Ivan Anti

Meta-fizika
astrologije

Beograd, 2000.

Ivan Anti

Meta-fizika astrologije
Izdava: Samostalno izdanje
Copyright: 2000 by Ivan Anti
Ova knjiga se ne sme reprodukovati ni u celini
ni u delovima, ni na koji nain niti bilo kojim
sredstvom bez pismene dozvole vlasnika autorskog
prava, koje ima izdava i autor ove knjige.
Kompjuterska priprema: Autor i Vladimir Ribar
Korektura: Dojna Lapadat
Idejno reenje korica: Autor
tampa: Trikona
Tira: 300

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
133.52
Anti, Ivan
Meta-fizika astrologije / Ivan Anti. Beograd : autor, 2000 (Beograd : Trikona). 80 str. ; 21 cm
ISBN 86-902035-1-6
a) Astrologija
ID=76703756

SADR@AJ
Uvod....5
Neke osnovne injenice i zablude....7
Antropiko naelo i oblikovanje subjekta....24
Zodijak....36
Planete ili psihodinamika prostorvremena....48
Sudbina kao tvar....62
Sloboda kao linost....82

e
UVOD

Za razliku od veine drugih knjiga o astrologiji, neemo se ovde baviti poduavanjem osnovnih principa
neophodnih za tumaenje horoskopa. Takvih knjiga, dobrih i loih, ima dovoljno. Ovde e biti rei o tome zato
astrologija uopte deluje i kako su nastali njeni osnovni
principi, kako se prostorvreme kosmosa uobliava u nama
(ne)poznato bivstvovanje, u planete, sm ivot i sudbinu.
Da bismo se pribliili ovoj viziji koja objedinjuje mikro i
makrokosmos, koliko je to u naoj moi, koristiemo se
nekim dostignuima teorijske fizike. Astrologija je od
starine poznata kao kraljica svih nauka, njen zodijaki
krug je kao vir u koji se stiu sva iskustva bivstvovanja.
Ovde ih neemo sva spominjati ve se usredsrediti samo
na neka najnovija, uz naglasak na iskustvo linog vienja.
Ono e biti u duhu spoznavanja koje sam izneo u svojoj
prvoj knjizi Smkhya. Uostalom, pored ideje o imaginarnom vremenu, osnovna teorija fizikalne realnosti koje
emo se ovde drati pri razjanjenju sutine astrolokih
uticaja, jeste teorija Jaeg antropikog principa koja tvrdi
da univerzum, ovakav kakav je, postoji zbog uobliavanja
svesnog subjekta. Moja je spoznaja da astrologija pokazuje sve detalje tog uobliavanja, i to za svaku individuu
5

posebno. Stoga naglasak na linom iskustvu ne treba da

deluje zabrinjavajue ve podsticajno, jer se samo iz takve
perspektive moe sagledati smisao astrologije. Ako ona
detaljno prikazuje kako se iz prirodne celine formira linost, njena se svrsishodnost ne moe drugaije izraziti
nego kao lino iskustvo. Kriterijum osveenja i
samospoznaje bie jedino merilo pri iznoenju svih objektivnih injenica koje sadri astrologija. Drugaije reeno,
budui da objektivni svet stvara i kroz sva iskustva
usavrava subjekta, da celina univerzuma spoznaje sebe
kroz prosvetljenog subjekta, i da je njegova celovita linost olienje smisla postojanja svega, subjekat koji ovo
pie nee iznositi nita svoje, nego e samo dozvoliti da
celina, kroz njegove ograniene moi izraavanja, izrazi
sebe smu.
Autor

