
ponovo otisnuli. Ali verovatnije je da su oni odrali ratni savet u spartanskom Helenijumu iste godine kad
su se povukli iz Misije; bili su u velikoj brizi, jer nisu imali pilota-vodi a da ih uputi ka Troji.35
z) Telefova rana se jo gnojila i Apolon je objavio da se ona moe izle iti samo svojim uzro nikom.
Zato Telef ode Agamemnonu u Mikenu, obu en u ode u pokornog molioca i, po Klitajmnestrinom savetu,
zgrabi maloga Oresta iz kolevke, pa re e Agamemnonu: Ubi u ti sina ako me ne isceli! Agamemnon,
koga je jedno proro ite obavestilo da ne e mo i da osvoji Troju bez Telefova saveta, rado pristade da mu
pomogne pod uslovom da dovede flotu do Troje. Kad Telef pristade na Agamemnonov zahtev, Ahilej zaspe
ranu r om koju je sastrugao sa svog ma a i rana se zaceli, uz vidanje lekovitom travom za rane achilleos,
koju je Ahilej sam pronaao.36 Telef ipak ne htede da se pridrui pohodu navode i kao razlog da je njegova
ena Laodika, koju jo zovu i Hijera, ili Astioha, Prijamova k i; ali on kaza Grcima pravac kojeg treba da se
dre, a Kalhant potvrdi ta nost njegovog saveta predskazanjima.37
1. Herodot: I, ll; Ovidlje: Heroide XVI, 34150;
2. Herodot: I, 3; Kiprija, navodi ih Proklo: Hrestomatija l; Apolodor: Epitome III, 6;
3. Higin: Fabula 95; Homer: Odiseja XXIV, 115119 1 XIX, 399-466; Apolodor: Epitome III, 12;
Servije uz Vergilijevu Ajneidu VI, 529;
367

4. Apolodor: III, 10, 6 i 9; Pausanija III, 12, 2: Ceces: O Likofronu 792; Didim, navodi ga Eustatije
uz Homera, str. 1422:
5. Pausanija: III, 20, 2;
6. Higin: loc. cit.; Servije uz Vergilijevu Ajneidu II. 81; Ceces: O Likofronu 818; Apolodor:
Epitome III, 7;
7. Apolodor: Epitome III, 9; Eustatije uz Homerovu Ilijjadu XI, 20; Non: Dionysiaca XIII, 451;
Higin: Fabula 242;
8. Apolodor: III, 13, 8; Ptolemaj Hefajstionov VI; Likofron: Aleksandra 178, uz sholijast; Sholijast
uz Homerovu Ilijadu XVI, 37; Sholijast uz Aristofanove Oblakinje 1068; Sholijast uz Apolonija sa
Roda: IV, 816;
9. Servije uz Vergilijevu Ajneidu VI, 57: Fulgentije: Mytologicon III, 7; Apolodor: III, 13, 6;
Filostrat: Heroika XX, 2 i XIX, 2; Argonautica Orfica 392; Statije: Ahileida I, 269; Homer: Ilijada
XI, 8312; Pindar: Nemejske ode III, 43;
10. Apolodor: III, 13, 8; Ilijada IX, 410; Ptolemaj Hefajstionov I; Ceces: O Likofronu 183;
11. Apolodor: loc. cit.; Sholijast uz Homerovu Ilijadu XIX, 332; Ovidije: Metamorfoze XIII, 162;
Higin: Fabula 96;
12. Homer: Ilijada IX, 769; 438 i XVI, 298;
13. Apolodor: loc. cit.; Ceces: O Likofronu 421; Homer: llijada. IX. 447 1 485;
14. Homer: Ilijada XI, 7867; Pindar: Olimpijske ode IX, 6970; Hesiod, navodi ga Eustatije uz
Homerovu Ilijadu I, 337; Apolodor: loc. cit.; Higin: Fabula 97; Sholijast uz Apolonija sa Roda: IV,
816;
15. Apolodor: loc. cit.; Strabon: IX, 4, 2:
16. Apolodor; III, 3, 1; Filostrat: Heroika 7; Diodor sa Sicilije: V. 79; Higin: Fabula 81; Pausanija:
V, 23, 5; Homer: Ilijada X, 61;
17. Diktij sa Krete: I, 16; Apolodor: Epitome III, 6;
18. Homer: Ilijada. II, 21 i I, 24752; IV, 310; II, 5535; Odiseja III, 244 i 1269;
19. Homer: Ilijada XVII, 27980; III, 2267; Sofokle: Ajant 576 i 833. uz sholijast; Sholijast uz
Homerovu Ilijadu XXIII, 821; Ceces: O Likofronu 455;
20. Sofokle: Ajak 76277;
21. Homer: Ilijada VIII, 26672;
22. Homer: Ilijada XIII, 697; II, 52730; XIV, 520 i XIII, 701;; Higin: Fabula 97; Filostrat:
Heroika VIII. 1;
23. Homer: Ilijada II, 728 i XIII, 6947;
24. Apolodor: I, 8, 5; Higin: loc. cit.; Homer: Ilijada II. 5646;
25. Homer: Ilijada II, 6534; Higin: loc. cit.;
26. Diktij sa Krete: I, 23; Servije uz Vergilijevu Ajneidu III, 80; Diodor sa Sicilije: V, 62; Ceces: O
Likofronu 570;
27. Ceces: loc. cit.; Apolodor: Epitome III, 10; Ovidije: Metamorfoze XIII, 650; Servije: loc. cit.;
28. Stesihor, navodi ga sholijast uz Homerovu Odiseju VI, 164: Ceces: O Likofronu 206 i 209;
Sholijast uz Homerovu Ilijadu I, 59; Homer: Ilijada Ceces: O Likofronu 570;
29. Ovidije: Metamorfoze 64374; Servije: loc. cit.;
30. Apolodor: Epitome III, 15; Homer: Ilijada II, 30353; Ovidije: Metamorfoze XII, 1323;
31. Homer: Odiseja XXIV, 11819 i Ilijada I, 71; Ceces: O Likofronu 57:
32. Apolodor: Epitome III. 17; Pindar: Olimpijske ode IX, 70; Ceces: O Likofronu 206 1 209);
Sholijast uz Homerovu Ilijadu. 1, 59; Homer: llijada XVI, 1404;
33. Pausanija: IX, 5, 78; Vergilije: Ajneida II, 261;
34. Filostrat: Heroika III, 35; Apolodor: Epitome III, 18; Kiprija navodi ih Proklo: Hrestomatija 1;
35. Homer: Ilijada XXIV, 765; Apolodor: loc. cit.: Pausanlja: III, 12, 5;
36. Apolodor: Epitome III, 1920; Higin: Fabula 101; Plinije: Istorija prirode XXV, 19;
368

37. Higin: loc. cit.; Filostrat: Heroika II, 18; Sholijast uz Homerovu Odiseju I, 520; Apolodor:
Epitome III, 20.
*
1. Posle pada Knosa, oko 1400. godine pre nove ere, me u narodima u isto nom Sredozemlju nastala je
velika jagma o pomorsku prevlast. To se vidi i po Herodotovim pri ama, kojima se pridruuje Jovan Malala
(vidi 58, 4), o napadima i pohodima koji su prethodili otmici Helene, a i po Apolodorovim belekama o
tome kako je Parid napao Sidon (vidi 159, t), a Agamemnonovi ljudi Misiju. Trojanski savez je bio glavna
smetnja gr kim trgova kim prohtevima, sve dok veliki kralj Mikene nije okupio svoje saveznike,
uklju uju i i Grke koji su vladali na Kreti, radi zajedni kog napada na Troju. Pomorski rat, kao
suprotstavljanje opsadi Troje, mogao je trajati i devet do deset godina.
2. Me u Agamemnonovim nezavisnim saveznicinia bili su ostrvljani sa Itake, Sama, Dulihija i Zakinta,
koje je predvodio Odisej; june Tesalijce predvodio je Ahilej, a njihove ro ake iz Lokride i sa Salamine
predvodila su dvojica Ajanta. Ove vojskovo e su se pokazale veoma udljive i Agamemnon je uspevao da
ih spre i u me usobnom pokolju jedino spletkarenjem, uz pomo svojih odanih sledbenika sa Peloponeza
Menelaja iz Sparte, Diomeda iz Arga i Nestora iz Pila. Ajant nije ba mario za olimpijske Bogove, i
njegovo suprotstavljanje Ateni, ro enoj od Zeusa, pogreno je protuma eno kao dokaz njegovog ateizma;
me utim to, naprotiv, dokazuje njegov konzervativizam. Ajakidi su bili lelegijskog porekla i potovali su
prehelensku Boginju (vidi 158. S i 168, 2).
3. Tebanci i Atenjani su se, izgleda, drali po strani; iako se atenske la e pominju u Spisku brodova, oni se
ne pamte po nekoj zna ajnijoj ulozi pre Troje. Ali naglaava se prisustvo kralja Menesteja, da bi se
opravdala kasnija ekspanzija na obale Crnog mora ((vidi 162, 3). Odisej je klju na li nost gr ke mitologije.
Iako ga je rodila k i korintskog boga Sunca, iako je na staromodan na in, takmi e i se u tr anju, dobio
Penelopu, on prekida sa drevnim matrijarhalnim obi ajem i zahteva da Penelopa do e u njegovu kraljevinu,
a ne da on ostane u njenoj (vidi 137, 4). Kao njegov otac Sisif (vidi 67, 2) i kretski Kinira (vidi 18, 5), on ne
pristaje da umre u vreme kad mu se zavrava pravo na vladavinu to postaje sredinja alegorija Odiseje
(vidi 170, l i 171, 3). Odisej je ak prvi mitoloki lik sa neodgovaraju im fizi kim osobenostima: kratkih
nogu u odnosu na telo, tako da mu ''bolje pristaje kad sedi nego kad stoji''. Oiljak na butini treba razumeti
kao znak da je izbegao smrt namenjenu Kraljevima kulta vepra (vidi 18, 3 i 151, 2).
4. Odisejevo pretvaranje da je lud iako je dosledno njegovom neobi nom opiranju da se ponaa kao to
dolikuje kralju, ipak izgleda da je pogreno protuma eno. To to je on radio bilo je vidovito predstavljanje
nekorisnosti rata u koji su nameravali da ga uvuku. Nose i eir u obliku kupe, to je ozna avalo mistragoga
ili vra a, on je orao polje gore-dole. Vo i magarac predstavljali su Zeusa i Krona, ili leto i zimu, a svaka
brazda zasejana solju po jednu propalu godinu. Palamed, koji je isto tako bio obdaren vidovito u (vidi
52, 6), dohvatio je onda Telemaha i zaustavio oranje, postavivi ga ispred zaprege, bez sumnje na desetoj
brazdi: on je time hteo da pokae da e tek tada po eti presudna bitka, to je i zna enje re i Telemah.
5. Ahilej, konzervativnija li nost, krije se me u enama, kao to pristoji sun anom heroju (Bela Boginja,
str. 212), i naoruava se etvrtog meseca, kad Sunce pre e ravnodnevicu i kad prestaje materinska zatita
no i. Kretski de aci su se zvali scotioi, deca mraka (vidi 27, 2), za vreme dok su iveli u enskim
odeljenjima pre no to su im majke svetenice predavale oruje i putale ih na slobodu (vidi 121, 5). U epu
Mabinogion Gvidion (kralj Odin ili Voden) u sli noj prilici upotrebljava ratno lukavstvo sli no Odisejevom
prema Ahileju, u elji da oslobodi Lju--Laja-Gifesa, drugog sun anog heroja, od vlasti njegove majke
Arijanrode. On stvara lanu ratnu buku pred zamkom, na ta se majka Lju-Laja prepadne i prui sinu ma i
tit. Velki mit je, verovatno, ranija verzija mita koju su Argivci izvodili kao dramu prvog dana etvrtog
meseca u vidu borbe de aka obu enih u devoja ke haljine i ena obu enih u muka odela praznik se
zvao Hibristika (sramno ponaanje). Istorijsko opravdanje ove verzije treba traiti u doga ajima u petom
369

veku, kad je pesnikinja Telesila sa grupom ena uspela da preotme Arg spartanskom kralju Kleomenu,
poto je argivska vojska bila potpuno potu ena (Plutarh: O Vrlinama ena 4). Poto Patroklo nosi ime
nesvojstveno patrajarhatu (o eva slava), on mora da je bio Fojniks (krvavo crven), Ahilejev blizanac i
vojskovo a u matrijarhalnom poretku.
6. Svi su gr ki kraljevi pre Troje bili sveti kraljevi. Pitoma zmija nije mogla pratiti u boj Malog Ajanta: on
je nije mogao imati dok nije postao proro ki heroj. Idomenejev lem od zuba divljeg vepra, a sli ni su
na eni i u nalazitima na Kreti i mikenskoj Gr koj, verovatno je prvobitao nosio vojskovo a (vidi 18. 7);
njegov petao posve en suncu, koji je predstavljao Zeusa Velhana, mora da je kasniji Homerov dodatak, jer
je doma a koko dospela u Gr ku tek oko estog veka pre nove ere. Prvobitni znak je svakako bio mujak
jarebice (vidi 92, 1). Teki titovi su sastavljeni od bivoljih koa sa kojih su odse eni rubovi, a od otpadaka
je pravljena obredna sprava u obliku osmice. Ti titovi su pokrivali celo telo od brade do lanaka. Ahilej
(''bez usana'') izgleda da nije bio zajedni ki naziv za proro ke heroje, jer je postojao kult Ahileja na Skiru, u
Ftiji i Elidi (Pausanija: VI, 23, 3).
7. Roja, k i Stafila i Hrisotemide (Nar, plod vinovog Grozda i Zlatnog poretka), dola je na Del u
kov egu i poznata je kao Boginja plodnosti sa unom u obliku polumeseca. I ona se javlja u trojstvu kao i
njene unuke Vinogradarke, ija imena zna e maslinovo ulje, zrno i vino. Majka im je Doripa, ili
darovana kobila, to zna i da je Roja bila Demetra kobilje glave (vidi 16, 5). Njen se kult sa uvao delom i
do danas u vidu posude ''kernos'', koju upotrebljava gr ko svetenstvo pravoslavne crkve. Oni tim posudama
osve uju darove u ulju, zrnevlju i vinu, koji se donose u crkvu radi posve enja. Isti takav kernos na en je u
minojskoj grobnici u Komasi, a Vinogradarke su morale do i na Del sa Krete, poto su bile Arijadnine
unuke (vidi 27, 8).
8. Teko a sa kojom su Grci nali Troju ne slae se sa tim kako je Menelaj lako do nje doplovio; moda u
prvobitnoj legendi Afrodita Trojanska baca na njih ini zaborava, kao to im docnije pri povratku rastura
flotu (vidi 169, 2).
9. Ahilejevo le enje rane od ma a, zasnovano na starom homeopatskom stanovitu da se isto istim le i,
podse a na Melampa, koji je upotrebio r u s noa da pomogne Ifiklu (vidi 72, e).
10. Majnade na vaznom slikarstvu imaju ponekad udove tetovirane u vidu lestvica. Ako su im lica nekada
bila tetovirana u vidu prikaze iza umskog granja, onda se time da objasniti ime Penelope (sa pau inom
preko lica), to bi bio naziv orgasti ke planinske Boginje, a moe biti i da se u vreme orgija obavijala
mreom, kao Diktina i britanska Boginja Goda (vidi 89, 2 i 3). Pri a kako je Penelopa rodila Pana podaju i
se svim svojim prosiocima u vreme Odisejeva odsustva (vidi 161, 1) govori o prehelenskoj tradiciji bludnih
orgija; patka je, kao i labud, verovatno bila totem ptica u Sparti (vidi 62, 34).
11. Nijedan se komentator nije do sada potrudio da ta no objasni zato je Kalhantovo gnezdo ptica moralo
biti na platanu i zato je zmija morala da pojede sve ptice u njemu: ali injenica je da zmije svla e kouljicu
jedanput godinje i tako se obnavljaju, a to isto se deava i sa platanom to i zmiju i platan ini
simbolima obnavljanja. Kalhant je, prema tome, zaklju io da ptice koje je zmija progutala ozna avaju devet
godina, a ne devet meseci. Medutim, kasnije je, uz Apolonov pristanak, platan postao Boginjino
sveto drvo na Kreti i u Sparti (vidi 58, 3) zato to je njegovo li e podse alo na prste ispruene da
blagosiljaju. Ovaj pokret su esto imale drevne statuete. Plave pege na zmiji trebalo je da zna e da ju je
poslao Zeus koji je nosio plavi oreol kao Bog neba. Kinirine la e-igra ke verovatno predstavljaju kiparski
obi aj, nastao pod uticajem Egipta, da zakopavaju brodove od terakote pored umrlih kraljevi a kako bi
njima putovali na drugi svet.
370

12. Pedeset Kinirinih k eri koje su se pretvorile u vodomare svakako su zajednica Afroditinih svetenica.
Jedna od njenih titula bila je Alkiona, kraljica koja uva od (bure), i vodomari su joj bili posve eni zato
to su vesnici mirnog mora (vidi 45, 2).
161 DRUGI SASTANAK U AULIDI
Kalhant, brat Leukipe i Teonoje, nau io je umetnost proricanja od svoga oca Testora. Jednog dana
Teonoja se etala pored morske obale u blizini Troje kad su je karijski gusari odvukli, a posle je postala
ljubavnica kralja Ikara. Testor odmah krenu u potragu, ali doive brodolom na karijskoj obali te ga Ikar
zarobi. Nekoliko godina kasnije, Leukipa, koja bee dete u vreme kad su se ovi tuni doga aji odigravali,
ode u Delfe da uje neto o svome ocu i sestri. Pitonka je nau i da se prerui u Apolonovog svetenika i da
se uputi u Kariju da ih trai. Leukipa je poslua, oia kosu i uputi se u dvor kralja Ikara; ali se Teonoja, ne
prepoznavi preruenu sestru, zaljubi u nju i re e jednom od uvara: Dovedi mi onog mladog svetenika u
spava u sobu! Leukipa, koja ni sama nije prepoznala Teonoju, u strahu da se ne otkrije prevara, odse no
odbi: na to Teonoja, poto nije mogla od dvorskih slugu da zahteva da izvre takav zlo in kao to je ubistvo
svetenika, naredi da to u ini jedan od zatvorenika i posla ma u tu svrhu.
b) Zatvorenik koga izabrae ne bee niko drugi nego Testor. On do e do spava e sobe u koju su
zabravili Leukipu. poloi ma preda nj i u o ajanju ispri a svoju istoriju. Ja te ne u ubiti gospodaru, re e
on, jer i sam potujem Apolona i vie volim da ubijem sebe! Ipak dopusti mi najpre da ti kaem svoje ime:
ja sam Testor, sin Idmona, Argonauta, trojanski svetenik. On taman htede da probode svoje grudi kad
Leukipa dohvati ma . O e, o e! uzviknu ona ja sam Leukipa, tvoja k i! Ne okre i oruje protiv
sebe; upotrebi ga da ubije pohotljivu milosnicu kralja Ikara, po i za mnom. Oni pohitae u Teonojinu
odaju. Ah, bludnice, uzviknu Leukipa, uletevi unutra vode i za sobom Testora. Spremi se da umre od
ruke mog oca Testora, Idmonovog sina! Sad na Teonoju do e red da uzvikne: O e, o e! I poto se sve
troje isplakae suzama radosti i zahvalie Apolonu na milosti, kralj Ikar ih velikoduno pusti da odu svome
domu i obdari ih bogatim darovima.1
c) Poto je Prijam odbio Agamemnonov zahtev da vrati Helenu, on posla Testorovog sina Kalhanta,
Apolonovog svetenika, da se posavetuje sa delfijskom Pitonkom. Predskazavi pad Troje i potpuno
unitenje doma Prijamova, ona naredi Kalhantu da se pridrui Grcima i da ih spre i da napuste opsadu Troje
pre no to pobede. Kalhant se tada zakle na ve no prijateljstvo Ahileju, koji ga smesti u sopstvenoj ku i i
uskoro potom izvede pred Agamemnona.2
d) Kad su se gr ke la e po drugi put skupile u Aulidi, i zbog nepovoljnih vetrova danima nisu mogle
nikud da krenu, Kalhant prore e da ne e isploviti dok god Agamemnon ne rtvuje Artemidi svoju najlepu
k er. Raspravljalo se i naga alo zato se Artemida uvredila. Neki kau da se Agamemnon hvalisao kad je u
lovu ubio jelena: Ni sama Artemida ne bi mogla bolje da ga ustreli! Po drugima, on je ubio Artemidinu
svetu kozu; a ima ih koji kau da se zakleo da e Artemidi rtvovati najlepe stvorenje koje se te godine
bude rodilo u njegovoj kraljevini, a to bee Ifigeneja, ili da je Agamemnonov otac Atrej zadrao zlatno
Artemidino jagnje.3 U svakom slu aju, Agamemnon je odlu no odbijao da u ini to se od njega trailo,
pravdaju i se kako Klitajmnestra nikada ne bi dozvolila Ifigeneji da do e. Me utim Grci se zarekoe: Mi
emo preneti svoju zakletvu na vernost Palamedu ako se Agamemnon i dalje bude opirao. A Odisej, pod
izgovorom da je ljut, po e da se sprema ku i. Tad Menelaj istupi kao pomiritelj. On predloi da Odisej i
Taltibije odu po Ifigeneju i dovedu je u Aulidu pod izgovorom da treba da se uda za Ahileja, to bi mu bila
nagrada za njegovu hrabrost u Misiji. Agamemnon pristade na to ratno lukavstvo, mada odmah posla slugu
sa tajnom porukom Klitajmnestri da ne veruje Odiseju. Menelaj uhvati poslanika sa porukom i tako
obmanuta Klitajmnestra dovede Ifigeneju u Aulidu.4
e) Kad je Ahilej saznao da je njegovo ime upotrebljeno radi prevare, on odlu i da zatiti Ifigeneju od
nepravde, ali ona hrabro pristade da umre za slavu Gr ke i stavi svoj vrat pod rtvenu sekiru bez re i
prekora i albe. Neki kau da je u tom trenu Artemida prenela Ifigeneju u zemlju Taurida i na oltar
371

podmetnula koutu ili medvedicu ili neku staru enu. Drugi kau da se uz tresak gromova ula
Klitajmnestrina molba i Artemidina zapovest, te je Ahilej ili spasao Ifigeneju i poslao je u Skitiju, ili se
njome oenio, pa mu je ona, a ne Dejdameja, rodila Neoptolema.5
f) Ali bilo da je Ifigeneja pogubljena, bilo da su je spasli, severoisto ni vetar je pao i brodovi se
najzad uputie na more. Prvo su prispeli na Lezb, gde je Odisej stupio u ring da se bori protiv kralja
Filomeleida, koji je svoje goste primoravao da se rvu s njim; Odisej ga, glasno bodren od svih Grka koji su
prisustvovali, sramno svali na pod. Posle Lezba pristali su na Tened, koji se vidi iz Troje, a kojim je tada
vladao Ten. On je, iako se smatrao sinom Prokleje, Laomedonove k eri, mogao Apolona zvati ocem.
g) Kikno, sin Posejdona i Kalike, ili Harpale, vladao je u Koloni. Majka ga je u potaji rodila i
ostavila na morskoj obali, ali su ga nali neki ribari koji su videli labuda kako sle e da ga utei.6 Posle smrti
Prokleje on se oenio Filonomom, Tragasovom k eri, a ona se zaljubi u svog pastorka Tena pa, kako nije
uspela da ga zavede, ona ga optui da je pokuao da je siluje. Ona se pozva na flautistu Molpa kao svedoka,
a Kikno im poverova, zatvori u kov eg Tena i njegovu sestru Hemiteju i baci ih u more. Struja izbaci
kov eg na obalu ostrva Tened, od tada zvanog Leukofrij, to zna i bela obrva.7 Kasnije, kad je Kikno
saznao istinu, on naredi da Molpa kamenuju, a Filonomu ivu zakopaju, pa uvi da je Ten iv i da je na
Tenedu, pohita tamo da mu prizna svoju zabludu. Ali Ten nije bio raspoloen da mu oprosti, te sekirom
prese e ue Kiknovog broda; tako je nastala izreka posekao ga sekirom sa Teneda, kad treba izraziti
ljutito odbijanje. Ten najzad ipak popusti i Kikno se nastani na Tenedu.8
h) Tetida je upozorila Ahileja da ako ikada ubije Apolonovog sina, mora umreti od Apolonove ruke.
Stoga ga je sluga po imenu Mnemon pratio svuda iz jednog jedinog razloga da bi ga podse ao na to. Ali
kad Ahilej ugleda Tena kako valja ogromnu stenu sa grebena na gr ke la e, on otpliva do obale i
nepromiljeno ga probode pravo u srce. Grci se iskrcae i opustoie Tened; Ahilej, shvativi najzad ta je
u inio, ubi Mnemona zato to ga nije podsetio na Tetidine re i. Ahilej sahrani Tena na mestu gde mu je
podignuto svetilite: nijedan flautista nije smeo da u e u to svetilite niti je ko smeo da pomene Ahilejevo
ime.9 Ahilej je ubio Kikna, udarcem u glavu, tamo gde je jedino i mogao biti ranjen, i po eo da goni
Hemiteju, koja je beala kao kouta. Ahilej bi je ipak stigao da se zemlja pod njom nije otvorila i progutala
je. Na Teneju se Ahilej tri puta posva ao sa Agamemnonom, optuuju i ga kako ga je u pohod pozvao tek
naknadno.10
i) Palamed prinese hekatombu Apolonu Smintijskom iz zahvalnosti za pobedu na Tenedu, ali dok je
prinosio rtvu, jedna se vodena zmija priblii oltaru i ujede za nogu Filokteta, slavnoga strelca. Ni balsam,
ni stavljanje toplih obloga ne pomoe i rana postade grozna i smrdljiva, a Filoktet je jaukao tako glasno da
vojska nije vie mogla da izdri njegovo prisustvo. Agamemnon zato naredi Odiseju da ga izbaci na pustu
obalu ostrva Lemna, gde se odrao u ivotu jo nekoliko godina love i ptice; zapovednitvo nad njegovim
trupama preuze Medon.11
j) Prema jednoj drugoj pri i, to se odigralo na Hrisi, jednom ostrvcetu nedaleko od Lemna, koje je
kasnije nestalo u moru. Tamo je Nimfa Hrisa, zaljubivi se u Filokteta, koji joj nije odgovorio na udvaranja,
nagovorila zmiju otrovnicu da ga ujede dok je Filoktet sklanjao zemlju sa zatrpanog oltara Atene Hrise; ili
je zmija kao uvar Ateninog hrama ujela Filokteta kad se pribliio hramu.12
k) Prema tre oj pri i, Filokteta je na samom Lemnu ujela zmija koju je Hera poslala kao kaznu zato
to se usudio da upali Heraklovu pogrebnu loma u. U trenutku kad ga je zmija ujela, Filoktet je zaneto
posmatrao oltar koji je Jason podigao Ateni i zamiljao kako e on podi i oltar Heraklu.13
l) etvrta pri a govori da ga je zmija ujela dok se divio Troilovom grobu u hramu Apolona
Timbrajskog.14 Peta pri a kae da je ranjen jednom od Heraklovih otrovnih strela. Pri a se i da ga je
Herakle zakleo da nikad ne otkrije gde mu je zakopan pepeo. Kad su Grci saznali da ne e mo i da zauzmu
Troju bez Heraklovih strela, oni krenue u potragu sa Filoktetom. Iako u po etku nije priznavao da ma ta
zna o Heraklu, on najzad ipak ispri a ta se dogodilo na Gori Oeti; Grci ga onda radoznalo zapitae da li bi
mogli da mu prona u grob. Filoktet odbi da odgovori na to pitanje, ali oni po ee tako da navaljuju da ih on
odvede do mesta, i, bez re i, lupi nogom o zemlju. Kasnije, kad je prolazio pored groba, odlaze i u trojanski
372

rat, jedna od Heraklovih strela odape se iz leita i probode ga u stopalo: to je bila opomena da ovek ne
sme otkrivati boansku tajnu ni znakom ni nagovetajem.15
1. Higin: Fabula 190;
2. Benoit: Le Romnan de Troie;
3. Ptolemaj Hefajstionov: V, navodi ga Fotije, str. 483; Euripid: Ifigeneja na Tauridi; Apolodor:
Epitome III, 21;
4. Ptolemaj Hefajstionov: loc. cit.; Euripid: loc. cit.; Apolodor: Epitome III, 22; Diktij sa Krete: I,
20;
5. Euripid: Ifigeneja u Aulidi; Sofokle: Elektra 574; Apolodor: loc. cit.; Diktij sa Krete: I, 19; Ceces:
O Likofronu 183:
6. Homer: Odiseja IV, 3424; Apolodor: Epitome III, 234; Pausanija: X, 14, 2; Higin: Fabula
157; Sholijast uz Pindarove Olimpijske ode II, 147; Ceces: O Likofronu 2323;
7. Apolodor: Epitome 111, 24; Pausanija: loc. cit.; Ceces: loc. cit.;
8. Apolodor: Epitome III, 25; Pausanija: X, 14, 2; Ceces: loc. cit.;
9. Ceces: loc. cit.; Plutarh: Gr ka pitanja 28;
10. Ceces: loc. cit.; Apolodor: Epitome III, 31; Kiprija, navodi ih Proklej: Hrestomatija 1;
11. Diktij sa Krete: II, 14; Kiprija. navodi ih Proklej: loc. cit.; Apolodor: Epitome III, 27; Homer:
Ilijada II, 727;
12. Pausanija: VIII, 33, 2; Ceces: O Likofronu 911, Sofokle: Filoktet 1327; Filostrat: Imagines 17;
Eustatije uz Homera, str. 330;
13. Higin: Fabula 102; Sholijast uz Sofoklovog Filokteta, stihovi 2, 193 i 266;
14. Filostrat: loc. cit.;
15. Servije uz Vergilijevu Ajneidu III, 402.
*
1. Izgubljeni pozorini komad iz kojeg je Higin uzeo pri u o Testoru i njegovim k erima pokazuje da su
gr ki dramati ari bili izvanredno veti pozorinoj umetnosti, ali da taj komad nije imao mitoloke vrednosti.
2. Izgleda da je verzija mita o k eri Jeftaja (vidi 169, 5) nekim slu ajem pobrkana sa Agamemnonovim
prinoenjem na rtvu svetenice u Aulidi, to ini u znak molbe da se podigne suprotan vetar pomo u
veti ijih vradbina; Ser Fransis Drejk je jedanput obesio svog momara-uhodu koga je potplatio Sesil iz
istih razloga. Izgleda da je Agamemnonov veliki poduhvat povredio doma a zastarela shvatanja, jer su ene
po tradiciji izuzimane od prinoenja na rtvu. Tauri ani, kojima je Artemida poslala Ifigeneju, iveli su na
Krimu i oboavali Artemidu kao unititeljku mukaraca: Agamemnonov sin Orest pao im je aka (vidi 116,
e).
3. Odisejevo takmi enje u rvanju sa kraljem Filomeleidom, ije ime zna i drag nimfama jabukovog
drveta, svakako je izvedeno sa dobro poznate ikone koja prikazuje obredno takmi enje, u kome stari kralj
biva pobe en i dobija jabukovu gran icu (vidi 53, b).
4. Ahilej je ubio drugog Kikna (vidi 162, f); Herakle je ubio tre eg (vidi 143, g), a da ubije etvrtog spre io
ga je Zeus (vidi 133, d). Ime je ozna avalo da labudovi odnose due svetih kraljeva u Severni Raj. Kad u
drevnim umetni kim delima Apolona prikazuju kako jae na labudu, ili mu labudovi vuku ko ije kad
pohodi zemlju Hiperborejaca, to je samo pristojan na in da se naslika smrt njegovog predstavnika svake
godine u vreme letnje dugodnevice. (Overbeck: Griechische Kunstmytologie). Labudovi koji pevaju svoju
pesmu a potom pole u na sever na Arktik u stvari isputaju po dva krika sli na trubi; zato Pausanija kae (I,
30, 3) da su labudovi upu eni u umetnost Musa. Labudovi pevaju pred smrt: dua svetoga kralja odlazi na
poziv pesme.
373

5. Filoktetova rana se pominje na raznim mestima, jer je ikona koja je bila povod pri i svuda dobro poznata.
On je sveti kralj na Tenedu, Lemnu, Euboji, ili ma u kojoj helenskoj dravi, koga ubadaju otrovnom strelom
u stopalo, pred oltarom Boginje (vidi 126, 3; 154, h; 164, j i 166, e).
6. Herakle nije bio jedini sveti kralj za iji se grob nije znalo; izgleda da je to bila obi na pojava na
Korintskoj prevlaci (vidi 67, j) i kod starih Jevreja (Peta knjiga Mojsijeva XXXIV, 6).
7. Tenovo bacanje kamenja moda je pogreno protuma ena poznata ikona koja prikazuje sun anog heroja
kako gura sun ani kamen do zenita (vidi 67, 2), kao to je i Tal, kretski sun ani heroj, bacao stene na la e
koje su se pribliavale (vidi 154, h). La e na toj ikoni su verovatno ozna avale jedino da su Kreta i Tened
pomorske sile.
162 DEVETOGODINJI RAT
Ne zna se ta no kojom su prilikom Grci poslali izaslanike sa zahtevom da im vrate Helenu i
Menelajevo blago. Neki kau im je pohod prispeo na troadske obale, drugi pre nego to su se
brodovi skupili u Aulidi, ali je opte poznato da su izaslanici bili Menelaj, Odisej i Palamed i da su oni poli
ranije sa Teneda.1 Me utim, poto su Trojanci odlu ili da ne dadu Helenu, htedoe da pobiju sve izaslanike,
ali Antenor, u ijoj su se ku i smestili, ne dozvoli da se izvri tako sramno delo.2
b) Ljuti i uvre eni to su odbijeni, Grci krenue sa Teneda i ukotvie la e na domaku Troje. Trojanci
se odmah sjatie na obalu i htedoe da odbiju napada e kiom kamenja. Grci su svi oklevali, ak i Ahilej,
kome je Tetida poverila da e onaj koji se prvi bude iskrcao prvi i poginuti, kad Protesilaj isko i na obalu i
poubija nekoliko Trojanaca ali ga Hektor prikova strelom, a moda je to bio Euforb, ili Ajnejev prijatelj
Ahar.3
c) Protesilaj, Filoktetov ujak i sin Ifikla, koga je Melampo izle io od polne nemo i, zvao se Jolaj, ali
ga prekrstie zbog okolnosti pod kojima je umro.4 On je leao zakopan u tra kom Hersonesu, u blizini grada
Elaja, gde su mu ukazali boanske po asti. Visoka brestova drveta koja su posadile Nimfe stajala su na
domaku njegovog svetilita i nadnosila se nad njegov grob. Grane koje su okrenute moru, prema Troji,
ranije listaju, ali brzo ogole, dok grane sa suprotne strane ostaju zimzelene. im brest poraste toliko da
ovek sa njegovih gornjih grana moe u daljini nazreti trojanske zidine, on se osui; ali mladice ipak niknu
ponovo iz njegovog korena.5
d) Protesilajeva ena Laodameja, k erka Akastova (koju neki zovu Polidora, k erka Meleagarova),
alila ga je tako duboko i tuno da je, im je on krenuo za Troju, napravila njegov kip ili u bronzi ili od
voska i stavila ga sebi u postelju. To je bila nedovoljna uteha, a kad je stigla vest o njegovoj smrti, ona po e
da moli Bogove da se saale na nju i da dopuste da je on pohodi makar samo na tri sata. Svemo ni Zeus
uslii Laodamejinu molbu i Hermes dovede Protesilajev duh iz Tartara da oivi kip. Progovorivi na usta
kipa, Protesilaj po e da je nagovara da bez oklevarija po e za njim. Ne pro oe ni tri asa, ona se u
njegovom zagrljaju smrtno rani noem.6 Drugi kau da je Laodamejin otac Akast navaljivao da se ona
ponovo uda, ali da je ona provodila no i sa Protesilajevim kipom, dok jednog dana sluga koji je doneo
jabuke za jutarnje rtve nije zavirio kroz prorez na bravi na vratima njene spava e sobe i ugledao je kako
grli, tako mu se u inilo, ljubavnika. Sluga pouri da obavesti Akasta, koji, jurnuvi naglo u sobu, otkri u
emu je stvar. Da se ona ne bi dalje mu ila jalovom udnjom, Akast naredi da se kip spali, ali se Laodameja
baci u plamen i nestade je zajedno sa kipom.7
e) Po jednom drugom predanju, Protesilaj je preiveo trojanski rat i krenuo ku i. On je poveo sa
sobom, kao svoju ratnu zarobljenicu, Prijamovu sestru Ajtilu. Na putu se zaustavio na makedonskom
poluostrvu Peleni, ali kad se iskrcao na obalu da potrai vode, Ajtila nagovori ostale zarobljene ene da
zapale brod; tako je Protesilaj bio prinu en da ostane na Peleni te on tamo osnova grad Skion. To ipak nije
ta no. Ajtila je sa Astiohom i zarobljenim drugaricama zapalila brod na u u italijanske reke Navajte, to
zna i spaljivanje broda, a Protesilaj nije nju zarobio.8
374

f) Ahilej je bio drugi Grk koji se iskrcao na trojansku obalu, njega su u stopu sledili njegovi
Mirmidonci. On je ubio Kikna, Posejdonovog sina, sre no ba enom kamenicom. Na to su se Trojanci
uplaili i pobegli nazad u grad, dok su se ostali Grci iskrcali i ubijaju i kr ili sebi put. Prema jednoj drugoj
pri i, Ahilej, imaju i na umu Protesilajevu sudbinu, bee poslednji koji se iskrcao, a sko io je tako silovito
sa svog broda da je probio izvor na mestu gde su mu noge dotakle obalu. Pri a se da je u borbi koja je
nastala Kikno poubijao na stotine Grka; a Ahilej, navaljuju i uzalud na njega i ma em i kopljem, najzad ga
u besu tresnu u lice drkom svog ma a, natera ga da ide unatrake, dok se Kikno ne spota e o kamen; zatim
mu Ahilej kle e na grudi i zadavi ga remenom svog lema; Posejdon pak pretvori Kiknov duh u labuda koji
se vinu u vazduh. Grci tada opsedoe Troju i izvukoe svoje la e na obalu.9
g) Bilo je re eno da Troja ne e pasti ako Troil uspe da doivi dvadeset godina. Neki kau da se
Ahilej zaljubio u Troila dok su se borili i da mu je rekao: Ubi u te ako ne udovolji mojoj strasti. Troil
pobee i potrai zatitu u svetilitu hrama Apolona Timbrajskog; ali Ahilej se nije osvrtao na boji gnev pa
kad Troil ostade edan i smeran, on mu odrubi glavu pred oltarom, na istom mestu na kome je i sam kasnije
nastradao.10 Neki kau da je Ahilej posekao ma em Troila dok je uvebavao konje u dvoritu hrama; drugi,
pak, da je Ahilej namamljivao Troila nude i mu na poklon golubove i da je ovaj umro prelomljenih rebara i
modra lica, a da ga je Ahilej takvog upotrebio za svoje ljubavno uivanje. Ima ih koji pri aju da je Troil,
svete i se, otplovio iz Troje posle Memnonove smrti i da se sukobio sa Ahilejem, koji ga je ubio ili
zarobio, a zatim javno pogubio i da je tada jedva mogao izazvati ikakovu strast poto je ve bio u
srednjim godinama, izmu ena lica i prore ene brade. Ali bila kakva da je bila njegova smrt, njen vinovnik
je bio Ahilej, a Trojanci su ga dostojno oalili ba kao i Hektora.11
h) Za Troila se kae da je voleo Briseidu, lepu Kalhantovu k erku koju je otac ostavio u Troji. Poto
se ona nije odmetnula sa ocem, prema njoj su se u Troji i dalje odnosili sa puno potovanja. Znaju i da
Troja mora pasti, Kalhant nagovori Agamemnona da je od Prijama zatrai, da ne bi postala ratna
zarobljenica. Prijam blagonaklono pristade i nekoliko njegovih sinova otpratie Briseidu do gr kog logora.
Iako se zaklela Troilu na vernu ljubav ona ubrzo predade svoja ose anja Argivcu Diomedu, koji se strasno
zaljubi u nju i inio je sve da ubije Troila kad god bi se pojavio na bojnom polju.12
i) U jednom no nom pohodu Ahilej zarobi Likaona, iznenadivi ga u vo njaku njegovog oca
Prijama kako se e mladice sa smokvinog drveta za uzde na ko ijama. Patroklo odvede Likaona na Lemno i
prodade ga Jasonovom sinu, kralju Euneju, koji je snabdevao gr ke snage vinom u zamenu za feni anske
srebrne posude. Likaona otkupi Eetion sa Imbara i vrati u Troju, ali Likaon pade od Ahilejeve ruke samo
dvanaest dana kasnije.13
j) Ahilej okupi grupu dobrovoljaca pa ode da hara trojanskim poljima. Na planini Idi Ahilej odvoji
Dardanca Ajneja od njegovog stada i potera ga niz umovite padine planine. Poto je ubio Prijamovog sina
Mestora, koji je uvao krave, on zapleni stoku i razrui grad Lirnes, gde se bee sklonio Ajnej. Min i
Epistrof, sinovi kralja Euena, pogiboe u borbi, ali Zeus pomoe Ajneju da pobegne. Minova ena, druga
Briseida, k erka Brisejeva, postade zarobljenica, a otac joj se obesi.14
k) Iako Ajnej nije strogo zamerao Paridu to je hteo Helenu, on se drao neutralno prvih nekoliko
godina rata; budu i da su mu roditelji bili boginja Afrodita i Anhis, i da je bio unuk Troja, on je mrzeo svog
ro aka Prijama, koji ga je gledao s prezrenjem.15 Ahilejevo izaziva ko ponaanje nateralo je Dardance da se
najzad pridrue trojanskim snagama. Ajnej se pokazao vet borac, pa ga ak ni Ahilej nije olako uzimao jer,
ako je Hektor bio ruka Trojanaca, Ahilej (valjda Ajnej - prim tanjel) je bio njihova dua. Njegova boanska
mati esto mu je pomagala u borbama; a jednom, kad mu je Diomed slomio bedro pogodivi ga kamenom,
ona ga je spasla smrti; kad je Diomed i nju samu ranio otrim se ivom u zglob, Apolon iznese Ajneja s
bojnog polja i preda ga Leti i Artemidi da ga izle e. Drugom prilikom ivot mu je spasao Posejdon, koji je,
iako neprijateljski raspoloen prema Trojancima, potovao sudbinu, jer je znao da bi kraljevska loza Ajneja
moda mogla vladati Trojom.16
l) Ahilej je zauzeo mnoge gradove koji su bili saveznici Troje: Lezb, Fokaju, Kolofon, Smirnu,
Klazomenu, Kimu, Ajgijal, Ten, Adramitij, Didu, Endij, Linaj, Kolonu, Lirnes, Antandar i nekoliko drugih,
pa ak i Tebu pod Plakom, u kojoj je vladao jedan drugi Eetion, otac Hektorove ene Andromahe. Njegov
375

prijatelj Pod vladao je Kilikima. Ahilej je ubio Eetiona, Andromahinog oca, i sedam njegovih sinova, ali ga
nije mrtvog oplja kao; spalio ga je u punoj vojni koj opremi, a oko mogile, koju je sam naneo, planinske
Nimfe zasadile su brestov gaj.17 Me u zarobljenicima bila je i Astionoma, ili Hriseida, k i Hrisa,
Apolonovog svetenika sa ostrva Smit. Neki nazivaju Astinomu Eetionovom enom; neki kau da je nju
Hris poslao u Lirnes ili da se skloni ili da u estvuje u svetkovinama u Artemidinu ast. Kad je izvrena
podela plena, ona pripade Agamemnonu, a Briseida Ahileju. Ahilej je doveo iz Tebe i brzog konja Pedasa,
koga je upregao u svoju besmrtnu zapregu.18
m) Veliki Ajant otplovio je prema tra kom Hersonesu, gde je zarobio Likaonovog brata po majci
Polidora njihova mati je bila Laotoja a u Teutraniji je ubio kralja Teutranta, i poneo veliki plen; tom
prilikom zarobio je i princezu Tekmesu, koju je u inio svojom nalonicom.19
n) Desete godine ratovanja Grci su prestali da haraju obalama Male Azije i koncentrisali su snage
pred Trojom. Trojanci protiv njih uputie svoje saveznike Dardance, koje su predvodili Ajnej i dva
Antenorova sina; Kikonce iz Trakije; saveznike iz Pajonije, Paflagonije, Misije, Frigije, Majonije, Karije,
Likije i mnoge druge. Sarpedon, koga je Belerofontova k erka Laodameja rodila Zeusu, vodio je Likijce.
Evo pri e o njemu. Kad su se Laodamejin brat Isandar i Hipoloh borili za kraljevstvo, bilo je ugovoreno da
kralj bude onaj koji pogodi strelom kroz zlatan prsten oka en o detinje grudi. Obojica su u no zahtevali da
rtva bude dete onog drugog, ali je Laodameja, da bi ih spre ila da jedan drugog ubiju, ponudila da vee
prsten o vrat svom detetu, Sarpedonu. Iznena eni ovakvom plemenitom velikoduno u i samopregorom,
obojica odustanu od svojih zahteva u korist Sarpedona, sa kojim je zatim Glauk, Hipolonov sin, vladao kao
sukralj.20
o) Agamemnon je poslao Odiseja u Trakiju da nabavi hrane, a kad se Odisej praznih aka vratio,
Palamed, Nauplijev sin, prekore ga zbog lenjosti i kukavi luka. Nisam ja kriv to nisam mogao nita da
na em, vikao je Odisej. Da je Agamemnon poslao tebe umesto mene, ni ti ne bi uspeo. Izazvan.
Palamed odmah otplovi i uskoro se vrati sa tovarom ita na la i.21
p) Poto se danima mu io u mislima, Odisej najzad skuje plan kako,da se osveti Palamedu zato to
mu je ast bila duboko povre ena. On posla Agamemnonu ove re i: Bogovi su me opomenuli u snu da je
izdaja na pomolu, logor se mora preseliti u toku dana i no i. Kad Agamemnon izdade naredbu da se to
odmah izvri, Odisej potajno zakopa kesu zlata na mestu gde je bio razapet Palamedov ator. Zatim naredi
frigijskom zarobljeniku da napie pismo kao da toboe Prijam pie Palamedu. Pismo je glasilo: Ovo zlato
vredi dva puta onoliko koliko si ti traio da izda gr ki logor. Naredivi Frigijcu da pismo uru i Palamedu,
Odisej zapovedi da ga ubiju ba pred logorom, pre nego to Frigijac imadne vremena da ga isporu i.
Slede eg dana, kad se vojska vratila na stari poloaj, neko na e zarobljenikov le i odnese pismo
Agamemnonu. Palamed bi izveden pred ratni su , pa kako je sa velikom estinom poricao da je primio zlato
od Prijama, ili od bilo koga drugog, Odisej predloi da mu se pretrai ator. Poto su pronali zlato, sva
vojska kamenova Palameda kao izdajicu.22
q) Neki kau da su Agamemnon, Odisej i Diomed bili umeani u ovu zaveru i da su zajedno diktirali
Frigijcu lano pismo, a potom potkupili slugu da ga sakrije zajedno sa zlatom pod Palamedovu postelju.
Kad su Palameda izveli na mesto kamenovanja, on je glasno uzviknuo: Istino, alim te to sam te
nadiveo!23
r) Drugi opet kau da su Odisej i Diomed, pod izgovorom da su u dubokom bunaru otkrili blago,
spustili Palameda konopcem u bunar pa mu odozgo bacali veliko kamenje na glavu, ili da su ga udavili kad
su jednom poli u ribolov. Ipak, drugi smatraju da ga je strelom ubio Parid. ak se ne zna ta no ni mesto
gde je poginuo da li je to bilo u Trojanskoj Koloni, u Gerajstu, ili na Tenedu; njegovo svetilite heroja
nalazilo se u blizini Metilene na Lezbu.24
s) Palamed je zasluio zahvalnost svojih drugova izumevi kocku za igranje kojom su se zabavljali i
prekra ivali vreme pred Trojom; on je prve primerke posvetio hramu Tihe u Argu. Svi su mu zavideli na
izuzetnoj mudrosti, jer on bee pronaao i kulu svetilju, vagu, mere, disk, azbuku i postavljanje strae.25
t) Kad je Nauplije uo za ubistvo, on otplovi za Troju, trae i zadovoljenje; ali Agamemnon odbi njegov
zahtev, jer je ba on pomogao Odiseju, a uivao je i neograni eno poverenje svih gr kih vo a. Zato se
376

