REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

9. PROJEKTOVANJE MOSTOVA
9.11 TEHNOLOGIJE GRADNJE

BEOGRAD, 2012.

Izdava:

Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Izdanja:
Br.

Datum

30. 04. 2012.

Opis izmena i dopuna

Poetno izdanje

Tehnologije gradnje

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

SADRAJ
9.11.1
9.11.1.1
9.11.1.2
9.11.1.3
9.11.1.4
9.11.2
9.11.3
9.11.3.1
9.11.3.2
9.11.3.3
9.11.4
9.11.4.1
9.11.4.2
9.11.4.3
9.11.5
9.11.5.1
9.11.5.2
9.11.6
9.11.6.1
9.11.6.2
9.11.7
9.11.7.1
9.11.7.2
9.11.8
9.11.9
9.11.10

UVODNI DEO
PREDMET SMERNICE
REFERENTNI NORMATIVI
TERMINOLOGIJA
KORIENE SKRAENICE
UOPTENO O GRADNJI MOSTOVA
GRADNJA RK BETONSKIH MOSTOVA NA FIKSNOJ I PRENOSIVOJ SKELI
UVOD
FIKSNA SKELA ZA KRAE (MANJE) OBJEKTE
PRENOSIVA SKELA ZA GRADNJU RK POLJE PO POLJE
GRADNJA RK BETONSKIH MOSTOVA NA POKRETNOJ SKELI
UVOD
POKRETNA SKELA NA VRHU VISOKIH STUBOVA
POKRETNA SKELA NA OSLONCIMA UZ NISKE STUBOVE
GRADNJA RK MOSTOVA POSTEPENIM POTISKIVANJEM
UVOD
OPREMA I POSTUPAK IZRADE SEGMENATA ZA POSTUPNO POTISKIVANJE
RK MOSTOVA
SLOBODNA KONZOLNA GRADNJA RKBM
UVOD
OPREMA I POSTUPAK KONZOLNE GRADNJE RK MOSTOVA
MONTANO MONOLITIZIRANA GRADNJA RK MOSTOVA
UVOD
OPREMA I POSTUPAK MONTANO MONOLITIZIRANE GRADNJE RK
MOSTOVA
GRADNJA RK MOSTOVA OD INDUSTRIJSKI PROIZVEDENIH AB
SEGMENATA
SAVREMENI POSTUPCI GRADNJE STUBOVA MOSTOVA
SAVREMENI POSTUPCI GRADNJE LUNIH MOSTOVA

JP Putevi Srbije

1
1
1
2
3
3
4
4
5
6
8
8
8
9
10
10
11
16
16
16
18
18
19
21
22
22

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Tehnologije gradnje

podrazumeva izmenu veeg dela projekta, jer

je
sinergija
projektovanja
i
gradnje
karakteristika savremenog projektovanja
mostova.

9.11.1 UVODNI DEO

9.11.1.1 Predmet smernice

Smernica stavlja akcenat na monolitnu i

montano-monolitiziranu
izgradnju
bez
poprenih i podunih spojnica na rasponskoj
konstrukciji.

Smernica
daje
osnovne
podatke,
karakteristike i usmeravanja o savremenim
tehnologijama gradnje mostova, prvenstveno
rasponskih konstrukcija.

Gradnja na fiksnoj skeli i gradnja mostova

postupnim potiskivanjem ne uslovljava
nabavku skupe opreme i prihvatljive su za
potencijalne izvoae.

Projektanti mostova ve u prvoj fazi

koncipiranja dispozicionih reenja mostova
treba da znaju kako e se odvijati gradnja
mosta. U daljim fazama projekta dokaz
stabilnosti, nosivosti i pouzdanosti mostova
ne moe da se izvede bez definisanja
tehnologije gradnje. Izmena tehnologije
gradnje
ve
projektovanog
mosta

Gradnja RK mostova od gotovih segmenata,

gradnja stubova mostova i lunih mostova
obraene su informativno.

9.11.1.2 Referentni normativi

Pri korienju smernice 9.11 tehnologije gradnje korisno je da projektanti proue i konsultuju:
SRDM

Opta smernica za projektovanje mostova

SRDM

Nosei (statiki)sistemi mostova

SRDM

Koncipiranje, projektovanje i konstruisanje mostova

SRDM

Manji mostovi i podvonjaci

SRDM

Nadvonjaci

SRDM

Mostovi i vijadukti

SRDM

Rasponske konstrukcije betonskih mostova

SRDM

Rasponske konstrukcije spregnutih mostova

SRDM

Stubovi mostova

SRDM

10

Prednaprezanje mostova

Zakoni i pravilnici Republike Srbije od vanosti za korienje ove smernice:

Zakon o planiranju i izgradnji

Sl. glasnik RS
26/09,
88/10,
91/10, 24/11

20092011

Law
on
Planning
Construction

Zakon o javnim putevima

Sl. glasnik
105/05

2005

Law on Public Roads

Pravilnik o uslovima koji sa

aspekta bezbednosti saobraaja
moraju da ispunjavaju putni objekti
i drugi elementi javnog puta
Zakon o proceni uticaja na ivotnu
sredinu
Zakon o zatiti prirode
Pravilnik o tehnikim normativima
za beton i armirani beton BAB 87

JP Putevi Srbije

RS

and

Sl. glasnik RS 50/2011

Law on Road Safety

Sl.
36/2009

2009

Law
on
Protection

20092010
1987

Law
of
Environmental
Protection
Rule Book on Technical
Normatives for Concrete and
Reinforced ConcreteBAB 87

glasnik

Sl. glasnik 36/09,

88/10, 91/10
Sl. list SFRJ 07719/1

Environmental

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Tehnologije gradnje

Pravilnik o tehnikim merama i

uslovima za prednapregnuti beton

Sl. list
51/71

SFRJ

1971

Rule Book on Technical

Measures and Conditions for
Prestressed Concrete

Pravilnik o tehnikim normativima

za odreivanje veliina optereenja
mostova

Sl. list SFRJ 1/91

1991

Rule Book
Normatives
Loading

on Technical
for
Bridge

Pravilnik o tehnikim normativima

za
eksploataciju
i
redovno
odravanje mostova

Sl. list
20/92

SFRJ

1992

Rule Book
Nomratives
Exploitation
Maintenance

on Technical
for
Bridge
and
Routine

Pravilnik o tehnikim normativima

za
temeljenje
graevinskih
objekata

Sl. list SFRJ 15295/90

1990

Rule Book on technical

Normatives for Foundation of
Civil Structures

Pravilnik
o
tehnikim
intervencijama i uslovima za
montau elinih konstrukcija

Sl. list SFRJ 61899/86

1986

Rule Book on Technical

Intervention and Condition for
Assembling
of
steel
Structures

Evropske norme EC1-9 detaljno navedene u SRDM 9.1 Opta smernica za projektovanje mostova.

9.11.1.3 Terminologija
Objekat jeste graevina koja spojena sa tlom
prestavlja fiziku, funkcionalnu, tehnikotehnoloku celinu.
Tehnika
dokumentacija
jeste
skup
projekata koji se izrauje radi: utvrivanja
koncepcije objekta, razrade uslova, naina
gradnje objekta i za potrebe odravanja
objekta.
Gradnja objekta jeste skup radnji koji
obuhvata: prethodne radove, izradu i kontrolu
tehnike dokumentacije, pripremne radove za
gradnju, gradnju objekta i struni nadzor u
toku graenja objekta.
Gradnja jeste izvoenje graevinskih i
graevinsko-zanatskih
radova,
ugradnja
opreme.
Objekti na putevima su: mostovi, vijadukti,
nadvonjaci, podvonjaci, peaki mostovi,
peaki prolazi, propusti, konstrukcije u
pokrivenim usecima, galerije, tuneli, potporni
zidovi i konstrukcije.
Mostovi u irem znaenju su svi objekti
(mostovi, vijadukti, nadvonjaci i podvonjaci
koji slue sigurnom voenju puteva preko
prirodnih i vetakih prepreka.
Mostovi u uem znaenju su objekti koji
slue za prelaz puteva preko vodenih
prepreka (potoci, reke, kanali, jezera, morski
zalivi)
2

Vijadukti su objekti koji slue za prelaz

puteva preko prirodnih, preteno suvih
prepreka odnosno dolina. Razlikujemo
dolinske vijadukte koji premouju doline i
padinske vijadukte koji su locirani paralelno
sa dolinom.
Glavna konstrukcija mosta premouje se
aktivno korito irokih (plovnih) reka.
Inundacione
konstrukcije
premouju
inundacione otvore izmeu aktivnog korita i
odbrambenih nasipa.
Nadvonjaci su objekti koji denivelisano
prevode puteve preko AP ili VP ili eleznike
pruge.
Podvonjaci su objekti koji denivelisano
prevode puteve ispod AP ili VP. ili eleznike
pruge.
Rasponska
konstrukcija
neposredno
preuzima saobraajno optereenje i statike i
dinamike uticaje prenosi na potpornu
konstrukciju. Rasponska konstrukcija moe
da bude od razliitih materijala, razliitih
statikih sistema i razliitih poprenih
preseka.
Potpornu konstrukciju mostova ine:
- krajnji - obalni stubovi sa krilnim zidovima
- srednji - reni stubovi.
Nosea konstrukcija je zajedniki naziv za
potpornu i rasponsku konstrukciju mostova.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Tehnologije gradnje

Krajnji - obalni stubovi (oporci) podupiru

rasponsku konstrukciju na krajevima objekta i
obezbeuju prelaz sa objekta na trup puta.

monolitiziraju i spreu u kontinualnu ili

okvirnu RK.

