MORFOLOGIJA INSEKATA

Telo insekata se sastoji iz tri telesna regiona:

A. Cephalon (glava)
B. Torax (grudi)
C. Abdomen (trbuh)

Cephalon (glava)

I-3

Nastala je srastanjem 6 segmenata; na glavi odraslog insektas se ti segmenti ne vide, ali se jasno uoavaju na
embrionu:
1. ACRON lani glaveni segment
2. ANTENALNI segment nosi artropodske noge iz kojih se razvijaju antene
3. INTERKALARNI segment
4. MANDIBULARNI segment nosi mandibule (gornje vilice)
5. MAKSILARNI segment
6. LABIJALNI segment
Na glavi inasekta se nalaze dva otvora:
- usni otvor
- zatiljani otvor (occipetalni)
Na glavi insekta se vide samo avovi po kojima su srasli segmenti; sami segmenti se ne vide, ve samo njihovi delovi
koji su znaajni za klasifikaciju inskata:
1.

VERTEX - teme

2.

FRONS - elo

3.

CLYPEUS glavin tit

4.

LABRUM gornja usna

5.

GENAE - obrazi

6.

OCCIPUT - zatiljak

7.

TEMPORAE - slepoonice

8.

GULA - gua

9.

COLLUM - vrat

Poloaj glave u odnosu na telo je:

- PROGNATHI usni otvor je usmeren NAPRED a elo NA GORE (veina insekata ima ovakav poloaj glave)
- ORTOGNATHI - usni otvor je usmeren na DOLE a elo napred (kod skakavaca, zrikavaca, popaca)
- HYPOGNATHI usni otvor je podvuen POD TELO a elo je usmereno na dole (bubavabe, lisne vai)
Oblik glave moe biti: okrugao, trouglast, eliptian, izduen...

I ) EKSTREMITETI GLAVE nastaju od tzv. artropodskih nogu.

Glava nosi 4 para ekstremiteta:
- 1 par pipaka (Anthenae)
- 3 para usnih ekstremiteta
ANTENAE ( pipci)

nalaze se sa gornje strane, najee izmeu para sloenih oiju; lankovite su grae;
Na antenama se razlikuju tri dela:
1. SCAPUS bazalni lanak (vezuje antenu za glavinu auru)
2. PEDICULLUS drak (na njemu se nalazi ulo sluha ili organ za odravanje ravnotee Donstonov organ)
3. FLAGELLUM bi (sastoji se od 1 do 60 lanaka)

Antene mogu biti:

- Anthenae AEQUALLES sastoje se od lanaka manje vie iste grae
- Anthenae INAEQUALLES sastoje se od lanaka razliite grae
ANTENAE AEQUALLES
EKINJAST PIPAK svaki lanak je pri osnovi ui nego pri vrhu, (bubavabe, rovac, popac, bogomoljka);
KONAST PIPAK lanci su manje vie iste irine celom svojom duinom (skakavci, bube listare, striibube,
bauljari)
BROJANIAST PIPAK lanci u biu okruglasti, dodirni prostor izmeu pojedinih lanaka je jako suen
(mranjaci)
TESTERAST PIPAK (zubast) svaki lanak u biu je bono izvuen (sa jedne ili sa obe strane)-skoibube
ELJAST PIPAK lanci sa strane takoe izvueni, ali vie nego kod testerastog tipa
(leptiri, fam. Noctuidae, i to enke, a takoe i drvotoci)
PERAST PIPAK na svakom lanku se nalaze bono izvueni delovi koji su obrasli kao pero; ovo su najbolje
razvijeni pipci (fam. Noctuidae - mujaci, mujaci lisnih osa)
ANTENAE INAEQUALLES
GLAVIAST PIPAK glavicu gradi nekoliko vrnih lanaka koji su meusobno srasli (dnevni leptiri,
bubamare)
GLAVIAST PIPAK SA BODLJOM
GLAVIAST PIPAK SA PEROM dolo je do srastanja u bazalnom delu, pa postoji dodatak u vidu pera,
odnosno bodlje (muva ima oba)
KOLENAST PIPAK (PRELOMLJEN) njasliniji konastom tipu lanci su iste irine ali su pod odreenim
uglom (pele, ose, bubamare)
PRELOMLJEN ELJAST lanci u vrnom delu izvueni bono, ali su i postavljeni pod uglom u odnosu na
osnovu pipka (jelenak)
PRELOMLJEN GLAVIAST vrni lanci prelomljnog pipka srasli (karalteristian za vrste koje ive skrovito
surlai, sipci drvenari, potkornjaci)
PRELOMLJEN LEPEZAST - lanci su pod odreenim uglom, a vrni su jako izdueni, pa insekt moe da ih
skupi ili rairi;

TIPOVI

ANTENA

EMBRION INSEKTA

USNI EKSTREMITETI INSEKATA

Usni aparat insekata se sastoji iz tri para ekstremiteta:
1) Mandibulae (gornje vilice)
2) Maxillae (donje vilice)
3) Labium (usne)
Smatra se da su se insekti prvo hranili vrstom hranom, te da se prvi razvio USNI APARAT ZA GRICKANJE. Pored
njega, postoje i:
- usni aparat za BODENJE I SISANJE
- usni aparat za LIZANJE I SRKANJE
MANDIBULAE (gornje vilice)

su vezane za glavinu auru i mogu se pomerati samo levo-desno; slue za

komadanje hrane; jake su i luno povijene; kod nekih insekata slue mujacima za borbu oko enke (jelenak)
MAXILLAE (donje vilice)
1)
2)
3)
4)
5)

se sastoje iz:
CARDO (ep) spaja maksile sa glavinom aurom;
STIPES - stablo
PALPES MAXILLARES sastoje se od 3-5 lanaka i nose ulo ukusa
LOBUS EXTERNUS -kaciga
LOBUS INTERNUS sastoji se od finih zubia za usitnjavanje hrane
LABIUM (usne)

1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)

se sastoji iz prividno neparnih delova:

SUBMENTUM (podbradak)
MENTUM (brada)
PALPES LABIALES
PARAGLOSSA
GLOSSA
CANIA
HYPOPHARYNX / EPIPHARYNX
SPIRITOTROMP (sisaljka, nastala srastanjem kaciga)

I-4

Thorax (grudi)

Grudi se sastoje iz tri segmenta:

1) prednje grudi PROTHORAX
2) srednje grudi MESOTHORAX
3) zadnje grudi - METATHORAX
Grudi su izgraene od nekoliko ploa:
TERGUM (gornja ploa) veoma zadebljala i pektinizirana
STERNUM (donja ploa) takoe zadebljala, ali manje
PLEURAE (bone ploe) nisu zadebljale
Sve gornje ploe segmenata prednjih, srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju TERGITI;
Sve donje ploe segmenata prednjih, srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju STERNITI;
Sve bone ploe segmenata prednjih, srednjih i zadnjih grudi se jednim imenom nazivaju PLEURITI;
Svi tergiti, sterniti i pleuriti zajedno se zovu SKLERITI;

Znaajan deo prednjih grudi je VRATNI TIT (pronotum);

Insekti koji su slabi letai imaju jako razvijen prothorax odvojen od srednjih i zadnjih grudi koje su srasle u jednu
kapsulu;
Dobri letai imaju jako razvijen mesothorax i metatorax koji zajedno grade tzv. PTEROTHORAX;
Na mesothorax-u sa gornje strane nalazi se titi SCUTELLUM, koji je obino trouglast i koji esto nosi vane
karakteristike za determinaciju vrsta.
Grudi insekata nose ekstremitete NOGE i i dodatke KRILA, koji zajedno predstavljaju LOKOMOTORNE ORGANE;
EKSTREMITETI GRUDI
NOGE

A)
1)
2)
3)
4)
5)

lankovite, sastoje se iz vie delova:

COXA vezan za grudi, snabdeven miiima za pokretanje

TROCHANTER (butni valjak) sastoji se obino iz jednog lanka
FEMUR (but)
TIBIA (potkolenica) na kraju se obino nalaze dve male kande OSTRUGAE
TARSUS (stopalo) prvi lanak stopala se naziva METATARSUS, a poslednji PRAETARSUS koji se
zavrava kandama (UNGULAE)
PULVILUS organi za prianjanje (omoguavaju insektima
da se kreu po glatkim i vertikalnim povrinama)
Kod nekih insekata se javlja drugi tip organa za prianjanje
koji se zove AROLIUM ili trei tip EMPODIUM;
Tipovi organa za prianjanje:
- PULVILUS
- AROLIUM
- EMPODIUM
Graa nogu insekata zavisi od njihove fumkcije; razlikuju se
dve osnovne funkcije nogu:
1) funkcije kretanja
2) specijalne funkcije

NOGE ZA KRETANJE
Postoji nekoliko tipova nogu za kretnje:
1. noge za hodanje
2. noge za tranje (karakteristika im je da su izduene i vitke)
3. noge za skakanje (karakteristika im je da im je but jako razvijen)
4. noge za plivanje
NOGE ZA SPECIJALNE FUNKCIJE
1.
2.
3.
4.

noge za kopanje
noge za grabljenje
noge za sakupljanje polena
noge za ienje (slue za ienje pipaka)

B)

KRILA INSEKATA

O nastanku krila kod insekata postoje dve hipoteze:

1. TRAHEJALNA po kojoj su krila nastala od trahejalnih krga
2. PARANOTALNA po kojoj su krila nastala od paranotuma, izduivanjem gornjih ploa lanih notuma tokom
evolucije;
Krila predstavljaju dve intimno srasle lamele izmeu kojih se nalaze krilni nervi koji daju vrstou krilima. Kod
primitivnih insekata postojali su samo uzduni nervi, dok dananji insekti imaju i uzdune i poprene nerve koji grade
polje OKCA; svako okce nosi odreeni broj i ime onog nerva koji mu je u osnovi.
UZDUNI NERVI kod primitivnih insekata:
1. COSTA kostalni nerv, nije se granao;
2. SUBCOSTA ima dve grane;
3. RADIJUS radijalni nerv, ima 5 grana;
4. MEDIJUS medijalni nerv, 3 grane;
5. CUBITUS dve grane;
6. ANALIS - 3 grane;

NERVATURA KRILA KOD DANANJIH INSEKATA:

1. COSTA - prednja ivica krila;
2. SUBCOSTA ne grana se;
3. RADIJUS 5 grana;
4. MEDIJUS 3 grane;
5. CUBITUS 2 ogranka;
6. ANALIS samo 1 nerv;

Prema grai, krila mogu biti:

- krila iste konzistencije
- krila razliite konzistencije
KRILA ISTE KONZINSTENCIJE prednja krila su od istog materijala kao i zadnja;
razlikuju se dva podtipa:
a) oba para krila istog oblika, veliine i grae (vilin konji, mreokrilci)
b) krila iste konzistencije, ali razliite veliine koja mogu biti:
pokrivena ljuspicama (red Lepidoptera - leptiri)
gola krila koja mogu imati slabo razvijenu nervaturu (red Hymenoptera-opnokrilci) ili dobro
razvijenu nervaturu (red Homoptera)
KRILA RAZLIITE KONZINSTENCIJE
a) prednja krila hitinizirana, zadnja opnasta (prednja krila ELITRAE / pokrioce slue za odreivanje pravca
pri letenju; zadnja krila su smotana ispod prednjih) karakteristika reda Coleoptera
b) prednja krila koasta, zadnja opnasta
c) prednja krila delimino koasta, a od pola opnasta, zadnja krila opnasta (k-ne za red Heteroptera smrdibube)

I-5

Abdomen (trbuh)

Sastoji se od 12 segmenata i jednostavne je grae (tokom evolucije je doveo najmanje promene), segmenti su
homonemne grae.
Ne nosi ekstremitete, ali se u njemu nalazi najvei broj unutranjih organa.

popreni presek abdomena (trbuni segmenti imaju 4 ploe)

Graa trbuha je karakteristina po tome to se izmeu svaka dva susedna segmenta nalaze tzv.
INTERSEGMENTARNE MEMBRANE (tanke koice koje ooguavaju da se zapremina trbuha menja; to je jedini deo
tela insekta koji moe da menja svoju zapreminu)
Od 12 segmenata 11 je pravih i jedan je lani TELSON.
Od 1. do 7. segmenta su PREGENITALNI SEGMENTI,
8. i 9. segment je GENITALNI
a 10. i 11. su POSTGENITALNI
VEZA TRBUHA SA GRUDIMA
Trbuh moe biti:
SEDEI prvi trbuni segment je iste debljine kao i poslednji grudni (Coleoptera, Leopidoptera)
VISEI prvi trbuni segment je povezan sa zadnjim grudnim, a prvi i drugi trbuni segment preko jednog
suenja u donjem delu (Hymenoptera, fam. Apidae/pele, Vespidae/ose)
DRKAST (PETELJKAST) prvi trbuni segment je suen u drku (Hymenoptera, fam. Icneumonidae,
FormicidaeKod Hymenoptera 1. trbuni segment je deo grudi.

Trbuh nosi razliite dodatke kod niih insekata:

1. Furca odskona viljuka za skakanje kod
Colembola na 4. trbunom segmentu.
2. Cerci parni nastavci poslednjeg trbunog
segmenta; mogu biti dugi i lankoviti ili
nelankoviti, snani i povijeni u oliku kleta
(uholaa); javljaju se kod niih insekata
Apterigota, Ephemera, bubavaba
3. Styli parni nelankoviti didaci trbuha koji se
javljaju sa ventralne strane u razliitom broju.
Kod viih insekata dodaci se javljaju oko polnih otvora: genitalni dodaci koji kod mujaka imaju ulogu u kopulaciji, a
kod enki legalica.
4. OVIPOSITOR /teleskopska legalica nastala modifikacijom genitalnih dodataka kod enki; sastoji se od
dugih, uzanih segmenata koji se mogu uvlaiti, kroz koje enke polau jaja; javljaju se kod SKAKAVACA, OSA
DRVENARICA, PARAZITNIH VRSTA; (kod nekih socijalnih vrsta /osa, pela/ legalica je modifikovana u
aoku)
5. AOKA dodatak koji slui za odbranu.
6. TRBUNE (LANE) NOGE . javljaju se kod gusenica i pagusenica;gusenice mogu imati 2-5 pari lanh
trbunih nogu, a pagusenice manje od 2 ili vie od 5 pari.
Legalica je dodatak trbuha, nastala je od genitalnih segmenata. Sastoji se od VALVI i LAMINA.

I-6

ANATOMIJA INSEKATA

Unutranjost insekatskog tela je dijafragmama (SECTAMA)

podeljena na tri upljine SINUSA:
1. perikardijalni sinus
2. visceralni sinus
3. perineuralni sinus
Svaki od ovih sinusa sadri odreene organe:
1. PERIKARDIJALNI SINUS zauzima prostor izmeu
gornje septe i koe; sadri srani organ (leni sud) i
perikardijalne elije;
2. VISCERALNI SINUS sadri Malpigijeve sudove, organe
za varenje, polni organi
3. PERINEURALNI SINUS zauzima prostor izmeu donje septe i koe; sadri trbunu nervnu veriicu (vei deo
centralnog nervnog sistema)

KOA INSEKATA
Koa kod insekata predstavlja spoljanji skelet (EGZOSKELET) ije su osnovne funkcije:
- titi telo od spoljanjih povreda
- daje oblik telu insekta
- svi unutranji organi su preko miia povezani sa koom egzoskelet
- regulie vodni reim tela insekta
- sadri brojne lezde
Koa nastaje od spoljanjeg klicinog lista EKTODERMISA, dakle koa je ektodermalnog porekla!

GRAA KOE INSEKATA

Koa se sastoji iz tri osnovna dela:
I.

membrana BASILARIS tanka jednoelijska opna sastavljna iz zvezdastih elija; odvaja kou od telesne
upljine;

II.

HIPODERMIS - nalazi se iznad membrane basilarisd i ini ga sloj cilindrinih krupnih elija; na pojedinim
mestima je prekinut trihogenim elijama ili elijama mnogobrojnih lezda;
KUTIKULA se obrazuje luenjem elija hipodermisa; slojevita je i ine je :

III.

- ENDOKUTIKULA najdeblji sloj , sadri hitin i ine ga horizontalne lamele;

- EGZOKUTIKULA ine ga vertikalne lamele; pored hitina sadri i sklerotin (belanevinasta
materija) koji daje vrstinu telu insekta; sklerotin je najvri deo koe;
- EPIKUTIKULA slojeviti, najtanji deo koe; ine ga 4 sloja
kutikularni sloj
polifenolski sloj
cementni sloj
votani sloj

DODACI KOE
Koa insekata ima brojne dodatke odnosno kone izrataje. Oni mogu biti locirani na razliitim delovima tela.
DLAICE (Tricae ) modifikovane elije hipodermisa
LJUSPICE modifikovane dlaice, nisu vrsto fiksirane za kou; daju boju telu insekta i to su tzv.
STRUKTURNE BOJE; mogu nositi i mirisne materije; slue za zatitu jajnih legala;
KONE LEZDE mogu biti
jednoelijske
dvoelijske
vieelijske
Izgraene su od modifikovanih elija hipodermisa. Razliite su po funkcijama:

VOTANE lue vosak i obino su grupisane po dve zajedno; mogu se nai na 4,5,6 ili 7. trbunom
segmentu;
OTRIOVNE (Toxophorae)-slue za odbranu;
AROMATINE- lue mirisne materije (obino neprijatnog mirisa)
SLUZNE LEZDE smetene su oko analnog otvora i lue lepljivi sekret koji slui za lepljenje jaja za
podlogu.
PAUINASTE LEZDE (Sericteriae)

BOJA INSEKATA
moe biti:
pigmentna
strukturna

Pigmentne boje potiu od pigmenata smetenih u koi i to najee u egzokutikuli (to su postojane boje) a nekad i
u endokutikuli; Boje smetene u egzokutikuli su postojane i ostaju i nakon uginua insekta
Pigmenti mogu biti smeteni i u
hipodermisu;
krvnim elijama;
masnom tkivu;
Boje smetene u hipodermisu su nepostojane boje (primer vilin konjic)

Strukturne boje smetene su u egzokutikuli; (kada svetlost padne na telo insekta, ona se razlae i boje se
prelivaju)
Pigmenti koji daju strukturne boje:
MELANIN daje tamno smeu i utu boju;
PURINSKI PIGMENTI nastaju od mokrane kiseline i daju krem belu boju;
HLOROFIL daje zelenu boju
KAROTIN daje crvenu boju
FLAVONI (uta i crvena) i ANTOCIJANI (crvena, siva)
HEMOGLOBIN (crvena boja, ovaj pigmen se retko sree kod insekata, sree se kod muva najee red
Diptera)
Koncentracija pigmenata zavisdi od temperature, svetlosti i vlage. Postoje insekti bez boje i ta pojava se naziva
ALBINIZAM;

Funkcija boja je viestruka:

od boje zavisi temperatura tela insekta
odbrana od neprijatelja (kamuflaa, boje za zastraivanje)

I-7

ORGANI ZA VARENJE (crevni kanal)

Smeteni su u visceralnom sinusu.

Organi za varenje predstavljaju diferenciranu cev koja poinje usnim
otvorom a zavrava se analnim otvorom. Prema funkciji i poreklu
razlikujemo tri dela sistema za varenje:
1. STOMODEUM (prednje crevo)
2. MESENTERON (srednje crevo)
3. PROCTODEUM (zadnje crevo)
STOMODEUM (prednje crevo)
ektodermalnog je porekla, diferencirano je i sastoji se iz sledeih delova:
a) usni otvor
b) usna duplja (u nju se ulivaju pljuvane lezde sa fermentima za
varenje skroba)
c) drelo (PHARYNX) oblika je jednostavne cevi koja se nastavlja
na usnu duplju; ine ga snani miii koji potiskuju hranu; na ulazu
drelo se nalaze snane ekinje koje spreavaju vraanje hrane;
d) jednjak (OESOPHAGUS) oblika jednostavne cevi koja se
nastavlja na drelo; tankih je zidova i ima slabu muskulaturu; slui
samo za sprovoenje hrane;
e) voljka (INGLUVIES) proirenje u kome se nastavlja varenje hrane; kod nekih insekata se po obliku ne
razlikuje od jednjaka; kod insekata koji siu sokove ona je vidno proirena u vidu mehura i slui za sakupljanje
sokova; kod pela se u voljci odvija prerada nektara u med;
f) prednji eludac (PROVENTRIKULUS) snabdeven je snanim miiima; sa unutranje strane se nalaze
hitinski nabori sa bodljama slui za mrvljenje hrane.
g) kardijani zalistak (VALVULA CARDICA) poslednji deo prednjeg creva; spreava vraanje hrane iz
srednjeg u prednje crevo; ima snanu muskulaturu;

MESENTERON (srednje crevo)

Endodermalnog je porekla;
Oblika je jednostavne cevi priblino jednake irine celom duinom. Osnovna funkcija mu je varenje hrane.
***i uzduni i kruni miii su popreno prugaste grae;
EPITELIJALNE ELIJE imaju vie funkcija;
sekretorna uloga (lue fermente koji slue za varenje
hrane);
apsorpciona uloga (usvajaju svarenu hranu i predaju
je elijama krvi koje hranu prenose kroz organizam)
lue i peritrofinu membranu koja titi epitelijalne
elije od estica hrane;
Sekrecija moe biti:
APOKRINA
MEROKRINA
HOLOKRINA
Pod APOKRINOM SEKRECIJOM se podrazumeva da fermenti
slobodno difunduju kroz rabdorijum (citoplazmatini izrataji
epitelijalnih elija u vidu treplju koji uveavaju apsorpcionu
povrinu) i uestvuju u varenju hrane;
Kod MEROKRINE SEKRECIJE prilikom luenja fermenata
razara se deo rabdorijuma, pa epitelijelne elije takoe
uestvuju u varenju hrane; deo epitela koji se troi obnavljaju
regenerativne elije nakon varenja hrane;
Kod HOLOKRINE SEKRECIJE luenjem fermenata razara se i rabdorijum, i zajedno sa njim odlazi sva protoplazma i
jedra epitela, nakon ega regenerativne elije obnavljaju itav epitel;
U osnovi epitelnih elija nalazi se bazalna membrana, a iza nje kruni i uzduni miii.
Izrataji na prednjem delu srednjeg creva koji poveavaju povrinu srednjeg creva nazivaju se COECAE (ceke)
i javljaju se kod nekih insrekata; kod drugih insekata srednje crevo je izuvijano radi poveanja povrine;
PROCTODEUM (zadnje crevo)
Nastavlja se na srednje crevo i zavrava se analnim otvorom.
Kao i prednje crevo, EKTOdermalnog je porekla, diferencirano je i sastoji se odsledeih delova:
ILLEUM (tanko crevo, postoji kod svih vrsta)
COLLON ()debelo crevo; neke vrste ga nemaju
REKTALNO CREVO (pravo crevo; sastoji se od rektalne ampule i pravog creva koje vodi do analnog
otvora)
FUNKCIJE zadnjeg creva:
tanko crevo (ILLEUM) apsorbuje eventualno zaotalu vodu, a nesvarena hrana se dalje sprovodi kroz illeum;
kod nekih insekata u tankom crevu ive SIMBIONTI (mikroorganizmi koji potpomau varenje hrane);
debelo crevo (COLLON) sprovodi nesvarenu hranu
rektalno crevo u njemu se vri ponovna apsorpcija vode; kod nekih insekata simbionti se nalaze u rektalnoj
ampuli; u rektalnom crevu se formiraju karakteristini oblici izmeta za odreene vrste;

VARENJE HRANE poinje u usnoj duplji gde se ulivaju sekreti koji sadre AMILAZE za razlaganje skroba; Hrana se
zatim sprovodi do voljke gde se varenje skroba nastavlja; U prednjem elucu se hrana sitni i dalje prenosi u srednje
crevo.
U srednjem crevu se lue
PROTEAZE
LIPAZE
CELULAZA
CELOBIAZA (ove fermente lue epitelijalne elije)
U srednjem crevui se vri apsorpcija najveeg dela svarene hrane.
Svi insekti nemaju navedene fermente zato to npr. naseljavaju samo drvo bogato belanevinama poput vrba i topola
(Cosus cosus), a neke vrste umesto fermenata imaju simbionte (npr. termiti nemaju celulazu, a varenje celuloze vre
simbionti.) Kod nekih insekata varenje hrane se vri van tela insekta, u ulovljenomm plenu i takvo varenje se naziva
EKSTRAINTERSTINERNO varenja.