Nauplije vrati u Gr ku sa svojim preivelim sinom Ojakom a enama Palamedovih ubica donese lane vesti,
govore i svakoj od njih: Tvoj mu dovodi sa sobom trojansku nalonicu kao novu kraljicu. Na to neke od
nesre nih ena izvrie samoubistvo. Druge se upustie u preljubu: kao Agamemnonova ena, Klitajmnestra
sa Ajgistom, Diomedova ena Ajgijaleja sa Kometom, Stenelovim sinom, i Idomenejeva ena Meda sa
nekim Leukom.26
1. Kiprija, navodi ih Proklo: Hrestomatija I; Ceces: Antehomerica 154; Sholijast uz Homerovu
Ilijadu III, 206;
2. Diktij sa Krete: I, 4; Apolodor: Epitome III, 2829; Homer: Ilijada III, 207;
3. Apolodor: Epitome III, 2930; Higin: Fabula 103; Eustatije o Homeru. str. 325 i 326;
4. Higin: loc. cit.; Eustatije o Homeru, str. 245;
5. Pausanija: I, 34, 2; Ceces: O Likofronu 5323; Filostrat: Heroika III. 1: Kvint Smirnjanin:
Posthomerica VII, 408; Plinije: Istorija prirode XVI, 88;
6. Higin: Fabule 103 i 104; Kiprija, navodi ih Pausanija: IV. 2, 5; Ovidije: Heroide XIII, 152;
Eustatije o Homeru, str. 325; Apolodor: Epitome III, 30; Servije: uz Vergilijevu Ajneidu VI, 447;
7. Eustatije uz Homera: loc. cit.; Higin: Fabula 104;
8. Konon: Naracije 13; Apolodor: Epitome, navodi ga Ceces: O Likofronu 941; Strabon: VI, 1, 12;
9. Apolodor: Epitomi: III, 31; Ceces: O Likofronu 245; Ovidije: Metamorfoze XII, 70145;
10. Prvi vatikanski mitograf 210; Ceces: O Likofronu 307;
11. Eustatije uz Homerovu Ilijadu XXIV, 251; str. 1348; Servije uz Vergilijevu Ajneidu I, 478;
Diktij sa Krete: IV, 9; Ceces: loc. cit.;
12. Benoit: Le Roman de Troie;
13. Apolodor: Epitome III, 32; Homer: Ilijada XXI. 34 i 356; XXIII. 7407 i VII, 4676;
14. Apolodor: Epitome III, 32; Homer: Ilijada II, 6903; 89 i 188; Eustatije uz Homerovu Ilijadu
III, 58; Sholijast uz Homerovu Ilijadu I. 184; Kiprija navodi ih Proklo: Hrestomatija I; Diktij sa
Krete II, 17;
15. Higin: Fabula. 115; Homer: Ilijada XIII, 460 i XX, 131; Hesiod: Teogonija 1007;
16. Homer: Ilijada V, 305; XX, 178 i 585; Filostrat: Heroika 13;
17. Homer: Ilijada IX, 3289; VI, 3957; XVII, 5757 i VI,41326: Apolodor: Epitome III, 33;
18. Diktij sa Krete: II, 17; Homer: Ilijada I, 366 i XVI, 14954; Eustatije uz Homera, str.77, 118 i
119;
19. Diktij sa Krete: II, 18; Sofokle: Ajant 210; Horatije: Ode II. 4, 5:
20. Heraklid sa Ponta: Homerske alegorije, str. 4245; Homer: Ilijada VI, 196; Apolodor: Epitome
III, 345; Eustatije o Homeru, str. 894;
21. Kiprija, navodi ih Proklo: loc. cit.; Servije uz Vergilijevu Ajneidu II, 81
22. Apolodor: Epitome III, 8; Higin: Fabula 105;
23. Sholijast uz Euripidovog Oresta 432; Filostrat: Heroika 10:
24. Diktij sa Krete: II, 15;' Kiprija, navodi ih Pausanija: X, 31, 1; Ceces: O Likofronu 384 i 1097;
Dares: 28;
25. Pausanija: X, 31, 1 i II, 20, 3; Filostrat: loc. cit.; Sholijast uz Euripidovog Oresta 432; Servije uz
Vergilijevu Ajneidu II, 81; Ceces: O Likofronu 384:
26. Apolodor: Epitome VI, 89; Ceces: O Likofronu 384; Eustatije uz Homera, str. 24; Diktij sa
Krete: VI, 2.
*
1. Illjada obra uje samo odeljak o desetoj godini opsade Troje, a svaki mitograf re a doga aje prethodnih
godina prema svom naho enju. Prema Apolodoru (Epitome III, 323), Ahilej ubija Troila, zarobljava
Likaona; plja ka Ajnejevu stoku i zauzima mnoge gradove. Kiprija (navodi ih Proklo: Hrestomalija I) kae
da su Grci, poto nisu uspeli da zauzmu Troju na juri, pustoili okolne zemlje i gradove. Afrodita i Tetida
uspevaju da sastave Ahileja i Helenu; Grci odlu uju da se vrate ku ama, ali ih Ahilej zadrava; Ahilej
377

potom otima Ajnejevu stoku i pustoi mnoge gradove i ubija Troila; Patrokle prodaje Likaona na Lemno;
me usobno dele plja ku; Palameda kamenuju i on umire.
2. Prema Cecesu (O Likofronu 307), Troil nadivljuje Memnona i Hektora. Sli no je i kod Frigijca Daresa:
Troil nasle uje Hektora kao zapovednik trojanskih snaga (Dares: 30), dok jedan od konja upregnutih u
njegove ko ije ne biva ranjen, te ga Ahilej sustigne i prevrne; Ahilej pokuava da odvu e njegovo telo, ali
ga ranjava Memnon, koga opet on ubija; Trojanci se povla e u utvr enje, a Prijam sahranjuje sa velikim
po astima i Troila i Memnona (Dares: 33).
3. Trojanski rat je istorijska injenica i bez obzira ta je bio njegov neposredni uzrok, to je rat vo en zbog
trgovine. Troja je kontrolisala na Crnom moru veoma vanu trgovinu zlatom, srebrom, gvo em,
cinoberom, brodskom gra om, lanom, konopljom, suhom ribom, uljem i kineskim adom. Kad je Troja
najzad pala, Grci su po eli da osnivaju kolonije, isto tako bogate kao i one na Siciliji i u Maloj Aziji.
Najzad, Atena, kao vode a pomorska sila, imala je najve e koristi od trgovine na Crnom moru, naro ito
zbog jeftinog ita; gubitak brodova koji su uvali prilaze Helespontu u Ajgospotami 405. godine pre nove
ere bio je teak poraz i okon ao je dugotrajne peloponeske ratove. Moda su se zbog toga dugotrajni
pregovori izme u Agamemnona i Prijama manje ticali povratka Helene, a vie obnavljanja prava na prolaz
kroz Helespont.
4. Vrlo je verovatno da su se Grci spremali na odlu uju i udar uzastopnim napadima na obale Trakije i
Male Azije kako bi oslabili pomorsku silu trojanskih saveznika i da su se ulogorili na u u reke Skamandar
kako bi onemogu ili mediteranskoj trgovini da prodre u Troju i spre ili odravanje isto no-zapadnog vaara
u dolini reke. Ali u Ilijadi je jasno da Troja nije bila opsednuta tako da su joj bile prekinute veze sa
kopnenim zale em, iako, dok se Ahilej nalazio u blizini, Trojanci nisu smeli danju da prolaze kroz
Dardanska vrata, koja su vodila u unutranjost zemlje (Ilijada V, 789); gr ke pralje bojale su se da peru
rublje na izvorima koji su bili na domaku strela sa zidina (Ilijada XX, 256). Namirnice i poja anja su ipak
stizala slobodno i Trojanci su drali Sest i Abid, a to je obezbe ivalo dobru vezu sa Trakijom. to su se Grci
tako glasno hvalisali da su oplja kali stado na Gori Idi i Prijamov smokvin gaj, zna i samo da su oni vrlo
retko prodirali dublje u zale e Troje. Smokvino drvo upotrebljeno za ogradu na Likaonovim ko ijama je
verovatno obra ivano u dvoru, pod zatitom Afrodite. Na tablicama na enim u Knosu iz doba pre
trojanskog rata, pominju se ''crveno obojene kidonske karuce sa dodatnim radom'', ali se samo drvena
ograda posebno pominje: ona je uvek od smokvinog drveta. Me utim smokvino drvo nije tako podesno za
obradu u tu svrhu kao mnoga druga koja su bila pristupa na i Kre anima i Trojancima.
5. Agamemnon se spremio da vodi rat iscrpljivanja, a Hektor to priznaje kad kae kako su izvori trojanskih
zaliha presuili zato to je trgovina zamrla (Ilijada XVII, 225 i XVIII 28792) i da im je potrebna pomo
saveznika. Paflagonci, Tra ani i Misijci su bili proizvo a i, a ne trgovci, i zato su rado pristajali na
neposredne veze sa Grcima. Jedino je trgova ki nastrojenim Likijcima, koji su uvozili robu sa jugoistoka, na
srcu leala sudbina Troje, jer im je otvarala slobodan put na sever; i zaista, kad je pala Troja trgovina u
Maloj Aziji postala je monopol Agamemnonovih saveznika Ro ana, a Likijci su nastradali.
6. Hladnokrvno postupanje sa enama, zato enicama i saveznicima dokaz je da Ilijada nije mit koji pripada
bronzanom dobu. Padom Knosa (vidi 39, 7 i 89, 1) i, sledstveno tome, i propa u ''pax Cretensis'', koga je
nametnula kreska Morska Boginja svim zemljama pod njenim uticajem i vla u, po inje i moral bronzanog
doba. To je moral tiranina-pobednika, sitni avog Zeusa, koji ne priznaje boansku odmerenost. rtvovanje
Ifigeneje, Odisejeva mrnja i osveta Palamedu, prodaja Likaona za srebrni pehar, Ahilejevo sramno
gonjenje Troila i nasilna veza sa Briseidom i Hriseidom tipi ni su za varvarsku snagu. Sasvim je ispravno
to Palamed pada kao nevina rtva jednog tako malo asnog saveza izme u Agamemnona, Odiseja i
Diomeda, jer je on predstavljao kretsku kulturu zasnovanu u Argolidi, a svi pronalasci koji mu se pripisuju
378

kretskog su porekla. Njegovo ubistvo u bunaru moe se nagovestiti re ima Istino, alim te to sam te
nadiveo! uz dobro poznatu vezu izme u istine i bunara. Palamedes zna i ''drevna mudrost'', i kao Hefajst,
njegov lemljanski parnjak, i on je bio proro ki heroj. Njegovi pronalasci otkrivaju ga kao Tota ili Hermesa
(vidi 17, g). Kocka ima istu istoriju kao karte za igranje. Najpre su bili proro ka oru a, a zatim su po ele da
se upotrebljavaju radi zabave i hazarda (vidi 17, 3).
7. Brest, drvo koje se ne nalazi u kalendaru drve a (vidi 53, 3) uglavnom ima veze sa Dionisovim kultom,
jer su Grci podupirali vinovu lozu brestovim pru em, ali brestove su sadile Nimfe oko grobova Protiselaja i
Ejtiona verovatno zato to su kora i li e sluili kao lekovi za rane (Plinije: Istorija prirode XXIV, 33), i bili
su naro ito lekoviti ako bi iznikli na grobovima kraljevi a podleglih mnogim ranama.
8. Laodamejina perverzna odanost Protesilajevoj statui verovatno je izvedena sa svete svadbene ikone: na
nekim hetitskim svadbenim pe atima kralj je bio tako kruto izgraviran da je izgledalo kao da je statua.
Jabuke koje donosi sluga i Akastov iznenadan ulazak govore da je kraljica izdala kralja svome ljubavniku,
vojskovo i; ljubavnik odseca kobnu jabuku u kojoj se nalazi kraljeva dua kao u irskoj legendi o
Kahaleinu, Dekstiri i Kuroi.Briseida se esto zamenjuje sa Hrisom ili Hriseidom, Hrisovom k eri koja je
Agamemnonu rodila vanbra no dete (vidi 116, h). Srednjovekovna latinska legenda o Hriseidi dovela je do
Henrisonovog Kreseidinog zavetanja i ekspirovog Troila i Kreside.
9. Teutranija moda dolazi od re i teuthis, ili oktopod, koji je bio posve en kretskoj Boginji (vidi 81, 1), ija
je vrhovna svetenica bila Tekmesa (''ona koja uvodi, priprema'').Iako je mit o Sarpedonu nejasan, njegovi
su elementi ipak dobro poznati. Izgleda da je likijsko kraljevstvo, iji su stanovnici bili poreklom ili Grci sa
Krete, Ajoljani, ili Pelazgi, koje su Ahajci oterali na more osnovao jedan drugi Sarpedon, ujak nekom
Glauku koji mu je bio naslednik po maj inoj lozi, a titula Mese eve Svetenice je bila Laodameja
(ukrotiteljka naroda). Njihovi sveti kraljevi izgleda da su se obredno ra ali od kobile (vidi 81, 4 i 167,
2) odatle i njegovo ime Hipoloh a Isandar (nepristrasan ovek) mu je bio vojskovo a. Sarpedonovo
ime (''radost u drvenom unu'') odnosi se na dolazak novogodinjeg deteta u amcu. Dete je ''interrex'' kome
Hipoloh ustupa kraljevstvo za samo jedan dan; on zatim mora biti uguen u medu kao Glauk iz Krete (vidi
71, d), ili usmr en u lomljavi ko ija, kao Glauk sa Istama (vidi 90, 1), ili ga ponovo oiveli Hipoloh probada
strelom, kao Learh, Atamantov sin (vidi 70, 5).
10. Ustreliti jabuku postavljenu na ne iju glavu, ili nov i postavljen na kapu ro enoga sina, bio je ispit
vetine za srednjovekovne strelce iji je esnaf pripadao (kao to se vidi iz Malleus Maleficarum i iz Malih
pri a o Robinu Hudu) paganskom kultu vetina i u Engleskoj i u Keltskoj Nema koj. U Engleskoj je ta
proba, izgleda, odravana da bi se izabrao pratilac Devici Marijani, koji, kad se njome oeni, postaje
Robin Hud, gospodar Grinvuda. Poto je severnja ki kult vetice imao dosta zajedni kog sa religijom
neolitskog doba u Ajgeji, Likijci verovatno nisu postavljali prsten na de akove grudi, ve na njegovu glavu,
a moda je prsten predstavljao zlatnu zmiju (vidi 119, 4); ili je to bila alka na sekiri, koju je de ak drao u
ruci, kao to su bile one kroz koje je Odisej ga ao kada je preotimao Penelopu od prosaca (vidi 171, h).
Mitograf je verovatao pobrkao ogledanje u strelja koj vetini koje se zahtevalo od budu eg kralja sa
rtvovanjem interrexa.
11. Ajtila zna i paljenje drveta, i prema tome, godinje paljenje broda moda je povod za legendu o
Skionu. Protesilaj (prvi me u ljudima) svakako je bila uobi ajena kraljevska titula jer je vie gradova
tvrdilo da u njima postoji njegov grob.
163 AHILEJEVA SRDBA
379

Zima se pribliavala, i poto civilizovani narodi nikada nisu ratovali u to godinje doba, Grci su
provodili vreme proiruju i svoj logor i vebaju i se u ga anju strelom. Ponekad su se, ak, sretali i sa
trojanskom gospodom u hramu Apolona Timbrajskog, koji se nalazio na neutralnom zemljitu. Jedanput,
kad je Hekaba u tom hramu prinosila rtvu, Ahilej, koji je slu ajno navratio, vide njenu k er Poliksenu i
estoko se zaljubi u nju. On se nije odmah izjasnio, ali vrativi se u svoj ator u o ajanju, on posla krotko
Automedona da pita Hektora pod kojim uslovima bi on mogao da se oeni Poliksenom. Hektor odgovori:
Poliksena e biti njegova onoga dana kad on napusti gr ki logor i do e mom ocu Prijamu. Ahilej je,
izgleda, bio voljan. da pristane na Hektorove uslove, ali se povukao kad je uo da se, ako ne uspe da
prebegne iz logora, mora zakleti da e pobiti svog ro aka Velikog Ajanta i sinove Atenjanina Pleistena.1
b) Prole e je dolo i borbe su se obnovile. U prvim okrajima Ahilej prona e Hektora, ali mu budni
Helen probode ruku strelom odapetom s Apolonovog luka od slonova e, to bee ljubavni poklon, i tako ga
prisili da se povu e. Zeus je li no motrio na vrh strele i, poto je bio odlu io da olaka Trojancima, koje su
plja kaki pohodi i izdaja izvesnih azijskih saveznika obeshrabrili, on rei da. kazni Grke odvajaju i Ahileja
od njegovih drugova vojskovo a.2 Zato, kad je Hris hteo da otkupi Hriseidu, Zeus nagovori Agamemnona
da ga otera pogrdnim re ima; Apolon, koga je Hris dozivao u svojim molbama, namesti se, osvetni ki
raspoloen nedaleko od gr kih brodova, i po e danima da ga a Grke svojim smrtonosnim strelama. Na
stotine Grka je nestalo, iako ni jedan kralj ni kraljevi nije nastradao, a desetog dana Kalhant objavi
prisustvo Boga. Kalhant nagovori Agamemnona i on, uz gun anje i preko volje, posla Hriseidu ocu, sa
odgovaraju im poklonima, ali preote Ahileju Briseidu da bi nadoknadio gubitak. Briseida je kao plen
pripala Ahileju kockom, te Ahileja estoko naljuti Agamemnonov postupak i objavi da ne e dalje
u estvovati u ratu. Njegova mati Tetida poali se Zeusu, duboko uvre ena, i on joj obe a zadovoljenje za
Ahileja. Ali neki smatraju da se Ahilej uzdrao od borbe kako bi pokazao dobru volju prema Prijamu kao
Polikseninom ocu.3
c) Kad su Trojanci shvatili da se Ahilej sa svojim Mirmidoncima povukao sa bojnog polja, ohrabrie
se i izvrie estok napad. Agamemnon, koji se bee mnogo prepao, obe a primirje. Za vreme tog primirja
trebalo je da se Parid i Menelaj bore prsa o prsa za Helenu i ukradeno blago. Dvoboj, me utim, nije nita
odlu io, jer kad je Afrodita videla da e Parid loe pro i, ona ga obavi gustom maglom i vrati u Troju. Hera
zatim posla Atenu da prekine primirje, a Atena u ini da Pandar, Likaonov sin, odapne strelu na Menelaja;
istovremeno ona nadahnu Diomeda da ubije Pandara i rani Ajneja i njegovu majku Afroditu. Na to se
Glauk, Hipolohov sin, suprotstavi Diomedu, ali se obojica setie prisnog prijateljstva koje je vezivalo
njihove o eve i uljudno izmenie oruje.4
d) Hektor izazva Ahileja na dvoboj, ali kad je Ahilej odgovorio da se povukao iz rata, Grci odredie
Velikog Ajanta da se suprotstavi Hektoru. Ova dva prvaka tukla su se bez odmora sve do no i, dok ih
glasnici nisu rastavili i obojica su, dah u i, hvalili vetinu i hrabrost svog suparnika. Ajant dade Hektoru
sjajan purpurni remen preko grudi i ramena kojim su ga posle vukli po zemlji dok nije izdahnuo, a Hektor
Ajantu srebrni kratki ma kojim je on kasnije izvrio samoubistvo.5
e) Posle toga je objavljeno primirje. Grci su podigli veliku humku nad svojim poginulim i oivi ili je
zidom pod kojim su napravili dug ogra en usek. Ali propustili su da ublae Bogove naklonjene Trojancima
i kad se borba obnovila, Trojanci su ih oterali preko useka iza zidina. Te no i su se Trojanci ukopali blizu
gr kih la a.6
f) U o ajanju, Agamemnon posla Fojniksa, Ajanta i Odiseja sa jo dva glasnika da umilostive
Ahileja, nude i mu bezbroj darova i vra aju i mu Briseidu (oni su morali da se zakunu da je ostala devica),
samo da Ahilej pristane da se bori. Treba objasniti da je u me uvremenu Hris vratio nazad svoju k er koja
se ljutila tvrde i da se sa njom veoma lepo postupalo kod Agamemnona i da ona eli da ostane kod njega;
ona je u to vreme bila nose a i kasnije je rodila Hrisa Drugog, kome se otac nije znao. Ahilej do eka
delegate sa prijaznim smekom; ali odbi njihove ponude i objavi da e otploviti u domovinu ve idu eg
jutra.7
g) Te iste no i, u vreme smene tre e strae, kad se mesec digao visoko, Odisej i Diomed, koje je
Atena ohrabrila povoljnim predskazanjem pti jeg leta aplja s njihove desne strane odlu ie da izvre
380

napad na trojanske linije. Dogodilo se da su nabasali na Dolona, Eumelovog sina, koga je neprijatelj poslao
u patrolu, i, poto su mu nasilno izvukli obavetenja, prerezae mu grkljan. Odisej potom sakri Dolonovu
kapu od lasi ine koe, ogrta od vu je koe, luk i ma u bun tamariska i pouri sa Diomedom prema
desnom krilu trojanske linije, gde su znali da je bio logor Tra anina Resa.Njega razli ito opisuju; kao sina
Muse Euterpe ili Kaliope sa Ejonejom, Arejom ili Strimonom. Poto su ga podmuklo ubili na spavanju sa
dvanaest njegovih drugova, oni povedoe sa sobom njegove sjajne konje, bele kao sneg i bre od vetra, i u
povratku pokupie plen skriven u bunu.8 Zarobljavanje Resovih konja bee od najve e vanosti, jer je
proro ite predskazalo da e Troja postati neosvojiva ako oni budu jeli trojansku hranu i pili vodu na reci
Skamandar, a oni to jo ne behu u inili. Kad se preiveli Tra ani probudie, zatekoe svog kralja Resa
mrtvog, i videe da su konji nestali, te nagoe od straha u beg, a Grci ih skoro sve pobie.9
h) Idu eg dana, me utim, posle estoke bitke, u kojoj behu ranjeni i Agamemnon i Diomed, i Odisej
i Euripil i lekar Mahaon, Grci udarie u bekstvo, a Hektor na ini prodor ka njihovim utvr enjima.10
Ohrabren Apolonom, Hektor po e da nadire prema brodovima, uprkos Posejdonovoj pomo i dvojici Ajanta
i Idomeneju, i prodre u gr ke linije. U ovom trenutku Hera, koja je mrzela Trojance, pozajmi od Afrodite
arobni ljubavni pojas i namami Zeusa u ljubavnu postelju; to ratno lukavstvo je Posejdon iskoristio da
okrene bitku u korist Grka. Ali Zeus ubrzo otkri da je prevaren, oporavi Hektora (koga umalo nije ubio
jednom ogromnom kamenicom), naredi Posejdonu da se povu e sa bojnog polja i vrati Trojancima hrabrost
i pouzdanje. Oni krenue ponovo u napad. Medon ubi Perifeta, Koprejevog sina, i mnogo drugih junaka.11
i) ak je i Veliki Ajant bio prinu en da se povu e; kad Ahilej vide kako plamen lie sa zadnjeg dela
Protesilajevog broda koga su Trojanci zapalili, zaboravi na svoj gnev i posla svoje Mirmidonce Patroklu u
pomo . Patrokle hitnu koplje u grupu Trojanaca okupljenih oko Protesilajevog broda i ono probode
Pirajhma, kralja Pajonije. U tom trenutku Trojanci, misle i da je Patrokle Ahilej, po ee da bee; a Patrokle,
uguivi vatru, spase pramac broda i pose e Sarpedona. Iako je Glauk pokuavao da prikupi svoje Likijce i
tako zatiti Sarpedonovo telo, Zeus pusti Patrokla da goni celu trojansku vojsku do grada; Hektor se prvi
povla io, jer ga Ajant bee teko ranio.
j) Grci su skinuli oruje sa Sarpedona, ali je Zeus naredio Apolonu da ukloni telo i Apolon ga
pripremi za sahranu, posle ega su ga San i Smrt odneli u Likiju. Patroklo je u me uvremenu i dalje
napredovao i zauzeo bi Troju goloruk da se Apolon nije urno popeo na zid i tri puta ga titom gurnuo
nazad kad je pokuao da se popne. Borba se produila do pono i, a tada Apolon, uvijen u gustu maglu, pri e
Patroklu iza le a i dobro ga lupi me u ple ke. Patroklu o i ispadoe iz glave, lem mu slete, ma mu
zazve a u koricama, a tit mu pade na zemlju; Apolon mu jarosno smrska grudni oklop. Euforb, sin Pantoja,
videvi Patrokla u nevolji, rani ga ne boje i se odmazde. Dok je Patrokle posr u i izmicao, Hektor, koji se
vratio u bitku, dokraj i ga jednim jedinim udarcem.12
k) Menelaj dojuri i ubi Euforba za koga se kae da je nekoliko vekova kasnije bio reinkarniran u
liku filozofa Pitagore i vrati se u svoj ator epure i se plenom, ostavivi Hektora da poskida sa Patrokla
oruje. Menelaj i veliki Ajant pojavie se zatim da brane Patroklovo telo sve do sumraka, kada im najzad
uspe da ga dovuku do brodova. Doznavi vest, Ahilej pade ni ice u prainu i predade se bolu.13
l) Tetida se pojavi u atoru svog sina, nose i novo odelo i oruje, me u kojima bee i par veoma
dragocenih oklopa za butine. Iskovao ih je na brzinu Hefajst. Ahilej obu e odelo, izmiri se sa
Agamemnonom (ovaj mu vrati Briseidu netaknutu, zaklinju i se da ju je oteo u ljutini, a ne iz poude), pa
krenu da osveti Patrokla.14 Niko nije mogao da zaustavi njegov bes. Me u Trojancima zavlada pometnja i
oni pobegoe na Skamandar, gde ih on razbi na dva dela, jedne potera preko ravnice ka gradu, a druge sabi
uz obalu reke. Re ni Bog besno krenu na njega, ali Hefajst pomoe Ahileju i isui vodu plamenim
buktinjama. Preiveli se Trojanci vratie u grad kao krdo preplaenih jelenova.15
m.) Kad je, najzad, Ahilej sreo Hektora i s njim ugovorio dvoboj, obe strane su se povukle i stajale
posmatraju i bez daha. Hektor se okrenu i po e da tr i oko gradskih zidina. On se nadao da e na taj na in
zamoriti Ahileja, koji je ve due vremena mirovao, pa e se stoga zaduvati. Ali se prevario. Ahilej ga je tri
puta optr ao oko zidina i kad god bi Hektor pokuao da se skloni u kapiju ra unaju i na pomo svoje bra e,
381

Ahilej bi ga sustigao. Najzad se Hektor zaustavi i stade na svoje mesto, ali ga Ahilej probode kroz grudi i
odbi Hektoru poslednju molbu da mu telo otkupe radi sahrane. Poto je poskidao oruje, on raspori telo sve
do peta. Zatim provu e kaieve kroz rasekotine i pri vrsti ih za svoja kola pa, ibaju i Balija, Ksanta i
Pedasa, stade da vu e telo prema brodovima u lakom kasu. Hektorova glava i njegove tamne kovrde dizale
su sa obe strane oblak praine za sobom. Ali neki kau da je Ahilej tri puta obiao oko gradskih zidina
vuku i telo oka eno o remen koji je Hektoru dao Ajant.16
n) Ahilej, najzad, sahrani Patrokla. Pet gr kih prin eva posla na Goru Ida da trae drvo za pogrebnu
loma u, na kojoj je Ahilej rtvovao ne samo konje i Patroklovih devet pasa ve i dvanaest istaknutih
trojanskih zarobljenika, me u kojima i nekoliko Prijamovih sinova to im je presekao grkljan. On je pretio
da e Hektorovo telo baciti psima, ali ga Afrodita u tome spre i. Na Patroklovim pogrebnim igrama Diomed
pobedi u trkama ko ija, a Epej, i pored svog kukavi luka, pobedi u pesni enju; Ajant i Odisej okuae se u
rvanju.17
o) Jo uvek obuzet bolom, Ahilej je ustajao zorom i vukao Hektorovo telo tri puta oko Patroklovog
groba. Ali Apolon zatiti telo od truljenja i mrcvarenja, verovatno na Zeusovu zapovest. Hermes dovede
Prijama do gr kog logora pod okriljem no i i nagovori Ahileja da pristane na otkup.18 Tom prilikom se
Prijam pokaza velikoduan prema Ahileju, koga je zatekao na spavanju u atoru; mogao ga je lako ubiti. Za
otkup Hektorovog tela Prijam je trebalo da poloi onoliko zlata koliko je telo bilo teko. Zbog toga Grci
postavie veliku vagu ispred gradskih zidina, stavie telo na jedan tas, i pozvae Trojance da sipaju zlato na
drugi. Kad izru ie svu Prijamovu riznicu u polugama i nakitu, Hektorova ogromna telesina je pretezala.
Poliksena, posmatraju i sa zidina ta se doga a, baci svoju narukvicu da dopuni teinu zlata. Obuzet
divljenjem, Ahilej re e Prijamu: Ja u drage volje zameniti Hektora za Poliksenu. Zadri svoje zlato, oeni
me njome, a ako zatim vrati Menelaju Helenu, ja preuzimam na sebe da omogu im mir medu naim
narodima. Za trenutak, Prijam bee voljan da otkupi Hektorovo telo zlatom; ali on obe a Ahileju da e mu
dati Poliksenu ako nagovori Grke da odu bez Helene. Ahilej odgovori da e u initi to bude mogao, a
Prijam odnese telo da ga sahrani. Na Hektorovom pogrebu se digla velika galama Trojanci su glasno
oplakivali Hektora; Grci pokuavahu da zaglue njihove tubalice i alopojke vikom, zvidanjem i
izrugivanjem ptice koje su nadletale padahu preplaene galamom i bukom.19
p) Po naredbi jednog proro ista, Hektorove kosti behu najzad prenete u Bojotijsku Tebu, gde ga
sahranie kraj Ojdipove esme. Neki ovako navode re i proro ita:
'' ujte, gra ani Tebe, vi to boravite u Kadmovom gradu.
Ako elite da vam polja budu rodna, bogata i bez mane,
prenesite kosti Hektora, sina Prijamova, u svoj grad.
Azija ih uva sada, a Zeus e stajati uz one koji ga potuju.''
Drugi kau da je Apolon, kada je kuga harala Gr kom, zapovedio da se Hektorovo telo ponovo sahrani u
slavnom gr kom gradu koji nije u estvovao u trojanskom ratu.20
q) Po sasvim drugom predanju, Hektor se smatra Apolonovim sinom koga je ubila amazonka
Pentesileja.21
1. Diktij sa Krete: III, 13;
2. Ptolemaj Hefajstionov: VI; Diktij sa Krete: III, 8; Kiprija, navodi ih Proklo; Hrestomatija I;
3. Homer: Ilijada I; Diktij sa Krete: II, 30; Prvi vatikanski mitograf, 211;
4. Homer: Ilijada III; IV, 1129; V, 1417 i VI, 119236;
5. Atenaj: I, 8; Rawlinson: Excidium Troiae; Homer: Ilijada VII, 66132; Higin: Fabula 112;
6. Homer: Ilijada VII, 43650 i VIII;
7. Diktij sa Krete: II, 47; Higin: Fabula 121; Homer: Ilijada IX;
8. Servije
uz Vergilijevu Ajneidu I, 473; Apolodor: I, 3, 4; Homer: Ilijada X;
382

