IvanaSpasii

Institut za filozofiju i dru5tvenuteoriju

Beosrad

UDK316.472:316.257
Originalni naudnirad

POJAMSVAKODNEVNOGZTVOTR
U MARKSISTIEKOJDRUSTVENOJ
NAUCI
Apstrakt: Predmet ovoga teksta .iesu raT.litite konceptualiT.acije 'svakodnevnog Zivota' u marksistiiko.j socijalnoj misli, sa naglaskom na mogutnostima
njihove socioloike upotrebe. Posle pregleda vanteorijskih uticaia ko.ji su podstakli
rehabiLitaciju pojma svakodnevnog iivota u marksizmu izdvajaju se neke zajedniike
osobine marksistidkog pristupa svakodnevici kod razliiitih autora. SIedi iiri kritiiki
prikaz konceptualipcija
svakodnevnog kod najz.naiajnijih autora: Frankfurtske
ikole, Karela Kosikn, Henrija lzfebvrea i Agnes Heller. U zakljudku se rezmatra
problem normativnosti koji opteretuje ove pristupe, naroiito s obz.irom na potrebu
socio lo ike operac io naliTac ij e g lav nih p oj mov a.

Kljudne
reii: Svakodnevni iiv ot, marksizam,koncep tuctli 7acij a,
kritika, otudenje, normativnost.
U okviru marksistidkei marksizmom nadahnutemisli o
g iivota, u vidu svojevrsnerehabidruStvuttematika svakodnevno
litacije ovog pojma,javlja se u dva talasa:tridesetihgodinau Kritidkoj teoriji Frankfurtskogkruga, narodito u njenoj 'frojdomarkgodina kod raznih
sistidkoj' struji, te Sezdesetih
i sedamdesetih
autora,na Zapadui na Istoku (od Marcuseapreko A.Heller, H.Lefebvreai K.Kosika,do brojnih manjeznadajnih).SvakodnevniZivot
je zapravojedan od amblematskihpojmova kritidkog (humanistidkog, antropolo5kog)marksizma,odnosnoonog pravcarazvoja ><
marksistidkemisli koji je, narodito na osnovu otkri6a ,,mladog o
Marxa", preduzeoreviziju klasidnognasledai na njemu poku5ao {J)F
da izgradijedan nedogmatskimarksizam,primereniji savremenosti. lfr
o
ZeleCida prevladajuekonomizamkanonskihtumadenjaMarksa,
ovi pristupi nastojeda ,,rekonstitui5u
marksizamkao kritiku sva- t!

Jeclnaod odlika marksizmajestc nepo5tovanjestrogih disciplinarnih

podela,naroditoizmedu filozofije i pojedinih drultvcnih nauka.Tako i obrada
pojma svakodnevicemahompoprimamc5ovituTanrovskuformu koia sc iedino
mol.e ozna(iti opitim imenom misli o dru5tvu. U ovom radu te konccptualizaciie
zanima6emc prvcnstvcnoiz ugla sociologijc,odnosnou smislu njihovih stvarnih i
mo3uinihdoprinosasociololkojteorijii istraZivaniu.

o
J

91

a
(I

a
z

kodnevnogLivota"(Brown, 1974: 11).Glavni elementite,,kritike

g Livota" mogu se naii, smatrase,vei kod klasikasvakodnevno
u MarxovomKapitalu i PoloLctiuradniike klaseu Engleskoj,odno'
snoEngelsovojBedi u Engleskoj.Kod Marxa, ti elementise svode
na kritiku razliditihoblika otudenja:egzistencije,rada,potreba,te
burZoaskihodnosa(porodica)i negativneburZoaskeslobode(Palmier, 1973:57). Odnosno,po LefebvreovomsaZimanju,osnovne
teme,,marksizmakoji je, u svojoj cjelini, kritidka spoznajasvakida5njegLiv ota" sadinjavaju:kritika individualiteta;kritika mistifikacija; kritika novca;kritika potreba;kritika rada;kritika slobode
(Lefebvre,1988:126-145)"Teorije koje seformuli5uu okviru ovako
zami5ljene 'rekonstitucije' reaguju na dva impulsa potekla iz
razvoja,odnosnopoku5avajuda nadu odgodru5tvenoistorijskog
vore na dva krupnaempirijskapitanja: 1) za5to,uprkosMarxovim
predvidanjima,naZapadu
nije doSlodo proleterskerevolucije,i 2)
demutrebapripisati ,,izopa(avanje"revolucije na Istoku, drastidno
odstupanjestvarnostirealsocijalistidkihdru5tavaod anticipiranog
i Zeljenogdru5tvaslobode.Odgovorna prvo pitanjepronalazise
na polju kulture i svesti,to jest mehanizamakoji nisu striktno
rada.Manipulacija,
ekonomskii ne mogusesvestina eksploataciju
proizvodnj
a potreba,
a,
svesti
i
mi5ljenj
a",
oblikov
anje
,,kolonizacij
nametanjevrednostii navika uspe5noostvarujucilj pacifikacije
radni5tva;ovako obradeni,radnici postaju slepi za svoje prave
interese,revolucionarnipotencijalim spla5njavai qinise mire sa
postojedimporetkom.U pogledudrugogpitanja,tvrdi se da perdru5tvau SSSRjasno pokazujeda
vertiranjepostrevolucionarnog
revolucijane smeda se svedena ru5enjeekonomskogi politidkog
ancien rigime-a i njegovu zamenunovom drZavnomi privrednim
ustrojstvom(madai to nuZnoukljuduje),vei mora da obuhvati i
kvalitativanpreobraZajljudskog Livota,uspostavljanjenovih odnosamedu ljudima, a naroditomeilu polovima i u porodici,novo
oblikovanje ljudske emocionalnostii, napokon,ljudske lidnosti.
Drugim redima,revolucija semora pretumaditikao revoluciia svakodnevnogiivota.
g Liv ota neKod marksistidkihautora,pojam svakodnevno
Ponegdenastaju
ma istu teZinui jednaku teorijsku razraclenost.'
obimne studije,sve do organizovanjavlastitogopusaoko kritike
2
Uzgred,marksistidkiautori razvijaju ove ideje u izncnadujudemodsustvu
medusobnekomunikaciie,svaki nastupakao da polazi ,,odnule", bezmaloignoriSuii
ostale;iedini izuzetakjesteKritidkateorija.(Up. Hellcr, 1969: 65; Kandii, 1980)'

92

svakida5njice;
drugdepak tema svakodnevnogZivota se samo
dotide.Uprkosmedusobnimrazllkama,sve ove konceptualizacije
pokazujunekoliko bitnih zajednidkihcrta, koje od njih dine prepoznatljivugrupacijupristupau opreci sa veiinom drugih nadina
poimanjasvakodnevice
u socijalnojmisli.
l) TematizacijasvakodnevnogZ\votauvek je kritika svakodnevnogLivota. Stvarnostsvakida5njicesagledavase iz ugla
onogaStoona ,,treba"da bude,onogaStose u njoj ,,moZei mora,,
ostvariti. Tu se, Lefebvreovim redima (1968: 5'7),,,ne razdvaja
naukaod kritike", a analizaje,,istovremenopolemidkai teorijska,,.
Time se pretpostavljada autor, u nekoj vrsti privilegovanosti,
posedujeznanjeo prikladnimmerilimana osnovukojih 6e serazgraniditiono Stoje za kritiku od onoga5toje za pohvalu.Sociologija
svakodnevnogZivota koja zaobilazi ovakav postupaksmatrase
apologetskomi u funkciji oduvanjaizrabljivadkog i nepravednog
poretka.
2) U bliskoj vezi s tim, pojamotudenjaimasredi5njizna(aj.
Otutlenjeje zapravo, u' povr5inskojstrukturi' argumentacije,glavna
(madane i jedina) osnovaza konstruisanjenormativnogmerila.
- namedese pitanje:
Unutar ove sprege- otudenje/svakodnevica
je li otuClenost
svakodnevnogZivotantlna,imanentna, ili istorijskoempirijska,dakle sludajna?Buduii daje, samomprirodom teorijske
zamisli, ovo pitanje udinjeno nezaobrlaznim,autori su prinudeni
da na nj odgovore,makar implicitno; ali, kao ito 6emo videti, ti
odgovorisu vrlo destoprotivredni.
3) Svejednoda li u svakodnevnomZivotu izoluju odredeni
'supstrat',
nekakvonepromenljivo'jezgro' koje ga dini osobenom
sferom ljudskog postojanja- da li ga shvatajukao ,empirijsku
ljudsku univerzaliju' (Heller) - ovi autori uodavajui opisuju istorijsku, a posebnoklasnuiz.diftrenciranoslsvakodnevice.U tome ie x
jedna od bitnih specifidnostii, moZemoodmahreii, velikih vred- o
F
nosti ove grupepristupakoja ih suprotstavljadrugim tradicijama TD
l
promi5ljanjasvakodnevice.'
3

Drog" glavne tradicije kole se bave svakoclnevnimZivotom - poput

anglosaksonskc
mikrosociologijc,sociololkc fenomcnologijci ctnomctodologijcu toj meri ,,zaboravljaju" na unutardrustvcncrazlikc medu vrstama i sadrZajima
,,svakodnevice"razliditih aktera,ko.iuoni uvek trctirajuu jcdnini - claza sociologiju
svakodnevicckoja odbacujeovu vrstu iskrivljcnostimarksizamostajcpraktidno
jedina osnovana koju se, makar u tom svom scgmcntu,moZcnadovczati.Otud
distinktno,,neomarksistiiki"ton u novijim pristupimasvakodnevnomZivotu,rccimo
kod A. Giddensaili, narodito,P. Bourdicua,

;LL

o
N
J
L

93

a
(I

a
z

kodnevnogLivota"(Brown, 1974: 11).Glavni elementite,,kritike

g Livota" mogu se naii, smatrase,vei kod klasikasvakodnevno
u MarxovomKapitalu i PoloLctiuradniike klaseu Engleskoj,odno'
snoEngelsovojBedi u Engleskoj.Kod Marxa, ti elementise svode
na kritiku razliditihoblika otudenja:egzistencije,rada,potreba,te
burZoaskihodnosa(porodica)i negativneburZoaskeslobode(Palmier, 1973:57). Odnosno,po LefebvreovomsaZimanju,osnovne
teme,,marksizmakoji je, u svojoj cjelini, kritidka spoznajasvakida5njegLiv ota" sadinjavaju:kritika individualiteta;kritika mistifikacija; kritika novca;kritika potreba;kritika rada;kritika slobode
(Lefebvre,1988:126-145)"Teorije koje seformuli5uu okviru ovako
zami5ljene 'rekonstitucije' reaguju na dva impulsa potekla iz
razvoja,odnosnopoku5avajuda nadu odgodru5tvenoistorijskog
vore na dva krupnaempirijskapitanja: 1) za5to,uprkosMarxovim
predvidanjima,naZapadu
nije doSlodo proleterskerevolucije,i 2)
demutrebapripisati ,,izopa(avanje"revolucije na Istoku, drastidno
odstupanjestvarnostirealsocijalistidkihdru5tavaod anticipiranog
i Zeljenogdru5tvaslobode.Odgovorna prvo pitanjepronalazise
na polju kulture i svesti,to jest mehanizamakoji nisu striktno
rada.Manipulacija,
ekonomskii ne mogusesvestina eksploataciju
proizvodnj
a potreba,
a,
svesti
i
mi5ljenj
a",
oblikov
anje
,,kolonizacij
nametanjevrednostii navika uspe5noostvarujucilj pacifikacije
radni5tva;ovako obradeni,radnici postaju slepi za svoje prave
interese,revolucionarnipotencijalim spla5njavai qinise mire sa
postojedimporetkom.U pogledudrugogpitanja,tvrdi se da perdru5tvau SSSRjasno pokazujeda
vertiranjepostrevolucionarnog
revolucijane smeda se svedena ru5enjeekonomskogi politidkog
ancien rigime-a i njegovu zamenunovom drZavnomi privrednim
ustrojstvom(madai to nuZnoukljuduje),vei mora da obuhvati i
kvalitativanpreobraZajljudskog Livota,uspostavljanjenovih odnosamedu ljudima, a naroditomeilu polovima i u porodici,novo
oblikovanje ljudske emocionalnostii, napokon,ljudske lidnosti.
Drugim redima,revolucija semora pretumaditikao revoluciia svakodnevnogiivota.
g Liv ota neKod marksistidkihautora,pojam svakodnevno
Ponegdenastaju
ma istu teZinui jednaku teorijsku razraclenost.'
obimne studije,sve do organizovanjavlastitogopusaoko kritike
2
Uzgred,marksistidkiautori razvijaju ove ideje u izncnadujudemodsustvu
medusobnekomunikaciie,svaki nastupakao da polazi ,,odnule", bezmaloignoriSuii
ostale;iedini izuzetakjesteKritidkateorija.(Up. Hellcr, 1969: 65; Kandii, 1980)'

92

svakida5njice;
drugdepak tema svakodnevnogZivota se samo
dotide.Uprkosmedusobnimrazllkama,sve ove konceptualizacije
pokazujunekoliko bitnih zajednidkihcrta, koje od njih dine prepoznatljivugrupacijupristupau opreci sa veiinom drugih nadina
poimanjasvakodnevice
u socijalnojmisli.
l) TematizacijasvakodnevnogZ\votauvek je kritika svakodnevnogLivota. Stvarnostsvakida5njicesagledavase iz ugla
onogaStoona ,,treba"da bude,onogaStose u njoj ,,moZei mora,,
ostvariti. Tu se, Lefebvreovim redima (1968: 5'7),,,ne razdvaja
naukaod kritike", a analizaje,,istovremenopolemidkai teorijska,,.
Time se pretpostavljada autor, u nekoj vrsti privilegovanosti,
posedujeznanjeo prikladnimmerilimana osnovukojih 6e serazgraniditiono Stoje za kritiku od onoga5toje za pohvalu.Sociologija
svakodnevnogZivota koja zaobilazi ovakav postupaksmatrase
apologetskomi u funkciji oduvanjaizrabljivadkog i nepravednog
poretka.
2) U bliskoj vezi s tim, pojamotudenjaimasredi5njizna(aj.
Otutlenjeje zapravo, u' povr5inskojstrukturi' argumentacije,glavna
(madane i jedina) osnovaza konstruisanjenormativnogmerila.
- namedese pitanje:
Unutar ove sprege- otudenje/svakodnevica
je li otuClenost
svakodnevnogZivotantlna,imanentna, ili istorijskoempirijska,dakle sludajna?Buduii daje, samomprirodom teorijske
zamisli, ovo pitanje udinjeno nezaobrlaznim,autori su prinudeni
da na nj odgovore,makar implicitno; ali, kao ito 6emo videti, ti
odgovorisu vrlo destoprotivredni.
3) Svejednoda li u svakodnevnomZivotu izoluju odredeni
'supstrat',
nekakvonepromenljivo'jezgro' koje ga dini osobenom
sferom ljudskog postojanja- da li ga shvatajukao ,empirijsku
ljudsku univerzaliju' (Heller) - ovi autori uodavajui opisuju istorijsku, a posebnoklasnuiz.diftrenciranoslsvakodnevice.U tome ie x
jedna od bitnih specifidnostii, moZemoodmahreii, velikih vred- o
F
nosti ove grupepristupakoja ih suprotstavljadrugim tradicijama TD
l
promi5ljanjasvakodnevice.'
3

Drog" glavne tradicije kole se bave svakoclnevnimZivotom - poput

anglosaksonskc
mikrosociologijc,sociololkc fenomcnologijci ctnomctodologijcu toj meri ,,zaboravljaju" na unutardrustvcncrazlikc medu vrstama i sadrZajima
,,svakodnevice"razliditih aktera,ko.iuoni uvek trctirajuu jcdnini - claza sociologiju
svakodnevicckoja odbacujeovu vrstu iskrivljcnostimarksizamostajcpraktidno
jedina osnovana koju se, makar u tom svom scgmcntu,moZcnadovczati.Otud
distinktno,,neomarksistiiki"ton u novijim pristupimasvakodnevnomZivotu,rccimo
kod A. Giddensaili, narodito,P. Bourdicua,

;LL

o
N
J
L

93

a
(!

a
2

4) Istorijskapromenljivostjavlja se naroditou obliku vezivanja tematizacije svakodnevnogZivota za razvoj moclerrutg

dru5tva,odnosnokapitalizma(Stoide do tvrdenjada tek moderno
dru5tvoi ima 'svakodnevniZivot' u pravomsmisluredi).U sklopu
karaktera
nairneisticanje.,dvostrukog
te vezejejoSjednakonstanta,
napretka,koji je stalno razvijao istodobnopotencijal slobodei
stvarnostpotdinjavanja"(Adorno, 1987: 144).Ishodje protivrednost
inherentnamodernomdobu: s jedne strane,novi (savr5eniji,lukaviji, delotvorniji) oblici represijei otuitenja,a s druge, nove,
Marxovim rednikom,posredi
nesluienemoguinostiemancipacije.
je idejakvantitativnograstakao stvaranjapreduslovaza kvalitativan
skok u jedan iz temelja drugadiji svakodnevniLivot. U okviru
dijalektikemodernognzvoja takodese formuli5eideja protivstavljenostisvakodnevice(,,svetaLivota")i 'apstraktnihsistema'(tehnologije,ekonomije,drZavnebirokratije),kao i kolonizacijeprve
drugima.
Zivotasmatrase neod5) Teorijskaspoznajasvakodnevnog
prctkse.Jer,s jednestrane,svakodnevivojivom od revolucionarne
ca (kao,uostalom,ni drugi aspektistvarnosti),ne moZesepojmiti
S drugestrane,kao Stoje
mimo njenoganticipiranogpreobraZaja.
potpuna,
a socijalizmunevei redeno,dru5tvenarevolucijanije
kvalitet
obidnogljuddostajenjegovosnovnismisao,ukoliko sam
konqeptualizacije,
nije
radikalno
izmenjen.
Tako
ove
skog Zivota
sasvojim zaledemu praxisu,postajurazliditeverzijejednogvelikog
projekta"ili,,permanentnekulture re,,kulturno-revolucionamog
volucije" (Brown, l9'74).
6) Iz togaproishodipomeranjeu shvatanjurevolucitnnrnog
nosilactako zamiSljenerevolucijevi5enije prolesub.iekta.Glavni
tarijat ve6 dru5tvenegrupe koje su obrazovanena drugadijim
(vanekonomskim)
temeljimai diji serevolucionarnipotencijaluobpokrete:studenata,
Zena,omladine,umetnilidavau novedru5tvene
zajednica.
ka, raznihmanjina,te u razliditeoblikeeksperimentalnih
Svi ovi pokretikoncentri5usvojenezadovoljstvoizahtevena teren
svakodnevnogZivota- umestona terenrada,kao ranije - a njihove
kljudne redi jesu kultura,.identitet,meduljudskiodnosi,komunikaciia.simbolikai slidno."
o

Na ,ruo se dircktno nadovczu.jc iitav iedan pravac novijc sociologijc

dru5tvenihpokreta,doduic sa mnogo manjc nagla5enim rcvolucionarnim Zarom
(v. npr.Mclucci,1989).

94

Frankfurtska iko Ia i,,froj domnrks izam"

U ZiZi zanimanjaautoraFrankfurtske dkole nalazi se inter_
nalizacijakapitalistidkevladavineu savremenimuslovima kada
seona,po njihovom mi5ljenju,vi5e ne sprovodipukim nametanjem
i ogoljenim tladenjemnevoljnih subjekata,vei bitno ukljuduje
saudesni5tvo
onih kojima se vlada. Ovakva teorijskausmerenost
moralaje obratiti paZnjuna svakodnevniZivot. Veza seuspostavlja
prekopojmakulture u naj5iremsmislu,koja u svojim mnogobrojnim
i meduzavisnimpojavnim oblicima (,,navike,obidaji, umetnost,
religija,filozofija", Horkheimer,I976: 193)sobrazujeniz posreduju6ih nivoa izmedu klasidnih marksistidkihpolova ,,ekonomske
baze" i,,ideolo5ke nadgradnje".Kulturnim diniocima,koji su se
kristalisali u niz ,,relativnodvrstih" institucija (porodica,Skola,
crkva, umetnidkeinstitucije) piznaje se dalekoseZnaautonomnost
i samosvojan(sporiji) ritam menjanjakroz istoriju. Najznadajniji
produkti kulturne proizvodnjeu tom Sirokomsmislu (ili vidovi
,,kulturnog aparata")jesu psihidko ustrojstvo pojedinca i kulturne
predstave.Da bi se pojmilo funkcionisanjedru5tva,a pogotovo
modernog,moraju se uzetiu obzir,,ljudskinadinireagovanja,koji
su se stabilizovali u uzajamnomdejstvu sa sistemomkulturnih
institucija na bazi procesadruitvenog Liv ota" (Horkheimer, 1976:
203). Oblikovanjepsihidkoglika pojedinacavodi ove auroreproblemu socijalizacije,kao procesadru5tvenogformiranja lidnosti, a
odatle ka porodici kao druitvenoj instituciji. U analizi te spone
kao kljudan se nameie pojam autoriteta6.Rasadnik karalitera
sposobnihda sebezuslovnopotdinjavajuautoritetujeste gradanska
porodica,sa svojom figurom oca-hraniocakoji je, iako slab i potdinjen u spolja5njemsvetu,u privatnoj sferi faktidki gospodarnad
Zenomi decom.Funkcijavaspitanjau ovakvoj porodici, neophodna x
s

Redjc o Horkhcimerom Uvoclu zaStudije o autoritetu i porodici. Ovaj

zbornik radova,objavljcn u Parizu 1936,bio ic zajednidkodclo dlanovaInstituta za
dru5tvenaistra2ivanja.
Tojc zanimljivozatoitoje zbornikukljuiivao i izveltajeo
nalazimaempirijskog istraZivanjaobavljenogprethodnihgodina mcilu ncmadkim
radnicima,gdcje svakodncvniZivot takotlcfigurirao u ankcti.ovc studijc autoriteta
i porodice posluZilesu kao osnovaza sva kasnija bavljcnja tematikom autoritcta,
ukljudujudiduvenustudi.luAdornovog tima,ALttoritarnalii nost.
6
Autoritet se defini5ekao,,svesnai nesvesnasposobnost...ila iovck
prihvata svo.iemestou porctku i da se podrcilujc, osobinada postojecc0clnosckao
rakvepotvrduje u miSljcnju i dclanju, da zivi u zavisnosriod datih porcdakai tudc
volje" (Horkhe tmer, 1976 : 203).

o
F
TD
l
(I

TL
N

95

a
(!

a
2

4) Istorijskapromenljivostjavlja se naroditou obliku vezivanja tematizacije svakodnevnogZivota za razvoj moclerrutg

dru5tva,odnosnokapitalizma(Stoide do tvrdenjada tek moderno
dru5tvoi ima 'svakodnevniZivot' u pravomsmisluredi).U sklopu
karaktera
nairneisticanje.,dvostrukog
te vezejejoSjednakonstanta,
napretka,koji je stalno razvijao istodobnopotencijal slobodei
stvarnostpotdinjavanja"(Adorno, 1987: 144).Ishodje protivrednost
inherentnamodernomdobu: s jedne strane,novi (savr5eniji,lukaviji, delotvorniji) oblici represijei otuitenja,a s druge, nove,
Marxovim rednikom,posredi
nesluienemoguinostiemancipacije.
je idejakvantitativnograstakao stvaranjapreduslovaza kvalitativan
skok u jedan iz temelja drugadiji svakodnevniLivot. U okviru
dijalektikemodernognzvoja takodese formuli5eideja protivstavljenostisvakodnevice(,,svetaLivota")i 'apstraktnihsistema'(tehnologije,ekonomije,drZavnebirokratije),kao i kolonizacijeprve
drugima.
Zivotasmatrase neod5) Teorijskaspoznajasvakodnevnog
prctkse.Jer,s jednestrane,svakodnevivojivom od revolucionarne
ca (kao,uostalom,ni drugi aspektistvarnosti),ne moZesepojmiti
S drugestrane,kao Stoje
mimo njenoganticipiranogpreobraZaja.
potpuna,
a socijalizmunevei redeno,dru5tvenarevolucijanije
kvalitet
obidnogljuddostajenjegovosnovnismisao,ukoliko sam
konqeptualizacije,
nije
radikalno
izmenjen.
Tako
ove
skog Zivota
sasvojim zaledemu praxisu,postajurazliditeverzijejednogvelikog
projekta"ili,,permanentnekulture re,,kulturno-revolucionamog
volucije" (Brown, l9'74).
6) Iz togaproishodipomeranjeu shvatanjurevolucitnnrnog
nosilactako zamiSljenerevolucijevi5enije prolesub.iekta.Glavni
tarijat ve6 dru5tvenegrupe koje su obrazovanena drugadijim
(vanekonomskim)
temeljimai diji serevolucionarnipotencijaluobpokrete:studenata,
Zena,omladine,umetnilidavau novedru5tvene
zajednica.
ka, raznihmanjina,te u razliditeoblikeeksperimentalnih
Svi ovi pokretikoncentri5usvojenezadovoljstvoizahtevena teren
svakodnevnogZivota- umestona terenrada,kao ranije - a njihove
kljudne redi jesu kultura,.identitet,meduljudskiodnosi,komunikaciia.simbolikai slidno."
o

Na ,ruo se dircktno nadovczu.jc iitav iedan pravac novijc sociologijc

dru5tvenihpokreta,doduic sa mnogo manjc nagla5enim rcvolucionarnim Zarom
(v. npr.Mclucci,1989).