NEKE OSNOVNE
^INJENICE I ZABLUDE
W
Y
U trenutku kada novoroene prvi put udahne vazduh, duh ovoga sveta ulazi u njega da mu d ivot. To je
duh vremena, onog trenutka u kome je udahnulo. Usled
jedinstva prirode, svaki trenutak je olienje svega postojeeg, on je oblikovan celinom, kosmosom, poloajem Zemlje prema Suncu, oblinjim planetama i dalekim zvezdama.
Sva ta tela su energetski oblici, cela priroda je energetska
celina koja se izraava kroz oblikovanje, i u trenutku kada
novoroene prekine svoju fiziku zavisnost od majke,
poinje njegova zavisnost od nove, ire celine: kosmosa. S
prvim udisajem ono prima energiju te celine, njen dah.
Dok je u majinoj utrobi ono prosto postojalo, i njegovo
telo se tek formiralo, u novoj sredini ono e morati da
bude aktivno, morae da dla jer dah celine ima nameru da
mu obrazuje linost. Svojim prvim udisajem ovek prima
obrazac svog olienja, svoj karakter koji se kroz vreme ispoljava kao sudbina i on je detaljno prikazan natalnom
kartom. U majinoj utrobi se oblikuje ovekovo telo; kada
izae iz nje na ovaj svet, oblikovae se njegova psiha. Kao
to je majino telo oblikovalo njegovo, tako e smisao
zbivanja ovog sveta oblikovati njegovu psihu. Astrologija
nam pokazuje kako je konstruisan ovaj svet, ta pokree
njegova zbivanja. Ta zbivanja jesu sudbina svih bia. Sudbina svakog oveka je da spoznajom celine tog zbivanja
7

postane nezavisna linost i doe do svoje autentinosti, do

Sopstva, to znai svesnog jedinstva s celinom. Otuda svi
nesporazumi i greke pri tumaenju horoskopa kada se
oekuje neto drugo.
Celovita linost je olienje celine koja sve stvara u
svakom trenutku, i stoga oveka nita drugo ne moe
dovesti do sopstvene celovitosti do sma celina koja ga je
stvorila. Put do takvog ocelovljenja i samospoznaje kao
spoznaje celine, uvek je individualan, jer sve je u prirodi
jedinstveno. Zato je put do Sopstva proces individuacije.
On je za svakog jedinstven i njegova jedinstvenost je
odreena vremenom i mestom roenja, ukrtanjem vremena i prostora. Roenje oveka, koji mimo svih bia
treba da postane linost, nije nita drugo do ukrtanje vremena i prostora. Kada se oni ukrste, raa se svestan ivot.
U svim drugim podrujima bivstvovanja to ukrtanje nije
prvo, to su sve neki krivi, nepotpuni oblici koji ine sva
druga bia i sve postojee u prirodi koje nije ovek. Samo
se u ovekovom liku dogaa prvo ukrtanje horizontale
vremena i vertikale venog prostora, Neba i Zemlje.
ovek je jedini kompletan oblik bivstvovanja, on je duhovno olienje celine jer duh celine, koja sve stvara, jedino kroz njega postie direktnu samospoznaju. U svim
drugim oblicima on se prosto zbiva kao svekolika priroda.
Kao to prostorvreme ima svoju piramidalnu hijerarhiju, na vrhu se suava u svest i slobodu, a ka osnovi iri
u sve veu inerciju i uslovljenost, tako i obrazovanje linosti ima svoju piramidalnu strukturu. Najira osnova piramidalne strukture linosti odreena je godinom roenja.
Svaka godina je obeleena jednim od ciklusa aktivnosti
Sunca. Ima ih dvanaest i njihova smena se poklapa sa meseevim ciklusima. Temeljne karakterne osobine svih
8

osoba roenih u jednoj lunarnoj godini, prikazuje kineski

Zodijak. Godina roenja je najoptiji temelj linosti koji je
odreen, dakle, ciklusima sunevih aktivnosti. Astrolog
koji ne uzima u obzir kineski Zodijak pri analizi karaktera,
ne moe sagledati njegovu celinu. On se bavi samo detaljima. Da bi se ovaj najiri temelj linosti prepoznao, potrebno je due i paljivije posmatranje karaktera jedne
osobe, on se ne vidi odmah i na prvi pogled. Stari zapadni
astrolozi, kojima nije bio poznat kineski Zodijak, takoe
su slutili postojanje godinjih ciklusa i pokuali su da ih
ustanove pridavanjem svakoj godini znaenje pojedine
planete.
Poznato je da lunarna astrologija vai za istone
narode, a solarna za zapadne. To je u skladu sa razliitim
mentalitetima istonjaka i zapadnjaka. Kineski Zodijak
jeste lunarni, ali godinji ciklusi, koje on predstavlja, deluju i na zapadnjake, tj. na sve ljude u svetu, ne samo na
Kineze. Ovo dokazuje da osobine godinjih znakova proizilaze iz uticaja koji su globalni i nisu vezani za jednu astroloku tradiciju, i da se meseevi ciklusi samo poklapaju
sa njima.
Sledea, via struktura diferencijacije linosti odreena je godinjim dobom, odnosno mesecom roenja. Nju
sa svim detaljima pokazuje zapadna astroloka tradicija.
Ovde se radi o poloaju Zemlje prema Suncu i ostalim
planetama. Posmatrano sa Zemlje, Sunce se kree svojom
putanjom, ekliptikom, nejednako tokom godine. Zbog
nagiba Zemljine ose rotacije ono se poetkom zime na
severnoj hemisferi, 22. decembra, nalazi na najnioj taki
na horizontu, i tada je dan najkrai, a poetkom leta, 22.
juna, na najvioj, pa je i dan najdui. Tada ponovo opada i
u trenutku kada preseca polovinu ovih svojih ekstremnih
9