Srednji ili reni stubovi podupiru rasponsku

konstrukciju objekta izmeu krajnjih stubova,
ako gornja konstrukcija ima dva ili vie
raspona.
Temeljenje mostova moe da bude:
- plitko do dubine 6 m na temeljima
samcima ili temeljnim trakama i
- duboko na buenim ipovima i (ili)
bunarima na dubinama veim od 6 m.
Gredni sistemi mostova su sistemi kod
kojih je rasponska konstrukcija odvojena od
stubova sa leitima.
Okvirni (ramovski) sistemi mostova su
sistemi kod kojih je rasponska konstrukcija
kruto ili zglobovima povezana sa potpornom
konstrukcijom.
Luni sistemi mostova su objekti kod kojih
osnovni
nosei
element
ima
oblik
zakrivljenog nosaa luka ili svoda.
Visei sistemi mostova su sistemi kod kojih
noseu konstrukciju ine parabolini kablovi
koji preko pilona i vealjki nose gredu za
ukruenje koja direktno preuzima pokretno
optereenje.
Mostovi sa kosim zategama su sistemi kod
kojih je gredna rasponska konstrukcija, uz
pomo kosih kablova zatega obeena
(elastino poduprta) na pilone.
Fiksna (nepokretna) skela od elinih
noseih elemenata koja se koristi za krae
objekte ili za due objekte koji se grade po
sistemu polje po polje.
Pokretna skela je elina oprema koja
omoguuje gradnju RK dugih mostova
proizvodnje geometrije sa kretanjem po vrhu
stubova ili sa osloncima na dnu stuba.
Postupno potiskivanje je tehnologija
gradnje dugih betonskih RK gde se u oplati
pred objektom betoniraju, prednapreu i
potiskivanjem montiraju na stubove.
Slobodna konzolna gradnja je postupak
gradnje betonskih (i elinih) RK mostova
velikih raspona od srednjih stubova prema
sredini .
Montano monolitizirana gradnja RK od
prefabrikovanih nosaa koji se montiraju,

JP Putevi Srbije

Montaa RK elinih (spregnutih) RK

objekta po postupcima koji su prilagoeni
karakteristikama mosta, lokacije i opreme
izvoaa.
9.11.1.4 Koriene skraenice
AP autoput
AB armirani beton (armirano betonski)
ABP armirani betonski prednapregnuti
(most, konstrukcija)
VP vietrani (brzi) put
M/R/L magistralni, regionalni i lokalni putevi
BM betonski most
SM spregnuti most
RK rasponska konstrukcija
RKBM rasponska konstrukcija betonskih
mostova
SRPS srpski standard
EC Evrokod evropski standard
EN evropska norma
9.11.2 UOPTENO O GRADNJI
MOSTOVA
Trajnost mostova i trokovi odravanja
postaju osnovna mera za ocenu vrednosti.
Monolitna gradnja armiranih betonskih
konstrukcija dobijaju na znaaju i treba
podrati njihovu reafirmaciju, uz puno
uvaavanje uslova trita i nivoa nauke i
tehnologije.
Kreativna intervencija na zateeno stanje
odvija se u tri pravca:
- u primeni neprekinutih, kontinualnih,
okvirnih integralnih sistema,
- u smanjenju sopstvene teine rasponskih
konstrukcija,
- u
racionalnom
reenju
skela
za
betoniranje
rasponskih
konstrukcija
mostova.
Tehnologije gradnje mostova su se u
poslednjih
pedeset
godina
menjale,
dopunjavale i inovirale. Uvedeni su u praksu
novi postupci gradnje koji su usklaivali elje
i ideje konstruktora mostova sa opremom
izvoaa, rokovima i cenama. Napredak je
sledio ako je izvoa osetio i svoj dugoroni
interes u novim idejama konstruktora.
Razvoj postupaka gradnje mostova kretao se
prema skraenju vremena gradnje i
nezavisnosti oblika, zauzetosti terena i
terenskih uslova. U gradnju objekata unosi se

Tehnologije gradnje

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

sve vie ujednaenih elemenata i opreme.

Tokom izrade projekta mosta projektant treba
da upozna i proui tehnike, konstrukcione
izvoake i druge osobine opreme i postupke
gradnje koje ta oprema omoguuje.
Savremene tehnologije gradnje objekata
povezane su sa noseim sistemima i
razvijale su se sa razvojem tih noseih
sistema.

jednog stubnog mesta mogu da se izgrade

za sedam do osam dana.

Teite smernice je na gradnji RK grednih i

okvirnih sistema i nadlunih konstrukcija
lunih mostova koje ine vie od 80 % svih
mostova.
Gradnja mostova je posebna i opsena
oblast sa nizom specifinosti i predmet je
posebnih prirunika i udbenika. Ova
smernica ima za cilj da projektantima
mostova
prui
osnovne
podatke
o
savremenim postupcima i tehnologijama
gradnje RKBM. Teite smernice je na
gradnji monolitnih AB i AB prednapregnutih
RK koje znatno utiu na poveanu trajnost
mostova i smanjenje trokova odravanja.
2

Kod gradnje manjih objekta do 1000 m

povrine i objekata velike povrine u sklopu
saobraajnih petlji, konstrukcije se betoniraju
i zateu na fiksnim skelama, po sistemu polje
po polje jer tako moe da se realizuje
prostorno sloena geometrija RK, da se
ostvari puna monolitnost, vei rasponi, manja
konstrukciona visina i zadovoljavajui vizuelni
utisak. Ujednaenim reenjima elinih
prenosnih skela i oplata znatno se smanjuje
njihov udeo u ceni betona.

Gradnja RKBM na pokretnoj skeli se koristi

za gradnju mostova i vijadukata duine vee
od 500 m sa sloenom geometrijom
(kontrakrivine i vitoperenje) za raspone od 25
do 45 m. Teina opreme je priblino 450 do
500 t pa je nabavka smislena samo ako
izvoa ima ugovorene poslove za najmanje
tri ili etiri duga objekta.
Gradnju RKBM u privremenoj radionici pred
objektom i potiskivanje gotovih segmenata
duine 15 30 m uz dobru organizaciju traje
sedam dana uz mali broj zaposlenih radnika.
Tehnologija
zahteva
relativno
jeftinu
specifinu opremu i mali broj zaposlenih
veoma struno osposobljenih graevinskih
radnika.
Slobodna konzolna gradnja RK najveih
raspona od 70 200 m ima dugu tradiciju i
uspenu primenu na ovim prostorima.
Oprema, jedan ili dva para kaveza su manje
teine i jeftinije su. Dve simetrine lamele

Montano monolitizirana gradnja RKBM od

prefabrikovanih AB prednapregnutih nosaa
raspona od 15 do 35 m ima odreena
ogranienja iz iskustva i greaka iz proteklih
godina. Raspon nosaa ne sme da bude vei
od 35 m. Objekti izgraeni po toj tehnologiji
ne bi trebalo da budu dui od 250 300 m.
Zbog krivine na mostu treba da bude radijus
vei od 500 m, a ugao zakoenja manji od
60.
Preporuuju se T nosai sa irokim tankim
gornjim pojasom i punim rebrom najmanje
irine 40 cm i koji se dobro spreu sa
betonom kolovozne ploe i produavaju
posredstvom poprenih nosaa oslanjanja
koji se betoniraju na licu mesta.
U
smernici nije
detaljnije
obraena
segmentna gradnja RK mostova i vijadukata
iz vie objektivnih razloga:
- segmentna gradnja ne obezbeuje
monolitne RK jer su radne spojnice
izmeu segmenata na svaka 2 do3 m,
- spoj dva segmenta je potencijalno mesto
za proces karbonizacije i prisutnost
hlorida u zoni kablova,
- segmentna gradnja zahteva sutinski
veu kontrolu i tanost geometrije
segmenata,
- zbog prekida armature u spojnicama
preseci su bitno manje duktilni i kritina je
smiua nosivost spojeva,
- zbog prisustva epoksida na spoju
segmenata manja je otpornost RK na
poar.
Smernica ne bi smela da ograniava ideje i
kreativnost projektanata i graditelja mostova.
Bitno je da je svaku koncepciju dispozicionog
reenja i detalja mogue izgraditi uz
minimum rada i materijala uz kontrolu i dokaz
nosivosti i stabilnost za sve faze gradnje i za
fazu eksploatacije objekata.
9.11.3 GRADNJA RK BETONSKIH
MOSTOVA NA FIKSNOJ I
PRENOSIVOJ SKELI
9.11.3.1 Uvod
I pored znatne primene savremenih
tehnologija
monolitne
i
montano
monolitizirane gradnje RK i dalje se grade
mostovi od armiranog i prednapregnutog
betona na skelama. Kod objekata u sastavu
saobraajnih petlji sa sloenom geometrijom
JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