I-8

ORGANI ZA DISANJE

Respiratorna razmena (razmena gasova) odvija se preko traheja, trahejalnih krga ili preko koe.
TRAHEJE (trahealne cevi) promera su 1.5m, granaju se dihotomo u manje cevice TRAHEOLE ( 1m) koje
dovode O2 do svake ive elije;
Traheje su elastine cevi, sa unutranje strane ojaane hitinskim naborima u vidu prstena ili spirale koja se naziva
tenidijum i koja omoguava da traheje budu stalno otvorene. Traheje su sa spoljanjom sredinom povezane preko
igova (stigme) specijalnih otvora;
TRAHEOLE se granaju i dopiru do svih elija u organizmu do kojih sprovode kiseonik; slepo se zavravaju.
Trahealni sistem nastaje od spoljanjeg klicinog lista, dakle ektodermalnog je porekla;
Stigme su najee eliptini otvori snabdevenim prstenom
koji omoguava da stigma bude stalno otvorena; stigma se
otvara u jedno proirenje - ATRIUM iz koga polazi uvek
jedna traheja koja se grana u telu i spaja se sa ostalim
trahejama.
Zidovi atrijuma su snabdeveni brojnim ekinjama i raznim
hitinskim naborima koji spreavaju ulazak vrstih estica u
traheju (filter)

Na dnu atrijuma nalazi se aparat za zatvaranje

prelaza iz stigme u traheju, a sastoji se od miia
ijom kontrakcijom se otvor stigme smanjuje ili
poveava; njegovauloga je da zadri vazduh i
potisne ga u traheju i dalje ka elijama.
Zahvaljujui sistemu otvaranja i zatvaranju stigmi
regulie se odavanje vode iz organizma, to je
znaajno za opstanak naroito u suvoj sredini.

Stigme su parno rasporeene na grudnim i trbunim segmentima, a smetene su bono na telu (na pleurama). Broj
stigmi je razliit i zavisi od vrste insekta.
Imaga veine vrsta imaju po 10 pari stigmi na mezo- i metathorax-u i 8 pari stigmi na prvih 8 trbunih segmenata.
Larve imaju razliit broj stigmi; kod velikog broja insekata dolazi do redukcije broja stigmi usled uticaja sredine u kojoj
ive.(npr. larve komaraca ive u vodi i imaju samo jednu stigmu u cevici koaj se nalazi iznad povrine vode).
Imaga (bez obzira u kojoj sredini ive) diu pomou traheja. Larve nekih insekata koje ive u vodi mogu da koriste
kiseonik iz vode pomou TRAHEALNIH KRGA. Trahealne krge su ispupenja integumenta (koe) u vidu finih listia
ili opni isprepletanih mreom trahealnih cevi i traheola, a O2 se usvaja osmozom;
TRAHEALNI SISTEM kod insekata je dobro razvijen; ini ga sistem cevica koje se u organizmu spajaju na razliite
naine.
Kod Pterygota traheje susednih segmenata, kao i u okviru pojedinih segmenata, su povezane uzdunim i poprenim
mostovima u tzv. trahealna stabla .
Trahealni sistem nemaju Colembole, Protura, larve endoparazitskih Hymenoptera i Diptera. One diu preko koe a
dalji prenos O2 se vri preko hemolimfe.
Imaga svih insekata, bez obzira da li imaju trahealni sistem ili ne, jedan deo O2 usvajaju preko koe, do 10%.
Postoji nekoliko hipoteza o mehanizmu za disanje kod insekata.
1.

DVOTAKTNO DISANJE 1. takt stigme otvorene, trbuh se iri, kiseonik preko traheja i traheola dolazi do
elija; 2. takt stigme otvorene, trbuh se skuplja, CO2 i vodena para izlaze iz organizma;

2.

ETVOROTAKTNO DISANJE 1. takt - stigme otvorene, trbuh se iri, vazduh ulazi u trhaheje i traheole;
2. takt stigme su zatvorene, trbuh se skuplja i O2 potiskuje do elija gde se vri tazmena gasova;
3. takt stigme su zatvorene, trbuh se iri, CO2 i vodena para iz elija prelaze u traheole i traheje;
4. takt stigme otvorene, trbuh se skuplja, CO2 i vodena para izlaze iz organizma

3.

DISANJE POMOU RAZLIKE U PRITISCIMA

I-9

ORGANI KRVOTOKA

Kod insekata krvotok je otvorenog tipa krv se slobodno razliva

po telesnoj upljini i ne postoje krvni sudovi, ve samo organi krvotoka koji usmeravaju krv.
Organi krvotoka su:
SRANI ORGAN (leni sud) smeten u perikardijalnom sinusu, ima oblik cevi koja se prostire od kraja
trbuha do glave; zadnji kraj je zatvoren a prednji otvoren. Leni sud je iziferenciran na sledee delove:
A. AORTA
nediferencirana cev koja se prua najee od sredine 1. trbunog segmenta do glave; najee je
prava a kod aokonoa je spiralno uvijena vodi krv do glave gde se ona izliva i obliva extremitete
glave;
B. SRCE
Nalazi se u trbunom delu
Pulsirajui organ, sainjen je od 1-8 komorica; svaka komorica je u vidu meka koji je utisnut na
bokovima gde se nalaze otvori OSTIJE kroz koje krv ulazi u srce iz perikardijalnog sinusa;
izmeu pojedinih komorica nalaze se zalisci koji spreavaju vraanje krvi u zadnji deo telai
omoguavaju da se krv kree ka aorti;
U mehanizmu strujanja krvi kroz telo insekta uestvuju i dijafragme (SEPTE) koje telo insekta dele na visceralni,
perikardijalni i perineuralni sinus.
Gornja septa je izgraena od vezivnog tkiva, perforirana i uestvuje u
cirkulaciji krvi.; nalazi se ispod sranog organa;
Donja septa iste je grae nije perforirana i takoe uestvuje u cirkulaciji.
Radijalni miii privruju srce za kou na lenom delu a sa donje strane
za gornju septu.
Krilasti miii su razapeti po gornjoj dijafragmi, ali je ne pokrivaju u
potpunosti, ostaju slobodni otvori kroz koje prolazi krvna tenost.(ne vezuju
srce)

MEHANIZAM CIRKULACIJE KRVI

Cirkulacija krvi se odvija u dve faze:
faza DIJASTOLE (irenja sranih komorica)
faza SISTOLE (sakupljanja sranih komorica)
Krv u telu insekta cirkulie na osnovu razlike u pritiscima.
U momentu otputanja radijalnih miia dolazi do kontrakcije krilastih miia kioji gornju septu potiskuju na dole i tada
se , usled razlike u pritiscima i zapreminama u perikardijalnom i visceralnom sinusu, krvna tenost kroz perforiranu
gornju septu kree iz visceralnog u perikardijalni sinus.
Iz perikardijalnog sinusa krv dospeva u srane komorice na sledei nain:
u fazi dijastole (irenja) dolazi do razlike u pritiscma i zapreminama samih sranih komorica i perikardijalnog sinusa.
Tada krvna tenost kroz ostijume ulazi u srce, a iz srca u aortu. Iz aorte krv se izliva i najpre zapljuskuje glavu, zatim
grudi i na kraju ispod donje septe ulazi u trbuh. Donja septa stalnim treperenjem potiskuje krv prema zadnjem delu
trbuha gde je septa prekinuta to omoguava da krv iz perineuralnog sinusa pree u viscealni sinus odakle
zapljuskuje unutranje organe.
Organi krvotoka su nervnim vlaknima povezani sa centralnim nervnim sistemom.

FUNKCIJE KRVI
odstranjivanje produkata metabolizma (krv ih sprovodi do Malpigijevih sudova)
prenos hranljivih materija do svih organa
transport hormona kroz organizam
kod nekih insekata krv slui za odbranu (krv tada sadri otrovne i smrdljive materije i po potrebi se lako
izluuje na pojedinim delovima tela)
kod nekih insekata krv ima specifine funkcije (npr. neki insekti ubrizgavaju krv u neke organe koji tada
dobijaju novu specifinu funkciju)

Koliina krvi u telu insekta zavisi od vrste (npr. kod bubavabe krv ini oko 5% telesne mase, a kod pele je to 2530%) i razliita je razliitim stadijumima razvia.

SASTAV KRVI
Krv se sastoji od krvne tenosti i krvanih zrnaca
HEMOLIMFA (krvna tenost) koloidni ili kristaloidni rastvor razliitih materija; najvei deo limfe ini voda (oko 3/4)
od neorganskih materija u sastav hemolimfe ulaze : anjoni sone i fosforne kiseline (HCl i H3PO4)i katjoni Mg,
Fe i Ca.
od organskih materija u sastavhemolimfe ulaze: belanevine, skrob, masti, ugljeni hidrati, slobodne
aminokiseline, fermenti, pigmenti, mokrana kiselina i hormoni
Hemolimfa Moe biti bezbojna ili obojena pigmentima u uto, crveno, smee ili zeleno.
Krvna tenost moe biti:
slabo kisele reakcije kod gusenica obino
alkalne reakcije kod veine odraslih insekata
HEMOCITI (krvna zrnca) su mezodermalnog porekla.
Mogu biti razliitog oblika i veliine (okruglastog, eliptinog, izdueno vretenastog, ameboidnog...) i uvek imaju
izraeno jedro!
Hemociti aktivno uestvuju u procesu
hidrolize i histogenete u vreme
metamorfoze (presvlaenja); u ovom
procesu hemociti uestvuju na dva
naina:
a) FAGOCITOZA: krvna zrnca
upijaju u sebe delove tkiva i
razlau ih pomou fermenata
b) LIOCITOZA : krvna zrnca
izluuju fermente koji razlau
tkiva van samih krvnih zrnaca;
Izdueno vretenasta krvna zrnca lue vezivno tkivo;
PERIKARDIJALNE ELIJE su krupne elije mezodermalnog porekla, nalaze se sa obe strane srca, imaju krupna
jedra ali mogu biti bez diferencieanih opni SYNCITIUM. Mogu biti rasporeene pojedinano ili u grupama.
Perikardijalne elije imaju nefrocitnu ulogu eliminiu tetne produkte metabolizma iz krvi, ali ih trajno zadravaju jer
nemaju vezu sa crevnim kanalom. Ove elije imaju i fagocitnu ulogu u sebe uvlae vrste materijei na taj nain
eliminiu njihovo tetno dejstvo.

MASNO TKIVO Corpus adeposus

Mesodermalnog je porekla; ine ga telaca razliitog oblika u razliitim delovima tela insekta. U njemu se deponuju
hranljive materije,a moe imati i nefrocitnu ulogu.
U telu insektamasno tkivo je rasporeeno u dva sloja:
1. PARIETALNI nalazi se ispod kou
2. VISCERALNI oko nervnog kanala
OENOCYTAE (vinske elije)
Nalaze se ispod koe i imaju krupna jedra, protoplazma im je ruiaste boje i podsea na vino (otuda i naziv)
Funkcija im nije sa sigurnou utvrena. Nataju od spoljanjeg klicinog lista (egzodermalnog porekla), pa se
pretpostavlja da uestvuju u stvaranju kutikule (epikutikule) tj. da lue votane materije.

I - 10

NERVNI SISTEM

Kod insekata je ganglioznog tipa. Izgraen je od veeg broja nervnih voria, ganglija, povezanih nervnim vrpcama.
Ektodermalnog je porekla. Deli se na dva dela:
Centralni nervni sistem
Simpatiki (utrobni nervni sistem)

CENTRALNI NERVNI SISTEM (CNS)

Najveim delom je smeten u peeineuralnom sinusu; naziva se jo i trbuna nervna veriica. Postoji vie tipova
centralnog nervnog sistema:
LESTVIAST NERVNI SISTEM - prvobitno je kod prainsekata svaki segment tela nosio po par ganglija koje
su bile meusobno povezane poprenim vezama / KOMISURAMA / a sa ganglijama susednih segmenata
uzdunim vezana / KONEKTIVAMA /. Ovakav tip CNS ima oblik lestvice, pa otuda i naziv.
LANAST NERVNI SISTEM evolucijom dolazi do odreenih promena ganglije pojedinih segmenata se
stapaju, komisure nestaju, a od dve konektive nastaje jedna.
DELIMINO CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM kod viih insekata dolazi do skraivanja iloi potpunog
iezavanja pojedinih konektiva i spajanja ganglija.
CENTRALIZOVAN NERVNI SISTEM odlikuje insekte na najviem stupnju razvoja (MUVE); sve grudne i
trbune ganglije su spojene u jednu zajedniku

GANGLIJE su sainjene od veeg broja nervnih elije / NEURONA / koji imaju ameboidni oblik i krupno jedro; iz
svakog neurona polaze dve vrste izrataja:
DENDRIT krai izrataji koji se granaju; ima ih vei broj na jednom neuronu;
NEURITI (AXON) dui izrataj, samo jedan postoji na svakom neuronu;
Dendritima se nervni impuli prenose do nervne elije (neurona), a neuritima od neurona.
Prema funkciji nerve elije se dele na tri grupe:
1. SENZITIVNE ELIJE ulne elije koje primaju nadraaje iz spoljanje sredine; rasporeene su po povrini
tela i bipolarne su (imaju po jedan dendrit i po jedan neurit); pomou dendrita primaju nadraaj iz spoljanje
sredine a neuritom ga prenose do najblie ganglije;
2. ASOCIJATIVNE ELIJE nalaze se u ganglijama; multipolarne su ( imaju dendritedendrite i jedan neurit);
dendritima primaju nadraaj od neurita senzitivne elije a dendritima su vezane za motorne elije (nervni
impuls=nadraaj);
3. MOTORNE ELIJE dendritima su povezane za neurit asocijativne elije a neuritom za organ koji treba da
odreaguje na nadraaj. Nalaze se u ganglijama i multipolarne su;
Prema mestu gde se nalazi u telu CNS moe biti:
Glaveni
Grudni
Trbuni
U glavi se nalazi 6 pari ganglija. Kod primitivnih insekata 3 para ganglija se nalaze iznad drela / NADDRELNE
GANGLIJE / a 3 para ispod drela / PODDRELNE GANGLIJE /.
Kod viih insekata naddrelne ganglije se stapaju u jednu masu koja se naziva mozak. Na mozgu se jasno razlikuju
tri renja:
1. PROTOCEREBRUM - nastao spajanjem prvog para ganglija; iz njega polaze nervi koji inerviu sloene oi
(facete) i proste oi (ocele)
2. DEUTOCEREBRUM nastao stapankjem drugog para ganglija on inervie pipke i antene
3. TRITOCEREBRUM manjih dimenzija, ali izduen; gradi okolodrelnu komisuru koja predstavlja vezu mozga
sa poddrelnim ganglijama.
Poddrelne ganglije se takoe spajaju u jednu masu u inerviu usne delove

Grudne ganglije inerviu lokomotorne organe (krila i noge)

Trbune ganglije inerviu najvei broj unutranjih organa koji se nalaze u trbuhu.

SIMPATIKI NERVNI SISTEM (SNS)

Deli se na dva dela:
1. neparni nerv / ventralni deo simpatikog nervnog sistema / se nalazi u perineuralnom sinusu i prua se
du centralnog nervnog sistema; inervie organe koji nisu pod direktnim uticajem volje insekta;
2. stomatogastrini / dorzalni / deo simpatikog nervnog sistema prua se du prednjeg creva sa gornje
strane; sastoji se od vie ganglija; prva ganglija nalazi se u predelu ela i naziva se FRONTALNA; Frontalna
ganglija je nervnim vlaknima vezana za drugu gangliju koja se nalazi u predelu zatiljka i naziva se
OCCiPITALNA ganglija. Occipitalna ganglija je sa jedne strane vezana za mozak a sa druge strane od nje
polaze nervne vrpce koje se zavravaju trima takozvanim VENTRIKULARNIM ganglijama ta koje su vezane
lezde sa unutranjim luenjem.

Carpora allata - nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko
druge lezde Carpora cardiaca vezana za mozak. Carpora allata ima sekretornu ulogu i lui juvenilni hormon koji je
aktivan u stadijumu larve.
Carpora cardiaca - sekretornu ulogu i nervnu funkciju; ona lui svoj sopstveni hormon.
Protorakalna lezda nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu lui hormon za metamorfozu MH
/ Ecdyson /; kada e doi do luenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih elija koje putem
aktivacionog hormona podstiu luenje MH posle ega dolazi do metamorfoze
Protocerebralne eluje (aktivacione elije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i lure aktivacioni hormon koji aktivira
rad svih ostalih lezda sa unutranjim luenjem.

I - 11

ENDOKRINI SISTEM INSEKKATA

(najvanije endokrine lezde i njihovi hormoni)

Carpora allata - nalazi se ispod occipitalne ganglije sa kojom je vezana sa jedne strane a sa druge strane je preko
druge lezde Carpora cardiaca vezana za mozak. Carpora allata ima sekretornu ulogu i lui juvenilni hormon koji je
aktivan u stadijumu larve.
Carpora cardiaca - sekretornu ulogu i nervnu funkciju; ona lui svoj sopstveni hormon.
Protorakalna lezda nalazi se u Protorax-u i ima sekretornu ulogu lui hormon za metamorfozu MH
/ Ecdyson /; kada e doi do luenja hormona metamorfoze zavisi od aktivacionih nervnih elija koje putem
aktivacionog hormona podstiu luenje MH posle ega dolazi do metamorfoze
Protocerebralne eluje (aktivacione elije) nalaze se u mozgu u procerebrumu i lure aktivacioni hormon koji aktivira
rad svih ostalih lezda sa unutranjim luenjem

I 12

MUKI POLNI ORGANI

(opis, poloaj, delovi, funkcije pojedinih delova)

Sastoje se od parnih delova koji su mezodermalnog porekla i neparnih delova koji su ektodermalnog porekla.
1. TESTES (semenici) nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek su parni.Sastoje se od veeg broja
semenih cevi na kojima se razlikuje vrni (apikalni) deo u kojima se formiraju prapolne elije
SPERMATOGONIE koje se dele i sazrevanjem daju SPERMATOCYTAE I i II REDA. Spermatocytae se dalje
dele i daju spermatozoide.
2. VAS DEFERENS (parni semenovod) imaju oblik jednostavne cevi koje slue za sprovoenje
spermatozoida do neparnog semenovoda. Donji deo je obino proiren i ini Vesicula seminales ;
3. VESICULA SEMINALES slue za sakupljanje i uvanje spermatozoida do momenta kopulacije; u njih se
ulivaju sekreti specijalnih lezda koji odravaju spermatozoide u vitalnom stanju;
4. DUCTUS EJACULATRIUS (neparni semenovod) ima oblik proste hitinizirane cevi koja je
snabdevena snanim miiima i slui za izbacivanje spermatozoida za vreme kopulacije; na donjem delu
neparnog semenovoda nalazi se jo vie hitiniziran deo kopulacioni organ AEDEAGUS / penis / koji ima
diferencijalno-dijagnostiki karakter; polni otvor kod mujaka se nalazi na 9. trbunom segmentu.
5. AKCESORNE LEZDE (dodatne, parne) lue sekrete koji slue za lepljenje spermatozoida u tzv.
SPERMATOFORE / paketie spermatozoida /

I 13

ENSKI POLNI ORGANI

(opis, poloaj, delovi, funkcije pojedinih delova)

enski polni organi se sastoje od parnih i neparnih delova. Parni delovi su mezodermalnog porekla a neparni
ektodermalnog.
enske polne organe ine sledei delovi:
1. JAJNICI (Ovariumi) nalaze se sa obe strane crevnog kanala i uvek ih ima po 2. Sastoje se od jajnih elija
OVARIOLA ; broj ovariola je razliit i zavisi od vrste insekta; boe ih biti od 1 do nekoliko stotina;
Na svakoj ovarioli razlikuju se dva dela:
germarium vrni (apikalni) deo odnosno klicite; u njemu se nalaze nediferencirane elije koje
sazrevanjem daju oogoniae koje se dalje dele i daju oocytae odnosno JAJNE ELIJE;U
zavisnosti od toga ta nastaje njihovom deobom, oogoniae se se dele na:
a) PANOISTINI TIP oogoniae daju samo jajne elije deobom, a njihovu ishranu vri folikularni
epitel.
b) MEROISTINI TIP oogoinae deobom daju i jajne elije i umancentne elije koje vre
njihovu ishranu. U zavisnosti od toga gde se nalaze umancentne elije postoje dva podtipa
meroistinog tipa:
politrofni umancentne elije se nalaze iznad svake jajne elije
teletrofni umancentne elije se nalaze u germariumu a sa jajnim elijama su
povezane preko protoplazmatinih kanala preko kojih ih i prehranjuju
vitelarium bazalni deo ovariole

OVARIOLA
GERMARIUM
sazrevanjem daje oogoniae
koje deobom daju oocytae
OOGONIAE:
MEROISTINI TIP
politrofni
podtip
teletrofni
podtip
PANOISTINI TIP

VITELARIUM

Prema nainu uviranja ovariola u jajovod razlikujemo dva tipa ovarijuma:

I. PRAMENAST TIP sve ovariole uviru na jednom mestu u parni jajovod
II. ELJAST TIP svaka ovariola uvire posebno u jajovod

2. PARNI JAJOVODI (Oviductus) proste cevi koje slue za sprovoenje jajnih elija o9d ovarijuma da
neparnog jajovoda
3. NEPARNI JAJOVOD (Vagina) ektodermalnog je porekla i ima oblim proste hitinizirane cevi; vaginalni otvor
/ ooporus / se nalazi na 9. trbunom segmentu; kod nekih insekata na vaginu se nastavlja legalica koja slui za
polaganje jaja.
Vagina nosi odreene dodatke:
A. BURSA COPULATRIX (kesica za sparivanje) organ preko koga se vri kopulacija (sparivanje), ne javlja
se kod svih insekata; esto ima poseban otvor (Ostium burse) kroz koji dolazi do kopulacije, a zatim se
spermatozoidi posenbim kanalom prebacuju do vagine i semene kesice gde se uvaju dok jaja iz ovarijuma
ne krenu kroz vaginu, kada dolazi do oploenja
B. RECEPTACULUM SEMENIS (semena kesica) slui za uvanje semena nakon kopulacije do momenta
oploenja jajne elije; u nju uviru sekreti posebnih lezda koji odravaju spermatozoide u posebnom stanju;
semena kesica ima veliki znaak kod insekata koji se pare samo jednom u ivotu a jaja nose ceo ivot
(vie godina) kao to su matice socijalnih insekata / pele, mravi /
C. ACESORNE LEZDE (dodatne, lepljive lezde) - lue sekrete koji slue za lepljenje jaja za podlogu ili za
prikrivanje jajnih legala.

