STRATEGIJA

RAZVOJA OBRAZOVANJA U SRBIJI DO 2020.

GODINE
("Sl. glasnik RS", br. 107/2012)

Deo prvi
KONTEKST, KONCEPT I CILJEVI STRATEGIJE
1. Kontekst nastanka Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020.
godine
Ova strategija se bavi utvrivanjem svrhe, ciljeva, pravaca, instrumenata i mehanizama
razvoja sistema obrazovanja u Republici Srbiji tokom narednih desetak godina; drugaije
reeno, bavi se pokuajem da se oblikuje razvoj ovog sistema na najbolji nam poznat
nain. Okolnosti u kojima se pristupilo izradi ove strategije projektu su, gotovo u svemu,
razliite od onih u kojima se, tokom modernog doba, razvijalo obrazovanje u Srbiji. Pre
dva veka obrazovanje u Srbiji se razvijalo na talasima prosvetiteljstva oblikovanog
naunim napretkom i nastajuom industrijskom revolucijom. Danas se obrazovanje u
Republici Srbiji susree sa brojnim izazovima naunog, humanistikog, socijalnog i
drugog razvoja; sa velikim tehnolokim promenama, pravim revolucijama; sa
globalizacijom i optom mobilnou svega to se moe kretati, od kapitala do kulturnih
obrazaca. Uz sve sauvane slojeve prolosti drutvo u Republici Srbiji se danas
dramatino razlikuje od onog pre dva veka, a okolnosti u kojima se danas Republika
Srbija razvija jo vie su razliite od onih u kojima je nastajala moderna srpska drava.
U tom veoma promenljivom svetu prepoznaje se i neto veoma stabilno i karakteristino
za razvoj obrazovanja u Srbiji. Prvo, ekonomski siromano drutvo u Srbiji teilo je ka
modernizaciji oslonjenoj na obrazovanje stanovnitva. Primeeno je da su se porodice u
Srbiji doslovno rtvovale da bi svojoj deci omoguile kolovanje, esto i izvan zemlje.
Ovo se veoma oituje visinom izdataka za obrazovanje u inae siromanom dohotku
domainstava. Drugo, obrazovanje u Srbiji je uivalo ugled, uitelji i profesori su bili, sve
do sasvim novih vremena, veoma uvaavani. U kole se ulagalo ak i po cenu visokih
odricanja. Tree, postoje periodi u kojima je srpska drava veoma smisleno obrazovala
mlade ljude na vrhunskim evropskim univerzitetima s ciljem da to to su tamo nauili
prenesu drugima po povratku u zemlju. Tokom okrutnih ratovanja i veoma siromanih
ratnih godina sistem obrazovanja je nastavljao da obavlja svoj nacionalni zadatak.
Ozbiljan nacionalni poduhvat ka optem opismenjavanju i podizanju obrazovanosti u
zemlji, uz sve ideoloko-manipulativne motive, bio je i izraz nacionalne opredeljenosti za
podizanje opteg obrazovnog nivoa stanovnitva.
Tokom prolosti, o kojoj ovde govorimo, bilo je dvadesetak reformi sistema obrazovanja.
Ali, uvek parcijalno, nikada sistem u celini, jo ree sa dugoronim uvidom u potrebe za
reformama i uz dobar uvid o implikacijama tih reformi. Najvei broj reformi bio je
usmeren na "prepravke" segmenata sistema obrazovanja (planova, programa,
udbenika) i uglavnom su bile voene unutranjim potrebama obrazovnog sistema.

Retki su bili pokuaji da se razvoj sistema obrazovanja razume sa stanovita njegove

misije i funkcija prema spoljnjem svetu u kome funkcionie i radi koga postoji; da se
posmatra sistem obrazovanja u celini; da to posmatranje i projektovanje njegovog
razvoja bude izvedeno uz stvarno uee celokupne javnosti, posebno one koje se
obrazovanje najvie tie; da se vode iroke i kompetentne javne rasprave o
obrazovanju; da te rasprave budu kritiki stvaralake i argumentovane; da se sistem
obrazovanja doslovno otvori prema zajednici u kojoj ivi; da njime niko ne manipulie i
ne koristi u svrhe zadovoljenja interesa odreenih grupa; da stvara populaciju moderno
obrazovanu, kreativnu, za uenje motivisanu i osposobljenu za primenu steenog
znanja. U savremenim okolnostima u Republici Srbiji, sistem obrazovanja je zatvoren u
sebe, odvojen od svog okruenja, veoma oblikovan komercijalnim interesima, izloen
partijskim uticajima, kratkorono doterivan uglavnom s ciljem da se svi interesi zadovolje
bez obzira na dugorone posledice takvog naina reavanja problema. Nastanak
privatnih obrazovnih institucija, javno objanjavan kao doprinos poboljanju kvaliteta
obrazovanja putem jaanja mehanizama konkurencije, generisan je i voen u velikom
broju sluajeva, profitnim interesima i odsustvom javnih i drugih zahteva u vezi sa
kvalitetom obrazovanja. U obrazovnom sistemu nastala je izraena suprotstavljenost
kratkoronih ekonomskih interesa na jednoj strani i razvojne misije obrazovanja na
drugoj. Napetosti koje karakteriu ovu suprotstavljenost su jedna od najveih prepreka
za dalji valjani razvoj sistema obrazovanja. Sve u svemu, svi su nezadovoljni tekuim
stanjem sistema obrazovanja u Republici Srbiji a samo mali broj kljunih aktera je
spreman za njegove promene.
Okolnosti koje nastaju u okruenju Republike Srbije, posebno u Evropskoj uniji (u daljem
tekstu: EU), jasno kazuju da je zemlji potreban veoma promiljen, organizovan i
kvalitetan razvoj sistema obrazovanja jer je to jedan od kljunih uslova za razvoj
Republike Srbije ka drutvu zasnovanom na znanju sposobnom da obezbedi dobru
zaposlenost stanovnitva. Ove okolnosti upozoravaju da bi, u suprotnom, Republika
Srbija ostala na evropskoj periferiji, slabo konkurentna, malo privlana za investiranje u
sektore koji stvaraju veu novu vrednost, izloena daljoj emigraciji talentovanih i
kreativnih i sa utihnulim kapacitetima za razvoj demokratskog i pravinog drutva. Te
okolnosti trae harmonizaciju sistema obrazovanja u Republici Srbiji sa evropskim
prostorom obrazovanja.
Postojee okolnosti nalau da se svestrano sagledaju i valjano projektuju svi kljuni
aspekti razvoja obrazovanja u Republici Srbiji, pri emu se projekcija oslanja na
sadanje stanje sistema ali je voena buduim ivotnim i razvojnim potrebama drutva u
Republici Srbiji. Iz ovoga proizlazi potreba da se razume savremeni svet i smer ka kome
ide njegov razvoj, da se dovoljno pouzdano prepozna poeljna i ostvariva budunost
Republike Srbije i da se za potrebe ostvarivanja te vizije razvoja projektuje razvoj
sistema obrazovanja. Drugaije reeno, da se vidi, onoliko koliko je to danas mogue,
kakva bi u sagledivoj budunosti trebalo da bude Republika Srbija i da se sagleda kakav
treba da bude sistem obrazovanja da bi ta budunost Republike Srbije bila uistinu
ostvariva. Jer, budunost Republike Srbije moe biti valjana samo ako je zasnovana na
posedovanju i korienju znanja.
Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine (u daljem tekstu: SROS) daje
odgovore na sledea pitanja:

1) Kakav treba i moe da bude sistem obrazovanja u Republici Srbiji 2020+ godine vizija poeljnog a mogueg budueg stanja - da bi na najbolji mogui nain odgovorio
ivotnim i razvojnim potrebama graana Republike Srbije i drutva u celini do i nakon
2020. godine (ovaj vremenski horizont se oznaava sa "2020+") i mogao da nastavi da
se razvija u valjanom smeru na veoma dug rok?
2) Kojim stratekim politikama, akcijama i merama se takva vizija razvoja obrazovanja
moe ostvariti polazei od njegovog tekueg stanja (2012. godina)?
3) Koje odnose i interakcije sistem obrazovanja treba da razvija sa drugim nacionalnim
sistemima (privreda, kultura, nauka, tehnoloki razvoj, javne slube, administracija itd.)
da bi svoju ulogu ostvario sa najveim doprinosima razvoju drutva?
4) Kojim putevima sistem obrazovanja u Republici Srbiji moe postati (a) kompetentan
deo evropskog prostora obrazovanja, posebno visokog, i (b) privlaan za meunarodnu
saradnju i pruanje obrazovnih usluga (posebno u visokom obrazovanju) u
neposrednom okruenju Republike Srbije, na Zapadnom Balkanu odnosno u
Jugoistonoj Evropi?
SROS treba da ispuni dve osnovne uloge: ona je (a) integralni okvir (osnova) za
oblikovanje kljunih zakonskih, podzakonskih i drugih regulatornih instrumenata
funkcionisanja i razvoja obrazovanja u Republici Srbiji i (b) osnovni strateki instrument
kojim se sistem obrazovanja u Republici Srbiji efikasno i prihvatljivo prevodi iz
postojeeg u eljeno i ostvarivo stanje 2020+ godine.
Ekspertna formulacija SROS treba da sadri sve nalaze na kojima se moe efikasno i
kvalitetno utvrditi Akcioni plan za njenu implementaciju.

2. Koncept formulisanja SROS

Sadraj SROS ini celina sledeih elemenata:
1) Misija sistema obrazovanja kojom se iskazuje svrha postojanja obrazovanja sa
stanovita spoljnjeg sveta, tj. izraavaju kljune dugorone uloge obrazovanja za
potrebe ekonomskog, socijalnog, nauno-tehnolokog, kulturnog i drugog razvoja
drutva u celini i za razvoj stvaralakih i radnih potencijala i kvaliteta ivota svakog
graanina Republike Srbije;
2) Vizija razvoja sistema obrazovanja koja iskazuje eljeno a mogue stanje koje sistem
treba da dostigne do 2020+ godine u doslednom sledu svoje misije, polazei od
postojeeg stanja sistema;
3) Kljuni razvojni izazovi pred kojima se nalazi sistem obrazovanja na putu ka
ostvarivanju svoje vizije i opredeljenja koja e sistem obrazovanja slediti u odgovoru na
te izazove;
4) Strateke politike, akcije i mere ijom implementacijom se obavljaju potrebne
promene u sistemu obrazovanja i taj sistem vodi ka ostvarenju njegove vizije (strategija
u uem smislu);

5) Strateke relacije koje sistem obrazovanja treba da razvija sa drugim sistemima u

Srbiji da bi dosledno i efikasno ostvarivao svoju misiju;
6) Promene do kojih treba da doe u okruenju sistema obrazovanja da bi se osigurali
uslovi za stabilnost njegovog razvoja na putu ka ostvarivanju vizije.
Pristup izradi (formulisanju) strategije je sledei:
1) Holistiki (sistemski): Pri analizi i formulisanju strategije bilo kog dela sistema
obrazovanja vodi se rauna o njegovim vezama sa ostalim delovima sistema
obrazovanja. Obrazovanje se tretira kao celovit sistem (od jaslica do doktorskih studija i
celoivotnog uenja); analitiki i drugi postupci sa delovima sistema obavljaju se imajui
u vidu celinu. Ovim se omoguuje da se dobije koherentna strategija razvoja sistema
obrazovanja iji su delovi meusobno usaglaeni;
2) Otvorenost sistema: SROS je "orijentisana ka spoljnjem svetu" tj. sistem
obrazovanja se posmatra kao otvoren i u ukupnosti sa svim svojim interakcijama sa
okruenjem. Razvoj sistema obrazovanja se formulie sa stanovita njegove uloge
(misije) koju ima prema okruenju;
3) Interresorski: Posmatrano sa administrativnog stanovita, razvoj sistema
obrazovanja se shvata kao problem i predmet vie resora u Republici Srbiji, pored
prosvetnog. Ovaj pristup proistie iz napred navedenog posmatranja sistema
obrazovanja kao otvorenog i sa vanom drutvenom funkcijom;
4) Realistinost podrana veim ambicijama: SROS se pravi tako da bude realistina
ali i ambiciozna. Realistinost podrazumeva da je mogue, polazei od sadanjeg
stanja, dovesti sistem obrazovanja u eljeno stanje u planiranom periodu, 2020+.
godine;
5) Dugoronost: Iako se za vremenski horizont ove strategije uzima 2020. godina, ona
se formulie tako da uzme u obzir i dui vremenski period; zasniva se na dugoronim
predvianjima i postavlja pravac razvoja tako da se moe nastaviti, bez veih zaokreta, i
inovirati nakon 2020. godine;
6) Izbegavanje kompromisa: Oekuje se da formulisanje strategije bude pod jakim
pritiscima da se uine brojni kompromisi kako bi i veoma suprotstavljeni interesi i
gledita bili u odgovarajuoj meri zadovoljeni. U izradi strategije ne prihvataju se
kompromisna reenja ve se trae ona koja su najbolja mogua za dalji razvoj
obrazovanja. To je kljuni razlog to je pristup formulisanju ove strategije ekspertni;
7) Razvoj "vuen budunou": SROS se formulie tako to se najpre definie vizija
budueg stanja sistema obrazovanja pa se, sa stanovita vizije, sagledavaju sve
osobenosti tekueg stanja (unutranjosti i spoljanosti sistema) i na tim nalazima
formuliu strateke politike, akcije i mere za dostizanje vizije. Nastoji se da razvoj
sistema obrazovanja bude "vuen budunou" a nikako "guran prolou".
Osnove na kojima se formulie ova strategija su:

1) Obrazovne potrebe Republike Srbije koje proistiu iz sledeih pretpostavljenih

opredeljenja:
(1) dalji razvoj proizvodnog sistema Republike Srbije mora se ubrzano
zasnivati na znanju, preduzetnitvu obrazovane populacije, sopstvenim i
transferisanim tehnolokim inovacijama bez tetnog uticaja po ivotnu
sredinu, trinoj ekonomiji i meunarodnoj poslovnoj, tehnikoj i drugoj
kooperaciji,
(2) meunarodni poloaj i ukupna strateka pozicija Republike Srbije mora se
popravljati, u prvom redu, poveanjem meunarodne konkurentnosti privrede
Republike Srbije i investicione privlanosti njenog privrednog i drugog
prostora, da se istrajno i posveeno uva i neguje nacionalno kulturno
naslee i identitet, razvija tolerantan i kooperativan odnos prema drugim
kulturama i jaa doprinos kulture ukupnom kvalitetu ivota stanovnika
Republike Srbije,
(3) da se privreda, nauka, kultura, obrazovanje i druge delatnosti u Republici
Srbiji pridruuju zajednikom evropskom prostoru sa ciljem da postanu
konkurentan i produktivan inilac ukupnih razvojnih stremljenja koja sledi
Evropa - saeto iskazanim u dokumentu "Evropa 2020", ka ekonomiji
zasnovanoj na znanju uz ouvanje ivotne sredine,
(4) da se nastavi sa razvojem demokratskog i socijalno pravinog, pravno
ureenog, bezbednog i razvojno odgovornog drutva u Republici Srbiji;
2) Obrazovni sistem Republike Srbije ima zadatak da pravovremeno, kvalitetno i
efikasno obrazuje stanovnitvo Republike Srbije u skladu sa iskazanim ili prepoznatim
razvojnim opredeljenjima u pravcu odrivosti i da odgovori na obrazovne potrebe svakog
stanovnika Republike Srbije tokom celog njegovog ivota. Odavde sledi da obrazovni
sistem preuzima ulogu kljunog razvojnog faktora, jer je kvalitetno obrazovana
populacija Republike Srbije pravi resurs kako za valjano korienje prirodnih i drugih
nasleenih resursa Republike Srbije, tako i za razvoj novih, pre svega onih koji e se
zasnivati na napretku nauke;
3) Depopulacioni trendovi koji e karakterisati sagledivu budunost Republike Srbije
upuuju na nalaz da se razvoj Republike Srbije ne moe zasnivati na brojanom
poveanju ljudskih resursa (radno sposobne populacije) ve iskljuivo na podizanju
stvaralakih i proizvodnih kvaliteta tih resursa, to je zadatak sistema obrazovanja. Tim
pre, jer se za dogledno vreme oekuje nastavak, u veoj ili manjoj meri, emigracije
kvalitetne radne populacije iz Republike Srbije dok se uopte ne moe raunati na
znaajnu imigraciju takve populacije ka Republici Srbiji;
4) Velike neujednaenosti nivoa razvijenosti regiona u Republici Srbiji i visoka
nezaposlenost ne mogu se bre i znaajnije smanjivati privredom koja je tehnoloki
zastarela, zasnovana na nie kvalifikovanoj radnoj snazi i sa malom novostvorenom
vrednou. Reavanje ovih problema Republike Srbije je izvodljivo, posebno na dui rok,
iskljuivo preko tehnoloke modernizacije proizvodnje, vie inovacijama proizvoda nego
inovacijama procesa i razvojem novonastajuih proizvodnih sektora. Poetni uslov za
ovakav smer daljeg privrednog i drugog razvoja je radikalno podizanje nivoa

obrazovanja celokupne populacije u Republici Srbiji ukljuivanjem vaspitanja i

obrazovanje za ivotnu sredinu u funkciji ostvarivanja odrivog razvoja;
5) Da bi se nala najbolja strategija razvoja sistema obrazovanja, u skladu sa napred
navedenim osnovama, ovaj sistem mora postati otvoren prema svim drugim sistema u
Republici Srbiji. To znai da i strategija razvoja sistema obrazovanja treba da je
orijentisana i fokusirana na njegovu spoljanost umesto tradicionalnih tenji da bude
autonoman u odnosu na ostale sisteme u kom sluaju se i strategija njegovog razvoja
bavi njegovim unutranjim potrebama namesto ulogom koju ima u spoljnjem svetu.
Struktura SROS izvedena je iz strukture ovog sistema. Sistem obrazovanja u Republici
Srbiji je sainjen od delova koji imaju svoje specifine misije tj. svrhe postojanja unutar
celovitog sistema obrazovanja i u okruenju obrazovanja. Sistem obrazovanja u celini je
veoma velik, razgranat i kompleksan i, stoga, teak za analizu i sintezu strategije
njegovog razvoja. Da bi se olakalo formulisanje strategije, celovit sistem obrazovanja
se, najpre, razlae na delove koji imaju specifine obrazovne misije. Ti delovi se, u
SROS nazivaju obrazovni podsistemi. Misije podsistema su izvedene iz misije sistema
obrazovanja u celini i meusobno su saglasne, a funkcije podsistema obrazovanja su
izvedene iz njihovih misija, meusobno su saglasne i osiguravaju funkcije sistema
obrazovanja u celini.
Sistem obrazovanja je, za potrebe formulisanja strategije, dekomponovan na sledee
obrazovne podsisteme:
1. Drutvena briga o deci i predkolsko vaspitanje i obrazovanje;
2. Osnovno obrazovanje i vaspitanje;
3. Opte i umetniko srednje obrazovanje i vaspitanje;
4. Srednje struno obrazovanje i vaspitanje;
5. Osnovne i master akademske studije;
6. Doktorske studije;
7. Strukovne studije;
8. Obrazovanje nastavnika;
9. Obrazovanje odraslih.
Prva etiri podsistema ine preduniverzitetsko obrazovanje dok naredna etiri ine
visoko obrazovanje. Obrazovanje odraslih se tie vie nivoa - od osnovnog sve do
visokog obrazovanja.
Svi delovi preduniverzitetskog obrazovanja imaju elemente razvoja (dakle, i strategije)
koji su zajedniki. Ti elementi su dati u Zajednikom okviru razvoja pred-univerzitetskog

obrazovanja. Isto tako, svi delovi visokog obrazovanja imaju elemente razvoja (time i
strategije) koji su zajedniki i ine Zajedniki okvir razvoja visokog obrazovanja.
Poto je finansiranje obrazovanja jedan od kljunih instrumenata za osiguranje i
regulisanje funkcionisanja i razvoja obrazovanja, finansiranje obrazovanja tretira se kao
poseban podsistem za koji se formulie posebna strategija.
Sa stanovita strukture SROS, sistem obrazovanja je razloen na deset delova za koje
se formuliu pojedinane, specifine, strategije koje se povezuju u saglasnu celinu jo
tokom formulisanja pojedinanih strategija. To povezivanje e se ostvariti potpunim
potovanjem koncepta celoivotnog uenja koji je polazna osnova za formulisanje
SROS.
Dakle, SROS ine: dva zajednika okvira (za preduniverzitetsko i visoko obrazovanje),
strategije razvoja devet podsistema obrazovanja i strategija finansiranja obrazovanja.
Ukupno 12 celovitih tekstova (izvetaja) kojima se opisuje strategija.

3. Ciljevi razvoja obrazovanja

SROS je instrument koji ima zadatak da obezbedi ostvarivanje ovde definisane misije i
ciljeva ovog sistema od poetka primene ove strategije tokom naredne dve decenije, uz
odgovarajua podeavanja strategije novim okolnostima razvoja obrazovanja u
Republici Srbiji.
Sistem obrazovanja je najvaniji elemenat ivotne i razvojne infrastrukture svakog
pojedinca, drutva i drave jer njegov ukupan efekat odreuje obim, kvalitet i efekte
izgradnje i korienja svih drugih sistema i resursa, kao i ukupan kvalitet ivota i
razvojne potencijale pojedinaca i zajednice. Stoga sistem obrazovanja treba da se
razvija tako da svoju ulogu ostvaruje pravovremeno, kvalitetno i efikasno zbog ega se i
izrauje, usvaja i sprovodi strategija njegovog razvoja.
Misija sistema obrazovanja u Republici Srbiji u 21. veku je da osigura osnovni temelj
ivota i razvoja svakog pojedinca, drutva i drave zasnovanog na znanju.
Potpunim prihvatanjem (a) uloge koju obrazovanje mora imati u ekonomskom,
kulturnom, socijalnom, politikom, demokratskom i drugom razvoju zemlje i poboljanju
stratekog, kooperativnog i konkurentnog kapaciteta i poloaja Republike Srbije u
savremenom svetu, posebno u EU, i (b) na osnovu sadanjeg stanja obrazovanja u
Srbiji, koje je u mnogo emu nezadovoljavajue, utvreni su sledei ciljevi dugoronog
razvoja obrazovanja koji su obavezujui za obrazovni sistem u celini i za svaki njegov
deo:
1) poveanje kvaliteta procesa i ishoda obrazovanja do maksimalno dostinog nivoa onog koji proistie iz naunih saznanja o obrazovanju i ugledne obrazovne prakse;
2) poveanje obuhvata stanovnitva Republike Srbije na svim obrazovnim nivoima, od
predkolskog vaspitanja i obrazovanja do celoivotnog uenja;

3) dostizanje i odravanje relevantnosti obrazovanja, posebno onog koje se potpuno ili

delimino finansira iz javnih izvora, tako to e se struktura sistema obrazovanja
usaglasiti sa neposrednim i razvojnim potrebama pojedinaca, ekonomskog, socijalnog,
kulturnog, istraivakog, obrazovnog, javnog, administrativnog i drugih sistema;
4) poveanje efikasnosti upotrebe svih resursa obrazovanja, odnosno zavravanje
obrazovanja u predvienom roku, sa minimalnim produetkom trajanja i smanjenim
naputanjem kolovanja.
Pored ovih, za svaki deo sistema obrazovanja utvreni su dodatni, specifini ciljevi
njihovog razvoja. Ciljevi i vizije razvoja obrazovanja su osnova na kojoj su identifikovani
glavni problemi sadanjeg stanja odnosno izazovi pred kojima se nalazi obrazovanje u
Republici Srbiji. Vizija razvoja obrazovanja je ono poeljno, potrebno i ostvarivo stanje
sistema obrazovanja koje je najvie podeeno potrebama pojedinaca (stanovnika
Republike Srbije), ekonomskog i drugih sistema Republike Srbije, 2020. godine, sa
zadatkom da ta vizija bude na putu valjanog razvoja obrazovanja za daleku budunost
(oko 50 godina).
Za dostizanje ciljeva razvoja obrazovanja, utvrene su konkretne strateke politike,
akcije i mere za svaki deo sistema obrazovanja, ponaosob.
Za poveanje kvaliteta sistema obrazovanja u celini, utvrena su sledea strateka
opredeljenja:
1) Kvalitet je primarni razvojni cilj na svakom nivou obrazovanja - od predkolskog
vaspitanja i obrazovanja do doktorskih studija odnosno obrazovanja odraslih i
celoivotnog uenja. Ni jedan drugi cilj ne sme biti ostvarivan na raun kvaliteta;
2) Poto je kvalitet nastavnika nesumnjivo kljuni faktor kvaliteta obrazovanja, definisana
je posebna strategija obrazovanja nastavnika - pored strunog, njihovo pedagoko,
psiholoko i metodiko obrazovanje, zatim razvoj nastavnike karijere - od uvoenja u
posao nastavnika, preko dobijanja, obnavljanja i gubljenja licence, sistema ocenjivanja,
praenja, usavravanja, sve do nagraivanja, profesionalizacije i osiguranja ugleda
nastavnike profesije;
3) Akreditacija i provera kvaliteta doslovce svih obrazovnih institucija i programa
obavljae se redovno, objektivno i transparentno. Razvijae se i primenjivati
odgovarajui standardi i sistemi unutranjeg osiguranja kvaliteta. Kultura kvaliteta
obrazovnih ustanova razvijae se administrativnim, trinim i drugim prigodnim
mehanizmima, uz uvaavanje specifinosti visokokolskih obrazovnih ustanova koje
obrazuju kadrove za profesije od posebnog drutvenog znaaja (vojska, policija i dr.);
4) Poveanje javnog finansiranja obrazovanja sa tekuih 4,5% na 6,0% bruto drutvenog
proizvoda (u daljem tekstu: BDP) do 2020. godine usmeravae se, prvenstveno, na
obezbeivanje i poboljanje resursa i uslova koji vode ka poveanju kvaliteta
obrazovanja. U te svrhe e se sprovesti niz potrebnih mera na poboljanju upravljanja,
rukovoenja, administracije, informacionog sistema i obrazovne statistike.

Za poveanje obuhvata, relevantnosti i efikasnosti zavravanja obrazovanja utvrena su

strateka opredeljenja koja treba da se ostvaruju do 2020. godine, sa sledeim
kvantitativnim indikatorima nivoa ostvarenja:
1) Za decu od est meseci do tri godine povean je pristup diversifikovanim programima
i uslugama i obezbeen obuhvat dece tog uzrasta u iznosu od 30%. Za svu decu od 4
do 5,5 godina obezbeeno je da besplatno koriste skraene (poludnevne) kvalitetne
vaspitno-obrazovne programe u toku jedne kolske godine. Za decu od 5,5 do 6,5
godina ostvaren je potpuni obuhvat kroz celodnevne i poludnevne oblike pripremnog
predkolskog programa;
2) Sva deca zakonom predvienog kolskog uzrasta (minimalno 98% generacije), bez
obzira na socijalne, ekonomske, zdravstvene, regionalne, nacionalne, jezike, etnike,
verske i druge karakteristike, obuhvaena su kvalitetnim osnovnim obrazovanjem i
vaspitanjem iz kojeg osipanje nije vee od 5% (osnovnu kolu zavrava 93%
generacije);
3) Minimalno 95% onih koji su zavrili osnovnu kolu (88% generacije) upisuje neku od
srednjih kola. Srednje strune etvorogodinje kole upisuje 39% generacije, ostalo
srednje struno obrazovanje upisuje 10% generacije dok opte srednje i umetniko
obrazovanje i vaspitanje upisuje 39% generacije;
4) etvorogodinje srednje strune kole zavrava minimalno 95% upisanih (37%
generacije); isto toliko i gimnazije (37% generacije). Potrebno je da se, im pre, obave
sve potrebne analize radi utvrivanja mogunosti i opravdanosti da se od 2020. godine
uini obaveznim (a) upis u srednje obrazovanje nakon zavrene osnovne kole i (b)
ostanak u srednjem obrazovanju - za sluaj da nije zavreno - do sticanja punoletstva;
5) Upisuje se u visoko obrazovanje 40% - 50% onih koji su zavrili etvorogodinje
srednje strune kole (15% - 18,5% generacije) i 95% onih koji su zavrili gimnazije
(35% generacije). Ukupno upisuje ustanove visokog obrazovanja najmanje 50%, a
najverovatnije 55% generacije;
6) 70% upisanih zavrava visoko obrazovanje (strukovne ili osnovne akademske
studije), u roku ili s jednom godinom kanjenja tako da uee visokoobrazovanih u
posmatranoj generaciji, od 2020. godine iznosi najmanje 35%, a najverovatnije 38,5%;
7) Oko 50% studenata koji zavre osnovne akademske studije nastavlja kolovanje na
master akademskim studijama dok najmanje 10% studenta koji zavre master
akademske studije nastavlja studiranje na doktorskim studijama;
8) Minimalno 60% studenata doktorskih studija zavrava studije u vremenu njihovog
trajanja tako da godinje najmanje 200 doktoranata na milion stanovnika zavri studije u
predvienom roku. Najmanje 10% studijskih programa doktorskih studija zajedniki su s
inostranim univerzitetima;
9) Najmanje 7% stanovnika obuhvaeno je nekim od programa obrazovanja odraslih i
celoivotnog uenja.

Deo drugi
STRATEGIJA RAZVOJA PREDUNIVERZITETSKOG
OBRAZOVANJA I VASPITANJA
I. ZAJEDNIKI OKVIR RAZVOJA PREDUNIVERZITETSKOG
OBRAZOVANJA I VASPITANJA
Deo ove strategije koji se odnosi na preduniverzitetsko obrazovanje i vaspitanje
(predkolsko, osnovno, opte i umetniko srednje obrazovanje i opte obrazovanje u
srednjem strunom obrazovanju) tesno je povezan sa stratekim dokumentom
Obrazovanje u Srbiji: kako do boljih rezultata (Pravci razvoja i unapreivanja kvaliteta
predkolskog, osnovnog, opteg srednjeg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja 20102020, dalje u tekstu: Pravci), koji je usvojio Nacionalni prosvetni savet 2010. godine. Deo
ove strategije koji se odnosi na preduniverzitetsko obrazovanje i Pravci razvoja i
unapreivanja kvaliteta predkolskog, osnovnog, opteg srednjeg i umetnikog
obrazovanja i vaspitanja 2010 - 2020 su komplementarni strateki dokumenti i ine
jedinstvenu celinu.
U dokumentu Pravci definisane su opte smernice razvoja preduniverzitetskih nivoa
obrazovanja, naznaene su novine u razvoju tih nivoa obrazovanja u savremenom svetu
(posebno u Evropskoj uniji) i navedeni su struni razlozi koji opravdavaju definisane
pravce razvoja. U delovima koji se odnose na preduniverzitetsko obrazovanje SROS ini
korak dalje u konkretizaciji zacrtanih pravaca razvoja. U tim delovima je definisan skup
stratekih mera koje treba primeniti u narednoj deceniji u cilju ostvarivanja misije koju
ima preduniverzitetsko obrazovanje u Republici Srbiji. Te strateke mere bie
operacionalizovane u akcionim planovima koji treba da se urade na osnovu SROS.
Deo SROS koji se odnosi na srednje struno obrazovanje je tesno povezan sa
Strategijom razvoja strunog obrazovanja u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS", broj
1/07).
Pravci i Strategija razvoja strunog obrazovanja u Republici Srbiji daju opti okvir za
celinu preduniverzitetskog obrazovanja i vaspitanja. Stoga e u ovom uvodnom delu za
preduniverzitetsko obrazovanje biti posebno istaknute one komponente SROS koje su
od posebnog znaaja za koncepciju strategije razvoja preduniverzitetskog obrazovanja i
one komponente koje nisu dovoljno razraene u navedenim prethodnim stratekim
dokumentima.
Sistem osnovnog i srednjeg obrazovanja e negovati kulturu bezbednosti i pruati
znanja potrebna za efikasne akcije smanjenja rizika nastanka katastrofa.

1. Upravljanje i rukovoenje u obrazovno-vaspitnim ustanovama

Upravljanje ustanovama. U organima upravljanja predkolskim ustanovama i kolskim
odborima zastupljeni su predstavnici lokalne samouprave, roditelja i zaposlenih u
vaspitno-obrazovnim ustanovama. Ti organi dugo postoje u preduniverzitetskom
obrazovanju i njihov rad je regulisan zakonskim i podzakonskim propisima. U daljem
razvoju organa upravljanja primenjivae se sledee strateke mere:

1) Depolitizacija organa upravljanja. Ovo podrazumeva eliminisanje politikih i

partijskih merila pri izboru lanova organa upravljanja, eliminisanje politikih pritisaka na
odluke organa upravljanja i dogovor politikih inilaca da se to potuje u stvarnosti;
2) Jaanje uloge organa upravljanja u vaspitno-obrazovnim delatnostima. To
ukljuuje znaajniju ulogu organa upravljanja u izradi i kontroli ostvarivanja razvojnih
planova i predkolskih i kolskih programa ustanova, analizu uspeha u kolama i uspeha
uenika na spoljnim sistemima vrednovanja postignua uenika i definisanje predloga za
unapreivanje vaspitno-obrazovnog rada;
3) Jaanje uloge organa upravljanja u uspostavljanju dvosmernih veza vaspitnoobrazovnih ustanova i lokalne sredine i roditelja. Ovo bi morala biti osnovna funkcija
organa upravljanja u cilju unapreivanja vaspitanja i obrazovanja dece iz date lokalne
sredine.
Rukovoenje ustanovom (direktor). Na osnovu naih dosadanjih iskustava,
iskustava iz drugih zemalja i na osnovu temeljnih naunih i strunih istraivanja, u celom
sistemu upravljanja i rukovoenja vaspitno-obrazovnim ustanovama kljunu ulogu ima
direktor. Njegova uloga je od kritine vanosti za organizaciju i funkcionisanje ustanove,
za kvalitet rada ustanove kao celine, za kvalitet nastave/uenja i kvalitet postignua
uenika.
Vaea zakonska regulativa u Republici Srbiji definie iroki krug ovlaenja direktora
kao rukovodioca vaspitno-obrazovne ustanove. Meutim, u praksi dolazi do velikog broja
deformacija u ostvarivanju te funkcije. Zbog toga je neophodno preduzimanje vanih
stratekih mera za unapreivanje sistema rukovoenja kako bi se ostvarile strateke
mere koje predvia SROS. Osnovne mere su sledee:
1) Depolitizacija izbora direktora. U praksi je vidljiv veliki uticaj politike (i politikih
partija) na izbor i rad direktora, to u velikoj meri utie na kvalitet rukovoenja, jer se ne
potuju profesionalni kriterijumi i standardi. Neophodno je da se postigne dogovor meu
politikim strankama i u dravnim organima da se funkcija direktora depolitizuje;
2) Preciznija zakonska regulativa funkcija direktora: u zakonskoj i podzakonskoj
regulativi se moraju precizirati osnovne uloge direktora. Te promene treba da naglase
ulogu direktora kao pedagokog rukovodioca vaspitno-obrazovne ustanove:
obezbeivanje funkcionisanja ustanove kao celine; razvoj identiteta i etosa ustanove;
uloga u definisanju i ostvarivanju razvojnog plana i viegodinjeg predkolskog i
kolskog programa; unapreivanje sistema strunog usavravanja nastavnika i
vaspitaa i, posebno, usavravanja u samoj ustanovi; podsticanja timskog rada
nastavnika, kao i vaspitaa u predkolskoj ustanovi; uspostavljanje dvosmerne saradnje
sa lokalnom sredinom i roditeljima u cilju unapreivanja kvaliteta nastave/uenja
(posebno vannastavnih i vankolskih aktivnosti, ukljuivanja kole u ivot lokalne
zajednice, prevencije devijantnih ponaanja) i vaspitno-obrazovnog rada i igre u
predkolskim ustanovama;
3) Obuka direktora za uloge koje ima. Zakonskim i podzakonskim propisima izgraditi
sistem specifine obuke direktora za sloene uloge koje ima, pri izboru direktora
oslanjati se na uspeh kandidata u toj obuci i njegovo prethodno profesionalno iskustvo,
izgraditi sistem stalnog profesionalnog usavravanja direktora;

4) Sistem za evaluaciju rada direktora. Taj sistem treba da bude specifian i treba da
se oslanja na uspeh direktora u strunom usavravanju; da zavisi i od uspeha i ugleda
ustanove; od uspeha kole na spoljnom vrednovanju kole kao ustanove; od percepcije
uspenosti direktora kod uenika; vrednovanje treba da ukljui i roditelje i njihova
udruenja i lokalnu zajednicu.

2. Autonomija ustanove
Autonomija kole je jedan od inilaca koji moe pod odreenim uslovima imati veliku
ulogu u unapreivanju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Autonomiju kole ini nekoliko
osnovnih aspekata: finansijska autonomija, autonomija u upravljanju i pedagoka
autonomija.
Problemi finansijske autonomije se reavaju u okviru sistema finansiranja obrazovanja i
vaspitanja na svim nivoima i tretiraju se u posebnom delu SROS. Problemi upravljanja i
rukovoenja ustanovom razmatrani su u prethodnim stavkama. U ovom delu e u ii biti
problemi pedagoke autonomije, tj. autonomije u pogledu kolskih programa, dokumenta
koje donosi kola o vaspitanju i obrazovanju (razvojni plan kole, kolski program,
godinji program rada), o organizaciji i kvalitetu nastave/uenja, profesionalnom razvoju
nastavnika u koli i o poloaju i pravima uenika. Strateke mere za poveanje
autonomije kole jesu:
1) Autonomija kole, obrazovni standardi i evaluacija. Osnove za autonomiju su
definisane u Pravcima. Autonomija kole ima svoj puni smisao u kombinaciji sa svim
kategorijama obrazovnih standarda. Standardi obezbeuju uslove za rad kola,
koherentnost obrazovnog sistema i ostvarivanje misije vaspitno-obrazovnih ustanova.
Razni sistemi vrednovanja su nain da se proveri ostvarivanje obrazovnih standarda.
Unutar tog okvira, zakonska regulativa treba da stvori uslove za punu pedagoku
autonomiju kole, da podstakne inicijativu kola, preduzetniki duh, traganje za
identitetom i etosom svake pojedine kole;
2) Velika mera pedagoke autonomije. Pedagoka autonomija kole ukljuuje: pravo
da se definie jedan deo kolskih programa zavisno od lokalnih prilika; da se u realizaciji
obaveznog opteg programa maksimalno koriste lokalni resursi; pravo da se kolski
kalendar moe delimino prilagoavati lokalnim prilikama (promene u dinamici
ostvarivanja kolskih programa uz potovanje godinjeg plana rada, organizacija
nastave u blokovima, organizacija zajednikih asova srodnih predmeta kod
interdisciplinarnih tema); puno uvaavanje lokalnih specifinosti pri izradi razvojnog
plana i viegodinjeg kolskog programa uz uzimanje u obzir karakteristika lokalnog
stanovnitva; razvijanje sistema strunog usavravanja nastavnika u samoj koli na
osnovu realnih potreba kole;
3) Autonomija i odgovornost. Autonomija kole podrazumeva i odgovornost kole.
Odgovornost kole se proverava sistemom spoljnog vrednovanja. Razni sistemi
vrednovanja su nain da se proveri ostvarivanje obrazovnih standarda. Spoljni sistem
vrednovanja treba da bude prvenstveno zasnovan na izlaznim varijablama, kao to su
kvalitet kole kao ustanove i kolska postignua uenika na nacionalnim i
meunarodnim sistemima vrednovanja;

4) Autonomija i sredina u kojoj deluje kola. Autonomija ukljuuje uspostavljanje

bogatih dvosmernih odnosa saradnje izmeu kole i lokalnog okruenja. To
podrazumeva mobilizaciju svih lokalnih socijalnih partnera u cilju unapreivanja i
vaspitno-obrazovnog rada kole i lokalne zajednice, korienje raspoloivih lokalnih
obrazovnih resursa (prostornih, prirodnih, kulturnih, institucionalnih, ljudskih) i
ostvarivanje raznovrsnih zajednikih aktivnosti kole i lokalne sredine: kulturnih,
socijalnih, ekolokih, sportskih, humanitarnih, privrednih (naroito kada se radi o
srednjem strunom obrazovanju);
5) Autonomija nastavnika kao pedagokog strunjaka i strunjaka za predmet.
Autonomija nastavnika u izvoenju nastave je sastavni deo autonomije kole. Ta
autonomija je zasnovana na profesionalizaciji profesije nastavnika, koja je definisana u
posebnom delu SROS (Deo etvrt: Obrazovanje nastavnika). Autonomija nastavnika
znai pravo nastavnika kao profesionalca da samostalno koncipira proces
nastave/uenja, uz odgovornost za rezultate uenja;
6) Autonomija uenika u radu akog parlamenta i u donoenju odluka.

II. DRUTVENA BRIGA O DECI I PREDKOLSKO VASPITANJE I

OBRAZOVANJE
Misija sistema drutvene brige o deci predkolskog uzrasta i predkolskog vaspitanja i
obrazovanja jeste da stvori uslove za dobrobit dece od roenja do polaska u kolu,
podri njihov celoviti razvoj, vaspitanje i socijalizaciju i stvori uslove za rano uenje,
zavisno od potreba pojedinih porodica i dece.
Osnovna funkcija sistema drutvene brige i vaspitanja i obrazovanja dece predkolskog
uzrasta (dalje u tekstu: DBPVO) jeste stvaranje uslova za kvalitetno ivljenje, naroito
(ali ne iskljuivo) u vanporodinoj sredini i za celoviti i harmonian razvoj, vaspitanje i
socijalizaciju dece, u skladu s potrebama svakog deteta i u duhu savremenih shvatanja
prava deteta. Pored toga, ovaj sistem ima i sledee vane funkcije:
1) stvaranje dobrih uslova za slobodnu igru i igru usmerenu ka uenju, kao razvojno
najznaajniji oblik aktivnosti dece predkolskog uzrasta i za druge raznovrsne oblike
dejih aktivnosti;
2) staranje za negu dece, briga o zdravlju i ishrani dece;
3) stvaranje uslova za raznovrsne fizike i sportske i umetnike deje aktivnosti, zavisno
od karakteristika dece;
4) davanje doprinosa prevenciji siromatva i socijalne iskljuenosti kroz ostvarivanje
inkluzivnog vaspitanja i obrazovanja;
5) ostvarivanje kompenzatorske uloge kod dece koja potiu iz razvojno nepovoljnih
sredina;
6) omoguavanje ravnopravnog poetka obaveznog obrazovanja i vaspitanja kroz
pripremu dece za polazak u osnovnu kolu;

7) voenje rauna o bezbednosti dece i njihovoj zatiti od nasilja, zloupotrebe i

manipulacije;
8) pruanje pomoi zaposlenim roditeljima obezbeivanjem brige o njihovoj deci;
9) davanje vanog doprinosa zapoljavanju i emancipaciji ena, u sklopu integrisane
politike za poveanje nataliteta;
10) pruanje raznovrsnih oblika pomoi porodici, prema njihovim specifinim potrebama,
u cilju stvaranja uslova za punu saradnju porodice i razliitih oblika predkolskih
ustanova, programa i usluga;
11) osnaivanje porodice da od detetovog roenja uspostave zdrave, bezbedne i
podsticajne uslove za njegov puni ivot i razvoj u porodinoj sredini i za aktivno
ukljuivanje roditelja u funkcionisanje i razvoj sistema;
12) osiguravanje polazne osnove za celoivotno obrazovanje, kroz vrednovanje
formalnih i neformalnih oblika uenja u predkolskom uzrastu.
Diversifikovani sistem predkolskih ustanova, programa i usluga treba da bude
instrument za ostvarivanje ovih sloenih funkcija. Svaki deo sistema ima svoju specifinu
ulogu u ostvarivanju tih funkcija.
Iz definicije osnovne funkcije ovog sistema sledi da je resor obrazovanja vodei u
organizaciji ovog sistema, ali je zbog viefunkcionalnosti predkolskog sistema
neophodna vrsta interresorska saradnja, naroito s oblastima zdravstva i socijalne
politike. Resori u domenima svojih nadlenosti definiu i realizuju odgovarajue strune
standarde. Neophodno je na nacionalnom nivou uspostaviti funkcionalne mehanizme
koordinacije izmeu razliitih sistema i jasno definisati njihove uloge.

1. Vizija razvoja sistema

Do 2020. godine dograen je diversifikovani sistem kvalitetne drutvene brige o deci
predkolskog uzrasta i predkolskog vaspitanja i obrazovanja (od roenja deteta do
polaska u osnovnu kolu).
Svaka porodica i svako dete, u skladu sa njihovim potrebama, obuhvaeni su tim
sistemom u obimu koji je ostvariv na osnovu mogunosti Republike Srbije i
odgovarajue lokalne samouprave.
Sve predkolske ustanove i programi predkolskog vaspitanja i obrazovanja su
akreditovani na osnovu nacionalnog sistema akreditacije koji primenjuje transparentne i
jedinstvene procedure.

Obuhvat dece predkolskog uzrasta

Svaka porodica i svako dete uzrasta od est meseci do polaska u kolu imaju dostupan
neki vid diversifikovanog sistema DBPVO koji odgovara njihovim potrebama:

1) dupliran je opti obuhvat dece od etiri godine do poetka primene obaveznog

pripremnog predkolskog programa (dalje u tekstu: PPP);
2) znatno praviniji sistem koji e omoguiti znaajno vei obuhvat sve dece i posebno
dece iz marginalizovanih grupa koja ostvaruju pravo prioriteta pri upisu (deca sa
invaliditetom i smetnjama u razvoju, deca koja pokazuju emocionalne probleme ili
probleme u ponaanju i uenju, deca iji problemi proizlaze primarno iz socioekonomskih razloga ili injenice da pohaaju programe na nematernjem jeziku, posebno
romska deca, deca iz siromanih slojeva drutva i iz porodica s niskim obrazovnim
nivoom, deca iz seoskih sredina);
3) u uzrastu od etiri godine do poetka primene PPP, Republika Srbija i lokalne
samouprave garantuju svakom detetu mogunost da minimalno, u toku bar jedne
godine, besplatno koristi skraene (poludnevne) programe za podsticanje razvoja i
predkolskog vaspitanja i obrazovanja, zavisno od potreba porodice i deteta (priblino
etiri sata dnevno, pet dana u nedelji, u toku jedne kolske godine);
4) potpuni obuhvat dece uzrasta od 5,5 do 6,5 godina obaveznim PPP.

Kvalitet
Nacionalni sistem akreditacije garantuje visok kvalitet brige o deci i predkolskog
vaspitanja i obrazovanja: kvalitet sredine u kojoj borave deca, kvalitet opreme,
didaktikih i igrovnih materijala, kvalitet programa, kvalitet predkolske ustanove i
programa kao celine (opta pozitivna klima, prijateljski ambijent za decu, tretman u
skladu s pravima deteta), kvalitet profesionalnih kvalifikacija i dovoljan broj osoblja koje
radi s decom. Kvalitetna vaspitna praksa podrazumeva da se kroz vaspitni program,
obrazovni i igrovni materijal, metode rada sa decom (ukljuujui centre aktivnosti,
slobodnu igru i igru usmerenu ka uenju), kao i kroz dnevni ritam sa izbalansiranim
aktivnostima podstie celovit deji razvoj, razvoj njihove kreativnosti, kritikog miljenja,
rano opismenjavanje i socijalizacija i stvaraju preduslovi za uspean polazak dece u
kolu i stvaraju uslovi za inkluzivno vaspitanje i obrazovanje dece sa invaliditetom i
smetnjama u razvoju i druge dece kojoj je potrebna dodatna podrka u sistemu
vaspitanja i obrazovanja.

Efikasnost
Efikasnost sistema se osigurava, pre svega, diversifikacijom ponude, to jest, razvijanjem
razliitih oblika brige o deci i programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja (to
ukljuuje i jeftinije alternativne i fleksibilne oblike, ne samo rad predkolskih ustanova),
organizovanjem programa predkolskih ustanova i za decu iz okruenja koja ne
pohaaju redovno predkolske ustanove, adaptacijom postojeih prostora, pruanjem
povremenih i privremenih programa i usluga prema potrebama porodica i dece.
Efikasnost se ostvaruje boljom koordinacijom razliitih resora (obrazovanja, zdravstva,
socijalne politike) na republikom i lokalnom nivou i preciznim razgranienjem trokova
koje oni obezbeuju.

Periodino (svake tri godine) analiziraju se trokovi sistema DBPVO da bi se ispitalo da

li se resursi troe racionalno i u skladu sa stratekim planom, kako bi se obezbedilo
unapreivanje kvaliteta i dostupnosti ustanova, programa i usluga.

Relevantnost
Sprovode se sistematske analize i evaluacije ekonomskih, socijalnih, obrazovnih efekata
uticaja sistema DBPVO. Osnovu ovih analiza ine pokazatelji celovitog razvoja dece koji
e biti detaljno definisani kroz Akcioni plan za primenu i praenje efekata SROS.
Posebno se analiziraju efekti obaveznog PPP kako bi se osigurala ravnopravnija
poetna pozicija sve dece pri polasku u osnovnu kolu, smanjilo osipanje dece u toku
osnovnog kolovanja i obezbedio bolji uspeh u osnovnoj koli.
Svi organizacioni oblici (predkolske ustanove, programi i usluge) otvoreni su prema
detetu i njegovom iskustvu, porodici, lokalnoj i iroj zajednici; oni razvijaju koncepciju
vaspitanja i obrazovanja u kojima dete i njegova dobrobit, razvoj, vaspitanje,
socijalizacija i uenje imaju centralnu ulogu. Omoguena je stalna razmena informacija i
saradnja izmeu relevantnih uesnika vaspitno-obrazovnog procesa (roditelja/staratelja,
porodice, dece, profesionalaca zaposlenih u sistemu i lokalne zajednice).
Svi organizacioni oblici sistema koriste razliita reenja kako bi poveali svoju
fleksibilnost, prilagodili svoje usluge veliini, mestu izvoenja, trajanju programa, nainu
realizacije i obimu vaspitno-obrazovnih programa, koji idu u susret potencijalnim
korisnicima, posebno onima iz marginalizovanih i osetljivih drutvenih grupa koje imaju
najvee potrebe za ukljuivanje u sistem.
Uz adekvatno korienje svojih postojeih kapaciteta, sistem upotrebljava i kapacitete
drugih ustanova ili prostora i drugih resursa u lokalnoj zajednici (obrazovnih,
zdravstvenih, socijalnih, kulturnih) u kojima se realizuju posebni i/ ili specijalizovani
programi za decu i porodice.
Zakonskim i podzakonskim aktima jasno su definisane i razgraniene nadlenosti
republikih organa i organa jedinaca lokalne samouprave.

2. Sadanje stanje predkolskog vaspitanja i obrazovanja

Analiza stanja ukazuje na ozbiljan nedostatak jedinstvene obrazovne statistike i sistema
za upravljanje podacima o deci, podaci se znaajno razlikuju zavisno od izvora i
korienih statistikih metoda.

Obuhvat dece predkolskog uzrasta

Sadanji sistem ini mrea od 159 predkolskih ustanova sa 2.384 objekta, iji su
osnivai lokalne samouprave i 60 privatnih ustanova. Geografska distribucija objekata
sistema je nepovoljna, udaljenost predkolskih ustanova od mesta stanovanja porodice
(prema MICS 4) u ruralnim sredinama je dvostruko vea nego u urbanim (1,1 km u
urbanim sredinama i 2,2 km u ruralnim). Mnoge siromane optine nemaju finansijska
sredstva za razvoj mree predkolskih ustanova, u mnogim optinama saobraajna
infrastruktura ne omoguava bolju dostupnost predkolskih ustanova. Ulaganja u

izgradnju novih predkolskih ustanova i u adaptaciju drugih raspoloivih prostora

nedovoljna su i na republikom i na lokalnom nivou (neto je bolja situacija u Gradu
Beogradu i Gradu Novom Sadu).
Drugi, alternativni organizacioni oblici predkolskog vaspitanja i obrazovanja i posebni
programi za decu, koje uglavnom realizuju privatni subjekti, nevladine organizacije i
drugi i koji su razvijani mahom u veim urbanim sredinama (Gradovi: Beograd, Novi
Sad, Ni) nisu integrisani u sistem, pa obrazovni sistem ne raspolae podacima o broju
dece obuhvaene ovim oblicima. Godine 2010. deca uzrasta od 0 do 6 godina (505.404)
inila su 7% ukupne populacije u Republici Srbiji. Obuhvat dece predkolskog uzrasta
(0,5 - 6 godina) u predkolskim ustanovama za kolsku 2009/2010. godinu iznosio je
41,36% (prema podacima republikog organa nadlenog za poslove statistike, u daljem
tekstu: RZS). Posmatrano po uzrastima 2009/10. godine obuhvat dece je bio: do 3
godine 15%; od 3 do 4 godine 34,80%; od 4 do 5 godina 39,83%; uzrast 5,5 - 6,5 godina
(obavezni PPP) bio je 87,82% (RZS), a u 2010/11. godini na osnovu podataka
ministarstva nadlenog za prosvetu (u daljem tekstu: MP) obuhvaeno je 96,07% dece.
Prema podacima MP, u kolskoj 2009/10. godini u okviru 854 vaspitne grupe PPP bilo je
obuhvaeno 3.456 dece romske nacionalnosti, a 5.455 dece pripadnika drugih
nacionalnih manjina. Prema podacima RZS iste kolske godine u predkolsko vaspitanje
i obrazovanje je ukljueno svega oko 4.000 dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju,
a u PPP svega 964 dece iz ove kategorije. Mnoga deca ranog i predkolskog uzrasta sa
smetnjama u razvoju nisu identifikovana i nisu ukljuena u sistem.
Prema podacima MICS 4 iz 2010. godine, obuhvat dece do 5 godina iz mahala i
nehigijenskih romskih naselja i dalje je izuzetno mali i iznosi 8% (mada je udvostruen u
odnosu na 2005), a obuhvat PPP dece pripadnika romske nacionalne manjine, takoe je
nedovoljan i iznosi 78%. Na osnovu Ankete o ivotnom standardu (RZS, 2008) obuhvat
u uzrastima od 3 do 5 godina dece sa sela je 14%, dece iz najsiromanijih porodica 7%,
a 16% dece iz porodica sa niskim obrazovnim statusom.
Osnovni zakljuci o obuhvatu dece su sledei: a) obuhvat je mali i ne zadovoljava
potrebe dece i porodica; b) postoji znaajno zaostajanje u poreenju sa zemljama EU i
nekim bivim jugoslovenskim republikama; c) nije obezbeen potpuni obuhvat ni
obaveznim PPP; d) obuhvat je duboko nepravian, jer su najmanje obuhvaena deca iz
marginalizovanih drutvenih grupa za koje je neophodan rani podsticaj razvoja (na taj
nain Republika Srbija ne ostvaruje prvi od ciljeva globalnog programa Obrazovanje za
sve).

Kvalitet
Nega i vaspitno-obrazovni rad u predkolskim ustanovama definisani su Optim
osnovama predkolskog programa. Svaka ustanova stvara svoj operativni predkolski
program iji je sastavni deo i Pripremni predkolski program koji se realizuje na osnovu
Pravilnika o optim osnovama predkolskog programa ("Slubeni glasnik RS - Prosvetni
glasnik", 14/06), a njegovo obavezno trajanje je 2009. produeno sa est na devet
meseci. Programi se realizuju na srpskom jeziku, jeziku nacionalnih manjina (osim na
romskom), samo se ponegde realizuju dvojezino (mada su potrebe vee), a u nekim
privatnim i neformalnim oblicima i na stranom jeziku. Pedagoki asistenti za podrku
deci romske nacionalnosti koja ne govore jezik na kome se realizuje predkolski

program nisu u dovoljnoj meri zastupljeni u predkolskim ustanovama i drugim

programima.
U toku je izrada nacionalnih standarda kvaliteta i sistema za praenje i procenu kvaliteta
u sistemu (primena se oekuje od 2013. godine) i izrada jedinstvenih kriterijuma i
procedura za akreditovanje predkolskih ustanova, vaspitno-obrazovnih programa i
usluga. Nega, vaspitni i obrazovni rad u predkolskim ustanovama realizuju se prema
ustaljenim organizacionom oblicima: celodnevni (8 - 12 sati dnevno, pet puta nedeljno),
poludnevni (4 - 6 sati dnevno, od tri do pet puta nedeljno) i due od jednog dana (pet
dana u nedelji). Polovina ustanova (51%) nudi celodnevni boravak, a 76% dece provodi
due od pet sati u predkolskoj ustanovi; uglavnom se porodici ne nude programi krai
od osam sati, niti programi izvan ustanova - u drugim prostorima i kontekstima
(takozvani programi u zajednici, putujui programi i timovi, privatne jasle, zajedniki
programi za roditelje i decu, programi u porodici i sl.).
Pored toga to u predkolskim ustanovama nije razvijen inkluzivni pristup i to ustanove
nisu dovoljno osetljive za potrebe porodice i njeno direktno i aktivno ukljuivanje u rad
ustanove, ona, takoe, nije dovoljno otvorena ka zajednici i moguim razliitim
uesnicima u vaspitanju i obrazovanju dece (volonterima, predstavnicima lokalne
zajednice, ustanovama kulture i sporta). Predkolska ustanova ne traga za dodatnim
izvorima finansiranja kojima bi se proirila ponuda i razvili novi programi i usluge.
U isto vreme, u komercijalnim ponudama porodicama, nalaze se i drugi organizacioni
oblici vaspitno-obrazovnog rada, takozvani alternativni programi i usluge. Osnivaju ih
privatni i privredni subjekti i organizacije civilnog drutva, a meu njima su prilagoeni
strani programi i pristupi (zasnovani na Valdorf pedagogiji, teoriji i praksi Marije
Montesori, iskustvu iz Reo Emilije, Korak po korak metodologiji - za dete i porodicu), ali
i kratkoroni programi domaih autora za podsticanje pojedinih oblasti dejeg razvoja:
fizikog razvoja, razvoj stvaralatva, govora i drugo. Ovi programi se realizuju kroz
razliite organizacione oblike: igraonice, radionice, agencije, centre za decu,
savetovalita, kole stranih jezika, itd. Oni nisu integrisani u sistem i njihov kvalitet ne
prati MP. Ovakav status alternativnih programa, neujednaenost u kvalitetu koja se
zapaa na terenu i nedostatak mehanizama za praenje kvaliteta, nisu u najboljem
interesu deteta i porodice, a samim tim ni drutva u celini.
U predkolskim ustanovama zaposleno je 11.087 vaspitaa (rade s decom od 3 do 6,5
godina) i 3.314 medicinskih sestara (rade s decom od 0,5 do 3 godine starosti). U
strukturi zaposlenih ene ine 95%, to znai da je nedovoljna zastupljenost vaspitaa,
ali i drugih profila, mukog roda, Ova je, inae, tipina slika i u sistemima predkolskog
vaspitanja i obrazovanja dece u razvijenim zemljama.

Efikasnost
Brojne analize (UNESCO, UNICEF, Svetska banka, OEBS) ukazuju da investiranje u
rano vaspitanje i obrazovanje obezbeuje znaajne ekonomske utede u kasnijim
obrazovnim ciklusima i daju osnovu za celokupni razvoj osobe.
Kod nas nema preciznih podataka o ekonomskoj isplativosti sistema predkolskog
vaspitanja i obrazovanja. Poetni podaci UNICEF analize isplativosti unutar sistema
predkolskog vaspitanja i obrazovanja u Republici Srbiji (koja je pokrenuta 2011. godine

i jo je u toku), pokazuju da su u nekim regionima kapaciteti ustanova nedovoljno

iskorieni, dok su u drugim regionima kapaciteti iskorieni preko 100%, tj. broj dece u
vaspitnim grupama daleko premauje zakonsku pedagoku normu (u nekim vaspitnim
grupama upisano je i do 50 dece sa tri vaspitaa u istom vaspitnom prostoru), ime se
ozbiljno ugroava kvalitet nege i vaspitno-obrazovnog rada, smanjuje bezbednost dece i
ugroava njihov lini i socijalni razvoj.
Lokalne samouprave imaju mandat da se bave predkolskim vaspitanjem i
obrazovanjem, ali nisu dovoljno obuene da kreiraju i sprovode politike i programe
DBPVO. Njihov pristup planiranju razvoja sistema DBPVO nije dovoljno strateki
orjentisan, nije zasnovan na demografskim podacima i pokazateljima ekonomske
isplativosti, niti na aktuelnim podacima o deci i porodici, njihovim potrebama i pravima.

Relevantnost
Moe se rei da postojei sistem (akreditovane predkolske ustanove i programi) ne
moe da zadovolji aktuelne potrebe sve dece predkolskog uzrasta i njihovih porodica,
jer je najmanje dostupan deci i porodicama iz socijalno i ekonomski osetljivih kategorija.
Stoga je njegov doprinos ostvarivanju prava deteta i porodice (na kvalitetno rano
vaspitanje i obrazovanje), doprinos razvoju detetovih kapaciteta, socijalizaciji i potpunom
integrisanju deteta i porodice u zajednicu manji nego to je naem drutvu potrebno. U
naoj zemlji ne postoje evaluacione studije koje bi pokazivale koji su i koliki efekti
sistema DBPVO na bolji start u osnovnu kolu, na smanjenje siromatva, veu socijalnu
inkluziju, vee zapoljavanje ena, itd.

3. Nalazi SWOT analize

Potencijali sistema DBPVO su sledei: u Republici Srbiji predkolsko vaspitanje i
obrazovanje ima dugu tradiciju, iskustva dobre i kvalitetne prakse i struni potencijal
predstavljaju dobu osnovu za ostvarivanje ciljeva SROS; Zakon o predkolskom
vaspitanju i obrazovanju ("Slubeni glasnik RS", broj 18/10), kao i Zakon o osnovama
sistema obrazovanja i vaspitanja ("Slubeni glasnik RS", br. 72/09 i 52/11), u daljem
tekstu: ZOSOV, zasnovani su na dejim pravima i otvaraju prostor za primenu
savremenih pristupa predkolskog vaspitanja i obrazovanja; uvoenjem obaveznog PPP
povean je ukupan obuhvat dece; kvalifikaciona struktura zaposlenih u skladu je sa
standardima EU.
Unutranje slabosti sistema DBPVO su: nedovoljan obuhvat dece kvalitetnim
programima PVO, posebno dece na selu i iz marginalizovanih socijalnih grupa; mrea
ustanova, njihova geografska distribucija, ponuda programa i usluga u sistemu je
socijalno nepravedna; pri upisu dominiraju neadekvatni kriterijumi, tj. prednost imaju
deca zaposlenih roditelja, a ne deca iz socijalno osetljivih kategorija; ne postoji
jedinstvena statistika o deci koja su obuhvaena sistemom DBPVO; sistem je preteno
orijentisan na ponudu klasinog tipa (celodnevni ili poludnevni programi), nije dovoljno
fleksibilan i nema alternativnih ponuda; opte osnove programa predkolskog vaspitanja
i obrazovanja, ukljuujui PPP, ne obezbeuju ujednaenost kvaliteta vaspitnoobrazovne prakse, nije uspostavljen sistem standarda kvaliteta i mehanizmi praenja
kvaliteta; nije uspostavljen sistem za akreditovanje ustanova, vaspitno-obrazovnih
programa i usluga za dete i porodicu; nedostaje potrebna saradnja meu nadlenim
resorima i institucijama relevantnim za sistem DBPVO.

Mogunosti za razvoj DBPVO su: ukoliko se stvore zakonske mogunosti za integrisanje

privatnih predkolskih ustanova, programa i usluga u sistem moe se poveati obuhvat
dece, pod uslovom da se primeni sistem akreditacije programa i ustanova; postojei
resursi sistema predkolskog vaspitanja i obrazovanja (kadrovski, prostorni, finansijski)
mogu se iskoristiti za diversifikaciju programa i usluga; aktuelna reforma sistema lokalnih
samouprava moe se iskoristiti za uvoenje jasnije raspodele odgovornosti i nadlenosti
kao i za uspostavljanje mehanizama finansiranja iz republikog budeta (namenskim
transferima za predkolsko vaspitanje i obrazovanje).
Rizici za razvoj sistema DBPVO su: nedovoljna informisanost javnosti, kreatora politika i
donosioca odluka o znaaju ranog razvoja dece za njihov sveukupni razvoj i za
dugoroni razvoj zemlje; manjak finansijskih sredstava na nacionalnom i na lokalnom
nivou (lokalne samouprave su optereene finansijskim problemima, to e limitirati
investiranje); lokalne samouprave su nedovoljno osposobljene za planiranje stratekog
razvoja i za korienje drugih izvora finansiranja (npr. EU fondova); problem je
raspodela odgovornosti i finansijskih resursa izmeu nadlenih resora (prosvete,
socijalne zatite, zdravlja, lokalne samouprave) na nacionalnom i lokalnom nivou i
nerazvijena je meusobna interresorska saradnja u kreiranju obrazovnih politika.

4. Strategija razvoja sistema DBPVO

Glavni izazovi i opredeljenje strategije
Glavni izazovi u razvoju sistema DBPVO su nedovoljan obuhvat dece predkolskim
vaspitanjem i obrazovanjem, tj. nedovoljan kapacitet sistema i nedovoljna
diversifikovanost programa i usluga predkolskog vaspitanja i obrazovanja. Kod
obuhvata dece problemi su nedovoljno razvijena mrea ustanova predkolskog
vaspitanja i obrazovanja (posebno u Centralnoj Srbiji), njena neadekvatna geografska
distribucija i posebno nedovoljan obuhvat dece iz marginalizovanih socijalnih grupa
(dece na selu, siromana deca, romska deca, deca sa invaliditetom i smetnjama u
razvoju). SROS se primarno mora fokusirati na obezbeivanje dostupnosti kvalitetnog
predkolskog vaspitanja i obrazovanja svoj deci, jer je to od dugoronog znaaja za
razvoj dece i razvoj drutva u celini (utie na poveanje stope zavravanja obrazovanja,
poveanje socijalne inkluzije i na razvoj ekonomskih parametara).

5. Strategija dostizanja vizije - politike, akcije i mere

Opta politika
Osnovna strateka politika do 2020. godine jeste dovravanje izgradnje diversifikovanog
sistema DBPVO koji e moi da zadovolji potrebe porodica i dece. Ubudue, sistem
DBPVO e biti sainjen od razliitih oblika predkolskih ustanova, programa i usluga.
Nacionalni sistem ine predkolske ustanove, programi i usluge koje se razlikuju po
funkcijama/potrebama koje zadovoljavaju i, otud, po njihovim specifinim namenama, po
duini trajanja, mestu realizacije i strunom osoblju koje ih realizuje. U pogledu
vlasnikih odnosa, ustanove, programi i usluge mogu biti: javni, privatni, meoviti,
korporacijski i u organizaciji civilnog sektora. U cilju ostvarivanja ove strateke
orijentacije realizovae se sledee mere.

Sastavni delovi sistema DBPVO bie:

1) programi nege i vaspitanja za decu od 0,5 do tri godine starosti: poludnevni,
celodnevni (odomaen naziv za ovaj oblik - jasle);
2) programi za decu od 3 do 5,5 godina starosti: poludnevni i celodnevni, koji se mogu
realizovati u predkolskim ustanovama i u bolnikim grupama (odomaen naziv za ovaj
oblik - vrti);
3) obavezni PPP za decu godinu dana pre polaska u kolu: celodnevni i poludnevni (koji
se moe realizovati u predkolskim ustanovama, u kolama i drugim prilagoenim
prostorima u lokalnoj samoupravi);
4) poludnevni programi van predkolskih ustanova (obino u trajanju od etiri sata
dnevno, koji se moe realizovati u predkolskim ustanovama, u kolama i drugim
prilagoenim prostorima u lokalnoj samoupravi);
5) nedeljni vrtii (pet dana u nedelji) za roditelje ije radno vreme iziskuje takav oblik
brige o deci;
6) specijalizovani i/ili posebni programi u predkolskim ustanovama, posle radnog
vremena tih ustanova, za decu iz lokalne sredine koja nisu ukljuena u predkolsku
ustanovu ili program;
7) porodine jasle;
8) putujui vrti;
9) putujui vaspita;
10) specijalizovani programi za podsticanje pojedinih oblasti razvoja (kreativnost likovna i muzika kultura, raznovrsne fizike i sportske aktivnosti);
11) specijalizovani programi podrke deci i porodici iz socijalno osetljivih kategorija u
skladu sa potrebama (za decu sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, iz udaljenih
podruja, ekonomski i socijalno depriviranih porodica, Rome);
12) programi rane intervencije za decu kod koje postoje razvojni problemi, hronine
bolesti, smetnje u razvoju, neuhranjenost, atipino ponaanje;
13) programi za uspean prelazak iz porodice u predkolsku ustanovu i/ili predkolske
ustanove u osnovnu kolu, u skladu sa potrebama deteta, roditelja ili ustanove;
14) rekreativni programi;
15) igraonice za decu;
16) razni oblici radionica za decu;

17) biblioteke, igroteke/ludoteke;

18) savetovalita i/ili "kole" za roditelje;
19) razvojna savetovalita za decu sa invaliditetom i smetnjama u razvoju;
20) mobilni timovi za pomo porodici i detetu;
21) podrka u porodinim uslovima za decu i porodice u riziku;
22) svi drugi organizacioni oblici koji se stvaraju na osnovu iskazanih potreba porodica,
lokalne zajednice i lokalne samouprave.
Specifinosti i standardi za funkcionisanje tih programa i usluga definiu se zakonskim i
podzakonskim aktima, u skladu sa nacionalnim standardima kvaliteta.

Predkolske ustanove
Okosnicu celog sistema DBPVO ine predkolske ustanove. Po svojoj prirodi taj
organizacioni oblik moe da ostvaruje gotovo sve funkcije koje ima sistem i da prua
integrisane usluge. Glavna linija investiranja na nacionalnom nivou i nivou jedinice
lokalne samouprave mora ii ka irenju i optimizaciji mree ustanova (taj zahtev je
definisan i u stratekim dokumentima kao to su Nacionalni plan akcija za decu,
Milenijumski ciljevi razvoja i Pravci razvoja i unapreivanja kvaliteta prekolskog,
osnovnog, opteg srednjeg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja 2010 - 2020). Mrea
ustanova mora biti proirena, naroito u nerazvijenim i seoskim sredinama.
Pored toga to treba ojaati i/ili optimizirati mreu predkolskih ustanova, ustanove
moraju da ostvare unutranji preobraaj: da razvijaju i neguju inkluzivnu obrazovnu
politiku, da budu fleksibilno organizovane, da primenjuju interaktivne i aktivne metode
vaspitno-obrazovnog rada koje su usmerene na dete, budu usmerene ka ostvarivanju
prava deteta, otvorene ka lokalnoj sredini, da organizuju programe i za decu iz lokalne
sredine koja nisu obuhvaena tim ustanovama i ostvare intenzivnu saradnju s roditeljima
i drugim socijalnim partnerima iz lokalne sredine.
Takoe, u sistem e se integrisati svi postojei organizacioni oblici nege i vaspitnoobrazovnog rada s decom, bez obzira na to ko je njihov osniva, ukoliko su prethodno
akreditovani i po svim parametrima usklaeni s nacionalnim standardima kvaliteta.

Nadlenosti nacionalnog i lokalnog nivoa

Zakonskim i podzakonskim aktima precizno se definiu nadlenosti centralnog nivoa
(nacionalnog) i lokalnog nivoa (lokalne samouprave) u pogledu: osnivanja predkolskih
ustanova i utvrivanja programa i usluga; finansiranja (ukljuujui i kapitalna investiciona
ulaganja); upravljanja predkolskim ustanovama; donoenja programa rada; akreditacije
ustanova i programa; odreivanja plata zaposlenih u predkolskim ustanovama;
zapoljavanja i otputanja zaposlenih.

Plan lokalne samouprave za DBPVO

Svaka lokalna samouprava definie svoj sistem DBPVO za odreeni planski period. Taj
plan na najbolji nain izlazi u susret potrebama porodica i dece na teritoriji lokalne
samouprave i osigurava finansiranje i odravanja tog sistema. Lokalni sistem se utvruje
na osnovu ispitivanja potreba porodica, dece i lokalne samouprave i u dogovoru sa svim
relevantnim socijalnim partnerima.

Osnovne strateke mere

1) Poveanje obuhvata dece predkolskog uzrasta;
2) Osiguravanje kvaliteta unutar sistema;
3) Poveanje efikasnosti sistema;
4) Obezbeivanje relevantnosti sistema.
Detaljna razrada naina sprovoenja, mehanizmi i instrumenti za praenje, procedure
izvetavanja i procene efekata predvienih stratekih mera bie definisani Akcionim
planom za sprovoenje SROS.

Obuhvat dece predkolskog uzrasta

U pogledu ovog parametra strategija razvoja treba da ostvari dva velika cilja: da povea
obuhvat dece (zavisno od potreba porodica i dece odreenog uzrasta) i da povea
pravinost sistema (veim obuhvatom dece iz marginalizovanih i socijalno osetljivih
grupa i iz nerazvijenih podruja). Plan za poveanje obuhvata e biti definisan Akcionim
planom za sprovoenje SROS i usklaen sa standardima strategije EU 2020 i ostalim
relevantnim meunarodnim i nacionalnim stratekim dokumentima, uz voenje rauna o
mogunostima nae zemlje. Za decu od 5,5 do 6,5 godina bie obezbeen potpuni
obuhvat kroz celodnevne i poludnevne oblike PPP. Za svu decu od 4 do 5,5 godina bie
obezbeeno da besplatno koriste skraene (poludnevne) programe (priblino etiri sata
dnevno, pet dana u nedelji, u toku jedne kolske godine). Za decu od est meseci do tri
godine i njihove porodice bie povean pristup programima i uslugama i obezbeen
obuhvat dece ovog uzrasta u iznosu od 30%. Osnovne strateke mere za ostvarivanje
tih ciljeva su sledee:
1) izgradnja novih predkolskih ustanova, naroito u nerazvijenim regionima i u seoskim
podrujima to se moe ostvariti:
(1) obezbeivanjem sredstava na republikom nivou (budetska sredstva,
povoljni krediti, donacije) namenjenih nerazvijenim regionima i optinama,
(2) mobilizacijom sredstava lokalnih samouprava i drugih lokalnih partnera
(javni i privatni biznis, donacije, sponzorstva, ustupanje slobodnih prostora ili
terena itd.);
2) adaptacija raspoloivih prostora u svakoj lokalnoj samoupravi (neiskorieni kolski,
sportski, kulturni prostori, prostori mesnih zajednica, prostori u javnim i privatnim

zgradama, itd.) kao jeftinije reenje, pri emu inicijativa za ovakve adaptacije treba da
potekne od roditelja, mesnih zajednica i lokalnih samouprava;
3) diversifikacija predkolskih ustanova, programa i usluga na osnovu lokalnog sistema
DBPVO, s tim da diversifikovani sistem treba da stvori mogunost za obuhvat sve dece
prema potrebama porodica i pojedine dece;
4) proirivanje aktivnosti iz delatnosti predkolskih ustanova i na decu iz lokalnih
samouprava koja ne idu u predkolske ustanove;
5) promena upisne politike za prijem dece u predkolske ustanove, tako da prednost
imaju deca iz defavorizovanih drutvenih grupa i osiguranje sredstava za besplatan
boravak te dece (sredstva osigurava lokalna samouprava);
6) do kraja perioda na koji se odnose ove strateke mere lokalna samouprava (kada je
potrebno i uz podrku republikog nivoa) treba da garantuje svakom detetu od 4 do 5,5
godina mogunost da koristi kvalitetni i akreditovani poludnevni program i/ili uslugu u
predkolskoj ustanovi ili van nje i to besplatno;
7) preduzimanje svih zakonskih, podzakonskih i finansijskih mera za potpuni obuhvat
obaveznim pripremnim predkolskim programom.

Kvalitet
Sistem DBPVO moe ostvariti svoje funkcije ako se izgradi nacionalni sistem kvaliteta u
toj oblasti. Izgradnja tog sistema e se ostvariti sledeim stratekim merama:
1) definisanje nacionalnih standarda kvaliteta uslova u kojima se odvija DBPVO, a to
obuhvata:
(1) standarde kvaliteta prostora u kojima se realizuju programi drutvene brige
o deci predkolskog uzrasta i predkolskog vaspitanja,
(2) standarde kvaliteta opreme, didaktikih i igrovnih materijala,
(3) definisanje uslova za zatitu zdravlja, za kvalitetnu ishranu i bezbednost
dece (ove standarde definiu odgovarajui resori);
2) standardi kvaliteta vaspitno-obrazovnih programa, u koje spada:
(1) definisanje integrisanih programa koji su prilagoeni razvojnim
karakteristikama dece,
(2) stavljanje u sredite vaspitno-obrazovnih programa deje aktivnosti koje
iniciraju vaspitai ili deca, a kljune su igrovne aktivnosti dece,
(3) definisanje osnova vaspitanja i obrazovanja (okvirnog programa) na
nacionalnom nivou; programska osnova za umetniko predkolsko
vaspitanje i obrazovanje mora da bude integrisana u program osnovnog

umetnikog obrazovanja, a odgovornost za vaspitno-obrazovni rad sa decom

predkolskog uzrasta u oblasti umetnosti treba prepustiti umetnikim
kolama i njihovim strunim kadrovima;
(4) definisanje operativnih planova za svaku predkolsku ustanovu, odnosno
za svaki lokalni program predkolskog vaspitanja; oni e biti usklaeni s
lokalnim i kulturnim specifinostima i s potrebama dece koja su obuhvaena
tim programom,
(5) ukljuivanje roditelja i predstavnika iz lokalne samouprave u koncipiranje i
realizaciju programa;
3) standardi kvaliteta zaposlenog osoblja, koji obuhvataju:
(1) definisanje standarda profesionalnih kompetencija vaspitaa i strunih
saradnika koji rade s decom (ti standardi se definiu u delu SROS koji se
odnosi na Obrazovanje nastavnika na svim nivoima obrazovanja),
(2) standarde odnosa veliine vaspitnih grupa u pojedinim uzrastima i odnosa
broja dece i vaspitnog osoblja, posebno za pojedine uzrasne grupe;
4) standardi kvaliteta vaspitno-obrazovnog procesa, koji obuhvataju:
(1) tretman dece u skladu s pravima deteta, uvaavanje individualnih
karakteristika svakog deteta i njegove linosti te kulturnih specifinosti i
razliitosti meu decom,
(2) stvaranje pozitivne socijalne i psiholoke klime u svim programima za
predkolsku decu, pozitivne i prijateljske interakcije dece i vaspitnog osoblja,
koja podstie decu na samostalnost i kod dece doprinosi izgradnji pozitivne
slike o sebi i o okruenju,
(3) intenzivnu saradnju s roditeljima u realizaciji vaspitno-obrazovnih
aktivnosti;
5) predkolska ustanova, odnosno program kao celina.
Parametri pomou kojih se utvruje kvalitet ustanove i programa kao celine jesu: opta
organizacija aktivnosti u ustanovi/programu i ponuda raznovrsnih aktivnosti (igrovnih,
istraivakih, socijalnih, stvaralakih, kulturnih, sportskih, rekreativnih, slobodnih,
izbornih) koja daje mogunost svakom detetu da bude maksimalno ukljueno u sve
procese i da ispolji svoje afinitete i sposobnosti, opta pozitivna atmosfera, kvalitet
socijalnih odnosa i interakcije unutar ustanove i programa, dobrobit dece i oseanje
zadovoljstva kod dece, ukljuenost porodice u planiranje i razvoj ustanove i programa,
ukljuenost predstavnika lokalne samouprave u rad ustanove.
Sve navedene kategorije standarda kvaliteta utvruje Nacionalni prosvetni savet na
osnovu predloga odgovarajuih nacionalnih strunih i naunih institucija i uz

konsultovanje istaknutih eksperata. U pripremi nacionalnih standarda kvaliteta obavezno

uestvuju profesionalna udruenja vaspitaa i saveta roditelja.
Uvoenje nacionalnog sistema akreditacije za predkolske ustanove i programe, koji se
zasniva na gore navedenim kategorijama standarda kvaliteta. Sistem akreditacije
obuhvata precizne i transparentne procedure akreditacije i sistem za kontrolu primene.
Institucije koje vre akreditaciju moraju biti autonomne. Sistem akreditacije ukljuuje i
proceduru samoevaluacije predkolskih ustanova/ programa i uee roditelja u procesu
akreditacije.