9 Servije: loc. cit.; Diktij sa Krete: II, 456;

10. Homer: Ilijada XI i XII;
11. Homer: Ilijada XII 1 XIV;
12. Diktij sa Krete: II, 43; Homer: Ilijada XVI;
13. Higin: Fabula 112; Filostrat: ivot Apolonija iz Tijane I,1 i Heroika 19, 4; Pausanija; II, 17, 3;
Homer: Ilijada XVII;
14. Diktij sa Krete: II, 4852; Homer: Ilijada XVIIIXIX;
15. Homer: Ilijada XXI;
16. Homer: Ilijada XXII;
17. Higin: loc. cit.; Vergilije: Ajneida I, 487; Diktij sa Krete: III, 1214: Homer: Ilijada XXIII;
18. Homer: Ilijada XXIV;
19. Servije uz Vergilijevu Ajneidu I, 491; Rowlinson: Excidium Troiae: Dares: 27; Diktij sa Krete:
III, 16 i 27;
20. Pausanija: IX, 18, 4; Ceces: O Likofronu 1194;
21. Stesihor, navodi ga Ceces: O Likofronu 286; Ptolemaj Hefajstionov: VI, navodi ga Fotije, str.
487.
*
1. Po Proklu (Hrestomatija XCIX, 1920), Homerus zna i slep a ne talac, kako se obi no prevodi;
pesnitvo je bila uobi ajena vokacija za slepe, jer su slepilo i inspiracija esto pratili jedno drugo (vidi 105,
h). Oko dve hiljade pet stotina godina se raspravlja o Homerovom poreklu. Po najranijim predanjima, on je
neprovereno nazivan Jonjaninom sa Hija. Pleme Homerijada ili sinova slepog oveka koji su recitovali
tradicionalne Homerove epove najzad je postalo neka vrsta strukovnog udruenja (sholijast uz Pindarove
Nemejske ode II, 1), ije je sredite bilo na ostrvu Delu, usred Jonskog sveta, gde je, kae se, i sam Homer
recitovao (Homerska himna III, 16573). Delovi Ilijade datiraju iz desetog veka pre nove ere, a sadraj epa
su dogadaji tri stole a stariji. Oko estog veka neautorizovani recitali Ilijade su polako po eli da menjaju
tekst; atenski tiranin Pizistrat je zbog toga naredio da se izvri zvani na recenzija teksta i poverio ju je
etvorici vode ih znalaca. Izgleda da su oni taj posao dobro obavili, ali poto je Homer postao glavni
predmet rasprava me u gradovima, Pizistratovi neprijatelji su ga opturili za umetanje stihova koji su imali
politi ki zna aj (Strabon: IX, 1, 10).
2. Dvadeset i etiri pevanja Ilijade nastala su iz epa nazvanog Ahilejeva srdba koji se, verovatno,
mogao izrecitovati u toku jedne no i, a koji je opevao sva u izme u Ahileja i Agamemnona oko prisvajanja
zarobljene princeze. Nije verovatno da je tekst sredinjih doga aja bio u potpunosti objavljen pre
objavljivanja prve Ilijade, oko 750. godine pre nove ere. Ipak sva e su tako sramne i sve se gr ke vo e
ponaaju tako uboji ki, prevrtljivo i bez stida, dok se suprotno njima, Trojanci ponaaju veoma lepo te je
sasvim jasno na ijoj je strani bio pesnik. Kao naslednik barda sa Minojskog dvora, on je naao svoj
duhovni svet u minuloj slavi Knosa i Mikene, a ne kraj vatre, u logorima varvarskih osvaja a sa severa.
Homer je verno opisao ivot svojih gospodara, koji su bespravno prisvojili titule drevne religije poenivi se
plemenskim naslednicama, pa iako ih je nazivao bogolikima, mudrima, plemenitima, duboko ih se gnuao.
Oni ive od ma a i nestaju od ma a, preziru ljubav, prijateljstvo, veru i umetnost ivljenja u miru. Njima
nije nimalo stalo do boanskih imena kojima se kunu, tako da se Homer usu uje da se u njihovom prisustvu
ruga pohlepi, lukavstvu, sva alatvu, bludni enju i kukavi luku Olimpljana, koji su okrenuli svet naopako.
On bi bio odba en kao bezboan nitkov da nije bilo jasno da je bio tajni poklonik Velike Boginje Azije
(koju su Grci unizili u tom ratu) i da nisu odsjaji njegove asne prirode izbijali kad god je opisivao ivot na
Prijamovom dvoru. Homer je bio pod uticajem vavilonskog epa o Gilgameu samo u pri i o Ahileju; Ahilej
je Gligame, Tetida Ninsana, Patroklo Enkidu.
3. Ahilejevo histeri no ponaanje kad je uo da je Patroklo mrtav verovatno je zaprepastilo Homera, ali je
on uvio varvarstvo pri pogrebu u laan herojski jezik, ube en da njegovi gospodari ne e biti u stanju da
383

prepoznaju otrinu satire Homer je, moe se re i, u izvesnom smislu prethodio Goji, iji su karikaturalni
portreti panske kraljevske porodice tako izvrsno slikani da su ih rtve morale prihvatiti kao potenu
sli nost. Ali elemenat satire u Ilijadi bio je na izvestan na in otupljen potrebama Homerida da umilostive
svoje boanske doma ine na Delu; Apolon i Artemida su morali da pomau Trojancima i da pokau bar
uzvienost i uzdrljivost nasuprot grenim boanstvima helenskog tabora. Jedan od uzroka to su vlasti
gr kih gradova prihvatile Ilijadu kao nacionalni ep bio je u tome to niko nikada vie nije uzimao ozbiljno
olimpijsku religiju, a gr ki moral je oduvek bio i ostao varvarski osim u mestima gde su se odrali
kultovi Kretskih misterija i gde su mistragogi zahtevali pristojno ponaanje prema svojim merilima. Velika
Boginja, iako sada zvani no pot injena Zeusu, produila je da zra i snanim duhovnim uticajem u Eleusini,
u Korintu i na Samotraki, sve dok rani vizantijski vladari nisu ugrozili njene misterije. Lukijan, koji je voleo
svog Homera i koji ga je nasledio kao prvi satiri ar Olimpljana, i sam je potovao Boginju, kojoj je prineo
na rtvu svoju prvu odse enu kosu u Hijeropolju.
4. Hektorove kosti, kau, prenete su iz Troje u Tebu, ali Hektor je bila titula za tebanskog svetog kralja
pre nego to je po eo trojanski rat; on je doivljavao istu sudbinu na kraju svoje vladavine smrt u krahu
ko ija kao i Glauk (vidi 71,a), Hipolit (vidi 101, g), Ojnomaj (vidi 109, g) i Abder (vidi 130, b). Kako je
Ahilej tako e vie titula nego ime, gra a za ovu borbu je verovatno pozajmljena od izgubljene tebanske
sage o Ojdipovim ovcama, u kojoj se vladari bore za presto (vidi 106, a).
164 AHILEJEVA SMRT
Amazonska kraljica Pentesileja, k i Otrere i Areja, potraila je u Troji sklonite od Erinija svoje
sestre Hipolite (koju zovu i Glauka ili Melanipa), jer ju je slu ajno ubila ili za vreme lova, ili, kako
Atenjani tvrde, u borbi sa Fajdrom, koja je nastala posle Tesejevog ven anja. Nju je o istio od greha Prijam
i ona se istakla u borbama unitivi dosta Grka, me u kojima bee i Mahaon, iako se smatra da je on
nastradao od ruke Euripila, Telefovog sina.1 Ona je izbacila Ahileja sa bojnog polja nekoliko puta neki
pak tvrde da ga je ona ubila i da ga je Zeus, na Tetidinu molbu, povratio u ivot, ali najzad on je probode i
zaljubi se u njeno ve mrtvo telo, te je silova mrtvu odmah na mestu.2 Kad je zatim pozvao dobrovoljce da
u estvuju u sahrani Pentesileje, Tersit, sin Agrija iz Ajtolije, najruniji Grk u Troji, koji joj je iskopao o i
dok je umirala, rugaju i se optui Ahileja za prljavu i neprirodnu blud. Ahilej se okrete i udari Tersita tako
snano da mu polomi sve zube u glavi, i hitro mu posla duu u Tartar.3
b) Ovo je izazvalo veliko negodovanje me u Grcima, a Diomed, kome je Terist bio ro ak, ele i da
pokae prezrenje prema Ahileju, odvu e telo Pentesileje za noge i baci ga u reku Skamandar, odakle su telo
ipak izvadili i sahranili na obali uz velike po asti neko kae da je to u inio Ahilej, drugi da su to bili
Trojanci. Ahilej potom otputova u Lezb, gde je prineo rtvu Apolonu, Artemidi i Leti; a Odisej, zakleti
neprijatelj Tersita, o isti ga od ubistva. Na Zeusovom tronu u Olimpiji urezan je reljef Pentesileje, kako
umire dok joj Ahilej ukazuje pomo .4 Kad je njena dadilja Amazonka Kleta ula da je Pentesileja posle
smrti Hipolite pobegla u Troju, po e da je trai, ali je suprotan vetar odbaci u Italiju, gde se ona nastani i
osnova grad Kletu.5
c) Prijam je nagovorio svog polubrata Titona iz Asirije da poalje u Troju svog sina Memnona iz
Etiopije; mito koje mu je obe ao bee zlatna vinova loza.6 Takozvano Memnonovo mesto i danas se
pokazuje u Etiopiji, iako je Memnon bio dete u vreme kad je Titon krenuo u Asiriju i osnovao Suzu. Suza je
danas optepoznata kao Memnonov grad, a njegovi stanovnici po Memnonovoj majci Kisiji zovu se Kisijci.
Njegova palata na Akropolju odrala se sve do vremena Persijanaca.7
d) Titon je vladao u persijskoj provinciji za asirskog kralja Teutana, Prijamovog poglavara, koji je
postavio Memnona da komanduje nad hiljadama Etiopljana, hiljadom vojnika iz Suze i dve stotine bojnih
kola. Frigijci su otada pokazivali neravan ali prav put sa ostacima logorovanja na svakih petnaest milja
razdaljine, kojim je Memnon, poto je pokorio sve pobunjene narode, nastupao ka Troji. On je bio crn kao
384

abonos, ali najlepi ivi ovek onog vremena, i kao i Ahilej, nosio je oruje to mu je Hefajst iskovao.8 Neki
kau da je poveo veliku vojsku Etiopljana i Indijaca na Troju preko Armenije, a da je jedan drugi pohod
krenuo iz Fenikije po njegovom nare enju, pod komandom Falasa iz Sidona. Poto je pristao la ama na
Rod, stanovnici Roda, koji su bili na strani Grka, pitali su javno Falasa: Zar te nije sramota, gospodine, da
pomae Parida trojanskog i ostale neprijatelje svog rodnog grada? Feni anski mornari, koji su tada prvi
put uli gde treba da idu, kamenovali su Falasa kao izdajnika i nastanili se u Jalisu i Kamiru, poto su
me usobno podelili blago i ratno oruje koje je Falas nosio sa sobom.9
e) U me uvremenu Memnon je kod Troje poubijao nekolicinu gr kih vo a, me u kojima i Antiloha,
Nestorovog sina, kad je pritekao u pomo svom ocu, jer Parid bee ustrelio jednog konja upregnutog u
Nestorove ko ije i strah u zaprezi bee takav da je voza u bilo nemogu e da se sna e.10 Toga Antiloha je
kao dete ostavila njegova mati Anaksibija ili Euridika na planini Idi, a tamo ga je dojila vu ica. Iako je bio
suvie mlad da otplovi iz Aulide po etkom rata, on se pridruio nekoliko godina kasnije i molio je Ahileja
da ublai Nestorov gnev kad se iznenada pojavio u Troji. Ahilej je bio oduevljen njegovim ratni kim
izgledom i preuze na sebe ulogu posrednika, pa je na njegov zahtev Nestor predstavio Antiloha
Agamemnonu.11 Antiloh je bio jedan od najmla ih i najlepih, najbrih i najhrabrijih Grka koji su se borili
kod Troje, a Nestor, koga je jedno proro anstvo opomenulo da sina titi od Etiopljana, najmio mu je
Haliona za uvara; ali uzalud.12 Antilohove kosti poloie do Ahilejevih i Patroklovih, ije je duhove on
pratio u Asfodelskim poljima.13
f) Toga dana su Trojanci, uz pomo Memnonovih Etiopljana, uspeli da spale gr ke la e, ali mrak
pade te oni moradoe da se povuku. Poto su sahranili svoje rtve, Grci izabrae Velikog Ajanta da se bori
sa Memnonom; slede eg jutra, kad je zakazani dvoboj trebalo da po ne, Tetida ode da trai Ahileja, koji se
nije nalazio u svom atori, i obavesti ga o Antilohovoj smrti. Ahilej pouri nazad, da se osveti, i dok je
Zeus, zatraivi vagu, odre ivao svoj stav protiv Memnona,34 on odstrani Ajanta i sam izi e na dvoboj. Tas
sa Memnonovom sudbinom prevagnu u rukama Jova, Ahilej zadade smrtni udarac i uskoro crna glava i
svetlo oruje uve ae plamen na Antilohovoj loma i.15
g) Neki, me utim, kau da su Tesalijanci ubili Memnona iz zasede i da su njegovi Etiopljani, poto
su mu spasli telo, odneli pepeo Titonu; njegov pepeo i sad lei tamo, zakopan na jednom bregu sa koga se
vidi u e reke Ajsep, gde je jedno selo prozvano njegovim imenom.16 Eoja, za koju se smatra da je
Memnonova mati, preklinjala je Zeusa da mu daruje besmrtnost i jo neke po asti. Neke ptice koje se zovu
Memnonide postale su, u stvari, od smole i dima s njegove loma e, i poto su uzletele u vazduh, tri puta su
obletele loma u. Pri etvrtom krugu one su se podelile u dva jata i po ele da se tuku kandama i kljunovima
dok najzad nisu pale na njegov pepeo kao pogrebne rtve. Memnonide se otada bore i padaju na njegov
grob kad sunce pro e svoj put kroz sve znake Zodijaka.17
h) Po jednom drugom predanju, te ptice su Memnonove devojke pratilje koje su ga tako duboko
alile da su ih bogovi iz saaljenja pretvorili u ptice. One jedanput godinje pohode njegov grob, gde pla u i
kinje sebe dok neke od njih ne padnu mrtve. Ljudi sa Helesponta pri aju da Memnonide, pohode i
Memnonov grob, krilima krope grob vodom sa reke Ajsep i da Eoja jo roni suze za njim svakog jutra.
Polignot je naslikao Memnona kako gleda na svoga suparnika Sarpedona, odevenog u ogrta po kome su
izvezene te ptice. Kau da bogovi smatraju godinjice njihove smrti kao dane alosti.18
i) Drugi veruju da su Memnonove kosti prenete u kiparski Paf, a odatle na Rod, gde je njegova sestra
Himajra ili Hemera dola po njih. Feni ani, koji su se pobunili protiv Falasa, dozvolili su joj da to u ini pod
uslovom da ne zahteva da se vrati ukradeno blago. Ona je pristala na to i donela urnu u Fenikiju. Urnu je
zakopala u Palionidu, a zatim i ezla.19 Drugi, opet, kau da je Memnon sahranjen u blizini Paltona, u Siriji,
pored reke Bada. Njegov bronzani ma visi na zidu Asklepijevog hrama u Nikomedeji, a egipatska Teba je
bila uvena po ogromnoj crnoj statui u sede em stavu koja isputa zvuk kao udar u strunu lire svakog
dana o sun evom izlasku. Svi ljudi koji govore gr kim jezikom zovu je Memnon, ali ne i Etiopljani.20
j) Ahilej je zatim naterao Trojance u bekstvo i gonio ih sve do grada, ali je tu i njemu doao kraj.
Posejdon i Apolon su reili da osvete Kikna i Troila i da kazne Ahileja zbog njegovog uvredljivog
hvalisanja nad Hektorovim mrtvim telom, te se dogovorie ta da urade. Obavijen oblakom, stade Apolon
kraj skajanske kapije i naavi Parida usred bitke, okrenu njegov luk ka kobnom cilju. Strela pogodi jedino
ranljivo mesto na Ahilejevom telu, desnu petu, i on izdahnu u stranim mukama.21 Ali neki kau da je
Apolon sam ustrelio Ahileja, uzevi na sebe Paridov lik; tako je mislio i Neoptolem, Ahilejev sin.
385

Besomu na bitka vodila se celog dana oko Ahilejevog tela. Veliki Ajant sasekao je Glauka, oplja kao mu
oruje, poslao ga u logor i, uprkos kii strela, proneo mrtvoga Ahileja kroz neprijateljske redove, dok mu je
Odisej kr io put. Nevreme koje je poslao Zeus okon alo je bitku.22
k) Po jednom drugom predanju, Ahilej je bio rtva zavere. Prijam mu je ponudio Poliksenu pod
uslovom da prestane opsada Troje. Ali Poliksena, koja nije mogla da oprosti Ahileju to joj je ubio brata
Troila, izvukla mu je priznanje da mu je peta jedino ranljivo mesto, jer nema te tajne koju ena ne bi mogla
da izmami od mukarca kao dokaz ljubavi. Na njen zahtev on je doao, bosonog i nenaoruan, da potvrdi
ugovor prinoenjem rtava Apolonu Timbrajskom. Tada ga Dejfob udari po grudima toboe prijateljski, a
Parid, koji se bio sakrio iza boijeg lika, ubode ga u petu otrovnom strelom, a neki kau kopljem. Pre nego
to je izdahnuo, Ahilej je ipak uspeo da zgrabi jednu buktinju sa oltara i njome se tako snano razmahao da
je oborio nekoliko Trojanaca i nekoliko slugu u hramu.23 Me utim Odisej, Ajant i Diomed, sumnjaju i na
izdaju, pratili su Ahileja do hrama. Parid i Dejfob istr ae kroz vratnice na koje su oni ba ulazili, i Ahilej,
umiru i na njihovim rukama, zakle ih da rtvuju Poliksenu na njegovom grobu kad padne Troja. Ajant je na
svojim ple ima izneo telo iz svetilita, a Trojanci su pokuavali da ga zarobe, ali su ih Grci rasterali i
sproveli telo do brodova. Neki, pak, kau da su tom prilikom Trojanci pobedili i da nisu Grcima dali
Ahilejevo telo sve dok nije bio vra en sav otkup koji je Prijam platio za Hektora.24
l) Grke porazi taj gubitak. Posejdon je, me utim, obe ao Tetidi da e posvetiti Ahileju ostrvo na
Crnom moru, gde e mu plemena koja ive na obalama prinositi rtve kao boanstvu dok je sveta i veka. U
Troju su dole i Nereide, da zajedno sa Tetidom oale Ahileja, i stajale su pored odra ucveljene dok je devet
Musa pevalo tubalice. Njihove alopojke trajale su sedamnaest no i, ali, mada su Agamemnon i njegovi
drugovi vojskovo e prolili mnogo suza, niko od obi nih vojnika nije duboko alio smrt tako osve enog
izdajnika. Osamnaestog dana je Ahilejevo telo spaljeno na loma i, a njegov pepeo, zajedno sa Patroklovim,
stavljen u zlatnu urnu koju je napravio Hefajst. Ova urna je bila Dionisov svadbeni poklon Tetidi; ona je
zakopana na predgorju Sigaja koje dominira Helespontom, a Grci su napravili visoku piramidu kao obeleje
i spomenik.25 U susednom selu koje se zvalo Ahileum podignut je hram posve en Ahileju, a njegov lik ima
ensku min uu.26
m) Dok su Ahajci odravali pogrebne igre u njegovu ast na kojima je Eumel dobio trku na
ko ijama, Diomed pobedio u tr anju, Ajant u bacanju diska, a Teukar u ga anju strelom, Tetida je ugrabila
Ahilejevu duu sa loma e i odnela je na Leuk, ostrvo oko etiri kilometra u pre niku, umovito i puno
ivotinja divljih i pitomih, koje lei prema u u Dunava. To ostrvo je posve eno Ahileju. Jedanput, kada je
neki Leonim, koji je bio teko ranjen u grudi ratuju i sa svojim susedima Lokri anima, doao u Delfe da
pita kako moe da se isceli, Pitonka mu je rekla: Otplovi u Leuk. Tamo e se pojaviti Mali Ajant, iji duh
prizivaju tvoji neprijatelji da se bori za njih, on e ti izle iti ranu. Nekoliko meseci kasnije Leonim se vrati
iv i zdrav i stade da pri a kako je video Ahileja, Patrokla, Antiloha, Velikog Ajanta i, najzad, Malog
Ajanta, koji ga je izle io. Helena, sada udata za Ahileja, rekla je: Molim te, Leonime, otputuj do Himere i
reci pesniku klevetniku Helene da je izgubio vid zbog njene srdbe. Moreplovci to putuju severno od
Bosfora za Olbiju esto uju preko vode Ahileja kako peva Homerove stihove, a zvuke pesme prati topot
konja, zveket oruja i ratni ka vika.27
n) Ahilej je najpre Helenu obleao u snu koji mu je udesila njegova majka Tetida. Taj doivljaj mu
je pri inio takvo zadovoljstvo da je zatraio od Helene da mu se pokae iva na gradskim zidinama Troje.
Ona to u ini i on se smrtno zaljubi u nju. Poto je on bio njen peti mu, zovu ga Pempto, to na Kreti zna i
peti; poto su Tesej, Menelaj, Parid i najzad Dejfob bili njegovi prethodnici.28
o) Drugi dre da je Ahilej ostao pod vla u Hada i da se gorko ali na svoju sudbinu, dok eta
Asfodelskim livadama; neki, opet, da se oenio Medejom i da sjajno ivi ili na Jelisejskim poljima ili na
Ostrvima Blaenih.29
p) Po nekom drugom proro anstvu, Ahilejev je kov eg postavljen u drevnom gimnazijumu u
Olimpiji; tamo mu, prilikom otvaranja sve anosti o zalasku sunca, ene iz Elide odaju potu uz
odgovaraju e obrede. Ljudi u Tesaliji, po nare enju Dodonskog proro ita, tako e svake godine prinose
rtve Ahileju, a na putu koji vodi severno od Sparte podignuto mu je svetilite koje je sagradio Prak, njegov
unuk. To svetilite je zatvoreno za obi an svet, ali mladi i koji treba da se bore u oblinjem gaju platana
ulaze u svetilite pre borbe i prinose Ahileju rtvu.30
386

1. Kvint Smirnjanin: Posthomerica I, 18; Apolodor:: Epitome V, 12;

Lesho: Mala Ilijada, navodi ga Pausanija: III, 26, 7;
2. Eustatije uz Homera, str. 1696; Apolodor: loc. cit.; Rawlinson: Excidium Troiae;
3. Apolodor: I, 8, 6; Homer: Ilijada; II, 212, uz sholijast na str. 219; Ceces: O Likofronu 999;
4. Ceces: loc. cit.; Servije uz Vergilijevu Ajneidu I. 495; Trifiodor: 37; Arktin iz Mileta: Aethiopis,
navodi ga Proklo: Hrestomalija 2; Pausanija: X, 31, l i V, 11, 2;
5. Ceces: O Likofronu: 995;
6. Servije uz Vergilijevu Ajneidu: I, 493; Apolodor: III, 12, 4 i Epitome V, 3;
7. Diodor sa Sicilije: II, 22; Pausanija: I, 42, 2; Herodot: V, 54; Strabon: XV, 3, 2; Ajshil: navodi ga
Strabon: loc. cit.;
8. Diodor Sikul: loc. cit.; Pausanija: X, 31, 2; Ovidije: Amores I, 8, 34: Homer: Odiseja XI, 522;
Arktin, navodi ga Proklo: Hrestomatija 2;
9. Diktij sa Krete: IV, 4;
10. Apolodor: Epitome V, 3; Pindar: Pitijske ode VI, 28;
11. Apolodor: I, 9, 9 i III, 10, 8; Homer: Odiseja III, 452; Higin: Fabula 252: Filostrat: Heroika III,
2;
12. Homer: Odiseja III, 112; XXIV, 17 i Ilijada XXXIII, 556; Eustatije o Homeru, str. 1967;
13. Homer: Odiseja. XXIV, 16 i 78; Pausanija: III, 19, 11:
14. Diktij sa Krete: IV, 5; Kvint Smirnjanin: Posthomerica II, 224; Filostrat: Imagines II, 7; Ajshil:
Psychostasia, navodi ga Plutarh: Kako mlad ovek treba da slua poeziju 2;
15. Diktij sa Krete: IV, 6; Filostrat: Heroika III, 4;
16. Diodor sa Sicilije: II, 22, 1; Strabon: XIII, 1, 11;
17. Apolodor: III, 12. 4; Arktin iz Mileta: Aethiopis, navodi ga Proklo: Hrestomatija 2; Ovidije:
Metamorfoze: XIII, 578;
18. Servije uz Vergilijevu Ajneidu I, 755 i 493; Pausanija: X, 31, 2; Sholijast uz Aristofanove
Oblake 622;
19. Diktij sa Krete: VI, 10;
20. Simonid, navodi ga Strabon: XV, 3, 2; Pausanija: III, 3, 6 i I, 42, 2;
21. Arktin iz Mileta: Aethiopis, navodi ga Proklo: Hrestomatija 2; Ovidije: Metamorfoze XII, 580;
Higin: Fabula 107; Apolodor: Epitome V, 3;
22. Higin: loc. cit.; Apolodor: Epitome V, 4; Homer: Odiseja XXIV, 42;
23. Rawlinson: Excidium Troiae: Dares: 34; Diktij sa Krete IV, 11; Servije uz Vergilijevu Ajneidu
VI, 57; Drugi vatikanski mitograf: 205;
24. Diktij sa Krete: IV, 1013; Servije uz Vergilijevu Ajneidu III, 322; Ceces: O Likofronu 269;
25. Kvint Smirnjanin: III, 766, 80; Apolodor: Epitome V, 5; Diktij sa Krete: IV, 1314; Ceces:
Posthomerica 43167; Homer: Odiseja XXIV, 4384;
26. Strabon: XI, 2, 6; Arktin Iz Mileta: Aethiopis, navodi ga Proklo: Hrestomartia 2: Apolodor: loc.
cit.;
27. Pausanija: III, 19, 11; Filostrat: Heroika XX, 3240;
28. Ceces: O Likofronu 143 i 174; Servije uz Vergilijevu Ajneidu I, 34;
29. Homer: Odiseja XI, 471540; Ibik, navodi ga sholijast uz Apolonija sa Roda: IV, 815;
Apolodor: loc. cit.;
30. Filostrat: Heroika XIX, 14; Pausanija: VI, 23, 2 i III, 20, 8.
*
1. Pentesileja je bila jedna od Amazonki koje su pobedlli Tesej i Herakle: to zna i jedna od atenskih
borbenih svetenica koje su pokorili Ajolski osvaja i Gr ke (vidi 100, 1 i 131, 2). Sukob se odigrao u Troji
jer je Prijamov savez drava, kako se govorilo, obuhvatao sva plemena u Maloj Aziji. Pentesileja se ne
pojavljuje u Ilijadi, ali je Ahilejevo silovanje njenog lea karakteristi no homerovsko, a poto se Pantesileja
387

pojavljuje u mnogim drugim klasi nim tekstovima, svakako da su Pizistratovi u enjaci kojima je bilo
povereno da oblikuju ep, to izostaviti. Diktij sa Krete (IV, 23) je modernizovao pri u: on kae da je ona
jahala ispred velike vojske i, naavi Hektora mrtvog, mogla da se vrati da je Parid nije potkupio zlatom i
srebrom da ostane. Ahilej je kopljem probo Pentesileju prilikom prvog susreta i svukao je s konja uhvativi
je za kosu. Dok je leala na zemlji u samrtnim mukama, gr ki vojnici su vikali: Baci devojku psima za
kaznu to je izdala ensku prirodu! Iako je Ahilej zahtevao astan pogreb, Diomed je dohvatio le za noge
i odvukao ga u Skamandar. Stare dadilje u Gr koj obi no su predstavljale Boginju kao Kronu (vidi 24, 9); a
Pentesilejina dadilja Kleta (prizivana) nije izuzetak.
2. Kisija (brljan) izgleda a je bila rana titula za razli ito nazivanu Boginju pokroviteljku brljanovih i
vinskih zabava i terevenki u Gr koj, Trakiji i Maloj Aziji (vidi 168, 3); Memnonovi Kisijci su, ipak jedna
varijanta Susijaca [ljiljanovih ljudi), nazvanih tako u ast Boginje ljiljanovog cveta Susane ili Astarte.
Prijam verovatno nije traio pomo od Asiraca, nego od Hetita, koji su iz Sirije lako mogli slati poja anja i
kopnom i morem. ''Memnon'' (''odlu ni'') bio je est naziv za gr ke kraljeve, a zna enje mu je poja ano u
imenu Agamemnon (''vrlo odlu an''). To ime je u epu zamenjeno sa Memnonom, titulom Artakserksa iz
Asirije i Amenofija, faraona u iju je ast u Tebi sagra ena uvena crna statua koja svira. Prvi sun ani zraci
zagrevaju uplji kamen i tada hladan vazduh struji kroz usko grlo.
3. Ahilej je svojim ro enjem, mlado u i smr u mitoloki prihvatljiv kao drevni pelaki sveti kralj koga je
sudbina odredila da postane bezusni proro ki heroj. Njegov se mitski suparnik razli ito zove Hektor,
Parid, Apolon. U ovom slu aju to je Memnon, Kisijin sin. Ahilejev dvoboj sa Memnonom, u kome obojici
pomau njihove matere, bio je urezan na Kispelovom ivotu (Pausanija: V, 19, l) i na Apolonovom tronu u
Amikli (Pausanija: III, 18, 7); a pored toga nalazi se i u velikoj grupi koju je slikar Likije slikao, a
stanovnici Apolonije darovali Olimpiji (Pausanija: V, 22, 2). Ova dvojica pretstavljaju svetoga kralja i
njegovog vojskovo u, Ahilej je sin Morske Boginje, sveti duh Boginje koja raste. Memnon je sin Boginje
brljanovog kulta, mra ni duh godine koja je u opadanju i kome je posve ena zlatna vinova loza. Oni
naizmeni no ubijaju jedan drugog o zimskoj kratkodnevici; kralj uvek podlegne rani na peti, a njegov
vojskovo a biva proboden ma em. Ahilej, po drevnom shvatanju, neumrljan zazornim ponaanjem ahajskih
i dorskih vojskovo a, koji su prisvojili njegovo ime, nairoko je oboavan kao heroj; nehomerovska pri a o
tome kako ga je izdala Poliksena, izmamivi mu tajnu o ranljivoj peti, stavlja ga u red asnih junaka to su
Lju Laj, Kukulein, Samson i ostali heroji bronzanog doba. Njegova borba sa Pentesilejom je, prema tome,
pre mogla da bude borba kakvu je njegov otac Pelej vodio sa Tetidom (vidi 81, k). Primalac Helenine
poruke sa Leuka bio je pesnik Stesihor (vidi 31, 9 i 159, 1). Leuk je danas ogolelo rumunsko ostrvo i slui
kao zatvor.
4. Memnon je doao da pomogne Prijamu sa istoka i zato je ''sin Eoje'' (zore); poto je morao imati oca,
izgleda prirodno to je to Eojin ljubavnik Piton (vidi 40, c). Borba me u devojkama preruenim u ptice u
vreme dugodnevice, o emu govori Ovidije, pre se moe objasniti Memnonidama nego matovitim
otelotvorenjem u ptice varnice koje lete sa loma e na kojoj se spaljuje telo; borba se prvobitno vodila u
libijskom stilu oko la e visoke svetenice (vidi 8, 1).
5. Ahilej je sveti kralj koga su oplakivali u Olimpiji u vreme letnje dugodnevice, kad su se odravale
Olimpijske pogrebne igre u njegovu ast; njegovog vojskovo u, koga su u Olimpiji zvali Kron, oplakivali
su o zimskoj dugodnevici (vidi 138, 4). Na britanskim ostrvima te su sve anosti padale u dane Lama i Sv.
Stefana: ali mada se telo Kronove ptice cari a sa zlatastom ubom jo uvek nosi u seoskim povorkama na
dan Sv. Stefana, britanskim Memnonidama, peva se i pla e samo nad crvenda em, a ne nad njegovom
rtvom cari em, zna i nad vojskovo om, a ne nad kraljem.
388

6. Herojski ivot Ahileja na Kreti svakako su postavili doseljenici Pelazgi, a platan je drvo sa Krete. Poto
platanovo li e predstavlja Reinu zelenu ruku, Ahileja su morali zvati i Pempt (peti), da bi ga poistovetili
sa Akesidom, petim Daktilom, naime proro kim malim prstom, kao to su Herakla poistovetili sa prvim,
mukim palcem (vidi 53, 1).
7. Prijamova zlatna vinova loza kojom je on potkupio Pitona da mu poalje Memnona, izgleda da je loza
koju je Zeus dao Troju kao naknadu za otmicu Ganimeda (vidi 29, b).
165 AJANTOVO LUDILO
Kad je Tetida odlu ila da Ahilejevo oruje dodeli najhrabrijem Grku, jedino su Ajant i Odisej, koji
su zajedno hrabro branili njegovo telo,1 smeli da se usude da ga trae. Neki kau da je Agamemnon iz
mrnje prema celom domu Ajaka, odbio Ajantov zahtev i razdelio oruje Menelaju i Odiseju, iju je dobru
volju daleko vie cenio;2 drugi kau da je on, ne ele i da zbog svoje odluke navu e na sebe bilo iju
mrnju, sazvao skup gr kih vo a, na kome je odluka donesena kockom; prema nekim tvr enjima, oruje je
Agamemnon dao Kre anima i drugim saveznicima, a prema drugim, opet, naterao je trojanske zarobljenike
da se izjasne koji im je od njih dvojice naneo vie zla.3 Istina je, me utim, da je Nestor, dok su se Odisej i
Ajant takmi ili u hvalisanju svojim uspesima, posavetovao Agamemnona da no u poalje uhode pod
trojanske zidine da oslukuju kakvo miljenje o tome ima neprijatelj. Desilo se da su uhode ule razgovor
nekih mladih devojaka; jedna od njih je hvalila Ajanta to je proneo mrtvo Ahilejevo telo kroz kiu strela,
na ta druga, po Ateninom nagovoru, uzvrati: Glupost! Svaka robinja bi u inila isto kad bi joj neko
natovario le na le a; ali kad bi joj dali oruje u ruke, ona bi se bojala da ga upotrebi.4
b) Tako je Agamemnon dodelio oruje Odiseju. On i Menelaj, naravno, ne bi se nikad usudili da na
taj na in uvrede Ajanta da je Ahilej bio iv; jer Ahilej je visoko cenio svog otmenog i hrabrog ro aka. Sam
Zeus je, u stvari, izazvao sva u.5
c) U neobuzdanom gnevu Ajant smisli da se osveti svojim gr kim drugovima jo iste no i. Me utim
Atena mu pomra i um te se on, potpuno pometen, s ma em u ruci, obre me u kravama i ovcama
oplja kanim sa trojanskih dobara koje su sa injavale zajedni ki plen. Poto napravi veliki pokolj, on okova
preivele ivotinje i potera ih u logor, pa tamo nastavi da ih kasapi. Izabrao je dva belonoga ovna, pa
jednom odrubi glavu i i upa jezik, smatraju i ga Agamemnonom ili Menelajem, a drugoga prikova za stub,
pa po e da ga iba konjskom uzdom urlaju i pogrde i nazivaju i ga pokvarenim Odisejem.6
d) Najzad do e k sebi, pa u potpunom o ajanju potrai svog sina Eurisaka, koga mu je rodila
Tekmesa, i dade mu ogroman tit sastavljen od sedam delova, po kome je i dobio ime. Ostatak mog oruja
bi e zakopan zajedno sa mnom kad umrem, re e Ajant. Ajantov polubrat Teukar, sin Prijamove zarobljene
sestre Hesione, zadesio se ba tada u Misiji, ali mu Ajant ostavi poruku i odredi ga za Eurisakovog
zatitnika. Trebalo je da se Eurisak vrati ku i u Salaminu dedu i babi, Telamonu i Eriboji. Zatim poru i
Tekmesi kako eli da izbegne Atenin gnev, pa se onda okupa u lokvi mora i na e par e zemlje na koju niko
nije kro io, te tako zakopa ma na sigurno mesto i krenu, reen da umre.
e) On vrsto zari u zemlju ma koji mu je dao Hektor u zamenu za purpurni remen, pa prizva Zeusa
da kae Teukaru gde e mu na i telo; svoju duu poveri Hermesu, da je otprati u Asfodelska polja; pozva
Erinije da ga osvete, pa se baci na ma . Gnuaju i se svog zadatka, ma se savi u luk tako da je zora svanula
pre nego to je on uspeo da izvri samoubistvo uperivi vrh ma a na svoje ranljivo pazuho.7
f) U me uvremenu se Teukar vratio iz Misije i jedva izbegao da ga ne ubiju Grci koji se behu grdno
naljutili zbog pomora stoke. Kalhant, ija se proro ka mo prostirala i na otkrivanje samoubistva, pozva
Teukara na stranu i posavetova ga da zatvori Ajanta u njegov ator, jer je smatrao da je Ajant poludeo zbog
Atenine srdbe. Podalejrije, Asklepijev sin, mislio je isto; on je bio glavni lekar, dok je njegov brat Mahaon
bio glavni hirurg, i prvi je postavio dijagnozu Ajantovom ludilu, posmatraju i mu o i kako sevaju.8 Ali
Teukar samo odmahnu glavom, jer ga je Zeus ve obavestio o bratovljevoj smrti i ode tuno sa Tekmesom
da potrai telo.
389

g) Ajanta su nali u lokvi krvi, i Teukara obuze o ajanje. Kako da se vrati u Salaminu i pogleda
Telamonu u o i? Dok je tako stajao upaju i kosu, Menelaj stade preda nj i zabrani mu da sahrani Ajanta i
re e da on mora ostati tu gde je da ga rastrgnu pohlepne zveri i ptice grabljivice. Teukar mu re e da gleda
svoja posla, pa ostavi Eurisaka u odelu roba, da uva Ajantovo telo i rasplete kosu. On i Tekmesa tako e
raspletoe svoje kose, a Tekmesa prebaci preko Ajantovih toka svoju odoru. Teukar iza e gnevan pred
Agamemnona. Odisej je pokuavao da smiri mu nu situaciju i nije samo Agamemnona nagovarao da
dozvoli da se obave obredi ve se ponudio Teukaru da mu sam pomogne u tome. Teukar odbi ovu uslugu,
ali odade Odiseju priznanje za ljubaznost. Najzad je Agamemnon, po Kalhantovom savetu, odobrio da se
Ajant sahrani u kov egu za samoubice i da se zakopa na rtu Rojtej, ali ne odobri da se spali na loma i, kao
to bi se desilo da je asno pao u bici.9
h) Neki dre da je razlog za sva u izme u Ajanta i Odiseja bio kome e od njih dvojice pripasti
Paladijum, i da su se posvadali posle pada Troje.10 Drugi ne priznaju da je Ajant izvrio samoubistvo i tvrde
da su ga Trojanci, poto je bio otporan prema gvo u, po uputstvu jednog proro ita, ubili komadom gline.
Ali to je, verovatno, bio neki drugi Ajant.11
i) Kasnije, kad je Odisej pohodio Asfodelska polja, Ajant je bio jedini duh koji mu se usprotivio i
odbio da primi Odisejevo izvinjenje da je Zeus odgovoran za taj nesre ni doga aj. Odisej je u to vreme ve
vrlo mudro bio poklonio oruje Ahilejevom sinu Neoptolemu; me utim, Ajoljani, koji su se docnije naselili
u Troji, kau da je Odisej oruje izgubio u brodolomu na povratku u domovinu, pa da su ga po Tetidinom
vetom planu talasi izbacili pred Ajantov grob na rtu Rojtej. Za vreme vlade imperatora Hadrijana talasi su
otvorili grob, tako da su mogle da mu se vide dinovske kosti; aice u kolenima bile su veli ine diska koji
de aci upotrebljavaju vebaju i petoboj; po naredbi imperatora, kosti su ponovo vra ene u zemlju.12
j) Salaminjani tvrde da se u njihovoj zemlji pojavio nov cvet kad je Ajant umro; beo, poprskan
crvenim, manji od ljiljana, sa slovima Ai Ai (avaj, avaj), kao u narcisa. Ali opte je verovanje da je taj
cvet iznikao iz Ajantove krvi na mestu gde je pao i da slova zna e Aias Aiacides Ajant Ajakid.
Na pija nom trgu u Salamini postojao je Ajantov hram sa kipom od abonosa; nedaleko od luke vidi se veliki
obao kamen na kome je Telamon sedeo i gledao za la om koja mu odnosi sina u Aulidu.13
k) Teukar se najzad vrati u Salaminu, ali ga Telamon optui za bratoubistvo drugog stepena, jer nije
podrao Ajantov zahtev za Ahilejevo oruje. Bilo mu je zabranjeno da se iskrca na obalu, te je morao da se
brani sa broda dok su sudije sluale njegovu odbranu sa obale. Sam Telamon bio je u svoje vreme prisiljen
da u ini isto kad ga je njegov otac Ajak optuio da je ubio brata Foka. Telamon je bio osu en kao kriv i
prognan, pa ista sudbina sustie i Teukara, zbog toga to nije doneo Ajantovo telo, ni doveo Tekmesu i
Eurisaka, to je bio dokaz nebrige. On je otplovio za Kipar, gde je po volji Apolona i odobrenju kralja. Bela
Sidonjanina osnovao drugu Salaminu.14
l) Atenjani potuju Ajanta kao jednog od svojih heroja osniva a i tvrde da je Filaj, Eurisakov sin,
postao atenski gra anin i nezavisnu Salaminu podvlastio Ateni.15
1. Homer: Odiseja XI, 543; Argumenat Sofoklovog Ajanta:
2. Higin: Fabula 107;
3. Pindar: Nemejske ode VIII, 26; Ovidije: Metamorfoze XII, 620; Apolodor: Epitome V, 6;
Sholijast uz Homerovu Odiseju XI, 547;
4. Lesho: Mala Ilijada, navodi ga sholijast uz Aristofanove Knezove 1058;
5. Homer: Odiseja XI, 55960;
6. Sofokle: Ajant sa Argumentom; Zenobije: Poslovice I, 43;
7. Sofokle: Ajant; Ajshil, navodi ga sholijast uz Ajanta 833 i Ilijadu XXIII. 821; Arktin iz Mileta:
Aethiopis, navodi ga sholijast uz Pindarove Istamske ode III, 53;
8. Arktin: Razaranje Troje, navodi ga Eustatije uz Homerovu Ilijadu XIII, 515;
9. Apolodor: Epitome V, 7; Filostrat: Heroika XIII, 7;
10. Diktij sa Krete: V, 1415;
11. Argumenat uz Sofoklovog Ajanta;
390

12. Homer: Odiseja XI, 543; Pausanija: I, 35, 3; Filostrat: Heroika 1, 2;

13. Pausanija: I, 35, 23; Ovidije: Metamorfoze XIII, 382;
14. Pausanija: I, 28, 12 i VIII, 15, 3; Servlie uz Vergilijevu Ajneidu I. 619; Pindar: Nemejske ode
IV, 60; Ajshil: Persijanci I, 35, 2 1 5, 2;
15. Herodot: VI, 35; Pausanija: I, 35, 2; Plutarh: Solon XI.
*
1. Ovde ima malo mitolokih elemenata. Ajant je, verovatno, prikazan na nekoj kiparskoj ikoni kako vezuje
ovna za stub, ne zbog toga to je poludeo, nego zato to su se na taj na in prinosile rtve na Kipru, i to je
dolo sa Krete (vidi 39, 2).
2. Homerova biljka hijakint je plavi elebin per in hyacinthos grapta koji u dnu svojih peteljki ima
znak gr kih slova AI; ta biljka je bila posve ena kretskom Hijakintu (vidi 21, 8).
3. Ajantove kosti, koje je iz zemlje izvadio Hadrijan, kao i Tesejeve (vidi 104, i), verovatno su pripadale
nekom mnogo starijem junaku. Pisistrat je iskoristio Ajantovu vezu sa Atikom da zahteva vlast nad
Salaminom, koja je ranije bila pod Megarom. i kau da je potkrepio svoj zahtev umetnuvi stihove u
homerski kanon {Ilijada II, 458599); Aristotel: Retorika I, 15; Plutarh: Solon 10. ''Aia'' je stari oblik od
''gaia'' (zemlja), i aias (Ajant) zna ilo bi zemljak.
4. Ubiti oveka grumenovima ilova e, a ne ma em vrlo je primitivan na in da se izbegne zlo in
krvoproli a; Ajanta su na taj na in mogli ubiti samo njegovi zemljaci, a ne trojanski neprijatelji.
5. Odisejeva i Ajantova sva a oko vlasnitva nad Paladijumom nije od isto nja kog zna aja; ali Sofokle je
nepanjom pobrkao Velikog Ajanta sa Malim Ajantom (vidi 166, 2).
166 TROJANSKA PRORO ANSTVA
Ahilej je bio mrtav i Grci su po eli da o ajavaju. Kalhant je prorekao da Troja moe da padne
pomo u Heraklovog luka i strela. Odisej i Diomed behu stoga odmah upu eni na Lemno da prona u
Filokteta, kod koga su bili Heraklove strele i luk.1
b) Neki kau da je pastir kralja Aktora, Fimah, Dolofionov sin. pruio Filoktetu sklonite i vidao mu
ljute rane punih deset godina. Drugi belee da su se neke Filoktetove melibojske trupe smestile u njegovoj
blizini na Lemnu, a da su mu Asklepijanci izle ili rane zemljom sa Lemna pre nego to su stigli izaslanici, a
neki kau da ga je izle io Pilije ili Pelije, Hefajstov sin. Kae se tako e da je Filoktet posle toga pokorio
neka mala ostrva u blizini trojanske obale u ime kralja Euneja, oduzevi imanja karijskom stanovnitvu, a da
je tu uslugu kralj Eunej nagradio time to mu je dao oblast Akesu na Lemnu.2 Tako Odisej i Diomed nisu
morali mnogo da se trude nude i Filoktetu i lekarsku pomo , on je dragovoljno poneo svoj luk i strele da za
njih dobije rat, a za sebe slavu. Prema jednoj drugoj pri i, izaslanici su doli u vreme kad je on ve odavno
bio mrtav i nagovorili njegove naslednike da im pozajme luk.3
c) Istina je, me utim, da je Filoktet boravio na Lemnu u mukama, dok mu Odisej nije na prevaru
uzeo luk i strele, a da je Diomed (a ne kako neki kau, Neoptolem) odbio da bude umean u tu kra u i
savetovao Filokteta da zahteva da mu se vrati njegova svojina. Umeao se i boanski Herakle. Idi s njima u
Troju, Filoktete, rekao je on, a ja u poslati tamo jedinog Asklepida da te izle i; jer Troja mora pasti pod
mojim strelama. Ti e biti izabran za najhrabrijeg me u gr kim ratnicima. Ubi e Parida, u estvova e u
razaranju Troje i posla e ku i ogroman plen, zaslui e najve e pohvale svom ocu Pojantu. Ali zapamti:
niti ti moe osvojiti Troju bez Neoptolema, Ahilejevog sina, niti on moe bez tebe!4