I 14

RAZMNOAVANJE INSEKATA
(naini, graa polnih elija, oviparitet, viviparitet)

Insekti su organizmi sa razluenim polovima, mada su uoene i pojave hermafroditizma (svilena buba, gubar, borova)
Njihovo razmnoavanje se vri naroitim, tzv. POLNIM ELIJAMA / jaje i spermatozoid /. Razmnoavanje polnim
elijama moe biti:
1. gametogenetsko (GAMETOGENEZA) u razmnoavasnju uestvuju i jaje i spermatozoid
2. partenogenetsko (PARTENOGENEZA) insekti se raaju iz neoploenih jaja

JAJE predstavlja jednu uveanu eliju koja je uglavnom sastavljena iz protoplazme i jedra. Protoplazma je spolja
obavijena umancentnom opnom i zapravo predstavlja rezervu hranljivih materija za budui embrion.Spolja je
jaje obavijeno jajnom ljuskom CHORIONOM, na kojoj se nalazi veliki broj pora koje slue za disanje samog jajeta.
Pored pora, obino se na temenu jajete nalazi neto vei otvor kanala mikropile koja polazi kroz umancentnu opnu i
slui za nesmetan prolaz spermatozoida u protoplazmu jajeta. Prema obliku insekatska jaja mogu biti vrlo razliita
(okruglasta, eliptina, zvezdasta, izduena, tanjirasta...) a takoe i po boji mogu biti vrlo raznolika.

SPERMATOZOID mikroskopski sitne elije na kojima se jasno razlikuju dva dela:

- glava
- jako pokretljiv rep
U glavi se nalazi jedro a u repu protoplazma. Rep omoguava kretanje spermatozoida kroz semenovode. Kod mnogih
insekata spermatozoidi su grupisani u SPERMATOFORE paketie koje mujak pri kopulaciji predaje enki.
U veini sluajeva insekti polau jaja i ta pojava se naziva OVIPARITET.
VIVIPARITET- pojava da se jaja izlegu u telu enke i da ona raa ive mladunce. Izmeu ovipareiteta i vivipariteta
postoji itav niz prelaza:
OVOVIVIPARITET embrionalno razvie se odvije u telu enke a larva se raa neposredno po polaganju jaja
(kod tahinida)
LARVIPARITET enka raa ive mladunce koji se izlegu u telu same enke (pojava kod lisnih vai i mnogih
muva)
PUPIPARITET embrionalno i postembrionalno razvie se odvijaju u telu enke a ona raa tj. izbacuje gotove
lutke (kod konjske muve)
POLYEMBRIONIA pojava da se iz jednog jajeta izlee vei broj larvi. Ovu pojavu je otkrio Paul Marshal kod
parazitske ose najeznice (Encyrtus fuscicollis) koja parazitira gusenice Hyponomeuta; kod ove ose se iz jednog jajeta
izlee 100 larvi koje kasnije razvojem daju normalna imaga; karakteristino je da su sva imaga iz istog legla istog pola.

I 16

PARTENOGENEZA /deviansko razvie/

(definicija, vrste partenogeneze sa primerima)

Vid razmnoavanja kod koga se individue razvijaju iz neoploenih jaja. Partenogenezom mogu nastati oba pola. U
sluaju da nastaju individue mukog pola ta se pojava naziva ARRHENOTOKIA a u sluaju da nastaju individue
enskog pola THELYTOKIA, to je mnogo ei sluaj.
Partenogeneza moe biti:

sluajna (nenormalna) kod insekata koji se normalno razvijaju gametogenezom, ali pod odreenim
uslovima kod odreenih individua dolazi do partenogeneze (gubar, svilena buba...)
redovna (normalna) kod nsekata koji se redovno razmnoavaju na ovaj nain; ovo nije retka pojava i
sree se kod mnogijh insekatskih grupa. Normalna partenogeneze moe biti:
MEOVITA PARTENOGENEZA- nastaje kod vrsta koje se istovremeno razmnoavaju i
partenogenezom i gametogenezom.Primer je domaa pela: kod nje matica u toku leta
polae i oploena i neoploena jaja. Iz oploenih jaja se raaju pele radilice i matice a iz
neoploenih samo trutovi; ovaj vid arrhenotokie javlja se i kod drugih insekata bumbara,
osa, mrava...
ALTERNIRAJUA ILI CIKLINA PARTENOGENEZA vid meovite partenogeneze kod
koje se smenjuju gametogenetske i partenogenetske generacije.Ovo se moe odvijati u
pravilnim i nepravilnim vremenskim razmacima pa se razlikuju pravilna i nepravilna ciklina
partenogeneza. NEPRAVILNA PARTENOGENEZA: kod lisnih vaiju kod kojih se posle
neodreenog broja partenogenetskih generacija javlja gametogenetska generacija.
PRAVILNA PARTENOGENEZA: kod osa iarua (Cynipidae) i biljnih vai
(Chermesidae); kod njih se u pravilnim vremenskim razmacima smenjuju partenogenetske i
gametogenetske generacije.
ISKLJUIVA (ista) PARTENOGENEZA iskljuivo razmnoavanje partenogenetskim
putem. Vrste koje se ovako razmnoavaju nemaju mujake, ve iskljuivo enke. javlja se kod

titastih vai (Coccidae)

PEDOGENEZA - vid partenogeneze kod koga nezrele enke u stadijumu larve vre akt
razmnoavanja; ovaj vid razmnoavanja je otkriven kod muice Miaster metroloas kod
koje se razvijaju jajne cevi ali bez jajovoda; jajne cevi se kasnije raspadaju a jaja ostaju u
samoj enki larvi; iz ovih jaja se razvijaju larve koje ostaju u telu majke i hrane se njenim
telom dok na kraju od njega ne ostane samo hitinski omota koji larve probijaju i izlaze
napolje; kasnije ove larve mogu ili da na isti nain proizvedu nove mladunce ili da se
preobraze u mukog imaga; oploene enke imaga polau jaja pod korom drvea iz kojih se
razvijaju larve koje e dati ceo niz partenogenetskih generacija da bi se na kraju javila jedna
gametogenetska.

I 15

GAMETOGENEZA

(definicija, sparivanje polova, polaganje jaja)

Vid razmnoavanja u kome uestvuju oba pola sa specijalnim polnim elijama / jaja, spermatozoidi / koje jedinke
razliitih polova proizvode u svojim specijalnim organima. Da bi se kod vrsta koje se razmnoavaju gametogenezom
stvorio novi organozam potrebno je da doe do oploenja jajeta spermatozoidom; Ukoliko oploenje izostane, jaje e
ostati sterilno i iz njega se nee razviti nova jedinka (osim u sluaju nenormalne partenogeneze); oploenje se odvija u
telu enke nakon kopulacije;
Gametogeneza se odvija kroz nekoliko procesa:

SPARIVANJE POLOVA (KOPULCAIJA) individue mukog i enskog pola se sparuju kopuliraju i u tom
aktu ostaju due ili krae vreme. Za in kopulacije insekti esto imaju razliite dodatke na telu: npr. mujaci bauljara
imaju proirene delove tarzusa koji im slue za bolje i lake prianjanje za enku, dok mujaci vilinskog konjica imaju na
kraju trbuha kleta kojima enku dre za vrat u toku kopulacije.
Nain kopulacije je vrlo raznolik: neke vrste kopuliraju u vazduhu (MRAVI, VILINSKI KONJICI, PELE..), neke u
mirovanju (LEPTIRI), neke plivajui, neke danju neke nou...Poloaj tela pri kopulaciji je takoe razliit, kao i duina
trajanja iste (od nekoliko trenutaka do nekoliko asova, pa i ceo dan).U velikom broju sluajeva mujak samo jednom
kopulira posle ega ugine. Meutim, nije redak sluaj da mujak kopulira vie puta i to sa istom enkom ili vie njih
polygamija (POTKORNJACI, LEPTIRI). Polyandria je mnogo rei sluaj; Monogamija tj. viekratno parenje jednog
mujaka i jedne enke se javlja kod TERMITA gde mujak i enka ive zajedno u istoj komorici i po 15 godina.

POLAGANJE JAJA obino brzo nakon kopulacije enke poinju da polau jaja. Kad se radi o tetnim vrstama
neophodno je poznavati:
nain polaganja jaja
broj jaja koje poloi jedna enka
vreme polaganja i trajanje polaganja jaja
mesto polaganja jaja
Kod izbora mesta za polaganje jaja enka bira paljivo: najee je to mesto gde e budue larve imati sve uslove za
razvoj, pre svbega dovoljno hrane. Izbor mesta za polaganje jaja enke vre na osnovu instinkta i vrlo retko gree,
obino u nekim nenormalnim okolnostima. Ima, meutim, i vrsta ije enke jaja polau bez reda ne vodei rauna o
tome kako e se budue larve razvjati. Insekti ije se larve hrane biljnim delovima polau jaja na biljke, pri emu biraju
odreenu vrstu biljke i njen odreeni deo borov savija polae jaja iskljuiva na terminalnimm izbojcima mladih
borova npr. Kod nekih insekata enke najpre pripremaju sredinu gde e poloiti jaja. Npr. kod potkornjaka, enka
najpre u odreenoj vrsti drveta izgriza hodnike u koje e poloiti jaja, cigarai savijaju listove u specijalne uvojke u koje
polau jaja, dok grabljive ose ne polau jaja dok u svoje gnezdo ne donesu dovoljno hrane za budue larve i tek tada
polau jaja na prikupljenu hranu.
Mesto na kome enka poloi jaja naziva se JAJNO LEGLO. PO obliku jajna legla mogu biti vrlo raznolika, a kod nekih
vrsta ona mogu biti toliko karakteristina da ja na osnovu njih mogue determinisati vrstu. Neke enke polau jaja bez
ikakvog reda, dok druge, naprotiv, stvaraju legla uvek istog i pravilnog oblika. Npr. KUKAVIJA SUZA (Malacosoma
neustria) svoja jaja uvek lepi oko tankih granica u vidu ireg prstena. enka HRASTOVOG LITIJAA polae svoja
jaja na kori hrasta u jednoslojnim poljima; KOMARAC svoja jaja slepi u oblik korita koje pliva po vodi, dok enke
skakavaca svoja jaja polau u ooteke (jedna vrsta aure) u kojima jaja slau u pravilne redove.
Pri polaganju jaja enke vode rauna o njihovoj zatiti od neprijatelja i nepovoljnih atmosferskih prilika. Npr. enke
GUBARA, UTOTRBE i dr. svoja jaja polau u gomilicama koje pokrivaju ljuspama, dlaicama i sekretima sa svog
trbuha . Stilpnotia salicis (topolin gubar) svoja jaja lepi sekretom koji brzo ovrsne na vazduhu. enke rovaca i uholaa
uvaju svoja jaja straarei pored njih u naroito iskopanoj jamici. Najzatienija jaja imaju socijalni insekti mravi,
pele, termiti.

I 17

EMBRIONALNO RAZVIE (definicija, tok, trajanje)

Embrionalno razvie je razvie koje se odvija u stadijumu jajeta tj. u jajnoj ljusci i koje kao krajnji rezultat ima nastanak
embriona.
Proces nastanka embriona poinje deobom elijskog jedra jajne elije. Svaki deo elijskog jedra se okruuje delom
protoplazme i na taj nain se obrazuju nove elije. Nakon to se elije jako umnoe one migriraju kroz deutoplazmu
(umance) sve do umancentne opne. elije se umnoavaju sve dok oko deutoplazme ne obrazuju jednoelijski
omota BLASTODERM. elije blastoderma u poetku su sve jadenake ali u odreenom momentu sa jedne strane
jajeta dolazi do izduivanja elija blastoderma, ime se stvara zadebljali region (najee uzduno ovalan) koji se
zove GERMITIVNA ILI KLICINA TRAKA. Ovo zadebljanje predstavlja trbunu stranu budueg embriona.

Od EKTODERMA nastaje:

koa sa dodacima i
lezdama,
prednje i srednje crevo,
traheje,
nervni sistem i
svi neparni delovi polnih
organa.

Od MESODERMA nastaje:
miini sistem
cirkulatorni organ krv
masno tkivo
ostali delovi polnih
organa
Od ENDODERMA nastaje
samo srednje crevo

Ubrzo po obrazovanju klicine trake na njoj se pokjavljuje UZDUNA ILI PRIMITIVNA BRAZDA koja nastaje uvratom
(uleganjem) blastoderma. Brazda se proiruje i na taj naina se stvaraju dva sloja elija od kojih se spoljni naziva
EKTODERM (spoljanji klicin list) a unutranji MESODERM (srednji klicin list). Istovremeno sa obrazovanjem
uzdune brazde elije koje se nalaze na prednjem i zadnjem kraju klicine trake poinju da se diferenciraju stvarajui
tvorevine koje se izduuju sve dok se ne spoje i formiraju trei, unutranji klicin list - ENDODERM.

Istovremeno sa stvaranjem klicinih listova stvaraju se oko klicine trake zatitne opne koje nastaju naborima i sve vie
se ire iznad klicine trake dok se na kraju ne spoje i potpuno ne okrue klicinu traku formirajui dve opne:
SPOLJANJU (serosa) i UNUTRANJU (amnion). U spoljnoj opni kod mnogih insekata stvara se pigment. Od
opni u daljem razvoju ne stvaraju se nikakvi organi i njihova uloga je da titi embrion od spoljanjih uticaja. Na kraju
embrionalnog razvia opne se ili resorbuju ili ih larva probije pri naputanju jajne ljuske.
Dalji tok embrionalnog razvia sastoji se u segmentaciji klicine trake. Na traci se jajvljaju poprene brazde koje
razdvajaju budue segmente. Na segmentima nastaju parni kesisti izvrati osnove buduih ekstremiteta; od njih e
se razviti samo oni koji se nalaze na glavenim i grudnim segmentima, dok e trbuni zakrljati.
Kraj embrionalnog razvia podrazumeva da se u jajnoj ljusci formirala larva, koja jajnu ljusku naputa probijajui je,
cepajui ili progrizajui.

Trajanje stadijuma jajeta odnosno embrionalnog razvia je razliito kod razliitih vrsta.
Kod nekih muva ono traje nepun dan
kod zlatnozelenog bauljara (Calosoma sycophanta) 3-10 dana
kod svica 5-6 nedelja
kod gubara 8-9 meseci , s tim to se kod gubara stadijum jajeta vremenski ne poklapa sa embrionalnim
razviem; naime, larva se u jajetu gubara potpuno formira iste jeseni u septembru, ali u jajnoj ljusci ostaje do
prolea dok ne otopli.
Temperatura ima veliki uticaj na trajanje embrionalnog razvia: via povoljna temperatura ga ubrzava ania ga
usporava.

POSTEMBRIONALNO RAZVIE (definicija, tok, trajanje)

I 18

Postembrionalno razvie podrazumeva razvie insekta od momenta kada larva napusti jajnu ljusku do momenta
prelaska u adultni oblik stadijum imaga.
Ovo razvie se odvija razliito kod razliitih vrsta insekata, a podrazumeva niz morfolokih promena koje dovode do
stvaranja imaga. Ove promene morfologije se nazivaju preobraaj ili metamorfoza.
Proces metamorfoze kod svih insekata nema isti znaaj ni istu jainu. Na osnovu intenziteta i toka procesa
metamorfoze insekti se mogu podeliti na odreene grupe:
Ametabola - neki insekti (primitivni insekti iz podklase Apterygota) im izau iz jajne ljuske odmah izgledaju kao
njihov imago, a od njega se razlikuju samo po veliini i tome to su polno nezreli.Oni u svom posembrionalnom razviu
prolaze sasvim neznatan preobraaj ili ga uopte ne prolaze . Njihovo razvie je jednostavno i odvija se kroz prosto
rastenje; tokom razvia ovi insekti prolaze kroz sledee stadijuma: JAJE / LARVA / IMAGO.

Metabola grupa insekata koji u svom razviu prolaze kroz potpun preobraaj; ipak ni kod ove grupe insekata
preobraaj nije istog tipa ni jaine, pa se ova grupa deli na podgrupe:
Hemimetabola grupa insekata koji prolaze kroz nepotpunu metamorfozu
Holometabola grupa insekata koja u svom razviu prolazi kroz potpunu metamorfozu

Kod Hemimetabola iz jajeta izlazi larva koja oblikom podsea na svog imaga, ali je manja, polne nezrela i beskrilna.
U toku postembrionalnog razvia, prolazei iz stadijuma u stadijum, ona raste, dobija krila i polono sazreva, te posle
poslednjeg presvlaenja prelazi u adultni oblik IMAGO. Dakle, insekti iz ove grupe takoe prolaze kroz stadijume
JAJE / LARVA / IMAGO ali se larva razlikuje od imaga, prvenstveno beskrilnou.
Kod Holometabola larve koje izau iz jajeta ni malo ne lie na svog imaga i redovno imaju specijalne larvene organe
koji su privremenog karaktera. Kod ovih vrsta nakon to larva potpuno izraste, ona mora da proe kroz jo jedan
stadijum stadijum lutke , kako bi prela u adultni oblik. Dakle, insekti iz grupe Holometabola u toku razvia prolaze
sledee stadijume: JAJE / LARVA / LUTKA / IMAGO

STADIJUM LARVE

Ovo je stadijum koji nastaje od momenta naputanja jajne ljuske i traje do momenta pojave adultnog oblika tj.
stadijuma imaga.
Larve razliitih vrsta su razliite grae i imaju razliit nain ivota. Osim toga, kod nekih insekata one lie na svoja
imaga, dok se kod drugih potpuno razlikuju. Kod ovih drugih larve obavezno imaju privremene larvene organe koji
nakon metamorfoze i prelaska u stadijum imaga nestaju. Na osnovu prisutnosti larvenih organa i slinosti sa imagom,
larve se dele na:
I.
II.
III.

PRIMARNE LARVE larve koje su sline svom imagu. one NEMAJU provizorne organe a od imaga se
razlikuju po veliini (manje su) i po nedostatku ili nepoptpuno izgraenim genitalnim dodacima, krilima,
pipcima...
SEKUNDARNE LARVE imaju provizorne organe, ali imaju i mnoge morfoloke osobine imaga.
TERCIJERNE LARVE imaju provizorne organe i potpuno se razlikuju od svojih imaga. Po obliku mogu biti
veoma raznolike, to je posledica razliitih sredina i uslova u kojima se razvijaju, kao i tazliitog naina
ishrane. Postoje razliite klasifikacije tercijarnih larvi, a najjednostavnija je sledea:
larve sa grudnim nogama i dobro razvijenom glavom ovaj tip se sree kod Coleoptera, Neuroptera i
Trichoptera
larve sa grudnim i trbunim nogama (od kojih su trbune lane- nelankovite) gusenice Lepidoptera,
kod lisnih zolja (pagusenice)
larve bez nogu koje mogu imati dobro razvijenu glavu (surlai, potkornjaci, striibube, komarci) ili sa
zakrljalom glavom (acefalne larve muva).
Izmeu ova tri stadijuma tercijarnih larvi postoji itav niz prelaza.

Ishrana glavne odlike stadijuma larve jesu da se larva hrani i raste. Larva poinje sa intenzivnom ishranom od
momenta kad napusti jajnu ljusku a sa porastom apetit joj se sve vie pojaava, tako da se ishrana larve moe nazvati
i dranjem. Tokom svog ivota larva hranu pretvara u tkiva koja e kasnije dati razne organe imaga. Dakle, larva
tokom svog ivota ima zadatak da akumulira dovoljno materija od kojih e se formirati organi imaga.

Rastenje larve se odvija kroz proces koji se naziva PRESVLAENJE tj. zbacivanje stare kutikule. Ono nastupa onda
kada larve postane prevelika za svoju kutikulu (koja je kruta i ne moe da se iri).Tada se ispod stare koe luenjem
hipodermisa formira nova koa tj. novi sloj kutikule. Izmeu starog i novog sloja specijalne kone lezde lue sekret
(egzuvijalni sekret) koji pomae razdvajanje stare i nove kutikule. im se nova kutikula formira, stara puca i iz nje larva
izlazi sa novom koom koja je bleda (potamni za nekoloiko sati pod uticajem svetlosti) i znatno vea od stare to larvi
omoguva da odjednom naglo poraste.
Larva se u toku svog ivota presvue vie puta, a broj presvlaenja zavisi od vrste i za veinu vrsta on je konstantan.
Vreme od jednog do drugog presvlaenja naziva se stadijum larvenog razvia. Larva sobne muve se do prelaska u
lutku presvue 3x, skakavca 5x, pele 8x, vodenog cveta 22x. Kod nekih vrsta broj presvlaenja moe da varira i da
zavisi od uslova sredine.
Presvlaenje larve se ne sastoji samo u zbacivanju stare koe, ve i u zameni svih onih organa koji su, kao i koa,
nastali od spoljanjeg klicinog lista (egzoderma) zamena hitinske pokoice prednjeg i zadnjeg creva, traheja i raznih
konih lezda. dakle, presvlaenje je jedan komplikovan i za larvu muan proces, tkom kog se deava i da larva
ugine. Takoe, kod nekih vrsta tokom presvalenja nastaje i proces redukcije starih i obrazovanja novih organa. Zato
se larveni stadijumi razlikuju ne samo po veliini, ve i po boji, strukturi, obliku i morfologiji.
Za proces presvlaenja larva obino bira neko skrovito mesto, jer tokom procesa presvlaenja ona postaje troma i ne
hrani se par dana pred presvlaenje i tokom samog presvlaenja. Nakon zavretka presvlaenja, larva ponovo postaje
aktivna i poinje da se hrani jo veim intenzitetom. Zato se moe rei da sa starijim stadijumima larvenog razvia
tetnost tetne vrste raste.
RAZLIKE IZMEU LARVE I IMAGA
(prvenstveno : veliina, beskrilnost, polna nezrelost)
LARVA
IMAGO
koa
tanja i meka
deblja i vra
ue i due od imaga, segmenti jednolike
imaju krila, trbuni segmenti se jasno
telesni oblik
grae
razlikuju od grudnih
pipci znatno krai ili ak potpuno zakrljali
imago leptira ima aparat za sisanje
graa i oblik
usni aparat se jasno razlikuje : npr kod leptira
ektremiteta
larva ima aparat za krickanje
dobro razvijene, lankovite noge
noge kod larvi su obino rudimentisane
imaju krila
u grai crvnog kanala najee, to je
posledica razliitog naina ishrane izmeu
larve i imaga
unutranja
u grai trahealnog sistema, npr. larva larve
organizacija tela
koje ive u vodi imaju trahejalne krge dok
njihova imaga koja ive u vazduhu imaju
normalan trahealni sistem

Imaginalni centri predstavljaju tzv. klice odnosno osnove raznih organa imaga koji e se formirati, a nalaze se u
telu tercijarne larve. Ovi centri su zapravi grupe embrionalnih, nediferenciranih elija koje se nalaze na raznim mestima
u telu larve (najee pod koom, na mestu gde e se formirati organ imaga) i ostaju u stanju mirovanja u toku itavog
stadijuma larve. Tek neposredno pred prelazak u stadijum lutke, kada larva prestane da se hrani i kree, ove elije se
aktiviraju i poinju ubrzano da se dele i idferenciraju formirajui odgovarajue organe imaga.