neophodno je izvoenje na licu mesta

primenom skela. Starija reenja skela sa
drvenom
graom
smanjivala
su
konkurentnost ovih konstrukcija i produavala
rokove gradnje.
Drvo kao plemenit, deficitaran i skup materijal
koji nije mogao da se tipizira kao oprema i
koristi vie od dva do tri puta zamenjen je
elikom. Za manje mostove na suvim ravnim
preprekama koriste se cevne fasadne skele.
Za vee mostove preko dubokih prepreka
razvijeni su sistemi elinih skela sa
reetkastim nosaima raspona od 10 do 30
m, sa eonim cevnim stubovima veeg profila
i ukruenjima od cevi manjeg profila.
Tehnologija gradnje betonskih mostova polje
po polje je racionalna i primenjuje se i za
objekte duine do 500 m sa rasponima do 30
(40) m.
Projekat skele i oplate izrauje izvoa,
pregleda i overava projektant i nadzorni
organ. Projekat skele mora da obezbedi
stabilnost objekta u toku betoniranja i
stvrdnjavanja betona. Projekat sadri i
nadvienja,
ime
se
obezbeuje
projektovana geometrija objekta. Montirana
skela i oplata moraju da budu pregledani i
overeni pre poetka ugraivanja armature i
kablova.
Betoniranje moe da pone tek posle
preuzimanja armature i kablova i uz potvreni
projekat betona i plana betoniranja te svim
atestima za upotrebljene materijale. Plan
betoniranja je dobar, ako ima to manje
radnih spojeva, posebno u nivou kolovozne
ploe.

Tehnologije gradnje

Ako su svi radovi na montai skele i oplate,

ugraivanju armatura i kablova, betoniranju,
ubrizgavanju kablova i negi betona izvedeni
po pravilima i u skladu sa savremenim
saznanjima tehnike graenja, kod takve
rasponske konstrukcije objekta ne bi smelo
da doe do pojave ozbiljnijih slabih taaka.
Postupak gradnje na nepominoj skeli ne
postavlja uslove u pogledu oblika i dimenzije
poprenog preseka i geometrije gornje
konstrukcije to ovoj tehnologiji daje
prednost. Komplikovana geometrija, posebno
zakoenost i zakrivljenost u velikoj meri
poveava cenu skele i oplate.
9.11.3.2 Fiksna skela za krae (manje)
objekte
Za gradnju betonskih RK podvonjaka, kraih
nadvonjaka, mostova i prolaza za peake i
bicikliste koriste se fasadne eline skele od
cevi 48,3 cm ili drugih profila. Cevi se
montiraju u razmaku 2,0 m sa dijagonalnim
ukruenjima da bi se spreilo izvijanje.
Vertikalne cevi se temelje na montanim
temeljima malih dimenzija koji se polau na
pripremljenu dovoljno kompresovanu podlogu
koja ne dozvoljava sleganje. Na vrhu cevne
skele su podune i poprene drvene ili
eline grede. Elementi opreme fasadnih
skela omoguuju prilagoavanje geometriji
objekta, regulisanju nadvienja i profilu
prepreke. Spojnice elementi skele moraju
da budu dovoljno pritegnuti i kontrolisani da
ne doe do poputanja na spojnicama i time
poveanja duine izvijanja cevi.

Slika 9.11.1: elina cevna fasadna skela za manje objekte

Za gradnju RKBM, vijdukata, nadputnjaka
duine do 100 (150) m preporuuje se
korienje eline fiksne skele od tipiziranih
noseih elemenata, tako da se kompletna RK
betonira u jednoj fazi.
JP Putevi Srbije

Opremljena graevinska preduzea imaju ili

bi trebalo da imaju eline reetkaste
modifikovane nosae sa osnovnim modulom
5 10 m koji formiraju nosai n x (5 10)
5

Tehnologije gradnje

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

montanim vezama ime se uspostavlja

kontinuitet. Nosai se poprenim i podunim
spregama od cevi 48,3 cm povezuju u
stabilnu celinu. Broj nosaa zavisi od teine
rasponske konstrukcije i raspona i nosivosti
nosaa. elini nosai skele se oslanjaju na
stubove objekata preko elinih montanodemontanih konzola ili preko tornjeva skele.
Tornjevi se formiraju od dva reda elinih
stubova veeg dijametra ( 159) na razmaku
2,0 3,0 m sa ukruenjima od cevi u obe
ravni. Na vrhu stubova su elementi za

regulisanje visine, a na dnu papua za vezu

sa betonskim temeljom.
Na slici 9.11.2 je dat odgovarajui primer
reenja skele za objekat duine 92,7 m irine
priblino 10 m sa sanduastom rasponskom
konstrukcijom. Nosei elini reetkasti
nosai raspona 10 i 15 m su formirani od
osnovnog modula raspona 5,0 m, visine 1,50
m. Na preseku c c vidi se broj i raspored
nosaa u poprenom pravcu, a na detaljima
a i b nain oslanjanja na stub i jaram.

a) Detalj oslanjanja na stubovima mosta

b) Detalj oslanjanja na elinom jarmu
PRESEK C-C: Presek RK i elinih nosaa skele

Slika 9.11.2: Fiksna elina skela za mostove do 100 m duine

9.11.3.3 Prenosiva skela za gradnju RK

polje po polje
Za betonske RK vee duine i raspona od 20
do 30 (35) m sa sloenom geometrijom
(krivine manjih radijusa, kontra krivine,
vitoperenje, promenljive irine) posebno kod
objekata
na
saobraajnim
petljama
primenjuje se prenosna skela i gradnja polje
po polje (slika 9.11.3).
Osnovni elemenat opreme su elini
reetkasti nosai modularne ili fiksne duine
od 10 do 30 m koji se oslanjaju na stubove
objekta i (ili) na privremene oslonce. Dobro
reenje je da se rasponi objekta usklade sa

rasponima nosaa, tako da nisu potrebni

privremeni oslonci izvan stubova objekta.
Broj nosaa odreuje se prema teini RK i
nosivosti nosaa za izabrani raspon. U
poprenom pravcu nosai se rasporeuju u
skladu presekom RK. Sa elinim cevima
manjeg profila formiraju se poprene i
podune sprege.
Elementi opreme za oslanjanje nosaa na
eline
konzole
iz
stubova
objekta
omoguuju
jednostavnu
montau
i
demontau i regulisanje visine. Nad
nosaima su drvene tipizirane grede i drvena
oplata. Pod poprenim drvenim gredama
treba ugraditi elemente za obezbeenje
potrebnog nadvienja u zavisnosti od

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Tehnologije gradnje

raspona nosaa skele. Ako se moraju da se

izgrade privremeni oslonci jarmovi unutar
raspona, primenjuju se reenja naznaena
na slici 9.11.2.

drugog polja, a na slici 9.11.3b prenos skele

iz prvog polja u tree polje i betoniranje 2.
faze. Uz dobru organizaciju i kompletnu
odgovarajuu opremu i osposobljene radnike
jedno polje moe da se zavri za 10 (7) dana.

Kada se primenjuje postupak gradnje polje

po polje sa prenosivom skelom, izvoa
treba da raspolae opremom za gradnju
skela za najmanje dva polja. Ujednaeni
elementi skele omoguuju brzu montau i
demontau.

Na poetku 1. faze zateu se kablovi 1. faze

koji su potrebni za prijem momenata u prvom
polju. Kablovi za 2. fazu se preklapaju nad
prvim meuosloncem i prekidaju (ne vie od
50 %) na elu 1. faze i taj princip voenja
kablova se nastavlja (slika 9.11.3.e).

Na slici 9.11.3a je ematski naznaena 1.

faza skele za betoniranje prvoj polja i 0,25 l2

a)
b)
c)
d)
e)

Prva faza betoniranje prvog polja i 0,25 l2 drugog polja

Druga faza betoniranje drugog polja o 0,25 l3 treeg polja
Presek A A RK i skele
Detalj oslanjanja tipskih elinih reetaka na stubovima
Primer kablova za prvi radni odseak (1. faza) pri rasponu 30 m

Slika 9.11.3: Prenosna elina skela za gradnju RKBM polje po polje

JP Putevi Srbije

Tehnologije gradnje

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

9.11.4 GRADNJA RK BETONSKIH

MOSTOVA NA POKRETNOJ SKELI

ankerisanje. Pokretni nosai su zglobno

povezani sa elinim elementima oplate koji
se otvaraju prilikom pomicanja skele, a
zatvaraju pre ugraivanja armature, kablova i
betoniranja. Oslonci pokretne skele su elini
elementi koji su konzolno poduprti i povezani
sa vrhom stubova.