poloaja, 22. septembra i 22. marta, a to je linija ekvatora,

poinju jesen i prolee, i to su ravnodnevnice. Dakle, poeci godinjih doba odreeni su presecanjem putanje ekliptike i nebeskog ekvatora (projekcije zemaljskog). Ti
trenuci uzeti su za poetke kardinalnih znakova Zodijaka:
Jarca, Raka, Vage i Ovna. Od njih su odmeravanjem po 30
stepeni smeteni i ostali znaci. Ovde je, dakle, u pitanju
vreme olienja zbivanja celine, odnosno, poloaj Zemlje
u prostoru kosmosa, a ne mitologija vezana za neka sazvea. Imena znakova preuzeta su od sazvea, ali sami
znaci se ne poklapaju sa njima. Zbog lagane oscilacije
Zemljine polarne ose taka preseka ekliptike (putanje
Sunca) i ekvatora, dakle, trenutka kada Sunce prelazi sa
june na severnu hemisferu gde zapoinje prolee, ne
dogaa se onda kada je Sunce na poetku sazvea zvanog
Ovan. Ova taka preseka suneve putanje preko nebeskog
ekvatora lagano se pomera retrogradno, priblino jedan
stepen za 72 godine, i to se zove precesija. Danas je ona
pri kraju znaka Vodolije, to znai da precesija prolazi
jedan znak oko 2160 godina, koliko traje jedna astroloka
era. Znaci i istoimena sazvea poklopili su se oko 300.
godine pre n.e., ali ni pre toga, a ni posle, nisu bili podudarni. Onima koji ne znaju nita o astrologiji ovo nepoklapanje daje argument za kritiku verodostojnosti same astroloke teorije i prakse. Svako ko ita zna o astrologiji pre
svega zna ovde iznete injenice da znaci nisu sazvea,
da su od njih preuzeli samo imena, i da znake ine odreeni poloaji Zemlje prema Suncu i konkretne, realne
promene u prirodi koje ti poloaji izazivaju: godinja
doba. Stoga ne deluju na nas neki misteriozni zraci sa tih
dalekih sazvea, koji su ispunjeni matom naih predaka,
nego realan poloaj Zemlje prema okruenju i stanje pri10

rode na njoj u tom trenutku. To je ono to uslovljava nae

ivote na nain koji se detaljno i nauno moe proveriti,
to astrologija ve odavno i ini. Razlog zato ona jo nije
opte prihvaena lei u tome to ni ovekova linost ni
smisao njenog Sopstva jo nisu izborili pravo glasa i
opteg uvaavanja. Tek nedavno se ponegde u svetu dolo
do spoznaje o neophodnosti uvaavanja elementarnih
prava na bioloki opstanak, koja se zvuno i s puno hvale
nazivaju demokratijom, ljudskim pravima i graanskim
slobodama. Ona su trenutno vrhunac civilizacijskog
dostignua iako ne predstavljaju nita drugo do elementarne preduslove normalnog biolokog ivota. Jo je dug
put do opteg prihvatanja i uvaavanja smisla celovitosti
ljudskog bia i linosti, o emu govori astrologija. Ona
upuuje na jedinstvo oveka i kosmosa, dok je ovek
danas jo uvek daleko od jedinstva sa samim sobom, od
sopstvenog bia, a jo i vie od svojih blinjih.
I svojim godinjim dobima, dakle, priroda oblikuje
karakter ovekov. Nije zaista teko ni laiku da primeti
kako se ovek roen zimi (Jarac) po svom rezervisanom,
pomalo hladnom i apstraktnom karakteru razlikuje od
onoga roenog leti ili krajem prolea (Blizanac, Rak),
emotivnog, toplog i pristupanog; da se onaj roen u sam
poetak prolea (Ovan) svojom ustrom energinou
znatno razlikuje od kolebljivog, umerenog i paljivog
karaktera roenog u poetak jeseni (Vaga).
Sledea, finija diferencijacija odnosi se na dekane.
Svaki znak ima tri dekana od po 10 stepeni, i svakim simbolino vlada po jedan planet. Ovo znai da svaki znak
ima tri faze svoga uticaja: poetnu, sredinju i zavrnu.
Roeni u jednom znaku se, prema tome, razlikuju i po
dekanima u kojima pada njihovo roenje.
11