STADIJUM LUTKE
Lutka je trei stadijum razvia insekata koji imaju tercijernu larvu. Ovim stadijmom zavrava se proces preobraaja
larve u imago. Proces obino poinje poslednjim presvlaenjem larve i prelaskom u lutku. Kod veine insekata ovaj
stadijum je period mirovanja pri emu je lutka poptuno bez ikakve odbrane i mogunosti kretanja. Zato je lutka vrlo
esto zatiena razliitim tvorevinama (kokon, lutkina kolevka) ili je smetena na nekakvo skrovito mesto. U ovom
drugom sluaju larva bira mesto neposredno pred prelaz u stadijum lutke tj. pred HRIZALIDACIJU. to se tie
nepokretnosti, tu ima izuzetaka kod nekih Diptera, Lepidoptera i Trichoptera, ali je pokretljivost njihovih lutki vrlo
ograniena i daleko izostaje za pokretljivou larve.
Preobraaj u stadijumu lutke se odvija kroz dva paralelna procesa, proces HISTOLIZE i proces HISTOGENEZE.
Procesom histolize se tkiva i organi larve razaraju a procesom histogeneze se formiraju organi imaga.
PROCES HISTOLIZE se moe odvijati na dva naina. Prvi nain je fagocitoza i pri njemu larvene organe razaraju
krvne elije koje se pred proces hrizalidacije jako umnoe; ovo je naroito zastupljeno kod Diptera. Drugi nain je
liocitoza, pri kome do razaranja larvenih organa dolazi pod dejstvom naroitih hemijskih materija koje se obrazuju u
telu lutke.
Kod nekih insekata (mravi i drugi opnokrilci) histoliza se deava i fagocitozom i liocitozom istovremeno.
Histoliza poinje zapravo pred samo poslednje presvlaenje larve, tako da su ve u poetnom stadijumu lutke svi
organi larve pretvoreni u kaastu masu obavijenu lutkinom kouljicom.
HISTOGENEZA - poinje istovremeno sa histolizom. Organi imaga nastaju iz imaginalnih centara ije se elije
intenzivno dele koristei kao gradivni materijal za svoje razmnoavanje kaastu masu bastalu histolizom larvenih
organa.
Tokom procesa hstolize i histogeneze provizorni larveni organi se potpuno razgrauju,. Histoliza i histogeneza se
zavravaju veoma brzo ; obino posle nekoliko dana u lutki su ve formirani svi organi imaga.
Postoje tri osnovna tipa lutke:
PUPA LIBERA / slobodna lutka /(Coleoptera, Neuroptera, Hymenoptera) odlikuje se time da su na
njoj svi ekstremiteti budueg imaga (noge, pipci, usni delovi) odvojeni od tela lutke tj. slobodni.
PUPA OBTECTA / pokrivena ili mumija lutka / (Lepidoptera) ekstremiteti su privijeni uz telo i prekriveni
lutkinom egzuvijom, zbog ega se esto na lutki ne razaznaju ni konture ekstremiteta imaga.
PUPA COARCTATA / buretasta lutka, puparium / (Diptera) predstavlja slobodnu ili pokrivenu lutku koja je
obavijena kokonom nastalim od poslednje larvine kouljice; kod vrsta sa ovim tipom lutke kada larva dostigne
svoj krajnji stadijum, ona se ne presvlai, ve se u sopstvenoj koi pretvara u jedan od dva pomenuta oblika
(libera, obtecta)
Zbog ranjivosti i nepokretnosti lutke njihove larve se brinu o tome da one budu zatiene tokom celog preobraaja: za
hrizalidaciju larve biraju skrovita mesta (pod korom drvea, u zemlji, pod kamenjem...) gde esto grade lutkine kolevke;
mnoge larve oko sebe izgrauju sklonita od raznih materijala (iverje, etine, kuice pueva, zrnca peska, sopstveni
izmet...)
Stadijum lutke traje razliito kod razliitih vrsta insekata, a na njega veliki uticaj imaju spoljanji uslovi (povoljni ga
skrauju a nepovoljni produuju).

STADIJUM IMAGA
Nakon isteka vremena lutkinog mirovanja njena kouljica (egzuvijum) puca i kroz formirani otvor izlazi imago
potpuno formirani insekt.
Novi imago se razlikuje od starog. Tako npr. kad imago leptira oizae iz svoje kouljice, on je mokar i mekan, njegova
krila su smeurana i slepljena uz telo; tog trenutka leptir nije sposoban za let; ali, ubrzo, on se osui i ovrsnea krila
mu se razapnu pumpanjem vazduha u traheje nervature krila i on postaje sposoban za let. I kod veine drugih
insekata tek nastali imago se razlikuje od starog. Npr. kod potkornjaka tek nastali imago je bledoute boje, a tek
kasnije postaje tamnomrk ili crn.
Kod nekih vrsta imago je polno zreo i sposoban za razmnoavanje im izae iz lutke (leptiri), dok kod drugih vrsta
mora da protekne odreeno vreme, nekad i pola godine. Ovo vreme se naziva vreme sazrevanja imaga a
njegova d ishrana se naziva dopunska ishrana ili dopunsko dranje. Ovaj sluaj je najei kod Scolytidae,
Pissodes, Hylobius, Tachina itd.

ROJENJE IMAGA Vreme kada se insekti javljaju obino u masama radi parenja naziva se vreme rojenja.
Insekti koji lete roje se u manjim ili veim oblacima; neki imaju krila samo u vreme rojenja, a odbacuju ih odmah nakon
kopulacije (mravi, termiti); neke vrste imaju sposobnost leta samo u vreme rojenja (Hylobius); kod vrsta koje ne lete
rojenje se odvija njihovom masovnom pojavom na zemlji ili na biljkama.
Razne vrste insekata roje se u razliito vreme godine:
Neki potkornjaci u rano prolee
Gubar jula - avgusta
Gundelj u maju
Mrazovci od oktobra do decembra
Vrste koje imaju viestruku generaciju roje se vie puta godinje:
Borova lisna zolja 2x (april i jul)
Neki potkornjaci 3x (april, jun i septembar)
Trajanje rojenja imaga je takoe razliito kod razliitih vrsta:
Kod vodenih cvetova rojenje traje svega nekoliko sati
Kod veine leptira, tvrdokrilaca i dvokrilaca nekoliko dana do dve nedelje
Kod nekih vrsta koje sporo polno sazrevaju (Pissodes) moe da traje i celu letnju sezonu
Na poetak rojenja jako utiu vremenski faktori. Nepogodno, kino vreme moe da odgodi poetak rojenja a toplo
povoljno vreme da ga preurani. Ovo naroito vai za one tetne vrse ije rojenje pada u rano prolee.
TRAJANJE IVOTA IMAGA
Funkcija imaga je pre svega u produetku vrste tj. u razmnoavanju. Tu funkciju imaga razliitih vrsta obave za
razliito vreme, posle ega obino uginu, te je stoga i vreme trajanja ivota imaga razliito od vrste do vrste.
Vodeni cvet imago ivi svega nekoliko sati , tek toliko da se polovi spare i enka poloi jaja
Mujaci leptira Psycha apiformis ive svega 32 minuta
Za veinu insekata ivot imaga iznosi od nekoliko dana do tri nedelje.
Imaga vrsta koje prezimljavaju ive znatno due nekoliko meseci . Postoje i vrste ija imaga ive i vie godina tokom
kojih vie puta kopuliraju imaga Hylobius, Pissodes, potkornjaci, Calosoma...
Najdui ivot imaju enke socijalnih vrstea matica domae pele ivi do 5 godina, mravlja matica do 12 godina a
matica termita i do 15 godina.
TRAJANJE ITAVOG RAZVIA
Ako se posmatra razvie svih sadijuma zajedno, od jajeta do polno zrelog imaga, moe se uoiti da kod veine vrsta
ukupan razvoj traje 12 meseci, pri emu najee ukupno razvie se odvije u dve kalendarske godine. Pojedini
stadijumi razvia, naravno, kod razliitih vrsta traju razliito, ali je kod veine ukupno vreme oko 12 meseci. Postoje i
vrste ije razvie traje vie od godine 2, 3 pa i 4 godine. Sa sruge strane, postoje vrste ije razvie traje manje od
godinu dana.
Od spoljanjih faktora na trajanje razvia utiu:
TEMPERATURA SREDINE jer su insekti poikilotermne ivotinje, tj. telesna temperatura im zavisi od
temperature sredine u kojoj se nalaze. Kako je za celokupno razvie jednog insekta odreene vrste potrebna
jedna odreena koliina toplote, razumljivo je da e nia temperatura sredine produiti period razvia a via
(ukoliko ne prelazi u ekstrem) skratiti isti period.
VLANOST utvreno je da za bre razviwe insekata nije dovoljan samo odgovarajua temperatura sredine,
ve da u tome znaajnu ulogu ima i povoljna vlanost vazduha
Povoljnost ishrane (dovoljne koliine odgovarajue vrste hrane)
Svetlost

LATENCA ili DIJAPAUZA

Latenca predstavlja usporavanje u razviu neke vrste odnosno privremeni prekid u razviu neke vrste koji nastaje iz,
za sad, nepoznatih razloga i usled koga se produava normalni period razvia. Ovaj produetak moe da bude znatan
i da iznosi 2 do 8 puta vie od uobiajenog vremena razvia. Nakon to latenca proe, razvie se normalno daje odvija
bez ikakvih posledica po ivotinju koja ju je preivela.
Latenca moe da naastupi kod svih ili kod jednog dela individua iste generacije.
Latenca moe da nastupi u bilo kom stadijumu razvia insekta. Najee se dogaa u stadijumu lutke i jajeta, odnosno
u onim stadijumima kada je insekt najzatieniji.
GENERACIJA
Pod generacijom se podrazumeva vreme koje je potrebno nekom insektu da izvede potpun ciklus razvia. Drugim
reima, to je vreme koje protekne od momenta polaganja jaja pa do trenutka kada insekt koji je izaao iz tog jajeta ne
postane polno zreo i pone sa razmnoavanjem. Krae reeno, to je vremeod jajeta do jajeta.
Najei sluaj je da razvoj insekta traje 12 meseci i za takve insekte se kae da imaju prostu ili jednogodinju
generaciju. GUBAR njegova enka krajem jula polae jaja iz kojih se polno zrele ivotinje javljaju krajem jula
naredne godine.
Postoje i vrste kod kojih generacija traje vie od jedne godine, pa se za njih kae da imaju viegodinju
generaciju.Viegodinja generacija moe biti:
Dvogodinja 24 meseca za itavo razvie
Trogodinju 36 meseci
etvorogodinju 48 meseci
...
Najduu, do danas poznatu, generaciju ima severnoameriki cvrak Cicada septemdecim i ona iznosi 17 godina.
Takoe, postoje insekti kod kojih generacija traje manje od 12 meseci. Za njih se kae da imaju viestruku generaciju
godinje (dvostruku, trostruku, etvorostruku itd.)
Dvostruka generacija Diprion pini
Neke lisne vai imaju pod povoljnim uslovima i 14-tostruku generaciju
Kod vrsta koje imaju jednogodinju generaciju, trajanje generacije se ne poklapa sakalendarskom godinom, ve se
protee na dve kalendarske godine. Isti je sluaj i kod vrsta sa viegodinjom generacijom , pa broj kalendarskih
godina moe da se izrauna preko formule:
X+1

I-19

KALENDAR RAZVIA I BIOLOKA FORMULA

(definicija, primeri)

Kalendar razvia predstavlja ematski prikaz razvojnih generacija neke vrste u obliku pregledne tabele, gde se po
mesecima prikazuje sta
nje razvoja tetoine, kao i stadijumi u kojima je ona tetna.
Ovakav kalendar sadri podatke o trajanju generacije, u kojim se stadijumima u raznim mesecima godine tetoina
nalazi, trajanju pojedinih stadijuma i o tome kada tetoina pravi najveu tetu.
Kalendar razvia je stoga vrlo koristan u praktinom radu, jer brzo prua potrebne informacije na osnovu kojih se mogu
donositi odluke o merama borbe. Meutim, ovakve kalendare nije mogue napraviti za sve insekte, naroito ne za one
ija imaga dugo ive, koje dugo polau jaja i vrste kod kojih se sestrinske generacije ukrtaju (potkornjaci).
Najjednostavnije se pravi kalendar razvia za tetne leptire jer su njihove generacije vremenski jasno odvojene.

Pri izradi kalendara razvia koriste se tano utvreni simboli:

jaje
larva
larva u kokonu
lutka
+ imago
Imago koji polae jaja
Da bi se u kalendarima vremenski to tanije predstavili pojedini stadijumi tetoine svaki mesec je podeljen na tri
dekade (po 10 dana).
Napravljen kalendar ne mora da vai za sve krajeve areala odreenog insekta. On ak ne mora da se podudara ni za
svaku godinu u odreenom podruju areala. To je stoga to razvie zavisi i od uslova sredine (pored osobina vrste)
odnosno od temperature sredine, vlanosti vazduha itd.
Limantria dispar
godina I
II
1930.
1931.

III

IV

VI

VII

VIII

IX

XI

XII

Bioloka formula (vita formula) se koristi za ematski prikaz bionomije tetnih insekata. Izmislio ju je nemaki
entomolog Rhumbler.
Ona u vrlo saetoj formi prikazuje iste podatke kao i kalendar razvia, ali je praktinija od kalendara zato to se iz nje
gotovo trenutno mogu dobiti informacije o trajanju i broju generacija, u kom mesecu se koji stadijum nalazi, kad je
insekt tetan itd.
U brojiocu ove formule nalaze se po mesecima izneti stadijumi jajeta i larve, a u imeniocu stadijumi lutke i imaga.
Stadijum jajeta je od stadijuma larve razdvojen crticom (-) a stadijum lutke od stadijuma imaga krstiem (+).
Osnova biloke formule izgleda ovako:
Vreme jajeta vreme larve
Vreme lutke + vreme imaga
Ako se vreme jajeta poklapa sa vremenom imaga, onda se vreme jajeta ne unosi u formulu.
U bilokoj formuli meseci se oznaavaju arapskim brojevima tako da 1 oznaava januar, 2 februar, 3 mart itd. Brojevi
od 1 do 9 ne odvajaju se nikakvim znacima, ve se jednostavno reaju, dok se brojevi 10.11.12. odvajaju takama
(.12.) Npr. ako u formuli pie 7.12. to znai od jula do decembra, a ako pie 712, to znai od jula do januara, februara.
Svaki mesec podeljen je na dekade a njihove oznake su:
a prva treina meseca (anterior)
m druga treina meseca (medius)
p poslednja treina u mesecu (posterior)
Ova slova stavljaju se kao eksponenti odgovarajueg meseca. Npr. 6a znai prva dekada juna a 5m znai druga
dekada maja.
U upotrebi je i podela meseca na nedelje, gde se brojevima 1,2,3,4 oznaavaju nedelje meseca, a njihove oznake se
stavljaju u eksponent odgovarajueg meseca.
Zarez u formuli oznaava prezimljavanje (,).
PRIMER: bioformula borove vetice (Sphinx pinastri)=

-89
10,5+67

Ovo znai da ovaj insekt prezimljava u stadijumu lutke od oktobra do maja.

Ako se u formuli pojavi veliko slovo A (annus) to znai da neki stadijum razvoja traje itavu godinu.
PRIMER: bioformula Zeuzera pyrina=

-8, A, 4
5+67

Ovo znai da je ovaj leptir u stadijumu jajeta provede jun i jul, u avgustu se javlja larva koja prezimljava i provede celu
narednu godinu u stadijumu larve, da bi u maju tree godine prela u stadijum lutke iz koje se u junu, julu pojavljuje
imago.
Kod vrsta koje grade kokon, mesec u kome to ine stavlja se u zagrade ( ).
-8, 5 (5)34
6+7
Dakle, gusenica ovog leptira javlja se u avgustu, prezimi jednom i ivi do maja sledee godine, kada pravi kokon u
kome ostaje u treoj i etvrtoj nedelji maja, da bi u junu prela u stadijum lutke a u julu u stadijum imaga.
PRIMER: Thaumatopoea pytiocampa =

Velikim zagradama u jednom delu bioloke formule se oznaavajunaredne generacije u toj istoj godini:
PRIMER: Diprion pini =

4-56(7)
78 - 8.10(10,3)
7+78
3+4

Znak > znai da imago posle polaganja jaja ivi jo neodreeno vreme, a period kada je insekt tetan tampa se u
formuli masnim slovima (boldovanim).
Kod vrsta koje imaju nepotpun preobraaj u formulu ne ulazi razlomaka crta, jer ove vrste nemaju stadjum lutke.
PRIMER: rovac= 6m 7m - 6p, 5a + 5m 8 >

I 20

MASOVNO RAZMNOAVANJE INSEKATA

(uzroci, vrste gradacija, tok, primer)

Masovno razmnoavanje ili kalamite predstavlja enormno uveanje populacije odreene vrste. Ova pojava samo na
izgled deluje sluajna, ali se ona odvija po odreenim zakonitostima.
U umskoj zajednici, biocenozi, pored drvea ivi i veliki broj drugih boljaka i ivotinja. Broj individua odreene vrste
zavisi od same umske zajednice / od tipa zajednice, starosti zajednice, od geografske irine na kojoj se ona nalazi
itd./
Pod normalnim uslovima na jedinici povrine neke ume ivi odreeni NORMALAN broj razliitih vrsta biljaka i
ivotinja. Ovaj brooj je razliit u zavisnosti od vrste organizma.
Ako se uzme u obzir tenja svih vrsta organizama da se neogranieno razmnoavaju, onda je injenica da u odreenoj
biocenozi postoji odreeni, konstantan normalan broj individua razliitih vrsta neobina. Uzrok tome je to to u
umskohj zajednici postoji niz faktora koji uestvuju u redukciji potomstva lanova zajednice koji imaju veliku energiju
razmnoavanja.
PRIMER: Limantria dispar (gubar)
gubara poloi 600 jaja u hrastovoj umi; ukoliko bi se iz ovih jaja izleglo svega jedna treina od svaka e poloiti
600 jaja (dakle 120 000 jaja ukupno); ako se uzme jo jedna godina razmnoavanja i neka se iz ovih jaja izlegne
samo treina, naredne godine e se javiti 24 000 000 leptira, to bi zapravo bilo potomstvo samo jedne enke u toku 2
godine; meutim, ovakve brojke su nerealne zato to postoji itav niz faktora koji redukuju broj potomstva te iste
enke; ti faktori mogu biti biotike prirode (paraziti, ptice, korisni insekti, gljive) ili abiotike prirode (nepovoljni uslovi
sredine); uopte, pri normalnim prilikama ne javlja se enormni broj individua iste vrste jer veliki broj potomstva vrste
propada pod dejstvom tzv redukujuih faktora; u stabilnoj zajednici potomstvo jednog para gubara normalno iznosi
jedan par ;

Faktori koji uestvuju u redukciji potomstva vrsta sa velikom energijom razmnoavanja odravaju tzv. organsku
odnosno biocenotiku ravnoteu u zajednici. Kao to je reeno, ovi faktori mogu biti biotiki ili abiotiki i sve dok
oni postoje nema opasnosti od masovnog razmnoavanja tetnih insekata.
NASTANAK KALAMITETA
Ako iz bilo kog razloga iz biocenoze izostane neki od faktora koji odravaju biocenotiku , dolazi do poremeaja u
zajednici.Energija razmnoavanja tetnih insekata dobija pun zamah i broj individua ove vrste sposobnih za
razmnoavanje naglo raste. Obijm poremeaja zavisi od vrste i vremena nestanka regulatornih faktora, kao i od jaine
razmnoavanja i mogunosti irenja tetne vrste, pre svega od koliine dostupne hrane i mogunosti za polaganje jaja.
Nestanak regulacionih faktora moe da ima razne uzroke:
vremenski uticaji npr. abnormalne temperature mogu da pogoduju tetoini a da budu tetne za njihove
neprijatelje
iznenada nastali povoljni uslovi ishrane i razmnoavanja npr. posle sbegoloma, vetroloma ili pri masovnom
oboljneju drvea usled golobrsta ili gljivica, insekti se pojavljuju kao sekundarne tetoine u prenamnoenju
(kalamitet) i to najee (za navedene uslove) potkornjaci, striibube.
ovek esto moe da izazove gradaciju jer svojim nasilnim delovanjem u prirodi remeti biocenotiku
ravnoteu (takoe, i umska gazdinstva u kojima se gaje monokulture predstavljaju izvanredne uslove za
pojavu kalamiteta jer na jednom mestu postoji obilje hrane za specijalizovanu vrstu tetoine, dok sa druge
strane, uslovi za razvoj njihovih neprijatelja nisu toliko povoljni)
Kalamitet se samo prividno iznenada pojavljuje. Zapravo, u pojavi kalamiteta postoji odreena postupnost zbog ega
se prenamnoenje insekata naziva jo i GRADACIJA. Pod gradacijom se podrazumeva itava pojava prenamnoenja,
od poetka poveanja broja individua jedne vrste, preko najvie take prenamnoenja (maksimuma) pa do njegovog
prekida.
Stanje tetoine izmeu dve gradacije, kada je populacija u normalnom broju, naziva se LATENCA.
Gradacija neke tetoine razvija se u toku vie godina postupno, prolazei kroz vie stadijuma, a najee kroz dva:
PROGRADACIJA (PROGRESIJA) porast populacije tetoine do maksimuma
RETROGRADACIJA (REGRESIJA) opadanje brojnosti populacije do minimuma tj. do latence

Gradacija obino poinje na nekom ogranienom prostoru, koji se naziva ARITE, od koga se brzo u koncentrinim
krugovima iri. Za neke tetoine je utvreno da arita njihovih kalamiteta nastaju uvek na istim mestima
lokalitetima koji imaju predispoziciju za to.
Kalamiteti neikih tetoina se javljaju istovremeno na vie mesta koja su meusobno udaljena, najee posle
viegodinje latence. U ovim sluajevima se govori o periodu tetoine i tada se kalamiteti javljaju ak i na mestima
gde se tetoina inae retko sree. Razlog za ovo jo uvek nije poznat, kao to nije poznat ni uzrok predispozicije
nekog lokaliteta da bude arite gradacije. Uopte, uzorci pojave gradacije nekog insekta jo nisu potpuno razjanjeni.
Prouavanjem uzroka kalamiteta se bavi posebna nauka koja se zove GRADOLOGIJA, koja se bavi prouavanjem
kretanja brojnosti populacija ivih organizama u ivotnim zajednicama.
Prema poreklu kalamitet moe biti:
AUTOHTON nastaje na mestu na kome je dolo do poremeaja ravnotee i ovakav tip kalamiteta je
najei;
ALOHTON nastaje usled masovnog unoenja / ulaska insekata sa strane; tada obino govorimo o preletu
insekata, a najpoznatiji takvi sluajevi jesu duga i masovna putovanja skakavca ija jata za kratko vreme
unitavaju sve to im sew nae na putu a biljnog je porekla. Ovim putovanjima je sklon i leptir glogovac, a
zapaeni su i kod nekih potkornjakanone i jo nekih vrsta. Uzrok ovih preleta nije jo uvek poznat, ali se
pretpostavlja da je osnovni uzrok unutranji nagon i tenja insekata za rasoprostiranjem vrste.

