REPUBLIKA SRBIJA

PROJEKAT REHABILITACIJE TRANSPORTA

PRIRUNIK ZA PROJEKTOVANJE
PUTEVA U REPUBLICI SRBIJI

10. PROJEKTOVANJE INENJERSKIH

KONSTRUKCIJA
10.6 KONSTRUKCIJE U POKRIVENIM USECIMA I
GALERIJE

BEOGRAD, 2012.

Izdava:

Javno preduzee Putevi Srbije, Bulevar kralja Aleksandra 282, Beograd

Izdanja:
Br.

Datum

30.04.2012

Opis dopuna i promena

Poetno izdanje

Konstrukcije u pokrivenim usecima i galerije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

SADRAJ
10.6.1
10.6.1.1
10.6.1.2
10.6.1.3
10.6.2
10.6.2.1
10.6.2.2
10.6.2.3
10.6.2.3.1
10.6.2.3.2
10.6.2.3.3
10.6.2.4
10.6.2.5
10.6.2.6
10.6.3
10.6.4
10.6.5
10.6.6
10.6.7

UVODNI DEO
1
PREDMET SMERNICE
1
REFERENTNI NORMATIVI
1
TERMINOLOGIJA
2
KONCEPCIJE I PROJEKTOVANJE OBJEKATA U POKRIVENIM USECIMA I
GALERIJA
3
UVOD
3
PODLOGE ZA PROJEKTOVANJE OBJEKATA U POKRIVENIM USECIMA I
GALERIJA
3
GEOTEHNIKA ZAHTEVNOST LOKACIJE OBJEKTA
3
Geotehnika kategorija 1
4
Geotehnika kategorija 2
4
Geotehnika kategorija 3
4
PROJEKTOVANJE OBJEKATA U POKRIVENIM USECIMA I GALERIJA
4
GEOSTATIKA ANALIZA OBJEKATA U POKRIVENIM USECIMA I GALERIJA
5
SLOBODNI PROFILI U POKRIVENIM USECIMA I GALERIJAMA
6
POKRIVENI USECI NA PORTALIMA ILI NA CELOJ DUINI OBJEKTA
7
KRATKI TUNELI SA MALIM NADSLOJEM IZVEDENI U DUBOKIM USECIMA
10
ARMIRANO BETONSKE KONSTRUKCIJE U PLITKIM USECIMA
11
ARMIRANO BETONSKE KONSTRUKCIJE U DUBOKIM USECIMA
14
GALERIJE
16

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

10.6.1 UVODNI DEO

10.6.1.1 Predmet smernice
Objekti (graevine) u pokrivenim usecima i
galerije su armirano betonske inenjerske
konstrukcije izgraene sa namerom da tite
trup puta u dubokim usecima, koji se po
izgradnji konstrukcije zatrpavaju ili da tite
trup puta u prirodnim ili vetakim zasecima.
Projektovanje i izgradnja ovih objekata
nastaje u usecima dubine 10-30 m kada su ti
useci za trup puta samostalni objekti ili
preduseci na ulazima u tunele sa blagim
nagibom ulazne kosine. Razlozi za izgradnju
konstrukcije u useku mogu biti slaba
geoloka graa tla, teko i skupo
uspostavljanje stabilnosti kosina useka i
skupo odravanje. Duboki useci zahtevaju
irok pojas terena i predstavljaju vetaku
duboku prepreku za prirodno kretanje ljudi i
ivotinja na tom prostoru. Duboki useci su
gruba intervencija u prirodni ambijent.
Na ulaznim delovima tunela sa blagim
nagibom u geoloki slabim vrstama tla objekti
u dubokim usecima omoguavaju da
dosegnemo nadsloj nad kalotom tunela
dovoljne debljine, koji zavisno od geoloke
grae tla, omoguava iskop za tunelsku cev i
betoniranje obloge po poznatim metodama
tunelogradnje.
Galerije su inenjerske konstrukcije koje tite
sigurnost i stabilnost saobraaja na putu i
trup puta od zasipanja materijalom sa
prirodnih ili vetakih kosina ili od zasipanja
snegom u planinskim predelima. Spoljna
povrina galerija je potpuno ili delimino
otvorena radi prirodne rasvete i ozraenja i
boljih uslova eksploatacije.
Ne postoji literatura koja celovito obrauje
ove konstrukcije. Smernica za objekte u

Konstrukcije u pokrivenim usecima i galerije

otvorenim iskopima i galerije prilagoena je

znanju i iskustvima projektovanja u zemljama
srednje Evrope u poslednjih 20 godina i na
podacima iz strunih lanaka.
U poglavlju 10.6.2 Koncepcija i projektovanje
objekata u pokrivenim usecima i galerija data
je konceptualna podela u pet skupina sa
smernicama za projektovanje.
U poglavlju 10.6.3 su obraeni primeri
specifinih a.b. konstrukcija na ulaznim
portalnim delovima tunela u tekim i
specifinim geoloko morfolokim uslovima.
U poglavlju 10.6.4 su date smernice za
projektovanje i graenje kratkih tunela sa
nedovoljnom visinom nadsloja, koji se grade
u dubokim usecima i po izgradnji zasipaju
materijalom iz iskopa.
U poglavlju 10.6.5 su obraene smernice za
armirano betonske konstrukcije u plitkim
usecima koje mogu imati viestruku namenu
(zatita prirode, prolazi ispod postojeih
saobraajnih povrina itd.).
U poglavlju 10.6.6 su pokazani primeri
deliminih ili celovitih prekrivanja dubokih
useka sa smernicama za projektovanje i
graenje.
Poglavlje 10.6.7 obrauje konstrukcije
galerije za zatitu prirodnih i vetakih kosina
zaseka od zasipanja puta i ugroavanja
saobraaja.
10.6.1.2 Referentni normativi
SRDM 9.1 Opta smernica za projektovanje
mostova
SRDM 9.12.1 Ivini venci, hodnici, ivinjaci
SRDM 9.12.2 Ograde
SRDM 9.12.8 Oplate, obrada i oblaganje
vidnih betonskih povrina
SRDM 9.12.9 Spojnica prekidi u betonu
SRDM 10.1 Bueni ipovi
SRDM 10.4 Gravitacioni zidovi
SRDM 10.5 Ankerisani zidovi i konstrukcije

Zakon o planiranju i izgradnji

Sl.
glasnik
RS 47/03

2003

Law on Planning and Construction

Zakon o javnim putevima

Sl.
glasnik
RS 105/05

2005

Law on Public Roads

Zakon o zatiti ivotne sredine

2009

Law on Environmental Protection

Pravilnik o tehnikim normativima

za beton i armirani beton BAB 87

Sl.
glasnik
RS
br.
36/2009
Sl. list SFRJ
07-719/1

1987

Pravilnik o tehnikim normativima

za temeljenje graevinskih objekata

Sl. list SFRJ

15-295/90

1990

Rule
Book
on
Technical
Normatives for Concrete and
Reinforced Concrete BAB 87
Rule
Book
on
technical
Normatives for Foundation of Civil
Structures