9.11.4.1 Uvod
Sistemi pokretnih elinih skela nastali su pre
50 godina u periodu intenzivne gradnje
autoputeva u Njemakoj. Razvijena elina
industrija ponudila je reenja tekih pokretnih
skela za mostove i vijadukte raspona 35 50
m i duina veih od 500 m. Velika teina
skele i rad prilikom transporta i montae, a
kasnije kod demontae su razlog zbog kojih
ova tehnologija nije racionalna za krae
objekte i manje raspone. Teina pokretnih
skela je od 400 do 500 t i visoke cene su bile
prihvatljive samo za izvoae koji su imali
zagarantovan posao na gradnji vie dugih
objekata. Smanjenje intenziteta gradnje AP u
zapadno-evropskim zemljama uticalo je da
se skele iznajmljuju izvoaima koji nemaju
poslovni interes da ih nabavljaju. Izdvajaju se
dva sistema ovih skela: pokretne skele na
vrhu visokih stubova i pokretne skele na
osloncima uz niske stubove. Vea primena
gradnje RK mostova postupkom potiskivanja
i gradnje polje po polje sa prenosnim
skelama smanjili su konkurentnost primene
pokretnih
skela.
Potencijalni
izvoai
odluuju da iznajme pokretne skele ako se
opredele za njihovu primenu.
Betoniranje na pokretnoj skeli polje za poljem
omoguuje relativno brzu gradnju objekata sa
napredovanjem 100 130 m meseno ili
priblino jedno polje sedmino uz prethodno
izraene armaturne koeve i sve druge
pripreme.
9.11.4.2 Pokretna skela na vrhu visokih
stubova
Nosei element pomine skele sastoji se od
dva prostorna punozidna ili reetkasta
nosaa sa dvostrukom duinom polja,
minimalno 1,5 duine polja i sistema za

Na tritu moe da se dobije vie razliitih

sistema pominih skela sa razliitim
karakteristikama i zahtevima uslovi u
pogledu oblika i dimenzija stubova i
poprenog preseka RK.
Pokretna skela ima sopstvenu tehniku i
atestnu dokumentaciju koja treba da se
pregleda pre svake upotrebe. Obavezan je
pregled i atestiranje opreme pre njene
upotrebe ime se spreavaju oteenja i
posledice koje bi mogle da utiu na stabilnost
mosta u toku gradnje.
Kod koncipiranja i izrade projekta mosta
projektantu moraju da se dostave svi podaci
o pominoj skeli kako bi se projekat izradio u
skladu sa mogunostima, dimenzijama i
uslovima koji omoguuju upotrebu skele.
Poeljni
su
stubovi
pravougaonog
konstantnog
preseka
i
rasponska
konstrukcija
konstantnog
preseka
sa
podunim nagibom do 4 %, sanduastog
preseka ili sa dva relativno iroka nosaa bez
poprenih nosaa. Otvori na stubovima i
gornjoj konstrukciji koji su potrebni za
funkcionisanje pomine skele moraju se da
se predvide i unesu u izvoaki projekat.
Projektant objekta treba statiki da proveri i
ojaa konzolu prethodne faze betoniranja RK
jer se tu oslanja skela za sledeu fazu (slika
9.11.4). Pre pomeranja skele sa hidraulikim
presama pokretna konstrukcija se spusti za
20 cm, otvara se spoljanja skela i
konstrukcija se pokree do oslanjanja na
sledei stub. Po oslanjanju pokretne skele
oslonac A se pomera u novi poloaj na
konzolu izbetonirane faze.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Tehnologije gradnje

Slika 9.11.4: Pokretna skela na vrhu visokih stubova dugog vijadukta

9.11.4.3 Pokretna skela na osloncima uz

niske stubove
Kod gradnje vijadukata i mostova manje
visine stubova primenjuje se pokretna skela
sa osloncima uz stubove. eline pokretne
skele ine dva elina prostorna nosaa
duine raspona od 1,30 do 1,50 m sa
nastavcima kljunovima na kraju manjeg
preseka i nosaa manje visine koji
omoguuje pokretanje premoavanje
skele sa raspona na raspon. Na vrhu nosaa
su elementi opreme i oplate za betoniranje
konzola RK. Rasponska konstrukcija raspona
30 35 m sa ploastim presekom su
poeljne za ovaj tip pokretne skele.
Oslonci skele koriste proirene delove
temelja stubova i ne zavise od preseka

stubova sa kojima se povezuju radi boljeg

ukruenja. Vertikalne cevi oslonaca skele su
modularne duine da bi mogle da se
prilagode promenljivoj visini stubova.
Po betoniranju i prednaprezanju polja u
gradnji oplata se sputa i popreno otvara za
irinu stuba, tako da je omogueno
premetanje skele na sledee polje.
Premetanje skele je u celini mehanizovano i
obavlja se u roku od par sati. Kompletiranje
jednog takta (polja) traje jednu nedelju.
Jedna od evidentnih prednosti tehnologije sa
pokretnim skelama je minimalni broj radnih
spojeva, t. j. jedan spoj u polju u podruju
nultih taaka gde se izvode i nastavci
kablova.

a) Poduni presek skele

JP Putevi Srbije

Tehnologije gradnje

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

b) Popreni presek pokretne skele sa osloncima uz stubove

Slika 9.11.5: Pokretna skela na osloncima uz niske stubove vijadukta

9.11.5 GRADNJA RK MOSTOVA
POSTEPENIM POTISKIVANJEM
9.11.5.1 Uvod
Postupak
potiskivanja
prednapregnutih
armiranih betonskih rasponskih konstrukcija
mostova i vijadukata nastao je po uzoru
potiskivanja i montae elinih grednih
mostova. Postupak se upotrebljava, razvija,
inovira i modifikuje vie od 45 godina.
Osmiljen je u Nemakoj (autor prof. F.
Leonhardt), a neto kasnije poinje da se
primenjuje u svim razvijenim evropskim
dravama. Gradnja po ovom postupku ima
smisla za raspone od 20 do 50 m i ukupne
duine mostova od 200 do 1000 (3000) m.
Brzina gradnje zavisi od duine segmenta
koji se u jednom komadu betoniraju u
privremenoj radionici pred objektom. Meseni
uinak se kree od 80 do 120 m mosta.
Betonska RK gradi se u segmentima na
stalnom proizvodnom mestu, radionici ispred
objekta gde se posle prednaprezanja
segmenta obavlja potiskivanje hidraulikim
presama RK u novi poloaj, ime se
oslobaa radni plato za izradu novog
segmenta.
Rasponska konstrukcija na svom putu prolazi
kroz razliite statike sisteme, kao konzola,

10

slobodno oslonjen nosa i na kraju kao

kontinualni nosa. U istom preseku pojavljuju
se negativni i pozitivni momenti savijanja u
toku gradnje. Za preuzimanje statikih uticaja
u toku gradnje predviaju se centrini kablovi
koji preuzimaju uticaje teine same RK. to
se tie saobraajnog optereenja, mogu da
se predvide spregnuti ili nespregnuti
paraboliki kablovi u rebrima sanduastih
preseka ili poligonalni nespregnuti kablovi
unutar sanduastog preseka (slika 9.11.8).
Za gradnju RK potiskivanjem poeljna je
osovina objekata u pravcu ili konstantnom
radijusu bez vitoperenja poprenog preseka.
Razvoj
tehnologije
sada
omoguuje
potiskivanje osovine u kombinaciji pravca,
krivine i prelaznica sa zamenljivim radijusom i
sa promenljivim poprenim nagibom. Nivelete
mogu da budu u konstantnom nagibu do 4 %
ili ukoliko se to zahteva, u vertikalnoj krivini.
Za gradnju potiskivanjem poeljni su
pravougaoni ili trapezoidni sanduasti preseci
sa horizontalnom donjom ploom. Mogue je
potiskivanje i ploastih preseka i preseka sa
irokim nosaima. Uobiajena ukupna irina
preseka je 10 14 (22) m.
Tehnologija potiskivanja zasniva se na
specifinoj opremi, kolovanom kadru i
strunim radnicima sa iskustvom, dobro
obraenom izvoakom projektu i strunom
nadzoru.
JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Tehnologije gradnje

Relativno jeftina oprema, mali broj zaposlenih

radnika i ponavljanje faza graenja su
prednosti ove tehnologije koje se odraavaju
2
i na ukupnu cenu 1 m objekta.
Gradnja sa postepenim potiskivanjem
predvia da se RK izrauje u segmentima na
stalnom proizvodnom mestu, pa se posle
prednaprezanja
potiskuje
hidraulikim
presama u novi poloaj i time se oslobaa
radni plato i oplata za izradu novog
segmenta.
9.11.5.2 Oprema i postupak izrade
segmenata za postupno
potiskivanje RK mostova

radionica za izradu betonskih segmenata

proizvodni plato sa, oplatom, elinim
rotiljem
i
sinhronim
hidraulikom
opremom za sputanje oplate,
oprema za prednaprezanje segmenata
RK,
oprema za postepeno potiskivanje,
elina konzolna konstrukcija kljun,
naprave za pridravanje RK u toku
potiskivanja,
klizna privremena leita na stubovima sa
teflonskim ulocima,
bone hidraulike voice sa senzorima na
stubovima i platforme na vrhu srednjih
stubova za prisustvo radnika u toku
postepenog potiskivanja.