I 21

DIMORIZAM I POLIMORFIZAM

Dimorfizamje pojave da se individue jedne vrste javljaju u dva razliita oblika.

Dimorfizam moe biti:
SEKSUALNI (POLNI) pojava da se individue mukog i enskog pola razlikuju ne samo po polnim ve i po
drugim karakteristikama.
PRIMER:
o jelenak (mujaci imaju7 izraene mandibule, enke ne)
o striibube mujaci imaju kratko telo i due pipke
o titai mujaci imaju normalnu morfologiju insekata, enke izgledaju kao skramice zalepljene
za neku biljku, nemaju ni oi ni noge, imaju samo sisaljku i jedina funkcija je im je proizvodnja
jaja:
o gundelj enke imaju jae razcijene pipke
o gubar razlika u boji krila i veliini trbuha (enke imaju deblji trbuh i svetlija krila)
SEZONSKI DIMORFIZAM pojava da se prolene i jesenje formen insekata razlikuju (razlika izmeu dve
generacije, primer su leptiri roda Vanesa)
Polimorfizam je pojava da se individue iste vrste javljaju u vie morfoloki razliitih oblika.
Polimorfizam moe biti:
SOCIJALNI oblik individue zavisi od funkcje koju u zajednici obavlja (primeri pela razlika u morfologiji
matice, trutova i radilica)
ALTERNIRAJUI (CIKLINI) karakteristian za biljne vai koje mogu imati i do 15 generacija godinje koje se
sve meusobno razlikuju
FAKULTATIVNI (SLUAJNI) primeen kod gnjurca, gde je potomstvo jednog para meusobno razliito,

II - 1

MERE SUZBIJANJA TETOINA ZELENIH POVRINA

Borba protiv tetoina svodi se na primenu dve grupe mera:

I PREVENTIVNE MERE (mere preoohrane) imaju za cilj spreavanje prenamnoavanja tetnih insekata putem
podizanja zdravih i otpornih biljaka; u ovu grupu mera spadaju:
Proizvodnja zdravog i kvalitetnog sadnog materijala
Pravilna sadnja dovoljno velike sadne jame, pravilno okopavanje, zalivanje pravilna nega biljaka
Pravilan izbor vrsta koje e se nai na zelenoj povrini (birati otporne vrste koje su adaptirane na date uslove
sredine)
Podizanje meovitih uma radi stabilnosti odnosno, podizanje heterogenih zelenih povrina (sa vie razliitih
vrsta)
Mere nege koje obuhvataju sanitarne see, uklanjanje napadnutih biljnih individua koje predstavljaju izvor
zaraze , blagovremene prorede i kresanje donjih grana, uklanjanje poseenog materijala koji predstavlja izvor
zaraze
Protivpoarne mere (pruge, prepreke irenju poara) stabla oslabljena poarom su laka meta za napade
sekundarnih tetoina
Karantinske mere spreavaju prenoenje tetoina sa jednog mesta na drugo u okviru jedne zemlje ili iz
jedne zemlje u drugu ili sa kontinenta na kontinent
Predsetveno tretiranje tretiranje semena, sadnica i zemljita u kome se vri sadnja;

II DIREKTNE MERE (represivne)

Svode se na direktno unitavanje tetne vrste kada se ona prenamnoi i tako ugrozi umu ili zelenu povrinu. U ove
mere spadaju:
A) fiziko mehanike mere svode se na upotrebu sile kako bi se unitili insekti, emu prethodi sakupljanje
insekata, postavljanje prepreka ili hvatanje specijalnim napravama; ako se primene u pravo vreme i na pravi
nain daju odline rezultate; najee metode: SAKUPLJANJE, PREPREKE, MAMCI, BUBOLOVKE
B) bioloke mere za unitavanje insekata koriste njihove prirodne neprijatelje iz ivotinjskog i biljnog
carstva, dakle koriste iva bia; pri tom se korisni organizmi tite kroz zatitu stanita, prenose na lokalitete
gde su potrebni (lepuju) introdukuju ili masovno proizvode u biofabrikama;
C) hemijske mere predstavljaju najrepresivniju grupu mera koje podrazumevaju upotrebu hemijskih materija
protiv tetnih insekata, i to razliitih otrovnih materija sredstava za unitavanje tetoina koja se zajednikim
imenom nazivaju PESTICIDI;
Pored ovih otrovnih supstanci, sve je ea upotreba ATRAKTANATA (feromoni), insekatskih hormona,
inhibitora hormona i sl.
Integralne mere se odnose na integralnu ili integrisanu zatitu bilja i podrazumevaju primenu svih raspoloivih
mera borbe u cilju spreavanja nastajanja teta od strane insekata, to manjeg remeenja biocenotike
ravnotee, to manjeg zagaivanja ivotne sredine; kod ove grupe mera akcenat je na primeni biolokih i
preventivnih mera;

II - 2

FIZIKO MEHANIKE MERE BORBE

(definicija, vrste mera, znaaj)

Ovaj vid borbe podrazumeva upotrebu mehanike i fizike sile za unitavanje insekata. Da bi to moglo da se uradi
insekti moraju prvo da se sakupe (uhvate), nakon ega se unitavaju.
Vrste fiziko mehanikih mera koje se primenjuju su:
- SAKUPLJANJE,
- PREPREKE,
- MAMCI,
- BUBOLOVKE

SAKUPLJANJE INSEKATA
Sakupljaju se insekti u razliitim stadijumima, tako da se sakupljaju:
JAJA kod onih kod kojih polae jaja u jajnim leglima na lako dostupnim mestima. Gubar polae jaja od
osnove stabla do prsne visine, lako su uoljiva i zlatno ute su boje. Jaja se jednostavno zgule sa kore i spale
se. Na ovaj nain se unitavaju i jaja kukavije suze, koja polae jaja oko granica u vidu srebrnog prstena i
utotrbe, ija su jaja na listu i zlatno ute su boje.
LARVE One se mogu sakupljati iz zemlje kao kod gundelja, grica i rovca, ije su larve ogromne. Zatim u
zimskim guseninim gnezdima, kod nekih leptira npr. utotrbe. Njene gusenice se razviju u toku leta, polako
se hrane i do zime se umotaju u vlakna i list se savije i otpada i tako prezimljavaju. Tako je i kod glogovca,
jedinog dnevnog leptira koji je tetan. Mogu se sakupljati i u letnjim guseninim gnezdima npr. kod dudovca,
ije gusenice u toku leta prave na liarima gnezda u vidu pauine, koja povezuje lie i ive zajedno. Neke
ive i u kolonijama kao npr. obina borova zolja i uta borova zolja, ije gusenice ive zajedno dok se ne
razviju i brste.
LUTKE Ovaj metod se primenjuje kod gubara. Kada se prenamnoi gusenice se skupe na 1 mesto i preu u
lutke, upletu lie na grani i tu se smeste, naprave lutkina gnezda.
IMAGA Npr. kod gubara ima krila, ali ne moe da leti nego se penje uz stablo i lako moe da se uhvati.
Neka imaga mogu da se sakupljaju i metodom stresanja, kada se ispod drveta postavi platno, drvo se
protrese, a imaga padaju na platno. To se esto radi kod gubara u ranim jutarnjim asovima, kada je t nia i
oni ne mogu da lete. Mogu da se sakupljaju i imaga panske bube, koja napada fam. Oleaceae (maslina,
ligustrum, jasen...). Njena imaga u krvi imaju kantaridin i tu krv mogu lako da isputaju na zglobovima zadnjih
nogu i taj miris privlai sva ostala imaga da zajedno brste. Onda se u ranim jutarnjim asovima razapinje
platno, trese se drvo i sakupljaju se imaga. Imaga se mogu sakupljati i pojedinano npr. kod velike hrastove
striibube, koja ima i veliku larvu i velikog imaga, a nalazi se na stablima tokom juna i to na onima koja sunce
obasjava na zalasku.

II - 3

PREPREKE predstavljaju vid mehanikih mera borbe kojima se insekti fiziki spreavaju da dospeju do

biljaka koje mogu ugroziti. To se postie postavljanjem razliitih prepreka (barijera), a one se postavljaju
tako da insekti ne mogu da ih prou. Ovaj metod treba vie koristiti.
LEPLJIVI POJASEVI Na prsnoj visini stabla se skida mrtav deo kore i taj deo se premae gusenijim
lepkom. On dugo ostavlja lepljivu povrinu (najmanje 1 sezonu) i na taj nain se hvataju insekti koji gmiu po
stablu npr. mrazovca koje ne mogu da lete, a na stablo dolaze i zbog , pa ih je sve lako uhvatiti.
LEPLJIVE LETVE Ova metoda se npr. koristi kada se rasadnik nalazi u blizini ume, pa mora da se sprei
ulazak umskih insekata u rasadnik. Zato se oko rasadnika postavljaju letve, a deo koji viri iz zemlje se
premae gusenijim lepkom. Dobar je metod za hvatanje insekata koji bauljaju, a ne lete npr. surlai, bube
listare.
ZATITNI JARKOVI (ROVOVI) Kopaju se oko rasadnika (30 x 30 cm). Insekti ulaze u rov i etaju po njemu
dok ne nalete na rupe, koje su iskopane u okviru rova i napunjene neim da bi se insekti tu udavili. Ovako se
lako hvataju smrini surlai i grice.

BUBOLOVKE
To su prilino jednostavne zamke za hvatanje buba. Postoji vie tipova:
CEVICE ubacuju se u kanale u zemlji. Svaka ima otvore na oba kraja sa poklopcima koji se otvaraju samo
ka unutra. Kada insekt jednom ue unutra vie ne moe da izae. Koristi se za hvatanje rovca.
BARBEROVE KLOPKE Prave se od konzervi koje su ukopane u zemlju i povezane letvama na povrini
zemlje. Insekti idu po zemlji nailaze na letvu i nee da se penju uz nju nego hoe da je zaobiu i pri tome
upadaju u konzerve. Isto za rovca.
UTE KLOPKE Ove klopke su jarko ute boje i zbog toga privlae insekte, koji misle da e tu skupiti nektar.
Prave se od utih kartona koji su isprskani lepkom i kae se npr. u kronje. Rusi su na ovaj nain reili
problem belokrilih vai u staklarama.
MALEZOVA KLOPKA Izgleda kao ator, koji je od dralona, crn je i insekti ga ne vide. Ima centralni zid i
nema bone strane. Insekt ulee, udara u centralni zid i instiktivno leti na gore. Tu se nalazi sabirna boca sa
alkoholom, koja ih omami i ugui i oni padaju dole.

MAMCI
OTROVNI MAMCI (o njima opirno u 5. pitanju) Primenjuju se da bi se na jednom mestu uhvatio to vei broj
insekata, a zatim unitio.
MAMCI ZA ISHRANU To je na primer hrana koju insekti rado jedu. Ovaj metod se najvie primenjuje u
rasadnicima u borbi protiv ianih crva, sovica i rovca. Ovi mamci su idealni za zemljine insekte, jer se na
ovaj nain lako skupe na jednom mestu, a zatim unite. Postoje brojni recepti za pripremu ovakvih mamaca, a
po potrebi mogu se dodati i otrovi i to utrobni.
MAMCI ZA RAZMNOAVANJE Postavljaju se da bi insekti tu ostavili potomstvo. Tu spadaju lovne motke,
lovni panjevi i lovna stabla, o kojih se ovi zadnji danas najee koriste. Ovo je najznaajniji metod borbe
protiv sipaca: potkornjaka i drvenara.
MAMCI ZA PREZIMLJAVANJE U rasadniku pronalazimo mesto gde bi rovci najradije prezimili i na tom
mestu kopamo rupu 1m x 1m x 1m i punimo je nepregorelim stajskim ubrivom. Zatrpamo rupu i obeleimo
mesto. U toku jeseni stajnjak prevri i u toku zime je tu toplo i idealno za rovce, koji se tu skupljaju. U toku zime
kada je jako hladno (rovci podnose t do 0 oC) krampom iskopamo ubrivo, rovci se smrznu, a ubrivo moe da
se koristi. Od sargije ili talasastog kartona moe takoe da se nadravi mamac za prezimljavanje. On se
isee, savije oko stabla i vee kanapom. U jesen insekti se tu zavlae da prezime, a u zimu skidamo karton i
unitavamo insekte. Ovo je dobar metod naroito kod jabuka u borbi protiv crva.
Kada se insekti sakupe na bilo koji od ovih naina oni se fiziki unitavaju pomou:
SVETLOSTI Na taj nain sakupljamo i unitavamo one insekte koje privlai svetlost (svetlosne zamke).
Pomou ovih zamki sakupljamo insekte za istraivanje faune. Unitavaju se noni leptiri (sovice i vetice,
koje su jako tetne). Insekti se sakupljaju oko reflektora......
VATRE Fam. Pyralideae (plamici) jako privlai vatra, kao i borovog etnika. Postavljaju se baklje, ali je tu
opasnost od poara velika. Insekti naleu na vatru, prlje se i ginu.
VISOKE TEMPERATURE Insekti mogu da preive temperature do 49-50 oC. Tako da na primer ika u
pasulju, pirinu, drvenim figurama unitavamo tako to sve ubacimo u rernu i zagrejemo je iznad 50 oC na 30
minuta.
VODENOM PAROM I TOPLOM VODOM Koristi se u staklarama za unitavanje zemljinih insekata
odnosno sterilizaciju zemljita.
NAVODNJAVANJA (PLAVLJENJA) Navodi se voda na neko mesto 10-15 dana i svi insekti e se podaviti.
Posle se zemljite osui i spremno je za upotrebu.
ELEKTRICITETA Elektrina struja se pusti kroz drvo i svi insekti e uginuti.
ULTRAZVUKA (ZVUKA) po principu mikrotalasne penice; Koristi se za umetnike slike i razne predmete.
INFRACRVENIH ZRAKA isto kao prethodna metoda
RADIOAKTIVNO ZRAENJE Ako je u malim koliinama deluje mutageno, a ako je u velikim ubitano. Za
insekte su potrebne vee doze nego za oveka. Manja koliina obino izaziva sterilitet, ako se primeni na
izolovanim povrinama ostrva mogu se skroz likvidirati. Npr. ako ozraeni obada oplodi potomstvo e biti
sterilno

II - 4

SAKUPLJANJE INSEKATA ZA MEHANIKO UNITAVANJE

(primeri, znaaj)

Ovaj metod spada u fiziko-mehanike mere borbe. Sakupljati se mogu insekti u svim razvojnim stadijumima, a
unitavanje se vri gnjeenjem, gaenjem, spaljivanjem, utapanjem...
SAKUPLJANJE JAJA primenjuje se kod insekata ije enke polau jaja na gomilice, na vidnim i lako dostupnim
mestima. Na ovaj nain sakupljaju se jaja:
gubara (Limantria dispar) koji polae jaja od osnove stabla do prsne visine; lako su vidljiva jer ih enka
pokriva utim dlaicama; jajna legla se pri unitavanju zgule sa stabla i spale;
kukavija suza (Malacosoma neustria) polae jaja oko granice u vidu srebrnastog prstena
utotrba (Euproctis chrysorrhoea) polae jaja na listu iprekriva ih utim dlaicama sa stomaka
SAKUPLJANJE LARVI je naroito korisno u rasadnicima. Pri obradi zemljita treba sakupljati larve tetnih insekata
koji ive u zemlji, npr. gundelj (
), rovac (
) itd.
Meu leptirima sakupljaju se gusenice utotrbe, borovog litijaa i glogovca koji grade zimska gusenina gnezda u
kojima prezimljavaju. Gnezda se mogu odsecati i spaljivati zajedno sa gusenicama.
Postoje i letnja gusenina gnezda (npr. dudovac listovi povezani pauinom). Kod lisne zolje gusenice ive
zajedno u kolonijama;
SAKUPLJANJE LUTAKA - lutkina gnezda se sakupljaju kod gubara kod koga se gusenice sakupe na jedno mesto
obino u upletenom liu na grani i tu prelaze u lutke. Protiv vrsta koje ??????? u umskoj stelji, stelja se sakupi
na jedno mesto, tako bre truli i propada a tetoine u njoj uginu (borova grba, sovice);
SAKUPLJANJE IMAGA podrazumeva sakupljanje pojedinanih imaga kod vrsta koje imaju krupna imaga (npr.
velika hrastova striibuba, enke gubara koje ne lete...). Koristi se metoda stresanja stavi se platno ispod kronje
drveta, drvo se protrese i u platno sakupe imaga koja padnu sa drveta. (kod gubara i panske bube ovo se radi u
ranim jutarnjim asovima).

II - 5

BIOLOKE MERE BORBE

Bioloke mere podrazumevaju upotrebu prirodnih neprijatelja tetnih insekata, ili njihovih produkata. Prirodne
neprijatelje tetoina nazivamo KORISNIM ORGANIZMIMA koji se mogu primeniti na sledee naine:
1. ZATITOM KORISNIH ORGANIZAMA zatitom njihovih stanita, smanjenjem populacija njihovih neprijatelja,
pre svega mere edukacije javnosti
2. INTRODUKCIJOM KORISNIH ORGANIZAMA - odnosno unoenjem korisnih organizama na podruja koja se
nalaze van areala njihovog prirodnog rasporostranjenja. Kada se tetna vrsta introdukuje na novn stanite, bez
njenih prirodnih neprijatelja, ona se brzo razmnoava i izaziva vee tete nego u svom prirodnom okruenju gde
postoje njeni prirodni neprijatelji. Zato se na takva stanita vetaki introdukuju prirodni neprijatelji tetne vrste
(npr. rogati cvrak Homoptera, Membracidae, je iz Severne Amerike introdukovan kod nas a potom je bilo
neophodno introdukovati njegov jajni parazitoid Polynema striaticorne)
3. PRENOENJE (LEPOVANJE) KORISNIH ORGANIZAMA sa lokaliteta na kojima ih ima u visokoj brojnosti na
stanita gde ih je malo, ali su tetoine u progradaciji . Npr lepotelka (Calosoma sycophanta) najbrojnija je na
lokacijama gde je gubar u retrogradaciji.
4. MASOVNA PROIZVODNJA KORISNIH ORGANIZAMA danas se u biofabrikama masovno gaje korisni
organizmi kao to su
jajni parazitoidi iz roda Trichogramma,
larve mreokrilaca iz roda Crysopa,
bogomoljki (Mantis),
bakterije Bacillus thuringiensis,
gljiva Bouveria basslana
Od bakterija se u biofabrikama proizvode i biopesticidi, naroito je poznat bioinsekticid od proteinskog kristala
ekstrahovanog iz bakterije B. thuringiensis i njenih varijeteta.
GRUPE KORISNIH ORGANIZAMA SU:
A. VIRUSI (Virales) - mogu da ive na insektima izazivajui oboljenja entomoviroze ija je posledica smrt
insekata. Najee oboljevaju larve, kod nekih vrsta lutka i imaga.tetni umski insekti najee oboljevaju od
poliedroze i granuloze, a svi virusi koji ih izazivaju su iz grupe
?????
B. BAKTERIJE - ive na insektima i izazivaju oboljenja entomobakterioze koje izazivaju smrt insekata. Ima ih vie
vrsta iz roda Bacillus, npr. B.
????? od koje oboljevaju larve razlnih vrsta Lepidoptera,
Diptera i Coleoptera.
C. GLJIVE (Funghi) patogene vrste gljiva koje ive na insektima i izazivaju oboljenja entomomikoze koja izazivaju
smrt insekata. Postoji veliki broja preparata na bazi gljiva, ali se veina koristi u staklenicima jer je njihova
efikasnost vea to su uslovi sredine vlaniji.
D. PRAIVOTINJE (protista) patogene praivotinje koje ive u telima larvi insekata, produkujui zoospore . Kada
parazitiran insekt ugine, zoospore se raznose u spoljanju sredinu i napadaju druge individue. Poznata je vrsta
Nosema locustae koja parazitira skakavce na panjacima (preparat NOLOC)
E. NEMATODE izazivaju smrt i sterilnost kod insekata. Insekti se zaraze jedui zaraene biljke. U biofabrikama
masovno se proizvode neke vrste nematoda iz rodova
????????
F. PAUCI (klasa Arachnoidea) veina vrsta su predatori, i insekte love pomou mrea (imaga love na taj nain) ili su
predatori jaja (npr. kod gubara)
G. STONOGE (Myriapoda) predatori, insekte usmruju otrovom koji se nalazi oko usnog aparata, a zatim ih
prodiru (Naroito podklasa Chylopoda)
H. INSEKTI (klasa Insecta) predatori koji love druge insekte i njima se hrane ili ive na raun drugih insekata
(parazitoidi). Predatori npr.Odonata (vilinski konjic), Diplura, Mantodea itd; Parazitoidi npr. Icneumonidae;
I. VODOZEMCI hrane se insektima; najee su to dadevnjaci i abe, imaju mali znaaj u borbi protiv tetoina;
J. PTICE (klasa Ares) hrane se insektima i veoma su znaajne vrane, vorci, zebe, senice, drozdovi, kukavice,
detlii;
K. GMIZAVCI (klasa Reptilia ) hrane se insektima, najee guteri (zelembai)
L. SISARI (klasa Mammalia) slepi mievi, bubojedi(krtica, je, rovica), papkari (divlja svinja), zveri (lisica, jazavac).
Bioloka mera: podrazumeva pre svega zatitu korisnih sisara.