391

d) Filoktet poslua i kad stie u gr ki logor okupae ga u sveoj vodi i ostavie da preno i u
Apolonovom hramu; dok je spavao, hirurg Mahaon mu ise e trulo meso na rani, opra je vinom i previ mu
lekovito bilje i kameni prah. Neki kau da ga je le io i Mahaonov brat Podalejrije.5
e) im se Filoktet povratio, on izazva Parida na dvoboj strelama. Prva strela koju je odapeo promai,
druga pogodi Parida u podlakticu, tre a mu istera desno oko, a etvrta ga pogodi u lanak i smrtno ga rani.
Uprkos tome to je Menelaj pokuavao da ga se do epa, Parid uspe da umakne sa bojita i da se skloni u
Troju. Te no i Trojanci ga odnesoe na Goru Idu, gde zamoli svoju bivu ljubavnicu Nimfu Ojnonu da ga
isceli; me utim ona, ogor ena na Helenu, svirepo odmahnu glavom, te Parida vratie u Troju da umre.
Ojnona se ubrzo pokaje i pouri u Troju sa kotaricom punom lekova, ali ga zate e mrtvog. U o ajanju od
bola, ona ili sko i sa zidina, ili se obesi, ili se baci na loma u niko se vie ne se a ta no ta je u inila.
Neki pravdaju Ojnonu govore i da bi ona Parida odmah izle ila, ali da joj otac nije dozvolio; morala je da
eka dok on ode od ku e da bi uzela lekarije, a tada je ve sve bilo kasno.6
f) Sad se Helen i Dejfob posva ae oko Helenine ruke, a Prijam podravae Dejfoba tvrde i da je
dostojniji. Ali, iako su Heleninu udaju za Parida udesili bogovi, Helena nije mogla da zaboravi da je jo
uvek kraljica i Menelajeva ena. Jedne no i straa ju je uhvatila kad je pokuala da se konopcem spusti niz
kulu i pobegne. Izveli su je pred Dejfoba, koji se silom oeni njome na veliko gnuanje Trojanaca. Helen
odmah napusti grad i ode sa Arizbom na obronke planine Ide.7
g) uvi od Kalhanta da Helen jedini zna tajnu proro anstva koje titi Troju, Agamemnon posla
Odiseja da ga sa eka u zasedi i dovu e u gr ki logor. Dogodilo se da je Helen bio u gostima kod Hrisa, u
hramu Apolona Timbrajskog, kad ga Odisej na e. Pokaza se da je Helen spreman da objavi proro anstvo
pod uslovom da mu se osigura dom u nekoj dalekoj zemlji. On objasni da nije napustio Troju iz straha, ve
stoga to ni on ni Ajnej nisu mogli da gledaju kako Parid, ubivi Ahileja, skrnavi hram, zbog ega jo ne
behu upu ena izvinjenja Apolonu.8
h) ''Neka bude ovako: ti nemoj nita izostaviti, a ja ti jam im za ivot i sigurnost'', re e Odisej.
''Proro anstvo je kratko i jasno'', odgovori Helen. ''Troja pada ovog leta ako se jedna Pelopova kost donese u
va logor, ako Neoptolem zauzme polje i ako Atenin Paladijum bude ukraden iz utvr enja jer su zidovi
neosvojivi sve dok Paladijum bude u Troji.'' 9 Agamemnon posla po Peloplovu ple ku u Pisu. U
me uvremenu Odisej, Fojniks i Diomed otplovie za Skir, gde su nagovorili Likomeda da dopusti
Neoptolemu da do e u Troju neki kau da mu je tada bilo samo dvanaest godina. im je Neoptolem
stigao pred Troju, njemu se javi Ahilejev duh, i poto se Neoptolem odmah istakao i savetima i kao ratnik,
Odisej mu dade Ahilejevo oruje.10
i) Telefov sin Euripil dopuni trojanske snage sveim trupama iz Misije, a Prijam, koji bee njegovoj
majci Astiohi obe ao zlatnu lozu, veri Euripila sa Kasandrom. Euripil se pokaza kao veoma odlu an borac i
ubi hirurga Mahaona; zbog toga se u Asklepijevom svetilitu u Pergamu, gde je svaka sluba po injala
himnom u slavu Telefa, ime njegovog sina Euripila nije smelo nikad pominjati. Nestor vrati Mahaonove
kosti u Pil, a bolesnici su se le ili u svetilitu Geraneja; njegova sjajna statua od bronze stoji na istaknutom
mestu koje se zove Rua. Euripila je ubio Neoptolem.11
j) Neposredno pred pad Troje nesloga i razmirice me u Prijamovim sinovima postadoe tako
estoke da on ovlasti Antenora da ugovori mir sa Agamemnonom. Po dolasku u gr ki logor Antenor, iz
mrnje prema Dejfobu, pristade da preda Paladijum i grad u Odisejeve ruke, po cenu da dobije kraljevstvo i
polovinu Prijamovog blaga. Antenor re e Agamemnonu da se i na Ajnejevu pomo moe ra unati.12
k) Zajedno su skovali plan, pa Odisej zatrai od Diomeda da ga nemilosrdno iiba, i tako krvav,
prljav i odeven u tralje, dobi dozvolu da u e u Troju kao odbegli rob. Jedino ga je Helena prepoznala, ali
kad ga je po ela nasamo da ispituje, ostala je zbunjena njegovim nejasnim odgovorima. Ipak on nije mogao
da odbije njen poziv da joj do e u ku u, gde ona naredi da ga okupaju, istrljaju i obuku u finu ode u; poto
je tako utvrdila ko je, zakle se da ga ne e odati Trojancima do tada se bila poverila jedino Hekabi pod
uslovom da joj on poveri sve pojedinosti plana. Helena objasni Odiseju da nju sada u Troji dre kao
zarobljenicu i da ezne da se vrati ku i. Uto u e Hekaba. Odisej joj se smesta baci pred noge kukaju i od
straha i po e da je preklinje da ga ne oda. Veoma iznena ena ona pristade. Hekaba tada otprati Odiseja i on
392

sre no stie do svojih prijatelja, sa mnogo obavetenja, tvrde i da je poubijao dosta Trojanaca koji nisu hteli
da mu otvore kapije.13
l) Neki kau da je Odisej tom prilikom ukrao Paladijum onako goloruk. Drugi tvrde da su on i
Diomed, kao miljenici Atene, izabrani da to u ine, i da su se popeli na utvr enje uskim blatnjavim
hodnikom, ubili pospale straare i zajedno se dokopali slike koju im je svetenica Teana rado ustupila.14
Najpoznatija pri a je, me utim, da se Diomed uspuzao uz zid popevi se na Odisejeva ramena,. jer su
merdevine bile suvie kratke, i sam uao u Troju. Kad se ponovo pojavio nose i Paladijum u rukama, oni se
obojica zajedno uputie u logor pod punim mesecom; ali Odisej je eleo da slava pripadne samo njemu. On
se baci na Diomeda, na ijim ple ima bee Paladijum, i ubio bi ga da Diomed ne primeti sjaj od Odisejevog
ma a, te razorua Odiseja, veza mu ruke, i protera ga prema brodovima, stalno ga udaraju i i ritaju i
nogom. Otuda izreka Diomedova prinuda, koja se esto primenjuje na one koji rade neto prisilno.15
m) Rimljani neosnovano tvrde da su Odisej i Diomed odneli samo kopiju Paladijuma, izloenu za
javnost, a da je Ajnej za vreme pada Troje spasao pravi Paladijum i sakrio ga zajedno sa ostalim svetim
stvarima koje je poneo sa sobom u Italiju.16
1. Apolodor: Epitome V, 8; Ceces: O Likofronu 911; Sofokle: Filoktet I;
2. Higin: Fabula 102; Eustatije o Homeru, str. 330; Ptolemaj Hefajstionov: VI, navodi ga Fotije, str.
190; Filostrat: Heroika 5;
3. Ptolemaj Hefajstionov: V, navodi ga Fotije, str. 486: Pausanija: I, 22, 6,
4. Apolodor: loc. cit.; Filostrat: loc. cit.; i Filoktet 915 i 1409;
5. Ortej i Dionisije, navodi ih Ceces: O Likofronu 911; Apolodor: loc. cit.;
8. Ceces: O Likofronu 612; 64 i 911; Lesho: Mala Ilijada; Apolodor: III, 12, 6;
7. Apolodor: Epitome V, 9; Ceces: O Likofronu 143 i 168; Euripid: Trojanke 95560: Servije uz
Vergilijevu Ajneidu. II, 166;
8. Apolodor: Epitome V, 910; Sofokle: Filoktet 606; Orfej, navodi ga Ceces: O Likofronu 911;
Diktij sa Krete: IV, 18;
9. Sofokle: Filoktet 133742; Apolodor: loc. cit.; Ceces: loc. cit.;
10. Apolodor: Epitome V, 11; Pausanija: V, 13, 3; Homer: Odiseja XI, 506; Filostrat: Imagines 2;
Kvint Smirnjanin: Posthomerica VI, 57113 i VII, 169430; Rawlinson: Excidium Troiae; Lesho:
loc. cit.;
11. Sholijast uz Homerovu Odiseju XI, 520; Diktij sa Krete: IV, 14: Mala Ilijada, navodi je
Pausanija III, 28, 7; Apolodor: Epitome V, 12;
12. Diktij sa Krete: IV, 22 1 V, 8;
13. Euripid: Hekaba 23950; Homer: Odiseja IV, 242; Lesho: loc.cit.;
14. Apolodor: Epitome V, 13; Sofokle: Fragmenat 367; Servije uz Vergilijevu Ajneidu II, 166;
Sholijast uz Homerovu Ilijadu VI, 311; Suda sub Paladijum, Jovan Malala: Hronografija V, str. 109;
izd. Dindort: Diktij sa Krete: V. 5 i 8:
15. Konon: Naracije 34; Servije; loc. cit.;
16. Dionis iz Halikarnasa: I, 68; Ovidije: Fasti VI. 434.
*
1. Sve je ovo dokona romansa ili drama i jedino su od zna aja momenti kra e Paladijuma, Hekabinog
misterioznog odbijanja da izda Odiseja (vidi 168, 5), i Paridove smrti od rane na lanku (vidi 92, 10; 126, 3
i 164, j). Pelopova ple ka je verovatno bila od kornja inog oklopa (vidi 109, 5). Pri a o tome kako je
Filoktet podlegao otrovu od Heraklove strele umo ene u Hidrinu krv izgleda da je najranije nastala
(vidi 162, 1).
2. Pausanija izlae slede e (V, 13, 3): Kad su se Grci vratili iz Troje, la a koja je nosila Pelopovu ple ku
potonula je kod Euboje zahva ena burom. Mnogo godina kasnije je jedan ribar iz Eritreje po imenu
Damarmen (ukrotitelj jedara) izvukao kost svojom mreom. Kost je bila tako ogromna da ju je on sakrio
393

u pesak i otiao u Delfijsko proro ite da se raspita ija je to kost i ta treba s njom da u ini. Apolon udesi
da izaslanici iz Elide stignu upravo tog dana kako bi potraili leka protivu kuge. Pitonka je odgovorila
Eli anima: Prona ite Pelopovu ple ku. Damarmenu je kazala: Daj tu kost ovim izaslanicima. Eli ani
ga dostojno nagradie, davi nasledno pravo njegovom domu da uva kost. Nje nije vie bilo kad sam
pohodio Elidu; bez sumnje da su godine i morska voda u kojoj je tako dugo stajala u inili svoje.
167 DRVENI KONJ
Najzad Atena nadahnu Prilija, Hermesovog sina, pomilju da se u Troju moe u i pomo u drvenog konja;
Epej, Panopejev sin, Foki anin iz Parnasa, dobrovoljno se javi da ga napravi pod nadzorom Atene. Posle
toga je, naravno, Odisej sebi pripisao ovaj strateki potez.1
b) Epej je doveo u Troju trideset brodova iz Kiklade. On je u Atrejevom domu zauzimao poloaj
glavnog vodonoe, kao to se vidi na frizu u Apolonovom hramu u Karteji; ali iako je bio veoma vet u
pesni enju i oprobani zanatlija, bio je ro ena kukavica. Time su njegovog ova Panopeja bogovi kaznili za
verolomstvo, jer se lano zakleo Ateninim imenom da ne e proneveriti nita od tafijskog plena koji je dobio
Amfitrion. Epejev kukavi luk je od tada uao u poslovicu.2
c) Epej napravi ogromnog upljeg konja od jelovine sa tajnim vratima na jednoj dasci, a na drugoj
ureza krupnim slovima posvetu Ateni: Iz zahvalnosti za sre an povratak u domovinu, Grci posve uju ovaj
dar Boginji.3 Odisej nagovori najhrabrije Grke da se, naoruani, popnu uz lestve od konopca u utrobu
konja. Njihov broj nije utvr en, a kre e se od dvadeset i tri, trideset i vie, do pedeset i, sasvim preterano, do
tri stotine. Me u njima behu: Menelaj, Odisej, Diomed, Stenel, Akamant, Toant i Neoptolem. Uao je i
Epej, koga su nagovorili, pretili mu i najzad ga podmitili. On se pope poslednji, uvu e lestve, zato to je
jedini znao kako se otvaraju i zatvaraju tajna vrata, i sede kraj brave.4
d) Kad je pala no , ostali Grci sa Agamemnonom postupie po Odisejevim uputstvima, spalie logor
i izvezoe se na more, da u blizini Tenede i Kalidskih ostrva pri ekaju do idu e ve eri. Jedino je Odisejev
ro ak Sinon, Autolikov unuk, ostao na obali da zapali buktinju kao signal za njihov povratak.5
e) U ranu zoru trojanski izvidnici saoptie da je logor u pepelu i da su Grci otili ostavivsi
ogromnog konja na morskoj obali. Prijam sa sinovima iza e i sam da ga vidi, i, dok su oni posmatrali i
udili se, Timoet prvi prekide tiinu. Poto je to dar Ateni, predlaem da ga unesemo u Troju i popnemo na
tvr avu, re e on. Ne, ne! uzviknu Kapis. Atena je isuvie dugo bila naklonjena Grcima, moramo ga ili
odmah upaliti, ili razbiti da vidimo ta ima u njegovom trbuhu. Ali Prijam izjavi: Timoet ima pravo,
prene emo ga na kotura ama. Neka niko ne oskrnavi Ateninu svojinu. Konj je bio toliko irok da nije
mogao da pro e kroz gradske kapije ak ni kad su probili zidove. Zaglavljivao se etiri puta. Uz ogromne
napore Trojanci uspee da popnu konja na tvr avu, ali ipak odmah popravie zidove iz predostronosti. Jo
jedan razlog za strah pojavio se kad Kasandra objavi da su u konju naoruani ljudi, i kada je to potvrdio i
vidoviti Laokoont, Antenorov sin, koga neki pogreno smatraju Anhisovim bratom. Vi u i na sav glas:
Budale, nikad ne verujte Grcima, ni onda kada vam alju poklone! on zavitla koplje koje se podrhtavaju i
zabode u konjske sapi i izazva zveku oruja iznutra. Digoe se povici: Spalite ga! Bacite ga niz zidine!
Ali oni to podravahu Prijama, molili su: Neka ostane!6
f) Ova rasprava bi prekinuta dolaskom Sinona, koga su trojanski vojnici sprovodili okovanog u
lance. U toku istrage on re e da je Odisej ve odavno pokuavao da ga uniti, jer je znao tajnu Palamedovog
ubistva. Grci su otili jer su siti ratovanja, a bili su odlu ili da odu ku ama jo pre nekoliko meseci, ali ih je
spre avalo loe vreme. Apolon ih je savetovao da umilostive vetrove krvavom rtvom, kao i onda kad nisu
mogli da krenu iz Aulide. Na to je, rece Sinon, Odisej pozvao na stranu Kalhanta i zatraio da imenuje
rtvu. Kalhant nije mogao odmah da odgovori i povukao se na deset dana, pa najzad, poto ga je, bez
sumnje, podmitio Odisej, u e u ator gde je zasedao Savet i pokaza na mene. Svi prisutni pozdravie taj
izbor, svaki sa olakanjem u srcu to ga je mimoila nesre a, a mene okovae. Me utim podie se povoljan
vetar, te moji drugovi urno porinue brodove u more, i u guvi koja nastade ja uspeh da pobegnem.
394

g) Tako se Prijam prevari i prihvati Sinona kao roba pokajnika te naredi da mu se skinu okovi.
''Pri aj nam sada ta zna o ovom konju'', re e ljubazno Prijam. Sinon objasni kako su Grci proigrali
Ateninu pomo , od koje su toliko zavisili, onda kad su Odisej i Diomed ukrali Paladijum iz Hrama. im su
sliku doneli u logor, iz nje tri puta suknu plamen, a udovi se orosie vlagom u znak Boginjinog gneva. Zbog
toga je Kalhant savetovao Agamemnonu da otplovi ku i i prikupi u Gr koj nove snage za pohod pod boljim
auspicijama, a da ostavi konja na poklon Ateni ne bi li joj ublaio gnev. ''Zato su napravili tako velikog
konja?'' upita Prijam. Sinon, koga je Odisej dobro pou io ta da kae, odgovori: ''Da ne biste mogli da ga
unesete u grad. Kalhant je prorekao da e vas Atena unititi ako prezrete sveti predmet, ali ako on
ikada u e u Troju, vi ete oja ati i ovlada ete svim snagama Azije, po i u pohod na Gr ku i pokoriti
Mikenu.''7
h) ''Sve su to lai'', vikao je Laokoont, ''i zvu e kao da ih je izmislio Odisej. Ne veruj mu, Prijame!''
On jo dodade: Molim te, gospodaru, dozvoli mi da prinesem bika na rtvu Posejdonu. Kad se vratim,
nadam se da u videti drvenog konja u pepelu. Treba objasniti da su Trojanci kamenovali svog
Posejdonovog svetenika pre devet godina i da su odlu ili da ga ne zamenjuju dok se ne priblii kraj ratu.
Sada su kockom izabrali Laokoonta da umilostivi Posejdona. On je ve bio svetenik u hramu Apolona
Timbrajskog, koga je razgnevio zato to se oenio i izrodio decu uprkos zakletvi i celibatu, a posebno zato
to je sa svojom enom Antiopom uivao u ljubavi pred samim bojim likom.8
i) Laokoont se povu e da odabere rtvu i spremi oltar, a Apolon, da bi objavio skoru propast Troje,
posla dve ogromne morske zmije, Porka i Heriboju, ili Kurisija ili Periboja, i one pourie sa Teneda i
Kalidskih ostrva prema Troji.9 Iza oe na obalu, pa se obavie oko udova Laokoontovih sinova blizanaca,
Antifanta i Timbraja, koga neki zovu Melant, i uguie ih. Laokoont pritr a da ih spase, ali i sam na e smrt.
Zmije zatim otpuzae do tvr ave, gde se jedna sklup a pored Ateninih nogu, a druga skloni iza njenog tita.
Neki, me utim, kau da je samo jedan od Laokoontovih sinova ubijen i da je umro u hramu Apolona
Timbrajskog a ne pred Posejdonovim oltarom, a drugi da je sam Laokoont izbegao smrt.10
j) Ovaj strani predznak Trojanci protuma ie kao potvrdu da je Sinon govorio istinu. Prijam je
sasvim pogreno shvatio da je Laokoont kanjen zato to se bacio kopljem na konja, a ne zato to je uvredio
Apolona. On odmah posveti konja Ateni, pa iako su se Ajnejeve pristalice u strahu odmah povukle u svoje
atore na planinu Ida, skoro svi Prijamovi Trojanci po ee da slave pobedu gozbama i veseljem. ene
nabrae cve a na obalama reka, ukrasie konjsku grivu i prostre ilim rua oko kopita konja.11
k) Me utim, u trbuhu konja Grci su drhtali od straha, a Epej je tiho plakao, izbezumljen od uasa.
Samo Neoptolem nije pokazivao nikakvo uzbu enje, ak ni onda kad je vrh Laokoontovog koplja, probivi
dasku, skoro dotakao njegovu glavu. S vremena na vreme on je navaljivao na Odiseja da izda nare enje za
napad, jer je Odisej bio vo a i stezao je prete i dilit i drku ma a. Ali Odisej nije poputao. Pred ve e
Helena iza e iz dvora da proeta i obi e tri puta oko konja, tapu i ga po sapima, i zabavljae Dejfoba, koji
je bio sa njom, naizmeni no podraavaju i as Grke as glasove njihovih ena. Menelaj i Diomed, koji behu
pritenjeni u sredini pored Odiseja, jedva izdrae da ne isko e kad za ue kako ih zove po imenu, ali
Odisej ih obuzda. Vide i kako Antilej samo to nije progovorio, Odisej mu usta zapui rukom, a neki kau
da ga je zadavio.12
i) Te no i, premoreni gozbama i veseljem, Trojanci vrsto zaspae, tako da ak ni lave pasa nije
remetio tiinu. Ali Helena je leala budna i jasno okruglo svetlo sijalo je iz njene sobe kao znak Grcima. O
pono i, ba pre nego to je izaao polumesec sedmog dana u godini, Sinon se iskrade iz grada da zapali
baklju na Ahilejevoj grobnici, a Antenor zamaha buktinjom.13 Agamemnon, odgovaraju i na te signale,
zapali jelove grane na pramcu svog broda koji je krstario na nekoliko dometa strele od obale i sva se flota
uputi obali. Antenor paljivo pri e konju i tihim glasom saopti da je sve u redu, a Odisej naredi Epeju da
otvori vrata.14
m) Prvi isko i Ehion, Portejev sin, pade i slomi vrat. Ostali si oe Epejevim lestvicama od
konopaca. Jedni potr ae da otvore kapije vojnicima koji su se iskrcali, drugi odmah posekoe straare koji
su uvali tvr avu i dvor; Menelaj je mislio samo na Helenu, te potr a pravo njenoj ku i.15
1 Higin: Fabula 108; Ceces: O Likofronu 219: Epitome V, 14;
395

2 Euripid: Trojanke 10; Diktij sa Krete I, 17; Stesihor, navodi ga Eustatije uz Homera, str. 1323:
Atenaj: X, str. 457; Homer: Ilijada XXIII, 665; Ceces: O Likofronu 930; Hesihije sub Epeius;
3. Homer: Odiseja VIII, 493; Apolodor: Epitome V, 1415;
4 Ceces loc. cit.; i Posthomerica 64150; Kvint Smirnjanin: Posthomerica XII, 31435; Apolodor:
Epitome V, 14; Mala Ilijada, navodi je Apolodor: loc. cit.; Higin: loc. cit.;
5. Apolodor: Epitome V, 1415; Ceces: O Likofronu 344;
6. Vergilije: Ajneida II, 13249; Lesho: Mala Ilijada; Ceces: O Likofronu 347; Apolodor: Epitome
V, 1617; Higin: Fabula 135;
7. Vergilije: loc. cit.;
8. Euforion, navodi ga Servije uz Vergilijevu Ajneidu II, 201; Higin: loc. cit.; Vergilije: loc. cit.;
9 Apolodor: Epitome V, 18; Higin: loc. cit.; Ceces: loc. cit.; Lisimah, navodi ga Servije uz
Vergilijevu Ajneidu II, 211;
10. Tesandar, navodi ga Servije uz Vergilijevu Ajneidu: loc. cit.; Higin: loc. cit.; Kvint Smirnjanin:
Posthomerica XII, 44497; Arktin iz Mileta: Propast Troje; Ceces: loc. cit.; Vergilije: loc. cit.;
11 Homer: Odiseja VIII, 504; Apolodor: Epitome V, 1617; Arktin iz Mileta: ibid.; Lesho: loc. cit.;
Trifiodor: Propast Troje 316 1 3404;
12. Homer: Odiseja XI, 52332 i IV, 27189; Trifiodor: Propast Troje
13. Trifiodor: Propast Troje; Servije uz Vergilijevu Ajneidu II, 255; Lesho: loc. cit.; navodi ga
Ceces: O Likofronu 344; Apolodor: Epitome V, 19;
14. Vergillje: Ajneida II, 256; Higin: Fabula 108; Apolodor: Epitome V, 20; O Likofronu 340;
15. Apolodor: loc. cit.
*
1. Klasi ni komentatori Homera nisu bili zadovoljni pri om o drvenom konju. Oni su pravili razli ite
pretpostavke; da su Grci upotrebili mainu u obliku konja za ruenje zidina (Pausanija: I, 23, 10; da je
Antenor pustio Grke u Troju na arkapiju na kojoj je bio naslikan konj; da je konj bio znak raspoznavanja
kod Grka kako bi mogli razlikovati svoje od neprijatelja u pomr ini i zbrci; da je posle predaje Troje
neprijatelju proro ite zabranilo plja ku i nasilje u ku ama koje su bile obeleene znakom konja, pa su tako
dom Antenora i drugih bile pote ene; da je Troja pala pod pritiskom konjice; da su se Grci, poto su spalili
svoj logor, sakrili iza gore Hipije (''od konja'').
2. Vrlo je verovatno da je Troja napadnuta nekom vrstom drvene tvr ave obloene mokrim konjskim
koama kao zatitom protiv zapaljivih dilita. Tu tvr avu su pomerali prema dobro poznatom slabo
branjenom zapadnom platnu, koje je zidaoAjak (vidi 158, 8). Ali to teko moe da objasni pri u da su
gr ke vo e bile skrivene u konjskom ''trbuhu''. Moda su Homeridi to izmislili kako bi objasnili u njihovo
vreme nerazumljivu ikonu koja je prikazivala grad utvr en zidinama, kraljicu, sve ani skup, i svetoga kralja
kako se ponovo ra a s glavom koja se pomalja iz kobile, svete ivotinje i kod Trojanaca (vidi 48, 3) i kod
Ajakida (vidi 81, 4). Drvena kobila na injena od jelovine, drveta ro enja (vidi 51, 5), mogla je sluiti za
obred, kao to je drvena krava igrala odre enu ulogu u braku Minoja i Pasifaje (vidi 88, e). Borba izme u
Odiseja i Antijela verovatno je izvedena po ikoni to je prikazivala blizance kako se sva aju u maj inoj
utrobi (vidi 73, 2)?
3. Pri a o Laokoontovim sinovima podse a na pri u o dve zmije koje su obavile Herakla (vidl 119, 2).
Prema nekim verzijama, njih je smrt zadesila u Apolonovom svetilitu, a sam je Laokoont, kao Amfitrion,
izbegao nepovre en. Zmije su, u stvari, samo istile ui de acima kako bi im dale proro ku mo . Antifant
treba da zna i prorok ''onaj koji govori umesto Boga''.
4. U boanskim okvirima rat se vodio izme u Afrodite, trojanske Boginje mora, i Posejdona, gr kog Boga
mora (vidi 169, 1) zato je Prijam i ukinuo Posejdonovo svetenstvo.
396

5. Kipovi koji se znoje bili su esta pojava posle pada Troje; rimski Bogovl su kasnije prisvojili taj znak kao
upozorenje na svoje negodovanje, pa je to prelo i na katoli ke svece koji su ih zamenili.
6. U ranijoj sagi Epejeva hrabrost se ironi no pripisivala razmetljivcima, a od razmetljivca do kukavice
samo je jedan korak (vidi 88, 10).
168 PROPAST TROJE
Odisej je izgleda obe ao Hekabi i Heleni da e potedeti svakog ko ne bude pruao otpor. Ali Grci
su tiho nastupali ulicama obasjanim mese inom, prodirali u nezati ene ku e i klali zaspale Trojance.
Hekaba se sklonila sa svojim k erima pod staro lovorovo drvo kraj Zeusovog oltara u dvoritu palate i tu
zadrala i Prijama da ne odjuri u vrtlog bitke. Ostani s nama, gospodaru moj, na ovom sigurnom mestu,
molila je ona. Ti si suvie slab i star za bitku. Prijam je posluao gun aju i, dok njihov sin Polit ne
protr a pored njih gonjen od Grka koji mu behu za petama, i pade proboden pred njihovim o ima.1
Proklinju i Neoptolema, koji Politu bee zadao smrtni udarac, Prijam hitnu bezuspeno ma na njega; posle
toga su ga odmah svukli sa stepenica oltara crvenih od Politove krvi i iskasapie ga na pragu njegovog
sopstvenog dvora. Ali Neoptolem nije zaboravio svoju sinovsku dunost i odvu e truplo na Ahilejev grob,
gde ga ostavi da trune, obezglavljeno i nepokopano.2
b) Za to vreme Odisej i Menelaj se uputie Dejfobovoj ku i i tu se upletoe u najkrvaviju od svih
svojih bitaka, iz koje iza oe kao pobednici zahvaljuju i samo Ateninoj pomo i. Koji je od njih dvojice
ubio Dejfoba ne zna se ta no. Neki ak kau da mu je sama Helena zabila no u le a; taj in, kao i izgled
njenih nagih grudi, tako je oslabio Menelajevu volju da je odstranio ma i sklonio je na brod, iako se bio
zakleo da ona mora umreti. Dejfobovo telo svirepo iskasapie, ali mu je kasnije Ajnej podigao spomenik
na rtu Rojtej.3 Odisej je video Glauka, jednog od Antenorovih sinova, kako tr i niz ulicu bee i od Grka
koji su ga pomamno gonili. On se ispre i i istovremeno spase Glaukovog brata Helikaona, koji je bio teko
ranjen. Menelaj zatim obesi leopardovu kou na vrata Antenorove ku e kao znak da je treba potedeti.4
Antenor, njegova ena Teana i njegova etiri sina, mogli su slobodno da se kre u i da ponesu sva svoja
dobra sa sobom; nekoliko dana kasnije oni su otplovili Menelajevim brodom i prvo se nastanili u Kireni,
zatim u Trakiji, i najzad u Henetiki na Jadranu.5 Henetika je tako nazvana zato to je Antenor preuzeo
komandu nad nekim izbeglicama iz paflagonijske Atene, iji je kralj Pilajmen pao pod Trojom i poveo ih u
uspean rat protiv Eugenija iz severne italijanske ravnice. Luka i oblast gde su se iskrcali dobili su ime
Nova Troja, a oni su sada poznati kao Venecijanci. Za Antenora se pri a da je osnovao i grad Padovu.6
c) Po Rimljanima, Grci su od trojanskih porodica potedeli jo jedino Ajnejevu. I on je, kao i
Antenor, u poslednje vreme radio na tome da se Helena vrati Grcima i da se zaklju i pravedan mir; kad ga
je Agamemnon video kako nosi starog Anhisa na le ima i ide prema dardanskoj kapiji ne osvr u i se
unaokolo, zapovedi da niko ne sme dirati tako primernog i pobonog sina. Neki, me utim, kau da je Ajnej
bio u Frigiji kada je grad pao.7 Drugi, opet, da je branio Troju do kraja, pa se zatim povukao u Pergamsku
tvr avu i posle dva dana hrabrog otpora najzad poslao svoje ljude po mraku na planinu Idu i doao za njima
im je mogao sa svojom porodicom, blagom i svetim ikonama, i da je, poto su mu Grci ponudili astan
mir, preao na tra anski Pelen i umro tamo ili u jadranskom Orhomenu. Ali Rimljani kau da je lutao po
Lacijumu, osnovao grad Lavinium i, poginuvi u borbi, otiao na nebo. Ali to su samo pri e: istina je da ga
je Neoptolem poveo sa sobom kao zarobljenika na brod, to bee naj asnija nagrada za svakog Grka, i da ga
je uvao radi otkupa koji su Dardanci platili.8
d) Helikaonova ena Laodika (koju neki zovu Telefovom enom) uivala je u ljubavi sa
Atinjaninom Akamantom kad je kao Diomedov izaslanik pre deset godina bio u Troji i tajno mu rodila sina
Munita. Njega je odgajila Helenina robinja Ajtra Tesejeva mati prema tome, de akova baba. Za
vreme pada Troje, dok je Laodika stajala u svetilitu Troje pored grobova Kila i Munipa, zemlja se otvorila i
progutala je na o igled svih.9
397

e) Ajtra, sva zbunjena, pobegne sa Munitom u gr ki logor, gde Akamant i Demofont prepoznae u
njoj svoju davno izgubljenu babu, za koju su se zakleli da e je ili spasti ili otkupiti. Demofont odmah pri e
Agamemnonu i zatrai dozvolu da je vrati u otadbini, zajedno sa njenom drugaricom zarobljenicom,
Pejritojevom sestrom. Atenjanin Menestej podra njihovu molbu pa, kako je Helena esto pokazivala da ne
voli Ajtru gaze i je po glavi i upaju i je za kosu, Agamemnon pristade pod uslovom da se Demofont i
Akamant odreknu daljeg udela u deobi plja ke. Na nesre u, Akamant, vra aju i se u domovinu, svrati u
Trakiju i tamo se iskrca sa Munitom, koga tu ujede zmija te odmah umre.10
f) im je po elo ubijanje po Troji, Kasandra je pobegla u Atenin hram i pribila se uz njen drveni lik
koji se nalazio na mestu Paladijuma. Tu je na e Mali Ajant i pokua da je odvu e, ali je ona tako vrsto
zagrlila lik da je morao i njega da odnese u harem koji je postao zajedni ka sudbina svih trojanskih ena.
Me utim Agamemnon zatrai Kasandru kao posebnu nagradu za svoje zasluge, a Odisej mu u tivo saopti
da je Ajant u svetilitu silovao Kasandru i da zato lik dri o i okrenute k nebu od uasa.11 Tako Kasandra
pripade Agamemnonu kao nagrada, dok Ajant navu e na sebe mrnju cele vojske; kad su Grci bili spremni
za povratak, Kalhant upozori Savet da se Atena mora umilostiviti zbog uvrede koju su naneli njenom
svetilitu. Da zadovolji Agamemnona, Odisej predloi da kamenuju Ajanta, ali Ajant pobee u svetilite
Ateninog oltara, gde se zakleo najsvetijom zakletvom da je Odisej lagao kao i uvek; ni Kasandra nije
zahtevala da mu se sudi zbog otmice. Ipak Kalhantovo proro anstvo nije smelo da se zanemari; zato je
Ajant izrazio aljenje to je pokrenuo lik i ponudio se da okaje greh, ali ga smrt prete e. Brod kojim je
krenuo za Gr ku udario je o Girajske stene. Kad je uspeo da se do epa obale, Posejdon trozupcem razbi
stenu i on se udavi; neki kau i da ga je Atena udarila gromom koji je pozajmila od Zeusa. Tetida ga je
sahranila na ostrvu Mikon; njegovi zemljaci su cele te godine nosili crninu u znak alosti, a posle su
jedanput godinje putali u more la u sa crnim jedrom, natovarenu poklonima, i spaljivali je u njegovu
ast.12
g) Atenin se gnev tada sru i na zemlju opuntske Lokride, a Delfisko proro ite dade na znanje
bivim Ajantovim podanicima da se ne e osloboditi gladi i boletina ako hiljadu godina ne budu, godinje
jedanput, slali u Troju po dve devojke. Stotinu domova iz Lokride preuze na svoja ple a taj teret kao znak
svog plemenitog porekla. Oni su birali devojke kockom i iskrcavali ih usred no i, i to svaki put u drugo
godinje doba; s njima su ili ro aci koji poznaju zemlju, kako bi mogli da ih neopaeno provedu do
Ateninog svetilita. Kad bi Trojanci uhvatili te devojke, oni bi ih kamenovali i spaljivali kao izrode zemlje,
a pepeo im bacali u more; ali im bi se domogle svetilita, niko im nita nije mogao. U svetilitu su im
podsecali kose i obla ili u koulje kakve nose robinje, te su dane provodile rade i poslove robova, dok ih
novodole ne oslobode tih dunosti. Pre mnogo godina dogodilo se da su Trarijani osvojili Troju i tom
prilikom pobili svetenice iz Lokride, pa Lokri ani odlu ie da vie ne alju devojke, smatraju i da je time i
kazna prestala da vai; ali glad i boletina navalie na Lokridu takvom estinom da oni bre-bolje obnovie
stari obi aj, ali na drugi na in. Otada su devojke dospevale u Atenino svetilite podzemnim prolazom, s
tajnim ulazom koji nije bio mnogo udaljen od zidina vode i u blatnjavi odvodni kanal kojim su se Odisej i
Diomed prikrali kad su ukrali Paladijum. Trojanci nisu nikako mogli da otkriju kako devojke uspevaju da
u u, nikada ne znaju i koje no i treba da stigne oslobo enje, tako da su ih veoma retko hvatali, i to uvek
samo slu ajno.13
h) Posle pokolja Agamemnonovi ljudi pre oe na plja ku, spalie Troju, podelie plen, razorie
zidine i prinee cele rtve paljenice svojim bogovima. Savet je raspravljao izvesno vreme o tome ta treba
u initi sa maloletnim Hektorovim sinom Astianaktom, koga su druk ije zvali jo i Skamandrije; kad je
Odisej preporu io da se potajno pobiju Prijamovi naslednici, Kalhant odredi detinju sudbinu prori u i da e,
ako ostane iv, osvetiti svoje roditelje i svoj grad. Iako su se ostali prin evi ustezali da ubiju maloletno dete,
Odisej ga dobrovoljno baci sa tvr ave.14 Neki kau da je Neoptolem, kome je kao plen pripala Hektorova
udovica Andromaha, dohvatio Astianakta iz njenog naru ja i da ga je, ne bi li izvrio nalog koji je
obnarodovao Savet, uhvatio za jednu nogu, zavitlao oko glave i bacio na stenu, daleko dole ispod sebe.15
398

Drugi opet kau da je dete sko ilo sa zida u trenutku kad je Odisej izricao Kalhantovo proro anstvo i
prizivao bogove da odobre svirepi obred.16
i) Savet je raspravljao i o sudbini Poliksene. Lee i na umoru, Ahilej je molio da je rtvuju na
njegovom grobu i e e se javljao u snu Neoptolemu i drugim vojskovo ama, prete i da e vetrovima
zadravati brodove u Troji dok ne ispune njegov zahtev. uo se i glas sa groba kako se ali: Nepravedno je
da se meni ne dodeli nikakav plen! Pojavio se i duh na predgorju, naoruan zlatnim orujem, koji je vikao:
Kuda ete, Grci? Zar ete ostaviti moj grob ne odavi mu potovanje?17
j) Kalhant objavi da Poliksena moe biti rtvovana Ahileju, koji ju je voleo. Agamemnon se
protivio, navode i kao razlog da je ve proliveno mnogo krvi, i starih i mladih, i dece i ratnika, da bi se
ublaila Ahilejeva osveta, i da mrtvi, ma kako slavni bili, za ivota nemaju prava na ive ene. Ali su
Demofont i Akamant, kojima je uskra en ravnopravan udeo u plenu, pronosili glasove da Agamemnon time
brani samo svoj li ni interes, ele i da ugodi Polikseninoj sestri Kasandri ne bi li mu to pre pala u zagrljaj.
Oni su glasno pitali: ta zasluuje ve e potovanje, Ahilejev ma ili Kasandrina postelja? Ose aju i da
nije u pravu, a i po Odisejevom nagovoru, Aga-memnon najzad popusti.18
k) Savet je dao uputstva Odiseju da dovede Poliksenu i pozvao Neoptolema da inodejstvuje kao
svetenik. Ona je rtvovana na Ahilejevom grobu, pred svom vojskom to se urila da joj priredi pogreb sa
po astima; posle toga se namah die vetar povoljan za plovidbu.19 Ali neki kau da je gr ka flota ve stigla
u Trakiju kad se pojavio Ahilejev duh, prete i suprotnim vetrovima, i da su mu tek onda rtvovali
Poliksenu.20 Drugi belee da je ona svojevoljno otila na Ahilejev grob, pre nego to je Troja pala, i da se
bacila na isukani ma ne bi li na taj na in ispatala za zlo koje mu je nanela.21
l) Iako je Ahilej ubio Polidora, Prijamova i Laotejina sina, najmla e i najvoljenije Prijamovo dete,
ipak je jedan kraljevi pod istim imenom i dalje iveo. To bee Prijamov i Hekabin sin i njega poslae u
tra ki Hersones njegovoj tetki Ilioni, eni kralja Polimnestora, i ona ga je gajila. Iliona je postupala sa
Polidorom ba kao da je ro eni brat njenog sina Dejfila, koga je rodila Polimnestoru. Agamemnon je sledio
Odisejevu politiku unitenja svih Prijamovih naslednika te posla glasnike Polimnestoru sa porukom da mu
daje Elektru za enu i miraz u zlatu ako mu preda Polidora. Polimnestor prihvati mito, ali poto nije mogao
da ubije dete za koje se zakleo da e ga tititi, umesto njega ubi svog sina Dejfila u prisustvu glasnika koji
se vratie prevareni. Polidor nije znao tajnu svog porekla, ali je video da je on razlog to se Iliona otu ila od
Polimnestora, te ode u Delfe i upita Pitonku: ta to zadaje bol mojim roditeljima? Ona odgovori:
Bezna ajno je to to me pita kad ti je grad pretvoren u pepeo, otac iskasapljen a majka zarobljena. On se
vrati u Trakiju veoma zabrinut, ali ne zate e nikakve promene od svog odlaska. Zar je mogu e da se
Apolon prevario? pitao se on u udu. Iliona mu re e istinu, a on, uasnut to je Polimnestor ubio svoje
ro eno dete zbog zlata i obe anja da e dobiti novu kraljicu, prvo ga oslepi, a potom pose e.22
m.) Drugi kau da su Grci Polimnestoru zapretili ratom do unitenja ako im ne preda Polidora, i da
su, kad je najzad pristao, odveli de aka u svoj logor i predloili Prijamu da ga zameni za Helenu. Poto je
Prijam odbio da razgovara o tom predlogu, Agamemnon riaredi da se Polidor kamenuje pod zidinama Troje,
a zatim posla Polidorovo telo Heleni sa porukom: Pokai ovo Prijamu, i pitaj ga da li se sad kaje zbog
svoje odluke. To je bila svirepa zloba, jer se Prijam bee zakleo da ne e predati Helenu dokle god se ona
bude nalazila pod zatitom Afrodite, a bio je spreman da otkupi Polidora bogatim gradom Antandrom.23
n) Odisej je dobio Hekabu kao plen. i poveo je u tra ki Hersones, gde ona obasu stranim optubama
Odiseja i ostale Grke zbog varvarstva i verolomstva, da im nije ostalo nita drugo nego da je ubiju. Njen
duh uze oblik jedne od onih stranih crnih utvara koje su pratile Hekatu, sko i u more i otpliva prema
Helespontu; mesto na kome je sahranjena prozvae Ku kin grob.24 Drugo tuma enje ove pri e kae da je
Hekata, posle rtvovanja Poliksene, nala mrtvo Polidorovo telo izba eno na obalu mora. Polidora je ubio
Hekabin zet Polimnestor zbog zlata kojim je Prijam pla ao trokove oko njegovog vaspitanja. Ona pozva
Polimnestora obe avi da e ga povesti do tajne riznice sakrivene u ruevinama Troje, a kad se on priblii sa
svoja dva sina, ona izvadi no iz nedara, ubi oba de aka a Polimnestoru iskopa o i; to je bio izraz njenog
loeg raspoloenja, a Agamemnon joj oprosti, imaju i u vidu njene godine i njenu nesre u. Tra anski
399

plemi i su hteli da se osvete Hekabi strelama i kamenjem, ali ona se pretvori u ku ku po imenu Majra i
po e da tr i unaokolo tuno zavijaju i, tako da oni zbunjeni odustae.25
o) Neki kau da je Antenor osnovao novo trojansko kraljevstvo ria ruevinama starog. Drugi da je
Astianakt ostao iv i postao kralj Troje posle odlaska Grka i da ga je, poto su ga Antenor i njegovi
saveznici proterali, Ajnej vratio na presto. Njega je ipak nasledio Ajnejev sin Askanije, kao to je stajalo u
proro anstvu. Ali bilo kako bilo, nova Troja ne bee ni senka staroj.26
1. Apolodor: Epitome V, 21; Euripid: Hekaba 23; Vergilije: Ajneida II, 50657;
2. Lesho: Mala Ilijada, navodi ga Pausanija: X, 27, 1; Vergilije: loc; cit.; Apolodor: loc. cit.; Euripid:
Trojanke 1617;
3. Homer: Odiseja VIII, 51720; Apolodor: Epitome V, 22; Higin: Fabula 240: Pausanija: V, 18, 1;
Lesho: Mala Ilijada, navodi ga sholijast uz Aristofanovu Lisistratu 155; Vergilije: Ajneida VI, 494;
Diktij sa Krete: V, 12;
4. Apolodor: Epitome V, 21; Homer: Ilijada III, 123; Lesho: Mala Ilijada, navodi ga Pausanija: X,
26, 3; Servije o Vergilijevoj Ajneidi I, 246: Sofokle: Osvajanje Troje, navodi ga Strabon: XIII, 1, 53;
5. Pausanija: X, 27, 2; Pindar: Pitijske o e V, 82; Servije o Vergilijevoj Ajneidi I, 246; Strabon:
XIII, 1, 53;
6. Livije: I, 1; Servije o Vergilijevoj Ajneidi I, 246;
7. Livije: loc. cit.; Apolodor: Epitome V, 21; Dionis iz Halikarnasa: I, 48;
8. Dionis iz Halikarnasa: I. 48, 49 i 64; Ajlijan: Varia istoria III, 22; Higin; Fabula 254; Strabon:
XIII. 608; Pausanija: VIII, 12, 5; Vergilije: Ajneida. passim; Plutarh: Romul 3; Livije: I, 2; Lesho:
Mata Ilijada, navodi ga Ceces: O Likofronu 1268;
9. Higin: Fabula 101; Homer: Ilijada III, 1234; Ceces: O Likofronu 495 i 314; Apolodor: Epitome
V, 23;
10. Sholijast uz Euripidove Trojanke 31; Apolodor: Epitome V, 22; Lesho: Mala Ilijada, navodi ga
Pausanija: X, 25, 3; Higin: Fabula 243; Pausanija: V, 19, 1; Dio Hrisostom: Besede XI, 1, str. 179,
izd. Dindorff; O Likafronu 495; Partenije: Ljubavne pri e 16;
11. Arktin iz Mileta: Propast Troje; Vergilije: Ajneida II, 406; Apolodor: loc. cit.; Sholijast uz
Homerovu Ilijadu XIII, 66;
12. Ceces: O Likofronu 365; Apolodor: Epitome V, 23; Pausanija: X, 31, 1; I, 15, 3 i X, 26, 1;
Homer: Odiseja IV, 99;
13. Higin: Fabula 116; Sholijast uz Homerovu Ilijadu XIII, 66; Likofron: 114173, sa Cecesovim
sholijama: Polibije XII, 5; Plutarh: O sporosti boanske pravdc XII- Strabon: XIII, 1, 40; Ajlijan:
Varia Historia, Fragmenat 47; Ajnej Taktik: XXXI, 24;
14. Homer: Ilijada VI, 402; Apolodor: loc. cit.; Euripid: Trojanke 719; Higin: Fabula 109; Servije o
Vergilijevoj Ajneidi II, 457; Trifiodor: Propast Troje 6446;
15. Apolodor: loc. cit.; Lesho: Mata Ilijada, navodi ga Ceces: O Likofronu 1268; Pausanija: X, 25, 4;
16. Seneka: Troades 524 1 1063;
17. Servije o Vergilijevoj Ajneidj III, 322; Ceces: O Likofronu 323: Kvint Smirnjanin: Posthomerica
XIV, 210328; Euripid: Hekaba 107;
18. Servije o Vergilijevoj Ajneidi: loc. cit.; Euripid: loc. cit.;
19. Euripid: Hekaba 218 l 25182:
20. Ovidije: Metamorfoze XIII, 439; Pausanija: X, 25, 4;
21. Filostrat: Heroika XIX. 11;
22. Homer: Ilijada XXII, 48 i XX. 407; Higin: loc. cit.; 1 240;
23. Diktij sa Krete: II, 22 1 27; Servije o Vergilijevoj Ajneidi III, 6;
24. Apolodor: loc. cit.; Higin: Fabula 111; Diktij sa Krete: V, 16; Ceces: O Likofronu 1176;
25. Euripid: Hekaba; Ovidije: Metamorfoze XIII. 536;
26. Diktij sa Krete: V, 17; Abant, navodi ga Servije uz Vergilijevu Ajneidu IX, 264; Livije: I, 1.
400