Poveanje efikasnosti sistema

Efikasnost sistema DBPVO posebno je znaajan zbog ekonomskog stanja u zemlji,
ogranienosti javnih budetskih finansijskih sredstava i zbog potrebe da se u takvoj
situaciji obezbedi to vei obuhvat dece. Strateke mere za poveanje efikasnosti
sistema su sledee:
1) Racionalna raspodela nadlenosti izmeu republikog nivoa i nivoa lokalne
samouprave (ova mera se definie u delu SROS koji se odnosi na finansiranje
obrazovanja);
2) Pravino definisanje udela u finansiranju iz javnih izvora (republikih i iz lokalnih
samouprava) i privatnih izvora (participacije roditelja). Sastavni deo ovog pravinog
sistema jeste i sistem subvencionisanja porodica iz javnih sredstva na osnovu
ekonomskog statusa svake porodice, ukljuujui i besplatan boravak dece iz nekih
kategorija (iz drutveno marginalizovanih drutvenih grupa);
3) Precizno definisanje oblika DBPVO koji e biti besplatni (na primer, prava svih
porodica na besplatni poludnevni program za decu od etiti do pet i po godina), zavisno
od procene Vlade o najboljem interesu drave u ovoj oblasti;
4) Postepeno uvoenje finansiranja javnih predkolskih ustanova i programa po glavi
deteta (sistem per capita), posle briljivih probnih primena tog sistema;
5) Praktina primena jeftinijih oblika DBPVO uz osiguravanje kvaliteta (adaptacija
postojeih prostora, fleksibilniji i alternativni programi i usluge, korienje lokalnih
raspoloivih prostornih, materijalnih, institucionalnih i ljudskih resursa) i bolja
koordinacija resora obrazovanja, zdravlja, socijalne politike i komunalnih slubi na
lokalnom nivou.

Relevantnost
Relevantnost sistema drutvene brige o deci predkolskog uzrasta i predkolskog
vaspitanja proistie iz njegovih sloenih funkcija. S obzirom da u Srbiji ne postoje analize
pedagokih, socijalnih i ekonomskih efekata sistema DBPVO, potrebno je unaprediti
istraivaku praksu, i to: organizovati sistematska nauna istraivanja i evaluacione
studije u cilju donoenja odluka zasnovanih na podacima i uspostaviti nacionalni sistem
indikatora za praenje sistema. Mogue oblasti istraivanja jesu: efekti celokupnog
predkolskog vaspitanja i obrazovanja, a posebno PPP na vei obuhvat dece iz

marginalizovanih grupa obaveznim obrazovanjem, na smanjenje osipanja dece u toku

osnovnog obrazovanja i na uspeh dece u osnovnoj koli, na doprinos inkluzivnom
predkolskom vaspitanju i obrazovanju, boljoj socijalnoj integraciji dece iz
marginalizovanih grupa, na dugoronu prevenciju siromatva, na zapoljavanje ena i
slino. Da bi se uspeno uspostavile sve strateke politike i mere i pratila njihova
primena u funkciji daljeg unapreenja i razvoja sistema, neophodno je ojaati strukture
upravljanja unutar sistema.

6. Potrebne promene u okruenju

Zbog prirode sistema DBPVO i njegovog multiresorskog statusa, neke promene u irem
okruenju upravo su vitalne za ostvarivanje njegovih sloenih funkcija. Zbog toga se
preduzimaju sledee mere:
1) izvesti decentralizaciju i promenu poloaja lokalnih samouprava (pripreme su u toku),
posebno u oblasti drutvenih delatnosti;
2) usvojiti preciznu zakonsku regulativu koja definie kompetencije republikih organa i
organa lokalne samouprave za finansiranje sistema, poloaj vaspitaa, standarde
kvaliteta, sistem akreditacije predkolskih ustanova i programa, plate zaposlenih, uslove
za zapoljavanje i otputanje s posla i slino;
3) poboljati zakonsku regulativu dravne uprave u cilju preciznog definisanja
nadlenosti pojedinih resora i interresorske saradnje radi vie funkcionalnosti sistema
DBPVO.

7. Potrebne strateke relacije s drugim sistemima

Strategija razvoja sistema DBPVO rauna i na saradnju s drugim sistemima.
Meuresorna koordinacija i saradnja, i to:
1) uspostavljeni mehanizmi na nacionalnom i lokalnom nivou za koordinisano
sprovoenje stratekih politika i mera treba da ostvare punu efikasnost, pre svega na
nivou prikupljanja relevantnih podataka o deci i formiranju validne obrazovne statistike
koja e omoguiti planiranje razvoja sistema zasnovano na podacima, optimizaciju
mree ustanova, programa i usluga, praenje i merenje efekata rada u cilju postizanja
pravednijeg obuhvata, obezbeivanja kvaliteta i odgovarajueg vaspitnog uticaja na
dete, u skladu s potrebama deteta i porodice;
2) institucionalna i programska prilagoavanja u zdravstvenom sistemu i sistemu
socijalne zatite su potrebna kako bi se razvijali interdisciplinarni pristupi i prakse u
domenu brige o deci i predkolskog vaspitanja i obrazovanja, posebno kroz inkluziju
dece;
3) meuresorna saradnja bi morala biti ozvaniena kroz uspostavljanje republikih i
lokalnih mehanizama odrivosti (kao to su meuresorni sporazumi o saradnji, tela i
radne strukture), kako bi se u zajednici planirali i razvijali integrisani programi i usluge s
prilagoenom ponudom detetu i porodici, posebno kada je re o specijalizovanim i

posebnim programima i uslugama, a koje obuhvataju uticaj svih relevantnih resora (i

nadlenih institucija i upravnih struktura);
4) potrebna su i odreena institucionalna i programska prilagoavanja u kulturi,
umetnosti, sportu, kako bi se ovi resori u veoj meri otvorili za podrku ranom razvoju
dece i predkolskom vaspitanju i obrazovanju;
5) potrebna je saradnja policije, sudstva, tuilatva i poverenika za zatitu
ravnopravnosti u prevenciji rizika i kreiranju bezbednog okruenja te u zatiti od
zloupotrebe, zanemarivanja i zlostavljanja dece;
6) znaajno je i ukljuivanje tehnike i tehnoloke zajednice u formulisanje mehanizama
za uvoenje predkolske dece u svet nauke, za podravanje deje radoznalosti i elje
da otkriju i istrae prirodne fenomene i svet oko sebe.

Javna komunikacija i zastupanje stratekih politika u javnosti

U sprovoenju strategije razvoja diversifikovanog sistema DBPVO predkolske dece
neophodan je pozitivan pristup i podrka medija i to kako kroz realno prikazivanje
drutvenog poloaja dece ovog uzrasta i vanosti njihovog ukljuivanja u predkolske
ustanove, programe i usluge, tako i kroz promovisanje osnovnih vrednosti i principa na
kojima se zasnivaju aktuelne politike unutar sistema, odnosno programi i usluge
namenjene deci i porodicama.
Takoe, u ovoj oblasti potrebno je razvijati radijske i televizijske programe te istraivako
i reportano novinarstvo. Zatim je neophodna produkcija obrazovnih, vaspitnih,
popularno-istraivakih, naunih, kulturnih, umetnikih sadraja i programa za decu i
roditelje, vaspitae, nastavnike i druge zaposlene u sistemu i sve to u skladu sa SROS.
Pored toga, potrebna je snana podrka graanskog sektora u smanjenju diskriminacije
i u promociji i praenju ostvarivanja prava deteta i porodice u oblasti brige o deci i
predkolskog vaspitanja i obrazovanja.

III. OSNOVNO OBRAZOVANJE I VASPITANJE

Misija osnovnog obrazovanja i vaspitanja jeste da bude temelj celokupnog sistema
obrazovanja i da obezbedi kvalitetno obrazovanje svih graana.
Funkcija osnovnog obrazovanja jeste da bazino opismeni uenike iz svih oblasti
znaajnih za ivot u savremenom svetu, da razvija funkcionalna znanja, umenja,
motivaciju za uenje, stavove i vrednosti neophodne za formiranje nacionalnog i
kulturnog identiteta, te bazine kulturne potrebe i navike, to osposobljava za dalje
kolovanje, celoivotno uenje i aktivan i konstruktivan ivot u savremenom drutvu.

1. Vizija razvoja osnovnog obrazovanja i vaspitanja

Kljuna strateka obeleja ovog obrazovnog podsistema su obuhvat uenika osnovnim
obrazovanjem; kvalitet obrazovanja (uslova, nastavnog procesa, nastavnika, uenikih
postignua i kvalitet kole kao institucije); efikasnost i relevantnost.

Glavne osnove za formulisanje strategije osnovnog obrazovanja predstavljaju: projekcija

drutvenog i ekonomskog razvoja u Republici Srbiji 2020, dokumenti Republika Srbija
2020 i Evropa 2020 koji sadre viziju budueg razvoja Republike Srbije i Evrope u
narednoj dekadi kao opteg konteksta u kome e se odvijati obrazovni proces; Pravci
razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2020. godine gde je dat kljuni
okvir za strategiju razvoja osnovnog obrazovanja i vaspitanja; Milenijumski ciljevi razvoja
(u daljem tekstu: MCR), meunarodni i nacionalni program koji se fokusira na obuhvat
sve dece osnovnim obrazovanjem (prati se preko tri indikatora: stope upisa u osnovnu
kolu, procenta uenika koji od prvog razreda preu u peti razred i stope pismenosti u
dobu od 15 do 24 godine starosti) i Situaciona analiza mree obrazovnih institucija,
ljudskih resursa i obrazovne statistike u Republici Srbiji, koja nudi relevantne podatke o
institucionalnim i ljudskim resursima u osnovnom obrazovanju i analizu stanja u
obrazovnoj statistici, to je neophodno za ustanovljavanje polaznog stanja u
obrazovanju u Republici Srbiji.
Do 2020. godine svi deaci i devojice zakonom predvienog kolskog uzrasta
(minimalno 98% generacije), bez obzira na socio-ekonomske, zdravstvene, regionalne,
nacionalne, jezike, etnike, verske i druge karakteristike, obuhvaeni su kvalitetnim
osnovnim obrazovanjem i vaspitanjem iz kojeg osipanje nije vee od 5% (tj. zavrava
osnovnu kolu 93% generacije), ne samo na nacionalnom nivou ve i za kategorije dece
iz osetljivih grupa (seoska, romska, siromana deca i deca sa invaliditetom i smetnjama
u razvoju).
Osnovno obrazovanje i vaspitanje predstavlja dobru i podsticajnu sredinu za razvoj dece
u kojoj uenici ovladavaju kvalitetnim znanjima i umenjima, osnovnim kompetencijama i
bazinom pismenou iz svih oblasti koje se ue u osnovnoj koli, tako da ta znanja
mogu meusobno povezivati i primenjivati u daljem kolovanju i u svakodnevnom ivotu.
Osnovne kole su ustanove s prepoznatljivim identitetom, predstavljaju dobar vaspitni
model uenicima celinom svog rada i raznovrsnim aktivnostima u bogatim nastavnim i
vannastavnim sadrajima (obrazovnim, naunim, kulturnim, sportskim, ekolokim,
tehnikim i preduzetnikim). One planski i kontinuirano sarauju s lokalnom zajednicom i
razliitim relevantnim institucijama sa ciljem da uenici formiraju dobru saznajnu osnovu,
razviju motivaciju za uenje i intelektualni rad, kao i da se utie na stvaranje osnove za
razvoj kulturnih potreba i navika kod uenika.

2. Sadanje stanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja

Obuhvat uenika osnovnim obrazovanjem
Iako je pre vie od 50 godina (1958) uvedeno obavezno besplatno osnovno kolovanje
(u daljem tekstu: O), jo uvek znaajan procenat graana nema potpuno O (22%,
Popis, 2002). Sva deca nisu obuhvaena osnovnim obrazovanjem: oko 5% generacije
ne ulazi u kolu (procenat upisa u O je 2009. godine bio 95,2%, prema RZS, a 94,9%
prema Multiple indicator cluster survey, u daljem tekstu: MICS, 2010) i tu nema razlike
po polu (indeks pariteta 1,01 RZS, 2010; MICS 2010), ali ima razlike kod osetljivih
grupa. Na selu je to ulazno osipanje vee od proseka i, to je zabrinjavajue, s
godinama se poveava: obuhvat dece sa sela je pao s 81,15% u 2005 godini. Na 77,4%
u 2009. godini, a 2008. godine upisano je u O za 1,8% manje dece nego 2005. godine
(MCR, 2009).

Od svih osetljivih grupa romska deca se u najmanjoj meri upisuju u O. Nemamo taan
podatak o broju romske populacije u zemlji, ali se procenjuje da je veliina generacije
romske dece oko 25.000 i da 70% njih ide u O (MCR, 2009). Obuhvat romske dece O
je porastao u periodu 2002 - 2007. godine sa 56% na 73% (Anketa o ivotnom
standardu, u daljem tekstu: AS, 2007). Prema MICS 2010, 78% romske dece iz
segregisanih naselja upisuje se u O. Ipak, podatak da je broj romske dece koja se
upisuju u specijalne kole opao sa 8% na 6% (MCR, 2009) ukazuje na njihov bolji
obuhvat redovnim kolskim sistemom.
Visoka je stopa osipanja u toku O, iako ne postoji taan i precizan podatak o tome.
Stopa prelaska dece u peti razred uzima se kao indikator u meunarodnim izvetajima
(MCR, Laekenovi indikatori, EUO). Kada se pogleda nacionalni prosek, stanje se za
poslednjih pet godina popravilo, stopa osipanja pri prelasku u peti razred je smanjena
ispod 1% (sa 1,14% na 0,87%, MCR, 2009). Ali ovaj prosek zamagljuje ozbiljan problem
unutranje nepravednosti sistema u kome postoji trend porasta osipanja dece iz
osetljivih grupa, pre svega seoske i romske dece, a pojavljuje se razlika i kod devojica
(1,2% nia stopa prelaska u odnosu na deake). Godine 2005. u peti razred je prelazilo
oko 95% dece u gradskim i 92% dece u seoskim sredinama (MCR, 2006), a 2008.
godine, prema procenama, osipanje seoske dece bilo je 14,25%, a 50% romske dece
(MCR, 2009).
Stopa zavravanja O je 95,2% (RZS, 2009), meutim metodologija raunanja ovog
podatka je takva da on govori koliko je dece izalo iz osmog razreda, ali ne koliki je
procenat od upisane generacije zavrio O (ne prati se generacija). Stopa zavravanja
O kod dece sa sela je znatno nia (74,14%), postoji tendencija manjeg zavravanja
meu deacima i porasta stope zavravanja meu devojicama (MCR, 2009). I
meunarodna ispitivanja ukazuju na trend da su deaci manje uspeni u kolovanju i da
je na obrazovnim nivoima sve vei raskorak u polnoj strukturi. Osipanje u toku osnovne
kole je drastino kod romske dece. Po poslednjim podacima o romskoj deci iz
segregisanih naselja 78% se upisuje u osnovno obrazovanje, a zavrava ga 34% (MICS
2010). Nemamo pouzdan podatak o stopi zavravanja O dece sa invaliditetom i
smetnjama u razvoju, postoje podaci samo o deci koja su u sistemu (Zavod za
unapreivanje obrazovanja i vaspitanja), ali ne i koliko ih je ostalo van sistema.
U evropskim dokumentima naglaeno je da bi osipanje dece u toku osnovnog
obrazovanja trebalo da bude ispod 10%. Ukupno osipanje uenika iz osnovnog
obrazovanja ine deca koja se ne upiu u O, koja ne preu u peti razred i koja ne
zavre osnovnu kolu, to je prema postojeim analizama i procenama izmeu 10 -15%
generacije, s tim to je znaajno vee kod dece iz osetljivih grupa. Ovome bi trebalo
dodati i procenat dece koja ne prelaze u srednju kolu, tj. ne nastavljaju kolovanje, to
se poslednjih godina kree oko 2%. Slaba pripremljenost dece iz osetljivih kategorija za
kolu jeste jedan od uzroka osipanja (v. deo Drutvena briga o deci i predkolsko
vaspitanje i obrazovanje). Obuhvat ove dece predkolskim vaspitanjem i obrazovanjem
je mali (obuhvat trogodinjaka u Republici Srbiji je 34,80%, a etvorogodinjaka 39,83%,
a u okruzima u Centralnoj Srbiji 11%-25%, RZS, 2010). Evropski cilj je obuhvat 95%
dece ovog uzrasta do 2020. godine. Ukupan obuhvat obaveznim PPP u 2009/10. godini
iznosi 87,82%, a znaajno varira po okruzima, od 55% do 85% (RZS, 2010).
Od prethodne drave (Savezne Republike Jugoslavije) nasledili smo dobru mreu
osnovnih kola, oko 60% mesta s preko 100 stanovnika u Republici Srbiji ima kolu.

Meutim, mrea kola nije prilagoavana brojnim drutvenim promenama

(demografskim, privrednim, ekonomskim, socijalnim) koje su se deavale u sredini.
Korektivni mehanizmi mree su slabo razvijeni: domovi za uenike osnovne kole ne
postoje (ak i tamo gde bi bilo opravdano postojanje stalnih ili povremenih domova),
prevoz uenika nije adekvatno ureen, a nisu razvijeni mehanizmi i mere posebne
podrke deci iz osetljivih grupa da ne prekidaju kolovanje (stipendije, domovi, plaanje
putnih trokova do kole, obezbeivanje uslova za vebanje i rad u koli, npr.
obezbeivanje muzikih instrumenata i sl.). Zbog potrebe za ekonomskom efikasnou
obrazovanja krenulo se u racionalizaciju, a ne optimalizaciju mree kola. Poslednjih
godina u MP teku nekoordinisane paralelne aktivnosti oko optimizacije mree, bez
ukljuivanja svih relevantnih partnera i bez punog uestvovanja lokalne sredine i njene
prethodne pripremljenosti za to. Racionalizacija mree kola moe dovesti do dodatnog
ugroavanja pravednosti osnovnog obrazovanja i moe negativno uticati na njegovu, i
ovako nedovoljno dobru, pedagoku efikasnost.
Umetniko obrazovanje buduih umetnika odvija se kroz sistem osnovnih i srednjih
umetnikih kola. Osnovno umetniko obrazovanje obuhvata muzike i baletske
osnovne kole i odvija se uvek u kombinaciji s redovnim O. Postoji 37 kola za
osnovno muziko obrazovanje, 31 srednja i osnovna muzika kola istovremeno; u
okviru osnovnih muzikih kola pokriva se i predkolsko muziko obrazovanje, a
osnovno i srednje baletsko obrazovanje u okviru 3 baletske kole. Ukupan obuhvat dece
osnovnim muzikim obrazovanjem iznosi 2,7%, dok je u evropskim zemljama 10 -15%.
Oko 50% optina u Republici Srbiji nema umetniku kolu.

Kvalitet
Na kvalitet osnovnog obrazovanja utiu i uslovi rada po kolama, od fizikih (zgrada,
prostor, infrastruktura) do opreme (opremljenost kabineta, biblioteka, didaktika
sredstva, asistivna obrazovna sredstva, instruktivni materijali). Da bi kola uticala na
uenike, ne mogu elementarni uslovi u koli biti gori nego oni koje uenici imaju kod
kue (posebno kada je u pitanju elementarna infrastruktura), a oprema bi morala biti
takva da kola moe da prati novine i koristi inovacije u radu s decom. Jo uvek,
posebno na selu, ima neprimerenih uslova za rad (npr. polovina kola nije prikopana na
javnu kanalizacionu mreu). kolsku biblioteku ima dve treine kola u Republici Srbiji, a
problem je njihova opremljenost - malo knjiga (u proseku 17 knjiga po ueniku), malo
novih naslova i druge potrebne literature (metodikih prirunika, instruktivnih materijala,
renika, enciklopedija, elektronskih izvora podataka itd.). Poto retko koje istureno
odeljenje ima biblioteku (ne govorimo o njenoj opremljenosti i funkcionalnosti), to znai
da tamo gde su najvee potrebe za dodatnom obrazovnom stimulacijom (nizak sociokulturni i ekonomski nivo sredine, nizak obrazovni nivo roditelja, manje i tee dostupni
svi obrazovni, kulturni i nauni sadraji), nje najmanje ima. Kroz projekat "Digitalna
kola", koji je zapoelo ministarstvo nadleno za telekomunikacije i informatiko drutvo
2008. godine, oko 95% kola (2808) dobilo je raunarski kabinet. Meutim, mnoge
kole, posebno u nerazvijenim krajevima, jo uvek nemaju internet konekciju, a raunare
i internet konekcije nemaju ni svi uenici kod kue, posebno na selu. U seoskom delu
39,7% domainstava poseduje raunar, a internet prikljuak veinom poseduju
domainstva sa mesenim prihodom 600 evra i vie preko (87,1%), a sa prihodom do
300 evra - 36,7% domainstava. Jaz izmeu grada i sela je veliki i neznatno se poveao
u odnosu na 2010. godinu (stopa rasta zastupljenosti raunara u urbanom delu je 2,1%,
u seoskom 1,4%, RZS, 2011).

Planovi i programi su obimni i nefleksibilni, jednako se sprovode u kolama s velikim

brojem uenika u razredu i u kombinovanim odeljenjima. Koncept izborne nastave nije
razraen niti dobro postavljen, po aktuelnim nastavnim programima ne postoji nikakva
mogunost izbora ni za uenike ni za samu kolu. Programi su jo uvek pisani kao liste
tema, sadraja, predmeti su slabo povezani i to onemoguava integrisanje sadraja i
tematsku nastavu, a postoji stalni pritisak da novi sadraji postanu kolski predmeti.
Neke umetnike discipline (drama, balet, film, kreativne industrije, dizajn, fotografija)
nisu ukljuene u program, ne javljaju se ni kao sadraj ni kao metoda rada u nastavnoj ili
vannastavnoj aktivnosti kole.
Izuzetno je mala zastupljenost modernih oblika rada u koli - dominira predavaka
nastava, a malo se primenjuju aktivno uenje, istraivake metode, individualizirana
nastava i drugi naini rada koji su usmereni na uenika i omoguavaju njihovo vee
uee u nastavnom procesu, razvijaju njihove vie mentalne procese, motivaciju za
uenje, osposobljavaju ih za funkcionalnu primenu znanja i dalje uenje i rad. Iako su
kroz razne projekte razvijeni takvi oblici rada i neki od njih su proli i meunarodnu
proveru, oni veoma teko postaju deo redovnog sistema, verovatno zato to se iziskuju
radikalne promene u shvatanju prirode procesa nastave/uenja i uloge nastavnika i
uenika u njemu. Zbog racionalnosti je smanjivan broj odeljenja i poveavan broj
uenika u razredu, to ima negativne efekte na pedagoku efikasnost (prevelik broj
uenika u odeljenju je prepreka za primenu modernih oblika rada i za primenu
inkluzivnog pristupa).
Podizanje kvaliteta nastavnika jedan je od najdelotvornijih naina da se unapredi kvalitet
obrazovanja. Naalost, i pored odgovarajue kvalifikacione strukture evidentna je niska
obuenost nastavnika za savremeni koncept uenja/nastave i realizaciju postavljenih
ciljeva i standarda. U praksi jo uvek dominira stari koncept obrazovanja nastavnika,
postoji negativna selekcija nastavnika, neujednaen je kvalitet obuke studenata buduih
nastavnika na fakultetima, malo je praktinog rada, nedovoljno PPM obuke, ne postoji
obuka za savetovanje, za rad u kombinovanim odeljenjima i malim kolama, polaganje
strunih ispita i polaganje za licencu izmeteno je s nastavnikih fakulteta, pa je time
angaovan manji broj kompetentnih strunjaka i nii je kvalifikacioni nivo za ocenu
psiholoko-pedagoke obuenosti buduih nastavnika (v. deo Obrazovanje nastavnika).
Koncept usavravanja nastavnika je problematian jer je akcenat na ulazu (prikupljanju
poena od seminara), a ne na izlazu (efikasnoj primeni nauenoga u praksi). Nije razvijen
koncept profesionalnog razvoja nastavnika. U nomenklaturi zanimanja ne postoji
zanimanje nastavnik, a pogotovo ne postoje zanimanja kakva se sreu u evropskim
zemljama, kao to su nastavnik drame, nastavnik drame i plesa, nastavnik igre i
slobodnog vremena i slino. Normativ o strunoj spremi nastavnika nije prilagoen
novim zvanjima niti je revidiran, stalno raste lista onih koji mogu da predaju odreeni
predmet (kao i zahtevi fakulteta, drugih institucija i pojedinaca). Postoje sindikati i
struna drutva, ali ne postoji profesionalno udruenje nastavnika koje brine o vanim
profesionalnim pitanjima i koje bi saraivalo s brojnim evropskim udruenjima
nastavnika.
Mnoge analize ukazuju na kontinuirano nedovoljno visok nivo znanja i umenja koji stiu
uenici u O, nerazvijene nune kompetencije za dalje kolovanje i svakodnevni ivot i
nisku ueniku motivaciju za uenje i intelektualni rad. Postignue naih uenika na
meunarodnim ispitivanjima ukazuje da je kvalitet naeg obrazovanja ispod

meunarodnog proseka, posebno to se tie funkcionalne primene znanja. Tako na

primer, na TIMMS 2007 prosek uenikih postignua u oblasti prirodnih nauka je 470, a
u oblasti matematike 486 u odnosu na prosek 500. U poreenju s rezultatima na TIMMS
2003. godine, uenika postignua u ovim oblastima belee pad (486 - u odnosu na
prosek 473 i 477 - odnosu na prosek 466). Na PISA testiranju koje proverava
primenljivost steenih znanja i vetina postignua naih uenika su slabija nego na
TIMMS. U odnosu na OECD prosek 500, uenici iz Republike Srbije su u proseku
postigli 60 poena manje, to je jednako efektu od neto vie od jedne godine kolovanja
u zemljama OECD. Analiza postignua naih uenika po nivoima zadataka pokazuje da
je izuzetno mali broj uenika u najviim kategorijama postignua (u dve najvie
kategorije ispod 1% u domenu itanja, oko 1% u domenu nauke i 3% u matematici) i
veoma veliki procenat uenika u onim najniim (oko 2/3 u najnie dve kategorije u sve tri
oblasti). Oko treine uenika spada u kategoriju onih koji nisu funkcionalno pismeni u
domenu itanja, to znai da svaki trei uenik u Republici Srbiji ima tekoe u itanju
sloenijih tekstova, to je znaajna prepreka za njihovo dalje kolovanje.
Na poslednjem PISA testiranju nai uenici su postigli bolje rezultate nego na
prethodnom i taj napredak je vii nego u drugim zemljama. Na postignua koja uenici
ostvaruju u ovim meunarodnim testiranjima utie vie inilaca (npr. pripremljenost
uenika za ovakav vid ispitivanja, mogunost da su zadaci u testovima u veoj meri
usaglaeni s programima pojedinih zemalja nego s programima drugih i sl.), pa
tumaenje rezultata i izvoenje pouzdanih zakljuaka zahteva dublju kvalitativnu analizu
dobijenih podataka prema specifinom socio-kulturnom kontekstu, posebno kada se
zakljuci odnose na obrazovnu politiku zemlje. U tom smislu, rezultate na
meunarodnim testiranjima trebalo bi shvatiti kao vaan pokazatelj uspenosti vlastitog
obrazovnog sistema, njegovih dobrih i slabih strana, a ne kao puko poreenje sa
drugima.
Dakle, uenici izlaze iz O bez dovoljno razvijenih bazinih kompetencija koje su im
potrebne i vane za nastavak kolovanja i za bolje snalaenje u privatnom i javnom
ivotu. Pored nedovoljne funkcionalne, matematike i naune pismenosti, kroz O
uenici skoro uopte ne razvijaju umetniku i kulturnu pismenost (to je cilj obrazovanja
na osnovu lana 4. stav 2. ZOSOV), niti bazine kulturne potrebe i navike koje su vane
za formiranje vrednosnih stavova neophodnih za ivot i rad u savremenom drutvu te za
privatni i profesionalni ivot svakog graanina.
Zdravstveno-sportska podrka razvoju dece veoma je slaba. Sport je dostupan
uglavnom talentovanim uenicima, ali i pored toga to jeste deo redovnih kolskih
aktivnosti usmerenih na razvoj dece i ulaganje u njihovo zdravlje, sportske sekcije se
plaaju po kolama, veliki broj uenika se oslobaa nastave fizikog vaspitanja, a
objektivne potrebe su sve vee (deca mnogo sede u koli i kod kue, sve vie vremena
provode za raunarom, mlaima su kolske torbe preteke, deca jedu nezdravu brzu
hranu i sl.).
Nain ocenjivanja rada kole, nastavnika i uenika nije dovoljno dobar i informativan, ne
razlikuje kole i nastavnike koji rade savesno, dobro i postiu rezultate od onih koji
formalno otaljavaju svoj posao. Uenike ocene su nediskriminativne i neobjektivne
(veoma je est sluaj da je 2/3 odeljenja ima odlian uspeh, prosena ocena uenika u
O je preko 4, 3/4 uenika na kraju O imaju odlian ili vrlo dobar uspeh), a nain
ocenjivanja veinom je ocenjivanje uspenosti reprodukcije gradiva. Zavod za

vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja pripremio je standarde i instrumente za

eksterno vrednovanje kola koji ukljuuju sedam razliitih polja.
Kvalitet kolskih udbenika se popravio u poslednjoj deceniji, mada ima jo mnogo
ozbiljnih problema s njihovom koncepcijom i konstrukcijom. Problem predstavljaju
neadekvatni standardi kvaliteta udbenika na osnovu kojih se trenutno vri njihova
ocena. U ovom polju imamo bogatu, meunarodno relevantnu ekspertizu, ali ona nije
uzidana u postojea reenja.
Vaspitanje je neotuivi i sastavni deo svakog obrazovanja. kola vaspitno utie
celokupnim svojim delovanjem, kroz nain obrazovanja svojih uenika, kroz posebne
aktivnosti i sadraje ija je svrha da vaspitavaju uenike, ali i svojom kulturom, etosom i
prepoznatljivim identitetom. Zapostavljena je vaspitna uloga kole u osnovnom
obrazovanju. Ako je nastava dominantno predavaka, ocenjuje se reprodukcija s
razumevanjem nauenog, ocene su nediskriminativne, malo valjane i pouzdane, kola
okrenuta ka usko kognitivnom aspektu, a ne celovitom razvoju linosti uenika, nema
participacije uenika u procesu nastave/uenja, ne obraa se panja na itav set vanih
ciljeva, onda je jasno da takav model u najboljem sluaju moe formirati osobu koja
dobro poznaje injenice ali nije samostalna, sposobna za povezivanje i primenu znanja
te za saradnju s drugima, nije obuena za timski rad, za preuzimanje odgovornosti,
donoenje odluka, prepoznavanje i pristupanje reavanju problema, i niska joj je
motivacija za uenje i intelektualni rad. kole nemaju svoj prepoznatljiv identitet i u
mnogima vlada generalno loa atmosfera (neugodna opta klima, esto ravi
meuljudski odnosi unutar nastavnikog kolektiva, izmeu uenika, uenika i nastavnika,
nastavnika i uprave kole, deava se nasilje u kolama), pad etikih standarda
(nastavnici kasne na asove, veliki broj asova se ne odrava ili se nastava skrauje,
ogroman je broj izostanaka uenika s nastave, nizak oseaj pripadnosti koli kod
uenika). Vannastavne aktivnosti po kolama su siromane, negde skoro i ne postoje,
nema vaspitno-obrazovnih aktivnosti na ekskurzijama, nastavi u prirodi ili rekreativnoj
nastavi. Veoma esto nastavnici svoju radnu nedelju svode samo na dranje asova
nastave. Retko gde se dri dopunska i dodatna nastava - stoga su uenici znatno vie
upueni na privatne asove. kole najee rade u dve smene to ne ostavlja ni
vremena ni prostora za ostale aktivnosti u koli, a i dalje se ide na prostorno
objedinjavanje kola s manjim brojem uenika. Retke su kulturne i javne aktivnosti kola
u lokalnim samoupravama (knjievne veeri, koncerti, promocije knjiga, izlobe,
humanitarne akcije, volonterstvo, ekoloke, akcije za zatitu ovekove sredine itd.), a
retki su nekada veoma prisutni, a vaspitno-obrazovno moni, modeli rada uenika kao
to su razliite deje organizacije (izviai, planinari, deji savezi i dr.), razni klubovi
(npr. mladih tehniara), raznovrsne akcije drutveno-korisnog rada, podmladak razliitih
organizacija (kulturnih, sportskih, drutvenih, humanitarnih, zdravstvenih, ekolokih,
tehnikih i dr.). Ovi oblici rada omoguavaju transgeneracijsku saradnju, saradnju sa
razliitim partnerima i van kole, nude priliku za otkrivanje i razvoj razliitih uenikih
interesovanja i sposobnosti, osmiljavaju kolsko uenje i svrsishodno organizuju deo
slobodnog vremena dece i mladih.
Postoje brojni problemi sa uvoenjem inkluzivnog pristupa u kolama: lokalne
samouprave se retko bave planiranjem obuhvata dece O i ukljuivanjem dece sa
specifinim potrebama; slabi kapaciteti kola za prepoznavanje unutranjih prepreka i
pravljenje inkluzivnog kolskog razvojnog plana; veliki otpori inkluziji; jo uvek
medicinski, a ne pedagoki pristup problemu (mada je donet Pravilnik o dodatnoj

obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podrci detetu i ueniku ("Slubeni glasnik RS", broj
63/10); dominantno predavaka nastava koja ne ostavlja prostor za individualizovan
pristup; veoma slaba spoljna institucionalizovana profesionalna pomo; roditelji ne
uestvuju u postupku donoenja odluke o detetu; postoje predrasude, posebno prema
romskoj deci; ljudi u obrazovanju generalno malo znaju o inkluziji i ne razumeju je dobro;
nema obrazovne statistike o deci sa invaliditetom i smetnjama u razvoju; problem s
nastavkom kolovanja ove dece nakon O (nalazi su preuzeti iz analize Rado, 2009 i
Rado & Laeti, 2010); odsustvo sistematskog budetiranja resursa neophodnih za
otklanjanje graevinskih i informacijsko-komunikacijskih barijera u kolama, nedostatak
pedagokih asistenata, nedovoljna primena individualizovanog pristupa i prilagoavanja
nastave potrebama dece.
Saradnja kole i porodice nije bazirana na partnerstvu, dominira stari koncept koji se
veinom svodi na informisanje roditelja i komunikaciju kada se jave problemi. kole su
velikim delom izolovane (zatvorene u sebe), malo sarauju s drugim obrazovnim,
kulturnim i naunim ustanovama i s lokalnom samoupravom. U kolskim planovima
esto postoje posete nekoj kulturnoj instituciji, ali ne postoji planirana, osmiljena
saradnja s utvrenim programom, ciljevima i nainima rada koji su uneti u planove rada
obe institucije. Slino je i kada su u pitanju naune ustanove. kole ne koriste lokalne
resurse u vaspitno-obrazovne svrhe, pa mladi nemaju prilike da osmiljeno i planski
uestvuju u ivotu vlastite zajednice i da tako bolje shvate sredinu u kojoj ive, razviju
participaciju, svest o drutvenoj odgovornosti graana, solidarnost, razliite socijalne
kompetencije i zdrave stilove ivota. Rezultati istraivanja pokazuju da lokalne
samouprave ne prepoznaju mogunosti saradnje kola i ustanova kulture.
Upravljanje kolom vano je za ostvarenje njenih funkcija. Naalost, uprava kole se
ee postavlja po politikim kriterijumima, nego po obrazovnim. Direktori jo uvek ne
prolaze obuku za savremeno upravljanje u obrazovanju i ne odgovaraju kolektivu za
efikasnost upravljanja kolom.

Efikasnost
Generalno gledano, sistem osnovnog obrazovanja i vaspitanja ne ostvaruje u potpunosti
svoju misiju, to se vidi na osnovu dva kljuna pokazatelja: (1) nepotpun je obuhvat dece
osnovnim obrazovanjem i visoka je stopa osipanja - nemamo sistematsko istraivanje
osipanja dece u Republici Srbiji, u kojim kategorijama dece je ono najvee, kakva je
regionalna slika osipanja, koji su glavni razlozi naputanja kole; (2) niska je efektivnost
osnovnog obrazovanja - nedovoljno visok nivo znanja i umenja, nerazvijene nune
kompetencije za dalje kolovanje i svakodnevni ivot, niska uenika motivacija za
uenje i intelektualni rad.
Nizak kvalitet znanja i umenja koje stiu uenici u osnovnoj koli jeste problem i za
ekonomski razvoj zemlje (postoji pozitivna korelacija izmeu obrazovnih postignua i
stepena ekonomske razvijenosti zemlje).
Deci iz osetljivih kategorija nije jednako dostupno obrazovanje i negativni socijalni i
ekonomski faktori ozbiljno utiu na njihovo naputanje kole, to je dalje osnova za
poveavanje dubine i otrine siromatva na selu u odnosu na grad, poveavanje
regionalnih neravnomernosti i trend poveavanja socijalne iskljuenosti u zemlji, to je
suprotno evropskim standardima i trendovima. Borba protiv siromatva i socijalne

iskljuenosti predstavlja kljunu komponentu socijalne politike drava lanica EU i jedan

od ciljeva strategije Evropa 2020. U Republici Srbiji nisu dovoljno razvijene preventivne
mere i mehanizmi podrke deci iz osetljivih kategorija kako bi se spreilo njihovo
naputanje kole. Dakle, postoji problem s dostupnou i pravednou osnovnog
obrazovanja, a to biva izvor za generisanje socijalne iskljuenosti, a s njom i veih
socijalnih davanja, jer su lanovi osetljivih grupa manje osposobljeni za zapoljavanje i
brigu o sebi i svojim porodicama.
Nije u dovoljnoj meri efikasan sistem umetnikog obrazovanja mladih generacija,
nedovoljan je obuhvat dece razliitim vidovima umetnikog obrazovanja, kako za
formiranje buduih umetnika, tako i za razvijanje opte kulture mladih.

Relevantnost
Relevantnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja jasna je iz njegove funkcije da
predstavlja temelj celokupnog procesa obrazovanja i deo sistema u kome je veliki povrat
uloenih sredstava i velike socijalne dobiti od njega. S obzirom na relevantnost ovog
dela obrazovanja, oigledno je da se mora neto initi na popravljanju stanja efekata
osnovnog obrazovanja i vaspitanja ne bi li se Republika Srbija uinila konkurentnom u
irem znaenju rei.

3. Nalazi SWOT analize

Unutranje snage i potencijali osnovnog obrazovanja i vaspitanja su sledei: po Ustavu
i zakonu obavezno je i besplatno osnovno obrazovanje i vaspitanje za sve, to je nuan
preduslov za podizanje obrazovnog nivoa graana u zemlji; postoji izgraena mrea
kola za realizaciju ustavnog prava na dostupno osnovno obrazovanje i vaspitanje;
uveden je obavezni pripremni predkolski program kao mera za pripremu dece za
osnovno obrazovanje i vaspitanje i poveanje obuhvata (posebno dece iz osetljivih
grupa) i, dugorono, poveanje socijalne inkluzije; imamo dovoljan broj nastavnika
odgovarajue kvalifikacione strukture u osnovnom obrazovanju; postoji infrastruktura za
izdavanje udbenika i udbenici za sve predmete; pedagoko-psiholoka sluba postoji
u veini kola, to je vaan mehanizam za unapreivanje kvaliteta procesa
nastave/uenja; polako se razvijaju i uvode standardi za rad u osnovnom obrazovanju
(kvalitet rada obrazovno-vaspitnih ustanova, uenikih postignua, nastavnikih
kompetencija, udbenika), mada neki moraju da se dorade; u prethodnoj deceniji
razvijeni su i proveravani razliiti vaspitno-obrazovni programi za unapreivanje nastave
u O (nosioci su bili organizacije civilnog drutva, u daljem tekstu: NVO, udruenja i
odreene meunarodne organizacije) i mnogi nastavnici su pohaali te programe
usavravanja; skoro sve kole imaju raunarski kabinet.
Lista slabosti osnovnog obrazovanja i vaspitanja, naalost, dua je: nepotpun obuhvat
dece osnovnim obrazovanjem, ne upisuju se sva deca u O, a mnogi je napuste pre
kraja, posebno uenici iz osetljivih kategorija; mrea kola nije usaglaena s
novonastalim uslovima i u reavanju pitanja u vezi s mreom institucija osnovnog
obrazovanja primenjuje se koncept racionalizacije, a ne optimalizacije; nedovoljno dobri
uslovi u kolama, posebno u seoskim, malim kolama i izdvojenim odeljenjima; izuzetno
je mala zastupljenost modernih oblika rada u koli; nastavnici nisu obueni za primenu
modernih koncepata uenja/nastave i nove uloge koje slede iz njih; prevelika
optereenost uenika a nezadovoljavajui nivo znanja i kompetencija s kojima uenici

izlaze iz kole; nedovoljno dobar kvalitet kolskih udbenika; aktivnost kole je svedena
na nastavu, vannastavne aktivnosti se retko gde realizuju; zapostavljena je vaspitna
uloga kole; kole veinom ne predstavljaju bezbednu, kvalitetnu i podsticajnu sredinu
za razvoj uenika; evaluiranje kvaliteta rada kole i nastavnika je formalno; instruktivnopedagoki nadzor i savetodavni rad u kolama potrebno je unaprediti; brojni su problemi
u uvoenju inkluzije koji mogu ugroziti celu ideju inkluzivnog pristupa u koli; kole su
dosta izolovane i zatvorene same u sebe.
Mogunosti koje mogu podrati razvoj vizije osnovnog obrazovanja i vaspitanja jesu:
projekcija ekonomskog razvoja u narednoj deceniji koja vidi inovacije i inovativnost kao
centralne privredne pokretae; mogunost korienja donatorskih sredstava i EU
fondova, to moe omoguiti rad na promenama u osnovnom obrazovanju i ire;
postojanje mehanizama za poveanje podrke obrazovanju: korporativna odgovornost
privrednih drutava moe biti mehanizam za uvoenje kompenzatornih i podsticajnih
mera u obrazovanju (npr. obezbeivanje prevoza ili sredstava za prevoz i smetaj
uenika koji ive udaljeno od kole; fondacije za davanje stipendija i nagrada dobrim
uenicima; ureenje i opremanje kola i uenikih internata; plaanje pohaanja
neformalnih vidova obrazovanja - kampovi, posete naunim, kulturnim i obrazovnim
institucijama u zemlji i van nje itd.), poreskom politikom se moe uticati na proirivanje
politike drutveno odgovornog ponaanja privrednih drutava i time stimulisati ulaganje u
kole i obrazovanje uenika i ukljuivanje u meunarodne programe koji pomau
reavanje ovog problema; senzibilizovanje politikih partija za vanost dobrog i
kvalitetnog obrazovanja u Republici Srbiji u kontekstu rasprava o tome koji nacrt razvoja
Republike Srbije izabrati za naredni period; vremenska usaglaenost izrada strategija iz
kulture i obrazovanja to omoguava bolju koordinaciju i sprovoenje mera saradnje;
ispunjavanje uslova za prijem Republike Srbije u EU je, takoe, podsticaj da se realizuju
mere koje su u duhu evropskih mera.
Ozbiljne pretnje za popravljanje stanja u osnovnom obrazovanju i vaspitanju jesu:
opte siromatvo u zemlji, produbljivanje razlika (otrine i dubine siromatva) izmeu
sela i grada, ugroenost porodica s decom, drava optereena zaduenou, malim
BDP i stalnim budetskim deficitom; ukupna ulaganja Republike Srbije za prosvetu,
istraivanje i razvoj ispod su proseka EU u relativnom odnosu (3,5% BDP, naspram oko
6% u zemljama OECD), a pogotovo u apsolutnom iznosu u odnosu na nominalni iznos
BDP razvijenih zemalja (npr. Francuska Republika izdvaja 100 milijardi, a Republika
Srbija samo jednu milijardu); najvei deo izdvajanja za obrazovanje ide za plate
zaposlenih; zbog estih politikih promena prekida se kontinuitet u sprovoenju
neophodnih promena u obrazovanju; dnevna politika veoma utie na obrazovanje i
odluke koje se u njemu donose; nedovoljno vrednovanje obrazovanja u odnosu na
znaaj doprinosa drutvenom razvoju; izazovi, koji mogu biti poluga razvoja, ali i pretnja
za pedagoku efikasnost sistema jesu finansiranje po glavi uenika i decentralizacija
obrazovanja; obrazovna politika u Republici Srbiji nije bazirana na istraivanju
(knowledge-based policymaking), a istraivanja u obrazovanju nisu prepoznata kao
jedan od prioriteta u razvoju nauke u narednom periodu (v. Strategija naunog i
tehnolokog razvoja Republike Srbije za period od 2010. do 2015. godine ("Slubeni
glasnik RS", broj 13/10)); nedovoljna i neadekvatna povezanost i usaglaenost institucija
i pojedinaca u okviru sistema obrazovanja (MP i njegove kolske uprave, Nacionalni
prosvetni saveti, Zavod za unapreenje obrazovanja i vaspitanja, Zavod za vrednovanje
kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, instituti koji se bave obrazovanjem, univerzitet,
nastavniki fakulteti, strukovna drutva) i nepostojanje bliske saradnje izmeu
istraivaa, administrativaca, onih koji prave obrazovnu politiku i nastavnika, to jest

praktiara, to jeste jedan od kljueva za realistian i uspean razvoj obrazovnog

sistema i dobrih mogunosti za uenje.

4. Strategija razvoja osnovnog obrazovanje i vaspitanja

Glavni izazovi i opredeljenje strategije
Postoji prilian raskorak izmeu vizije osnovnog obrazovanja i vaspitanja i trenutnog
stanja. Neka pitanja je lake reavati, npr. kako poveati obuhvat dece i smanjiti njihovo
osipanje iz osnovne kole, dok je mnogo vei problem popravljanje efekata osnovnog
obrazovanja, podizanje kvaliteta znanja, umenja i kompetencija s kojima uenici izlaze iz
kole. ak i kada imamo dobre i jasne standarde uenikih postignua, ostaje mnogo
krupnih, meusobno tesno prepletenih problema. Pre svega, to je pitanje obrazovanja
nastavnika za kvalitetniji rad s uenicima (koncepta, programa, prakse, uvoenja u
posao, kontinuiranog usavravanja), a posebno njihovog osposobljavanja za rad u duhu
modernih koncepcija nastave/uenja (shvatanje prirode procesa uenja, novih uloga
nastavnika i uenika, fokusiranje na uenje i one koji ue, kreiranje nastavnih situacija
koje su podsticajne i olakavaju uenje, izbor kvalitetnih udbenika, saradnja s
kolegama, praenje i unapreivanje nastave).
Pored profesionalizacije i dobre pripremljenosti nastavnika za rad, potrebno je stvoriti
uslove za primenu inoviranih znanja i umenja. Stvaranje uslova podrazumeva mnogo
vie od opremanja kola i odnosi se na brojne promene u samoj koli, ali i u iroj
drutvenoj sredini, od vrednosti, odnosa prema obrazovanju, propisanih standarda rada,
do praktinih procedura i naina rada koji e podrati primenu inovacija za koje
spremamo nastavnike.

5. Strategija dostizanja vizije - politike, akcije i mere

Potpuni obuhvat dece osnovnim obrazovanjem
Kljuna politika u tom pravcu jeste poveani obuhvat dece sa sela, romske dece i dece
sa invaliditetom i smetnjama u razvoju i smanjivanje njihovog osipanja u toku osnovne
kole, tj. obezbeivanje da zavre O, za ta su potrebne sledee mere:
1) Poveati obuhvat dece uzrasta od tri do etiri godine kvalitetnim programima
predkolskog vaspitanja i obrazovanja i obuhvat sve dece PPP, posebno dece iz
osetljivih kategorija kojima je priprema za kolu najpotrebnija radi ega je potrebno
angaovanje kolskih uprava i uitelja/ica u seoskim kolama i lokalnih
samouprava/optina u praenju obuhvata dece i aktivnom nalaenju reenja za
integraciju sve dece, a u mestima gde nema predkolskih ustanova za realizaciju
predkolskih programa mogu se koristiti prostori kole (koncept proirene uloge kole u
seoskim sredinama), doma kulture ili neke druge lokalne ustanove, ali oni moraju biti
prethodno opremljeni i prilagoeni za boravak dece ovog uzrasta;
2) Aktivno praenje upisa uenika i prelaska u peti razred na nivou lokalne samouprave:
angaovanje lokalne samouprave, regionalne kolske uprave i kola u aktivnom
praenju upisa dece u O, prelaska dece u peti razred, prevenciji i reavanju konkretnih
sluajeva prekidanja kolovanja. Sistematsko praenje koja su deca izvan sistema;

3) U obrazovnoj statistici praenje generacije radi tanog uvida u stopu zavravanja O;

4) Razvijanje korektivnih mehanizama mree kao to su: organizovanje akog
smetaja, tj. postojanje stalnih, povremenih ili privremenih domova za uenike osnovne
kole, obezbeivanje posebnog ili usklaivanje javnog prevoza, ili obezbeivanje
trokova prevoza (plaanje ili subvencionisanje karata) za decu iz udaljenih mesta i
siromanih porodica koja od petog razreda moraju da putuju do kole, zakonodavno
regulisanje sistema uenja na daljinu, uz kontrolu kvaliteta, posebno za uenike koji su
hospitalizovani, ili su izvan sistema obrazovanja, ili iz nekih drugih razloga im je oteano
redovno pohaanje kole, a jedan od preduslova koji bi pomogao poveanje dostupnosti
kvalitetnog obrazovanja je i irokopojasni pristup internetu za svako domainstvo;
5) Na osnovu podataka dobijenih istraivanjem osipanja uenika iz O (iz kojih
kategorija dece, kojih regiona, koji su glavni uzroci osipanja) donoenje konkretnih
politika, mera i akcija za dugorono smanjivanje osipanja;
6) Sprovoenje optimalizacije mree O koja u najveoj meri uvaava pedagoke,
kulturne i ire drutvene razloge i koja e garantovati ostvarivanje prava na obrazovanje
svih kategorija stanovnitva, a koja e biti ekonomski najracionalnija. Zbog heterogene
morfologije osnovnih kola nema mogunosti za donoenje jedinstvenih mera za itavu
mreu, jer su problemi pojedinih kategorija kola vrlo razliiti, pa se mere za
optimalizaciju moraju donositi u zavisnosti od lokalnih specifinosti, a ne na osnovu
republikih proseka. Male seoske kole bi trebalo sauvati gde god je to mogue. One
zavise od demografske situacije u sredini u kojoj se nalaze, ali isto tako i same utiu na
demografsko stanje (kad mesto ostane bez kole, brzo ostane i bez stanovnitva).
Podrka ovome je i primena koncepcije proirene delatnosti kola u seoskim i
nerazvijenim sredinama, da te kole postanu viefunkcionalni centri (pored obrazovne
preuzimaju i druge funkcije, npr. kulturne, administrativne) i agensi razvoja lokalnih
seoskih zajednica. Potrebno je zadrati specijalne kole za specifine okolnosti i za one
kategorije dece za koje su neophodne (v. deo Obrazovanje i vaspitanje pojedinih
kategorija uenika i studenata). Ostale bi trebalo da se pretvore u resursne centre za
pruanje pomoi redovnim kolama, nastavnicima i porodicama u primeni inkluzivnog
pristupa u kolama u optini ili regionu. Ukidanje kola za osnovno obrazovanje odraslih
i prenoenje te funkcije na redovne osnovne kole ostvariti u skladu s koncepcijom
proirene delatnosti kola i s koncepcijom funkcionalnog osnovnog obrazovanja
odraslih;
7) Postojanje tima u MP za praenje i izvetavanje o stanju u obrazovanju i vaspitanju
na selu i u osetljivim kategorijama dece (obuhvat, osipanje, zavravanje kole i kvalitet
kolovanja). Pravljenje godinjeg biltena s prikazom stanja i trendova. Na osnovu
analize stanja sistematino planiranje potrebnih finansijskih, materijalnih i ljudskih
resursa potrebnih da se deci iz osetljivih kategorija prui potrebna dodatna podrka i
time obezbede jednake mogunosti za kvalitetno osnovno obrazovanje i vaspitanje;
8) Sistematino normativno regulisanje umetnikog obrazovanja putem izrade posebnog
dokumenta o umetnikom obrazovanju u kome bi se dao koncept koherentnog i
sveobuhvatnog sistema umetnikog obrazovanja od predkolskog nivoa do univerziteta.
Taj dokument bi se bavio svim relevantnim pitanjima, od osnovanja umetnikih kola,
razvijanja boljeg sistema za prepoznavanja talenata, do mera za vei obuhvat dece i
mladih umetnikim obrazovanjem i obezbeivanje dostupnosti umetnikog obrazovanja

svoj deci, posebno deci u seoskim i nerazvijenim podrujima i deci iz osetljivih grupa.
Poveanje dostupnosti umetnikog obrazovanja, fleksibilnost i otvaranje ovog sistema
ka svoj deci koja imaju sklonosti jeste akcija usmerena na razvoj opte kulture, izgradnju
kulturnih potreba i navika uenika.

Kvalitet
Podizanje kvaliteta je najtei problem pri dostizanju vizije osnovnog obrazovanja i
vaspitanja, a ima kljuno mesto, jer osnovno obrazovanje i vaspitanje postavlja temelj za
dalje kolovanje.

Opta politika
Mehanizmi zatite kola sa manjim brojem uenika pri uvoenju finansiranja po glavi
uenika. Neophodno je sprovesti mehanizme zatite tih kola i kola u seoskim i
siromanim optinama, kao i finansiranje u sluajevima rada s decom sa invaliditetom i
smetnjama u razvoju - u evropskim zemljama postoje razliita reenja, ali je odnos esto
1:3 ili 1:4, tj. za jedno takvo dete u razredu trai se ulaganje vremena, truda i finansiranja
kao za tri ili etiri deteta bez smetnji u razvoju i invaliditeta. Potrebno je prvo na probnom
uzorku uvesti finansiranje, a nakon provere u itav sistem. etvororazredne kole koje
ostaju u sistemu treba da budu izuzete od mehanizma finansiranja po ueniku.

Kvalitet uslova za nastavu i uenje

Uslovi u kojima se radi u koli viestruko su vani za kvalitet postignua. Za nastavnike
je to jedan od glavnih faktora kolskog uspeha. Poboljanje uslova podrazumeva:
1) Podizanje kvaliteta rada u seoskim malim kolama i kombinovanim odeljenjima, to
podrazumeva bolje uslove za kolovanje (pristojna infrastruktura, higijenski i
bezbednosni nivo, oprema za rad, didaktika sredstva, asistivne tehnologije, internet
konekcija), ukidanje kombinacije etiri razreda, planiranje i voenje administracije
prilagoeno njihovim uslovima i razvoj prirunih metodikih materijala za rad u tim
uslovima, vee ukljuivanje ovih sadraja u program obuke na uiteljskim fakultetima;
2) Definisanje standarda kolskog prostora i didaktike, umetnike i informatike opreme
i definisanje mehanizama kontrole primene tih standarda. Standardi bi trebalo da
obezbede uslove za jednosmenski rad ovih kola, realizaciju raznovrsnih aktivnosti kole
i primenu razliitih metoda rada, to je sve nuno za ostvarivanje misije osnovnog
obrazovanja i vaspitanja. Opremljenost informaciono-komunikacionim tehnologijama
omoguila bi kolama u udaljenim krajevima da realizuju deo nastave i na daljinu, ime
bi se mogao podizati kvalitet efekata uenja/nastave u takvim sredinama;
3) Radi vee efikasnosti pedagokog rada u celini, broj uenika u odeljenju, u svim
kolama, ne treba da bude 22 - 25.

Kvalitet obrazovno-vaspitnih planova i programa

1) kole imaju tri vrste dokumenata: kolski razvojni plan (koji sadri prioritete za
naredni period); kolski program za etiri godine (koji obuhvata sve vidove nastavnih i

vannastavnih aktivnosti i saradnju kole s drugim institucijama i lokalnom sredinom) i

godinji plan rada kole (u kome se konkretizuju planovi iz prethodna dva dokumenta za
jednu godinu);
2) Neophodno je postii celovitost sloene strukture aktivnosti kole, koje su date u
kolskim dokumentima: nastavne, vannastavne, izborne, fakultativne i vankolske
aktivnosti i aktivnosti kole u lokalnoj samoupravi. Vrednovanje rada kole mora
obuhvatiti i vannastavne programe. Raznovrsni vannastavni programi koncipirani su
interdisciplinarno, uraunavaju se u radno vreme nastavnika i u radno optereenje
uenika i finansiraju se na osnovu programa rada kole. Deo nastavnih programa moe
se realizovati kroz te aktivnosti, koje su po pristupu i nainu rada drugaije, pa manje
optereuju uenike, bez obzira na vremenski angaman u koli. Struno usavravanje
nastavnika treba da obuhvata obuku i za vannastavne aktivnosti. Uenici ne plaaju
uestvovanje u sekcijama, fakultativnim i vannastavnim aktivnostima, jer se time
izbegava diskriminacija uenika iz siromanih socio-kulturnih sredina;
3) Revizija vaspitno-obrazovnih programa da bi se obezbedila njihova savremenost,
funkcionalnost, ivotna i socijalna relevantnost. Glavni ishod obrazovanja i vaspitanja je
sticanje osnovnih struktura znanja iz pojedinih oblasti, a to znai ukljuivanje u program
onih sadraja koji ine osnovni sistem znanja, metoda i specifinih obrazaca miljenja u
svakoj vanoj oblasti ljudskog znanja. Programi bi trebalo da sadre odabrani
reprezentativan uzorak dostignua iz svih velikih kulturnih i naunih oblasti, ona znanja,
umenja i kompetencije koja su, sutinska, nezaobilazna i koja izraavaju bazine
strukture tih znanja i specifine obrasce miljenja, delanja i vrednosti svakog od tih
domena koji je zastupljen u programu obrazovanja na nekom nivou ili u nekom obliku
obrazovanja. Ta znanja, kao organizovani delovi jednog sistema znanja, mogu biti jedini
orijentir i intelektualni okvir za selekciju i osmiljavanje mnogobrojnih novih informacija s
kojima se svakodnevno sreemo i za, eventualne, promene nastavnih planova i
programa;
4) Razvijanje vaspitne funkcije kole kroz: nain na koji se obrazuju uenici (izbor i
kvalitet programa, izbor metoda rada, nastavnici kao model); vannastavne i slobodne
aktivnosti uenika, koje svojom prirodom i nainom realizacije nude odreeni sistem
vrednosti i modele ponaanja; specifine mogunosti u koli (npr. ogledno dobro,
kolska radionica, uenika zadruga) koje znaajno utiu na vaspitavanje uenikog
odnosa prema radu. Svojim celokupnim delovanjem, nainom organizacije i
funkcionisanja i saradnjom s drugim institucijama, organizacijama, roditeljima i lokalnom
samoupravom, kola alje snanu vaspitnu poruku uenicima;
5) kola posebno brine o fizikom razvoju svih uenika, pa se pored asova fizikog
vaspitanja organizuje celovit sportski ivot kole u koji su ukljueni svi uenici primereno
svojim sposobnostima i sklonostima. kola samostalno ili u saradnji sa drugim
institucijama i organizacijama organizuje aktivnosti za razvoj zdravih stilova ivota;
6) Uvoenje jednosmenskog rada u kolama (kad god uslovi to dozvoljavaju), a u
dobijenom prostoru i vremenu organizovanje diversifikovanih oblika kvalitetnih
vannastavnih kolskih delatnosti za uenike. Samo ovako razuene delatnosti kole
mogu da ostvare obrazovne funkcije kole i razvijaju i pojaavaju vaspitne funkcije kole.
Uz to, produeni boravak u koli poveava bezbednost dece u koli i deluje kao
preventiva za pojavu drutveno nepoeljnih oblika ponaanja. Tamo gde nije mogu

jednosmenski rad, obezbeuje se prostor za vannastavne aktivnosti u javnim

ustanovama u lokalnoj samoupravi;
7) Obezbeivanje drugaije strukture i vremenske satnice u kolskoj radnoj nedelji za
nastavnike i uenike. Nastavnici i uenici imaju svakodnevno radno vreme (npr. 8 - 16
sati) koje pored asova redovne nastave obuhvata i druge aktivnosti prema programu
kolskih aktivnosti. Mimo nastave i vannastavnih aktivnosti, uenici imaju u koli sate za
uenje i konsultovanje s nastavnicima, kao i obavezne sportsko-rekreativne i kulturnozabavne aktivnosti;
8) Optereenje uenika obaveznom nastavom ne sme prei 25 asova nedeljno, u
mlaim razredima ne vie od 20 asova nastave nedeljno, da bi se ostavio prostor za
ostale vidove kolskih aktivnosti. Optereenje uenika zavisi od vie inilaca (od obima i
sloenosti programa, od naina rada nastavnika, organizacije rada kole, uslova rada
itd.), ali je fond asova redovne nastave bitan inilac optereenja. Aktivnosti drugaije
vrste (razliiti vidovi vannastavnih aktivnosti), drugaiji sadraj i metode rada, i pored
vremenskog angamana nisu zamorni i doprinose razvoju dece;
9) Uvoenje izborne nastave, koncipirane prema potrebama i uslovima, koja doprinosi
realizaciji vaspitno-obrazovnih ciljeva kole i realizaciji misije osnovnog obrazovanja i
vaspitanja. Programe izborne nastave prave nastavnici u saradnji sa strunom slubom,
upravom kole i, po potrebi, s relevantnim partnerima iz lokalne sredine, a uz
konsultovanje uenika i roditelja. Trebalo bi da programi budu interdisciplinarni, da se u
njima prevazilazi predmetna izdeljenost, da se povezuju znanja i umenja iz razliitih
oblasti, da se razvija opta kultura i da su programi socijalno relevantni, ime bi se
podsticala motivacija i saznajna orijentacija uenika i vaspitno delovalo na uenike;
10) Fleksibilnost programa: nastavnici imaju autonomiju u izboru dela nastavnog
sadraja (koji nije vei od 10%) koji bi trebalo da prilagode karakteristikama uslova u
kojima rade, karakteristikama uenika s kojima rade i specifinostima lokalne sredine.
Ciljevi tog dela nastave doprinose realizaciji ciljeva predmeta. Uz davanje autonomije
nastavnicima u koli, neophodna je kontinuirana podrka i pomo za njenu realizaciju, a
potrebno je i definisati i to kako e se verifikovati adekvatnost i svrsishodnost tih delova
programa koje koncipira aktiv nastavnika u koli;
11) kolski plan rada predvia i program aktivnog uenja u vankolskim uslovima koji se
realizuje bar jedanput godinje prema unapred razvijenom programu i kroz saradnju s
referentnim institucijama irom zemlje (mogu se povezati sa seoskim i drugim kolama
koje u okviru svoje proirene delatnosti realizuju programe obrazovnog turizma ili srodne
programe pogodne za primenu aktivnog uenja u vankolskim uslovima).

Kvalitet procesa nastave i uenja

1) Program rada kole predvia korienje raznovrsnih oblika i metoda nastave/uenja
usmerenih na uenje i uenika (dobra predavaka nastava, stvaralake i kulturne
aktivnosti, samostalni rad uenika, projekatska nastava, laboratorijske i terenske vebe i
sl.). kolske biblioteke i medijateke intenzivno se koriste u redovnoj nastavi kao prostor
za uenje, za sprovoenje relevantnih aktivnosti uenika za pojedine predmete i
medijsko opismenjavanje uenika. Biblioteke i bibliotekari treba da budu resurs-centri,
osposobljeni za korienje razliitih izvora znanja, i time pomo nastavnicima i

uenicima u realizaciji nastave i vannastavnih aktivnosti. Za razvoj inovacija je

neophodno znanje i kreativnost, fleksibilnost u miljenju, tolerancija na razliitost,
otvorenost uma, sposobnost reavanja problema, povezivanje kolskih i ivotnih znanja i
umenja, efikasna saradnja s drugima, pa se zbog toga obezbeuje korienje
potencijala umetnikog obrazovanja u drugim akademskim disciplinama. Time se
podstiu kreativni i inovativni kapaciteti individua, vaspitava otvoren i fleksibilan odnos i
razvijaju kreativni kapaciteti drutva. Raznovrsne metode rada omoguavaju bolju
individualizaciju nastave, izlaze u susret specifinim potrebama uenika, bilo da je re o
talentovanim i obdarenim uenicima ili o uenicima koji imaju smetnje i tekoe u radu.
Bez modernih oblika rada nemogue je koncipirati razvoj zemlje na principima
pametnog, odrivog i inkluzivnog razvoja, razviti kompetencije potrebne za ivot u
savremenom drutvu, niti obuiti radnu snagu tako da se prilagoava tehnolokim
promenama i novim oblicima organizacije rada i doprinosi poveanju produktivnosti,
konkurentnosti, privrednom rastu i stopi zaposlenosti;
2) Koriste se prednosti informaciono-komunikacionih tehnologija i razliitih oblika uenja
u on-line okruenju (elektronske konferencije, predmetni blogovi, diskusione tribine,
elektronska testiranja itd.), a treba ispitati mogunosti i uslove za korienje nekih vidova
nastave na daljinu na ovom uzrastu, pre svega za specifine okolnosti;
3) Kroz sve nastavne i vannastavne delatnosti primenjuju se osmiljene akcije za
poveanje kompetencija uenika u domenu itanja, funkcionalne pismenosti, budui
kljune za svako dalje uenje;
4) Mera za obezbeivanje kvaliteta udbenika i instruktivnih materijala jeste njihovo
vrednovanje na osnovu validnih i proverenih standarda kvaliteta udbenika i
pristupanost nastavnih sredstava uenicima (elektronski, audio i drugi oblici
udbenika). Kreiraju se udbeniki kompleti koji se razlikuju za pojedine predmete jer
obezbeuju optimalan angaman uenika u skladu s prirodom predmeta. kole imaju
svoj udbeniki fond koji obuhvata razliite raspoloive udbenike;
5) Razvoj postojeih i uvoenje novih specifinih metodika umetnikih predmeta na
univerzitetu umetnosti i obuka uitelja i nastavnika ove grupe predmeta u O vrlo je
vana, jer se tu postavljaju temelji za prepoznavanje umetnikih sklonosti kod dece,
razvija se razumevanje kulture i razliitih kulturnih izraza i korienje kulture u privatnom
i profesionalnom ivotu;
6) Mehanizmi podrke inkluzivnom pristupu u kolama: dodatno obrazovanje nastavnika
za razumevanje inkluzivnog pristupa i kroz usavravanje i u programima nastavnikih
fakulteta; saradnja ministarstava nadlenih za obrazovanje, zdravlje, socijalna pitanja i
dravnu upravu i lokalnu samoupravu na praenju i unapreivanju primene inkluzije i na
irokom informisanju javnosti o inkluziji; dobijanje sistematske pomoi od strunog kadra
(defektologa) koji je organizovan u centre pomoi i mobilne timove; uspostavljanje mree
institucija i partnera u lokalnim samoupravama za informisanje i reavanje problema koji
se jave; planiranje i obezbeivanje administrativne, finansijske i kadrovske podrke
planiranim aktivnostima;
7) Uvoenje praenja kvaliteta rada pedagoko-psiholoke slube u kolama. Struna
sluba je vaan potporni sistem za unapreivanje kvaliteta rada kole i sve obrazovne
inovacije moraju ukljuivati i ovu slubu (obuka za primenu, praenje, vrednovanje

inovacija i rad sa zaposlenima u koli). U kolama je zaposlen po jedan psiholog i/ili

pedagog, pa im je potrebna pomo u uvoenju u posao, podrka u toku rada, kontrola
kvaliteta rada, ali i kontinuirano struno usavravanje i povremeno inoviranje koncepcije
rada;

Kvalitet nastavnika
1) Kvalitet nastavnika se obezbeuje sistemom profesionalnog razvoja nastavnika. Sva
relevantna pitanja za kvalitet nastavnika data su u delu Obrazovanje nastavnika;
2) Obuka nastavnika za primenu metoda aktivnog uenja, korienje informacionokomunikacionih tehnologija i pomonih tehnologija (za rad s decom sa invaliditetom i
smetnjama u razvoju) vri se kroz inicijalno obrazovanje i sistem usavravanja
nastavnika. U vrednovanju rada nastavnika procenjuje se upotreba raznovrsnih metoda
nastave/uenja za dostizanje ciljeva predmeta u nastavnim i vannastavnim aktivnostima.

Kvalitet obrazovnih postignua uenika

1) Uvoenje novih naina ocenjivanja obrazovnih postignua i efekata: primena novih
metoda ocenjivanja uenika zasnovanih na standardima postignua; zavrni ispit kao
provera usvojenosti standarda postignua; usavravanje sistema nacionalnog ispitivanja
i dalje uee u internacionalnim ispitivanjima obrazovnih postignua, analiza ostvarenih
rezultata radi povratnog delovanja na poboljanje obrazovnog procesa; primena mera za
osposobljavanje kola za izradu kolskog razvojnog plana; sistematska primena sistema
za samovrednovanje kola; pri ocenjivanju rada nastavnika i kola moraju se razlikovati
one kole i nastavnici koji rade savesno, predano, dobro i postiu rezultate sa svojim
uenicima, od onih koji otaljavaju svoj posao;
2) Uenika postignua se utvruju razliitim vidovima ispitivanja, ne samo testiranjem.
Testiranje omoguava objektivnije ocenjivanje i uporeivanje s drugima, ali nije
primenljivo u svim predmetima i ne govori o tome ta su uenici nauili, ve samo koliko
su nauili u odnosu na ostale iz uzorka. Ocenjivanje mora biti u skladu s prirodom
predmeta i njegovim ciljevima. Potrebno je razviti specifine vidove vrednovanja
vannastavnih aktivnosti i raznorodnih kompetencija;
3) Dorada i usavravanje postojeih standarda kvaliteta uenikih postignua iz
pojedinih predmeta;
4) Na kraju osnovnog obrazovanja polae se zavrni ispit - mala matura, ije su glavne
funkcije da se napravi nacionalni bilans efekata osnovnog obrazovanja i vaspitanja, da
se povratno deluje na oblikovanje procesa nastave/uenja u osnovnoj koli i da se
omogui diferenciranje pri upisu u srednju kolu. Potrebno je razraditi koncepciju male
mature koja e obezbediti ove njene funkcije i usaglasiti je s koncepcijom prijemnih ispita
za srednje kole.

Razvoj kole kao javne slube

1) Svi zaposleni u koli zajedno sa uenicima rade na izgradnji identiteta kole. Razliite
kolske aktivnosti doprinose izgradnji specifinog, prepoznatljivog profila kole, i u

vaspitno-obrazovnom, kulturnom, sportskom, naunom, humanitarnom, ekolokom,

tehniko-tehnolokom smislu. Sve nastavne i vannastavne aktivnosti svojim nainom
realizacije u koli treba da razvijaju kod uenika konstruktivnu komunikaciju i saradnju,
uzajamnu toleranciju, otvorenost, fleksibilnost, potenje, solidarnost i zajednitvo, rad na
zajednikim aktivnostima i preuzimanje odgovornosti za dostizanje odreenih ciljeva.
Izgradnja identiteta kole moe biti podrana i izgradnjom virtuelnih obrazovnih mrea,
tj. drutvene mree nastavnika i uenika odreene kole, koja se moe koristiti i za
razliite vidove bezbedne saradnje i razmene u okviru nastavnih ili vannastavnih, a
posebno socijalnih aktivnosti. Uenici mogu biti aktivno ukljueni u odravanje i razvoj
ovakve mree, to ih dodatno vezuje za kolu i ivot u njoj. Preko rada na takvoj mrei
moe se aktivno vaspitno delovati na uenike putem razvoja kulture ponaanja i delanja
u okviru mree, kao i na moralnom razvoju uenika: razvoju svesti ta je plagijarizam,
ta je potovanje autorskih i srodnih prava, i sl. Ovo je dopunski mehanizam stvaranja
bezbednog i vaspitno-obrazovno i razvojno podsticajnog okruenja za uenike u koli.
Prepoznatljivosti identiteta kole doprineo bi i vizuelni izgled kole, od estetskog i
funkcionalnog ureenja kolske zgrade i prostorija (u kome mogu uestvovati i uenici),
do davanja razliitih dodatnih uloga kolskim prostorima (bibliotekama, salama,
hodnicima, ulaznim aulama, dvoritu) za odreene svrhe, to utie na razvoj estetike
kod uenika, a alje i vanu poruku o fleksibilnosti i otvorenosti uma, tj. potrebi da se ne
robuje jednom uobiajenom fiksiranom reenju i da se stvari sagledavaju iz razliitih
uglova;
2) Ukljuivanje funkcionisanja kole kao institucije u eksternu evaluaciju kole. Kod
ocene rada kole centralna je procena pedagoke dodate vrednosti, tj. specifinog
doprinosa kole razvoju i obrazovanju uenika (a ne ono to je efekat sposobnosti
uenika, dobrih kunih i socijalnih okolnosti, ili rada sa privatnim nastavnicima);
3) Svi zaposleni u koli zajedno sa uenicima definiu pravila ponaanja u koli. Jasna,
precizna pravila koja potuju svi poveavaju nivo bezbednosti svih u koli i doprinose
razvoju konstruktivne komunikacije, uenike participacije i dobrih meusobnih odnosa.
Postoji i sistem mera za podrku razvoja uenikog oseaja pripadnosti koli. kole
obezbeuju razliite vidove okupljanja uenika i van nastave (npr. sportski susreti,
zabavne aktivnosti, alumni kole, meukolske smotre, takmienja, virtuelne mree
uenika i nastavnika odreene kole, itd.), kao i komunikaciju nekadanjih i sadanjih
uenika;
4) Razgranata saradnja osnovne kole s kulturnim, obrazovnim, naunim, sportskim,
ekolokim i drugim institucijama i organizacijama (npr. dejim kulturnim centrima,
organizacijama izviaa, planinara, pozorinim, muzikim, baletskim grupama, osnovnim
muzikim i baletskim kolama, festivalima nauka, organizacijama osoba sa invaliditetom,
udruenjima koja deluju na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, itd.). Razliite
institucije slue kao resursi za vaspitno-obrazovni rad. Program saradnje ima jasno
definisane i elaborirane ciljeve, oblike i sadraj saradnje, kao i model praenja i
evaluacije kvaliteta i efekata saradnje. Razvijeni su i potporni mehanizmi za realizaciju
saradnje (npr. obuka i usavravanje kadra u institucijama za edukativne programe,
razvoj programa, ureenje prostora i priprema materijala za realizaciju programa itd.).
Ovi programi saradnje su idealni i za povezivanje sa karijernim voenjem i savetovanjem
u koli;

5) kole sarauju s lokalnom samoupravom, sve imaju kulturnu i javnu delatnost koja
odgovara lokalnim potrebama, infrastrukturi i socio-kulturnom kontekstu. Saradnja je
dvosmerna: kola ne radi u izolaciji, ve u odreenoj socio-kulturno specifinoj sredini na
koju treba da deluje. Ali i obrnuto, lokalna samouprava treba da brine o kolama na
njenoj teritoriji, njihovom povezivanju i umreavanju, popravljanju njihovog kvaliteta rada
i dugoronom planiranju i razvijanju obrazovanja i njegove veze sa lokalnom privredom,
kulturom, naukom, ekologijom, socijalom, sportom, zdravstveno-humanitarnim i
drutvenim prilikama;
6) Profesionalno upravljanje kolom (v. deo Zajedniki okvir za preduniverzitetsko
obrazovanje i vaspitanje): izbor direktora se vri u koli; direktora bira kolektiv na osnovu
programa rada koji nudi, a koji se interno i eksterno verifikuje i kada se prihvati, realizuje
ga ceo kolski kolektiv u planiranom periodu. Direktori obavezno prolaze obuku za
sloene uloge koje imaju, a za njih je izgraen i sistem stalnog profesionalnog
usavravanja. Njihov rad se prati, meri i ocenjuje. Evaluacija direktora je specifina
komponenta evaluacije rada kole. Prema novim istraivanjima, direktori bi trebalo da
budu pedagoki rukovodioci, oni koji dobro poznaju prirodu i organizaciju procesa
nastave/uenja, jer rezultati istraivanja ukazuju na povezanost upravljanja kolom i
postignua uenika;
7) kolski odbori pored nadzorne uloge treba da imaju i razvojnu ulogu, da podstiu
kolu i pomau joj u podizanju kvaliteta rada i izgradnji profesionalnog identiteta. Poto
se u kolskim odborima nalaze i predstavnici lokalne samouprave i ovim putem se
razvijaju i podravaju razliiti vidovi saradnje kole u lokalnoj samoupravi;
8) U kolama se primenjuje novi koncept partnerstva kole i roditelja/staratelja. Taj
partnerski odnos se realizuje kroz razliite vidove roditeljskog/starateljskog uestvovanja
u kolskom ivotu, u donoenju odluka u koli, definisanju ciljeva i prakse koja e
odgovarati specifinim uslovima porodica i kole, u kreiranju kolske kulture i klime koja
e najvie pogodovati razvoju uenika. Kune posete porodicama uenika jesu vana
mera za upoznavanje miljea u kome dete ivi, za bolju saradnju porodice i kole i
realizaciju afektivne uloge nastavnika u koli;
9) Program karijernog voenja i savetovanja uenika u osnovnoj koli obuhvata inicijalno
informisanje o profesiji i karijeri, posebno u zavrnim razredima, i odnosi se na: lini
razvoj uenika (razumevanje sebe i uticaj na sopstveni razvoj; prepoznavanje
stereotipnih slika o profesijama, ljudima i oblastima rada i stvaranje pozitivnog odnosa
prema svim poslovima i oblastima rada; izgradnja pozitivne slike o sebi i
samopotovanja; razvijanje sposobnosti za donoenje realistine odluke o obrazovnokarijernom putu); istraivanja mogunosti za uenje i zapoljavanje (korienje
odgovarajuih termina i organizovanje informacija o svetu rada; prepoznavanje da je rad
vie nego plaeno zaposlenje; korienje steenih informacija o karijeri, a u skladu s
potrebama uenika); planiranje vlastite karijere i upravljanje njome, tj. razvijanje
realistinog stava o karijernim mogunostima nakon zavretka osnovne kole (v.
Strategija karijernog voenja i savetovanja u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS", broj
16/10));
10) kola, zajedno s roditeljima, lokalnom zajednicom, lokalnom samoupravom, MP i/ili
drugim partnerima nastoji da obezbedi jedan obrok uenicima u toku dana;

11) U kolama su definisana pravila prihvatanja materijalne podrke koli (sponzorstava,

donacije i dr.). Nastavniki kolektiv, struna sluba i uprava kole zajedno odluuju o
angaovanju dobijenih sredstva, uvaavajui elju darodavca za koju namenu da se
uloe sredstva (npr. oprema biblioteke i itaonice, kabineta, popravka zgrade ili slino).
Pojedinana odeljenja, nastavnici ili deca ne mogu biti odreeni kao korisnici dobijenih
sredstava;
12) U kolama se stvaraju uslovi za proveru i uvoenje obrazovnih inovacija. kola se
ukljuuje u projekte, a sama je osposobljena za mala istraivanja, prouavanja i
unapreivanja vlastite prakse.