94

Frankfurtska iko Ia i,,froj domnrks izam"

U ZiZi zanimanjaautoraFrankfurtske dkole nalazi se inter_
nalizacijakapitalistidkevladavineu savremenimuslovima kada
seona,po njihovom mi5ljenju,vi5e ne sprovodipukim nametanjem
i ogoljenim tladenjemnevoljnih subjekata,vei bitno ukljuduje
saudesni5tvo
onih kojima se vlada. Ovakva teorijskausmerenost
moralaje obratiti paZnjuna svakodnevniZivot. Veza seuspostavlja
prekopojmakulture u naj5iremsmislu,koja u svojim mnogobrojnim
i meduzavisnimpojavnim oblicima (,,navike,obidaji, umetnost,
religija,filozofija", Horkheimer,I976: 193)sobrazujeniz posreduju6ih nivoa izmedu klasidnih marksistidkihpolova ,,ekonomske
baze" i,,ideolo5ke nadgradnje".Kulturnim diniocima,koji su se
kristalisali u niz ,,relativnodvrstih" institucija (porodica,Skola,
crkva, umetnidkeinstitucije) piznaje se dalekoseZnaautonomnost
i samosvojan(sporiji) ritam menjanjakroz istoriju. Najznadajniji
produkti kulturne proizvodnjeu tom Sirokomsmislu (ili vidovi
,,kulturnog aparata")jesu psihidko ustrojstvo pojedinca i kulturne
predstave.Da bi se pojmilo funkcionisanjedru5tva,a pogotovo
modernog,moraju se uzetiu obzir,,ljudskinadinireagovanja,koji
su se stabilizovali u uzajamnomdejstvu sa sistemomkulturnih
institucija na bazi procesadruitvenog Liv ota" (Horkheimer, 1976:
203). Oblikovanjepsihidkoglika pojedinacavodi ove auroreproblemu socijalizacije,kao procesadru5tvenogformiranja lidnosti, a
odatle ka porodici kao druitvenoj instituciji. U analizi te spone
kao kljudan se nameie pojam autoriteta6.Rasadnik karalitera
sposobnihda sebezuslovnopotdinjavajuautoritetujeste gradanska
porodica,sa svojom figurom oca-hraniocakoji je, iako slab i potdinjen u spolja5njemsvetu,u privatnoj sferi faktidki gospodarnad
Zenomi decom.Funkcijavaspitanjau ovakvoj porodici, neophodna x
s

Redjc o Horkhcimerom Uvoclu zaStudije o autoritetu i porodici. Ovaj

zbornik radova,objavljcn u Parizu 1936,bio ic zajednidkodclo dlanovaInstituta za
dru5tvenaistra2ivanja.
Tojc zanimljivozatoitoje zbornikukljuiivao i izveltajeo
nalazimaempirijskog istraZivanjaobavljenogprethodnihgodina mcilu ncmadkim
radnicima,gdcje svakodncvniZivot takotlcfigurirao u ankcti.ovc studijc autoriteta
i porodice posluZilesu kao osnovaza sva kasnija bavljcnja tematikom autoritcta,
ukljudujudiduvenustudi.luAdornovog tima,ALttoritarnalii nost.
6
Autoritet se defini5ekao,,svesnai nesvesnasposobnost...ila iovck
prihvata svo.iemestou porctku i da se podrcilujc, osobinada postojecc0clnosckao
rakvepotvrduje u miSljcnju i dclanju, da zivi u zavisnosriod datih porcdakai tudc
volje" (Horkhe tmer, 1976 : 203).

o
F
TD
l
(I

TL
N

95

za glatku reprodukciju postojeieg dru5tvenogporetka, jestezatzdavanjeprirodnih sposobnostideteta(koje bi se mogle razviti u

kritiku vladaju6ihdru5tvenihodnosa),internalizovanjeoseianja
krivice zbog dru5tvenogneuspehai usadivanjesklonostipokoravanja bilo kom autoritetukoji se ukaZekao dovoljno mo6an.Sve
dok se globalnidru5tveniporedakradikalnone izmeni,smatrase,
nijedna promenavaspitnepraksene moZe iskupiti i reaktivirati
potencijaleljudskosti koji seu porodici kriju.
Prekokulturnih poluga,institucionalnastrukturapresudno
utidena processocijalizacije,kojim se spolja5njaprinudazamenjuje
skrivenim,unutarnjimprisilama;na taj nadinsedelotvornijeonemogu6ava,ili bar potiskuje,nastanakpotreba,motiva i emocijakoje
izlazeiz ustaljenihi kulturno sankcionisanihkoloseka.Dominantna
kultura (kultura postignu6ai uspeha,tehnidkeracionalnosti,,,prilagodavanja")prodire u svesferepojedindevogsvakodnevnogZivota,
naizgledspontanei prirodne (lidni, porodidni,seksualni,emotivni)
i utidena siimoformiranjepojmovai doZivljaja(detinjstvo,pubefiet,
starost,ljubav, prijateljstvo,roditeljstvo,itd.). Prinudasejavlja u
liku ,,iluzijeslobode"i prestajeda se prepoznajekao ono Stojeste.
Otvorenonasiljeje prognanoiz redovnihtransakcijasvakodnevice,
inherentneu organizovapo5toga je internalizacija,,samorepresije
nom svakodnevnomZivotu" udinila nepotrebnim(Brown, 1974:
92). Hegemonskakultura (Gramsci)uspevada pomiri protivrednosti
koje nastajuu svakodnevnomZivotu razvijenog.kapitalizma,da
ugu5itendencijeka pobuni, nezavisnosti,autonomiji,alternativi,
dime sedru5tvojo5 dvr56ecementirau postoje6emobliku prinudne
integrisanosti.Ekstremniishod ovakvograzvojajeste fa5izam,koji
se obja5njavakao rezultat veite zloupotreberealnih emotivnih potrebamasd(Reich,1981).,,Kapacitetza slobodu"potladenihmasa,
koji se sastojiod ,,svesnogsamoupravljanjaproizvodnjom i samoregulacijesvakodnevnogLivota"ugu5enje jednakoi u realsocijalizmu gdeje, poslepodetnogkratkograzdobljaradikalnihizmena
zakonodavstvakoje je regulisaloodnosemeilu polovima i u porodici, ,,represivnamoralnostsvakodnevice"ostalanedirnuta,ili je
dakojadala.
Razmatranje veze psihidki sklop/kultura/institucionalna
strukturauputilo je ovu grupu autorana psihoanalizu.Integracija
psihoanalizeu marksizamjedno je od bitnih obeleZjaFrankfurtske
Skole.Razlogeza sintezuoni vide u podudarnostimaovih dveju
96

dotadnespojivihteorija(demaskiranjeprivida modernogdru5tva;
insistiranjena konfliktu; razotkrivanjeskrivenih pokretadada bi
se oni stavilipod ljudskusvesnukontrolu;Brown, I974: 4O-42).
,,Frojdomarksizam"seponajprevezuje za imenaFromma, Marcuseai Reicha.
Sintezase, medutim, odvija tek kroz reviziju klasidnog
frojdizma.U njemuovi autori uodavajunapetostizmedukritidkosubverzivnihi patrijarhalno-konzervativnih
aspekata.pripisujuii
nagonza smriu i agresivnosturodenoji nepromenljivojljudskoj
prirodi, Freudpostuliraneotklonjivu protivrednostizmedu civilizacije i zadovoljstva,koja svaki pokuSajstvaranja,,boljeg sveta,,
unapredosudujena neuspeh.,,Psihoanalitidkoj
levici" ovaj antropoloSki pesimizamje neprihvatljiv.tOni smeitaju psihoanalizuu
marksistidkimakrosocioloikiokvir i obogaiujuje pojmom otudenja. Oblici otudenjapratese ponajvi5ekroz obeleZja,,clru5tvenog
karaktera"kakav se formira u modernomdru5tvu,a dije se manifestacijepratekroz razl\(ite,danasbismo rekli,,,prakse"svakodnevnogLivota.Fromm objavljujepotrebuzajednom ,,seksualnom
sociologijom"koja istraZuje,,psihidkubedu"povezanusa porodicom,onakvomkakvaje institucionalizovana
u burZoaskom
dru5tvu,
i seksualnimpotiskivanjemkoje se pojedincuusadujenajpreprimarnomsocijalizacijoma potom perpetuirakroz kulturni aparat.
Metodolo5ki,posredije frojdovska psihoanalizaprimenjenana
dru5tvenepojave,s ciljem da ,,objasnizajednidke,dru5tvenorelevantnepsihidkestavoveu smisluaktivnogi pasivnogprilagodavanja
nagonskogaparatadruStvenoekonomskim
Zivotnim uslovima,.,
odnosnoda istraZi,,dru5tvenorelevantnelibidinalneteZnje"(nav.
prema Brown, 1974: 62). Fromm preuzima, uz modifikacije,
Freudovutipologiju karakterana oralni, analnii genitalni.Analni
tip karaktera,dije su osnovneosobineurednost,Stedljivost,sklonost X
posedovanju,
puritanizam,moralistidkakrutost,on vezuje zakapi- o
talizam.Iz postojeiegstanja,,psihidkebede"povezanesa dru5tve- aF
:
nom neslobodomizlazmoZebiti samojedna,,seksualna
revolucija,,, (I
:
7 Treba
rcii da jc u ovoj taiki do(lo do ncslaganiamcdu dlanovima
=
Instituta za drultvcna istraZivanja.

Dok Fromm odbacujcFrcudov pcsimizami

ncmogudnost
,,popravke"svctaprcko.jcdncvrsteseksualnci smijalizacijskcpolitikc,
ostaliilanovi, prvcnstvcno
Horkheimcri Adorno,kritikuiu ovu rcviziju kao otupljivanicFrcudovog,,ncgativnog"
nabolakoji jc, po njihovommiJljcnlu,podivaoupravo
u antinomijamai ,,biologizmu".Frommovpristupoznadavaju
kao preuranjcnu sintczuko.ia,u drultvu nepomirljivih protivrcdnosti,ima ,,harrnonistidarskc,,
konotacijc.
jc bilo jc glavnirazlogFrommovograzlar.asaInstitutom(Dl.cj: 112).
Ovo ncslagan

o
N
o

LL

97

za glatku reprodukciju postojeieg dru5tvenogporetka, jestezatzdavanjeprirodnih sposobnostideteta(koje bi se mogle razviti u

kritiku vladaju6ihdru5tvenihodnosa),internalizovanjeoseianja
krivice zbog dru5tvenogneuspehai usadivanjesklonostipokoravanja bilo kom autoritetukoji se ukaZekao dovoljno mo6an.Sve
dok se globalnidru5tveniporedakradikalnone izmeni,smatrase,
nijedna promenavaspitnepraksene moZe iskupiti i reaktivirati
potencijaleljudskosti koji seu porodici kriju.
Prekokulturnih poluga,institucionalnastrukturapresudno
utidena processocijalizacije,kojim se spolja5njaprinudazamenjuje
skrivenim,unutarnjimprisilama;na taj nadinsedelotvornijeonemogu6ava,ili bar potiskuje,nastanakpotreba,motiva i emocijakoje
izlazeiz ustaljenihi kulturno sankcionisanihkoloseka.Dominantna
kultura (kultura postignu6ai uspeha,tehnidkeracionalnosti,,,prilagodavanja")prodire u svesferepojedindevogsvakodnevnogZivota,
naizgledspontanei prirodne (lidni, porodidni,seksualni,emotivni)
i utidena siimoformiranjepojmovai doZivljaja(detinjstvo,pubefiet,
starost,ljubav, prijateljstvo,roditeljstvo,itd.). Prinudasejavlja u
liku ,,iluzijeslobode"i prestajeda se prepoznajekao ono Stojeste.
Otvorenonasiljeje prognanoiz redovnihtransakcijasvakodnevice,
inherentneu organizovapo5toga je internalizacija,,samorepresije
nom svakodnevnomZivotu" udinila nepotrebnim(Brown, 1974:
92). Hegemonskakultura (Gramsci)uspevada pomiri protivrednosti
koje nastajuu svakodnevnomZivotu razvijenog.kapitalizma,da
ugu5itendencijeka pobuni, nezavisnosti,autonomiji,alternativi,
dime sedru5tvojo5 dvr56ecementirau postoje6emobliku prinudne
integrisanosti.Ekstremniishod ovakvograzvojajeste fa5izam,koji
se obja5njavakao rezultat veite zloupotreberealnih emotivnih potrebamasd(Reich,1981).,,Kapacitetza slobodu"potladenihmasa,
koji se sastojiod ,,svesnogsamoupravljanjaproizvodnjom i samoregulacijesvakodnevnogLivota"ugu5enje jednakoi u realsocijalizmu gdeje, poslepodetnogkratkograzdobljaradikalnihizmena
zakonodavstvakoje je regulisaloodnosemeilu polovima i u porodici, ,,represivnamoralnostsvakodnevice"ostalanedirnuta,ili je
dakojadala.
Razmatranje veze psihidki sklop/kultura/institucionalna
strukturauputilo je ovu grupu autorana psihoanalizu.Integracija
psihoanalizeu marksizamjedno je od bitnih obeleZjaFrankfurtske
Skole.Razlogeza sintezuoni vide u podudarnostimaovih dveju
96

dotadnespojivihteorija(demaskiranjeprivida modernogdru5tva;
insistiranjena konfliktu; razotkrivanjeskrivenih pokretadada bi
se oni stavilipod ljudskusvesnukontrolu;Brown, I974: 4O-42).
,,Frojdomarksizam"seponajprevezuje za imenaFromma, Marcuseai Reicha.
Sintezase, medutim, odvija tek kroz reviziju klasidnog
frojdizma.U njemuovi autori uodavajunapetostizmedukritidkosubverzivnihi patrijarhalno-konzervativnih
aspekata.pripisujuii
nagonza smriu i agresivnosturodenoji nepromenljivojljudskoj
prirodi, Freudpostuliraneotklonjivu protivrednostizmedu civilizacije i zadovoljstva,koja svaki pokuSajstvaranja,,boljeg sveta,,
unapredosudujena neuspeh.,,Psihoanalitidkoj
levici" ovaj antropoloSki pesimizamje neprihvatljiv.tOni smeitaju psihoanalizuu
marksistidkimakrosocioloikiokvir i obogaiujuje pojmom otudenja. Oblici otudenjapratese ponajvi5ekroz obeleZja,,clru5tvenog
karaktera"kakav se formira u modernomdru5tvu,a dije se manifestacijepratekroz razl\(ite,danasbismo rekli,,,prakse"svakodnevnogLivota.Fromm objavljujepotrebuzajednom ,,seksualnom
sociologijom"koja istraZuje,,psihidkubedu"povezanusa porodicom,onakvomkakvaje institucionalizovana
u burZoaskom
dru5tvu,
i seksualnimpotiskivanjemkoje se pojedincuusadujenajpreprimarnomsocijalizacijoma potom perpetuirakroz kulturni aparat.
Metodolo5ki,posredije frojdovska psihoanalizaprimenjenana
dru5tvenepojave,s ciljem da ,,objasnizajednidke,dru5tvenorelevantnepsihidkestavoveu smisluaktivnogi pasivnogprilagodavanja
nagonskogaparatadruStvenoekonomskim
Zivotnim uslovima,.,
odnosnoda istraZi,,dru5tvenorelevantnelibidinalneteZnje"(nav.
prema Brown, 1974: 62). Fromm preuzima, uz modifikacije,
Freudovutipologiju karakterana oralni, analnii genitalni.Analni
tip karaktera,dije su osnovneosobineurednost,Stedljivost,sklonost X
posedovanju,
puritanizam,moralistidkakrutost,on vezuje zakapi- o
talizam.Iz postojeiegstanja,,psihidkebede"povezanesa dru5tve- aF
:
nom neslobodomizlazmoZebiti samojedna,,seksualna
revolucija,,, (I
:
7 Treba
rcii da jc u ovoj taiki do(lo do ncslaganiamcdu dlanovima
=
Instituta za drultvcna istraZivanja.

Dok Fromm odbacujcFrcudov pcsimizami

ncmogudnost
,,popravke"svctaprcko.jcdncvrsteseksualnci smijalizacijskcpolitikc,
ostaliilanovi, prvcnstvcno
Horkheimcri Adorno,kritikuiu ovu rcviziju kao otupljivanicFrcudovog,,ncgativnog"
nabolakoji jc, po njihovommiJljcnlu,podivaoupravo
u antinomijamai ,,biologizmu".Frommovpristupoznadavaju
kao preuranjcnu sintczuko.ia,u drultvu nepomirljivih protivrcdnosti,ima ,,harrnonistidarskc,,
konotacijc.
jc bilo jc glavnirazlogFrommovograzlar.asaInstitutom(Dl.cj: 112).
Ovo ncslagan

o
N
o

LL

97

ll
o
(!

98

kao nuZansastojakop5tedru5tvenerevolucije,kojom 6e se seksualno potiskivanjedokinuti.

No, zahvaljujuii tehnidkomnapretkusavremenogdru5tva,
novi oblici represijepraieni su i dosadnevidenimemancipatorskim
potencijalima:nasuprotFreudovompesimizmu,frojdomarksistisu
uvereni u mogu6nostpreokretanjaelemenatakulturne tradicije,
koji sadasluZedominaciji,u subverzivnediniocekoji ie otvoriti
vratajednom kvalitativnodrugadijemdru5tvu,obeleZenom
odsustvom druitvene i psihidkerepresije,heteronomijei raznih oblika
prinude, gde& ljudi svesnosamoregulisatisvoj svakodnevniZivot.
U jednoj formulaciji, Fromm to nazivamogu6no5iu- stvorenom
- povratka,,matgomilanjemdru5tvenogbogatstvabezpresedana
rijarhalnoj kulturi" nepotisnutepolnosti, kulturi dije su osnovne
(Di.ej: 158-60).
vrednostisre6a,solidarnost,ljubav i saose6anje
Predvidase, dakle,nastupanjejednog neotudenogsvakodnevnog
Livota.Sa unekoliko drugadijih polazi5tai u stroZefilozofskoj argumentaciji,svakodnevicana slidannadinfigurira i u Blochovoj
filozofiji utopije(v. B rand-Smitmans,1989).
Manje izri'ditopsihoanalitidkalinija istraZivanjaFrankfurtske
Skolevezanaje za Horkheimera i Adorna i preko ideje kulturnih
predstavai kulturnog aparatastiZe do anal\zemasovnekulture.
Njen je optimizammnogo manjenaglalen,pogotovou posleratnim
godinama. Ovi autori prllaze svakodnevnomZivotu preko proudavanjasavremenemasovnekulture koju denuncirdjukao 'kulturnu
industriju'. Za nj1h,masovnakultura je u sprezi sa druStvenom
nepravdomi tladenjem,jer nudi iluziju sreie i sklada('laZnuharmoniju') u dru5tvuu kojem to niti postoji niti moZepostojatipod
kulturu kao ,,prasada5njimuslovima.Podmeiuii postvarenu,laZnu
vu", masovnakultura ukida 'negativni' potencijalklasidne,,visoke"
kulture; ona sputavaljude na mnogo suptilnije i efikasnije nadine
nego otvorenarepresija,navodeii ih da se pasivnomire sa postojeiim stanjem.Prosvetiteljstvo,koje je zapodelokao emancipatorski
projekt, zavr(ava u ironidnom samopreokretanju,dovev5i do porobljavanjadovekadaleko delotvornijim sredstvimanego ikada
pre. iak i istinskagradanskaindividualnost(ona koju bi, iako je
nedovoljnasamapo sebi,trebalooduvatiu AuJhebung),slabi,uprkos
prividu rasprostranjenogindividu alizma.
Zakljuduju6i:za autoreFrankfurtske5kole,odnosnoKritidke
teorije prve generacije,o kojima je dosadbilo redi, svakodnevni
Zivot zaprayonije pojam za sebe(moZdabi se moglo reii da jeste

pojam ,,posebi"),odn_osno
nije istogteorijskograngakao npr. kod
H. Lefebvreaili A. Heiler. Ma koliko da su preobrazili teorijski
govor",pa i empirijsko znanje,o svakodnevici,ovi autori ne uzimaju
svakodnevnilivot kao zasebanobjekt zanimanja,vei on zaniil-t
pre fungirau sklopudrugih,op5tijih reorijskihinlencija,tao
tto iti
terenna kojem se sagredavajuvei prethodnoteorijski formulisane
razvojnei funkcionalne veze(kultura/ekonomija,politika/porodica,
lidnost/drustvena
struktura,itd.) ukratko, taj pojam ne sto.lisamostalnoi nemanezavisnuulogu.
Do preciznijekoncepluar
izacijedorazitek kod J. Habermasa
preko ,,svetaLivata",pojmafenomenolo5kog
porekla.Svet Zivota
je drustvenikorelat procesasporazumevanja,preinterpretirani
svet
zajednidkihpozadinskihznanja,sa svojim meailima.lezika,afekata
i interpretacije;zasnivase na mehanizmusocijalni integracije
i
sluZikao horizontsvakomprocesusporazumevanja.
stoji-u odnosima uzajamnereprodukcijesa sferom komunikativnogielovanja
(koja ,,ljudimaomogu6avada svesno(sporazumno)oiganizuju
i
menjajuuslovevlastitogrivotau zajednici";nav.premapavieevre
,
1996: 164)koja iz njegacrpi svoje resurse.On iakorle sluZi kao
dTqo^g(od deriri osnovna)ripa delovanja_ dramarur5kog
T:nu
delovanja."Svet Zivotaima tri strukturnekomponente:kurturu (kui
turna reprodukcija),dru5tvo(dru5tvenaintegracija),i lidnost (socijalizacija). Njemu nasuprot stoji svet sisternskeintegracije,
koji
nastajeotcepljivanjempojedinih sfera sa njihovim inherentnim
logikama. Osamostaljeneregije (narodito podsistemraspodele
novdanei administrativnemoii), udaljavajuil se od mestaporekla
u svetu Livota, stvarajumoguinost kolonizacije sveta zivota od
stranesistema:sistemsko-integrativni
aspektisputavajumoguinosti
simbolidkih strukturasvetaZivotada seostvare,podiedulu-nlegove
simbolidke strukture sistemskimimperativimu i donor" no"uo"postvarenje.Ishodisu gubitaksmisla(u kurturi),anomija(drusft;) i x
psihopatologije(lidnost).Medutim, to osamostaljivanje prei_ F
.je
stavljalo neophodanstupanj razvoja i ne moZe se utinuti u vi_ a:
E
sokokompleksnomsavremenomdrustvu. otud Habermas tras.aza o
8

Dramaturskoderovaniesc oblikuje u uzajamnomdelovanju udesnika

u
interakciji, gde akteri kroz svesnustilizaci.iusamoprikazivanjaprivilegovano
reguli5u pristup vlastiroj subjcktivnosti;predstavliajcdan od dinilaia koiiira
se unuiar
svakodnevnog
zivotakonstituisejavnost,
a u izvesnomsmisluobuhvataritav drustveni svet,jer se tide i igranjasvakodncvnih
crruitvenihuloga(paviievid, 1996:r0g).
ovim pojmom Habermasuspostavl.ia
most premamikrosocioloskimtradiciiama.

LL

o
N
J
tL

99

ll
o
(!

98

kao nuZansastojakop5tedru5tvenerevolucije,kojom 6e se seksualno potiskivanjedokinuti.