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Konstrukcije u pokrivenim usecima i galerije

SRPS EN 12063: 2011 Izvoenje specijalnih geotehnikih radova Priboji

SRPS EN 1536: 2011 Izvoenje specijalnih geotehninih radova Bueni ipovi
SRPS EN 1537: 2011 Izvoenje specijalnih geotehnikih radova Ankeri
SRPS EN 14490: 2012 Izvoenje specijalnih geotehninik radova Armiranje tla
SRPS EN 206-1: 2011 Beton - Deo 1: Specifikacija, performanse, proizvodnja i usaglaenost
SRPS EN 13670: 2012 Izvoenje betonskih konstrukcija
EN 1990:2002/
A1. 2005

Evrokod
konstrukcija

projektovanja

Eurocode Basis of structural design

EN 1991-1-1

Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije

Deo1-1: Opta dejstva Zapreminske
mase, sopstvena teina, korisna
optereenja zgradaNacionalni prilog

Eurocode 1: Actions on structures

par 1-1: General actions Densities,
self-weight, imposed loads for
buildings

EN 1991-1-2

Evrokod 1: Dejstva na konstrukcije

Deo 1-2 Opta dejstva - Dejstvo na
konstrukcije izloene poaru

Eurocode 1: Actions on structures

Par 1-2: General actions Actions on
structures exposed to fire

EN 1992-1-1

Evrokod 2: Projektovanje betonskih

konstrukcija -1- 1. deo: Opta pravila i
pravila za zgrade

Eurocode 2: Design od concrete

structures part 1-1: General rules
and rules for buildings

EN 1992-2

Evrokod 2: Projektovanje betonskih

konstrukcija - 2. deo: Betonski
mostovi Projektovanje i pravila za
konstruisanje

Eurocode 2: Design of concrete

structures Part 2: Concrete bridges
design and detailing rules

EN 1997-1

Evrokod 7: Geotehniko projektovanje

1. deo: Opta pravila

Eurocode 7: Geotechnical design

Part 1: General rules

EN
2007

Evrokod 7: Geotehniko projektovanje

2. deo: Istraivanje i ispitivanje tla

Eurocode 7: Geotechnical design

Part 2: Ground investigation and
testing

EN 1998-1

Evrokod 8 - Proraun seizmiki

otpornih konstrukcija - Deo 1:Opta
pravila, seizmika dejstva i pravila za
zgrade

Eurocode 8. Design of structures for

earthquake resistance Part 1:
General rules, seismic actions and
rules for buildings

EN 1998-2

Evrokod
otpornih
Mostovi

Eurocode 8: Design of structures for

earthquake resistance Part 2:
Bridges

1997-2:

Osnove

8: Proraun
konstrukcija

10.6.1.3 Terminologija
Objekti u pokrivenim usecima su
inenjerske konstrukcije koje se grade da bi
titile trup puta u usecima koji se po izgradnji
objekta zatrpa materijalom iz iskopa.
Ekodukti su objekti iznad autoputeva koji
omoguavaju bezbedan prelaz ivotinja
preko AP.
Galerije su inenjerske konstrukcije koje tite
trup puta i saobraaj od zatrpavanja
materijalom ili snegom sa prirodnih ili
vetakih kosina zaseka.
Tuneli su zatvoreni objekti koji slue za
prolaz saobraajnice kroz brdo sa iskopom u
objektu povrine cevi.
2

seizmiki
2. deo:

Portali su ulazni i izlazni delovi objekta

oblikovani u skladu sa morfoloko geolokim
uslovima lokacije i prelaza sa ceste na
objekat.
Duboki usek je usek za trup puta dubine
vee od 10 m u prirodno ravnom ili kosom
terenu.
Zasip-nasip sa bonih strana i nad gornjom
ploom ili svodom a.b. konstrukcije izgraene
u useku je zemljani ili kameniti materijal
iskopan u useku koji se nasipa u slojevima uz
propisno simetrino zbijanje.
Odvodnjavanje
objekata
ine
odvodnjavanje
povrinske
vode,
odvodnjavanje
podzemnih
voda
i
odvodnjavanje vozne povrine.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Zatita kosina useka su sve tehnike mere

koje imaju za cilj da osiguraju prirodnu
stabilnost kosina useka do izgradnje objekta i
zasipanja.
Kampada je deo konstrukcije objekta izmeu
dva radna ili dilataciona spoja.
Pristupni put je komunikacija za pristup
mehanizacije i transportnih sredstava do
radnog platoa.
Radni plato je prostor na kome se izvodi
objekat ili etapa kampada objekta.
Drenaa
je
namenjena
efikasnom
odvodnjavanju vode iz zalea objekta u cilju
spreavanja pojava hidrostatikih pritisaka.
Drenani
beton
je
sastavljen
jednofrakcijskog agregata veliine zrna
mm koji proputa vodu.

iz
16

Drenani geotekstil je preteno izraen od

sintetikih vlakana ili traka koji proputa
vodu.
Monitoring je skup inilaca sa kojima se
prati ponaanje konstrukcije u toku izgradnje
i eksploatacije.
10.6.2

KONCEPCIJE I
PROJEKTOVANJE OBJEKATA U
POKRIVENIM USECIMA I
GALERIJA

10.6.2.1 Uvod
Da bi se investitor i projektant opredelili za
projektovanje i izgradnju objekata u
pokrivenim usecima ili galerija postoji vie
razloga koji se mogu razvrstati u pet skupina.
- Ako su ulazni portalni delovi tunela
locirani na blagim padinama sa slabom
geolokom graom, tada je potrebno
posebnim projektima sa specifinim
reenjima omoguiti konstruktivno i
tehnoloki sigurnu izgradnju.
- Izgradnja kratkih tunela sa nedovoljnom
visinom nadsloja moe biti ekonominija
ako se primeni postupak iskopa useka,
izgradnja jedne ili dve tunelske cevi i
zatrpavanje tunelskih cevi po izgradnji sa
materijalom iz iskopa.
- Izgradnja armirano betonskih konstrukcija
u relativno plitkim usecima sa ciljem da
prolaz puta ili autoputa najmanje poremeti
i prekine urbanizovani (izgraeni) ili
prirodni (ruralni) prostor (ambijent).