6. Potrebne promene u okruenju osnovnog obrazovanja i vaspitanja

Kreiranje opte politike osnovnog obrazovanja trebalo bi da se ostvaruje kroz
koordiniran rad institucija zaduenih za upravljanje i razvoj obrazovanja (MP, Zavoda za
unapreivanje obrazovanja i vaspitanja, Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i
vaspitanja i Nacionalnog prosvetnog saveta) iji predstavnici bi trebalo da tromeseno
odravaju zajednike sastanke, na kojima bi se pratila realizacija opte politike i mera iz
strategije za osnovno obrazovanje i vaspitanje.
Obrazovanje i nauka bi trebalo da budu prioriteti za ulaganje i razvoj u Republici Srbiji u
narednoj deceniji. Od valjanosti izbora prioriteta za narednu deceniju zavisie budui
razvoj zemlje.
Uvesti stalna istraivanja u obrazovanju i oblastima meuresorne saradnje (obrazovanje
i kultura, obrazovanje i nauka, obrazovanje i finansije, obrazovanje i rad i socijalna
zatita, itd.). Istraivanja obrazovanja i meuresorne saradnje trebalo bi da budu meu
prioritetima u naunom razvoju Republike Srbije u oblasti drutvenih istraivanja.
Rezultati istraivanja bi trebalo da budu jedan od vanih elemenata za kreiranje i razvoj
obrazovne politike u zemlji. Potrebna je sistemska podrka meunarodnim, a posebno
regionalnim projektima saradnje, kao i sistemska ponuda razvijenih kvalitetnih projekata
iz obrazovanja zemljama u okruenju i ire, bilo preko ministarstava, bilo preko
kancelarija razliitih meunarodnih organizacija (UNICEF, OEBS, UNDP i druge), ili
preko saradnje fakulteta i istraivakih organizacija (TEMPUS projekti i sl.).
Razvoj mera za promenu medijskog odnosa prema obrazovanju. Traiti da obrazovni
program ponovo dobije taj status na nacionalnoj televiziji; MP mora voditi rauna o tome
kako se o obrazovanju izvetava u medijima, pa je neophodno razviti taj aspekt i
specijalno edukovanu osobu u MP za plansko i sistematsko (a ne ekscesno)
izvetavanje o obrazovanju u medijima, pogotovo za takozvani krizni menadment
(situacije kada se deavaju povrede, nesree, zloupotrebe i drugi ozbiljni prekraji u
okviru kola i fakulteta). Potrebno je osmisliti razliite mehanizme koji e promovisati
obrazovanje i vaspitanje u javnosti.

7. Strateke relacije osnovnog obrazovanja i vaspitanja sa drugim

sistemima
Razviti saradnju vaspitaa u PPP i uitelja prvog razreda O s ciljem da to uspenije
pone kolovanje svakog deteta.

Usaglasiti sa srednjim obrazovanjem sistem zavrnih ispita na kraju osnovne kole,

uskladiti standarde obrazovanja za kraj osnovne i srednje kole (spiralno razvojno
napredovanje) i ostvariti kontinuitet u razvoju karijernog voenja od osnovne kole.
Osnovne kole treba da budu vebaonice za studente nastavnikih fakulteta, za
realizaciju vebi, obavljanje studentske prakse, izradu seminarskih radova, malih
projekata, diplomskih, master i doktorskih teza, u O odabrati izuzetne nastavnike da
budu mentori studentima nastavnikih fakulteta, a da im to zvanje donosi ne samo
finansijske ve i druge beneficije (npr. preraspodelu radnog vremena, voenje
savetovanja i usavravanja kadra u koli i sl.).
Doivotno obrazovanje trebalo bi da bude jedna od transverzalnih linija koja preseca sve
obrazovne podsisteme. Osnovne kole treba da sarauju s projektima obrazovanja
odraslih, da se ukljuuju - infrastrukturno i kadrovski - u realizaciju projekata za
obrazovanje odraslih.
Potrebne su veze s neformalnim oblicima obrazovanja radi osmiljavanja obrazovanja i
vaspitanja i podizanja interesa i motivacije uenika za uenje i rad; tu spada povezivanje
i saradnja kole s dejim i omladinskim nauno-istraivakim, kulturnim, obrazovnim i
sportskim organizacijama na razvoju zajednikih programa; saradnja s razliitim
umetnikim kolonijama, kreativnim industrijama, institucijama za ouvanje kulturne
batine, ljudima koji se bave starim zanatima, i ukljuivanje u njihove aktivnosti;
ukljuivanje kola u programe koji razvijaju aktivno uenje u vannastavnim okolnostima.

IV. SREDNJE OPTE I UMETNIKO OBRAZOVANJE I

VASPITANJE
Misija srednjeg opteg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: SOUOV)
u Republici Srbiji jeste da razvije kljune kompetencije, stvaralake i saznajne
potencijale uenika, pozitivan odnos prema radu, znanju i uenju i osposobi ih za
samostalan rad i doivotno uenje, tj. da kvalitetno obrazuje i u vaspitnom smislu formira
i usmeri onaj deo mlade populacije koja e svoj kulturni, nauni i intelektualni razvoj
nastaviti na akademskim studijama.
Funkcije SOUOV jesu da kvalitetno pripremi uenike za nastavak kolovanja na
visokom obrazovanju i stvori osnovu za formiranje budue intelektualne i kulturne elite
zemlje, koja e:
1) biti glavni nosilac razvoja zemlje;
2) doprinositi ouvanju i razvoju nacionalnih i kulturnih specifinosti i identiteta;
3) biti osposobljena da humano deluje, konstruktivno komunicira i sarauje s drugima;
4) biti u stanju da kompetentno preispituje razliita ostvarenja i vrednosti i kritiki ih
preuzima;
5) moi da informisano i odgovorno uestvuje u graanskom ivotu;

6) moi da stvara nove vrednosti u nauci, privredi, tehnologiji, socijalnoj sferi, sportu i
drugim oblastima;
7) moi da kreira nove umetnike vrednosti, koje e, zahvaljujui preduzetnikom duhu,
umeti da plasira na linu i optu dobrobit.

1. Vizija razvoja SOUOV

Kljuna strateka obeleja ovog obrazovnog podsistema su obuhvat uenika
gimnazijskim i umetnikim obrazovanjem; kvalitet obrazovanja (uslova, programa,
nastavnog procesa, nastavnika, uenikih postignua i kvalitet kole kao institucije);
efikasnost i relevantnost gimnazijskog i srednjeg umetnikog obrazovanja.
Glavne osnove za formulisanje strategije razvoja SOUOV predstavljaju analize i ideje
date u Predlogu promena u gimnazijskom obrazovanju u Republici Srbiji koji je sainila
Zajednica gimnazija Srbije, a koje su dalje razraene u Pravcima razvoja predkolskog,
osnovnog, srednjeg i umetnikog obrazovanja u Republici Srbiji do 2020. godine, kao i
projekcija drutvenog i ekonomskog konteksta u Republici Srbiji 2020. godine.
Gimnazije i srednje umetnike kole su 2020+ godine izuzetno znaajne u Republici
Srbiji kao opteobrazovne ustanove koje su dostupne deci i obuhvataju 39% generacije
svrenih osnovaca, a zavrava ih minimalno 95% upisanih (37% generacije). Gimnazije i
srednje umetnike kole obezbeuju uenicima upotrebljiva znanja i umenja visokog
kvaliteta, pruaju mogunost za razvoj njihovih kompetencija, pismenosti (jezike,
funkcionalne, matematike, informatike, prirodno-naune, drutvene, umetnike i
ekoloke) i opte kulture, a sve to na na nivou dobrih meunarodnih postignua, to
predstavlja valjanu pripremu za nastavljanje kolovanja u visokom obrazovanju.
Gimnazije i srednje umetnike kole su ustanove s jasno prepoznatljivim identitetom i s
bogatim nastavnim i vannastavnim sadrajima u ijoj realizaciji planski i kontinuirano
sarauju s lokalnom samoupravom i razliitim obrazovnim, kulturnim, naunim,
sportskim i drugim socijalno relevantnim ustanovama, organizacijama i institucijama.
Kvalitet kolovanja uenika u gimnazijama i umetnikim srednjim kolama stvara osnovu
za formiranje budue intelektualne i kulturne elite Republike Srbije koja e biti glavni
nosilac i generator opteg dugoronog razvoja zemlje, koja e kreirati nove duhovne i
materijalne proizvode i vrednosti i umeno ih posredovati drugima na etiki nain i u
duhu odrivog razvoja, koja e doprinositi razvoju i ouvanju nacionalnih i kulturnih
specifinosti zemlje, a istovremeno potovati druge i drugaije i konstruktivno
komunicirati s njima.

2. Sadanje stanje SOUOV

Sadanje stanje kljunih obeleja
SOUOV pripadaju istom podsistemu, jer su to delovi obrazovnog sistema sa istom
misijom - formiranje budue kulturne i intelektualne elite zemlje. Iako pripadaju istom
podsistemu, srednje umetniko obrazovanje ima puno specifinosti, pa e u posebnom
dokumentu biti data detaljna analiza stanja i koncept razvoja koherentnog i
sveobuhvatnog sistema umetnikog obrazovanja od predkolskog nivoa do univerziteta.

Obuhvat uenika SOUOV

Poslednjih godina raste stopa upisa u srednje kole (sa 76,40% 2005. na 81,58% 2008.
godine), ali samo etvrtina uenika ide u gimnazije i srednje umetnike kole. Obuhvat u
2010. godini bio je 25,38% (23,35% uenika upisalo se u gimnazije, a 2,03%u srednje
umetnike kole). U Republici Srbiji je mnogo manji udeo gimnazijskog obrazovanja u
odnosu na ostalo srednjokolsko obrazovanje nego u drugim evropskim zemljama
(jedino Republika eka ima manji udeo, 21%, MPS, 2006). Poslednjih godina problem
je i selekcija uenika - u gimnazije vie ne odlaze najbolji uenici. Poto je potreban vei
broj poena za upis u odreene srednje strune kole nego u gimnaziju, deava se da
slabiji aci koji ne uspeju da se upiu u neku strunu kolu s liste izbora, upisuju
gimnaziju jer je tamo manji pritisak. Obe ove injenice, obuhvat i nain selekcije uenika,
predstavljaju ozbiljan problem za ostvarivanje stratekog cilja dokumenta Srbija 2020+ o
poveanju broja osoba s tercijarnim obrazovanjem. Uvoenje opte mature kao uslova
za upis na akademske studije dodatno e zaotriti taj problem.
Ukupno imamo 121 gimnaziju (10 privatnih), 31 srednju muziku kolu (koje su
istovremeno i osnovne), tri baletske kole i devet srednjih umetnikih kola u kojima se
izuava likovna umetnost, dizajn i umetniki zanati. Pojedini umetniki profili su
zastupljeni i po tehnikim kolama. Po ukupnim kapacitetima, mrea kola je dovoljno
razvijena, ali sistem nije pravian, geografski raspored tih ustanova ne omoguava
jednaku dostupnost kola mladima iz svih optina. Manje optine iz nerazvijenih krajeva
po pravilu imaju srednje kole samo jedne vrste, pa uenici nemaju mogunost izbora.
Deca iz osetljivih grupa i pored svojih sposobnosti esto nemaju mogunosti da se
obrazuju u gimnazijama i umetnikim kolama, najee zbog loeg socijalnog statusa
porodica koje ne mogu detetu da plaaju trokove kolovanja van mesta stanovanja
(prevoz ili stanovanje u drugom mestu), a uz to kolovanje ne vodi direktno zaposlenju,
dugo traje i trai ulaganja. Potvrda za to su dva ekonomska pokazatelja. Kada se
pogleda prosena zarada po optinama i okruzima u junu 2010. godine, vidi se da veliki
deo optina koje imaju skromnu ponudu srednjih kola spada u kategoriju onih gde su
manje prosene zarade (RZS, 2010). Drugi pokazatelj je profil siromatva u Republici
Srbiji: siromatvo je znatno vie rasprostranjeno u ruralnim nego u urbanim podrujima
(9,8% prema 4,3% u 2007, AS, 2008), regionalne razlike u stepenu razvijenosti su
meu najveim u Evropi (izvor: Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike
Srbije, 2007), a domainstva s dvoje male dece (koja ne ostvaruju prihod) imaju indeks
siromatva koji je skoro dvaput vei od prosenog (12,7% prema 6,6%), dok ona s troje i
vie dece imaju indeks siromatva ak 30,5%. Zbog procesa tranzicije, s jedne strane je
poveana nezaposlenost, pa time i siromatvo porodica, a sa druge, mnoga velika
drutvena preduzea su zatvorena, pa se smanjio broj privrednih drutava koji
stipendiraju uenike, a to je bio dopunski korektiv za jednakopravno kolovanje dece iz
razliitih regiona.
Nemamo podatak o procentu romske dece koja upisuju gimnaziju, verovatno je
zanemarljiv, jer neki vid srednjeg obrazovanja upisuje samo 8,3% romske dece, a zavri
ga 6,2% (Roma Education Fund, 2004). Nemamo pouzdane podatke o broju uenika sa
invaliditetom i smetnjama u razvoju koji pohaaju SOUOV. Gimnaziju ne zavri oko 10%
upisnih uenika, ima veoma malo ponavljanja (oko 1,3%), ali to ne govori o dobrom
kvalitetu ve je rezultat drugih faktora. Broj uenika u odeljenju i broj uenika po
nastavniku slian je kao u drugim evropskim zemljama.

U Republici Srbiji postoji problem s meovitim kolama u kojima se, pored profila
srednjeg strunog obrazovanja, u nekim odeljenjima predaju i gimnazijski programi. U
blizu 30% kola u kojima se danas predaje gimnazijsko ili umetniko obrazovanje
realizuju se i programi srednjeg strunog obrazovanja. Poto je re o dva obrazovna
podsistema s razliitim ciljevima, misijama i funkcijama, nije mogue adekvatno
realizovati misiju SOUOV u takvim okolnostima. Problem nije ako su kole u
zajednikom prostoru, na primer u vidu kolskih centara, problem predstavlja to da isti
nastavni kadar predaje u dva razliita opsega (razliit odnos uloga, akcenat na razliitim
kompetencijama uenika). Jedino reenje je da nastavnik pribegne predavakoj nastavi
sa jedinom razlikom u obimu ispredavanog gradiva, to je suprotno prirodi
nastave/uenja koja je usmerena na uenika i koncepciji uloge nastavnika u SROS.
Meovite kole treba zadrati samo u sluajevima nude, gde je to jedini nain da se
omogui uenicima dostupno adekvatno srednje obrazovanje (npr. postoji samo jedan
profil kole koji ne odgovara itavim kategorijama uenika).

Kvalitet rada u SOUOV

Kvalitet nastavnog prostora nije dovoljno dobar, jer veina kola ne ispunjava
neophodne prostorne, higijenske i druge uslove. Neophodna su ulaganja u nametaj,
laboratorijsku i drugu opremu, didaktika sredstva, opremanje biblioteka, ateljea,
medijateka, prostora za male istraivake delatnosti, za realizaciju vannastavnih
aktivnosti i dr. esto se deava da izgled kola i njihova oprema nisu pogodni za
primenu modernih metoda rada i ostvarivanja vaspitno-obrazovnih ciljeva.
Postoje nastavni planovi gimnazija opteg, drutveno-jezikog, prirodno-matematikog,
informatikog i sportskog smera i nekoliko specijalizovanih tipova gimnazija
(Matematika, Filoloka i Fizika). Za umetnike kole postoje nastavni planovi
muzikih, baletskih kola, kola za likovnu umetnost i dizajn, kao i poseban nastavni
plan i program za decu sa izrazitim muzikim sposobnostima. Nastavni planovi pokrivaju
sva podruja, ali su nefleksibilni i uenici praktino nemaju mogunosti izbora. Pravi
oblik izborne nastave ili modularizacije nastave ne postoji u SOUOV. Nastavni programi
su preobimni, po strukturi i sadraju neprilagoeni prirodi ovih kola i karakteristikama
uenika (univerzitetski sadraji dati u neto manjem obimu i "sputeni" u gimnazije).
Kada se menjaju programi, to se najee radi izolovano za odreeni predmet i odreeni
razred, bez sagledavanja mesta jednog dela u odnosu na celinu i veze tog dela sa
ostalima. Jedan broj uenika uz umetniku kolu istovremeno pohaa i gimnaziju, radi
sigurnijeg nastavka kolovanja na razliitim neumetnikim fakultetima, koje upisuje
izmeu 15 % i 20% uenika srednjih umetnikih kola (npr. Autonomna Pokrajina
Vojvodina - 18,75%, Grad Beograd -22,11%, ostatak Republike Srbije 6,76%, Koraci
kroz reformu muzikih kola, 2003). S obzirom na misiju i funkcije SOUOV, problem
predstavlja i veliki procenat uenika koji nakon srednje umetnike kole ne upisuju
fakultet (Autonomna Pokrajina Vojvodina - 36,11%, Grad Beograd - 26,20, ostatak
Republika Srbije - 21,25%).
U nastavnim programima umetnikih kola nedovoljno su zastupljeni neki
opteobrazovni predmeti, kao to su, na primer, geografija i matematika (oni su od 1996.
godine prebaeni u fakultativne predmete i esto se u praksi ne realizuju jer se mali broj
uenika opredeljuje za njih). Problem predstavlja i neprilagoenost optih predmeta
pojedinih disciplina specifinim zahtevima umetnikih kola (npr. umesto predmeta fizika
u srednjim muzikim da je akustika; da se u fizikom vaspitanju izbegavaju aktivnosti

koje mogu dovesti do povrede ruku i zamene nekim drugim, korektivnom gimnastikom i
sl.). Ako se uzme u obzir i to da jedan broj uenika muzikih i baletskih kola mogu
upisati srednju kolu bez zavrene redovne osnovne kole (jer osnovna muzika i
baletska kola traju krae) onda se dodatno postavlja pitanje zastupljenosti i kvaliteta
opteobrazovnih predmeta u srednjim umetnikim kolama. Nastavni programi
umetnosti u gimnazijama su dosta siromani i ne koriste se njihovi potencijali za
obrazovne i vaspitne svrhe. Zastupljene su samo muzika i likovna umetnost (pored
knjievnosti), a nema brojnih drugih umetnosti kao to su drama, pozorite, ples, pokret,
film, fotografija, digitalne umetnosti, umetniki zanati ili kreativne industrije. Nastavni
programi nemaju neophodnu (vertikalnu i horizontalnu) povezanost nastavnih disciplina.
Poto u najveem broju kola ne postoje razvijene vannastavne aktivnosti, nema prilike
za povezivanje sadraja iz razliitih oblasti i primenu znanja niti mogunosti za uvoenje
novih sadraja i oblika rada.
U statistici obrazovanja u Republici Srbiji ne vode se podaci o broju nastavnika u
srednjim kolama ralanjeno po strukama, profilima i vrstama kola u kojima rade, osim
za specijalne i umetnike srednje kole, to znai da ne znamo taan broj nastavnika u
gimnazijama. Procenjuje se da u oblasti umetnikog obrazovanja radi preko 3.000
zaposlenih i da je upisano vie od 26.000 uenika. Prema procenama i uvidima s terena,
ima dovoljno nastavnog kadra u SOUOV (u nekim manje razvijenim sredinama
nedostaju nastavnici engleskog jezika i matematike). Kvalifikaciona struktura nastavnog
kadra je dobra i odgovarajua. Problem predstavlja nain inicijalnog obrazovanja i
usavravanja nastavnika, to dovodi do neravnotee i neintegrisanosti strunog i
pedagokog obrazovanja, izostajanja mentorskog rada i sutinskog uvoenja u struku i
nerazvijenog koncepta profesionalnog razvoja nastavnika. Na fakultetu likovne
umetnosti i fakultetu muzike umetnosti postoje psiholoko-pedagoko-metodiki
predmeti (osnovni paket od 30+6 ESPB), ali ih na nekim drugim umetnikim fakultetima
nema. Deava se da, na primer, posle zavrene muzike kole uenici odlaze na
uiteljski fakultet gde ne postoji smer niti blok predmeta relevantan za metodike
umetnosti u mlaim razredima, tako da nemaju priliku da se usavravaju u domenu
umetnike pedagogije. Umetnike pedagogije kod nas nisu ni izdaleka tako propulzivno i
razvijeno nauno-istraivako polje kao to su u razvijenim zemljama ili kako se savetuje
u evropskim dokumentima (v. dokumenta: Evropska agenda za kulturu, 2009; Map for
Arts Education, 2006; Seulska agenda - ciljevi za razvoj umetnikog obrazovanja, 2010).
Kvalitet nastavnih metoda je verovatno jedan od najveih problema u gimnazijskom i
umetnikom obrazovanju. Nastava je preteno predavakog tipa, osim za strune
predmete u umetnikim kolama, a veoma je mala iskorienost metoda aktivnog uenja
i mogunosti koje pruaju savremene informaciono-komunikacione tehnologije. Akcenat
je na velikom broju asova sa fokusom na predmetnoj faktografiji i, u najboljem sluaju,
uenju s razumevanjem, a mnogo manje na osposobljavanju uenika za samostalan
intelektualni rad, reavanje problema, donoenje odluka, evaluaciji i samoevaluaciji
baziranoj na znanju i sposobnosti analize, realizaciji malih projekatskih zadataka,
sposobnosti prezentacije znanja, kreiranju novih produkata ili reenja itd. Dominacija
predavake nastave je dvostruki problem: takvim pristupom ne mogu se ostvariti ciljevi
OSUOV, a drugo, potpuno se zanemaruju razvojne kompetencije ovog uzrasta,
nedovoljno se postojee koriste, a neke vane nove se ne razvijaju. Gimnazijski
predmeti boluju od akademizma. Na primer, u nastavi informatike i tehnike esto se
mnogo vie insistira na teorijskom poznavanju funkcije i delova hardvera i softvera,
teorijskom poznavanju programskih jezika i demonstriranju poznavanja rada u svakom
od njih, a skoro da nema kola gde ta znanja slue da se predstave podaci i sadraji

drugih predmeta koji se ue, da se obrade i prikau rezultati analiza i projekata uraenih
za potrebe drugih predmeta, da se proiri i podigne nivo korisnikih vetina i umenja.
Informatika pismenost se ne tretira kao transferzalna kompetencija koja je potrebna za
rad u svim drugim oblastima.
Kvalitet udbenika i upuenost uenika na udbenike nedovoljni su, mnogo vie se
koriste prirunici ili zbirke, aci mnogo vie ue iz beleaka i ne ovladavaju vanom
sposobnou samostalnog dolaenja do potrebnih informacija i jo manje kritikom
recepcijom i selekcijom izvora. Udbenici esto nisu dobrog kvaliteta, po svojoj strukturi i
ponudi nisu prilagoeni misiji ovih kola (vea ponuda razliitih aktivnosti, irenje opte
kulture, motivisanje za itanje i intelektualni rad, upuivanje na druge izvore i sl.). Mnogo
manje je alternativnih udbenika u srednjim kolama i ne postoje udbenici za sve
predmete predviene planom i programom, posebno nedostaju niskotirani udbenici u
umetnikim kolama. Postojei standardi za ocenu kvaliteta udbenika nisu adekvatni.
Kao i u osnovnim kolama, u najveem broju kola u SOUOV postoji dramatian
disbalans izmeu nastavnih i vannastavnih aktivnosti. Najvei broj vannastavnih
aktivnosti nije povezan s nastavnim, uenici po pravilu moraju da ih plaaju, pa veliki
broj dece ne moe da ih koristi. Najvei broj kola radi u dve smene to je prepreka
razvoju bogate ponude vannastavnih aktivnosti, a one same nisu deo obaveznog radnog
vremena nastavnika. Dopunski i dodatni oblici rada u kolama retko gde se izvode, dri
ih veoma mali broj nastavnika, o emu najbolje govori ogroman broj privatnih asova bilo
kompenzatorne prirode (da aci naue ono to su propustili u koli), bilo dodatne,
stimulativnije pripreme za takmienja ili druga postignua u odreenim oblastima (osim u
umetnikim kolama gde su javni asovi i takmienja deo redovnih nastavnih aktivnosti).
Efekti SOUOV u skladu su s nabrojanim problemima. Meunarodna istraivanja (PISA i
TIMMS) govore da je zabrinjavajui procenat naih uenika uzrasta 15 godina
funkcionalno nepismen (treina populacije prema PISA, 2009), da su uenika znanja
uglavnom reproduktivnog tipa, da je stepen primenjivosti tih znanja ispod svetskog i
regionalnog proseka, da imamo zanemarljivo mali procenat uenika u najviim
kategorijama znanja (ispod 1%) i zabrinjavajue veliki broj u najniim kategorijama
postignua. Za ovaj obrazovni podsistem je posebno ozbiljan izazov niska italaka
pismenost (razumevanje teksta i sposobnosti rada na tekstu), jer je ona bazina za
nastavak kolovanja. Fakulteti se ale na nizak nivo znanja i pismenosti uenika koji
dolaze iz SOUOV, a to se vidi i na slabim postignuima na testovima opte kulture na
prijemnim ispitima za fakultet. Zbog nedostatka standarda, kvalitet procesa proveravanja
i ocenjivanja optereen je subjektivnou i relativizovan do apsurda to se najbolje
ogleda u proseku uspeha maturantskih odeljenja koji najee prelazi ocenu 4,5. Ne
prati se kvalitet vaspitnih efekata gimnazijskog i umetnikog obrazovanja, ali razni
pokazatelji (npr. sistem vrednosti mladih, kakve su kulturne potrebe i navike studenata,
naini provoenja slobodnog vremena, uzori za identifikaciju, vrsta i uestalost nasilja u
kolama, maloletnika delinkvencija i sl.) govore da je u SOUOV, kao i u osnovnoj koli,
veoma zanemarena vaspitna funkcija. Specifian problem imamo u specijalizovanim
gimnazijama i umetnikim kolama gde se uenicima veoma malo i retko prua psihosocijalna podrka i pomo u razvoju (kako da se nose sa uspehom, kako da uspostave
balans u razvoju razliitih aspekata identiteta), to nekada dovodi do toga da jedan broj
tih najuspenijih ne uspeva da zavri visoko obrazovanje i pored objektivnih uslova koje
imaju.

Koncept karijernog voenja nije razvijen u kolama. Profesionalno savetovanje esto

rade kolski psiholozi, ali prilino nesistematino. Osnove razvoja preduzetnitva
pojavljivale su se u programima koje su realizovale neke kole (npr. razvoj uenikih
zadruga).
Stvaralaka i saradnika klima u nastavnikom kolektivu nije esta pojava u
gimnazijama, neto je ea u umetnikim kolama, a najea je u muzikim kolama
(zbog orkestarskih i horskih izvoenja). Inicijativni, kreativni i autonomni nastavnici, tj.
nastavnici ugledni profesionalci, pre predstavljaju izuzetak, nego pravilo. Sistemske
mere ni na koji nain ne prepoznaju i ne podravaju rad dobrih nastavnika. Autonomija
nastavnika je veoma ograniena, najee se svodi na izbor nastavne metode koju e
koristiti u radu s uenicima. Mala je i autonomija uenika i participacija u kolskom ivotu
i aktivnostima (npr. u nastavnim delatnostima, u donoenju odluka). Saradniki odnos
uenika i nastavnika je redak u gimnazijama, a znatno je razvijeniji u umetnikim
kolama - naroito u muzikim kolama (mentorski rad, saradnja oko javnih nastupa,
takmienja).
SOUOV kole kao ustanove nemaju razvijen prepoznatljiv identitet, s tim to je taj
problem manje izraen u srednjim umetnikim kolama zbog prirode domena rada.
Kod uenika nije razvijeno oseanje pripadnosti koli, ima veoma malo mera usmerenih
na njegovo jaanje u kolama. Kvalitet meuljudskih odnosa, drutvena ekologija,
enterijer i eksterijer kolskog prostora nisu u kolama shvaeni kao deo pozitivnog
identiteta kole, malo aktivnosti je usmereno na jaanje participacije uenika i razvoj
njihovog oseaja pripadnosti koli. S obzirom na nerazvijen identitet kola u SOUOV
logino je da nije velika njihova saradnja s lokalnom samoupravom i relevantnim
ustanovama, organizacijama i institucijama u njoj (obrazovnim, kulturnim, naunim,
sportskim itd.). Uticaj kole na ivot u lokalnoj zajednici i irem okruenju generalno je
mali. Saradnja gimnazija i umetnikih kola sa srednjim strunim kolama u lokalnoj
samoupravi dosta je retka.
Saradnja kola s roditeljima je veinom svedena na obavetavanje roditelja o uenikom
(ne)uspehu i intervencije zbog ocena. Zbog misije i funkcije SOUOV, nuna je saradnja
s visokim obrazovanjem, ali sem upisne kampanje fakulteta u gimnazijama (u
umetnikim kolama je ona mnogo manja) teko da ima drugih aktivnosti. Postoji
specifian problem za uenike srednjih baletskih kola, oni nemaju mogunost da
nastave obrazovanje jer u Republici Srbiji ne postoji visokokolska ustanova za
obrazovanje baletskih umetnika. Nedovoljno je naunih istraivanja relevantnih pitanja i
karakteristika SOUOV, koja bi sluila kao vaan dodatni oslonac za planiranje reformi u
ovom delu obrazovnog sistema.

Efikasnost obrazovanja u SOUOV

Analize tekueg stanja pokazuju da SOUOV nije dovoljno efikasan, i to: nije dovoljan
obuhvat uenika SOUOV; uee gimnazijskog obrazovanja je meu najniim u Evropi;
nije dobar kvalitet pripremljenosti uenika za nastavak kolovanja na univerzitetu,
gledano po nacionalnim i meunarodnim proverama, uenici ne ovladavaju potrebnim
kompetencijama, ne stiu raznovrsna, bogata, primenljiva znanja i umenja te optu
kulturu, niska im je motivacija za uenje i intelektualni rad i nastavak kolovanja; kod
uenika nije dominantan sistem vrednosti koji promovie savestan i istrajan rad, znanje,

etiku, graansku odgovornost prema sebi, drugima i vlastitoj okolini. Gimnazije su

izgubile svoj specifian identitet institucija koje dobro pripremaju i vode na univerzitet.

Relevantnost SOUOV
Gledano dugorono, SOUOV bi trebalo da ima jednu od centralnih uloga u podizanju
procenta stanovnitva s visokim obrazovanjem u Republici Srbiji i formiranju
intelektualne i kulturne elite zemlje. Nesumnjiva je vanost i neophodnost SOUOV za
postizanje cilja da do 2020. godine u Republici Srbiji 35 - 38.5% graana uzrasta 30 - 34
godina ima neki vid tercijarnog obrazovanja. Da bi se ispunile drutvene potrebe,
oigledno je da e u narednoj deceniji u ovom podsistemu obrazovanja, zbog raskoraka
izmeu karakteristika njegove funkcije i tekueg stanja, biti neophodne najvee promene
i intervencije i najvea ulaganja.

3. Nalazi SWOT analize

Unutranje snage i potencijali SOUOV za dostizanje definisane vizije su: duga tradicija
gimnazija i umetnikih kola u Republici Srbiji; izgraena mrea kola s kapacitetom za
vei obuhvat uenika; nauno-istraivake i strune institucije i kadar koji moe
kompetentno da reava probleme SOUOV; ima dovoljno nastavnog kadra s
odgovarajuom strunom kvalifikacijom; uspostavljen je zakonski okvir i institucionalna
struktura za inoviranje SOUOV; u veini kola postoji struna pedagoko-psiholoka
sluba.
Ozbiljne unutranje slabosti SOUOV su: geografski raspored kola koji ne obezbeuje
dostupnost i pravinost SOUOV; mali, nedovoljan obuhvat uenika, posebno u
gimnazijama i znaajno manji obuhvat uenika iz osetljivih kategorija i nerazvijen sistem
podrke i obezbeivanja uslova za njihovo kolovanje; nizak kvalitet nastave i znanja s
kojim uenici izlaze iz kole pa su nedovoljno pripremljeni za akademski nivo kolovanja;
ne postoji mogunost kontinuiteta u kolovanju baletskih umetnika i pedagoga;
nastavnici u srednjim kolama nisu dovoljno dobro pripremljeni za psiholoko-pedagoki
rad s uenicima, nisu obueni za primenu savremenih koncepcija uenja/nastave;
nedostaje sveobuhvatna koncepcija obrazovanja buduih nastavnika (kvalitetna
selekcija, stipendiranje, mentorski rad i stalno praenje); nema nastavnikih smerova na
fakultetima za sve predmete; potrebno je unaprediti koncept usavravanja nastavnika u
praksi i njegovog finansiranja; nije razvijen sistem praenja i evaluacije nastavnika, nisu
realizovana zakonska reenja za napredovanje nastavnika; nisu razvijene vannastavne
aktivnosti u kolama; preobimni su i nefleksibilni programi; retka, skromna i
neelaborirana saradnja kola s kulturnim, naunim i drugim organizacijama i
institucijama, pa budua kulturna i intelektualna elita nema priliku da se sree s
nosiocima kulturnog i naunog ivota u svojoj sredini, da razvija drugaije potrebe i
navike i povezuje vankolska znanja i umenja sa kolskim.
Tekue povoljnosti u okruenju koje se mogu iskoristiti u ostvarivanju vizije su: projekcija
ekonomskog razvoja u narednoj deceniji koja vidi inovacije i inovativnost kao centralni
privredni pokreta; razvijeni su razliiti standardi i obrazovne politike na nivou EU koji
mogu da poslue kao oslonci za celovitu reformu sistema obrazovanja u Republici Srbiji;
evropski fondovi koji bi se mogli ciljano upotrebiti za reformu SOUOV; poslednjih 10 - 15
godina u nevladinom sektoru razvijeni su razliiti kvalitetni programi koji su primenljivi u

SOUOV; postoje udruenja kola koja mogu biti jedan od potpornih sistema za
podizanje kvaliteta rada u SOUOV.
Rizici da se ne ostvari potrebna vizija SOUOV realni su i moraju se uzeti u obzir, i to su,
pre svega: opte siromatvo i slaba materijalna mogunost drutva u celini, profil i
dubina siromatva u Republici Srbiji direktno utiu na obuhvat dece iz osetljivih socioekonomskih grupa gimnazijskim i umetnikim obrazovanjem; ukupna ulaganja za
prosvetu, istraivanje i razvoj u obrazovanju ispod su proseka EU u relativnom odnosu,
a pogotovo u apsolutnom smislu u odnosu na nominalni iznos BDP razvijenih zemalja;
nedovoljno vrednovanje obrazovanja u odnosu na znaaj doprinosa drutvenom razvoju;
este politike promene, a s njima i nedostatak kontinuiteta u sprovoenju neophodnih
promena u obrazovanju; nedovoljna, ali i nekritika implementacija pozitivnih iskustava
drugih obrazovnih sistema.

4. Strategija razvoja SOUOV

Glavni izazovi i opredeljenje strategije
Gimnazije i srednje umetnike kole su obrazovne ustanove najmanje obuhvaene
reformskim tokovima u prethodnih 20 godina i promene su nune. Glavni raskorak
izmeu vizije i postojeeg stanja predstavlja mali obuhvat uenika, neadekvatna
selekcija uenika za gimnazije i nedovoljno dobar kvalitet gimnazijskog obrazovanja, pa
time i nedovoljno dobra priprema za nastavak kolovanja u visokom obrazovanju. Ovo
raa sledeu kontradiktornu situaciju: ukoliko budemo podigli kvalitet rada u SOUOV i
postavili vee zahteve (za uenike i nastavnike) moe se oekivati da e u prvo vreme
broj uenika ostati isti ili e opasti, to je suprotno zahtevu da pohaanje SOUOV bude
glavni nain za poveanje broja graana s visokom strunom spremom.

5. Strategija dostizanja vizije - politike, akcije i mere

Obuhvat uenika SOUOV
Obezbeivanje znatno veeg obuhvata uenika je prioritetan zadatak u realizaciji misije
SOUOV i dugoronog poveanja osoba s tercijarnim obrazovanjem u Republici Srbiji.
Kljuna politika u tom pravcu jeste omoguavanje deci iz siromanih porodica i deci sa
sela da se koluju u SOUOV (i nakon toga u visokom obrazovanju) i podizanje kvaliteta i
specifinosti kolovanja u SOUOV, za ta su potrebne sledee mere:
1) stvaranje podrke deci iz siromanih porodica i deci sa sela da se koluju u SOUOV,
kao to su: obezbeivanje prevoza uenicima iz udaljenih krajeva; obezbeivanje i
plaanje prevoza onima koji su iz siromanih porodica; obezbeivanje uenikih domova
ili internata; unaprediti propise kojima se ureuje davanja stipendija (definisati kriterijume
za njihovo dodeljivanje i obezbediti kontinuitet za one koji nastave kolovanje u visokom
obrazovanju); obezbeivanje kolskog udbenikog fonda te instrumenata i kolske
opreme, prostora za uenje i vebanje van redovne nastave i, ukoliko je mogue,
besplatnog obroka u koli;
2) obezbeivanje afirmativnih mera podrke specifinim grupama uenika koji su
sistematski izostavljeni iz ovog vida kolovanja pri upisu u SOUOV (npr. romska deca,
neke kategorije dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju);

3) donoenje zakona o gimnazijama i umetnikim kolama i odgovarajuih podzakonskih

akata ime se operacionalizuje i specifikuje profil kolovanja u SOUOV i definiu uslovi
rada;
4) podizanje privlanosti SOUOV preko drugaijih formi i metoda rada, fleksibilne i
bogate ponude nastavnih, vannastavnih i vankolskih aktivnosti i modularizacije
programa koja omoguava individualizaciju nastave i rad na razliitim nivoima teine u
SOUOV (v. Kvalitet rada u SOUOV);
5) gimnazijski i umetniki programi ne realizuju se u meovitim kolama sa istim
nastavnim kadrom, jer to ponitava specifinost rada u SOUOV i smanjuje
zainteresovanost uenika za SOUOV;
6) izrada posebnog dokumenta o umetnikom obrazovanju od predkolskog nivoa do
univerziteta (v. Sadanje stanje kljunih obeleja).

Kvalitet rada u SOUOV

Obezbeivanje visokog kvaliteta obrazovanja u gimnazijama i srednjim umetnikim
kolama osnovni je uslov za ispunjavanje misije SOUOV u Republici Srbiji. Kvalitet
obrazovanja se sastoji od nekoliko osnovnih komponenata: kvaliteta uslova za nastavu i
uenje, kvaliteta programa obrazovanja, kvaliteta procesa nastave i uenja, kvaliteta
nastavnika, kvaliteta obrazovnih postignua uenika (koja se objektivno utvruju) i
kvaliteta kole kao ustanove. Osnovne mera koje mogu da osiguraju visok kvalitet
SOUOV su:
1) opta politika
Osnovna politika razvoja SOUOV jeste definisanje ovih oblika obrazovanja kao
prioritetnih za moderni razvoj Srbije, jer ovi oblici predstavljaju temelj za visoko
obrazovanje i formiranje inicijativnosti, kreativnosti i inovativnosti kod mladih ljudi.
Utvrivanje ovih oblika obrazovanja kao prioritetnih trebalo bi da se operacionalizuje
sistemom finansiranja ovih oblika obrazovanja, poveanjem obuhvata ovim oblicima
obrazovanja, ukljuivanjem ovih oblika obrazovanja u razvojne planove Republike Srbije
i lokalnih samouprava;
2) kvalitet uslova za nastavu i uenje
Definisanje standarda kolskog prostora i didaktike, umetnike i informatike opreme
za gimnazije i srednje umetnike kole i definisanje mehanizama kontrole primene tih
standarda. Ti standardi trebalo bi da obezbede uslove za jednosmenski rad ovih kola,
realizaciju raznovrsnih aktivnosti kole i primenu razliitih metoda aktivnog
uenja/nastave, to je sve nuno za ostvarivanje misije SOUOV. Radi vee pedagoke
efikasnosti, broj uenika u odeljenju, u svim kolama, ne treba da bude vei od 22 - 25
uenika;
3) kvalitet vaspitno-obrazovnih planova i programa

(1) Gimnazije imaju status opteobrazovnih kola, ali mogu imati usmerenja
(prirodno-matematiko, drutveno-jeziko). Za uenike postoje izborni
blokovi (moduli). Postoji mogunost i za internacionalnu gimnaziju i pod
odreenim uslovima on-line gimnaziju organizovanu po meovitom (blended)
modelu;
(2) Usvajanje novih kolskih programa. Da bi se uradili koncepcijski novi
programi neophodno je da se najpre definiu standardi postignua uenika
(kljuna znanja, umenja, kompetencije i sistemi vrednosti koje bi uenici
trebalo da usvoje kroz itavu srednju kolu) i to za gimnazije i umetnike
kole u celini i za pojedine predmete. Obogaivanje programa gimnazija
sadrajima novih umetnikih disciplina koje do sada nisu bile zastupljene u
koli, a imaju dragocen vaspitno-obrazovni potencijal (drama, pozorite,
ples, pokret, film, digitalne umetnosti), a programa srednjih umetnikih kola
opteobrazovnim programima visokog kvaliteta koji moraju biti prilagoeni
profilu kole. Vaspitno-obrazovni programi moraju biti savremeni,
reprezentativni za oblast, ali selektivni, te ivotno i socijalno relevantni.
Potrebno je uvoenje transdisciplinarnosti u kolske programe, pre svega,
kroz nastavu zasnovanu na projektima. Ovo, na primer, omoguava
uvoenje kulture i umetnosti u glavne tokove celokupne nastave i pomae da
se stvara bogatije okruenje za uenike (v. Preporuke Evropske komisije za
obrazovanje, obuku, kulturu i mlade u kontekstu Evropske agende za
kulturu);
(3) Fleksibilnost programa: nastavnici imaju autonomiju da izaberu jedan deo
nastavnog sadraja (koji nije vei od 10%) i prilagode ga odlikama uslova u
kojima rade, karakteristikama uenika s kojima rade i specifinostima lokalne
sredine u kojoj je kola. Ciljevi tog dela nastave doprinose realizaciji ciljeva
predmeta. Uz davanje autonomije nastavnicima u koli, neophodno je
obezbeivanje kontinuirane podrke i pomoi nastavnicima u realizaciji
programa, a potrebno je i definisati kako e se verifikovati adekvatnost i
svrsishodnost tih delova programa koje koncipira aktiv nastavnika u koli;
(4) kole imaju kolski razvojni plan (koji sadri prioritete za naredni period);
kolski program za etiri godine (koji obuhvata sve vidove nastavnih i
vannastavnih aktivnosti i saradnju kole s drugim institucijama i lokalnom
samoupravom) i godinji plan rada kole (u kome se konkretizuju planovi iz
prethodna dva dokumenta za jednu godinu). Realizacija svih aktivnosti iz
ovih dokumenata mora biti finansirana;
(5) kolska dokumenta sadre sloenu strukturu aktivnosti: nastavne,
vannastavne, izborne, fakultativne i vankolske aktivnosti i aktivnosti kole u
lokalnoj sredini (volonterski i drutveno-koristan rad). Neophodno je postii
harmoninu celovitost kroz sve predviene aktivnosti u koli. Raznovrsni
vannastavni programi koncipirani su interdisciplinarno, da bi se podstaklo
smisleno povezivanje znanja i umenja i razvoj opte kulture uenika,
realizuju se u okviru radnog vremena nastavnika i finansiraju se na osnovu
programa rada kole. Deo nastavnih programa moe se realizovati kroz te
aktivnosti, koje su po pristupu i nainu rada drugaije, pa manje optereuju
uenike bez obzira na vremenski angaman. Inicijalno i struno

usavravanje nastavnika treba da obuhvata obuku i za vannastavne

aktivnosti. Uenici ne plaaju uestvovanje u sekcijama, fakultativnim i
vannastavnim aktivnostima, jer se time izbegava diskriminacija uenika iz
loih socio-kulturnih sredina;
(6) Uvoenje jednosmenskog rada u kolama (kad god uslovi to dozvoljavaju),
a u dobijenom prostoru i vremenu organizovanje diversifikovanih oblika
kvalitetnih vannastavnih kolskih aktivnosti za uenike. Samo ovako
razuene delatnosti kole mogu da ostvare obrazovne funkcije kole i razviju
i pojaaju vaspitne funkcije kole. Tamo gde nije mogu jednosmenski rad,
prostor za vannastavne aktivnosti obezbeuje se u javnim ustanovama u
lokalnoj samoupravi;
(7) Razvijanje vaspitne funkcije kole kroz: nain na koji se obrazuju uenici
(izbori kvalitet programa, izbor metoda rada, nastavnici kao model);
vannastavne i slobodne aktivnosti uenika; celinom svog delovanja i
saradnjom s drugim institucijama, organizacijama, roditeljima i lokalnom
zajednicom;
(8) U SOUOV se organizuje celovit sportski ivot kole radi brige o fizikom
razvoju svih uenika i organizuje samostalno ili u saradnji sa drugim
institucijama i organizacijama aktivnosti za razvoj zdravih stilova ivota. Svi
uenici moraju biti ukljueni u takve aktivnosti, primereno svojim
sposobnostima i sklonostima;
4) kvalitet procesa nastave i uenja
(1) Program rada kole predvia korienje raznovrsnih oblika i metoda
nastave/uenja usaglaenih s prirodom predmeta i njegovim ciljevima.
Raznovrsne metode rada omoguavaju bolju realizaciju postavljenih
vaspitno-obrazovnih ciljeva i individualizaciju nastave, bolje izlaze u susret
specifinim potrebama uenika, i razvijaju kompetencije uenika potrebne za
nastavak kolovanja i ivot u savremenom drutvu, pripremaju za budue
lake prilagoavanje tehnolokim promenama i novim oblicima organizacije
rada i doprinose poveanju produktivnosti, konkurentnosti, privrednom rastu i
stopi zaposlenosti. Obezbeuje se korienje potencijala umetnikog
obrazovanja u drugim akademskim disciplinama, jer su ivotni problemi
mnogo vie nalik problemima koji se sreu u umetnosti, to su problemi koji
retko imaju jedno tano reenje. Korienjem metoda rada iz umetnosti
podstiu se kreativni i inovativni kapaciteti individua (v. npr. primena
pozorita i drame u obrazovanju, projekat Drama unapreuje kljune
kompetencije u obrazovanju, DICE, 2010) i, tim putem, razvijaju kreativni
kapaciteti drutva. kolske biblioteke i medijateke intenzivno uestvuju u
redovnoj nastavi kao prostor za uenje, mesto za sprovoenje relevantnih
aktivnosti uenika za pojedine predmete i za razvoj medijske pismenosti
uenika. Biblioteke i bibliotekari su resurs-centri za razliite izvore
informacija u realizaciji nastave i vannastavnih aktivnosti. Omoguiti
korienje prednosti informaciono-komunikacionih tehnologija u
nastavi/uenju i razliitih oblika uenja u on-line okruenju, (elektronske

konferencije, predmetni blogovi, diskusione tribine, razmena informacija,

elektronska testiranja itd.);
(2) Otvaranje mogunosti pravljenja razliitih trajektorija kojima uenici prolaze
kroz kolovanje u SOUOV pripremajui se za budue kolovanje i profesije.
Biranje izbornih predmeta, vannastavnih i fakultativnih aktivnosti u koli
obavlja se na poetku kolske godine u konsultacijama u kojima uestvuju
uenik, roditelj/staratelj, nastavnik i psiholog, pedagog, savetnik za nastavu
iz kole. Pored raznovrsnosti programa, isti programi se mogu realizovati na
razliitim nivoima teine (osnovni i napredni nivo). Programi su koncipirani
tako da podstiu razliita interesovanja uenika, povezivanje i primenu
znanja u akademskom i ivotnom kontekstu i razvoj opte kulture i
funkcionalne pismenosti uenika. Razvijen je sistem vrednovanja svih
aktivnosti/programa u kojima uestvuju uenici. Na kraju SOUOV uenik u
svedoanstvu ima zabeleene sve programe koje je proao za etiri godine;
(3) Optereenje uenika obaveznom nastavom ne sme prei 26 - 28 asova
nedeljno da bi se ostavio prostor za druge vidove aktivnosti kojima se
ostvaruju drugi ciljevi i ishodi. Srednje umetnike kole imaju drugaiju
strukturu aktivnosti, sa mnogo individualnog praktinog vebanja i
mentorskog rada sa uenicima;
(4) U kolama obezbediti uslove za podjednaku razvijenost nastavnih i
vannastavnih delatnosti. Vannastavni programi su iz razliitih oblasti (nauke,
kulture, sporta, zdravlja, preduzetnitva, ekologije, politike socijalizacije i
ureenja drutva) i koncipirani su interdisciplinarno, tako da na jednom
programu rade zajedno nastavnici iz razliitih oblasti. Inicijalno i struno
usavravanje nastavnika treba da obuhvata obuku i za vannastavne
aktivnosti i za ulogu mentora. Definisati i sistem mera za podsticanje
uenikog uea u vannastavnim i vankolskim aktivnostima: npr. ponuda
koja omoguava lini izbor, javnu afirmaciju u koli i/ili lokalnoj samoupravi
(konkursi, nagrade, javni nastupi itd.). kole se podstiu da organizuju
vannastavne aktivnosti u saradnji sa spoljnim partnerima u lokalnoj
samoupravi;
(5) Obezbeivanje drugaije strukture i vremenske satnice u kolskoj radnoj
nedelji za nastavnike i uenike. Nastavnici i uenici imaju svakodnevno
radno vreme (npr. 8 - 16 sati) koje pored asova redovne nastave obuhvata i
druge aktivnosti prema programu kolskih aktivnosti. Mimo nastave i
vannastavnih aktivnosti, uenici imaju u koli sate za uenje i konsultovanje
s nastavnicima, za projekatski rad;
(6) Udbenici i instruktivni materijali se vrednuju na osnovu validnih i
proverenih standarda kvaliteta, i oni su, pre svega, prilagoeni misiji ovih
kola (vea ponuda razliitih aktivnosti, irenje opte kulture, motivisanje za
itanje i intelektualni rad, upuivanje na druge izvore i sl.). Uenici u SOUOV
se upuuju na kritiku recepciju udbenikih sadraja, analizu i uporeivanje
informacija iz razliitih izvora, samostalni rad na ponuenom materijalu kroz
bogatu ponudu pitanja i zadataka visokog kvaliteta koji podstiu vie
misaone procese u udbenicima;

(7) Uvodi se praenje i kontrola kvaliteta procesa nastave i uenja sistemom

spoljnog vrednovanja kole, selekcijom nastavnika, sistemom evaluiranja
rada nastavnika i njihovog napredovanja, kao i redovnim konsultativnosavetodavnim radom. Konsultativni i savetodavni rad se obavlja u saradnji s
institucijama za unapreivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ali moe
biti lociran i u koli (npr. nastavnici u najviim zvanjima mogu imati drugaiju
raspodelu radnog vremena, manje rade sa uenicima, a taj deo preostalog
radnog vremena rade struni savetodavni rad sa kolegama u koli);
(8) kolski plan rada predvia i program aktivnog uenja u vankolskim
uslovima koji se realizuje bar jedanput godinje prema unapred razvijenom
programu i kroz saradnju s referentnim institucijama irom zemlje. Podstie
se saradnja uenika sa uenicima iz drugih kola, ak i drugih drava, kao i
ukljuivanje srednjokolaca u razliite meukolske projekte;
5) kvalitet nastavnika
(1) Obezbeivanje kvaliteta rada nastavnika definisano je u delu SROS
Obrazovanje nastavnika;
(2) Dodatna mera za osiguranje kvaliteta nastavnika jeste definisanje
standarda profesionalnih kompetencija i profesionalnog razvoja nastavnika
koji su specifini za gimnazije, odnosno srednje umetnike kole. Ti
standardi se koriste kao osnovni instrument za vrednovanje nastavnika, za
napredovanje nastavnika, odnosno za prestanak rada nastavnika koji ne
zadovoljavaju. U SOUOV koji obrazuje buduu intelektualnu i kulturnu elitu
treba da rade najbolji nastavnici, i o tome se vodi rauna pri njihovom
zapoljavanju, a pored obaveznog strunog usavravanja postoje
podsticajne mere za razliite vidove daljeg usavravanja (specijalizacije,
doktorati i sl.) i za angaovani profesionalni rad u koli;
6) kvalitet obrazovnih postignua uenika
(1) U cilju obezbeivanja kvaliteta obrazovnih postignua uenika odravati i
dalje razvijati postojee sisteme ispitivanja tih postignua, nacionalna i
meunarodna testiranja (PISA, TIMSS), zatim redovno analizirati dobijene
rezultate i izvlaiti pouke za nastavu i uenje i obrazovnu politiku zemlje;
(2) Doneti standarde uenikih postignua za SOUOV u celini i za pojedine
predmete. U njima su definisana znanja i umenja koja uenik treba da
poseduje na kraju gimnazijskog, odnosno umetnikog obrazovanja.
Standardi uenikih postignua za SOUOV se nadograuju na standarde
postignua za O i s njima ine jednu logiku celinu;
(3) Definisati koncepciju opte i umetnike mature koje bi trebalo da budu deo
celovitog sistema ocenjivanja u toku srednje kole, da budu podsticaj za
podizanje kvaliteta rada u SOUOV u svim oblastima i da budu kriterijum za
ulazak u visoko obrazovanje (v. deo Ulaz u visoko obrazovanje i obuhvat).
Optu maturu polau i uenici srednjih strunih kola koji se opredeljuju za
akademske studije. Redovno analizirati rezultate na maturama na

republikom nivou i u svakoj pojedinanoj koli, izvoditi zakljuke i pouke za

unapreivanje kvaliteta rada kola i na osnovu toga dalje inovirati rad.
Gimnazijama koje pokau zainteresovanost omoguiti pripreme za
meunarodnu maturu i uee u njoj;
(4) Definisati kriterijume i uslove za dodeljivanje statusa izvrsna kola (kola
izvrsnosti) u SOUOV onim kolama koje odlino rade, imaju veliku
pedagoku dodatu vrednost i postiu veoma dobre vaspitno-obrazovne i
razvojne rezultate iz razliitih oblasti i sarauju sa svojom sredinom i
referentnim institucijama, organizacijama i udruenjima;
(5) Uenika postignua se utvruju razliitim vidovima ispitivanja, ne samo
testiranjem. Testiranje omoguava objektivnije ocenjivanje i uporeivanje s
drugima, ali nije primenljivo u svim predmetima i ne govori o tome ta su
uenici nauili, ve samo koliko su nauili u odnosu na ostale iz uzorka.
Ocenjivanje mora biti u skladu s prirodom predmeta i njegovim ciljevima.
Potrebno je razviti specifine vidove vrednovanja vannastavnih aktivnosti,
razvijenosti specifinih kompetencija i razviti specifine sisteme vrednovanja
u umetnikim kolama koji bi bili u saglasnosti s prirodom umetnikih
disciplina (izlobe, koncerti, predstave, konkursi, nacionalne i lokalne
nagrade i sl.);
7) kvalitet kole kao ustanove
(1) Svi zaposleni u koli zajedno s uenicima rade na izgradnji identiteta kole.
Razliite kolske aktivnosti doprinose izgradnji specifinog prepoznatljivog
profila kole, i u vaspitno-obrazovnom, kulturnom, sportskom, naunom,
humanitarnom, ekolokom, tehniko-tehnolokom smislu. kola obezbeuje
stvaranje i kontinuirano usavravanje podsticajnog i bezbednog ambijenta za
razvoj uenika i nastavnog kadra, negovanje radne etike, dobrih odnosa i
atmosfere u koli. kola doprinosi razvoju vlastitog identiteta i kroz
specifine vidove saradnje s lokalnom samoupravom i relevantnim
institucijama, organizacijama i udruenjima. U koli je razvijen sistem mera
za podrku razvoja uenikog oseaja kolske pripadnosti (npr. simboli
kole, majice i dukserice u bojama kole sa kolskim amblemom). kole
obezbeuju razliite vidove okupljanja uenika i vannastave - uivo (npr.
sportski susreti, zabavne aktivnosti, alumni kole, meukolske smotre,
takmienja itd.) ili preko virtuelne obrazovne mree nastavnika i uenika.
Uenici mogu biti administratori takve mree, ukljueni u njeno odravanje i
razvoj, to ih dodatno vezuje za kolu i ivot u njoj i utie na razvoj uenike
participacije u koli. Uestvovanje na takvoj mrei aktivno vaspitno deluje na
uenike putem razvoja kulture ponaanja i delanja u okviru mree, kao i
moralnih aspekata: razvoj svesti ta je plagijarizam, ta je potovanje
autorskih i srodnih prava, i sl. Ureenje kolskog ambijenta, kreativno i
fleksibilno korienje pojedinih kolskih prostora, razvoj specifinog
vizuelnog izgleda kole moe, takoe, biti prilika za razvoj uenike
participacije, ali i za razvoj estetike, fleksibilnosti u miljenju i kreativne
saradnje sa drugima;

(2) Svi zaposleni u koli zajedno s uenicima definiu pravila ponaanja u

koli. Jasna, precizna pravila koja potuju svi doprinose bezbednosti i
razvoju humanih odnosa i konstruktivne komunikacije. Pozitivan etos
obezbeuje i podela uloga i odgovornosti svih uesnika (uenika,
nastavnika, uprave kole, roditelja ili staratelja i lokalne zajednice).
Participacija uenika u funkcionisanju ustanove (spram uloge i mogunosti)
omoguava im da bolje razumeju prirodu i logiku ljudskog udruivanja,
ureenja i rada drutvenih ustanova, institucija i organizacija, to je deo
vaspitavanja uenika. Uenici se osposobljavaju da razlikuju istinsku
participaciju od manipulacije, bez obzira ko je sprovodi, odrasli ili vrnjaci;
(3) Gimnazije i umetnike kole se angauju da obezbede podrku za svoju
javnu delatnost u lokalnoj samoupravi. One zrae u svom okruenju, imaju
kulturnu i javnu delatnost koja odgovara lokalnim potrebama, infrastrukturi i
socio-kulturnom kontekstu. U obezbeivanju specijalizovanih prostora i
uslova za umetniko delovanje uenika (npr. ateljei, radionice, digitalni
studio, montaerski stolovi, filmski studio, bine) kole sarauju s referentnim
ustanovama, institucijama, organizacijama ili udruenjima iz lokalne sredine i
regiona. Saradnja je dvosmerna jer i lokalna samouprava treba da brine o
kolama na njenoj teritoriji (v. deo Strateke relacije opteg srednjeg i
umetnikog obrazovanja s drugim sistemima);
(4) Program karijernog voenja i savetovanja uenika uzrasta od 15 do 18
godina obuhvata informisanje, savetovanje, voenje i donoenje odluka o
profesiji. Cilj programa: pomoi mladim ljudima da razumeju i interpretiraju
informacije o svetu rada i buduoj karijeri, omoguiti im da razjasne
nedoumice koje imaju u pogledu profesija ili poslova, nauiti ih da razumeju
svoje sposobnosti i definiu svoje stavove o ponuenim ili eljenim izborima.
Karijerno savetovanje i voenje mladih koji su talentovani ili obdareni i
mladih iz osetljivih drutvenih grupa trebalo bi da u okviru osnovnih
standarda uvai i specifinosti koje vae za ove grupacije mladih. Standardi
programa karijernog voenja i savetovanja za uenike odnose se na: lini
razvoj pojedinca; istraivanje mogunosti za uenje i zapoljavanje identifikovanje, izbor i korienje brojnih informacija o profesijama, karijeri,
daljem uenju i obrazovanju i formiranje sopstvenog stava o tome; planiranje
vlastite karijere i upravljanje njome (Strategija karijernog voenja i
savetovanja u Republici Srbiji). Kada se govori o razvoju preduzetnitva kod
uenika u SOUOV, pod time se ne misli na pripremu uenika za odreeno
zanimanje ve se podrazumeva upoznavanje uenika sa vlastitim
karakteristikama i sklonostima i njihovo upoznavanje sa prirodom sveta rada;
(5) Profesionalno upravljanje kolom (v. deo Zajedniki okvir za
preduniverzitetsko obrazovanje i vaspitanje). Izbor direktora se vri u koli,
bira ga kolektiv na osnovu programa rada koji kandidat priprema i obrazlae
pred kolektivom, a koji se interno i eksterno verifikuje i kada se prihvati,
realizuje ga ceo kolski kolektiv u planiranom periodu. Direktori obavezno
prolaze obuku za sloene uloge koje imaju, a za njih je izgraen i sistem
stalnog profesionalnog usavravanja. Njihov rad se prati, meri i ocenjuje,
evaluacija direktora je specifina komponenta evaluacije rada kole. Prema
novim istraivanjima, direktori bi trebalo da budu pedagoki rukovodioci, oni

koji dobro poznaju prirodu i organizaciju procesa nastave/uenja jer rezultati

istraivanja ukazuju na povezanost upravljanja kolom i postignua uenika.
kolski odbori pored nadzorne imaju i razvojnu ulogu, pomau koli u
podizanju kvaliteta rada, izgradnji profesionalnog identiteta i preko
predstavnika lokalne samouprave podravaju razliite vidovi saradnje kole
u lokalnoj samoupravi;
(6) U kolama se uvodi novi koncept partnerstva kole s
roditeljima/starateljima. Taj partnerski odnos se realizuje kroz razliite vidove
roditeljskog/starateljskog uestvovanja u kolskom ivotu, u kreiranju kolske
kulture i klime koja e najvie pogodovati razvoju uenika, u donoenju
odluka u koli i definisanju ciljeva i prakse koja e odgovarati specifinim
uslovima porodica i kole;
(7) U kolama su definisana pravila prihvatanja materijalne podrke koli
(sponzorstava, donacije i dr.). Nastavniki kolektiv, struna sluba i uprava
kole zajedno odluuju o angaovanju dobijenih sredstva, uvaavajui elju
darodavca u koju namenu da se uloe sredstva (npr. oprema biblioteke i
itaonice, kabineta, popravka zgrade i slino). Pojedinana odeljenja,
nastavnici ili deca ne mogu biti odreeni kao korisnici dobijenih sredstava;
(8) U kolama se stvaraju uslovi za razvoj, proveru i uvoenje obrazovnih
inovacija. kola se ukljuuje u projekte, sarauje sa obrazovnim i
istraivakim ustanovama i institucijama, a sama je osposobljena za mala
istraivanja, prouavanja i unapreivanja vlastite prakse;
(9) Stvaraju se potrebni uslovi za osnivanje uenikih klubova od strane
akog parlamenta, koji bi sprovodili konkretne aktivnosti i gde bi mladi imali
prilike da se informiu, neformalno i informalno edukuju, organizuju razliite
dogaaje i akcije u cilju razvijanja volonterskog duha i vrednosti aktivnog
uea u ivotu svoje zajednice.

6. Potrebne promene u okruenju SOUOV

Radi poveanja obuhvata uenika u SOUOV potrebna je aktivna saradnja gimnazija i
umetnikih kola sa osnovnim kolama kako bi se rano otkrili uenici koje bi prema
sposobnostima i interesovanjima trebalo usmeravati na SOUOV, na primer, preko
promovisanja SOUOV meu osnovcima. Saradnja osnovnog i srednjeg obrazovanja
trebalo bi da se odvija i kroz zajednike projekte i aktivnosti u lokalnoj samoupravi.
Potrebno je i da se umetnike kole angauju u realizaciji dela vannastavnih aktivnosti
(npr. razvoj opte muzike kulture, opte umetnike kulture i sl.) u O i gimnazijama.
Karijerno voenje treba razviti u osnovnim kolama ne samo zbog pomoi uenicima,
ve i zbog bolje identifikacije uenika i njihovog usmeravanja ka akademskom
obrazovanju. Neophodno je usaglaavanje koncepcije zavrnih ispita u osnovnoj koli i
prijemnih ispita u SOUOV.
Kroz sve predmete u osnovnoj i srednjoj koli treba provui podsticaje za razvoj
funkcionalne pismenosti. Dalji rad na razvoju funkcionalne pismenosti mora biti jedan od
prioriteta i u SOUOV.

Sa sistemom visokog obrazovanja neophodno je usaglaavanje, pre svega, u koncepciji

zavrnih ispita (matura) u SOUOV i prijemnih ispita u visokom obrazovanju. Treba da se
vodi rauna o kontinuiranom stipendiranju uenika iz osetljivih kategorija pri prelasku iz
SOUOV na visoko obrazovanje, a i o drugim vidovima podrke za nastavak akademskog
kolovanja (obezbeivanje doma, oslobaanje kolarine).
Zbog podizanja nivoa kvaliteta rada treba u gimnazijama i srednjim umetnikim kolama
podrati rad nastavnika koji imaju doktorate, specijalizacije ili drugi vid dodatnog
akademskog kolovanja u struci ili metodici (davanje odreenih beneficija, zvanja, neki
vid saradnje s matinim nastavnim fakultetom itd.) i podrati njihov rad na inoviranju
nastave. Potrebno je i da se pojaa, a na nekima umetnikim fakultetima i razvije
umetnika pedagogija za razliite vrste umetnosti. U okviru visokog obrazovanja
neophodno je i razmotriti kako da se rei problem visokog obrazovanja baletskih
umetnika u zemlji. Ima predloga da se fakultet za baletske umetnike otvori kao posebna
grupa na nekom od postojeih fakulteta.
Kreiranje opte politike SOUOV treba da se ostvaruje kroz koordiniran rad institucija
zaduenih za razvoj obrazovanja (MP, Zavoda za unapreivanje obrazovanja i
vaspitanja, Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i Nacionalnog
prosvetnog saveta) iji predstavnici bi trebalo da dre jednom u tri meseca zajednike
sastanke, na kojima bi se pratila realizacija opte politike i mera iz strategije za SOUOV.
U MP je potrebno da postoji osoba/e zaduene za praenje kolovanja dece sa sela i iz
osetljivih grupa i osoba/e zaduene za realizaciju umetnikog obrazovanja. Treba uvesti
redovni godinji izvetaj, bilten (godinja "bela knjiga") ne internog ve javnog karaktera
o stanju tih dela sistema. Na osnovu tih analiza potrebno je da se planiraju finansijski,
kadrovski i drugi resursi za unoenje potrebnih promena u skladu sa razvojem
obrazovanja datog u ovoj strategiji. Istraivanja obrazovanja i meuresorne saradnje
(obrazovanje i kultura, obrazovanje i nauka, obrazovanje i finansije, obrazovanje i rad i
socijalna zatita, itd.) treba da budu meu prioritetima u naunom razvoju Republike
Srbije u oblasti drutvenih istraivanja. Rezultati istraivanja bi trebalo da budu jedan od
vanih elemenata za kreiranje i razvoj obrazovne politike u zemlji. Potrebna je sistemska
podrka meunarodnim, a posebno regionalnim projektima saradnje, kao i sistemska
ponuda razvijenih kvalitetnih projekata iz obrazovanja zemljama u okruenju i ire, bilo
preko ministarstava, bilo preko kancelarija razliitih meunarodnih organizacija
(UNICEF, OEBS, UNDP i druge), ili preko saradnje fakulteta i istraivakih organizacija
(TEMPUS projekti i sl.).

7. Strateke relacije SOUOV s drugim sistemima

Poto u SOUOV poinje formiranje budue intelektualne i kulturne elite, u realizaciju
njegovih aktivnosti moraju pre svega biti ukljuene razliite institucije i organizacije
nauke i kulture. Kulturne ustanove bi morale da razviju svoju edukativnu funkciju i da
uspostave saradnju sa kolama. Vidovi saradnje mogu biti razliiti (deo nastavnog
programa se realizuje u kulturnoj ustanovi, uenici se ciljano vode da vide deo programa
kulturne ustanove koji ima veze sa sadrajem koji ue u koli ili kola i kulturna institucija
razvijaju zajedniki program). Centri za popularizaciju nauke, istraivake stanice,
muzeji, programi popularizacije nauke u muzej-kuama (npr. Milankovia, Pupina) jesu
mesta s kojima je neophodno razviti detaljne programe naune saradnje. Saradnja s
institucijama i organizacijama nauke i kulture mora biti sistematski razraena, mora biti

deo godinjeg programa kole i moraju biti obezbeeni preduslovi za njenu realizaciju
(razvijen program, obuene, kompetentne osobe, vreme, prostor, materijalna ili potrona
sredstva za realizaciju programa u ustanovama).
Partnerstva izmeu kola i kulturnih ustanova su znaajna jer omoguavaju dijalog
izmeu umetnikog obrazovanja i svih drugih predmeta koji se predaju. Naravno, ovo
podrazumeva obuku za ovu vrstu pristupa kako umetnika i kulturnih radnika, tako i
nastavnika i drugih strunjaka koji rade s decom u ustanovama kulture, kolama i raznim
centrima za decu i drugim prostorima van kola. Moderne kreativne industrije bi trebalo
ukljuiti u program SOUOV, da ih uenici upoznaju kao model spoja umetnosti
(kreativnost, inovacija), privredne delatnosti (prodajni predmeti iroke upotrebe) i
tehniko-tehnoloke delatnosti (korienje novih materijala, novih tehnika izrade i novih
tehnologija u izradi). Potrebno je osnaivanje aktivnog stvaralatva mladih u kulturi,
tehnici i nauci i obezbeivanje aktivnog iskazivanja mladih stvaralaca u oblasti kulture,
tehnike i nauke.
Gimnazije i srednje umetnike kole moraju imati uspostavljenu saradnju s razliitim
kulturnim, naunim, sportskim, zdravstvenim, ekolokim, tehniko-tehnolokim
manifestacijama (npr. Festival nauke, Laboratorija slavnih, Oistimo Srbiju, Mladi u
akciji), ne samo kao konzumenti ve i kao potencijalni partneri u njihovoj realizaciji.
Neophodna je promocija i validacija neformalnih oblika obrazovanja, podravanje ideje
kreativnosti i uenja u svakodnevnom ivotu, u slobodnom vremenu, u kulturnim i
drutvenim aktivnostima i povezivati ih sa kolskim uenjem/nastavom.
Saradnja s udruenjima, nevladinim organizacijama ili stranim agencijama koje imaju
razvijene i verifikovane programe (npr. za omladinsko preduzetnitvo, razvoj liderstva,
kole demokratije) moe biti deo programa vannastavnih aktivnosti kole.
SOUOV bi moralo da bude okrenuto delovanju u lokalnoj sredini, ali i vlast na nivou
lokalne samouprave i uprava lokalne samouprave morale bi da se angauju u brizi o
mrei obrazovnih ustanova na svojoj teritoriji i kvalitetu njihovog rada. Lokalna
samouprava bi trebalo da planski prati potrebe za nastavnim kadrom i stipendiranje
buduih nastavnika. Gimnazije i umetnike kole su vane za kadrovsku budunost
lokalne samouprave i negovanje kulturnih aktivnosti u njoj i lokalna samouprava bi
trebalo da preuzme odgovornost za planiranje razvoja SOUOV na svom podruju,
upravljanje njime i njegovo finansiranje.
Ministarstva nadlena za zdravlje, socijalnu politiku i omladinu treba da zajedno sa
kolama organizuju redovne volonterske i humanitarne aktivnosti (dobrovoljno davanje
krvi, pruanje pomoi siromanim uenicima, briga o deci bez roditeljskog staranja, briga
o starim i ugroenim licima itd.) i aktivnosti usmerene na promovisanje zdravih stilova
ivota u lokalnoj samoupravi (borba protiv upotrebe psihoaktivnih supstanci, duvana i
alkohola, briga o reproduktivnom zdravlju mladih). Sistematsko povezivanje i saradnja s
udruenjima i organizacijama (npr. planinarskim i izviakim drutvima, ekoudruenjima, drutvima za zatitu ivotinja, etno-udruenjima, domovima za decu bez
roditeljskog staranja, zavodima za zatitu spomenika i kulturnog naslea itd.) bilo bi
snana podrka u vaspitanju aktivnog i odgovornog graanina.

Neophodna je kontinuirana saradnja s medijima i iroka javna kampanja o procesima

stratekih promena u SOUOV, da bi graani upoznali novine, pripremili se za njih i
prihvatili ih.

V. SREDNJE STRUNO OBRAZOVANJE I VASPITANJE

Misija srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: SSOV) je da
obezbedi mogunosti i uslove svakom pojedincu da stekne znanja, vetine, sposobnosti
i stavove - strune kompetencije radi efikasnog ukljuivanja u svet rada i nastavak
kolovanja.
Kako bi ostvarilo te zadatke SSOV treba da bude funkcionalan, efektivan, racionalan i
fleksibilan sistem obrazovanja, iroko determinisan i dostupan svima, da odgovori na
trenutne i budue potrebe trita rada i da pripremi pojedinca da se stalno tokom ivota
usavrava i ui.
Ostvarujui ovu misiju, SSOV doprinosi stvaranju drutva zasnovanog na znanju, to je
temelj ukupnog i odrivog razvoja drutva u celini.
Funkcije SSOV su:
1) sticanje inicijalnog i kontinuiranog strunog obrazovanja;
2) sticanje potrebnih znanja za nastavak kolovanja;
3) sticanje kvalifikacija (odnosno relevantnih strunih kompetencija) koje su
prepoznatljive i potrebne za ukljuivanje u svet rada i omoguuju zapoljavanje,
odnosno samostalno zapoinjanje posla;
4) osposobljavanje pojedinca za proces celoivotnog uenja;
5) razvoj kreativnosti, inovativnosti i preduzimljivosti pojedinca.
Deo ove strategije koji se odnosi na srednje struno obrazovanje naslanja se na
Strategiju razvoja strunog obrazovanja u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS", broj
1/07). Predloeni tekst je usaglaen i zasnovan i na dokumentima EU - Kopenhagenkoj
deklaraciji o strunom obrazovanju iz 2002. godine i Kominikeu iz Bria o saradnji u
strunom obrazovanju u Evropi iz 2010. godine.

1. Vizija potrebnog i ostvarivog stanja u 2020. godini

SSOV 2020. godine treba da obezbedi mogunost sticanja relevantnih kvalifikacija koje
su deo sveobuhvatnog Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije (u daljem
tekstu: NOK), u optimizovanoj mrei strunih kola i obrazovnih ustanova, iji je rad
zasnovan na socijalnom partnerstvu, razliitim oblicima i metodama nastave i uenja,
odnosno programima obrazovanja i obuke. Na ovaj nain obezbeuje se, sa jedne
strane, svakoj osobi koja je stekla osnovno obrazovanje a u skladu sa njegovim linim
predispozicijama i mogunostima, sticanje prve kvalifikacije i osposobljavanje za proces
celoivotnog uenja. S druge strane, srednje struno obrazovanje obezbeuje

mogunost sticanja dodatnih kvalifikacija ime se obezbeuje zadovoljavanje potreba

trita rada u sladu sa ekonomskim, tehnolokim i ukupnim drutvenim razvojem zemlje.
Proces dostizanja vizije potrebno je pratiti preko strategijom definisanih kljunih
obeleja. Praenje indikatora za svako od kljunih obeleja potrebni su radi
preduzimanja korektivnih mera kako bi se osiguralo da u 2020. godini postavljeni ciljevi
zaista budu i dostignuti. Osnovna kljuna obeleja kojima se proverava ostvarenje
stratekih ciljeva u sistemu SSOV su: obuhvat, kvalitet, efikasnost i relevantnost.
Oekivane vrednosti, odnosno eljeno stanje u 2020. godini u SSOV su:
1) Obuhvat - minimalno 95% onih koji su zavrili osnovnu kolu (88% generacije)
upisuje neku od srednjih kola. Srednje strune etvorogodinje kole upisuje 39%
generacije, ostalo srednje struno obrazovanje upisuje 10% generacije, a vie od 5%
populacije odraslih nezaposlenih lica pohaa neki od oblika SSOV;
2) Kvalitet - 2020. godine oekuje se da funkcioniu svi elementi sistema osiguranja
kvaliteta SSOV (Sektorska vea su uspostavljena u drugom mandatu; Nacionalni sistem
kvalifikacija je razvijen i redovno se aurira na osnovu potreba privrede i drutva u celini;
svi planovi i programi su razvijeni na osnovu standarda kvalifikacija, odnosno standarda
postignua za opteobrazovne predmete; standardi kompetencija nastavnika i direktora
kao i standardi rada ustanova su u punoj primeni; sprovode se potpuno ili delimino
eksterna struna matura i zavrni ispiti kao i ispiti drugih oblika SSOV; uspostavljen
sistem praenja SSOV; stopa ranog naputanja kolovanja u SSOV - smanjena za
50%);
3) Efektivnost - 2020. godine etvorogodinje srednje strune kole zavrava
minimalno 95% upisanih (37% generacije); Upisuje se u visoko obrazovanje 40% -50%
onih koji su zavrili etvorogodinje srednje strune kole (15% - 18,5% generacije),
preostali aktivno trae posao, a 20% odraslih koji su proli kroz sistem obuka nalazi
posao ili se samozapoljava u periodu kraem od devet meseci. 20% odraslih lica
prolazi kroz kontinuirano SSOV, ukljuujui i povratnike koji su prerano napustili sistem
obrazovanja i dugotrajno nezaposlene (obuke, dokvalifikacije i prekvalifikacije) radi
sticanja prve kvalifikacije ili dodatne kvalifikacije;
4) Relevantnost - 2020. godine povean je stepen usklaenosti potreba trita rada sa
ponudom kvalifikacija u strunom obrazovanju i obuci na osnovu stalnog istraivanja
potreba za kompetencijama u okviru sektorskih vea. Mrea strunih kola
racionalizovana u skladu sa demografskim kretanjima i stepenom regionalnog razvoja.