No, zahvaljujuii tehnidkomnapretkusavremenogdru5tva,
novi oblici represijepraieni su i dosadnevidenimemancipatorskim
potencijalima:nasuprotFreudovompesimizmu,frojdomarksistisu
uvereni u mogu6nostpreokretanjaelemenatakulturne tradicije,
koji sadasluZedominaciji,u subverzivnediniocekoji ie otvoriti
vratajednom kvalitativnodrugadijemdru5tvu,obeleZenom
odsustvom druitvene i psihidkerepresije,heteronomijei raznih oblika
prinude, gde& ljudi svesnosamoregulisatisvoj svakodnevniZivot.
U jednoj formulaciji, Fromm to nazivamogu6no5iu- stvorenom
- povratka,,matgomilanjemdru5tvenogbogatstvabezpresedana
rijarhalnoj kulturi" nepotisnutepolnosti, kulturi dije su osnovne
(Di.ej: 158-60).
vrednostisre6a,solidarnost,ljubav i saose6anje
Predvidase, dakle,nastupanjejednog neotudenogsvakodnevnog
Livota.Sa unekoliko drugadijih polazi5tai u stroZefilozofskoj argumentaciji,svakodnevicana slidannadinfigurira i u Blochovoj
filozofiji utopije(v. B rand-Smitmans,1989).
Manje izri'ditopsihoanalitidkalinija istraZivanjaFrankfurtske
Skolevezanaje za Horkheimera i Adorna i preko ideje kulturnih
predstavai kulturnog aparatastiZe do anal\zemasovnekulture.
Njen je optimizammnogo manjenaglalen,pogotovou posleratnim
godinama. Ovi autori prllaze svakodnevnomZivotu preko proudavanjasavremenemasovnekulture koju denuncirdjukao 'kulturnu
industriju'. Za nj1h,masovnakultura je u sprezi sa druStvenom
nepravdomi tladenjem,jer nudi iluziju sreie i sklada('laZnuharmoniju') u dru5tvuu kojem to niti postoji niti moZepostojatipod
kulturu kao ,,prasada5njimuslovima.Podmeiuii postvarenu,laZnu
vu", masovnakultura ukida 'negativni' potencijalklasidne,,visoke"
kulture; ona sputavaljude na mnogo suptilnije i efikasnije nadine
nego otvorenarepresija,navodeii ih da se pasivnomire sa postojeiim stanjem.Prosvetiteljstvo,koje je zapodelokao emancipatorski
projekt, zavr(ava u ironidnom samopreokretanju,dovev5i do porobljavanjadovekadaleko delotvornijim sredstvimanego ikada
pre. iak i istinskagradanskaindividualnost(ona koju bi, iako je
nedovoljnasamapo sebi,trebalooduvatiu AuJhebung),slabi,uprkos
prividu rasprostranjenogindividu alizma.
Zakljuduju6i:za autoreFrankfurtske5kole,odnosnoKritidke
teorije prve generacije,o kojima je dosadbilo redi, svakodnevni
Zivot zaprayonije pojam za sebe(moZdabi se moglo reii da jeste

pojam ,,posebi"),odn_osno
nije istogteorijskograngakao npr. kod
H. Lefebvreaili A. Heiler. Ma koliko da su preobrazili teorijski
govor",pa i empirijsko znanje,o svakodnevici,ovi autori ne uzimaju
svakodnevnilivot kao zasebanobjekt zanimanja,vei on zaniil-t
pre fungirau sklopudrugih,op5tijih reorijskihinlencija,tao
tto iti
terenna kojem se sagredavajuvei prethodnoteorijski formulisane
razvojnei funkcionalne veze(kultura/ekonomija,politika/porodica,
lidnost/drustvena
struktura,itd.) ukratko, taj pojam ne sto.lisamostalnoi nemanezavisnuulogu.
Do preciznijekoncepluar
izacijedorazitek kod J. Habermasa
preko ,,svetaLivata",pojmafenomenolo5kog
porekla.Svet Zivota
je drustvenikorelat procesasporazumevanja,preinterpretirani
svet
zajednidkihpozadinskihznanja,sa svojim meailima.lezika,afekata
i interpretacije;zasnivase na mehanizmusocijalni integracije
i
sluZikao horizontsvakomprocesusporazumevanja.
stoji-u odnosima uzajamnereprodukcijesa sferom komunikativnogielovanja
(koja ,,ljudimaomogu6avada svesno(sporazumno)oiganizuju
i
menjajuuslovevlastitogrivotau zajednici";nav.premapavieevre
,
1996: 164)koja iz njegacrpi svoje resurse.On iakorle sluZi kao
dTqo^g(od deriri osnovna)ripa delovanja_ dramarur5kog
T:nu
delovanja."Svet Zivotaima tri strukturnekomponente:kurturu (kui
turna reprodukcija),dru5tvo(dru5tvenaintegracija),i lidnost (socijalizacija). Njemu nasuprot stoji svet sisternskeintegracije,
koji
nastajeotcepljivanjempojedinih sfera sa njihovim inherentnim
logikama. Osamostaljeneregije (narodito podsistemraspodele
novdanei administrativnemoii), udaljavajuil se od mestaporekla
u svetu Livota, stvarajumoguinost kolonizacije sveta zivota od
stranesistema:sistemsko-integrativni
aspektisputavajumoguinosti
simbolidkih strukturasvetaZivotada seostvare,podiedulu-nlegove
simbolidke strukture sistemskimimperativimu i donor" no"uo"postvarenje.Ishodisu gubitaksmisla(u kurturi),anomija(drusft;) i x
psihopatologije(lidnost).Medutim, to osamostaljivanje prei_ F
.je
stavljalo neophodanstupanj razvoja i ne moZe se utinuti u vi_ a:
E
sokokompleksnomsavremenomdrustvu. otud Habermas tras.aza o
8

Dramaturskoderovaniesc oblikuje u uzajamnomdelovanju udesnika

u
interakciji, gde akteri kroz svesnustilizaci.iusamoprikazivanjaprivilegovano
reguli5u pristup vlastiroj subjcktivnosti;predstavliajcdan od dinilaia koiiira
se unuiar
svakodnevnog
zivotakonstituisejavnost,
a u izvesnomsmisluobuhvataritav drustveni svet,jer se tide i igranjasvakodncvnih
crruitvenihuloga(paviievid, 1996:r0g).
ovim pojmom Habermasuspostavl.ia
most premamikrosocioloskimtradiciiama.

LL

o
N
J
tL

99

koja ie odgovoritisistemskim
,,pravommerom" osamostaljivanja,
zahtevima(materijalnereprodukcijei racionalneorganizacije),ali
ie oduvatimogudnostkomunikativneproblematizacijeovih sistemskih prinuda.Zbogprimatakomunikativnogdelovanja,svetZivota
ima genetidkui normativnuprednostu odnosuna sistem;sistem
se samo,,podnosi"i mora uvek ostatipodloZankritici i menjanju
iz perspektivesvetaLivota(Paviievii, 1996:I4I-I43).

Karel Kosik

a
o_
a
z

TemomsvakodnevnogLivotaKosik
sene bavi sistematidno,
ali ona ima bitnu ulogu u njegovoj cenjenoj i uticajnoj studiji
Dijalektika konkretnog.Za Kosika, svet svakodneviceje 'svet
pseudokonkretnosti',
koji se dovekujavlja kao ,,navodno"i ,,prividno" blizak. Objekti i predstavekoje ga sadinjavaju,zahvaljujuii
svojoj pravilnosti,neposrednosti
i odiglednostipodinju da deluju
samostalno
i prirodno,odnosnopostajuneprepoznatljivi
kao rezulje zapravo
tati ljudske prakse:feti5izovanisu. ,,Pseudokonkretnost
autonomnaegzistencijaprodukatadovekovihi redukcija doveka
na,nivo utilitarne prakse" (Kosik, 1967: 43). Otuclenjeje, dakle,
ugradenovei u samudefiniciju svakodnevnogZivota shvaienog
kao ,,pseudokonkretnost".
za koju seizridito kale da sejavlja samo
uodredenimdru5tvenoistorijskimformacijama. :
jeste svet ,,u dijem se
Svakodnevicakao pseudokonkretnost
pravilnom ritmu dovek kreie s mehanidkominstinktivno5dui
oseianjempoznatosti" (1967: 100); njegova obeleZjasu mehanidnost,poznatost,poverljivost,instinktivnost,savladljivost,dohvatljivost (1967: 93-4).Uz ,,utilitarnupraksu",karakteristidnuza
ovakvu (otudenu)svakodnevicu,ide ,,tekuiemi5ljenje" (,,svakodnevna",,,naivna"ili ,,obidnasvest").Ono ,,stihijskireprodukuje"
predstavei spoznajesamopojavnustranustvari (spolja5njiizgled
predmetai nadinnjihoveupotrebe).Budu6iproizvodfeti5izovane,
,,lode"prakse,ova svestne zahvatasu5tinuili ,,istinskuprirodu"
stvari,kao Stoto svakodnevniakteri misle, nego samoprivid, jer
je posredi,,projekcijaodredenihpetrificiranihistorijskihuslovau
svestisubjekta"(1967:39). Preduslovzafllozofsko i naudnomiSljenje,odnosnosvakomi5ljenjekoje ho6eda,,adekvatnoupozna
stvarnost",jeste ukidanje,,prividnesamostalnostisvetaneposrednog dnevnogdodira", obaranjepseudokonkretnosti
da bi sedospe-

r00

lo do konkretnosti(1967: 39-40). Dakle, prodiranje iza zaslona

svakodnevnog
svetai njemu imanentnogmi5ljenjapreduslovje za
nauku. Zahtev za ,,destrukcijompseudokonkretnosti"Kosik oznadavakao jednu od crvenih niti filozofije XX veka, pripisuju6i
ga ne samomarksizmunego i pozitivizmu,fenomenologiji,egztstencijalizmt(1967:41). Medutim,prodoriza prividne dvrstine
feti5izovanesvakodnevicene treba zami5ljatikao puko ,,cepanje
zavese"da bi se videla istina: ,,Da bi svet mogao biti 'kritidki'
osvetljen,samoobja5njenjesemorapostavitina tle revolucionarne
prakse" (1967: 42). U duhu'jedanaesteteze', dakle, razbijanje
svakodnevnihprivida nije izvodljivo tek spoznajnimi kritidkim
delatnostima
uma,vei pretpostavljarevolucionarnupraksu.
Jednaod navikasvakodnevnesvestijesteda o5tromedusobno protivstavljasvakodnevicu,
kao poznatui blisku, i istoriju kao
transcendenciju
koja se ,,odigravaiza njenih leda i ubacujese u
svakida5njost
u vidu katastrofa"(1967:95). U njihovim sudarima
- kao u.situacijiizbijanjarata,koji razbijarutinu svakodnevice,ali
(1967:94) ) samozakratko,jer ,,i rat ima svoju svakida5njost"
otkriva se mistifikovanostove opozicije.Svakida5njosti Istorija
se medusobnoproZimaju,Sto se moZe adekvatnopojmiti tek u
okvirima marksizmakoji, istorizujuii doveka,ukida ,;antinomiju
svakida5njice
i Istorije" i premo56uje
ovaj dualizam.
U svom poku5ajuistorizacijesvakodnevice,medutim, Kosik
zapravoostajepri pukom tvrdenju o 'proZetosti'i 'neodvojivosti'
svakodnevnogi istorijskog,ne kazujuii ni5tao mehanizmimatog
meduproZimanj
a, o smerovimauzrodno-posledidnih
v ezai tzajamnog uslovljavanja.Tako ova potencijalnoplodnaideja ostajenerazradenai slaboupotrebljiva.
Na pitanjeo nuZnostiotudenjasvakodnevnogZivota
Kosik
odgovararzrl(lto odredno.On kritikuje Heideggera(,,filozofiju X
brige") zato Stouniverzalizujejedan istorijskispecifidan,ne-nuZni
je tu nepopravljivoneautentidna, uF )
svakodnevniZivot:svakodnevica
l
a za dosezanjeautentidnostineophodanje uslov odbacivanjesvaki- E
o
daSnjosti(1967:97). Kosik, dodu5e,i sam neprestanogovori o
,,autentidnosti"i njenoj poZeljnosti,ali njegov je preduslov dru- gadiji: redje, dakako,o revolucionarnojpraksi.Ne5tobitno, ipak, No
ostajedo kraja nejasno:da li, i kako, Kosik zamiSljataj bududi, o
u
,,iskupljeni",autentidnisvakodnevniZivotkoji 6eproistediiz revolucionarneprakse?Hoie Ii on nositi napredizneteodrednice(koje
Postoje
su sadadefinisanekao odrednice,,pseudokonkretnosti")?
LL

t0t

koja ie odgovoritisistemskim
,,pravommerom" osamostaljivanja,
zahtevima(materijalnereprodukcijei racionalneorganizacije),ali
ie oduvatimogudnostkomunikativneproblematizacijeovih sistemskih prinuda.Zbogprimatakomunikativnogdelovanja,svetZivota
ima genetidkui normativnuprednostu odnosuna sistem;sistem
se samo,,podnosi"i mora uvek ostatipodloZankritici i menjanju
iz perspektivesvetaLivota(Paviievii, 1996:I4I-I43).

Karel Kosik

a
o_
a
z

TemomsvakodnevnogLivotaKosik
sene bavi sistematidno,
ali ona ima bitnu ulogu u njegovoj cenjenoj i uticajnoj studiji
Dijalektika konkretnog.Za Kosika, svet svakodneviceje 'svet
pseudokonkretnosti',
koji se dovekujavlja kao ,,navodno"i ,,prividno" blizak. Objekti i predstavekoje ga sadinjavaju,zahvaljujuii
svojoj pravilnosti,neposrednosti
i odiglednostipodinju da deluju
samostalno
i prirodno,odnosnopostajuneprepoznatljivi
kao rezulje zapravo
tati ljudske prakse:feti5izovanisu. ,,Pseudokonkretnost
autonomnaegzistencijaprodukatadovekovihi redukcija doveka
na,nivo utilitarne prakse" (Kosik, 1967: 43). Otuclenjeje, dakle,
ugradenovei u samudefiniciju svakodnevnogZivota shvaienog
kao ,,pseudokonkretnost".
za koju seizridito kale da sejavlja samo
uodredenimdru5tvenoistorijskimformacijama. :
jeste svet ,,u dijem se
Svakodnevicakao pseudokonkretnost
pravilnom ritmu dovek kreie s mehanidkominstinktivno5dui
oseianjempoznatosti" (1967: 100); njegova obeleZjasu mehanidnost,poznatost,poverljivost,instinktivnost,savladljivost,dohvatljivost (1967: 93-4).Uz ,,utilitarnupraksu",karakteristidnuza
ovakvu (otudenu)svakodnevicu,ide ,,tekuiemi5ljenje" (,,svakodnevna",,,naivna"ili ,,obidnasvest").Ono ,,stihijskireprodukuje"
predstavei spoznajesamopojavnustranustvari (spolja5njiizgled
predmetai nadinnjihoveupotrebe).Budu6iproizvodfeti5izovane,
,,lode"prakse,ova svestne zahvatasu5tinuili ,,istinskuprirodu"
stvari,kao Stoto svakodnevniakteri misle, nego samoprivid, jer
je posredi,,projekcijaodredenihpetrificiranihistorijskihuslovau
svestisubjekta"(1967:39). Preduslovzafllozofsko i naudnomiSljenje,odnosnosvakomi5ljenjekoje ho6eda,,adekvatnoupozna
stvarnost",jeste ukidanje,,prividnesamostalnostisvetaneposrednog dnevnogdodira", obaranjepseudokonkretnosti
da bi sedospe-

r00

lo do konkretnosti(1967: 39-40). Dakle, prodiranje iza zaslona

svakodnevnog
svetai njemu imanentnogmi5ljenjapreduslovje za
nauku. Zahtev za ,,destrukcijompseudokonkretnosti"Kosik oznadavakao jednu od crvenih niti filozofije XX veka, pripisuju6i
ga ne samomarksizmunego i pozitivizmu,fenomenologiji,egztstencijalizmt(1967:41). Medutim,prodoriza prividne dvrstine
feti5izovanesvakodnevicene treba zami5ljatikao puko ,,cepanje
zavese"da bi se videla istina: ,,Da bi svet mogao biti 'kritidki'
osvetljen,samoobja5njenjesemorapostavitina tle revolucionarne
prakse" (1967: 42). U duhu'jedanaesteteze', dakle, razbijanje
svakodnevnihprivida nije izvodljivo tek spoznajnimi kritidkim
delatnostima
uma,vei pretpostavljarevolucionarnupraksu.
Jednaod navikasvakodnevnesvestijesteda o5tromedusobno protivstavljasvakodnevicu,
kao poznatui blisku, i istoriju kao
transcendenciju
koja se ,,odigravaiza njenih leda i ubacujese u
svakida5njost
u vidu katastrofa"(1967:95). U njihovim sudarima
- kao u.situacijiizbijanjarata,koji razbijarutinu svakodnevice,ali
(1967:94) ) samozakratko,jer ,,i rat ima svoju svakida5njost"
otkriva se mistifikovanostove opozicije.Svakida5njosti Istorija
se medusobnoproZimaju,Sto se moZe adekvatnopojmiti tek u
okvirima marksizmakoji, istorizujuii doveka,ukida ,;antinomiju
svakida5njice
i Istorije" i premo56uje
ovaj dualizam.
U svom poku5ajuistorizacijesvakodnevice,medutim, Kosik
zapravoostajepri pukom tvrdenju o 'proZetosti'i 'neodvojivosti'
svakodnevnogi istorijskog,ne kazujuii ni5tao mehanizmimatog
meduproZimanj
a, o smerovimauzrodno-posledidnih
v ezai tzajamnog uslovljavanja.Tako ova potencijalnoplodnaideja ostajenerazradenai slaboupotrebljiva.
Na pitanjeo nuZnostiotudenjasvakodnevnogZivota
Kosik
odgovararzrl(lto odredno.On kritikuje Heideggera(,,filozofiju X
brige") zato Stouniverzalizujejedan istorijskispecifidan,ne-nuZni
je tu nepopravljivoneautentidna, uF )
svakodnevniZivot:svakodnevica
l
a za dosezanjeautentidnostineophodanje uslov odbacivanjesvaki- E
o
daSnjosti(1967:97). Kosik, dodu5e,i sam neprestanogovori o
,,autentidnosti"i njenoj poZeljnosti,ali njegov je preduslov dru- gadiji: redje, dakako,o revolucionarnojpraksi.Ne5tobitno, ipak, No
ostajedo kraja nejasno:da li, i kako, Kosik zamiSljataj bududi, o
u
,,iskupljeni",autentidnisvakodnevniZivotkoji 6eproistediiz revolucionarneprakse?Hoie Ii on nositi napredizneteodrednice(koje
Postoje
su sadadefinisanekao odrednice,,pseudokonkretnosti")?
LL

t0t

li neki elementisvakodnevicekoji, da tako kaLem,noseotudenje

sami sobom;ili ie se,moZda,i oni, makarostali formalnoisti, po
smislui,,suStini"preobrazitiu preobraZenom
kontekstudrugadijeg
dru5tvai drugadijesvakodnevice?
Henri Lefebvre

o
(L

ViSe no kod ijednog drugog rnarksistidkogautora,pojam

svakodnevnog
Zivotaima centralnomestou opusuHenrijaLefebvrea.Nekoliko obimnih studija,pisanihu rasponuod gotovodetiri
decenije,u celini su posvedene
ovom pojmu,koji igra vaZnuulogu
i u drugim delima.'Lefebvreovarukovodeia ideja bi se pri tom
mogla saieti na sledeii nadin:,,Ne samoda je svakodnevno
jedan
pojam, nego ovaj pojam moZemouzeti kao nit vodilju da bismo
upoznali'druStvo"'(Lefebvre,1968:59):ili: ,,Gdjesenalazistvarna
realnost?gdje se odvijaju stvaffiepromjene?u nemisterioznimdubinama svakida5njegZivota! Historija, psihologija,znanosto
dovjeku treba da postanustudij svakida5njegLivota" (Lefebvre,
1988:117).
U na5oj sredini,recimo uzgred,LefebvreoveanalizesvakodnevnogLivotabile su neobidnopopularne.Tadnije,pojam,,svakodnevnogLivota" u ovda5njojdru5tvenojnauci bio je praktidno
izjedna6ens Lefebvreovimpristupom.On je preno5eni komentarisankroz teorijskeprikaze (u radovimaS. Vujovida, R. Kalanja,
D. Kandii i drugih), a sluZio je kao teorijska osnova i veiine
empirijskihistraZivanjakoja su sebavilasvakodnevicom.
Na samompodetkumora sekonstatovatiosobenostLefebvreovog nadinami5ljenja i izlaganja.Dok njegov po5tovalacR.
Kalanj u Predgovoru,,Kritici" s pohvalom kale daje ,,Lefebvreu
stranasvakalinearnosti zatvorenajednoznadnost"
(Kalanj, 1988:
xiii), mislim da bi opravdanijebilo reii da je posredinedopustiva
konceptualnaaljkavost.StotinestranicaLefebvreovihspisao svakodnevnomZivotu ispunjenesu krajnje neujednadenimsadrZajem.
Nailazimo naizmenidnona najapstraktnijefilozofiranje, usputna
zapaLanjao tada savremenomdrultvu, celovitijekonkretnosocio-

saarogantnim
zanose,zavr5avajudi
lo5keanalizei lirsko-esejistidke
ideoloikim diskvalifikacijamai politidkim obradunimasa nekim
namadanasnevidljivim protivnicima.(Tamo gde argumentimanjkaju, Lefebvreproblemobidnore5avausklidnikom.)U uzburkanom
toku izlaganja,prepunomekskursai ,,zagrada",te5koje uoditi objedinjujuiu nit. U tom talasanjupojmovi, odekivano,ostajuneodredeni;a da stvar bude gora, vrlo su brojni.toNedoslednostje
moZdajedino degase LefebvredoslednodrLi (pa i to te5koda se
moLebezrezervnotvrditi). ZaIo se rekonstruisanjeLefebvreovog
pojmovnogoruda i nalazaanalize,prinudenoda unosi mnogo vi5e
redano Stoga kod Lefebvreaima, suodavasakrupnim problemima,
a ishod te rekonstrukcijenuZnoostajeuveliko zavisanod nastrojenostikomentatora.
Svoj pristup Lefebvre izridito odre<Iujekao kritiku svakot znaEihtjeti j e preobraziti.
dnevnogLiv ota:,,Spoznati svakidaSnjic
Mi5ljenje je uspijevashvatiti i definirati jedino ako se prilagodi
projektu ili programuradikalnogpreobraZaja.
.. ltrebalshvatiti realnost spoznavajuiije u ime mogu6ega,kao da implicira mogu6e"
(Lefebvre,1988:291).Najprenegativnoomedujuii vlastiti postupak, Lefebvreistide da nije u pitanju empirizam,koji gomila dinjeproudavanje
nice (,,ili pseudodinjenice"),ni socijalnopsiholo5ko
meduljudskihodnosa,rrni istorijski prlkaz oblika svakodnevnog
Livotau razliditim razdobljima,ni proudavanjematerijalnekulture
u brodelovskomsmislu,koje podrazumevastatidnostsvakodnevice
(Lefebvre,1968: 59- 62). Analiza,dakle,pretpostavljajedno plazi5te
iz kojeg se bezbrojni,empirijskiopaZljivielementisvakodnevnog
kroz vrednosnosodivo.No, odmahtreLivotabeleZei sagledavaju
ba reii: to vaiii na metanivou,kad se pristup defini5e;u samom
postupku,Lefebvrelavira izmeduempirijskogi normativnogzna(enja pojma svakodnevnog
Zivota.Odnosno,uprkossredi5njemzna- X
dajukoji pojam ima za autora,odnospremanjemuje krajnje nejasan,
- {J)F
a sadrLajkojim se ispunjava- reklo bi se,prilidno neosve56eno
:)
g Livota,za autoraodi- tro
sasvimraznorodan.,,Materijasvakodnevno
glednote5koodredljiva,stalnose pretapalabilo u ideolo5ko,bilo
(Kandii, 1980:7).
u nenakavjo5nerazludeniphysis"
tr
VrednosnosodivoLefebvreovekritike svakodneviceodredeno je pojmom otudenja(,,Cela 'Kritika' organizovanaje oko
N

Tri to*u Kritike svakidainjegiivota-,,Uvod" (1946),,,Osnove.iednc

sociologijesvakidainjicc"(1961)i ,,Odmodernostido modernizma"(1981)- objavljeni su u srpskohrvatskom
prevoduu jednoi knjizi (Lefebvre,1988).Osim ove
tri studije, tematikom svakodneviceneposrednosc bavi i Svakodnevniiivot u modernom sveru(Lefebvre.1968).

102

l0 D. Kandie podvrgavaLefcbvrcovu pojmovnu pometnju detalinoj i

63,90-96.
prilidnonemilosrdnoj
kritici.V. Kandii, 1980:7-9, 19,36-43,50-51,
ll
Prcpozna.lemo
distanciranjeod ameridkihmikrosociologija.