II -6

KORISNI PATOGENI MIKROORGANIZMI

To su organizmi koji se razvijaju na raznim stadijumima razvoja tetnih insekata, i zazivajui njihova oboljenja i na kraju
smrt. Oni su esto glavni faktor u gaenju kalamiteta.
Najvanije grupe ovih organizama su:
a) VIRUSI (Virales) izazivaju oboljenja ENTOMOVIROZE od kojih najee oboljevaju larve , ali i insekti u drugim
stadijumima razvia lutke i imaga. tetni insekti oboljevaju od poliedroze i granuloze koje izazivaju virusi iz
grupe Bacilovirus. Primenjuju se insekticidi na bazi virusa, npr VIRIN ENSH koji unitava tetoinu Limantria
dispar. VIROX unitava Neodiprion sertifer. Entomoviroza kod gusenica gubara je vrlo esta i dovodi do masovnog
pomora gusenica, to predstavlja kraj gradacije gubara. Preparati na bazi virusa se primenjuju kod gubara,
Neodiprion sertifer, Euproctis chrysorrhoea, Stilpnotia salicis...
b) BAKTERIJE izazivaju ENTOMOBAKTERIOZE od kojih oboljevaju larve insekata. U primeni su:
Bacillus populliae izaziva oboljenja larve Populio japonica (gudelj)
Bacillus thuringiensis izaziva oboljenje larvi Lepidoptera, Diptera, Coleoptera; danas se od B. thuringiensis
proizvode razni bioinsekticidi ija je prednost u tome to su uskospecijalizovani, odnosno deluju na ciljnu
tetoinu. (npr. BACTOSPEINE na Lepidoptera , na bazi od B. thuringiensis var. kurstaki , ili NOVODOR
baziran na B. thuringiensis var. Tenebrions koji se primenjuje kod Coleoptera ); postoje i male bakterije
RIKECIJE koje kod insekata izazivaju ???
) Za sada nema preparata na bazi
rikecija.
c) GLJIVICE (Funghi) mnoge vrste gljiva su entomopatogene, ive na insektima i izazivaju ENTOMOMIKOZE.
Oboleli insekti obavezno uginu, pa se neke vrste gljiva uspeno koriste u biolokoj borbi protiv tetnih insekata.
Veliki nedostatak preparata na bazi gljiva je taj to zahtevaju visoku vlanost sredine u kojoj se primenjuju. Stoga
su najpogodniji za primenu u zemljitu ili u staklarama gde se vlanost vazduha moe kontrolisati. Od gljiva esto
oboljevaju i larve koje se nalaze u zemljitu ili pod korom. Preparati se primenjuju kod vrsta iz redova Lepoidoptera
i Coleoptera (npr. preparat BOVEROL). Patogene vrste gljiva koje se su korisne u borbi protiv tetnih insekata
pripadaju rodovima Metarhizium, Verticillium, Beauveria itd.)
d) PRAIVOTINJE (Protista) praivotinje koje ive kao paraziti na insektima pripadaju redu Zoosporidia. Poznat je
rod Nosema Najpre su otkrivene vrste ovog roda koje parazitiraju na gusenicama svilene bube. Kasnije su
otkrivene entomopatogene praivotinje na tetnim insektima. One se razvijaju u telima larvi gde se umnoavaju i
produkuju zoospore. Kada parazitiran insekt ugine, zoospore se raznose u spoljanju sredinu. Vrlo su otporne,
osim na Sunevo (UV) zraenje koje ih brzo ubija. Danas je poznata Nosema locustae ?
koja koja parazitira skakavce u panjacima i ratarskim kulturama. (na bazi njenih spora je napravljen bioloki
insekticid NOLOC)

II -7

KORISNI INSEKTI PREDATORI

Predstavljaju grabljive insekte koji napadaju razne stadijume drugih insekata, kidajui im delove tela snanim vilicama,
sisajui tenost iz njihovih tela ili ih jednostavno paraliu otrovom a zatim prodiru.
Insekti predatori se u biolokoj borbi mogu primeniti na sva etiri naina: mogu se zatititi, preneti, introdukovati,
masovno proizvoditi u biofabrikama.
Najznaajnije grupe korisnih insekata predatora su:
ORTHOPTERA (pravokrilci)
DERMAPTERA (kookrilci)
ODONATA (vilinski konjici)
HEMIPTERA (smrdibube, stenice)
NEUROPTERA (mreokrilci)
COLEOPTERA (tvrdokrilci)
HYMENOPTERA (opnokrilci)
DIPTERA (dvokrilci)
ORTHOPTERA (pravokrilci) - manji broj insekata iz ovog reda su zoofagni, amau njih spadaju ZRIKAVCI,
ITALIJANSKI POPAC;
DERMAPTERA (kookrilci) najpoznatija je UHOLAA (Forfikula aurikularia) koja je svatoder unitava
larve i lutke, a naroito lisne vai i lutku gubara;
ODONATA (vilinski konjici) larve vilinskih konjica su akvatine i u vodi love druge organizme, najee
insekte.Imaga vilinskih konjica love insekte u vazduhu (u letu).
HEMIPTERA (smrdibube, stenice) - veina insekata iz ovog reda su mesoderi; oni napadaju insekte koji imaju
meku kou koji probijaju svojom rilicom kroz koju u rtvu ubrizgaju otrov;
NEUROPTERA (mreokrilci) sve vrste su predatori u stadijumu larve, svojim upljim vilicama probadaju rtvu,
u nju izluuju sokove koji zatim vare napadnutog insekta (varenje van crevnog kanala), a potom isisavaju svarenu
hranu;
Myrmeleon formicarius (mravlji lav) unitava sitne tvrdokrilce i pauke
Rhaphida ophiopsis (kamila) unitava jaja leptira, larve potkornjaka, surlaa i striibuba
Chrysopa vulgaris (zlatooka) unitava lisne vai
COLEOPTERA (tvrdokrilci) najznaajnije zoofagne vrste su:
Coccinelidae (bubamare) unitavaju lisne i titaste vai; bitan su factor za odravanje biocenotike ravnotee;
Carabidae (bauljari) penju se po drveu i unitavaju gusenice i lutke tetnih leptira; lako se gaje;
STAPHYLINIDAE (kratkokrilci) zavlae se u hodnike potkornjaka i unitavaju njihove larve;
HYMENOPTERA (opnokrilci) najznaajnije zoofagne vrste su:
mravi hrane se raznim insektima, a veliku ulogu i znaaj u biolokoj borbi ima velika brojnost kolonija mrava;
grabljive i obine ose pored tetnih unitavaju i korisne insekte; ulovljene insekte odnose u svoja gnezda i
njima hrane potomstvo;
DIPTERA (dvokrilci) najznaajnije zoofagne vrste su:
Syrphidae (osolike muve) njihove larve se hrane lisnim vaima, pa su bitan faktor u odravanju biocenotike
ravnotee;
Asilidae (grabljive muve) plen hvataju u letu;

II -8

KORISNI INSEKTI PARAZITOIDI

Insekat parazitoid ivi na rain domaina samo do stadijuma larve, a kada larva parazitoida zavri razvie, po pravilu ubija
domaina.
Skoro da ne postoje insekti koji nemaju svog parazitoida.
Odnosi izmeu parazitoida i domaina mogu biti :
a) SOLITARNI PARAZITIZAM
b) AGREGARNI PARAZITIZAM
c) MULTIPARAZITIZAM
d) SUPERPARAZITIZAM
e) KLEPTOPARAZITIZAM
f) HIPERPARAZITIZAM
a) SOLITARNI PARAZITIZAM larva jedne vrste parazitira jadnog domaina, ivei u njemu (ENDOPARAZITIZAM) ili na
njemu (EKTOPARAZITIZAM).
b) AGREGARNI PARAZITIZAM - vie larvi jedne vrste parazitoida ivi na jednom ili u jednom domainu;
c) MULTIPARAZITIZAM - na raun jednom domaina ivi vie larvi razliitih vrsta parazitoida;
d) SUPERPARAZITIZAM - na ili u telu jednog domaina polau jaja vie enki jednog solitarnog parazitoida; kada je
velika brojnost parazitoida, dogaa se da sve larve stradaju zbog nedovoljne koliine hrane;
e) KLEPTOPARAZITIZAM jedan insekata koristi hranu koju je ulovio i pripremio drugi insekat, i pri tome ga ubija ili
ostavlja da umre bez hrane;
f) HIPERPARAZITIZAM pojava da parazitoid parazitira parazitoida; ovaj odnos naziva se jo i sekundarni parazitoid, a
postoje i tercijarni i kvarterni;
Prema stadijumu domaina kojeg parazitiraju, razlikujemo :
parazitoid jaja ive u jajima domaina i ne dozvoljavaju njegov razvoj stadijum larve; to su najsitniji insekti
iz familija Trichogrammatidae, Encyrtidae, Mymaridae;
parazitoidi larvi razvijaju se u ili na telima larvi domaina; tu spadaju vrste iz fam. Ichneumonidae i drugi
familija redova Hymenoptera i Diptera;
parazitoidi lutaka ive najee unutar domaina (endoparazitoidi), pripadaju familiji Ichneumonidae
najee;
paraztoidi imaga najee se razvijaju unutar trbuha domaina.
Iz reda Diptera ovde spadaju familije:
Conopidae, Bombylidae
fam. Tachinidae (muve guseniarke) polau jajau na ili u gusenicu ili na list koji e gusenica pojesti;u
jednom domainu mogu da se razviju maksimalno dve larve muve guseniarke; takoe, postoje
mono- i polifage;

iz reda Hymenoptera ovde spadaju:

Tomicobia seitneri (koja parazitira Ips typographus)
Subordo Terebrantes - parasitike ose/ Entomophaga - ose najeznice vrste koje imaju legalicu, pa
polau jaja u domaina; mogu biti MONOFAGE (parazitiraju samo jednu vrstu insekata i ugl. imaju
jednostavnu generaciju) ili POLIFAGE (parazitiraju vie vrsta i esto imaju dvostruku ili viestruku
generaciju);
fam. Ichnaeumonidae parazitiraju larve lisnih zolja, lutke i larve leptira;
fam. Evaniidae parazitiraju bubavabe, pele, grabljive ose i ose drvenarice;
Parazitoidi su prisutni i u redovima Coleoptera i Sterpsiptera, ali su za primenjenu entomologiju najznaajnije vrste iz redova
Hymenoptera i Diptera;

II -9

HEMIJSKE MERE BORBE (definicija, prednosti i nedostaci)

Hemijske mere borbe podrazumevaju upotrebu hemojskih materija protiv tetnih insekata; to su uglavnom otrovi
kojima se unitavaju tetni insekti. Poslednjih decenija se kotriste i neke druge materije koje nisu otrovi vrlo
specifine po nainu delovanja iji je krajnji ishod unitavanje tetoina (atraktanti, materije koje privlae tetne insekte
feromoni, insekatski hormoni itd.
Primena hemjskih mera borbe u umarstvu je praktino poela sa pojavom prvih aviona za razbacivanje otrovnih
materija po napadnutoj umi (otrovi u vidu praka)
Zajedniki naziv za sve materija organskog, neorganskog ili prirodnog porekla koje se koriste za suzbijanje tetoina
jeste PESTICIDI.
PREDNOSTI PRIMENE PESTICIDA:
EFIKASNOST postiu se odlini rezultati kada se primenjuju protiv insekata koji su stupili u
gradaciju;
MOGUNOST PRIMENE NA VELIKIM POVRINAMA- danas se proizvode insekticidi koji ubitano
deluju na tetne insekte u malim dozama, pa je mogue u kratkom vremenskom periodu zatititi ume
na velikoj povrini
RENTABILNOST danas se proizvode insekticidi koji su relativno jeftini a deluju u malim dozama
UNIVERZALNOST DELOVANJA proizvode se insekticidi koji deluju na vei broj vrsta tetnih
insekata i sve stadijume njihovog razvia
JEDNOSTAVNOST PRIMENE U PRAKSI priprema insekticida za primenu je jednostavna i laka; to
su uglavnom gotovi preparati koje treba samo ubaciti u aparaturu za aplikaciju ili ih prethodno treba
pomeati sa vodom.
MOGUNOST MEUSOBNOG MEANJA radi suzbijanja vie vrsta insekatakoji nisu podjednako
osetljivi na isto hemijsko sredstvo, meaju se dva ili vie otrova, tako da se jednim tretamnom unite
svi tetni insekti.
MANE PRIMENE PESTICIDA:
VISOKA TOKSINOST za oveka i ivotinje veina insekticida koji se danas koriste imaju ovu
osobinu, pa je rukovanje njima povezano sa merama predostronosti, to komplikuje i ograniava
njihovu primenu
TOKSINOST ZA BILJKE- primena vee doze aktivne materije od preporuene moe da izazpove
oteenje/uginue tretiranih biljaka
NESELEKTIVNOST pored tetnih insekata pesticidi ubijaju i korisne organizme, to izazaiva
poremeaj biocenotike ravnotee; tako tetni insekti stupaju u prenamnoenje i prave velike tete;
Mogunost primene hemijskih mera borbe na velikim povrinama je istovremeno i mana
REZISTENTNOST stalna upotreba istog insekticida za odreenu vrstu tetoine dovodi do pojave
otpornih jedinki stvaraju se geni otpornosti na odreeni otrov koji se renose na potomstvo, ime
ubrzo vrsta postaje rezistentna;
ZAVISNOST OD ATMOSFERSKIH PRILIKA nepovoljni vremenski uslovi (vetar, kia) mogu da
onemogue hemijsko suzbijanje tetnih insekata, naroito ako traju vie dana;

II -10

PESTICIDI (definicija i podela)

Zajedniki naziv za sva hemijska jedinjnenja neorganskogf, organskog ili prirodnog porekla koja se primenjuju za
suzbijanje tetnih organizama (virusa, bakterija, nematoda, ptica, pueva, insekata, korova itd) je pesticidi.
Prema vrsti tetnih organizama koe suzbijaju pesticidi se dele na:

HERBICIDE sredstva za unitavanje korovskih biljaka

BAKTERICIDE - sredstva za unitavanje fitopatogenih bakterija
FUNGICIDE- sredstva za unitavanje fitopatogenih gljiva
INSEKTICIDE- sredstva za unitavanje tetnih insekata
NEMATOCIDE- sredstva za unitavanje crva
AKARICIDE- sredstva za unitavanje grinja
MOLUSCIDE (LIMACIDE)- sredstva za unitavanje tetnih pueva
RODENTICIDE- sredstva za unitavanje tetnih glodara
AVICIDE protiv ptica
REPELENTE sredstva za odbijanje insekata, grinja, ptica i glodara
ATRAKTANTE- sredstva za privlaenje tetnih organizama prema odreenom supstratu

HEMOSTERILIZANTE sredstva za izazivanje steriliteta kod mukih

Svaki pesticid sastoji se od dve grupe komponenti:

Aktivna materija ini je jedno do dva, retko vie hemijskih jedinjenja koja ispoljavaju insekticidna svojstva
(odnosno ispoljvaju toksinost)
Inertni nosa ovu grupu materija ine jedno ili vie jedinjenja koja nemaju insekticidna svojstva ali slue za
poboljanje fiziko-hemijskih svojstava preparata i da omogue njegovu laku primenu.
Aktivne materije se nalaze u tenom i vrstom stanju u formulacijama.?????????
Prema srednjoj letalnoj dozi (LD50) insekticidi se dele na :
I grupa jako otrovni
II grupa srednje otrovni
III grupa slabo otrovni
Prema specifinom nainu delovanja na insekte prilikom primene dele se na:
digestivni (utrobni) insekticidi
uguujui insektivcidi (fumiganti)
kontaktni insekticidi
sistematini insekticidi
DIGESTIVNI (utrobni) INSEKTICIDI se koriste za trovanje hrane za insekte; njih insekti unose u organizam hranom, u
crevni kanal odakle dolaze u telesnu duplju i krvlju se raznose po celom organizmu.Poto ubijaju samo insekte koji se
hrane biljkama, ne deluju na insekte parazitoide i predatore tetnih insekata, to je u ekolokom smislu prednost. Da bi
se postiglo trovanje tetnih insekata truje se njihova prirodna hrana, odnosno delovi biljke kojima se insekti hrane
(liistovi, pupoljci, plodovi, koren...).Da bi utrobni insekticid postigao trovanje tj. bio efikasan on ne sme da menja ukus
hrane inae je insekti nee jesti.

UGUUJUI INSEKTIVCIDI (fumiganti) su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u insekatsko telo dospevaju preko
organa za disanje (prodiru u telo preko stigmi a preko traheja i traheola dospevaju do svih organa i elija). Da bi
fumiganti delovali potrebna je poluhermetiki ili hermetiki zatvorena prostorija da bi se mogla postii odgovarajua
koncentracija pare insekticida. Fumiganti nisu selektivni.
KONTAKTNI INSEKTICIDI deluju na insekte samo kada dou u kontakt sa njihovim telom. Delovanje insekticida
moe biti razliito - moe biti isto mehaniko (zapuenje stigmi nakon ega kiseonik ne moe da ulazi u telo insekta
pa dolazi do guenja); mogu rastvarati lipide na povrini koe nakon ega slobodno prodiru u organizam; mogu
prodirati preko nervnih zavretaka.Ovi insekticidi najee ubijaju sve insekte sa kojima dou u kontakt (slabo su
selektivni)
SISTEMATINI INSEKTICIDI upijaju se u biljna tkiva i rastvaraju u biljnim sokovima transportujui se u sve biljne
organe. Oni efikasno deluju protiv insekata koji se hrane biljnim sokovima, odnosno protiv insekata koji imaju aparat za
bodenje i sisanje.; njihova velika prednost je u tome to su izrazito selektivni i ne ubijaju insekte koji su sluajno
prisutni na biljci koja je trtirana.

II -11

DEFINICIJA OTROVA (pojam i vrste doza, razlika izmeu koncentracije i doze)

Toksikologija je nauka koja prouava tetne (toksine) efekte hemijskih agenasa na ive organizme. Toksikologija
prouava poreklo otrova, njihove fizike osobine, hemijski sastav, nain i mehanizam delovanja, simptome i posledice
akutnih i hroninih trovanja itd.
DEF. OTROVA:
Pojam toksinosti je relativan, tako da ne postoji tana definicija
vajcarski fiziar Paracelsus (1493-1541) je rekao Sve je otrov...doza ini supstancu otrovom
Otrovi su materije koje u malim koliinama deluju na biljne i ivotinjske organizme hemijski razlaui njihova
tkiva ili inhibirajui po ivot vane fizioloke procese
POJAM I VRSTE DOZA
Doza predstavlja odreenu koliinu neke supstance koja je potrebna da bi se postigao odreeni efekat u
organizmu
Doze koje dovode do simptoma trovanja nazivaju se toksine doze (subletalne doze)
Doze koje izazivaju smrt nazivaju se letalne doze
FIZIOLOKA DOZA (granina koliina) je koliina neke supstance koja jo uvek ima neko dejstvo u
organizmu
MINIMALNA LETALNA DOZA (dozis letalis minima) - najmanja koliina insekticida koja je dovoljna da
prouzrokuje smrt tretiranog insekta
SREDNJA LETALNA DOZA (LD50) predstavlja minimalnu koliinu toksine supstance koja izaziva smrt
najmanje 50% tretiranih organizama
MAKSIMALNA LETALNA DOZA (dozis letalis maxima) najvea koliina otrova koja se moe upotrebiti a
da ne dovede do fitotoksinih pojava
Doze se najee izraavaju u mg/kg telesne teine. Za insekte latentna doza se izraava u milionitim delovima
grama (ppm)
POJAM KONCENTRACIJE
Koncentracija je odnos aktivne (otrovne) materije i inertnog nosaa (voda, prah) izraen u procentima
NPR koncentracija od 0.3% znai da 99.7 delova vode treba dodati 0.3 dela otrova.
Doza koju e insekti primiti prilikom aplikacije je znatno manja.