JP Putevi Srbije

Konstrukcije u pokrivenim usecima i galerije

Prekrivanje delova dubokih useka i

izgradnja armirano betonskih konstrukcija
sa nasipom nad njima sa ciljem da se
umanje posledice prekida terena i
omogui kontinuitet prirode i kretanja ljudi
i ivotinja.
Za zatitu trupa puta i saobraaja na putu
od aktivnog ili potencijalnog zatrpavanja
sa materijalom iz prirodnih ili vetakih
kosina zaseka planiraju se, projektuju i
grade specifine armirano betonske
konstrukcije koje nazivamo galerije.

10.6.2.2 Podloge za projektovanje

objekata u pokrivenim usecima i
galerija
Osnovu za projektovanje objekata u
pokrivenim usecima i galerija, slino kao i
kod mostova, prestavlja celina geodetskih,
geoloko-geomehanikih,
hidrolokih,
vodoprivrednih,
putnih,
saobraajnih,
meteorolokih, prostorskih i urbanistikih
podataka o lokaciji za itavo uticajno
podruje obraivanog objekta i podloge za
zatitu prirodnog ili izgraenog ambijenta.
Za projektovanje objekata u pokrivenim
usecima i galerija posebno su vane
geoloko-geomehanike podloge koje su
obraene u posebnim smernicama.
Pre projektovanja investitor mora da pripremi
projektni zadatak u kome su navedeni
raspoloivi podaci, geotehnike kategorije,
podaci koje mora pribaviti projektant i drugi
uslovi za projektovanje i izradu objekta.
Prikladnost, pouzdanost i ekonominost
projektnog reenja neposredno zavisi od
znanja, iskustva i osposobljenosti projektanta
i razumevanja terenskih podataka, koje mogu
da pribave samo ovlaene institucije za
pojedina podruja u stalnoj saradnji sa
projektantom, koji mora da ima odreeno
znanje i iskustva iz svih gore navedenih
interdisciplinarnih podruja sa naglaskom na
geologiju i geomehaniku.
Detaljniji prikaz podloga za projektovanje je
obraen u Optoj smernici za projektovanje
mostova SRDM 9.1.
10.6.2.3 Geotehnika zahtevnost lokacije
objekta
Kategorija
geotehnike
zahtevnosti je
znaajna za odreivanje opsega istraivanja,
ocenu prikladnosti konstrukcije i predviene
tehnologije izvoenja, procenu trokova,
3

Konstrukcije u pokrivenim usecima i galerije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

izbor projektanata i izvoaa objekata.

Zahtevnost zavisi od stepena rizika kod
izvoenja radova, vrste tla te posledica
greaka kod projektovanja i izvoenja.

10.6.2.3.3

Kategorija geotehnike zahtevnosti mora se

odrediti pre poetka projektovanja. U
sledeim fazama investicionog procesa moe
se promeniti najvie za jednu kategoriju.
Eurocode 7: Geotehniko
predvia
tri
kategorije
zahtevnosti:
10.6.2.3.1

projektovanje
geotehnike

Geotehnika kategorija 1

U prvu geotehniku kategoriju ubrajaju se

male i jednostavne konstrukcije kada iskopi u
plitkim stabilnim usecima ne ugroavaju
stabilnost kosina useka dodatnih deformacija
i prekoraenja graninih stanja susednih
objekata, infrastrukture, pojave globalne
nestabilnosti padine itd.
Kategorizacija potpornih konstrukcija u prvu
kategoriju dozvoljava se samo kada za
stvarna temeljna tla postoje dokumentovana
iskustva, koja dokazuju da su potrebni
postupci za projektovanje i izvoenje
predvienih radova toliko jednostavni da se
dozvoljava upotreba iskustvenih metoda.
U ovu kategoriju ne mogu se uvrstiti iskopi
useka i objekti u zonama aktivnih, mirujuih i
potencijalnih klizita.
10.6.2.3.2

Geotehnika kategorija 2

U drugu geotehniku kategoriju ubrajaju se

konstrukcije kod kojih nisu prisutni veliki rizici,
izuzetno veliki i zahtevni geotehniki uslovi i
primeri optereenja.
Objekti-konstrukcije,
uvrtene
u
ovu
kategoriju zahtevaju tanost u priklupljanju
kvalitativnih i kvantitativnih geotehnikih
podataka i rezultata geotehnikih analiza. Za
uvrtavanje ovih specifinih objekata u viu
geotehniku kategoriju veinom su presudni
geotehniki, a manje konstrukcijski razlozi.
U ovu kategoriju ubrajaju se konstrukcije u
usecima dubine 15-20 m sa ankerima ili bez
njih na ravninskim ili padinskim lokacijama
bez izrazitih diskontinuiteta na kojima nema
aktivnih, mirujuih, fosilnih i potencijalnih
klizita veih dimenzija i dubina iznad 5 m.
Za dokazivanje stabilnosti i graninih stanja
upotrebljavaju se odgovarajui standardni
postupci i raunski programi.

Geotehnika kategorija 3

U geotehniki najzahtevniju kategoriju

konstrukcija
spadaju
projekti,
koji
predstavljaju objekte sa izrazito velikim
rizikom i posebnim zahtevima. Ova kategorija
najee se primenjuje u izrazito tekim
terenskim
i
geoloko-geomehanikim
uslovima.
Kod rasporeivanja objekata u ovu kategoriju
mora se uzeti u obzir:
- rizici povezani sa ugroavanjem sigurnosti
ljudi i ivota,
- rizici povezani sa velikim privrednim
posledicama,
- rizici radi smanjenja pouzdanosti geoloko
geomehanikih projektnih podataka,
- rizici
povezani
sa
pouzdanou
projektnog reenja kada pouzdanost
konstrukcije zavisi od delovanja drenanih
sistema i kada se pouzdanost reenja ne
moe
u
potpunosti
dokazati
geomehanikim analizama i proraunima,
- rizici radi izrazitog stepena seizmike
ugroenosti.
U poreenju sa 1. in 2. kategorijom, objekti iz
3. kategorije se razlikuju po obimu, kvalitetu i
kvantitetu ispitivanja te po primenjenim
metodama za geotehnike analize kao to su
nelinearni i vremenski zavisni raunski
modeli, kao i sa osmatranjem izgradnje i sa
sprovoenjem unapred planiranih mera.
Kod konstrukcija, koje su ukljuene u najviu
kategoriju geotehnike zahtevnosti treba
organizovati
praenje
(monitoring)
konstrukcije i tla u uticajnom podruju u toku i
nakon zavretka radova.
10.6.2.4 Projektovanje objekata u
pokrivenim usecima i galerija
Investitor zajedno sa projektantom uestvuje
u programiranju, izradi i interpretaciji podloga
za projektovanje, prilagoenih fazi projekta.
Zavisno od prirode objekta istiemo posebnu
vanost geoloko-geomehanikih podloga.
Projektna dokumentacija za objekte u
pokrivenim usecima i galerije obuhvata isto
kao i kod mostova:
- idejnu dispoziciju objekta u sastavu
generalnog projekta puta,
- idejni projekat,
- glavni projekt,
- izvoaki projekat,
- projekt izvedenog objekta.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Konstrukcije u pokrivenim usecima i galerije

Idejna
dispozicija
definie
sutinske
dispozicione
karakteristike
nameravane
izgradnje u vie varijanti.