103

li neki elementisvakodnevicekoji, da tako kaLem,noseotudenje

sami sobom;ili ie se,moZda,i oni, makarostali formalnoisti, po
smislui,,suStini"preobrazitiu preobraZenom
kontekstudrugadijeg
dru5tvai drugadijesvakodnevice?
Henri Lefebvre

o
(L

ViSe no kod ijednog drugog rnarksistidkogautora,pojam

svakodnevnog
Zivotaima centralnomestou opusuHenrijaLefebvrea.Nekoliko obimnih studija,pisanihu rasponuod gotovodetiri
decenije,u celini su posvedene
ovom pojmu,koji igra vaZnuulogu
i u drugim delima.'Lefebvreovarukovodeia ideja bi se pri tom
mogla saieti na sledeii nadin:,,Ne samoda je svakodnevno
jedan
pojam, nego ovaj pojam moZemouzeti kao nit vodilju da bismo
upoznali'druStvo"'(Lefebvre,1968:59):ili: ,,Gdjesenalazistvarna
realnost?gdje se odvijaju stvaffiepromjene?u nemisterioznimdubinama svakida5njegZivota! Historija, psihologija,znanosto
dovjeku treba da postanustudij svakida5njegLivota" (Lefebvre,
1988:117).
U na5oj sredini,recimo uzgred,LefebvreoveanalizesvakodnevnogLivotabile su neobidnopopularne.Tadnije,pojam,,svakodnevnogLivota" u ovda5njojdru5tvenojnauci bio je praktidno
izjedna6ens Lefebvreovimpristupom.On je preno5eni komentarisankroz teorijskeprikaze (u radovimaS. Vujovida, R. Kalanja,
D. Kandii i drugih), a sluZio je kao teorijska osnova i veiine
empirijskihistraZivanjakoja su sebavilasvakodnevicom.
Na samompodetkumora sekonstatovatiosobenostLefebvreovog nadinami5ljenja i izlaganja.Dok njegov po5tovalacR.
Kalanj u Predgovoru,,Kritici" s pohvalom kale daje ,,Lefebvreu
stranasvakalinearnosti zatvorenajednoznadnost"
(Kalanj, 1988:
xiii), mislim da bi opravdanijebilo reii da je posredinedopustiva
konceptualnaaljkavost.StotinestranicaLefebvreovihspisao svakodnevnomZivotu ispunjenesu krajnje neujednadenimsadrZajem.
Nailazimo naizmenidnona najapstraktnijefilozofiranje, usputna
zapaLanjao tada savremenomdrultvu, celovitijekonkretnosocio-

saarogantnim
zanose,zavr5avajudi
lo5keanalizei lirsko-esejistidke
ideoloikim diskvalifikacijamai politidkim obradunimasa nekim
namadanasnevidljivim protivnicima.(Tamo gde argumentimanjkaju, Lefebvreproblemobidnore5avausklidnikom.)U uzburkanom
toku izlaganja,prepunomekskursai ,,zagrada",te5koje uoditi objedinjujuiu nit. U tom talasanjupojmovi, odekivano,ostajuneodredeni;a da stvar bude gora, vrlo su brojni.toNedoslednostje
moZdajedino degase LefebvredoslednodrLi (pa i to te5koda se
moLebezrezervnotvrditi). ZaIo se rekonstruisanjeLefebvreovog
pojmovnogoruda i nalazaanalize,prinudenoda unosi mnogo vi5e
redano Stoga kod Lefebvreaima, suodavasakrupnim problemima,
a ishod te rekonstrukcijenuZnoostajeuveliko zavisanod nastrojenostikomentatora.
Svoj pristup Lefebvre izridito odre<Iujekao kritiku svakot znaEihtjeti j e preobraziti.
dnevnogLiv ota:,,Spoznati svakidaSnjic
Mi5ljenje je uspijevashvatiti i definirati jedino ako se prilagodi
projektu ili programuradikalnogpreobraZaja.
.. ltrebalshvatiti realnost spoznavajuiije u ime mogu6ega,kao da implicira mogu6e"
(Lefebvre,1988:291).Najprenegativnoomedujuii vlastiti postupak, Lefebvreistide da nije u pitanju empirizam,koji gomila dinjeproudavanje
nice (,,ili pseudodinjenice"),ni socijalnopsiholo5ko
meduljudskihodnosa,rrni istorijski prlkaz oblika svakodnevnog
Livotau razliditim razdobljima,ni proudavanjematerijalnekulture
u brodelovskomsmislu,koje podrazumevastatidnostsvakodnevice
(Lefebvre,1968: 59- 62). Analiza,dakle,pretpostavljajedno plazi5te
iz kojeg se bezbrojni,empirijskiopaZljivielementisvakodnevnog
kroz vrednosnosodivo.No, odmahtreLivotabeleZei sagledavaju
ba reii: to vaiii na metanivou,kad se pristup defini5e;u samom
postupku,Lefebvrelavira izmeduempirijskogi normativnogzna(enja pojma svakodnevnog
Zivota.Odnosno,uprkossredi5njemzna- X
dajukoji pojam ima za autora,odnospremanjemuje krajnje nejasan,
- {J)F
a sadrLajkojim se ispunjava- reklo bi se,prilidno neosve56eno
:)
g Livota,za autoraodi- tro
sasvimraznorodan.,,Materijasvakodnevno
glednote5koodredljiva,stalnose pretapalabilo u ideolo5ko,bilo
(Kandii, 1980:7).
u nenakavjo5nerazludeniphysis"
tr
VrednosnosodivoLefebvreovekritike svakodneviceodredeno je pojmom otudenja(,,Cela 'Kritika' organizovanaje oko
N

Tri to*u Kritike svakidainjegiivota-,,Uvod" (1946),,,Osnove.iednc

sociologijesvakidainjicc"(1961)i ,,Odmodernostido modernizma"(1981)- objavljeni su u srpskohrvatskom
prevoduu jednoi knjizi (Lefebvre,1988).Osim ove
tri studije, tematikom svakodneviceneposrednosc bavi i Svakodnevniiivot u modernom sveru(Lefebvre.1968).

102

l0 D. Kandie podvrgavaLefcbvrcovu pojmovnu pometnju detalinoj i

63,90-96.
prilidnonemilosrdnoj
kritici.V. Kandii, 1980:7-9, 19,36-43,50-51,
ll
Prcpozna.lemo
distanciranjeod ameridkihmikrosociologija.

103

a
(!

pojma alijenacije",Lefebvre,1988:3). U osnovnomsmislu,kaZe

Lefebvreu klasidnomduhu, otuilenjeznadidehumanizacijui porobljavanjedovekaputemnjegovihsopstvenihproizvoda;ono znadi
da je ,,dovekotrgnut od samasebe,od prirode, od svojeprirode,
od svojesvijesti,odvudenu sferuneljudskogsvojim vlastitimdruStvenimproizvodima".No, to je bio nuZannusproizvodistorijskog
razvoja,jer jedino sena taj nadindovekmogao,,izdi(i iznadZivotinjskog".Upravoje sadado5lovrerneda seponovopronaile,jedinstvo", da dovek ,,ponovonaalesamasebe"(1988: 152).Otudenje
sejavlja u najraznovrsnijimoblicima,i ne trebaga ekonomistidki
svoditi samona otudenjeu sferi rada i kroz trZi5te.Koliko je takva
strategijabila proma5ena,ve6 kod Marxa, vidi se po tome Sto u
dana5njemsocijalizmu,s promenjenomprivrednom strukturom,
otudenjenije ni5tamanje.SvakodnevniZivot je polje u kojem ti
mnogostrukioblici otudenjadolazedo najjasnijegizraLaja,teih tu
trebai posmatrati.Ako se pojam otudenjauzme,,izolirano,nedijalektidki", on podleZezloupotrebikao etiketakoju svakomoZeda
prilepi bilo demuStomu se ne dopada;filozof, naprotiv,trebada
,,uspostavipojam i njegovouniverzalnozna(enje"i zatim ga ,,konfrontira s konkretnim situacijamasvakodnevnogZivota" (1988:
7I).U tre6emtomu ,,Kritike",Lefebvrene5to(ne i dovoljno)opreznije tvrdi daje teiko naiijedan, objektivani univerzalankriterijum
otuclenja,pa je zato bolje razraditi njegovu tipologiju; onda bi
otudenjesvakodnevnog
Zivotabilo jedanod tih tipova(1988:382).
Odmahse,medutim,nameiepitanje:na koji je to nadinLefebvre
udinio pojam otudenja analitidki upotrebljivim (primena na
,,konkretnesituacije")?Na osnovuonogaStosAms pojmom dini,
teiko je oteti se utisku ga upravoon ,,lepikao etiketu" na sve Sto
mu sene dopada.Na ovoj, prelomnojtadki Lefebvreovnerazmrsivi
i nereflektovanidvor normativnogi empirijskog moZdaje najuodljiviji.
SvakodnevnomZivotu, smatraLefebvre, moZe se pristupiti jedino iz filozoflje:,,Pojam 'svakodnevnog'potide iz fllozofije i bez nje se ne moZerazumeti",ali odmah uvodi ,jedanaestu
tezu": ,,Pojamsvakida5njegne potide iz svakida5njeg;on ga ne
odralava; on pre izralava njegov moguini preobralaj" (1968: 31).
Filozofija, i to marksistidka,predstavljajedino adekvatanokvir
zato Stopojedinadne,specijalizovanedru5tvenenauke,koje sebave
pojedinimaspektimasvakodnevnogZivota,rascepkavaju
njegovo
su5tinsko,organskojedinstvo,Stoje njegovonajznadajnijeobele-

104

Lje." Tako shvaien,svakodnevniZivot sampo sebisadinjava totelitet - alije, karakteristidno,

joS i ,,aspekt,,totaliteta(celokupnog
dru5tva),njegov,,nivo",,,proizvod"
ili,,ostatak,,.Kao,,totalitet.l
svakodnevniLivot se uzima u svom organskomjedinstvu,sintezi
svih sastavnicaljudskosti.Kao ,,ostatak",svakodnevniZivot ie
ono Stopreostajeposle odstranjivanjaspecijalizovanihdelatnoiti
kojima sebaveposebnenauke,nekavrsta,,strudnepraznine..koju
ispunjavasvakodnevniZivot(koji je ovde,opet,u izvesnomsmislu
,,totalitet"):,,On ima dubokuvezu sa svim djelatnostima...
on je
njihovo mjesto stjeci5ta,i njihova veza,i njihovo zajednidkotlo.
Upravo u svakida5njem
Zivotuse oblikuje i konstituiracjelina od_
nosakoja stvaraod ljudskog...cjelinu" (Lefebvre,lggg: g3-4).
Specijalizovanedelatnosti(politika, religija, filozofija, umetnost,
nauka),iako izdvojeneiz svakodnevnoglivota zahvaljujuii eko_
nomsko-istorijskomrazvoju,nemogu postatiod njegasasvimnezavisne: ,,On nas sa svih strana,odasvud,okruZujei opkoljava.Mi
smo u njemu i izvan njega.Ni jedna djelatnostkoju nazivamo ,uz_
vi5enom'ne svodi sena nj, no ni jedna seod njegane odvaja.../on
ostaje/rodno tlo koje je hrani" (Lefebvre, 1988:247).Kao ,nivo'
totalitetadru5tveneprakse,pak, svakodnevniZivot obavlja ulogu
posrednikaizmedurazliditihpolova koje univerzalnoobeleZavaju
ljudsko stanje:tu su, najpre,par priroda-kultura,zatim individualnodru5tveno,materijalno-duhovno,
astrukturalno-strukturisano:
sva_
kodnevicaje ,,posredniiprelazninivo", ,,mje5avinaprirodei kulture,
povijesnogi Zivljenog,individualnogi dru5tvenog,realnogi irealnog, mjesto prelazai susreta,interferencijai sudeljavanja.,(Lefebvre, 1988:25I).U njemuse,,zamje6uju
najkonkretnijadijalektidka
kretanja:potrebailelja,uZivanje i neuZivanje,zadovoljenjei liiavanje (ili frustracija),ispunjenjei praznine,rad i ne-rad.../to se/
mije5au krugu koji seneprekidnoobnavlja" (Lefebvre, 19gg:250).
X
U odredenoj,premdanerazja5njenoj
vezi s prethodnim,za o
pristupanjesvakodnevicinaglaSavase uloga prctxis-a,odnosno ttF
,,produkcijeu Siremsmislu".''' Ovako shvaien praxis ukljuduje n
12
Lcf"burc ni ovde ne slcclisamogscbc:navcclenosamooznadavanjc
ga
nc sprcdavada II tomu Kritike d6,podnaslov:,,OsnovcJcclncsociologijesvakidaSnjice".
13
Konfuzija,dini mi se,dostiZevrhunacu iskazimakao Stoje, na primcr,
ovaj: ,,Svakidainjicasenc podudaras 2raftsisc,n.Shvaienau cijelol svo.iojvclidini,
podudarase s totalitct<lmna d.lelu:obuhvadaistodobnobazu i superstrukture,i
interakcijuoba1t...Zanas.lesvakidainjeieclan
nivd. (1988:250).

;u
N
J
tL

105

a
(!

pojma alijenacije",Lefebvre,1988:3). U osnovnomsmislu,kaZe

Lefebvreu klasidnomduhu, otuilenjeznadidehumanizacijui porobljavanjedovekaputemnjegovihsopstvenihproizvoda;ono znadi
da je ,,dovekotrgnut od samasebe,od prirode, od svojeprirode,
od svojesvijesti,odvudenu sferuneljudskogsvojim vlastitimdruStvenimproizvodima".No, to je bio nuZannusproizvodistorijskog
razvoja,jer jedino sena taj nadindovekmogao,,izdi(i iznadZivotinjskog".Upravoje sadado5lovrerneda seponovopronaile,jedinstvo", da dovek ,,ponovonaalesamasebe"(1988: 152).Otudenje
sejavlja u najraznovrsnijimoblicima,i ne trebaga ekonomistidki
svoditi samona otudenjeu sferi rada i kroz trZi5te.Koliko je takva
strategijabila proma5ena,ve6 kod Marxa, vidi se po tome Sto u
dana5njemsocijalizmu,s promenjenomprivrednom strukturom,
otudenjenije ni5tamanje.SvakodnevniZivot je polje u kojem ti
mnogostrukioblici otudenjadolazedo najjasnijegizraLaja,teih tu
trebai posmatrati.Ako se pojam otudenjauzme,,izolirano,nedijalektidki", on podleZezloupotrebikao etiketakoju svakomoZeda
prilepi bilo demuStomu se ne dopada;filozof, naprotiv,trebada
,,uspostavipojam i njegovouniverzalnozna(enje"i zatim ga ,,konfrontira s konkretnim situacijamasvakodnevnogZivota" (1988:
7I).U tre6emtomu ,,Kritike",Lefebvrene5to(ne i dovoljno)opreznije tvrdi daje teiko naiijedan, objektivani univerzalankriterijum
otuclenja,pa je zato bolje razraditi njegovu tipologiju; onda bi
otudenjesvakodnevnog
Zivotabilo jedanod tih tipova(1988:382).
Odmahse,medutim,nameiepitanje:na koji je to nadinLefebvre
udinio pojam otudenja analitidki upotrebljivim (primena na
,,konkretnesituacije")?Na osnovuonogaStosAms pojmom dini,
teiko je oteti se utisku ga upravoon ,,lepikao etiketu" na sve Sto
mu sene dopada.Na ovoj, prelomnojtadki Lefebvreovnerazmrsivi
i nereflektovanidvor normativnogi empirijskog moZdaje najuodljiviji.
SvakodnevnomZivotu, smatraLefebvre, moZe se pristupiti jedino iz filozoflje:,,Pojam 'svakodnevnog'potide iz fllozofije i bez nje se ne moZerazumeti",ali odmah uvodi ,jedanaestu
tezu": ,,Pojamsvakida5njegne potide iz svakida5njeg;on ga ne
odralava; on pre izralava njegov moguini preobralaj" (1968: 31).
Filozofija, i to marksistidka,predstavljajedino adekvatanokvir
zato Stopojedinadne,specijalizovanedru5tvenenauke,koje sebave
pojedinimaspektimasvakodnevnogZivota,rascepkavaju
njegovo
su5tinsko,organskojedinstvo,Stoje njegovonajznadajnijeobele-

104

Lje." Tako shvaien,svakodnevniZivot sampo sebisadinjava totelitet - alije, karakteristidno,

joS i ,,aspekt,,totaliteta(celokupnog
dru5tva),njegov,,nivo",,,proizvod"
ili,,ostatak,,.Kao,,totalitet.l
svakodnevniLivot se uzima u svom organskomjedinstvu,sintezi
svih sastavnicaljudskosti.Kao ,,ostatak",svakodnevniZivot ie
ono Stopreostajeposle odstranjivanjaspecijalizovanihdelatnoiti
kojima sebaveposebnenauke,nekavrsta,,strudnepraznine..koju
ispunjavasvakodnevniZivot(koji je ovde,opet,u izvesnomsmislu
,,totalitet"):,,On ima dubokuvezu sa svim djelatnostima...
on je
njihovo mjesto stjeci5ta,i njihova veza,i njihovo zajednidkotlo.
Upravo u svakida5njem
Zivotuse oblikuje i konstituiracjelina od_
nosakoja stvaraod ljudskog...cjelinu" (Lefebvre,lggg: g3-4).
Specijalizovanedelatnosti(politika, religija, filozofija, umetnost,
nauka),iako izdvojeneiz svakodnevnoglivota zahvaljujuii eko_
nomsko-istorijskomrazvoju,nemogu postatiod njegasasvimnezavisne: ,,On nas sa svih strana,odasvud,okruZujei opkoljava.Mi
smo u njemu i izvan njega.Ni jedna djelatnostkoju nazivamo ,uz_
vi5enom'ne svodi sena nj, no ni jedna seod njegane odvaja.../on
ostaje/rodno tlo koje je hrani" (Lefebvre, 1988:247).Kao ,nivo'
totalitetadru5tveneprakse,pak, svakodnevniZivot obavlja ulogu
posrednikaizmedurazliditihpolova koje univerzalnoobeleZavaju
ljudsko stanje:tu su, najpre,par priroda-kultura,zatim individualnodru5tveno,materijalno-duhovno,
astrukturalno-strukturisano:
sva_
kodnevicaje ,,posredniiprelazninivo", ,,mje5avinaprirodei kulture,
povijesnogi Zivljenog,individualnogi dru5tvenog,realnogi irealnog, mjesto prelazai susreta,interferencijai sudeljavanja.,(Lefebvre, 1988:25I).U njemuse,,zamje6uju
najkonkretnijadijalektidka
kretanja:potrebailelja,uZivanje i neuZivanje,zadovoljenjei liiavanje (ili frustracija),ispunjenjei praznine,rad i ne-rad.../to se/
mije5au krugu koji seneprekidnoobnavlja" (Lefebvre, 19gg:250).
X
U odredenoj,premdanerazja5njenoj
vezi s prethodnim,za o
pristupanjesvakodnevicinaglaSavase uloga prctxis-a,odnosno ttF
,,produkcijeu Siremsmislu".''' Ovako shvaien praxis ukljuduje n
12
Lcf"burc ni ovde ne slcclisamogscbc:navcclenosamooznadavanjc
ga
nc sprcdavada II tomu Kritike d6,podnaslov:,,OsnovcJcclncsociologijesvakidaSnjice".
13
Konfuzija,dini mi se,dostiZevrhunacu iskazimakao Stoje, na primcr,
ovaj: ,,Svakidainjicasenc podudaras 2raftsisc,n.Shvaienau cijelol svo.iojvclidini,
podudarase s totalitct<lmna d.lelu:obuhvadaistodobnobazu i superstrukture,i
interakcijuoba1t...Zanas.lesvakidainjeieclan
nivd. (1988:250).

;u
N
J
tL

105

proizvodnjune samomaterijalnihdobara,ved i duhovnihproizvoda,

potreba,odnosa,oruda,odnosnostvaranje,,doveka"kroz istoriju;
on takode obuhvata ,,reprodukciju"- biolo5ku, materijalnu,
dru5tvenihodnosa(1988:400-1,1968:63). Upravou svakodnevnom Zivotu,a ne u ,,uzviSenim"sferamadrLaveili kulture, treba
tragatiza suStinomvi5eslojnogprocesakoji spajapraxis i poiesis:
,,U svakida5njemZivotu je sme5tenoracionalno jezgro,stvarno
sredi5tepraxisa" (1968: 64). S tim u vezi Lefebvrerazvija svoju
dosta uticajnu tipologiju vrstdpraxis-a.Repetitivni i inventivni
praxis izdvojeni su kao osnovnitipovi; oboje su integralnesastavnice svakodnevnogLivota,koji predstavlja,,mestonjihovog susretai spajanja"(1988:402).'4Nadalje,tr.rsu totalnirevolucionarni
praxis," delimidnorevolucionarni(npr. privredni razvoj), spoznaja,
politika, te specifidne prakse (vezane za odredeneprofesije i
dru5tvenegrupe)(1988: 403-4).
g Zivotashvaienogkao ,,totalitet"jeste
Subjektsvakodnevno
,,totalnidovek",koji seu njemu stvarai ostvaruje.U svomempirijskom smislu, ovaj pojam ho6e re6i da dovek nije samo fizidko,
biolo5ko,ili ekonomskobi6e, pa ipak jeste sve to istovremeno;
otud ,,totalnihumanizam",ili ,,dijalektika",preuzimaod parcijalnih
naukasaznanjao pojedinadnimaspektimakoje stapau jedinstvenu
sliku. S druge strane,uzet normativno,,,totalni dovek" je ,,onaj
napokonljudski dovjekl',,,suStina
dovjeka",koja joS nije postojala
jer
postojati",
se,,ostvarujeakcijomi u praksi,
i ne moZeunaprijed
(Lefebvre,
Zivotu"
1988:135).
tojest u svakida5njem
Jedna od sredi5njih kategorija Lefebvreovog videnja svakodnevicejesteambigviter.On se,,uspostavlja
kao Zivljenasituacija
na temeljupriguienih, ublaZenihprotivurjednosti,nezamijedenih
kao takvih" (1988:387).Ambigvitetse,po Lefebvreu,u svakodnevici pronalazina vi5e nivoa.Recimo,Lene-,,privilegovani akter"
svakodnevicekod Lefebvrea- jesu ,,utjelovljenjeambigviteta"
(1988: 388).16
Nadalje, u svakodnevnomZivotu uporedoteku
!l
(r
U)

la Repetitivnipraksis
,,podrZavaljudski sviiet... u nlcgovoj je osnovi i
gradinjegovupostojanost";
sampo scbinijc otuclujuii,ali ni dovoljan,vc6 semora
novoga(1988:zl02).
spojitisastvaranjem
15
Kao Stose moZepretpostaviti,
ovom tipu Lcfcbvrcdajc prioritct(1988:
403).
16O ovoi tvrclnjidalo bi se Sto5tareii, iz feministidkogpa i nefeministidkog
ugla.

106

Lefebvreinsistirada svakodnevnosadrZi
,,obidnost"i ,,neobidnost":
ne samorutinu,banalnost,sivilo,vei i vanrednost,
dramatidnost,
velidinu.Njegovim sopstvenimredima,on svakodnevicuvizualizuje kao kontrastirani,,diptih", diju jednu stranutini beda svakidainjice (dosadniposlovi,poniZenja,vladavinabroja,repetitivnost,
prikraienost),a drugu veliiina svakidainjice(kontinuitet Zivota,
telesnost,prisvajanjeprostorai vremena,stvaranjesvetakrozpra"rig,Lefebvre,1968:7l-2). Na tredemnivou, opet,pomenutauloga
posrednikadodeljenasvakodnevicitakodeje vid ambigviteta.
U jednom od pravacaistraZivanja,Lefebvreveztje sampojam svakodnevnogLivota za modernost,odnosnosavremenoindustrijskodru5tvo.Na toj sponi sme5tenoje Lefebvreovotrajno
zanimanjeza grad,urbanizacijui urbanopitanje.Kategoriju urbaniteta on smatrakljudnom za analizusavremenogsveta,jer se tu
odraZavajuposlediceindustrijalizacije.Urbanopitanjepostajeglavna tema u brojnim Lefebvreovim radovima (o tome v.Vujovii,
1982:94-132;Vujovii /ur./, 1988)gdeproudavaotudenjegradskog
livota i zamiSljajedan drugadiji grad. U tom svom, modernom
liku, svakodnevniZivot obuhvatatri osnovnesfere delatnostirad,porodicui dokolicu.
Tamo gde svakodnevniZivot shvatakao iskljudivo savremeni
fenomen,Lefebvretvrdi da ranija dru5tva(drevnaIndija, carstvo
Inka, antika itd.) uop5tenisu imala svakodnevniZivot. U takvim
dru5tvima,sve ljudske aktivnostibile su obeleZenejedinstvenim
poslovi,stopljenisaumetno5iui religijom,
,,stilom",a svakodnevni
dobijali su smisaood sveprisutnogmita. Odnosno,na lefevrovski
nadin redeno,,,prozz.sveta"jo5 uvek je bila proZeta,,poezijom".
Tek sa kapitalizmom,zapravotek kada, podev od XIX veka,
konkurentskikapitalizamustupamestokapitalizmukontrole nad
trZi5tem,svakodnevniZivot postajerascepkan,obesmi5ljen,bez X
,,stila"- to jest, on tek tada,,nastaje"(Lefebvre,1968: 59-60,
75-6; 1988: 462-5).U dana5njemdru5tvu,koje se oznadavakao aF
l
,,birokratskodru5tvodirigovanepotro5nje",svakodnevniZivot po- oE
stajepredmetprogramiranja,oblikovanja,kontrole,normalizacije,
dime se zadovoljavajuzahteviekonomskogsistema(kontrolanad potro5adimakroz oblikovanjepotreba)i potrebe drLavneuprave o
N
(Lefebvre,1988: 592-3; 1968: 133-208).U sadaSnjimuslovima
r
opadanjastarogimperijalizma,svakodnevniZivot preuzimaulogu
nekada5njihkolonija: vladajuie snageprogramirajusvakodnevicu
(kao proizvodadii kao pomasa,koje su dvostrukoeksploatisane
IL

107

proizvodnjune samomaterijalnihdobara,ved i duhovnihproizvoda,

potreba,odnosa,oruda,odnosnostvaranje,,doveka"kroz istoriju;
on takode obuhvata ,,reprodukciju"- biolo5ku, materijalnu,
dru5tvenihodnosa(1988:400-1,1968:63). Upravou svakodnevnom Zivotu,a ne u ,,uzviSenim"sferamadrLaveili kulture, treba
tragatiza suStinomvi5eslojnogprocesakoji spajapraxis i poiesis:
,,U svakida5njemZivotu je sme5tenoracionalno jezgro,stvarno
sredi5tepraxisa" (1968: 64). S tim u vezi Lefebvrerazvija svoju
dosta uticajnu tipologiju vrstdpraxis-a.Repetitivni i inventivni
praxis izdvojeni su kao osnovnitipovi; oboje su integralnesastavnice svakodnevnogLivota,koji predstavlja,,mestonjihovog susretai spajanja"(1988:402).'4Nadalje,tr.rsu totalnirevolucionarni
praxis," delimidnorevolucionarni(npr. privredni razvoj), spoznaja,
politika, te specifidne prakse (vezane za odredeneprofesije i
dru5tvenegrupe)(1988: 403-4).
g Zivotashvaienogkao ,,totalitet"jeste
Subjektsvakodnevno
,,totalnidovek",koji seu njemu stvarai ostvaruje.U svomempirijskom smislu, ovaj pojam ho6e re6i da dovek nije samo fizidko,
biolo5ko,ili ekonomskobi6e, pa ipak jeste sve to istovremeno;
otud ,,totalnihumanizam",ili ,,dijalektika",preuzimaod parcijalnih
naukasaznanjao pojedinadnimaspektimakoje stapau jedinstvenu
sliku. S druge strane,uzet normativno,,,totalni dovek" je ,,onaj
napokonljudski dovjekl',,,suStina
dovjeka",koja joS nije postojala
jer
postojati",
se,,ostvarujeakcijomi u praksi,
i ne moZeunaprijed
(Lefebvre,
Zivotu"
1988:135).
tojest u svakida5njem
Jedna od sredi5njih kategorija Lefebvreovog videnja svakodnevicejesteambigviter.On se,,uspostavlja
kao Zivljenasituacija
na temeljupriguienih, ublaZenihprotivurjednosti,nezamijedenih
kao takvih" (1988:387).Ambigvitetse,po Lefebvreu,u svakodnevici pronalazina vi5e nivoa.Recimo,Lene-,,privilegovani akter"
svakodnevicekod Lefebvrea- jesu ,,utjelovljenjeambigviteta"
(1988: 388).16
Nadalje, u svakodnevnomZivotu uporedoteku
!l
(r
U)

la Repetitivnipraksis
,,podrZavaljudski sviiet... u nlcgovoj je osnovi i
gradinjegovupostojanost";
sampo scbinijc otuclujuii,ali ni dovoljan,vc6 semora
novoga(1988:zl02).
spojitisastvaranjem
15
Kao Stose moZepretpostaviti,
ovom tipu Lcfcbvrcdajc prioritct(1988:
403).
16O ovoi tvrclnjidalo bi se Sto5tareii, iz feministidkogpa i nefeministidkog
ugla.