Gradnja RK betonskih mostova i vijadukata

temelji se na sledeoj tehnolokoj opremi
(slika 9.11.6):

Slika 9.11.6: ema radionice za izradu AB segmenata, elinog kljuna i hidraulikih presa za
potiskivanje
Radionica - proizvodni plato za betoniranje
duine od 25 do 40 je od elinog rotilja, koji
je oslonjen na nedeformabilne betonske
temelje ili duboko temeljen na buenim
ipovima. Plato mora da bude stabilan,
otporan na deformacije i prilagodljiv za
promenljive
sanduaste
preseke
RK.
Proizvodni plato se formira na oko 15 m iza
oporaca mostova i vijadukata sa one strane
koja je na vioj koti nivelete i ima bolje
saobraajne veze sa pristupnim putevima.
Izvoa radova treba za radionicu da izradi
poseban izvoaki i radioniki projekat koji
pregledaju i potvruju investitor i nadzor.
Na slici 9.11.7 dat je popreni presek
sanduaste trapezoidne RK sa emom
unutranje i spoljanje oplate. Betoniranje
JP Putevi Srbije

sanduastog preseka moe da se obavi u

dve faze. Prva faza obuhvata donju plou i
rebra, a druga gornju plou sa konzolama. Ili
u tri faze: donja ploa, rebra, pa gornja ploa.
elina
konstrukcija
radnog
platoa
postavljena je na hidraulike prese kojima se
regulie geometrija segmenata.
Geometrijski poloaj segmenata RK je tano
odreen geometrijom postolja na radnoj
platformi. Na radno postolje postavljaju se i
privruju oplata donje ploe, rebara i oplata
konzola sanduastog preseka. Oplata skele
mora da bude konstruisana tako da se
jednostavno oslobaa hidraulikim presama.
Unutranja oplata je konstruisana tako da se
kao celina montira i demontira.

11

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Tehnologije gradnje

Slika 9.11.7: Unutranja i spoljanja oplata sanduastog AB segmenta u radionici

Kablovi za prednaprezanje mogu da prolaze
kroz rebra i ploe, van preseka ili
kombinovano, to zavisi od raspona i odluke
projektanta. Preporuuje se voenje kablova
kroz ploe. Na slici 9.11.8 prikazano je
uobiajeno reenje poloaja kablova iznad
oslonaca i u poljima sanduaste RK. Pored
pravih kablova u gornjoj i donjoj ploi

prikazani su i spoljanji nespregnuti kablovi

unutar preseka za saobraajno optereenje ili
spregnuti (nespregnuti) kablovi u rebrima
betonskog preseka. Kablovi se nastavljaju na
mestima gde su momenti najmanji. U jednom
preseku ne sme se nastavlja vie od polovine
kablova. Nije dozvoljeno spajanje kablova u
gornjoj kolovoznoj ploi preseka .

Slika 9.11.8: Poloaj kablova u sanduastom preseku RK

Za fazu potiskivanja projektuju se ravni
kablovi u gornjoj i donjoj ploi, pa je presek
centrino prednapregnut. Polovina tih
kablova zavrava se na kraju segmenta, a
druga polovina protee se do sledee radne
spojnice. Tako se zadovoljava uslov
prelaenja najmanje 50 % kablova preko
radne spojnice. Svi ovi kablovi produavaju
sa kotvama za produavanje i prednapreu
se jednostrano.
Druga faza kablova za pokretno optereenje
ugrauje se tek kada je most potisnut u svoju
konanu poziciju. Ako je most dui, u RK
treba predvideti dodatna sidrita za kablove
2. faze. Na sidritu se kablovi sa jedne strane
mosta preklopaju sa kablovima sa druge
strane. Po potrebi se projektuje toliko
dodatnih sidrita kablova, da duina kablova
bude manja od 100 m. (slika 9.10.24
Smernice 9.10 Prednaprezanje betonskih
mostova.
12

Oprema za prednaprezanje je prema nekom

od komercijalnih sistema za koji su se odluili
projektant i izvoa i koja ima Evropsku
tehniku dozvolu za upotrebu u skladu sa
Smernicom 9.10.
Opremu za postupno potiskivanje ine presa
za podizanje RK, presa za potiskivanje RK,
elina konzolna konstrukcija kljun,
pomina klizna leita sa teflonskim ulocima
i bone hidraulike vutice.
Prese za dizanje i za potiskivanje smetene
su na vrhu krajnjih stubova (oporaca) koji su
za tu namenu prilagoeni i statiki
kontrolisani
na
dodatne
uticaje
od
potiskivanja (slika 9.11.9). Nakon zavrenog
potiskivanja i demontae presa oporac
preuzima svoju osnovnu funkciju.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Tehnologije gradnje

Slika 9.11.9: Poloaj presa na oporcu za dizanje i potiskivanje RK

Na slici 9.11.10 grafiki su prikazane faze
delovanja
hidraulikih
presa.
Strelica
pokazuje pravce delovanja presa. Opremu za
potiskivanje treba pregledati pre svake nove
upotrebe, te proveriti projektnu i atestnu
dokumentaciju, posebno one delove kod
kojih je atest vremenski ogranien. Za due
objekte i vee sile potiskivanja primenjuje se
posebna oprema za potiskivanje.
elina konzolna konstrukcija kljun montira
se i vrsto spaja (ankerie) za eonu stranu
prvog segmenta rasponske konstrukcije, na
primer prema detalju na slici 9.11.11.

Slika 9.11.10: Faze rada hidraulikih presa

Slika 9.11.11: Primer detalja veze kljuna za elo prvog segmenta RK

Konstrukcija spoja kljuna i ela RK zavisi od
dimenzija i preseka kljuna i RK. elo RK se
prilagoava karakteristikama kljuna. Kablovi
za vezu su Dywidag ipke razliite duine
kojima se postie
disperzija uticaja
ukljetenja. Duina karakteristinog raspona
kljuna iznosi od 0,6 do 1,0 raspona. Kljun
smanjuje negativne momente u toku
potiskivanja a time i uticaj vlastite teine RK.
elini kljun je od punozidnih zavarenih I
nosaa ili reetkastih nosaa sa spregama.
Na prednjem kraju kljuna su saonice, u
novije vreme i dizalice pomou kojih se
regulie naleganje na stubove.
JP Putevi Srbije

Teina i cena opreme, a naroito kljuna pre

svega zavisi od duine segmenta koji se
betonira u jednom komadu i od veliine
raspona. Za raspone objekta vee od 45 50
m moe da se razmisli o opravdanosti
upotrebe pomonih stubova u sredini
raspona i to reenje uporedi sa poveanom
koliinom kablova za prednaprezanje i teinu
kljuna.
Pomonu opremu pri postupku potiskivanja
ine pomoni klizni leajevi, teflonske ploe i
bone voice i naprava za pridravanje RK.
13

Tehnologije gradnje

Mogua su dva naina izrade kliznih leita:

- privremena leita koja se odstranjuju i
zamenjuju konanim,
- privremena leita koja se nadograuju
na konana.

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

radi manjeg trenja. Klizne ploe se umeu

tako da teflon doe u kontakt sa poliranom,
elinom ploom (teflon uvek mora da bude
na donjoj strani).

Konstrukcija kliznog leita zavisi od krutosti

RK. Konstrukcije koje potiskujemo bez
pomonih stubova su po pravilu dosta vitke,
pa moe da se primeni kruti tip leaja (slika
9.11.12a).
Leite se sastoji od betonskog kvadra sa
oblikovanom gornjom povrinom radi lakeg
umetanja teflonskih kliznih ploa. Gornja
povrina se radi smanjenja koeficijenta trenja
oblae limom od hrom-nikla. Kod krutih
konstrukcija ija je vitkost od 1/12 1/14
koristi se elastini tip leita (slika 9.11.12b).
Za razliku od krutog leita dodaje se
elastini meusloj od armiranog neoprena. U
praksi se daje prednost privremenim
leitima koja se odstranjuju i zamenjuju
konanim.
Slika 9.11.13: Postupak umetanja teflonskih
ploa u toku potiskivanja
Kontaktni pritisak mora da bude manji od 12
Mpa, da ne bi dolo do proboja leita kroz
donju plou sanduka rasponske konstrukcije.
Posle zavrenog potiskivanja podie se
rasponska
konstrukcija,
izvlae
se
privremena leita i ugrauju konana.
Za voenje RK u podunom pravcu u toku
postepenog potiskivanja potrebno je da se
ugrade hidraulike bone voice. Izmeu
voica i betonske konstrukcije postavlja se
teflonski uloak da smanji trenje. Poseban
znaaj imaju voice kod mostova u krivini.
Vodilice se sastoje od elinih profila, koji se
privruju za stubove i oporce sa Dywidag
ipkama (slika 9.11.14).