Idejni projekti su osnovni nacrti na osnovu

kojih je investitoru omogueno donoenje
odluke za prihvatanje najbolje varijante
objekta koji namerava da gradi.

Glavni projekat je pravilnikom ureen sadraj

nacrta, na osnovu kojih nadleni organ moe
da donese odluku o izdavanju graevinske
dozvole.
Izvoaki projekat je projekat koji sadri
planove oplate, armaturne, kablovske i
radionike nacrte i nacrte opreme objekata
na osnovu kojih se izvode radovi prema
uslovima iz graevinske dozvole.
Projekat izvedenog objekta je glavni i
izvoaki projekat dopunjen prikazom svih
izmena koje su nastale u toku izgradnje.
10.6.2.5 Geostatika analiza objekata u
pokrivenim usecima i galerija
Geostatika analiza armirano betonskih
konstrukcija u pokrivenim usecima i galerija
je vrlo specifina i zavisi od oblika i dimenzija
konstrukcija, odnosa konstrukcije prema
morfologiji prirodnog ili vetakog terena,
geoloko geotehnikih osobina terena i
tehnologije i faza izgradnje.
Statiki proraun konstrukcije i dokaz
pouzdanosti je samostalni, obavezni deo
sadraja idejnog i glavnog projekta.
Dokaz se oslanja na rezultate geolokogeomehanikih ispitivanja geomehanikih
osobina tla, te prostorsko-urbanistikim,
saobraajnim,
geodetskim,
putnim,
hidroloko-hidrotehnikim,
meteorolokoklimatskim
i
seizmolokim
podacima.
Geostatika analiza izvodi se prema EN
1997-1:2004, a dimenzionisanje elementa
konstrukcije
prema
EC2
betonske
konstrukcije.
Potrebna pouzdanost konstrukcija mora se
dokazati za privremene, stalne i vanredne
projektne situacije, koje nastaju u toku
izgradnje i upotrebe konstrukcije.
Kod geostatike analize konstrukcija treba
obraditi sledee projektne situacije:
- projektna situacija poetnog stanja
padine, postojeih objekata i infrastrukture
u uticajnom podruju pre izvoenja
graevinskih radova;
JP Putevi Srbije

tehnoloke projektne situacije koje mogu

da sadre: izgradnju prilaznih puteva,
radnih platoa, iskope graevinskih jama i
radne faze izvoenja objekta;
projektne situacije trajne eksploatacije
objekta u predvienom ivotnom trajanju,
seizmike i vanredne projektne situacije.

Kod upotrebe zahtevnijih mehanikih modela

tla i konstrukcija moe se, simuliranjem
pojedinih faza graenja, postepeno analizirati
vie projektnih situacija uz istovremeno
dokazivanje svih graninih stanja nosivosti i
upotrebljivosti.
Prema EN 1997-1:2001 (EC 7) razlikuju se
sledea granina stanja:
- gubitak
globalne
stabilnosti
mase
temeljnog tla zajedno sa osloncima
konstrukcije, koja prouzrokuje znatna
pomeranja tla radi delovanja napona na
smicanje, sleganja, vibracije ili podizanja,
oteenja ili smanjenja upotrebljivosti
susednih
ili
postojeih
objekata,
saobraajnica i druge infrastrukture;
- unutranje
ruenje
ili
prekoraene
deformacije
pojedinih
elemenata
konstrukcije (STR);
- ruenje ili prekoraenje deformacija tla
kod primera kod kojih je otpornost tla
odnosno stenske mase najvanija kod
uspostavljanja potrebnih otpora (GEO);
- gubitak
ravnotee
geotehnikih
konstrukcija ili tla radi podizanja koje
prouzrokuju pritisci vode (UPL);
Kod izbora odgovarajuih metoda za
dokazivanje graninih stanja globalne
stabilnosti potrebno je uzeti u obzir:
slojevitost padine, pojavljivanje i smerove
diskontinuiteta,
proceivanja
podzemne
vode, porne pritiske.
Granino stanje GEO obrauje opasnost
ruenja ili prekomernih deformacija tla kod
kojih je, kod obezbeivanja otpora, najvanija
otpornost tla i stenske mase.
Kod konstrukcija granino stanje GEO po
pravilu obrauje: nosivost temeljnog tla,
odreivanje pritiska tla, pritisaka i aktivnih
otpora na konstrukcije.
Granino stanje STR obrauje unutranje
ruenje ili prekomerne deformacije elementa
konstrukcije zajedno sa temeljima, ipovima i
zidovima kod kojih za dokazivanje nosivosti
preovlauje otpornost materijala konstrukcija.
Kod potpornih konstrukcija sa graninim
stanjem STR dokazuje se dovoljna nosivost
preseka
konstruktivnih
elemenata
na
delovanje optereenja zatezanja pritiska,

Konstrukcije u pokrivenim usecima i galerije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

savijanja i torzije te kombinacije navedenih

uticaja.

predvienih radnih spojnica treba. posebno

analizirati stanja konstrukcije.

Granino stanje UPL obrauje ruenje tla i/ili

konstrukcije
radi
naruene
ravnotee
vertikalnih sila u sluajevima kod kojih
otpornost tla ima mali uticaj.

10.6.2.6 Slobodni profili u pokrivenim

usecima i galerijama

Kod AB konstrukcija u pokrivenim usecima i

galerija treba obraditi granino stanje
upotrebljivosti za privremene i trajne
projektne situacije. Granina stanja se, pre
svega odnose, na deformacije konstrukcije i
tla, te drugih objekata i infrastrukture na
uticajnom podruju konstrukcije.

Slobodni profil puta u pokrivenim usecima i

galerijama je prostor iznad saobraajnog
profila i uz njega tj. saobraajni profil uvean
za sigurnosnu visinu i irinu. Slobodni profil u
pokrivenim
usecima
i
galerijama
je
slobodnom profilu u tunelima za deonice
autoputeva sa zaustavnom trakom (slika
10.6.1a) i bez zaustavne trake (slika
10.6.1b).