TOKSIKOLOKE OSOBINE PREPARATA

1. INICIJALNA TOKSINOST (poetno delovanje) je osobina insekticida da deluje bre ili sporije nakon
aplikacije; sredstva koja ubijaju insekte odmah nakon aplikacije imaju veliku inicijalnu toksinostm (piretrin,
paration); oni otrovi koji deluju tek posle nekoliko sat ili dana imaju malu inicijalnu toksinost (DDT)
2. REZIDUALNO DELOVANJE duina otrovnog delovanja insekticida; ona moe iznositi nekoliko dana,
nedelja pa do nekoliko meseci;DDT deluje nekoliko nedelja u polju, LINDAN po nekoliko meseci u zatvorenim
prostorijama, preparati na bazi fosfornih estara samo nekoliko dana;
3. PERZISTENTNOST stabilnost tj. postojanost insekticida u spoljanjoj sredini; preparati sa velikom
perzistentnou se sporo razklau na neotrovne materije (dugio se razlau na tretiranim biljkama ili u zemljit
gde dospevaju ispiranjem); ova osobina nije poeljna, naroito ako se radi tretiranje poljoprivrednih kultura;
4. REZISTENTNOST pojava poveane otpornosti pojedinih vrsta tetnih organizama koji su ranije bili osetljivi
na odreenu vrstu otrova. (ovo je nepoeljna pojava i zahteva pronalaenje novih vrsta insekticida)
5. KARENCA je najkrae vreme koje obavezno mora da protekne od momenta tretiranja biljaka do njihovog
korienja u ishrani. proizvoa insekticida je duan da napie karencu na ambalai;
FIZIKE OSOBINE INSEKTICIDA
Najvanije osobine insekticida :
1) Finoa estica
2) Mo lebdenja
3) Viskoznost
4) Isparljivost
5) Lepljivost
6) Povrinski napon (mo kvaenja)
FINOA ESTICA efikasnost insekticida je utoliko vea ukoliko su mu estice manje (vai za emulzije i suspenzije)
MO LEBDENJA zavisi od
Finoe estica
Specifine teine otrovne materije
Mo lebdenja je utoliko vea ukoliko su mu estice sitnijie a specifina teina manja.
VISKOZNOST - Izraava se silom kojom se tene materije opiru razdvajanju njihovih molkula. Viskoznost utie na
lepljivost insekticida.
ISPARLJIVOST je pojava pri kojoj pesticid (supstanca) iz tenog ili vrstog agregatnog stanja stanja prelazi u stanje
pare tj. gasa.
Isparljivost insekticida je u obrnutoj srazmeri sa njegovom toksinou (izuzev kod fumiganata)
Kod mineralnih ulja toksinost raste ukoliko se isparljivost smanjuje, a poveava viskoznost (povezano sa nainom
delovanja)
Isparljivost utie na rezidualno dejstvo insekticida.
LEPLJIVOST zavisi od
Elektrinog naboja
Adhezije
Finoe estica
Viskoziteta (kod tenih materija)
POVRINSKI NAPON tenosti je sila koja se suprotstavlja promeni oblika koji tenost zauzima na slobodnim
povrinama
MO KVAENJA utoliko je vea ukoliko je povrinski napon manji i obrnuto
Sredstva za kvaenje materije koje sniavaju povrinski napon insekticidne tenosti (sapuni, vii alkoholi i drugo)

OSTALE FIZIKE OSOBINE INSEKTICIDA:

Rastvorljivost
Izgled (agregatno stanje)
Boja
Miris
Ukus
Taka topljenja i mrnjenja
Taka kljuanja
Gustina
Zapaljivost
NAIN PRODIRANJA OTROVA U IVE ORGANIZME:
1. PER OS (preko usta) preko usta deluju utrobni insekticidi (arsenova jedinjenja); oni preko prednjeg creva
zajedno sa hranom dolaze do srednjeg creva, rastvaraju se u crevnom soku i putem osmoze, zajedno sa
hranljivim materijama, dospevaju u krv koja ih raznosi do tkiva i elija; na ovaj nain dolazi do totalne
intoksikacije organizma;
2. PER KUTANO (preko koe) deluju kontaktni otrovi(HCN, fosforna jedinjenja); oni u organizam prodiru ili
razarajui kou ili se rastvaraju u masnim materijama i prodiru do nernih zavretaka;
3. INHALACIONO (preko organa za disanje) ovako deluju inhalacioni insekticidi, prodirui kroz traheje i stigme;
zahvaljujui tome to su lako isparljivi i to im je napon pare ve na sobnoj temperaturi visok, oni lako prodiru
u telo;
FUMIGANTI
Uguujui insekticidi su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u telo insekta dospevaju putem organa za disanje, tako
to ulaze kroz stigme trahejama i traheolama dospevaju do organa i elija u tkivima.
Da bi se uticalo na insekte parom potrebno je da je poluhermetiki ili hermetiki zatvorena peostorija u kojoj se nalazi
odreena koncentracija pare. Fumiganti nisu selektivni.
Za primenu fumiganata postoje odreena pravila jer su ovo vrlo toksine materije za oveka i toplokrvne ivotinje:
1) Fumigaciju mogu da vre jedino ustanove koje poseduju ovlaenja od strane dravnih organa
2) Fumigacija sme da se vri samo u objektima koji su od naselja i drugih objekata udaljeni najmanje
200m
3) Nakon fumigacije neophodno je provetravanje prostorija najmanje 48 sati
4) Fumigacija se ne se vriti bez zatitne opreme (gas maska, zatitna odela...)
5) Optimalni uslovi za postupak su: relativna vlaga 60-70%, temperatura 15-20 stepeni
6) Temperatura vazduha ne sme biti manja od 5 stepeni
Glavni predstavnici fumiganata su:
Sumpor-dioksid (SO2), Etilenoksid (CH2OCH2), Cijan-vodonik (HCN), Fosfor-vodonik (PH3), Dihlor-etan, Metilbromid...
Svi su vrlo toksini za oveka, dok je manje toksian hlorpikrin
Cijan-vodonik se kao insekticid koristi u obliku soli cijanida (K, Na, Ca) i ima visoku primenu bez obzira na veliku
toksinost za oveka.
Fosfor-vodonik je jak otrov i deluje na centralni nervni sistem.
Metil-bromid (I grupa otrova) se najvie koristi kao zemljini fumigant za suzbijanje insekata, nematoda, fitopatogenih
mikroorganizama (Haltox preparat)
Aluminijum-fosfid Phostoxin tablete, Gastoxin, Phostoxin pelete
Na bazi magnezijum-fosfida postoje Magtoxin-pelete i dr.

SIMPTOMI TROVANJA KOD INSEKATA

Spoljanji znaci unutranjih promena nastalih pod dejstvom otrovnih materija nazivaju se simptomi trovanja.
Simptomi su razliiti i zavise od organa koji su pogoeni delovanjem otrova, koliine unetog otrova i od zdrqvstvenog
stanja insekta.
Biljni otrovi (nikotin, piretrin), fumiganti (HCN-ubija posle nekoliko sec.) i neka sintetika sredstva (paration) deluju
na insekte veoma brzo: otrovane jedinke pokazuju jednu kratku fazu eksitacije kojoj sledi brza paraliza miia i
smrt;ovi otrovi imaju veliku inicijalnu toksinost simptomi nastupaju veoma brzo i burno, a smrt insekata nastupa u
vrlo kratkom vremenskom roku;
Drugi insekticidi deluju veoma lagano. NPR delovanje NCH na larve grica izaziva paralizu miia koji pokreu
mandibule, pa insekti ne mogu da uzimaju hranu i prestaju da nanose tete, a mogu da ive jo 2-3 meseca. Ovi otrovi
imaju slabu inicijalnu toksinost; mogu izazvati dilemu da li je tretiranje bilo uspeno, poto insekti jo dugo ive. To
je, npr problem kod titastih vai ije se larve skoro ne kreu, a od ekstremiteta imaju samo sisaljku; dokaz da li je
tretiranje bilo uspeno je njihov izmet (medna rosa) ukoliko ga nema, tretiranje je bilo uspeno.

II -12

UVANJE PESTICIDA I MERE PREDOSTRONOSTI

Poto je veliki broj insekticida otrovan za oveka treba ih uvati u posebno izgraenim prostorijama i udaljenim od
objekata za stanovanje.
Prostorija treba da bude okrenuta ka severu, suva i mrana sa dobrom ventilacijom.
Uvek mora da bude zakljuana (brava i katanac), vrata sa otvaraju u polje i na njima se postavlja vidljivi znak sa
upozorenjem "OTROV".
Otrovi se uvaju u kutijama, teglama, kesama (originalnim ambalaama). Moraju biti uredno poreani na policama,
po grupama tako da se mogu lako pronai. Ambalaa mora da ima originalnu etiketu i mora se sve vreme
kontrolisati (rok upotrebe) i zamenjivati novim ako je oteena. Npr. kod DNOC-a esto dolazi do pucanja limenki
usled dotrajalosti tako da otrov istee, a ostatak u konzervi se osui i postaje jako zapaljiv i eksplozivan. Ako insekticid
nema etiketu ne sme da se koristi.

Pravila kojih se treba pridravati u radu sa otrovima:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.

Pre poetka rada treba rei radnicima da se radi sa opasnim otrovima i uputiti ih u pravilan nain rada.
Obavestiti pelare i ljude sa stokom i ivinom.
Za vreme rada ne sme da se jede, pije i pui.
Rukama ne treba dirati lice, oi i usta.
Treba izbegavati udisanje para i praha, pa zato spravljanje smea treba vriti napolju ili pored otvorenog
prozora (obavezno okrenuti lea u pravcu strujanja vazduha).
Obavezno se nosi odelo koje se posle rada skida. Ako se radi sa kontaktnim insekticidima treba namazati ruke
vazelinom ili staviti gumene rukavice.
Udaljiti sva nezaposlena lica, naroito decu.
Praznu ambalau treba zakopati duboko u zemlju daleko od vodenih tokova.
Za vreme prskanja ne udisati pare ili izmaglicu, ne kvasiti lice i ruke mlazom iz prskalice. Lea treba okrenuti
ka vetru, a neiskorieni otrov ne treba prosuti u blizini reke.
Oi i lice zatititi posebnim maskama za oi.
Posle rada dobro oprati lice i ruke toplom vodom i sapunom i istuirati se.
Zatrovane povrine vidno obeleiti.
Uvek treba imati spremljen protivotrov i obezbediti prisustvo lekara (po zakonu ako se koristi HCN lekar mora
da bude prisutan).
Stalna lekarska kontrola ljudi koji stalno rade sa otrovima zbog mogunosti hroninog trovanja.
Po propisu na ambalai postoje i "slike" koje upozoravaju na opasnost. Npr. ako je insekticid otrovan na
ambalai je narandasto polje sa crnom mrtvakom glavom i ukrtenim kostima i krupnim slovima pie JAK
OTROV

II -13

ZIMSKO PRSKANJE

(definicija, primena, sredstva, znaaj)

Prskanje je nanoenje otrovnih materija u tenom obliku, kapljicama veliine iznad 150 mikrona.
Ovaj oblik aplikacije je danas najraireniji.
Prednosti su to se poveava insekticidnost preparata, jer se na ovaj nain obezbeuje bolji kontakt sa biljkom
odnosno njihovom tetoinom, sigurniji i precizniji rad, manja zavisnost od vremenskih prilika u odnosu na zaprivanje,
manji utroak materijala i vea ekonominost.
Mane su to to je potrebna velika koliina vode, sloenija, skuplja i za rad komplikovanija aparatura (prskalice).
Prskanje se vri otrovnim materijama u vidu vodenog rastvora, suspenzija i emulzija, a zajednikim imenom ove
materije se nazivaju otrovne orbe i obino se spravljaju pred samu upotrebu. One moraju da ispune odreene
uslove da bi mogle da se koriste. Na prvom mestu je da budu smrtne za insekte, ali da nikako ne oteuju biljke, zatim
moraju dobro da vlae list, da se dobro dre za biljne delove i da lako ne podleu promenama atmosferskih uticaja.
Prema dobu godine kada se vri prskanje moe biti: LETNJI i ZIMSKO.
Letnje prskanje se vri kod biljke imaju osetljive organe tj. list. Za ovo prskanje mogu se upotrebiti samo insekticidi,
koji ne nanose tete listu i drugim vegetacionim organima.

Zimsko prskanje se primenjuje kod biljaka koje u periodu mirovanja vegetacije (tokom zime, rano prolee,
pozna jesen) odbacuju vegetacione organe. Znai tretiraju se samo listopadne biljke. Insekicidi koji se koriste u ovu
svrhu ne smeju da nanose nikakvu tetu kori drveta.
Prskanje se izvodi kada je temperatura via od 5 oC i nije ga preporuljivo izvoditi pri niim temperaturama. Za razliku
od letnjeg prskanja, kada kapljice treba da budu to finije, kod zimskog prskanja one treba da budu krupne, da bi biljka
mogla praktino da se okupa. Zbog toga zimsko prskanje moe da se vri samo na biljkama manjih dimenzija npr.
biljke iz rasadnika ili neko nie drvee u drvoredima. Ako cela biljka nije okupana zatita nije dobro obavljena.
Sredstva koja se koriste za zimsko prskanje nisu selektivna ve ubijaju i korisne insekte. Zbog toga se koriste se kao
herbicidi i fungicidi. Otrovne orbe se spravljaju pred tretiranje, da bi se povealo kvaenje dodaje se sapun ili elatin,
a da bi se povealo prijanjanje estica dodaje se gumarabika ili dekstrin. Koriste se za suzbijanje svih stadijuma
insekata.
Kao preparati se koriste:
KREOZAN
DINOZAN
RUMESAN ULJE
UTO ULJE
MINERALNA ULJA
METIDIATION
DIAZINON
DERIVATI NAFTE
KARBOLINEUM
PETROLEJ
Zimskim prskanjem moemo unitavati sledee tetoine:
Larve titastih vai
Jaja lisnih vai
Jaja leptira i to onih koji prezime (kukavija suza, gubar, zeleni hrastov savija)
Gusenice topolin gubar prezimi u pukotinama kore, a kada se biljka okupa bie uniten
Imaga mnogih insekata surlai, buba listare
Pregljevi akari
Sitni pauci

II -14

SUZBIJANJE INSEKATA U ZEMLJITU (DEZINFEKCIJA

ZEMLJITA)
(tehnika rada, sredstva, znaaj)

U cilju suzbijanja insekata u zemlji kao to su

rovac (Gryllotalpa vulgaris),
iani crvi (larve skoibuba - Elateridae),
larve surlaa, (Curculionidae)
gusenice sovica i grica (larve gundelja),
larve Collembola
larve velikih komaraca (fam. Tipulidae)
gusenica sovica (fam Noctuidae)
....
Insekticidi koji se koriste su u vidu granula ili praine.
Postoje 2 osnovne tehnike za zatitu:
1. Zatita nepokrivenog zemljita totalnim zapraivajnem
praivo ili granule se razbacuju rukom, omakom
ili pomou maine razbacivaa; zatim se vri zaoravanje na dubini od 20 cm; priblina potrebna koliina je 100
200 kg/ha insekticida, ali to zavisi od vrste zemlje i vrste insekata.
2. Zatita prekrivenog zemljita zatita sadnih jama
zidovi jame se zaprae, naspe se jedan sloj zemlje i tek
onda se vri sadnja; ako je zemljite ve pokriveno zatita je skuplja, a dejstvo insekticida slabije, a ako je do teta
ve dolo, otrov moe da deluje i na biljku i da je oteti.
Pre setve zemljite treba pregledati i izvriti:
Tretiranje rovice izmeu redova mladih biljaka kopaju se rovovi, dubine 10 20 cm, pospe se praivo ili granule
i zemljite se zagrne; rovovi bi trebalo da budu uzduni mada je poeljno i nekoliko poprenih
Tretiranje buotine za zatitu starijih vrednih stabala, koja su posaena na veem rastojanju; u buotine se stavi
otrov i zakopa se
Sredstva koja se koriste za dezinfekciju zemljita su:
Al fosfidi I grupa otrova, utrobni insekticidi (PHOSTOXIN, GASTOXIN)
ORGANSKA JEDINJENJA
METIL BROMID
HCH (LINDAN G3) - utrobni
HLORPIKRIN (metil bromidon)
FORMALDEHID (40% formalin)
KARBOFURAN
FENITROTION + MALATION protiv svih zemljinih tetoina; III grupa otrova (galation G-5)
FOKSIM (foksim G-5)
HLORPIRIFOS (piricidG-7,5)
KARBOFURAN (furadan 350-F)
BETA-CIPEMETRIN (arriba 2,1-GR)
TERBUFOS (counter G-5)

II -15

KONTAKTNI INSEKTICIDI

Deluju na insekte samo ukoliko dou u kontakt sa povrinom njihovog tela. Upotrebljavaju se protiv insekata koji imaju
tanku kou i hrane se sisanjem (lisne buve, lisne vai, tripsi), ali deluju i na one koji se hrane grickanjem
(gusenice i druge larve sa tankom koom).
Kontaktni insekticidi ubijaju insekte samo u neposrednom kontaktu i imaju kratkotrajno dejstvo. Upotrebljavaju se samo
kad je biljka ve jako napadnuta i mana im je to nisu selektivni tj. ubijaju sve insekte sa kojima dou u kontakt (i korisne i
tetne).
Da bi delovali, moraju dobro da prianjaju uz telo insekta. Kada je re o PRAKASTIM materijalima, moraju da se dobri
raspruju, prionu uz telo insekta i zadre se na njemu. Materije u TENOM STANJU treba da imaju dobru rastvorljiviost,
mo kvaenja i rasprostiranja po telu insekta; bolje su od prakastih.
DEJSTVO kontaktnih insekticida moe biti:
a) KAUSTINO - razaraju kutikulu insekta (soda, kre);
b) MAHANIKO zapuavaju stigme i onemoguavaju disanje insekata (razna mineralna ulja, sapuni);
c) NEUROTROPNO dovode do paralize nervnih centara i miia ();
Najvei broj kontaktnih insekticida deluje na sva tri naina, ali uvek je jedan preovlaujui.
Prema POREKLU kontaktni insekticidi mogu biti:
1. BILJNI materije koje se ekstrahuju iz biljaka i imaju neurotropno dejstvo; Npr. NIKOTIN materija koja se dobija
iz biljke duvana, ali je skoro potpuno izbaena iz upotrebe zbog velike toksinosti za oveka; zatim, PIRETRUM
koji ima tu prednost da je zanemarljivo toksian za oveka i toplokrvne ivotinje, pa ima i veu primenu; QUASSIN;
2. DERIVATI NAFTE I KATRANA danas se koriste mineralna ulja ( i to za zimsko prskanje), katranska ulja;
3. ORGANSKI SINTETIKI INSEKTICIDI danas se koriste ENDOSULFAN preparati
- TIONEX E-35
- TIOCID E-35
- THIODAN E-35
TIOSULFAN protiv gusenica;
Kontaktni insekticidi takoe su svi:
piretroidi
mineralna ulja
karbamati
diflubenzuron
skoro svi organofosforni insekticidi
i navedeni biljni insekticidi
NIKOTIN, PIRETRUM, DERRIS, VONI KARBOLINEUMI, PETROLEJ. DDT, KATRANSKA ULJA, DNOC, MINERALNA
ULJA

II -16

GASOVITI INSEKTICIDI
(definicija, najvanija jedinjenja, nain primene)

To su otrovi u obliku gasa ili vodene pare koji na insekte deluju smrtonosno. Deluju letalno na sve stadijume razvia
insekata. Nedostatak im je to se brzo rastvaraju tj. razgrauju. Gasoviti insekticidi koji se koriste u zatiti uma su;
PARADIHLOR-BENZOL
TETRAHLOR UGLJENIK
DIHLOR-ETAN
METILBROMID
Gasoviti insekticidi tzv. fumianti se slabije koriste jer je za njihovo uspeno delovanje potrebno da insekt provede
odreeno vreme u tretiranoj prostoriji. Ovo su jaki otrovi, opasni za oveka i toplokrvne ivotinje, pa se za njihovo
korienje zakonom propisuju pravila (neophodna je gas maska, obavezno prisustvo lekara itd.)
PARADIHLOR BENZOL je kristalasta materija koja pri obinoj temperaturi na vazduhu lako isparava; koristi se za
suzbijanje insekata u zemljitu a smatra se da je kancerogen;
TETRAHLOR-UGLJENIK je bezbojna tenost, slabiji je otrov i koristi se kao zamena za CS2
FUMIGANTI
Uguujui insekticidi su lako isparljivi na sobnoj temperaturi i u telo insekta dospevaju putem organa za disanje, tako
to ulaze kroz stigme trahejama i traheolama dospevaju do organa i elija u tkivima.
Da bi se uticalo na insekte parom potrebno je da je poluhermetiki ili hermetiki zatvorena peostorija u kojoj se nalazi
odreena koncentracija pare. Fumiganti nisu selektivni.
Za primenu fumiganata postoje odreena pravila jer su ovo vrlo toksine materije za oveka i toplokrvne ivotinje:
7) Fumigaciju mogu da vre jedino ustanove koje poseduju ovlaenja od strane dravnih organa
8) Fumigacija sme da se vri samo u objektima koji su od naselja i drugih objekata udaljeni najmanje
200m
9) Nakon fumigacije neophodno je provetravanje prostorija najmanje 48 sati
10) Fumigacija se ne se vriti bez zatitne opreme (gas maska, zatitna odela...)
11) Optimalni uslovi za postupak su: relativna vlaga 60-70%, temperatura 15-20 stepeni
12) Temperatura vazduha ne sme biti manja od 5 stepeni
Glavni predstavnici fumiganata su:
Sumpor-dioksid (SO2)
Etilenoksid (CH2OCH2)
Cijan-vodonik (HCN)
Fosfor-vodonik (PH3)
Dihlor-etan
Metil-bromid
...
Svi su vrlo toksini za oveka, dok je manje toksian hlorpikrin
Cijan-vodonik se kao insekticid koristi u obliku soli cijanida (K, Na, Ca) i ima visoku primenu bez obzira na veliku
toksinost za oveka.
Fosfor-vodonik je jak otrov i deluje na centralni nervni sistem.
Metil-bromid (I grupa otrova) se najvie koristi kao zemljini fumigant za suzbijanje insekata, nematoda, fitopatogenih
mikroorganizama (Haltox preparat)
Aluminijum-fosfid Phostoxin tablete, Gastoxin, Phostoxin pelete
Na bazi magnezijum-fosfida postoje Magtoxin-pelete i dr.

II -17

SISTEMATINI INSEKTICIDI

(definicija, osobine, podela,naini inkorporacije, preparati )

Sistematini insekticidi su oni insekticidi koji imaju sposobnost da se upiju u biljna tkiva i zatruju biljne sokove, ime se
postie unutranja zatita biljaka odnosno endoterapeutsko delovanje.. Transpiracijom, zajedno sa vodenom
parom, biljke izbacuju na povrinu svojih organa i insekticid stvarajui tako zatrovanu atmosferu u kojoj insekti ne
opstaju. Postoje i drugi naini primene sistematinih insekticida, gde se tetoine unitavaju sisanjem zatrovanih biljnih
sokova. Sistematini insekticidi se nanose prskanjem, zalivanjem ili injektovanjem u seme. U borbi protiv biljnih vai
ovi insekticidi su se dobro pokazali.
Sistematini insekticidi imaju tzv. translokacioni efekat - posle prodiranja u biljku oni se meaju sa biljnim sokovima
i sistemom sprovodnih sudova raznose po svim biljnim organima;
Prema nainu delovanja dele se na sledee grupe:
1. ENDOLITIKI INSEKTICIDI u momentu tretiranja su otrovni, a kasnije u biljnom organizmu se razlau na
neotrovne komponente
2. ENDOMETATOKSINI INSEKTICIDI nisu toksini u momentu tretiranja, ali kada se upiju u biljna tkiva i
dou u dodir sa biljnim sokovima, oni postaju otrovni; kasnije se razlau na neotrovne komponente (nakon
isteka aktivnog insekticidnog dejstva)
3. STATINI INSEKTICIDI ne razlau se i trajno ostaju u biljci.
Vreme upotrebe sistematinih insekticida zavisi od osobina biljaka; bre deluju kod mlaih negp kod starijih biljaka, i to
u prolee i leto, ali biljke ne treb tretirati po suvom vazduhu jer su ovo jako isparljive materije; najbolje je da se prskaju
u rano jutro ili pred vee po vedrom i sunanom vremenu.
Najei preparati koji su u primeni su:
KARBOFURAN sistematini insekticid, akaricid, nematocid; primenjuje se protiv insekata koji siu sokove, a
nanosi se zalivanjem ili folijarno; preparati - FURADAN, FURAZOR
KARBOSULFAN primenjuje se preko zemljita (zalivanje) ili folijarno za borbu protiv buba listara, stenica,
tripsa; Preparat na bazi ovog insekticida je POSSE
FOSFAMIDON - sistematini insekticid sa dobrim akaricidnim svojstvima; koristi se protiv insekata koji imaju
aparat za sisanje i aparat za grickanje; jako je otrovan za toplokrvne organizme; truje i pele; preparati
DIMEKRON, FOSFAMID
DIMETOAT - ima najiri spektar dejstva, primenjuje se i kao sistematini i kao kontaktni insekticid; preparati
ROKSION, SISTEMIN 40 UPA, DIMETOAT

II -18

ORGANOFOSFORNA JEDINJENJA

(opte osobine, toksinost, preparati, primena)

K kontaktni
D utrobni (digestivni)
U uguujui
S - sistematini

Imaju irok spektar dejstva, kontaktni su insekticidi, unosi se sa hranom, deluje preko organa za disanje. Velike su
inicijalne toksinosti. Sa biljke brzo isparavaju, tako da nema veih opasnosti od rezidualnog dejstva. Deluju na insekte
koji siu sokove i na pregljeve. U veoj ili manjoj meri se upijaju u biljna tkiva tako da imaju i sistemino dejstvo. Brzo
deluju na insekte: kontaktno, preko koe; utrobno, preko org. za varenje i inhalatorno, preko org. za disanje.
Mehanizam njihovog delovanja je dosta dobro prouen: deluju na blokiranje fermenta HOLINESTERAZE koji utie na
razarenje acetilholina, materije koja se stvara pri radu nervnih elija i koja obezbeuje prenos nadraaja od aktivacione
elije do nervnih centara; pod dejstvom organofosfornih jedinjenja dolazi do nagomilavanja acetilholina u nervnim
centrima; ovo najpre izaziva osetljivost i nervnu razdraljivost, a kasnije dovodi do tekih poremeaja disanja, krvnog
pritiska i drugih funkcija i nakraju izaziva smrt.

derivati tionofosforne kiseline

Fention K,D (zorcid EC-50, Lebaycisd EC-50Fenticid 50-EC) lisne vai
Fenitrotion K,D, (fenitrotion 50-EC,Ferin)- koristi se za tretiranje zemljita, primenjuje se protiv staklokrilaca;
Diazion: K,D otrov, naroito aktivan kod muva., teni su opasniji od prakovitih preparata(basudin, diazinon,
diazinon 20-EC)
Foksim K,D (volaton 500-EC)
Hlorpirifor K,U,D 9pyrimex 48-EC,
Pirimifos K,D,U (metal-actellic-50)
AcefatS (ortheme-75) oksimdemeton-metil S (metasystoxEC)

derivati fosforne kis

Dihlorvos; iroka upotreba. K,D,U Jedan od najboljih insekticida. irokog spektra dejstva. Protiv gusenica,
pagusenica,lisnih vai, minera, ksilofaga.(dinin, difos, webetin)
Monokrotofos (agrofos20% WSC, monokrotofos 20, WSC)

derivati ditiofosforne kiseline

Malation: K,D, ima brzo dejstvo ali kratkotrajno. Pogodan je za zatvorene prostorije. Pored staklenika, moe i u
domainstvu. Za unitavanje lisnih i titastih vai, hermesa, pregljeva, nekih sovica.. (Etiol prah, Dasticid
prah,insectin, malation E-50, etiol tecni I ULV)
Dimetoat S (perfection, sistemin 40-EC, zorat EC-40, fosfamidon 40-EC, chromogor 25-WP.
Azinfos- metal( contion 25-WP, gusation WP-25%raketion WP-25).
derivati fosforne kis, sa aktivnom materijom trihlorfon K,D, ( bevepterex.