Svim dekanima dodeljeni su sledei planetni uticaji:

Ovan: Mars, Sunce, Venera.
Bik: Merkur, Mesec, Saturn.
Blizanci: Jupiter, Mars, Sunce.
Rak: Venera, Merkur, Mesec.
Lav: Saturn, Jupiter, Mars.
Devica: Sunce, Venera, Merkur.
Vaga: Mesec, Saturn, Jupiter.
korpija: Mars, Sunce, Venera.
Strelac: Merkur, Mesec, Saturn.
Jarac: Jupiter, Mars, Sunce.
Vodolija: Venera, Merkur, Mesec.
Ribe: Saturn, Jupiter, Mars.
Postoji jo finija diferencijacija po znacima. Naime,
smatra se da svaki stepen svakog znaka ima svoje posebno
dejstvo. O tome je ovde ve suvino govoriti. Piramidalnu
strukturu prostorvremena, kojom se obrazuje ovekova
linost, zavriemo na najfinijem nivou, a to je sm trenutak roenja, sat i minut. On je odreen poloajem
Zemljine rotacije u odnosu na Sunce, to je doba dana ili
taan poloaj Sunca u odnosu na mesto roenja. Paljiviji
posmatra, koji nije upuen u astrologiju, naroito ako je
roditelj, takoe moe da primeti kako se razlikuje karakter
roenog u podne (Sunce u desetom polju) od onog roenog u pono (u etvrtom). Prvi je okrenut ka javnosti, karijeri, politici i svetskim deavanjima, i sudbina ga najee
tamo i vodi, dok je pononi tip pre svega vezan za dom i
porodicu, vie voli da sedi u kui nego da stalno putuje, ili
je okolnostima primoran da bude vezan za dom; njegov
karakter je intimniji od ovog prvog. Jo je lake uoiti
razliku roenog u rano jutro, neposredno pre izlaska Sunca
12

(prvo polje), od onog u sumrak, pred zalazak Sunca

(sedmo). Prvi je izrazito samosvestan i samodovoljan, dok
je drugi zavisan od drugih i okoline, prvi vie voli da je
sam, a drugi da je s nekim, da se pokazuje javnosti i publici, prvi je vie sklon da doivljava, a drugi da izraava.
Priroda tako i dobom dana odreuje karakter linosti.
Trenutak roenja, kao vrh piramidalne strukture linosti, daje zavrni i odluujui peat celoj strukturi. Sa
njim je odreen ascendent a time i poloaji svih dvanaest
polja (kua) koja definitivno odluuju o sudbini, koja,
opet, nije nita drugo do nain na koji e se linost formirati.
Jedna od najeih zabluda laika o astrologiji jeste
uverenje da tako daleka nebeska tela ne mogu uticati na to
ta e se njemu dogoditi u ivotu, i da on ima slobodnu
volju, bar najveim delom ako ve ne u potpunosti.
Prva nebulozna pretpostavka o udaljenosti nebeskih
tela o kojima astrologija govori, samo pokazuje apsolutno
neznanje o astronomskim veliinama svemira u kome
ivimo. Ako bismo nau galaksiju uporedili s ljudskim telom, tada razdaljina izmeu nas i Plutona ne bi bila vea
od rastojanja izmeu dve susedne elije u mozgu. Njihovu
organsku povezanost laik ne bi mogao da porekne, ali e
astroloke pretpostavke o jedinstvu prirode lako da odbaci,
ili vrlo brzo da zaboravi ako ih i prizna pod teretom injenica. Tome su naroito skloni astrofiziari. Od svih
prosenih ljudi oni najbolje znaju da je gravitacija najvea
i najmonija sila u kosmosu. Ona daje koheziju planetama,
dri na okupu sve kosmike sisteme, od sunevog do
galaksija. Ali, uprkos tome oni e 'elegantno' da preskoe
injenicu da ta ista gravitacija, na kojoj se zasniva uenje
astrologije, odluujue deluje i na organski ivot. tavie,
13