*
1. Odisejevo razborito postupanje prema otpadnicima kao to su Antenor i Kalhant u opre nosti je sa
izdajstvom svojih estitih drugova Palameda, Velikog Ajanta i Diomeda i s njegovim svirepim postupcima
prema Astianaktu, Polidoru i Polikseni; ali poto su Julije Cezar i Avgust tvrdili da vode poreklo od Ajneja,
tako e izdajice, koga je Odisej potedeo, a koji je u Rimu smatran kao uzor pobonosti satiri ni elementi
za savremenog itaoca nisu sa uvani. teta je to nisu sa uvani ta ni izrazi kojima je Hekaba grdila Odiseja,
jer su oni, mora biti, izraavali iskrena ose anja; ali njeno preobra anje u kretsku Hekatu, Majru, ili Skilu,
morsku kuju (vidi 16, 2; 91, 2; i 170, t) ukazuje da je on smatrao da su te kletve imale uticaja i da
kraljevstva osnovana na varvarstvu i bezverju nikada nisu mogla da napreduju. Majra je bila Skilin amblem
na nebesima, Manja pse a zvezda, i kad se ona pojavljivala, u Maratonu na Atici su prinoene ljudske rtve,
od kojih je uvena bio kralj Ikarije (vidi 79. 1), ijom se k eri Odisej oenio i iju bi sudbinu, prema tome,
morao i on doiveti u prvobitnom mitu (vidi 159, b).
2. Dobro poznati slu aj lokridskih devojaka je najneobi niji doga aj u gr koj istoriji, poto su
najmerodavniji mitografi odbacili optubu da je Mali Ajant silovao Kasandru kao Odisejevu la, i poto je
jasno da su Lokri anke dobile pristup u Troju na osnovu gra anske asti, a ne po kazni. Trojanci su inili
istinske napore da ih se oslobode, ako je verovati pri i Ajneja Taktika on raspravlja o opasnosti gra enja
gradova sa tajnim ulazima koji kae da kad bi ih uhvatili, postupali bi sa njima kao sa onima koji kaljaju
zemlju, a ako bi uspele da se uvuku unutra, kao sa robovima. Mali Ajant je bio sin lokridskog Ojleja, a
Ojlejev otac je bio jedan od trojanskih ratnika kog je ubio Agamemnon (Ilijada XI, 9, 3). Ojlejevo ime je
prastari oblik od Ilus; a Prijamov Ilij su, izgleda, delom naselili Lokri ani prehelenskog plemena Lelega
(Aristotel: Fragment 560; Dionis iz Halikarnasa: I, 17; Strabon: XIII, 1, 3 i 3, 3). Oni su dali ime lokridskoj
planini Frikon koja se kasnije zvala Kima, i uivali su nasledno pravo da daju svetenice Atene (vidi 158,
8). Ovim svojim pravom koristili su se jo dugo posle trojanskog rata, kad je grad izgubio svoju politi ku
mo i postao samo cilj sentimentalnih putovanja. Trojancima je to pravo bilo veoma mrsko, jer su
Lokri ane smatrali svojim prirodmm neprijateljima.
3. Prokletstvo ija je mo trajala hiljadu godina okon alo se oko 264. god. pre nove ere to bi odgovaralo
homerskom datumu trojanskog rata, iako ga Eratosten stavlja sto godina kasnije. Odisejev tajni kanal je
otkriven u ruevinama Troje i Valter Lif ga je opisao u svojoj Troji: Studija o Homerskoj geografiji
(London, 1912, str. 12644). Ali zato je Teana postala izdajnica i predala Paladijum? Verovatno zato to
je bila Lokri anka Teana je ime uvene pesnikinje iz Epizefirske Lokride ona se ili nije slagala sa
Prijamovom antilokridskom trgova kom politikom ili je znala da Troja mora pasti, pa je elela da lik bude
sklonjen na sigurno mesto pre nego to ga se do epa Agamemnon. Homer je smatra k erkom Tra anina
Kiseja, a u Trakiji je postojala bar jedna kolonija Lokri ana, naime Abdera (vidi 130, c). Kao Lokri anka,
Teana je me utim ra unala poreklo po maj inoj lozi (Polibije: XII, 5, 6), pa se verovatno prezivala Kiseida,
brljan-ena, u ast Atene, iji je glavni praznik padao u doba meseca brljana (vidi 52, 3).
4. Sofokle, u Argumentu za svoga Ajanta, pominje da su se Odisej i Ajant posva ali oko Paladijuma posle
pada Troje; ali to mora da je bio Mali Ajant, jer se Veliki Ajant ve ubio. Moemo, dakle, pretpostaviti da
nije Diomed vodio Odiseja tajnim prolazom, ve Mali Ajant, i da su, uz pristanak njegove zemljakinje
Teane, uzeli Paladijum; da je Odisej optuio Malog Ajanta da je grubo stavio ruku na nelokridsku
svetenicu koja se bee obisnula o kip to im je Teana pomogla da pomaknu; i da je posle Ajant, dok je
priznavao svoju greku, objanjavao da je postupao najnenije mogu e u takvoj prilici. Tim doga ajem bi se
moglo objasniti zato su Trojanci vekovima pokuavali da odstrane devojke iz Lokride koje su htele da
povrate svoje pravo da budu svetenice u Troji, i to su prikrivale svojim neprestanim dolascima toboe radi
pokore za Ajantov zlo in, iako je njega Atena po kratkom postupku kaznila udarom groma. Isto se moe
objasniti i zato su Trojanci prema devojkama postupali kao sa izme arkama. Odisej je, verovatno, nastojao
401

da prati Maloga Ajanta u tvr avu na osnovu toga to je bio potomak Zakinta, pretka po kome su se njegovi
podanici zvali Zakintovci, a Zakint se ubrajao me u ranije trojanske kraljeve.
5. To bi, opet, moglo da objasni zato Hekaba nije odala Odiseja Trojancima kad je uao u grad kao uhoda.
Za nju isto tako kau da je Kisejeva k i; moda je i ona bila Lokri anka iz Trakije, pa, prema tome,
tako e u dosluhu sa Ajantom zbog Paladijuma? Hekaba nije imala razloga da voli Odiseja i povod da mu
pomogne u bekstvu mogao je biti jedino strah da je ne oda Trojancima. Odisej se, nema sumnje, kriom
izvukao kroz kanal, a nije, kao to se hvalisao, izaao na kapiju poto je pobio mnoge Trojance. On je, po
svoj prilici, zahtevao staru Hekabu kao svoj deo ratnog plena zbog toga to je ona bila o evidac svega to se
odigravalo oko Paladijuma, te je hteo da joj zapui usta. Izgleda, ipak, da je sve ispri ala pre nego to je
umrla.
6. Jedan od osnovnih razloga za trojanski rat (vidi 158, r i 360, b) bila je Telamonova otmica Prijamove
sestre Hesione, majke Velikog Ajanta, pa prema tome i ro ake Maloga Ajanta; to ukazuje na dugotrajan
sukob izme u Prijama i Lokri ana iz Gr ke. Patroklo, koji je Trojancima naneo toliko gubitaka, i sam je bio
Lokri anin, poto kau da mu je Abder bio brat. Zna enje imena Astianakt (kralj grada) i ozbiljnost s
kojom se raspravljalo o njegovoj smrti ukazuju da je ikona po kojoj je pri a izvedena predstavljala obredno
prinoenje deteta na rtvu prilikom osnivanja novog grada, to je veoma stari obi aj u isto nom
Sredozemlju (I Knjiga kraljeva XVI, 34).
7. Agamemnonovi saveznici nisu dugo uivali plodove svoje pobede nad Trojom. Izme u godine 1100. i
1050. pre nove ere, najezda Doraca smrvila je mikensku kulturu na Peloponezu te je zavladalo mra no
doba; prolo je stole e, pa i dva, dok su se Jonjani pod pritiskom Doraca preselili u Malu Aziju i zapo eli
svoj kulturni preporod, temeljno zasnovan na Homeru.
8. Ajnejeva lutanja spadaju u rimsku, a ne u gr ku mitologiju i zbog toga su ovde izostavljena.
169 POVRATAK
''Zaplovimo odmah, dok nas vetar slui'', re e Menelaj. Ne, ne, odgovori Agamemnon, najpre
prinesimo rtve Ateni. Mi Grci ne dugujemo nita Ateni! odvrati Menelaj. Ona je branila trojansku
tvr avu isuvie dugo. Bra a se rastadoe u neslozi i nikada se vie nisu videli. Dok su Agamemnon,
Diomed i Nestor plovili pod povoljnim vetrom, Menelaja zahvati bura koju je poslala Atena i on izgubi sve
osim pet brodova. Te brodove vetar baci na Kretu, odakle se Menelaj morem uputi za Egipat i provede osam
godina u junim vodama, spre en da se vrati u domovinu. On je pohodio Kipar, Fenikiju, Etiopiju i Libiju i
svuda su ga gostoljubivo primali i bogato darivali. Najzad je dospeo na Far, gde ga Nimfa Ejdoteja pou i da
zarobi njenog oca Proteja, morskog boga, jer on jedini moe da ga nau i kako da se oslobodi op injenosti i
osigura povoljan vetar za povratak.Menelaj i tri njegova druga uvukoe se, radi toga u smrdljive koe
morskih foka i leali su tako na obali dok im se nisu pridruile stotine foka iz Protejevog krda. Najzad se
pojavi i sam Protej i lee me u foke da spava. Menelaj ga sa drugovima uhvati, pa, iako se on naizmeni no
pretvarao u lava, zmiju, pantera, vepra, teku u vodu i lisnato drvo, oni su ga vrsto drali i tako naterali na
im oda tajnu. On im re e da je Agamemnon ubijen i da Menelaj mora jo jedanput oti i u Egipat i
umilostiviti Bogove hekatombama. Menelaj u ini sve to mu je re eno i tek to bee pored Egipatske reke
podigao praznu grobnicu Agamemnonu, podie se povoljan vetar. On stie u Spartu u pratnji Helene na sam
dan kad je Orest osvetio Agamemnona.1
b) Veliki broj la a, iako se na njima nisu nalazile neke poznatije vo e, nastradao je u brodolomu na
obalama Euboje, jer je Nauplije, da bi svoje neprijatelje uvukao u propast, zapalio buktinje na Gori Kafareju
umesto na ulazu u zaliv Pagase; ali Zeus saznade za njegov zlo in tako da je i sam Nauplije mnogo godina
kasnije stradao zbog jedne buktinje.2
402

c) Amfiloh, Kalhant, Podalejrije i nekolicina drugih putovali su kopnom za Kolofon, gde je Kalhant
umro upravo kao to je i stajalo u proro anstvu, kad se sreo sa prorokom mudrijim od sebe. To ne bee niko
drugi do Mops, Apolonov sin sa Tejresijinom k erkom Mantom. U Kolofonu je rasla divlja smokva puna
ploda, i Kalhant, ele i da zbuni Mopsa, po e ovako da ga izaziva: Moes li mi re i koliko e plodova biti
ubrano sa ovog drveta? Mops zatvori o i, kao onaj koji vie veruje svom unutranjem ulu nego obi noj
proceni, i odgovori: Svakako: prvo deset hiljada smokava, zatim jedna puna kotarica, paljivo izmerena, i
jedna jedina smokva stavljena povrh toga. Kalhant se zlobno nasmeja pri pomeni te jedne jedine smokve,
ali kad su drvo obrali, Mopsovo se predskazanje pokaza ta no. Da si emo sa hiljade na manje koli ine,
dragi kolega, re e Mops uz neprijatan osmeh. Koliko prasi a ima u utrobi ove krasne krma e i koliko e
oprasiti mukih, a koliko enskih i kad? Osam prasi a, i to sve mukih, a oprasi e ih za devet dana,
odgovori Kalhant otprilike, nadaju i se da e oti i pre no to se dokae ta nost njegove procene. Ja mislim
druk ije, re e Mops, opet zatvaraju i oci. Moje je miljenje da ima tri praseta, od kojih je jedno vepar, a
oprasi e se sutra u podne, ni tren pre, a ni posle. I opet je Mops bio u pravu, te Kalhant presvisnu
slomljena srca. Drugovi ga sahranie u Notiju.3
d) Plaljivi Podajlerije, umesto da zapita svoje proro ke drugove gde treba da se nastani, vie je
voleo da se posavetuje sa Pitonkom iz Delfa, koja mu ljutito re e da ode tamo gde e mu biti dobro, pa
makar se i nebo ruilo. Posle mnogo razmiljanja on izabra mesto koje je smatrao da e mu biti zaklon u
slu aju da Atlant strese sa svojih le a nebeski svod. Italijani su sagradili svetilite Podajleriju na planini
Drijum u Dauniji, na ijem je vrhu Kalhantov duh imao svoje proro ite gde se proricalo pomo u snova.4
e) Izme u Mopsa i Amfiloha nastade prepirka. Oni su zajedno osnovali grad Mal u Silikiji i kada se
Amfiloh povukao u svoj grad amfiloski Arg, Mops postade jedini vladar. Amfiloh, nezadovoljan prilikama
u Argu, vrati se posle dvanaest meseci u Mal, ra unaju i da e ponovo dobiti vlast, ali mu Mops osorno re e
da se gubi. Gra ani Mala na oe se u nezgodnom poloaju i predloie da se sukob rei dvobojem.
Suparnici se pobie i ubie jedan drugog. rtvena loma a bila je tako nametena da Mops i Amfiloh nisu
mogli da gledaju popreko jedan drugog dok su ih spaljivali, ali su im se duhovi nekako neno i prijateljski
spojili te im osnovahu zajedni ko proro ite ija se slava nadaleko pronela, pa ak zasenila i Apolonovo
proro ite u Delfima. Sva pitanja upu ena proro itu pisana su na votanim tablicama, a odgovori su davani
u snovima, i to po vrlo niskoj ceni, po bakrenjak za pitanje.5
f) Neoptolem je otplovio ku i odmah poto je prineo rtve Bogovima i duhu svog oca; izbegao je
veliku buru to je zahvatila brodovlje Menelaja i Idomeneja i, posluavi proro ki savet svoga prijatelja
Helena, dospeo u Molosu. Poto je ubio kralja Fojniksa, oenio je Helena svojom majkom. Helen zatim
postade kralj Molosima i osnova novi glavni grad, a Neoptolem najzad ode u Jolk.6 Tu je nasledio presto
svog deda Peleja, koga su zbacili Akastovi sinovi;7 ali, po Helenovom savetu, nije ostao u Jolku. Svoje
brodove je spalio i zaao dublje u epirsko kopno, do jezera Pambrotida, u blizini proro ita Dodona, gde ga
prijateljski do ekae neki daljnji ro aci. Oni su bivakovali pod pokriva ima koje su razapeli na drke od
kopalja pobivenih u zemlju. Neoptolem se seti Helenovih re i: Kad nai e na ku u sa gvozdenim
temeljem, drvenim zido-vima i vunenim krovom, zaustavi se, prinesi rtve Bogovima i podigni grad! Tu
Neoptolem sa Andromahom izrodi sinove Pijela i Pergama.
g) Kraj mu je bio neslavan. Otiao je u Delfe da zatrai rtvu za smrt svoga oca Ahileja, za koga se
govorilo da ga je Apolon, preruen u Parida, ustrelio u trojanskom hramu. Kad je Pitonka hladno odbila
njegov zahtev, on oplja ka i spali svetilite. Zatim ode u Spartu i re e kako mu je Menelaj jo pre Troje
obe ao Hermionu za enu; nju je, me utim, njen ded Tindarej udao za Agamemnonovog sina Oresta. Oresta
su u to vreme gonile Erinije, pa je Neoptolem tvrdio da je Oresta sustigla boanska kletva, te je pravedno da
Hermiona bude njegova ena. Bez obzira na Orestovo protivljenje, Spartanci izi oe u susret njegovom
zahtevu i ven anje bi obavljeno u Sparti. Me utim pokazalo se da je Hermiona nerotkinja, te Neoptolem
opet ode u Delfe i, uavi u zadimljeno svetilite koje je Apolon odlu io da obnovi, zapita zato je to tako.
h) Naredie mu da rtvama umilostivi Boga, i dok je on vrio obred, nai e kod oltara na Oresta.
Orest htede da ga ubije na mestu, ali ga spre i Apolon, koji je predvideo da Neoptolem umre od druge ruke
tog istog dana. Meso rtve prinete Bogu u Delfima uvek bi pripalo sluin adi u hramu;
403

ali Neoptolem to nije znao, te nije mogao da gleda kako se masne trupine volova koje je on zaklao razvla e
pred njegovim o ima i pokua da to silom spre i. Hajde da se oslobodimo ovog nesnosnog Ahilejevog
sina! re e Pitonka kratko, na ta neki Mahajr iz Fokide ubi Neoptolema rtvenim noem. Sahrani ga pod
pragom naeg svetilita, zapovedi Pitonka. On je bio slavan ratnik i njegov e duh uvati svetilite od
napada. A ako se iskreno pokajao to je uvredio Apolona, neka bude na elu svih povorki i rtvovanja
herojima kao to je on. Me utim neki kau da ih je Orest podgovorio da ubiju Neoptolema.8
i) Demofont je na povratku u Atenu pristao brodom u Trakiji. Tamo se princeza Filida zaljubi u
njega. On se oeni njome i postade kralj. Kad mu je dosadilo da ivi u Trakiji i kad je odlu io da ponovo
krene na put, Filida ne uspe da ga u tome spre i. Moram da pohodim Atenu i posetim svoju majku koju
nisam video jedanaest godina, re e Demofont. ''Trebalo je da misli o tome pre nego to si primio presto'',
odgovori mu Filida sva u suzama. ''Po zakonu ne sme ostati van zemlje due od nekoliko meseci.''
Demofont se zakle svim Bogovima sa Olimpa da e se vratiti u roku od godine dana, ali Filida je ose ala da
on lae. Pratila ga je do luke Eneod i tamo mu predala kov ei . Ovde se nalazi arolija, re e Filida.
Otvori ga samo u slu aju da izgubi svaku nadu da e mi se vratiti.
j) Demofont nije nameravao da ide u Atenu. On se uputi na jugoistok prema Kipru, gde se nastanio;
a kad pro e godina dana, Filida ga prokle u ime Majke Ree, popi otrov i umre. Toga istog asa radoznalost
navede Demofonta da otvori kov ei , i od onoga to je ugledao unutra ko zna ta je to bilo? odmah
izgubi razum. Sko io je na konja i besno galopirao gonjen strahom, udaraju i konja drskom svoga ma a po
glavi, dok ga nije oamutio tako da konj pade. Ma mu izlete iz ruke, pade na zemlju i zabi se vrhom
okrenutim nagore, a Demofont, sletevi preko konjske glave, nalete na ma . Postoji pri a o drugoj tra koj
princezi Filidi, koja se zaljubila u Demofontovog brata Akamanta. Ona je, kad je bura omela njegov
povratak iz Troje, umrla od alosti i pretvorila se u bademovo drvo. Te dve princeze esto zamenjuju.9
k) Diomed je, kao i Agamemnon i ostali, navukao na sebe Afroditinu mrnju. On se najpre nasukao
na obalu Likije, gde je kralj Lik hteo da ga prinese na rtvu bogu Areju, ali ga je spasla princeza Kaliroja,
pomogavi mu da pobegne; kad je stigao u Arg, saznao je da mu je ena Ajgijaleja, po Nauplijevom
nagovoru, ivela u preljubi sa Kometom, a neki kau sa Hipolitom. On se povukao u Korint, gde je uo da
je njegovom dedu Ojneju potrebna pomo kako bi savladao neke pobunjenike; zato je otplovio put Ajtolije i
stigavi tamo, u vrstio ga na prestolu. Ali neki kau da je Diomed bio primoran da napusti Arg kad se, jo
pre trojanskog rata, vratio sa uspenog pohoda Epigona na Tebu, i da mu je Agamemnon otada pomagao da
vrati svoje kraljevstvo.10 On je proveo ostatak ivota u italijanskoj Dauniji, gde se oenio Euipom, k erkom
kralja Dauna, i podigao je mnogo uvenih gradova, uklju uju i i Brindizij. To je verovatno izazvalo
ljubomoru kralja Dauna, koji ga je ubio kao ve starog oveka i sahranio na jednom od ostrvlja koja se zovu
Diomede. Po drugoj pri i, me utim, on je nestao iznenada boanskom arolijom, a njegovi drugovi su se
pretvorili u lepe ptice koje otada viju svoja gnezda na tim ostrvima. Diomedovo zlatno oruje sa uvali su
atenski svetenici u apulijskoj Luceriji, a njega su potovali kao boanstvo u Veneciji i irom june Italije.11
1} Nauplije je nagovorio na neverstvo i Idomenejevu enu Medu. Ona uze za ljubavnika nekakvog
Leuka, ali on ubrzo izbaci iz dvora i nju i njenu k er Kleisitiru, obe ih ubi u hramu svetilita, gde su
zatraile sklonite. Leuk potom navede deset gradova da se odreknu svojih pravih kraljeva i njega priznaju
za kralja. Idomeneja je bila zahvatila bura dok je plovio prema Kreti, i on se zakle da e rtvovati Posejdonu
prvu li nost koju sretne; dogodi se da to bude ba njegov sin, ili, neki kau, njegova druga k er. On bee
spreman da izvri svoju zakletvu, ali zaraza po e da hara zemljom te spre i rtvovanje. Leuk je sada imao
dobar izgovor da progna Idomeneja, koji se nastani u Kalabriji i tamo ivljae sve do svoje smrti.12
m) Malo se Grka vratilo ku i, a ove koji su se vratili ekale su muke i nevolje. Filokteta su
pobunjenici prognali iz njegovog grada Meliboje u Tesaliji, pobegao je u junu Italiju, gde je osnovao
Peteliju i Krimisu u blizini Krotona. Neke od njegovih sledbenika je poslao da pomognu Ajgestu da utvrdi
sicilijanske Ajgeste. On je posvetio svoj uveni luk u Krimisi, u svetilitu Apolona Poludelog, a kad je
umro, sahranjen je pored reke Sibar.13
n) Suprotni vetrovi nagnae Guneja do Kinipske reke u Libiji, pa se on tamo i nastani. Fejdip je
otiao na Kipar, gde se nastanio i Agapenor. Menestej nije povratio vlast u Ateni, ve je primio upranjeno
404

kraljevstvo na Melu, a neki kau i da je umro u Troji. Elpenorovi sledbenici nasukali su se na obalu Epira i
zauzeli Apoloniju; Protesilajevi drugovi su se nasukali u blizini Pelena, kod tra kog Hersonesa; Tlepolem sa
Roda razbio je la u o jedno od iberijskih ostrva, odakle je jedna grupa zaplovila na zapad prema Italiji i
njima je kasnije Filoktet pomogao u ratu protiv varvarskih Lukanijana.14 Pri a o lutanjima Odiseja je
homerovska zabava za dvadeset etiri no ne sedeljke.
o) Jedino se Nestor, koji je uvek bio pravedan, mudar, velikoduan, ljubazan i bogobojaljiv, vratio
iv i zdrav svom domu u Pil, gde je sre no doiveo duboku starost, neuznemiravan ratovima, okruen
hrabrim i pametnim sinovima, jer takva bee volja svemo nog Zeusa.15
1. Apolodor: Epitome VI, 1; Homer: Odiseja. III. 130 i IV, 77592; Hagija, navodi ga Proklo
(Gr ki epski fragmenti, str. 53, izd. Kinkel);
2. Apolodor II, 1, 5 i Epitome VI, 11; Euripid: Helena 766 i 1126; Higin: Fabula 116; Servije uz
Vergllijevu Ajneidu XI, 260:
3. Apolodor: Epitome VI, 24; Strabon: XIV, 1, 27, navodi Hesloda, Sofokla i Ferekida; Ceces: O
Likofronu 427 i 980;
4. Apolodor: Epitome VI, 18; Pausanija: III, 26, 7; Stefan Vizantijski sub Syrna; Strabon: VI, 3, 9;
Ceces: O Likofronu 1017;
5. Apolodor: III, 7, 7 i Epitome VI, 19; Ceces: O Likofronu 44012; Strabon: XIV, 5, 16;
Pausanija: I, 34, 3; Lukijan: Aleksandar 19; Plutarh: Zato proro ita ute 45; Kikeron: O proticanju
I, 40, 38; Dion Kasije: LXXII, 7;
6. Apolodor: Epitome VI, 12 i 13; Hagija: loc. cit.; Servije uz Vergilijevu Ajneidu II, 166; Sholijast
uz Homerovu Odiseju III, 188;
7. Diktij sa Krete: VI, 79;
8. Homer: Odiseja: IV, 19; Apolodor: Epitome VI, 1314; Euripid: Andromaha 8911085 i
Orest 1649, sa sholijastom; Higin: Fabula 123; Eustatije uz Homerovu Odiseju IV, 3; Sholijast uz
Euripidovu Andromahu 32 i 51; Ovidije: Heroide VIII, 31; Sofoklovi fragmenti 11, 441, izd.
Pearson: Pausanija: X, 7, 1 i X, 24, 45; Pindar: Nemejske ode VII, 5070, uz sholijast; Vergilije:
Ajneida III, 330; Strabon: IX, 3, 9;
9. Apolodor: Epitome V, 16; Ceces: O Likofronu 495; Lukijan: O igrama 40; Higin: Fabula 59;
Servije o Vergilijevim Eklogama V, 10;
10. Plutarh: Uporedne pri e 23; Diktij sa Krete: VI, 2; Ceces: O Likofronu 609; Servije uz
Vergilijevu Ajneidu VIII, 9: Higin: Fabula 175; Apolodor: I, 8, 6; Pausanija: II, 25, 2;
11. Pausanija: I, 11; Servije uz Vergilijevu Ajneidu VIII, 9 i XI, 246; Ceces: O Likofronu 602 i 618;
Strabon: VI, 3, 89; Sholijast uz Pindarove Nemejske ode X, 12; Skilak: str. 6;
12. Apolodor: Epitome VI, 10; Ceces: O Likofronu 3346; Servije o Vergilijevoj Ajneidi III, 121 i
XI, 264; Prvi vatikanski mitograf: 195; Drugi vatikanski mitograf: 210; Vergilije: Ajneida 121 i 400;
13. Ceces: O Likofronu 911, navodi Apolodorove Epitome; Homer: Ilijada II, 717; Strabon: VI, 1, 3;
Aristotel: Mirabilia 107;
14. Ceces: O Likofronu 911; Pausanija: I, 17, 6;
15. Homer: Odiseja IV. 209; Pausanija: IV. 3. 4: Higin: Fabula 10.
*
1. Mnogi mitografi smatraju da se Afrodita borila protiv Grka zato to je, kao Boginja ljubavi, podravala
Paridovu otmicu Helene. Ali ona je bila i Boginja mora, koju su Trojanci prizivali da im pomogne kako bi
unitili trgovinski savez iji je pokrovitelj bio Posejdon. I bure na moru za koje se tvrdi da su ih dizali Atena
i Posejdon i time spre avali pobednike da se sre no vrate verovatno su prvobitno njoj pripisivane. Taj
razlog za osvetu dao je povoda velikom broju gradova u Italiji, Kipru i svuda unaokolo da tvrde kako su ih
osnivali heroji koji su doiveli brodolom na povratku iz Troje, a ne izbeglice ispred najezde Doraca na
Gr ku.
405

2. Sahranjivanje mladog junaka pod prag nekog hrama bilo je poznat obi aj pa, poto je Neoptolem spalio
staro svetilite u Deltima, sasvim je prirodno to je Pitonka zahtevala da on bude rtva kad se na zgaritu
gradilo novo svetilite. Prethodni uvari praga bili su Agamed i Trofonije (vidi 84, b).
3. Rea, koja je u Demofontov kov ei stavila tajanstveni predmet, zvala se i Pandora, i taj mit je verovatno
ranija verzija o Epimetejevoj eni Pandori koja je otvorila kutiju sa duhovima (vidi 39, j) i pre opomena
radoznalim mukarcima koji ho e da proniknu u enske misterije nego obratno. Mops je bila kraljevska
titula na Kilikiju u osmom veku pre nove ere.
4. Ptice u koje su se pretvorili Diomedovi sledbenici opisane su kao pune vrlina, svakako da bi se
razlikovale od svirepih ptica Sirena (vidi 154, d i 3; 170, 7).
5. Sli no Idomenejevom zavetu postupio je i Majandar (onaj koji traga za ovekom) kada je obe ao
Kraljici Neba da joj rtvuje prvu osobu koja ga bude pozdravila prilikom juria na Pesin, a desilo se da je to
bio upravo njegov sin Arhelaj (vladar naroda). Majandar ga je ubio, a zatim je zbog grie savesti sko io u
reku (Plutarh: O rekama IX, 1). Poznatija verzija istog mita nalazi se u Knjizi o sudijama XI, 30, gde se
Jeftaj zari e Jehovi da e na rtvu prineti svoju k er ako pobedi u ratu. Ove varijante svedo e da je
Idomenej pre obe ao Afroditi nego Posejdonu da rtvuje mukarca, kao to je i Majandar rtvu namenio
Kraljici Neba, a Jeftaj nesumnjivo Anati, kojoj su takve rtve, na njen zahtev, prinoene na njenim svetim
planinama Judeje. Po svemu izgleda da je bilo uobi ajeno da se u znak blagodarnosti za uspeh u vojnom
pohodu rtvuje kraljevi iz kraljevske porodice kralj Saul bi ubio svog sina Jonu posle pobede kod
Mihmaa da se narod nije pobunio a spre avanje Idomenejevog prinoenja rtve, kao i Avramovog na
Gori Moriji, ili Atamantovog na Gori Lafistiji (vidi 70, d), bilo je opomena da taj obi aj vie nije u volji
nebesima. Prinoenje na rtvu princeze umesto kraljevi a, kao u slu aju Jeftaja, ili u pri i Prvog
vatikanskog mitografa o Idomenejevom zavetu, predstavlja antimatrijarhalnu reakciju koja je karakteristi na
za herojsku sagu.
6. Lutanja Menelaja po junom Sredozemlju u stvari su gusarenje Ahajaca i pokuaji kolonizacije. Ksant,
davnanji libijski istori ar, kae da je stari feni anski grad Askalon osnovao Askal (neobra eni), Pelopov
brat, prema tome i daleki rodak i predak Menelajev. Kada je Isus Navin pokorio Kanaan u trinaestom veku
pre nove ere, doli su mu ljudi iz Gibona (u Septijagintovom tekstu Agabon, u zna enju Astu Achaivon,
''grad Ahajaca'') i po gr kom obi aju stavili se, kao molioci, pod njegovu zatitu, tvrde i da nisu ro eni
Kanaanci, ve Heviti, to jest prekomorski Ahajci. Isus Navin je priznao njihova prava i dozvolio im da
ostanu kao uvari svetih gajeva i vodonoe u hramovima (Isus Navin IX). Po onome to stoji u devetom
poglavlju izgleda da su se oni tom prilikom pozvali na stari pomorski savez Keftiju, na ijem je elu stajao
Minoj iz Knosa, a kome su pripadali i Ahajci i Avramov narod. Avram je doao na Deltu sa kraljevima
Hiksa i udao svoju sestru Saru za Faraoha, to je zna ilo gospodara iz Knosa koji je vladao ostrvom Far.
Ono je u to vreme bilo glavna trgova ka luka saveza, ali u Menelajevo vreme Knos je ve odavno leao u
ruevinama, saveznici su se pretvorili u gusare koje su Egip ani potukli u Pijarskoj bici (1229, god. pre
nove ere). Uhvatio sam ih u klopku i pohvatao kao divlju ivinu bili su uvu eni i opkoljeni, isterao sam
ih daleko na obalu, a brodovi i sva njihova roba potonuli su u more i tako Far vie nije bio najve a luka
u starom svetu, ve mesto gde se leu foke. Podmorski zemljotres unitio je lu ka postrojenja (vidi 39, 2).
tako da je u rano klasi no doba inostrana trgovina prolazila kroz Naukrat glavnu miletsku luku (vidi 25, 6).
7. Borba Menelaja sa Protejem je veoma oskudna verzija poznatog mita: Tetida, boginja foka, postala je
mukarac u liku Proteja, a Menelaj, umesto da sa eka da Boginja skine fokinu kou pa da ga stegne u
ljubavni zagrljaj, kao to je Pelej uradio (vidi 81, 13), upotrebljava fokinu kou da se prerui, poziva
trojicu ljudi da mu pomognu i zahteva od zarobljenog samo proro ki odgovor. Protej se brzo preobraavao,
kao i Tetida pred Pelejem, ili kao Dionis-Zagrej, koji je tako e dolazio na Far (vidi 27. 7) kad su mu
406

zapretili Titani. Homerovsko nabrajanje njegovih preobraaja je veoma nejasno; mogu se utvrditi i dva ili tri
godinja doba. Lav i divlji vepar su jasni znaci dvodelne godine (vidi 69. 1); a bik, lav i vodena zmija
trodelne godine (vidi 27, 4 i 123, 1); panter je posve en Dionisu (vidi 27, 4), a lisnato drvo ako se uporedi
sa pri om o Periklimenu, odnosi se na sveta drveta meseca (vidi 53, 3 i 139, 1). Protejeve promene su
zanimljiv detalj u pri i, ali ne odgovaraju u potpunosti proro kom zna enju, ukoliko prava pri a nije glasila
da je, posle osam godina vladavine i godinjeg prinoenja na rtvu interrexa na na in kako se to obavljalo
na Kreti, Menelaj postao proro ki heroj u naseobinama pored Egipatske reke (vidi 112, 3).
170 ODISEJEVA LUTANJA
Odisej je, otplovivi iz Troje, pouzdano znao da e morati da luta deset godina pre no to se moe
ponadati da ponovo osvoji Itaku; najpre je svratio u kikonski Ismar i zauzeo ga na juri. Od plja ke je
potedeo jedino Apolonovog svetenika Mara, koji ga zahvalno obdari sa nekoliko bokala slatkog vina. Ali
Kikonci, koji su iveli dalje na kopnu, videe kako se dim iri i die visoko iznad spaljenog grada, po oe
na juri na Grke koji su pili dole na obali i rasterae ih na sve strane. Kad je Odisej prikupio i ukrcao svoje
ljude uz velike gubitke, estok severoisto ni vetar ga dohvati i potera preko Ajgejskog mora prema Kiteri.1
etvrtog dana, za vreme kratkog zatija, on pokua da obi e rt Maleju i po e na sever prema Itaki, ali se
podie jo e i vetar. Posle devet dana opasnosti i muka pomolie se na vidiku libijska predgorja, na
kojima ive lotosojedi. Lotos je vo e boje afrana, bez kotice, veli ine zrna pasulja i raste u slatkim, jedrim
grozdovima koji imaju svojstvo da opiju onoga koji ih okua, tako da zaboravi na svoju zemlju; neki putnici
su ga opisali kao jabuke iz kojih se dobija veoma jaka, opojna jabukova a. Odisej se iskrcao po vodu i
poslao u izvidnicu tri druga. Oni zaboravie po ta su poli jer su okuali lotos koji su im ponudili domoroci.
Posle izvesnog vremena Odisej pode da ih potrai na elu spasila ke grupe, pa iako ga je veoma privla ilo,
on odbi da okua lotos. Silom vrati begunce i okova ih u gvo a, krenu na put ne trae i vie nista.2
b) On zatim stie na plodno, dobro poumljeno ostrvo, nastanjeno jedino bezbrojnim divljim
kozama. Ubi nekoliko koza hrane radi. Ovde ukotvi celu flotu, osim jedne la e kojom je krenuo da ispita
suprotnu obalu. To bee zemlja svirepih varvarskih Kiklopa, koji su se tako zvali jer su imali veliko okruglo
buljavo oko nasred ela. Oni su zaboravili kova ki zanat svojih predaka koji su radili za Zeusa i sad su bili
pastiri bez zakona, zbora, la a, pijaca i nisu znali za zemljoradnju; iveli su tuno, odvojeno jedan od
drugog, u pe inama to su zjapile u stenovitim brdima. Vide i jedan visok otvor u pe ini, zarastao u lovor,
iznad prostora odre enog za stoku, ogra enog velikim kamenjem, Odisej sa drugovima u e, ne znaju i da je
pe ina Kiklopa po imenu Polifema, divovskog sina Posejdona i Nimfe Toose, koji je voleo da dere ljudsko
meso. Grci se raskomotie, zapalie veliku vatru, a zatim zaklae i ispekoe nekoliko jari a koje su nali
utorene u dnu pe ine, posluie se sirom iz korpa koje su bile obeene o zidove i veselo se pogostie. Pred
ve e se pojavi Polifem. On uvede stado u pe inu i zatvori ulaz za sobom velikim kamenom koji bi dvadeset
volova jedva pokrenulo: zatim, ne opaaju i goste, sede i po e da muze ovce i koze. Najzad die pogled sa
vedra i ugleda Odiseja i njegovu druinu kako sede pored ognjita. On ih grubo zapita ta rade u njegovoj
pe ini. Odisej odgovori: Dobri dive, mi smo Grci, vra amo se ku i posle unitenja Troje; molim te, seti se
svojih dunosti prema Bogovima i ukai nam gostoprimstvo. Kao odgovor na to Polifem frknu i zasmeja
se grohotom, dohvati dva mornara za noge, tresnu im glave o pod i podera ih sirove, ree i nad njihovim
kostima kao planinski lav.
c) Odisej bi mu se krvavo osvetio jo pre zore, ali ne smede, jer je jedino Polifem bio u stanju da
odgurne kamen sa ulaza. On provede no s glavom me u rukama, razmiljaju i kako da se izvu e, dok je
Polifem uasno hrkao. udovite pojede za doru ak jo dvojicu mornara, a onda mirno izvede svoje stado i
zatvori pe inu istim kamenom; Odisej uze jedan maslinov kolac i dobro mu zaotri vrh i opali vatrom, pa ga
sakri u gomilu ubreta. Te se ve eri Kiklop vrati i pojede jo dva od dvanaest mornara, a Odisej mu
snishodljivo ponudi vr jakoga vina koje je dobio od Mara sa kikonskog Ismara; na sre u bee poneo sa
sobom na obalu punu meinu vina. Polifem se pohlepno napi, zatrai jo jedan vr , jer nikad u svom ivotu
407