106

Lefebvreinsistirada svakodnevnosadrZi
,,obidnost"i ,,neobidnost":
ne samorutinu,banalnost,sivilo,vei i vanrednost,
dramatidnost,
velidinu.Njegovim sopstvenimredima,on svakodnevicuvizualizuje kao kontrastirani,,diptih", diju jednu stranutini beda svakidainjice (dosadniposlovi,poniZenja,vladavinabroja,repetitivnost,
prikraienost),a drugu veliiina svakidainjice(kontinuitet Zivota,
telesnost,prisvajanjeprostorai vremena,stvaranjesvetakrozpra"rig,Lefebvre,1968:7l-2). Na tredemnivou, opet,pomenutauloga
posrednikadodeljenasvakodnevicitakodeje vid ambigviteta.
U jednom od pravacaistraZivanja,Lefebvreveztje sampojam svakodnevnogLivota za modernost,odnosnosavremenoindustrijskodru5tvo.Na toj sponi sme5tenoje Lefebvreovotrajno
zanimanjeza grad,urbanizacijui urbanopitanje.Kategoriju urbaniteta on smatrakljudnom za analizusavremenogsveta,jer se tu
odraZavajuposlediceindustrijalizacije.Urbanopitanjepostajeglavna tema u brojnim Lefebvreovim radovima (o tome v.Vujovii,
1982:94-132;Vujovii /ur./, 1988)gdeproudavaotudenjegradskog
livota i zamiSljajedan drugadiji grad. U tom svom, modernom
liku, svakodnevniZivot obuhvatatri osnovnesfere delatnostirad,porodicui dokolicu.
Tamo gde svakodnevniZivot shvatakao iskljudivo savremeni
fenomen,Lefebvretvrdi da ranija dru5tva(drevnaIndija, carstvo
Inka, antika itd.) uop5tenisu imala svakodnevniZivot. U takvim
dru5tvima,sve ljudske aktivnostibile su obeleZenejedinstvenim
poslovi,stopljenisaumetno5iui religijom,
,,stilom",a svakodnevni
dobijali su smisaood sveprisutnogmita. Odnosno,na lefevrovski
nadin redeno,,,prozz.sveta"jo5 uvek je bila proZeta,,poezijom".
Tek sa kapitalizmom,zapravotek kada, podev od XIX veka,
konkurentskikapitalizamustupamestokapitalizmukontrole nad
trZi5tem,svakodnevniZivot postajerascepkan,obesmi5ljen,bez X
,,stila"- to jest, on tek tada,,nastaje"(Lefebvre,1968: 59-60,
75-6; 1988: 462-5).U dana5njemdru5tvu,koje se oznadavakao aF
l
,,birokratskodru5tvodirigovanepotro5nje",svakodnevniZivot po- oE
stajepredmetprogramiranja,oblikovanja,kontrole,normalizacije,
dime se zadovoljavajuzahteviekonomskogsistema(kontrolanad potro5adimakroz oblikovanjepotreba)i potrebe drLavneuprave o
N
(Lefebvre,1988: 592-3; 1968: 133-208).U sadaSnjimuslovima
r
opadanjastarogimperijalizma,svakodnevniZivot preuzimaulogu
nekada5njihkolonija: vladajuie snageprogramirajusvakodnevicu
(kao proizvodadii kao pomasa,koje su dvostrukoeksploatisane
IL

107

tro5adi)i kojima se putem medija obja5njavakako rrebada Live

(1988:516).
U pogledurevolucionisanjasvakodnevice,Lefebvreide tako
dalekoda tvrdi da je svakodnevicadanaspreuzeladeterminiSuiu
ulogu koju je ekonomskinivo druStvaigrao u Marxovo doba:danas
svakodnevniZivot ,,dominira,on renitira iz jedneglobalne(ekonomske,politidke, kulturne)klasnestrategije";zato,r naie vreme
upravo taj nivo ,,trebanapasti" u saznajno-praktidno-revolucionarnomnaporu(Lefebvre,1968:360).Beda svakida5njiceu realsocijalizmu dokazujeda promenaprivrednog i svojinskog reLima
samapo sebine znadiniSta,Revolucijadana5njice
morabiti ,,totalna" itzeti oblik,,permanentnekulturnerevolucije" diji su ciljevi
ambiciozni:,,NaSakulturnarevolucijane moZeimati samonaprosto
'kulturne'
ciljeve. Ona usmeravakulturu ka jednoj praksi: preobraZenojsvakodnevici.Revolucijamenja Livot,a ne samodrZavu
ili svojinskeodnose.Prestanimoda sredstvoshvatamokao cilj!"
(Lefebvre,1968:372).Ta transformisana
svakodnevicabi6e obeleienapovratkom davnoizgubljenog,,stila": u ljudski Zivot vrati6e
seigra, ludidko, praznik,rehabilitovaiesepojmovi ,,dela"(nasuprot
,,proizvodu"), prisvajanja (appropriation), stvaranjai slobode
(Lefebvre, 1968: 363-4)."
Poslesvegaredenog,odiglednoje da Lefebvrenemajedno
i jedinstveno stanovi5teo svakodnevnomZivottr. U zakljudku,
poku5aiuda rekonstrui5emosnovnaodredenjakoja on ovom pojmu
pripisuje,koja se medusobnonesaglasno
pozicionirajuu pogledu
osnovnih.^teorijskihpitanja empirijske univerzalnostii nuZnosti
otuilenja.'oSvakodnevniZivot za Lef ebvrea,dakle,jeste:
1) sfera neosve5ienosti,neposrednogi nereflektovanog
iskustva;,,ljudskamaterija",,,golemabezoblidnaslabodefinirana
masa". Ovako shvaien svakodnevniZivot obeleZenje epitetima
kao Stosu amorfnost,astrukturalnost,
ambigvitet,tromost,toplina....
a
(!

a
z

" Svojom opiinjeno5iu igrom i ,,praznikom",odnosno,u Sircmsmislu,

krupneuloge estetskogu shvatanjuljudskosti (vezaumetnostii slobode),Lcfcbvre
je blizak nizu avangardnihumetnidkihpokrcta: 1930-ihgodinabio je pod uticajcm
nadrealista,
a Sezdesetih
on utidena,,situacioniste",
arhitektcinspirisanenjegovim
vizijama grada(Kandii, 1980:314-324).S druge strane,rehabiliracijom,,principa
zadovoljstva"LefebvresepribliZavaMarcuseu.
18
Up. slidnu intenciju, ali s unekoliko razliditim zakljudcima,kod D.
Kandii (1980:94-6)

108

sve do ,,lepljivosti".''U ovom smislu, svakodnevicaje ono Stose

te5koi sporomenjakroz istoriju, a nosi implikaciju univerzalnosti,
jer nemapojedinadnogLivotaniti dru5tveneformacijekoja nema
ovakav,,svakodnevn
i Livot" ;
1a)ostatakod specijalizovanih
delatnosti,,,rodno
tlo" s kojim
one,odvojiv5ise,ipak ostajuvazdapovezane;javlja se ek s podelom
radal
2) posredujuii nivo izmedu komponenti ljudskog Livota:
ponovoje u pitanju univerzalnapojava,jer ljudskom dru5tvusu
neophodneobe straneveditih opozicija,kao i posredovanjemedu
njima;
3) kolonizovanai dirigovana stvarnostljudi u modernom
dru5tvu(,,proza" bez,,poezije", obesmi5lj
enost,otudenost)
.
3a) SvakodnevniZivot u savremenojFrancuskoj(u: Lefebvre, 1968);tadnije,a\tor kaie da se u ovoj knjizi bavi pojmom u
takojasnoomedenomsmislu;
4) realnost Livota pojedinih klasa i dru5tvenih grupa,
odredenakao ,,idealantip" kontrastiranjemprema drugima.20U
je imanentnootudena,a empirijski
ovom znadenju,svakodnevica
neuniverzalna;
5) najosetljivije,najnapetijepodrudjedanainjegdru5tva,prema tome podrudjeodakleie krenuti revolucija;ono Stoie se revolucijom preobrazitii od izdvojenog segmentadruitvenog iivota
ponovo spojiti sa ostalim delatnostimau ,,totalitet dru5tvene
prakse".
le
Up. mctaforuSkoljke:treba istraZivatii lju5ruru(,,onoStoje u Zivotu
odredeno,fiksirano, a i smrtno, i mrtvo") ali nc zaboravljatini onaj ,,sluzavi,
bezoblidnisadrZaju njoj", ,,ljepljiv i mekan", koji lju5turu zaprayostvara,i koji je
><
jedino Ziv (lrfebvre, 1988:342-3).
o
20
U to.ilepezi,ieclanpol sadinjavajuljudi ,,ogrezliu svakidalnjici" shva- {t
ienoj kao ,,zonavlaZnosti, zaparei prisnosti" iiji su atributi ,,nizina", rcpetitivnost, :
o
elementarnost,
spontanost,
ogranidenost,
ciklidnost,konkretnost,sputanost.Drugi
pol dine,,ljudibcz svakida5njicc"
dija.jeegzistencija
obeleZena
atributima,,visine,,, vanrednosti,izveStadcnosti,
formalnosti,Sirinc,slobodc,lincarnosti,apstrakcije, r
avanture.Iako seakteridvaju tipovaegzistencijctck delimidnosocioloiki specifikuiu N
(drugonavedeni
se pripisujc,,mondenu,intelektualcui drZavniku"),odiglcdnojc
I
da autor ima na umu kontrastizmedu radni5tva,na jednoj strani,i vi5ih klasa i
slobodnihprofesija,na drugoj.Uz izvesno,,uditavanjc"moZesetakoileprctpostaviti
da se ovai smisaopojma ima na umu kad sc Zeneprogla5avajuprivilegovanim
akterimasvakodnevnosZivota.

109

tro5adi)i kojima se putem medija obja5njavakako rrebada Live

(1988:516).
U pogledurevolucionisanjasvakodnevice,Lefebvreide tako
dalekoda tvrdi da je svakodnevicadanaspreuzeladeterminiSuiu
ulogu koju je ekonomskinivo druStvaigrao u Marxovo doba:danas
svakodnevniZivot ,,dominira,on renitira iz jedneglobalne(ekonomske,politidke, kulturne)klasnestrategije";zato,r naie vreme
upravo taj nivo ,,trebanapasti" u saznajno-praktidno-revolucionarnomnaporu(Lefebvre,1968:360).Beda svakida5njiceu realsocijalizmu dokazujeda promenaprivrednog i svojinskog reLima
samapo sebine znadiniSta,Revolucijadana5njice
morabiti ,,totalna" itzeti oblik,,permanentnekulturnerevolucije" diji su ciljevi
ambiciozni:,,NaSakulturnarevolucijane moZeimati samonaprosto
'kulturne'
ciljeve. Ona usmeravakulturu ka jednoj praksi: preobraZenojsvakodnevici.Revolucijamenja Livot,a ne samodrZavu
ili svojinskeodnose.Prestanimoda sredstvoshvatamokao cilj!"
(Lefebvre,1968:372).Ta transformisana
svakodnevicabi6e obeleienapovratkom davnoizgubljenog,,stila": u ljudski Zivot vrati6e
seigra, ludidko, praznik,rehabilitovaiesepojmovi ,,dela"(nasuprot
,,proizvodu"), prisvajanja (appropriation), stvaranjai slobode
(Lefebvre, 1968: 363-4)."
Poslesvegaredenog,odiglednoje da Lefebvrenemajedno
i jedinstveno stanovi5teo svakodnevnomZivottr. U zakljudku,
poku5aiuda rekonstrui5emosnovnaodredenjakoja on ovom pojmu
pripisuje,koja se medusobnonesaglasno
pozicionirajuu pogledu
osnovnih.^teorijskihpitanja empirijske univerzalnostii nuZnosti
otuilenja.'oSvakodnevniZivot za Lef ebvrea,dakle,jeste:
1) sfera neosve5ienosti,neposrednogi nereflektovanog
iskustva;,,ljudskamaterija",,,golemabezoblidnaslabodefinirana
masa". Ovako shvaien svakodnevniZivot obeleZenje epitetima
kao Stosu amorfnost,astrukturalnost,
ambigvitet,tromost,toplina....
a
(!

a
z

" Svojom opiinjeno5iu igrom i ,,praznikom",odnosno,u Sircmsmislu,

krupneuloge estetskogu shvatanjuljudskosti (vezaumetnostii slobode),Lcfcbvre
je blizak nizu avangardnihumetnidkihpokrcta: 1930-ihgodinabio je pod uticajcm
nadrealista,
a Sezdesetih
on utidena,,situacioniste",
arhitektcinspirisanenjegovim
vizijama grada(Kandii, 1980:314-324).S druge strane,rehabiliracijom,,principa
zadovoljstva"LefebvresepribliZavaMarcuseu.
18
Up. slidnu intenciju, ali s unekoliko razliditim zakljudcima,kod D.
Kandii (1980:94-6)

108

sve do ,,lepljivosti".''U ovom smislu, svakodnevicaje ono Stose

te5koi sporomenjakroz istoriju, a nosi implikaciju univerzalnosti,
jer nemapojedinadnogLivotaniti dru5tveneformacijekoja nema
ovakav,,svakodnevn
i Livot" ;
1a)ostatakod specijalizovanih
delatnosti,,,rodno
tlo" s kojim
one,odvojiv5ise,ipak ostajuvazdapovezane;javlja se ek s podelom
radal
2) posredujuii nivo izmedu komponenti ljudskog Livota:
ponovoje u pitanju univerzalnapojava,jer ljudskom dru5tvusu
neophodneobe straneveditih opozicija,kao i posredovanjemedu
njima;
3) kolonizovanai dirigovana stvarnostljudi u modernom
dru5tvu(,,proza" bez,,poezije", obesmi5lj
enost,otudenost)
.
3a) SvakodnevniZivot u savremenojFrancuskoj(u: Lefebvre, 1968);tadnije,a\tor kaie da se u ovoj knjizi bavi pojmom u
takojasnoomedenomsmislu;
4) realnost Livota pojedinih klasa i dru5tvenih grupa,
odredenakao ,,idealantip" kontrastiranjemprema drugima.20U
je imanentnootudena,a empirijski
ovom znadenju,svakodnevica
neuniverzalna;
5) najosetljivije,najnapetijepodrudjedanainjegdru5tva,prema tome podrudjeodakleie krenuti revolucija;ono Stoie se revolucijom preobrazitii od izdvojenog segmentadruitvenog iivota
ponovo spojiti sa ostalim delatnostimau ,,totalitet dru5tvene
prakse".
le
Up. mctaforuSkoljke:treba istraZivatii lju5ruru(,,onoStoje u Zivotu
odredeno,fiksirano, a i smrtno, i mrtvo") ali nc zaboravljatini onaj ,,sluzavi,
bezoblidnisadrZaju njoj", ,,ljepljiv i mekan", koji lju5turu zaprayostvara,i koji je
><
jedino Ziv (lrfebvre, 1988:342-3).
o
20
U to.ilepezi,ieclanpol sadinjavajuljudi ,,ogrezliu svakidalnjici" shva- {t
ienoj kao ,,zonavlaZnosti, zaparei prisnosti" iiji su atributi ,,nizina", rcpetitivnost, :
o
elementarnost,
spontanost,
ogranidenost,
ciklidnost,konkretnost,sputanost.Drugi
pol dine,,ljudibcz svakida5njicc"
dija.jeegzistencija
obeleZena
atributima,,visine,,, vanrednosti,izveStadcnosti,
formalnosti,Sirinc,slobodc,lincarnosti,apstrakcije, r
avanture.Iako seakteridvaju tipovaegzistencijctck delimidnosocioloiki specifikuiu N
(drugonavedeni
se pripisujc,,mondenu,intelektualcui drZavniku"),odiglcdnojc
I
da autor ima na umu kontrastizmedu radni5tva,na jednoj strani,i vi5ih klasa i
slobodnihprofesija,na drugoj.Uz izvesno,,uditavanjc"moZesetakoileprctpostaviti
da se ovai smisaopojma ima na umu kad sc Zeneprogla5avajuprivilegovanim
akterimasvakodnevnosZivota.

109

Odigledno,pod sveprisutnimterminom,,svakodnevni
Zivot"
Lefebvre uop5tene misli na istu stvar. Gomilanjemmedusobno
protivrednihdefinicija i upotreba,Lefebvre izbegavadaseopredeli
spramnajteZih,ali istovremeno
najpodsticajnijih
pitanjasociologije
svakodnevnogLivota.Jednood njih je, rekoh,pitanjeda li je svakodnevni Zivot univerzalnaili partikularnakategorija,i to u dva
smisla:istorijskom(da li su svadruitva kroz istoriju imala svakodnevni Zivot) i unutardru5tvenom
(da li svi pojedinciu dru5tvuimaju
svakodnevniZivot).U prvom smislu,medunavedenimznadenjima,
1) i 2) pledirajuza univerzalnost,
a la), 3), 4) i 5) zapartikularnost.
U drugomsmislu,samoje 4) socijalnopartikularno.Drugoosnovno
pitanjeglasi da li je svakodnevica
nuZnootudena:kod znadenja1)
Lefebvreovstavje ambivalentan,
kod 3) i 4) odgovorje potvrdan,
dok je kod 1a), 2) i 5) odredan.Zna(enje 4) uvodi o5tru klasnu
izdiferenciranostkoja nedostajeu ostalima;osim toga, u ovom
znadenjuomiljenekategorije,,ambigviteta"
i,,posredovanja..
odjednom nestaju.Metodologijaidealnogtipa koja seprimenjujeu ovom
sludajuu potpunomje neskladusa analitidkim postupkomupotrebljenimu drugim sludajevima.Kod znadenja5), ostajepotpuno
nejasnoho6eli taj buduii, revolucionisanisvakodnevniZivot biti
uopSte,,svakodnevni
Livot", i u kom smislu.
Sveu svemu,Lefebvreovasociologija/kritikasvakodnevnog
LivotamoZeposluZitivi5ekao skupinanepovezanih
misli, zgodnih
formulacijai moguinih pojedinadnihnadahnuda
(naroditonpr. u
naglaskuna umetnostii igri), nego kao profilisano polazlite za
dalja razmi5ljanjai istraZivanja.On insistirana ,,dijalektici,,(ambigvitetu,,,nedistosti")
kao vrednosti- i u Zivotui u mi5ljenju- ali
se ni toga ne drLi do kraja: za razlikl od nekih novijih autora,
uslovnoredenopostmodernih(v. npr. de Certeau,1988),koji sene
libe prepu5tanjavrtoglavoj relativnosti,Lefebvre ipak zadrLava
pravo na apodiktidkorezonovanjei crno-belavrednovanja.
9
a

I l0

Agnes Heller i Budimpeitanska ikola

Pripadnici,,Budimpe5tanske
Skole",produktivnei ugledne
skupinepisaca(A. Heller, G. Markus,M. Vajda, F. Feher)koji su
najpredelovali u Matlarskoja potom u emigraciji,a posebnoAgnes
Heller,predstavljaju,uz Lefebvrea,najistaknutijemarksistidke
teoretidaresvakodnevnogiivota.Unutar njihove teorijskesheme,koja

je ostalapoznatakao,,teorijaradikalnihpotreba",ovaj pojam ima

iztzetanznahj.
U svom predgovoruknjizi A. Heller SvakodnevniLivot rodonadelnikSkole G. Lukacs kale da sejedino preko svakodnevnog
oblika ljudske rodnosti", kao posreduju6eg
Livota,,,neposrednog
momenta,mogu istinski zahvatiti odnosi izmedu privrednog razvttsvetai ljudskogZivota(Luka i individue,ekonomsko-socijalnog
kad,1978:11-14).HellersamakaZedaju je upravoLukacspodstakao na promi5ljanjesvakodnevnogZivota time Stoga (l Hajdelberikoj esteticii Osobenostiestetskog)istidekao ,,praizvor estetskogi naudnogmi5ljenja"(Heller, 1978: 19-20).Drugo glavno
nadahnuieza nju je bila Husserlovakategorija,,svetaZivota",dok
su kao negativnipodstreciposluZiliHegeli Heidegger.
SvakodnevniZivot se oblikovao kao kategorijami5ljenja i
istraZivanja,tvrdi Heller, tek posle I svetskograta: ,,Svakodnevni
Zivot (svet Zivota)moraoje da postaneproblematitan da bi bio
problematizovan".Problematidnost
svakodnevnogLivotaje, paradoksalno,navelafilozofiju da o njemu ,,reflektujekao o temelju
sveg ljudskog znanja,delanja, svih tipova racionalnosti".Otud
svakafilozofija dana5njice,ukoliko Leli da bude ,,nanivou modernog doba", mora da bude neki oblik tematizacijesvakodnevnog
Livota (Heller, ,,EverydayLife, Rationality of Reason,Rationality
of Intellect",nav.premaVujadinovi6,1988:75).
Pri definisanjusvakodnevnogZivota Heller sredi5njemesto
pridaje pojmu reprodukcije(individualne, dru5tvene, klasne,
,,rodne"):,,SvakodnevniZivotje celokupnosttakvih aktivnosti koje
karakteri5ureprodukcijupojedinacai svaki put stvarajumogu6nost
za dru5tvenureprodukciju" (Heller, 1978:25). Pojedinadnareprodukcijaje preduslovza samopostojanjedru5tva,zato\ svakom
dru5tvupostoji svakodnevniZivot,i svaki dovekima svoj svakodne- X
svakodnevniZivot se iz korena o
vni Zivot.No, odmahsenagla5ava,
razlikuje u zavisnostiod tipa dru5tvai od pojedindevogmesta u {tF
podeli rada; zajednidkielementisu malobrojni i uop5teni(1978: to
25), Reprodukcijapojedincase, dalje, vezuje za pojam usvaianja/ovlafuwanja: odrastaju6i,dovek udi da upotrebljava stvari i au
ustanovesvog sveta(onog u koji se rodio), dakle da,,ovladava N
^
svetomkoji zatidekao dati"; uvek je posredikonkretnodru5tvoi
dru5tvenisloj (1978:27).Ovo usvajanjeili ovladavanjetede,,prirodno", u smisluda je svaki dovekza to sposoban,ali je socijalno
oblikovanoi usmeravano,i ne zavrlava ses bioloSkimodrastaniem:
J
LL

lll

Odigledno,pod sveprisutnimterminom,,svakodnevni
Zivot"
Lefebvre uop5tene misli na istu stvar. Gomilanjemmedusobno
protivrednihdefinicija i upotreba,Lefebvre izbegavadaseopredeli
spramnajteZih,ali istovremeno
najpodsticajnijih
pitanjasociologije
svakodnevnogLivota.Jednood njih je, rekoh,pitanjeda li je svakodnevni Zivot univerzalnaili partikularnakategorija,i to u dva
smisla:istorijskom(da li su svadruitva kroz istoriju imala svakodnevni Zivot) i unutardru5tvenom
(da li svi pojedinciu dru5tvuimaju
svakodnevniZivot).U prvom smislu,medunavedenimznadenjima,
1) i 2) pledirajuza univerzalnost,
a la), 3), 4) i 5) zapartikularnost.
U drugomsmislu,samoje 4) socijalnopartikularno.Drugoosnovno
pitanjeglasi da li je svakodnevica
nuZnootudena:kod znadenja1)
Lefebvreovstavje ambivalentan,
kod 3) i 4) odgovorje potvrdan,
dok je kod 1a), 2) i 5) odredan.Zna(enje 4) uvodi o5tru klasnu
izdiferenciranostkoja nedostajeu ostalima;osim toga, u ovom
znadenjuomiljenekategorije,,ambigviteta"
i,,posredovanja..
odjednom nestaju.Metodologijaidealnogtipa koja seprimenjujeu ovom
sludajuu potpunomje neskladusa analitidkim postupkomupotrebljenimu drugim sludajevima.Kod znadenja5), ostajepotpuno
nejasnoho6eli taj buduii, revolucionisanisvakodnevniZivot biti
uopSte,,svakodnevni
Livot", i u kom smislu.
Sveu svemu,Lefebvreovasociologija/kritikasvakodnevnog
LivotamoZeposluZitivi5ekao skupinanepovezanih
misli, zgodnih
formulacijai moguinih pojedinadnihnadahnuda
(naroditonpr. u
naglaskuna umetnostii igri), nego kao profilisano polazlite za
dalja razmi5ljanjai istraZivanja.On insistirana ,,dijalektici,,(ambigvitetu,,,nedistosti")
kao vrednosti- i u Zivotui u mi5ljenju- ali
se ni toga ne drLi do kraja: za razlikl od nekih novijih autora,
uslovnoredenopostmodernih(v. npr. de Certeau,1988),koji sene
libe prepu5tanjavrtoglavoj relativnosti,Lefebvre ipak zadrLava
pravo na apodiktidkorezonovanjei crno-belavrednovanja.
9
a