2. Sadanje stanje SSOV

Sadanje stanje - kljuna obeleja
Obuhvat
Prema podacima iz kolske 2009/2010. godine udeo uenika koji pohaaju srednje
strune kole je 72,59% (gimnazije 25,38%, umetnike kole 2,03%). Najzastupljenije
podruje rada je Ekonomija, pravo i administracija sa 13,24%, zatim sledi Mainstvo sa
10,46%, Elektrotehnika sa 9,88%, Trgovina, ugostiteljstvo i turizam sa 9,35% i Medicina

sa 8,20% (ovih pet podruja rada upisuju vie od polovine svrenih osnovaca koji se
opredeljuju za srednje struno obrazovanje). Srednje strune kole su privlane osnovna prednost je to pruaju obe mogunosti i nastavka kolovanja i zaposlenja.
Uvoenje ogleda (58% strunih kola ima bar jedno ogledno odeljenje, obuhvat oko 15%
uenika u sistemu) dodatno je povealo atraktivnost strunih kola (potreban broj
bodova za upis u ogledna odeljenja esto nadmauje bodove za gimnazije, MP Rezultati upisa SS 2005 - 2010. godine). Naalost, nema preciznih podataka o obuhvatu
odraslih lica koji prolaze kroz sistem obuka, prekvalifikacija i dokvalifikacija.
Neadekvatna je mrea kola, popunjenost upisne kvote je 89%. Plan upisa ne prati
potrebe trita rada. Nema sistematizovanih podataka o postojeim obukama na tritu,
kao ni podataka o broju odraslih lica koji prolaze kroz sistem srednjeg strunog
obrazovanja.
Kvalitet
Neki od elemenata potrebnih za praenje i ostvarenje kvaliteta sistema SSOV su ve
ostvareni ili su u postupku donoenja (kolsko razvojno planiranje, interna evaluacija,
standardi rada nastavnika i ustanova, uee poslodavaca u kreiranju standarda
kvalifikacija, razvoju plana i programa i ispitima, delimino eksterni zavrni ispit i matura
u oglednim odeljenjima i sl.). Nema preciznih podataka o ranom naputanju kolovanja u
strunim kolama. Na osnovu podataka Studije merenja ivotnog standarda i Razvoj
ljudskih resursa u Srbiji, 2010 (dalje u tekstu: SMS), stopa osipanja u srednjem
obrazovanju bila je 2,3% (2005). Meutim, neki drugi podaci pokazuju da je ova stopa
mnogo via, ak oko 30% u srednjem obrazovanju, u poreenju sa zvaninim podacima
koji se ne dre starosnih grupa uenika (Vlada, 2003). Prema podacima MP, anketa
sprovedena za generacije od 2000 - 2008. godine pokazuje da je osipanje 7,3%. Ali,
prema drugim merenjima u Republici Srbiji 10,0% lica nije steklo inicijalno SSOV
(EUROSTAT, 2010). Za razliku od ovih brojki, SMS daje zakljuak da jedna petina
dece u Republici Srbiji jo uvek ne pohaa srednje obrazovanje, naroito deaci i mladi
ljudi iz socijalno ugroenih podruja.
Efektivnost
U 2010. godini, na visokokolske institucije upisano je 36.127 studenata koji su zavrili
trogodinje ili etvorogodinje SSOV, to ini oko 63% populacije maturanata. Preostali
deo populacije maturanata u SSOV pokuava da se zaposli.
Prema statistikama Nacionalne slube za zapoljavanje (u daljem tekstu: NSZ) iz aprila
2011. godine broj lica koji prvi put trae posao a koji su zavrili trogodinje SSOV je
61.901. Od tog broja, u prvih pet podruja rada su 49.983 lica (80,7%), i to:
(1) Mainstvo i obrada metala
(2) Trgovina, ugostiteljstvo i turizam
(3) Tekstilstvo i koarstvo
(4) Elektrotehnika
(5) Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane

17.760 lica;
12.541 lica;
8.027 lica;
6.146 lica;
5.509 lica.

Sa zavrenim etvorogodinjim SSOV prvi put trai posao 68.208 lica. Od tog broja, u
prvih pet podruja rada je 37.149 lica (54,5%), i to:
(1) Ekonomija, pravo i administracija
(2) Mainstvo i obrada metala
(3) Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane
(4) Trgovina, ugostiteljstvo i turizam
(5) Elektrotehnika

10.953 lica;
8.499 lica;
7.247 lica;
4.342 lica;
6.108 lica.

Znaajna razlika u procentualnoj zastupljenosti lica sa zavrenom trogodinjom ili

etvorogodinjom srednjom strunom kolom koja trae posao nastala je zbog veeg
broja odlaska na studije i manje potranje posla onih mladih koji su se due kolovali.
Stopa nezaposlenosti mladih (15 - 24 godina) dostigla je 46,1% krajem 2010. godine
(Prvi nacionalni izvetaj o socijalnom ukljuivanju i smanjenju siromatva, 2011).
Od osoba koje spadaju u kategoriju dugorono nezaposlenih lica (po ARS i po
standardu NSZ, dugorona nezaposlenost je period traenja posla dui od 12 meseci)
73% su lica sa srednjim obrazovnim nivoom. U tom zbirnom procentu najvee je uee
lica sa periodom traenja posla od etiri do est godina (17,1%), zatim od dve do etiri
godine (16,8%) i sedam do deset godina (11,1%). Lica koja su nezaposlena due nego
to je trajalo njihovo kolovanje dolaze u stanje deprofesionalizacije ili dekvalifikacije, pa
po tom osnovu postaju teko zapoljiva. Sa drutvenog stanovita to je i ekonomski
gubitak - promaena investicija, koja zahteva dodatno drutveno i lino angaovanje i
dodatna sredstva radi obuavanja tih lica radi eventualnog zapoljavanja.
Relevantnost
Nema preciznih zbirnih podataka o broju lica koja su u radnom odnosu, a menjaju ili
stiu drugu kvalifikaciju kroz vidove vanrednog kolovanja u strunim kolama, zatim
broju lica koja su izgubila status redovnog uenika ili prerano napustila kolovanje, pa
nastavljaju kao vanredni uenici, radi procene procentualnog iznosa ovog kljunog
obeleja. Usklaenost ponude u SSOV i potranje na tritu rada je niskog stepena. Bez
obzira na veliku potranju za odreenim kvalifikacijama kao to su zidari, zavarivai,
livci, svreni uenici osnovnih kola nisu zainteresovani ve dui niz godina za
obrazovanje za ova zanimanja. S druge strane, politika upisa nije usklaena sa stanjem
nezaposlenosti (najvea stopa upisa je u podruju rada Ekonomija, pravo i
administracija gde postoji samo etvorogodinje obrazovanje, ali je veoma slian broj
nezaposlenih iz ovog podruja rada koji trae prvo zaposlenje).

3. Nalazi SWOT analize

Snage
1) mogunost nastavka kolovanja ili zapoljavanja;
2) velik obuhvat populacije;

3) postojanje iroke mree kola i iroke ponuda obrazovnih profila;

4) poveana atraktivnost uvoenjem ogleda (rezultiralo opremanjem kola tehnikim
sredstvima, obukom nastavnika, manjim broj uenika u odeljenju, uvoenjem standarda
kvalifikacija, ishoda uenja, modularnom nastavom i uvoenjem predmeta
preduzetnitvo);
5) postojanje podrke institucija i tela (MP, Zavod za unapreivanje obrazovanja i
vaspitanja - Centar za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Zavod za
vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Privredna komora Srbije, NCZ, Savet za
struno obrazovanje i obrazovanje odraslih);
6) iskustvo i rezultati ostvareni u razliitim projektima (CARDS, IPA, GIZ, Kulturkontakt i
drugi).
Slabosti
1) neadekvatna strukovna struktura i geografska distribucija mree kola;
2) slaba opremljenost kola koje nisu u ogledu;
3) neadekvatna struktura plana upisa i neusaglaenost obrazovnih profila sa strukturom
privrede i njenim potrebama (kolovanje profila za kojima ne postoji potreba ili ima
vikova na tritu rada, dok na drugoj strani nema upisa na pojedina zanatska
zanimanja koja su potrebna tritu);
4) zastarelost dela sistema koji nije obuhvaen ogledom (prevazieni nastavni planovi i
programi, nastavnici koji ne prolaze adekvatne programe stalnog strunog usavravanja,
loa opremljenost kola);
5) nereen problem obezbeenja kvaliteta praktinog dela nastave van kole (u daljem
tekstu: radna praksa), pri emu nema akreditovanih radnih mesta i instruktora za
obavljanje radne prakse, niti podsticaja privrednih drutava da obezbede kvalitetnu
praksu uenicima, nedovoljan broj privrednih drutava je zainteresovan za ovaj vid
saradnje sa obrazovanjem;
6) nedostatak instrumenata za obezbeenje kvaliteta (NOK, standardi kvalifikacija,
eksterno zavrni ispiti i sl.).
Mogunosti
1) postojanje potrebe za visokokvalitetnom radnom snagom (investicije, potreba za
novim kvalifikacijama, samozapoljavanjem - pokretanjem sopstvenog biznisa);
2) postojanje uslova za jaanje saradnje sa socijalnim partnerima (kroz Savet za struno
obrazovanje i obrazovanje odraslih, formiranje Sektorskih vea, podrka sektorskih
udruenja i asocijacija);

3) postojanje mogunosti da srednje strune kole aktivno uestvuju u razvoju modela

neformalnih oblika SSOV - obuke; mogunost transfera znanja i iskustava (metodologije,
koncepti, procedure) steenih u razvoju ogleda na dalji razvoj SSOV;
4) mogunost pristupa EU fondovima;
5) postojanje uslova za uvoenje kvalitetne radne prakse (stimulacija poslodavaca npr.
kroz poreske olakice za razvoj socijalnog partnerstva uz njihovo uee u izradi
nacionalnog sistema kvalifikacija, standarda kvalifikacija, praktine nastave, realizaciji
ispita itd.)
Pretnje
1) diskontinuiteti u reformi SSOV zbog estih drutveno-politikih promena (esti prekidi
ili menjanja zapoetih reformi);
2) veoma teko se sprovodi uvoenje proverenih inovacija u obrazovni sistem;
3) slabi efekti postojeeg sistema strunog usavravanja nastavnika, to ukrteno sa
nedovoljno dobrim socijalnim statusom profesije nastavnika u drutvu dovodi do njihove
demotivisanost i apatije;
4) nedovoljna finansijska izdvajanja i ulaganja u opremanje kola.

4. Strategija razvoja sistema SSOV

Raskorak izmeu vizije i postojeeg stanja
Iako je obuhvat i atraktivnost strunog obrazovanja naizgled na zadovoljavajuem nivou,
njegova struktura je generator nezaposlenosti, jer kreira strunjake za ijim radom ne
postoji potreba na tritu rada.
Ne postoje sistemski podaci o efikasnosti sistema, odnosno broju onih lica koji su koji su
nastavili dalje kolovanje po zavretku SSOV, proli sistem dokvalifikacije,
prekvalifikacije ili dodatne obuke ili se zaposlili. Ovako sistematizovane podatke
prikupljao je Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja za svrene uenike
srednjih strunih kola koji su zavrili ogledne programe. Generalno nedostaju podaci o
obukama odraslih lica na nivou SSOV.
Gledano sa stanovita racionalnosti, ne postoji povratni mehanizam korigovanja upisne
politike koja generie dugotrajno nezaposlena lica.
U pogledu fleksibilnosti i relevantnosti ima dobrih poetnih rezultata, ali je normativa sa
jedne strane preterano kruta i komplikovana, a s druge strane je nema.
Prepreka za premoavanje raskoraka je i odsustvo koherentnosti u stratekom
upravljanju strunim obrazovanjem, to stvara brojne probleme i posledice koje direktno
usporavaju razvoj strunog obrazovanja, odnosno razvodnjavaju efekte ve ostvarenih ili
zapoetih stratekih inovacija i reformskih aktivnosti.

5. Strategija dostizanja vizije

Uporedni prikaz stratekih ciljeva razvoja strunog obrazovanja u EU (utvrenih
Kopenhagenkom deklaracijom i Kominikeom iz Bria) i u Republici Srbiji u narednom
periodu i mere za njihovo postizanje dati su u tabeli.
Tabela 1: Prikaz stratekih ciljeva razvoja strunog obrazovanja u EU i u Republici Srbiji
u narednom periodu i mere za njihovo postizanje
Strateki ciljevi razvoja strunog
obrazovanja prema
Kopenhagenkoj strategiji
odnosno Kominikeu iz Bria
Poboljanje kvaliteta i
uspenosti SSOV i jaanje
njegove atraktivnosti i
relevantnosti
- Obezbediti kvalitet nastavnika,
instruktora i drugih
profesionalaca u strunom
obrazovanju
- Osigurati veu usaglaenost
sa tritem rada, pa time i
relevantnost SSOV
Jaanje kreativnosti,
inovativnosti i
preduzimljivosti, kao i
korienja informacionih
tehnologija

Razviti efektivan sistem

celoivotnog uenja i
mobilnost kao realnost u
strunom obrazovanju
- Obezbediti fleksibilnost u
dostupnosti obrazovnim
programima i sticanju
kvalifikacija svim kategorijama
korisnika
- Razviti strateki pristup za
internacionalizaciju inicijalnog i

Strateki ciljevi razvoja SSOV Strateke mere koje

u Srbiji do 2020.+ godine
treba sprovesti do 2020.
godine u Srbiji
Obezbediti da kvalifikacije - uspostavljanje
u SSOV budu relevantne i Nacionalnog okvira
dostupne
kvalifikacija za
celoivotno uenje;
- standardizacija ispita
za sticanje kvalifikacije;
- uspostavljanje sistema
sertifikacije prethodnog
uenja / priznavanje
neformalnog i
informalnog uenja
Unaprediti kvalitet i
- Uvoenje majstorskog
efikasnost SSOV
obrazovanja
- Unapreivanje sistema
usavravanja nastavnika
- Razvoj programa
obrazovanja na osnovu
standarda kvalifikacija
- Fleksibilna organizacija
nastave
- Usklaivanje mree
strunih kola i ponudu
obrazovnih programa
(profila) sa potrebama
privrede
Obezbediti da sistem SSOV - Smanjenje stope ranog
bude sveobuhvatan i
naputanja obrazovanja
unaprediti njegov doprinos
smanjenju stope ranog
naputanja obrazovanja

kontinuiranog strunog
obrazovanja i promovisati
mobilnost
Promovisanje principa
jednakosti, drutvene
kohezije i aktivnog
graanstva - omoguiti
inkluziju u SSOV
Jaanje uea socijalnih
partnera u strunom
obrazovanju
- Direktno ukljuivanje
poslodavaca u kreiranje, razvoj i
praenje SSOV
- Intenzivna saradnja nosilaca
politike razvoja SSOV sa
drugim oblastima posebno iz
oblasti ekonomije
Uspostavljanje efikasnog
sistema upravljanja SSOV u
svim domenima njegovog
ostvarivanja
- Upravljanje kljunim
instrumentima razvoja SSOV
- Uspostavljanje intenzivne
saradnje sa svim nosiocima
razvoja SSOV
- Obezbeivanje voenja
valjane statistike, tj. kvalitetnih i
relevantnih podataka za razvoj
SSOV
Uskladiti politiku razvoja
SSOV sa politikama razvoja
drugih relevantnih oblasti:
zapoljavanja, privrede,
istraivanja i inovacija

Uspostavljanje odrivog
- Ukljuivanje
sistema socijalnog
poslodavaca u proces
partnerstva u SSOV u Srbiji programiranja, razvoja i
realizacije SSOV

Uspostavljanje efikasnog
sistema upravljanja u
SSOV na svim nivoima

- Uspostavljanje sistema
praenja i vrednovanja
strunog obrazovanja
- Definisanje jasne
podele odgovornosti,
uloga i zadataka svih
nosilaca upravljanja u
SSOV

6. Osnovne strateke mere

Uspostavljanje Nacionalnog okvira kvalifikacija za celoivotno uenje
Uspostavljanjem NOK obezbeuje se podrka razvoju modernog, relevantnog i
fleksibilnog sistema obrazovanja sa svrhom da:
1) obezbedi relevantnost kvalifikacija (ojaa veze sveta rada i sveta obrazovanja);
2) unapredi pristup, fleksibilnost i prohodnost u sistemu formalnog i neformalnog
obrazovanja;

3) obezbedi prepoznavanje i priznavanje neformalnog i informalnog uenja;

4) podri orijentisanost na ishode uenja i primenu koncepta celoivotnog uenja;
5) obezbedi referentne take za osiguranje kvaliteta;
6) obezbedi uporedivost srpskih kvalifikacija sa evropskim okvirom kvalifikacija (u daljem
tekstu: EOK), a s ciljem njihovog meunarodnog priznanja.
NOK je sistem koji obuhvata broj i opis nivoa kvalifikacija, odnose izmeu kvalifikacija,
puteve prohodnosti i napredovanja u odnosu prema tritu rada i civilnom drutvu. Njime
je obuhvaen nacionalni sistem kvalifikacija koji sadri kvalifikacije svih nivoa i vrsta bez
obzira na nain sticanja (kroz formalno ili neformalno obrazovanje odnosno informalno
uenje - ivotno ili radno iskustvo) i ivotno doba u kome se stiu kvalifikacije (mladi ili
odrasli). Na ovaj nain se omoguava integracija i koordinacija postojeih sistema
kvalifikacija u Republici Srbiji (npr. sistem kvalifikacija visokog obrazovanja, sistem
kvalifikacija srednjeg strunog obrazovanja i drugi sistemi).
NOK utvruje procese, tela, odnosno organizacije odgovorne za uspostavljanje
kvalifikacija, naine sticanja, uporeivanje, prepoznavanje, obezbeivanje kvaliteta i
standarda po kojima se realizuju.
Potrebe za kvalifikacijama na tritu rada, odnosno neophodnim kompetencijama u
skladu sa tehnolokim i drutvenim razvojem, se moraju kontinuirano pratiti to se
omoguava radom sektorskih vea. Na ovaj nain bi se unapredila obrazovna ponuda
srednjeg strunog obrazovanja - formalnog i neformalnog.
Aktivnosti do 2020. godine:
1) uspostaviti NOK u srednjem strunom obrazovanju - formalnom i neformalnom
(poeljno je da se uspostavi kao jedinstven srpski okvir kvalifikacija koji obuhvata i
formalno opte srednje i visoko strukovno i akademsko obrazovanje);
2) doneti zakonsku i podzakonsku regulativu o kvalifikacijama i uspostaviti sva tela
nadlena za ovu oblast;
3) uspostaviti kontinuirani rad sektorskih vea;
4) uspostaviti nacionalni sistem kvalifikacija koji se redovno inovira.

Standardizacija ispita za sticanje kvalifikacije

Standardizaciju ispita za sticanje kvalifikacija na nivou sistema (struna matura i zavrni
ispiti za sve ostale oblike strunog obrazovanja i obuke) treba izvriti na osnovu
iskustava primene razliitih koncepata zavrnih ispita, a radi podizanja kvaliteta srednjeg
strunog obrazovanja na nacionalnom nivou neophodno je utvrditi standarde ispita
(eksterno ili delimino eksterno ocenjivanje, instrumenti, procedure, nadlena
tela/ustanove, zakonska i podzakonska regulativa). Uspostavljanjem NOK utvruju se
ovi standardi.

Planirane mere:
1) u sklopu NOK za svaku kvalifikaciju utvren je standard ispita za sticanje kvalifikacije
(eksterno ili delimino eksterno ocenjivanje, instrumenti, procedure, nadlena
tela/ustanove, zakonska i podzakonska regulativa);
2) najmanje po jedan predstavnik visokih strukovnih kola i fakulteta ukljueni u timove
za pripremu instrumenata za zavrne ispite i ispite strune mature za svaki obrazovni
profil;
3) najmanje 50% eksternih ispitivaa je akreditovano;
4) rezultati ispita se prikupljaju u procesu praenja sistema SSOV, obrauju i koriste u
svrhu osiguranja kvaliteta na nivou kole/ustanove i sistema SSOV.
Uspostavljanje sistema sertifikacije prethodnog uenja / priznavanje neformalnog i
informalnog uenja
Standardi sistema sertifikacije prethodnog uenja, odnosno priznavanje neformalnog i
informalnog uenja sastavni je deo NOK. Uspostavljanje ovog sistema je od velikog
znaaja iz najmanje dva razloga:
1) u vreme izuzetno brzog razvoja informaciono - komunikacionih tehnologija,
dostupnost informacija svakom pojedincu je znatno vea u odnosu na period od pre
samo 10 godina, ime se stiu mogunosti intenzivnog neformalnog i informalnog uenja
u eljenim oblastima - znatno bre nego kroz formalan sistem obrazovanja;
2) na tritu rada je veliki broj lica sa radnim iskustvom ali bez formalne kvalifikacije.
Sistemi sertifikacije prethodnog uenja uspostavljeni su u veini razvijenih zemalja i
znaajno doprinose poboljanju kvalifikacione strukture na tritu rada obezbeujui
formalno priznavanje znanja, vetina, odnosno, kompetencija steenih radnim i ivotnim
iskustvom.
Planirane mere:
1) u sklopu NOK definisati sistem sertifikacije prethodnog uenja (kvalifikacioni nivoi na
kojima je mogua sertifikacija, procedure, instrumenti, nadlena tela/ustanove, zakonska
i podzakonska regulativa);
2) uspostaviti najmanje 10 ustanova nadlenih za sertifikaciju prethodnog uenja i
omoguiti da najmanje 2% nezaposlenih bez kvalifikacije, a sa odgovarajuim radnim
iskustvom stekne prvu kvalifikaciju na ovaj nain.

Uvoenje majstorskog obrazovanja

Nastavnici/instruktori praktine nastave u preduzeima poseduju strune kompetencije
neophodne za osposobljavanje uenika, ali esto nemaju zakonom zahtevani formalni
nivo obrazovanja. Donoenjem zakona o zanatstvu, formiranjem zanatskih komora i

uvoenjem majstorskog obrazovanja, omoguilo bi se da ovi ljudi koji obavljaju

nastavniki posao i formalno steknu adekvatna pedagoko psiholoka i metodika
znanja i budu priznati kao nastavnici u sistemu obrazovanja. S druge strane na ovaj
nain omoguilo bi se odravanje tradicionalno priznatih zanatskih zanimanja.
Planirane mere:
1) uspostavljen sistem akreditacije poslodavaca i instruktora koji obuavaju
uenike/polaznike praktine nastave u preduzeima;
2) razvijen sistem majstorskog obrazovanja za najmanje 30 zanimanja i najmanje tri
generacije majstora steklo majstorsko pismo;
3) najmanje 50% nastavnika/instruktora praktine nastave u preduzeima poloio
majstorski ispit i akreditovani kao nastavnici u nadlenoj instituciji;
4) usaglaena/doneta zakonska i podzakonska regulativa u ovoj oblasti.

Usavravanje nastavnika
Nastavnici strunih predmeta i modula u SSOV nemaju inicijalno nastavniko
obrazovanje, a veina nema ni prethodno struno iskustvo u matinoj struci, jer im je ovo
prvo zanimanje. Neophodan je permanentni profesionalni razvoj nastavnika, valjana
obuka kako u oblasti pedagoko - psiholoko metodikih kompetencija, tako i u matinoj
struci (v. deo Obrazovanje nastavnika).
Uvoenje karijernog voenja i savetovanja u SSOV, podrazumeva i obuku strunih
saradnika i nastavnika za ove poslove.
Planirane mere:
1) razviti razliite modele strunog usavravanja, ukljuujui i praksu nastavnika u
matinoj struci koja se realizuje u preduzeima, odnosno ustanovama;
2) razviti programe strunog usavravanja nastavnika kojima bi se ojaale njihove
kompetencije da kod uenika podstaknu kreativnost, inovativnost i preduzimljivost;
3) obuiti sve nastavnike da koriste informaciono - komunikacione tehnologije u nastavi
ili njenoj pripremi;
4) uspostaviti sistem merenja efekata strunog usavravanja zasnovan na prethodno
prihvaenoj metodologiji;
5) uspostaviti sistem osposobljavanja nastavnika za primenu sistema karijernog voenja
i savetovanja u SSOV.

Razvoj programa obrazovanja na osnovu standarda kvalifikacija

Programi obrazovanja se razvijaju na osnovu standarda kvalifikacija kojima se utvruju

strune kompetencije, odnosno ishodi znanja i vetina koji se moraju dostii zavretkom
obrazovanja za datu kvalifikaciju.
Jedan od stratekih ciljeva Kopenhagenkog procesa je jaanje kreativnosti,
inovativnosti i preduzimljivosti, kao i korienja informacionih tehnologija. Uvoenjem
Preduzetnitva kao nastavnog predmeta u programe strunog obrazovanja obezbeuje
se osposobljavanje uenika/polaznika u SSOV da upoznaju osnovne ekonomske
principe preduzetnitva, neophodnu zakonsku regulativu, ali i steknu osnovne vetine
izrade biznis plana za realizaciju odabrane ideje. Uvoenjem raznovrsnih metoda
aktivnog uenja i nastave u svim predmetima i modulima, ali i u sklopu vannastavnih
aktivnosti, stvaraju se mogunosti da se kod uenika razvijaju kreativnost, inovativnost i
preduzimljivost, kao i sticanje informaciono - komunikacionih kompetencija. Ovo iziskuje
dodatno obuavanje nastavnika u oblasti metoda i tehnika nastave ali i korienja
informaciono - komunikacionih tehnologija.
Deo programa treba da je izbornog karaktera kako bi se omoguilo
uenicima/polaznicima da zadovolje i svoje specifine obrazovne potrebe i sklonosti bilo
u oblasti strunog ili opteg obrazovanja. Na ovaj nain poveava se efektivnost kroz
zadravanje dva mogua izlaza (ka svetu rada i ka nastavku obrazovanja). S druge
strane, doprinosi unapreivanju obrazovno-vaspitnog procesa u koli kada je sama
kola kreator dela obrazovnog programa u skladu s potrebama i mogunostima lokalne
sredine i u skladu sa sopstvenom obrazovnom ponudom. Na ovaj nain omoguilo bi se
lake kretanje uenika kroz srednje obrazovanje.
Neke od tih kvalifikacija potrebno je prebaciti iz sistema kolskog obrazovanja u sistem
obuka.
Planirane mere:
1) sve programe formalnog strunog obrazovanja razviti na osnovu standarda
kvalifikacija utvrenih u sektorskim veima, a ti programi su zasnovani na ishodima
uenja, organizovani modularno ili predmetno;
2) uvesti preduzetnitvo u programe obrazovanja i obuke;
3) uvesti obavezni i izborni deo u sve programe strunog obrazovanja;
4) uvesti savremene metode aktivnog uenja i nastave i obuiti nastavnike za njihovu
primenu;
5) obuiti nastavnike srednjih strunih kola za izradu otvorenog dela kolskog plana i
programa i aktivno ih ukljuivati u taj proces;
6) uvesti Evropski sistem prenosa kredita u strunom obrazovanju;
7) uspostaviti sistem akreditacije programa neformalnog strunog obrazovanja;

8) razviti programe podrke zainteresovanim kolama i ustanovama za razvoj programa

obuka.

Fleksibilna organizacija nastave

Organizaciju nastave je neophodno postaviti fleksibilno ili omoguiti razliite varijetete u
zavisnosti od prirode sektora za koji se koluju budui kadrovi (npr. poljoprivreda,
turizam, graevinarstvo, zdravstvo), od zavisnosti da li je kola regionalna ili lokalna, da
li je za pojedine nastavne sadraje potrebno krae ili due vreme i dr. Potrebno je doneti
niz mera kako na osnovu sopstvenih iskustava, tako i na osnovu iskustava zemalja u
okruenju i EU.
Planirane mere:
1) organizaciju nastave u kolama uskladiti sa optimalnim nainima uenja (npr.
predmetna i modularna nastava se organizuju tokom jednog polugodita ili u blokovima);
2) organizaciju nastave u kolama koje obrazuju kadrove za potrebe oblasti
poljoprivrede, turizma, graevinarstva i zdravstva uskladiti sa prirodom delatnosti;
3) obezbediti zakonskom i podzakonskom regulativom da se norma rada nastavnika
prvenstveno utvruje na godinjem nivou, a preraspodela tokom kolske godine se
utvruje na osnovu zahteva plana i programa.

Usklaivanje mree strunih kola i ponudu obrazovnih programa (profila) sa

potrebama privrede
Usklaivanje nove mree srednjih strunih kola sa potrebama privrede i demografskim
kretanjima u regionu i lokalnoj samoupravi treba da se obaviti na osnovu istraivanja
koje e se sprovesti na celokupnoj teritoriji u saradnji sa regionalnim privrednim
komorama, udruenjima proizvoaa koji nisu ukljueni u komorski sistem i lokalnim
samoupravama.
Promena politike upisa u SSOV je vana za razvoj ne samo obrazovanja nego i privrede
i drugih drutvenih delatnosti. Na osnovu iskustava iz prethodnog perioda potrebno je
uskladiti ponudu i tranju - broj uenika koji zavravaju osnovnu kolu i broj mesta u
kolama. Zbog velike disproporcije dolo je do ozbiljnog uruavanja ravnotee izmeu
trogodinjeg i etvorogodinjeg strunog obrazovanja, pri emu su odeljenja velike
veine trogodinjih profila ostala bez uenika, ili sa veoma malim brojem uenika da je
nemogue formirati odeljenje.
Kvalitetno struno obrazovanje je skupo, a posebno praktina nastava, pa veoma mali
broj kola moe da obezbedi dobre uslove za realizaciju praktine nastave u kolskom
prostoru. Radi ujednaenosti steenih kompetencija kod uenika, potrebno je pojedine
strune kole uspostaviti kao regionalne tehnoloke centre za odreene oblasti, uz
korienje kapaciteta domova za smetaj uenika. Istovremeno, ovi tehnoloki centri bi
dobili i ulogu resursnih centara za nastavnike praktine nastave.

Neophodno je razmotriti kriterijume za verifikaciju srednjih strunih kola, osavremeniti

standarde prostora i opreme za obrazovne profile, izvriti ponovnu verifikaciju kola i
ustanoviti koje od njih zadovoljavaju propisane kriterijume.
Planirane mere:
1) razviti mehanizme identifikacije potrebnih kvalifikacija u regionu i na nivou lokalne
samouprave za period od jedne do pet godina u regionalnim privrednim komorama;
2) utvrditi novu mreu srednjih strunih kola koja je usklaena sa potrebama privrede i
sa demografskim kretanjima u regionu i lokalnoj sredini;
3) uspostaviti najmanje pet regionalnih tehnolokih centara za odreene sektore,
korienjem kapaciteta privrede, postojeih kolskih objekata i domova uenika;
4) doneti zakonsku i podzakonsku regulativu koja ureuje rad regionalnih tehnolokih
centara, nain finansiranja njihovog rada, rad nastavnik/instruktora u ovim centrima ali i
"gostujuih" nastavnika;
5) izvriti verifikaciju svih srednjih strunih kola;
6) unaprediti prag znanja (zbirni broj bodova postignut na zavrnom ispitu i uspeha u
osnovnoj koli) za upis na razliite obrazovne programe u SSOV;
7) ponudu obrazovnih programa uskladiti sa podacima o nezaposlenima sa trita rada i
ekonomskim i tehnolokim potrebama drave i regiona;
8) uvesti kvalifikacioni ispit za upis na odreene programe obrazovanja gde je potrebna
provera specifinih psiho-fizikih sposobnosti.

Smanjenje stope ranog naputanja SSOV

Nedostaju pouzdani podaci o stopi ranog naputanja sistema obrazovanja, pa je
potrebno utvrditi jedinstvenu metodologiju praenja osipanja uenika iz obrazovanja.
Potrebno je utvrditi sistem mera kojima bi se smanjio broj onih koji naputaju
obrazovanje, i to:
1) uvesti sistem karijernog voenja i savetovanja u kole;
2) zbog realizacije inkluzivnih principa u obrazovanju osmisliti programe pomoi za
osetljive grupe;
3) u skladu sa potrebama sektora uvesti programe strunog obrazovanja na svim
nivoima NOK, a naroito za ona zanimanja za koja postoji velika potranja na tritu
rada, a mala zainteresovanost za upis u odgovarajue obrazovne profile.
Planirane mere:

1) primeniti metodologiju praenja i merenja stope ranog naputanja sistema

obrazovanja i preko jedinstvenog informacionog sistema pratiti broj uenika u svakoj
upisanoj generaciji;
2) aktuelnu stopu osipanja smanjiti za 50%;
3) obuiti nastavnike i strune saradnike u svakoj srednjoj strunoj koli za karijerno
voenje uenika/polaznika;
4) razviti, proveravati na probnom uzorku i primeniti u praksi razliite programe pomoi
za osetljive grupe;
5) obezbediti da uenici koji su napustili srednje obrazovanje dobiju neki vid strunog
obrazovanja i obuavanja i steknu prvu kvalifikaciju;
6) u sektorima gde vlada velika potranja za odreenim kvalifikacijama, a mala je
zainteresovanost uenika za upis i velika je stopa naputanja kole, razviti posebne
programe strunog obrazovanja i obuka na potrebnim kvalifikacionim nivoima.

Ukljuivanje poslodavaca u proces programiranja, razvoja i realizacije SSOV

Nacionalni sistem kvalifikacija utvruje se radom sektorskih vea. Ona su zasnovana na
principima socijalnog partnerstva i njihovi lanovi su predstavnici u sektoru
reprezentativnih i uspenih privrednih drutava, udruenja poslodavaca;
reprezentativnog granskog sindikata; visokoobrazovnih ustanova; NSZ; resornog
ministarstva nadlenog za poslove konkretnog sektora; zajednice kola; MP; Zavoda za
unapreenje obrazovanja i vaspitanja i Privredne komore Srbije. Sektorska vea se
uspostavljaju sa viegodinjim mandatom radi kontinuiteta u obavljanju svojih zadataka.
Zadaci sektorskih vea treba da budu:
1) analiza postojeih i odreivanje potrebnih kvalifikacija u sektoru;
2) identifikovanje kvalifikacija koje treba osavremeniti;
3) identifikovanje kvalifikacija koje vie ne odgovaraju potrebama sektora;
4) utvrivanje predloga standarda kvalifikacija i davanje podrke za njegovu izradu u
okviru sektora;
5) davanje miljenja o oekivanim ishodima znanja i vetina za kvalifikacije unutar
sektora;
6) promovisanje dijaloga i neposredne saradnje izmeu sveta rada i obrazovanja;
7) promovisanje mogunosti za obrazovanje, obuku i zapoljavanje unutar sektora;
8) identifikovanje mogunosti za obuavanje odraslih unutar sektora;

9) razmatranje implikacija NOK na kvalifikacije unutar sektora.

Uvoenjem poslodavaca u rad sektorskih vea gde se utvruju standardi kvalifikacija, u
nastavni proces kao instruktora i u ispitne komisije na ispitima za sticanje kvalifikacija
omoguava se da poslodavci aktivno kreiraju potrebnu radnu snagu neophodnu za
uspeno poslovanje. Neformalno su i do sada poslodavci bili ukljueni u ove procese, ali
da bi se obezbedilo njihovo puno uee neophodno je doneti i niz sistemskih mera
(lanstvo u kolskim odborima, nadoknade za rad u komisijama, akreditacija instruktora
praktine nastave iz preduzea kao nastavnika, akreditacije radnih mesta za realizaciju
praktine nastave, poreske olakice za preduzea u kojima se realizuje praktina
nastava i sl.)
Planirane mere:
1) razviti sistem akreditacije i sertifikacije poslodavaca kod kojih se realizuje praktina
nastava;
2) doneti zakonsku i podzakonsku regulativu za finansijske stimulacije poslodavaca u
ijim se privrednim drutvima realizuje praktina nastava;
3) ukljuiti bar 10% poslodavaca u rad sektorskih vea, ispitnih komisija i u realizaciju
praktine nastave.

Uspostavljanje sistema praenja i vrednovanja srednjeg strunog obrazovanja

Korienjem iskustava u praenju i vrednovanju realizacije oglednih programa,
postojeeg sistema samovrednovanja i eksternog vrednovanja mora se postaviti
adekvatan sistem koji bi omoguio bre reakcije onih koji upravljaju sistemom
obrazovanja, odnosno poreenje sa drugim evropskim obrazovnim sistemima. Stoga je
neophodno uspostavljanje sistema merenja indikatora o praenju stanja u obrazovanju i
vaspitanju koje je usvojio Nacionalni prosvetni savet.
Planirane mere:
1) dopuniti standarde kvaliteta rada obrazovnih ustanova dodatnim standardima i
indikatorima specifinim za SSOV;
2) razviti sistem praenja i vrednovanja strunog obrazovanja (indikatori, instrumenti,
procedure, nadlena tela/ustanove, zakonska i podzakonska regulativa).

Definisanje jasne podele odgovornosti, uloga i zadataka svih nosilaca upravljanja

u SSOV
Radi obezbeivanja i razvoja efikasnog sistema upravljanja SSOV na svim nivoima
neophodno je jasno utvrditi podelu odgovornosti svih nosilaca SSOV na svim nivoima.
U tom smislu neophodno je:

1) obezbediti jasan i koherentan sistem upravljanja kljunim instrumentima razvoja

SSOV;
2) definisati uloge i odgovornosti svih uesnika i nosilaca SSOV na svim nivoima;
3) jaanje odgovornosti svih donosilaca odluka u oblasti obrazovanja u realizaciji
stratekih ciljeva i obezbeivanju konzistentne implementacije;
4) osavremenjavanje normativnog regulisanja u svim segmentima realizacije SSOV;
5) uspostaviti mehanizme koordinacije i saradnje nosilaca na pojedinim nivoima SSOV.
Planirane mere:
1) na osnovu analiziranog stanja SSOV uspostaviti sistem upravljanja SSOV na svim
nivoima koji e u sebi sadrati jasno utvrene uloge i odgovornosti nosilaca SSOV;
2) unaprediti propise kojima se preciziraju obaveze i odgovornosti nosilaca SSOV.

7. Potrebne promene u okruenju sistema SSOV

Presudan uticaj na realizaciju zadatih ciljeva u strategiji razvoja srednjeg strunog
obrazovanja ima stanje privrede. Niz predvienih mera u strategiji razvoja strunog
obrazovanja i vaspitanja oslanja se na saradnju i podrku poslodavaca i privrede u celini
- najvea pretnja sprovoenju predloenih aktivnosti bie nemogunost privrede da se
ukljui u predviene aktivnosti, jer e biti preokupirana svojim problemima.
U sluaju takvog scenarija, dinamika promena bie uslovljena prilivom sredstava iz
stranih fondova.
S druge strane, ukoliko se ostvare mere date Strategijom i politikom razvoja industrije
Republike Srbije od 2011. do 2020. godine ("Slubeni glasnik RS", broj 55/11), postoji
realna ansa da se SSOV, ili bar jedan njegov deo, transformie i ostvari eljene ciljeve.
Prioriteti razvoja SSOV u pogledu delatnosti koje i navedena strategija prepoznaje su:
informaciono komunikacione tehnologije, proizvodnja i prerada hrane, saobraaj i
energetika i energetska efikasnost.
Radi ostvarenja vizije sistema SSOV potrebno je da reformski procesi zahvate i druge
podsisteme obrazovanja i da oni, kao kontinualna obrazovna spirala, meusobno budu
usklaeni.

8. Potrebne strateke relacije sa drugim sistemima

Za formulisanje strategije razvoja i reformu obrazovnog sistema u dananjem trenutku
izrazito je nepovoljno stanje ekonomije u Republici Srbiji, posebno u odnosu na novi
talas globalne ekonomske krize.
Promovisanje znanja kao kljunog reenja za izlaz iz sveopte krize, moe se realizovati
preko osmiljene i permanentne kampanje promovisanja najuspenijih u svojim

oblastima na osnovu njihovih obrazovnih rezultata. Neophodno je stalno afirmisati

najbolje nastavnike, uenike i studente u sistemu.
Neophodno je uskladiti i koordinirati reformske zahvate u svim podsistemima
obrazovanja. Strunjaci koji se bave srednjim strunim obrazovanjem moraju imati uvid
u sve promene vezane za osnovno, opte srednje i visoko obrazovanje i vaspitanje, kao
i uvid u promene u svim delatnostima za koje ovaj podsistem priprema kadrove. Tako bi
se izbegla produkcija kadrova kojih ve ima previe na tritu rada a za ijim
kompetencijama je prestala potreba zbog promena u delatnosti. Sektorska vea koja se
uspostavljaju NOK su upravo tela na kojima se moe voditi uspean dijalog i planirati
odreene promene na osnovu zahteva privrede, visokog obrazovanja i srednjih strunih
kola.
Uspostavljanjem rada koordinacionog tela koje bi inili predsednici sva tri nacionalna
saveta (Nacionalnog prosvetnog saveta, SSOVOO i Nacionalni savet za visoko
obrazovanje), kolegijum ministarstva i direktori zavoda stvorili bi se znatno povoljniji
uslovi za usaglaeno planiranje i delovanje na reformskom planu. SSOV se realizuje i na
jezicima nacionalnih manjina, pa je potrebno sa nacionalnim savetima nacionalnih
manjina usaglasiti donoenje odluka i zakonskih i podzakonskih akata u oblasti
obrazovanja.
Sledei
Prethodni

Deo trei
STRATEGIJA RAZVOJA VISOKOG OBRAZOVANJA

Slika 1: ematski prikaz sistema visokog obrazovanja u Republici Srbiji: ISM integrisane studije medicine (360 ECTS); IAS - Integrisane akademske studije (300
ECTS; DAS - diplomske akademske studije (240 ECTS); OAS - Osnovne akademske
studije (180 ECTS); OSS - Osnovne strukovne studije (180 ECTS); MAS - Master
akademske studije (60 ili 120 ECTS); MSS - Master strukovne studije (120 ECTS); SSS
- Specijalistike strukovne studije (60 ECTS); ASS - akademske specijalistike studije
(60 ECTS); DS - Doktorske studije (180 ECTS).

I. ZAJEDNIKI OKVIR RAZVOJA VISOKOG OBRAZOVANJA

Delatnost visokog obrazovanja od posebnog je znaaja za Republiku Srbiju, i deo je
meunarodnog, a posebno evropskog, obrazovnog, naunog, odnosno umetnikog
prostora.
Misija visokog obrazovanja jeste da kroz organizovane studije i istraivanja neprekidno
obavlja transfer i kreiranje naunih znanja i strunih kompetencija kojima se omoguava,
u prvom redu, socijalni, kulturni, ekonomski i drugi napredak nae zemlje i njenih
graana, u stalno promenljivim okolnostima ivota i razvoja.

1. Razvojna opredeljenja visokog obrazovanja, 2012 - 2020.+ godine

Sistem visokog obrazovanja se suoava sa izvesnim brojem izazova svog razvoja do

2020.+ godine i na njih se odaziva sledeim razvojnim opredeljenjima:
1) Sistem visokog obrazovanja e u prvom redu, usmeravati strukturu svojih obrazovnih i
istraivakih aktivnosti ka zadovoljenju razvojnih potreba privrede i drutva u Republici
Srbiji;
2) Visoko obrazovanje je otvoreno prema svima koji ele da ih sistem kvalitetno pripremi
za zaposlenje i dalji razvoj, pri emu sistem preuzima obavezu da im pomogne, kroz
savremeno i kvalitetno obrazovanje, da ostvare svoje ivotne ambicije;
3) Sistem visokog obrazovanja e unaprediti svoje performanse s ciljem da se povea
uee populacije s visokim obrazovanjem u ukupnoj populaciji Republike Srbije;
4) Sistem visokog obrazovanja i svaki njegov deo podredie svoju delatnost,
funkcionisanje i razvoj doslednom ispunjavanju misije koju ima u kontekstu celoivotnog
uenja i razvojnih potreba zajednice;
5) Sistem visokog obrazovanja razvijae do 2020. godine svoje resurse i poboljati svoje
rezultate tako da se mogu preuzeti obaveze ostvarivanja ambicioznih ciljeva u vezi s
njegovim regionalnim i meunarodnim ugledom i konkurentnom pozicijom;
6) Finansiranje visokog obrazovanja je ulaganje u budunost. Povean nivo ulaganja i
sistem finansiranja u potpunosti usmeriti prema formiranju kreativnih, inovativnih,
odgovornih visokoobrazovanih ljudi koji su neophodni da bi se ostvario ekonomski rast,
smanjila nezaposlenost i ostvarila opta demokratizacija drutva. Finansiranje visokog
obrazovanja obavljae se prema novom sistemu koji e uvaiti sve dobre strane
postojeeg. Novi sistem finansiranja e simultano i eksplicitno podravati (a) kvalitetne
ishode, relevantnost i efikasnost upotrebe resursa i vremena studiranja; (b) odgovornost
studenata i visokokolskih ustanova (u daljem tekstu: VU) za uspenost studiranja; (c)
omoguavanje studiranja onima koji ele da studiraju, bez obzira na socijalni, ekonomski
i drugi status; (d) transparentnost trokova i cena studiranja, pribavljanja, alokacije i
potronje prihoda VU. Uvee se elementi koji na osnovu ukupnih indikatora
kompetentnosti omoguuju VU pristup dodatnim finansijama;
7) Tekue stanje, ispoljene tendencije spontanog razvoja i oekivana uloga visokog
obrazovanja nalau da se pristupi radikalnom unapreenju visokog obrazovanja u
svakom njegovom segmentu;
8) VU e razvijati svoju organizacionu strukturu usmerenu ka jaanju integracije i
saradnje osnovnih jedinica (fakulteti, visoke kole), integrisanom univerzitetu i
integrisanim akademijama strukovnih studija, radnoj i organizacionoj integraciji s
institucijama i delovima istraivakog sistema, posebno u osnovnim istraivanjima,
stvaranju zajednikih studija, posebno doktorskih, sve do formiranja jedinstvenih
nacionalnih ili regionalnih centara za doktorske studije i saradnji s proizvodnim i drugim
sistemima;
9) Visoko obrazovanje e preuzeti ulogu inicijatora breg podizanja kvaliteta
obrazovanja na svim nivoima tako to e visok kvalitet doktorskih studija delovati na
podizanje kvaliteta obrazovnog sistema od ovih studija nanie.

2. Republika Srbija u evropskom prostoru visokog obrazovanja

Visoko obrazovanje e svoj rad, razvoj i ponaanje i dalje usklaivati sa principima na
kojima se formira Evropski prostor visokog obrazovanja (u daljem tekstu: EHEA) i
Evropski istraivaki prostor (u daljem tekstu: ERA). Za ostvarenje ovog opredeljenja
neophodno je:
1) osigurati da se ovi procesi odvijaju uz potovanje institucionalne autonomije i
akademskih sloboda i uz puno uee studenata, nastavnog osoblja, VU, naune,
strune javnosti i poslodavaca;
2) u fokus implementacije Bolonjskog procesa postaviti ishode uenja, znanja, vetine i
kompetencije studenata. Promovisati paradigme "Student u centru uenja" i "Celoivotno
uenje";
3) sistem visokog obrazovanja harmonizovati i konsolidovati kroz: (a) finalizaciju
strukturnih reformi; (b) unapreenje sistema osiguranja kvaliteta obrazovnog procesa
koji obuhvata istraivanje, celoivotno uenje i promovie mogunost zapoljavanja (c)
iru dostupnost studiranja (d) mobilnost;
4) usvojiti i primeniti NOK koji je usklaen sa Okvirom kvalifikacija za evropski prostor
visokog obrazovanja i sa Evropskim okvirom kvalifikacija za celoivotno uenje, a koji se
zasnova na ishodima uenja i jedinstvenom sistemu osiguranja kvaliteta;
5) ostvariti kontinualnu koordinaciju s evropskim institucijama u svim procesima koji se
odnose na priznavanje kvalifikacija i potpunu implementaciju Lisabonske konvencije;
6) dalju harmonizaciju sa EHEA s ciljem poveanja fleksibilnosti sistema visokog
obrazovanja ostvarivati i kroz uvoenje "kratkog ciklusa";
7) pratei pravce razvoja EHEA razviti institucionalne i druge strateke mere koje e
talentovanima omoguiti veu dostupnost visokog obrazovanja u sva tri ciklusa studija;
8) u sistem visokog obrazovanja uvesti mobilnosti kao element kvaliteta i faktor koji utie
na zapoljavanje i prihvatiti strategiju "Mobilnost za bolje uenje", a na nacionalnom
nivou usvojiti strategiju koja e obuhvatiti mobilnost inostranih i domaih studenata i
nastavnika;
9) neprekidno razvijati mere koje vode poveanju zapoljavanja svrenih studenata,
ukljuujui samozapoljavanje kroz preduzetnitvo, koristiti ishode uenja kao alat za
unapreenje dijaloga izmeu visokokolskih ustanova, studenata i poslodavaca u
procesu prilagoavanja studijskih programa zahtevima trita rada.

3. Struktura i mesto visokog obrazovanja u celoivotnom uenju

U okviru sistema visokog obrazovanja ostvaruju se dva tipa studija, akademske (koje se
ostvaruju kroz tri ciklusa) i strukovne studije (koje se ostvaruju kroz dva ciklusa), a radi
osiguranja boljeg kvaliteta, fleksibilnosti i transparentnosti visokog obrazovanja, VU e
dodatno precizirati razlike izmeu strukovnih i akademskih studija u ishodima uenja,

vetinama i kompetencijama koje se stiu na tim tipovima studija tako to e dosledno

potovati misije tih studija.
Univerziteti i fakulteti e realizovati oba tipa studija, akademske i strukovne, ako
objedinjuju nauno-istraivaki, primenjeno-istraivaki, struni, odnosno umetniki rad i
obrazovanje.
Akademije strukovnih kola i visoke kole strukovnih studija usmerie se na razvoj
profesionalnog obrazovanja za odreene struke, a fokus e biti na razvoju dugorone
saradnje s potencijalnim korisnicima u oblasti privrede i javnog sektora i bie usklaivan
s potrebama regiona u kojima su te institucije, pri emu e ustanove koje sprovode
strukovno obrazovanje pri osnivanju i akreditaciji demonstrirati spremnost i uslove za
praktini trening studenata.
Na akademijama strukovnih studija koje imaju organizovana i zapaena primenjena i
razvojna istraivanja mogu se organizovati master strukovne studije (120 ECTS,
strukovni master) u ijoj realizaciji uestvuju iskljuivo nastavnici koji imaju doktorate i
odgovarajua zvanja steena na akademiji strukovnih studija ili na univerzitetu.
Kao poseban oblik svoje delatnosti u okviru svojih obrazovnih oblasti, VU e
organizovati i sprovoditi celoivotno obrazovanje pratei opti tehnoloki napredak,
razvoj oblasti i potrebe trita radne snage, a celoivotno obrazovanje prilagodie se
sistemu ECTS, i u njega e se ukljuiti elementi koji se odnose na neformalno
obrazovanje.
U obrazovanju odraslih VU treba da nude obrazovne programe koji omoguavaju brzo
preorijentisanje zaposlenih na nove oblasti rada, i to naroito na one koji omoguavaju
samozapoljavanje.
VU e, svojim studijskim programima, drugim aktivnostima i ponaanjem, biti stalan
aktivan inilac ouvanja kulturne tradicije, nacionalnih i kulturnih specifinosti i razvoja
nacionalnog identiteta.
Studijski programi, istraivanja, procesi domae i meunarodne saradnje, socijalni,
kulturni, sportski i zabavni ivot studenata, nastavnika i drugih zaposlenih u ustanovama
visokog obrazovanja zasnivae se na razumevanju i saradnji razliitih kultura,
interkulturalnosti, toleranciji te pozitivnom vrednovanju i ouvanju kulturnih raznolikosti i
meusobnog uticaja i obogaenja razliitih kultura.

4. Restrukturiranje ustanova visokog obrazovanja

Polazei od osobenosti strukture visokog obrazovanja sledeim akcijama prevesti
dotinu strukturu u buduu, valjaniju strukturu, na sledei nain:
1) mreu VU prilagoditi potrebama i mogunostima Republike Srbije;
2) razviti i primeniti modele integracije kojim se unapreuje nastavni i istraivaki proces,
ostvaruje vea efikasnost i racionalnost u korienju resursa, zadrava autonomija i
poveava drutvena odgovornost VU;

3) svi univerziteti treba da integriu svoje funkcije pre svega u sledeim domenima:
strateko planiranje, donoenje studijskih programa, obezbeenje i kontrola kvaliteta,
politika upisa studenata, izbor u zvanja nastavnika, izdavanje diploma i dodatka diplomi,
meunarodna saradnja, investicije, politika zapoljavanja i angaovanja nastavnika,
razvoj jedinstvenog informacionog sistema, izvoenje nastave iz zajednikih nastavnih
predmeta, ostvarenje izborne nastave, politika i standardi ostvarivanja prihoda,
zastupanje interesa lanica u javnosti i prema drugim akterima iz okruenja univerziteta;
4) osnaiti ustanove strukovnih studija, formirajui akademije strukovnih studija, na
principima disciplinarnog ili regionalnog povezivanja i ostvariti integraciju u domenima:
stratekog planiranja, donoenja studijskih programa, obezbeenja i kontrola kvaliteta,
politici upisa studenata, izboru nastavnika, izdavanju diploma i dodatka diplomi i
meunarodnoj saradnji;
5) redefinisati uslove za osnivanje i akreditaciju samostalnih VU, a pre svega
univerziteta, imajui u vidu neophodnost kritine mase u strunim telima koja donose
odluke o studijskim programima i pravilima studiranja, izboru i zapoljavanju nastavnika i
sl;
6) omoguiti formiranje univerziteta kao ustanove koja ostvaruje obrazovni i istraivaki
proces na sva tri nivoa u minimalno tri obrazovna polja i/ili jeste aktivna i produktivna u
minimalno etiri naune discipline (FRASCATI) i u najmanje pet obrazovnih oblasti
(ISCED).

5. Ulaz u visoko obrazovanje

Osnovni ciljevi promena u sistemu ulaska u visoko obrazovanje su: unaprediti kvalitet
prijema i selekcije kandidata i ujednaiti proceduru upisa u VU, to se postie visokim
kvalitetom zavrnih ispita - mature u srednjem obrazovanju. S obzirom na ovo,
uslovi za ulazak u visoko obrazovanje su sledei:
1) opta matura daje pravo upisa na sve VU (strukovne i akademske studije) bez
polaganja prijemnih ispita (izuzetak je ulazak u one studijske grupe koje zahtevaju
specijalne sposobnosti, tj. posebne talente (umetnike i sline);
2) umetnika matura daje pravo upisa na odgovarajue studijske programe na
fakultetima umetnosti. Fakulteti umetnosti, pored uzimanja u obzir rezultata umetnike
mature, mogu uvesti i proveru posebnih sposobnosti (talenata). Srednjokolci sa
umetnikom maturom mogu se upisivati i na druge VU ako poloe dodatne ispite iz
pojedinih predmeta koje odrede VU za koje konkuriu;
3) struna matura daje pravo upisa bez prijemnog ispita u matinim disciplinama na
strukovnim i akademskim studijama.
Osnovni uslov za uspeno uvoenje novog sistema ulaska u visoko obrazovanje jeste to
da zavrni ispiti (mature) budu visokog kvaliteta, tako da su svedoanstvo o usvojenosti
svih osnovnih standarda uenikih postignua u itavom etvorogodinjem srednjem
obrazovanju.

6. Obuhvat u visokom obrazovanju

Projekcija obuhvata visokim obrazovanjem na ulazu u ovaj sistem i projekcija uea
visokoobrazovanih u posmatranoj generaciji, najee u populaciji starosti 30 - 34
godine starosti, data je u Delu prvom u glavi: "Ciljevi razvoja obrazovanja".
Struktura upisa na osnovne akademske i strukovne studije odreena je brojem mesta za
upis koji je utvren i odobren akreditacijom visokokolskih ustanova. Struktura upisa na
studijske programe regulie se i finansijskim instrumentima tako to se vie podravaju
studijski programi koji obrazuju za prioritetnije ili znaajnije potrebe. Tim instrumentom
se vie ili manje podravaju postojei studijski programi i inicira razvoj onih studijskih
programa iji kapaciteti su nedovoljni ili pak uopte ne postoje (otvaranje novih studijskih
programa).

7. Osiguranje i kontrola kvaliteta

Kvalitet visokog obrazovanja, koji obuhvata akademski i struni rad i vrednuje kvalitet
nastave, istraivanja, uspeha zaposlenih, studenata i svrenih studenata u zemlji i
inostranstvu, nuno je znaajno unaprediti, to e se postii na sledei nain:
1) Sistem osiguranja kvaliteta u visokom obrazovanju e potpuno prilagoditi svoje
standarde Evropskim standardima u visokom obrazovanju (European Standards and
Guidelines, ESG), i pratiti njihova poboljanja. U sistem ugraditi etike norme i principe,
usvojiti etiki kodeks istraivanja i visokog obrazovanja;
2) Kvalitet obezbeivati kroz jedinstvo unutranjeg i spoljanjeg sistema osiguranja i
kontrole kvaliteta i kroz primarnu odgovornost VU, sistem ojaati uvoenjem dodatnih
mera, mehanizama i indikatora, a ustanove obavezati da rezultate svoga rada javno
publikuju;
3) VU su obavezne da unapreuju procedure samovrednovanja, da angauju
zaposlene i studente u neprekidnom poboljanju nastavnog procesa, pri emu se sledi
princip "student u centar uenja";
4) U svakom studijskom programu koji se izvodi potuju se akademski standardi a ishodi
uenja i vetine su u skladu s NOK i kljunim kompetencijama;
5) to pre razviti posebne standarde i mere kojima se unapreuje i osigurava kvalitet u
oblasti doktorskih studija i obrazovanja nastavnika, jer su ove oblasti sutinska osnova
razvoja celokupnog obrazovnog sistema;
6) Unapreenje nastavnog procesa obezbediti kroz poboljanje kompetencija nastavnog
osoblja u strunom, naunom i didaktikom pogledu. Osniva VU e obezbediti uslove
za nauni i struni napredak i didaktiki trening nastavnika, a izbore nastavnog osoblja
reformisati tako to e se: obavezno primenjivati jedinstveni, javno publikovani
kriterijumi, izborna tela formirati od dovoljnog broja nastavnika u naunoj oblasti i s
odgovarajuim zvanjem, u komisije referenata ukljuiti nezavisne eksperte u oblasti iz
drugih VU (domaih i/ili inostranih), izbori nastavnika i istraivaa sprovoditi
transparentno i oglaavati preko EURAXESS mree;

7) Odnos broja studenata i nastavnika poboljati, naroito u polju drutvenohumanistikih nauka gde taj odnos sada viestruko nadmauje uobiajene evropske
standarde i za svako obrazovno nauno i umetniko polje definisati obavezna gornju
granicu tog odnosa;
8) Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (u daljem tekstu: KAPK) unapredie svoj
rad tako to e: (a) uz puno uee akademske zajednice, studenata i poslodavaca
pristupiti neophodnim izmenama standarda; (b) u proces akreditacije ukljuiti nezavisne
(domae i inostrane) eksperte, studente i poslodavce (c) javno objavljivati izvetaje o
nalazima recenzenata i KAPK koji su relevantni za donoenje odluke o akreditaciji;
9) Sve VU koje izvode studijske programe na teritoriji Republike Srbije obuhvatiti
procesom akreditacije;
10) Spoljanju proveru kvaliteta i proces akreditacije u narednom periodu trebalo bi da
sprovodi nacionalno telo koje deluje potpuno nezavisno od akademske zajednice i
ministarstva i koje bi bilo punopravni lan meunarodnih asocijacija ENQA i EQAR.
Polazei od pozitivnih iskustava drugih zemalja, potrebno je razmotriti mogunost,
odnosno celishodnost da se KAPK transformie u Nacionalnu akreditacionu agenciju
koja bi zadovoljavala navedene kriterijume;
11) Razviti i dopuniti informacione sisteme na VU i u relevantnim dravnim organima,
koji e pruiti podrku definisanim ciljevima, a posebno kontinualno praenje indikatora
kvaliteta i kompetentnosti, vei stepen elektronske administracije kao i praenje uspeha i
zapoljivosti studenata.

8. Modernizacija studijskih programa i novi vidovi nastave

Modernizacija studijskih programa je obavezan kontinuirani proces kojim e se
obezbediti saglasnost izmeu oekivanih ishoda uenja i potrebnih kompetencija
svrenih studenata. U te svrhe e se primenjivati sledee:
1) studijski programi bie usklaivani sa savremenim tokovima naunog, tehnolokog,
ekonomskog, socijalnog i kulturnog razvoja tako da krajnji ishod obrazovanja, meren
kvalitetom naune i strune osposobljenosti svrenih studenata, potpuno odgovara
zahtevima trita radne snage;
2) u studijske programe uvesti elemente istraivanja, sadraje kojima se podstie
preduzetnitvo, unapreuju praktine vetine i kompetencije;
3) VU e sprovoditi reformu postojeih studijskih programa, razvoj novih studijskih
programa, kao i harmonizaciju modela studija tokom prva dva ciklusa uz neposredno
uee studenata i poslodavaca;
4) relevantna javnost (predstavnici poslodavaca, strukovnih organizacija i dr.) i
asocijacije srodnih fakulteta uspostavie ekspertska tela sa zadatkom da na
nacionalnom nivou definiu jezgra struke potujui dobru praksu evropskih i drugih
univerziteta u svetu;

5) postojee studijske programe dodatno podesiti, u svim oblicima studentskog

angaovanja, uskladiti optereenje studenata, ishode uenja i metode ocenjivanja, uz
obavezno potovanje maksimalnog optereenja studenata (1ECTS = 30sati);
6) studijske programe kroz koje se obrazuju nastavnici na nivou celokupnog sistema
harmonizovati u pogledu duine studiranja, identinog definisanja jezgra odgovarajue
struke i zvanja koja se stiu zavretkom studija;
7) u realizaciju postojeih i razvoj novih studijskih programa uvoditi nove metode i
informacione tehnologije, a VU podrati u modernizaciji, nabavci i implementaciji
najsavremenijeg softvera i hardvera;
8) podrati vee korienje metodologije i tehnologija e-uenja kao dopunu
tradicionalnom uenju, kroz razvoj studijskih programa koji se izvode paralelno (u
klasinom obliku i kao studije na daljinu) i studijskih programa koji se realizuju samo kao
studije na daljinu i standarde kvaliteta za studije na daljinu uskladiti s praksom u svetu i
EU, posebno vodei rauna o standardu kojim se definie optereenje nastavnika.

9. Istraivaka, inovaciona i preduzetnika komponenta

Visoko obrazovanje bazirano na istraivanjima osnovni je preduslov za socijalni,
ekonomski i kulturni napredak i razvoj drutva. Da bi se ovo ostvarivalo treba uiniti
sledee:
1) Poveati udeo visokoobrazovanih koji se bave istraivanjima i inovacijama u VU,
institutima i preduzeima;
2) Promenom organizacionih struktura, nainom finansiranja i podsticajnim merama za
integracije osigurati da istraivanja i razvoj inovacija u odgovarajuoj meri uvek budu
sastavni deo visokog obrazovanja;
3) Podrati primenjena istraivanja koja se oslanjaju na osnovna istraivanja usmerena
prioritetima i koja pruaju osnov za nastanak inovacija i podsticati integralne programe
koji objedinjuju usmerena osnovna i primenjena istraivanja te razvoj inovacija i
neophodne preduzetnike aktivnosti novih i postojeih privrednih drutava;
4) Organizovanim istraivakim radom na svim univerzitetima, bez obzira na veliinu i
vlasniku strukturu, obuhvatiti znatno vei broj saradnika (nastavnika i asistenata), a
stratekim merama za poboljanje istraivakog rada na univerzitetima obuhvatiti izvore
i naine finansiranja, obavezno vlastito ulaganje u istraivanja srazmerno visini
sopstvenih prihoda, meunarodnu saradnju, saradnju s privredom, uslove za
napredovanje i izbor nastavnika i organizaciju istraivanja u okviru doktorskih studija;
5) Uspostaviti primenjena istraivanja na akademijama strukovnih studija kao jedan od
oslonaca za njihovo formiranje i razvoj, a primenjena istraivanja na ovim akademijama
sprovoditi u saradnji s privredom, preko budetski sufinansiranih projekata u oblasti
tehnolokog razvoja i u okviru podrke inovacionim projektima;

6) Sve VU treba da kroz nastavu ili projekte koje e studenti raditi, osposobljavaju
studente za razvoj inovacija i preduzetnitvo, a VU treba da osposobljavaju studente
za samozapoljavanje i da stvaraju uslove za celoivotnu podrku njihovom
obrazovanju, inovativnom pregalatvu i preduzetnitvu;
7) Podrati koncept "preduzetnikog univerziteta" jer omoguava da takvi univerziteti
budu nukleusi stvaranja nove industrije zasnovane na znanju;
8) Posebnim programom pomoi i podstaknuti VU da osnivaju poslovne inkubatore u
kojima nastavnici i diplomirani studenti mogu da osnivaju firme radi komercijalizacije
svojih ideja i razvoja inovacija. Drava e podsticati osnivanje fondova rizinog kapitala
zbog neophodne podrke preduzetnikim inicijativama u okviru VU, davati podsticajna
nepovratna sredstva, plaati bar deo neophodnih savetodavnih usluga i razvijate druge
podsticaje, posebno one koji su provereni u praksi slinih zemalja;
9) Kako bi se privukle inostrane kompanije da otvaraju svoje istraivako-razvojne
centre u Republici Srbiji, ili da sarauju s VU i njihovim istraivakim centrima,
neophodan je poseban program podrke razvoju centara istraivako-obrazovneprivredne izvrsnosti koji ukljuuju, prema dobroj praksi u svetu, ustanove visokog
obrazovanja i to putem umreavanja i drugih organizacionih oblika saradnje.

10. Intra-univerzitetsko i inter-univerzitetsko povezivanje i saradnja

Radi poveanja istraivake izvrsnosti, unapreenja nastavnog procesa i racionalnog
korienja resursa uspostaviti institucionalne i druge oblike saradnje, formirati intrauniverzitetske i inter-univerzitetske mree.
Unutranju organizaciju univerziteta prilagoditi kako bi fakulteti mogli da formiraju,
akredituju i realizuju zajednike interdisciplinarne, multidisciplinarne i transdisciplinarne
studijske programe i nauno-istraivake projekte, a odreene oblike povezivanja
finansijski stimulisati.
Podsticati dravne univerzitete da pored fakulteta u svoj sastav ukljuuju i istraivake i
istraivako-razvojne institute i tako jaaju istraivaki i obrazovni potencijal i
harmonizovati izbore u nauno-istraivaka i nastavnika zvanja i tako omoguiti
razmenu nastavnog i istraivakog osoblja.
Posebnim merama obavezivati i podsticati meuuniverzitetsku saradnju u formiranju
zajednikih doktorskih studija u oblastima u kojima je to znaajno za naciju, tamo gde se
oekuje znaajna meunarodna afirmacija i posebno, kada su pojedinani resursi
nedovoljni za postizanje visokog kvaliteta doktorskih studija.
VU koje realizuju strukovne studije (Akademije strukovnih studija, Visoke kole
strukovnih studija) podsticati da pored saradnje s privrednim i javnim sektorom ostvare
saradnju s nauno-istraivakim organizacijama kroz zajednika primenjena i razvojna
istraivanja i formiranje zajednikih istraivakih centara i mrea.
Strategijom mobilnosti obuhvatiti sve aspekte mobilnosti nastavnika i za razvoj pravila za
horizontalnu i vertikalnu mobilnost studenata unutar sistema visokog obrazovanja ime
e se ostvariti vea fleksibilnost studija.

11. Modernizacija upravljanja, menadmenta i poslovne administracije

VU u uslovima kada jaaju trini elementi njihovog poslovanja, internacionalizacija i
globalizacija visokog obrazovanja, treba da razviju i primenjuju moderno upravljanje,
efektivan menadment i efikasnu poslovnu administraciju. U te svrhe treba uiniti
sledee:
1) Postojei sistem upravljanja ustanovama visokog obrazovanja, koji je veoma slian u
zemljama EHEA, unaprediti u pogledu kvaliteta i efikasnosti odluivanja i prilagoavanja
specifinostima VU koje najveim delom proistiu iz njihovih misija i veliine, odnosno
organizacione sloenosti;
2) Usled promena u okruenju VU i ustanova nastae razliiti modeli upravljanja i
menadmenta. Izbor, adaptacija i razvoj modela za svaki konkretan sluaj najbolje je
potpuno ostaviti odnosnoj VU. Jedini uslov koji se pri tome ima potovati jeste to da
modeli upravljanja i menadmenta osiguravaju sled misije i dostizanje ciljanih nivoa
obuhvata, kvaliteta, efikasnosti i relevantnosti njihovog rada;
3) Odluku o svojoj organizacionoj strukturi potpuno samostalno donose univerziteti i
akademije strukovnih studija, u uverenju da e to garantovati formiranje drutveno
odgovorne, efikasne i efektivne strukture. VU svojim aktima definiu odgovornosti,
nain izbora, kontrolu rada i nagraivanje organa izvrnog menadmenta (rukovoenja);
4) Obavljanje menadment funkcija profesionalizovati u najveoj moguoj meri, a
upravljanje uiniti drutveno reprezentativnim i odgovornim;
5) Obezbediti da studenti u svim telima u kojima uestvuju budu ravnopravni akteri u
donoenju odluka;
6) Na univerzitetima koji u svom sastavu pored fakulteta imaju institute, biblioteke i
druge organizacione jedinice, uspostaviti korporativno upravljanje i menadment uz
potpuno potovanje akademskih sloboda;
7) Administrativne procedure u svim podrujima rada i poslovanja VU jasno, dovoljno i
kvalitetno definisati zakonskim normama, statutima ustanova i standardima kvaliteta, u
administrativnom poslovanju primenjivati savremene metode i tehnike organizacije rada i
obavljanja administrativnih poslova i veoma modernizovati informacione tokove unutar
ustanove i prema spoljnom svetu, izradu, uvanje, pretraivanje i distribuciju
dokumentacije, administrativnu podrku upravljanju, menadmentu, istraivakom i
obrazovnom procesu, studentima i svima koji komuniciraju i/ili sarauju sa VU.

12. Meunarodna otvorenost i mobilnost

Meunarodna saradnja VU, mobilnost nastavnika i studenata je element koji doprinosi
boljem kvalitetu visokog obrazovanja, poveava kompetencije kako nastavnika tako i
studenata i daje im vee anse za zaposlenje. O ovoj oblasti e se odvijati sledee
aktivnosti:

1) Sve ustanove i institucije sistema visokog obrazovanja u Republici Srbiji pratei akcije
i trendove usko sarauju s odgovarajuim institucijama EHEA i ERA;
2) Ustanove visokog obrazovanja e, radi svog usavravanja i razvoja,
internacionalizovati svoje aktivnosti kroz zajednike studijske programe, meunarodne
istraivake projekte i mobilnost studenata, nastavnika i istraivaa;
3) Politiku mobilnosti zasnovati na razliitim merama kojima se obezbeuje finansiranje
mobilnosti, dostupnost infrastrukturi, potpuno priznavanje rezultata studiranja i podrka
tokom studiranja, a inostranim studentima omoguiti efikasno odobrenje studentskih viza
i reavanje drugih pitanja znaajnih za njihov ivot u Republici Srbiji (zdravstvena
zatita, smetaj, ishrana i dr.);
4) Mogunosti za mobilnost kreirati u sva tri ciklusa obrazovanja, u strukturi studijskih
programa i programa za sticanje zajednikih diploma s inostranim univerzitetima i
obavezati VU da svakom studentu izdaju uz minimalnu nadoknadu Dodatak diplome
na engleskom ili nekom drugom svetskom jeziku;
5) to pre sasvim konkretizovati politiku obaveznog usavravanja nastavnika (kroz postdoktorske boravke) i studenata-doktoranata na stranim univerzitetima. Ova politika mora
biti veoma selektivna i sa osiguranim finansiranjem. Sva budetska sredstva namenjena
stipendiranju, nagradama i strunim usavravanjima nastavnika i studenata, objediniti
radi voenja valjane i odgovorne dravne politike u ovoj oblasti;
6) Akreditovati, po posebnoj proceduri, studijske programe koji se nude inostranim
studentima (na engleskom, nekom drugom svetkom jeziku ili na srpskom) kako se ne bi
desilo da za to nespremna VU ponudi neprimerene programe za strane studente i time
ugrozi renome Republike Srbije u visokom obrazovanju;
7) Visoko obrazovanje u Republici Srbiji ima potencijal da svojim kvalitetom i
kapacitetima privue veliki broj studenata iz okruenja jer za veinu studenata ne
postoje jezike barijere, a za korienje te mogunosti treba organizaciono i finansijski
podrati oblasti obrazovanja u kojima ve imamo zadovoljavajui konkurentni status,
odnosno ona u kojima e se taj status tek razviti;
8) Do 2020. godine formulisati i sprovesti sasvim konkretne politike, akcije i mere kojima
se poboljava internacionalna konkurentnost i prepoznatljivost srpskog visokog
obrazovanja, usled ega se kao posledica ovakve politike oekuje poboljanje poloaja
univerziteta iz Republike Srbije na kredibilnim meunarodnim rang listama ili u regionu.

II. AKADEMSKE STUDIJE - OSNOVNE I MASTER

Misija akademskog visokog obrazovanja jeste da formira vrhunski obrazovanu i
kreativnu populaciju koja zadovoljava potrebe razvoja Republike Srbije zasnovanog na
humanim vrednostima i naunom znanju i koja doprinosi jaanju drutvene kohezije i
promovisanju drutvenih i kulturnih vrednosti.

1. Vizija razvoja akademskih studija

Za odreenje vizije koriste se sledea kljuna obeleja: Kvalitet, Relevantnost,

Efikasnost, Obuhvat, Internacionalizacija, Mobilnost studenata i Osavremenjavanje
organizacije akademskih studija.
Obrazovanje na akademskim studijama znaajno doprinosi tehnolokom razvoju,
demokratizaciji zemlje, socijalnoj inkluziji i smanjenju siromatva, podizanju kulturnog
nivoa stanovnitva, odravanju i razvoju nacionalnog i kulturnog identiteta srpskog
naroda i nacionalnih manjina, negovanju kulturne raznolikosti i tolerancije.

Obuhvat
1) Republika Srbija do 2020. godine ima najmanje 38,5% (a kasnije najmanje 40%)
visokoobrazovanih graana starosti od 30 do 34 godine, sa strukturom kvalifikacija koja
je usaglaena s potrebama privrede i drutva u Republici Srbiji u periodu od 2020.
godine;
2) Najmanje 70% studenata koji upisuju prvu godinu osnovnih studija, upisuje
akademske studije;
3) Planirani porast proporcije akademski obrazovanih graana trebalo bi ostvariti u onim
akademskim podrujima koja su prioritetno znaajna za ukupni razvoj Republike Srbije,
pre svega na polju tehnikih i prirodnih nauka;
4) Akademske studije su dostupne svim graanima koji ostvare neophodne preduslove
za upis, pri emu se obezbeuje ravnopravnost svih graana u pravu i na mogunost
studiranja. Posebnu podrku treba da imaju studenti iz socijalno ugroenih grupa ili lica
sa smetnjama u razvoju. Svako ko ispunjava uslove upisa i eli da studira, treba da ima
pravo na neki od vidova finansijske podrke iz budeta, a posebno ako je slabijeg
imovnog stanja, sem u sluaju upisa studijskih programa u oblastima u veem broju
nego to je u interesu drutva;
5) Na master akademske studije se upisuje najmanje 50% studenata koje zavre
osnovne akademske studije.

Efikasnost
1) proseno studiranja je najvie za godinu dana due nego to je predvieno studijskim
programom i u tom periodu najmanje 70% zavrava upisane studije;
2) studije ne naputa vie od 15% studenata;
3) efikasnost se postie bez ugroavanja kvaliteta obrazovanja studenata.

Kvalitet
1) struktura i kvalitet diplomiranih studenata odgovara potrebama trita radne snage i
drutva zasnovanog na znanju;

2) diplomirani studenti poseduju savremena znanja, sposobni su da ih primene, spremni

su da stalno ue i trae kreativna reenja problema, imaju preduzetnike sposobnosti i
inicijativni su, a oni promoviu humane vrednosti koje doprinose kulturnom i
nacionalnom razvoju i svojim profesionalnim delovanjem doprinose konkurentnosti
privrede, odnosno efikasnom i kvalitetnom radu organizacija u kojima su zaposleni;
3) kvalitet akademskih studija ostvaruje se primenom jedinstvenog sistema osiguranja
kvaliteta Republike Srbije, koji je harmonizovan sa sistemom kvaliteta u EHEA.

Internacionalizacija i saradnja
1) akademske studije u Republici Srbiji primenjuju principe i standarde koji vae na
univerzitetima EHEA i prilagoene su i inostranim studentima, tako da najmanje 10%
studenata bude iz inostranstva;
2) trite visokog obrazovanja je otvoreno i za ponudu programa i inostranih univerziteta,
pod istim uslovima koji vae za domae univerzitete (akreditacija, dozvole rada i dr.);
3) univerziteti iz Republike Srbije aktivno sarauju s inostranim univerzitetima,
prvenstveno s podruja EHEA, nudei zajednike studijske programe (prvenstveno na
nivou drugog stepena visokog obrazovanja), podravajui razmenu studenata i
nastavnika, i realizujui zajednika istraivanja u skladu sa istraivakim programima
ERA.

Mobilnost studenata
1) horizontalna i vertikalna mobilnost studenata kako unutar sistema akademskih studija
(u sva tri stepena obrazovanja), tako i izmeu akademskih i strukovnih studija (na prva
dva stepena obrazovanja) moguna je, uz eventualno dodatne uslove uslove koje
definiu VU;
2) razmenom ili na druge naine nastojati da do 20% studenata uestvuje u mobilnosti
tako to e domai studenti deo svog obrazovanja obavi na nekom inostranom
univerzitetu i inostrani studenti studirati na naim univerzitetima.

Organizacija akademskih studija

1) akademske studije (prvi i drugi stepen, tj. ciklus visokog obrazovanja) slede principe
Bolonjskog procesa visokog obrazovanja koji su primenjeni u EHEA i ERA;
2) OAS mogu da traju od tri do etiri godine (obezbeujui 180-240 ECTS), a MAS
mogu da traju od jedne do dve godine (60-120 ECTS). Neophodno je da se utvrdi model
odvijanja akademskih studija koji e vaiti za odreene profesije na nivou cele drave; to
e se postii izborom modela 3+2 (180 + 120ECTS), 4+1 (240+ 60 ECTS) ili IAS (300 360 ECTS);
3) po planiranoj brzini studiranja postoje dve vrste studenata: oni koji studiraju
normalnom brzinom (ostvaruju 60 ECTS godinje) i oni koji sporije studiraju (ostvaruju
manje od 60 ECTS godinje), to je prilagoeno zaposlenim studentima (koji studiraju

na daljinu). Obe vrste studenata stiu na studijama ista znanja, vetine i kompetencije,
te samim tim, dobijaju iste diplome;
4) pored programa OAS sa 180/240 ECTS i MAS sa 60/120 ECTS, studenti mogu da
zavre i kratke programe (short cycle) koji obezbeuju ua i funkcionalno povezana
znanja sa 30 - 120 ECTS, u skladu sa primenom kratkih programa na univerzitetima u
EHEA;
5) reim studija je prilagoen specifinostima tipova studija i oblika studiranja, pri emu
se posebno vodi rauna o studentima koji su zaposleni;
6) pored obrazovne, znaajnu komponentu akademskih studija, a naroito na drugom
stepenu, predstavljaju istraivake aktivnosti, koje kod studenata razvijaju kreativnost,
inventivnost i znatielju, tj. sposobnost za istraivaki rad.