Slika 9.11.12: Pomona klizna leita i

teflonske ploe
Teflonske klizne ploe se pri potiskivanju
umeu izmeu donje ivice RK i pomonog
leaja. Napravljene su od armiranog
neoprena, koji je presvuen slojem teflona

14

U sluaju greke ili nepredvienih okolnosti

ugrauju se senzori na vrhu stuba koji
zaustavljaju proces postepenog potiskivanja.
Bone voice i senzori ugrauju se na
oporcu i svim stubovima. Na vrhu stubova su
radne platforme za radnike koji postavljaju
teflonska leita i kontroliu rad bonih
voica.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Tehnologije gradnje

Slika 9.11.14: Bone voice i radne platforme na stubovima

Naprave za pridravanje RK u toku
potiskivanja koriste se da spree klizanje kod
RK sa veim nagibom nivelete. Napravu ine
Dywidag ipke 36 privrene na elini
konzolni oslonac na donjoj povrini RK.
Konzolni oslonac je preko kablova povezan
sa oporcem.

mostova,
stubovi
elemenata.

su

od

montanih

Za raspone vee od 45 do 50 m u fazi

potiskivanja
radi
smanjenja
vitkosti,
primenjuju se pomoni stupovi. Konstrukcija
stubova zavisi od visine i optereenja.
Obino su to eline konstrukcije, jer kasnije
mogu opet da se koriste. Kod malih visina
mogu da se primene i armirani betonski
stupovi koji se nakon potiskivanja rue. Kod
specijalizovanih preduzea za gradnju

Na slici 9.11.15 prikazane su etiri faze

izrade i potiskivanja segmenata RK nekog
konkretnog vijadukta sa 11 raspona 30 + 9 x
37,5 + 30 = 497,50 m. Vea duina elinog
kljuna od 30,25 m (0,8 Lt) omoguila je
segmente duine 37,50 m tj. veliine raspona
i brzu gradnju RK.

Opremu za potiskivanje treba pregledati pre

svake nove upotrebe, proveriti projektnu i
atestnu dokumentaciju, posebno one delove
kod kojih je atest vremenski ogranien.

Slika 9.11.15: Gradnja RK vijadukta postepenim potiskivanjem

JP Putevi Srbije

15

Tehnologije gradnje

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

9.11.6 SLOBODNA KONZOLNA

GRADNJA RKBM

Savremena
statika
i
dinamika
kompjuterska analiza moe da prati stvarnu
reologiju betona tako da se niveleta objekta
gradi sa potrebnim nadvienjem i usklaena
je sa projektovanom niveletom.

9.11.6.1 Uvod
Zamisao o gradnji gornjih konstrukcija
objekata sa slobodnom konzolnom gradnjom
stara je 70 godina, a gradnja objekata po
ovom postupku poela je pre 55 godina.
Tehnologija slobodne konzolne gradnje se
primenjuje se za vijadukte i mostove sa tri ili
vie velikih raspona od 70 250 (300) m sa
kojom se nezavisno od terena i prepreke
premouju duboke i teko pristupane
vodene i suve prepreke. Na vrhu izgraenih
stubova betonira se bazni deo, i to
predstavlja osnovu (sto). Na krajevima
baznog dela montiraju se eline pokretni
kavezi koji slue za sukcesivno betoniranje,
armiranje i prednaprezanje lamela duine
priblino 5 m, simetrino sa obe strane stola.
Brzina gradnje je srednja, priblino jedan par
lamela duine 2x5 m u jednoj nedelji.
Upotreba etiri kaveza kod duih mostova
omoguuje napredovanje do 80 m meseno.
Postupak je najracionalniji za mostove duine
od 200 do 800 m.
U poetku su se slobodno konzolno gradili
mostovi sa tri uravnoteena raspona l1: 2l1:l1
simetrino sa dva srednja stuba. Niveleta u
konveksnoj krivini i simetrina gradnja
omoguavali su praenje geometrije tako da
reoloki uticaji betona nisu bili presudni za
niveletu
mostova.
U
savremenoj
mostogradnji se po ovoj tehnologiji grade
kontinualni mostovi sa vie razliitih raspona i
nivelete u nagibu.
a) ve izgraena lamela

Na ovim prostorima je izgraen je vei broj

mostova i viadukata po tehnologiji proste
konzolne gradnje. Most Beka na Dunavu sa
rasponom od 210 m bio je svetski rekord
sedamdesetih godina prolog veka, pa
postoji kolektivno i nasledno iskustvo i neki
delovi opreme.
Betoniranje lamela moe da se izvede i po
nepovoljnim vremenskim uslovima poto
kavez moe privremeno da se zatvori i
zagreje.
9.11.6.2 Oprema i postupak konzolne
gradnje RK mostova
Osnovna oprema slobodne konzolne gradnje
mostova velikih raspona su elini kavezi.
Nosei elini reetkasti prostorni elementi
pokretne skele kavezi, ukupne duine
priblino 10 m, omoguuju betoniranje
segmenata, lamela duine 5 m dok preostala
duina slui za ankerisanje na ve
izgraenom konzolnom delu RK. Kod
proizvoaa i na tritu moe da se nabavi
vei broj razliitih tipova kaveza, ali je kod
svih princip konstrukcije i tehnologija
betoniranja lamela slina. Projektant mora da
ima na raspolaganju sve podatke o
konstrukciji i teini kaveza koji bi mogli da
utiu na koncepciju i detalje konstrukcije i
statiku analizu objekta.

b) lamela, koja se betonira

Slika 9.11.16. Shema poprenog preseka eline krletke

16

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

U prednjem delu kaveza je prostor za oplatu i

beton lamele u gradnji. U zadnjem delu koji
lei na stolu ili ve izgraenoj lameli su
elementi za ankerisanje i pokretanje krletke
po zavrenom prednaprezanju lamele.
Rasponska konstrukcija je pravougaonog ili
trapezoidnog sanduastog preseka sa
konstantnom ili promenljivom visinom od 2 do
15 m (iznad stubova kod najveih raspona).
irina preseka je u granicama od 10 do 20 m,
najee od 12 do 15 m za jedan kolovoz
AP.

Tehnologije gradnje

Poeljno je da je RK u pravcu ili krivini sa

velikim poluprenikom (R > 700 m) u
zavisnosti od raspona. Niveleta ne bi trebalo
da bude u nagibu veem od 4 %.
Najpoeljnije su simetrine konveksne
nivelete kod kojih se teme vertikalne krivine
nalazi na sredini mosta. Simetrini delovi
objekta
treba
da
se
betoniraju
istovremeno,ime
se
ujednaavaju
deformacije koje nastaju usled reologije
betona i postie se projektovana geometrija
(slika 9.11.17).

Slika 9.11.17: Slobodna konzolna gradnja velikog srednjeg raspona i fiksna skela za manje bone
raspone u krivinama manjeg radijusa.
Za primenu slobodne konzolne gradnje RK
mostova i vijadukata jako je vano reenje
povezivanja
rasponske
konstrukcije
i
stubova. Bazni deo RK duine 5 do 10 m
(jedna ili dve lamele) moe da se izradi
zajedno sa stubom sa vrstom vezom ili na
leitima i privremenim ankerisanjem ime se
postie stabilnost u toku gradnje. Ako moraju
da se primene leita (kruti niski stubovi)
tada na vrhu stuba pored leita moraju da
se ugrade etiri sinhronizovane prese sa
kojima se regulie geometrija (niveleta) RK.
Na slici 9.11.18 pokazan je nain ankerisanja
baznog dela RK sa leitima na vrhu
stubova.
Na gradnji mosta rekordnih raspona Beka
preko Dunava primenjena su originalna
reenja krletki u vidu konzolnih platformi
duine lamele koje su ankerisane za
izgraeni deo RK. Bazni delovi na krutoj vezi
sa visokim stubovima su betonirani na skeli
vezanoj za vrh stuba. Krajnji rasponi su
uravnoteeni uz pomo elinih jarama i
skele. Konzolni postupak se ostvaruje
korienjem kosih prednapregnutih zatega

JP Putevi Srbije

koje prvo pridravaju pokretnu platformu

kavez, a zatim samu konstrukciju.

Slika 9.11.18: Ankerisanje baznog dela RK

kod stubova sa leitima

17

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Tehnologije gradnje

Slika 9.11.19: Slobodna konzolna gradnja mosta rekordnih raspona sa originalnim reenjima
kaveza
Postupak konzolne gradnje RK poinje nakon
betoniranja baznog dela stola razliite
duine, a najee u duini dve lamela
(priblino 10 m). Na bazni deo se montiraju i
ankeriu radne platforme kavezi za gradnju
lamela duine od priblino 5 m.