nije pio nita ja e od mleka, i smilostivi se da zapita Odiseja za ime. Ime mi je Oudeis, odgovori Odisej,
tako me svi zovu skra eno. Oudeis zna i Niko. Poje u te poslednjeg, prijatelju Oudeis, obe a mu
Polifem.
d} im Kiklop utonu u pijani san, poto vino nije bilo razblaeno vodom, Odisej i njegova preostala
druina zagrejae kolac na ugarcima vatre, pa ga zatim zabodoe u jedino Polifemovo oko, a Odisej svom
teinom nalee na kolac kao da njim za epljuje rupu na brodu. Oko prsnu, a Polifem bolno jeknu, to natera
sve njegove dalje i blie susede da dotr e do pe ine da uju ta se zbilo.Oslepeo sam i strahovito me boli!
To je u inio Niko, urlao je Polifem. Jadnik, rekoe oni. Ako je to u inio niko, mora da si u stranoj
groznici. Moli naeg oca Posejdona da ti pomogne i prestani da se dere! Oni odoe gun aju i, a Polifem,
teturaju i se, do e do otvora pe ine. Skloni veliki kamen i, oprezno pipaju i rukama, ekae da pohvata
preostale Grke kad budu pokuali da pobegnu. Ali Odisej smisli lukavstvo i priveza po jednog svog druga
za trbuh svakog tre eg ovna, raspore uju i teinu ravnomerno. Za sebe izabra ogromnog ovna predvodnika
i spremi se da se zavu e u runo, dobro omotavi prste ruku i nogu u vunu.
e) U zoru Polifem po e da puta ovce na pau, paljivo im opipavaju i le a da nijedna ne izostane.
Dugo je oklevao i tuno razgovarao sa ovnom pod kojim je bio Odisej, opipavaju i ga: Dragi moj, zato
nisi prvi kao obi no? ali li me zbog moje nesre e? Ali najzad propusti i njega.
f) Tako je Odisej uspeo da oslobodi i sebe i svoje drugove i da dotera stado debelih ovnova do svog
broda. Oni se na brzinu otisnuse i kad su vesla i dohvatili vesla i po eli da se udaljuju od obale, Odisej nije
mogao da se uzdri a da se s podsmehom ne oprosti od Polifema. Kao odgovor, Polifem zavitla ogromnu
stenu, koja pade na pola duine ispred broda, a talas to se od nje die umalo ne baci Odisejevu la u na
obalu. Odisej se nasmeja i viknu: ''Ako te iko zapita ko te je oslepio, odgovori mu da to nije bio Oudeis, ve
Odisej sa Itake!'' Razlju en, Polifem po e glasno da se moli ocu Posejdonu: Obe aj mi, o e, da moj
neprijatelj Odisej, ako se ikada vrati ku i, stigne kasno, u r avom stanju, na tu oj la i, bez ijednog svog
druga, i neka nai e na velike neprilike na samom ku nom pragu! On hitnu jo jednu stenu, ve u od
prve, ona pade po strani, a talas se podie i ponese la u bre ka ostrvu, gde su ih ostali Odisejevi drugovi
brino o ekivali. Ali Posejdon je uo Polifema i obe ao da e ga osvetiti kako je traio.3
g) Odisej se tada uputi na sever i ubrzo stie na ostrvo Ajola, uvara vetrova, koji ga lepo primi.
Gostio ga je itav mesec dana, a poslednjeg dana uru io mu je torbu punu vetrova i objasnio da e sve biti
dobro dok otvor bude zavezan srebrnom icom. On mu re e da jo nije uspeo da zatvori blagi Zapadni vetar,
koji bi flotu pouzdano vodio Jonskim morem u pravcu Itake, ali e Odisej mo i da osloba a vetrove jedan
po jedan, prema potrebi promene pravca. Ve se mogao videti dim iz dimnjaka Odisejevog doma kad on,
savladan umorom, zaspa. Posada na brodu jedva sa eka taj trenutak da razvee torbu za koju su mislili da je
puna vina. Odjednom vetrovi zaurlae i jurnue nazad u svoj kraj, teraju i la u ispred sebe; Odisej se uskoro
na e na Ajolovom ostrvu. Uz velika izvinjenja on ponovo zamoli za pomo , ali mu bi re eno da se gubi i
ovog puta poslui veslima; ni najmanji dah Zapadnog vetra ne e dobiti. Ja ne mogu da pomaem oveku
kome Bogovi nisu naklonjeni, re e Ajol, zalupivi mu vrata ispred nosa.4
h) Posle sedmodnevne plovidbe Odisej stie u zemlju Lajstrigona, kojima je vladao kralj Lam. Ta
zemlja, kau, nalazila se negde na severozapadu Sicilije. Drugi je stavljaju u blizinu Formije, u Italiji, a za
plemeniti dom Lamija tvrdi se da vodi poreklo od kralja Lama, to izgleda verovatno, jer ko bi priznao da
vodi poreklo od ljudodera da to nije svima poznato predanje?5 U zemlji Lajstrigona no i jutro su se tako
pribliili da su pastiri, vode i stada na po inak o zalasku sunca, pozdravljali one koji su zorom isterivali
svoja. Odisejevi kapetani hrabro uplovie u luku Telepil, sa svih strana zati enu okomitim stenama me u
kojima je bio jedan uzak prolaz. Oni nasukae brodove u blizini kolskog prolaza to se vijugao nagore
prema visoravni. Odisej je bio obazriviji, pa je privezao brod za stenu izvan luke i poslao trojicu ljudi u
izvi anje. Oni su ili stazom dok ne nai oe na devojku koja je uzimala vodu sa izvora. Ona bee k erka
Antifata, lajstrigonskog vojskovo e, i povede ih svom domu. Tamo, me utim, nai oe na hordu divljaka.
Oni dohvatie jednog od njih i ubie ga da bi ga skuvali; druga dvojica pobegoe glavom bez obzira, ali se
divljaci, umesto da ih gone, popee na vrhove stena i po ee da bacaju kamenje na la e pre no to je posada
408

mogla da ih otisne u more. Zatim se spustie na obalu i po ee da kasape i ubijaju mornare do mile volje.
Odisej pobee presekavi svojim ma em ue kojim je brod bio vezan za stenu, pozivaju i svoje drugove da
veslaju ako im je ivot mio.6
i) On upravi jedinu preostalu la u na istok i posle duge plovidbe stigne na Ajaju, ostrvo Zore, kojim
je vladala Kirka, k i Helija i Perse, a sestra Ajeta, zlobnog kralj Kolhide. Kirka je bila vi na svim
arolijama, ali je gajila malo ljubavi prema ljudskom rodu. Kad je ba ena kocka to je trebalo da odredi ko
ostaje da uva brod a ko treba da istrai ostrvo, Odisejev drug Euriloh bude izabran za iskrcavanje na obalu
sa dvadesetdvojicom drugih. On otkri da je Ajaja bogata hrastom i ostalim umskim drve em i najzad dospe
do Kirkinog dvorca, sagra enog na istini blizu sredita ostrva. Vukovi i lavovi tumarali su unaokolo, ali
umesto da napadnu Euriloha i njegove drugove, oni su se uspravljali na zadnje ape i umiljavali. ovek ih je
pre mogao smatrati ljudskim bi ima nego zverima, a oni su zaista i bili ljudi koje je Kirka preobrazila u
zveri svojim inima.
j) Kirka je sedela u dvorani i tkala na razboju kad su Euriloh i njegovi drugovi uli i pozdravili je.
Ona se die i sa osmehom ih pozva za sto da jedu. Svi rado prihvatie ponudu, osim Euriloha, koji, nadaju i
se podvali, ostade pozadi i po e ljubopitljivo da viri kroz prozor. Boginja iznese pred gladne mornare
obilatu ast sira, je menjaka, meda i vina; ali sva hrana bee za arana i im oni navalie na jelo, Kirka
po e da ih udara pruti em po ramenima i pretvori ih u svinje. Zatim im otvori vrata obora, baci im aku-dve
ira i drenjina na blatnjav pod i ostavi ih u kaljuzi.
k) Euriloh se vrati pla u i i saopti Odiseju kakva se nesre a dogodila. Odisej zgrabi svoj ma i
krete ne razmiljaju i, reen da ih spasava, ali bez ikakvog smiljenog plana. Na svoje iznena enje, usput
srete Hermesa. Ovaj ga u tivo pozdravi i ponudi mu aroliju protiv Kirkine magije: miriljavi beli cvet sa
crnim korenom, zvani moly, koji jedino Bogovi poznaju i beru. Odisej sa zahvalno u primi dar i produi
put. Neto kasnije, on je ve sedeo za trpezom a Kirka ga je dvorila. Kad Odisej pojede svoju za aranu
hranu, Kirka podie pruti i lupi ga po ramenu. Idi svojim drugovima u obor, zapovedi mu ona. Ali on je
ve bio pomirisao cvet te ostade neureknut, pa sko i dre i ma u ruci. Kirka pade na kolena pla u i.
Potedi me, vikala je ona, deli e sa mnom postelju i vlada emo u Ajaji zajedno! Znaju i da vetice
imaju mo da iscrpu i upropaste svoje ljubavnike ispijaju i im krv malo-pomalo u male mehurove, Odisej
natera Kirku da se zakune sve anom kletvom da ne e vie kovati nikakve zavere protiv njega. Ona se zakle
blagoslovom Bogova, pa mu ona pripremi divno toplo kupatilo, vino u zlatnim aama i ukusnu ve eru koju
je posluivala pribrana doma ica. Kirka se pripremi da zano i s Odisejem u postelji s purpurnim
prekriva ima. Ipak Odisej nije hteo da odgovori na njena ljubavna udvaranja dok ona ne pristane da
oslobodi ne samo njegove drugove ve i sve ostale mornare koje je ranije bila uklela. Poto je i to u inila,
on rado ostade na Ajaji dok mu ona nije rodila tri sina, Agrija, Latina i Tele-gona.7
l) Odisej poele da opet krene na put i Kirka pristade da ga pusti, ali da najpre pohodi Tartar i tamo
potrai duh proroka Tejresije, koji e mu re i kakva ga sudbina eka na Itaci, da li e ikad dospeti do nje i
ta e se posle dogoditi. uri stalno ispred Severnog vetra, re e mu Kirka, dok ne do e do izvora
Okeana i Persefoninog gaja, koji e poznati po crnim topolama i starim vrbama. Na mestu gde se reke
Flegeton i Kokit ulivaju u Aheron, iskopaj jarak i prinesi na rtvu Hadu i Persefoni mladog ovna i crnu ovcu
koje u ti ja dati. Neka krv oti e u jarak i rasteruj ostale duhove svojim ma em dok bude ekao da se
pojavi Tejresija. Dozvoli mu da pije koliko god eli i sluaj paljivo njegove savete.
m) Odisej natera svoje ljude da se ukrcaju, a oni to nerado u inie, jer im bee teko da napuste
prijatnu Ajaju i krenu u Hadove zemlje. Kirka im obezbedi povoljan vetar, koji ih brzo odvede do izvora
Okeana i onih udaljenih granica sveta gde ive u stalnoj magli Kimeri, stanovnici ve nog sumraka, koji
nikada ne vide sunca. Kad ugledae Persefonin gaj, Odisej pristade la om i postupi ta no kako ga je Kirka
savetovala. Prvi duh koji se pojavio nad jarkom bio je duh Elpenora, jednog lana njegove posade, koji je
pre samo nekoliko dana pijan zaspao na krovu Kirkine palate, probudio se bunovan, pao preko ograde i
poginuo. Odisej, koji je na brzinu napustio Ajaju, prekasno je primetio odsutnost Elpenora pa mu sad obe a
da e ga pristojno sahraniti. Zamisli samo, ti si ovamo stigao peice bre nego ja brodom! uzviknu Odisej,
ali ne htede da mu da ni najmanji gutljaj krvi, iako ga je Elpenor tuno molio.
409

n) Meovita grupa duhova po e da se vrzma oko jarka, ljudi i ene svih vrsta i godina, me u kojima
ak i Odisejeva mati Antikleja, ali on ne dozvoli ak ni njoj da pije dok se ne napije Tejresija. Najzad se
pojavi Tejresija, zahvalno se naloka krvi i opomenu Odiseja da dobro pazi na svoju posadu, da ih dri na
oku kada stignu do Sicilije, njihovog slede eg pristanita, da ne bi doli u iskuenje da pokradu stoku
Hiperiona, Titana Sunca. On treba da o ekuje velike teko e na Itaki, i, mada moe da se nada da e se
osvetiti huljama i podlacima koji mu tamo razvla e dobro, njegova putovanja nisu jo pri kraju. Mora uzeti
veslo i nositi ga na ramenu dok ne stigne u oblast ostrva gde nijedan ovek nije jo usolio meso i gde e
veslo smatrati za batinu kojom se mlati ito. Ako tada prinese rtvu Posejdonu, mogao bi se nadati da
ponovo osvoji Itaku i doivi starost u miru i zadovoljstvu; ali smrt e mu ipak do i s mora.
o) Zahvalivi Tejresiji i obe avi mu krv jo jedne ovce kad se vrati na Itaku, Odisei najzad dozvoli
svojoj majci da ugasi e . Ona mu saopti i druge novosti o domu, ali zadra za sebe ono o proscima svoje
snahe. Poto se pozdravila, duhovi bezbrojnih kraljica i princeza po ee da lo u krv. Odisej je bio ushi en
to je imao priliku da vidi tako otmene li nosti kao to su Antiopa, Jokasta, Hlorida, Pera, Leda, Ifimedeja,
Fajdra, Prokrida, Arijadna, Majra, Klimena i Erifila.
p) Zatim se zabavljao sa grupom ranijih vojskovo a: Agamemnonom, koji ga je posavetovao da se
tajno iskrca na Itaku; Ahilejem, koga je obradovao pri aju i mu o Neoptolemovim juna kim delima;
Velikim Ajantom, koji mu jo nije oprostio i koji se udaljio uvre eno. Odisej je video i Minoja kako sudi,
Oriona u lovu, Tantala i Sisifa kako se mu e, i Herakla bolje re eno njegovu utvaru, jer je sam Herakle
pirovao sa velikim zadovoljstvom me u besmrtnim bogovima koji su mu pomagali u vreme njegovih
dugotrajnih radova.8
q) Odisej sre no doplovi nazad na Ajaju, gde je sahranio Elpenorovo telo i ostavio njegovo veslo na
humci kao spomenik. Kirka ga do eka veselo. ''Kako je teko pohoditi Hadovu zemlju!'' kliktala je ona.
Jedna smrt dovoljna ie za ve inu ljudi, a tebi e biti sada potrebne dve! Ona ga upozori da sada treba da
pro e pored ostrva Sirena, iji su divni glasovi za aravali sve mornare koji su tuda brodili. Te k eri Aheloja,
ili kako neki kau Forkija, sa Musom Terpsihorom, ili Steropom, Portaonovom k erkom, ima ahu lica kao
u devojaka, noge i perje kao u ptica, i mnogo se raznih pri a plelo oko njihove neobi nosti, kao na primer
da su se igrale sa Korom kad ju je Had oteo i da im je Demetra, ljuta i uvre ena to joj nisu pritekle u
pomo , dala krila, rekavi: Odlazite i traite mi k er irom sveta! Pri a se i da ih je Afrodita pretvorila u
ptice zato to iz devoja kog ponosa nisu htele da se podaju ni bogovima ni ljudima. One nisu mogle da lete
otkako su ih Muse pobedile na muzi kom takmi enju, o erupale im perje i od njega napravile sebi vence.
Sad su sedele i pevale na livadi, me u hrpama kostiju mornara koje su oterale u smrt. Sipaj vosak u ui
svojih momara, savetovala ga je Kirka, a ako si sam radoznao da uje njihovu muziku, naredi posadi da
te dobro priveu za jarbol i nateraj ih da ti se zakunu da te ne e odvezati, ma kako strogo ti to zahtevao i ma
kako im pretio. Kad je doao da se pozdravi, Kirka ga je upozorila i na druge opasnosti kojima ide u susret,
pa je otplovio, dobivi opet povoljan vetar.
r) Kad se la a priblii ostrvu Sirena, on poslua Kirkin savet. Sirene su tako umilno pevale,
obe avaju i mu proro ku spoznaju svega to e se ubudu e dogoditi na zemlji, da on po e da vi e svojim
drugovima, prete i im smr u, da ga oslobode. Sluaju i njegovo ranije nare enje, oni ga samo ja e
privezae za jarbol. Tako la a sre no otplovi, a Sirene iz o ajanja izvrie samoubistvo.9
s) Neki veruju da su bile samo dve Sirene; neki da ih je bilo tri, naime ili Partenopa, Leukosija i
Ligeja; ili Pejsinoja, Aglaopa i Telksepeja; ili Aglaofona, Telksiopa i Molpa. Ipak, neki navode etiri: Tela,
Raidna, Telksiopa i Molpa.10
t) Slede a opasnost koja je ekala Odiseja bee da pro e izme u dve stene gde je na jednoj ivela
Skila a na drugoj Haribda, njena prijateljica udovite. Haribda, k erka Majke Zemlje i Posejdona, bee
prodrljiva ena koju je Zeus udario gromom i bacio u more i koja je tri puta dnevno usisavala ogromnu
koli inu vode i odmah je izbljuvavala. Skila, nekada lepa k i Hekate i Forkija, ili Forbanta ili Ehidne i
Tifona, Tritona, ili Tirena bila je preobraena u psetoliko udovite sa est stranih glava i dvanaest apa.
To je u inila ili Kirka, ljubomorna na Glaukovu ljubav prema Skili, ili Amfitrita, iz sli ne ljubomore prema
Posejdonu. Skila je imala obi aj da hvata mornare, da im polomi kosti i polako ih pojede. Moda je
410

najneobi nije kod Skile bio njen lave; on nije bio ja i od cviljenja novoro enog teneta. Pokuavaju i da
izbegne Haribdu, Odisej okrenu krmom samo malo blie Skili, koja se nagnu preko ograde, zgrabi est
najsposobnijih mornara, svu e ih sa palube dre i svakog u po jednim ustima, pa ih prebaci na stene, gde
po e natenane da ih jede. Oni vritahu i pruahu ruke prema Odiseju, ali se on nije usu ivao ni da pokua da
ih spase, ve otplovi dalje.11
u) Odisej krenu pravcem tako da izbegne Lutaju e, ili Sudarne Stene, izme u kojih je samo Argo
uspeo da pro e; on nije znao da su stene sada pri vr ene za morsko dno. Ubrzo ugleda Siciliju, gde
Hiperion, sun ani Titan, koga neki zovu Helije, ima sedam krda izvanredne stoke na pai, po pedeset grla u
svakom krdu, i veliko stado brljivih ovaca. Odisej zakle svoje ljude sve anom zakletvom da se zadovolje
onim ime ih je snabdela Kirka i da ne ukradu nijednu kravu. Oni se iskrcae i izvukoe la u na obalu.
Me utim, Juni Vetar je duvao trideset dana, hrane je ostalo malo, pa iako su mornari lovili i ribarili
svakodnevno, nisu imali mnogo uspeha. Najzad Euriloh, o ajan zbog gladi, pozva svoje drugove na stranu i
nagovori ih da ubiju jednu kravu a zauzvrat e, pourio je da doda, sagraditi Hiperionu velelepan hram
kad se vrate na Itaku. Oni sa ekae do Odisej zaspi, uhvatie nekoliko krava i ubie ih, prinee bogovima na
rtvu butne kosti i loj i ispekoe toliko gove eg mesa da je bilo dovoljno za estodnevnu gozbu.
v) Odisej se prenerazi kad se probudio, a tako isto i Hiperion kad je od svoje k eri Lampetije, glavne
kravarke, uo ta se dogodilo. Hiperion se poali Zeusu, koji, kad vide da je Odisejeva la a ponovo u moru,
posla iznenadnu oluju sa zapada, jarbol se slomi i pade kormilaru na glavu, a zatim raspali gromom po
palubi. La a potonu i udavie se svi koji behu na brodu osim Odiseja. On uspe da se do epa jarbola i
kobilice broda i oputa od netavljene koe koje su plutale i uspne se sa strane na ovako sklepani brod. Ali
die se snaan vetar s juga i potera ga put Haribdinog vrtloga. Zaka ivi se za deblo divlje smokve koja je
rasla iznad stene, Odisej je visio u stranom poloaju, dok su jarbol i kobilica bili u drelu i dok ih vrtlog
ponovo nije izbljuvao. Tada se on ponovo pope i odvesla rukama. Posle devet dana dospeo je na obalu
Ogigije, gde je ivela Kalipsa, k erka Tetide i Okeana, ili moda Nereja, ili Atlanta.12
w) Sipraje jove, crna topola i empresi, sa sovuljagama i sokolima, avrljivim morskim galebovima
koji su imali gnezda u njihovim granama, skrivali su veliku Kalipsinu pe inu. Vinova loza povijala se iznad
ulaza. Perun i perunike rasli su po oblinjim livadama koje je natapao bistar potok. Ovde lepa Kalipsa
do eka Odiseja, koji se jedva popeo na obalu, i ponudi mu obilatu hranu, okrepljuju e pi e i meku postelju.
Ako ostane kod mene, molila je ona, uiva e besmrtnost i ve itu mladost. Neki kau da je Odisej sa
Kalipsom, a ne sa Kirkom, imao sina Latina, pored blizanaca Nausitoja i Nausinoja.
x) Kalipsa je zadrala Odiseja na Ogigiji sedam godina ili moda pet i pokuala sve da ovaj
zaboravi Itaku; ali njemu ubrzo dosadie njeni zagrljaji, te je imao obi aj da sedi snudeno na obali i gleda u
more. Najzad Zeus, ugrabivi trenutak Posejdonovog odsustva, posla Kalipsi Hermesa s nare enjem da ne
zadrava Odiseja. Ona nije smela da ga ne poslua i zato re e Odiseju da sagradi splav koji e ona opremiti,
da e mu vre u ita, meinu vina i vode i suvog mesa. Iako je Odisej mislio da je to samo klopka, Kalipsa
mu se zakle rekom Stig da ga ne e prevariti i pozajmi mu sekiru, bradvu, svrdlo i ostali alat koji mu je
potreban. Nije morala da mu kae dva puta, on je odmah napravio splav od debala i spustio ga u vodu
pomo u oblica; pozdravio se sa Kalipsom i otplovio uz povoljan vetar.
y) Posejdon je iao u pohode svojim besprekornim prijateljima Etiopljanima, i kad se vra ao ku i
preko mora na svojim krilatim ko ijama, iznenada ugleda splav. Odmah jedan ogroman talas dolete i snano
zapljusnu splav te Odisej skliznu s njega, a bogata ode a koju je nosio na sebi tako se natopi vodom da
otea i povu e ga u morsku dubinu. Izgledalo je da e mu plu a prsnuti. Ipak, poto je bio snaan pliva ,
uspe da se oslobodi haljina, ispliva na povrinu i uspuza se nekako na splav. Saaljiva Boginja Leukoteja,
nekadanja Ina, Atamantova ena, pope se pored njega, preruena u morskog galeba. U kljunu je drala veo
koji dade Odiseju da ga omota oko pasa, pre no to ponovo zaroni. Taj veo e ga spasti, obe a ona. Odisej
se ustezao da je poslua, ali kad drugi talas zatrese splav, on obvi veo oko sebe i zapliva. Poto se Posejdon
vratio u svoju podvodnu palatu u blizini Euboje, Atena se usudila da poalje vetar koji je smirivao talase
onuda kuda je Odisej prolazio, te on posle dva dana bi izba en, potpuno iscrpen, na obalu ostrva Drepane,
411

koje su tada nastanjivali Faja ani. Odisej lee pored izvora zaklonjen estarom, pokri se suvim li em i
vrsto zaspa.13
z) Slede eg jutra, ljupka Nausikaja, k erka kralja Alkinoja i kraljice Arete, kraljevskog bra nog para
koji je ukazao toliko ljubaznosti i gostoljubivosti Jasonu i Medeji, do e sa svojim pratiljama da pere rublje
na izvoru. Kad je zavrila posao, Nausikaja po e da igra lopte sa svojim drugaricama. Desi se da lopta
padne u vodu, svima se ote uzvik zaprepa enja, a Odisej se probudi od graje. On. nije imao na sebi odela,
ali se poslui lisnatom maslinovom granom da sakrije svoju golotinju, pa dopuzavi do njih, oslovi ih
biranim re ima, tako da ga Nausikaja uze u zatitu i omogu i mu da se pojavi u dvoru. Tu Alkinoj obasu
Odiseja poklonima, pa poto je sasluao pri u o njegovim lutanjima, posla ga na Itaku u divnoj la i.
Njegova pratnja dobro je poznavala ostrvo. Oni bacie sidro u zalivu Forkide, ali odlu ie da Odiseja ne
uznemiruju u slatkom snu, pa ga iznee na obalu i spustie paljivo na pesak, pore avi sve Alkinojeve
poklone pod oblinje drvo. Ipak Posejdon se toliko naljutio na Faja ane zbog ljubaznosti prema Odiseju da
je udario la u svojim dlanom i pretvorio u kamen i la u i posadu i sve to je bilo na njoj. Alkinoj odmah
prinese na rtvu dvanaest odabranih bikova, jer je Posejdon sad po eo da preti da e unititi grad dveju luka
na taj na in to e baciti veliku planinu izme u njih. Neki kau da je postupio onako kako je i rekao. Ovo
e nas nau iti da ubudu e vie ne budemo gostoljubivi! ogor eno re e Alkinoj Areti.14
1. Homer: Odiseja IX, 3966;
2. Apolodor: Epitome VII, 23; Homer: Odiseja IX, 82104; Herodot: IV, 177; Plinije: Istortija
prirode XIII, 32; Higin: Fabula 125;
3. Homer: Odiseja IX, 105542; Higin: loc. cit.; Euripid: Kiklopi; Apolodor: Epitome VII, 49;
4. Homer: Odiseja X, 176; Higin: loc. cit.; Ovidije: Metamorfoze XIV, 22332;
5. Tukidid: I, 2; Plinije: Istorija prirode III, 5, 9 1 8, 14: Ceces: O Likofronu 682 1 956; Silije Italik:
VII, 410 i XIV, 128; Kikeron: Protiv Atika II, 13; Horatije: Ode III, 17;
6. Homer: Odiseja X, 30132; Higin: loc. cit.; Apolodor: Epitome VII, 12: Ovidije: Metamorfoze
XIV. 23314;
7. Homer: Odiseja X, 133574 i XII, 12; Higin: loc. cit.; Ovidije: Metamorfoze XIV, 246440;
Hesiod: Teogonija 101114; Eustatije o Homerovoj Odiseji XVI, 118;
8.Homer: Odiseja XI; Higin: loc. cit.; Apolodor: Epitome VII, 17;
9. Homer: Odiseja XII; Apolodor: Epitome VII, 19; Apolonije sa Roda: IV, 898; Ajlijan: O prirodi
ivotinja XVII, 23; Ovidije: Metamorfoze V, 55262; Pausanija: IX, 34, 3; Higin: Fabule 125 i
141; Sofokle: Odisej. Fragmenat 861, izd. Pearson;
10. Plutarh: Gozbeni razgovori IX, 14, 6; Sholijast uz Homerovu Odiseju XII, 39; Higin: Fabule,
loc. cit. i Predgovor; Ceces: O Likofronu. 712; Eustatije uz Homerovu Odiseju XII, 187;
11. Servije uz Vergilijevu Ajneidu III, 420; Apolodor: Epitome VII, 21; Homer: Odiseja XII, 73
126 1 22259; Higin: Fabule 121 i 199 i Predgovor: Apolonije sa Roda: IV, 828, uz sholijast;
Eustatije o Homeru, str. 1714; Ceces: O Likofronu 45 i 650; Ovidije: Metamorfoze XIII, 732 1 906;
12. Homer: Odiseja XII, 127153; Apolodor: I, 2, 7 1 Epitome VII, 223; Hesiod: Teogonija 358;
13. Homer: Odiseja V, 13193 i VII, 24366; Higin: Fabula 125: Hesiod: Teogonija 1111;
Sholijast uz Apolonija sa Roda: III, 200; Eustatije o Homerovoj Odiseji XVI, 118; Apolodor:
Epitome VII, 24;
14. Homer: Odiseja XIII, 1187: Apolodor: Epitome VII, 25; Higin: loc. cit.
*
1. Apolodor belei (Epitome VII, 29) da ''neki smatraju Odiseju pri om o putovanju morem oko Sicilije''.
Samuel Batler je nezavisno doao do istog miljenja i tuma i Nausikaju kao auto portret spisateljke
mlade i obdarene Sicilijanke iz otmene porodice iz oblasti Erika. U svome delu ''ena pisac Odiseje'', on
iznosi razliku izme u svestranog poznavanja doma eg ivota na dvoru i sasvim povrnog poznavanja
moreplovstva i seoske proizvodnje i isti e '' isto ensko interesovanje za ivot''. On ukazuje da je jedino
ena mogla da udesi da Odisej razgovara sa slavnim enama iz prolosti pre nego sa slavnim mukarcima i
412

da mu u oprotajnom govoru Faja anima stavi u usta kako se on nada da e ''oni i nadalje biti od koristi
svojim suprugama i deci'', a ne obratno (Odiseja XIII, 445); najzad karakteristi an je i na in na koji
Helena gleda drvenog konja i zadirkuje mukarce skrivene u njemu (vidi 167, k). Teko je ne sloiti se sa
Batlerom. Lagan, aljiv, naivan i produhovljen stil u Odiseji je gotovo sigurno enski. Ali Nausikaja je
spojila dve doma e sicilijanske legende koje nije sama izmislila: Odisejev poluistorijski povratak iz Troje i
alegorijske doivljaje drugog heroja zovimo ga Ulisom koji kao i Odisejev ded Sisif (vidi 67, 2) nije
hteo da umre kada mu je istekla vladavina. Legenda o Odiseju sadravala bi napad na Ismar, buru koja ga je
odbacila daleko na jugozapad; njegov povratak preko Sicilije i Italije; brodolom kod Drepane (Krfa); i,
verovatno, osvetu nad proscima. Sve ostalo, gotovo svi ostali doga aji pripadaju pri i o Ulisu, Zemlja
lotosa, Kiklopova pe ina, luka u Telepilu, Ajaja, Persefonini gajevi, Ostrvo Sirena, Ogigija, Skila i Haribda,
morske dubine, ak i Forkidski zaliv samo su metafore za smrt koju je izbegao. Tome se moe dodati i
kako je pogubio Hekabu, poznatu i kao Majra, Manja pse a zvezda, kojoj je trebalo da bude rtvovan
Ikarijev naslednik (vidi 168, 1).
2. I Skilak (Periplus 10) i Herodot (IV, 77) su znali da je narod koji se hranio lotosom iveo u Zapadnoj
Libiji, nedaleko od naseobina matrijarhalnih Gindana. Njihov glavni proizvod je bilo ukusno i hranljivo
cordia muxa, slatko lepljivo vo e koje je raslo u grozdovima; tim vo em, gnje enim i pomeanim sa
zrnevljem, nahranila se jednom vojska koja je ila u pohod na Kartaginu (Plinije: Istorija prirode XIII, 32;
Teofrast: Istorija bilja. IV, 3, 1). Cordia muxa je pobrkana sa rhamnuus ziziyphus, jednom vrstom divlje
jabuke koja ima opor ukus i koticu umesto semenki. Zaborav u koji, kako kau, moe ovek da utone ako
jede lotos, dolazi u stvari samo ako se pije lotosov sok; nije sasvim isto jesti lotos i piti njegov ekstrakt.
Ako, dakle, to to sveti kralj okua jabuku koju mu daje Belle Dame Sans Merci zna i isto to i smrt od
njenih ruku (vidi 33, 7 i 133, 4), obazrivi Ulis je dobro znao da bledi kraljevi i ratnici ame u Podzemlju
zbog jabuke, te nije hteo da okusi rhamnus. U kotskoj baladi inspirisanoj kultom vetice, Tomasa Rajmera
opominju da ne dodiruje rajske jabuke koje mu pokazuje kraljica Elfama.
3. Kiklopova pe ina je pravo mesto smrti, a Odiseieva druina broji trinaest ljudi: broj meseci vladavine
svetog Kralja. Jednooki Polifem, koji ponekad ima i udovinu veticu majku, javlja se u narodnim
pripovetkama irom Evrope, a trag moe da mu se prati ak do Kavkaza; ali dvanaest drugova javlja se
samo u Odiseji. Kakvo bilo zna enje da je imala kavkaska pri a, A. B. Kuk u svom Zeusu (str. 30223)
dokazuje da je Kiklopovo oko gr ki sun ani amblem. Uprkos tome, kada je Odisej oslepio Polifema da bi
spre io da ovaj pojede i njega i njegove drugove, samo sunce nije prestalo da sija. Kako bilo, oko boga
Baala ili Moloha, ili Tesupa, ili Polifema ( uvenog), koji je zahtevao ljudske rtve, bilo je iskopano, a
kralj je pobedonosno oterao pokradene ovnove. Poto je pastoralno obeleje kavkaske pri e ostalo u Odiseji,
a div ljudoder bio jednook, on je mogao biti zamenjen i jednim od prehelenskih Kiklopa, uvenih po
obradi metala, ija se kultura irila do Sicilije i koji su verovatno imali nasred ela tetovirano oko kao znak
svoga plemena (vidi 3, 2).
4. Telepil, Daleka kapija (Pakla), lei na dalekom severu Evrope, u zemlji Pono nog Sunca, gde pastiri
koji stiu pozdravljaju pastire to odlaze. U tim hladnim predelima, ''iza le a Severnom vetru'', nalaze se
Lutaju e ili Sudarne Stene, u stvari plove e sante leda (vidi 151, 1), a tu ive i Kimerci, iju podnevnu tamu
nadokna uje pono no sunce u mesecu junu. Moda se u Telepilu Herakle borio sa Hadom (vidi 139, 1); ako
je tako, onda se to dogodilo kad je iao Hiperborejcima (vidi 125, 1). Lajstrigonci (vrlo okrutna rasa)
verovatno su stanovnici norvekih fjordova, a u njihovo varvarsko ponaanje trgovci ilibarom su imali
prilike da se uvere kad su dospevali do Bornholma i do june balti ke obale.
5. Ajaja (cvile a) je tipi no ostrvo smrti na kome Boginja Smrti peva dok prede vunu. U legendi o
Argonautima to ostrvo se nalazi u vrh Jadranskog zaliva; vrlo je mogu e da je to Loinj, nedaleko od Pule
(vidi 148, 9). Kirka zna i sokolica i imala je groblje u Kolhidi, zasa eno alosnim vrbama i posve eno
413

Hekati. Mit o mukarcima pretvorenim u ivotinje zasnovan je na verovanju u metempsihozu, seljenje due
u drugo telo posle smrti, ali je krma a naro ito bila posve ena Boginji Smrti. Kirka je krma e hranila
Kronovim drenjinama, crvenom hranom mrtvih, pa su oni, verovatno, ipak samo duhovi (vidi 24, 11 i 33,
7). ta je Hermesovo moly, gramati ari ne mogu da se odlu e. Ceces (O Likofronu, 679) kae da ga
apotekari zovu divlja rutvica, ali po opisu u Odiseji, pre e biti da je to divlja ciklama, koja se retko
nalazi, a ima blede peteljke, tamnu lukova u i divan miris. Kasniji klasi ni pisci su smatrali da je moly
neka vrsta belog luka sa utim cvetom, za koji se mislilo da bre raste (kao crni luk, morski luk i beli luk) u
vreme kad mesec opada nego u vreme mladog meseca, pa zato slui kao urok Hekatinoj arobnoj mo i
meseca. Marduk, vavilonski heroj, udisao je miris boanske biljke da bi savladao kuni zadah Morske
Boginje Tijamat, ali se u epu ne kazuje na koju se biljku misli (vidi 35, 5).
6. Persefonin gaj crnih topola leao je na krajnjem zapadu Tartara, a Odisej nije silazio u njega kao
Herakle (vidi 134, c), Ajnej i Dante iako je Kirka podrazumevala da jeste (vidi 31, a). Flegeton, Kokit i
Aheron pripadaju Paklu. Ipak, autorka Odiseje je malo poznavala geografiju i pozivala je nasumce Zapadni,
Juni i Severni vetar. Odiseja je isto ni vetar mogao odneti do Ogigije i u Persefonin gaj, a juni do Telepila
i Ajaje; ali ona s izvesnim opravdanjem opisuje kako Odisej krmani u pravcu istoka, u Ajaju kao zemlju
svitanja, gde su heroji Orion i Titan nali smrt. Ulaz u mikenske grobnice okrenut je istoku; a Eoja (''Zora'':)
je bila tetka Kirki, Helijevoj k eri.
7. Sirene (vidi 154, 3) su isklesane na nadgrobnim spomenicima kao an eli smrti koji pevaju alopojke uz
pratnju lire, ali njima se pridaju erotske namere prema herojima za kojima tuguju; kako se verovalo da dua
izle e u obliku ptice, one su slikane kao Harpije, ptice grabljivice koje vrebaju da uhvate i prisvoje duu.
Iako su bile k eri Forkisa, ili Pakla, i na taj na in prve ro ake Harpijama, one nisu ivele u podzemlju ili u
pe inama, ve na zelenom svetom ostrvu kao to su Ajaja ili Ogigija; veoma su opasne kad je vreme tiho i
bez vetra usred podneva, kad je sunce u zenitu i za popodnevnog odmora. Poto ih zovu jo i k erima
Aheloja, njihovo ostrvo je prvobitno moglo biti jedno od Ehinada, na u u reke Aheloj (vidi 142, 3).
Sicilijanci smatraju da se ono nalazi u blizini rta Pelora (sada Faro) na Siciliji; Latini misle da se nalazi na
Sirenskim ostrvima u blizini Napulja, ili na Kapriju (Strabon: I, 12 vidi 154, d i 3).
8. Ogigija, ime jo jednog svetog ostrva, izgleda da je ista re kao i Okean, Ogen je me uoblik; Kalipsa
(''sakrivena'' ili ''ona koja krije'') je jo jedna Boginja smrti, jer je prikazana u pe ini okruenoj jovama
koje su posve ene Bogu smrti Kronu, ili Branu, a na njihovim granama u e Kronove morske vrane ili
avke (vidi 98, 3), i Boginjine rogate sove ili sokoli. Perun je bio amblem alosti (vidi 106, 3), a perunika
cvet smrti (vidi 85, 1). Kalipsa je obe ala Odiseju ve nu mladost, ali on je eleo ivot, a ne besmrtnost
heroja.
9. Skila (ona koja razdire), k i Forkide ili Hekate, i Haribda (koja ispija), titule su za Boginju mora
razornog dejstva. Ova imena su postala svojstvena za stene i struje sa obe strane Mesinskog moreuza, ali to
treba shvatiti i u irem smislu (vidi 16, 2 i 91, 2). Leukoteja (vidi 70, 4) je kao morski galeb bila Boginja
mora koja tuguje nad brodolomom (45, 2). Poto je kretska Boginja mora predstavljena kao oktopod (vidi
81, 1), a Skila svukla mornare sa Odisejeva broda, moe biti da su Kre ani koji su trgovali sa Indijom znali
za, u Sredozemlju nepoznate, neobi nosti toplih mora u kojima vrebaju mnoge opasnosti. Opis Skilinog
lavea je od mnogo ve e mitoloke vanosti no to na prvi pogle izgleda: taj lave se poistove uje sa belim
psima smrti, koji imaju crvene ui, sa avetinjskim oporom pasa ili Gabrijelovim zup anicima iz britanske
legende, koji teraju due prokletih. To su bili drevni egipatski lova ki psi, posve eni Anubisu, koji se jo
gaje na ostrvu Ivizi. Ti psi, kad su na tragu lovine, proizvode zvuke sli ne ski anju tenadi'' ili zvuke
divljih gusaka prilikom seobe (vidi Bela Boginja, str. 411).
414