I l0

Agnes Heller i Budimpeitanska ikola

Pripadnici,,Budimpe5tanske
Skole",produktivnei ugledne
skupinepisaca(A. Heller, G. Markus,M. Vajda, F. Feher)koji su
najpredelovali u Matlarskoja potom u emigraciji,a posebnoAgnes
Heller,predstavljaju,uz Lefebvrea,najistaknutijemarksistidke
teoretidaresvakodnevnogiivota.Unutar njihove teorijskesheme,koja

je ostalapoznatakao,,teorijaradikalnihpotreba",ovaj pojam ima

iztzetanznahj.
U svom predgovoruknjizi A. Heller SvakodnevniLivot rodonadelnikSkole G. Lukacs kale da sejedino preko svakodnevnog
oblika ljudske rodnosti", kao posreduju6eg
Livota,,,neposrednog
momenta,mogu istinski zahvatiti odnosi izmedu privrednog razvttsvetai ljudskogZivota(Luka i individue,ekonomsko-socijalnog
kad,1978:11-14).HellersamakaZedaju je upravoLukacspodstakao na promi5ljanjesvakodnevnogZivota time Stoga (l Hajdelberikoj esteticii Osobenostiestetskog)istidekao ,,praizvor estetskogi naudnogmi5ljenja"(Heller, 1978: 19-20).Drugo glavno
nadahnuieza nju je bila Husserlovakategorija,,svetaZivota",dok
su kao negativnipodstreciposluZiliHegeli Heidegger.
SvakodnevniZivot se oblikovao kao kategorijami5ljenja i
istraZivanja,tvrdi Heller, tek posle I svetskograta: ,,Svakodnevni
Zivot (svet Zivota)moraoje da postaneproblematitan da bi bio
problematizovan".Problematidnost
svakodnevnogLivotaje, paradoksalno,navelafilozofiju da o njemu ,,reflektujekao o temelju
sveg ljudskog znanja,delanja, svih tipova racionalnosti".Otud
svakafilozofija dana5njice,ukoliko Leli da bude ,,nanivou modernog doba", mora da bude neki oblik tematizacijesvakodnevnog
Livota (Heller, ,,EverydayLife, Rationality of Reason,Rationality
of Intellect",nav.premaVujadinovi6,1988:75).
Pri definisanjusvakodnevnogZivota Heller sredi5njemesto
pridaje pojmu reprodukcije(individualne, dru5tvene, klasne,
,,rodne"):,,SvakodnevniZivotje celokupnosttakvih aktivnosti koje
karakteri5ureprodukcijupojedinacai svaki put stvarajumogu6nost
za dru5tvenureprodukciju" (Heller, 1978:25). Pojedinadnareprodukcijaje preduslovza samopostojanjedru5tva,zato\ svakom
dru5tvupostoji svakodnevniZivot,i svaki dovekima svoj svakodne- X
svakodnevniZivot se iz korena o
vni Zivot.No, odmahsenagla5ava,
razlikuje u zavisnostiod tipa dru5tvai od pojedindevogmesta u {tF
podeli rada; zajednidkielementisu malobrojni i uop5teni(1978: to
25), Reprodukcijapojedincase, dalje, vezuje za pojam usvaianja/ovlafuwanja: odrastaju6i,dovek udi da upotrebljava stvari i au
ustanovesvog sveta(onog u koji se rodio), dakle da,,ovladava N
^
svetomkoji zatidekao dati"; uvek je posredikonkretnodru5tvoi
dru5tvenisloj (1978:27).Ovo usvajanjeili ovladavanjetede,,prirodno", u smisluda je svaki dovekza to sposoban,ali je socijalno
oblikovanoi usmeravano,i ne zavrlava ses bioloSkimodrastaniem:
J
LL

lll

9
<t)
(I

a
z

Stosu dru5tvasloZenijai dinamidnijato vi5e vaZi ono da ,,celi

Zivotudimo" (I97 8: 29).
Uzet u celini, svakodnevniZivot predstavljaobjektiviranje,
ospoljavanjeljudskih sposobnosti;te objektivacijepotom, na izvestannadin,podinju da Live vlastiti Zivot, povratnodelujuii na
sudbinuonogakoji ih je stvorio.Nivo na kojem se odvija svakodnevni Zivot je ,,dati 'svet', ti. milje u koji iovek ula7.irodeniem,
koji je 'nauiio' tla pokrete, ' nauiio' da se u njemukrete; svetsa
svojim kao gotovim zatedenimzajednicama,integracijamai, pre
svega,svojim sistemomupotrebe,svojim stvarima,institucijama,
sudovimai predrasudama,
sasvojim afektivnim sadrZajemi svojom
afektivnomnapeto5iu,svojim vaspitanjem,tehnikom,'upotrebljivo5iu', itd." (1978: 97).
SvakodnevnomZivotu A. Heller pristupaiz svoje razradene
pojmovno-teorijskeshemekoju je decenijamaprimenjivalanarazlidite teorijskeprobleme.Kamen-temeljaccelokupnekonstrukcije
(u odnosuna koji se formiraju drugi osnovnipojmovi, utemeljuje
normativnost,itd.) jeste kategorijaiovekoverodnosti (generidke
su5tinedoveka,dovekovogbiia, sposobnosti
ljudskogroda).Njene
komponente
(istoridnost),
su,za Marxom,rad,druStvenost
svesnost,
univerzalnosti sloboda(Heller 1978:53). iovekova generidka
su5tinakristaliSese t rodne objektivacije,koje q9 javljaju u tri
osnovnavida: po sebi,za sebe,te po sebiizasebe."'
a) Rodne objektivacije po sebi obuhvatajujezik, predmete(zajednosapravilima njihove upotrebe)i obidaje.Odrastanje
ljudskejedinke zna1iovladavanjeovom sferom,i tek sticanjekompetencijeu ova tri oblika delatnostiomoguiava doveku da ima
iskustvo,govori, dela i misli. To predstavljaminimalni preduslov
za oduvanjeLivota pojedincau datoj dru5tvenojsredini. U ovoj
sferi nastajui subjektivnosti intersubjektivnost.Kao neka vrsta
,,dru5tvenogapriorija", ona je neophodnasastavnicasvakogdruStva,jer beznje ni samodru5tvonije moguino. Ona predstavlja
tlo iz kojeg izrastajudruge vrste znanjai aktivnosti, kojeje prevazilaze.Rodneobjektivacijepo sebi, zajednosa sebi svojstvenim
pravilima, sadinjavajuosnovudelanjau svakodnevnomZivotu i
okvire njegovestrukture,iako seon kao celinau njima ne iscrpljuje

(jer takodeukljudujeraznolikost,stvarala5tvo,
inovaciju).Zajednidke osobinerodnih objektivacijapo sebi, koje dine,,fundarnent
g Livotai svakodnevnog
miSljenja",ukljuduju: ponasvakodnevno
vljanje,pravila i norme,sistemznakova,ekonomidnosti vezanost
za situaciju(Heller, I97 8: 240-58).
Defini5udisvakodnevnomi5ljenje,Heller istideda je ono
heterogeno,usko vezanoza delanje,po tendencijiinertno, prag(Heller, 1978: 107). Preuzimajudiod
matidko,antropomorfistidko
Lefebvrearazlikovanjerepetitivnei inventivneprakse,Heller se
slaZeda mi5ljenjei delanjeu svakodneviciuvek predstavljajunjihovojedinstvoili smesu,samos razliditimnaglascima.
Repetitivno
miSljenjeje takode mi5ljenje, premda veoma skraieno. Ono je
vaZnoi neophodno,jer omoguiavadovekuda savladapoplavu
heterogenihsvakodnevnihzadataka(I97 8: 235). Njegovi kvaliteti
su brzina, uveZbanost,paralelanrad na viSe stvari, oslobadanje
za inventivnost;ali, ono teZika rigidnosti:,,Repetitivna
sposobnosti
praksa...stalnoje u osvajadkompohodu;ona osvajai sfere zadije
bi optimalnomanipulisanjebili potrebnive6 i inventivnapraksai
odgovarajuiemi5ljenje",Stodovodi do ,,katastrofasvakodnevnog
Livota"(1978:237-38).Iako delujukao uslovljenirefleksi,i najrepetitivnijemi5ljenjei praksazapravosu eminentnodrultveno oblikovani.
Pona5anjei saznanjeu svakodneviciobeleZenisu nizom
specifidnihsvojstava:
l) pragmatizam:puko usvajanje,jedinstvoteorije i prakse,
teorijski stav je nepotreban;svakodnevnomi5ljenjeje ono koje
treba da re5avasvakodnevnezadatke,otud misli ni ne postoje
nezavisnood datog zadatka,van datogcilja nemajusmisao.Svakodnevno znanjene obrazujesamostalnusferu, a svakodnevnipojam istineje takotlepragmatidan,jer je merilo istinitosti- uspe5nost X
postupka(1978:316).
F
2) verovatnoda- odluke se donosena osnovustalnogpro- al
r
cenjivanja,bez apsolutneizvesnosti;
o
3) podraZavanje;
4) analogija:oslanjanjena ranije stedenoznanje,tipolo5ko
obrazovanjepojmova, podvotlenjekonkretnog sludaja pod uobidajenoi tipidno;
primenaanalogijei kadaje neume5) hipergeneralizovanje:
sna.Stalnoobnavljanjeistih shema,zaustavljaju6injihov razvoj,
I

N
J

" Rodnaobjektivacija.lc,,sistcmodnosai sredstavakoji .jestvorila ljudska

delatnost,ali koji upravljaljudskomdclatno5iu...ona dajc pojedincimakoji ulaze
u dato drultvo gotove sheme,a ovi zatim uobliiavaju i srcclujusvoia iskustva,
rukovodeii se tim gotovim obrascima"(Heller, 1978 231).

ll2

l!

ll3

9
<t)
(I

a
z

Stosu dru5tvasloZenijai dinamidnijato vi5e vaZi ono da ,,celi

Zivotudimo" (I97 8: 29).
Uzet u celini, svakodnevniZivot predstavljaobjektiviranje,
ospoljavanjeljudskih sposobnosti;te objektivacijepotom, na izvestannadin,podinju da Live vlastiti Zivot, povratnodelujuii na
sudbinuonogakoji ih je stvorio.Nivo na kojem se odvija svakodnevni Zivot je ,,dati 'svet', ti. milje u koji iovek ula7.irodeniem,
koji je 'nauiio' tla pokrete, ' nauiio' da se u njemukrete; svetsa
svojim kao gotovim zatedenimzajednicama,integracijamai, pre
svega,svojim sistemomupotrebe,svojim stvarima,institucijama,
sudovimai predrasudama,
sasvojim afektivnim sadrZajemi svojom
afektivnomnapeto5iu,svojim vaspitanjem,tehnikom,'upotrebljivo5iu', itd." (1978: 97).
SvakodnevnomZivotu A. Heller pristupaiz svoje razradene
pojmovno-teorijskeshemekoju je decenijamaprimenjivalanarazlidite teorijskeprobleme.Kamen-temeljaccelokupnekonstrukcije
(u odnosuna koji se formiraju drugi osnovnipojmovi, utemeljuje
normativnost,itd.) jeste kategorijaiovekoverodnosti (generidke
su5tinedoveka,dovekovogbiia, sposobnosti
ljudskogroda).Njene
komponente
(istoridnost),
su,za Marxom,rad,druStvenost
svesnost,
univerzalnosti sloboda(Heller 1978:53). iovekova generidka
su5tinakristaliSese t rodne objektivacije,koje q9 javljaju u tri
osnovnavida: po sebi,za sebe,te po sebiizasebe."'
a) Rodne objektivacije po sebi obuhvatajujezik, predmete(zajednosapravilima njihove upotrebe)i obidaje.Odrastanje
ljudskejedinke zna1iovladavanjeovom sferom,i tek sticanjekompetencijeu ova tri oblika delatnostiomoguiava doveku da ima
iskustvo,govori, dela i misli. To predstavljaminimalni preduslov
za oduvanjeLivota pojedincau datoj dru5tvenojsredini. U ovoj
sferi nastajui subjektivnosti intersubjektivnost.Kao neka vrsta
,,dru5tvenogapriorija", ona je neophodnasastavnicasvakogdruStva,jer beznje ni samodru5tvonije moguino. Ona predstavlja
tlo iz kojeg izrastajudruge vrste znanjai aktivnosti, kojeje prevazilaze.Rodneobjektivacijepo sebi, zajednosa sebi svojstvenim
pravilima, sadinjavajuosnovudelanjau svakodnevnomZivotu i
okvire njegovestrukture,iako seon kao celinau njima ne iscrpljuje

(jer takodeukljudujeraznolikost,stvarala5tvo,
inovaciju).Zajednidke osobinerodnih objektivacijapo sebi, koje dine,,fundarnent
g Livotai svakodnevnog
miSljenja",ukljuduju: ponasvakodnevno
vljanje,pravila i norme,sistemznakova,ekonomidnosti vezanost
za situaciju(Heller, I97 8: 240-58).
Defini5udisvakodnevnomi5ljenje,Heller istideda je ono
heterogeno,usko vezanoza delanje,po tendencijiinertno, prag(Heller, 1978: 107). Preuzimajudiod
matidko,antropomorfistidko
Lefebvrearazlikovanjerepetitivnei inventivneprakse,Heller se
slaZeda mi5ljenjei delanjeu svakodneviciuvek predstavljajunjihovojedinstvoili smesu,samos razliditimnaglascima.
Repetitivno
miSljenjeje takode mi5ljenje, premda veoma skraieno. Ono je
vaZnoi neophodno,jer omoguiavadovekuda savladapoplavu
heterogenihsvakodnevnihzadataka(I97 8: 235). Njegovi kvaliteti
su brzina, uveZbanost,paralelanrad na viSe stvari, oslobadanje
za inventivnost;ali, ono teZika rigidnosti:,,Repetitivna
sposobnosti
praksa...stalnoje u osvajadkompohodu;ona osvajai sfere zadije
bi optimalnomanipulisanjebili potrebnive6 i inventivnapraksai
odgovarajuiemi5ljenje",Stodovodi do ,,katastrofasvakodnevnog
Livota"(1978:237-38).Iako delujukao uslovljenirefleksi,i najrepetitivnijemi5ljenjei praksazapravosu eminentnodrultveno oblikovani.
Pona5anjei saznanjeu svakodneviciobeleZenisu nizom
specifidnihsvojstava:
l) pragmatizam:puko usvajanje,jedinstvoteorije i prakse,
teorijski stav je nepotreban;svakodnevnomi5ljenjeje ono koje
treba da re5avasvakodnevnezadatke,otud misli ni ne postoje
nezavisnood datog zadatka,van datogcilja nemajusmisao.Svakodnevno znanjene obrazujesamostalnusferu, a svakodnevnipojam istineje takotlepragmatidan,jer je merilo istinitosti- uspe5nost X
postupka(1978:316).
F
2) verovatnoda- odluke se donosena osnovustalnogpro- al
r
cenjivanja,bez apsolutneizvesnosti;
o
3) podraZavanje;
4) analogija:oslanjanjena ranije stedenoznanje,tipolo5ko
obrazovanjepojmova, podvotlenjekonkretnog sludaja pod uobidajenoi tipidno;
primenaanalogijei kadaje neume5) hipergeneralizovanje:
sna.Stalnoobnavljanjeistih shema,zaustavljaju6injihov razvoj,
I

N
J

" Rodnaobjektivacija.lc,,sistcmodnosai sredstavakoji .jestvorila ljudska

delatnost,ali koji upravljaljudskomdclatno5iu...ona dajc pojedincimakoji ulaze
u dato drultvo gotove sheme,a ovi zatim uobliiavaju i srcclujusvoia iskustva,
rukovodeii se tim gotovim obrascima"(Heller, 1978 231).

ll2

l!

ll3

a
o_
U)
z

lt4

dovodi do takvog delanjai mi5ljenjakoji su psihidki aktivni, ali

saznajnoi moralnopasivni:mogu6noje ,,korektno"provestiditav
Zivot(uspe5no
sesamoodrLatiusvakodnevici)
iskljudivona osnovu
njih, ali u tom sludajupojedindevesposobnostizakrLljavalui on
postajenespremanda se suodisa nepredvidenimsituacijama(kao
Sto je krupna dru5tvenapromena ili nagla promenavlastitog
dru5tvenogpoloLaja,Stosu destepojaveu savremenom
druitvu);
grub
prema
pojedinadnom.
6)
odnos
Svakodnevnoznatje, mi5ljenjei oseianjesu antropolo5ki
primarni, a Husserlje u pravu Stoovu orijentacijunaziva,,prirodnim
stavom",jer su umetnidki,naudnii drugi,,specijalizovani"
stavovi
antropolodkisekundarni(I97 8: 325).
b) Rodne objektivacije za sebe ukljudujureligiju, nauku, umetnosti filozofiju. One nisu nuZne(bilo je dru5tavai bez
njih), a njihova ulogaje da daju smisaoljudskomZivotu,objedinjuju
heterogenenormei pravila svakodnevnogZivotau jedinstvenpogled na svet i da apsorbuju,,kulturniviSak"subjektivnostikoji se
ne uklapau norrnei pravila svakodnevice.
Sa svakodnevnimZivotom ove objektivacije(,,objektivacijeljudskog saznanjai samosaznanja")uspostavljajuprotivredanodnos:one su prvobitnoizrasle
iz svakodnevnihpotrebapojedinca ili drudtva,ali su ih odmah
prevazi5le;one ne stoje u neposrednojvezi sa svakodnevicom,
iako se nikad sasvim od nje ne odvajaju (na primer, prodiranje
naudnihsaznanjau savremenusvakodnevicu
; religij sko oblikovanje
celokupnogZivotau ranijim dru5tvima;neodvojivostumetnostiod
svakodnevice;
Heller,1978:184).
c) Rodne objektivacije po sebi i za sebe:drLava,prapolitidke,kulturne)koje zajedno
vo, institucijeuop5te(ekonomske,
dine identitet odredenedru5tveno-ekonomskestrukture.Takode u
protivrednomodnosusa sferomsvakodnevnog.
Sledeii neophodanpojam, koji setakodeizvodi iz kategorije
rodnosti, jesl univerzaLne
vrednosti.Za Heller, vrednostje sve
ono Sto ,,oboga6ujei potpomaZesu5tinskesnageroda" (Vujadinovi6, 1988:34), a univerzalnevrednosti,u skladus time, jesu
dovedanstva",
odnosnodana5njistupanjrazvojaisto,,samosvest
rijske svesti koji obeleLava,,zamenapartikularnog stanovi5ta
univerzalnim... zame\aidentifikacijes lokalnomzajednicomidentifikacijom s celim ljudskim rodom i s jedinstvenomlidno56u"
(Vujadinovi6,1988:40). Odnosno,redimajednogdrugogpripadni-

ka Skole, univerzalnevrednostisadinjavasve ono Sto doprinosi

ostvarenjucilja da dovekgospodarisopstvenomsudbinom,kreira
sopstveniZivot, usmeravaistoriju i daje joj smisao(G. Markus,
nav.prema:Vujadinovii, 1988:31). Prekouniverzalnihvrednosti,
pak, uvodi se i noseii pojam ditave ove teorije, naime radikalne
potrebe.Radikalnepotrebeproizlazeiz artikulacije nezadovoljstva
otudenimZivotom(odnosimaizrabljivanja,dominacijei hijerarhije,
gubitkomsmisla)i razotkrivanjauzrodnikatakvog stanja;povezivanjenezadovoljstva
sauniverzalnimljudskimvrednostimadovodi
stava
neposluinostii pobune.Radikalnepotrebe
do uoblidavanja
javljaju
(kapitalistidkog)druStva,i tek unutar
unutar
modernog
se
po5to
ne
mogu
zadovoljiti
u njegovim okvirima, one
njega;ali,
se
postajupokretadiradikalne(socijalistidke)promene,faktori prevladavanja(Heller,nav.premaVujadinovii,1988:4I,175,183).Ili,
kako to drugim svojim rednikomiskazujeHeller,logika demokratije
teLida razbijeogranidenjalogike kapitalizma.Heller izridito nabraja
vrste radikalnihpotreba:za ostvarenjejedinstvenogdovedanstva,
za mogu6nostsvakogada postanerazvijenalidnost,za samoodludivanjeo razvoju dru5tvakroz racionalnudiskusiju,za jednakost
me<Iuljudima, za eliminaciju dominacije,rata, gladi i patnje, te
jazaizmedumasovnei visoke kulture (nav. prema:Vujadinovid,
1988:184).
Preko kategorijerodnosti defini3ese i jedna od osnovnih
suprotnostikod Heller - parpartikularitet/individua (Heller, 1969:
68-70;Heller, 1978:4I-65). PartikuLaritetjetakav modusZivljenja
gdeje cilj puko samoodrlanje;takav pojedinacse spontanoidentisviklosti",sasvimeStomu omogudava
fikuje sasvakim,,sistemom
i ,,ugodan"Zivot,li5enkonflikata.Dosada5njirazvoj
samoodrZanje
civilizacije, koji je ,,gojio" partikularitet,bio je razvoj otudenja.
No, po5toodrZanjepojedinacau svom svakodnevnomZivotu,nji- ><
u svim dosadainjim
hovo pojedinadnoi dru5tvenoreprodukovanje
druStvimanije zahtevaloni5tavi5e od pukog partikulariteta,upravo {J)
radu mno5tvapartikularitetAtreba zahvaliti za celokupnobogatstvo fE
o
dovedanstva.Partikularitetje takodeotelovljenje rodnosti,premda
nereflektovane.
Individua,pak,nastajeuzdizanjemiz partikularite- ?
TL
ta. Ona uspostavljasvestanodnos prema rodnom i ureduje svoj N
svakodnevniZivot u skladu s tim odnosom.Dok partikularitet ima
(,,svesto svomJaoposre- tr
svesto svomJa,individuaima samosvest
dovanusve5iuo rodnosti",Heller, 1978:59). Ona sene samoidentifikuje spontanoniti bezuslovnoprihvatasvet u koji se rodi; ima
J

115

a
o_
U)
z

lt4

dovodi do takvog delanjai mi5ljenjakoji su psihidki aktivni, ali

saznajnoi moralnopasivni:mogu6noje ,,korektno"provestiditav
Zivot(uspe5no
sesamoodrLatiusvakodnevici)
iskljudivona osnovu
njih, ali u tom sludajupojedindevesposobnostizakrLljavalui on
postajenespremanda se suodisa nepredvidenimsituacijama(kao
Sto je krupna dru5tvenapromena ili nagla promenavlastitog
dru5tvenogpoloLaja,Stosu destepojaveu savremenom
druitvu);
grub
prema
pojedinadnom.
6)
odnos
Svakodnevnoznatje, mi5ljenjei oseianjesu antropolo5ki
primarni, a Husserlje u pravu Stoovu orijentacijunaziva,,prirodnim
stavom",jer su umetnidki,naudnii drugi,,specijalizovani"
stavovi
antropolodkisekundarni(I97 8: 325).
b) Rodne objektivacije za sebe ukljudujureligiju, nauku, umetnosti filozofiju. One nisu nuZne(bilo je dru5tavai bez
njih), a njihova ulogaje da daju smisaoljudskomZivotu,objedinjuju
heterogenenormei pravila svakodnevnogZivotau jedinstvenpogled na svet i da apsorbuju,,kulturniviSak"subjektivnostikoji se
ne uklapau norrnei pravila svakodnevice.
Sa svakodnevnimZivotom ove objektivacije(,,objektivacijeljudskog saznanjai samosaznanja")uspostavljajuprotivredanodnos:one su prvobitnoizrasle
iz svakodnevnihpotrebapojedinca ili drudtva,ali su ih odmah
prevazi5le;one ne stoje u neposrednojvezi sa svakodnevicom,
iako se nikad sasvim od nje ne odvajaju (na primer, prodiranje
naudnihsaznanjau savremenusvakodnevicu
; religij sko oblikovanje
celokupnogZivotau ranijim dru5tvima;neodvojivostumetnostiod
svakodnevice;
Heller,1978:184).
c) Rodne objektivacije po sebi i za sebe:drLava,prapolitidke,kulturne)koje zajedno
vo, institucijeuop5te(ekonomske,
dine identitet odredenedru5tveno-ekonomskestrukture.Takode u
protivrednomodnosusa sferomsvakodnevnog.
Sledeii neophodanpojam, koji setakodeizvodi iz kategorije
rodnosti, jesl univerzaLne
vrednosti.Za Heller, vrednostje sve
ono Sto ,,oboga6ujei potpomaZesu5tinskesnageroda" (Vujadinovi6, 1988:34), a univerzalnevrednosti,u skladus time, jesu
dovedanstva",
odnosnodana5njistupanjrazvojaisto,,samosvest
rijske svesti koji obeleLava,,zamenapartikularnog stanovi5ta
univerzalnim... zame\aidentifikacijes lokalnomzajednicomidentifikacijom s celim ljudskim rodom i s jedinstvenomlidno56u"
(Vujadinovi6,1988:40). Odnosno,redimajednogdrugogpripadni-

ka Skole, univerzalnevrednostisadinjavasve ono Sto doprinosi

ostvarenjucilja da dovekgospodarisopstvenomsudbinom,kreira
sopstveniZivot, usmeravaistoriju i daje joj smisao(G. Markus,
nav.prema:Vujadinovii, 1988:31). Prekouniverzalnihvrednosti,
pak, uvodi se i noseii pojam ditave ove teorije, naime radikalne
potrebe.Radikalnepotrebeproizlazeiz artikulacije nezadovoljstva
otudenimZivotom(odnosimaizrabljivanja,dominacijei hijerarhije,
gubitkomsmisla)i razotkrivanjauzrodnikatakvog stanja;povezivanjenezadovoljstva
sauniverzalnimljudskimvrednostimadovodi
stava
neposluinostii pobune.Radikalnepotrebe
do uoblidavanja
javljaju
(kapitalistidkog)druStva,i tek unutar
unutar
modernog
se
po5to
ne
mogu
zadovoljiti
u njegovim okvirima, one
njega;ali,
se
postajupokretadiradikalne(socijalistidke)promene,faktori prevladavanja(Heller,nav.premaVujadinovii,1988:4I,175,183).Ili,
kako to drugim svojim rednikomiskazujeHeller,logika demokratije
teLida razbijeogranidenjalogike kapitalizma.Heller izridito nabraja
vrste radikalnihpotreba:za ostvarenjejedinstvenogdovedanstva,
za mogu6nostsvakogada postanerazvijenalidnost,za samoodludivanjeo razvoju dru5tvakroz racionalnudiskusiju,za jednakost
me<Iuljudima, za eliminaciju dominacije,rata, gladi i patnje, te
jazaizmedumasovnei visoke kulture (nav. prema:Vujadinovid,
1988:184).
Preko kategorijerodnosti defini3ese i jedna od osnovnih
suprotnostikod Heller - parpartikularitet/individua (Heller, 1969:
68-70;Heller, 1978:4I-65). PartikuLaritetjetakav modusZivljenja
gdeje cilj puko samoodrlanje;takav pojedinacse spontanoidentisviklosti",sasvimeStomu omogudava
fikuje sasvakim,,sistemom
i ,,ugodan"Zivot,li5enkonflikata.Dosada5njirazvoj
samoodrZanje
civilizacije, koji je ,,gojio" partikularitet,bio je razvoj otudenja.
No, po5toodrZanjepojedinacau svom svakodnevnomZivotu,nji- ><
u svim dosadainjim
hovo pojedinadnoi dru5tvenoreprodukovanje
druStvimanije zahtevaloni5tavi5e od pukog partikulariteta,upravo {J)
radu mno5tvapartikularitetAtreba zahvaliti za celokupnobogatstvo fE
o
dovedanstva.Partikularitetje takodeotelovljenje rodnosti,premda
nereflektovane.
Individua,pak,nastajeuzdizanjemiz partikularite- ?
TL
ta. Ona uspostavljasvestanodnos prema rodnom i ureduje svoj N
svakodnevniZivot u skladu s tim odnosom.Dok partikularitet ima
(,,svesto svomJaoposre- tr
svesto svomJa,individuaima samosvest
dovanusve5iuo rodnosti",Heller, 1978:59). Ona sene samoidentifikuje spontanoniti bezuslovnoprihvatasvet u koji se rodi; ima
J