Relevantnost
1) OAS osposobljavaju studente da se uspeno prilagoavaju promenama koje nastaju
na radnim mestima, da uspeno obavljaju odreene poslove, ali i razvijaju njihovu
kreativnost te daju neophodne teorijske i metodoloke osnove za nastavu na drugom
stepenu visokog obrazovanja;
2) MAS spremaju studente za obavljanje najsloenijih strunih poslova, ali i podstiu
razvoj kreativnosti, preduzetnitva, sposobnosti istraivanja i reavanja sloenih
problema, te time daju osnovu za studiranje na doktorskim studijama i bavljenje naukom;
3) ishodi studijskih programa usaglaeni su s NOK;
4) akademske studije su otvorene za obrazovanje odraslih u okviru koncepta
celoivotnog uenja, a s ciljem njihovog dodatnog obrazovanja ili sticanja novog
obrazovanja radi promene kvalifikacija ili profesije;
5) pored obrazovanja za potrebe razvoja Republike Srbije, akademske studije
omoguuju i lini razvoj graana (obogaivanje linosti, osposobljavanje za lini
prosperitet, formiranje linosti s razvijenim socijalnim i kulturnim potrebama).

2. Sadanje stanje akademskih studija

Kvalitet
Znanja s kojima se studenti upisuju na prvu godinu OAS nisu na neophodnom nivou. S
druge strane, neke VU, u nastojanju da imaju to vei broj studenata i poveaju svoje
prihode, imaju isuvie niske kriterijume ocenjivanja, to se nepovoljno odraava na
kvalitet njihovih diplomiranih studenata. Ne postoji sistem za praenje i merenja kvaliteta
znanja, vetina i kvalifikacija diplomiranih studenata.
Sprovedena akreditacija imala je odreeni pozitivan efekat na stepen sreenosti
akademskih studija. Proces obezbeenja kvaliteta nastave najee jo nije integrisan s
procesom nastave i nije uspostavljen na potrebnom nivou.

Relevantnost
Postoji neusaglaenost ishoda uenja pojedinih studijskih programa i strukture
diplomiranih studenata s potrebama Republike Srbije i stanjem na tritu rada (to se
vidi iz strukture kvalifikacija nezaposlenih lica). Ne postoji profesionalno odreivanje
potreba za akademski obrazovanim graanima (nijedna institucija ne bavi se time
kvalifikovano i profesionalno) i nema detaljnih analiza o tome u kojoj meri je potreban
odreeni stepen obrazovanja zaposlenih. Nedostaje institucija koja bi sistemski pratila i
pouzdano utvrivala trenutne neusklaenosti kvalifikacione strukture diplomiranih
studenata i kvalifikacija koje se trae, a uz to i predviala potrebe Republike Srbije.
Prilikom akreditacije, svi studijski programi su definisali svoje ishode, ali ostaje problem s
njihovom neusklaenou sa zahtevima trita rada i dugoronim potrebama Republike
Srbije.

Efikasnost
Efikasnost studiranja je niska (slika 1). Prosek studiranja pre primene Bolonjske
deklaracije iznosio je od sedam do osam godina. Stepen naputanja studija od 2000. do
2004. godine kretao se od 43% do 24% (s povoljnim trendom opadanja). Odnos broja
diplomiranih posle etiri godine od upisa (OAS i OSS) pokazuje rast od 28% do 53% u
periodu od 2003. do 2008. godine. U 2008. godini na univerzitetima je diplomirao (OAS)
25.931 student. Godine 2009. 13.545 studenata je zavrilo OSS i OAS sa 180 ECTS, a
27.682 - OAS sa 240 ECTS, MAS i magistarske studije (po starom sistemu). Meutim,
uspeh iste generacije upisanih studenata (bez zateenih studenata), izraen relativnim
brojem diplomiranih posle etiri godine, znatno je nii.

Slika 1: Broj studenata po godinama studija u periodu od 2000. do 2006. godine

(Izvor podataka: RZS)

Obuhvat
Procenjuje se da neto manje od 23% graana starosti od 30 do 34 godine ima visoko
obrazovanje. U 2009. godini etvorogodinju srednju kolu je zavrilo 56.843 uenika, a
na prvu godinu OAS upisalo se 37.417 studenata (65,8% maturanata), i to 80,74% na
dravnim VU, a 19.26% na privatnim VU. Na slici 2. prikazani su ti podaci i za upis u
2010, 2011. i 2012. godini. Oni pokazuju trend poveanja broja upisa studenata na OAS
na dravnim VU u odnosu na privatne.

Slika 2: Broj novoupisanih studenata na OAS

(Izvor podataka: RZS)
Procenjuje se da se u poslednjih par godina oko 40 - 42% graana starih 19 godina
upisuje na OAS. Ukupni upisni kapaciteti na prvom stepenu akademskih studija (OAS i
IAS) iznose 42.445 studenata, to je zadovoljavajue, jer su za oko 14% vei od
potreba, tj. na broj upisanih u 2010. godini. Akreditovani kapacitet upisa na MAS je upola
manji od akreditovanog kapaciteta upisa na OAS (slika 3).

Slika 3: Akreditovani kapacitet osnovnih, master i doktorskih studija

(Izvor podataka: KAPK)
U 2009. i 2010. godini na 32 fakulteta upisano je 4.258, odnosno 4.110 studenata vie
od dozvoljenog broja, ime je dozvoljeni broj "probijen" za 43%, odnosno za 42%, a to
predstavlja 10,7% broja upisanih u prvu godinu OAS, ili oko 60% broja upisanih na
privatnim univerzitetima, koji su najvie oteeni ovom pojavom.
Tabela
1.

pokazuje oblasti studiranja studenata u 2008/09. godini, kao i relativno mali

broj diplomiranih studenata.

Tabela 1: Ukupan broj studenata po podrujima u 2008/9.

Podruja prema klasifikaciji Republikog Broj studenata Diplomiralo
zavoda za statistiku Republike Srbije
2008/9.
2008.
Obrazovanje
14.589
4.598
Umetnost i humanistike nauke
23.965
3.446
Drutvene nauke, poslovanje i pravo
94.578
16.778
Prirodne nauke, matematika i informatika
22.648
1.839

Procenat
diplomiranih
31,52%
14,38%
17,74%
8,12%

Tehnika, proizvodnja i graevinarstvo

Poljoprivreda i veterina
Zdravstvo i socijalna zatita
Usluge
UKUPNO:

33.397
8.021
20.524
18.220
235.942

5.752
1.121
3.310
2.486
39.330

17,22%
13,98%
16,13%
13,64%
16,67%

Izvor: Republiki zavod za statistiku Srbije

Na slici 4. prikazano je uee budetskih i samofinansirajuih studenata prve godine
OAS u poslednje tri kolske godine. Vidi se da skoro polovina studenata plaa svoje
studije, s tim da oko 2/3 njih studira na dravnim, a 1/3 na privatnim univerzitetima.

Slika 4: Uee budetskih studenata i samofinansirajuih studenata u prvoj godini OAS

(Izvor podataka: RZS)
Besplatno studiranje dobijaju kandidati za upis na studije na bazi uspeha u srednjoj koli
i ocena s prijemnih ispita. Socijalni kriterijumi se ne koriste, to ini akademske studije
nedostupnim studentima iz socijalno ugroenih grupa, koji zbog okolnosti u kojima ive i
ne postiu uspeh u srednjoj koli na osnovu koga bi im bilo omogueno besplatno
studiranje.

Internacionalizacija i saradnja

Po uvoenju Zakona o visokom obrazovanju ("Slubeni glasnik RS", br. 76/05, 100/07,
97/08 i 44/10) univerziteti u Republici Srbiji su primenili Bolonjski proces visokog
obrazovanja. To omoguava bliu saradnju s univerzitetima iz zemalja EHEA. I saradnja
u oblasti istraivanja takoe se odvija u okviru programa FP7 - ERA. Malo je studenata
iz inostranstva jer je malo studijskih programa na engleskom jeziku ili drugom stranom
jeziku, ali ima studenata iz bivih jugoslovenskih republika koji mogu da prate nastavu
na srpskom jeziku. Studenti iz inostranstva imaju dosta administrativnih barijera (vize,
dozvola boravka, osiguranje i dr.) to dodatno ometa njihov dolazak na studije u
Republiku Srbiju. Retki su zajedniki studijski programi s inostranim univerzitetima.
Priznavanje inostranih diploma je vrlo oteano na nekim VU jer one primenjuju svoje
kriterijume i standarde (za priznavanje doktorata, na primer), ili izjednaavaju studijske
programe (to nije u saglasnosti sa zakonskom procedurom priznavanja inostranih
diploma), zahtevajui od studenata s validnim diplomama s inostranih univerziteta da
polau dodatne ispite.

Mobilnost studenata
Horizontalna i vertikalna mobilnost studenata u okviru akademskih studija mogua je i
primenjena je. Najvei broj VU do izvesne mere omoguavaju ovu mobilnost pa upisuju
studente sa zavrenim ili nezavrenim OSS na OAS uz odreivanje diferencijalnih ispita,
kako bi se otklonile vee razlike u nastavnim programima. Studenti s diplomom OSS ne
mogu direktno da se upiu na master studije. Organizovani odlazak studenata sa srpskih
univerziteta na univerzitete zemalja EHEA radi zavravanja dela studija vrlo je retka
pojava, jer Republika Srbija do sada nije bila deo Erasmus programa EU. Takoe,
postoje i finansijske tekoe za odlazak studenata iz Republike Srbije u inostranstvo radi
studija (finansiranje boravka). S druge strane, sve je izraeniji trend studiranja u
inostranstvu, pre svega u zemljama EHEA, ali to nije u okviru meuuniverzitetske
saradnje, ve je to rezultat samostalne odluke studenta da studije u celosti zavri u
inostranstvu. Kako je u nekim zemljama EHEA participacija u plaanju kolarine, tj. cene
obrazovanja (simbolina) niska, to studiranje u tim zemljama postaje prihvatljiva
mogunost svim studentima koji mogu sami, ili pomou stipendija, pokriti trokove
boravka u inostranstvu za vreme studija.

Organizacija akademskih studija

Oba modela visokog obrazovanja (3+2 i 4+1) primenjena su u Republici Srbiji, ak i u
istoj oblasti ili disciplini obrazovanja. To oteava nastavak studija na drugom stepenu
studija (master studije), kada studenti prelaze s modela 3+2 na 4+1 i suprotno. Studenti
koji su zaposleni imaju probleme da studiraju. Studije na daljinu (on-lajn) koje im najvie
odgovaraju, ograniene su jer je odlukom Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje
reeno da studenata na daljinu ne sme biti vie od 30% od ukupnog broja studenata
VU. S druge strane, reim studija nije prilagoen mogunostima zaposlenih studenata,
jer oni imaju potekoa da ostvare brzinu studiranja od 60 ECTS za godinu dana. Uz to
formalnim gubitkom godine gube motivaciju i imaju dodatne finansijske trokove
(ponovno plaanje dela kolarine). Zbog finansijskih motiva veina VU (oko 80%)
prela je na model 4+1, i u sluajevima kada im je model 3+2 bio potpuno prikladan.
Nedostaje vea primena aktivnog uenja, kao i uenja za praktinu primenu steenog
znanja, a istraivaki rad studenata, i na master nivou, nedovoljno se primenjuje u
nastavi. Dominira klasian nain nastave, u kome je student uglavnom pasivan subjekt

koji treba da shvati i naui ono to mu je dato, i da na ispitu to pokae. Iako je primena
Bolonjske deklaracije doprinela da se sa studentima vie radi u toku semestra, to je na
nekim fakultetima ipak svedeno na minimum i na formalnost. Znaajan deo nastave dre
saradnici (dre vebe i rade sa studentima na predispitnim obavezama), dok je
vremensko angaovanje nastavnika u nastavi i u radu sa studentima malo (jer je
svedeno samo na predavanja). Na nekim fakultetima bilo je i pojava korupcije (kupovina
ocena). Ima pojava prepisivanja projektnih, domaih i ispitnih zadatka i testova, a javljaju
se i druge nepravilnosti u studentskom obavljanju predispitnih obaveza (npr. ima sajtova
na kojima se nudi izrada projekata, domaih zadataka i dr.). Veliki broj ispitnih rokova
(est) u toku godine, remeti nastavni proces.
U kolskoj 2008/09. godini u punom radnom odnosu na VU je bilo 7.878 nastavnika i
5.461 saradnik. Od 2002/03. do 2009/10. kolske godine (sem 2007/08. godine)
poveavao se broj nastavnika na VU. Prosean broj studenata po nastavniku je oko
35, uz napomenu da je na fakultetima s velikim brojem studenata broj studenata po
nastavniku vrlo veliki (preko 100 i vie). Oko 85% nastavnika je u punom radnom
odnosu (slika 5). Na pojedinim univerzitetima reizbor nastavnika najee se ne odvija u
uslovima konkurencije, te biva da se biraju nastavnici i bez zadovoljenja kriterijuma koje
je usvojio Nacionalni savet za visoko obrazovanje, a ti kriterijumi su odgovarajui broj
naunih radova odreene kategorije, uee u istraivakim i industrijskim projektima i
dr. Najvei broj univerzitetskih nastavnika nije u svojoj karijeri stekao obrazovanje iz
metodike nastave, didaktike, pedagogije i dr. ili nije imao obuku u tim domenima. To
negativno utie na pedagoki rad pojedinih nastavnika i na rezultate tog rada.

Slika 5: Broj nastavnika i saradnika od kolske 2002/03. do 2008/09. godine

(Izvor podataka: RZS)

3. Nalazi SWOT analize

Unutranje snage/potencijali
1) tradicija i iskustvo u visokom obrazovanju;

2) razvijena mrea VU;

3) kvalitet pojedinih fakulteta ili katedri i visok kvalitet znatnog broja nastavnika;
4) razvijene akademske studije u velikom broju obrazovnih oblasti.

Unutranje slabosti
1) nedovoljan rad jednog broja nastavnika, istraivaki i vannastavni rad nastavnika
(malo prisustvo i rad na fakultetu, malo angaovanje u radu van asova nastave,
nedovoljno organizovan istraivaki rad i dr.);
2) nastavno osoblje se dri tradicija, nespremni su na promene, a vlada i dugogodinja
navika da se promene prividno uvode, ali da se u sutini nita ne menja;
3) neusaglaenost standarda kvaliteta (koji se postavljaju po svetskim uzorima) s
nivoom finansiranja akademskih studija koji je mnogo nii od zemalja koje pokuavamo
da sledimo, to dovodi VU u teku finansijsku situaciju (ako potuju standarde) ili ih
navodi na nepotovanje standarda kvaliteta (npr. veliina nastavnih grupa, optereenje
nastavnika);
4) nain izbora nastavnika - nepostojanje konkurencije, neretko nepotovanje definisanih
kriterijuma, a sami kriterijumi esto ne obuhvataju i pedagoke rezultate i sposobnosti
nastavnika;
5) zbog finansijskih interesa, na pojedine VU se upisuje previe studenata, a ne
obezbeuje se potreban nivo kvaliteta obrazovanja (nedovoljan prostor za nastavu,
prevelike nastavne grupe i dr.)

Povoljnosti u okruenju/Spoljne prilike

1) visoko interesovanje mladih za sticanje diploma i dalje kolovanje (jer nemaju mnogo
mogunosti za zapoljavanje);
2) studenti iz susednih bivih jugoslovenskih republika rado dolaze na studije u
Republiku Srbiju jer, uz ostalo, nemaju jezikih barijera u praenju nastave (ako su iz
Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske);
3) povoljno iskustvo i tradicija studiranja u Republici Srbiji studenata iz Afrike i s Bliskog
istoka;
4) ulazak Republike Srbije u EHEA i u evropske programe mobilnosti studenata i
nastavnika.

Nepovoljnosti u okruenju/Spoljne neprilike/rizici/opasnosti

1) povoljni uslovi studiranja u nekim zemljama EU (naroitu na drugom i treem stepenu
visokog obrazovanja) - odlazak mladih u inostranstvo (esto i trajno);

2) otvaranje centara inostranih univerziteta i ponuda njihovih usluga graanima

Republike Srbije, a njihov rad nije ogranien standardima koji vae za domae VU, te
mogu imati povoljnije uslove za uspeno poslovanje;
3) pad standarda i slaba zaposlenost diplomiranih studenata destimulie mlade da
studiraju ili da ozbiljno pristupe svojim obavezama prilikom studiranja.

4. Strategija razvoja akademskih studija

Glavni izazovi
1) opte podizanje kvaliteta akademskih studija u skladu sa svetskim i evropskim
standardima, kao i njihovo ujednaavanje;
2) usaglaavanje ishoda studijskih programa sa zahtevima trita i potrebama Republike
Srbije;
3) poveanje efikasnosti akademskih studija: proseno vreme studiranja je najvie za
godinu dana due nego to je predvieno studijskim programom i u tom periodu
najmanje 70% zavrava upisane studije; od ukupnog broja studenta, vie od 70%
studenata upisuje akademske studije;
4) internacionalizacija akademskih studija: 10% studenata iz inostranstva.

Glavna opredeljenja
1) kvalitet studija poveati uvoenjem sistema odravanja kvaliteta i veom
konkurencijom VU;
2) pristup akademskim studijama i efikasnost poveati finansijskim podsticajima
podstiui studente;
3) ishode studijskih programa prilagoditi zahtevima trita i procenjenim buduim
potrebama Republike Srbije;
4) podravati strateka partnerstva izmeu VU u Republici Srbiji i u svetu, kao i
partnerstva izmeu VU i privrede, administracije i drugih aktera u ekonomiji znanja.

Strategija dostizanja vizije - politike, akcije i mere

Ovde se za ostvarenje postavljenih stratekih ciljeva navode neophodne akcije i mere za
njihovo ostvarenje i mogui indikatori za prikaz napretka u ostvarivanju ciljeva. Strateki
ciljevi se navode grupisano u okviru sledeih stratekih pravaca:
1) poveanje kvaliteta;
2) usaglaenost studijskih programa s potrebama trita;
3) poveanje efikasnosti studija;

4) poveanje obuhvata i dostupnosti akademskih studija;

5) internacionalizacija akademskih studija;
6) poveanje mobilnosti studenata;
7) osavremenjavanje organizacije akademskih studija.
Ovde se navode mere kojima se ostvaruju navedeni ciljevi, a u okviru karakteristinih
obeleja. Pojedine mere utiu na vie obeleja i ciljeva, ali se navode kod onih gde daju
najvei efekat.
Poveanje kvaliteta
Strateki ciljevi
Akcije i mere
Indikatori napretka
Razviti celoviti Sistem Usavravati standarde za
Doneti novi standardi
osiguranja kvaliteta
akademske studije
Utvrena ogranienja
(SOK)
Ograniiti broj studenata po
broja studenata po
nastavniku
nastavniku
Sprovoditi spoljnu kontrolu upisa i
potovanja standarda kvaliteta
Podsticati kvalitetne
Dodeljivati posebne sertifikate
Uvesti sertifikat "Izvrstan
studijske programe
kvaliteta VU koje primenjuju stroe studijski program"
kriterijume za ocenu relevantnosti
programa, kvaliteta izvoenja
nastave, ostvarenih rezultata i izbora
nastavnika
Ocenjivati kvalitet
Afirmisati takmienja studenata u
Broj godinjih takmienja u
diplomiranih studenata znanju na nacionalnom nivou
znanju po disciplinama
Sprovoditi periodino anketiranje
Godinja anketa
poslodavaca o kvalitetu zaposlenih poslodavaca
diplomiranih studenata
Usaglaenost studijskih programa s potrebama trita
Odreivanje potreba
Osnovati instituciju osposobljenu da Periodini izvetaji o
privrede i drutva
profesionalno i kvalifikovano
zahtevima trita
utvruje zahteve trita i procenjuje Godinje procene buduih
budue potrebe Republike Srbije
potreba Republike Srbije
(za pet godina unapred)
Usaglaavanje
Pri akreditaciji, svi studijski programi Uvoenje u primenu
studijskih programa s kroz ishode uenja treba da dokau poboljanog standarda za
potrebama
svoju usaglaenost s kvalifikacijama dokaz relevantnosti
neophodnim za obavljanje poslova studijskog programa
za koje studijski program obrazuje
studente
Podsticanje stvaranja Finansijskim podsticajima iz javnih Donoenje zakonskog
reenja za ove finansijske
programa u prioritetnim izvora usmeravati studente na
studijske programe koji su u skladu podsticaje
oblastima
s odreenim prioritetima
Jasnije pozicionirati
Obezbeuju vei sadraj trajnih, ali Studenti sa zavrenim

OAS

relevantnih znanja (akademskoopteobrazovnih, teorijskometodolokih i nauno-strunih

predmeta), ali i sa sposobnou
primene steenih znanja u jednoj
uoj oblasti ili disciplina
Do 20% ECTS izbornih predmeta
(struno-aplikativni predmeti) koji
obezbeuju specijalizovana i
primenljiva znanja.
Sposobnost uenja i prilagoenja
potrebama posla
Jasnije pozicionirati
Obezbeuju dublja i napredna
MAS
znanja u odreenoj specijalizovanoj
oblasti koja sadri i teorijska i
primenjena znanja, visok nivo
analitinosti, kritike evaluacije i
profesionalne primene znanja, kao i
sposobnost reavanja sloenih
problema, samostalnog i analitikog
zakljuivanja.
Najmanje 30% ECTS izbornih
predmeta.
Mogunost primene jednogodinjih
modula za fleksibilno kreiranje
jednogodinjih i dvogodinjih studija.
Primena personalizovane nastave i
uenja
Priznavanje neformalnog uenja i
iskustvenog znanja u skladu s
posebnim propisima i kriterijumima
Obrazovanje odraslih i Omoguiti zaposlenim studentima
celoivotno uenje
da parcijalno realizuju studijski
program a da ga kasnije u celosti
zavre ako ele (postepeno
studiranje)
Programi obuke odraslih, a posebno
zaposlenih
Usmeravanja
Osnivanje centara za pomo
studenata i pomo
studentima u njihovoj profesionalnoj
studentima u
orijentaciji
profesionalnoj
orijentaciji
Studijski programi i
Posebno finansiranje studijskih
VU posebnog
programa i VU koji su posebno
znaaja za drutvo
znaajni za drutveni i kulturni razvoj
i bezbednost Srbije
Za VU koje ne mogu opstati na
tritu a njihov rad je od opteg

OAS lako se prilagoavaju

potrebama radnih mesta

Studenti sa zavrenima
MAS osposobljeni za
najsloenije strune
poslove
Primena metoda
personalizovanog uenja
Propisi za priznavanje
neformalnog i iskustvenog
znanja

Mogunost parcijalnog
sticanja ECTS kredita
pomou metoda
postepenog studiranja
Kursevi obuke prilagoeni
zaposlenima
Broj univerziteta sa
osnovanim i operativnim
centrima za pomo
studentima
Usvajanje programa VU i
programa koji su dobili
status institucija posebno
znaajnih za drutveni i
kulturni razvoj i
bezbednost Republike

interesa

Srbije

Poveanje efikasnosti studiranja

Strateki ciljevi
Akcije i mere
Indikatori napretka
Stimulisati studente da Finansijski podsticaji za bre
Proseno trajanje
bre zavravaju studije studiranje
studiranja je najvie za
Samo za studente koji ostvaruju 60 godinu dana due nego
ECTS godinje vai bilo koji vid
to je predvieno
(su)finansiranja studiranja iz javnih studijskim programom, i u
izvora
tom periodu najmanje 70%
zavrava upisane studije
Savremenijom
Primena metoda aktivnog uenja,
Bre studiranje (kao gore)
nastavom ubrzati
principa "student u centru uenja", i Samo 15% studenata
studiranje
stalnog rada studenata u toku
naputaju studije
semestra
Broj novoosnovanih
Razvoj kreativnosti i preduzetnitva privrednih drutava i
kod studenata
diplomiranih studenata
Personalizovano uenje
Bolja priprema novih
Uvoenje zavrnog ispita - mature Broj studijskih programa
studenata za studije
sa organizovanom
pripremnom nastavom
Do 10% zadravanje
studenata u prvoj godini
Vea otvorenost, obuhvat i dostupnost akademskih studija
Vei upis na
Poveati broj uenika gimnazija
70% studenata koji upisuje
akademske studije
Jaanje saradnje srednjih kola i
studije, upisuje OAS
VU (takmienja uenika, radionice, 50% uenika srednje kole
dodatna nastava i dr.)
ui u gimnazijama
Organizovana promocija programa OAS upisuje 95% onih sa
OAS u srednjim kolama
zavrenim gimnazijama
Obezbediti finansijsku podrku iz
Svi studenti koji studiraju u
javnih izvora to veoj populaciji
prioritetnim oblastima
studenata u skladu sa njihovim
imaju neki od vidova
uspehom u obrazovanju i socijalnom finansijske podrke iz
javnih izvora.
statusu, a posebno iz socijalno
Vei upis studenata iz
ugroenih grupa
socijalno ugroenih grupa
Internacionalizacija akademskih studija
Ponuda studijskih
Formirati studijske programe za
Najmanje 10% studenata
programa na stranim strane studente
akademskih studija su iz
jezicima
Obezbediti posebnu finansijsku
inostranstva
podrku iz javnih izvora
univerzitetima koji razvijaju studijske
programe za inostrane studente
Doneti standarde za studijske
programe namenjene strancima
Poveanje broja
Prilagoditi standarde i uslove
Poveanje broja
zajednikih studijskih akreditacije zajednikih studijskih
zajednikih programa s

programa naroito
master studija s
inostranim
univerzitetima
Poveati mobilnost
nastavnika u zemlje
EHEA

programa njihovim specifinostima

inostranim univerzitetima i
broja studenata na njima

Pojednostaviti administrativne
Broj inostranih nastavnika
uslove za privremeni boravak
na privremenom radu u
inostranih nastavnika koji e u
Republici Srbiji
Republici Srbiji drati nastavu
Broj nastavnika iz Srbije
Podravati privremeni odlazak
na privremenom radu na
nastavnika iz Republike Srbije u
VU u zemljama EHEA
zemlje EHEA radi dranja nastave i radi nastave i istraivanja
naunog usavravanja
Poveanje mobilnosti studenata
Poveati mobilnost
Propisima omoguiti horizontalnu i Broj studenata koji
studenata izmeu
vertikalnu mobilnost studenata
uestvuje u mobilnosti
unutar sistema visokog
programa OAS na VU izmeu programa akademskih
u Srbiji
studija na VU u Republici Srbiji
obrazovanja
Mobilnost s inostranim Pojednostaviti administrativne
Broj inostranih studenata
VU
postupke za dolazak inostranih
na VU u Republici Srbiji
studenata u Republiku Srbiju
Broj studenata iz
Podrati odlazak studenta iz
Republike Srbije na VU
Republike Srbije na studije u zemlje zemalja EHEA
EHEA u trajanju od jednog semestra
do godinu dana
Priznavanje inostranih diploma
pojednostaviti i ubrzani, a u skladu
sa principima Lisabonske konvencije
o priznavanju diploma
Osavremenjavanje organizacije akademskih studija
Davanje mogunosti i Mogunost modularizacije master
Studenti sa trogodinjih
studentima koji su
studija radi fleksibilnog formiranja
studija mogu posle prve
zavrili trogodinje
jednogodinjih i dvogodinjih master godine MAS dobiti diplomu
OAS da posle 4.
studija (sa 60 ili 120 ECTS)
za zvanje "diplomirani",
godine studije steknu
ako je prva godina MAS u
diplomu sa zvanjem
istoj disciplini kao i OAS
"diplomirani".
Sticanje sertifikata sa Uvesti mogunost organizovanje
Studenti stiu ue
30 do 60 ECTS
kratkih programa sa 30 do 60 ECTS kvalifikacije
Usavravanje zaposlenih
pomou kratkih programa
Poveati kompetencije Obezbediti dodatno obrazovanje i
Broj nastavnika sa
nastavnika univerziteta obuku nastavnika iz pedagogije
steenim dodatnim
Uslovima za izbor nastavnika
obrazovanjem iz
podsticati i njihov istraivaki rad i
pedagogije
ostvarivanje rezultata u nastavi
Broj nastavnika koji imaju
radove kategorije M20
Posebni modeli
Integrisane akademske studije (IAS) Usaglaeni modeli
akademskih studija za sa 300 ECTS za obrazovanje
studiranja za pojedine

pojedine profesije

Primeniti specifinosti
obrazovanja u polju
umetnosti

nastavnika
IAS sa 360 ECTS za studente
medicine i veterine
Primena specifinih modela
akademskih studija za regulisane
profesije
Revidirati postojee i uvesti posebne
standarde akreditacije
Definisati i minimalno optereenja
nastavnika
Uskladiti nazive diplomiranih
studenata prema njihovim strukama
Uskladiti prethodne nivoe
umetnikog obrazovanja s visokim
obrazovanjem
Uskladiti uslove prijemnih ispita na
fakultetima (razliitih) umetnosti
Omoguiti zakonskom regulativom
da studenti fakulteta umetnosti koji
zavre OAS mogu da se zaposle u
predkolskom obrazovanju i u niim
razredima osnovnog obrazovanja;
Primeniti model 3+2 akademskih
studija
Fakultetima umetnosti obezbediti
odgovarajue materijalne trokove i
adekvatan prostor za rad
Omoguiti veu mobilnost studenata
tokom OAS i MAS

profesije u skladu s
praksom u zemljama
EHEA

Povoljniji i odgovarajui
uslovi studiranja u polju
umetnosti

5. Potrebne promene u okruenju akademskih studija

1) usmeravati ekonomski razvoj Republike Srbije ka ekonomiji baziranoj na znanju, u
kojoj akademski obrazovani ljudi mogu sebi obezbediti odgovarajue poslove;
2) posebna institucija e profesionalno i kvalifikovano pratiti zahteve trita rada i vriti
procene buduih potreba Republike Srbije za kvalifikacijama zaposlenih i objavljivae
periodine izvetaje sa svojim nalazima kako bi se na osnovu njih VU usmeravale
svoje obrazovne usluge, tj. studijske programe i obrazovne kapacitete;
3) pripremiti i primeniti NOK, uskladiti klasifikaciju delatnosti, nomenklaturu zanimanja,
listu kvalifikacija za pojedina zanimanja i dr;
4) potrebno je prilagoditi propise za dolazak stranaca u Republiku Srbiju na studije i na
rad (pojednostavljenje viznog reima, dozvola, zdravstvenog osiguranja i drugih uslova
iz oblasti radnih odnosa);
5) zakonsku regulativu u oblasti radnih odnosa treba promeniti kako bi se podrale
specifinosti rada na univerzitetima (rad doktoranata, rad i posle sticanja prava na
penziju i dr.);

6) dosledno sprovesti promene zakonske regulative u skladu s potrebama realizacije

ove strategije.

6. Strateke relacije akademskih studija s drugim sistemima

Najvanije su relacije akademskih studija sa srednjim obrazovanjem, strukovnim
studijama, istraivakim sistemom i privredom.
Akademske studije - srednje obrazovanje:
1) poveati kvalitet srednjeg obrazovanja, poveati broj uenika u etvorogodinjim
srednjim kolama, a pre svega u gimnazijama (jer one primarno obrazovno pripremaju
uenika za akademske studije);
2) zajednika organizacija razliitih oblika dodatne nastave za zainteresovane uenike
(kursevi, radionice, projekti i dr.);
3) zajednika organizacija takmienja uenika u znanju.
Akademske studije - strukovne studije:
1) omoguiti horizontalnu i vertikalnu prolaznost izmeu akademskih i strukovnih studija,
na razliitim nivoima studija;
2) saradnja u usaglaavanju studijskih programa, uz jasnije isticanje specifinosti
akademskih i strukovnih studija, kako bi novi studenti imali jasan izbor pri odreivanju
puta svog obrazovanja;
3) izrada programa mobilnosti studenata (uslova za prohodnost studenata) radi prelaska
sa strukovnih studija na akademske studije i suprotno, te ugovaranje saradnje radi
pruanja podrke studentima koji ele da preu s jednih studija na druge;
4) zajednika primenjena i razvojna istraivanja, uz uee i privrede, odnosno nosilaca
razvojnih projekata.
Akademske studije - istraivaki sistem:
1) doktorske studije i istraivaki projekti doktoranata dobijaju odgovarajuu finansijsku
podrku iz javnih izvora i imaju znaajnu ulogu u istraivakom sistemu Republike
Srbije;
2) razvoj i umreavanje nastavnika i istraivaa na VU radi stvaranja zajednikih
laboratorija, kako bi dobili status centara izvrsnosti i privlaenje domaih i inostranih
kompanija u razne oblike saradnje (zajedniko osnivanje i voenje centara ili
laboratorija, dugoroni programi zajednikih istraivanja i dr.).
Akademske studije - privreda:

1) usaglaavanje studijskih programa akademskih studija s potrebama privrede, kao i

saradnja u realizaciji strune prakse studenata, kako bi studenti na studijama stekli to
vie znanja, vetina i kompetencija koje su relevantne potrebama poslodavaca;
2) dodatno formalno i neformalno obrazovanje zaposlenih u privredi kako bi mogli da
zadovolje nove zahteve poslova kojim se bave ili onih kojima ele da se bave;
3) angaovanje u nastavi na VU istaknutih strunjaka, ne samo kao gostujuih
predavaa, ve i u zvanju spoljnog profesora, s tim da spoljni profesor moe biti izabran
u ovo zvanje i ako nije doktorirao, a za potrebe voenja nastave na jednom predmetu u
oblasti u kojoj ima znaajne rezultate u praksi;
4) zajedniki rad na inovacionim projektima koji se realizuju u inovacionim centrima pri
VU, a na kojima su angaovani studenti i strunjaci iz Privrednih drutava, s ciljem
realizacije ideja koje mogu dovesti do razvoja inovacija;
5) zajednika primenjena i razvojna istraivanja, u kojima se na odgovarajui nain
angauju resursi univerziteta (dodatno obrazovanje, istraivake aktivnosti, zajednike
laboratorije, angaovanje nastavnika i studenata i dr.);
6) radi na obezbeivanju uslova koji e omoguiti da svaki univerzitet moe da osnuje
bar jedan poslovni inkubator da bi pomogao preduzetnike inicijative svojih diplomiranih
studenata i time doprineo stvaranju nove industrije zasnovane na naunom znanju.

III. DOKTORSKE STUDIJE

Misija doktorskih studija je da kroz nova znanja obezbedi primarnu ulogu nauke na
univerzitetima, razvije i unapredi istraivaki potencijal, formira nastavni kadar za visoko
obrazovanje i vrhunski strunjaci za sve druge oblasti, i da se time doprinese optem
razvoju znanja, brem naunom i tehnolokom razvoju, unapreenju kulturnog i
ouvanju nacionalnog identiteta.
Doktorske studije su dugorona investicija u intelektualni potencijal, njihova je funkcija
da od nadarenih studenata stvore obuene istraivae, osposobljene za obavljanje
poslova u kojima se zahteva najvii nivo znanja i vetina.

1. Vizija razvoja doktorskih studija

Kljuna strateka obeleja Doktorskih studija su obuhvat, kvalitet, relevantnost i
efikasnost, a specifina obeleja po kojima se ovaj nivo obrazovanja razlikuje od svih
ostalih nivoa obrazovanja u Bolonjskom procesu su ishodi istraivanja, istraivako
okruenje i meunarodna otvorenost.
Razvoj drutva zasnovanog na znanju te realizacija optih i specifinih stratekih
opredeljenja Republike Srbije baziraju se na unapreenom istraivakom potencijalu
zemlje koji se realizuje kroz doktorske studije.

Obuhvat

1) studenti se upisuju u skladu sa istraivakim kapacitetima univerziteta, utvrenim

prioritetima naunog i tehnolokog razvoja i iskazanim zahtevima poslodavaca;
2) najmanje 10% studenta koji zavre master studije nastavlja studiranje na doktorskim
studijama;
3) daroviti studenti imaju uslove za istraivaki rad i napredak.

Efikasnost
1) godinje najmanje 200 doktoranata na milion stanovnika zavri studije u predvienom
roku;
2) minimalno 60% studenata doktorskih studija zavrava studije u vremenu njihovog
trajanja.

Kvalitet
1) za kvalitet doktorskih studija odgovorne su ustanove koje ih realizuju;
2) kvalitet se utvruje na osnovu standarda koji vae u zemljama EHEA i unapreenih
Standarda za akreditaciju i samovrednovanje doktorskih studija;
3) kvalitet doktorskih studija se bazira na razvijenim indikatorima za svaku pojedinanu
disciplinu, na usvajanju profesionalne etike i razvijanju svesti o odgovornosti naunika
prema vrednostima humanizma i prirodne sredine;
4) vrednuje se ukupni istraivaki rezultat ustanove/institucije i studenata doktorskih
studija;
5) sistematino se prati i podstie napredak studenata doktorskih studija;
6) studijski programi doktorskih studija ostvaruju potpunu transparentnost.

Ishodi istraivanja
1) svi univerziteti i fakulteti u sastavu univerziteta imaju organizovana istraivanja
(sopstvene, nacionalne i/ili meunarodne projekte), s tematikom koja pokriva oblasti
doktorskih studija, a u okviru njih studenti realizuju svoj istraivaki rad;
2) naune i umetnike vrednosti doktorskih disertacija zadovoljavaju standarde utvrene
na nacionalnom i meunarodnom nivou, a svaka doktorska disertacija ima originalni
nauni ili umetniki doprinos, koji ocenjuju nezavisni eksperti (domai ili meunarodni) u
oblasti u kojoj je student obavljao svoja istraivanja;
3) sve nauno-istraivake ustanove koje realizuju doktorske studije ostvaruju rast
istraivake izvrsnosti kroz publikacije, citiranost, broj patenata i njihovu realizaciju;

4) u polju umetnosti razvijen je novi koncept doktorskih studija koji prati savremena
kretanja u svetu.

Istraivako okruenje
1) doktorske studije obuhvataju sve istraivake i materijalne resurse univerziteta i
instituta;
2) u realizaciji doktorskih studija angaovani su nastavnici i istraivai koji imaju
internacionalno prepoznatljive rezultate u oblastima u kojima studenti rade svoje
doktorske disertacije;
3) svaki student ima odgovarajue istraivako okruenje i kompetentnog mentora i u
doktorske studije su ukljueni naunici iz nae naune dijaspore;
4) organizovane "doktorske kole" su prepoznatljive u evropskom sistemu obrazovanja;
5) posebnim merama e se podsticati interuniverzitetske doktorske studije u cilju
objedinjavanja resursa i podizanja kvaliteta doktorskih studija.

Meunarodna otvorenost
1) najmanje 10% studijskih programa doktorskih studija zajedniki su s inostranim
univerzitetima;
2) inostrani nastavnici uestvuju u nastavi i mentorstvu;
3) strani studenti studiraju na naim univerzitetima;
4) kroz meunarodne istraivake projekte obezbeena je mobilnost nastavnika i
studenata, a svaki peti student uestvuje u programu mobilnosti;
5) na svakom meunarodnom projektu su angaovani studenti doktorskih studija;
6) najmanje 10% studijskih programa realizuje se na engleskom ili nekom drugom
svetskom jeziku.

Relevantnost
1) studijski programi su modifikovani i usaglaeni s poslovima i potrebama u javnom
sektoru, industriji, trgovini i uslugama;
2) razvijeni su interdisciplinarni ili multidisciplinarni studijski programi koji doprinose
usmeravanju mladih doktora nauka na poslove koji nisu istraivaki, a zahtevaju visok
nivo inventivnosti i kompetentnosti;
3) do 2020. godine postii da oko 40% svrenih studenata doktorskih studija bude
osposobljeno za nastavak karijere u neakademskom sektoru;

4) obavezno je postdoktorsko usavravanje za kandidate koji ele da nastave karijeru u

visokom obrazovanju, to podrazumeva privremeno angaovanje mladih doktora nauka
na istraivakim projektima u odreenom vremenu i omoguiti postdoktorsko
usavravanje kao novi vid usavravanja mladih doktora nauka.

2. Sadanje stanje doktorskih studija

Obuhvat i efikasnost
1) upis studenata nije usklaen sa istraivakim kapacitetima univerziteta i utvrenim
prioritetima naunog i tehnolokog razvoja;
2) broj lica koja godinje zavravaju doktorate kree se izmeu 65 i 75 na milion
stanovnika, to je viestruko manje od proseka u ERA;
3) izrada doktorskih disertacija je u prethodnom periodu (pre uvoenja doktorskih studija
po Bolonjskom procesu) trajala znatno due od tri godine.

Ishodi istraivanja
Studijski programi doktorskih studija realizuju se na fakultetima u okviru 18 akreditovanih
univerziteta, a istraivaki rad u okviru domaih i meunarodnih projekata je
organizovan na 70% fakulteta koji pripadaju akreditovanim univerzitetima, s tim da je od
ukupno 5.000 studenata koji trenutno studiraju na akreditovanim univerzitetima, 47% je
ukljueno u istraivake projekte koji su finansirani iz budeta.
Trenutno samo deo odbranjenih doktorskih disertacija ima originalni nauni ili umetniki
doprinos, i ocene nezavisnih domaih ili meunarodnih eksperata. Postoje standardi za
ocenu kvaliteta doktorske disertacije, ali ih mnogi univerziteti ne potuju. Ne postoje
mehanizmi kojim se moe uticati na ovu pojavu.
U prethodnih nekoliko godina znaajno je porastao broj publikacija u meunarodnim
asopisima s recenzijom, ali one stiu iz manjeg broja naunoistraivakih ustanova, pa
tako od ukupnog broja publikacija, 70% radova objavljuju istraivai iz 25 ustanova, a
njih ima 176. Trenutno je vrlo malo patenata i inovacija. Nai univerziteti se ne nalaze ni
na jednoj listi rangiranih univerziteta jer jo uvek imaju nedovoljnu naunu produkciju,
imaju generalno mnogo studenata po nastavniku i ne dostiu druge kvantitativne
parametre koji se vrednuju pri rangiranju.
U polju umetnosti su postavljene doktorske studije za sve oblasti, to nije zabeleeno u
drugim obrazovnim sistemima zemalja koje pripadaju EHEA.

Istraivako okruenje
Sadanjim studentima nije uvek obezbeeno odgovarajue istraivako okruenje, a
esto ni kompetentno mentorstvo to je posledica malog istraivakog kapaciteta
pojedinih ustanova, nedovoljnog razvoja nekih oblasti i razjedinjenosti istraivanja, pri
emu su doktorske studije organizovane na fakultetima koji samo u nekim sluajevima
sarauju s institutima.

Na odreenom broju studijskih programa angaovani su nastavnici koji ne ispunjavaju

minimum propisanih standarda, nemaju odgovarajui broj publikacija u internacionalnoj
periodici. Odreen broj (20% - 30%) studijskih programa doktorskih studija organizovan
je s veoma malim brojem mentora (tri do pet) ili s veim brojem mentora koji jedva
ispunjavaju zahteve minimalnih standarda za akreditaciju, tako da studenti doktorskih
studija nemaju odgovarajue istraivako okruenje.
Naa nauna dijaspora broji nekoliko hiljada istraivaa koji rade na poznatim naunim
institucijama u svetu, ali je malo njih angaovano na doktorskim studijama u naoj
zemlji.
I pored toga to se u pojedinim oblastima postiu izuzetni rezultati istraivanja koje se
sprovode u institutima, ta istraivanja nisu sistemski ukljuena u doktorske studija, a
pojedini univerzitetski centri nemaju kritinu istraivaku masu za organizaciju kvalitetnih
doktorskih studija u odreenim oblastima.

Meunarodna otvorenost
Sistem visokog obrazovanja u Republici Srbiji je zatvoren, zanemarljiv je broj zajednikih
studijskih programa sa stranim univerzitetima i broj stranih studenata, a mobilnost kako
nastavnika, tako i studenata, veoma je malog obima.
Izuzetno mali procenat (manje od 0,5%) studijskih programa doktorskih studija
akreditovan je za izvoenje na engleskom jeziku i nema zajednikih studijskih programa
izmeu naih univerziteta i renomiranih inostranih univerziteta, a trenutno se u naoj
zemlji realizuje vei broj inostranih projekata, na nekima su angaovani studenti
doktorskih studija, ali je obim i broj meunarodnih projekata jo uvek nedovoljan, pri
emu ni mobilnost nastavnika i studenata nije sistemski reena, nema stratekih
opredeljenja, ne postoje finansijski i administrativni preduslovi za realizaciju neophodne
mobilnosti.

Relevantnost
U ovom trenutku studijski programi doktorskih studija skoro su potpuno izolovani u
okviru jednog fakulteta i jedne naune discipline. Zanemarljiv je broj studijskih programa
s interdisciplinarnim ili multidisciplinarnim ishodom, koji obrazuju studente za ira
podruja rada i razvoja karijere. Studijski programi koji doprinose usmeravanju doktora
prema poslovima u neakademskom sektoru, a zahtevaju visok nivo znanja, vetina i
inventivnosti, nisu formirani ni na jednom univerzitetu. Sada se sa zavretkom doktorskih
studija ne dostie dovoljan nivo istraivakih i drugih profesionalnih vetina, neophodnih
za izbor u nastavnika zvanja u visokom obrazovanju.
Razvoj studijskih programa doktorskih studija nije povezan s tritem rada i zahtevima
poslodavaca.

Osiguravanje kvaliteta
VU su, rukovodei se principom ispunjavanja minimalnih zahteva iz akreditacije, na
studijske programe upisivale studente, ne vodei pri tome rauna da li oni imaju stvarno

obezbeene uslove za rad i mentora, i kakve su anse svrenih studenata doktorskih

studija da se zaposle.
Kvalitet doktorskih studija se zasniva na nekoliko osnovnih standarda za akreditaciju i
samovrednovanje i nisu razvijeni specifini indikatori za svaku pojedinanu disciplinu, a
posebno su izraeni problemi u oblasti drutveno-humanistikih nauka i umetnosti.
Vrednovanje istraivakih rezultata ustanova sprovodi se samo na osnovu standarda za
akreditaciju nauno-istraivakih ustanova koji su uopteni i nedovoljno precizni, a kako
su doktorske studije tek nedavno uvedene, jo uvek nisu razvijene metode i kriterijumi
za kompletno vrednovanje rada studenata doktorskih studija.
Studijski programi doktorskih studija su ogranieni na 180 ESPB i na tri godine, a opte
je miljenje da je to vreme veoma kratko.
Na veem broju univerziteta doktorske studije nemaju potpunu transparentnost, ne
objavljuju se podaci o disertacijama, mentorima itd.

3. Nalazi SWOT analize

Unutranje snage
Akademska zajednica Srbije ima veliko iskustvo u obrazovanju doktora.
Po uvoenju doktorskih studija kao treeg ciklusa Bolonjskog procesa znatno je poraslo
interesovanje studenata za nastavak studija na doktorskim studijama.
U Republici Srbiji neprekidno raste istraivaka izvrsnost koja se ogleda u broju radova
na SCI, SSCI i AHSCI i citiranosti.
U prethodnim godinama je unapreena istraivaka infrastruktura, u toku je znaajna
nabavka najsavremenije opreme i izgradnja kapitalnih infrastrukturnih objekata u svim
univerzitetskim centrima.

Unutranje slabosti
1) Republika Srbija je meu zemljama s najveim "odlivom mozgova";
2) Istraivaki kapaciteti su razjedinjeni;
3) Istraivanja u veoma maloj meri vode prema patentima i inovacijama;
4) Mala je zastupljenost primenjenih istraivanja;
5) Fakulteti ne potuju postojee standarde, a spremnost za prihvatanje unapreenja
kvaliteta kroz uvoenje stroih standarda na nezavidnom je nivou;
6) Doktorske studije nisu usmerene prema poslovima u neakademskom sektoru i na
tritu rada.

Spoljne prilike
1) Dalji razvoj i intenziviranje meunarodne saradnje kroz uee naih istraivakih
timova u inicijativama FP7 i Horizont 2020 i u bilateralnim projektima, doprinee kvalitetu
istraivanja, meunarodnoj konkurentnosti i poboljanju doktorskih studija;
2) Znaajna ulaganja u infrastrukturne objekte i nauno-tehnoloke parkove (Beograd,
Ni, Kragujevac, Novi Sad, Centar za nanonauke, Centar za matine elije), kao i
sredstva koja e se realizovati kroz Fond za inovacionu delatnost, stvorie bolju osnovu
za angaovanje u istraivanjima i tehnolokom razvoju i studenata doktorskih studija i
mladih doktora nauka;
3) Korienje mogunosti za usavravanje kroz programe Erazmus, Erazmusmundus,
Leonardo da Vinchi i Marie Ciriei akcija.

Spoljne neprilike/rizici/opasnosti
1) Nije dovoljno razvijena drutvena svest o potrebi da se kroz doktorske studije
obrazuju specijalisti najvieg nivoa obrazovanja potrebni u svim oblastima ivota i rada;
2) Trite rada ne prepoznaje doktorske studije, kao najvii obrazovni nivo;
3) U drugim sektorima nisu iskazane potrebe za doktorima nauka;
4) Zemlje EU imaju strategiju da privlae najtalentovanije studente na doktorske studije,
pa uvode SCI vizu i omoguuju izvanredne uslove za istraivanje - to e dodatno uticati
na odlazak studenata iz Republike Srbije.

4. Strategija razvoja doktorskih studija

Glavni izazovi i opredeljenje strategije su:
1) Istraivanja svakog studenta tokom doktorskih studija uvrstiti u istraivaki projekat,
domai ili meunarodni i to pravilo treba ugraditi u strateka dokumenta VU, standarde
za akreditaciju i unutranju proveru kvaliteta;
2) Objediniti visoko obrazovanje i istraivanje, sprovesti funkcionalnu integraciju
univerziteta i ostvariti vezu sa istraivanjima u institutima i mreno povezivanje
odreenih oblasti izmeu univerziteta.

5. Strategija dostizanja vizije - politike, akcije i mere

Strateki ciljevi
Indikatori napretka
ISHODI ISTRAIVANJA
Svi univerziteti organizuju nauno-istraivaki rad,
Usvojene strategije i akcioni
univerziteti umetnosti istraivako-umetniki rad.
planovi nauno istraivakog
Neprekidno jaati istraivaki kapacitet i izvrsnost
razvoja univerziteta
univerziteta
Izvetaji o radu univerziteta

Meunarodne i domae rangliste univerziteta

Doktorske studije su deo organizovanog naunostrategija univerziteta
istraivakog rada
Broj publikacija, patenata i
Svaka doktorska disertacija se realizuje u okviru
inovacija
sopstvenog, nacionalnog ili meunarodnog
Broj domaih i meunarodnih
istraivakog projekta
projekata
Podsticati uspene ustanove i pojedince kroz: dodatno Porast broja publikacija.
finansiranje istraivanja, nabavku nove istraivake
Povean broj inovacija i
opreme, pogodnosti pri konkurisanju za nove projekte patenata. Povean broj doktora
Uvesti nagraivanje uspenih nauno-istraivakih
nauka
ustanova i pojedinca
Godinje nagrade univerziteta
za najuspeniju disertaciju i
najuspenije istraivae
Koristiti sredstva iz drugih izvora u poboljavanju
Broj meunarodnih projekata,
uslova za istraivaki rad (nova oprema, prostor za rad studijskih boravaka, gostujuih
i dr.), za vei obim usavravanja u inostranstvu i
profesora na inostranim
poboljanje statusa linog ivotnog standarda
univerzitetima
studenata doktorskih studija itd.
Istraivaka infrastruktura
Doktorske studije u polju umetnosti redefinisati,
Standardi za akreditaciju i
unaprediti i uskladiti sa savremenim kretanjima u svetu doktorskih studija na polju
te s potrebama naih VU, umetnikih institucija i
umetnosti
ustanova kulture
Inovirani i izmenjeni studijski
Sprovesti obimnu raspravu uz uee umetnike i
programi
akademske javnosti i poslodavaca: definisati jasne
ciljeve i ishode doktorskih studija na polju umetnosti
ISTRAIVAKO OKRUENJE
Poveati kritinu masu istraivakih resursa kroz
Prelazak i razmena nastavnika i
razliite oblike funkcionalne integracije univerziteta i
istraivaa
dravnih instituta
Broj zajednikih istraivakih
Formirati istraivake mree izmeu univerziteta. Neke projekata i studijskih programa
institute ukljuiti u univerzitete
Broj dravnih instituta koji su u
Formirati Nacionalne institute
sastavu univerziteta
Nacionalni instituti
Uspostaviti sistem koji omoguava i promovie
Standardi za akreditaciju interinterdisciplinarne, multidisciplinarne i zajednike
disciplinarnih multi-disciplinarnih
studijske programe unutar i izmeu univerziteta
studijskih programa. Broj interdisciplinarnih multi-disciplinarnih
i zajednikih studijskih
programa
Neprekidno inovirati opremu za istraivanje.
Stanje istraivake
infrastrukture
Organizovati "doktorske kole" u oblastima koje su Zakon o visokom obrazovanju i
atraktivne na regionalnom i internacionalnom nivou.
nauno istraivakom radu
Omoguiti da Nacionalni instituti u okviru univerziteta
Broj razvijenih doktorskih kola i
formiraju "doktorske kole" u oblastima gde postoji
njihova meunarodna
izuzetno istraivako okruenje (izvanredna
prepoznatljivost
opremljenost, istraivaki rezultati i kadar koji je
Vei broj kompetentnih mentora

internacionalno prepoznatljiv)
"Doktorske kole" usmeriti prema stranim studentima a
nastavu organizovati na engleskom jeziku
Doktorske studije za oblast obrazovanja i obrazovnih
politika formirati kao "nacionalnu doktorsku kolu" uz
uee svih dravnih univerziteta. Aktivnost podrati
odgovarajuim oblikom finansiranja
Univerzitetima i fakultetima koji nemaju kritinu masu
nastavnika s internacionalno prepoznatljivim
rezultatima u oblasti doktorskih studija (manje od 10
nastavnika) omoguiti da realizuju studije kroz
zajednike studijske programe
Doktorske studije u pojedinim oblastima povezivati u
mreu i omoguiti unutar sistema mobilnost nastavnika
i studenata

u oblasti

Zakon o visokom obrazovanju i

nauno istraivakom radu
Standardi za akreditaciju
Zakon o visokom obrazovanju i
nauno istraivakom radu.
Standardi za akreditaciju
univerziteta
Zajedniki studijski programi
Zajedniki studijski programi,
korienje istraivake opreme,
razmena nastavnika.
Standardi za akreditaciju

RELEVANTNOST
Modifikovati postojee programe i kreirati nove uvodei Broj doktora nauka koji
sadraje kroz koje se razvija: liderstvo, inventivnost,
nastavljaju karijeru u neinovativnost i usmerenost ka preduzetnitvu
akademskom sektoru
Broj novih i modifikovanih
studijskih programa
Stepen zadovoljenja potreba
trita rada
Intenzivirati saradnju s privrednim i javnim sektorom,
Broj studijskih programa
formirati zajednike konsultantske timove za razvoj
Broj studenata
novih studijskih programa
Ukljuivati istaknute strunjake iz neakademskog
sektora, naroito ako se formiraju "profesionalni
doktorati" Ukljuiti se u akciju industrijski doktorati European Industrial Doctorates - Marie Cirie Actions.
Uvesti obavezno postdoktorsko usavravanje za one
Zakon o visokom obrazovanju i
doktore nauka koji ele akademsku karijeru
nauno-istraivakom radu
Razraditi sistem finansiranja (nacionalni i
internacionalni fondovi i projekti itd.)
Svakog domaeg studenta tokom studija angaovati u
nastavnom procesu najmanje tokom jednog semestra,
s minimalno etiri asa nastave
Mladim doktorima dati specijalne pogodnosti da
Broj patenata i inovativnih
zaponu samostalne istraivake projekte, rad u okviru reenja
tehnolokih parkova, inovacionih centara, centara
Broj nagrada za najbolji patent i
izvrsnosti i istraivako razvojnih centara te "spin-offs" inovaciju
firmi
Otvarati radna mesta za najvii stepen kvalifikacija,
Stepen zapoljavanja doktora
kako u visokom obrazovanju, tako u
nauka.
naunoistraivakim i kulturnim ustanovama,
Nacionalni okvir kvalifikacija
privrednom sektoru i drugim oblastima u kojima doktori
nauka treba da imaju vodeu ulogu

U javnom sektoru definisati poslove za koje je potreban Definisani poslovi za koje je

najvii nivo znanja i vetina koji se stie tokom
potreban najvii nivo znanja i
doktorskih studija
vetina koji se stie tokom
doktorskih studija
MEUNARODNA OTVORENOST
Usvojiti nacionalnu strategiju koja obuhvata mobilnost Strategija mobilnosti u visokom
inostranih i domaih nastavnika i studenata Uspostaviti obrazovanju
mehanizme podrke mobilnosti najboljih studenata iz
Strategija mobilnosti nastavnika
Republike Srbije i dolazak dobrih studenata u
i studenata univerziteta
Republiku Srbiju
Jednostavne i transparentne
procedure za dobijanje
stipendija i drugih oblika
podrke
Uspostaviti sisteme podrke za uee nastavnika i
Broj meunarodnih projekata
studenata na meunarodnim istraivakim projektima, Porast razmene nastavnika
pri tom mobilnost studenata vezivati neposredno za
Fond za meunarodnu saradnju
doktorsku disertaciju a mobilnost nastavnika za pravila Broj studenata koji ostvaruje
za unapreenja Intenzivirati sve aktivnosti vezane za
mobilnost u inostranstvu i broj
razliite evropske inicijative, kao to su: FP ili Erazmus, inostranih studenata u Republici
Erazmus Mundus itd.
Srbiji
Razviti mehanizme i uslove za angaovanje inostranih Broj inostranih nastavnika i
nastavnika i istraivaa
istraivaa
Uspostaviti regionalnu saradnju zapadno-balkanskih
Ugovori o bilateralnoj saradnji
zemalja kao primer dobre prakse u okviru regionalne
Bilateralni istraivaki projekti
mobilnosti
Izmena zakonske regulative
Reiti administrativne probleme s boravinim i radnim
statusom stranaca, kako bi se omoguilo njihovo
angaovanje, studiranje i zapoljavanje u
visokokolskim ustanovama
Zajedniki studijski programi s inostranim
Broj zajednikih studijskih
univerzitetima, zajednike ili dvostruke diplome
programa
Uvoditi studijske programe na engleskom i drugim
Broj doktora na zajednikim
svetskim jezicima.
studijskim programima
Broj studijskih programa na
engleskom jeziku
OBUHVAT
Upisnu politiku uskladiti sa realnim istraivakim
Strategija naunog razvoja
kapacitetima domaih visokokolskih ustanova,
univerziteta.
svakom studentu obezbediti uslove za rad (ukljuenje u Standardi za akreditaciju
doktorskih studija
istraivaki projekat, kompetentnog mentora, radno
Akt kojim se ureuje
mesto, mesto u laboratoriji i opremu), i sve to
finansiranje doktorskih studija i
verifikovati kroz akreditaciju
studenta doktorskih studija
Broj upisanih studenata po pojedinim oblastima
Akcioni plan za realizaciju
uskladiti sa stratekim prioritetima, podsticati studiranje odgovarajuih stratekih
prirodnih i tehniko-tehnolokih nauka koje su bitne za dokumenata
nauni i tehnoloki razvoj zemlje
Razviti celovit sistem finansiranja doktorskih studija
Akt kojim se ureuje

usmeren prema studentima koji su postigli izvanredne

akademske rezultate i kroz prethodno obrazovanje
pokazali izraen smisao za istraivaki rad a svoj lini i
profesionalni razvoj ostvaruju u zemlji i pri tome postiu
internacionalno prepoznatljive rezultate

finansiranje doktorskih studija i

studenata doktorskih studija
Broj studenata doktorskih
studija finansiranih iz budeta
Godinji izvetaj o realizaciji
doktorskih studija
Studentima doktorskih studija dati status mladih
Akt kojim se ureuje
istraivaa
finansiranje doktorskih studija i
Definisati uzajamna prava i obaveze studenata i
studenata doktorskih studija
visokokolskih ustanova
Ugovori o uzajamnim pravima i
obavezama studenata
doktorskih studija i
visokokolske ustanove
Razvijenim sistemom finansiranja poveavati obuhvat, i Akt kojim se ureuje
do 2020. godine obuhvatiti minimalno 10% studenata finansiranje doktorskih studija i
koji su zavrili master ili integrisane studije
studenata doktorskih studija
Upis inostranih studenta i studenta iz regiona (koristiti Strategija mobilnosti u visokom
nae komparativne prednosti - postojanje niza
obrazovanju Srbije
razvijenih istraivakih oblasti) to e u odreenoj meri
doprineti jaanju materijalne baze univerziteta
EFIKASNOST
Stalno pratiti i podsticati napredak svakog upisanog
Zakon o visokom obrazovanju i
studenta doktorskih studija
nauno istraivakom radu
Broj studenata koji su u
predvienom roku zavrili
doktorske studije
Redefinisati duinu trajanja doktorskih studija, i u
Statuti univerziteta
oblastima gde je neophodno doktorske studije produiti Zakon o visokom obrazovanju i
na etiri ili pet godina
nauno istraivakom radu
Izvriti strukturne promene Produiti istraivanja
KVALITET
Primenjivati Evropske standarde (ESG), jaati
Publikacije univerziteta u skladu
mehanizme unutranje kontrole kvaliteta
sa ESG
Razviti mehanizme i kriterijume za sistematsko
Akt o klasifikaciji i rangiranju
praenje, ocenu i promociju rezultata naunoinstitucija visokog obrazovanja
istraivakog rada: ustanova, studenata doktorskih
studija i svih lica angaovanih u obrazovnom i
istraivakom procesu
Etiki kodeks u visokom obrazovanju i istraivanju
Prihvaen i uspostavljen etiki
kodeks u svim visokokolskim
ustanovama
Unaprediti postojei sistem kvaliteta. Uvesti specifine Unapreeni standardi i
indikatore kvaliteta za svako obrazovno-nauno i
procedure za akreditaciju
obrazovno-umetniko polje i discipline (ishod
doktorskih studija
istraivanja, efikasnost okonanja studija, broj doktora Indikatori kvaliteta za
u odnosu na broj upisanih itd.)
obrazovno-umetnika polja i
discipline
Poveati broj nastavnika koji imaju istraivake
Zakon o visokom obrazovanju i

kompetencije i meunarodno priznate rezultate

Pored nastavnika sa univerziteta i istraivaa u
odgovarajuem zvanju, mentori mogu biti i lanovi
SANU i penzionisani nastavnici koji su istraivaki
aktivni. Izbore mentora (za naune oblasti FRASCATI)
sprovoditi na nivou zemlje, primenjujui jedinstvene
kriterijume i procedure.
Izbore nastavnika i istraivaa oglaavati preko
EUROAXSESS mree preko koje se ostvaruje
internacionalna mobilnost nastavnika
Doktorska disertacija: Potovati standarde u pogledu
ishoda doktorske disertacije
Uvesti meunarodnu recenziju doktorskih disertacija
(recenzenti mogu biti nai naunici iz dijaspore ili
stranci ukoliko su teze pisane na engleskom) i registar
doktorskih disertacija
Temu doktorske disertacije, kompetencije mentora i
tekst odbranjene doktorske disertacije u elektronskom
obliku obavezno javno objavljivati

nauno-istraivakom radu
Usvojeni i primenjeni kriterijumi
za izbore nastavnika na
univerzitetu
Registar nastavnika
Usvojeni posebni kriterijumi za
izbore mentora. Registar
mentora.
Republika Srbija u EURAXESS
mrei
Jedinstvena pravila o doktorskoj
disertaciji Registar doktorskih
disertacija
Elektronska baza doktorskih
disertacija Republike Srbije

6. Potrebne promene u okruenju doktorskih studija

1) Ustanoviti odgovarajue i odrivo finansiranje koje obavezno treba da obuhvati:
finansiranje istraivanja (to ukljuuje istraivaku opremu i trokove istraivanja),
finansiranje nastave, supervizije i mentorskog rada, i finansiranje samog studenta
doktorskih studija pomou stipendija ili plata - za doktorante zaposlene na VU;
2) Studentima doktorskih studija obezbediti osnovna prava koja proistiu iz rada - pravo
na zaradu, zdravstveno i penziono osiguranje - te autorska i patentna prava koja
proistiu iz njihovih istraivanja, jer su oni istraivai poetnici koji ine osnovnu radnu
snagu u poslovima istraivanja, sredstva iz javnih izvora selektivno upuivati u odreene
prioritetne oblasti, odreenim olakicama stimulisati privredni sektor da ulae u
doktorske studije i kroz partnerstvo univerziteta i drugih institucija i fondova ustanoviti i
druge oblike finansiranja;
3) Reformom ukupnog preduniverzitetskog obrazovanja smanjiti udeo reproduktivnih
znanja, a poveati sadraje koji kod uenika razvijaju kreativnost, kritiko miljenje i
sklonost istraivanjima, a na svim nivoima obrazovanja stvoriti uslove za
eksperimentalnu nastavu i trening nastavnika;
4) Neprekidno razvijati i unapreivati rad s talentima, s tim da univerziteti treba da
uspostave specijalne programe namenjene talentovanim uenicima i da u najveoj
moguoj meri intenziviraju saradnju sa ustanovama kao to su Matematika i Filoloka
gimnazija, sa istraivakim stanicama (Istraivaka stanica Petnica) i Centrom za
promociju nauke uz objedinjenje svih fondova koji podravaju talente;
5) Studentima osnovnih i naroito onima s master studija obezbediti uslove da se kroz
samostalne projekte neposredno susretnu sa istraivakim radom, a na nivou
univerziteta ustanoviti fond iz koga e izvanredni studenti osnovnih studija dobijati
podrku za nauno-istraivaki rad tokom studija;

6) Na nivou fakulteta formirati istraivake projekte i u njih, kroz javni poziv, ukljuivati
studente, a istraivaki rad studenata afirmisati, podsticati i nagraivati, omoguiti im
uee na domaim i meunarodnim naunim skupovima.

7. Strateke relacije doktorskih studija s drugim sistemima

Opte relacije doktorskih studija i drugih sistema
Podsticati neprekidnu razmenu studenata i zaposlenih izmeu VU, privrede, kulturnih i
drugih sektora. Uspostaviti strukture i procedure u kojima ira drutvena zajednica
uestvuje u razliitim aktivnostima vezanim za doktorske studije, to ukljuuje
dizajniranje modula i studijskih programa, njihovu reviziju i akreditaciju. Doktori nauka
moraju biti prepoznati na tritu radne snage, za poslove najvieg nivoa znanja i vetina.
U svakom sektoru predvideti kvalifikaciju ISCED (6 (1997), (8 2011)) nivoa.

Doktorske studije - privreda

Podizanje nivoa konkurentnosti zemlje i razvoj inovativnosti jeste neposredna veza
izmeu doktorskih studija i privrede. Kroz saradnju privrednih drutava, drave i
akademskog sektora u oblastima: fabrike budunosti, energetska efikasnost i obnovljivi
izvori energije, razvoj agrara, tj. tehnoloke platforme za proizvodnju hrane - stvoriti novu
generaciju doktora nauka osposobljenih i za razvoj novih tehnologija i za efikasni
transfer tehnologija i njihovu inkorporaciju u proizvodni sistem Republike Srbije.
Doktorske studije treba da budu jedan od oslonaca za postavljanje nacionalne
tehnoloke platforme Republike Srbije. Malim i srednjim preduzeima i drugim
privrednim subjektima treba omoguiti da pod povoljnim poreskim olakicama
zapoljavaju doktore nauka i ulau u istraivanje kroz doktorske studije. Usloviti da se u
projekte koji se direktno odnose na razvoj proizvoda i usluga a finansiraju se iz fondova
(kao to je Fond za inovacionu delatnost) obavezno ukljuuju studenti doktorskih studija.

Doktorske studije - zdravstvo

U oblasti medicinskih nauka treba uvesti potpuno novi sistem organizacije koji
objedinjuje obrazovanje, istraivanje i zdravstvo, i na taj nain omoguiti funkcionalnu
vezu izmeu razliitih institucija sistema i razliitih ministarstava. Posebnim propisima i
standardima regulisati doktorske studije iz oblasti klinike medicine, uvodei regulativu
koja vai u zemljama EU.

Doktorske studije - kultura

Istraivanje u oblasti umetnosti, drutvenim i humanistikim naukama fundamentalno je
bitno za razvoj drutva, unapreenje kulturnog identiteta i ouvanje nacionalnog
identiteta. Konkretni primer socijalnog i ekonomskog uticaja istraivanja u oblasti
umetnosti, drutvenih i humanistikih nauka vidi se u direktnom uticaju na izvoake
umetnosti, kreativnu industriju, finansijske servise i turizam.

Doktorske studije - zatita ovekove sredine

Potreba za multi-disciplinarnim znanjima najizraenija je u oblasti zatite ivotne sredine.

Drava treba da to vie podrava doktorske studije u ovoj oblasti upravo zbog
neophodnih promena koje prate neprekidni razvoj standarda za kontrolu, poznavanje
ekolokih standarda, razvoj novih tehnologija za reciklau, i sve zastupljenije potrebe za
proizvodnim procesima i proizvodima koji su nekodljivi za ivotnu sredinu. Dravne
institucije zaduene za oblast zatite ivotne sredine neposredno bi iskazivale potrebe
za istraivanjima u ovoj oblasti, kroz doktorske studije usmeravale svoje kadrove da
doktoriraju i postavljale univerzitetima zahteve za obrazovanje istraivaa u specifinim
oblastima.

Doktorske studije - javna uprava

Savremena javna uprava zahtevae da na svim profesionalnim mestima rade strunjaci
najvieg nivoa znanja i obrazovanja. To je neophodno ostvariti, ne samo zbog razvoja
dravne administracije i rukovoenja u njoj, ve i u voenju i razvoju javnih preduzea, i
drugim poslovima koji e zahtevati savremeno obrazovane strunjake. Za zadovoljenje
ovih potreba treba ustanoviti strateko partnerstvo dravnih organa i institucija i
univerziteta koji imaju istraivaki kapacitet da ponude interdisciplinarna istraivanja (iz
oblasti prava, ekonomije, politikih nauka, menadmenta, etike, informacionih
tehnologija). Unapreenje i osavremenjavanje dravne uprave treba ostvariti kroz
unapreeni kadrovski potencijal stvoren kroz prilagoeni i savremen koncept doktorskih
studija.

IV. STRUKOVNE STUDIJE

Misija strukovnih studija jeste da unapreenjem, prenosom i razmenom znanja, pruaju
mogunosti drutvu i pojedincu da ostvare koristi od znanja i vetina usmerenih ka svetu
profesije i tritu radne snage.

1. Vizija razvoja strukovnih studija

Razvoj visokog strukovnog obrazovanja usmeren je na ostvarenje eljenog stanja optih
stratekih obeleja - obuhvat, kvalitet, efikasnost i relevantnost - i specifinih stratekih
obeleja - drutvena prepoznatljivost, saradnja s okruenjem, istraivaka delatnost i
razvoj nastavnog kadra. U periodu do 2020. godine razvoj visokog strukovnog
obrazovanja e ostvariti viziju koja se iskazuje sledeim stanjem stratekih obeleja:
1. Obuhvat:
(1) najmanje 30% studenata koji upisuju prvu godinu osnovnih studija, upisuje
strukovne studije,
(2) obim obuhvata je utemeljen na geografskoj pokrivenosti mreom visokih
strukovnih kola, usaglaenoj sa strukturom privrede na regionalnom i nivou
lokalne samouprave i zasnovanoj na diversifikaciji i fleksibilnosti studijskih
programa;
2. Efikasnost:

(1) proseno studiranje je najvie za godinu dana due nego to je predvieno

studijskim programom, i u tom periodu najmanje 70% zavrava upisane
studije,
(2) studije naputa najvie 15% studenata,
(3) vei broj visokih kola strukovnih studija integrisan je u akademije
strukovnih studija;
3. Kvalitet:
(1) NOK definisane su kompetencije svrenih studenata strukovnih studija,
(2) strukovni studijski programi obezbeuju strune kompetencije diplomiranim
studentima zasnovane na ishodima uenja i utemeljene na dugoronoj
saradnji s potencijalnim korisnicima njihovih znanja, a nastava je orijentisana
ka postizanju praktinih znanja i profesionalnih vetina i sposobnosti, s
nastavnim planom u kome znaajno mesto zauzima praktina obuka,
(3) znaajno unapreene kompetencije nastavnika, tako to svi nastavnici
imaju vrhunska praktina znanja, vetine i ostvarene rezultate u oblasti koje
su relevantne za studijski program,
(4) organizacija obrazovnog procesa zasnovana je na kvalitetnom didaktikometodikom pristupu,
(5) uspostavljen je sistem merenja performansi zasnovan na evropskim
indikatorima,
(6) unapreeni resursi koji omoguavaju studentima sticanje neophodnih
praktinih znanja i vetina, a u oblastima u kojima se izvode master studije
organizovana su primenjena istraivanja;
4. Relevantnost:
(1) relevantnost strukovnih studija (usklaenost broja i vrste studijskih
programa s potrebama na tritu radne snage, zahtevima profesije i
interesima studenata) poveana je kroz snanije povezivanje ovih studija s
privredom i javnim sektorom regiona i lokalne samouprave,
(2) udeo strukovnih studija u visokom obrazovanju podrava se kroz
uravnoteen broj i strukturu studenata finansiranih iz budeta;
5. Saradnja:
(1) strukovne studije su ukljuene u evropske asocijacije EURASHE
(European Association of Institutions in Higher Education), UAS (European
Network for Universities of Applied Sciences) i Kopenhaki proces i ostvaruju
meunarodnu saradnju u obrazovanju i obuci,

(2) poveano je uee u projektima meunarodne saradnje i u korienju

pretpristupne pomoi (pre-accession assistance - IPA, MIFF, MIPD),
(3) uspostavljena je dugorona saradnja s poslovnim svetom,
(4) u prostoru visokog obrazovanja ostvaren je institucionalni dijalog s
akademskim studijama i uspostavljena saradnja u oblasti obrazovanja i
istraivakog rada;
6. Drutvena prepoznatljivost:
(1) razvijen je vei broj zajednikih programa sa VU iz inostranstva,
(2) uspostavljena je koherentna struktura dvostepenog studiranja usklaena s
Bolonjskom deklaracijom - osnovne, specijalistike i master strukovne
studije, a horizontalna i vertikalna mobilnost studenata izmeu akademskih i
strukovnih studija mogua je, uz dodatne uslove koje definiu VU,
(3) usklaena su struna zvanja u zakonskoj regulativi koja definie radne
odnose,
(4) konferencija akademija strukovnih studija postala je okosnica
organizovanja, reprezentovanja, promovisanja i afirmacije,
(5) studentska konferencija akademija strukovnih studija znaajno utie na
status i razvoj strukovnih studija,
(6) usaglaena su zvanja nastavnog osoblja sa svetskom praksom i
kriterijumima za izbor nastavnika;
7. Istraivako-inovaciona delatnost:
(1) istraivaka delatnost se obavlja u primenjenim istraivanjima, koja se
preteno izvode u saradnji sa privredom,
(2) istraivaka delatnost je postala strukturni element ugraen u organizaciju
visoke strukovne kole, povezana je s programima strukovnih specijalistikih
i master studija,
(3) povean je obim istraivake i strune delatnosti i broj aktivnog
istraivakog kadra;
8. Nastavni kadar:
(1) postoji vie nastavnikih zvanja i sva su reizborna i redefinisani su uslovi
za izbor, zapoljavanje, ocenjivanje i reizbor nastavnika ovih studija,
specifino diferencirani od uslova koji vae za akademske studije,

(2) vie od 50% nastavnika ima doktorate, relevantne naune ili strune
rezultate u oblasti koju predaju, a ostali nastavnici imaju vrhunska praktina
znanja, vetine i ostvarene rezultate tokom rada od najmanje tri godine u
oblasti koje su relevantne za studijski program,
(3) evaluacija, izbor i reizbor nastavnika predmet je autonomije VU koje
imaju "kritinu masu" za ove poslove, u skladu sa odrednicama navedenim u
Zajednikom okviru i obezbeena je javnost izbora i primena ujednaenih
standarda i kriterijuma,
(4) angaovanje strunjaka iz realnog i javnog sektora u realizaciji studijskih
programa, s jedne strane, i boravak nastavnog osoblja na usavravanju i
obuci, s druge, omoguavaju dvosmernost saradnje s privredom i povean
kvalitet strune nastave;
(5) uspostavljen je sistem strune i pedagoke obuke i usavravanja
nastavnog kadra.

2. Sadanje stanje strukovnih studija

Obuhvat
Strukovne studije se oslanjaju na relativno brojnu bazu uenika SSOV. Broj uenika u
srednjem strunom obrazovanju iznosi 285.596 to je 80,1% ukupnog broja
srednjokolaca. Za razliku od uenika gimnazija, znatan broj uenika strukovnog
srednjeg obrazovanja ne nastavlja kolovanje te, stoga, u strukturi nezaposlenog
stanovnitva starosti do 29 godina ivota, 68,6% ine lica sa srednjim obrazovanjem.
Upisna kvota akreditovanih studijskih programa strukovnih studija iznosi oko 18.684
studenata. Poto upisna kvota akademskih studija iznosi oko 32.500, to je oko 35%
ukupne upisne kvote studenata godinje. Ukupan broj diplomiranih studenata u 2008.
godini je iznosio 40.330. Od toga je 36,1% (14.399 studenata) diplomirao na strukovnim
studijama. U ukupnom broju budetski finansiranih studenata (2009/2010. godine)
strukovne studije su zapostavljene. Na univerzitetima se koluje 183.065, a na
strukovnim kolama 43.707 studenata. Od toga, na univerzitetima je budetski
finansirano kolovanje 83.528 studenata (45%), a na strukovnim studijama 15.081
student (35%). Jedan od razloga za ovakvo stanje jeste nedovoljno definisana politika o
broju i strukturi budetskih studenata. Praksa je da se broj studenata odreuje prema
viegodinjem nasleenom stanju koje se godinje koriguje na osnovu predloga VU.
Visoko strukovno obrazovanje ima razvijenu mreu od 65 kola, 47 dravnih i 18
privatnih, lociranih u veini gradova, odnosno optina. U mnogim optinama one su
jedine ustanove visokog obrazovanja (abac, Poarevac Aranelovac, uprija,
Aleksinac, Prokuplje, Pirot, Trstenik, Sremski Karlovci i Sremska Mitrovica). Izuzetak
ine mesta u kojima nema ustanova visokog strukovnog obrazovanja ali postoje
ustanove akademskih studija (Panevo, Sombor, Bor, Kraljevo, Novi Pazar i Jagodina).
Broj i geografska distribucija kola usklaeni su s potrebama javnog i realnog sektora.

Kvalitet

Studijskim programima osnovnih strukovnih studija obuhvaeno je svih pet naunih,

strunih i umetnikih polja, u oblastima u kojima na tritu rada postoji potreba za
visokoobrazovanim strunjacima.
Strukovne studije se odvijaju u okviru dva ciklusa: osnovne strukovne studije (180
ECTS, strukovni BSc) i specijalistike strukovne studije (minimalno 60 ECTS, strukovna
specijalizacija), zavravaju se etvorogodinjim obrazovanjem, trenutno nemaju
mogunost ni horizontalne ni vertikalne prohodnosti prema akademskim studijama.
Visoke kole strukovnih studija su samostalne VU koje autonomno donese studijske
programe, izdaju diplome, biraju nastavnike nemaju uvek kritinu masu nastavnog
osoblja, to se odraava na kvalitet nastavnog procesa.
Visoke kole strukovnih studija nisu u proteklom periodu iskoristile mogunost formiranja
Akademija strukovnih studija.