10. Izgleda da se jedino dva doga aja koja padaju izme u Odisejeve arke sa Kikoncima i njegovog dolaska
u Fajakiju ne odnose na devetostruko odbijanje smrti: to su njegova poseta Ajolovom ostrvu i kra a
Hiperionovog stada. Vetrovi pod Ajolovim nadzorom bili su duhovi smrti (vidi 43, 5), a Hiperionovo stado
je Herakle ukrao u svom desetom delu i u osnovi spada u njegovo haranje pakla (vidi 132, 1). Odisejeva
tvrdnja da nije u estvovao u napadu ne zna i mnogo, kao to nije zna ila ni tvrdnja njegovog deda po majci
Autolika (vidi 106, c) kad je ukrao stado Sisifu (vidi 67, c).
11. Odisej, u svom zna enju ljutiti, pristaje uz svetoga kralja crvena lica (vidi 27, 12). Njega jos zovu i
Ulis ili Uliks na latinskom a ta re je verovatno postala od oulos, rana, i ischea, butina to se
odnosi na oiljak od zuba divljeg vepra po kojem ga je njegova stara dadilja prepoznala kad se vratio na
Itaku (vidi 160, c i 171, g). Poznat na in kraljeve smrti bio je da mu divlji vepar zarije zub u bedra, ali
Odisej je na neki na in preiveo ranu (vidi 18. 7 i 151. 2).
171 ODISEJ SE VRA A U SVOJ DOM
Kad se Odisej probudio, on nije odmah poznao svoje rodno ostrvo, jer ga Atena bee osvetlila
udnim sjajem. Uskoro se ona pojavi preruena u pastira i saslua njegovu dugu, lanu pri u o tome kako je
on Kre anin koji je, poto je ubio Idomenejevog sina, pobegao na zapad u sidonskom brodu i da je, bez
svoje volje, izba en ovde na obalu. Koje je ovo ostrvo? pitao je on. Atena se nasmeja i potapa Odiseja
po obrazu: Divno lae, zbilja! re e ona. Istini za volju, mogao si me lako prevariti, ali me iznena uje
to me nisi prepoznao ovako preruenu, ja sam Atena; Faja ani su te iskrcali ovde po mom nalogu. alim
to je proteklo tako mnogo godina do tvog povratka; ali nisam smela da uvredim svog strica Posejdona
zalau i se za tebe otvoreno. Ona mu pomoe da posklanja u pe inu sve faja anske bakra e, tronona
postolja, purpurne ogrta e i zlatne pehare, a zatim ga tako preobrazi da ga niko nije mogao prepoznati
ublede mu kou, stanji i obeli njegove ri e kovrde, obu e ga u prljave rite i uputi u kolibu Eumaja, starog
svinjara, odanog sluge u dvoru. Atena se upravo vratila iz Sparte, kuda je Telemah otiao da pita Menelaja,
koji se nedavno bio vratio iz Egipta, moe li mu saoptiti bilo kakve novosti o Odiseju.
Treba objasniti da su, smatraju i Odiseja mrtvim, ni manje ni vie nego sto dvanaest mladih gr kih
prin eva sa ostrva koja sa injavaju kraljevine Dulihij, Sam, Zakint i samu Itaku, po eli da se udvaraju
Odisejevoj eni Penelopi u nadi da e se njome oeniti i tako ste i presto; oni se behu dogovorili da ubiju
Telemaha im se vrati iz Sparte.1
b) Kad su prosci prvi put zatraili od Penelope da se izjasni i izabere jednog pd njih, ona odgovori da
smatra da je Odisej iv i da je njegov povratak objavilo jedno pouzdano proro ite, ali kasnije, pod velikim
pritiskom, ona obe a da e odgovor dati im zavri pokrov koji mora otkati svom svekru, starome Laertu.
Ali ona je taj posao radila tri godine, danju bi tkala, a no u parala, dok najzad prosci nisu otkrili u emu je
stvar. Za sve to vreme oni su stanovali u Odisejevom dvoru, pili vino, klali prasce, ovce i goveda i
napastvovali ensku eljad u Odisejevom domu.2
c) Eumaju, koji ga je ljubazno primio, Odisej ispri a drugu lanu pri u o sebi, iako se zakleo da je
Odisej iv i da je na putu da se vrati ku i. Telemah se iskrca sasvim neo ekivano i tako izbegnu zaveru
prosaca koji su nameravali da ga ubiju, i ode pravo u Eumajevu kolibu; Atena ga je urno ispratila iz Sparte.
Odisej se ipak nije odao dok Atena ne obe a da mu svojom mo i povrati raniji izgled. Bio je to dirljiv prizor
kad su se otac i sin prepoznali. Eumaj jo ne bee posve en u tajnu, a ni Telemah nije smeo da je poveri
Penelopi.
d) Odisej se jo jedanput prerui u prosjaka i krenu da izvidi raspoloenje prosaca. Na putu srete
Melanteja, svog uvara koza, koji ga iznenada napadne i udari nogom u bedro; Odisej se uzdra od trenutne
osvete. Kad je stigao do svog dvorita on zate e starog Arga, svog nekada uvenog lova kog psa,
ispruenog na bunjitu, ugavog, iznurenog , i punog buva. Arg mahnu repom i povi iskrzane ui u znak da
je prepoznao Odiseja, koji kriom obrisa suzu, jer Arg tog asa uginu.3
415

e) Eumaj povede Odiseja u veliku trpezariju, gde mu Telemah, ine i se da ga ne poznaje, ukaza
gostoprimstvo. Tada se pojavi Atena, ali se ne ukaza svima u dvorani, ve samo Odiseju i predloi mu da
obi e sve prosce mole i ih za otpatke ne bi li se tako uverio kakav je ko. On to u ini i zaista se osvedo i da
su isto toliko tvrdice kao i grabljivci. Najbezobrazniji od svih, Antinoj sa Itake (kome je ispri ao potpuno
druk iju pri u o svojim doivljajima), ljutito baci stolicu na njega. Odisej, trljaju i povre eno rame, pozva
se na druge prosce, koji se sloie da bi Antinoj trebalo da bude u tiviji; Penelopu zaprepasti grubost kad joj
devojke saoptie ta se dogodilo. Ona posla po prosjaka, nadaju i se da od njega uje vesti o svom
izgubljenom muu. Odisej obe a da e do i u sobu za primanje te ve eri i da e joj re i o svemu to bude
elela da sazna.4
f) Me utim brbljivi ita ki prosjak, kome nadimak bee Ir zato to je, sli no boginji Iridi, bio
svakom na usluzi, pokua da otera Odiseja sa trema. Kad Odisej ne htede da se pomakne s mesta, Ir po e da
ga izaziva na pesni enje, a Antinoj, smee i se od srca, obe a pobedniku jagnje u sarmicu i
mesto za stolom me u proscima. Odisej zasuka svoje dronjke i pri vrsti ih za iskrzani pojas koji je imao na
sebi, pa zauze borbem stav nasuprot Iru. Skitnica ustuknu kad vide nabrekle miice, ali nije smeo da
uzmakne zbog otrih prekora prosaca; Odisej ga obori jednim jedinim udarcem, ali ga ne usmrti, vode i
ra una da ne obrati na sebe suvie veliku panju. Prosci su pljeskali, podsmevali se, sva ali, i najzad sedoe
na popodnevnu gozbu, nazdravljaju i Penelopi, koja je dola da pokupi vereni ke poklone od svih (iako nije
nameravala da izvri poslednji izbor). Kad se spusti ve e, prosci se razi oe, svaki u svoju lonicu.5
g) Odisej pou i Telemaha da ukloni koplja to su visila na zidovima u trpezariji i odnese u sobu za
oruje, a on ode da poseti Penelopu. Ona ga nije poznala i on joj izvu e iz grudi dubok uzdah, opisuju i svoj
tobonji nedavni susret sa Odisejem, koji je, po njegovim re ima, otiao u Zeusovo proro ite u Dodonu, ali
e se uskoro vratiti na Itaku. Penelopa je paljivo sluala, pa zatim naredi Eurikleji, Odisejevoj staroj dadilji,
da mu opere noge. Eurikleja odmah prepozna oiljak na njegovoj butini i uskliknu od radosti i
zaprepa enja; ali je on uhvati za grlo i ugui joj uzvik. Penelopa nita ne primeti, jer joj Atena bee
odstranila panju.6
h) Sutradan, na drugoj gozbi, Agelaj sa Sama, jedan od prosaca, upita Telemaha ne bi li mogao
nagovoriti svoju majku da se odlu i za jednog od njih. Penelopa na to izjavi da e prihvatiti onoga od njih
koji bude u stanju da odapne strelu tako da ona pro e kroz dvanaest uica na sekirama;
sekire su bile postavljene u pravoj liniji sa drkama u jarku. Ona im pokaza luk kojim su imali da rukuju: to
je bio luk koji je Ifit dao Odiseju pre dvadeset i pet godina kad je iao u Mesenu da se ali zbog kra e tri
stotine ovaca i njihovih pastira sa Itake. Nekada je ovaj luk pripadao Euritu, Ifitovom ocu, koga je sam
Apolon u io da odapinje strele, ali je Herakle nadmaio Eurita i ubio ga. Neki od prosaca pokuae da
zategnu ovo mo no oruje, ali im ne po e za rukom da saviju luk ak ni poto su omekali drvo lojem; zbog
toga bi odlu eno da se takmi enje odloi za sutradan. Telemah, koji je uspeo najvie da savije luk, ostavi ga
na Odisejev mig. Tada Odisej pri e luku, uprkos protivljenju i prosta kom vre anju zbog ega je
Telemah bio prinu en da naredi Penelopi da se vrati u sobu i epa luk, zategnu ga s lako om i prevu e
pritom po struni da svi redom uju. Uzimaju i paljivo na nian metu, on odape jednu strelu i ona pro e
kroz svih dvanaest uica na sekirama. Telemah, izgubivi se u me uvremenu za tren, pojavi se sa kopljem i
ma em, te Odisej najzad objavi ko je, ustrelivi Antinoja u grlo.
i) Prosci poskakae i potr ae ka zidovima, ali na njima ne na oe oka eno oruje. Eurimah po e da
moli za milost, ali mu Odisej ne uslii molbu. Eurimah tada potee koplje i uperi ga na Odiseja, ali ga strela
probode kroz jetru i on pade smrtno ranjen. Posle toga razvi se estoka borba izme u prosaca, koji behu u
bezizlaznom poloaju ali naoruani ma evima, i Odiseja, koji je imao samo luk i strele ali je zauzeo busiju
ispred glavnog ulaza u dvoranu. Telemah otr a ponovo u orunicu i donese titove, ma eve i lemove da
naorua oca, Eumaja i Filojtija, dvojicu vernih slugu to stajahu uz njih; jer, iako Odisej bee ustrelio veliki
broj prosaca, zaliha strela gotovo je nestala. Melantej, iskravi se na sporedan izlaz da donese oruje za
prosce, bi uhva en u orunici kad je po drugi put doao, jer je prethodno uspeo da naorua svega njih
nekoliko. Se a se nastavi, a Atena preruena u lastu letela je unaokolo i cvrkutala dok svi prosci i njihovi
pomaga i, do poslednjeg, ne leahu mrtvi, osim glasnika Medona i Femija, peva a, koje Odisej potede, jer
416

su oni posve ene li nosti. On zatim stade da se raspituje kod Eurikleje, koja bee zaklju ala enska
odeljenja, koliko je enske eljadi ostalo odano svom gospodaru. Ona odgovori: Svega dvanaest njih je
okaljalo svoju ast, moj gospodaru. Okrivljenoj enskoj posluzi naredie da o isti dvoranu od krvi
sun erima i vodom; kad su ovo obavile, Odisej ih obesi sve redom. One su se malo opirale, ali i to se
zavrilo. Posle toga Eumaj i Filojtije sasekoe Melanteju nos, ruke i noge i polne organe i bacie ih psima.7
j) Odisej se na e najzad ponovo sa Penelopom i ocem Laertom i ispri a im svoje doivljaje, ali
ovoga puta dre i se istine. Snage pobunjenika sa Itake krenue na Odiseja, a predvodili su ih Antinojevi
ro aci i osvetnici ostalih poginulih prosaca. Kad je stari Laert video da su Odisejevi neprijatelji nadmo niji,
on prite e u pomo Odiseju i borio se hrabro; sve se razvijalo povoljno po njih dok se Atena nije umeala i
predloila primirje.8 Pobunjenici onda povedoe zajedni ki pravni postupak protiv Odiseja i uzee za sudiju
Neoptolema, kralja epirskih ostrva. Odisej pristade na njegovo isle enje i Neoptolem presudi da deset
godina napusti svoje kraljevstvo, a da za to vreme naslednici prosaca nadoknade tetu koju su naneli, ali
Telemahu, koji je sada postao kralj.9
k) Jo je preostalo da se umilostivi Posejdon i Odisej se uputi peice, kao to ga je bio uputio
Tejresija, preko planina Epira, nose i veslo na ple ima. Kad je stigao u Tesprot, seljaci povikae: Stran e,
zato nosi malj za mla enje ita u prole e? On onda prinese na rtvu Posejdonu ovna, bika i vepra i bi mu
oproteno.10 Kako jo nije imao pravo da se vrati na Itaku, on se oeni Kalidikom, kraljicom Tesprotijaca, i
predvodio je njenu vojsku u ratu protiv Brigijaca, pod vo stvom Areja; ali Apolon ih je pozvao da zaklju e
primirje. Posle devet godina, Polipoit, Odisejev sin sa Kalidikom, nasledi Tesprotijsku kraljevinu, a Odisej
se vrati na Itaku, u kojoj je vladala Penelopa u ime njihovog maloletnog sina Poliporta; Telemah je bio
prognan u Kefaloniju, jer je jedno proro ite objavilo: Odiseju, ubi e te ro eni sin! Na Itaki smrt je
Odiseju dola s mora, ba kao to je Tejresija predskazao. Njegov sin Telegon, koga mu je rodila Kirka,
jedre i morem u potrazi za ocem, oplja ka Itaku (za koju je smatrao da je Korkira), a Odisej pouri da
isplovi na more kako bi odagnao neprijatelja. Telegon ga ubi na morskoj obali, a kobno oruje bee koplje
sa vrhom od riblje kosti. Poto je proveo jedno odre eno vreme u izgnanstvu, Telegon se oeni Penelopom,
a Telemah Kirkom, tako da su obe grane porodice bile tesno ujedinjene.11
l) Neki tvrde da Penelopa nije do kraja ostala verna Odiseju. Oni je optuuju da je drugovala sa
Anfinomom iz Dulihija, ili sa svima proscima redom, i da je plod ove veze udovini bog Pan. Kad je
ugledao Pana, Odisej je pobegao od sramote u Ajtoliju, a Penelopu poslao nazad njenom ocu Ikariju u
Mantinu, gde se i sada nalazi njen grob. Drugi belee da je ona Pana rodila sa Hermesom, a da se Odisej
oenio ajtolijskom princezom, k erkom kralja Toanta, i s njom izrodio svog najmla eg sina Leontofona i
umro u dubokoj starosti.12
1. Homer: Odiseja XIII, 187 1 XVI, 24553; Apolodor: Epitome VII, 2630;
2. Homer: Odiseja XIX, 13658 i XIV, 80109; Higin: Fabula 126; Apolodor: Epitome: VII, 31;
3. Homer: Odiseja XIVXVI; Apolodor: Epitome VII, 32;
4. Homer: Odiseja XVII; Apolodor: loc. cit.:
5. Homer: Odiseja XVIII;
6. Homer: Odtseja XIX;
7. Homer: Odiseja XXXXII; Higin: loc. cit.; Apolodor: Epitome VII, 33;
8. Homer: Odiseja XXIIXXIV:
9. Plutarh: Gr ka pitanja 14;
10. Homer: Odiseja XI, 11931; Apolodor: Epitome VII, 34;
11. Apolodor: loc. cit.; Eugamon Iz Kirene, navodi ga Proklo: EPICORUM Graecorum Fragmenta 57,
izd. Kinkel; Higin: Fabula 127; Pausanija: VIII, 12, 6; Sholijast uz Odiseju XI, 134; Eustatije uz
Odiseju XI, 133; Partenije: Ljubavne pri e 3; Ceces: O Likofronu 794; Diktij sa Krete: VI, 4; Servije
uz Vergilijevu Ajneidu II, 44; Sofoklovi fragmenti, II, 105, iz. Pearson;
417

12. Servije: loc. cit.; Pausanija: VIII, 12, 5; Kikeron: O prirodi bogova III, 22, 56; Ceces: O
Likofronu 772, navodi ga Durid sa Sama.
*
1. Odisejeva se a prosaca pripada alegoriji o Ulisu: to je jo jedan oblik kraljevog nepristajanja da umre na
izmaku svoje vladavine. A on bi se usprotivio time to bi na utakmici u ga anju strelama koja se odravala
da bi se odlu ilo ko treba da ga nasledi (vidi 135, 1) i sam u estvovao i unitio sve kandidate. Jedan
primitivni oblik ovakvog takmi enja kandidata za kraljevstvo izgleda da je bio i pogodak kroz prsten
postavljen na glavu de aka (vidi 162, 10).
2. U Odiseji se nigde direktno ne tvrdi da je Penelopa bila neverna za vreme muevljevog odsustva, iako u
XVIII pevanju. u stihovima od 2813, ona o arava svoje prosce koketerijom, iznu uje od njih poklone i
pokazuje odre enu naklonost prema Amfinomu iz Dulihija (Odiseja XVI, 3948). Odisej joj ne veruje
sasvim i ne otkriva joj svoje prisustvo pre nego to poubija svoje suparnike, a njegova majka Antikleja
stavlja mu na znanje da neto treba kriti kad ni jednom re i ne pominje Penelopine prosce (Odiseja XI, 180).
Stara pri a da je Penelopa rodila Pana sa Hermesom, ili sa svima svojim proscima, odnosi se, izgleda, na
Boginju Penelopu i njene primitivne prole ne orgije (vidi 26, 2). Preljuba i njen povratak u Mantinu jo je
jedna stara pri a koja svedo i koliko je Odisej bio izuzetak kad ju je naterao da po e s njim na Itaku,
uprkos svim matrijarhalnim obi ajima (vidi 160, e). Ali Nausikaja, spisateljica, pri a pri u na svoj na in i
brani Penelopu. Ona prihvata patrijarhalni poredak u kome je i sama ro ena i vie voli finu ironiju od gorke
satire u Ilijadi. Boginju je sada zamenio Zeus Svemo ni, kraljevi nisu vie prinoeni na rtvu u njenu ast i
doba mita se okon alo vrlo dobro! To nije moralo ba mnogo da smeta Nausikaji, kad je jo uvek mogla
da se ali i igra loptom sa svojim dobrodunim slukinjama, da vu e za kosu one koje joj se nisu svi ale, da
slua pri e koje je pripovedala stara Eurikleja i da okre e oko malog prsta svoga oca Alkinoja.
3. Tako se Odiseja zavrava Laertom, Odisejem i Telemahom, patrijarhalnim mukim trojstvom heroja,
kojima od Zeusa ro ena Atena pomae da odnesu pobedu nad svojim neprijateljima; lukavstva postignuta
time to se neki doga aji ne opisuju treba da pokau da se Nausikaja nije slagala sa ljubavnim uivanjem
pre braka, jer je to osiromailo zna aj samog braka. Kraj su sa uvali drugi mitografi. Odisej je prognan u
Tesprotiju, a Telemah u Kefaloniju, dok Penelopa ostaje u dvoru zadovoljna i vlada zastupaju i svoga sina
Poliporta. Tejresijino se proro anstvo, razume se, ispunjava. Odisej ne umire dostojno u dubokoj starosti,
kao potovani i slatkore ivi Nestor. Smrt mora da ga pokosi na tradicionalan na in, koji je on eleo da
izbegne. Dete Nove Godine, jau i na le ima delfina, probada ga svojim otrim kratkim ma em od riblje
kosti. Skoro ista sudbina snala je Katreja sa Roda: njegov sin Altajmen ga slu ajno probode na obali (vidi
93, 2). Kratki ma od riblje kosti upotrebljavaju u Polineziji jer rana od njega zagnoji, to su Grci i Latini
smatrali neizle ivim (Ajlijan: Priroda ivotinja I, 56); riba od ije se kosti ovakav ma pravi (frygon
pastinaca) je dobro poznata u Sredozemlju. Za Herakla se kae da je jedanput bio ranjen na taj na in (vidi
123, 2).
4. Telemahova enidba Kirkom i Telegenova Penelopom su na prvi pogled neverovatna stvar. Ser Dems
Frezer (Apolodor: II, str. 303, Loeb) povezuje ove na izgled rodoskvrne odnose sa pravilom po kome u
poligamnim drutvima kralj nasle uje sve o eve ljubavnice osim svoje majke (2. Knjiga Samuilova XVI,
21). Ali poligamija nikada nije bila gr ka institucija, pa se zato nije radilo o poligamiji ni u slu aju
Telemaha, ni Telegona, ni Ojdipa, Deteta Nove Godine, koji je ubio svog oca i oenio se o evom udovicom
Jokastom (vidi 105, e), a ni u slu aju Heraklova sina Hile, koji se oenio svojom ma ehom Jolom (vidi 145,
e). Svaki od njih je prosto ubio i nasledio kralja Stare Godine na drevni mitski na in i tako bio nazvan
njegovim sinom. To objanjava zato se Telemah pripremio da zategne luk ime bi mu Penelopa postala
ena a Odisej se na to namrtio na njega te je odustao; ta je pojedinost prela iz pri e o Ulisu i nekriti ki
se zadrala u Odiseji.
418

5. Ne zna se da li je Odisejeva ri a kosa imala neki mitski zna aj (vidi 133, 8); ali to je jedna nevana li na
osobenost, kao i njegove kratke noge koje su pripadale nekom avanturisti sa Sicilije, koga je Nausikaja
opisala kao Odiseja. Autolik ga je, naravno, nazvao ljutiti jo pri ro enju (vidi 160, c), a ri a kosa je znak
preke naravi. Ali, iako obra ena kao ep, Odiseja je prvi gr ki roman i prema tome ne mora biti mitoloki
verodostojna. U romanu Homerova k i* naveo sam mogu e okolnosti pod kojima je Odiseja nastala.
* Na prevod, Nolit, Beograd 1958.

NAPOMENA PREVODIOCA
U toku rada na prevodu, veliku i dragocenu prijateljsku pomo pri reavanju stru nih pitanja iz
klasi ne filologije i helenistike pruali su mi dr Ljiljana Crepajac, docent na Katedri za klasi nu filologiju
beogradskog Univerziteta, i profesor Ljubomir Crepajac, na emu im, i ovim putem, toplo i iskreno
zahvaljujem. Ako i pored njihovih saveta, u prevodu poneto ipak nije ostalo bez nedostataka, odgovornost
snosi isklju ivo prevodilac, koji se prevashodno trudio da sa uva i prenese zna enje autenti nog Grevsovog
teksta.
G.M.

INDEKS
Mnoga zna enja su nesigurna. Imena pisana kurzivom odnose se na li nosti nehelenske mitologije.
Brojevi ozna avaju mit i paragraf, a ne broj stranice.
Abant guter,
Abder ? sin bitke,
Adam,
Adan od irova,
Adimno onaj koji ne zalazi
Admet neukro eni,
Admeta neukro ena,
Adonid gospodar,
Adrast onaj koji stoji na svom tlu,
Adrasteja neizbena,
Aedon slavuj,
Aelop munjevita,
Aeropa nebesko lice,
Afaja ne tamna, ili ona koja is ezava,
Afarej neodeveni, Atejdant izdani,
Atidamant ? amfidamant, onaj koji kroti sve oko sebe,
Afidno onaj koji se savija dok se ne presavije,
419

Afrodita iz pene ro ena,

Komajta svetlokosa,
Kiprida,
Najstarija Su aja,
Epitrajgia pretvorena u Jarca,
Epitimbrija od grobova,
Erikina od kavge,
Savezna,
Riba,
Melajnida crna,
Koja kriom posmatra,
Shojnida od kotarice,
Skotija mra na,
Strankinja,
Temnijska,
Trojanska,
Ujediniteljka,
Uranija kraljica planina,
Pobediteljka,
Vu ja,
Agamed vrlo otrouman;
Agameda vrlo otroumna,
Agamemnon vrlo odlu an,
Agan plemeniti,
Aganipa kobila koja ubija milostivo,
Agapenor onaj koji ima mnogo
duievnog bola,
Agatirs onaj koji ima mnogo besa,
Agava visokro ena,
Agelaj svinjar,
Agenor vrlo muevan,
Agijej sa ulice,
Aglaj sjajan.
Aglaja svetla,
Aglaur rosni
Agraul seoski
Agrej dlvlji,
Agrije divlji (Kentaur),
Agriopa svirepog lica,
Ahaj onaj koji oalo uje,
Ahat ahat,
Aheloida ona koja rasteruje bol
Aheloj, R ? onaj koji rasteruje bol,
Ahi,
Ahilej bez usana,
Ajak onaj koji oplakuje, od zemlje ro eni,
Ajan tegobni,
Ajant Mali,
Ajant Veliki od zemlje,
420

Ajdas sram,
Ajdonej Had,
Ajet mo ni ili orao,
Ajgaj, R kozji,
Ajgajon kozji,
Ajgej kozji,
Ajgeja svetla,
Ajgest, ili Akest onaj koji je u volji jarcu,
Ajgesta ona koja se svi a kozi,
Ajgilalej od morske obale,
Ajgilaleja od morske obale,
Ajgimije ? aigimimos, onaj koji igra ulogu jarca,
Ajgina kozja snaga,
Ajgipt nasuprot jarcu,
Ajgist kozja snaga,
Ajgla bletava svetlost,
Ajgleida svetla,
Ajhmagora ratoborni duh na pija nom trgu,
Ajlin tubalica,
Ajneja, ili Ajnej hvale vredni.
Ajol ? unititelj zemlje,
Ajsa brza, Ajsak mirtina grana,
Ajskulapije ? ex aesculeo apiens, ona koja visi sa pitomog hrasta,
Ajson ? aesymnaon, vladalac,
Ajtije tvorac,
Ajtila ona koja pali drvo,
Ajtiola ? onaj koji unitava vatrom,
Ajtol ? uzro nik razaranja,
Ajtra vedro nebo,
Ajukar,
Ajukarba,
Ajuna,
Aka ona koja oblikuje,
Akadem iz mirnog kraja,
Akakalida bez zidova,
Akamunt neumorni,
Akarnan l ak,
Akast ? acatastatos, nepostojani,
Akat,
Akesida. ona koja odvra a od Gore Ide,
Akidusa bodljikavo bi e,
Akmon nakovanj, ili tu ak,
Ako ona koja oblikuje,
Akrisije loe su enje,
Aktaj od obale,
Aktajon onaj koji boravi na obali,
Aktin zrak svetlosti,
Aktor vo a,
Alalkomenej uvar,
421

Alastor osvetnik,
Alein,
Alej melja ,
Aleksandar onaj koji odbija ljude,
Aleksijar onaj koji odbija rat,
Aleksiroja ona koja odvra a tok,
Alekta bezimena, nespomenljiva,
Alet lutalica,
Alfej, R beli asti,
Alfesiboja ona koja donosi mnogo bikova,
Alfita bela boginja,
Alkaidi sinovi mo nog,
Alkaj mo ni,
Alkatoj sllna mo ,
Alkestida svemo doma,
Alkida mo ,
Alkidika mo na pravda,
Alkimed mo no znanje ili mo ni polni udovi,
Alkimeda mo na u enost,
Alkimedont mo ni vladar,
Alkinoj mo ni um,
Alkiona kraljica koja odvra a (nepogode),
Alkionej alceoneus, mo ni magarac,
Alkipa mo na kobila,
Alkitoja silna mo ,
Alkmajon mo no upinjanje,
Alkmena mese eva mo ili mo na u gnevu,
Alkon mo ni,
Alksion ro eni ratnik,
Aloeidi deca gumna,
Aloej od gumna,
Alopa alopecodis prepredena kao vetica,
Alopek lisac,
Altaja beli slez,
Altajmen snaga rastinja,
Amalteja nena,
Amarinkej brzo letenje,
Amataon,
Amazonke mese eve ene,
Amejnije neprekidni,
Amfijaraj dvostruko proklet,
Amfidamant ukrotitelj svega oko sebe,
Amfiktion onaj koji spaja vrsto,
Amfiktionida ona koja spaja vrsto,
Amfiloh dvostruka zaseda,
Amfimar - ? denjak u obe ruke,
Amfinom onaj koji je na svakom jaslu,
Amfinoma ona koja je na svakom jaslu,
Amfion sa dve o evine,
422

Amfis dvostruka snaga,

Amfisa dvostruka snaga,
Amfitrion onaj koji obostrano iscrpljuje,
Amfitrita tre a koja krui, to jest more,
Amik onaj koii glasno ri e,
Amikle vrlo pohlepan,
Amimona neoptuiva,
Amintor branilac,
Amnis, nimfa reke Amnis od enskog jagnjeta,
Amon peskoviti,
Anakim,
Anaks kralj,
Anaksa kraljica,
Anaksagora kralj pija nog mesta,
Anaksandrid sin kraljevskog oveka,
Anaksibija kralji ina snaga, ili Euridika,
Anata,
Andro muevni,
Androfon ovekoubica,
Androgej ovek od zemlje,
Androgeneja majka ljudi,
Androgina ovek-ena,
Androkleja slava ljudi,
Andromaha bitka mukaraca,
Andromeda vladarka ljudi,
Andron muka odaja,
Angitija boginja zmija,
Anhijala bliska moru, irina mora,
Anhinoja brzog duha,
Anhis koji je iveo s boginjom,
Anib,
Anije tegobni,
Aniket nepobedivi,
Anipa kraljica kobila,
Ankaj od klisure,
Ankije iz poumljenog dola,
Antagora onaj to gleda u pravcu pija nog trga,
Antaj preklinjan molitvama,
Antaj cvetni,
Antedon onaj koji uiva u cve u,
Anteida cvetna,
Antej
Anteja prethodnica,
Anteja cvetna,
Antenor umesto oveka,
Ante-vorta,
Antibija ona koja se suprotstavlja snazi,
Antiel iz blizine barutine,
Antif protivni,
423

Antifant onaj koji govori u ime,

Antifat govornik,
Antigona umesto majke,
Antikleja pogrean klju , ili mesto slavnoga,
Antileont hrabar kao lav,
Antiloh onaj koji lei u zasedi,
Antinoj neprijateljska misao,
Antioh onaj koji vodi protiv,
Antiopa sa licem koje se suprotstavlja,
Antipojno zastupni ka kazna,
Anu,
Anvan,
Apemosina neznanje,
Apesant ? onaj koji poputa,
Apis davno,
Apolon unititelj, ili ovek jabuka,
Kilajski,
Svitanja,
Rastrojeni,
Deltin,
Ukrcavanja,
Lovac,
Hiperborejski,
Likijski,
Frigijski,
isti,
Pitijski,
Smintije Mi,
Sun ani,
Timbraj,
Bele Stene,
Apsirt, ili Ajgijalej odnet vodenom strujom,
Apsu,
Arahna pauk,
Aran,
Ardal prljavi,
AreJ muki ratnik, Kolhi anin,
Areja ratni ka,
Arena mukolika,
Arestan snaga molitve,
Areta neizreciva,
Aretusa ardusa, vodonoa,
Arg sjajnost,
Arg bistri, pas,
Medejin sin,
Paraopt sjajan. bistar kao oko,
Tespijski,
Argej obeljeni,
424

Argej svetli,
Argiopa svetla lica,
Argonauti,
Arhelaj vladar naroda,
Arhemor za etnik sudbine ili prvo maslinovo stablo,
Arhila istaknuti,
Arhipa glavna kobila,
Arhipa najbolja kobila,
Arhitel opunomo eni,
Aridela vrlo o igledna,
Arija hrastovo drvo,
Arijadna ariagne, naj istija; ili visokoplodna je mena majka,
Arion otmenog porekla,
Kralj Mileta,
Muzi ar,
Arista dobra,
Aristal najbolji,
Aristel vidi Aristal
Aristipa najbolja kobila,
Aristomen najbolja snaga,
Arizba ? od aristo i baino, ona koja putuje najbolje,
Arkad medved,
Armen jedinstvo,
Arnaja ovca,
Arnakija ovija koa,
Arsinoja mukog uma, Minijeva k i,
Fegejeva k i,
Orestova dadilja,
Arsipa ? arsipous, ona koja podie stopala,
Artemida snani izvor vode,
Alfeja beli asta,
Anaejtida sa planete Venere,
Afaja ne mra na,
Aricijska,
Brauronijska,
Karijska,
Karijatida. od oraha,
Ma ka,
Kordaks od konopca za igru,
Kidonska,
Diktina od mree,
Ejlejtija ona koja pomae enama pri poro aju,
Elafija sli na kouti,
Efeska,
Slavna,
Obeena,
Kouta,
Lovica,
425

Hijakintropa Hijakintova dadilja,

Hiperborejska,
Gospa od jezera,
Gospodarica divljih stvari,
Lafrija otmica,
Ligodezma vezana vrbama,
Metapomtijska,
Olimpijska,
Ortija uspravna,
Ortosijska,
Ubedljiva,
Saronska,
Spasiteljica,
Stimfalijska,
Bikovska,
Tauropola ubica bikova,
Toantea od Toanta,
Tridarija trojstvo kao znak mnotva,
Trivija od tri puta,
Vu ja,
Artur, Kralj,
Aruru,
Asarak ? assaros, prezrivi,
Asije veseli,
Askal neobra eni,
Askalaf kratkouha sova,
Askanije bez zaklona,
Asklepije neprestano plemenit,
Agnita onaj koji isti,
Kotilejski lake ruke,
Asop, R ? asiapaos, nikad miran,
Astarot,
Astarta,
Asterije od zvezdanog neba, ili od Sunca,
Asterion, R od Sunca,
Asterodeja boginja Sunca;
Asteropa sun ani lik,
Astijanakt, ili Skamandrije kralj grada,
Astidameja ona koja umiruje gradove,
Astinoma zakonodavac grada,
Astioha posednik grada,
Astipalaja drevni grad,
Astrabak lek za siguran vid,
Astraj zvezdan,
Asvini,
Astar,
Atabirije (nije gr ka re )
Atalanta nepokolebljiva,
Atamant onaj koji anje visoko,
426

Atena ? inverzija od Anate, na sumerskom Kraljica Nebesa,

Alalkomeneida uvarka,
Alea ona koja melje,
Apaturija zatitnica od obmane,
Hrisa zlatna,
Kolokasija od crvenog vodenog
ljiljana,
Koronida od gavrana, ili vrane
Ona koja nosi oruje,
Kozja,
Itona od vrbe,
asnih zasluga,
Lafrija otima ica,
Majka,
Narkaja neosetljiva,
Onga (feni anska re ),
Polijada gradska,
Skirada od suncobrana,
Ratni ka, 115,
Atida ? actes thea, boginja stenovite obale,
Atimnije nenasit herojske hvale,
Atis (nije gr ka re ),
Atis ? skra eno od atyches, bez sre e,
Atlant onaj koji se usu uje, ili onaj koji strada,
Atrej neustraivi,
Atropa ona koja se ne moe okrenuti,
Auga zra nost,
Augeja svetli zrak,
Auksa uve avanje,
Au-Mari, Autolik pravi vuk,
Autolita divlje bekstvo,
Automedont nezavisni vladar,
Automedusa ista mudrost,
Autonoja svojeglava,
Avank,
Avram,
Azan Zeusova zemlja,
Azej sluga u hramu,
Baal,
Bakha ona koja besni,
Balije arac,
Banba,
Bat utljivi,
Bateja od trnja,
Baton kupina,
Bauba ublaiteljka,
Baukida preskromna,
Bel,
Bel baal, gospodar,
427

Belerofont ? belephoron, onaj koji nosi dilite,

Belili,
Beltis,
Bentesikima talas iz dubine,
Beroja ? phero, ona koja donosi jaja,
Bija sila,
Bijadike nasilna pravda,
Bijant sila,
Biton bison, divlji vo,
Bladjuved,
Blatnat,
Bogovi oranja,
Bojot uvar stada, obanin,
Borej Severni Vetar, ili onaj koji unitava,
Bormo alostivni,
Borimus,
Bran,
Branho promukli,
Branven,
Bresej onaj koji nadja ava,
Brijarej snani,
Brigit,
Brijan,
Brim onaj koji besni,
Brima ona koja besni,
Briseida ona koja preovla uje,
Britomartis dobra devica,
Briza ona koja osvaja ili ona koja blai,
Bront grmljavina,
Bromija ona koja ri e,
Brotej slava,
Budeja boginja volova,
Bun breg,
Bunom odgajivanje volova,
Busirid Ozirisov grob,
But bo anin,
Buziga onaj koji ujarmljuje vola,
Dafna lovor,
Dafnid lovor,
Dafojna krvava,
Dafojnisa krvava,
Dajdal bistri, ili mudro smiljeni,
Daktili prsti,
Dalila,
Demarmen ukrotitelj jedara,
Damasen ukrotitelj,
Damis pobedilac,
Dam-kina,
Damnamenej onaj koji prisiljava, to jest malj,
428

Dan,
Danaidi,
Danaj Dan, sudija, ili Danajin sin,
Danaja ona koja sudi, ili usahla,
Dardan ? od dar-daio, onaj kojl
spaljuje,
Daskil mali pokaziva ,
Daun spavalica,
David,
Dehtira,
Deidameja ona koja uzima plen,
Dejaneira ona koja grabi plen,
Dejfil ljubitelj plja ke,
Dejfob onaj koji obeleava plja kaa,
Dejleont lav koji uzima plen,
Dejmah ratni plen,
Dejmant strani,
Dejmo strani,
Dejna uasna,
Dejno uasni,
Dejon plja ka,
Dejona kraljica plena,
Dejonej sin kraljice plena,
Dejpila neprijateljske vratnice,
Deksamen onaj koji zabavlja,
Delfin delfin,
Delfina utroba,
Delijad sin Apolona sa Dela,
Demetra je mena mati,
Eleusinska,
Erinija-Furija,
Europa-irokog lica,
Kobilje glave,
Lernajska,
Podzemlja,
Demofont glas naroda,
Demofoont svetlost naroda,
Demonasa kraljica naroda,
Dendrit trostruka mladost,
Derketa (nije gr ka re ),
Derkin derceynus, onaj koji spava otvorenih o iju,
Despojna milosnica,
Deukalion moreplovac s novim vinom, otac Idomenejev,
Sin Minojev,
Pirin mu,
Dezmont desmentes, me a,
Dijant svetli,
Didajon ? provereni,
Dija nebeska,
429

Dijana,
Dijarmud,
Dika prirodni zakon, ili pravda,
Diktina ona iz ribarskih mrea,
Diktis mrea,
Dilan,
Dimant ? dynamis, mo ni,
Dinah,
Diodor Zeusov poklon,
Diokle Zeusova slava,
Diomed boanske mudrosti iz Arga,
Kralj Trakije,
Diona boanska kraljica,
Dionis hromi bog,
Bromije onaj koii besni,
Kretski,
Mo vara,
Plutodot onaj koji daje bogatstva,
Sabazije onaj koji lomi u komade,
Spasilac,
Dioskuri sinovi Zeusa,
Dirka dicre, prilepak, ili dvojnost.,
Disaul od nesre ne ku e,
Dispontej valovito more,
Divlje ene,
Dolofion mudra doma a zmija,
Dolon kljusar,
Dor poklon,
Dorida dareljiva,
Doripa darovana kobila,
Draupada,
Drijade hrastove nimfe,
Drijant hrast,
Driop hrastovo lice,
Driopa detli ,
Duhovi (u smislu: zli dusi),
Ea,
Eabani,
Eetion strana priroda,
Efes glad,
Etijalt onaj koji ska e na, to jest mora,
Efron,
Egerija ajgejrija, od crne topole,
Eha odjek,
Ehedem onaj koji dri narod,
Ehefron prepametni,
Ehem ? echemythos utljivi,
Ehen onaj koji dri uzdu,
430

Ehet ovek od sadraja,

Ehidna zmija otrovnica,
Ehion zmija otrovnica (muka),
Eira,
Ejdija u ena,
Ejdoteja boanstvem oblik,
Ejlejtija ona koja dolazi eni u pomo pri poro aju,
Ejonej s visokim stranama,
El,
Elafije sli an kouti,
Elaida od masline,
Elat jalovo drvo,
Elej Elejac,
Elektra ilibar
k erka Agamemnona,
ena Koritova,
Okeanova nimfa,
Ojdipova k i,
Plejada,
Elektrija ona koja zra i,
Elektrion onaj koji zra i,
Elfama, kraljica
Elfenor ovekova obmana,
Elim tobolac,
Elpenor ovekova nada. sin Halkodonta, Odisejev drug,
Empusa nasilnice,
Enal dete mora,
Enarefor onaj koji dobija plen,
Enareta puna vrlina,
Endeida onaj koji zapli e,
Endimion namamljeni domorodac,
Endora, arobnica
Enija ratni ka,
Enijej ratni ki,
Enkelad onaj koji zuji,
Enkidu,
Enom zakoniti,
Entela ona koja zapoveda,
Eoja zora,
Epaf saaljivi,
Epej naslednik. ili napada ,
Epidaur ? epidaulos, travi, rutavi,
Epigoni oni koji su ro eni posle,
Epikasta ostatak oblika od epicatastrephomene, prevrnuti preko,
Epimed onaj koji misli sporo,
Epimetej naknadno domiljanje,
Epistrof vrdanje,
Epopej onaj koji sve vidi,
Erata strasna,
431

Ereb prekrivreni (jama),

Erehtej ? onaj koji hita preko vresa,
Ergin onaj koji sputava,
Eriboja bogata stadom,
Erida borba,
Erif jari ,
Erifa kozica,
Erifila plemenska borba,
Erigona dete borbe, obilat izdanak,
Erihtonije vuna na zemlji, ili mnogo zemlje, ili iz zemlje vresa;
Erik vres,
Erikapaj onaj koji se hrani vresom,
Erimant onaj koji prori e kockom,
Erinije ljutite,
Eriopida krupnooka, ili vrlo bogata,
Erisihton onaj koji mrvi zemlju,
Eritelda krmezna,
Eriteja crvena zemlja,
Eritro crveni,
Erkvilf,
Erot eroti na ljubav,
Esmun (semitska re ), onaj koga prizivamo,
Etan,
Eteokle istinska slava,
Eteoklo istinska slava,
Euadna ? euanthe, ona koja se rascvctava,
Euakma lepa mladica,
Euandar obar za ljude,
Euant cvetaju i,
Euareta puna vrlina,
Eubula dobar savetnik,
Eubulej dobar savetnik,
Eudora dareljiva,
Euen onaj koji dri uzde,
Euer ? dobro podeeni,
Eufem religiozni spokoj,
Eufema religiozna smirenost,
Euforb dobra paa,
Eufrosina dobro raspoloenje,
Euip lep pastuv,
Euipa nao ita kobila,
Eumaj dobrog nastojanja,
Eumel prijatni zvuk,
Eumenide ljubazne,
Eumolp dobra melodija,
Eunej od lonice,
Eunoja dobra pamet,
Eunom uredni,
Eupalam izumitelj,

432

Eurgij iroko kruenje,

Eurijanasa kraljica koja irom vlada,
Euribat onaj koji mnogo hoda,
Euribija razmetljiva snaga,
Euribije dugi ivot,
Euridamant veliki ukrotitelj,
Euridika velika pravda
k erka Adrastova,
sestra Hijaktinova,
ena Orfejeva,
k erka Pelopova,
Eurijal veliki lutalica,
Eurijala velika lutalica, ili sa irokog gumna,
Eurikleja uvena,
Euriloh prostrana zaseda,
Odisejev drug,
Eurifaesa koja sija nadaleko,
Eurimah veliki borac,
Eurimedont iroko pravilo,
Eurimedusa bi e velike mudrosti,
Eurinom veliki lutalica, ili rasprostranjeno pravilo,
Eurinoma velika lutalica, ili opti zakon,
Euripal iroki oklop. ili iroke vratnice, sin Telefa,
Eurisak iroki tit,
Euristej goniti snano natrag daleko i na iroko,
Eurigten ogromna snaga,
Eurit u punom toku,
sin Augeje,
Euritemista velika vladavina,
Eurition svuda potovani,
Kentaur,
Euritoj od iroke delatnosti,
Europa irokog lica, ili dobro navodnjavana (Ajropa),
sestra Kadmova,
Eurota lepi tok,
Euterpa ona koja se lepo raduje,
Eva,
Fala ona koja sija,
Faja brada,
Fajak svetli dolazak,
Fajdra blistava,
Fajsila ? pro i eno svetlo,
Fajst napravljen da svetli,
Fajton (bik) onaj koji sija,
Fajtusa svetlo bi e,
Falant elavi,
Falas sjajna ivica lema,
Faler pegavi, ili beloprugasti,
Fan onaj koji otkriva,
433