115

distancuspramsamesebe,pa prematome i spramsvojih partikularnih motiva,nastrojenosti

i datosti,samusebeprocenjujuiii kritikuju6i prema odstupanjuod rodnosti.Ona stvaravlastitu hijerarhiju vrednosti,gde samoodrZanje
vi5e nije vrhovni zakon;u skladu
s tom hijerarhijom,onabira i odluduje.Za individuu takodepostoje,
i nuZnesu, iste osnovnekategorijei strukturesvakodnevnogLivota,
ali ona im dajedrugadijismisao,jer ume u njima da prepoznaono
Sto spredavarodni razvitak, pa to nadvladavai odbacuje- ne i
svakodnevicukao takvu.Tu selekcijuindividuavr5i pomodu,,pogledana svet",individualnokreiraneideologijei slike sveta.
U vezi s kategorijomrodnostidefini5esei pojam otudenja.
S nastupanjemdru5tvenepodelerada,,,usvajanjesveta"- osnova
svakodnevnogZivota- postajeistovremeno,,usvajanjeotudenja,,.
Otad pa nadalje,dovekodrastau odredeni,ogranidenimilje svog
sloja, klase, staleLa on dakle usvajasamoneke od aspekatadovekove rodnosti,dok se s drugim aspektimasuodavakao sa tudim
svetom,,,svetom
s drugimobidajima,normama,zahtevima,oblicima Zivota,nadinimaLiv ota" (1978: 35). RaspoloZivistupanjrodnog
razvitka,medutim,nadajesesamodruitvu kao celini, i nije dostupan
nijednompojedincu uzetom zasebno.Autonomizacijafilozofije,
nauke,umetnosti,kao i drZave,politike i prava od sferesvakodnevnog Zivotapredstavljalaje nuZanput razvoja ljudskosti. Bez toga
se,naime,,,uop5te
ne bi mogaoostvaritirazvitakvrednosti,bududi
da istorijasledujeiz svakodnevnog
delanjamnogihstotinamiliona
ljudi" (1978: ll4)?2 Jedinosu se na taj nadinmogle stvoriti nove
mogudnostii predusloviza Sirenjeuniverzalnihvrednostii radikalnih potreba.Tako za Heller istorijski razvoj,naroditou razdoblju
modernosti,ima izrazito protivredan,antinomidankarakter:rastu6e
otudenje,ali i Sirokiemancipatorskipotencijali koji obedavajumoguinost dokidanja otudenjajednom za svagda.U savremenom
dru5tvuta napetostdolazi do vrhunca.S jedne strane,u njemu
kolonizacija svakodnevnogZivota dostiZenevidenerazmere:u nj
prodire otudenaracionalnost(,,racionalnostrazuma")preko tehno"" Iskonskastopljenostsvakodneviccsa drugostepenimrodnim objcktivacijama zaHeller je, dakle, nc5todefinitivno i nepovratnoizgubljcno, za dim ne
trebaZaliti. Otud ona smatrada stanovi5takoja traZevraianje u to stanje,odnosno
da se,,totalitetsvakodnevnog
Zivotauzdignedo nivoa rodnihdelatnostii objektivacija" predstavljaiu,,retrogradnuutopiju", koju ,,trebaosuditi"jer zahtcvaneostvarljivo i ne respektujc dostignuti stupani razvo.iadovcdanstva(Heller, 1969:67).
Posredije, odito,anonimnapolemikasa Lefebvreom,diji je stav o ovom pitanju
upravosuprotan.

116

logije i popularnenauke(intervencijau organizacijuZivotau doma6instvu,odevanje,ishranu,odgoj dece,seksualniZivot, itd.);

svakodnevniodnosimeduljudima gubespontanosti neposrednost,
postajuobezlidenii otutleni;norrnei pravila svakodnevnogLivota
liSenesu vrednosnogsadrZajai svedenena puke instrukcije za
Medutim, svi ovi
svakodnevica.
upotrebu;rezultatje obesmi5ljena
procesiimaju i svoje drugo, pozitivno lice. Jer, savremenioblk
,,kolonizacije"svakodnevnogZivota razlikuje se od prethodnih"
po tomeStose sada,prvi put - kao Stoje ve6redeno- svakodnevni
Zivot osamostaljuje,postajerelativnonezavisan.Zahvaljujuditome,
postajemoguino i da sekolonizacijatematizujei dajoj sesvakodnevni akteri suprotstave.Drugi bitan momenatsadinjavapostojanje
,javne sfere" u kojoj se susre6usubjektivnonezadovoljstvosvakodnevnimZivotom (,,kulturniviSak") i univerzalnevrednostiiz
okrilja kritidkih pogledana svet. U tom spoju postajemoguina
artikulacijaradikalnihpotrebai formiranjenovih dru5tvenihpokreta
kao nosilacabuduieg preobraZaja(Vujadinovi6,1988: lI4-5;
Heller,1969).
Heller,dakle,dajeodludnonegativanodgovorna pitanjeda
je
li svakodnevniZivot nuZnootuden.Medutim, u pogledunadina
i putevarazotudenjau njenom stanovi5tupostoji protivrednost.S
jedne strane,ona, poput ostalih marksistidkihteoretidara,vezuje
razotudenjeza revolucionarnupraksui vidi kvalitativan preobraZaj
svakodnevicekao integralandeo, ili dak sam smisao,op5tedruStvenogpreobraZaja(v. npr. Heller, 1978:20), dakle kao poduhvat
koji semoZeostvaritisamokolektivno(i to, tendencijski,na nivou
,,svetskogdru5tva"). S druge strane,pojam individue koji je
mogu6nost
valan
konotira
veoma
intimno
Hellerovoj, odigledno,
,,solo" akcija pojedincakoji, uspostaviv5ireflektovanodnosprema
rodnosti i distancu spram samoga sebe kroz koju meri svoja x
postignuia metrom univerzalnihvrednosti, sam za sebei, tako
reii, ,,iznutra"razotudujesvoj svakodnevniZivot.PonegdeHeller aF
stvarpostavlja \zrazito individualistidki: ,,Vjerujem da bit otudenja
svakida5njegLivota principijelno nije skrivena u svakida5njem
;
mi5ljenju i formama djelatnosti,nego u onoj navadi, u koioi .se atr
nalaziodnospojedincaspromovihformi djelatnosti,...Ova sposo- o
bnost ovisi u zbiljnosti o tome, u kojem odnosupojedinacstoji
spramne-svakida5njih,to znadispramrazliditih rodnih objektivaciN

J
LL

23Za razliku od Habermasa,Heller smatrarla kolonizaciia svakodncvice

.ic
bila na delu i u predmodernimdru5tvenimformaciiama.

tt7

distancuspramsamesebe,pa prematome i spramsvojih partikularnih motiva,nastrojenosti

i datosti,samusebeprocenjujuiii kritikuju6i prema odstupanjuod rodnosti.Ona stvaravlastitu hijerarhiju vrednosti,gde samoodrZanje
vi5e nije vrhovni zakon;u skladu
s tom hijerarhijom,onabira i odluduje.Za individuu takodepostoje,
i nuZnesu, iste osnovnekategorijei strukturesvakodnevnogLivota,
ali ona im dajedrugadijismisao,jer ume u njima da prepoznaono
Sto spredavarodni razvitak, pa to nadvladavai odbacuje- ne i
svakodnevicukao takvu.Tu selekcijuindividuavr5i pomodu,,pogledana svet",individualnokreiraneideologijei slike sveta.
U vezi s kategorijomrodnostidefini5esei pojam otudenja.
S nastupanjemdru5tvenepodelerada,,,usvajanjesveta"- osnova
svakodnevnogZivota- postajeistovremeno,,usvajanjeotudenja,,.
Otad pa nadalje,dovekodrastau odredeni,ogranidenimilje svog
sloja, klase, staleLa on dakle usvajasamoneke od aspekatadovekove rodnosti,dok se s drugim aspektimasuodavakao sa tudim
svetom,,,svetom
s drugimobidajima,normama,zahtevima,oblicima Zivota,nadinimaLiv ota" (1978: 35). RaspoloZivistupanjrodnog
razvitka,medutim,nadajesesamodruitvu kao celini, i nije dostupan
nijednompojedincu uzetom zasebno.Autonomizacijafilozofije,
nauke,umetnosti,kao i drZave,politike i prava od sferesvakodnevnog Zivotapredstavljalaje nuZanput razvoja ljudskosti. Bez toga
se,naime,,,uop5te
ne bi mogaoostvaritirazvitakvrednosti,bududi
da istorijasledujeiz svakodnevnog
delanjamnogihstotinamiliona
ljudi" (1978: ll4)?2 Jedinosu se na taj nadinmogle stvoriti nove
mogudnostii predusloviza Sirenjeuniverzalnihvrednostii radikalnih potreba.Tako za Heller istorijski razvoj,naroditou razdoblju
modernosti,ima izrazito protivredan,antinomidankarakter:rastu6e
otudenje,ali i Sirokiemancipatorskipotencijali koji obedavajumoguinost dokidanja otudenjajednom za svagda.U savremenom
dru5tvuta napetostdolazi do vrhunca.S jedne strane,u njemu
kolonizacija svakodnevnogZivota dostiZenevidenerazmere:u nj
prodire otudenaracionalnost(,,racionalnostrazuma")preko tehno"" Iskonskastopljenostsvakodneviccsa drugostepenimrodnim objcktivacijama zaHeller je, dakle, nc5todefinitivno i nepovratnoizgubljcno, za dim ne
trebaZaliti. Otud ona smatrada stanovi5takoja traZevraianje u to stanje,odnosno
da se,,totalitetsvakodnevnog
Zivotauzdignedo nivoa rodnihdelatnostii objektivacija" predstavljaiu,,retrogradnuutopiju", koju ,,trebaosuditi"jer zahtcvaneostvarljivo i ne respektujc dostignuti stupani razvo.iadovcdanstva(Heller, 1969:67).
Posredije, odito,anonimnapolemikasa Lefebvreom,diji je stav o ovom pitanju
upravosuprotan.

116

logije i popularnenauke(intervencijau organizacijuZivotau doma6instvu,odevanje,ishranu,odgoj dece,seksualniZivot, itd.);

svakodnevniodnosimeduljudima gubespontanosti neposrednost,
postajuobezlidenii otutleni;norrnei pravila svakodnevnogLivota
liSenesu vrednosnogsadrZajai svedenena puke instrukcije za
Medutim, svi ovi
svakodnevica.
upotrebu;rezultatje obesmi5ljena
procesiimaju i svoje drugo, pozitivno lice. Jer, savremenioblk
,,kolonizacije"svakodnevnogZivota razlikuje se od prethodnih"
po tomeStose sada,prvi put - kao Stoje ve6redeno- svakodnevni
Zivot osamostaljuje,postajerelativnonezavisan.Zahvaljujuditome,
postajemoguino i da sekolonizacijatematizujei dajoj sesvakodnevni akteri suprotstave.Drugi bitan momenatsadinjavapostojanje
,javne sfere" u kojoj se susre6usubjektivnonezadovoljstvosvakodnevnimZivotom (,,kulturniviSak") i univerzalnevrednostiiz
okrilja kritidkih pogledana svet. U tom spoju postajemoguina
artikulacijaradikalnihpotrebai formiranjenovih dru5tvenihpokreta
kao nosilacabuduieg preobraZaja(Vujadinovi6,1988: lI4-5;
Heller,1969).
Heller,dakle,dajeodludnonegativanodgovorna pitanjeda
je
li svakodnevniZivot nuZnootuden.Medutim, u pogledunadina
i putevarazotudenjau njenom stanovi5tupostoji protivrednost.S
jedne strane,ona, poput ostalih marksistidkihteoretidara,vezuje
razotudenjeza revolucionarnupraksui vidi kvalitativan preobraZaj
svakodnevicekao integralandeo, ili dak sam smisao,op5tedruStvenogpreobraZaja(v. npr. Heller, 1978:20), dakle kao poduhvat
koji semoZeostvaritisamokolektivno(i to, tendencijski,na nivou
,,svetskogdru5tva"). S druge strane,pojam individue koji je
mogu6nost
valan
konotira
veoma
intimno
Hellerovoj, odigledno,
,,solo" akcija pojedincakoji, uspostaviv5ireflektovanodnosprema
rodnosti i distancu spram samoga sebe kroz koju meri svoja x
postignuia metrom univerzalnihvrednosti, sam za sebei, tako
reii, ,,iznutra"razotudujesvoj svakodnevniZivot.PonegdeHeller aF
stvarpostavlja \zrazito individualistidki: ,,Vjerujem da bit otudenja
svakida5njegLivota principijelno nije skrivena u svakida5njem
;
mi5ljenju i formama djelatnosti,nego u onoj navadi, u koioi .se atr
nalaziodnospojedincaspromovihformi djelatnosti,...Ova sposo- o
bnost ovisi u zbiljnosti o tome, u kojem odnosupojedinacstoji
spramne-svakida5njih,to znadispramrazliditih rodnih objektivaciN

J
LL

23Za razliku od Habermasa,Heller smatrarla kolonizaciia svakodncvice

.ic
bila na delu i u predmodernimdru5tvenimformaciiama.

tt7

ja" (1969:67). Ako sekaZeda formalnekarakteristikesvakodnevice

mogu ostati iste ali dobiti ,,drugadijismisao",onda to ima dalekoseZneposledicepo ditavukoncepciju.2a
MoZemona kraju napravitinekaporedenjaizmeduHeller i
Lefebvrea,kao autoradveju najcelovitijih teorija u okviru marksistidkih poimanjasvakodnevice.
Dok je Lefebvresav u neurednoj
lepr5avosti,
Hellerje nepopustljivoozbiljnai sistematidna;
nasuprot
njegovom nemaru stoji njena mreLajasno definisanihpojmova
koji se kao takvi nadaljedoistai koriste.Dok od Lefebvrea,kao
Stoje redeno,uglavnommoZemopreuzimatipojedinadneuvide,
ne i celinu, sa Heller je situacijaupravo suprotna:celina njene
strogei dvrste teorijske konstrukcijenudi se ditaocupo nadelu
,,uzmi ili ostavi". Pomenutje takoderaskoraku shvatanjuigre i
praznlkai njihovog mestau svakodnevnomZivotu.Slidno tome,
iako oboje govore o umetnosti,reklo bi se da pod time ne misle
isto: dok je za Lefebvrea,,umetnost"zapravoisto Stoi ,,estetsko"
u najlirem smislu(ukratko,sveStoZivotdini lepim),Heller odigledno iskljudivo ima na umu najtradicionalnijeshvaienu,,visoku"
umetnost:

Problem normativnosti

()
6
oa
z

Marksistidkipristupsvakodnevnom
Zivotu,poputdrugihpodrudja na koja se primenjuje ovaj nadin mi5ljenja, opteredenje
pitanjemnormativnosti.Kako je to dZentlmenskiformulisaoJeffrey
Alexander(1987: 332),nije da marksistidkasocijalnateorija nije
naudna- pre bi semoglo reii da jeviie negonaudna.ttNo, moZda
je ovaj osobeni,,viSak"naroditouodljiv kadaje red o svakodnevnom
Zivotu,pogotovo ako stanemona stanoviStesociologije.Jer, sociologija,kao disciplinarnidiskurs,inoralabi da ukljudi zahtevza
makarnadelnommoguino5iu operacionalizacije
svojih pojmova;
a ,,svakodnevniZivot" ve6 s prvim koracima operacionalizacije
name6eempirijsku konkretnostkoja lako odajeopasnostisadrZane
u brzopletomuvoilenju normativnosti.
2aAko

bis-o ovu logiku sledili dalje no Stoto Heller dini, molli bismo
zavr5itikod figure budistidkogkaluderaili,.jo5 gorc (gorc,hocurcii, po marksistidka
ishodiStakoncepcije),,,iznutra"prosvctljenogroba kao uzorarazotudeneindividue.
2s
I.lo5 kuZ", ,,Marksizamje jedini vicl sociolo3keteorije koji nosi svoja
moralnaopredelieniana rukavu" (Alexander, 1987 332).

I 18

Osnovunormativnostivlastitogpristupamarksistidkiautori
destone oseiajupotrebuda eksplicirajui obrazloZe;a ako to dine,
obidnose ne dopu5tada je red o spoljaunetim vrednosnimpostavkama,vei se merila za kritiku svakodnevicesmatrajuizvedenim
razvo'
kao 'organski'ishoddru5tvenoistorijskog
iz samestvarnosti,
ja dovedanstva.
To, recimo,jasno iskazujeGyorgy Markus kada kaZeda
opredeljenjezauniverzalnevrednostinije proizvoljanizbor, nego
vaLe(e",zatoStoseuspostavljaprekoobjektivne,istor,,generalno
ij ski imanentne,univerzalnekarakterizacije lj udskog r azvoja kroz
ono,,StodovekmoZeda bude,sctda"(eksplicitniciljevi toga,,moLe"
navedenisu ranije u ovom tekstu). Sagledavanjete,,crvene niti
istorije", napredovanja,,ljudskih suStinskihsnaga" nije moralni
postulatili utopijskazamisao,nego objektivnoproistideiz empirijske podloge ljudskog razvoja (cit. prema: Vujadinovii, 1988:
31). Ali, kada se suodimosa iskustvenimmaterijalom,postaje
mnogo manje jasnokako iemo odabrationo Sto iemo proglasiti
'doprinosomrazvoju ljudskih su5tinskihsnaga'i razdvojiti ga od
onoga'nazadnog'.Ako se vratimo listi koju A. Heller nudi kao
zbir 'radikalnih potreba',ne moZemoseoteti utisku da ona zapravo
'smanjivanje
nudi popisvrednostikoje samaispoveda(up. recimo
jazaizmedumasovnei visoke kulture'). Mora se, svejedno,piznati
da Heller paZljivijetretiraproblemnormativnostinego,na primer,
Lefebvreili Kosik. Ali ipak, kod nje ostajenapredpomenutaprotivrednostu re5enjupitanja otudenja(kolektivno/individualno),kao
i problem sa individualnimre5enjem:ono je, naime,po definiciji
nevidljivo: kako ie istraZivadznati da je samosvesnaindividua
pobedilaotudenjeu svom Livotut'
Nadalje,ustvrdilasam,naokoprotivredno,da seiz Lefebvrea
ne mogu izvlli upute za socioloSkoistraZivanje,a da su, s druge x
kod nasredovnoishodilaiznjestrane,proudavanjasvakodnevice
govih radova.Pri bliZemrazmatranju,medutim,ispostavljase da tJ)F
l
su seona vrie legitimisala pozivanjemna Lefebvrea,dok su vlastiti (Io
postupak,a narodito operacionalizacijupojmova, formirala na
?

26
U kasniiim [azama,pripadnici BudimpeltanskcSkolesa mnogo vi5e
respektaprema dru5tvcnojrealnosti primenjuiu teori.iuradikalnih potreba;v. npr'
Fcher,Heler,Marku3,l9tt6, gdc se zaistapotkrcplju.ictczada jc realnisocijalizam
(bio) ,,diktaturanadpotrebama".Danas,zapravo,Helleri nc zastupavi5eprvobitnu
verziju,,teorijeradikalnihpotreba",ali njenaraniia dcla sc ipak i nadaljekoriste
Zivota.
kao teoriiskiizvor za pristupanjcproblematicisvakodnevnog

N
t!

119

ja" (1969:67). Ako sekaZeda formalnekarakteristikesvakodnevice

mogu ostati iste ali dobiti ,,drugadijismisao",onda to ima dalekoseZneposledicepo ditavukoncepciju.2a
MoZemona kraju napravitinekaporedenjaizmeduHeller i
Lefebvrea,kao autoradveju najcelovitijih teorija u okviru marksistidkih poimanjasvakodnevice.
Dok je Lefebvresav u neurednoj
lepr5avosti,
Hellerje nepopustljivoozbiljnai sistematidna;
nasuprot
njegovom nemaru stoji njena mreLajasno definisanihpojmova
koji se kao takvi nadaljedoistai koriste.Dok od Lefebvrea,kao
Stoje redeno,uglavnommoZemopreuzimatipojedinadneuvide,
ne i celinu, sa Heller je situacijaupravo suprotna:celina njene
strogei dvrste teorijske konstrukcijenudi se ditaocupo nadelu
,,uzmi ili ostavi". Pomenutje takoderaskoraku shvatanjuigre i
praznlkai njihovog mestau svakodnevnomZivotu.Slidno tome,
iako oboje govore o umetnosti,reklo bi se da pod time ne misle
isto: dok je za Lefebvrea,,umetnost"zapravoisto Stoi ,,estetsko"
u najlirem smislu(ukratko,sveStoZivotdini lepim),Heller odigledno iskljudivo ima na umu najtradicionalnijeshvaienu,,visoku"
umetnost:

Problem normativnosti

()
6
oa
z

Marksistidkipristupsvakodnevnom
Zivotu,poputdrugihpodrudja na koja se primenjuje ovaj nadin mi5ljenja, opteredenje
pitanjemnormativnosti.Kako je to dZentlmenskiformulisaoJeffrey
Alexander(1987: 332),nije da marksistidkasocijalnateorija nije
naudna- pre bi semoglo reii da jeviie negonaudna.ttNo, moZda
je ovaj osobeni,,viSak"naroditouodljiv kadaje red o svakodnevnom
Zivotu,pogotovo ako stanemona stanoviStesociologije.Jer, sociologija,kao disciplinarnidiskurs,inoralabi da ukljudi zahtevza
makarnadelnommoguino5iu operacionalizacije
svojih pojmova;
a ,,svakodnevniZivot" ve6 s prvim koracima operacionalizacije
name6eempirijsku konkretnostkoja lako odajeopasnostisadrZane
u brzopletomuvoilenju normativnosti.
2aAko

bis-o ovu logiku sledili dalje no Stoto Heller dini, molli bismo
zavr5itikod figure budistidkogkaluderaili,.jo5 gorc (gorc,hocurcii, po marksistidka
ishodiStakoncepcije),,,iznutra"prosvctljenogroba kao uzorarazotudeneindividue.
2s
I.lo5 kuZ", ,,Marksizamje jedini vicl sociolo3keteorije koji nosi svoja
moralnaopredelieniana rukavu" (Alexander, 1987 332).