Efikasnost
Efikasnost studiranja karakterie i znaajno odustajanje od studija, to vai za oko 30%
upisanih studenata, i relativno dugo studiranje - oko pet godina. Jedan od izvora nie
efikasnosti je fragmentiranost ovih obrazovnih institucija - 65 relativno malih ustanova koja vodi nedovoljno efikasnom korienju nastavnog i administrativnog kadra,
bibliotekih i laboratorijskih resursa itd.

Relevantnost
Visoko strukovno obrazovanje je relevantan podsistem obrazovanja stanovnitva jer, u
strukturi ukupnog broja stanovnika Republike Srbije starih 15 i vie godina, 5,5% su lica
sa zavrenom viom kolom, 7,5% s fakultetom, akademijom ili visokom kolom, 48,5%
sa srednjom kolom, 22,6% sa osnovnom i 15,9% bez osnovne kole ili s nepotpunom
osnovnom kolom. U strukturi zaposlenih 5,6% je s viom kolom, 7,5% s fakultetom,
akademijom ili visokom kolom, 55,9% sa srednjom kolom, 23,9% sa osnovnom i 6,3%
bez osnovne kole ili s nepotpunom osnovnom kolom. Ovakva kvalifikaciona struktura
radne snage nije u skladu s potrebama trita. Tako je u Evropi, u proseku, 30%
studenata na institucijama profesionalno usmerenog visokog obrazovanja dok je u
Republici Srbiji od ukupne studentske populacije samo 19,3% studenata strukovnih
studija (kolska 2008/09. godina).

Saradnja
Visoke kole strukovnih studija u znatnijoj meri imaju uspostavljenu saradnju sa
privredom, ali zbog gaenja mnogih privrednih subjekata ta saradnja nije ostvarena u
meri koja je potrebna za kvalitetno strukovno obrazovanje. Dosadanja saradnja s
akademskim studijama je veoma malog obima. Pojedinani sluajevi razmene
nastavnog osoblja, uea u istraivakim projektima, korienja zajednikih prostornih i
laboratorijskih resursa nisu dovoljni za ostvarenje ukupne misije visokog obrazovanja.
Strukovne studije ne ostvaruju u dovoljnoj meri meunarodnu saradnju niti koriste
pomoi koje postoje u EU za projekte u oblasti obrazovanja (Tempus, Erasmus,

Erasmus mundus, IPA, MIFF, MIPD i dr.). Ostvareni su skromni rezultati u mobilnosti
nastavnika i studenata, razvoju istraivakog i umetnikog rada i nastavnog kadra,
poveanju atraktivnosti i prepoznatljivosti u nacionalnim i meunarodnim okvirima,
poboljanju materijalnih resursa te unapreenju i razvoju studijskih programa.

Drutvena prepoznatljivost
Najvei broj ustanova visokog strukovnog obrazovanja spada u naslednice viih kola
koje batine poluvekovnu tradiciju profesionalnog vieg obrazovanja i koje su kroz
postupak akreditacije i dobijanja dozvola za rad prevedene u prostor visokog
obrazovanja Republike Srbije. U poetnoj fazi reforme visokog obrazovanja uinjen je
prvi korak ka institucionalnoj diversifikaciji. Meutim, nije dolo do dalje razrade,
programske diversifikacije i usaglaavanja s dobrom praksom u EHEA. Pravilnicima o
akreditaciji i obezbeenju kvaliteta, uputstvima i tumaenjima Nacionalnog saveta za
visoko obrazovanje i KAPK, proces je usmeren ka uobliavanju strukovnih studija po
ugledu na akademske studije. Ima vie razloga za ovakvo stanje. Prvo, reforma visokog
obrazovanja je sprovedena uz dominantan uticaj akademske zajednice. Drugo, sistem
strukovnih studija je bio nedelotvoran u sopstvenom organizovanju, reprezentovanju,
promovisanju i afirmaciji. Konferencija akademija strukovnih studija konstituisana je tek
2011. Godine, a Studentska konferencija akademija strukovnih studija 2010. godine.
Institucionalna povezanost i organizovanost ustanova strukovnih studija nalazi se
poetnoj fazi razvoja. Konferencija akademija strukovnih studija nije uspostavila sve
potrebne funkcije za integrisanje, reprezentovanje i saradnju na nacionalnom i
evropskom nivou. Stoga nisu u potpunosti ostvareni ciljevi diversifikacije vezani za
poveanje broja visokoobrazovanih mladih ljudi, fleksibilniji obrazovni sistem usaglaen
s potrebama trita rada, efikasnije i ekonominije visoko obrazovanje, vei prodor
primenjenih istraivanja u svet profesije itd.
Dosadanja primena binarnog sistema visokog obrazovanja je dovela do znatnih
problema s prepoznatljivou strukovnih studija u politikoj, drutvenoj i akademskoj
sredini, u svetu rada i meu mladima. Trite radne snage nedovoljno prepoznaje
struna zvanja i kvalifikacije koje nose svreni studenti, naroito oni sa strukovnih
studija. Neadekvatna je klasifikacija novih struka, jer se u slubama za zapoljavanje
koriste klasifikacije delatnosti prilagoene strukama od pre deset i vie godina. Tako se
u NSZ koristi klasifikacija delatnosti iz 1996. godine, a za podatke o podrujima rada,
zanimanjima i stepenu strune spreme, jedinstvena nomenklatura zanimanja iz 1990.
godine i ifarnik zanimanja i strune spreme iz 1998. godine. U tom pogledu, eklatantan
je sluaj strukovnih specijalistikih studija koje se i u EHEA ne prepoznaju kao drugi
stepen formalnog visokog obrazovanja.

Istraivaka delatnost
U pogledu zastupljenosti i ureenja istraivakog rada, sistem strukovnih studija je u
znaajnoj meri neusaglaen s praksom u evropskom i svetskom neuniverzitetskom
sektoru. Istraivaka delatnost se ostvaruje u manjem obimu dok je njen sadraj
uglavnom izdavanje naunih publikacija, odravanje naunih skupova, objavljivanje
naunih i istraivakih radova i, neto manje, primenjena i razvojna istraivanja. Precizni
podaci o ovoj delatnosti ne postoje. Izuzetno je bitan problem to to istraivaka
delatnost nije uspostavljena kao strukturni element ugraen u organizaciju ustanova pa
samim time izostaje: saradnja s profesionalnim svetom koja omoguuje integraciju

znanja i vetina u nastavni proces; kontakt s profesionalnim svetom u kome bi ustanove

strukovnih studija mogle biti znaajan partner u oblasti inovacija te primena rezultata
nauno-istraivakog rada i unapreenje kvaliteta nastavnog kadra i formiranje
nastavnog podmlatka. Formalna iskljuenost iz nauno-istraivake delatnosti umanjuje i
konkurentsku sposobnost strukovnih studija na tritu usluga.

Nastavni kadar
Problematika nastavnog kadra u strukovnim studijama iskazuje se sledeim trima
pitanjima: (a) da li se dovoljno prepoznaju specifinosti potrebnih kompetencija
nastavnika strukovnih studija; (b) gde, kako i da li se generie dovoljan broj potrebnog
nastavnog kadra; (v) koje su metode i instrumenti raspoloivi u regrutovanju nastavnika
potrebnih profila?
Kompetencija nastavnika svodi se na nauno zvanje i rezultate nauno-istraivakog
rada, kako je to definisano u postojeim standardima i normativnoj praksi obezbeenja
kvaliteta. Specifinost strukovnih studija u odnosu na akademske studije jeste to to su,
uporedo sa istraivakim i pedagokim sposobnostima, izuzetno znaajne i strune
kompetencije u odreenoj oblasti i praktino iskustvo u reavanju problema iz sveta
profesije. Pitanje o kompetenciji nastavnika potrebnih za organizovanje efikasnog
procesa uenja u vezi je s metodikom nastave. Zanemariv broj ustanova je realizovao
neke oblike obuke nastavnog kadra u ovoj oblasti.
Obnavljanje i razvoj nastavnog kadra je jedno od znaajnih iskuenja s kojim se ove
studije suoavaju. Do sada su izvori nastavnog kadra bili istraivaki instituti, razvojni
sektori u okviru velikih privrednih sistema, sopstveni kadar i kadar s univerziteta. Kao
posledica drastine izmene strukture privrede Republike Srbije, mogunosti za izbor
novog nastavnog kadra s relevantnim iskustvom u struci su izrazito smanjene. U
narednom periodu jedinu realnu osnovu za popunu kadra inie naunoistraivaki
kadar koji se koluje na doktorskim studijama. Trenutno 50% nastavnog kadra ine
nastavnici koji su magistri nauka, stepen obrazovanja koji u novom sistemu visokog
obrazovanja ne postoji.
Na visokim kolama strukovnih studija nema organizovanog naunoistraivakog rada,
niti su nastavnici ukljueni u projekte koji imaju budetsko finansiranje.
Regrutovanje kvalitetnog nastavnog osoblja nailazi na ogranienja jer je za strunjaka
privlaniji realni sektor nego visoko strukovno obrazovanje. Mogunost napredovanja
nastavnog kadra je ograniena uskim izborom zvanja (predava i profesor strukovnih
studija). Ta zvanja su u direktnoj vezi s naunim zvanjem magistra ili doktora nauka.
Zvanje vieg predavaa, koje je do reforme postojalo i iroko je zastupljeno u svetu, ne
postoji u zakonskoj nomenklaturi.

3. Nalazi SWOT analize

Unutranje snage su:
1) relevantnost podsistema u pogledu akreditovanih kapaciteta, mree kola te broja
studenata i diplomiranih studenata;

2) poluvekovna tradicija visokog strukovnog obrazovanja u Republici Srbiji;

3) dobra saradnja u izvoenju nastave s privredom i javnim sektorom;
4) meunarodno uporedivi studijski programi.
Unutranje slabosti su:
1) nedostatak kvalitetnog nastavnikog kadra s praktinim znanjima i ograniene
mogunosti za regrutovanje takvog kadra;
2) visoke kole strukovnih studija i nastavno osoblje nisu ukljueni u organizovan
istraivaki rad;
3) nedovoljna ulaganja u odravanje i razvoj objekata, infrastrukture i nastavnih
sredstava;
4) nizak nivo znanja s kojim srednjokolci ulaze u visoko strukovno obrazovanje.
Spoljne prilike/pogodnosti su:
1) obrazovna politika EU uvaava i podrava znaaj neuniverzitetskog visokog
obrazovanja i podstie meunarodnu saradnju i razmenu;
2) oslonjenost na iroku bazu srednjih strunih kola;
3) politika MP o upisu populacija sa srpskog ivotnog prostora.
Spoljne neprilike/opasnosti su:
1) ekonomska kriza i nerazvijenost Republike Srbije;
2) demografski trendovi, pad brojnosti populacije mladih;
3) sistemski i zakonski nedefinisana istraivaka i umetnika delatnost ustanova visokih
strukovnih studija;
4) neusaglaenosti sistema visokog obrazovanja s evropskom praksom u pogledu
vertikalne i horizontalne prohodnosti studenata i to to drugi stepen (specijalistike
strukovne studije) nije prepoznat u evropskom obrazovnom prostoru;
5) nedovoljno efikasan sistem nadzora u visokom obrazovanju.

4. Strategija razvoja strukovnih studija

Glavni izazovi i opredeljenja strategije

Kao i u prethodnom periodu, razvoj strukovnih studija e se suoiti sa izazovima koji su

prevashodno vezani za otpor promenama iz okruenja i sukobljenost interesa pojedinih
grupa VU (akademske - strukovne studije, privatne - dravne ustanove).
Za razvoj strukovnih studija vana je opte prihvaena saglasnost u sledeim stavovima
i opredeljenjima. Prvo, sistem strukovnih studija mora biti usaglaen s principima
jedinstvenog obrazovnog prostora Evrope i zasnovan na meunarodno uporedivim
osnovama binarnog sistema visokog obrazovanja. Drugo, neophodno je uspostaviti
jasnu programsku i institucionalnu odreenost i nepreklapanje akademskih i strukovnih
studija.
Strukovne studije, svojim ishodima, moraju biti u funkciji ostvarenja misije, usaglaene s
potrebama trita radne snage i profesije i snano povezane s privredom i javnim
sektorom.
Kvalitet obrazovne delatnosti strukovnih studija zasnovan je na konceptu ishoda uenja i
potrebnim kompetencijama svrenih studenata.

Strategija dostizanja vizije - politike, akcije i mere

Vizija visokog strukovnog obrazovanja ostvarie se kroz dosledno zalaganje na
realizaciji sledeih stratekih pravaca:
1) saradnja s okruenjem;
2) istraivaka i umetnika delatnost kao osnova daljeg razvoja;
3) ureeno okruenje;
4) atraktivan i konkurentan sistem visokog strukovnog obrazovanja.

Strateki ciljevi
Uee u projektima
meunarodne saradnje u
oblasti obrazovanja i
pretpristupne pomoi

Saradnja s okruenjem
Kljuna pitanja
Transparentnost na nacionalnom
nivou
Blagovremena informisanost
Obuka za izradu kvalitetnih zahteva
Razvoj zajednikih programa sa
ustanovama u inostranstvu
lanstvo u EURASHE i UAS

Ukljuenost u evropske
asocijacije
Povezivanje i saradnja s
Nacionalni savet za visoko
nacionalnim telima iz oblasti obrazovanje
Nacionalni savet za strukovno
obrazovanja.
obrazovanje
Zavod za unapreivanje obrazovanja
i vaspitanja
Zajednice srednjih strunih kola

Indikatori napretka
Broj projekata
Broj ukljuenih
ustanova
Broj zajednikih
programa
Status u
asocijacijama
Broj pokrenutih i
realizovanih
inicijativa

Proirenje saradnje s
poslovnim svetom

Sadraj i struktura studijskih

programa
Kompetencije svrenih studenata,
ishodi uenja
Potrebe trita rada
Saradnja u nauno-istraivakoj i
umetnikoj delatnosti

Broj i procenat
preispitanih studijskih
programa
Broj donetih
profesionalnih
standarda ili
specifinih
kompetencija
Analiza potreba
trita rada
Obim NID-a
Unapreenje komunikacije Ureenje referata za visoke
Broj pokrenutih i
sa Sektorom za visoko
strukovne studije radi neposrednijeg reenih predmeta
obrazovanje MP
prezentovanja i reavanja problema
Zakonodavna inicijativa
Otvaranje dijaloga s
Obrazovna delatnost
Identifikacija domena
akademskim studijama i
Nauno-istraivaka i umetnika
saradnje,
uspostavljanje saradnje
delatnost
memorandum o
namerama
Istraivaka i umetnika delatnost kao osnova daljeg razvoja
Sistemsko uvoenje u
Zakonska ogranienja
Dopune Zakona o
oblast istraivake
NID-u
delatnosti
Uspostavljena istraivaka Organizaciono uspostavljanje
Broj registrovanih
delatnost kao strukturni
delatnosti u ustanovama
kola u NID-u
element ugraen u
organizaciju visoke
strukovne kole
Uspostavljeni programi
Zakonska regulativa
Broj akreditovanih
strukovnih master studija sa Razvoj studijskih programa
master strukovnih
programa
istraivakim sadrajem
usmerenim na praktinu
primenu
Poveani obim naune i
Jaanje nauno-istraivakih
Broj naunostrune delatnosti i broj
kapaciteta podsistema
istraivakih i
aktivnog istraivakog kadra
umetnikih radova
Broj angaovanog
nastavnog osoblja
Ureeno okruenje
Koherentna struktura
Vertikalna i horizontalna prohodnost Izmene i dopune
dvostepenog studiranja Master strukovne studije
Zakona o visokom
master strukovne studije
obrazovanju
Usaglaena zvanja
Proirenje liste nastavnikih zvanja Izmene i dopune
nastavnog osoblja sa
Zakona o visokom
svetskom praksom i
obrazovanju
kriterijumi za izbor
nastavnika
Definisanje specifinih
Specifine kompetencije strukovnog Broj strunih oblasti s

kompetencija
(profesionalnih standarda) u
okviru nacionalnog okvira
kvalifikacija
Uspostavljen sistem strune
i pedagoke obuke i
usavravanja nastavnog
kadra

profila potrebne tritu rada

definisanim
specifinim
kompetencijama

Definisanje sistema (razvojni centri Broj realizovanih

za nastavne kompetencije,
programa obuke
mogunosti linog usavravanja,
Broj kola u kojima je
stimulacija izvrsnosti u nastavi,
realizovan program
postepeno uvoenje zahteva za
metodiku kompetentnost u nastavi
na sistemskom nivou)
Poboljani uslovi za
Definisani i poboljani uslovi za
Izmene i dopune
regrutovanje kvalitetnog
napredovanje nastavnika
Zakona o visokom
nastavnog osoblja
Lista nastavnikih zvanja
obrazovanju
Moderan sistem visokog strukovnog obrazovanja
Poveana atraktivnost i
Sva strateka obeleja podsistema Broj upisanih
konkurentnost na
Razvoj zajednikih programa
studenata
nacionalnom i regionalnom
Broj diplomiranih
nivou zasnovana na
Procenat onih koji su
kvalitetu i usklaenosti sa
odustali
EHEA.
Povean broj upisanih i
Informisanost, savetovanje i karijerno Broj upisanih
diplomiranih studenata
voenje studenata
studenata
Unapreenje modela studiranja uz
Broj diplomiranih
rad
Procenat onih koji su
Razvoj programa za smanjenje
odustali
odustajanja od studija
Konferencija akademija
Jaanje uloge i funkcija Konferencije Obim i sadraj
strukovnih studija kao
na utvrivanju zajednike politike u aktivnosti
okosnica organizovanja,
ostvarivanju zajednikih interesa
Konferencije (analize
reprezentovanja,
i izvetaji)
promovisanja i afirmacije
podsistema
Znaajniji uticaj Studentske Jaanje komunikacije i saradnje
Obim i sadraj
konferencije akademija
kola i studenata
aktivnosti
strukovnih studija, kao
Konferencije (analize
najvieg nivoa
i izvetaji)
organizovanja zatite
studentskih prava
Uspostavljen sistem
Identifikatori stanja
Usvajanje liste
merenja performansi
Uspostavljanje sistema u okviru
indikatora na nivou
podsistema zasnovan na
Konferencije akademija strukovnih
podsistema
evropskim indikatorima
studija
Periodine ocene
napretka
Integracija visokih kola
Zakonski okviri u definisanju
Izmene i dopune
strukovnih studija i
akademija strukovnih studija
Zakona o visokom
uspostavljanje akademija
Dogradnja postupaka i standarda za obrazovanju
strukovnih studija
akreditaciju
Izmene i dopune

Razvoj ostvarivog i funkcionalnog

postupaka i
modela akademije strukovnih studija standarda za
akreditaciju

5. Potrebne promene u okruenju visokog strukovnog obrazovanja

Za ostvarenje stratekih ciljeva primarno je uspostavljanje efikasnog i delotvornog
sistema nadzora preko koga bi se relativno dobro definisan obrazovni sistem Republike
Srbije dosledno primenjivao ali i oistio od velikog broja devijacija i loe prakse.
Uporedo, realizaciju stratekih ciljeva i akcionog plana mora podrati uspostavljeni
sistemom praenja i vrednovanja napretka iji sastavni deo mora biti i dopunjena i
modifikovana metodologija RZS.
Sa stanovita strukovnih studija, neophodno je temeljno preureenje zakonske
regulative iz domena radnih odnosa. Prihvatanje i prepoznavanje strunih naziva u NSZ,
na tritu rada i u javnosti, neophodno je reiti i stoga valja uskladiti normative iz oblasti
radnih odnosa (klasifikacija delatnosti, jedinstvena nomenklatura zanimanja, ifrarnik
zanimanja i strune spreme i sl.). U skladu s tim, neophodno je urediti i prepoznatljivost
zvanja sa strukovnih studija u sistemu komor i drugim profesionalnim asocijacijama.
Neophodne su dopune u sistemu nauno-istraivake delatnosti kako bi se sektor
strukovnih studija sistemski ukljuio u ovu oblast.

6. Strateke relacije s drugim sistemima

Dve su strateke relacije koje se moraju uspostaviti ili unaprediti, a odnose se na veze
strukovnih studija sa susednim obrazovnim podsistemima i sa svetom poslodavaca i
profesije.
Priroda delatnosti i postojee stanje upuuju na snaniju vezu strukovnih studija sa
SSOV obrazovanjem i akademskim studijama. Osnova saradnje sa srednjim
obrazovanjem mora biti unapreenje kvaliteta nastavnih programa po pojedinanim
oblastima i usmerenjima, a na osnovama meusobnog usaglaavanja i integrisanja u
koherentni viestepeni proces obrazovanja mladih. Podjednako je znaajan i zajedniki
razvoj i racionalnije korienje nastavnih i laboratorijskih kapaciteta. U tom pogledu
mogua su znatna unapreenja kvaliteta i savremenosti, podjednako kao i racionalnije
korienje ionako ogranienih materijalnih resursa. Inicijatori i nosioci procesa
uspostavljanja stratekih relacija su Konferencija akademija strukovnih studija, sa jedne
strane, i Zajednica srednjih strunih kola, sa druge strane.
Znaajno je usklaivanje nastavnih programa u zajednikim oblastima sa akademskim
studijama te zajedniki razvoj i korienje laboratorijskih kapaciteta i resursa za podrku
nastave. I dalje, kao znaajni sadraji saradnje navode se: razmena nastavnika,
meusobno usaglaavanje sistema horizontalne i vertikalne prohodnosti, saradnja u
oblasti nauno-istraivakog rada, zajedniko uee u meunarodnim projektima i sl.
Inicijatori i nosioci procesa uspostavljanja stratekih relacija su Konferencija akademija
strukovnih studija i Konferencija univerziteta Srbije.

Sa svetom poslodavaca i profesije neophodno je ostvariti strateke relacije u onim

oblastima gde se strukovne studije javljaju kao izvor visokoobrazovane profesionalne
radne snage. U tom pogledu podjednako su znaajni privreda, zdravstvo, kultura, javna
uprava, vojska, policija i ostali segmenti drutva. Osnovni sadraj saradnje treba da
bude rad na razvoju i usavravanju studijskih programa u skladu s potrebama trita
rada i definisanje kompetencija svrenih studenata. Mogua podruja saradnje su:
primenjena istraivanja, korienje tehnolokih i organizacionih resursa za potrebe
nastave, angaovanje kadra za potrebe nastave, struno usavravanje nastavnog kadra
i dr. U ovoj saradnji neophodno je i aktivno uee NSZ, Privredne komore Srbije i
predstavnika profesionalnog sistema komor.
Za strukovne studije posebno je znaajno ostvarenje saradnje i povezanost sa svetom
rada i tritem radne snage na regionalnom i nivou lokalne samouprave. Time bi se
usaglasio razvoj infrastrukture i obrazovnih politika koje su povezane s tritem rada u
okviru politika regionalnog razvoja.

V. OBRAZOVANJE NASTAVNIKA
Misija obrazovanja nastavnika je izgradnja nacionalnog sistema profesionalnog razvoja
nastavnika na svim nivoima obrazovanja i osposobljavanje nastavnika tako da se
garantuju visoki vaspitno-obrazovni standardi.
Funkcije sistema obrazovanja nastavnika jesu sticanje nastavnikih kompetencija koje
se odnose na: nastavnu oblast (predmet iz koga izvode nastavu), metode
nastave/uenja i sisteme ocenjivanja postignua uenika, to e obezbediti visoke
standarde obrazovnih postignua onih koje ue, mereni na objektivan nain, zatim
saradnju s drugim nastavnicima i lokalnom samoupravom, razumevanje prirode
obrazovnog sistema u kome deluju i na razumevanje kulturnog konteksta u kome se
odvijaju procesi vaspitanja i obrazovanja.

1. Vizija razvoja obrazovanja nastavnika

Najkasnije do 2020. godine, sa svim predkolcima, uenicima, studentima i polaznicima
svih sistema kasnijeg neformalnog obrazovanja rade kvalitetno i savremeno obrazovani i
pripremljeni nastavnici. Kvalitetno znai da nastavnici poznaju i razumeju svoju struku i
imaju sve relevantne nastavnike kompetencije (potrebne za podrku u uenju,
afektivnom i socijalnom razvoju, za saradnju u okviru i izvan ustanove itd.). Priprema
kvalitetnih nastavnika podrazumeva i razvijanje kompetencija za vaspitni rad.
Savremeno znai da je koncept te nastave/uenja nauno zasnovan (u skladu s
najnovijim naunim dostignuima i saznanjima struke, psihologije uenja, psihologije
razvoja i motivacije te metodike nastave), da je fleksibilan, da se nastavnik uspeno
prilagoava novim tendencijama u obrazovanju i usavrava u skladu s novinama koje e
biti neophodne u budunosti.
Nastavnici su sposobni da uspostave kritiki odnos prema propisanom i izbornom
gradivu, da izaberu relevantnu grau i poveu razliite predmete. Nastavnici imaju
znaajnu autonomiju u radu kroz koju uspeno povezuju programske sadraje s realnim
situacijama i ivotnim okolnostima; ona je praena potpunom odgovornou za uspeh u
uenikim/studentskim postignuima.

Profesija nastavnika, koju karakteriu dostojanstvo i integritet, prepoznata je i ukljuena

je u NOK s jasno definisanim nivoima kvalifikacija i odgovarajuim kompetencijama,
visoko je cenjena i dobro plaena. Tako je stvorena klima u kojoj e sposobne i
kvalitetne kandidate privlaiti nastavnika profesija.
Selekcija studenata - buduih nastavnika znatno je kvalitetnija jer je uspostavljen sistem
po kome su najbolji u struci motivisani da uu u sistem obrazovanja za nastavniki poziv
i postoji usklaenost broja kandidata za nastavnike s nivoom potreba za njima.
Studijski programi za inicijalno obrazovanje nastavnika tokom redovnih studija
obezbeuju sticanje svih profesionalnih kompetencija na modelu refleksivne prakse. To
je postignuto preureenjem postojeeg sistema obrazovanja za nastavniku profesiju
tako da je rezultat toga profesionalizacija profesije nastavnik.
U inicijalnom obrazovanju nastavnika uzimaju se u obzir specifinosti potreba na svim
nivoima obrazovanja, od predkolskog, preko osnovnog i srednjokolskog, do
visokokolskog. Obrazovanje, pored vrhunskog teorijskog znanja, obezbeuje i
odgovarajue praktino znanje koje se stie kroz kvalitetnu kolsku praksu.
Nacionalna doktorska kola obrazovanja u kojoj dominantno mesto zauzima metodike
nastave uspeno formira visokokvalitetne kadrove za istraivake centre i projekte
kojima se obezbeuje dostizanje kvalitetnog inicijalnog obrazovanja i profesionalnog
razvoja nastavnika prvenstveno na osnovu potreba obrazovanja u Republici Srbiji.
Istraivanja iz oblasti metodike, koncipirana na visokim naunim i strunim standardima,
definisana su kao kljuni pokreta razvoja obrazovanja na svim nivoima, ona su temelj
kvalitetnog obrazovanja nastavnika i znaajno utiu na definisanje obrazovne politike.
Selekcija buduih studenata, kvalitetni studijski programi za obrazovanje nastavnika i
usklaenost broja studenata s potrebama ostvaruju znaajnu efikasnost; ukupan broj
studenata koji zavravaju studije premauje 80%.
Nakon zavretka studija nastavnici, u proceduri prijema u radni odnos, prolaze kroz niz
razvojnih i kontrolnih faza koje su zakonom predviene: od pripravnikog staa do
sticanja licence nastavnika. Struno-metodiki deo ispita za dobijanje licence je
organizovan na univerzitetima. Merila kvaliteta u tom procesu ujednaena su za celu
teritoriju Republike Srbije i tako se spreavaju lokalne razlike zasnovane na nestrunim
merilima.
Struno usavravanje nastavnika obavlja se na osnovu akreditovanih kvalitetnih i
proverenih programa kroz koje se ostvaruje obrazovna politika Republike Srbije.
Nastavnik (aktiv nastavnika, kola) bira meu tim programima one koji najvie doprinose
unapreivanju njegove nastavne prakse.
Profesionalna promocija i vrednovanja nastavnika temelje se na rezultatima obuhvatne i
sistematske kontrole kvaliteta profesionalnog rada nastavnika (prosvetna inspekcija,
struno-pedagoki nadzor, savetodavna sluba, objektivni pokazatelji novina koje je
nastavnik uveo u nastavnu praksu, bolja postignua njegovih uenika u odnosu na
njihov poetni nivo, struni radovi itd.) tj. izvode se na osnovu kriterijuma za
napredovanje koji su zasnovani na standardima profesionalnih kompetencija i

profesionalnog razvoja nastavnika. Kriterijumi za sve vrste napredovanja nastavnika su

jasni, a procedure njihove primene transparentne.

2. Sadanje stanje sistema obrazovanja nastavnika

Svi nastavnici u obrazovanju formiraju se na nivou visokog obrazovanja (strukovne ili
akademske studije) osim sestara-vaspitaica (koje rade u jaslama i drugim ustanovama
u kojima se sprovode programi za rani uzrast) i majstora u srednjim strunim kolama,
koji se formiraju na nivou srednjih kola.
Postoji znaajan viak svrenih uitelja i nedostatak nastavnika za neke predmete
(matematika, fizika, engleski jezik) pre svega zbog njihovog odliva u traenije (bolje
plaene) delatnosti.
Zbog neodgovarajue pravne regulative, odnosno zbog nedostatka standarda za
profesiju nastavnika, sadanji sistem obrazovanja nastavnika ne daje kvalitetno reenje
jer, s jedne strane, uiteljski fakulteti stavljaju akcenat na pedagoke kompetencije
buduih uitelja i to uz znaajan nedostatak strunih kompetencija, a s druge, fakulteti
na kojima se obrazuju predmetni nastavnici razvijaju, pre svega, strune kompetencije,
zanemarujui PPM kompetencije.

3. Sadanje stanje kljunih obeleja

U Republici Srbiji postoji mrea fakulteta za obrazovanje nastavnika i visokih kola
strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa koja je po kapacitetu dovoljna za potrebe
Republike Srbije, ak je u nekim segmentima i preobimna. Fakulteti su rasporeeni na
sedam dravnih univerziteta. Specifinost su fakulteti za obrazovanje uitelja kojih ima i
u manjim sredinama, dok su fakulteti za obrazovanje nastavnika gotovo u potpunosti
locirani u veim gradovima, odnosno u seditima univerziteta.
Na univerzitetima ili ne postoje ili su u povoju specijalizovani interdisciplinarni master
programi za strunjake koji bi se bavili razvojem obrazovnih politika ili drugim znaajnim
segmentima za razvoj obrazovanja osim obrazovanja nastavnika
U tekuem vremenu kvalitet svrenih srednjokolaca koji upisuju studijske programe za
obrazovanje nastavnika za rad u koli veoma je nizak, jer je celokupni sistem
obrazovanja (finansijski i statusno) veoma potcenjen. Programi nastave i pristupi u radu
s buduim nastavnim osobljem ne prate savremene tokove obrazovanja u toj oblasti. Ne
postoji korelacija izmeu broja odobrenih budetskih mesta i realnih potreba za
odgovarajuim profilom nastavnika. Ne primenjuju se validne projekcije potreba za
kadrovima, pa otud ne postoji ni odgovarajui nain planiranja.
U sadanjoj situaciji, koja je nastala nakon primene Zakona o visokom obrazovanju i
primene Bolonjske deklaracije, normativno postoje tri osnovna modela za inicijalno
obrazovanje za profesiju nastavnika: model 1 - simultani model, u kome nastavnik
stie nivo mastera akademskih studija u nekoj nastavnoj oblasti, a istovremeno i u tesnoj
povezanosti s tom oblau stie pedagoke i druge kompetencije koje su vane za
nastavniku profesiju; model 2 - konsekutivni model ima iste zahteve u pogledu
strunih i pedagokih kompetencija ali dozvoljava da se te kompetencije steknu u
razliito vreme; u model 3 - prelaznom modelu (vai za nastavnike koji su ve

zaposleni) osoba koja ima master diplomu iz odreene struke posle studija mora stei i
dodatno obrazovanje od 36 ESPB bodova (6 ESPB iz kolske prakse) iz pedagokopsiholoko-metodikih oblasti. Ovi modeli zasad nisu primenjeni u praksi (sem
sporadino). U akreditaciji koja je pokrenuta 2006. godine i kroz koju su proli svi
fakulteti na kojima se obrazuju nastavnici nisu na odgovarajui nain sagledani zahtevi
za obrazovanjem nastavnika. To se pre svega ogleda u nedostatku interdisciplinarnosti,
odnosno obrazovanje nastavnika je vezano iskljuivo za standarde obrazovno-naunog
polja kojem pripada. To to nije sainjen NOK u procesu akreditacije, dodatno je
nepovoljno uticalo na definisanje studijskih programa tako da zasad ne postoji formalno
definisana profesija nastavnik.
Posledica sadanjeg sistema uvoenja u posao nastavnika jeste to da oni koji se
zapoljavaju kao nastavnici tokom studija ne stiu osnovne kompetencije koje su
potrebne za profesiju nastavnika. U sluaju deficitarnog kadra veoma se esto
zapoljavaju kao predmetni nastavnici nesvreni studenti, koji nedovoljno poznaju i
samu oblast, a posebno PPM sadraje. U strunim kolama nastavu iz strunih
predmeta po pravilu izvode ili fakultetski obrazovani ljudi ili oni struni (majstori), bez
pedagokih kompetencija.
I dalje se primenjuje ista praksa u obrazovanju visokokolskih nastavnika: niti je
ustanovljena niti je sistemski definisana obuka za nastavniku ulogu. Znaajno se vie
vrednuje osnovno znanje struke (sadraji) nego kako se to znanje posreduje drugima.
Na univerzitetima, u okviru sprovoenja izbora/reizbora nastavnika ne postoje pravi
indikatori za ocenu kvaliteta nastavnika (sem za struku, to se iskazuje brojem
naunih/strunih radova). U minimalne kriterijume za izbore spadaju i precizno definisani
pokazatelji naunog, odnosno umetnikog rada, dok se obrazovni rad uopte ne
vrednuje. On se sad ili procenjuje kroz nedovoljno relevantne pokazatelje kao to su
studentske ankete, ili potpuno nedostaju objektivni pokazatelji za procenu kvaliteta
naina i metoda izvoenja nastave.
Ovo je pogotovo vano od kada je poela Bolonjska reforma, a veoma oteano zbog
injenice da u Republici Srbiji univerziteti ne funkcioniu kao celina jer se ta aktivnost ne
moe razvijati na pojedinanim fakultetima. U Republici Srbiji se metodika nastave bilo
kog pojedinanog predmeta po pravilu ne doivljava kao deo te naune oblasti ve samo
kao deo (opte) metodike (pedagoke) struke, pa se i ne razvija u matinim naukama.
Istraivanja iz oblasti metodike nastave sprovode se samo sporadino i esto su
nedovoljno kvalitetna ili ne poboljavaju nastavni proces u Republici Srbiji.
U okviru sistema daljeg profesionalnog razvoja nastavnika svih nivoa ne postoji sistem
napredovanja nastavnika u preduniverzitetskom obrazovanju i ne postoji sistem za
evaluaciju profesionalnog rada nastavnika (struno-pedagoki nadzor, ocenjivanje
nastavnika). Za struno usavravanje postoje programi, ali veliki broj nije dovoljno
selektivan, i uz to mnogi uopte ne slue unapreivanju kvaliteta nastave i realizaciji
obrazovne politike. Postojei propisi ne definiu pokazatelje praktine primene onih
znanja koja su steena u procesu strunog usavravanja. Otud se o kvalitetu nastave (i
nastavnika) moe samo posredno zakljuivati na osnovu obrazovnih postignua uenika
osnovnih kola na nacionalnim i internacionalnim testiranjima uenika (PISA, TIMMS).
Neke odredbe krovnog zakona o obrazovanju dale su mogunosti za popravljanje
kvaliteta obrazovanja, tako da postoje sporadine mere iji je cilj unapreivanje kvaliteta

obrazovanja: Standardi kvaliteta rada obrazovno-vaspitnih ustanova za eksterno

ocenjivanje kola (koji je uveden u probni rad), Standardi profesionalnih kompetencija i
profesionalnog razvoja nastavnika, Standardi kvaliteta udbenika. Uvoenje ovih skoro
usvojenih standarda u praksu je tek zapoelo, pa je potrebno vreme za procenu njihove
primene i znaaja.
U obrazovnim ustanovama, poevi od osnovnih kola, pa do univerziteta, ne postoje
unutranje snage za sprovoenje odgovarajueg postupka samovrednovanja na osnovu
kojeg bi se pravili razvojni planovi i koji bi podizao kvalitet nastavnog procesa. Sistem
kvaliteta je najee formalno definisan, dok njegova implementacija nije zapoela u
poeljnom obimu.

4. Nalazi SWOT analize

Unutranje snage/potencijali su:
1) Relativno je duga tradicija obrazovanja nastavnika;
2) Postoji razgranata mrea dravnih visokih kola za obrazovanje i fakulteta na kojima
se realizuju studijski programi za obrazovanje nastavnika, tako se dravi prua
mogunost da znaajno utie na podizanje kvaliteta obrazovanja;
3) Postoji znaajan broj strunih drutava u kojima se odravaju struni susreti
univerzitetskih profesora i nastavnika u kolama.
Unutranje slabosti/mane su:
1) Profesija nastavnika je izgubila drutveni status i drutveno-ekonomski poloaj
nastavnika je lo, posledice su to da nema dovoljno kvalitetnih kandidata
zainteresovanih za nastavnika zvanja, te da postoji nekontrolisana hiperprodukcija
kadra u jednoj oblasti (razredna nastava/uitelji) i nedostatak nastavnika u drugim
oblastima (predmetna nastava za odreene predmete);
2) Univerziteti su neintegrisani, to povlai za sobom nedovoljno kvalitetnih
interdisciplinarnih studijskih programa za obrazovanje nastavnika i istraivanja koja se
odnose na obrazovanje i nastavnike;
3) Jezgra struke ni u jednoj oblasti nisu jedinstveno definisana, tako da svaka VU
individualno i samostalno formira svoj studijski program, esto uslovljen trenutno
raspoloivim nastavnikim kadrom;
4) U kriterijumima za akreditaciju studijskih programa koji su primenjeni u periodu od
2007. do 2011. godine nisu uzete u obzir specifinosti obrazovanja nastavnika;
5) Struna drutva nisu dovoljno aktivna i njihov rad, pre svega, zavisi od entuzijazma
grupe nastavnika i profesora, ne postoje preporuke za rad strunih drutava u domenu
obrazovanja; nema profesionalnih udruenja nastavnika;

6) NOK nije usvojen, pa ne postoje definisani ishodi uenja koji se oekuju od svake
kvalifikacije, a upravo je to potreban uslov (temelj) za definisanje posebnih znanja,
vetina i kompetencija za profesiju nastavnik.
Spoljne prilike su:
1) ZOSOV uveden je potreban uslov od najmanje 30 ESPB iz PPM predmeta i est
ESPB iz kolske prakse i uvedena su etiri nivoa za napredovanje kao oblik
profesionalnog napredovanja nastavnika;
2) U novijim dokumentima evropskih institucija koje se bave obrazovnom politikom
(OECD, EU, UNESKO) veoma je naglaena uloga nastavnika i kvaliteta nastavnika kao
kljunog faktora kvaliteta obrazovanja, u Republici Srbiji se realizuje znaajan broj
meunarodnih projekata za podizanje kvaliteta obrazovanja nastavnika.
Spoljne neprilike su:
1) Kljuna prepreka (neprilika) jeste drutveni poloaj profesije nastavnik;
2) Jo uvek ne postoje presudni nacionalni dokumenti (na primer NOK) u kojima bi bila
definisana profesija nastavnik;
3) U postupku akreditacije ustanova i studijskih programa nisu izdvojeni i jasno
definisani standardi za studijske programe za obrazovanje nastavnika;
4) Postoji velika neusklaenost finansiranja broja studenata na osnovnim i master
studijama;
5) Nije uraeno na odgovarajui nain polaganje strunih ispita (ispita za licencu), koje
je MP preuzelo od fakulteta (a oni bi trebalo da su matino zainteresovani za svoj
kadar);
6) Ne postoje odgovarajui podaci o potrebama za nastavnikim zvanjem, niti o broju
studenata koji se koluju za rad u obrazovanju jer ne postoji odgovarajui informacioni
sistem i ne postoji dobro definisana metodologija prikupljanja podataka vezanih za
obrazovanje nastavnika;
7) Paralelno se formiraju vaspitai i na akademskim studijama i na strukovnim studijama;
8) Uiteljski fakulteti upisuju veliki broj studenata (to znatno premauje potrebe), a uz to
su uiteljski fakulteti preteno izmeteni u manje sredine, ime je ugroen kvalitet
nastavnikog kadra i realizacije nastave.

5. Strategija razvoja sistema obrazovanja nastavnika

Glavni izazovi i opredeljenja u strategiji

Loi rezultati uenika na PISA i TIMMS meunarodnim testiranjima i na nacionalnim

testiranjima otvorili su pitanje kakvi su nam nastavnici, jer je svima jasno da su oni
kljuni faktor uspeha uenika.
U najviim organima koji se bave obrazovanjem nema uvida da je profesija nastavnika posebna profesija. U Listi strunih, akademskih i naunih zvanja koju je usvojio
Nacionalni savet za visoko obrazovanje skoro da ne postoji zvanje nastavnik/profesor. S
druge strane, vaei pravilnici o vrsti strune spreme nastavnika i strunih saradnika za
rad u koli, unosi dodatne probleme jer u njemu veoma esto nisu navedene precizne
nastavnike kompetencije (nastavu jezika po tim pravilnicima moe da izvodi diplomirani
filolog, nastavu biologije diplomirani biolog-istraiva i sl.).
Pri akreditaciji studijskih programa (sem izuzetaka) nisu bili akreditovani programi ija je
nedvosmislena misija bilo obrazovanje nastavnika, a bilo je velikih dilema da li se
nastavnici obrazuju na osnovnim ili master studijama (tu dilemu je kasnije razreio krovni
zakon o obrazovanju). Nastavnici koji rade u visokokolskom obrazovanju nikad nisu
imali nikakvu podrku za pedagoki rad i sistemsku obuku za realizaciju nastavnog
procesa na univerzitetima i visokim kolama.
Osnovno opredeljenje strategije razvoja obrazovanja nastavnika jeste zahtev za potpunu
profesionalizaciju profesije nastavnik u svim fazama profesionalnog ivota nastavnika.
Ona e biti dostignuta kroz:
1) dobro inicijalno obrazovanje svih nastavnika i kontinuitet u razvoju profesionalnih
kompetencija nastavnika kako bismo imali nastavnike sa znaajnom autonomijom u radu
i visokim stepenom odgovornosti;
2) kvalitetna nauna i struna istraivanja u oblasti metodike nastave;
3) formiranje interdisciplinarnih univerzitetskih centara.

Strateke politike, mere i akcije

Osnovna politika je izgradnja nacionalnog sistema profesionalnog razvoja nastavnika za
sve nivoe obrazovanja, a politika je uspostavljanje (u nekim delovima obrazovnog
sistema samo dogradnja) izgraenog sistema evaluacije kvaliteta nastavnika koji treba
da daje jasne pokazatelje na osnovu kojih se prepoznaje dobar nastavnik, tj. onaj koji
daje kljuni doprinos ostvarivanju visokih obrazovnih postignua kod onih koji ue.
Strateka politika omogui e da sistem celovito rei probleme sa: (a) regrutovanjem
studenata koji upisuju studijske programe za obrazovanje nastavnika; (b) inicijalnim
obrazovanjem nastavnika; (c) uvoenjem novih nastavnika u posao (pripravniki sta,
dobijanje licence); (d) profesionalnim usavravanjem nastavnika; (e) ocenjivanjem
kvaliteta rada nastavnika; (f) profesionalnim napredovanjem nastavnika.
Sistem e biti efikasan kako bi se obezbedilo nagraivanje kvalitetnih nastavnika i
postepeno eliminisanje loih nastavnika iz nastave sistemom reizbora, i to za sve nivoe
obrazovanja. Stalno praenje kvaliteta, donoenje i primena preventivno-korektivnih
mera obezbedie da su u nastavnom procesu u svakom trenutku najkvalitetniji
nastavnici. Kako bi se postigli najbolji rezultati, nastavnici e se stalno usavravati,

usavravae se normativi, ispiti za licencu, kriterijumi za izbore, postupci

samovrednovanja i spoljanje provere kvaliteta. Preduslov za dostizanje najboljeg
reenja je depolitizacija rada svih obrazovnih ustanova i uvoenje obaveze da svaki
zaposleni ima iskljuivo strune kompetencije.
Strateka politika bie detaljnije razraena i konkretizovana u odgovarajuem Akcionom
planu, a bie sprovedena pomou sledeih stratekih mera:
1) U NOK za sve nivoe obrazovanja definisati, to pre, profesiju nastavnik (razliitih
nivoa kao to su sestra-vaspita, vaspita u predkolskom vaspitanju, uitelj, predmetni
nastavnik u osnovnoj i srednjoj koli, te razliita zvanja nastavnika u visokom
obrazovanju), a u tim dokumentima e se definisati razliiti nivoi kvalifikacija za
nastavniku profesiju i odgovarajue profesionalne kompetencije;
2) U procesu revizije sistema za akreditaciju (naroito standarda za akreditaciju) bie
precizno definisane kompetencije koje studenti treba da steknu za profesiju nastavnik na
svakom studijskom programu za obrazovanje nastavnika. Pored pet nauno-obrazovnih
polja definisanih u Zakonu o visokom obrazovanju, bie definisano i polje obrazovanja
sa posebnim standardima za akreditaciju studijskih programa za obrazovanje
nastavnika. Formirae se odgovarajua podkomisija u akreditacionoj komisiji koja e biti
odgovorna za primenjivanje novih standarda;
3) Nacionalni prosvetni savet usvojio je standarde profesionalnih kompetencija i
profesionalnog razvoja nastavnika za nastavnike u preduniverzitetskom obrazovanju; oni
e, posle analize poetne primene, biti obnovljeni i unapreeni. Profesionalne
kompetencije nastavnika sadre sledee komponente: strune kompetencije iz predmeta
(discipline) iz koje nastavnik treba da izvodi nastavu, pedagoke kompetencije
(poznavanje metoda nastave/uenja, metoda ocenjivanja uenikih postignua, podrka
razvoju linosti, komunikacije i saradnje, poznavanje obrazovnih resursa i naina
njihovog korienja, poznavanje informacione tehnologije i njene upotrebe u
obrazovanju, poznavanje obrazovnog i kulturnog konteksta u kome se izvodi nastava);
4) Preduzee se mere za privlaenje najboljih kandidata na studijske programe za
obrazovanje nastavnika, i to:
(1) MP e praviti projekciju potreba za zapoljavanjem nastavnika na svim
nivoima obrazovanja, a popravljanje kvaliteta uenika koji dolaze da studiraju
na fakultetima koji koluju za nastavnika zvanja (za rad u predkolskom,
razrednom i predmetnom delu osnovne kole i u srednjoj koli), kao element
pozitivne selekcije, postii e se usklaivanjem broja potrebnih nastavnika s
brojem mesta finansiranih iz budeta na studijskim programima za
univerzitetsko obrazovanje nastavnika (nalik sistemu gde zdravstvo
propisuje potreban broj lekara odgovarajuih specijalnosti, zavisno od
potreba),
(2) vea konkurencija na upisu, uz odreenu sigurnost zapoljavanja, podii
e kvalitet upisanih studenata,
(3) kvalitet upisanih e se dalje znaajno poboljati davanjem stipendija za
studente koji studiraju za deficitarne nastavnike profile;

5) U zakonskim i podzakonskim aktima precizno e se definisati tri osnovna modela za

inicijalno obrazovanje za profesiju nastavnik (ranije navedena u ovom tekstu).
Za nastavnike opteobrazovnih predmeta u osnovnoj koli i u gimnaziji te za nastavnike
opteobrazovnih predmeta u srednjim strunim kolama i u umetnikom obrazovanju
najefikasniji je model 1, tj. sistematski povezano sticanje strunih i pedagokih
kompetencija u inicijalnom obrazovanju. Usavravanjem i irenjem tog modela, kroz
definisanje petogodinjih integrisanih studija, na najbolji nain e se obezbediti sve
potrebne profesionalne kompetencije nastavnika, pri emu bi poeljan odnos sadraja
naunih/strunih sadraja predmeta prema predmetima koji nastavnicima obezbeuju
ostale nastavnike kompetencije (ukljuujui i struno-metodike predmete i
hospitovanje u kolama), izraen u ECTS bodovima, bio 180: 120.
U okviru inicijalnog obrazovanja za razrednu nastavu posebnu panju treba obratiti na
osposobljavanje nastavnika za rad u malim grupama (s obzirom na jako veliki broj malih
kola u Republici Srbiji) i/ili na jezicima nacionalnih manjina, kao i inkluzivno
obrazovanje. Isto vai i za predmetnu nastavu u nekim delovima Republike Srbije, gde je
potrebno osmiljeno reiti problem tako to e se uvesti dvopredmetne studije koje bi se
realizovale na matinim fakultetima za svaki predmet. Na ovaj nain moe se reiti i
problem sa kolovanjem nastavnika za uenje srpskog kao nematernjeg jezika za
manjinske narode i manjinskih jezika za uenike kojima je srpski jezik maternji.
Problemi s koncepcijom inicijalnog obrazovanja i njegovom realizacijom reavae se u
veoma tesnoj saradnji s univerzitetima u Republici Srbiji, s Nacionalnim savetom za
visoko obrazovanje i MP. U reavanju tih problema treba se osloniti i na standarde za
akreditaciju visokokolskih programa koji, pored ostalog, trae veoma precizno
definisanje misije i ciljeve svakog programa (za koju vrstu poslova i radnih zadataka
priprema dati program), odnosno potrebno je razraditi standarde akreditacije programa
za sticanje nastavnikih kompetencija.
Definisae se indikatori i procedure prikupljanja podataka o kvalitetu nastavnika u
kolama za potrebe ustanova koje obrazuju nastavnike. Na osnovu analize povratnih
informacija iz kola, fakulteti e razvijati i korigovati studijske programe. Na taj nain
uspostavie se povratna sprega izmeu fakulteta na kojima se obrazuju nastavnici i
institucija u kojima se zapoljavaju svreni studenti;
6) Uvoenje u posao (koncepcija pripravnikog staa, uslovi za sticanje i odravanje
licence) regulisae se zakonskim odredbama. Postupak sticanja licence za nastavnike
dodatna je prilika za usavravanje sistema profesionalnog razvoja nastavnika. Polaganje
struno-metodikog dela za sticanje nastavnike licence valja vratiti kompetentnim
matinim VU, tj. fakultetima na kojima se nastavnici tog profila inicijalno obrazuju. Jer,
samo se na tim mestima mogu pratiti tokovi savremene nauke o nastavi, vriti nauna
istraivanja iz kojih bi proisticali doktorati nauka, a neto od toga prenosie se u kolski
ivot i uionice;
7) Profesionalni razvoj nastavnika i saradnika u toku rada ostvaruje se kroz akreditovane
i kvalitetne programe strunog usavravanja u cilju sticanja profesionalnih kompetencija
koje su potrebne za efikasno obavljanje nastavnike funkcije u odreenoj obrazovnoj
ustanovi i za profesionalno napredovanje nastavnika.

Sistem odobravanja i izbora ovih programa je unapreen i zasniva se na potrebama

obrazovnog sistema koji su odreeni na osnovu strune analize. Akreditovani programi,
izmeu ostalog, imaju za cilj i otklanjanje uoenih nedostataka, tj. koristie se i kao
korektivne mere u postizanju kvalitetnog obrazovnog procesa u kolama.
Izuzetno je znaajno struno usavravanje trenutno zaposlenih nastavnika, od kojih e
najvei broj raditi jo nekoliko decenija. Ono treba da nuno uvede one novine u proces
nastave/uenja koje mogu da poveaju obrazovna postignua uenika. Izbor prioritetnih
programa za struno usavravanje koje odreuje MP mora maksimalno da bude u slubi
izgradnje nacionalnog sistema obrazovanja i profesionalnog razvoja nastavnika. Kroz
akreditovane programe (koji zahtevaju posebnu analizu) treba pomeriti ka
interdisciplinarnosti nastavniki kadar koji je ve u nastavnom procesu;
8) Profesionalno napredovanje nastavnika u preduniverzitetskom obrazovanju ostvaruje
se na osnovu zakonskih odredbi o nivoima i vrstama napredovanja, uz odgovarajue
poveanje plata. Za realizaciju profesionalne promocije vrednovanja svih nastavnika i
njihovog napredovanja u karijeri neophodno je uspostaviti obuhvatnu sistematsku
kontrolu profesionalnog rada i definisati kriterijume za napredovanje nastavnika. Ocena
steenosti kompetencija za profesionalno napredovanje vri se na osnovu objektivnih
merila (uee u programima za struno usavravanje i pokazatelji praktine primene
tako steenih znanja i kompetencija, novine u nastavnoj praksi, primena sistema za
evaluaciju nastavnika, objavljeni struni radovi i slino).
Izuzetno je bitno da se ve od naredne budetske godine pone primenjivati zakonom
predvien sistem napredovanja nastavnika u osnovnim i srednjim kolama.
Napredovanje treba da bude zasnovano pre svega na uvoenju u praksu inovacija i
poboljanja procesa nastave/uenja koji daju bolje obrazovne rezultate uenika (primena
novina koje se uvode u sistem obrazovanja, nalaenje novih reenja za uenje onih
delova gradiva koji stvaraju tekoe, smisleni proces uenja, ocenjivanje uenika prema
standardima postignua, nalaenje reenja za bolji uspeh uenika iz socijalno-kulturno
nepovoljnih sredina, stvarno uvoenje inkluzivnog obrazovanja i sl.).
MP e odmah zapoeti razvoj slube struno-pedagokog nadzora. Ovaj razvoj
obuhvata i formalno usavravanje strunjaka iz struno-pedagokog nadzora;
9) Obrazovanje sestara-vaspitaa (za rad u jaslama) ostaje specifino obrazovanje na
nivou srednje kole, uz mogunost specijalizacija. I za ovaj kadar vai adekvatan sistem
profesionalnog napredovanja. Vaspitai za rad u predkolskom vaspitanju i obrazovanju
formiraju se na visokim kolama strukovnih studija na programima od 180 ESPB
bodova, sa mogunou kasnijih specijalizacija;
10) Preduzee se mere za privlaenje najboljih kandidata za rad u VU. Prekinue se
praksa da se za rad u odreenoj VU biraju studenti koji su tu diplomirali. Bude li se
akreditacija doktorskih studija omoguila samo za najbolje univerzitete u Republici Srbiji,
omoguie se da svi nastavnici u Republici Srbiji imaju minimalni garantovani kvalitet.
Tamo gde je mogue (s obzirom na broj i vrstu fakulteta) moe se iskoristiti odlino
reenje (na primer, britansko ili nemako) prema kome student na jednom univerzitetu
doktorira, na drugom se bira u prvo zvanje, a na treem u naredno zvanje itd. Alternativa
je formiranje zajednikih doktorskih studija; na primer, doktorske studije iz metodike
nastave kao zajednike studije dravnih univerziteta;

11) Radi inicijalnog formiranja nastavnika za tercijarno obrazovanje (akademske i

strukovne studije) formirae se univerzitetski centri za razvoj obrazovanja. U tim
centrima izradie se i primeniti standardi kompetencija i profesionalnog razvoja
univerzitetskih nastavnika kao realno ostvarivi profesionalni portret visokokolskog
nastavnika budunosti, uz definisanje posebnih indikatora za kvalitet. Nastavnici u
visokom obrazovanju sticae pedagoke kompetencije najkasnije po izboru za prvo
nastavniko zvanje. To e se regulisati zakonom o visokom obrazovanju. U statute VU
treba predvideti odredbe o tome i pri izboru i napredovanju nastavnika treba
konkretizovati merila za utvrivanje pedagokih kompetencija;
12) Sistemski obavezati nastavnike u visokokolskom obrazovanju na dopunsko
obrazovanje u PPM oblastima, uz povezivanje napredovanja nastavnika i s
profesionalnim nastavnikim kompetencijama (a ne samo s naunim i strunim, kao do
sada). Formirani univerzitetski centri za razvoj obrazovanja i nastave/uenja na
integrisanim univerzitetima i na veim univerzitetima obavljaju tu funkciju za manje (i
privatne) univerzitete i visoke strukovne kole;
13) MP e zaduiti kompetentne organizacije (zavode i institute) za razvoj pouzdanog
sistema evaluacije kvaliteta nastavnika. U izgradnju nacionalnog sistema procene
kvaliteta nastavnika na svim nivoima obrazovanja valja uloiti viegodinji profesionalni
rad. Za te svrhe treba koristiti i mogunosti meunarodne saradnje;
14) Definisae se skup relevantnih indikatora za svaku fazu razvoja nastavnika;
15) Za podizanje kvaliteta obrazovanja neophodno je obezbediti finansiranje istraivanja
iz metodike kao nezavisno projektno finansiranje. Potrebno je oformiti bazu podataka iz
te oblasti, uiniti strana iskustva dostupnim i koristiti strunu podrku iz onih stranih
univerzitetskih sredina koje u tome imaju dobre rezultate i vie iskustva od nas.

6. Potrebne promene u okruenju obrazovanja nastavnika

Kako bi se prevaziao problem zbog nedovoljnog broja kompetentnih nastavnika i
nastavak njihovog strunog usavravanja, potrebno je formirati kvalitetne doktorske
studije iz oblasti metodike nastave svih pojedinanih predmeta. Zajednike studije na
nivou svih zainteresovanih univerziteta ili nacionalna doktorska kola, jesu najefikasnije i
najkvalitetnije reenje. Treba sainiti mreu univerzitetskih centara koja e razvijati
zajednike studijske programe na sva tri nivoa (osnovne, master i doktorske studije).
Treba preuzeti odgovarajue korake u podizanju naunih istraivanja u oblasti
obrazovanja. Valja insistirati na to veem broju projekata iz ove oblasti i znaajnijem
povezivanju s institucijama iz regiona i EU. Vana je interdisciplinarnost ovakvih
projekata tj. zajedniki rad pedagoga, psihologa i istraivaa iz struke. Jezgro
istraivanja treba da ostane u domenu struke, uz strunu podrku istraivaa iz oblasti
pedagogije i psihologije.
Neophodno je pojaati postojee standarde za akreditaciju studijskih programa, odnosno
uvesti dodatne koji e se odnositi na postizanje strunih i PPM kompetencija. Procena
ovakvih studijskih programa mora biti ekspertska i rezultat moraju biti studijski programi
za obrazovanje nastavnika na svim univerzitetima usklaeni po sadraju. Neophodno je

prekinuti praksu da sadraji studijskih programa zavise od raspoloivih nastavnika na

fakultetu.
Univerzitetima treba omoguiti fleksibilnost u pristupu obrazovanju nastavnika, za ta
postoje sledee nekolike mogunosti:
1) uvesti integrisane studijske programe za obrazovanje nastavnika ime bi se postigao
vei kvalitet te izbegao problem s finansiranjem i velike razlike u broju mesta na
osnovnim i master studijama;
2) uvesti mogunost da se u viim razredima osnovnog obrazovanja zaposle
dvopredmetni nastavnici koji bi bili jednako kompetentni za oba predmeta;
3) uvesti module ili dvostruke diplome za nastavnike strunih predmeta u srednjim
strunim kolama.
Univerziteti treba da preuzmu obavezu da e podii kvalitet svojih nastavnika. To e
postii tako to e prilikom reizbora uvesti dodatne kriterijume koji su u vezi s
nastavnikim radom i definisati indikatore kojima e se meriti pedagoki rad
univerzitetskih nastavnika. Tek posle toga moe se oekivati da se na univerzitetu
napravi pomak u promeni (dosadanjeg) pristupa profesionalnom razvoju univerzitetskih
nastavnika.
Lokalna samouprava treba da preuzme deo odgovornosti za razvoj osnovnog
obrazovanja, delom i srednjokolskog. Plan razvoja svake lokalne samouprave (grada,
optine) mora ukljuivati ulaganje u obrazovanje kao primarni zadatak.
Potrebno je povezati struna drutva s univerzitetima i MP. Struna drutva treba da
preuzmu deo odgovornosti za praenje stanja nastave u svojoj oblasti i za njen dalji
razvoj.
Zakonsku regulativu o napredovanju nastavnika treba usaglasiti sa zakonom kojim su
regulisana pitanja o radnim odnosima. Treba otvoriti mogunost gubitka radnog mesta u
obrazovanju u sluaju neispunjavanja minimalnih nivoa pokazatelja uspenosti i zbog
nedostatka kompetencija. Na univerzitetima to je i do sada postojalo kao mogunost
kroz sistem reizbora (inae, neiskorien).

7. Strateke relacije obrazovanja nastavnika s drugim sistemima

Sa kolama
1) omoguiti kvalitetno hospitovanje (realizaciju kolske prakse) u svim vrstama kola
radi sticanja praktinih znanja (kole treba da budu vebaonice za studente nastavnikih
fakulteta, za realizaciju vebi, obavljanje studentske prakse, izradu seminarskih radova,
malih projekata, zavrnih radova na studijama) uz izbor izuzetnih nastavnika za mentore
studentima nastavnikih fakulteta, uz struni nadzor i savetovanje;
2) obavljati kvalitetnu kontrolu opte i strune mature, zavrnih ispita na kraju
kolovanja, kako bi se obezbedio kvalitetan ulaz na univerzitet;

3) osigurati kontinuitet u razvoju karijernog voenja nastavnika;

4) uskladiti standarde obrazovanja za zavretak srednje kole i studijskih programa na
fakultetima koji obrazuju nastavnike, te ishode celih studija;
5) znatno ojaati vezu univerziteta s gimnazijama kao najveom bazom buduih
studenata, a univerziteti treba da ozbiljno utiu na razvijanje kvaliteta obrazovanja u
gimnazijama;
6) poveati kvalitet nadzora u kolama, razmotriti mogunost dodatnog obrazovanja
nadzornika u vidu specijalistikih studija;
7) uspostaviti mehanizam za dobijanje podataka o kvalitetu svrenih studenata u
institucijama, odnosno kolama, u kojima su se zaposlili i to, pre svega, kroz ankete za
poslodavce (direktore) i diplomirane studente.

Sa institucijama kulture i medijima

1) promocija uenja i sticanja znanja i vetina treba da postane primarni cilj svih
zaposlenih u obrazovanju;
2) osigurati zajedniki nastup nastavnika sa svih nivoa obrazovanja u svim vrstama
medija u cilju razvijanja svesti o znaaju kvalitetnog obrazovanja (trenutno se najjai
mediji koriste, pre svega, zarad iznoenja negativnih primera - male plate, tue u
kolama, korupcija i sl.), akcenat staviti na pozitivne stvari.

Deo etvrti
PROIMAJUE STRATEGIJE RAZVOJA SISTEMA
OBRAZOVANJA
I. OBRAZOVANJE ODRASLIH
Misija obrazovanja odraslih jeste da omogui odraslim graanima pravo na
obrazovanje i uenje tokom itavog ivota i da time doprinese njihovom linom i
profesionalnom razvoju, boljem zapoljavanju i socijalnoj participaciji.
Obrazovanje odraslih, kao integralni deo celovitog sistema obrazovanja i manifestacija
koncepta celoivotnog uenja, ima sledee funkcije: odgovoriti na potrebe trita rada i
pojedinaca za novim znanjima i vetinama; unaprediti mogunosti za zapoljavanje;
omoguiti profesionalnu mobilnosti i fleksibilnost radno sposobnog stanovnitva;
poveati vrednost ljudskog kapitala i mogunost odrivog socio-ekonomskog razvoja
zemlje i njene integracije u globalnu ekonomiju; doprineti smanjivanju siromatva,
poveanju inkluzije i meugeneracijske solidarnosti te kvalitetu ivota, razvoju
demokratije, interkulturalnosti i tolerancije.

1. Vizija razvoja obrazovanja odraslih

Kljuna strateka obeleja obrazovanja odraslih u kontekstu celoivotnog uenja su:

obuhvat, kvalitet, relevantnost, efikasnost, priznavanje prethodnog uenja i karijerno
voenje i savetovanje odraslih.

Obuhvat
U 2020. godini najmanje 7% populacije odraslih u Republici Srbiji obuhvaeno je
programima obrazovanja odraslih. Obrazovanje odraslih je dostupno svim kategorijama
odraslih nezavisno od njihovih socio-ekonomskih, fizikih, uzrasnih, intelektualnih,
regionalnih, nacionalnih, jezikih, etnikih, verskih i drugih karakteristika.

Kvalitet
Obezbeen je visok kvalitet sredine/uslova, programa (kurikuluma), procesa
nastave/uenja i ishoda uenja. Razvijen je i primenjen sistem akreditacije
ustanova/institucija i programa obrazovanja odraslih u skladu s meunarodnim
standardima. Uspostavljena je meunarodna saradnja u oblasti monitoringa i evaluacije
kvaliteta sistema obrazovanja odraslih.

Relevantnost
Obrazovanje odraslih je postalo jedna o znaajnih snaga razvoja ne samo pojedinaca,
ve i drutva, i to svih njegovih aspekata - ekonomskih, socijalnih, graanskih, politikih.
Obrazovanje odraslih doprinosi unapreenju znanja i vetina radno sposobnog
stanovnitva u skladu sa zahtevima trita rada i time pozitivno utie na ekonomski i
drutveni razvoj zemlje i na kvalitet ivota njenih graana. Doprinos obrazovanja
odraslih je prepoznat i u suoavanju sa izazovima starenja drutva, migracijama i
potrebama posebno osetljivih grupa.

Efikasnost
Poveana je efikasnost obrazovnog procesa kroz unapreenje svih parametara kvaliteta
ishoda obrazovanja i racionalnu upotrebu resursa. Raznovrsna ponuda formalnih i
neformalnih oblika obrazovanja odraslih prilagoena je potrebama pojedinaca i oslanja
se na racionalno korienje diversifikovanih izvora finansiranja. Ulaganje pojedinaca,
drave i poslodavaca u programe celoivotnog uenja shvaeno je kao isplativa
dugorona investicija u razvoj ljudskih resursa.

Sistem priznavanja prethodnog uenja

Razvijen je i u potpunosti se primenjuje sistem priznavanja prethodnog uenja koji
kompetencije i kvalifikacije steene neformalnim i informalnim obrazovanjem prepoznaje
i sertifikuje u skladu sa NOK i evropskim okvirom kvalifikacija. Uveden je sistem koji
priznaje ECVET i ESPB bodove na osnovu kompetencija i kvalifikacija pojedinaca, bez
obzira na to kako su steeni.

Sistem karijernog voenja i savetovanja

Razvijen je i potpuno se primenjuje sistem karijernog voenja i savetovanja, koji

savetodavno pomae odraslima u boljem zapoljavanju i veoj socijalnoj participaciji kao
i u sticanju znanja, vetina i kompetencija za donoenje valjanih odluka u svim
podrujima ivota i rada odraslih.

2. Sadanje stanje obrazovanja odraslih

Obuhvat
U nedostatku pouzdanih podataka, sluimo se podacima Eurostata iz 2008. godine,
prema kojima je u Republici Srbiji samo 3% odraslih (25 - 64 godine starosti)
uestvovalo u nekom programu obrazovanja odraslih. Institucionalni okvir kroz niz akata
(ZOSOV, Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Strategija za
smanjenje siromatva, Strategija za unapreivanje poloaja Roma u Republici Srbiji i
dr.) predvia ili propisuje dostupnost, nediskriminaciju i kvalitetne uslove za obrazovanje
za sve dravljane Republike Srbije nezavisno od njihovih fizikih, intelektualnih,
uzrasnih, verskih, kulturnih, nacionalnih i ostalih karakteristika. Meutim, i dalje u velikoj
meri postoji problem sa ukljuenou svih u programe dodatnog obrazovanja i uenja, a
naroito najsiromanijih i pripadnika osetljivih grupa. Jedan od problema jeste i mala
participacija starih u obrazovanju. Teritorijalni raspored kapaciteta za obrazovanje
odraslih veoma je nepovoljan, posebno za populaciju koja ivi u seoskim podrujima, jer
je veina ustanova u gradovima - 90% kola za obrazovanje odraslih nalazi se u
Centralnoj Srbiji i Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, dok su ostali delovi Republike Srbije
nedovoljno pokriveni tim ustanovama. Broj ustanova u oblasti formalnog obrazovanja
odraslih smanjivan je od poetka devedesetih godina prolog veka i sveden je na mali
broj kola za osnovno obrazovanje odraslih. Oekivalo se da e postojee institucije
formalnog obrazovanja razviti programe obrazovanja odraslih. Primetna je tendencija
poveanja obuhvata odraslih u neformalnim oblicima obrazovanja, pre svega u
programima obrazovanja i uenja koje nude nevladine organizacije i privatni pruaoci
usluga obrazovanja. Tekui neformalni pruaoci usluga obrazovanja odraslih su: centri
za profesionalni razvoj zaposlenih; narodni, radniki i otvoreni univerziteti; Privredna
komora Srbije; agencije i institucije za regionalni, privredni i ekonomski razvoj i
preduzetnitvo; profesionalna udruenja i asocijacije; organizacije civilnog drutva;
privatne obrazovne ustanove i firme (trening centri, konsalting firme i sl.); fondacije i
humanitarne organizacije; muzeji, biblioteke, itaonice, pozorita, bioskopi i galerije;
naune i strune institucije; kazneno-popravne ustanove; institucije za drutvenu brigu o
starima i NVO za tree doba. Najistaknutija je uloga i obim delatnosti NSZ koja nudi
razliite obuke, i to: prekvalifikacije i dokvalifikacije za potrebe trita rada i poznatog
poslodavca i funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih.

Kvalitet
Ne postoji adekvatan sistem kontrole, evaluacije i unapreenja kvaliteta obrazovanja
odraslih, niti sistem nacionalnih standarda kvaliteta. Iako je mnogo prualaca usluga
obrazovanja, jo uvek ne postoje jasni kriterijumi za procenu kvaliteta obrazovnih
usluga. Izraen je nedostatak odgovarajue opreme, didaktikih sredstava a nema ni
dovoljno prostora za izvoenje procesa obrazovanja. Postojei obrazovni planovi i
programi nisu modifikovani na osnovu potreba i ciljeva obrazovanja odraslih. Postoji
problem s raspoloivou, brojnou i kvalitetom nastavnog osoblja i drugog osoblja u
oblasti andragogije. Ne postoji posebno razvijena metodologija za monitoring i evaluaciju

obrazovanja odraslih, ve se primenjuju isti instrumenti i kriterijumi kao i za obrazovanje

dece i omladine. Glavna struna i referentna ustanova za evaluaciju kvaliteta
obrazovanja je Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, koji u okviru
formalnog sistema ne prepoznaje odrasle kao posebnu ciljnu grupu.

Relevantnost
Postojei sistem obrazovanja odraslih ne obezbeuje znanja i vetine koje
korespondiraju s potrebama potencijalnih korisnika, trita rada i drutvene zajednice.
Ne postoji dovoljna ponuda programa obrazovanja odraslih, iako se stanovnitvo Srbije
svrstava u grupu izrazito starih populacija, s prosenom starou od 41 godine, s
tendencijom da se uee starije populacije (+65 godina ivota) do 2050. godine povea
na 23,2%. Pored toga, zbog nepovoljne obrazovne i kvalifikacione strukture i zaposlenog
stanovnitva i ukupnog stanovnitva, neophodna je vea ponuda programa
prekvalifikacija i profesionalnih obuka. Postoji velika potreba za obrazovanjem odraslih iz
osetljivih grupa, posebno najsiromanijeg stanovnitva, jer 71% nije zavrio osnovnu
kolu, ili od obrazovanja imaju samo osnovnu kolu. Nedostaje sistemski pristup razvoju
obrazovanja i uenja odraslih koji bi bio u skladu s politikom celoivotnog uenja i pruio
raznovrsnu i fleksibilnu ponudu formalnog i neformalnog uenja.

Efikasnost
Postojei sistem ne ispunjava potrebe pojedinaca i/ili poslodavaca u odgovarajuem
vremenskom periodu i s odgovarajuom ponudom programa i obuka. Neefikasnost je
posledica neravnotee u alokaciji resursa tokom ivotnog ciklusa pojedinca, jer se u
obrazovanje uglavnom ulae do uzrasta od 25 godina. Nije prepoznata neophodnost i
znaaj stalnog usavravanja radne snage kroz inovaciju znanja, dokvalifikacije i
prekvalifikacije. Obrazovanje odraslih se ne posmatra kao isplativo ulaganje. Nije
utvreno koliko se sredstava izdvaja u Republici Srbiji za sve oblike obrazovanja
odraslih i celoivotnog uenja, od direktnih izdvajanja iz budeta po osnovu aktivnosti
razliitih ministarstava, zatim izdvajanja lokalnih samouprava i javnih preduzea,
izdvajanja poslodavaca, izdvajanja pojedinaca i stranih donacija.

Priznavanje prethodnog uenja

Ne postoji jasno definisan zakonski okvir priznavanja prethodnog uenja. Osnovu za
razvoj sistema priznavanja neformalnog i informalnog uenja ini evropski okvir
kvalifikacija i NOK. U Republici Srbiji je jo u toku proces definisanja i usvajanja NOK-a.
Priznavanjem znanja i vetina steenih u neformalnom i informalnom procesu uenja
potuje se pravo pojedinca i istovremeno ostvaruje znaajna ekonomska i drutvena
korist za pojedince, zajednicu i dravu.

Karijerno voenje i savetovanje odraslih

Sistem karijernog voenja i savetovanja delimino je razvijen, jer je 2010. godine doneta
Strategija karijernog voenja i savetovanja u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS", broj
16/10) i Akcioni plan za njeno sprovoenje. Predvien je dalji razvoj postojeih i
otvaranje novih centara za informisanje i profesionalno savetovanje za sve korisnike
NSZ-a, u cilju boljeg obuhvata nezaposlenih lica i korisnika koji pripadaju osetljivim
ciljnim grupama. Od 2005. godine NSZ organizuje radionice za aktivno traenje posla,

uee u klubovima za traenje posla, treninge za osobe koje se tee zapoljavaju,

dugorono nezaposlene, povratnike na trite rada te za one koji spadaju u viak
zaposlenih. Korisnici usluga su prevashodno nezaposleni odrasli ili pojedinci koji hoe
da promene zaposlenje. Tokom poslednje dekade osnovani su centri za razvoj karijere i
savetovanje studenata na VU. Ti centri su prevashodno okrenuti pruanju usluga
studentima i nisu usmereni prema iroj populaciji odraslih.

3. Nalazi SWOT analize

Unutranje snage - Nizak procenat populacije koji prerano naputa obrazovanje (10%)
u poreenju s drugim zemljama jugoistone Evrope. Povean je broj prualaca usluga
obrazovanja i obuke. Budui da je 2006. godine usvojena Strategija razvoja obrazovanja
odraslih u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS", broj 1/07) i Akcioni plan za njeno
sprovoenje, tako su preduzeti vani koraci u institucionalnom razvoju sistema
obrazovanja odraslih.
Unutranje slabosti - Nerazvijenost neformalnog i nefleksibilnost formalnog sistema
obrazovanja. Obrazovni sadraji su nedovoljno orijentisani na razvoj kljunih
kompetencija radne snage. Nedovoljan broj obrazovnih institucija i nizak nivo njihove
tehnike opremljenosti te nedostatak kadrova u oblasti obrazovanja odraslih.
Neusklaenost obrazovnih programa s potrebama trita rada. Ne postoji NOK koji bi
omoguio priznavanje prethodnog uenja. Nema jasnog sistema interne i eksterne
provere kvaliteta niti modela za finansiranje obrazovanja odraslih.
Mogunosti - Prepoznati znaaj koncepta doivotnog uenja i obrazovanja odraslih za
socio-ekonomski razvoj drave. Usklaivanje obrazovnih programa s potrebama trita
rada za novim znanjima, vetinama i kompetencijama. Harmonizacija nacionalnih
normativnih akata s referentnim okvirom EU i s drugim meunarodnim organizacijama.
Ukljuivanje u meunarodne projekte kroz programe celoivotnog uenja i razvoj
saradnje kroz umreavanje s transnacionalnim institucijama.
Pretnje - Nedostatak finansijskih sredstava za dodatno obrazovanje i obuke.
Neadekvatna promocija kulture uenja. Poveanje obrazovnog jaza izmeu pripadnika
razliitih socijalnih grupa. Otpori sprovoenju neophodnih reformi i reorganizacije
procesa unutar ustanova formalnog obrazovanja. Nepostojanje sistema za priznavanje
kompetencija i kvalifikacija dobijenih kroz neformalno obrazovanje ili informalno uenje.

4. Strategija razvoja podsistema obrazovanja odraslih

Strategija obrazovanja odraslih u kontekstu celoivotnog uenja odnosi se na sve oblike
i nivoe obrazovanja i obuhvata sve starosne uzraste, od rane mladosti do treeg doba, i
razliite ciljne grupe. Ova strategija obuhvata:
1) osnovno obrazovanje odraslih koji nisu bili obuhvaeni formalnim obrazovanjem;
2) odrasle koji su napustili formalno obrazovanje - osnovno, srednje opte ili struno,
visoko - i potrebno je da dobiju drugu ansu;

3) kontinuirano obrazovanje odraslih u razliitim profesijama u cilju unapreenja znanja i

vetina, prekvalifikacije i dokvalifikacije;
4) obrazovanje odraslih koji su prethodno izali iz formalnog sistema visokog
obrazovanja a ele da nastave obrazovanje (kratki ciklusi, specijalistike strukovne
studije, specijalistike akademske studije, master studije);
5) obrazovanje nezaposlenih radi veih mogunosti zapoljavanja;
6) profesionalno obrazovanje seoskog stanovnitva s ciljem unapreivanja
poljoprivrednih delatnosti (na primer, osposobljavanje za ekoloku poljoprivrednu
proizvodnju, za razvijanje seoskog turizma u domaoj radinosti, obnavljanje starih
zanata itd.);
7) obrazovanje odraslih radi sticanja kljunih kompetencija definisanih evropskim
okvirom kvalifikacija za celoivotno uenje;
8) obrazovanje odraslih za uloge aktivnih graana;
9) obrazovanje za tree doba.

Glavni izazovi i opredeljenja ove strategije

Strategija razvoja podsistema obrazovanja odraslih zasniva se na konceptu celoivotnog
uenja koji obuhvata sve podsisteme obrazovanja i omoguava svima, od osoba s
predkolskim obrazovanjem do visokoobrazovanih, da pod istim uslovima steknu kljune
kompetencije zasnovane na znanju, potrebne za ukljuivanje u drutvo i ekonomiju.
U uslovima ubrzanog razvoja nauke i procesa globalizacije, uz istovremeno starenje
stanovnitva, obrazovanje odraslih svojim kvalitetom direktno utie na stepen
iskorienosti ljudskog potencijala jedne zemlje. Obrazovanje odraslih mora odgovoriti
na potrebe trita rada i potrebe pojedinaca, biti korektiv redovnog sistema obrazovanja,
biti dovoljno fleksibilan i inovativan podsistem koji se prilagoava zahtevima novih
tehnologija i odrivog razvoja.
Primena koncepta celoivotnog uenja zahteva povezivanje i saradnju svih socijalnih
partnera i relevantnih interesnih grupa. U razvoju strategije koriena su iskustva iz
dobre prakse zemalja lanica EU, uz potovanje kulturnih i nacionalnih specifinosti
Republike Srbije. Ova strategija se zasniva na politici EU u oblasti celoivotnog uenja,
iskazanoj u dokumentu Evropske komisije "ET 2020", tj. na programu "Nove vetine za
nove poslove".