Fano buktinja,
Fares,
Fastont onaj koji sija
sin Eoje,
sin Helija,
Faun-favonije ? onaj koji povla uje,
Fearin od svitanja,
Fegej pitomi hrast,
Fejdip onaj koji tedi svoga konja,
Femije uveni, Fenja,
Fer onaj koji nosi, 148,
Fereboja ona koja donosi stado,
Fereklo onaj koji donosi slavu,
Fijala pehar,
Filaj ? philaemos, krvoedni,
Filak uvar,
Filamon ljubitelj trka,
Filant uvar, straar,
Filej plemenski poglavica,
Filemon pra ka,
Filida lisnata
Bisaltska,
Tra ka,
Filije lisnati,
Filira lipa,
Filojtije sre na presuda,
Filoktet ljubav za posedovanjem,
Filolaj voljen od ljudi,
Filomela slatka melodija,
Filomeleid drag nimfama kulta jabuke,
Filonoja prijatno se anje,
Filonoma plemenska ispaa,
Fimah onaj koji oamu uje bolom,
Fineida morski orao,
Finej ? pheneus, morski orao,
Fin Mak Kul,
Fion,
Fiskoja debela meina,
Fital uvar vo njaka,
Fitalidi odgajiva i,
Flegija vatreni,
Flogije vatreni,
Flora,
Fob strah,
Fodla,
Fojba svetli mesec,
Fojniks palmovo drvo, ili krvavo crveno,
sin Amintora,
Fojnisa krvava,
434

Fojnodamant onaj koji se ustee od klanja,

Fok foka,
Fol obrazovani,
Forbant strani,
Forkida krma a,
Forkide krma ina deca,
Forkij vepar,
Formion moreplov ev pleteni ogrta ,
Foronej onaj koji donosl hvalu, ili fearinus od prole a,
Fortuna,
Fosfor Jutarnja zvezda,
Frasije govornik,
Friks ekinjasti, ili uko en od straha,
Frontida briga, panja,
Ftija ona koja bledi,
Furije vidi Erinije
Gabriel,
Galaad,
Galantida,
Galantijada,
Galen lasica,
Galateja mle nobela,
Galatija Galija, ili galska,
Ganimed od ganuesthai i medea, onaj koji uiva u mukosti,
sin Troja,
Garamant narod boginje Kar,
Garan dral,
Gasterohejri trupovi sa udovima,
Gejlisa ona koja se smei,
Gelanor smeh,
Gelon onaj koji se smeje,
Gerajst dostojan potovanja,
Gerion ? geranon, dral,
Gig gegenes, od zemlje ro en,
Giganti,
Gilgame,
Glauk sivozeleni
sin Antedona,
sin Hipoloha,
sin Minoja,
ne ak Sarpedonov,
morski bog,
sin Sisifa,
Glauka,
Glaukija sivozelena,
Glaukipa vrana kobila,
Glen udo,
Goda,
Godinja vremena,
435

Godiva,
Gospa,
Gog,
Golso ? gorgos, strogog lica,
Gordije ? grudios. onaj koji muca ili onaj koji gun a,
Gorga mrgodna,
Gorgofona gorgonska smrt,
Gorgone namrtene,
Gorgopida groznog lica,
Gortis ? grotys, od pe ine, ili od Carten, kretska re za kravu,
Gracije,
Graje sive,
Gras ? grasos, onaj koji mirie na kozu,
Gration onaj koji se ese,
Gron,
Gunej plodna zemlja,
Gvidion,
Gvin,
Gvitur,
Had bez o injeg vida,
Hajmon vesti, ili onaj koji raskrvavljuje,
Hajrija ona koja do ekuje dobrodollcom,
Hales lutalica,
Halijart hleb s mora,
Halija s mora,
Halion ? chaliphron, bez misli,
Halirotije bu no more,
Halis (nije gr ka re sada),
Halisk uzap en,
Halkiopa bronzano lice,
Halkodont metalni put,
Hamadrijade hrastove nimfe,
Haos onaj koji zjapi,
Haribda ona koja usisava,
Hariboja ljupkost stada,
Harita milost,
Harite milostive,
Harmonija slaganje,
Harmotoja otar nokat,
Haron neprijatna svetlost,
Harpala ona koja se hvata za
Harpalik prodrljivi vuk,
Harpalika prodrljiva vu ica,
Harpije one koje dohvataju,
Harpina ? sokolica,
Hator,
Hava,
Heba mladost ili ona koja sklanja ispred o iju ili hetitski: Hepa, majka zemlja,
Hefajst ? hemeraphaestos, onaj koji sija danju,
436

Hegemona gospodstvo,
Hejmaroj bujica,
Hejron (Hiron) ruka,
Hekaba ona koja se udaljuje,
Hekaerga, ona koja dejstvuje izdaleka,
Hekala, Hekalena ostatak od oblika Hecate Selene, mesec koji daleko prodire, to jest Artemida,
Hekata jedna stotina,
Mla a,
Hektor podupira , ili potpora,
Hekuba vidi Hekaba
Hela svetla,
Helej bradavi av,
Helen mesec ili korpa koja se upotrebljava prilikom prinoenja rtava boginji Mesec
Helen Dendrit, Helena od drve a,
k erka Ledina,
k erka Paridova,
Helen svetla,
Helen od meseca,
Helika vrba,
Helikaon goru e sunce,
Hem,
Hemera dan,
Hemiteja poluboanstvena,
Henioha ona koja dri uzde,
Hen Ven,
Hepa,
Hepatu,
Hepit,
Hepta,
Hera zatitnica,
Agrivska,
Eriboja,
Helotida,
Kozja,
Herakle slava Herina
sin Alkmenin,
Spre ilac zala,
Svetlooki,
Bufag onaj koji jede volove,
Nebeski,
Kornopion plailac skakavaca
Daktil,
Dorski,
Egipatski,
Iscelitelj,
Konjovezac,
Ipokton onaj koji unitava glad,
Melkart zatitnik grada,
437

Melon, od jabuka,
Herakle koji odseca noseve.
Ogmije,
Ofiokton onaj koji ubija zmije,
Spasilac,
Skitski,
Tirski, ili Feni anski,
Pobednik,
Ranjenih bedara,
Heraklidi sinovi Herakla,
Her
Hermafrodit hermafrodit,
Hermes kameni beleg ili stub,
Egipatski (Zeusov sin),
Nosilac ovna,
Podzemni,
Hermiona kraljica stuba,
Hern,
Herofil drag Heri,
Herofila draga Heri,
Hersa oroena,
Hesih utljivi,
Hesiona kraljica Azije,
Hesper ve ernja a,
Hespera ve e,
Hesperida ve e,
Hesperide nimfe sa Zapada,
Hestija ognjite,
Hibris bestidnost,
Hidra vodeno bi e,
Higijea zdravlje,
Hijada snene pahulje,
Hijade one koje stvaraju kiu ili svinjice,
Hijakint zumbul,
Hijakintide k eri Hijakintove,
Hijera svetenica,
Hiketaon pribegar,
Hil biljni sok, ili bobica,
Hil ili Hilije ? umski ovek,
Hilad iz ume,
Hilaj iz ume,
Hilajra ona koja sija,
Hilej vidi Ojlej
Himajr (Himer) jarac,
Himajra (Himera) koza,
Himer udnja,
Himera udnja,
Hiona kraljica labudova,
438

Hipa kobila,
Hipalkim, Hipalkmo, Hipalk konjska snaga,
Hipas konjanik,
Hipej sli an konju,
Hiperborejci ljudi koji ive iza Severnog vetra,
Hipereja biti iznad,
Hiperenor biti nadmo an,
Hiperion onaj koji boravi na visinama,
Hiperipa nebeska kobila,
Hipermnestra prevelika molba,
Hiperoh nadmaivanje,
Hipodam ukrotitelj konja,
Hipodameja ukrotiteljica konja,
Hipokoont konjska tala,
Hipolit izgaen od konja
sin Tesejev,
din,
Hipolita izgaena od konja,
Hipoloh ro en od kobile,
Hipomedont gospodar konja,
Hipomen konjska mo ,
Hiponoj konjska mudrost,
Hiponoja konjska mudrost,
Hipotoj siloviti pastuv,
Hipotoja silovita kobila,
Hipsej visoki,
Hipsipil od visokih vratnica,
Hipsipila od visokih vratnica,
Hipta,
Hirijej od konica,
Hirija konica,
Hirmina ? zujanje u konicama,
Hirtak (nije gr ka re ),
Historida dobro obavetena,
Hju Gadarn,
Hlidanopa neno lice,
Hlorida zelenkasta,
Hnas,
Hodit peak,
Hojra krma a,
Hola, gospo a,
Homad mete,
Hon,
Hoplet vojnik,
Hore,
Hris zlatan,
Hrisa zlatna,
Hriselda zlatna,
Hrisip zlatan konj,
439

Hrisaor zlatna sablja,

Hristotemina zlatni poredak,
Hromija ona koja ulepava,
Htonija sa zemlje,
Htonije sa zemlje,
Iao,
Idaj sa planine Ide, ili iz umovite planine,
Idaj sa planine Ide,
Idaja sa planine Ide, ili iz umovite planine,
Idmon onaj koji zna,
Idomenej ? idmoneus, onaj koji ima znanja,
Ifijanasa mo na kraljica,
Ifiboja volovska snaga,
Ifigeneja ona koja ra a snanu rasu,
Ifikle uvena mo
sin Amfitrionov,
Argonaut,
Ifiklo uvena mo ,
Ifimedeja ona koja snai genitalne organe,
Ifimedont mo ni vladalac,
Ifinoja mo na pamet,
Ifit zati ena snaga,
brat Eurstejev,
Ija mesec,
Ijodama ? iodamalis, Ijina junica,
Ijola ? ioleis, poljsko stado,
Ijon domorodac, ili metanin,
Ijoks ? ioxus, ratni ka buka,
Ikadije eicadios, dvadeseti,
Ikar (isto zna enje kao i za Ikarija),
Ikarije iocarios, posve en mese evoj boginji Kar, ili od Ikarskog mora
Atenjanin,
kralj Karije,
otac Penelopin,
Iksion snaan domorodac,
Il mnotvo, ili onaj koji potiskuje (OjleJa),
brat Erihtonijev,
Mla i,
Iliona kraljica Ilijuma,
Ilirije ? ill-ouros, onaj koji popreko gleda divljeg bika,
Iliunka,
Ina ona koja ini snanim,
Inah ? onaj koji ini jakim i snanim,
Indra,
Ir muki oblik od Irida,
Irida duga,
Isak,
Isandar nepristrastan,
Ishepolis jak grad,
440

Ishij snaga,
Istar,
Isus Navin (Josua),
Itij vrba, 46,
Itil mali Itij,
Iton ovek vrba,
Izida ona koja pla e,
Izmenije, R u eni,
Jafet,
Jahu preuzvieni golub,
Jakho bu ni poklik,
Jakov,
Jalebion ? ialemobion, nesre ni ivot,
Jalisa ena koja jadikuje,
Jamba hroma,
Jan,
Japet onaj koji prenagljuje,
Japis vidi Japet
Jas iscelitelj,
Jasije iscelitelj,
Jasion doma i iscelitelj,
Jason iscelitelj,
Jatpan,
Jeftaj,
Jehova,
Jezekij,
Jing vijoglava,
Jobat onaj koji ide sa meseca,
Jokasta ? io-cassitere, sjajni mesec,
Jolaj ljudij od zemlje, ili grumen ilova e,
Protesllaj,
Jona,
Jonatan,
Jordan (semitska re ), reka su enja,
Josif,
Junona,
Jupiter,
Kabeiri (nije gr ka re ),
Kadmo sa istoka,
Kafaur kanfor,
Kahalein,
Kajnej nov,
Kajnida nova,
Kak r av,
Kal ispravan,
Kala potena,
441

Kali,
Kalaid od promenljive boje,
Kaleb,
Kalhant bronzani,
Kaliba koliba,
Kalidika pravedni sud,
Kalika ruin pupoljak, ili min ua,
Kalileont lep lav,
Kaliopa lepog lica,
Kalipolis lep grad,
Kalipsa skrivena, ili ona koja skriva,
Kaliroja lepo cvetanje,
Kalista najlepa,
Kameira ona koja deli,
Kampa vijugava,
Kanaha lave,
Kandaon ? onaj koji sija,
Kanet (posve en) boginjina korpa,
Kanto tovarni magarac,
Kapanej ko ija,
Kapis onaj koji guta, ili onaj koji grabi,
Kar, ili Ker (nije gr ka re ),
Kardeja,
Karn,
Kardis ? Zeus Karijski,
Karija orahovo drvo,
Karijatida od orahovog drveta,
Karije,
Karmanor sluga mese eve boginje Kar,
Karmenta mudra Kar,
Karno truba,
Karpa smeuravanje,
Kasandra ona koja upetljava ljude,
Kasiopeja sok cimetovog drveta,
Kastor dabar,
Katrej catarrhos, onaj koji plovi nizvodno,
Kaukon ? kretalo,
Kedalion onaj koji se brine o mornarima,
Kefal glava,
Kefej cepeus, batovan,
Kefis, R. reka vrtova,
Keik morski galeb,
Kekrop lice sa per inom,
Kelajna crnoputa,
Kelej onaj koji zove; odatle: arobnik, vra ili detli ,
Kelmid topljenje ili onaj koji se topi,
Kenhrija pegava zmija,
442

Kentaur ? jak za stotinu,

Kentauri (vidi Kentaur),
Ker sudbina, ili strani sud,
Ker,
Kerambo isturenih rogova,
Kerber ? ker berethrou, demon podzemne jame,
Kerda zasluiti, ili lasica, ili vetica,
Keret,
Kerik - glasnik,
Kerkion veprov rep,
Kerkisera ona koja vlada preslicom,
Kerkopi lica s per inima,
Keta morsko udovite,
Keutonim skriveno ime,
Kijamit sin pasulja,
Kijat vinski pehar,
Kibela ona sa kosom, ili ona sa sekirom,
Kibosur etvrtasto vedro,
Kidon slava,
Kihrej ? cichoreus, od utenice,
Kiklopi prstenooki,
Kikno labud
sin Apolonov,
sin Arejev,
sin Posejdonov,
Kil, Kila, Kela magarac,
Kila magarica, ili kocka napravljena od magare e kosti,
Kilarab ? cyclarabes, sa kolima iji to kovi lupaju,
Kilena kriva kraljica,
Kilenije onaj koji je odan krivoj kraljici,
Kilhvi ,
Kilik ? cillix, vo izvijenih rogova,
Kingu,
Kinira tuan krik,
Kirena vladaju a kraljica, ili gospodarica konjske opreme,
Kirijanasa kraljica vojnih glavara,
Kirka sokolica,
Kirkin onaj koji krui,
Kisejda brljan-ena,
Kisej od brljana,
Kisija brljan,
Kitizor vreme obilja ili deteline,
Kizik uzvieni,
Kleisitira brava na vratima,
Kleit glasoviti,
Kleita glasovita,
Kleitonim uveno ime,
Kleja slavna,
Kleobis cleo-bios, slavni ivot,
443

Kleobula uveni savet,

Kleodaj uveni ratnik,
Kleodika uvena pravda,
Kleola sasvim uvena,
Kleolaj slavni narod,
Kleomen uvena snaga,
Kleon uven,
Kleopatra o eva slava,
Kleotera plemenita lepota,
Kleta izabrana, ili dozivana
Klija ona koja obnaroduje,
Klimena uvena mo ,
Klimenej ili, Klimen uvena mo ,
Klitajmnestra ? vredna prosidbe,
Klitija slavna,
Klitije slavan,
Klota prelja,
Koej pametan,
Kokal spiralna koljka,
Komajta svetlokosa,
Komel dugokosi,
Kunida znalac sa planine Ide,
Koprej izme ar,
Kora devica,
Kordelija,
Koribanti iski enl igra i,
Korint ovek tojaga,
Korintije ovek tojaga,
Korit sa lemom,
Korojb onaj koji se gosti gove om pe enicom,
Koron vrana, ili gavran,
Koroneja od vrana,
Koronida vrana, ili gavran
mati Asklepija,
Hijada,
Korunet pretu en batinom,
Kot sin Kotite,
Kotita (nije gr ka re ),
Kozji Pan vidi Pan
Kraljica meseca Maja,
Kraljice,
Kranaj stenoviti,
Kranaja stenovita,
Kranajhma stenoviti vrh,
Kratos snaga,
Kreidilada,
Kreont vladar,
444

Kres Kre anin,

Kresfont ja i ubica,
Kresida chryseis, zlatna,
Kreta crateia, jaka, ili vladaju a boginja,
Kreteida vladarka,
Kretej vladar,
Kretej vladar,
Kreusa vladaju e bi e
majka Ionova,
Najada,
k erka Prijamova,
Krimis, R ? (kretska re ),
Kristinobil, vladarka,
Krina,
Kron vrana,
Krot ritmi ki udarac,
Kroton pse i krpelj,
Krotop pobedni ka stopa,
Ksant uti,
konj,
reka,
Ksenokleja uvena go a,
Ksisut,
Ksut vrabac,
Kteat onaj koji sti e posed,
Ktesip posednlk konja,
Kumarbi,
Kureti mladi ljudi koji su obrijali glavu,
Kurisija tubalica,
Kuroj,
Laban,
Labdok ? lampad n aces, pomo od baklja,
Labik opasni,
Labrijadi ljudi od sekire,
Ladun onaj koji grli,
Laert mrav,
Lagos,
Lah,
Lahamu,
Lahesa ona koja odmerava,
Lahmu
Laidley Worm,
Laj ? leios, onaj koji ima stado,
Lajlap vihor,
Lakedajmon jezerski demon,
Lakinije izreckan,
Lakona gospodarica jezera,
Lamija prodrljiva, ili pohotljiva,

445

Lam onaj koji guta, ili prodire,

Lamp baklja,
Lampada baklja,
Lampetija sjaj godine,
Lampon onaj koji sija,
Laodameja ukrotiteljka naroda
dadilja Orestova,
ena Protesilajeva,
Laodika pravda naroda,
Laokoont onaj koji vrlo uo ava,
Laomedont vladar naroda,
Laonoma zakon za narod,
Laotoja kamen koji juri,
Lapiti ? lapicidae, komadi i kremena,
Lat,
Latin Latin,
Latona kraljica Lata,
Latromid nepouzdan,
Learh vladar naroda,
Leda gospo a,
Lej lav
Atenjanin,
sin Orfejev,
Lejriopa lica kao u ljiljana,
Leonim ime lava,
Leontofon onaj koji ubija lava,
Leprej krastav,
Lepreja krastava,
Leta, R zaborav,
Leta ? kamen, ili gospa,
Leuk beli,
Leuka bela, ili bela topola,
Leukip beli pastuv,
Leukipa bela kobila,
Leukipid bela drebad,
Leukofan bela pojava,
Leukon beli,
Leukoteja bela boginja,
Libija kia koja lije,
Ligis piskav,
Lih ista stena,
Lihno svetiljka,
Likamed prepreden kao vuk,
Lik vuk,
Likaon obmanuti vuk,
sin Pelazgov,
brat Polidorov,
Likast onaj koji ivi me u vukovima,
446

Likimnije ? lichymnios, himna u vreme kad se veje je am,

Likoters letnji vuk,
Liktaja ? lycotheia, boanska vu ica,
Likurg vukov posao,
iz Nemeje,
Lilim, Lilitina deca,
Lilit, kretava sova,
Lin lanena nit,
Lin lan, ili lanena struna lire iz Arga,
sin Izmenija,
sin Ojagra,
Linda ona vezuje lanenim koncem,
Linkej otrook kao ris,
Lir,
Lisijanasa kraljica koja deli,
Lisidika ona koja se rasipa pravdom,
Lisipa ona koja raspree konje,
Litijers - (nije gr ka re ),
Lud,
Lju Laj,
Magnet iz Magnezije,
Mahajr mesar,
Mahaon lancet,
Maja baka,
Majandar onaj koji trai oveka,
Majka Bogova,
Majka Zemlja,
Majnade lude ene,
Majra svetlucava,
Majve,
Makarej sre an,
Makarija blagoslovena,
Makrida visoka, ili udaljena,
Malida beli asta,
Maneros,
Manta proro ica,
Mantu,
Mara-Marida ? maris, te na mera za tri pinte,
Marafije ? marathrius, divlja miro ija,
Marat miro ija,
Maraton ? marrathron, miro ija,
Marduk,
Marijamna,
Marijana,
Marijena visokoplodna nebeska majka,
Marmak marmaranex, mermerni kralj,
Marmaranakt mermerni kralj,
Marpesa grabljivica,
447

Marpesija grabljivica,
Marsija ? od marnamai, borac,
Mart,
Meda lukava,
Medej lukavi,
alias Poliksen,
Medeja veta,
Medont vladar,
Medus vet,
Medusa veta,
Megajra sva a,
Megameda velika pamet,
Megapent veliki bol,
Megar pe ina, ili upljina u steni,
Megara proro ka pe ina,
Megarej od proro ke pe ine,
Megera ona koja prolazi ljupko,
Mekistej najve i,
Melajnida crna,
Melampo crno stopalo,
Melan crni,
Melanej crni,
Melanije crni,
Melanion crni domorodac
Atalantin mu,
sin Friksov,
Melanip crni pastuv,
Melanipa crna kobila,
Melantej, ili Melant sa crnim pupoljcima ili crnpurast,
Meleagar kokoka biserka,
Meliboja slatki krik,
Melija jasen,
Melije nimfe jasenovog kulta,
Melisej medeni ovek,
Melita panja,
Melkart,
Memnon odlu ni,
Men mesec,
Menedem onaj koji se odupire narodu,
Menelaj mo naroda,
Menestej boanska snaga,
Menodika pravo snage,
Menojkej snaga ku e,
Menojt onaj koji prkosi sudbini,
Menojtije onaj koji prkosi sudbini, ili naruena snaga,
Mentor ? menetos, strpljivi,
Menja,
Merion udeo u pla anju,
Mermer potiten brigom,
448

Merop govorljiv, ili onaj koji jede p elu,

Meropa govorljiva, ili ona koja jede p elu,
Mestor savetnik,
Metaneira ona koja ivi me u devicama,
Metapont preko mora,
Metarma promena,
Metijadusa prepuna saveta,
Metida savet,
Metion onaj koji radi namerno,
Met Kurtije,
Metopa metopedon, napred, ili metopon, prednji deo,
Mida ? mita, seme,
Mideja ? mideia, promiljeni,
Migdon ? amygdalon, badem,
Mihael,
Milet ? milteias, bojiti crvenkastim okerom,
Milet mlin,
Mimant mimikrija,
Min izvinjenje,
Minijada mese ev ovek,
Mindon mutav,
Minoj ? meinos osia, mese evo stvorenje
sin Likastov,
sin Zeusov,
Minotaur Minojev bik,
Minta menta,
Mirina morska boginja,
Mirmek mrav,
Mirmidon mrav,
Mirta, Mirteja, Mirtoesa morska boginja,
Mirtil mirta,
Mirtine nimfe,
Mitra,
Miskel ? mali mi,
Mnemon umni,
Mnemosina se anje,
Mnesimaha oprezna da ne do e do bitke,
Mojra udeo, ili sudba,
Mojre vidi su aje,
Mojsije,
Moks,
Mol ratni napor,
Moliona kraljica moly, ili ratnica,
Molioni ratnici,
Molionidi sinovi ratni ke kraljice,
Moloh,
Molorh onaj koji sadi drvo,
Molp melodija,
Molpadija posmrtna pesma,
449

Mops ? moschos, tele

Lapit,
unuk Tejresijin,
Mot,
Mumi,
Munip naputeni pastuv,
Munit jednostrani tit,
Musaj od Musa,
Muse planinske boginje,
Najade vodene nimfe,
Narkaj neosetljivi,
Narkis neosetljivi, ili narkoti ni,
Naukrata gospodarica broda,
Naupijadama progoniteljka la a,
Nauplije moreplovac,
Nausikaja ona koja pali brodove,
Nausinoj veti mornar,
Nausitej u slubi boginji mora,
Nausitoj silni mornar,
sin Odisejev,
kralj Faja ana,
Neajra mla a,
Nebrofon smrt jareta,
Nefalion trezveni,
Nefela oblak,
Neftis,
Neida vodena nimfa,
Neit,
Nelej nemilosrdni,
Nemeja od proplanka,
Nemesida po zakonu, ili boanska osveta,
Neoptolem novi rat,
Nereida mokra,
Nereide mokre,
Nerej mokar,
Nergal,
Nes ? neossus, mlada ptica ili ivotinja,
Nestor ? neostoreus, onaj koji govori na nov na in,
Ngama,
Nijam Zlatokosi,
Nikipa pobedni ka kobila,
Nikostrat pobedni ka vojska,
Nikostrata pobedni ka vojska,
Niklej - od no i,
Niktim od no i,
Nil, R
Ninib,
450

Nioba snena,
Nis iseljenik, ili sjajnost,
sin Hirtakov
Nisa hroma,
No
Noje,
Nomija ona koja napasa,
Nomije uvar stada,
Norak ? norops, sa licem suvie svetlim da se u njega gleda,
Norne, Tri,
Odin,
Odisej ljutiti,
Ofelt dobro initelj, ili obavijen zmijom,
Ofion doma a zmija,
Ogmija - sun anog lika,
Ojagar oea-agrios, od divlje oskorue,
Ojak brodska krma,
Ojbal ? od oebalia, arena ov ija koa, ili oecobalos, ku ni prag,
Ojbalidi sinovi gumna,
Ojdip ote enih stopala, ili moda dete nadiru eg talasa,
Ojkle plemenita ptica,
Ojlej, ili Hilej milostivi (rani oblik od Il),
Ojna od vina,
Ojneida od vinove loze,
Ojnej od vina,
Ojnomaj silovit od vina,
Ojnona kraljica vina,
Ojnopa vinsko lice,
Ojnopion vino u izobilju,
Ojon usamljena ptica kao predskazanje,
Ojsin,
Ojtolin osu eni Lin,
Okean od brze kraljice,
Okipeta brzo krilo,
Oksil ? oxylalus, brz da dohvati,
Ol ? otesypnos, unititelj sna,
Olvena,
Omfala pupak,
On,
Oneaja usluna,
Onk kuka,
Onka krukino drvo,
Opida strahopotovanje,
Orej od planine,
Orejtija ona koja divlja u planinama,
Orest br anin,
Orestej posve en planinskoj boginji,
451

Orfej ? ophruoeis, od re nih obala,

Orhomen snaga borbenog reda,
Orion onaj koji boravi na planini,
Ork vepar,
Ornej ''orneon'', ptica,
Ornit ptica,
Ornition ovek ptica,
Orseida ona koja pokre e,
Orsiloba ona koja izaziva poro aj,
Ortaja uspravna,
Otrija ? uzbudljiva, plaha,
Ortro rani,
Ot onaj koji gura nazad,
Otionija sa sputenim uima,
Otrera hitra,
Oziris,
Oije l danoa (Ogier le Danois),
Paf pena,
Pagas onaj koji dri vrsto,
Pajonije oslobodilac od zla,
Paktol, R ? sigurna propast,
Palajmon rva ,
Palamed drvena mudrost,
Palant devica, ili mladost
Din,
sin Likaonov, 99, a
sin Pandionov,
polubrat Tesejev,
Titan,
k i Tritonova,
Palantidi sinovi Palanta,
Pamon pammaen, pun mesec,
Pan panjak,
Pandar onaj koji sve dere,
Pandareja onaj koji sve dere,
Pandion (svetenik) na svezeuskoj proslavi,
Pandor svedaju i,
Pandora svedaju a
ena Epimetejeva,
k erka Erehtejeva,
Pandros sav od rose,
Pankratida sva u snazi,
Panopej onaj koji sve nadgleda ili pun mesec,
Pantoj sav plahovit;
Parid (ili Aleksandar) tobolac,
Parija drevna,
Parije drevne,
452

Pamas ? od paluno, onaj koji rastura,

Partenija devojka,
Partenopa devoja ko lice,
Partenopaj sin probuenog himena,
Pasal veseo,
Pasifaja ona koja sija za svakog,
Pasiteja Kala boginja lepa svima,
Pat,
Patroklo o eva slava,
Pedas nevaljalac,
Pegas od kladenaca,
Pejritoj onaj koji se okre e unaokolo,
Pelagon od mora,
Pelazg drevni, ili moreplovac,
Pelej blatnjavi,
Pelija crni i plavi,
Pelop blatnjavo lice,
sin Agamemnonov,
Pelopija, eja blatnjavo lice,
Pelor udovina zmija,
Pemfreda osica,
Pemon beda,
Pempto peti,
Penej, R kao konac,
Penelej opasan lav,
Penelopa s pau inom preko lica, ili prugasta patka,
Pentej bol,
Pentesileja ona koja primorava ljude da tuguju,
Pentil ublaitelj bola,
Pera kona torba,
Perdik jarebica,
Peredur,
Perej trgovac robljem,
Pergam utvr enje,
Periboja okruena stadom,
Kurisija,
Perifet optepoznati,
Periguna mnogo zemlje koja ra a itom,
Perijer okruen utvr enjima,
Periklimen vrlo uven,
Perilaj okruen svojim ljudima,
Perimed vrlo mudar,
Perimeda vrlo mudra,
Periopida s velikim bogatstvom,
Pers unititelj,
Persa unitenje,
Persefata ona koja nare uje unitenje, ili golubica koja unitava,
Persefona ona koja donosi unitenje,
Perseida unititeljka,
453

Persej unititelj,
Petej ? peteenos, pernati,
Pijel debeli,
Pijerida so na,
Pigmalion rutava ruka,
Pik detli ,
Pilad ? pylades, vratnice Hada,
Pilaj vratnice,
Pilajmen pravo prolaza,
Pilenor na pragu ove anstva,
Pilija ovratnica,
Pilije, ili Pelije od vratnica,
Pilon vratnice,
Pimpleja ona koja puni,
Pir (kasnije Neoptolem) vatreno crven,
Pira vatreno crvena, (vidi tako e Kerkisera)
Pirajhmo plamena ta ka,
Piram,
Pirena besne uzde,
Pitej bog bora,
Piteja boginja bora,
Pitije ? istraiva ,
Pitiokampt onaj koji savija bor,
Pitis jela,
Piton zmija,
Plejade one koje plove, ili jato golubica,
Plejona plove a kraljica,
Pleksip upletena konjska griva,
Plut bogatstvo
alias Had,
majka Tantalova,
Plut bogatstvo,
Pod ? podiaios; samo stopu visok,
Podalejrije kuda god korakne, polje bez ljiljana ili onaj koji obeshrabruje smrt,
Podarg brzonogi,
Podarga brzonoga,
Podark bosonogi,
Pojant odgajiva stoke,
Pojna kazna,
Polib mnogo volova,
Polibut bogat volovima,
Polidekte dobrodoao,
Polideuk vrlo slatko vino,
Polidor mnogo darova
sin Hekabin,
sin Laotojin,
Polidora mnogo darova,
Polijejd onaj koji menja oblik,
Polifejd vrlo uvaran,
454

Polifem uveni
Argonaut,
Kiklop,
Polifema uvena,
Polifont ubica mnogih,
Polikaon mnogo opekotina,
Polikasta ? polycassiter, vrlo tanka,
Poliksa vrlo pohlepna,
Poliksen mnogo gostiju,
Poliksena mnogo gostiju,
Polimeda veoma lukava,
Polimela mnogo pesama,
Polimela mnogo pesama,
Polimnestor onaj koji misli o mnogim stvarima,
Polinejk mnogo borbe,
Polipemon mnogo jada,
Polipojt onaj koji pravi mnogo stvari,
Poliport onaj koji je poruio mnoge gradove,
Polit gra anin,
Poltij ovsena kaa,
Poligon s mnogo dece,
Porfirion tamnoplav mese ev ovek,
Pork ? phorces, sudba,
Portaon plja ka,
Portej ruilac,
Posejdon potidan, onaj koji daje da se pije iz umovite planine,
Erehtej,
Post-vorta,
Potidan,
Potnije mo ne,
Potreba,
Prak inilac,
Praksiteja boginja u dejstvu,
Pramantu,
Prezbon pravo nasle a,
Prideri,
Prijam spasitelj,
Prijap onaj koji podseca kruku,
Prilij igra u oruju,
Priola ? od priein, ostrugati, i olla, ja sam unitena,
Proit prvi ovek,
Prokle izazivati,
Proklija izaziva ica,
Prokna-progona, starija,
Proknida-progona, starija,
Prokrida povlastica
ena Kafalova,
Tespijada,
Prokrust onaj koji rastee,
455

Promah ampion,
Prometej promiljen, ili svastika (kukasti krst),
Pronom plja ka,
Proserpina strahovita,
Prosimna ona kojoj se obra a himnom,
Prota prva,
Protej prvi ovek,
Protesilaj prvi koji juri u bitku,
Protogen Faetont prvoro eni koji sija,
Protogonija prvoro ena,
Psamata peskovita obala,
Pse a zvezda vidi Ortro, Sirijus
Psila buva,
Psofida vika,
Pteleon brestov gaj, ili sli an vepru,
Pterela onaj koji baca pera,
Pterelaj oslobo en perja,
Puil,
Q're,
Ra,
Radamant ? rhabdomantis, onaj koji vra a pomo u pruta,
Rabab,
Rajk prestupnlk,
Rakije rutavi,
Rama,
Rar prerano ro eno dete, ili utroba,
Rea zemlja,
Rea Silvija,
Rekaran vidi Trigaran,
Reksenor muka dela,
Rem,
Rena ovca,
Res prestupnik,
Rijanona,
Rigantona velika kraljica,
Rimon,
Robin Hud,
Rod rua,
Roda rhodea, rumena,
Roja nar,
Romul,
Sabazije onaj koji lomi u komade,
Sagaris, R ma s jednom otricom,
Salamina sa istoka,
Salmonej voljen od boginje Salme,
Samas,
Samson,
456

San,
Sangarije, R pogodan za amce,
Sara,
Saranija,
Sarpedon onaj koji se raduje drvenom unu
stric Glauka,
brat Minoja,
sin Zeusa,
Satiraja od satira,
Saturn,
Saul,
Saur guter,
Selena mesec,
Semela messc,
Severni vetar, vidi Borej
Sfajro boksa ili lopta,
Sfinga ona koja davi,
Shojnej iz korpe od pru a,
Shojno iz korpe od pru a,
Sidera zvezdana,
Sikal onaj koji uti,
Sikion krastavac,
Sil onaj kojl se ruga,
Silej otima ,
Sileja ona koja otima,
Silen mese ev ovek,
Simoent odse ena nosa,
Sinid kradljivac, Sin,
Sinon plja ka
gr ka uhoda,
sin Sisifov,
Sinopa mese eva lica,
Sipil,
Sirene one koje vezuju konopcem, ili one koje iscrpljuju,
Aglaopa lepog lica
Aglaofona divnog glasa
Leukosija belo bi e
Ligeja otra
Molpa muzika
Partenopa devoja kog lica
Persinoja nagovarateljica
Raidna napredak
Teles savrenstvo
Telksepeja blaga re
Telksiopa uverljivo lice
Sirije pse a zvezda (vidi Ortro),
Sirijska boginja,
Siringa trska,
Sisif ? se-sophos, vrlo mudar,
457

Sita,
Skamandar, R iskrivljen,
sin Dejmahov,
Skarfa crna emerika,
Skila ona koja razdire
k i Nisova,
k i Forkijeva,
Skir od suncobrana,
Skirije kameniti,
Skit Aeolic za scyphes, pehar,
Skorpion,
Skotija mra na, Smirna izmirna,
Sofak ? sophanax, mudar kralj,
Solima,
Soloon teg jajastog oblika,
Som,
Sosipolis spasilac drave,
Sperma od semena,
Stafil pregrt grozdova,
Stejna jaka,
Stena jaka,
Stenoboja snaga stada,
Stenel onaj koji snano tera nazad
sin Kapenejev,
sin Euristejev,
sa Para,
Stenela snana svetlost,
Sterop munja,
Steropa jogunasto lice, ili munja,
Stig mrzak,
Stigijske nimfe,
Stihije glavni zapovednik,
Stimfal ? razvratnik,
Storuki,
Strima grub,
Strimon grub,
Strofije savijena poveza a,
Drugi,
Su aje, Tri,
Susana,
Sve ane (vidi Erinije),
eola,
iva,
Tafije od groba,
Tajget ? tanygennetos, dugo proveravana,
Tal ? stradalnik
bronzani ovek,
u enik Dajdalov,
458

Tala pupljenje,
Talija prazni na,
Taltibije tzalthyblus, buran ivot,
Tamirij gusto zasa en,
Tamuz, ili Tamus,
Tanaid, R dugi,
Tantal onaj koji je posrnuo, ili najbedniji,
sin Bronteja,
Drugi, (vidi Tal),
Tiraksip plallac konja,
Tarant onaj koji izaziva nevolje,
Tartar (kretska re )? daleki zapad,
Tas ? od thasso, neradnik,
Tasije Taanin,
Taumak stvaralac uda,
Taumant udesni
Taur bik,
Tauropol onaj koji ubija bika,
Tea boanstvena,
Teagen ro en u pobonosti,
Teana boginja,
Teba vredna divljenja,
Tegeat onaj koji postavlja sleme,
Tegirije onaj koji zaklapa konicu,
Teisadija ? od theiazomenai, proro ki nadahnut,
Teja boanstvena,
Tejant vidovnjak,
Tejodamant boanstveni ukrotitelj,
Tejomen boanstvena snaga,
Tejresija onaj koji se ushi uje znacima,
Tekmesa ? od tecmairesthai, ona koja odre uje, ili ona koja presu uje,
Tektam zanatlija,
Tekton drvodelja,
Telamon onaj koji strada, koji potpomae, ili onaj koji se usu uje; tako e remen ili potpasa ,
Teleb od telbomai, onaj koji r avo postupa,
Teledam onaj koji smiruje iz daljine,
Telef podojen od koute,
Telefasa ona koja sija nadaleko,
Telegon najmla i Odisejev sin,
sin Proteja,
Telekleja rasprostranjena slava,
Telemah presudna bitka,
Telhin op aran, ili Tirenjanin,
Temen me a,
Temida poredak
Nimfa,
Titanka,
Temista proro ka,
Ten kai ili ila,
459

Teobula boanski savet,

Teofana boginjina pojava,
Teogona dete bogova,
Teoklimen slavan kao bog,
Teonoja boanski razum,
Teopa boanskog lica,
Terambo,
Terej onaj koji posmatra,
Termer ? termios, predodre eni kraj,
Terminus,
Terpsihora ona koja uiva u igri,
Tersandar onaj koji hrabri ljude,
Tersit sin hrabrosti,
Tesal ? mra na molitva,
sin Medejin,
Tesej onaj koji polae ili ostavlja,
Tespije onaj koji zvu i boanski,
Tesprot onaj koji prvi odre uje,
Testije odan boginji Hestiji,
Testor ? od theiazein, onaj koji nadahnjuje,
Tesup,
Tetida ona koja raspolae,
Tetija ona koja raspolae,
Teukar teucter, zanatlija,
Teumesijske vetice,
Teutam onaj koji sebe ponavlja,
Teutamid sin onoga koji sebe ponavlja,
Teutar stalno obnavljanje,
Teutrant od sipe,
Tidej onaj koji teko udara pesnicom,
Tijest tu ak,
Tlfije iz bare,
Tifon dim koji gui, topao vetar, ili orkan,
Tiha sre a,
Tijamat,
Tilon ili Til vor, ili falus,
Ttmbraj ili Melant od opore trave,
Timalk potovana snaga,
Timandra potovana od oveka,
Timoet ? thymoeides, hrabar,
Timosten snaga dostojanstva,
Tindarej tu ak,
Tinga ? (nije gr ka re ),
Tiona razjarena kraljica,
Tira iz Tira,
Tiren iz ogra enog grada,
Tirsen iz ogra enog grada,
Tisamen osvetni ki,
Tisamen osvetni ki
460

sin Orestov,
sin Tersandarov,
Tisandar osvetnik ljudi,
Tisifona osvetni ko razaranje,
Titani, Titanke gospodari,
Titija onaj koji pokuava,
Titije ? od tituscomai, onaj koji pokuava,
Titon sadrug kraljice dana,
Titona svemo na vladarka,
TIeoptolem onaj koji odoleva u borbi,
Tmol (nije gr ka re ),
Toant siloviti, ili hitri,
kralj Kalidona,
div,
Lemljanin,
pratilac Tesejev,
Mla i, 149, c
Toksej strelac,
Tomas Rajmer,
Toosa sllovito bi e,
Torona piskava kraljica,
Tot,
Tragas pohotljiv kao koza,
Trambel ? gospodar brodova,
Trasije pouzdan,
Tribal danguba,
Trigaran trostruki dral,
Trile trojstvo,
Trikarenon trostruki dral,
Triop sa tri lica,
Triptolem onaj koji se tri puta usu uje,
Triton tritaon, u njenom tre em danu,
Tritona tre a kraljica,
Trofonije onaj koji unapre uje prodaju,
Troil Trojanac iz Ilijuma,
Troj Trojanac
Trojzen izmenjeni oblik od trion hezomenon (grad triju sestara),
Tubal Kain,
Udaj od zemlje,
Ulikumi,
Ulis ili Uliks ranjen u bedro,
Unijala,
Uran kralj planina,
Urana kraljica planina, vetrova, leta, ili divljih volova,
Uranija nebeska,
Urion onaj koji ivi oko voda, ili onaj koji ivi u planinama,
Varuna,
Velhan ? od helcein, kralj koji vu e (svoju) nogu,
Velika Boginja,
461

Vetice,
Vinogradarke,
Virbije hijerobios, sveti ivot,
Vivasvat,
Vulkan,
Zagrej povra en u ivot,
Zakint ? (kretska re ),
Zapadni vetar,
Zara,
Zel odanost,
Zet onaj koji istrauje,
Zet onaj koji pronalazi,
Zeuksipa ona koja ujarmljuje konje,
Zeus svetlo nebo,
Agamemnon vrlo odlu an,
Akrajej sa vrha,
Aktajej sa vrha,
Amon,
Arkadijski,
Atabirije,
Besmrtni,
uvar,
Detli ,
Dodonski,
Hekalej,
Heliopoljski,
Jaki,
Kejski,
Kretski,
Labradijski od sekire,
Lafistijski,
Likajej vu ji,
Milostivi,
Morije onaj koji deli,
Od bele topole,
Onaj koji odvra a muice,
Oslobodilac,
Oslobodilac od muka,
Ratni ki,
Sabazije onaj koji lomi u komade,
Spasilac,
Sun ani,
U dvoritu,
Velhan,
Vo a Sudaja,
Zeleni,
Zornja a, Danica vidi fosfor
462

CIP
,
292.11
! .
Gr ki mitovi / Robert Grevs : prevela Gordana Mitrinovi Om ikus.- 6. izd.-Beograd: Nolit, 1995 (Bor : Bakar).- 655 str.:
21 cm.- (Knjievnost i civilizacija)
Prevod dela: The Greek Myths / Robert Graves.
Tira 1000.- Registar.
ISBN 86-19-02042-0
a) "
-

# ID=34488332

463