Za glavne elemente betonskih konstrukcija

treba dokazati granina stanja pukotina. Na
nedostupnim mestima i na podruju

Slika 10.6.1a: Saobraajni i slobodni (tunelski) profil u pokrivenim usecima i galerijama na

autoputevima sa zaustavnom trakom

Slika 10.6.1b: Saobraajni i slobodni (tunelski) profil u pokrivenim usecima i galerijama na

autoputevima bez zaustavnih traka

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

10.6.3

POKRIVENI USECI NA
PORTALIMA ILI NA CELOJ
DUINI OBJEKTA

Kada su ulazni delovi tunela na eonim

stranama masivnih brda koji su izgraeni
od kamenitih materijala sa tanjim
povrinskim slojem nevezanih materijala
iskop za tunelsku cev i betoniranje poinje
odmah od portala. Projektovanje i
izgradnja tunela obraeni su u posebnoj
smernici.
Ako su ulazni delovi tunela na relativno
blagim padinama sa slabijom geolokom
graom sa eone ili bonih strana tada
nije mogue odmah od poetka tunela
vriti iskop i graditi tunelsku cev po
tehnologiji predvienoj za ostali deo
tunela.
Zavisno od prirodnog ili urbanog
ambijenta i od geoloke grae terena
veliki broj useka posebno u kamenitim
vezanim materijalima pred ulazima u
tunele ostaje trajno nepokriven pod
uslovom da je to prihvatljivo u pogledu
zatite prirode i estetskog oblikovanja
puta.
Kosine takvih useka moraju da budu
globalno i lokalno stabilne i zatiene od
padanja materijala na put i moraju da

JP Putevi Srbije

Konstrukcije u pokrivenim usecima i galerije

budu
stvoreni
uslovi
za
njihovo
odravanje.
Ako se useci za pristup tunelu grade u
geoloki slabim tlima gde je potpornim
zidovima teko i neekonomino, a esto i
neizvodljivo na ruevitim tlima obezbediti
potrebnu stabilnost, tada se moraju pre
izrade useka izvesti zatitne konstrukcije
po principima gradnje metroa.
Zatitne konstrukcije su obino zatitne
pune ili diskontinualne armirano betonske
stene u vidu dijafragmi ili diskontinualne
stene izvedene od ipova 100 150
sa ili bez ankerisanja u zalee ili
razupiranja u vidu greda ili u vidu
svodova.
Na slici 10.6.2 prikazan je relativno
jednostavan nain zatite useka za
tunelsku cev sa buenim ipovima
prenika 100-150 cm razmaka 2,0-3,0 m
ankerisanih 5,0 m pod podnonim
svodom bez vezne grede i sidara na vrhu.
Konzolni
ipovi
ankerisani
u
tlo
preuzimaju sile od potiska tla.

Iskop se izvri po pobijanju ipova na obe

strane tunela stepenasto od vrha prema dnu
po kampadama. Betonira se prvo podnoni
svod a zatim obloga tunela.
Ne ostvaruje se konstruktivni kontakt tunela i
ipova. Po kopletnoj izgradnji tunela u
preduseku, tunelska cev se zatrpava prema
slici.

Konstrukcije u pokrivenim usecima i galerije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 10.6.2 Zatita preduseka tunela dubine do 10 m sa buenim ipovima

Kod dubljih useka u loijim tlima sa veim
potiscima, kada ipovi 150 nisu sposobni
da preuzmu horizontalne sile, treba primeniti
reenje sa slike 10.6.3 sa veznom gredom
na vrhu i eventualnim ankerisanjem.

Prvo se betonira donja ploa ili podnoni

svod a zatim preostali deo tunelskog profila.
Mogue je uspostaviti konstrukcijonu vezu
izmeu ipova i vetikalnih delova tunelske
obloge, jer to poveava stabilnost tunelske
konstrukcije i preduseka.

Pod zatitom zavesa od ipova vri se iskop i

izgradnja tunelske cevi u kampadama duine
8-10 m.

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Konstrukcije u pokrivenim usecima i galerije

Slika 10.6.3 Zatita preduseka tunela dubine preko 10 m sa buenim ipovima i veznom gredom
sa ili bez ankerisanja

Sa poveanjem dubine useka preko 10 m,

posebno
u
najteim
geolokogeomehanikim uslovima (nevezani glinovito
peskoviti materijali sa prisustvom podzemne
vode), poveavaju se potisci tla pa je za
zatitu iskopa za tunelsku cev neophodno
razupiranje zavese od ipova na vrhu sa
razuporama i razupiranje sa armirano
betonskim svodom nad kalotom tunela. Tek
po dvojnom razupiranju mogue je pristupiti
tunelskom
iskopu
za
tunelsku
cev,
betoniranje podnone razuporne ploe (ili

JP Putevi Srbije

svoda) i betoniranje unutranje obloge (slika

10.6.4).
Razuporni svod i donji delovi ipova ine
potpornu zatitnu okvirnu konstrukciju, koja je
samo preko donje ploe tunela (donje
razupore) kruto poevzana sa ipovima.
Iskop iznad svoda se vri u prvoj fazi pre
izrade razupornog svoda, a iskop z atunelsku
cev po aktiviranju razupornog svoda. Po
betoniranju temeljne ploe donje razupore,
betonira se preostali profil tunela.

Konstrukcije u pokrivenim usecima i galerije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 10.6.4 Zatita dubokih preduseka tunela u tekim GG uslovima sa buenim ipovima i AB
razuporom i betonskim svodom

10.6.4 KRATKI TUNELI SA MALIM

NADSLOJEM IZVEDENI U
DUBOKIM USECIMA
Kod izgradnje kratkih tunela duine do
300 m, posebno za dvocevne tunele na
autoputevima sa niveletom na dubini do 30 m
od povrine terena u povoljnim geolokim
uslovima (vezani materijali, stene, laprci,
krenjaci i slino, koji se moe drati u
nagibu 4:1 na 5:1 bez ili sa privremenim
manjim osiguranjem kosina ankerovanjem),
je esto konkurentno reenje izgradnje tunela
u dubokom useku. Usek se zatrpava
materialom iz iskopa. Racionalnost ovakvog
reenja potrebno je dokazati izradom
projekata varijantnih reenja za svaki
konkretan sluaj. Na racionalnost izgradnje
tunela u dubokim usecima pored ostalog,
bitno utie obim i nain privremene zatite
kosina useka.