Strategija dostizanja vizije - politike, akcije i mere

Obuhvat
Svakom pojedincu se mora omoguiti pristup procesu uenja na svim nivoima i oblicima
obrazovanja, pod jednakim uslovima i na nain koji najbolje odgovara njegovim
mogunostima i potrebama. Zbog toga je neophodno obezbediti institucionalnu i

programsku raznovrsnost obrazovnih mogunosti i uiniti da odrasli mogu odabrati

razliite puteve i naine sticanja kljunih kompetencija. U formalnom sistemu
obrazovanja, od osnovne kole do VU, potrebno je ponuditi programe obrazovanja
odraslih. Neformalni sistem obrazovanja mora postati deo ukupnog sistema
obrazovanja.
Akcije su:
Razviti iroku mreu prualaca usluga obrazovanja odraslih koji e za odreene
programe obrazovanja raditi pod istim uslovima i standardima. Izdvojiti sledee
kategorije prualaca usluga:
1) formalni sistem obrazovanja - ustanove od osnovnog do visokokolskog obrazovanja;
2) neformalni sistem obrazovanja - ustanove, institucije i organizacije specijalizovane za
obrazovanje odraslih (narodni, radniki, otvoreni univerziteti), NVO u oblasti
obrazovanja;
3) neformalni sistem obrazovanja - privredne komore, strukovna udruenja, privredna
drutva i njihove asocijacije;
4) neformalni sistem obrazovanja - ostale ustanove, institucije i organizacije, poput
kulturnih i sportskih ustanova, institucija i organizacija, lokalne samouprave, politikih
organizacija i sl.
Formalne i neformalne ustanove, institucije i organizacije za obrazovanje odraslih
prolaze proces akreditacije po istim standardima.
Celovita ponuda programa obrazovanja odraslih u kontekstu celoivotnog uenja mora
obuhvatiti:
1) ekonomski orijentisane obrazovne programe (nezaposleni, lica bez kvalifikacija,
tehnoloki vikovi, zaposleni, preduzetnici i lica koja zapoinju sopstveni posao, seosko
stanovnitvo);
2) socijalno orijentisane obrazovne programe (za nepismene i lica bez potpunog
osnovnog obrazovanja, lica s posebnim potrebama, etnike manjinske grupe, ene,
stare);
3) personalno orijentisane programe obrazovanja radi razvoja linosti tj. znanja, stavova
i vetina pojedinaca u skladu s njegovim eljama i interesovanjima.
Mere za sprovoenje su:
1) ukinuti specijalizovane osnovne kole za obrazovanje odraslih i osnovati centre za
uenje u postojeim obrazovnim ustanovama sa novim programskim sadrajima
prilagoenim potrebama obrazovanja odraslih kako bi se to ekonominije iskoristila
postojea mrea (u popodnevnim asovima i tokom vikenda) i ostvarila dobra
geografska rasporeenost;

2) razviti i primeniti programe osnovnog obrazovanja odraslih;

3) razviti programe strunog usavravanja odraslih u skladu s potrebama trita rada;
4) razviti ponudu profesionalnog usavravanja za odrasle kroz programe kratkih kurseva
i obuka na VU, kojima se ostvaruju ESPB bodovi i omoguavaju fleksibilne putanje
uenja;
5) razviti programe uenja na daljinu i elektronskog uenja;
6) osnovati univerzitete za tree doba.
Indikatori progresa su:
1) broj formalnih i neformalnih ustanova/institucija za obrazovanje odraslih;
2) broj i struktura polaznika u formalnom i neformalnom sistemu obrazovanja odraslih;
3) broj i raznovrsnost programa za obrazovanje odraslih;
4) geografska rasprostranjenost ponude programa i ustanova/institucija za obrazovanje
odraslih.
Kvalitet
Raznovrsnost programa, brojnost prualaca usluga obrazovanja odraslih i potreba za
fleksibilnou programa i procesa nastave zahtevaju obezbeenje kvaliteta tako to e
se definisati standardi kvaliteta, jasne procedure primene standarda i njihovo
usavravanje. Kvalitet obrazovanja odraslih najbolje se procenjuje kroz ishode
obrazovanja izraene standardima kvaliteta postignua. Evropski okvir kvalifikacija za
celoivotno uenje zajedniki je referentni okvir za sve nivoe kvalifikacija ostvarene kako
u optem, strunom i akademskom obrazovanju, tako i u inicijalnom i kontinuiranom
obrazovanju.
Akcije:
1) razviti sistem za praenje i vrednovanje kvaliteta sredine/uslova, procesa
nastave/uenja i obrazovnih postignua (kljune kompetencije) u obrazovanju odraslih;
2) definisati standarde za programe obrazovanja, za profesionalno usavravanje
nastavnika i facilitatora za obrazovanje odraslih i za nastavni proces;
3) obezbediti kvalitet nastavnih programa - povezati sa obezbeivanjem obrazovnih
postignua u skladu s nacionalnim i evropskim okvirom kvalifikacija za celoivotno
uenje i kljunim kompetencijama;
4) intenzivirati meunarodnu saradnju u oblasti monitoringa i evaluacije kvaliteta sistema
obrazovanja odraslih i celoivotnog uenja, kroz uee Republike Srbije u
meunarodnom programu za procenu kompetencija odraslih - PIAAS.

Mere:
1) razviti sistem za akreditaciju organizacija u formalnom i neformalnom obrazovanju
odraslih;
2) osnovati nezavisnu instituciju koja e biti nadlena za definisanje i uvoenje sistema
kvaliteta, akreditaciju i sertifikaciju neformalnog obrazovanja odraslih u skladu s
meunarodnim instrumentima i standardima za istraivanje, praenje i evaluaciju u
obrazovanju odraslih;
3) stvoriti stimulativnu sredinu za uenje kroz implementaciju programa rekonstrukcije te
adaptacije postojeih prostora i njihovo opremanje savremenom audio-vizuelnom
opremom;
4) doneti zakon kojim e se urediti obrazovanje odraslih i podzakonske akte koji e
omoguiti primenu tog zakona i formiranje odgovarajuih tela i organizacija na
nacionalnom i regionalnom nivou i nivou lokalne samouprave.
Indikatori:
1) nivo razvijenosti, funkcionalne osposobljenosti i stvarnog funkcionisanja sistema za
akreditaciju institucija;
2) osnovana nezavisna institucija za akreditaciju i proveru kvaliteta obrazovanja odraslih;
3) stepen implementacije programa rekonstrukcije i adaptacije postojeih prostora i
njihovo opremanje savremenom audio-vizuelnom opremom;
4) primenjuje se zakon kojim e se regulisati pitanja o obrazovanju odraslih i
podzakonska akta donetih na osnovu tog zakona.
Relevantnost
Poboljanje relevantnosti sistema obrazovanja odraslih postie se kroz praenje i
istraivanje trita rada i usklaivanje obrazovnih programa s uoenim potrebama.
Neophodno je obezbediti visok stepen uticaja svih zainteresovanih aktera (socijalnih
partnera) na sistem obrazovanja odraslih, tj. na obrazovnu politiku, definisanje i
sprovoenje programa i verifikacije steenih kompetencija i kvalifikacija.
Akcije:
Relevantnost sistema se postie kroz fleksibilnost, odnosno sposobnost organizacija i
institucija za obrazovanje odraslih da pravovremeno i adekvatno reaguju na potrebe za
novim znanjima i vetinama:
1) fleksibilnost obrazovanja - obavezna izgradnja sistema neformalnog obrazovanja i
priznavanje kompetencija i kvalifikacija steenih neformalnim programima;

2) fleksibilnost nastavnih planova - modularizacija nastavnih planova i izrada modela

NOK. U Evropi se u takvim okvirima posebno naglaava strukovno obrazovanje i oni
olakavaju mobilnost radnika i pristup procesu obrazovanja;
3) fleksibilnost sadraja - umesto orijentacije prenos/sticanje to vee koliine znanja,
neophodno je fokusirati se na sticanje vetina: uenje uenja, kreativnost, preduzetnike
vetine, sposobnost reavanja problema;
4) fleksibilnost na nivou metodike/didaktike - sve vei naglasak na samoorganizovanom i
samostalnom uenju.
Mere:
1) praenje i istraivanje trita rada i usklaivanje obrazovnih programa;
2) razvoj obrazovnog sistema koji obezbeuje fleksibilne putanje uenja;
3) izborni moduli moraju da obezbede kvalifikacije koje omoguavaju dalji razvoj ili
promenu karijere.
Indikatori:
1) uee socijalnih partnera u definisanju kurikuluma;
2) postoji sistem praenja potreba na tritu rada;
3) fleksibilne putanje uenja na svim nivoima obrazovanja.
Efikasnost
Neophodno je podizanjem zahteva za kvalitet obrazovanja odraslih obezbediti
maksimalnu iskorienost postojeih kapaciteta i resursa. Primenom standarda
obezbedie se svrsishodno korienje kapaciteta i napora (finansijskih, materijalnih,
institucionalnih i ljudskih). Efikasnost sistema e se uspostaviti kroz maksimalnu
iskorienost postojeih ustanova formalnog obrazovanja - redovnih kola za osnovno,
srednje i visoko obrazovanje, kao i ustanova i institucija za obrazovanje odraslih iz
neformalnog sistema obrazovanja. Usluge savetovanja i karijernog voenja doprinee
boljoj informisanosti o znaenju i funkcijama celoivotnog uenja, vrstama programa,
uslovima i mogunostima profesionalnog i linog razvoja. Definisae se model odrivog
sistema finansiranja obrazovanja, odraslih, prilagoen potrebama svih interesnih grupa,
koji e koristiti razliite izvore finansiranja od budetskih, preko direktnih ulaganja
poslodavaca i pojedinaca, do meunarodnih donatorskih projekata.
Akcije:
1) usvojiti standarde za proveru kvaliteta uslova, procesa i postignua u oblasti
obrazovanja odraslih;

2) napraviti jedinstven registar svih ustanova, institucija i organizacija u oblasti formalnog

i neformalnog obrazovanja od nacionalnog do lokalnog nivoa i proceniti njihove
raspoloive kapacitete;
3) organizovati usluge savetovanja i karijernog voenja u centrima za uenje u okviru
postojeih formalnih i neformalnih obrazovnih institucija, filijala NSZ-a, socijalnih
institucija i privrednih drutava;
4) uspostaviti sistem finansiranja obrazovanja odraslih.
Mere:
1) definisati standarde za proveru kvaliteta u oblasti obrazovanja odraslih;
2) sredstva iz budeta prvenstveno usmeriti ka potrebama osetljivih grupa;
3) uvesti poreske olakice koje e podstai poslodavce da ulau u struno usavravanje
zaposlenih;
4) ustanoviti finansijske podsticaje za pojedince u korienju usluga obrazovanja
odraslih;
5) podsticati napore obrazovnih institucija i ministarstava u apliciranju za strane
donacije.
Indikatori:
1) usvojeni standardi za akreditaciju i proveru kvaliteta u oblasti obrazovanja odrasli;
2) iz budeta izdvojen iznos za razvoj podsistema obrazovanja odraslih;
3) poslodavci izdvajaju sredstva za programe strunog usavravanja i obuku;
4) zakonska regulativa;
5) broj donatorskih projekata.
Priznavanje prethodnog uenja
Do 2020. godine neophodno je razviti jedinstven sistem za priznavanje prethodnog
uenja koji e kompetencije i kvalifikacije steene kroz praksu i dodatne obuke priznati i
sertifikovati u skladu s kompetencijama koje e biti definisane u NOK, tako da one budu
priznate na nacionalnom nivou. Sistem priznavanja prethodnog uenja mora biti
zasnovan na sledeim glavnim principima:
1) jedinstveno pravo svakog pojedinca - odnosi se na priznavanje neformalnog i
informalnog uenja. Neophodno je obezbeenje jednakog pristupa i postupka prema
svakom pojedincu u procesu priznavanja, uz obavezno potovanje privatnosti i prava
pojedinaca;

2) obaveza interesnih grupa - u skladu s svojim pravima, odgovornostima i

kompetencijama interesne grupe moraju uspostaviti sistem za identifikovanje i
priznavanje neformalnog i informalnog uenja;
3) pouzdanost - procesi, procedure i kriterijumi za identifikovanje i priznavanje
neformalnog i informalnog uenja moraju biti fer, transparentni i utemeljeni na
mehanizmima kontrole kvaliteta;
4) kredibilitet i legitimnost - sistem mora biti priznat na nacionalnom nivou i zasnovan na
meunarodnim standardima.
Akcije:
1) definisati NOK i Nacionalni okvir strunih kvalifikacija;
2) usvojiti ECVET sistem (European Credit System for VET) u cilju davanja kredita za
prethodno steene strune kompetencije, bez obzira na to gde i kako su dobijene;
3) sistem univerzitetskog celoivotnog uenja (kratki kursevi i obuke, posebni programi
za zaposlene, programi na daljinu, programi elektronskog uenja, itd.) zahteva uvoenje
ESPB i sertifikovanje steenih kompetencija;
4) priznavanje prethodnog uenja zahteva uee u zajednikim meunarodnim
programima radi sagledavanja dobre prakse u zemljama EU i formulisanja
odgovarajuih modela u skladu sa specifinostima obrazovnog sistema Republike
Srbije.
Mere:
1) Usvojiti NOK i Nacionalni okvir strunih kvalifikacija u 2012. godini;
2) Promeniti Zakon o visokom obrazovanju tako to e se u njega ukljuiti razni oblici
univerzitetskog celoivotnog uenja kroz kratke kurseve - do 30 ESPB - modularizaciju,
uvoenje profesionalnih mastera i mastera za potrebe poslodavaca;
3) Razviti model priznavanja prethodnog uenja prilagoen obrazovnom sistemu
Republike Srbije;
4) Akreditovati institucije koje e sprovoditi proces priznavanja prethodnog uenja.
Indikatori:
1) Usvojen NOK i Nacionalni okvir strunih kvalifikacija;
2) novi zakon o visokom obrazovanju;
3) model priznavanja prethodnog uenja;
4) broj institucija za priznavanje prethodnog uenja;

5) poetak procesa priznavanja prethodnog uenja i izdavanja Europass-a.

Karijerno voenje i savetovanje odraslih
U skladu s konceptom celoivotnog uenja, a u cilju boljeg razvoja vetina i znanja
potrebnih za trite rada i adekvatnu socijalnu participaciju odraslih, neophodno je dalje
razviti i unaprediti sistem karijernog voenja i savetovanja odraslih u obrazovanju i
zapoljavanju. Proces voenja i savetovanja odraslih pomae pojedincima u ispravnom
sagledavanju mogunosti i donoenju pravih odluka o nainu sticanja znanja, vetine i
kompetencije koje e im koristiti u individualnom i profesionalnom razvoju. Sistem je
posebno vaan za socijalno iskljuene pojedince, koji su u nepovoljnom poloaju zbog
starosti, pola, klasne, etnike i verske pripadnosti, radnog statusa i nepismenosti.
Akcije:
1) pruanje informacija i pomoi u razumevanju i tumaenju informacija, u otkrivanju
elja, mogunosti i potreba prilikom izbora karijere;
2) voenje i savetovanje o nainu sticanja vetina neophodnih za donoenje vanih
odluka o profesionalnom usavravanju;
3) prikupljanje informacija o stepenu zadovoljstva korisnika i socijalnih partnera,
prvenstveno poslodavaca.
Mere:
1) neophodno je osnivanje centara za karijerno voenje i savetovanje odraslih u
ustanovama i institucijama formalnog i neformalnog obrazovanja;
2) savetovanje u oblasti dodatnog obrazovanja i zapoljavanja odraslih;
3) stvaranje jedinstvene baze podataka o odraslima koji su zainteresovani za dodatne
profesionalne obuke (prekvalifikaciju i dokvalifikaciju);
Indikatori:
1) broj centara za karijerno voenje i savetovanje;
2) broj korisnika usluga u centrima;
3) organizovanje seminara, treninga, radionica i drugih oblika edukacije za odrasle u
skladu s njihovim potrebama.

5. Potrebne promene u okruenju

1) Sainiti institucionalni okvir koji bi podrao uspostavljanje i razvoj podsistema
obrazovanja odraslih, jer su se do sada zakonske regulative sporo definisale i
neefikasno primenjivale. Zbog toga se u praksi pojavljuje niz fragmentiranih akcija i mera

pojedinih ministarstava, a one su meusobno nedovoljno sinhronizovane i sa

zanemarljivim efektima u odnosu na potrebe za obrazovanjem odraslih;
2) Uspostaviti socijalni dijalog izmeu relevantnih partnera (poslodavci, sindikati, drava)
i interesnih grupa (privredne komore, struna drutva, zajednice strunih kola,
profesionalna udruenja) kako bi se identifikovale potrebe za obrazovanjem, definisao
program i vrednovali ishodi. Partnerstvo valja razvijati na svim nivoima - od lokalnog,
preko regionalnog do internacionalnog;
3) Na republikom i lokalnom nivou osnivati, u skladu sa zakonom, savetodavna tela za
razvoj ljudskih resursa u kojima bi bili podjednako zastupljeni predstavnici poslodavaca,
zaposlenih, graana i obrazovnih institucija formalnog i neformalnog sektora. Tako e
predstavnici poslovnog sveta i sindikata i sami graani uticati na formiranje ponude za
obrazovanje odraslih. Kako bi se ponuda prilagodila potrebama lokalnog trita rada, na
lokalnom nivou partnerstvo valja ostvariti izmeu potencijalnih studenata i obrazovnih
institucija, filijala NSZ-a, centara za karijerno voenje i savetovanje odraslih,
istraivakih centara, preduzea, lokalne samouprave i NVO. Pravnu prirodu,
nadlenosti i procedure osnivanja saveta formulisati u akcionom planu;
4) Ostvariti saradnju s meunarodnim organizacijama (EU, OECD, UNESCO) i uee u
zajednikim programima i projektima posredstvom mree institucija i centara. Za
Republiku Srbiju je najvanije da usaglasi zakonske regulative sa EU, kako bi imala
pristup fondovima koji su specijalno namenjeni razvoju podsistema obrazovanja odraslih
i konceptu celoivotnog uenja. Za ovaj tip partnerstva neophodno je i uestvovanje u
meunarodnim sistemima kontrole kvaliteta, na primer u Programu za procenu
kompetencija odraslih - PIAAS;
5) Diversifikovati izvore finansiranja - Ukljuiti privatni sektor, poslovni svet i pojedince u
finansiranje programa celoivotnog uenja. Fiskalnom politikom omoguiti fiskalne
olakice za pojedince i poslodavce ukoliko ulau u programe obrazovanja odraslih. Kroz
razvoj meunarodne saradnje obezbediti pristup raznovrsnim fondovima vezanim za
obrazovanje npr. strukturnim fondovima EU u oblasti obrazovanja - Tempus, Leonardo
da Vinci, Lifelong Learning Programs, Grundtvig, Comenius;
6) Menjati medijski odnos prema obrazovanju - Potrebno je definisati nacionalni program
podrke i promocije koncepta celoivotnog uenja. Uvesti nauno-obrazovni kanal i
specijalizovane emisije koje promoviu i naglaavaju neophodnost obrazovanja odraslih.

6. Strateke relacije podsistema obrazovanja odraslih s drugim sistemima

1. obrazovanje odraslih - privreda:
(1) definisanje programa i obuka na svim nivoima obrazovanja u skladu s
potrebama trita rada i privrede, kao i sa eljama i potrebama pojedinaca,
(2) saradnja u karijernom voenju i savetovanja na svim nivoima obrazovanja,
naroito u savetovanju odraslih pri izboru odgovarajuih programa za
unapreenja znanja i vetina;
2. obrazovanje odraslih - profesionalna udruenja:

(1) zajednika istraivanja u oblastima meuresorne saradnje, uestvovanje u

zakonodavnim aktivnostima,
(2) zajedniko uestvovanje na meunarodnim projektima,
(3) definisanje potrebnih vetina i znanja,
(4) saradnja pri definisanju obrazovnih profila,
(5) razvoj sistema za priznavanje prethodnog uenja,
(6) dijalog i partnerstvo na razliitim nivoima planiranja, razvoja i ostvarivanja
obrazovanja odraslih;
3. obrazovanje odraslih - fiskalni sistem:
(1) uvoenje poreskih olakica na ulaganja poslodavaca u dodatno
obrazovanje i obuavanje zaposlenih,
(2) fiskalne olakice za pojedince koji ulau u sopstveno obrazovanje;
4. obrazovanje odraslih - kultura:
(1) programi obrazovanja odraslih mogu doprineti poveanju nacionalnog i
kulturnog identiteta populacije u celini, kao i potovanju individualnih
vrednosti pojedinaca,
(2) neophodno je da programe finansiraju MP i ministarstvo nadleno za
kulturu, informisanje i informaciono drutvo.

II. FINANSIRANJE OBRAZOVANJA

Misija finansiranja obrazovanja je efikasno usmeravanje budetskih i drugih sredstava,
u skladu s obrazovnim strategijama, radi postizanja eljenih efekata. Funkcije
finansiranja vezane su za svaki nivo obrazovanja pojedinano, dok se odnosi meu
nivoima reguliu u skladu s definisanom optom obrazovnom strategijom. Finansiranje
obrazovanja predstavlja jedan od najvanijih instrumenata realizacije obrazovnih
strategija i unapreenja obrazovnog sistema.

1. Vizija sistema javnog finansiranja

Polazei od injenice da obrazovanje predstavlja vrstu produktivnog javnog rashoda,
osnov na kome se razvija vizija sistema obrazovanja je poveanje uea ukupnih javnih
rashoda za obrazovanje na nivo od 6% bruto domaeg proizvoda do 2020. godine. Ovo
poveanje mora da bude kontinualno, kao strateko opredeljenje drave.
Poveanje javnih rashoda za obrazovanje mora da postigne etiri kljuna efekta:
1) poveanje kvaliteta obrazovanja;

2) unapreenje dostupnosti, tj. obuhvata obrazovanja;

3) poveanje efikasnosti sistema obrazovanja;
4) poveanje relevantnosti obrazovanja, tj. osiguravanje podrke onim nivoima, oblicima
i programima obrazovanja koji daju najvei doprinos razvoju drutva i privrede.
Poveanje kvaliteta predstavlja najvaniji cilj obrazovnog procesa. Sistem finansiranja
obrazovanja na svim nivoima mora da postane snaan instrument obrazovne strategije
koji doprinosi poveanju kvaliteta.
Unapreenje dostupnosti kod predkolskog i osnovnog obrazovanja predstavlja
poveani obuhvat dece predkolskim vaspitanjem, osigurava potpuni obuhvat
pripremnim predkolskim programom i osnovnim obrazovanjem, predupreuje osipanje
tokom osnovnog obrazovanja i poveava broj uenika koji upisuju srednje obrazovanje.
U srednjokolskom i visokom obrazovanju sistem finansiranja mora kroz dodatno
finansiranje i sistem stipendiranja i kreditiranja uenika i studenata nieg
socioekonomskog porekla obezbediti kvalitet i jednakopravnost. Sistem finansiranja
akademskih i doktorskih studija mora da obezbedi pokrivanje svih trokova naunoobrazovnog procesa ime se obezbeuje univerzalna dostupnost i primena naela
izuzetnosti na najviem nivou formalnog obrazovanja. Celoivotno obrazovanje mora
postati sastavni deo procesa rada i napredovanja svakog radno sposobnog graanina i
stoga mora biti posebno stimulisano.
Poveanje efikasnosti mora da obezbedi bolje upravljanje obrazovnim sistemom uz
smanjenje neracionalnosti i skraenje prosenog trajanja studiranja. Meutim, poveanje
ekonomske efikasnosti ne sme ugroziti kvalitet obrazovanja niti sme smanjiti dostupnost.
Poveanje relevantnosti obrazovanja ostvaruje se tako to se finansijska sredstva u
veoj meri usmeravaju ka onim oblicima obrazovanja, pre svega u visokom obrazovanju,
koji formiraju kadrove u oblastima prioritetnim za razvoj Republike Srbije.
Dalji tekst konkretno razrauje gore navedene principe i sadri dve celine, prvu
posveenu preduniverzitetskom obrazovanju, i drugu - visokom obrazovanju. S obzirom
da se od visokog obrazovanja i nauno-istraivakog rada oekuje da postanu istinski
generatori razvoja celokupnog drutva, jedan od najvanijih instrumenata za realizaciju
tog cilja je model finansiranja visokog obrazovanja i nauke. Zbog toga je neophodno da
se kroz izradu Akcionog plana formulie u ovom smislu konzistentna politika
finansiranja. Model prikazan u daljem tekstu jedan je od moguih modela jednog od
segmenata tog sistema, koji tek kroz celovitu strunu evaluaciju treba proveriti i
verifikovati.

2. Finansiranje preduniverzitetskog obrazovanja i vaspitanja

Kratak opis postojeeg sistema po nivoima obrazovanja
U postojeem sistemu finansiranja nisu definisani odnosi i prioriteti na tri nivoa na kojima
se moe posmatrati sistem finansiranja preduniverzitetskog obrazovanja, a to su:
1) makronivo - nivo uea izdvajanja za obrazovanje u bruto domaem proizvodu;

2) mezonivo - odnosi u ulaganjima u pojedine nivoe obrazovanja;

3) mikronivo - odnosi unutar pojedinih nivoa obrazovanja.
Na makronivou potrebno je spreiti smanjenje uea javnih ulaganja, a u uslovima
privredne ekspanzije obezbediti poveanje uea javnih ulaganja za obrazovanje u
bruto domaem proizvodu, i to kroz propisavanje fiskalnih pravila kojima se ograniava
diskreciona vlast nosilaca fiskalne i obrazovne strategije te omoguava stabilan nivo
finansiranja obrazovanja u srednjem i dugom roku.
Na mezonivou potrebno je otkloniti sistemske nedostatke i usmeriti sredstva uteena
na nekom nivou, ka nivou obrazovanja za koji se ustanovi da su mu neophodna dodatna
ulaganja. Primer unapreenja upravljanja na mezonivou je smanjenje broja srednjih
strunih kola, transformacija odreenog broja srednjih strunih kola i otvaranje veeg
broja gimnazija. Uteena sredstva se mogu preusmeriti ka unapreenju uslova u
kojima se odvija obrazovni proces, kupovini savremene opreme i uila i dr.
Na mikronivou potrebno je utvrditi prioritete u okviru odreenog nivoa obrazovanja i
preusmeriti uteena sredstva radi postizanja definisanih ciljeva. Stoga je, ako uzmemo
za primer osnovno obrazovanje, sredstva koja e se generisati usled smanjenja broja
odeljenja i spajanja kola mogue uloiti u unapreenje rada s decom kojoj je potrebna
dodatna obrazovna podrka.
Upravljanje finansijama na tri navedena nivoa mora se sprovoditi dvojako:
1) usvojene odluke moraju imati dugoroan karakter i predstavljati strateko opredeljenje
drave u odreenom sektoru obrazovanja;
2) upravljanje finansijama postaje instrument za sprovoenje razvojnih obrazovnih
strategija.
Postojei sistem finansiranja predkolskog obrazovanja je decentralizovan i zasnovan
je na modelu u kome su sufinansijeri lokalna samouprava i roditelji. Po postojeem
modelu, lokalna samouprava obezbeuje sredstva koja pokrivaju 80% trokova, a
roditelji obezbeuju 20% trokova (prosean nivo, dok nivo uea u pojedinanom
sluaju zavisi od socioekonomskog statusa roditelja). Nadalje e se razvijati modeli
javno-privatnog partnerstva sa ciljem obezbeivanja veeg obuhvata dece predkolskog
uzrasta.
Sredstva za pripremni predkolski program obezbeuju se u republikom budetu i
prenose se lokalnim samoupravama na osnovu broja formiranih grupa. Navedeni sistem
je pokazao razliite efekte, u zavisnosti od naina upravljanja sredstvima na nivou
lokalne samouprave. Jedan od znaajnih primera neefikasnosti je izgradnja novih
predkolskih ustanova u lokalnim samoupravama gde postoji viak prostora u kolama u
kojima je broj uenika drastino smanjen. Preureenjem prostora u kolama za potrebe
predkolskog obrazovanja, postigle bi se znaajne utede:
1) ne bi se zidao novi objekat;

2) administrativno osoblje kole bi moglo da obavlja iste poslove i za predkolsku

ustanovu.
Poto u prethodnom periodu nije bilo planiranja i koordinacije republikog nivoa i nivoa
lokalne samouprave, nastala je neadekvatno razvijena mrea predkolskih ustanova,
posebno u ruralnim sredinama i nerazvijenim lokalnim samoupravama. Samim tim, u
postojeem sistemu nije zastupljena dostupnost i jednakopravnost za ugroene grupe
dece i uenika, ije je socioekonomsko poreklo nie od republikog proseka, pa se
poveavaju anse za rano naputanje kolovanja i nastavak reprodukcije kruga
siromatva.
Sistem finansiranja osnovnog i srednjeg obrazovanja zasnovan je na vie ulaznih
varijabli, pri emu je najvanija varijabla broj odeljenja. Kako je demografski trend
negativan, direktori kola se bore da dobiju odobrenje za odravanje postojeeg broja
odeljenja ili to je mogue manje smanjenje tog broja. Time, zbog neadekvatnog
smanjenja broja odeljenja, nastaje fundamentalna neefikasnost u osnovnom
obrazovanju. U periodu od kolske 1990/91. godine do kolske 2008/09. godine, broj
uenika u osnovnom obrazovanju smanjen je za oko 215 000 (RZS). U istom periodu,
broj odeljenja smanjen je za samo oko 2300, a broj kolskih objekata (centralne kole i
izdvojena odeljenja) za 86. Moe se zakljuiti da je realno ulaganje po ueniku znaajno
poveano, ali i to da sredstva nisu ulagana u razvoj obrazovanja ve u zadravanje
postojeeg broja zaposlenih. Smanjenje broja uenika nije bilo praeno odgovarajuom
optimizacijom mree osnovnih kola. U srednjokolskom obrazovanju uoava se
dominacija srednjeg strunog obrazovanja, koje je znaajno skuplje od gimnazijskog.
Kad se ima u vidu injenica da najvei broj uenika po zavretku srednjeg strunog
obrazovanja upisuje visoko obrazovanje, nastaje dodatna neefikasnost, jer su uenici
srednjeg strunog obrazovanja pohaali skuplje nastavne planove i programe, i spremali
se za trite rada, a ne za upis na VU. Sledi da je neophodno optimizovati mreu
srednjih kola i poveati broj uenika u gimnazijama, ime se mogu otkloniti prikazane
neefikasnosti i utedeti odreena sredstva. Takoe, postojei sistem finansiranja nije na
odgovarajui nain regulisao profesionalno usavravanje nastavnika za ije finansiranje
su nadlene lokalne samouprave. U praksi postoje velike razlike u primeni, koje u
najveoj meri koreliraju s ekonomskim razvojem lokalnih samouprava jer siromanije
lokalne samouprave nisu imale dovoljno sredstava da bi ispunile postavljene zakonske
uslove.

Glavni nedostaci postojeeg sistema

Pored navedenih problema, u postojeem sistemu gde se 95% budetskih sredstava za
preduniverzitetsko obrazovanje troi na plate zaposlenih u okviru pripremnog
predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, nije mogue utvrditi strateko
opredeljenje drave niti je upravljanje finansijama mogue. Postojei dualni sistem
finansiranja preduniverzitetskog obrazovanja, prema kome je republika nadlena za
isplatu plata a lokalne samouprave za obezbeivanje kapitalnih ulaganja, materijalnih
trokova i drugih rashoda, pokazao je i druge znaajne nedostatke. Negativni efekti
postojeeg sistema finansiranja ogledaju se u injenici da ne postoje odgovarajua
sredstva na nivou lokalne samouprave za razvojne projekte (izgradnja novih
predkolskih ustanova, finansiranje profesionalnog usavravanja nastavnika, kupovine
savremene opreme i uila), to je posebno izraeno u siromanijim lokalnim
samoupravama koje imaju simboline izvorne prihode. Zbog toga je postojee stanje

vaspitno-obrazovnih objekata u datim lokalnim samoupravama loije od republikog

proseka, te se s vremenom razlike izmeu najrazvijenijih i najnerazvijenijih lokalnih
samouprava samo poveavaju. Posledino, poveanje razlika u opremljenosti objekata,
strunim znanjima nastavnika i dostupnosti savremene opreme i uila dovodi do loijih
obrazovnih postignua uenika iz nerazvijenih lokalnih samouprava i osipanje tokom
trajanja osnovnog i srednjeg obrazovanja. Takoe, u osnovi postojeeg sistema
finansiranja je odravanje postojee mree obrazovnih ustanova.

Nov model finansiranja

Opisane manjkavosti postojeeg sistema predstavljaju osnovni generator ideja za
uvoenje novog modela finansiranja preduniverzitetskog obrazovanja, sa zadatkom da
doprinese prebacivanju fokusa s postojee statike dimenzije (odslikane u odravanju
iste mree ustanova i broja zaposlenih), na novu - dinamiku dimenziju, usmerenu ka
planiranju mera razvoja obrazovanja i ka podizanju njegovog kvaliteta i efikasnosti.
Ispunjavanje ovih ciljeva moe se ostvariti jedino uvoenjem sistema finansiranja prema
broju uenika, u okviru koga e se nivo finansiranja uenika razlikovati u zavisnosti od
obrazovnih potreba i socioekonomskih osobenosti sredina u kojima uenik pohaa
nastavni proces.
Osnovni instrument finansiranja preduniverzitetskog obrazovanja je uvoenje sistema
finansiranja prema broju dece, odnosno uenika.
Pritom, sistemu preduniverzitetskog obrazovanja se pristupa kao jedinstvenom (a ne kao
zbiru tri razdvojena sistema - predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja) u kome
se definiu principi, kljuna obeleja i nadlenosti centralnog i lokalnog nivoa.
Preduslov za uvoenje novog sistema finansiranja je postojanje informacinog sistema, iz
koga e se prikupljati podaci i na nivou lokalne samouprave i na nivou svake
pojedinane kole.
U novom modelu finansiranja preduniverzitetskog obrazovanja kreiraju se tri kljuna
elementa:
1) centralna formula - u okviru koje se cena po detetu, odnosno ueniku diferencira na
osnovu razlika utvrenih nastavnim planom i programom;
2) sistem podele trokova - odreivanje uea centralnog i lokalnog nivoa u
finansiranju deteta i uenika;
3) lokalne formule - pravila odreivanja nivoa sredstava na lokalnom nivou.
Uloga centralne formule je prevashodno izraunavanje cene obrazovnog procesa za
tipino dete i uenika, dok je svrha sistema podele trokova i lokalne formule
obezbeivanje adekvatnog nivoa finansiranja u skladu sa specifinim obrazovnim
potrebama deteta i uenika u odreenoj lokalnoj samoupravi. Sistem podele trokova
mora obezbediti pravednost i razliit (ili jednak) procenat uea centralnog i lokalnog
nivoa. Ceo sistem mora uzeti u obzir razlike u ekonomskoj moi lokalnih samouprava i
na taj nain obezbediti vee uee centralnog nivoa u finansiranju uenika koji nastavu
pohaaju u kolama koje pripadaju lokalnim samoupravama s manjom ekonomskom

moi. Nakon primene modela podele trokova radi izjednaavanja nivoa sredstava,
lokalne samouprave moraju razviti modele lokalnih formula u okviru kojih e
kvantitativno izraziti sve specifinosti obrazovnog procesa i uz to se moraju imati u vidu
razliite lokalne okolnosti (mrea kola, broj izdvojenih odeljenja, razliiti oblici dodatnih
obrazovnih potreba). Ispunjenje ciljeva obrazovnih strategija jedino je mogue uz
koordinaciju sva tri elementa novog modela finansiranja.
U centralnoj formuli sistem utvrivanja plata zaposlenih je centralizovan i jedinstven za
sve zaposlene. S obzirom na to da fiskalna decentralizacija implicira i decentralizaciju u
odreivanju plata, potrebno je definisati nivo autonomije koju e lokalne samouprave
imati u odreivanju plata. Sigurno je da bi potpuna deregulacija mogla dovesti do velikog
broja negativnih, neeljenih efekata (veliki raspon plata izmeu razvijenih i nerazvijenih
optina, nastavnici naputaju optine s manjim nivoom plata i dr.), pa se stoga namee
odreeni vid ograniene samostalnosti optina u definisanju plata. Prema tom reenju,
lokalne samouprave bi, u skladu sa sistemom podele trokova, mogle da plate
zaposlenih u kolama poveaju najvie do odreenog procenta, ime bi plate u tim
lokalnim samoupravama mogle biti vee od propisanih na nivou republike za odreeno
zvanje.
Proces definisanja formule na centralnom nivou potrebno je zasnovati na utvrivanju
specifinosti programa obrazovanja, vodei rauna o indikatorima i definisanim
kriterijumima koji utiu na cenu, po odreenoj kategoriji uenika:
1) obrazovni ciklus i profili (pripremni predkolski program, osnovno obrazovanje od
prvog do etvrtog razreda, osnovno obrazovanje od petog do osmog razreda, osnovne
muzike kole, gimnazije - opte, filoloke i matematike ili druge specijalizovane razliiti profili u srednjim strunim kolama i dr.);
2) obrazovanje na manjinskim jezicima;
3) broj dece s posebnim potrebama;
4) gustina populacije na teritoriji lokalne samouprave;
5) kvalitet puteva;
6) stanje socioekonomskih indikatora u lokalnoj samoupravi u odnosu na republiki
prosek.
Novi sistem finansiranja mora ukljuiti u tekue rashode i rashode neophodne za
profesionalno napredovanje nastavnika predviene ovom strategijom i zakonskim
propisima. Iako u strogo fiskalnom smislu poveanje plata nastavnika predstavlja deo
tekuih rashoda, odreeno procentualno poveanje sredstava u budetu za finansiranje
poveanja plata nastavnika koji su stekli vie zvanje, sutinski e predstavljati oblik
jasne obrazovne strategije drave kojom se nastavnici stimuliu da kontinualno rade na
svom usavravanju i sticanju novih znanja i vetina.
Navedeni indikatori predstavljaju smernice za definisanje i izraunavanje koeficijenata u
okviru centralne formule koji opredeljuju nivo dodatnih sredstava u odnosu na cenu
jedininog uenika (uenik od prvog do etvrtog razreda osnovne kole). To konkretno

znai da e se u okviru centralne formule iznos sredstava koji lokalna samouprava

dobija za preduniverzitetsko obrazovanje izraunavati mnoenjem cene jedininog
uenika sa brojem uenika i zbirom svih koeficijenata, koji odraavaju specifinost
obrazovnog procesa u lokalnoj samoupravi. Samim tim, cena uenika istog obrazovnog
nivoa nee biti ista u svim lokalnim samoupravama, ve e odraavati realne razlike koje
postoje u realizaciji obrazovnog procesa.
Na pravila o centralnoj formuli se naslanja i mogunost da lokalne samouprave razvojem
posebnih modela lokalnih formula izvre dodatna prilagoavanja i uvrste dodatne
indikatore i izraunaju dopunske koeficijente, ijom primenom e sredstva biti
transferisana do svake pojedinane kole.
Teite finansiranja u novom modelu potrebno je prebaciti s finansiranja postojee
mree ustanova na finansiranje programa obrazovanja koji se definiu republikim
propisima, kao i na finansiranje razvoja obrazovanja. Kroz novi sistem finansiranja
moraju da se obezbede sredstva za finansiranje:
1) tekuih rashoda vezanih za obrazovni proces;
2) kapitalnih izdataka;
3) sredstava za razvoj obrazovanja.

Finansiranje tekuih rashoda

Principi novog modela finansiranja tekuih rashoda su:
1) fiskalna decentralizacija;
2) efikasnost;
3) efektivnost;
4) jednakopravnost.
Navedeni principi meusobno su povezani i ine koherentnu celinu. Dok princip fiskalne
decentralizacije predstavlja opredeljenje da je potrebno podeliti nadlenosti vezane za
finansiranje obrazovanja izmeu centralnog i lokalnog nivoa, ostala tri principa stvaraju
vezu izmeu modela finansiranja i ciljeva obrazovne strategije. Princip fiskalne
decentralizacije podrazumeva dve osnovne vrste nadlenosti centralnog nivoa:
1) definisanje centralne formule i propisivanje obavezujuih pravila u vezi sa strukturom
modela finansiranja i vrednostima koeficijenata za razliite kategorije ulaznih varijabli dece i uenika;
2) kontrola prenosa sredstava s nivoa lokalne samouprave ka kolama i kontrola
strukture alociranih sredstava u skladu s jasno definisanim pravilima na osnovu principa
obrazovne strategije.

Ovime se uloga lokalne samouprave poveava kroz upravljanje sredstvima i resursima

na mikronivou, a to su: mrea predkolskih ustanova, osnovnih i srednjih kola,
formiranje odeljenja u skladu s propisanim maksimalnim brojem uenika po odeljenju,
zavisno od vrste kole i odeljenja, razvoj sistema prevoza uenika, stipendiranje uenika
iz socijalno ugroenih porodica i dr.
Za poveanje efikasnosti, efektivnosti i jednakopravnosti, i smanjenje tekuih jedininih
trokova po detetu, odnosno ueniku te poveanje ulaganja u opremu i razvoj
obrazovnog sistema, mogua su sledea sredstva:
1) optimizacija mrea osnovnih i srednjih kola;
2) poveanje radnog angaovanja nastavnika u kolama;
3) smanjenje broja uenika u srednjim strunim kolama i poveanje broja uenika u
gimnazijama;
4) smanjenje broja asova neposredne nastave u srednjim kolama.
Efikasnost i efektivnost su osnovni kriterijumi za usmeravanje sredstava koja koja mogu
biti uteena na odreenom nivou obrazovanja ka drugim nivoima ili drugim ciljevima
finansiranja u okviru istog nivoa obrazovanja.
Svrha kriterijuma jednakopravnosti jeste obezbeivanje dodatne obrazovne podrke deci
i uenicima na osnovu dodatnih obrazovnih potreba koje proistiu iz linih potreba i
mogunosti, ili iz socioekonomskog porekla deteta i uenika. U praksi, ovaj princip mora
da se ispuni tako to e se uvesti razliiti korektivni faktori.
Veza izmeu efikasnosti, efektivnosti i pravednosti ima uzrono-posledini sled:
efikasnija upotreba sredstava i resursa (efikasnost) stvara uslove za definisanje i
sprovoenje mera kojima se postiu poeljni efekti (efektivnost), to u krajnjoj instanci
smanjuje socijalne i druge razlike nastale zbog socioekonomskog porekla ili linih
karakteristika deteta i uenika. Time se i doprinosi smanjenju socijalnih razlika izmeu
najugroenijih delova stanovnitva i populacije u proseku i smanjuje se potreba za
razliitim oblicima socijalne pomoi u budunosti.

Finansiranje razvoja obrazovanja

Sredstva za finansiranje razvoja obrazovanja deo su budeta MP i imaju karakter
programskog dela budeta. Programski deo budeta funkcionie po sistemu spojenih
sudova s delom budeta koji je alociran za tekue trokove obrazovnog procesa. Time
se obezbeuje odrivost nivoa finansiranja preduniverzitetskog obrazovanja u bruto
domaem proizvodu i u sluaju smanjenja broja uenika u odnosu na prethodnu godinu
ili smanjenja odreenih varijabli koje odreuju nivo tekuih rashoda. Dakle, za isti ukupni
budet (ne raunajui usklaivanje za inflaciju), nivo tekuih izdvajanja e se smanjivati,
a nivo sredstava za razvoj obrazovanja poveavati.
Sredstva za razvoj obrazovanja obezbedie uslove za sprovoenje kolskih razvojnih
planova, koji obuhvataju razliite aktivnosti vezane za unapreenje funkcionisanja i

kvaliteta nastavnog procesa (profesionalno usavravanje nastavnika, realizacija

seminara, radionica, sekcija za uenika, nabavka opreme i savremenih uila i sl.).
Lokalna samouprava e zajedno sa kolama na svojoj teritoriji definisati predloge
kolskih razvojnih planova i predlagati nivo procentualnog uea u finansiranju
realizacije razvojnih planova. MP e na osnovu definisanih prioriteta donositi odluke o
prihvatanju i nivou finansiranja pojedinanih kolskih razvojnih planova.
Kao dodatni oblik finansiranja razvoja obrazovanja, MP e alocirati odreena sredstva, u
okviru programskog dela budeta, namenjena za sprovoenje odreenog razvojnog
prioriteta znaajnog za naciju. U tom sluaju, MP e raspisivati konkurs za finansiranje
razvojnog prioriteta, i kole koje ispune definisane uslove dobie sredstva za realizaciju
odreenog programa.

Izuzeci od modela finansiranja prema broju uenika

Kad se imaju u vidu negativni demografski trendovi i migracije prema veim centrima,
sistem finansiranja prema broju dece i uenika ne moe se primeniti u odreenom broju
lokalnih samouprava. Naime, u pojedinim lokalnim samoupravama (posebno u
osnovnom obrazovanju), zbog malog broja dece, kroz novi sistem finansiranja
obrazovanja ne bi se alocirao dovoljan nivo sredstava za nesmetano i kvalitetno
odvijanje nastavnog procesa. U tim sluajevima predviaju se sledei mehanizmi:
1) definisati kriterijume na osnovu kojih se odreene lokalne samouprave, odnosno vrste
kola (etvorogodinje, osmogodinje, male seoske kole sa izdvojenim i kombinovanim
odeljenjima), izuzimaju iz sistema finansiranja prema broju dece i uenika;
2) pored varijabilnog dela finansiranja na osnovu broja upisane dece i uenika,
prilagoditi novi sistem finansiranja uvoenjem fiksnog dela - institucionalnog granta, ija
e visina zavisiti od broja izdvojenih odeljenja, broja kombinovanih odeljenja i drugih
faktora.
Nov sistem finansiranja e predstavljati pravilo, dok su predloena dopunska reenja
samo potvrda da nijedan sistem finansiranja nije idealan i da je neophodno uoiti
izuzetke. Odrivost sistema finansiranja je mogua samo ukoliko se obezbedi ispunjenje
proklamovanog cilja da poveanje efikasnosti ne sme ugroziti efektivnost, kvalitet i
jednakopravnost.

Potrebni uslovi za implementaciju novog modela finansiranja

Uvoenje novog modela finansiranja ve je, u naelu, propisano ZOSOV te e u
narednom periodu biti neophodno usvajanje izmena i dopuna tog zakona, kojima e biti
detaljnije definisan nain usvajanja centralne formule, sistema podele trokova i uloge
lokalnih formula. Takoe, nakon izmena i dopuna navedenog zakona, usledie i
usvajanje novih podzakonskih akata, kojima e biti obezbeeno zaokruivanje novog
modela finansiranja i time stvoreni preduslovi za uspenu primenu u praksi.

3. Finansiranje visokog obrazovanja

Kratak opis postojeeg sistema

Tekui model finansiranja regulisan je Uredbom o normativima i standardima uslova

rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budeta ("Slubeni glasnik
RS", br. 15/02, 100/04, 26/05, 38/07 i 110/07), iji su elementi vezani za stari sistem
studija (nebolonjski), pa je samim tim neophodno tu uredbu uskladiti s novim sistemom
studiranja ili zameniti drugim modelom finansiranja. S druge strane, Zakonom o visokom
obrazovanju predvieno je zakljuivanje posebnih ugovora o finansiranju izmeu MP i
svake samostalne VU, to, takoe, jo uvek nije realizovano u praksi. Zato u iroj, a i
uoj javnosti vlada uverenje da je potrebno kritiki preispitati i poboljati sistem
finansiranja.
Uredba u najveoj meri alocira sredstava u srazmeri s brojem prvi put upisanih
budetskih studenata, uz uzimanje u obzir i drugih elemenata kao to su: veliina
nastavne grupe, broj grupa, broj nastavnog osoblja za te grupe, povrina zgrade, broj
odreenih nenastavnih pozicija itd. Na taj nain odreuje se ukupan nivo sredstava
(iskazan i kroz broj potrebnih zaposlenih), koji se koriguje u zavisnosti od stvarnog
stanja zaposlenih na VU. Na osnovu godinjeg obrauna, odreeni nivo sredstava
meseno se uplauje svakoj VU za plate, bez obzira na to da li je svako zaposleno lice
finansijski pokriveno. Svaka VU iz te sume (i eventualnih sopstvenih prihoda) odreuje
nivo plata svojih zaposlenih.
Sredstva za materijalne trokove odreuju se na osnovu utvrenih normativa i zavrnih
rauna VU i u tekuim trokovima predstavljaju procenat uea budetskih sredstava
u ukupnim sredstvima VU primenjen na svaki realan raun. Trokove za opremu i
investiciono odravanje budet, zbog nedostatka sredstava, praktino ne isplauje iako
je po Uredbi na to obavezan (sredstva za te namene MP koristi samo interventno).
Drava ve vie godina ne isplauje materijalne trokove na nivou definisanom prema
formuli iz Uredbe. To stvara velike probleme dravnim VU kad treba da obezbede
sredstava za grejanje i druge operativne trokove svog poslovanja, a posledica je
ugroavanje odvijanja i kvaliteta nastave.
Sadanji sistem obezbeuje jednom delu studenata finansiranje obrazovanja na
dravnim VU na teret republikog budeta (oko 50% upisanih studenata). Pritom su
nekima pokriveni i trokovi ivota, dok drugima nisu, to oteava situaciju studentima
koji studiraju van mesta u kome ive a nisu u studentskim domovima. Jedan deo
studenata dravnih VU (koji nisu u kategoriji budetskih studenata) i svi studenti na
privatnim VU sami plaaju svoje kolarine.
Nauno-istraivaki rad na univerzitetima nije sastavni deo Uredbe, ve se realizuje
putem projektnog finansiranja, na osnovu Strategije naunog i tehnolokog razvoja
Republike Srbije za period od 2010. do 2015. godine. Tako formalno postoji
razdvojenost u finansiranju istraivanja i visokog obrazovanja, to ne odgovara sutini
misije akademskog obrazovanja gde su ove dve oblasti nerazdvojivo povezane.
Realizacija doktorskih studija, koje objedinjuju obrazovnu i naunoistraivaku delatnost,
na nekim univerzitetima zapoela je jo 2006. godine, a jo ne postoji definisan sistem
finansiranja. Sami studenti doktorskih studija u najveem broju nadoknauju kolarine
koje su ustanovili univerziteti. Neto iznad 50% procenata studenata doktorskih studija
ukljueno je u projekte preko kojih se finansiraju trokovi istraivanja, i kroz koje su
studenti angaovani ili kao stipendisti (obezbeeno samo zdravstveno osiguranje) ili kao

mladi istraivai sa statusom istraivaa pripravnika u institutima ili asistenata na

univerzitetima (obezbeeno zdravstveno i penziono osiguranje).
kolarine na svim nivoima studija, koje su ustanovili univerziteti, na pojedinim
fakultetima veoma su visoke i nisu zasnovane na transparentnim kalkulacijama stvarnih
trokova studiranja.

Glavni nedostaci postojeeg sistema

Primenu postojeeg modela finansiranja visokog obrazovanja u Republici Srbiji prate
sledei problemi:
1) VU, ponekad voene kratkoronim finansijskim interesima, prevelikim upisom i
nekontrolisanim otvaranjem svojih odeljenja irom zemlje, ugroavaju kvalitet i
efikasnost studija;
2) Dosadanja dravna upisna strategija i delom nain finansiranja doveli su do
neadekvatnog broja upisanih (i posledino diplomiranih) studenata po strunim i
naunim oblastima u odnosu na potrebe razvoja zemlje. Manji broj studenata upisuje
fakultete prirodnih i tehnikih nauka, a vei broj fakultete drutvenih nauka. Zbog toga je
neophodno sprovesti planski upis studenata na fakultete, usklaen sa prioritetima
privrednog i drutvenog razvoja;
3) Sadanji sistem finansiranja pravi veliku razliku izmeu budetskih i
samofinansirajuih studenata. Deo budetskih studenata, nakon ispunjenja
odgovarajuih uslova, dobija i dodatnu budetsku podrku koja obezbeuje vrlo povoljan
smetaj i ishranu, te druge studentske beneficije. Samofinansirajui studenti sami
plaaju kolarinu i nemaju nikakvo pravo na korienje navedenih beneficija;
4) Istraivanja su pokazala da uenici boljeg materijalnog stanja postiu i bolji uspeh
tokom srednjokolskog obrazovanja, tako da se primenom rangiranja samo po uspehu
studentima koji su slabijeg materijalnog stanja smanjuje dostupnost studijama;
5) Sistem finansiranja je netransparentan - javnost ne zna se koliko kota kolovanje
jednog studenta na nekom fakultetu. Studenti takoe ne znaju koliko drava izdvaja za
njihovo obrazovanje;
6) Nije postavljen valjan celovit sistem finansiranja doktorskih studija. Sistem prijema
studenata doktorskih studija na finansirane istraivake projekte nije u dovoljnoj meri
transparentan. Studentima nisu javno dostupne informacije o mogunostima ukljuivanja
u projekte;
7) Gledano u celini, postojei sistem finansiranja visokog obrazovanja ne reava
probleme ni ravnopravnosti u dostupnosti obrazovanja, ni efikasnosti studiranja, ni
kvaliteta studija, niti podrava studiranje u onim oblastima koje su posebno vane za
razvoj privrede i drutva u Republici Srbiji.
Navedeni nedostaci pokazuju da finansiranje visokog obrazovanja nije na adekvatan
nain postavljeno, pa se kao posledica javlja socijalno nezadovoljstvo i meu

studentima, i meu nastavnicima, i u segmentima drutva koja se oslanjaju na visoko

obrazovanje.

Socijalni, ekonomski, obrazovni i drugi razlozi za formulisanje novog modela

finansiranja
Smernice za usvajanje novog sistema finansiranja proistiu iz pobrojanih uoenih
slabosti sadanjeg sistema finansiranja.
Vaan i uvek prisutni parametar svakog dobrog sistema finansiranja je podizanje
kvaliteta obrazovanja. Postojei sistem finansiranja podstie sve VU na to vei upis
studenata, a implicitno i na veu efikasnost studiranja, tj. prolaznost na ispitima. To,
samo po sebi, nisu neprihvatljivi ciljevi, jer i novi sistem treba da ih ostvaruje. Meutim,
postojei sistem nije obezbedio mehanizme koji bi spreavali da se ti ciljevi ostvare na
raun kvaliteta obrazovanja. Novi sistem bi takve korektivne mehanizme trebalo da
obezbedi, jer kvalitet obrazovanja je primarni cilj, a iz njega se izvode dva sekundarna
cilja - poveanje broja studenata i poveanje efikasnosti studiranja.

Model unapreenja finansiranja visokog obrazovanja na dravnim fakultetima

Novi model finansiranja mora i dalje jedinstveno obuhvatati razliite nivoe i vrste studija
(akademske i strukovne) i ustanovljavati jedinstvena pravila. Strateki cilj je dostizanje
evropskog proseka relativnog izdvajanja za visoko obrazovanje iz javnih sredstava
njegovim poveanjem na 1,25% BDP. Ispunjenje datog cilja moe se postii postepeno,
sledeom dinamikom: u 2014. godini poveanje na 0,9%, u 2016. godini poveanje na
1,05%, u 2018. godini poveanje na 1,15% i u 2020. godini poveanje na 1,25%. Ovde
su uraunate sve vrste sredstava koja se izdvajaju - kolarine, subvencionisanje kredita i
kolarina, studentski standard, i sva druga sredstva koja se iz budeta, po bilo kom
osnovu, usmeravaju u visoko obrazovanje za finansiranje tekuih trokova i za razvoj.
Osnovna ideja novog modela finansiranja je javno utvrivanje iznosa trokova studiranja
po pojedinim oblastima i institucijama i za najvei broj studenata (sufinansirajui)
uvoenje obaveze da i drava i studenti plaaju po deo kolarine. Tako raspodeljena
dravna i studentska participacija ima za cilj ukidanje sadanje nepravedne velike razlike
meu onim studentima koji nita ne plaaju i onim koji plaaju sve. Osnovu sistema
finansiranja i dalje predstavlja broj studenata, ali e na VU iji je osniva Republika
Srbija sada postojati:
1) budetski studenti (samo uspeni i nadareni studenti slabijeg imovnog stanja koji
znaju koliko kota njihovo studiranje, a drava u potpunosti pokriva utvrene trokove
studiranja);
2) sufinansirajui studenti (kojima deo trokova studiranja pokriva drava, a drugi deo do
punog iznosa kolarine plaaju sami, uz mogunost da ako ele koriste subvencionisani
kredit od drave);
3) samofinansirajui studenti (koji pun iznos kolarine plaaju sami, takoe uz
mogunost da ako ele koriste subvencionisani kredit od drave).

Rang-liste studenata, po kojima e drava definisati kvote za budetske i sufinansirajue

studente, kao i kvote po oblastima i ustanovama visokog obrazovanja, bie jedinstvene
za neku instituciju i za prvu godinu studija formirane ne samo na osnovu pokazanog
uspeha (kakvo je sadanje stanje), ve i na osnovu socijalnog statusa studenta. Svake
kolske godine drava utvruje navedene kvote i striktno kontrolie njihovu primenu u
skladu sa uslovima akreditacije.
Svake godine drava donosi odluku o nivou sredstava i o strukturi raspodele tih
sredstava po oblastima, u zavisnosti od procene prioriteta. Stoga je potrebno paljivo
planirati kvote za upis budetskih i sufinansirajuih studenata po pojedinim oblastima na
osnovu kriterijuma kvaliteta i relevantnosti VU i njihovih studijskih programa. Kvote
moraju da budu usklaene s utvrenim stratekim prioritetima i s potrebama javnog i
privatnog sektora. U poetnom trenutku ovom strategijom se predvia da bi odnos
upisanih budetskih i sufinansirajuih studenata trebalo da bude oko: 15% - prirodne,
35% - tehniko-tehnoloke, 15% - medicinske i 35% - drutveno-humanistike nauke.
Osim toga, u novi model finansiranja potrebno je ugraditi i posredne podsticaje za
studiranje prirodnih i tehniko-tehnolokih nauka.
Novi model finansiranja se dalje oslanja na postojeu Uredbu, gde je posebno znaajan
nain utvrivanja potrebnog broja nastavnog i nenastavnog osoblja, kao i princip
postojanja i raspodele sopstvenih prihoda. Pored potrebnog inoviranja u pogledu
usaglaavanja sa studiranjem po Bolonjskim principima (modeli finansiranja OAS, OSS,
MAS, MSS i doktorskih studija), Uredbu je potrebno posebno doraditi na sledei nain:
1) Utvrditi iznose trokova studiranja po pojedinim oblastima i institucijama uzimajui u
obzir normative Uredbe, pritom vodei rauna o kvotama broja studenata koje MP
planira da odobri u skladu s akreditacionim uslovima. Utvrditi faktore koji utiu na nivo
potrebnih rashoda, uraditi neophodne korekcije nivelisanja po ustanovama i odrediti
iznos trokova studiranja koji bi studentu sluio kao referentni iznos u odnosu na koji e
mu se traiti sufinansiranje. Pojedine VU mogu propisati kolarinu i veu od iznosa
trokova studiranja, uraunavajui i javno prikazujui i ostale trokove koji nisu
obuhvaeni normativima Uredbe;
2) Ukinuti nepravednu razliku izmeu budetskog i samofinansirajueg studenta, to se
odnosi na ekstremne sluajeve potpunog neplaanja kolarine i plaanja u celini, i to
uvoenjem linearne skale sufinansiranja kolarine svakog sufinansirajueg studenta.
Dakle, za neku visokokolsku instituciju bi se formirala jedinstvena rang-lista studenata
rangiranih po uspehu, i samo za prvu godinu studija kombinovana i sa kriterijumom
socijalnog stanja (odnos kriterijuma moe biti na primer 50:50%, uz striktnu kontrolu
validnosti socijalnog statusa). Na osnovu nje, postojali bi potpuno budetski studenti
(najbolje plasirani na rang-listama), dok bi se za ostale studente uvela lina participacija
u kolarini (do maksimalnog iznosa kvote za sufinansirajue studente). Iznos
participacije bi se utvrivao prema mestu koje student zauzme na rang-listi. Studenti iz
gornjeg dela liste imali bi manje uee u finansiranju kolarine, dok bi oni pri dnu imali
vee. Sredstva za sufinansiranje kolarine studenti bi obezbeivali ili gotovinskim
uplatama (kako je u sadanjem sistemu) ili iz kredita koje bi nudila Nacionalna razvojna
banka i zainteresovane komercijalne banke (i koje bi svi takvi studenti po zavretku
studija vraali), a sve te kredite bi subvencionisala drava. U iznos kredita mogu da se
dodaju i ivotni trokovi, posebno za one studente koji studiraju van mesta u kome ive,
a nisu dobili mesto u studentskom domu. U tom cilju, drava bi pregrupisala raspoloiva

budetska sredstva i stvorila poseban budetski konto za te namene. Akcionim planom

e se detaljnije definisati razliiti naini su - i samofinansiranja kroz ugovore i kredite;
3) Novi sistem finansiranja e i dalje stimulisati VU da deo sredstava ostvaruju kroz
saradnju s privredom i uee u razliitim tipovima projekata. U tom smislu, uz striktno
potovanje normativa kvaliteta nastave i istraivanja, VU bi se omoguilo:
(1) da samostalno (uz aktivno delovanje saveta VU gde radi uticaja i kontrole
postoje dravni predstavnici) raspolau imovinom koju su stekle iz
sopstvenih prihoda, da samostalno raspolau sopstvenim prihodima,
ukljuujui njihovo ukamaivanje, kao i da samostalno odluuju, bez
postojeih ogranienja, o raspodeli tih prihoda za plate zaposlenih i sl;
(2) da pokriju sve fiksne materijalne trokove (npr. grejanje i sl.), a delimino i
ostale trokove (struja, komunalije, telefoni i sl.) i to primenom postojeeg
principa iz Uredbe o procentu kojim sopstveni prihodi uestvuju u pokriu
ukupnih materijalnih trokova (tj. VU pokrivaju materijalne trokove iz
sopstvenih prihoda u procentu kojim njihovi prihodi uestvuju u ukupnim
prihodima). Takoe bi se, u znaajnoj meri, poveali trokovi za tekue i
investiciono odravanje, trokovi za rad biblioteka, laboratorija i sl. i to prema
zahtevima Bolonjskog procesa;
4) Koeficijente za sloenost posla zaposlenih na dravnim VU postepeno poveavati,
do odnosa 1:7 od najnie do najvie kvalifikovanog, a tzv. vrednost boda poveati, u
skladu s budetskim mogunostima;
5) Razviti i u model finansiranja ugraditi indikatore kojima se meri kvalitet obrazovnog
procesa i podstie izvrsnost nastavnog kadra. Pritom, posebnu panju posvetiti
pootravanju uslova za izbor nastavnika i postojanju i primeni stvarne ocene njihovog
pedagokog rada;
6) Ako novi model finansiranja (na primer, zbog malog broja upisanih studenata)
ugroava rad i poslovanje nekih dravnih VU koje su posebno znaajne za naciju, ili
posebno bitne za nacionalnu kulturu, drava treba da primeni institucionalno budetsko
finansiranje. Pritom, svi studenti mogu imati status budetskih;
7) Za pojedine discipline MP moe od dravne ili privatne VU da narui poseban
obrazovni program koji e posebno i da finansira;
8) Model finansiranja doktorskih studija mora da obuhvati: kolarinu (trokove nastave,
mentorstvo, administrativne trokove); trokove istraivanja (materijalni i reijski trokovi,
oprema za istraivanje, mobilnost, uee na naunim skupovima, podrka za
publikovanje); rad studenta doktorskih studija - mladog istraivaa poetnika (lina
primanja, zdravstveno i/ili penziono osiguranje). Statusi studenata su analogni s onim
statusima na osnovnim i master studijama, i potrebno je definisati prava i obaveze kako
studenta, tako i VU korisnika budetskih sredstava. Broj studenata doktorskih studija,
kao i kvote budetskih i sufinansirajuih studenata, zasnivati na potrebi za razvojem
neophodnih akademskih disciplina na univerzitetima i prioritetnih oblasti naunog,
tehnolokog, privrednog, drutvenog i kulturnog razvoja. Broj budetski finansiranih i

sufinansiranih studenata doktorskih studija treba da raste kako bi do 2020. godine

dostigao 10% studenata koji zavravaju master studije;
Pored toga, potrebno je uspostaviti i druge modalitete finansiranja doktorskih studija kroz
delimino finansiranje iz javnih izvora, uz uee privatnog sektora, fondacija, pri emu
je neophodno osigurati da svaki student doktorskih studija bude ukljuen u organizovan
nauno-istraivaki rad. Potpuno finansiranje doktorskih studija od strane studenata
omoguiti samo u onim sluajevima kada VU studentu garantuje organizaciju
istraivakog rada koji je obuhvaen kolarinom. Posebnim aktom potrebno je odrediti
pravila finansiranja doktorskih studija, ije e odrednice biti sprovoene javno i
konsekventno. Njime je potrebno predvideti sredstva za podsticanje mobilnosti
studenata i profesora, posebno dolazaka studenata i profesora iz inostranstva. Po
mogustvu uvesti poreske podsticaje za privredna drutva koja alju svoj mladi kadar na
doktorske studije;
9) Definisati pravila alokacije sredstava za investiciono odravanje (prostor,
infrastruktura), kao i za finansiranje razvoja visokog obrazovanja - nabavka
didaktike opreme (audiovizuelnih sredstava, informatike opreme za nastavu,
opremanje laboratorija za nastavu u VU), izvora za uenje (literature, pretplata na
asopise i baze podataka), podrka osnivanju centara za unapreenje i evaluaciju
nastave, finansiranje nezavisnih recenzenata nastavnog procesa, itd;
10) Potrebno je uraditi strunu ekonomsku analizu efikasnosti postojee mree VU i
jasno definisati kriterijume za gaenje nekih institucija i za otvaranje novih. Naroito se
mora voditi rauna o odrivosti pojedinih institucija i cele mree, uz jasnu ideju o
ukljuivanju kvalitetnih nauno-istraivakih instituta u akademsku mreu;
11) Intenzivirati struni i finansijski nadzor nad radom VU, ukljuujui i angaovanje
eksternih evaluatora, uz striktno praenje usklaenosti rada po akreditacionim i
finansijskim normativima;
12) Uslove akreditacije i standarde kvaliteta treba uskladiti s metodologijom obrauna
cene obrazovanja, kako bi se odredio optimalni odnos kvalitet/trokovi, pri emu je gornji
nivo trokova ogranien mogunostima finansiranja, a donji nivo - trokovima koji
obezbeuju minimalno prihvatljiv kvalitet obrazovanja (koje se najee definie
standardima akreditacije);
13) Novi nain finansiranja uskladiti sa finansiranjem nauno-istraivakog rada, kao i
uvoenjem elemenata koji se odnose na: opremanje, nauno i struno usavravanje
nastavnika, podsticanje razvoja nastavno-naunog i nastavno-umetnikog podmlatka;
rad sa darovitim studentima; meunarodnu saradnju i mobilnost; informacionu podrku
istraivanjima; finansiranje opreme i uslova za studiranje studenata sa hendikepom, itd.
Efekti uvoenja novog modela finansiranja bili bi:
1) vea pravednost u dostupnosti studiranja;
2) transparentnost: za svakog studenta je poznato koliko kota njegovo obrazovanje i
koliko drava u to ulae;

3) studenti imaju ista prava, tj. pravo na dravnu pomo, zavisno od svog materijalnog
stanja, uspeha u studiranju i oblasti studiranja;
4) unapreenje strukture diplomiranih studenata (po oblastima/disciplinama), putem
finansijskih podsticaja za usmeravanje studenata pri izboru studija;
5) ostvarenje vee efikasnosti studiranja (studiranje u roku), zbog gubljenja prava na
budetsko (su)finansiranje u sluaju slabih rezultata u studiranju i odgovornost studenta
za sredstva koja su uloena u njegove studije, jer ima obavezu da vrati ta sredstva ako
ne zavri studije;
6) zadovoljstvo studenata (i njihovih roditelja), jer svako moe da dobije i budetsko
(su)finansiranje (u meri definisanoj odreenim uslovima) i povoljan studentski kredit,
ime se moe pokriti ceo iznos kolarina, a deo se mora vratiti kroz otplatu kredita nakon
zapoljavanja.
S druge strane, najosetljivije je pitanje reakcije studenata koji su do sada u mnogo veoj
meri imali potpuno besplatno studiranje, a koji s novim sistemom to sebi ne uspeju da
obezbede. Procena je da bi mnogo vei broj studenata trebalo da prihvati s
odobravanjem ovaj novi sistem finansiranja, jer on svim budetskim i sufinansirajuim
studentima obezbeuje delimino besplatno finansiranje, uz mogunost da, korienjem
povoljnog studentskog kredita, plaaju deo kolarine koji nije pokriven iz budeta.
Studentski kredit se otplauje po zavretku studija, tako da tokom studija studenti nisu
optereeni otplatom kredita.

Potrebni uslovi za implementaciju novog modela finansiranja

Neophodno je da se formira nacionalna razvojna banka i da se predvidi fond sredstava
za subvencionisanje kredita studenata. Nacionalna razvojna banka i zainteresovane
komercijalne banke bi sa studentom ugovorali uslove kreditiranja radi plaanja kolarina.
Iz predvienog fonda sredstava bi se kroz subvencije bankama obezbedili posebno
povoljni kreditni uslovi (dugi poek, niske kamate).
Neophodno je da Vlada usmerava VU na racionalnije poslovanje, uz bolje korienje
svih resursa kojim VU raspolau, ali nikako na nain koji bi prouzrokovao da VU zbog
toga umanjuju kvalitet obrazovanja.
Radi ostvarivanja i praenja potrebne strukture visokokvalifikovanog kadra, trebalo bi
razmotriti mogunost osnivanja nove ili osposobljavanja neke od postojeih nacionalnih
institucija, s kvalifikovanim i nezavisnim strunjacima, za razmatranje pitanja i
predlaganje mera na osnovu kojih bi Vlada donosila odluke o prioritetima i o broju
studenata (po oblastima) za koje se obezbeuje budetsko finansiranje s razliitim
nivoom sufinansiranja. Ta institucija mogla bi biti i u sastavu NSZ, ili u okviru neke druge
postojee organizacije koja raspolae kapacitetima za blagovremeno i kontinualno
praenje kretanja u drutvu i potreba za kadrovima, trendove razvoja u svetu i u
Republici Srbiji, i na osnovu toga pravi procene potrebnih kadrova i njihovih
kompetencija.

4. Finansiranje obrazovanja odraslih

Model finansiranja celoivotnog uenja, odnosno posebno obrazovanja odraslih, nije

sistemski utvren, pa u ovom trenutku i ne postoji. Dodatno obrazovanje i usavravanje
nije usklaeno s potrebama drutva i trita, pa finansiranje bilo iz javnih, bilo iz privatnih
izvora nije kontinualno, ve sporadino, od sluaja do sluaja.
Hronian nedostatak sredstava u budetu i njihovo usmeravanje za osnovne vrste
obrazovanja, ini da za obrazovanje odraslih ne postoje posebni javni fondovi. Tako je
nastala velika nesrazmera u izdvajanju sredstava za obrazovanje mlaih i odraslih, kao i
ostale nesrazmere opisane u delu strategije posveene obrazovanju odraslih. S druge
strane, kao blaga (jer ulaganja nisu velika) kompenzacija, u ovoj vrsti obrazovanja
najizraenije je samofinansiranje privatnih kompanija i lica.
Stoga, u ovom trenutku odmah treba primeniti sledee mere:
1) U skladu s budetskim mogunostima, tamo gde drava (na republikom ili lokalnom
nivou) ima interes da finansira one oblike obrazovanja odraslih koji su joj potrebni (razne
dokvalifikacije, inovacije znanja, sticanje novih potrebnih kompetencija itd.), naroito u
javnom sektoru, primeniti opisani model finansiranja visokog obrazovanja. Dakle,
kombinovati javno i individualno finansiranje (participaciju odraslih koji se obrazuju,
poto e oni od toga imati dobit u vidu lakeg zapoljavanja ili novog i bolje plaenog
posla), pri emu to ukljuuje i pravo odraslih koji se obrazuju na podizanje
subvencionisanih kredita;
2) Uvoditi mere koje oigledno dovode do poveanja finansijskih ulaganja u ovu vrstu
obrazovanja i to naroito iz privatnog sektora, npr. usvajanjem odreenih oblika poreskih
podsticaja. Naime, kad postoje poreski podsticaji, kompanije bi sredstva alocirale u
profesionalno usavravanje i trening zaposlenih, umesto da uplauju sredstva u budet.
Time bi se stvorila i pozitivna povratna sprega jer bi kompanije direktno sagledavale
pozitivne efekte ulaganja u zaposlene i poboljanje svog poslovanja. Podsticaje treba
uvesti i za pojedince koji sami ele da nastave svoje obrazovanje, kao i za formiranje
trita ponude i potranje u ovoj vrsti obrazovanja.
Na osnovu primera dobre prakse, postepeno se moe ustanoviti odriv sistem
finansiranja obrazovanja odraslih i doivotnog uenja, uz korienje svih vrsta izvora
finansiranja - budeta, privatnih ulaganja poslodavaca i pojedinaca, kao i meunarodnih
donatorskih projekata.

5. Finansiranje uenikog i studentskog standarda

Tekui model finansiranja uenikog i studentskog standarda vrlo je dobar, ali ne i
dovoljan. Nivo izdvajanja, kao i pravila za dobijanje povlastica, godinama su razraeni i
uhodani. S obzirom na ukupnu ekonomsku situaciju, nivo izdvajanja omoguava
relativno irok obuhvat uenika i studenata kojima se dodeljuju povlastice, ali sve vie se
osea nedostatak kapaciteta. Zato u ovom segmentu s takvom praksom obavezno treba
nastaviti, uz poveanje kapaciteta i time dostupnosti obrazovanju.
Vanost odranja postignutog nivoa finansiranja, kao i njegovog podizanja, naroito e
se ogledati u odnosu na novi model finansiranja kolarina. Dakle, kako e veliki broj
studenata morati da plaa kolarinu, to e sigurno porasti zahtevi za boljim (za studenta
jeftinijim, a za dravu skupljim) standardom (smetaj, hrana, prevoz, deparac itd.). U

odnosu na sadanji sistem, morae nastati promene, to znai da se povlastice dele

svaka posebno (a ne nekom sve, a nekom nita), a takoe i da se deo tih trokova vraa
kroz kredit koji student podie (analogno sa kolarinom). Dakle, kao to se procentualna
participacija drave predvia u kolarinama, tako e se ona vriti i kod studentskog
standarda.

6. Finansiranje obrazovanja iz drugih izvora

U odnosu na finansiranje iz javnih izvora (kome je dominantno bila posveena panja),
finansiranje obrazovanja mora sve vie da ukljuuje i druge izvore kao to su privatni
(lino, porodino, kompanijsko i drugo nevladino) i meunarodni (donatorski i drugi
projekti). U sistemima i preduniverzitetskog i visokog obrazovanja prikazani su naini
privatnog ulaganja, i oni se uglavnom ogledaju kroz samofinansiranje i sufinansiranje.
Ako se samo za visoko obrazovanje uzme u obzir da je broj studenata na privatnim
univerzitetima oko 20% ukupno upisanih, a da je na dravnim univerzitetima odnos
budetskih i samofinansirajuih priblino pola-pola, to znai da u sistemu visokog
obrazovanja pored prikazanog nivoa sredstava iz javnih prihoda, postoji jo priblino 40 50% sredstava iz privatnih izvora.
Nivo ulaganja javnih sredstava meren procentom BDP predstavlja jasan cilj ove
strategije a to je dostizanja proseka razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, dok to veim
podsticajima (od kojih su neki opisani ranije) treba podii i nivo ulaganja iz privatnih
izvora. Takoe, do 2020. godine visina sredstava koja se moe dobiti iz meunarodnih
projekata uopte nije mala, i zadatak svih obrazovnih ustanova na svim nivoima
obrazovanja jeste da se ukljue u te projekte. Ovo je sigurno bitno s finansijske strane,
ali jo vie s obrazovne, kako bi se oni koji upravljaju finansijama kroz te projekte bolje
obuili i usaglasili s borbom za finansije koja se svuda vodi.

III. OBRAZOVANJE I VASPITANJE POJEDINIH KATEGORIJA

UENIKA
1. Obrazovanje i vaspitanje pripadnika nacionalnih manjina
Obrazovanje pripadnika nacionalnih manjina je integralni deo sistema obrazovanja
Republike Srbije. Iz toga sledi da i za obrazovanje pripadnika nacionalnih manjina vae
sva strateka opredeljenja iz SROS, uz uvaavanje svih prava koje manjine imaju u
oblasti obrazovanja na osnovu ustavnih i zakonskih odredbi.
U tom smislu misija obrazovanja nacionalnih manjina je da osigura, s jedne strane,
pravo na kvalitetno obrazovanje, kao i za sve graane Republike Srbije, i time omogui
integraciju pripadnika manjina u drutvenu zajednicu, a s druge starne, da osigura pravo
na ouvanje i razvijanje nacionalnog i kulturnog identiteta svih nacionalnih manjina.
Posebne strateke mere kojima se ostvaruje takva misija obrazovanja nacionalnih
manjina su sledee:
1) dodatno finansiranje specifinih trokova obrazovanja nacionalnih manjina (npr.
tampanje niskotiranih udbenika na jezicima nacionalnih manjina);

2) razvijanje obrazovnih programa u onim disciplinama (kolskim predmetima) koje su

od posebnog znaaja za ouvanje i razvoj nacionalnog i kulturnog identiteta;
3) posebno pravo na negovanje maternjeg jezika svake nacionalne manjine, pravo na
izvoenje nastave na maternjem jeziku, a u sluajevima kada je to mogue i
obezbeivanje obrazovanja nastavnika na maternjem jeziku za izvoenje nastave na
maternjem jeziku i obezbeivanje obrazovnih resursa na maternjem jeziku;
4) odgovarajue predstavljanje u organima upravljanja i rukovoenja obrazovnovaspitnim ustanovama;
5) pravo na uee u donoenju odluka o mrei obrazovno-vaspitnih ustanova kada je to
vano za prava nacionalnih manjina na obrazovanje;
6) posebne mere za poveanje dostupnosti obrazovanju i druge mere podrke, posebno
za one nacionalne manjine iji pripadnici u veoj meri pripadaju obrazovno
defavorizovanim socijalnim grupama (Romi, Vlasi);
7) u obrazovanju pripadnika nacionalnih manjina treba, gde god je to mogue, razvijati
prave dvojezine institucije i programe koji obuhvataju pripadnike i manjinskih zajednica
i veinskog naroda u cilju razvijanja dobrih meuetnikih odnosa i bolje socijalne
kohezije i integracije.