I 18

Osnovunormativnostivlastitogpristupamarksistidkiautori
destone oseiajupotrebuda eksplicirajui obrazloZe;a ako to dine,
obidnose ne dopu5tada je red o spoljaunetim vrednosnimpostavkama,vei se merila za kritiku svakodnevicesmatrajuizvedenim
razvo'
kao 'organski'ishoddru5tvenoistorijskog
iz samestvarnosti,
ja dovedanstva.
To, recimo,jasno iskazujeGyorgy Markus kada kaZeda
opredeljenjezauniverzalnevrednostinije proizvoljanizbor, nego
vaLe(e",zatoStoseuspostavljaprekoobjektivne,istor,,generalno
ij ski imanentne,univerzalnekarakterizacije lj udskog r azvoja kroz
ono,,StodovekmoZeda bude,sctda"(eksplicitniciljevi toga,,moLe"
navedenisu ranije u ovom tekstu). Sagledavanjete,,crvene niti
istorije", napredovanja,,ljudskih suStinskihsnaga" nije moralni
postulatili utopijskazamisao,nego objektivnoproistideiz empirijske podloge ljudskog razvoja (cit. prema: Vujadinovii, 1988:
31). Ali, kada se suodimosa iskustvenimmaterijalom,postaje
mnogo manje jasnokako iemo odabrationo Sto iemo proglasiti
'doprinosomrazvoju ljudskih su5tinskihsnaga'i razdvojiti ga od
onoga'nazadnog'.Ako se vratimo listi koju A. Heller nudi kao
zbir 'radikalnih potreba',ne moZemoseoteti utisku da ona zapravo
'smanjivanje
nudi popisvrednostikoje samaispoveda(up. recimo
jazaizmedumasovnei visoke kulture'). Mora se, svejedno,piznati
da Heller paZljivijetretiraproblemnormativnostinego,na primer,
Lefebvreili Kosik. Ali ipak, kod nje ostajenapredpomenutaprotivrednostu re5enjupitanja otudenja(kolektivno/individualno),kao
i problem sa individualnimre5enjem:ono je, naime,po definiciji
nevidljivo: kako ie istraZivadznati da je samosvesnaindividua
pobedilaotudenjeu svom Livotut'
Nadalje,ustvrdilasam,naokoprotivredno,da seiz Lefebvrea
ne mogu izvlli upute za socioloSkoistraZivanje,a da su, s druge x
kod nasredovnoishodilaiznjestrane,proudavanjasvakodnevice
govih radova.Pri bliZemrazmatranju,medutim,ispostavljase da tJ)F
l
su seona vrie legitimisala pozivanjemna Lefebvrea,dok su vlastiti (Io
postupak,a narodito operacionalizacijupojmova, formirala na
?

26
U kasniiim [azama,pripadnici BudimpeltanskcSkolesa mnogo vi5e
respektaprema dru5tvcnojrealnosti primenjuiu teori.iuradikalnih potreba;v. npr'
Fcher,Heler,Marku3,l9tt6, gdc se zaistapotkrcplju.ictczada jc realnisocijalizam
(bio) ,,diktaturanadpotrebama".Danas,zapravo,Helleri nc zastupavi5eprvobitnu
verziju,,teorijeradikalnihpotreba",ali njenaraniia dcla sc ipak i nadaljekoriste
Zivota.
kao teoriiskiizvor za pristupanjcproblematicisvakodnevnog

N
t!

119

nekim drugim osnovama.Uzmimo, recimo,problem porodidnog

koji su bili
Zivotai roditeljstva,tih vaZnihaspekatasvakodnevice,
predmetnekolikih istraZivanja(Blagojevii, 1993,1997; Petrovii,
1994;Vujadinovii, 1995;Milii, 1995).Tu je sasvimuobidajeno
mehanidkiprenositi,najde5ie,madane i uvek, iz Lefebvrea"lamente
nad 'privatizacijom' svakodnevnogZivota u porodici kao izrazu
njegove otudenosti;ostaje potpuno nejasnoStabi to moglo da
zna(ir kontekstudana5njeSrbije (zar se ne bi s jednakommerom
opravdanosti moglo govoriti o prinudnom podruitvLjerltt porodidnogLivotakao ,,otuilenju"?).Konstatovanje'poreme6aja'u
zadovoljavanjupotreba- neretko uz podmetanjeistraZivadevih
vrednostikao samoodiglednog
kriterijuma za 'kritiku svakodneIli,
vice' vei je godinamaop5temestomnogih istraZivanja.2'
zapazimokako Vujadinovii (1995: 305) konstatujeda je,'u modernomdruStvu',svakodnevniZivot 'otuden(racionalizovan,
kolonizovan)', dok Blagojevi(,(1997:63) karakteri5esvakodnevicuu
neindidana5njojSrbiji kao ispunjenuinercijom,nerefleksivno5iu,
je
vidualizovano56u,
imitacijom- dakle,implicitno,svakodnevica
jer
otudena je nedovoljnoracionalizovana.Ko 6e, onda, biti taj
koji 6epresuditiizmeduova dva stava?U svom istraZivanjuroditeg Liv ota,Blagojevi6(1993: 328) operalj stvau sklopusvakodnevno
cionalizuje 'otudenje roditeljstva' kroz niz empirijskih mera (raskorak u broju Zeljenei odekivanedece,motivacijaza roditeljstvo,
procenapozitivnih i negativnihstranaroditeljstva,(ne)kontrola
reproduktivnesposobnosti,samoocenaroditeljstva)koje su sve
donekleupitne kao indikatori.2tlli, ako krenemood teorije radikalnih potreba(v. npr. Vujadinovii, 1995),kako moLemoznati
jesmo li ispravnoprimenili merilo 'univerzalnosti'kao orijentacione
vrednosti?Ne morajuli porodidniZivot,brak, roditeljstvo,biti bar

!2
a
(I

a
z

27
V. npt. Bcrkovii, l98l: iinjenica da mnogi ljuili kupuju automobil,a
ponemajutclefonili bojler,nazivase,,porcmciajcmrcdoslcdau zadovoljavanju
treba" (92); ili, ljudi rado pose6uiu,,prircdbesumnjivc kulturne vrcdnosti",a zaobilazc,,pozoriSta,
konccrteozbil.jncmuzikc,prcdavaniai sl" (1 l9). Sta,dakle,ovlaliuje
Evu Bcrkovii da progla5ava
Stasu to,,pravepotrcbe"ili ,,pravcvrcdnosti"- osim
govora"ili,,distinkcijc"(Bourdicu,1992,1919)?
burdijcovskog,,pcrformativnog
28 primer:
Na
zar sc nc bi apsolutnopoklapanieizmedu idealnog, leljcnog
i oickivanog broia dcce,daklc rulitcljstvo kaojedan do dctala isplaniranracionalni
,,projckt",takodcmoglo oznaditikao,,otudcno"?Autorkase kolcbai u tumadcnju
samooceneroditeljstva- ako su ispitanicizadovolinisobomkao roditeliima,to
spontanosti;
moZebiti znak ,,otudcnja"jcr sc zasnivana inerci.jii nereflektovanoj
ako nisu,opetje otudcno-jcr su nezadovoljni.

t20

doneklepartikularni,intimni i neponovljivida bi bili 'neotudeni'?

Bilo kako bilo, terenje suvi5esklizak za bezuslovneformulacije.
Zalaittei se za aktuelnostpojma otudenja,Blagojevid (1997: 62)
oseia potrebuda primeti ,,izvesnunelagodukoju upotrebaovog
pojma izazivadanas"i pripisujeje ,,kompleksumarksistidkogpojednostavljivanja"kojeg se trebaosloboditi.Moja nelagodas ovim
pojmom,medutim,prepotideiz Sirokihmogu6nostinjegovesasvim
proizvoljneprimene.
Medu izdancimamarksistidkesocijalnemisli, tek Kritidka
teorija druge generacijeu punoj meri spoznajeproblem norma('neprinudnompritivnostii nastojida briZljivom argumentacijom
nudom boljeg argumenta')obrazloli vlastitenormativneosnove.
Ni ,,najnefilozofskija"sociologijavi5e ne moZesebi dozvoliti da
prenebregne
ove standardesamorefleksije.

Literatura:
Adomo, Theodor.1987. Minima moralia. Refleksi.ie
i7.oitetenog iivota,prcv. Aleksa
Buha,Sarajevo:VcsclinMaslcIa.
Alcxandcr, Jeffrcy. 1987.Twentylzctures: Sociobgical Theory since World War
4 New York: ColumbiaUnivcrsityPrcss.
porodicc",
Bcrkovi6,Eva. l981.,,Mcstolidnc i zaicdniikepotroSnjcu prcobraZaju
u: AndclkaMilii, Eva Berkovii i Rula Pctrovii. Domatinstvo,porodicai
brak u Jttgoslavli,Bcograd:ISI FF, str.77-134.
Blagoicvi6,Marina.1993.,,Mladi i roditcljstvo:ka dczidcokrgizaci.li
roditclistva",
Sociobgijavol.XXXV, br. 3 (327-346)i 4 (567-590).
Blago.fevid,Marina. 1997. Rotliteljstvoi Jbrtilitet: Srbija devedeserilr,Bcograd:ISI
FF.
Bourdicu,Picrrc. 1979.Ia Distinction.Critique socialedu.jugement,Paris: Editions
dc Minuit.
X
Bourdieu,Pierce.1992.Stoznaii govoriti, prcv.Alka i Mladcn StCtlan,Zagreb:
r
Naprijcd.
a
f
Brand-Smitmans,Barbara.1989.,,DvostrukaHclcna: Svakidalnjica i utopiia u
cc
B lochovoi tilozoli.ii", GLedi i ta 3 4l | 989,str. 7 I 85.
Brown, Bruce. 1974.Marx, Freud, and the Critique oJ EverydayLifu: Towarda
;=
L
PermanentCuhuraLRevohltion,Ncw York: Monthlcy Review Prcss.
Dc Certcau,Michel. 1988.The Practice oJ'EverydayLifb,trans. by S. Rcndall, N
o
Berkelcy:Universityof CalilbrniaPress.
l!
DZc.j,Martin. (b.d.)Diialektitkn imaginacija:povijest Frankfurtskeikole i Institua
7a socijalno istralivanje 1923-1950,prcvco M. Suiko, Sarajcvo/Zagreb'.
Svjetlost/Globus.

t2l

nekim drugim osnovama.Uzmimo, recimo,problem porodidnog

koji su bili
Zivotai roditeljstva,tih vaZnihaspekatasvakodnevice,
predmetnekolikih istraZivanja(Blagojevii, 1993,1997; Petrovii,
1994;Vujadinovii, 1995;Milii, 1995).Tu je sasvimuobidajeno
mehanidkiprenositi,najde5ie,madane i uvek, iz Lefebvrea"lamente
nad 'privatizacijom' svakodnevnogZivota u porodici kao izrazu
njegove otudenosti;ostaje potpuno nejasnoStabi to moglo da
zna(ir kontekstudana5njeSrbije (zar se ne bi s jednakommerom
opravdanosti moglo govoriti o prinudnom podruitvLjerltt porodidnogLivotakao ,,otuilenju"?).Konstatovanje'poreme6aja'u
zadovoljavanjupotreba- neretko uz podmetanjeistraZivadevih
vrednostikao samoodiglednog
kriterijuma za 'kritiku svakodneIli,
vice' vei je godinamaop5temestomnogih istraZivanja.2'
zapazimokako Vujadinovii (1995: 305) konstatujeda je,'u modernomdruStvu',svakodnevniZivot 'otuden(racionalizovan,
kolonizovan)', dok Blagojevi(,(1997:63) karakteri5esvakodnevicuu
neindidana5njojSrbiji kao ispunjenuinercijom,nerefleksivno5iu,
je
vidualizovano56u,
imitacijom- dakle,implicitno,svakodnevica
jer
otudena je nedovoljnoracionalizovana.Ko 6e, onda, biti taj
koji 6epresuditiizmeduova dva stava?U svom istraZivanjuroditeg Liv ota,Blagojevi6(1993: 328) operalj stvau sklopusvakodnevno
cionalizuje 'otudenje roditeljstva' kroz niz empirijskih mera (raskorak u broju Zeljenei odekivanedece,motivacijaza roditeljstvo,
procenapozitivnih i negativnihstranaroditeljstva,(ne)kontrola
reproduktivnesposobnosti,samoocenaroditeljstva)koje su sve
donekleupitne kao indikatori.2tlli, ako krenemood teorije radikalnih potreba(v. npr. Vujadinovii, 1995),kako moLemoznati
jesmo li ispravnoprimenili merilo 'univerzalnosti'kao orijentacione
vrednosti?Ne morajuli porodidniZivot,brak, roditeljstvo,biti bar

!2
a
(I

a
z

27
V. npt. Bcrkovii, l98l: iinjenica da mnogi ljuili kupuju automobil,a
ponemajutclefonili bojler,nazivase,,porcmciajcmrcdoslcdau zadovoljavanju
treba" (92); ili, ljudi rado pose6uiu,,prircdbesumnjivc kulturne vrcdnosti",a zaobilazc,,pozoriSta,
konccrteozbil.jncmuzikc,prcdavaniai sl" (1 l9). Sta,dakle,ovlaliuje
Evu Bcrkovii da progla5ava
Stasu to,,pravepotrcbe"ili ,,pravcvrcdnosti"- osim
govora"ili,,distinkcijc"(Bourdicu,1992,1919)?
burdijcovskog,,pcrformativnog
28 primer:
Na
zar sc nc bi apsolutnopoklapanieizmedu idealnog, leljcnog
i oickivanog broia dcce,daklc rulitcljstvo kaojedan do dctala isplaniranracionalni
,,projckt",takodcmoglo oznaditikao,,otudcno"?Autorkase kolcbai u tumadcnju
samooceneroditeljstva- ako su ispitanicizadovolinisobomkao roditeliima,to
spontanosti;
moZebiti znak ,,otudcnja"jcr sc zasnivana inerci.jii nereflektovanoj
ako nisu,opetje otudcno-jcr su nezadovoljni.

t20

doneklepartikularni,intimni i neponovljivida bi bili 'neotudeni'?

Bilo kako bilo, terenje suvi5esklizak za bezuslovneformulacije.
Zalaittei se za aktuelnostpojma otudenja,Blagojevid (1997: 62)
oseia potrebuda primeti ,,izvesnunelagodukoju upotrebaovog
pojma izazivadanas"i pripisujeje ,,kompleksumarksistidkogpojednostavljivanja"kojeg se trebaosloboditi.Moja nelagodas ovim
pojmom,medutim,prepotideiz Sirokihmogu6nostinjegovesasvim
proizvoljneprimene.
Medu izdancimamarksistidkesocijalnemisli, tek Kritidka
teorija druge generacijeu punoj meri spoznajeproblem norma('neprinudnompritivnostii nastojida briZljivom argumentacijom
nudom boljeg argumenta')obrazloli vlastitenormativneosnove.
Ni ,,najnefilozofskija"sociologijavi5e ne moZesebi dozvoliti da
prenebregne
ove standardesamorefleksije.

Literatura:
Adomo, Theodor.1987. Minima moralia. Refleksi.ie
i7.oitetenog iivota,prcv. Aleksa
Buha,Sarajevo:VcsclinMaslcIa.
Alcxandcr, Jeffrcy. 1987.Twentylzctures: Sociobgical Theory since World War
4 New York: ColumbiaUnivcrsityPrcss.
porodicc",
Bcrkovi6,Eva. l981.,,Mcstolidnc i zaicdniikepotroSnjcu prcobraZaju
u: AndclkaMilii, Eva Berkovii i Rula Pctrovii. Domatinstvo,porodicai
brak u Jttgoslavli,Bcograd:ISI FF, str.77-134.
Blagoicvi6,Marina.1993.,,Mladi i roditcljstvo:ka dczidcokrgizaci.li
roditclistva",
Sociobgijavol.XXXV, br. 3 (327-346)i 4 (567-590).
Blago.fevid,Marina. 1997. Rotliteljstvoi Jbrtilitet: Srbija devedeserilr,Bcograd:ISI
FF.
Bourdicu,Picrrc. 1979.Ia Distinction.Critique socialedu.jugement,Paris: Editions
dc Minuit.
X
Bourdieu,Pierce.1992.Stoznaii govoriti, prcv.Alka i Mladcn StCtlan,Zagreb:
r
Naprijcd.
a
f
Brand-Smitmans,Barbara.1989.,,DvostrukaHclcna: Svakidalnjica i utopiia u
cc
B lochovoi tilozoli.ii", GLedi i ta 3 4l | 989,str. 7 I 85.
Brown, Bruce. 1974.Marx, Freud, and the Critique oJ EverydayLifu: Towarda
;=
L
PermanentCuhuraLRevohltion,Ncw York: Monthlcy Review Prcss.
Dc Certcau,Michel. 1988.The Practice oJ'EverydayLifb,trans. by S. Rcndall, N
o
Berkelcy:Universityof CalilbrniaPress.
l!
DZc.j,Martin. (b.d.)Diialektitkn imaginacija:povijest Frankfurtskeikole i Institua
7a socijalno istralivanje 1923-1950,prcvco M. Suiko, Sarajcvo/Zagreb'.
Svjetlost/Globus.

t2l

12
a

(L

a
z

Feher,Ferenc,Agnc5 Heler, Dcrd Marku5. 1986.Diktatura nad potrebama,prev.

Ivan Vejvoda,Beograd:Rad.
Zivota",
Heler,Agne5.1969.,,Marksovateorijarcvolucijei revolucijasvakida5njcg
Praxisbr. 1-2,str. 65-7'7.
Heler,Agne5.1978.Svakodnevni
livot,prev.OlgaKostrc5evii,Beograd:Nolit.
Horkha.imer,
Maks. 1976.Tradicionalnai kritiikn teorija,prev.Olga Kostrc5cvii,
Beograd:BIGZ.
Kandii, Dragana.1980. ,,Teorijski i praktidni znadaiLefebvreovekritike svakodnevnogZivota",doktorskadisertacija,FPN, Beograd.
Kosik, Karel. 1967. Dijalektikn konkretnog:Studija iz problematikeioveka i sveta,
prev. Krelimir Georgijevii, Beograd:Prosveta.
Lcfebvrc,Henri. 1988.Kritika svakidainjeglivota,prev'.P.Vranickii N. Jungwirth,
Zagreb'.Napri.jed.
Lefebvre,Henri. 1968.1.ovie quotidiennedansIe mondemoderne,Paris: Gallimard.
Lukad,Dertl. 1978.,,Predgovor"za knjigu AgnesHellerSvatodnevniiivot,Beograd'.
Nolit,str.1-18.
Marcuse,Herbert. 1968. eoviek jedne dimenzije,prev. Branka Brujii, Sarajevo:
VeselinMasle5a.
Melucci, Alberto. 1989.Nomadsof the Present:Social Movementsand Individual
Needsin ContemporarySociety,ed.by JohnKeaneandPaul Mier, London:
Hutchinson.
Milii, Anclelka.1995.,,Svakodnevni
Zivot porodicau vrtlogu dru5tvenograsula",
u: Silvano Boldi6 (ur.), Druitvenepromenei svakodnevniLivot: Srbija
poi etkomdevedesetih,Beograd:ISI FF, str. I 35-180.
Palmier,Jean-Michel.1973.,,Kritikasvakida5njeg
Zivotai novi oblici borbe",Praxis
br.l-2,str.57-63.
pragmatika:normativno-jezidki
Paviievii, Dorcle.I996. ,,Rekonstruktivna
osnov
'Kritidke teorije"', magistarski
rad, Filozofski fakultet I Bcogradu.
Petrovii,Mina. l994..lvakodnevnilivotugraduiroditelistvo,Beograd:
Centarza
demografskaistraZivanjaIDN.
Reich,Wilhelm. 1981.Masovnapsihologijafaiilma, prev.N. i Z. Puhovski,Beograd: Mladost.
Vuiadinovii,Dragica.1988.Teorijaraiikalnihpotreba:,,Budimpeitanskaikola",
Nik5ii: NIO,,Univerziteskarijed".
Vujadinovid,Dragica. 1995.,,Civilno dru5tvoi svakodncvniZivot"; u: Vuka5in
Pavlovii (:ur.),Potisnutocivilno druivo,Beograd: Eko centar,str. 303-328.
Vujovi6, Sreten.1982.Grad i rlruitvo - marksistitka misao o gradu,Beograd'.llC
SSOS,
Vujovid, Sreten(ur.). 1988.Socictlogijagraclu,Beograd:Zavod za udZbcnikei
nastavnasredstva.

IvanaSpasii
THE CONCEPTOF EVERYDAY LIFE IN MARXIST SOCIAL SCIENCE
Sttmmary
The papcrdealswith ditlbrent conceprionsof ,cverydaylifb' within Marxisr
social thought,from the perspectivcof their dcploymentin sociology.Aftcr an
overviewof empiricalinfluenccsencouragingthe rcvival of the conceptof evcryclay
life in Marxism, somecommonpoints sharedby variousMarxist authorsin conccptualizingeverydaylife arc singlcdout. Therefollows a broadcrcritical revicw oI
the approaches
formulatedby the most importantauthors:the Frankfurt School,
Karel Kosik, Henri l,efcbvre and Agncs Hellcr. In the concluding section thc
problemof normativityin thc Marxist conccptionsof everydaylife is considcrccl,
particularly in termsof the demandfor sociologicaloperationalizationof thc basic
concepts.
Key words:Everyday
life, Marxism,conceptualization,
critiquc,alienation,
normativity.

*J)
l

(r
o

LL
N

t22

123

12
a

(L

a
z

Feher,Ferenc,Agnc5 Heler, Dcrd Marku5. 1986.Diktatura nad potrebama,prev.

Ivan Vejvoda,Beograd:Rad.
Zivota",
Heler,Agne5.1969.,,Marksovateorijarcvolucijei revolucijasvakida5njcg
Praxisbr. 1-2,str. 65-7'7.
Heler,Agne5.1978.Svakodnevni
livot,prev.OlgaKostrc5evii,Beograd:Nolit.
Horkha.imer,
Maks. 1976.Tradicionalnai kritiikn teorija,prev.Olga Kostrc5cvii,
Beograd:BIGZ.
Kandii, Dragana.1980. ,,Teorijski i praktidni znadaiLefebvreovekritike svakodnevnogZivota",doktorskadisertacija,FPN, Beograd.
Kosik, Karel. 1967. Dijalektikn konkretnog:Studija iz problematikeioveka i sveta,
prev. Krelimir Georgijevii, Beograd:Prosveta.
Lcfebvrc,Henri. 1988.Kritika svakidainjeglivota,prev'.P.Vranickii N. Jungwirth,
Zagreb'.Napri.jed.
Lefebvre,Henri. 1968.1.ovie quotidiennedansIe mondemoderne,Paris: Gallimard.
Lukad,Dertl. 1978.,,Predgovor"za knjigu AgnesHellerSvatodnevniiivot,Beograd'.
Nolit,str.1-18.
Marcuse,Herbert. 1968. eoviek jedne dimenzije,prev. Branka Brujii, Sarajevo:
VeselinMasle5a.
Melucci, Alberto. 1989.Nomadsof the Present:Social Movementsand Individual
Needsin ContemporarySociety,ed.by JohnKeaneandPaul Mier, London:
Hutchinson.
Milii, Anclelka.1995.,,Svakodnevni
Zivot porodicau vrtlogu dru5tvenograsula",
u: Silvano Boldi6 (ur.), Druitvenepromenei svakodnevniLivot: Srbija
poi etkomdevedesetih,Beograd:ISI FF, str. I 35-180.
Palmier,Jean-Michel.1973.,,Kritikasvakida5njeg
Zivotai novi oblici borbe",Praxis
br.l-2,str.57-63.
pragmatika:normativno-jezidki
Paviievii, Dorcle.I996. ,,Rekonstruktivna
osnov
'Kritidke teorije"', magistarski
rad, Filozofski fakultet I Bcogradu.
Petrovii,Mina. l994..lvakodnevnilivotugraduiroditelistvo,Beograd:
Centarza
demografskaistraZivanjaIDN.
Reich,Wilhelm. 1981.Masovnapsihologijafaiilma, prev.N. i Z. Puhovski,Beograd: Mladost.
Vuiadinovii,Dragica.1988.Teorijaraiikalnihpotreba:,,Budimpeitanskaikola",
Nik5ii: NIO,,Univerziteskarijed".
Vujadinovid,Dragica. 1995.,,Civilno dru5tvoi svakodncvniZivot"; u: Vuka5in
Pavlovii (:ur.),Potisnutocivilno druivo,Beograd: Eko centar,str. 303-328.
Vujovi6, Sreten.1982.Grad i rlruitvo - marksistitka misao o gradu,Beograd'.llC
SSOS,
Vujovid, Sreten(ur.). 1988.Socictlogijagraclu,Beograd:Zavod za udZbcnikei
nastavnasredstva.

IvanaSpasii
THE CONCEPTOF EVERYDAY LIFE IN MARXIST SOCIAL SCIENCE
Sttmmary
The papcrdealswith ditlbrent conceprionsof ,cverydaylifb' within Marxisr
social thought,from the perspectivcof their dcploymentin sociology.Aftcr an
overviewof empiricalinfluenccsencouragingthe rcvival of the conceptof evcryclay
life in Marxism, somecommonpoints sharedby variousMarxist authorsin conccptualizingeverydaylife arc singlcdout. Therefollows a broadcrcritical revicw oI
the approaches
formulatedby the most importantauthors:the Frankfurt School,
Karel Kosik, Henri l,efcbvre and Agncs Hellcr. In the concluding section thc
problemof normativityin thc Marxist conccptionsof everydaylife is considcrccl,
particularly in termsof the demandfor sociologicaloperationalizationof thc basic
concepts.
Key words:Everyday
life, Marxism,conceptualization,
critiquc,alienation,
normativity.

*J)
l

(r
o

LL
N

t22

123