10

Iskop useka moe biti i stepenast sa etaama

po visini i kampadama po duini. Visina etaa
je 6-8 m a duina kampada 10-15 m.
Povoljnim rasporedom etaa ili bez etaa i
kampada mogue je smanjiti obim transporta
u privremene deponije.
Izgradnja dvocevnih tunela u dubokim
usecima na trasama autoputeva ne zahteva
razmicanje osa cevi za otprilike 40 m to je
uslov kod tunelskog iskopa. Spojene cevi
omoguuju kontinuitet geometrije trase
autoputa i u zonama kraih tunela.
Na slici 10.6.5 je prikazan primer izgradnje
dvocevnog tunela za autoput u useku iz flia
dubine 30 m bez stepenica po visini useka.
Zatitna kosina useka u nagibu 4:1 je
postignuta privremenim ankerima.
Po izgradnji tunela usek se simetrino zasipa
materialom iz iskopa u slojevima visine cca.
0,5 m uz odgovarajue zbijanje. Na vrhu
zasipa se izvede glinoviti sloj debljine 1-2 m u

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Konstrukcije u pokrivenim usecima i galerije

veem nagibu sa humusom i travom na vrhu

koji spreavaju prodor vode u bivi usek.

Na izbor ove varijante, pored boljih uslova za

autoput, uticali su dobra geoloka graa
useka, povoljni uslovi iskopa, privremenog
deponovanja i zasipanja useka.
Ovaj primer je instruktivan za reenja kratkih
tunela u povoljnim geoloko geotehnikim
uslovima i sa nadslojem manje visine.

Reenje sa dvocevnim tunelom sa iskopom u

vidu dubokog useka usvojeno je kao
povoljnija varijanta u odnosu na varijantu sa
dva razmaknuta tunela, koji bi se gradili
uobiajenim postupkom iskopa tunela.

Slika 10.6.5 Izgradnja kraeg dvocevnog tunela u useku dubine do 30 m u povoljnim GG uslovima

10.6.5

ARMIRANO BETONSKE
KONSTRUKCIJE U PLITKIM
USECIMA

Najei razlozi za izgradnju armirano

betonskih konstrukcija u plitkim usecima su:
- zatita prirodnog ili urbanog prostora i
ambijenta
- prolazi i denivelisano ukrtanje, ispod
postojeih ili buduih saobraajnica
- reavanje stabilnosti trupa saobraajnice
u nestabilnom tlu.
Armirano
betonske
konstrukcije
za
autoputeve se koncipiraju i grade kao
dvoelijske otvorene ili zatvorene okvirne
konstrukcije otvora 2x(10-12)/(5,50-6,50) m.
Za ostale ceste AB konstrukcije su
jednoelijski zatvoreni ili otvoreni okviri otvora
(10-12)/(5,50-6,50) m.
Kod projektovanja i izgradnje plitkih galerija
odgovarajue reenje moe biti i primenom
montano monolitizirane (polu montane)
konstrukcije gornje ploe. Konstrukciju ine
montani T nosai, koji se spreu sa ploom
betoniranom na lilcu mesta iznad gornjeg

JP Putevi Srbije

pojasa nosaa i krutim povezivanjem

monolitnim zidovima u okvirnu konstrukciju.
Temeljenje okvirnih konstrukcija moe da
bude na trakastim temeljima na ploi ispod
cele povrine konstrukcije ili na buenim
ipovima. Nain temeljenja zavisi od
geoloke grae tla i od tehnologije gradnje.
Pored projektovanja konstrukcije u plitkim
usecima projektom treba reiti odvodnjavanje
dreniranje terena izvan objekta i
odvodnjavanje kolovozne konstrukcije ceste
u objektu. Oba odvodnjavanja moraju da
budu povezana sa odvodnjavanjem ceste
odnosno autoputa. Za objekte vee duine
potrebno je dati i reenje rasvete i prometne
signalizacije.
Na slici 12.6.6 dat je primer poprenog
preseka
okvirne
armirano
betonske
konstrukcije sa dva polja u useku dubine
8-10 m. Ravni preseci konstrukcija sa vutama
su racionalni za nasipe nad konstrukcijom
visine 2-4 m. Nagibi kosina useka se
usklauju sa karakteristikama slojeva terena.
Zatrpavanje konstrukcije je u slojevima
simetrino
uz
potrebno
zbijanje
tla
mehanizacijom.

11

Konstrukcije u pokrivenim usecima i galerije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 10.6.6 Okvirna AB konstrukcija u useku pliem useku

Na slici 10.6.7 je prikazan primer poprenog
preseka
AB
dvoelijske
zatvorene
konstrukcije sa modifikovanim oblikom gornje
ploe i naglaenim vutama. Ovakav ili slian
tip konstrukcije je preporuljiv za useke
dubine 10-12 m sa visinom nasipa nad
konstrukcijom 4-6 m.

Po iskopu useka i zatiti kosina, konstrukcija

se gradi u kampadama duine 8-12 m sa
radnim spojnicama na kontaktu kampada.
Spoljna povrina konstrukcije se izoluje.
Izolacija se titi sa slojem betona debljine
8-10 cm koji se armira mreama ili
montanim ploama za vertikalne povrine.

Slika 10.6.7 Okvirna AB konstrukcija sa modificiranim oblikovanjem ploe za useke srednje dubine
Na slici 10.6.8 je prikazan nain izgradnje i
konstrukcija
poprenog
preseka
a.b.
dvopoljne okvirne konstrukcije na kosom
terenu sa nestabilnim gornjim slojevima u
zaseku dubine 9-14 m. Konstrukcija ima
viestruku namenu. Trajno titi nestabilnu
padinu i omoguava iskop useka (zaseka),
omoguava uspostavu prirodnog terena i titi
oblinje naselje od buke.

laporovitu geoloku osnovu. Svaki drugi ip

se zavrava pod nivoom ploe okvira, a svaki
drugi na nivou terena. Na vrhu ipova je
vezna AB greda preko koje se zid od ipova
trajnim geomehanikim ankerima ankerie u
nosivo tlo. Konstrukcija, tehnologija izrade i
postupak statike analize ankernih zidova
obraeni su u projektnoj smernici SRDM
10.1.

Ankerni zid od ipova 150 cm na razmaku

2,0 do 2,5 m izvodi se sa nivoa prirodnog
terena duine do 25 m i ankerie se u

Posle pobijanja i ankerisanja ipova na vrhu

omoguen je irok iskop do donje ivice donje
vezne grede. Po ankerisanju ankernog zida

12

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Konstrukcije u pokrivenim usecima i galerije

na donjem nivou omoguen je bezbedan

iroki mehanizovan iskop useka (zaseka) do
nivoa terena.

da zajedniki osiguravaju stabilnost autoputa

na nestabilnoj padini.

Konstrukcija objekta je vidljiva na slici 10.6.8.

Okvirna konstrukcija i ankerni zid od ipova
su kruto povezani u konstruktivnu celinu tako

Nad izoliranom gornjom ploom izvodi se

nasip od deponovanog materijala iz iskopa i
teren dovodi u prvobitno prirodno stanje.

