Kefal

(Gr. Kephalos, lat. Cephalus - sin boga Hermesa i njegove ljubavnice Herse, erke prvog
atinskog kralja, Kekropa.)
Bio je lep kao bog, a podjednako lepa bila je i njegova ena Prokrida, kiErehteja,treeg
atinskog kralja. Osim Prokride, Kefal je voleo jo samo lov, nije eleo vlast, niti je eznuo za
drugim enama. Bio je obdaren mnogim ovozemaljskim dobrima i iveo je sreno i zadovoljno.
Moda bi tako doiveo i kraj svojih dana, da se u njega nije zaljubila Eos, boginja praskozorja, i
odnela ga na sam kraj sveta. Uprkos svim njenim obeanjima i zavoenju, sauvao je vernost
Prokridi i molio boginju samo jedno: da ga pusti kui. Na kraju je Eos usliila njegovu molbu, ali
ga je navela na to da se uveri da li mu je Prokrida verna onako kao on njoj. Poznavala je,
naime, ene i bila uverena da e se na taj nain osvetiti Kefalu. Kefal je pristao da na sebe
primi lik tuinca i srean se vratio Prokridi.
U poetku je sve bilo onako kako je zamiljao: Prokrida je odbijala sve njegove ponude,
ponavjaljui da je udata i svom muu verna ena. Kada je pokuavao da je uveri da je njen
mu poginuo, odgovarala je da e mu ostati verna i posle smrti. Kefal je zatim stavio pred nju
skupoceni nakit i Prokrida se pokolebala. U trenutku kada se vie nije kolebala, Eos je Kefalu
vratila njegov pravi lik, a Prokrida je poniena i postiena pobegla u planine.
Kefal se dugo nije oporavljao od razoaranja, ali je s vremenom prevladala enja za Prokridom,
pa je poao da je trai. Naao ju je u Artemidinoj pratnji i boginja mu je kao njenom
potovaocu vratila Prokridu. tavie, dozvolila je da mu Prokrida pokloni darove koje je od nje
dobila: arobno koplje koji nikada ne promauje cilj i lovakog psa kojem nije moglo da umakne
nijedno ivo bie.
Pa ipak, s Prokridinim povratkom srea se nije vratila u Kefalov dom. Neki pastir je (u
poverenju) rekao Prokridi da je uo Kefala kako u umi doziva neku Nefelu. Pastiru mitologija
oigledno nije bila jaa strana i nije imao nikakvog smisla za pesniku metaforu: Nefela je
boginja oblaka i kad je Kefal uzvikivao njeno ime, mislio je na oblak u ijoj senci je hteo da se
odmori nakon napornog lova. Prokrida se sledeeg jutra zaputila u umu i sakrila u grmlju blizu
istine na kojoj je Kefal obino odmarao. Tada je zaula njegov glas: "O, Nefelo, ljubavi puna,
doi, umor odagnaj moj...!" Postalo joj je jasno da je Kefal doao na sastanak s boginjom. Nije
mogla da se obuzda i zajecala je. Kefal je skoio i, mislei da se u grmlju skriva divlja, bacio
koplje. uvi Prokridin krik bola, Kefalu je bilo jasno da je pogodio svoju enu. Rana je bila
smrtonosna. Kada vie nije mogao pomoi Prokridi niti joj olakati fiziki bol, olakao joj je
barem duevni: objasnio joj je tragini nesporazum s uzvikivanjem imena boginje i tako je
Prokrida umrla u njegovom naruju sa osmehom na usnama.
Kao i svako drugi ko je ubio oveka, i Kefal je morao da napusti svoj rodni grad. Utoite je
naao u Tebi i pomogao da se grad oslobodi divlje teumeke lisice, kojoj su Tebanci svakog
meseca morali da rtvuju po jednog deaka. S kraljem Amfitrionom poao je zatim u rat protiv
njegovog neprijatelja Tafija. Nakon pobede dobio je od Amfitriona ostrvo na zapadnoj obali
Peloponeza, koji je prema svom imenu prozvao Kefalenija.