Jelena anžujska

Osnovne formule usvajanja postupaka ponasanja koji definisu život hrišćana ili elementi koji
oblikuju teocentričnog čoveka, u brojnim primerima, obuhvaćenim Delimoovom studijom
vladajuće besede na Zapadu od XIV do XVII su:

Contemptus mundi

Gresnost

Oslanjanje na Svetog Pavla

Ubi sun

Skrušenost

Dies Irae

Knjiga propovednikova

Pripreme za dolazak smrti

Nagrada na onom svetu

Svaki od tih elemenata našao je mesto u crkvenoj književnosti, što u usmenim kazivanjima
propovednika što u pisanim žitijima svetaca. Srpska srednjovekovna književnost, pod uticajem
vizantije, dala je svoj doprinos širenju straha od božjeg gneva u posmrtnom času. U ključu
prepoznavanja gore navedenih elemenata u srpskoj crkvenoj literaturi analiziraćemo žitije Jelene
Anžujske od arhiepiskopa Danila II.

Na početku žitija, nailazimo na Dies Irae iz citata, nikog drugog do Svetog Pavla, koga Fridrih
Niče naziva najvećim apostolom osvete: “Strašno je očekivanje suda koji će pojesti sve one koji
čine nepravdu.”( Cit.prema Danilu 44). Upravo to očekivanje “Dana gneva” strašnog svedržitelja
sudije od naočigled tipičnog predstavnika žanra srednjovekovnih žitija načiniće detaljan prikaz
duševnog oboljenja odnosno neuroze. Strah od suđenja dinamičan je motiv mnogih žitija i
čitavog društvenog sistema poznog srednjeg veka. Strah će biti pokretač svih prinudnih
aktivnosti religioznih neurotičara. Kad nastupi, strah će sa sobom pokrenuti sve ostale navedene
elemente: Dies Irae rađa Strah; Strah pokreće pripreme za suđenje; Pripreme pokreću
Contemptus mundi koje će sa sobom vući sastavne svoje elemente: Ubi sunt, hiperbolisanje
grešnosti čoveka, čitavog sveta koji postaje đavolje carstvo; Contemptus mudi na kraju nudi
mogućnost ili obećanje nagrade za dobro obavljene pripreme uvršćivanjem pripremljenog u red
retkih izabranika Svevišnjeg koji će u Dan gneva biti pošteđeni i time se završava krug.

U Žitiju Jelene monahinje evociranje predstave Strašnog suda javlja se na početku žitija
„Sećajući se u svome umu onoga groznoga i strašnoga dana kada će pravedni i nelicemerni
sudija zapovediti anđelima svojim da različe grešnike od pravednika, razlučujući grešnike, jedne
u krajnju tamu, spremljenu đavolu i njegovim anđelima ( Mt. 25, 30, 41), a druge u oganj večni,
treći će bit poslani među crve koji ne spavaju, a četvrti će biće predani grozi.“(48). Autor, nakon
te zastrašujuće slike, po formuli, koje ćemou daljem tekstu objasniti, nastavlja pseudocitatima
Jeleninim: ...Ubojavši se dana smrtnoga razlučenja, poče se usrdno moliti ....“ Evo vidim, O
Vladiko moj, Spase Hriste, da prispe konac duši mojoj i sada me čeka drugi vek, i evo sam kao
neplodna smokva posečena ljutom i strašnom smrću“ (49 ) . Neplodna smokva (biblijski motiv)
predstavlja ispunjenje najstrašnijeg scenarija u sudnji dan. Vreme pripreme za odlazak pred
sudiju u dan smrti je svršeno; neplodnost koja označava grešnost u taj dan sigurna je karta za
grotlo pakla. Pre smrti! trebalo je obaviti pripreme. Ovezemaljski život postaje neizvesni opasni
reli sa smrću do očišćenja duše. Od te strašne hipoteze Jelenine o mogućem ishodu u dan
sudjenja počinje ono što E. From dijagnostificira kao stanje paničnog straha kod prinudnih
neurotičara. Jelena kreće put priprema koji sa sobom donosi ostale elemente ponašanja, te se
čitavo Žitije može prikazati formulom:

Dies Irae => Strah => Pripreme => Contemptus mundi => Nagrada

U žitiju se, nakon prvog uzročnog posledničnog niza prikazanog formulom, niz dosledno
ponavlja do kraja žitija ili uređenom odnosno uzročno-posledničnim ili asocijativnim
povezivanjem. U stanjima intezivnije panike junakinje zitinja elementi su asocijativno povezani.
Kako ne bismo navodili primere za svaki element formule, daćemo samo kvantitavni rezultat i
označiti mesto elementa u žitiju. Kvantitativni prikaz, u tako malom tekstu, kao što je žitije
Jelene monahinje ilustruje nasilnu didaktiku prisutnu u tekstu. Elementi oblikovanja tipa Adam 1
ili motivi žitija se u velikom broju varijabilno ponavljaju tokom čitavog teksta žitija:

Contemptus mundi : 10 ponavljanja

Grešnost: 18 ponavljanja

Dies Irae: 5 ponavljanja

Pripreme: 11 ponavljanja

Nagrada na onom svetu: 6 ponavljanja

Strah: 10 ponavljanja2

Kako je strah osnovni pokretač svih motiva didaktički zadatak žitija se može čitati u ključu
podučavanja strahu. Zaista, arhiepiskop Danilo, kroz reči svoje junakinje, u razmatranja straha,
naglašava njegovo didaktičko svojstvo: „Po bogoocu Davidu: „početak premudrosti je strah
božji“(47). Jedan deo žitija je čak posvećen Jeleninom podučavanu sinova koji „ u slast i sa
strahom primahu reči i pouke svoje blažene matere Jelene“ (56). Kasnije će Jelena strahom
podučavati i đakone manastira:„ Braćo i oci i čeda vazljubljena, priđite i poslušajte mene grešnu
i strahu gospodnju naučiću vas (cit. prema Danilu 61). Naravno žitije nudi kompezaciju za
neprijatno osećanje straha – milostivi bog štedro nagrađuje:„ I Bog dobri zbog neiskazane svoje
milosti i krajnjeg čovekoljublja, koji ispunjuje svaku molbu onih koji ga se boje, ne prezre ni
molitve ove rabe svoje.“(67) .Na samrtničkom odru, u zadnjoj mobli Gopodu, Jelena monahinja
je, između ostalog zamolila: „Daruj narodu tvome da se boji tvoga svetoga imena” (68 ).