2. Obrazovanje i vaspitanje obdarenih i talentovanih uenika i studenata

Obdareni/talentovani uenici, odnosno uenici i studenti koji postiu izuzetno visoka
obrazovna postignua predstavljaju onaj deo populacije dece i mladih koji imaju
potencijale da postanu vodei resurs u stvaranju novih vrednosti u razliitim oblastima.
Ovim kategorijama uenika i studenata treba omoguiti obrazovanje koje e podsticati
puni razvoj njihovih sposobnosti uz voenje rauna o njihovom celovitom razvoju. Da bi
se izalo u susret njihovim potrebama i mogunostima u okviru svih vaspitno-obrazovnih
podsistema, obezbedie se mere za kontinuiranu podrku radu i razvoju ovih uenika i
studenata:
1) Razvijanje sistema za identifikaciju talentovane i obdarene dece bez obzira na
sredinu u kojoj ive. Posebno je vano prepoznavanje te dece u nerazvijenim,
siromanim i socijalno defavorizovanim sredinama, gde lokalna zajednica, seoski uitelji
i saradnici u odeljenjima MP mogu da imaju kljunu ulogu. Vee ukljuivanje dece iz
osetljivih kategorija u predkolsko vaspitanje i obrazovanje omoguie i bolju ranu
identifikaciju talentovanih;
2) Primenom modernih koncepcija nastave/uenja i metoda aktivnog uenja/nastave,
istraivake nastave i slino u pred-univerzitetskom i univerzitetskom obrazovanju
obezbeuje se vei stepen individualizacije nastave i prilika da obrazovanje izae u
susret razliitim tipovima dece i mladih;
3) Postojanjem izborne nastave i bogate ponude vannastavnih aktivnosti u koli otvara
se prostor za razvoj specifinih interesovanja, sposobnosti i talenata uenika i uvoenje
iroke palete razliitih aktivnosti prema vrstama i sloenosti. Vannastavne aktivnosti koje

ukljuuju saradnju kole sa naunim, kulturnim, sportskim, tehniko-tehnolokim i drugim

institucijama i organizacijama poseban su prostor za talentovane i obdarene uenike;
4) Jednosmenski rad i dobri uslovi za rad u koli (oprema, knjige, materijali za uenje i
rad) omoguavaju vienamensko korienje kolskih prostora i opreme i stvaranje
uslova za grupni rad, vrnjaku edukaciju, razmenu i saradnju sa referentnim
strunjacima i institucijama u okviru malih istraivanja i projekatske nastave, to sve
zajedno daje mogunosti da se na razliite naine ukljue svi koji imaju posebna
interesovanja, sposobnosti i talente;
5) Postojanje mogunosti modularizacije nastave i da se razliitim trajektorijama uenik
kree kroz opte srednje obrazovanje daje priliku da se biraju razliiti programi i
izazovnije metode nastave/uenja (istraivaka nastava, projekatsko-mentorski sistem
rada, ukljuivanje u projekte istraivakih institucija, individualni projekti);
6) Razvijeni standardi postignua definiu i postignua u najviim kategorijama, a mere i
akcije planirane u okviru ove strategije usmerene su na znaajno poveanje broja
uenika u tim najviim kategorijama postignua;
7) Razvijeni sistem karijernog voenja i savetovanja u kolama i visokoobrazovnim
ustanovama;
8) Razvoj aktivnog uenja u vankolskim aktivnostima (istraivake, umetnike, sportske
i druge letnje kole, kampovi, ekskurzije, nastava u prirodi, i sl.) daje mogunost da se
kolska i akademska znanja poveu, osmisle i praktino primene, to je dodatni izazov
za kolski i akademski uspene mlade;
9) Pored podsticanja intelektualnog razvoja i razvoja odreenih talenata, jednaka panja
se posveuje i drugim aspektima razvoja ove kategorije uenika. U radu sa
talentovanom i obdarenom decom i mladima posebna panja e se obraati na vaspitni
aspekt: na podsticanje njihove saradnje sa drugima; na odnos prema vlastitoj sredini; na
razvoj svesti o meusobnoj meuzavisnosti; na razumevanje prava i obaveza; i na
psiho-socijalnu podrku toj grupi uenika u razvoju realne slike o sebi, sposobnosti
samoevaluacije, metakognitivnih znanja i vetina, radi boljeg i efikasnijeg upravljanja
vlastitim ivotom i karijerom;
10) Razvijanje etosa kole i VU mora ukljuivati stvaranje klime u kojoj se podravaju i
vrednuju: uloeni trud i istrajan rad, inicijativnost, konstruktivna saradnja sa drugima,
iroko i raznovrsno znanje i umenje koje se ume povezati i primeniti u svakodnevnom
ivotu, tenja ka izvrsnosti i vrhunskim postignuima, participacija i svest o vlastitoj
odgovornosti, briga o dobrobiti vlastite zajednice i odrivom razvoju, humanitarni rad i
rad u zajednici. Takva sredina koja podrava i ukazuje na sve dobre i kvalitetne
aktivnosti i produkte podie opti nivo i kvalitet rada u koli i stvara plodnu osnovu i za
razvoj vrhunskih dostignua;
11) U obrazovanju i vaspitanju obdarenih/talentovanih treba izbegavati tendenciju trke
za nagradama, naroito u takmienjima koja se fokusiraju na jednostrane i uproene
pokazatelje uspenosti koji potiskuju obrasce uenosti koju karakterie dubina i irina
znanja, umenja, umenosti i stvaralakih rezultata i unutranja motivacija. Potrebno je

koncipiranje novih oblika takmienja koji podravaju zaista vrhunska postignua u

uenju i stvaralako uenje, koji podravaju istinske produkte stvaralatva mladih;
12) U vrednovanju rada kola, i specijalizovanih i redovnih, kljuno merilo je procena
pedagoke dodate vrednosti kole, tj. specifinog doprinosa kole razvoju, vaspitanju
i obrazovanju uenika, a ne ono to je efekat sposobnosti i talenata uenika, dobrih
kunih, socio-kulturnih i ekonomskih okolnosti, ili rada sa privatnim nastavnicima;
13) Razviti celoviti sistem podrke i podsticaja obdarenim i talentovanim uenicima i
studentima. Osnovna misija tog sistema je da formira vrhunske strunjake koji se
dokazuju kvalitetom rezultata, da uvede standarde izvrsnosti u na obrazovni sistem koji
na najviim nivoima obrazovanja (master i doktorske studije, postdoktorski programi)
stvara nove vrednosti inovacije, istraivake i umetnike produkte;
14) Sistem podsticaja obdarenim/talentovanim uenicima i studentima, odnosno
uenicima i studentima koji postiu izuzetne rezultate u uenju ine: razne nagrade,
posebne stipendije, fondovi i fondacije za nauni i umetniki podmladak, centri
izvrsnosti, centri za talente, specijalizovane kole i programi, istraivake stanice,
regionalni centri za talentovane, umetnike kolonije, letnje kole, itd. Svi ti oblici
podsticaja obdarenih /talentovanih koji se finansiraju iz javnih izvora treba da budu
usklaeni u pogledu funkcija koje imaju, da budu povezani sa drutvenim prioritetima, da
budu zasnovani na istim principima davanja finansijske podrke. Svi ti sistemi podrke
moraju biti u okviru MP, jer su vaan deo sistema obrazovanja i vaspitanja i treba da
budu usklaeni sa misijom obrazovanja u celini;
15) Drava treba da podstie (putem poreskih olakica, isticanjem onih koji pokazuju
drutvenu odgovornost u ovoj oblasti) formiranje sistema podrke
obdarenim/talentovanim uenicima i studentima od strane privrednih drutava, lokalnih
samouprava, privatnih osnivaa koji treba da imaju punu slobodu da definiu oblasti u
kojima se postiu vrhunski rezultati i naine podsticaja i podrke.

3. Obrazovanje i vaspitanje osoba sa invaliditetom i smetnjama u razvoju,

osoba sa tekoama u uenju i osoba iz defavorizovanih sredina
Osobe sa invaliditetom i smetnjama u razvoju, osobe sa tekoama u uenju i osobe iz
defavorizovanih sredina i socijalnih grupa (deca, adolescenti i odrasli) imaju puno pravo
na kvalitetno obrazovanje i vaspitanje uz uvaavanje njihovih specifinosti (OECD
klasifikacija).
Osnovno strateko opredeljenje u obrazovanju ovih osoba je inkluzivni pristup u
obrazovanju koji obezbeuje njihova prava i omoguava njihovu socijalnu inkluziju.
Uzimajui u obzir karakteristike ovih osoba u realizaciji obrazovanja primenjivae se
sledea dva modela obrazovanja:
1) inkluzivno obrazovanje;
2) specijalno obrazovanje (obrazovanje u specijalnim vaspitno-obrazovnim
ustanovama i programima).

Model inkluzivnog obrazovanja e se primenjivati po pravilu za sve osobe koje spadaju u

kategorije osoba iz defavorizovanih sredina (drutvenih grupa), za sve osobe sa
tekoama u uenju i za sve osobe sa smetnjama u razvoju za koje je to reenje
najpovoljnije.
Odluke o tome koji od dva modela e se primenjivati treba da se zasniva na strunoj
proceni koje reenje je u najboljem interesu osoba sa invaliditetom i smetnjama u
razvoju, osoba sa tekoama u uenju i osoba iz defavorizovanih sredina, ali i procene
efekata inkluzije i za ostale osobe u inkluzivnim grupama.
Odluke o tome koji model obrazovanja je najpovoljniji za osobe sa invaliditetom i
smetnjama u razvoju, za osobe sa tekoama u uenju i za osobe iz defavorizovnih
sredina u praksi e se donositi na osnovu miljenja strunjaka (lekara, pedijatara, dejih
psihijatara, psihologa, defektologa i pedagoga). Uvoenje modela inkluzivnog
obrazovanja i postepeno prevoenje pojedinih kategorija iz modela specijalnog
obrazovanja u model inkluzivnog obrazovanja, naroito za osobe sa smetnjama u
razvoju, donosie se na osnovu miljenja strunjaka i poto se obezbede svi uslovi za to
prevoenje: osiguranje dodatnog finansiranja, priprema ustanova i posebna pomo
ustanovama koje imaju vei broj takvih osoba, obuka kadrova, obezbeivanje
adaptiranih prostornih i drugih uslova, razvijanje odgovarajuih programa (ukljuujui i
individualnih obrazovnih planova), resursa za uenje i tehnikih pomagala,
obezbeivanje posebnih sistema podrke (ukljuujui i personalne/pedagoke
asistente).
Uvoenjem inkluzivnog modela i ustanove za specijalno obrazovanje nuno menjaju
svoj karakter (u pogledu osoba koje obuhvataju, naina rada, dobijaju i novu ulogu
specifinog resursnog centra).
Napredovanje u uenju osoba u inkluzivnom obrazovanju treba redovno da prate struni
timovi i da na osnovu praenja odreuju koje vrste specifine podrke treba pruati tim
osobama u daljem radu.
S ciljem obezbeivanja dostupnosti obrazovanja za osobe sa smetnjama u razvoju,
pored optih uslova, moraju se osigurati i posebni uslovi, kao to su: obezbeivanje
prevoza kada su obrazovne institucije na veoj udaljenosti, fizika dostupnost prostora u
kojima se odvija vaspitno-obrazovni proces, obezbeivanje tehnikih pomagala,
mogunost korienja adaptiranih informaciono-komunikativnih sredstava i uenja na
daljinu, pomo personalnog asistenta, itd.
U pogledu standarda obrazovnih postignua osoba sa smetnjama i tekoama u razvoju
koje se mogu obrazovati potrebno je da se razmotre sledee alternative: da za njih vai
osnovni nivo standarda koji su uraeni za odgovarajui nivo obrazovanja u redovnim
kolama ili da se definiu posebni standardi (ili da to bude zavisno od kategorije i
stepena smetnji u razvoju). Programi obrazovanja ovih osoba moraju da se razvijaju
polazei od tako definisanih standarda postignua.
Prednosti inkluzivnog pristupa u obrazovanju ne ogledaju se samo u realizaciji prava na
obrazovanje za sve, poveanju socijalne inkluzije i smanjenju siromatva, ve on ima
znaajne vaspitne efekte. Inkluzivni pristup u kolama i u VU stvara osnovu za
formiranje i razvoj saradnje, solidarnosti i uzajamnog potovanja, tolerancije na

razliitost, otvorenosti prema drugom i drugaijem i preventive za spreavanje

predrasuda i stereotipa u miljenju i ponaanju.

Deo peti
IMPLEMENTACIJA
1. Akcioni plan
Dalje aktivnosti na razradi dokumenta SROS ukljuie izradu akcionog plana i
definisanje konkretnih mera, nosilaca aktivnosti, rokova za realizaciju aktivnosti i
potrebnih sredstava.
Sprovoenjem akcionog plana realizovae se ciljevi postavljeni ovim dokumentom.
Sredstva za realizaciju SROS bie predviena akcionim planom u skladu sa sredstvima
obezbeenim u budetu Republike Srbije.

2. Odnos SROS i ranije donetih stratekih dokumenata

Strategija razvoja strunog obrazovanja u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS", broj
1/07) i Strategija razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji ("Slubeni glasnik RS",
broj 1/07) primenjivae se do isteka perioda na koji su donete, s tim to e se Akcioni
plan za sprovoenje Strategije razvoja strunog obrazovanja u Republici Srbiji, za period
2009 - 2015. godine ("Slubeni glasnik RS", broj 21/09) primenjivati do poetka kolske
2013/2014. godine, do kada e se doneti akcioni plan za sprovoenje SROS, kojim e
biti obuhvaene i mere i aktivnosti relevantne za realizaciju Strategije razvoja strunog
obrazovanja u Republici Srbiji i Strategije razvoja obrazovanja odraslih u Republici Srbiji.

3. Prilozi
Ova strategija sadri: Prilog 1. - Srbija 2020+: Vizija razvoja i zahtevi prema sistemu
obrazovanja i Prilog 2 - Razvoj i upotreba obrazovne statistike i informacionog sistema u
obrazovanju, koji su odtampani uz ovu strategiju i ine njen sastavni deo.

4. Objavljivanje
Ovu strategiju objaviti u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Prilog 1:
SRBIJA 2020+: VIZIJA RAZVOJA I ZAHTEVI PREMA
SISTEMU OBRAZOVANJA
Opti trendovi dugoronih strukturnih promena u privreivanju, javnim
delatnostima, nauci i tehnologiji, kulturi i stilu ivota u irem okruenju
Republike Srbije

Uvaavajui opte trendove dugoronih strukturnih promena u irem okruenju primarni

razvojni cilj Republike Srbije jeste podizanje konkurentnosti srpske privrede. Opti
trendovi ukazuju da dinamian razvoj srpske privrede nije mogu bez strukturnih
promena, iji e tempo prevashodno zavisiti od tri faktora: (1) poveanja investicija; (2)
reforme obrazovnog sistema; (3) unapreenja poslovne klime. Samo nova ulaganja
mogu da stvore konkurentnu proizvodnju i odrivi privredni rast zasnovan na otvaranju
novih radnih mesta. Pod ulaganjima se ovde smatraju i privatna ulaganja, koja u
znaajnoj meri zavise od poslovne klime, ali i ulaganja drave, posebno u infrastrukturu.
Ulaganje u javnu infrastrukturu mogue je ostvariti i bez ozbiljnog poveanja zaduenosti
ukoliko se unapredi efikasnost javnog sektora; to podrazumeva uspostavljanje
programskog budeta, suzbijanje korupcije i restrukturiranje javnih preduzea.
Pored negativnih demografskih trendova, tehnolokog i industrijskog zaostajanja i velikih
regionalnih razlika, uporedna analiza razvojnog jaza, posebno ukazuje na trend
obrazovnih razlika:
Tabela 1. Obrazovne razlike

Oekivani broj godina

kolovanja dece
Prosean broj godina
obrazovanja 25+
Indeks obrazovanosti

Norveka eka Slovenija Maarska Rumunija Bugarska Srbija

17,3 15,6
16,9
15,3
14,9
13,7 13,7
12,6

12,3

11,6

11,1

10,4

10,6 10,2

0,985 0,924

0,933

0,933

0,831

0,802 0,790

Izvor: UNDP, HDR 2011.

Vizija sistema obrazovanja u Srbiji u 2020. godini oslanja se na usvojeni strateki
koncept novog modela privrednog rasta Srbija 2020: Koncept razvoja Republike Srbije
do 2020. godine, koji pretpostavlja nekoliko bitnih promena u okruenju:
makroekonomski rizici bie sve izraeniji, regulatorni zahtevi na nacionalnom i
meunarodnom planu e se pootriti, a rast javnih rashoda najveeg broja zemalja u
svetu koji je spreio drastino smanjenje tranje privremenog je karaktera. Pored
navedenih spoljnih faktora, privredni rast Republike Srbije u ovoj deceniji bie uslovljen i
domaim nasleenim problemima i buduim izazovima. Kljuni nosilac ekonomskog
razvoja Republike Srbije u prethodnoj dekadi bilo je unapreenje produktivnosti rada, ali
prevashodno na osnovu smanjivanja broja zaposlenih, a u strukturnom smislu to je bilo
praeno naglim razvojem sektora usluga i proizvodnje nerazmenljivih dobara, uz nagli
pad uea industrije, posebno preraivake i poljoprivrede. Globalni razvojni trendovi
nedvosmisleno ukazuju da ovakav karakter rasta nije odriv i ta se tendencija mora
preokrenuti u pravcu poveanja zaposlenosti i reindustrijalizacije.
Reindustrijalizacija e se u Republici Srbiji odvijati kroz dva uporedna procesa:
1) revitalizaciju i modernizaciju preraivake industrije i za nju vezane usluge;
2) razvoj niza industrija zasnovanih na znanju, a posebno kreativnih industrija.

Obrazovni sistem mora pruiti ovim procesima snanu podrku. Sutina reforme
obrazovanja ogleda se u prilagoavanju celog sistema obrazovanja potrebama ukupnog
razvoja Republike Srbije, a posebno budueg trita rada, zadovoljavajui tranju koju
e formirati poslodavci krajem ove decenije.
Uvaavajui globalne trendove dugoronih strukturnih promena vizija razvoja Republike
Srbije u ovoj deceniji treba da bude izrastanje u drutvo u kome obrazovani i kreativni
ljudi stvaraju visokokvalitetne inovativne robe i usluge. Teite se mora staviti na
podizanje konkurentnosti, odnosno na poveanje produktivnosti i bolje korienje svih
raspoloivih resursa, kao i na transformaciju privrede ka oblastima sa viom
produktivnou, a koje podravaju rast kreativnog potencijala privrede Republike Srbije.
Jedino tako je mogue smanjiti apsolutni i relativni jaz u razvoju u odnosu na druge
zemlje. Uloga obrazovanja u Republici Srbiji, kao poluge privrednog rasta i drutvenog
napretka, jeste da razvija sposobnosti razumevanja i kritikog razmiljanja, kao i da
podstie inicijativu, stvaralatvo i preduzetniki duh, uz timski rad i pozitivne drutvene
vrednosti. Slobodno, otvoreno i kvalitetno obrazovanje, svima dostupno kao osnovno
demokratsko pravo, ono koje se protee na ceo ivot i koje ukljuuje i etiki i estetski
odnos prema svetu, treba da predstavlja okvir za razvijanje naih potencijala i za
pomeranje naeg drutva na lestvici kompetencija i aktivnog uea na svetskom tritu.
Stvaranje nove klase mladih ljudi, dobro obrazovanih, kreativnih, energinih, uz
vrednosti individualne slobode i drutvene odgovornosti koju odlikuje posveenost radu,
racionalno postizanje dobiti, zdrava konkurencija i takmienje na tritu, tednja i
investicije, bie odrednica budueg ekonomskog rasta. Istovremeno treba napraviti
jednako veliki napor da se prekvalifikuje i usavrava sadanja radna snaga, sticanjem
znanja i vetina koje iziskuje nova privredna struktura.

Oekivane promene u zahtevima trita rada u Evropi koje proizlaze iz

strategije "Evropa 2020"
Osnovna pretpostavka strategije Evropa 2020 jeste da budue trite rada u Evropi
treba uiniti obrazovanijim, inovativnijim i preduzetnijim s ciljem odravanja i podizanja
konkurentnosti u globalnom kontekstu. S obzirom na to da cena rada u naoj zemlji
raste, zakljuak je da Republika Srbija treba da pokrene istu inicijativu, stremei razvoju
obrazovane radne snage koja e privui ulaganja u proizvodnju vie dodate vrednosti, a
istovremeno biti podloga za podsticanje stvaranja i rast inovativnog preduzetnitva.
Jaanje znanja i inovacija kao pokretaa budueg "pametnog" rasta podrazumeva
napreivanje kvaliteta obrazovanja na svim nivoima, slobodno kretanje ljudi, veu
mobilnost studenata i radne prakse, uenje stranih jezika, sticanje iskustva kroz
studiranje i ivot u inostranstvu, izgradnju mrea, podizanje istraivake infrastrukture i
kvaliteta istraivanja, promovisanje inovacija i prenosa znanja, maksimiziranje praktine
koristi od istraivanja za mala i srednja preduzea, razvoj javno-privatnih partnerstava,
podsticanje karijere istraivaa, pristup povoljnim kreditima za inovativne proizvode,
kvalitetan pristup internetu itd.
EU je odredila kljune kompetencije opisane u Evropskom okviru kvalifikacija koje treba
stei: 1) komunikacija na maternjem jeziku; 2) komuniciranje na stranim jezicima; 3)
poznavanje matematike i osnovnih znanja iz nauka i tehnologije; 4) poznavanje rada na
raunaru; 5) nauiti kako se ui; 6) drutvena i graanska osposobljenost; 7) smisao za
inicijativu i preduzetnitvo; 8) svest o kulturi i kulturno izraavanje. Sa ciljem podizanja

nivoa kvaliteta rada na univerzitetima u EHEA utvreni su sledei standardi:

odgovornost za kvalitet; interes drutva za visoki standard; kvalitet akademskog
programa; efikasna organizacija; transparentnost i spoljna ekspertiza za osiguranje
kvaliteta; odgovornost prema privatnim i dravnim investicijama; otvorenost za
raznolikost, kreativnost i inovacije.
Proces prilagoavanja promenama u Evropi Republika Srbija je zapoela sa iniciranjem
Bolonjskog procesa reforme univerziteta kao ravnopravan partner, ali i uz odreenu
nedoslednost. Posebnu brigu predstavljaju injenice da i danas imamo veliki broj
studenata po profesoru, da veliki broj studenata ne diplomira u roku, da je niska
interaktivnost na nastavi, da profesori i dalje napreduju u zvanju bez objavljenih radova
itd. Zatvorenost univerziteta prema novim ljudima i novim idejama smatra se kljunom
preprekom za ostvarenje potrebnih reformi i pored mnogih TEMPUS i drugih
univerzitetskih programa EU koji su za cilj imali veu integraciju srpskih univerziteta sa
tokovima reformi i unapreenih obrazovnih programa i standarda nastave u EU. Proces
prilagoavanja promenama u Evropi podran je u Republici Srbiji i ukljuivanjem u
istraivake projekte poput Okvirnog programa 7 (u daljem tekstu: FP7) sa vie uspeha
u odnosu na prosek u regionu Zapadnog Balkana. Ovo je posebno znaajno, zbog toga
to oko polovine srpskih FP7 projekata imaju za cilj podizanje istraivakih kapaciteta.
Meutim, do reforme naunoistraivakih organizacija i vrednovanja
naunoistraivakog rada instituta nije dolo, imajui u vidu da je finansiranje samo po
imenu projektno jer prolaznost iznosi oko 90%, a zarade svih istraivaa su sline (samo
delimino utie uspeh u objavljivanju), ime se ne podstiu najbolji ve proseni.
Sticanjem statusa zvaninog kandidata za lanstvo u EU, Republici Srbiji se otvaraju
dodatne prilike za naune i obrazovne evropske integracije uz znaajnu podrku EU.

Predvianje demografskih kretanja

Demografsku tranziciju Republike Srbije, posebno u poslednje dve dekade, odlikuje
izraena demografska regresija: ukupan broj stanovnika se u periodu 2002 - 2011.
godine smanjio za 377.335 ili za vie od 5%. Regionalno posmatrano, broj stanovnika
manji je u 146 optina, a vei samo u njih 22. Prirodni prirataj konstantno opada od
1992. godine, to se odrazilo na apsolutni pad broja stanovnika, bez obzira na pozitivan
migracioni saldo. Zabeleen je pad stope fertiliteta sa 1,6 na 1,4 deteta po eni, ime se
Republika Srbija svrstala u grupu zemalja koje nisu obezbedile ni prostu reprodukciju
stanovnitva.
Indeks starenja Republike Srbije se za poslednjih 50 godina udvostruio. U strukturi
ukupnog stanovnitva Republike Srbije u 2010. godini mladi do 14 godina starosti
uestvuju sa svega 15%, to je manje od uea stanovnitva starijeg od 65 godina
(17%). Radnosposobno stanovnitvo ine svega 67,6% ukupnog stanovnitva u 2010,
to je manje nego u veini tranzicionih drava. Oekivano trajanje ivota mukog
stanovnitva Republike Srbije u 2010. godini iznosilo je 71,4, a enskog 76,6 godina. U
proteklih 60 godina srednje trajanje ivota enskog stanovnitva Republike Srbije
produeno je za 20 godina (sa 56,9 na 76,6).
Trend regionalnog demografskog pranjenja nerazvijenih i prigraninih podruja vodi ka
njegovom potpunom demografskom gaenju. Prostorno, preovlauju naselja sa malim
brojem stanovnika, odnosno, naselja do 300 stanovnika. Unutranje migracije se i dalje
odvijaju ustaljenim pravcima, tj. iz podruja nerazvijenih, izolovanih u privredno

razvijenija, sa boljim uslovima za ivot i viim ivotnim standardom (prednjae Grad Novi
Sad sa stopom migracionog salda od 9,4 i Grad Beograd sa stopom od 7,8).
Karta 1. Regionalna demografska tipologija podruja

Demografske projekcije, zasnovane na aktuelnim pretpostavkama, ukazuju na to da e

ukupno projektovano stanovnitvo Srbije do 2020. biti manje u svim varijantama u
odnosu na 2011. godinu. Pod pretpostavkom ostvarenja niske varijante, broj stanovnika
u Srbiji 2052. godine bio bi za oko dva miliona manji nego u 2002. godini. U periodu
2010 - 2050. godine uee mladog stanovnitva (15 - 24) u ukupnom stanovnitvu palo
bi sa 12,1% na 11,2% (prema srednjoj varijanti).
Tabela 2. Projekcija demografske strukture Srbije do 2050. godine
Kljuni demografski pokazatelji
Mladi (15-24) % ukupnog
Stariji (65+) % ukupnog
Radni kontigent (15-64) % ukupnog
Stopa demografske zavisnosti starijih
Uee starijih u radnosposobnom
Uee jako starih (80+) u starim (65+)
Izvor: RZS

2010
12,1
16,9
67,6
24,9
20,9
22,3

2050
11,2
23,2
61,1
37,9
21,6
26,4

Rast/pad
-0,9
6,3
-6,5
13
0,7
4

Sve varijante demografskih projekcija pokazuju znaajan rast uea starijih osoba
(65+) u ukupnoj populaciji, sa 16,9% u 2010. na 23,2% u 2050. godini. Stopa aktivnosti
u Republici Srbiji, usled relativno niskog nivoa (62% u 2010. godini) u poreenju sa
dravama lanicama EU, postepeno e se poveavati, na ta upuuju i projekcije
Evropske komisije. Za oba pola u starosnoj grupi 15 - 24 godina stope aktivnosti e se
tokom itavog perioda smanjivati, to odraava trend oekivanog poveanja vremena
trajanja obrazovanja.
Porast prosene starosti, poveanje oekivanog trajanja ivota i uea starijeg
stanovnitva uzrokovae promene u starosnoj strukturi radne snage. Oekuje se
odreeno poveanje uea starijih radnika (55+) u ukupnoj radnoj snazi, sa 13% u
2010. godini na 14% u 2040. godini. Meutim, ukoliko doe do porasta aktivnosti osoba
starijeg uzrasta oba pola, a posebno ena, uee starijih radnika bi se u intervalu 2010
- 2050. godine moglo uveati za 3%.
Tabela 3. Projekcija strukture radne snage - prema srednjoj demografskoj varijanti uz
rastuu stopu aktivnosti -

Mladi 15 - 24
Radni uzrast 25 - 54
Stariji radni uzrast 55 - 64

2010 2020 2030 2040 2050

8,6 9,0 9,3 9,0 9,4
78,2 78,6 76,1 74,4 75,0
13,3 12,5 14,6 16,7 15,7

Rast/pad 2010 - 2050

0,8
-3,2
2,4

Izvor: RZS
Najvei broj radnika u 2010. godini nalazio se u starosnoj grupi 30 - 34 godine, a u 2020.
godine najvie potencijalno zaposlenih se moe oekivati u starosnoj grupi 35 - 39.
Predvia se da e za 20 godina polovina zaposlenih u nekoj organizaciji u svetu biti
angaovana na osnovu nepunog radnog vremena (to direktno utie na nain
obrazovanja). Takvi trendovi e znaiti rast imigracija, a za Republiku Srbiju opasnost od
jo veeg odliva talenata i strunjaka i nemogunost privlaenja strunjaka iz
inostranstva, ukoliko se proizvodni sistem, drutveni ambijent i kultura ne promene. Kao
to je gore prikazano, fundamentalne promene na tritu rada, pre svega smanjenje
uea mlaih generacija, dovee do nove strukture zapoljavanja koja treba da
privue i zadri stariju populaciju u radnom statusu. Intenzitet ove promene neposredno
e zavisiti od nivoa i kvaliteta steenog obrazovanja, ali i od uspostavljanja vee rodne
ravnopravnosti i vee socijalne ukljuenosti svih marginalizovanih grupa.
Otuda su od posebnog znaaja razvoj celoivotnog obrazovanja i masovnije
obrazovanje odraslih kao mehanizama strukturnog prilagoavanja radne snage novim
zahtevima trita rada. Ti procesi se mogu podstai inovacijama znanja,
prekvalifikacijama, dokvalifikacijama itd.

Struktura budueg proizvodnog sistema Republike Srbije i vrsta

tehnologija koje e se koristiti - promene u strukturi tranje na tritu rada
Industrija i obrazovni sistem su povezani i funkcionalno komplementarni sistemi, a njihov
razvoj u stabilnom drutvenom okruenju je uvek koevolutivni proces. Zato SROS u

jednom svom znaajnom delu, mora da bude usklaena sa strategijom razvoja industrije
i aktivno doprinese ostvarivanju kljunih ciljeva industrijske politike.
Industrijski sistem Republike Srbije nalazi se u stanju duboke krize. Razvojni
diskontinuitet koji se dogodio poetkom devedesetih godina prolog veka, u svojim
osnovama odrava se do dananjih dana i samo delimino je nadomeen novim
ulaganjima koja su pokrenuta tranzicijom zapoetom krajem 2000. godine. Svetska
ekonomska kriza iz 2008. godine dodatno je oteala situaciju, ograniavajui ulaganja a
istovremeno pootravajui konkurenciju. Ovaj proces je imao velike posledice na stanje
trita rada i na tehnoloki profil aktivnog dela privrede. Danas je teite tehnolokog
profila Republike Srbije u sektorima niskih i srednjeniskih tehnologija u kojima je
zaposleno preko 80% industrijskih radnika i u okviru kojih se ostvaruje isti toliki udeo od
ukupnog obima industrijskih aktivnosti. Industrijska proizvodnja, kao i struktura izvoza,
najveim je delom zasnovana na proizvodima male dodate vrednosti.
U stratekom dokumentu Srbija 2020: Koncept razvoja Republike Srbije do 2020.
godine, prepoznaje se ovo stanje i konstatuje da "nastavak privrednog rasta po
postojeem modelu osim to nije poeljan, vie nije ni mogu", pri emu se izriito
navodi neophodnost uspostavljanja "nove industrijske politike zasnovane na proizvodnji
industrijskih dobara, podsticanju izvoza, tednji resursa i energetskoj efikasnosti" (2010).
U ovom kontekstu, Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije za period od
2011. do 2020. godine dalje razrauje postavljene okvire i detaljno ih kvantifikuje (2010).
Tabela 4: Projekcija broja zaposlenih do 2020. godine u privredi Srbije

Delatnost
Ukupno zaposlenih
Poljoprivreda
Industrija
Vaenje ruda i kamena
Preraivaka industrija
El. energija, gas, voda
Graevinarstvo
Uslune delatnosti
Trgovina
Hoteli i restorani
Saobraaj i veze
Kom. i line usluge
Nekretnine, iznajmljivanje
Finansijsko posredovanje
Administracija, vojska, MUP
Obrazovanje
Zdravstveni i socijalni rad

Stanje u
2010. god.
(x1000)

Relativno
uee
(%)

2.540,0
621,0
614,5
27,3
422,1
45,8
119,3
1.304,5
347,2
76,4
158,4
119,1
89,6
55,5
128,2
148,6
174,1

100
24,4
24,2
1,1
16,6
1,8
4,7
51,4
13,7
3,0
6,2
4,7
3,5
2,2
5,1
5,9
6,9

2020. godina
Relativno
Rast
uee
(%)
(%)
16,9
100
3,2
21,6
27,3
26,4
26,4
1,2
17,8
16,7
3,0
1,6
70,6
6,9
18,4
52,1
43,5
16,8
7,9
2,8
29,5
6,9
7,9
4,3
14,8
3,5
7,9
2,0
1,7
4,4
2,5
5,1
2,4
6,0

Izvor: Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2010. do 2020. godine
Privrede zasnovane na uslugama uspene su ukoliko u svojoj strukturi imaju razvijenu
preraivaku industriju. Zbog toga su Republici Srbiji potrebni:
1) revitalizacija i tehnoloki reinenjering preraivake industrije, koja je tesno povezana
sa razvojem klastera, otvorena za saradnju sa univerzitetima i naunoistraivakim
institutima, konkurentna i izvozno orijentisana;
2) razvoj irokog spektra uslunih delatnosti koje prate tu proizvodnju.
U skladu sa aktuelnom industrijskom politikom, osnove budueg proizvodnog sistema
Republike Srbije do 2030. godine bie odreene procesom obnove i transformacije
tehnolokih osnova u oblasti tradicionalnih (niih i srednjih), odnosno LMT (Low and
middle technologies) industrijskih sektora. Nova industrijska strategija odreuje da e
ovaj proces biti ostvaren primenom tri transformaciona instrumenta (3R paket):
revitalizacija (2011 - 2015. godine), reinenjering (2015 - 2020. godine) i razvojna
ekspanzija (2020 - 2030. godine), pri emu se neki od ovih instrumenata mogu
vremenski preklapati.
U ovom kontekstu, transformacioni procesi i vrste tehnologija budueg proizvodnog
sistema Srbije bie dominantno odreeni uticajem tri kljuna faktora, koja su povezani sa
optim trendovima razvoja proizvodnih tehnologija u globalnim okvirima i globalnim
drutvenim megatrendovima povezanim sa inenjerstvom:
1) nova proizvodna paradigma personalizovane, odnosno multivarijantne proizvodnje;
2) standardi energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i efikasnosti u korienju
prirodnih resursa;
3) standardi zatite ivotne sredine i klimatske promene.
Tehnoloku osnovu nove proizvodne paradigme ine industrijske ICT tehnologije,
osnaene kognitivnim funkcijama ugraenim u proizvodnu opremu: inteligentni roboti,
inteligentne numeriki upravljane maine, inteligentna automatizacija, inteligentni
proizvodni sistemi. Sa aspekta inenjerstva u decenijama koje dolaze od znaaja su
strateki programi koje je uspostavila Evropska komisija pod nazivom Factories of
Future (FoF), koji obuhvata tri kljune komponente:
1) pametne fabrike (Smart Factories) - tehnoloka platforma za agilnu proizvodnju i
personalizaciju, ukljuujui automatsko upravljanje proizvodnim procesima, planiranje
proizvodnje, simulaciju i optimizaciju, robotiku i kompleks alata za odrivi razvoj;
2) virtuelne fabrike (Virtual Factories) - tehnoloka platforma za stvaranje nove vrednosti
u okvirima globalno umreenog poslovanja, ukljuujui menadment globalnih lanaca
snabdevanja;
3) digitalne fabrike (Digital Factories) - tehnoloka platforma za projektovanje
proizvodnih procesa i sistema za efektivno upravljanje ivotnim ciklusom proizvoda,

ukljuujui simulaciju, modeliranje i druge ICT CAx inenjerske tehnike, koje zahvataju
kompletan ivotni ciklus proizvoda.
Bez obzira na aktuelno stanje domae industrije i njenu objektivnu distancu od ovakvih
proizvodnih koncepata, za Republiku Srbiju je od egzistencijalne vanosti da kroz
obrazovni sistem stvori potrebne resurse, posebno u delu inenjerstva i istraivanja s
ciljem da u bliskoj budunosti stvori jaku i dovoljnu bazu za efikasan transfer proizvodnih
tehnologija ove vrste i njihovu inkorporaciju u industrijski sistem Republike Srbije.
Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije stvorie vrlo irok korpus proizvodnih
aktivnosti kroz tehnoloke promene koje e zahvatiti LMT industrijske sektore i kroz
osvajanje novih proizvoda. S tim u vezi, pojavie se potreba za sasvim novim
zanimanjima / kompetencijama / vetinama, koje u ovom trenutku u industriji Republike
Srbije ne postoje. Na primer, vrlo veliki prostor se otvara u delu obnovljivih izvora
energije: energija vetra, solarna energija i energija izvedena iz biomase, to predstavlja
potpuno novi prostor za razvoj novih industrijskih sektora i stvara novu tranju radne
snage specijalizovanog profila. Energetska efikasnost takoe nosi velike potencijale, pre
svega za graevinarstvo, koje kroz razliite RJR programe moe da dobije veliki razvojni
zamah u izgradnji transsektorskog korpusa industrijske proizvodnje proizvoda visoke
dodate vrednosti. Ovde je posebno znaajan program energetski efikasnih i ekoloki
neutralnih zgrada, ukljuujui i pametne zgrade koje povlae razvoj novih, visokovrednih
graevinskih tehnologija sa mehatronskim osnovama, novim materijalima i novim
proizvodnim procesima (industrijska fabrikacija zgrada). U sektoru saobraajnih
sredstava, posebno automobilska industrija, razliiti aspekti energetske efikasnosti i
uticaja na ivotnu sredinu u narednim decenijama dominantno e uticati na tehnoloki
razvoj.
Standardi zatite ivotne sredine i klimatske promene, kao odgovor na korespondentni
globalni megatrend, imaju veliki potencijal tehnolokog razvoja sa izuzetno irokim
transsektorskim zahvatom u kompletnom LMT domenu, ukljuujui i kapacitet
individualnog razvoja specifinih i sada nepoznatih tehnologija i industrijskih sektora.
Industrija Republike Srbije e u sklopu evropskih integracionih procesa morati da se
prilagodi tim standardima, a taj proces mora da zapone odmah, jer e standardi ove
vrste morati da budu primenjeni na izvozne proizvode. Industrija reciklae e u narednoj
deceniji imati znaajan razvojni prostor, pri emu e se pojam reciklae znaajno
izmeniti u tehnolokom smislu, na primer kroz intenzivni razvoj tehnologije demontae
(minimalna degradacija materijala) sa masovnom primenom industrijskih robota na ovim
zadacima. Paralelno, standardi u ovoj oblasti drastino e izmeniti industrijske proizvode
kroz uvoenje novog konceptualnog okvira za projektovanje, danas poznatog kao
sustainable/environmental design, sa fokusom na primenu ekoloki neutralnih materijala,
funkcionalni kvalitet i trajnost, ponovnu upotrebljivost, pogodnost za recikliranje,
energetsku efikasnost sa niskom emisijom ugljenika, biomimikriju i slino. Korpus ovih
tehnologija mora da bude iroko zastupljen na svim nivoima obrazovanja, uz paralelno
izgraivanje svesti o znaaju uticaja tehnologije na okruenje i sa tim u vezi posledica na
kvalitet ivota.
U kontekstu LMT tehnolokih sektora posebno su znaajni agrar i prehrambena
industrija. Republika Srbija poseduje ogroman prirodni potencijal za razvoj agrara, ali se
on ne moe valorizovati bez: 1) radikalne promene tehnolokih osnova (mehanizacija,
automatizacija procesa i digitalizacija procesa kroz ekstenzivnu primenu ICT u

organizacionom korpusu); 2)ekstenzivni razvoj i primenu biotehnologija; 3) izgradnju

jakog sektora industrije hrane, sa dva osnovna cilja: proizvodnja zdrave hrane i
proizvodnja proizvoda visoke dodate vrednosti. Zato SROS u ovom kontekstu mora da
bude opredeljena tako da razvoj agrara treba imperativno posmatrati u okviru razvoja
ire tehnoloke platforme za proizvodnju hrane, a ne kao izolovanu privrednu granu. Za
Republiku Srbiju bi bilo korisno da strane investicije budu orijentisane ka izvoznim
sektorima.
Iz navedenog, oigledna je velika tehnoloka i programska distanca izmeu postojeeg
stanja proizvodnog sistema, odnosno industrije Republike Srbije i stanja u koje taj sistem
treba da se prevede do 2020. godine. S tim u vezi, pred obrazovni sistem postavljaju se
vrlo obimni i kompleksni zadaci. Bez obzira na stereotip kojim se kao komparativna
prednost Republike Srbije navodi visokokvalitetna radna snaga, zbog stanja u kome se
industrija nalazi, odnosno enormnog razvojnog diskontinuiteta i enormnog gubitka
industrijskih radnika, Republika Srbija u ovom trenutku objektivno ne raspolae
kvalifikacionom strukturom zaposlenih koja je usklaena sa zahtevima koje e planirani
industrijski razvoj u procesu revitalizacije i tehnolokog reinenjeringa proizvodnih
osnova postaviti pred trite rada u narednim decenijima. Erozija intelektualnog kapitala
za domen proizvodnih tehnologija i industrijske proizvodnje je enormnih razmera i taj
proces ima stabilan negativan trend. Slian stav se moe izvesti i za obrazovni sistem,
posebno na nivou SSOV i na kompletnom nivou tercijarnog obrazovanja, gde su
oigledne neusaglaenosti aktuelne ponude kompetencija, znanja i vetina, sa
oekivanim stvarnim potrebama industrijskih kompanija u LMT industrijskim sektorima.
Intenzivan razvoj proizvodnih tehnologija neminovno povlai za sobom promene na
tritu rada u smislu pomaka njegovog teita ka kvalifikacijama tercijarnog nivoa
obrazovanja (u modernim fabrikama inenjeri upravljaju cnc mainama, robotima i
fleksibilnim linijama). U tom smislu, indikativno je opredeljenje EU koja je kao svoj
primarni cilj postavila da u oblasti proizvodnih tehnologija najmanje 40% industrijskih
radnika mora da poseduje kvalifikacije nastale na tercijarnom nivou obrazovanja do
2030. godine (projektovana struktura za 2020. godinu EU27 + Norveka + vajcarska:
visoko - 34.9%, srednje - 50.1%, nisko - 15%). Polazei od ovih injenica Republika
Srbija mora da uskladi svoj industrijski i obrazovni sistem, ne samo zbog procesa
prikljuivanja EU, ve pre svega zbog podizanja konkurentnosti ekonomskog sistema na
globalnom tritu. U tom smislu revitalizacija inenjerstva je od sutinskog znaaja.
Transfer tehnologija, transfer tehnolokog znanja, kao i postepeno jaanje sopstvenih
razvojnih aktivnosti ne mogu se ostvariti bez jakog inenjerskog korpusa. Za industrijski
razvoj od sutinskog znaaja je postojanje preduzetnikog duha kao nacionalnog
obeleja i usmerenost preduzetnitva ka proizvodnji i proizvodnim tehnologijama. Mlade
generacije, poev od osnovnog obrazovanja, moraju da se usmeravaju u ovom pravcu,
sa posebnim fokusom na sistematski razvoj sledeih osobina: inovativnost, agilnost,
sklonost ka riziku, spremnost suoavanja sa neuspehom i kreativnost u stvaranju
poslovnih ideja koje mogu da se komercijalizuju i donesu profit. U procesu stvaranja
preduzetnikog duha i vetina koristiti multidiciplinarne pristupe. Tehniki, ekonomski i
pravni fakulteti su posebno znaajni za razvoj preduzetnitva. Pored obrazovnih
sadraja, neophodno je stvaranje opteg ambijenta u drutvu koji e afirmisati i
podsticati preduzetnitvo i samoinicijativu ove vrste.
Usklaivanje tehnolokog razvoja industrije i obrazovnog sistema ostvaruje se kroz
interakciju koja nastaje na tritu rada. Polaznu taku u ovom procesu predstavlja

meusobno razumevanje industrije i obrazovnog sistema, odnosno uspostavljanje

zajednikog jezika kroz izgradnju usaglaenog klasifikacionog sistema
vetina/kompetencija, kvalifikacija i zanimanja. Takav klasifikacioni sistem stvara osnove
za dublje razumevanje potreba trita rada i tako omoguava uspostavljanje nastavnih
programa i planova koji efektivnije povezuju ishode obrazovnog procesa sa poslovima
koji se obavljaju na industrijskim radnim mestima (fokus produktivna umesto pasivnih
znanja). U tom smislu, Republika Srbija treba da iskoristi okvir EU 2020 inicijative "Nove
vetine za nove poslove" i uz neophodna prilagoenja primeni evropski standard ESKO
(European Skills/Competences, Qualifications and Occupations standard - ESCO).

Politika meunarodne konkurentnosti Republike Srbije

Tranzicija Srbije od 2000. godine bila je praena strukturnim promenama koje su
izmenile osnovne karakteristike srpske privrede, smanjujui uee poljoprivrede i
industrije u korist uslunih delatnosti u strukturi kako BDP, tako i dodate vrednosti.
Ostvareni rast je bio zasnovan na prilivu stranih ulaganja koja su, koristei relativno
jeftinu i kvalifikovanu radnu snagu, prevashodno bila usmerena na kupovinu domaeg
trita. Efekat priliva stranog kapitala nije se odrazio na poveanje zaposlenosti i rast
izvoza u meri koja bi obezbedila vii privredni rast i razvoj.
Nivo BDP Republike Srbije u 2010. godini iznosio je 36,5 mlrd USD (27,6 mlrd ), dok je
u 2008. godini, pre krize, iznosio 47,7 mlrd USD (32,7 mlrd ). Svetski BDP danas se
kree oko 63.000 mlrd USD, tako da Republika Srbija zauzima 82. mesto u svetu po
nivou BDP, sa ueem od 0,058% u svetskoj privredi. Nivo BDP po stanovniku
(BDPpc), iskazano po paritetu kupovnih snaga, koji se smatra najboljom osnovom za
poreenje zemalja, u Republici Srbiji u 2010. godini iznosio je oko 10.500 USD, dok je
2008. godine iznosio preko 11.000 USD. Po ovom pokazatelju Republika Srbija se
nalazi oko 75. mesta u svetu, a ovaj nivo odgovara svetskom proseku. Ostvareni izvoz
roba i usluga od 16 mlrd USD u 2011. uestvuje u ukupnom svetskom izvozu (12.650
mlrd USD) sa 0,126%. Po nivou konkurentnosti, iskazano po metodologiji Svetskog
ekonomskog foruma i Svetske banke, Republika Srbija je 2011. godine bila na 95.
mestu, dok je 2008. godine bila na 85. mestu. Republika Srbija je skromno popravljala
svoju ocenu konkurentnosti; tempo popravljanja bio je znatno sporiji od tempa koji su
ostvarili nai kljuni konkurenti tako da su nas u meuvremenu pretekli, zbog ega je
rang pogoran za itavih 10 mesta. Radi podizanja rasta i ivotnog standarda graana
Republike Srbije potrebno je ostvariti srednjoroni rast od 4,5 - 5% godinje, to u
dananjim okolnostima iziskuje znaajna sredstva iz inostranih izvora i efikasnije
reforme poslovne klime i javnog sektora, pored kljune reforme obrazovanja.
Makroekonomske nestabilnosti nas upozoravaju da je ostvareni rast u Republici Srbiji
nedovoljan. Mikroekonomske slabosti, pre svega one vezane za funkcionisanje pravne
drave i kvalitet poslovnog okruenja, ukazuju na to da postoji ogroman prostor za
unapreenje konkurentnosti. Postoji veliki raskorak izmeu ranga Republike Srbije
prema GDPpc na bazi pariteta kupovnih snaga (75. mesto) i nivou konkurentnosti (95.
mesto), to govori da je produktivnost upotrebe raspoloivih resursa (ljudskih, kapitalnih,
finansijskih) na niskom nivou, a tekua potronja previsoka.
Velike slabosti u konkurentskom poloaju Republike Srbije predstavljaju neefikasna
antimonopolska politika i nedostatak domae konkurencije, problem svojinskih prava i
izdavanja graevinskih dozvola, loi odnosi poslodavaca i zaposlenih itd. Veoma
zabrinjavaju i podaci o obrazovnoj strukturi stanovnitva. Najvea stopa nezaposlenosti

je kod onih koji su zavrili srednju kolu (pogotovo strunu), te se postavlja pitanje
njihovih kompetencija, a verovatno i potrebe za nekim od tih zanimanja. Istovremeno se
ne smanjuje broj profila koji su godinama viak, poput lekara, gde je i dalje veoma
visoka budetska podrka, ime se na kraju paradoksalno podstie "odliv mozgova".
U teoriji konkurentnosti odreena su tri stanja razvoja nacionalne konkurentnosti:
privrede voene faktorima, investicijama voene privrede i inovacijama voene privrede.
Republika Srbija se nalazi u ovoj drugoj fazi, gde kljune poluge razvoja predstavljaju
unapreenje kvaliteta ljudskog kapitala, pre svega podizanjem kvaliteta obrazovanja,
posebno visokog; jaanje lokalnog rivaliteta; otvaranje trita; napredna infrastruktura;
snani podsticaji za jaanje produktivnosti i osnivanje i aktiviranje klastera. Sutina ove
faze jeste podizanje nivoa produktivnosti u proizvodnji roba i usluga. Osnovno obeleje
nivoa konkurentnosti Republike Srbije predstavlja injenica da je ona u sredinu fazu
ula sa nedovoljno razvijenom osnovnom (putevi, pruge, aerodromi, luke i dr.) i
administrativnom infrastrukturom (pravna drava, javna uprava, suzbijanje korupcije i
sl.), to je bitno uticalo na nizak nivo konkurentnosti u svetu. Iz toga proizlazi da se
Republika Srbija mora ozbiljno baviti ostvarivanjem nezavrenog posla iz prethodne
faze, a da istovremeno stvara uslove za jaanje onih elemenata konkurentnosti u kojima
ima dobru poziciju, a koji joj u perspektivi mogu biti osnov za prelaz u viu, inovacionu
fazu konkurentnosti. U tom procesu veoma je znaajno stvoriti to kvalitetnije uslove za
razvoj inovativnosti. Snaan podsticaj ovim procesima treba da prui drava.
Institucionalno okruenje koje podstie kulturu uenja, kreativnost, inovativnost i
preduzetnitvo kljuni su inioci ekonomije zasnovane na znanju.
Sutina nove industrijske politike, tj. reindustrijalizacije, u potpunosti se razlikuje od
starih industrijskih politika vezanih za granske i sektorske politike koje su unapred
proglaavale pobednike. Taj model tzv. vertikalnog usmeravanja resursa naputen je u
svetu pre vie od 20 godina.
Nova industrijska politika se povezuje sa unapreivanjem konkurentnosti horizontalnim
merama, tj. merama koje su usmerene ka svim proizvoaima. Cilj ovih mera jeste da se
ublae nesavrenosti trita, uz istovremeno izbegavanje rizika administrativnog
usmeravanja resursa.
Nova industrijska politika ne treba da ulazi u tzv. vertikalne politike usmeravanja resursa
ka specifinim podsektorima ili privrednim drutvima. Umesto toga, potrebno je uklanjati
eventualne propuste trita ali i propuste regulatornog okvira koji spreava odriv razvoj.
Bolje je podsticati potroae da kupuju automobile iz "zelenog" programa nego
stimulisati proizvoaa "zelenih" automobila; razlika je u tome to ovo jaa
konkurentnost i podstie sve proizvoae, a ne samo jednog, na inoviranje proizvoda.
Drava stoga treba da podstie, recimo "zelene" tehnologije uvoenjem tzv.
horizontalnih mera koje podravaju istraivanje i razvoj u tim tehnologijama, kao i razvoj
potrebnih vetina koje vode inovacijama.
U okviru analize konkurentnosti Republike Srbije, Amerika agencija za meunarodni
razvoj - USAID, pored prehrambene industrije, utvrdila je sledeih 12 privrednih
aktivnosti kao izuzetno znaajnih za privredu Republike Srbije: turizam, obrazovanje,
odevna industrija, graevinske usluge, film i produkcija, medicinski materijali i ureaji,
logistika i saobraaj, obnovljiva energija, graevinski materijali, informacione i
komunikacione tehnologije, auto-delovi, obrada drveta i nametaj.

Institucionalno okruenje koje podstie kulturu uenja, kreativnost, inovativnost i

preduzetnitvo kljuna je determinanta ekonomije zasnovane na znanju. Sve vie uticaja
treba da preuzimaju kreativne industrije koje su intenzivne znanjem (npr. raunarsko
programiranje, inenjering, privredna istraivanja i razvoj, medicina i biotehnologija,
hemijska industrija, energetika, univerzitetsko obrazovanje i istraivanje itd.), ali i
mikrobiznis, umetnost, arhitektura, zanati, grafiki, kompjuterski i industrijski dizajn,
marketing, moda, vizuelne i scenske umetnosti, film, internet, muzika, sport, turizam,
proizvodnja zdrave hrane, kulturna batina, usluge (finansije, zdravstvo, obrazovanje,
dravna uprava). Kreativnoj industriji su potrebni ljudi sa znanjem, linim idejama i
iskustvom, pa se ona oslanja na obrazovanje, istraivanje i razvoj.
Republika Srbija trenutno nema posebne mere za podsticanje razvoja kreativne
industrije. Svojevremeno je bilo potrebno da mere za podsticanje stranih ulaganja i
zapoljavanje idu u tom pravcu. Meutim, ta zamisao nije sprovedena u delo jer se
podstie i zapoljavanje niskokvalifikovane radne snage, a mere za podrku izvozu su
ograniene. Politika konkurentnosti, kako je definisana Akcionim planom za jaanje
konkurentnosti Republike Srbije iz 2010. godine, prevashodno predvia unapreenje
poslovne klime dok se investicije u infrastrukturu i obrazovanje navode kao srednjoroni
prioriteti. Naalost najvei broj mera, ak i onih koje ne zahtevaju nova ulaganja ve
samo dobru volju za izmenu propisa, nije sproveden u delo. Percepcija korupcije je i
dalje visoka i predstavlja ozbiljnu prepreku za investitore.
Bez promene privredne strukture, u kojoj e nove industrije sa visokim sadrajem znanja
dobiti na znaaju, Republika Srbija bi na dugi rok ostala u tzv. zamci srednje razvijenosti
bez mogunosti da pree u viu fazu razvijenosti.

Politika socijalne kohezije i skladnog regionalnog razvoja ukljuujui

decentralizaciju i ruralni razvoj
Stvaranje kreativne preduzetnike i inovativne trine privrede treba da bude praeno
brigom o socijalnoj sferi drutva. Borba protiv siromatva i socijalne iskljuenosti
predstavlja kljunu komponentu socijalne politike drava lanica EU i svakako Republike
Srbije. Politika socijalne ukljuenosti ima za cilj otklanjanje uzroka siromatva,
obezbeenje adekvatnog nivoa ivotnog standarda i stvaranje uslova za aktivno uee
stanovnitva u ekonomskom, socijalnom i kulturnom ivotu. U evropskom socijalnom
modelu, socijalna kohezija predstavlja sredstvo za postizanje ekonomskog razvoja.
Snani recesioni talasi, uz nedovren proces transformacije srpske privrede i veliki
tranzicioni zaostatak, doprineli su poveanju socijalnih nejednakosti u Republici Srbiji.
Na to ukazuju svi kljuni ekonomsko-socijalni parametri: najnia stopa uea i najnia
stopa zaposlenosti radnosposobnog stanovnitva u Evropi, visoko uee zaposlenih u
poljoprivredi, jedna od najviih stopa nezaposlenosti u Evropi, posebno izuzetno visoke
stope nezaposlenosti mladih i dugorone nezaposlenosti. U strukturi nezaposlenih
prema nivou obrazovanja Republika Srbija ima u poreenju sa dravama EU najviu
stopu nezaposlenih sa srednjim obrazovanjem (15,9% u 2011. godini, Bugarska 9,6%,
itd.), dok je u 2011. godini stopa nezaposlenih sa visokim obrazovanjem od 3,3% ispod
proseka EU (5,7%) i jedna od najniih u regionu (u Hrvatskoj 9,3%, Rumuniji 5,9%, itd.).
Siromatvo je snano povezano sa statusom na tritu rada i nivoom obrazovanja. Sve
je izraeniji trend poveanja koeficijenta ekonomske zavisnosti: na jednog zaposlenog

dolaze dva stanovnika koja pripadaju jednoj od socijalnih kategorija (nezaposleni,

penzioneri i mladi do 15 godina starosti) i taj se odnos iz godine u godinu poveava:
1) 670.000 siromanih (9,2%);
2) 670.000 nezaposlenih (prema Anketi o radnoj snazi);
3) 120.000 dece nema osnovne potrebne stvari za normalan ivot;
4) 1,7% visokoobrazovanih je siromano;
5) ruralno stanovnitvo je dvostruko vie izloenije siromatvu od urbanog;
6) romska populacija je najugroenija grupa stanovnitva.
Tranzicioni proces smanjio je stepen ionako niske regionalne kohezije u Republici Srbiji.
Ekonomske neravnomernosti na nivou makroregionalnih celina (NSTJ-2) iznose 3:1, na
nivou regionalnih oblasti (NSTJ-3) iznose 4:1 (Grad Beograd u odnosu na Topliku,
Jablaniku ili Pinjsku oblast), dok su na nivou optina iznose 11:1 (Grad Novi Sad u
odnosu na Opovo, Lebane ili Bojnik).
Tabela 4: Stepen regionalne kohezije 2010. godine
Indikatori
Neto zarade
po stanovniku

Region (NSTJ-2)
Oblast (NSTJ-3)
Optina
3: 1
4: 1
11:1
Beogradski: Juna i Ist.
Beograd:
Novi Sad: Opovo
Srbija
Toplika
3: 1
4: 1
5: 1
Stopa nezaposlenosti
Juna i Istona Srbija:
Jablanika:
Lebane: Beograd
Beogradski
Beograd
Demografsko
(-16,3): (+36)
(-32,2): (+36)
(-82,8): (+62)
pranjenje
Juna i Istona Srbija:
Pirotska:
Crna Trava: Novi
1971-2011
Beogradski
Beograd
Sad
3: 1
4: 1
12: 1
Stepen obrazovanja
Beogradski: Juna i Ist.
Beograd:
Beograd: Malo
Srbija
Branievska
Crnie
2: 1
3: 1
10,4: 1
Infrastrukturna
opremljenost
Beogradski:umadija i Zap.
Junobaka:
Baka Topola:
Srbija
Pinjska
Bosilegrad
Izvor: RZS, Agencija za privredne registre
Razmere regionalnih neravnomernosti dodatno odlikuju sledei procesi:
1) Intenzivan proces demografskog pranjenja ruralnog, prigraninog, nerazvijenog i
industrijski devastiranog podruja. Prema indeksu demografskih resursa ak 110 optina
je demografski ugroeno: 73 pripada grupi krajnje ugroenog, a 37 grupi ve ugroenog
podruja;

2) Od ukupno 145 optina, u ak njih 85 stanovnitvo se nalazi u stadijumu duboke

demografske starosti, dok je u 51 optini zabeleen stadijum najdublje demografske
starosti;
3) Tranzicioni trend koncentracije privrednih aktivnosti u dunavsko-savskom pojasu,
odnosno gradovima Beogradu i Novom Sadu;
4) Prema zakonskim reenjima, nerazvijeno podruje ini 46 optina u kojima ivi neto
vie od 813.000 stanovnika, ili 11% ukupnog stanovnitva.
Problem regionalne distorzije kulminirao je nakon nakon razornih efekata globalne
recesije na zaposlenost i devastiranost preraivake industrije. Pored tridesetak
hronino nerazvijenih optina, grupi nerazvijenih optina prikljuila se i nova grupa od
petnaestak optina, uzrokovana tzv. novim tranzicionim siromatvom - optine koje su
izgubile vie od 70% dohotka ("gradovi fabrike") u protekle dve decenije.
Regionalna ekonomska polarizacija je sve dublja, proces koncentracije privrednih
aktivnosti u dunavsko-savskom pojasu, odnosno gradovima Beogradu i Novom Sadu,
sve je intenzivniji (vie od 2/3 svih ekonomskih aktivnosti), dok je, sa druge strane,
nerazvijeno podruje (sa vie od 800.000 stanovnika) prostorno sve vee.
Imajui u vidu opisano stanje potrebno je prilagoditi regionalni raspored VU, regionalnu
mreu srednjih strunih kola i postaviti sistem finansijske podrke siromanim slojevima
kako bi se obezbedila socijalna inkluzija.

Proces regionalizacije i decentralizacije

Republika Srbija je danas 2012. godine, visokocentralizovana, ekonomski zatvorena i
infrastrukturno slabo povezana sa okruenjem. Uspostavljeni statistiki makroregioni
(2009. i 2010. godine) nefunkcionalni su, ekonomska regionalizacija, kao sistemski
instrument upravljanja dravnim resursima (prirodnim, kulturnim, ekonomskim,
obrazovnim, demografskim) i kao instrument interregionalne alokacije resursa, nalazi se
na samom poetku. Samim tim, zaustavljen je proces decentralizacije i prenosa
nadlenosti na nove teritorijalne jedinice, njihovo pribliavanje graanima, kako bi se
racionalnije donosile odluke. U Republici Srbiji danas ne postoji srednji nivo planiranja
razvoja (izuzimajui asimetrian poloaj Autonomne Pokrajine Vojvodina).
Proces decentralizacije nadlenosti do 2020. godine mogao bi da se razvija po
sledeem modelu: regulaciona funkcija ekonomskih aktivnosti pripada centralnom nivou,
privatni sektor je nadlean za proizvodnju i distribuciju javnih dobara i usluga.
Generalno, regulaciona i nadzorna funkcija pripada viim nivoima (dravi i regionima),
dok je izvrenje preputeno niim nivoima dravne organizacije (regionu i optini) i
privatnom sektoru.
Kvalitetan obrazovni sistem nije mogu bez reavanja problema finansiranja
obrazovanja, odnosno smanjivanja jaza izmeu obrazovnih potreba i finansijskih
mogunosti drave. Izlazi se trae u trinim mehanizmima. S obzirom na to da je
obrazovanje javna potreba i da trine mehanizme finansiranja obrazovanja treba
aktivirati u svim moguim segmentima obrazovnog sistema (trine mogunosti
finansiranja tercijarnog obrazovanja nesumnjivo su vee od finansiranja osnovnog i

srednjeg obrazovanja), kljuni zadatak jeste uspostavljanje efikasnog modela

finansiranja obrazovanja. Neophodno je uspostaviti pokazatelje uspeha koji prate
finansiranje dravnih obrazovnih ustanova kao to su zapoljavanje diplomaca, vreme
koje je potrebno da se zaposle i drugi pokazatelji koji e voditi ka usklaivanju studijskih
programa sa potrebama trita rada i podsticati obrazovne reforme.
SROS treba da uvaava regionalne specifinosti Republike Srbije i da, u skladu sa
mogunostima, reformski potezi u kljunim segmentima (standardizacija, fleksibilniji
parcijalni nastavni programi, motivacija, individualizacija) ukljue regionalnu i socijalnu
dimenziju.

Oekivane promene u zahtevima trita rada u drugim sektorima u

Republici Srbiji - zdravstvo, obrazovanje, kultura, javna uprava itd.
Reforma niza drutvenih slubi, zdravstva, obrazovanja, kulture ali i javne uprave,
podrazumeva decentralizaciju, depolitizaciju, profesionalizaciju, racionalizaciju i
modernizaciju. U Republici Srbiji je neophodno uspostaviti ureen sistem koji
podrazumeva demokratski poredak, potovanje pravila i zakona. Taj zahtev
podrazumeva efikasnu borbu protiv korupcije. Uporedne analize ukazuju na to da javna
uprava u Republici Srbiji nije prevelika ali da na nekim poslovima postoji prekomeran
broj zaposlenih, dok na drugim nema dovoljno strunjaka. Oekivana tranja na tritu
rada u oblasti javnog sektora bie prvenstveno vezana za znanja koja iziskuju evropske
integracije (posebno znanje pravnih tekovina EU, tehnikih standarda) i vetine
savremenog poslovanja, kao to su efikasna komunikacija (ukljuujui poznavanje
stranih jezika, rad na raunaru, izradu prezentacija), upravljanje kadrovima i dr.
Upotreba informacionih tehnologija kao to su elektronsko voenje sudskih predmeta ili
elektronsko voenje sednica, unapredila je rad javne uprave i poveala njenu
produktivnost, ali je takoe nametnula potrebu za dodatnim usavravanjem zaposlenih.
Pored privlaenja novih strunjaka obrazovanih u evropskom pravu i stranim jezicima, ili
onih koji su se usavrili u tehnikim oblastima koje zahtevaju evropske integracije (npr.
poznavanje ekolokih standarda), neophodno je podsticati usavravanje, obuiti
zaposlene u dodatnim znanjima i vetinama i nagraivati ih. Od 2001. godine u mnogim
institucijama u Republici Srbiji sproveden je veliki broj obuka, ali jo uvek nedostaje
njihova sistematska organizacija. Strategija strunog usavravanja dravnih slubenika
u Republici Srbiji za period 2011 - 2013. godine ("Slubeni glasnik RS", broj 56/11),
usvojena u julu 2011, usmerena je na unapreenje ovog procesa i pretpostavlja izmene
u Zakonu o dravnim slubenicima ("Slubeni glasnik RS", br. 79/05, 81/05 - ispravka,
83/05 - ispravka, 64/07, 67/07 - ispravka, 116/08 i 104/09) i jaanje Slube za
upravljanje kadrovima i uspostavljanje posebne, centralizovane vladine institucije za
organizaciju obuka.
Odreeni broj zaposlenih u drutvenim slubama treba podstai i na akademsko
usavravanje. U Republici Srbiji se, recimo, javna uprava izuava na pravnim,
ekonomskim i politikolokim fakultetima, ali ne interdisciplinarno. Za izuavanje javne
uprave neophodno je da obavezni programi sadre predmete iz oblasti prava, ekonomije
i menadmenta (poslednje podrazumeva vetine komunikacije).

Vaan segment razvoja su primarna zdravstvena zatita i preventiva jer omoguavaju

zdraviji ivot, smanjuju trokove bolovanja i poveavaju produktivnost ljudi. Zdravstveni
sistem moe da podri i vii nivo razvoja u smislu pruanja usluga van granica zemlje u
oblasti estetske hirurgije, banjskog turizma ili stomatologije. Danas je u zdravstvu
Republike Srbije raskorak izmeu potreba trita rada i stanja u prosveti posebno
izraen. Godinama se upisuje veoma visok broj studenata medicine iako je broj
specijalizacija izuzetno ogranien. Istovremeno medicinski fakulteti nisu dovoljno
napredovali u dostizanju bolonjskih standarda nastave.
Znaajna komponenta napretka drutva jeste i razumevanje svoje kulture i drugih
kultura, to podrazumeva: znanje o kulturi i o osnovnim naelima interakcije meu
razliitim kulturama, svesnost da se opaaju i tumae posebne situacije; i, vetine
potrebne da svoje ponaanje uinimo primerenim i uspenim u mnogim razliitim
situacijama Kulturne potrebe su sastavni deo razvoja drutva jer se pomou njih
izgrauje ovekova linost i aktivno se deluje, stvaraju se nove duhovne i materijalne
vrednosti. To su potrebe za jezikim izraavanjem i komunikacijom, saznavanjem,
stvaralake, estetske i umetnike potrebe. Obrazovne institucije treba da budu na prvom
mestu u usvajanju kulturnih vrednosti. To podrazumeva poboljanje saznajnih i
stvaralakih potencijala, kulturnih sadraja u kolama (organizovanje priredaba,
predstava, likovnih radionica i izlobi, knjievnih veeri i muzikih predstava),
organizovanje periodinih poseta pozorinim predstavama, bioskopima, muzejima,
umetnikim izlobama, spomenicima kulture, knjievnim veerima, sajmovima itd. Pritom
je izuzetno znaajan multidisciplinarni pristup, koji povezuje kreativno stvaralatvo sa
drugim predmetima, tako da se u osnovnoj koli na likovnom crta ili vaja ono to se ui o
istoriji ili o nekoj prirodnoj pojavi, a kasnije se koriste filmovi kao dodatak nastavi, uz
visok nivo interaktivnosti.

Zakljuak - pretpostavke reformi

Razvoj Republike Srbije bie usmeren ka reindustrijalizaciji, i to u dva pravca:
Prvo, ka revitalizaciji i tehnolokoj modernizaciji preraivake industrije kao osnovne
privredne aktivnosti za stvaranje materijalnih proizvoda velike dodate vrednosti,
ukljuujui i irok korpus pripadajuih usluga; posebno industrija hrane (zdrava hrana i
organska proizvodnja), metalopreraivaka industrija, industrija proizvoda za iroku
potronju (industrija nametaja i prerade drveta, tekstilna i industrija modnih proizvoda),
industrija poljoprivrednih maina, autoindustrija; zatim sektor energetike sa fokusom na
alternativne i obnovljive izvore energije (ukljuujui energiju biomase u sprezi sa
agrarom i industrijom hrane, energiju vetra itd.), graevinarstvo (zelena arhitektura i
inteligentne zgrade), iri korpus automobilske industrije i industrije transportnih
sredstava sa fokusom na ekoloku komponentu;
Drugo, ka razvoju niza privrednih aktivnosti zasnovanih na intenzivnoj primeni znanja, a
posebno: (a) usluge zasnovane na znanju - komunikacije, obrazovni i istraivaki
projekti, vodeni i vazduni transport, nekretnine, finansijsko posredovanje, osiguranje i
penzioni fondovi, zdravstvo i rekreativne, kulturne i sportske aktivnosti; (b) kreativne i
kulturne industrije - oglaavanje, arhitektura, film, video, izrada raunarskih programa,
muzike, vizuelne i scenske umetnosti, izdavatvo, televizija, dizajn (modni i
komunikacioni); (v) nauke o ivim biima - proizvodnja lekova i farmacija, kozmetika,
ekologija, proizvodnja medicinskih ureaja i pomagala, sport itd;

Tree, ka razvoju industrijske informaciono-komunikacione infrastrukture i iroke

primene u upravljanju proizvodnim i poslovnim procesima industrijskih kompanija,
ukljuujui i interakciju sa akademskom, istraivakom i irom obrazovnom zajednicom.
Republika Srbija danas nema potrebnu kvalifikacionu strukturu koja zadovoljava zahteve
trita rada, a sasvim je sigurno da postojei sistem nee moi da zadovolji potrebe
trita rada koje e postojati za deset i vie godina imajui u vidu gore pomenuta dva
kljuna pravca budueg razvoja. Oekivane promene u strukturi tranje na tritu rada
zahtevaju duboke promene u obrazovnom sistemu Republike Srbije. Sutina promena
treba da bude u prilagoavanju sistema obrazovanja zadovoljavanju potreba
poslodavaca i bitnom smanjivanju broja onih koji ne mogu da se zaposle na bazi
steenih kvalifikacija i kompetencija.
Zbog toga je klju razvoja Republike Srbije u sledeim decenijama u ostvarenju trougla
znanja koji ine obrazovanje, istraivanje i inovacije. Sr stvaranja ekonomije zasnovane
na znanju, kao razvojnog okvira Republike Srbije, upravo lei u trouglu znanja koji treba
da sledi gore pomenuta dva osnovna razvojna pravca Republike Srbije.
Osnovni parametri za unapreivanja sistema obrazovanja Republike Srbije su sledei:
1) stalno podizanje kvaliteta sistema obrazovanja i poveanje investicija u obrazovanje,
ali uz sistemske promene koje nee esto menjati koncept reforme, kao to se deavalo
od 2001. godine do danas i uz unapreen sistem finansiranja koji vodi rauna o ishodu;
2) uspostavljanje obrazovnog sistema koji obezbeuje veu fleksibilnost i sigurnost
na tritu rada, na osnovu temeljnog opteg obrazovanja koje prua mogunost izbora
oblasti dodatnog usavravanja;
3) jaanje veza izmeu obrazovnih institucija, istraivakih centara i privrede
podsticanjem programa saradnje, to podrazumeva i izmene regulatornog okvira sa
ovim ciljem; usklaivanje obrazovnih profila sa potrebama poslodavaca; donoenje
nacionalnog okvira kvalifikacija u skladu sa potrebama trita rada u Republici Srbiji;
razvoj klastera koji povezuju privatni i javni sektor i obuhvataju grupu preduzea,
dobavljaa, uslunih delatnosti i povezanih institucija (obrazovne i istraivake institucije,
instituti, fakulteti, kole).
Radi boljeg odreivanja potreba za odgovarajuim strukovnim profilima neophodno je da
univerziteti i srednje kole ponu da prate pokazatelje kao to su procenat zaposlenih,
procenat studenata koji nastavljaju drugu vrstu studija, vreme koje je potrebno da se oni
zaposle, gde se zapoljavaju (u zemlji ili inostranstvu i u kom sektoru), kao i da se
redovno sprovodi nezavisno anketiranje relevantnog dela privrede u vezi sa
osposobljenou radne snage koju proizvodi odreena kola ili odreeni fakultet. S tim
ciljem, neophodno je institucionalno ojaati saradnju obrazovnih institucija i privrede:
1) ojaati centre za razvoj karijere na obrazovnim ustanovama (osnovati ih tamo gde ne
postoje);
2) osnovati savete za reformu planova rada pri obrazovnim ustanovama (posebno
fakultetima) u kojima e biti predstavnika privrednika;

3) unaprediti rad NSZ da poput institucije EU CEDEFOP moe da predvia potrebe

trita rada.

Prilog 2:
RAZVOJ I UPOTREBA OBRAZOVNE STATISTIKE I
INFORMACIONOG SISTEMA U OBRAZOVANJU
Voenje statistike pomae nam da bolje upoznamo i pratimo obrazovanje i njegovo
funkcionisanje, da dobijemo dobre uvide u kakvom je stanju sistem i da li je i na koji
nain potrebno intervenisati u njemu da bi se obezbedila dostupnost, relevantnost,
efikasnost i kvalitet obrazovanja. Dakle, ona znaajno utie na mogunost izvoenja
sigurnih zakljuaka i preporuka za obrazovnu politiku.
U Republici Srbiji postoje dobri preduslovi za voenje validne obrazovne statistike:
postoji duga tradicija prikupljanja, obrade i analize statistikih podataka, razvijena
infrastruktura, obueni kadar, tehnika podrka i pravna regulativa. Za voenje
obrazovne statistike kljuna su dva sistema, sistem prikupljanja i obrade podataka o
obrazovanju u RZS (ukljuujui i DevInfo bazu) i sistem prikupljanja i analize podataka o
obrazovanju u MP. Ova dva sistema nisu usaglaena i dosta esto daju razliite
informacije.
U obrazovnoj statistici u Republici Srbiji postoje brojni nedostaci, pa su ograniene i
mogunosti za izvoenje pouzdanih zakljuaka. Postoje viestruki ozbiljni problemi u
voenju obrazovne statistike: od problema s indikatorima, prikupljanjem i kontrolom
kvaliteta prikupljenih podataka, preko izbora metodologije koja se primenjuje,
neadekvatnog izvlaenja zakljuaka iz raspoloivih podataka, do manjka koordinacije
izmeu razliitih institucija koje prikupljaju podatke u zemlji i neusaglaenosti s
evropskim nainima voenja obrazovne statistike. Po obrazovnim nivoima gledano, to
je vii obrazovni nivo, to je manje podataka. Najvie podataka i najpouzdanije analize
imamo za predkolsko vaspitanje i obrazovanje i osnovnu kolu, a najmanje imamo za
visoko obrazovanje.
Reavanje problema voenja obrazovne statistike u Republici Srbiji podrazumeva vie
vanih mera, a meu kljunima su sledee:
1) Uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema koji moe da obezbedi relevantne
podatke o celini sistema, njihovo redovno unoenje u sistem, auriranje i kontrolu
njihovog kvaliteta. Da bi sistem dobro funkcionisao neophodno je njegovo redovno
odravanje i administriranje po svim vaspitno-obrazovnim ustanovama;
2) Praenje generacije (godita) u kretanju kroz obrazovni sistem (umesto proseka, npr.
raunanje stope zavravanja osnovne kole u odnosu na ukupan broj dece koja su se
upisala u O bez obzira na eventualne promene u osipanjima ili prilivima dece iz
razliitih razloga). Praenje generacije daje mogunost da tano znamo ta se zbiva u
obrazovnom sistemu, kao i razloge za ta zbivanja. Uz to, omoguava vrlo fokusiranu
socijalnu i prosvetnu akciju (na primer, akcije za prevenciju siromatva i za preduzimanje
pravih mera za popravljanje nastalog stanja);

3) Svi podaci moraju se voditi ralanjeno (dezagregisano) da bi se omoguile celovite

analize dostupnosti, efikasnosti i kvaliteta obrazovanja (kako izgleda obrazovanje u
specifinim podgrupama, npr. na selu, u siromanim porodicama, za romsku decu, decu
sa smetnjama i tekoama u razvoju, itd.). Vana je i dubina do koje se ide u prikupljanju
podataka (nivo regiona, okruga, optine ili naselja), jer republiki proseci mogu da
zamagle i zakrive sliku o obrazovanju i pokriju probleme koji se deavaju na nivou
lokalne samouprave;
4) Odgovarajui broj kvalifikovanih ljudi koji se u bave voenjem obrazovne statistike i
potrebnim analizama u RZS i MP. Za praenje statistikih obrazovnih indikatora
redovnost i aurnost su od izuzetne vanosti, pa prekidi praenja, "gaenje" aktivnosti i
njihovo ponovno uspostavljanje nanose veliku tetu celom poslu i znatno poveavaju
finansijska ulaganja;
5) Definisanje meusobnih odnosa institucija koje vode obrazovnu statistiku i
usaglaavanje metodologije raunanja i praenja odabranih indikatora s meunarodnim
standardima;
5) Definisanje sistema statistikih pokazatelja koji su neophodni za praenje realizacije
usvojenih stratekih dokumenta i obrazovne politike u zemlji;
6) Razvijanje sistema indikatora u obrazovanju na takav nain da omoguava
meunarodne komparacije (sa Eurydice sistemom EU, sa zajednikim indikatorima
UNESCO, OECD i EU);
7) Usaglasiti informacione sisteme u prosveti i referentnim dravnim organima, to e
omoguiti kontinuirano praenje indikatora kvaliteta i efikasnosti sistema i njegovih
pojedinih nivoa. Pored toga, to bi omoguilo praenje specifinih aspekata, pitanja kroz
sistem, kao i vei stepen elektronske administracije u obrazovanju.