Slika 10.6.8 Izgradnja AB okvirne konstrukcije u zaseku (nesimetrinom useku)

Konstruktivno tehnoloka reenja armirano
betonskih konstrukcija objekata u plitkim
usecima su vrlo specifina i razliita. Zavise
prvenstveno od geoloke grae terena u
useku i od okupiranosti terena drugim
saobraajnicama ili objektima.

Na slici 10.6.9 je prikazan karakteristian

popreni presek AB konstrukcije u useku
dubine otprilike 10 m u urbanizovanom
izgraenom prostoru sa putevima na obe
strane useka.

Slika 10.6.9 Izgradnja AB konstrukcije u useku dubine cca 10 m u gradskom podruju

JP Putevi Srbije

13

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

U tekim saobraajnim uslovima mogue je

projektovati i izgraditi konstrukcije od AB
okvira sa dva otvora gabarita 2x9,42/6,16 m.
Zidovi konstrukcije okvira nainjeni su su od
ipova 100 cm na razmaku 2,00 m. Gornja
ploa debljine 90 cm je betonirana na terenu
posle iskopa dubine do 4,00 m u zatiti
zagatnih stena od elinih Larsen talpi.
Materijal iz otvora objekta je iskopan
naknadno po principu iskopa u tunelima.
Donja ploa je betonirana po zavrenom
iskopu
iz
objekta.
Konstruktivno
je
karakteristian ukleteni spoj donje i gornje
ploe sa ipovima i ispuna betonom prostora
izmeu ipova.
Posle betoniranja gornje ploe i njene
izolacije izrauje se nasip, vade talpe iz
zagatnih stena i uspostavlja prvobitno stanje.
10.6.6

ARMIRANO BETONSKE
KONSTRUKCIJE U DUBOKIM
USECIMA

Razlozi za izgradnju objekata na delovima ili

celoj duini dubokih useka su:

Konstrukcije u pokrivenim usecima i galerije

prelazi preko dubokih useka za druge

saobraajnice, domae i umske ivotinje
zatita prirode
trajna zatita i postizanje potrebne
stabilnosti kosina useka.

Kod izgradnje ovih objekata esto se mogu

istovremeno zadovoljiti sva tri navedena
razloga.
Armirano betonske konstrukcije u usecima
dubine preko 14 m sa nasipom iznad
konstrukcije veim od 6 m se koncipiraju i
grade kao zasvoene zatvorene ili otvorene
okvirne konstrukcije. Objekti se veinom
primenjuju kod izgradnje autoputeva sa dva
odvojena kolovoza sa po dve ili tri
saobraajne trake. Projekt objekta treba da
sadri i projekt privremenog osiguranja
kosina useka i privremenog i trajnog
odvodnjavanja iz useka i iz objekta.
Za objekte koji se grade u usecima od
nevezanih
materijala
preporuuju
se
zasvoene okvirne konstrukcije sa dva
otvora. Veliina otvora i oblik svodova
prilagoavaju se irini i gabaritu autoputa.

Slika 10.6.10 Zasvedena AB konstrukcija za AP u dubokom useku

Na slici 10.6.10 je primer karakteristinog
poprenog preseka AB konstrukcije sa dva
otvora. Uslovi za temeljenje su relativno
povoljni pa se konstrukcija temelji na
trakastim temeljima. Slaba strana ovakvog
reenja je nemogunost kontrole i odravanja
odvodnjavanja iz prostora izmeu svodova.
Konstrukcija se gradi u kampadama duine
otprilike 10 m sa pominim ili prenosnim
skelama i oplatama. Izgraeni objekat se
izolira. Izolacija se titi montanim AB
ploama. Izgraena konstrukcija se zasipa
.
JP Putevi Srbije

simetrino u slojevima debljine 0,3-0,5 m

materijalom iz iskopa uz odgovarajue
nabijanje.
Na slici 10.6.11 je primer poprenog preseka
zatvorene a.b. zasvoene konstrukcije sa
dva otvora. Reenje se primenjuje u sliaju
nepovoljnih geolokih uslova za temeljenje.
Prostor izmeu svodova je ispunjen
nearmiranim betonom sa tankom AB ploom
iznad
tako
da
je
pojednostavljeno
odvodnjavanje i odravanje odvodnjavanja

14

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Konstrukcije u pokrivenim usecima i galerije

Slika 10.6.11 Zasvedena AB konstrukcija tunelskog oblika u dubokom useku i slabijim GG

uslovima
Za objekte koji se grade u dubokim usecima
od kamenitih materijala preporuuju se
zasvoene konstrukcije sa jednim otvorom
raspona 30-40 m. Trakasti temelji zasvoene
konstrukcije oblikovani u skladu sa statikim
uticajima koji se iz konstrukcije prenose na

stensku masu, su relativno manjih dimenzija.

Privremena zatita kosina useka u kamenitim
materijalima je jednostavna, posebno ako je
izrada useka pravilna i u skladu sa geolokim
uslovima.

Slika 10.6.12 Zasvedena AB konstrukcija u dubokom useku u kamenitom materijalu

Na slici 10.6.12 dat je primer zasvoene
konstrukcije za
objekat u dubokom
kamenitom useku raspona 39,00 m koji
ostavlja
mogunost
poveanja
irine
autoputa i za treu kolovoznu traku.
Konstrukcija je jednostavna za graenje,
odvodnjavanje i odravanje. Ulazni portalni
delovi objekta se moraju skladno konstruisati
i oblikovati tako da prelaz iz otvorene trase u
objekat bude prirodan i prijatan.
Armirano betonske konstrukcije manjih
raspona i poveane zakrivljenosti je mogue
primeniti i u usecima od nevezanih materijala

JP Putevi Srbije

(slika 10.6.13). Temeljne ploe su znatno ire

i grade se na zbijenoj pripremljenoj podlozi ili
podlozi ojaanoj injektiranjem pod pritiskom.
Prostor nad konstrukcijama u pokrivenim
usecima
nasipa
se
graevinskom
mehanizacijom sa materijalom iz iskopa koji
je bio privremeno deponovan u blizini
objekata. Nasipanje se vri u slojevima
debljine 0,50 m obostrano simetrino na
osovinu konstrukcije uz ravnanje i nabijanje.
Na vrhu zasipa se nanosi sloj humusa
debljine 0,3 - 0,5 m koji omoguava
uspostavljanje vegetacije.