II -19

HLOROVANI UGLJOVODONICI

(opte osobine, toksinost, preparati, primena)

K kontaktni
D utrobni (digestivni)
U uguujui
S - sistematini

Prvi insekticid iz ove grupe je bio DDT (dihlor difenil -trihloretan). U irokoj upotrebi se nalazio tridesetak godina
sve dok nije otkrivena njegova kancerogenost i mutagenost. Utvreno je da je on kumulativni otrov tj. da se taloi u
organizmu u lipoidnim tkivima i prenosi se sa roditelja na potomstvo. Zbog toga je danas zabranjen za upotrebu. DDT
je jedna od najjaih do danas otkriveih insekticidnih materija. Deluje K i D, a kako nema gasovitu fazu, nema
fumigaciono dejstvo. Hemijski je postojan, slabo isparljiv i u vodi slabo rastvorljiv, zbog ega svoje insekticidno dejstvo
zadrava dugo nakon aplikacije, 15 do 20 dana (u zatvorenim prostorijama i due).
Drugi znaajan insektici je HEKSAHLOR-CIKLO-HEKSAN (HCH), odnosno njegov gama-izomer koji nosi naziv
LINDAN po oveku koji ga je prvi izolovao T. Lindenu. Njegova toksinost e oko 5x vea od DDT-a.
Dejstvo mu je D, U pa K, ima vrlo veliku inicijalnu toksinost. Za oveka je toksiniji od DDT. Takoe je danas van
upotrebe.
Hlorovani ugljovodonici imaju gasovitu fazu, veliku inicijalnu toksinost i manje rezidualno dejstvo. Rastvaraju se u
biljnim i ivotinjskim mastima i uljima. Najizraenije Utrobno delovanje (fumigaciono) pa kontaktno. Deluju na nervni
sistem, ali i na elije tkiva. Vecina preparata je jako toksicna za ljude.
Danas je u upotrebi samo jedna grupa ovih jedinjenja:
derivati kamfena i terpentina, kod kojih je aktivna materija ENDOSULFAN a prepatrati su:
Tionex E-35,
Tiocid E-35,
Thiodan E-35
Preparati na bazi tiosufana delujuje protiv Lymantridae, Geometridae, Noctuidae, Torticidae.

Hlordan; kontaktni otrov, ali ima i utrobno dejstvo. Nervni otrov. Slabija inicijalna toksinost. Moe za skakavce,
rovce, mrave. Najmanje toksian za ivotinje od svih preparata u ovoj grupi.

II -20

BILJNI INSEKTICIDI

(opte osobine, toksinost, preparati, primena)

K kontaktni
D utrobni (digestivni)
U uguujui
S - sistematini

Prirodni pesticidi su uglavnom insekticidi koji se dobijaju ekstarkcijom iz biljaka koje se prikupljaju u prirodi ili se
namenski gaje. Danas je poznato oko 2000 biljnih vrsta koje imaju insekticidno dejstvo, ali se namenski gaji samo njih
dvadesetak.

piretrin - jedan od prvih prirodnih insekticida koji se dobija ekstrakcijom iz cveta biljke Chrysanthemum
cinerariefolium. Piretrini se danas veinom koriste za suzbijanje insekata u domainstvu ili u skladitima hrane, ali
ima preparata i za suzbijanje tetnih insekata povrtarskih biljaka u zatienom prostoru jer je nestabilan na
svetlosti.Preparati na bazi piretrina:
dalmatinski praak (buha)-sadri dve akivne supstance pyretrinI i pyretrinII koji nisu otrovni za toplokrvne
organizme, ali su otrovni za insekte; dalmatinski prak na suncu, vazduhu i vlazi gubi svoja insekticidna
svojstva i raspada se na neotrovne komponente;
persijski praak
Piretrin je insekticid sa Kontaktnim delovanjem, paralie centralni nervni sistem insekta. Osnovna prednsot mu je
zanemarljivo mala toksinost za oveka, toplokrvne ivotinje i biljke, a mana mu je kratak period delovanja (brzo se
razlae pod dejstvom svetlosti i vlage). Za insekte je smrtonosan u malim koliinama, a upotrebljava se u vidu praka
ili orbi.
Deluje na insekte sa aparatom za sisanje (LISNE VAI, BUVE, STENICE, naroito DVOKTILCI)
Na osnovu grae prirodnih piretrina kasnije su sintetisani piretroidi, grupa insekticida irokog spektra delovanja.
Insekticidi na bazi azadirahtina dobijaju se iz semena i drugih delova biljke, odnosno drveta Azadirachta indica
koji se nalazi u junoj Aziji, Africi i Australiji. Insekticidi na bazi azadirahtina ometaju presvlaenje insekata, pa su po
nainu djelovanja regulatori razvoja insekata. U malim koncentracijama, sa sadrajem aktivne materije do 1%, poto
su jaki insekticidi, djeluju na biljne vai, belu leptirastu va, gusenice leptira i neke druge insekte. Zalivanjem zemljita
mogu da se suzbijaju i neke zemljine tetoine. Neki preprati na bazi azadirahtina sa veim procentom ove aktivne
materije, i do 70%, suzbijaju prouzrokovae bolesti biljaka, plamenjau, pepelnicu, crnu pjegavost, antraknozu, ru,
sivu trule.
Insekticidi na bazi rotenona dobijaju se iz korena leguminoza roda Lonchacarpus. Koriste se za suzbijanje insekata
koji grickaju.

Nikotin - alkaloid iz biljke Nicotiana sp., insekticid inhalacionog (najbolje deluje ovako), utrobnog i kontaktnog

delovanja. Danas slabo u prometu. ist nikotin je bezbojna ili slabo uta tenost, koja na vazduhu brzo tamni, ima
otar i neprijatan miris, lako i brzo se rastvara u vodi. Jak je otrov i za ivotinje i za oveka, a naroito za insekte.
Deluje na insekte sa tankom koom i latentna doza je ve ako ima 1-2 g na 1 litar vode. Obino se korist kao ist ili
kao duvanski ekstrakt, u poslednje vreme i kao nikotin sulfat. Na insekte deluje kao fumigant, njegove para prodiru
kroz stigme insekata i dovode do paralize nervnog sistema. Upotrebljava se protiv insekata koji siu (lisne vai, lisne
buve), ali i protiv gusenica, pagusenica, biljnih stenica (sve se hrane grickanjem). Na biljke ne deluje tetno, ako je
pripremljen u pravoj dozi.

Derris dobija se iz korenja tropskih leguminoza rodova Tephrosia i Derris. Aktivna supstanca je Rotenon; deluje
kao utrobni i kao kontaktni insekticid; otrivan je za toplokrvne organizme; upotrebljava se protiv lisnih vai i insekata
koji grickaju.
Quassia sadri alkaloid quassin (gorka materija bez boje i mirisa) koji se dobija iz biljaka vrsta Quassia amara,
Picrasma excelsa i dr. otrovan je za insekte dok za toplokrvne organizme nije; pre svega deluje kao kontaktni
insekticid, ali ima i utrobno dejstvo. Koristi se protiv vai, stenica, gusenica i drugih insekata sa mekom koom. Za
biljke je potpuno netetan, ne prlja list pa se moe primenjivati i na ukrasnim vrstama. U trgovine dolazi u obliku
iveraka od kojih se maceriranjem spravljaju otrovne orbe.

Veratrin alkaloid koji se dobija iz biljaka roda Veratrum. na insekta deluje usporavajui ili zaustavljajui njihovo
disanje; danas se slabo korist jer je skup i deluje toksino i na oveka i toplokrvne ivotinje.

Produkti metabolizma nekih organizama prije svega gljiva imaju insekticidno, ali i fungicidno delovanje. Nalaze se na
granici bilokih i hemijskih sredstava, ali poto predstavljaju produkte metabolizma organizama, nalaze se u grupi
biolokih insekticida. Nazivaju se i naturaliti.
Abamektin je produkt metabolizma gljive Streptomyces avermitilis. Kao sistemini akaroinsekticid namenjen je
suzbijanju tetnih grinja i nekih insekata u voarstvu i povrtarstvu. Neobino za bioloke insekticide, ali ima visoku
otrovnost i nalazi se u I grupi otrova.
Zemljina bakterija Saccharopolyspora spinosa pri aerobnoj fermenataciji na hranljivoj podlozi produkuje materiju pod
nazvom spinosin, visokog insekticidnog djelovanja. Ima kontaktno i 5-10 puta jae utrobno djelovanje na gusenice
leptira, larve dvokrilaca, pre svega minera i tripse. Poznat je preparat Spinosad.
Strobilurini, grupa fungicida novije generacije. Na osnovu njegove strukture sintetisani su hemijski strobilurini
razliite strukture.
Produkti metabolizma nekih gljiva su i antibiotici ali se oni ne smatraju biolokim sredstvima za zatitu bilja.

II -21

DINITROORTOKREZOLI (DNOC)

(opte osobine, toksinost, preparati, primena)

K kontaktni
D utrobni (digestivni)
U uguujui
S - sistematini

Dobijaju se iz katrana. Spadaju u Kontaktne insekticide. Zapaljivi su, rastvorljivi u vodi. Jako su otrovni za oveka.
Isuuju tkiva. U telo prodire preko koe ili organa za disanje. Koriste se samo za zimska prskanja protiv:
vasi,
grinja,
leptira,
skakavaca.
Imaju i fungicidno dejstvo.
Deluju na taj nain to jako poveavaju oksidaciju u organizmu to izaziva povienu temperaturu i isuivanje tkiva.
Letalna doza je 0.02g/kg telesne teine. Otrov prodire u telo preko koe ili preko organa za disanje.
Koriste se u koncentracijama od 1-2% a spravljanje orbe je jednostavno: odmerenu koliinu otrova najpre treba
rastvoriti u 10l vode , a potom dodati preostalih 90l.
Koriste se samo za zimska prskanja, ali ne na temperaturama niim od +5C0; takoe deluju i fungicidno;Preparati:
KREOZAN (50% aktivne supstance)
DINOZAN (10% aktivne supstance) u koncentraciji 6-7% danas se koristi za kvaenje gubarevih legala
RUMESAN
Meavina od 5% ortokrezolnog sredstva i najmanje 72% mineralnih ulja (ili karbolineuma) daju tzv. uta ulja (poznat
preparat je E-5) koja se takoe koriste samo za zimska prskanja. Efikasnija su i sa irim spektrom delovanja od
DNOC-a.

II -21

MINERALNA ULJA

(opte osobine, toksinost, preparati, primena)

K kontaktni
D utrobni (digestivni)
U uguujui
S - sistematini

Ovi insekticidi su iz grupe ugljovodonika. Oni su produkti frakcione destilacije nafte; kontaktni insekticidi mehanikog
dejstva;
Koriste se prvenstveno protiv titastih vai; danas postoje mnogi gotovi preparati ili se od njih spravljaju emulzije uz
dodatak sapuna; sve ove emulzije od mineralnih ulja deluju po principu guenja, tako to u trahejama stvaraju neku
vrstu zapuaa koji ne dozvoljava priticaj kiseonika do tkiva i elija. Sem toga ove emulzije i kroz traheole prodiru u
organizam tetoine.
PREPARATi:
Paration,
bela ulja,
dinoseb,
derivati nafte,
Karbolinelum (voni karbolineumi) Kontaktni insekticidi; Mrke tenosti, koje se dobijaju od katrana
kamenog i mrkog uglja, uz dodatak sapuna, alkalija ili sode. Aktivne supstance ovih insekticida su su
FENOL, KREZOL I NAFTALIN. Pri meanju sa vodom stvaraju karakteristine stabilne emulzije. Smatra se da
kod insekata nagrizaju kou i zatvaraju stigme. Emulzija karbolineuma pri list i nene biljne delove, pa se zbog
toga koristi iskljuivo za zimsko prskanje. Imaju iroku primenu, naroito u voarstvu.
Koriste se za
suzbijanje lisnih i titastih vai,
za unitavanje jaja raznih tetoina (gubara) i
mahovina i liajeva na umskom drveu.

II -22

KARBAMATI

(opte osobine, toksinost, preparati, primena)

K kontaktni
D utrobni (digestivni)
U uguujui
S - sistematini

Karbamatni insekticidi su derivati karbaminske kisleine. Ovi insekticidi imaju izraenije utrbono dejstvo od kontaktnog,
a deluju i uguujue.
Karbamati su, generalno, inhibitori holinesteraze i durgih esteraza i po tme su slini organofosfornim jedinjenjima.
Toksini su za mnoge insekte, grinje i nematode. Vrlo su efikasni u suzbijanju:
lisnih vai
belokrilih vai
lisnih minera
muva
ianih crva
rovaca
nematoda
grinja
KARBOSULFAN sistematini insekticid; spada u II grupu otrova; primenjuje se preko zemljita i folijarno za
suzbijanje stenica, buba listara....preparat je POSSE;
KARBARIL (K, D) nesistematini insekticid; koristi se jo i kao akaricid;imenjuje se folijarno protiv gusenica,
tvrdokrilaca, neotrovan je za toplokrvne ivotinje, ali je za pele jako toksian, pa ga zato ne treba primenjivati u vreme
cvetanja; preparat KARBARIL, DASTIBRIL PRAAK;
KARBOFURAN (S) sistematini insekticid; koristi se protiv insekata koji siu biljne sokove;primenjuju se zalivanjem
ili prskanjem; koristi se i kao akaricid i nematocid;I grupa otrova; preparat FURAN 350F
PIRIMIKARB (S) sistematini insekticid i specifini aficid (deluje na lisne vai -Aphididae); najvie se koristi kod
lisnih vai; preparat PIRIMOR
FENOKSIKARB K, D, preparat INSEGAR WP-25
METOMIL (K, D) LANNATE 25-WP

II -23

PIRETROIDI
(opte osobine, toksinost, preparati, primena)

K kontaktni
D utrobni (digestivni)
U uguujui
S - sistematini

Piretroidi su sintetisani insekticidi koji sadre sve pozitivne osobine prirodnih piretrina visoku inicijalnu toksinost za
insekte i malu toksinost za toplokrvne ivotinje, ali su od piretrina jeftiniji . Ovo su K i D insekticidi koji brzo deluju na
nervni sistem insekata. Simptomi trovanja nastupaju vrlo brzo posle tretiranja, insekti ve posle par minuta ne mogu da
se kreu i nisu sposobni za letenje; meutim, esto se deava da tretman ne dovede do uginua insekata pa oni
preive, zbog ega se se danas piretroidi esto formuliu sa organofosfatima i karbamatima radi sigurnijeg efekta.
CIPERMETRIN Cipermetrin 200-EC, Cipkord 20-EC, Sucip 20-EC, Ripokord 20-EC, Agrometrin 20-EC,
Pipkord 20-EC (KD) protiv savijaa, etinarskih vai
ALFACIPERMETRIN - Fastac 20-EC lisne vai, gusenice, pagusenice, tripsi, bube listare
DELTAMETRIN Scud, Decis 2,5 -EC lisne vai, gusenice, pagusenice, tripsi, bube listare
FENVALERAT Sumicidin 20-EC - lisne vai, gusenice, pagusenice, tripsi, bube listare
FENPROPATRIN Danitol 10-EC
BIFENTRIN - Talstar 10EC (K, D)

II -24

BENZILOUREA

(opte osobine, toksinost, preparati, primena)

K kontaktni
D utrobni (digestivni)
U uguujui
S - sistematini

Benzilourea je derivat uree. Deluje pre svega utrobno (D) a moe imati i kontaktno (K) dejstvo (na jaja insekata).
Ova jedinjenja spreavaju sintezu hitina kod insekata; hitin insekti lue u vreme presvlaenja i od njega se formira
nova koa za koju se vezuju svi miii.
Pri delovanju ovih insekticida miii se ne vezuju za kou i presvuena larva ostaje nepokretna.. Ova jedinjenja
spadaju u III grupu otrova. Vrlo su toksini za gusenice raznih leptira, naroito gubara. Kako ne deluju na stadijum
imaga, spadaju u selektivne insekticide.
DIFLUBENZURON (U, K) Dimilin SC-48, Forester

II -25

BAKTERIJSKI INSEKTICIDI

(opte osobine, toksinost, preparati, primena)

K kontaktni
D utrobni (digestivni)
U uguujui
S - sistematini

Za proizvodnju bakterijskih insekticida koriste se samo vrste roda Bacillus iz familije Bacillaceae. Izazivaju masovne
pojave bolesti kod insekata. Koriste se kao bioinsekticidi jer se u nepovoljnim uslovima u elijama formiraju kristalni
proteini (delta endotoksin) koji su toksini za insekte.
Najpoznatija bakterija je Bacilus thuringiensis koja mora biti uneena u organizam domaina. U crevu dolazi do
razlaganja kristala koji izazivaju paralizu creva, usnog aparata ili celog insekta.
Ova bakterija se retko iri u populacijama tetoina . Perzistentna je na liu. Preparati na bazi ove bakterije spadaju u
III grupu otrova.
Kod B. thuringiensis otkriveno je vie sojeva koji su specifino toksini za pojedine grupe insekata. Npr. sojevi berliner
i kurstaki toksini su za mnoge larve Lepidoptera, soj tenebrions za larve nekih Coleoptera.
Nekad su se koristile cele spore ove bakterije kao insekticid, dok se danas izdvaja samo proteinski kristal kome se
doda nosa i stabilizator, ime se dobija bioinsekticid. Prednost je to deluju na ciljanu tetoinu. Kada kristal dospe u
organizam insekta, iz njega e se samo u sredini odgovarajue kiselosti izluiti toksin i dovesti do smrti insekta. Ako
kristal pojede neki predator (ptica, insekt ili sisar) koji se hrani drugaijom hranom od ciljanog insekta, proteinski kristal
prolazi kroz creva bez luenja toksina. Neotrovni su za oveka.
Preparati:
Bactospeine
Dipel
Novodor
Thuricide
Biobit
Danas se masovno koriste protiv insekata defolijatora preparati na bazi B. thuringiensis var. kurstaki (BTK).
Posebna grupa bakterija rikecije (veliine izmeu virusa i bakterije)ive kao patogeni na ivotinjama i izazivaju
rikecioze. Bolesti koje izazivaju na insektima su entomorikecioze; javljaju se kod nekih Coleoptera, Lepidoptera i
Diptera. Za sada nema preparata na bazi ovih bakterija.

FUMIGANTI
1. CIJANOVODONINA KIS. (HCN)
zyklon b
2. SUMPORUGLJENIK (CS2)
3. PARADIHLOR BENZOL
4. TETRAHLOR UGLJENIK
5. HLOR PIKRIN metilbromid
6. DIHLORETAN
7. METILBROMID haltox

FOSFORNI ESTRI
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

SISTEMINI
RADAN (OMPA) pestox 3
SISTOX
METASISTOX
DIMEFOX
EKATIN
DIMETOAT roksion, sistemin 40 upa,
dimeton
7. FOSFAMIDON dimekron, fosfamid
8. ENDOTION
9. MENAZON
10. KARBOSULFAN posse 1,5-P, posse
25-EC
11. KARBOFURAN furadan, furazor
1.
2.
3.
4.
5.
6.

DEZINFEKCIJA ZEMLJITA
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

UTROBNI
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

URANIJA ZELENO
Ca ARSENAT
Pb ARSENAT
Na ARSENAT
Na ARSENIT
ARSENTRIOKSID
Zn FOSFID
Al FOSFID phostoxin, gastoksin
DIFLUBENZURON

KONTAKTNI
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

NIKOTIN
PIRETRUM
DERRIS
QUASSIA
VONI KARBOLINEUMI
PETROLEJ
MINERALNA ULJA
KATRANSKA ULJA
DNOC kreozan, dinazan, rumesan ulje,
uto ulje
10. DDT
11. METOKSIHLOR

TEPP i HEPT
PARATION
POTASAN
HLORTION
MALATION etiol, etiol acar, malatox
DIAZINON diazinon 2, diazinon 5
FENTION
DIHLORVOS nuvan, nogos

Al FOSFID
METILBROMID
HCH lindan
HLOR PIKRIN
FORMALDEHID formalin
KARBOFURAN
FENITROTION
FENITROTION + MALATION
FORAT timet

ZIMSKO PRSKANJE
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

DNOC
DIAZINON
METIDATION
MINERALNA ULJA
DINOSEB
DERIVATI NAFTE (nepreiena ulja)
VONI KARBOLINEUMI
PETROLEJ