U postupku konzolne gradnje sinhronizovano

se ugrauju i prednapreu kablovi. Kad su
segmenti sa leve i desne strane zabetonirani,
uvlae se kablovi,a kad beton postigne
priblino 70 % karakteristine vrstoe na
pritisak, izvri se prednaprezanje segmenata.

Slika 9.11.20: Kablovi za bazni deo i lamele konzolne gradnje

Sa zavrnim segmentom ili segmentima u
sredini raspona uspostavlja se kontinuitet
rasponske konstrukcije. Kod nekih mostova
koji su bili izgraeni na samom poetku
primene slobodne konzolne gradnje, u sredini
raspona AB ostavljao se zglob ili leite sa
ime je most imao konzolni nosei sistem i za
korisno
optereenje.
U
savremenoj
mostogradnji zglobovi se izbacuju jer su
neugodni pri vonji i zahtevaju odravanje i
rekonstrukcije. Kablovi za kontinuitet i
preuzimanje
pokretnog
optereenja
naknadno se uvlae u ostavljene cevi,
prednapreu i ubrizgavaju.
elini kavezi treba da imaju tehniku i
atestnu dokumentaciju koju pre svake
upotrebe treba pregledati, kao i celu
konstrukciju i opremu koja je potrebna kod
graenja.
18

9.11.7 MONTANO MONOLITIZIRANA

GRADNJA RK MOSTOVA
9.11.7.1 Uvod
Veliki broj izgraenih mostova na ovim
prostorima i u svetu sa montanim glavnim
nosaima od prednapregnutog betona su sa
dva ili vie polja i imaju popreni
diskontinuitet iznad srednjih oslonaca.
Spojnice iznad oslonaca nastale su kao
posledica ustupaka tehnologiji izrade i
montae.
Ovakvim nainom slobodnog oslanjanja ne
spreavaju se deformacije diskontinualnog
sistema. Pod uticajem korisnog optereenja i

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Tehnologije gradnje

vremenskih uticaja glavni nosai se savijaju,

a krajevi nosaa rotiraju. Kinematika nosaa
na spoju izaziva zamor u elastinim vezama
to ima za posledicu destrukciju zglobne
veze kod nepokretnih leita, odnosno
oteenja dilatacija kod pokretnih leita.
Voda kroz oteenja prodire voda u vezu i na
glave stubova. Vozna ploha je neravna,
pojaava se dinamika udara i stvoreni su svi
uslovi za ubrzani vremenski tok destrukcije
betona.

duina 20 do 35 m prednapreu se naknadno

sa kablovima.

Statiki neodreeni kontinuirani gredni

sistemi sa dva, tri ili vie raspona se najvie
upotrebljavaju. Veliina raspona zavisi od
morfologije prepreke, uslova fundiranja i
postupka gradnje.
U
viedecenijskoj
upotrebi
montanih
prednapregnutih nosaa za RK mostova,
pojavio se veliki broj razliitih preseka nosaa
i razliitih preseka RK sastavljenih od ovih
nosaa. Na oblik preseka uticali su trokovi
proizvodnje, transporta, montae i trajnost.
Svi preseci nosaa oblikovani su tako da na
mestima, koja imaju funkciju smanjenja
sopstvene teine nije mogu pristup u
eksploataciji objekta,i smanjena je njihova
trajnost.
Nosai sa T presekom i rebrom iste debljine
po visini i gornjim tankim pojasom irine
priblino 2,0 m su jednostavni za izradu i
montau, a imaju dobar pristup za
odravanje. T nosai omoguuju betoniranje
kolovozne ploe i krajnjih poprenih nosaa
bez skele i oplate, a sprezanjem montanog i
monolitnog dela preseka ostvaruje se
jedinstven spregnuti presek. Nosai duine
10 do 20 m izrauju se na stazama za
adhezijsko prednaprezanje. Nosai veih

JP Putevi Srbije

9.11.7.2 Oprema i postupak montano

monolitizirane gradnje RK
mostova
Upotreba
montanih
nosaa
iz
prednapregnutog betona za putne mostove
ima odreena ogranienja nastala iz iskustva
i greaka iz dosadanje prakse.
-

Rasponi nosaa ne bi trebalo da budu

vei od 35 m.
Montani nosai od prednapregnutog
betona mogu da se primene samo za
kontinualne
ili okvirne
konstrukcije
mostova najvee duine 250 300 m.
Radijus zakrivljenosti trase puta treba da
bude vei od 500 m.
Zakoenje mosta ne sme da bude manje
od 60.
Preporuuju se T nosai sa tankim
irokim gornjim pojasom koji omoguava
betoniranje i sprezanje kolovozne ploe
bez prekida i bez oplate.

Jednostavan presek T nosaa olakava

prilagoavanje razliitim irinama i geometriji
RK. Betoniranjem kolovozne ploe i
poprenih nosaa in situ i sa ugraivanjem
potrebne podune meke armature, ili
kablovima, postie se kontinuitet za pokretno
optereenje. Veza izmeu RK i stubova
ostvaruje se preko leita, AB zglobova ili
vrstom vezom sa okvirnom konstrukcijom.
Izbor tipa povezivanja zavisi od duine
objekta, visine stubova i drugih okolnosti.
Nosai su teki od 5 do 40 tona, transport se
obavlja sa leperima, a montiraju se sa
autodizalicama ili lansirnom reetkom.

19

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Tehnologije gradnje

a) Montaa ABP nosaa sa lansirnom reetkom

b) Popreni presek RK od T nosaa sa irokim gornjim pojasom koji se spreu AB ploom
c) Detalj uspostavljanja kontinuiteta montanih nosaa i oslanjanja preko leita na stubove mostova

9.11.21 Montano monolitizirana gradnja RK mostova

Popreni nosai su samo nad stubovima,
betoniraju se na licu mesta skupa sa
kolovoznom ploom. Rasponska konstrukcija
se statiki analizira kao spregnuti presek. U
proraun se uvode razliite starosti i kvalitet
betona montanih nosaa, kolovozne ploe i
poprenih nosaa. Minimalna debljina
kolovozne ploe iznad nosaa je 20 cm,
minimalna irina poprenog nosaa izmeu
krajeva montiranih nosaa je od 80 do 90 cm,
a na veim delovima izmeu ivica nosaa 80
+ 2 x 20 = 120 130 cm.
Spregnuta veza montanih nosaa i
kolovozne ploe postie se pomou
modanika koji su ugraeni itavom duinom
i irinom nosaa, a dimenzionisani su na

20

smiue napone. Modanici su od betonskog

gvoa i ine sastavni deo armature nosaa.
Kod nadputnjaka i vijadukata relativno manje
duine koji prelaze preko elektrifikovanih
eleznikih pruga autoputeva i drugih
prepreka
preporuuje
se
korienje
montano monolitizirane gradnje za ceo
objekt ili za deo objekta iznad kritine
prepreke.
Na slici 9.11.22 prikazan je primer
kombinovanja tehnologije monolitne gradnje
na skeli i tehnologije montane gradnje na
rasponu iznad eleznice. Nosai se
autodizalicama montiraju na privremene
oslonce jarmove. Mekim spojem duine od
3 do 5 m uspostavlja se kontinuitet RK.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Tehnologije gradnje

Slika 9.11.22 Kombinovana gradnja nadputnjaka

9.11.8 GRADNJA RK MOSTOVA OD
INDUSTRIJSKI PROIZVEDENIH AB
SEGMENATA
Gradnja RK mostova i vijadukata od
industrijski izvedenih AB segmenata poela
je u Francuskoj 1962. godine. Preseci
objekata od prefabrikovanih elemenata
najee imaju oblik sanduka trapezoidnog ili
pravougaonog oblika, irine od 10 do 20 m,
duine od 2 do 3 m, visine od 2 do 6 m. Po
potrebi visina sanduka moe da bude
promenljiva. Kod segmentnog naina gradnje
mogu da se upotrebe i drugi jednostavniji
preseci, npr. presek sa dva iroka
trapezoidna nosaa.
Tehnologija segmentne gradnje mostova
primenjuje se za raspone od 30 do 120 m i
vee duine mostova, jednog ili grupe
mostova (L > 500 m). Kod ovog sistema
poeljni su mostovi koji se nalaze u pravcu
sa nagibom nivelete do 4 %. Mogua je
upotreba i za objekte u krivinama, ali je u
ovom
sluaju
izrada
segmenata
komplikovanija.
Proizvodnja segmenata moe da bude
centralizovana u nekoj postojeoj fabrici
betonskih proizvoda ili u novoformiranoj
fabrici na lokaciji koja se nalazi u blizini