15

Konstrukcije u pokrivenim usecima i galerije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Slika 10.6.13 Zasvedena AB konstrukcija u pliem useku manjih raspona u nevezanom materijalu
10.6.7 GALERIJE
Za zatitu trupa puta ili autoputa i saobraaja
na njima od aktivnog ili potencijalnog
zatrpavanja drobinskim materijalom grade se
galerije.
Galerije su specifine armirano betonske
monolitne ili polumontane konstrukcije.
Reenja konstrukcija galerije su vrlo
specifina i razliita jer zavise od vie faktora
a prvenstveno od:
- oblika, naklona prirodne ili vetake
kosine

geoloke grae materijala kosine i

povrine na kojoj se planira izgradnja
galerije
oblika i sastava drobinskog materijala
obima i naina privremene zatite kosina
u toku radova na izgradnji galerije
veliine objekta, tehnologije i rokova
izgradnje.

Na slici 10.6.14 je prikazan primer

konstrukcije galerije za zatitu magistralne
ceste i saobraaja od drobinskog kamenitog
materijala, sa komadima veih volumena, od
zemljotresa, temperaturnih promena i
snenih lavina.

Slika 10.6.14 Okvirna AB konstrukcija galerije za zatitu saobraaja na magistralnom putu

Okvirna monolitna armirano betonska
konstrukcija galerije otvora 8,10/4,90 ima

16

puni zid na strani kosine i gornju plou

debljine 80 cm. Sa stubovima preseka 1,00

JP Putevi Srbije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

Konstrukcije u pokrivenim usecima i galerije

(0,70)/0,50 na razmaku 3,00 m na prednjoj

otvorenoj strani. Konzolni deo gornje ploe
omogiava izradu nasipa iznad galerije i titi
peake na peakoj stazi izvan galerije.
Konstrukcija je u kontaktu sa zaleem i
nasipom izolovana. Nasip nad galerijom
promenljive debljine 1,00-3,00 m je od
drobinskog kamenog materijala.

snenih i zemljano kamenih drobina na

strmoj padini.

Na slici 10.6.15 je reenje konstrukcije

galerije za zatitu magistralnog puta od

Monolitna zasvoena konstrukcija tunelskog

oblika sa otvorenom prednjom stranom
pogodna je za preuzimanje sila iz tla i lepo se
uklapa u prirodni ambijent.
Kosi oslonci galerije se prikljuuju na
zatvorenu konstrukciju to vie tangencijalno
jer se time smanjuje moment savijanja.

Slika 10.6.15 Galerija na strmim padinama za zatitu saobraaja od lavina snega i osulinskog
materijala
Galerije se grade u kampadama duine
10-15 m uz prethodno privremeno osiguranje
stabilnosti zaseka i sukcesivno zatrpavanje
po lepom i stabilnom vremenu. Zahvaljujui
prednjoj otvorenoj strani nije potrebno
vetako osvetljenje i provetravanje.
Za osiguranje stabilnosti strmih padina i
zatitu autoputa od potencijalnih zaruavanja
sa materijalom iz kosine zaseka ili strme
nestabilne padine grade se armirano
betonske okvirne konstrukcije sa dva polja
otvora 2x(10-14)/6,0 m (veliina otvora zavisi
od irine autoputa). Zid uz padinu je pun, a
druga dva oslonca su na stubovima na
razmaku 3-5 m, da se osigura prirodna
rasveta i zraenje. Temeljenje zavisi od
kvaliteta nosivog tla i moe da bude na
temeljnim trakama kao na slici 10.6.16 gde je
geoloka osnova fli, na ipovima ako je
geoloka osnova na veoj dubini ili na
temeljnoj ploi u sliaju loih uslova za
temeljenje.
Ploaste konstrukcije galerija su dobre i
preporuljive kada su horizontalne sile
JP Putevi Srbije

potiska tla vee

konstrukcije i nasipa.

od

vertikalnih

sila

Na slici 10.6.17 je pokazana konstrukcija AB

polumontane galerije za zatitu i sigurnost
saobraaja. Zid uz padinu je istovremeno i
potporni zid koji se gradi prvi i omoguava
dalju izgradnju galerije.
Geoloka graa terena je relativno dobra,
vezani materijali sa padom slojeva u brdo, pa
so za zatitu iskopa dovoljni AB gravitacioni
zidovi, koji se betoniraju u kmpadama.
Gornja konstrukcija galerije je rebrasta od
montanih AB prednapregnutih nosaa i AB
ploe betonirane na licu mesta. Kote
temeljenja se prilagoavaju kotama nosivog
sloja povoljnog za temeljenje.
Pad gornje konstrukcije omoguuje dobru
udvodnju i prilagoava se nagibu terena.
Prefabrikovani su samo glavni nosai.
Popreni nosai, odnosno rigle iznad krajnjeg
stuba betoniraju se na licu mesta, zajedno sa
17

Konstrukcije u pokrivenim usecima i galerije

Prirunik za projektovanje puteva u Republici Srbiji

gornjom ploom iznad glavnih nosaa po

detalju slinom u poglavju 9.9 priprnika.

stena sa strme padine u zaleu galerije je

1,00 m. Nasip nad galerijama se izvodi
lakom
mehanizacijom
od
kamenitog
drobinskog materijala bez dodatnog vibriranja

Minimalna debljina nasipa za zatitu

konstrukcije galerije od dinamikog udara

Slika 10.6.16 Okvirna AB konstrukcija galerije u zaseku

i nabijanja. Ako na krovu galerije treba da se
uspostavi vegetacija zavrni sloj je humus
debljine 0,30m. Eksperimentima je potvreno
da dinamika sila udara ne zavisi u veoj
meri od debljine nasipa nad gornjom ploom
pod uslovom da je ta debljina vea od
1,00 m.
Za pravilnu statiku analizu konstrukcije
galerija bitan je pravilan izbor statikog
modela konstrukcije koji se najvie pribliava
stvarnom ponaanju konstrukcije. Galerije su
optereene vlastitom teinom, potiskom tla
sa zalea konstrukcije, teinom nasipa nad
gornjom ploom i dinamikom silom kamena
koji pada na galeriju.

Prema eksperimentalnim istraivanjima koja

su obavljena u Japanu (H. Yoshida IABSE
periodika 3/1988) sila udara kamena iznosi
-3

1/2

P = 2,42 x 10 (m/T0) (2g H)

m
je masa stene
T0
je vreme pada stene
H
je visina poda stene
g
je zemljino ubrzanje.

Prema citiranim eksperimentima za kamen

teine do 1000 kg dovoljan je nasip debljine
90 cm a za kamen teine 1000-3000 kg
debljina nasipa je 120 cm. Uticaj oblika
padajuih kamena je zanemarljiv.

Slika 10.6.17 Montano monolitizirana AB

konsktrukcija galerije na AP

18

JP Putevi Srbije