JP Putevi Srbije

mosta ili grupe mostova uz uslov da je ta

odluka ekonomski opravdana.
Oplate za betoniranje segmenata su eline,
otporne na deformacije i opremljene
mehanizmom koji omoguuje brzo otvaranje i
zatvaranje uz mogunost prilagoavanja
promenljivoj geometriji preseka. Za jedan
objekat ili grupu objekata potrebne su
najmanje dve ili tri oplate ime se omoguuje
jednovremeno betoniranje spojeva koji se
meusobno dotiu. Sa oplatama su povezani
sistemi vibratora.
Armaturni koevi kompletiraju se u pripremi.
Rad se izvodi u zatvorenom toplom prostoru
sa ili bez grejanja betona parom, to zavisi
od projekta betona, postupka i brzine izrade.
Proizvodnja segmenata je nezavisna od
vremenskih uslova, u emu se i ogleda
prednost
ovog
postupka.
Vremenska
ogranienja povezana su sa upotrebom
epoksidnih materijala za spojeve izmeu
segmenata.
Utovar, transport i montaa segmenata su
razliiti i relativno jednostavni. Zavise od
volumena,
teine,
udaljenosti
fabrike,
prilaznih puteva do objekata i od raspoloive
opreme potencijalnih izvoaa.
Segmenti mogu da
postupkom slobodne

se montiraju sa
konzolne gradnje,
21

Tehnologije gradnje

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

simetrino u odnosu na stubove. elini

konzolni delovi koji preuzimaju segmente su
laki i jednostavni, a ankeriu se na ve
montirani deo konstrukcije. Nakon obrade
spojeva segment se kablovima povee za
ve izgraeni deo. Za pojedinanu montau
segmenata moe se upotrebiti elina
reetkasta konstrukcija. Segmenti mogu da
se montiraju i u grupi po postupku polje za
poljem.

da obezbedi otpornost na deformacije i

stabilnost sve dok beton ne dobije
projektovanu vrstou.

U
dosadanjoj
upotrebi
tehnologije
segmentne gradnje, razvila su se dva tipa
segmenata: segmenti sa irokim mokrim
spojem (70-100 cm) i segmenti sa kontaktnim
prianjajuim spojem.
Postupak sa irokim spojem ima manje
zahteve u pogledu dimenzijskih tanosti, a
dozvoljava preklapanje podune armature.
Nedostaci postupka su u pridravanju
segmenta tako dugo dok spoj ne dobije
dovoljnu vrstou, zadravanje oplate i
reetke i smanjenje brzine graenja.
Nedostaci ovog postupka su glavni razlozi da
se ovakvi spojevi segmenata naputeni.
Pod slobodnom segmentnom gradnjom
podrazumeva
se
upotreba
kontaktnih
prianjajuih spojeva sa zubima (matricom)
koji se premazuju sa epoksidnim lepkom.
Moe da se konstatuje da se zahtevi
postupka segmentnog graenja, a time
kvalitet i trajnost mostova i vijadukata,
zasniva na kvalitetu izvedenih spojeva
izmeu segmenata.
Razvoj i sve ira upotreba prednaprezanja
gornjih konstrukcija objekata sa kablovima
izvan preseka ini tehnologiju segmentne
gradnje sigurnijom i lakom za izvoenje.
Primena tehnologije segmentne gradnje
zahteva vii tehniki nivo i iskustvo
projektanata, izvoaa, nadzora. Na ovim
prostorima nije bila primenjena segmentna
gradnja i po optoj oceni nema veu
perspektivu za primenu. Segmantna gradnja
zahteva bitno veu tanost i strunu
osposobljenost svih uesnika.
9.11.9 SAVREMENI POSTUPCI GRADNJE
STUBOVA MOSTOVA
Krajnji stubovi
objekata
su
razliite
konstrukcije i visine i uvek se betoniraju na
licu mesta u oplati sa odgovarajuom
krutou i podupiraima. Oplata je oblikovana
prema geometriji oporca i rasporedu radnih
spojeva. Kvalitet i obrada oplate dati su u
SRDM 9.12.8. Projekat oplate oporca mora
22

Srednji stubovi objekata grade se u

zavisnosti od oblika preseka, visine i broja
stubova na jednom ili grupi objekata koji se
istovremeno grade. Mostovi i vijadukti na
autoputevima i magistralnim putevima, te
vei objekti na regionalnim i lokalnim
putevima imaju srednje stubove koji se
betoniraju na licu mesta. Betoniranje srednjih
stubova moe da se izvede na tri razliita
naina, to zavisi od oblika preseka, visine i
broja stubova.
Stubovi koji imaju promenljivi presek i malu
visinu najlake se betoniraju pomou fiksne
oplate sa odgovarajuom krutou i
podupiraima. Stubovi sa konstantnim punim
ili upljim sanduastim presekom i visinama
veim od 15 m grade se pomou ujednaene
pokretne ili klizne oplate u lamelama duine
3,0 do 4.0 m.
Pojam pokretne oplate podrazumeva oplatu u
kojoj se betonira stub, a pokretanje prenos
oplate obavlja se mehanikim putem (bez
hidraulike) na visinu sledee lamele.
Pojam klizne oplate podrazumeva oplatu u
kojoj se betonira stub, a pokretanje se izvodi
uz pomo hidraulikih dizalica iji je rad
usklaen
sa
brzinom
betoniranja
i
ovravanja betona.
Konstruisanje armature stubova prilagoava
se rasporedu radnih taktova. Pri gustoj
glavnoj vertikalnoj armaturi kada nema
dovoljno prostora za preklope armature
moraju da se primene spojnice.
9.11.10 SAVREMENI POSTUPCI GRADNJE
LUNIH MOSTOVA
Gradnja betonskih lunih mostova traje vie
od 100 godina. Sve do pedesetih godina,
betonski lukovi su se gradili na skelama na
slian nain kao i kameni luni mostovi.
Inovacije u gradnji betonskih lunih mostova
odnosile su se uglavnom na inovacije u
pogledu novih reenja za skele. Umesto
skela koje su zatvarale kompletan profil
prepreke, upotrebljavaju se skele sa drvenim
i elinim lukovima preko itavog profila ili
dela profila prepreke. Ovakve skele
upotrebljavaju se za vee raspone iznad
dubokih dolina i renih prepreka.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Tehnologije gradnje

U principu postoje etiri osnovna naina

gradnje betonskih lunih mostova:
- lukovi izgraeni uz pomo fiksne skele,
- lukovi izgraeni uz pomo postupka
slobodne konzolne gradnje,
- lukovi izgraeni od ve pripremljenih
delova luka i rotiranjem preko zgloba
sputeni u projektovani poloaj,
- lukovi izgraeni po kombinovanom
postupku.

naprave po konzolnom postupku, a srednji

deo pomou skele koja je prihvaena na
krajevima ve izgraenog luka.

Skela se danas upotrebljava za gradnju

lukova manjih raspona od 40 do 70 m koji
premouju niske i dostupne prepreke. Za
vee raspone i visine lukova mogu da se
formiraju skele od elinih lunih nosaa sa
dva ili tri zgloba bez srednjih oslonaca,to
zavisi od raspoloive opreme izvoaa
radova.

Projektovanje lunih mostova kao i objekata

drugih noseih sistema uspena je samo u
sluajevima kod kojih se istovremeno
reavaju i postupci gradnje. Nedostatak
poznavanja
postupaka
gradnje
lunih
mostova ne treba da bude razlog da se grade
u manjoj meri. Racionalno reenje postupka
gradnje lukova moe da doprinese da i ovi
sistemi budu konkurentni grednim i okvirnim
sistemima.

Gradnja lukova velikih i najveih raspona od

100 do 400 m sa tehnologijom slobodne
konzolne gradnje poela je pre pet decenija
na ovim prostorijama. Pojavom ove
tehnologije luni sistemi betonskih mostova
postali su konkurentni i za velike raspone.
Segmenti lukova duine od 3 do 5 m
betoniraju se na pominoj skeli. Napravljeni
delovi lukova se ankeriu uz pomo kosih
zatega na ve izgraeni deo konstrukcije ili
za posebno izraene blokove. Postupak
gradnje napreduje istovremeno sa obe
strane.
Konstrukcija
iznad
luka
(nadluna
konstrukcija) moe da se betonira zajedno sa
lukom ili naknadno po zavrenom spajanju
lukova. Due, nadlune konstrukcije veih
renih mostova grade se po tehnologiji
postupnog potiskivanja. Uslov za primenu
ove tehnologije jeste da se luk projektuje
odvojeno od nadlune konstrukcije na celoj
duini. Kod velikih lunih mostova raspona
prema 200 m preporuuje se primena
spregnute nadlune konstrukcije. Spregnuta
konstrukcija je znatno laka i utie na
smanjenja dimenzija preseka lukova.
Lukovi
izgraeni
rotiranjem
vertikalno
betoniranih polovina su ekonomini samo za
srednje raspone od 70 do 100 m. U postupku
betoniranja luk predstavlja zakrivljeni nosa
sa elinim zglobom na dnu. Poputanjem
kosih zatega sputaju se polovine lukova,
meusobno se spajaju i formiraju luk u celini.
Kombinovani postupak gradnje lukova
predstavlja kombinaciju postupka sa skelom
za delove lukova u petama i konzolnog
postupka za srednji nedostupni deo luka.
Mogua je i kombinacija da se delovi pete

JP Putevi Srbije

23