ne treba mnogo znanja da se uvidi da je organski ivot

upravo i nastao pod dejstvom gravitacije, najpre Sunca,
zatim Meseca i svih ostalih oblinjih planeta, jer sva tela
imaju gravitaciju. Organski ivot je sav na svakodnevni
ivot i osnova za deavanje sudbine. Zapravo, organski
ivot i jeste naa sudbina - njeno nadilaenje spada u
ideal ljudskog savrenstva i u svim duhovnim tradicijama
je poznat kao iskustvo transcendencije. Ali, taj ideal nije
predmet interesovanja prosenih ljudi koji su uslovljeni
sudbinom - a to je svakodnevni rad i reprodukcija, zajedno
sa odmorom, zabavom i svim sitnicama koje su njihovi
nuni pratioci. To je sve organski ivot. Ako nekako i
priznaju da gravitacija ima udela u organskom ivotu,
moda primeujui da su njome vezani za tlo i da sav ritam ivota zavisi od gravitacije Zemlje, Meseca i Sunca
(gravitacije ostalih planeta jo nisu spremni da priznaju),
ipak se nee sloiti da je organski ivot isto to i sudbina.
Zato to ne znaju ta je sudbina a ta prava sloboda - to e
biti glavna tema ove rasprave. Kada se iz kosmosa posmatra Zemlja, ona se vidi kao jedno celovito ivo bie, i tada
se ivoti, kretanja i sudbine milijarde ljudskih bia na njoj
vide kao vegetativne funkcije njenog organizma - a siuna
bia astrofiziara kao virusi koji ga ometaju iako ive na
njegov raun.
Sledea pretpostavka u ovoj zabludi je da se zna ta
su deavanja, dogaaji koji sainjavaju ivot. Ovo
znanje je tipino za nesvesnog oveka. On prirodne
procese razlikuje od onoga to sam ini. ak i najobrazovaniji meu nesvesnim ljudima (fiziari) skloni su tome.
Iako dobro znaju da su makrokosmika kretanja potinjena
snanoj uslovljenosti gravitacije, a mikrokosmika takoe
snanim nuklearnim i elektromagnetskim silama, sve ono
14

to spada izmeu ovih krajnosti, a to je nae kretanje u

svakodnevnom ivotu, uprkos svoj logici i injenicama
smatraju razliitim i nezavisnim od ostale prirode - iako se
na svakodnevni svet nalazi izmeu ovih makro i mikrokosmikih sila kao izmeu ekia i nakovnja. Samo tu po
njima vlada slobodna volja - mada se niko ne hvali da ju
je valjano iskoristio. Tako ovekov ego odrava iluziju
svoga opstanka. U stvarnosti, sve to postoji na bilo koji
nain, u nama ili izvan nas, na ovom i svakom drugom
svetu, sastavni je deo uslovljenih prirodnih procesa, i ne
postoji apsolutno nita neprirodno. Razlikuje ih jedino
nivo vibracija i kvalitet angaovane energije. Te razlike
daju raznovrsne oblike svemu to postoji i to se deava.
Celu prirodu sainjava jedna energija, i ona se manifestuje
kao kretanje. Pokret prirode svuda je isti, nema razlike izmeu kretanja elektrona, planeta i naeg kretanja kroz
ivot, jer energija je svuda ista. Ali, njena upotreba daje
pojavama razliit karakter. Iza toga nema nikakvih razlika
izmeu vrstih stvari i dogaaja, unutarnjih ili spoljnih.
Iluziju da postoji bitna razlika izmeu nevidljivih procesa
sudbinskih dogaaja, vidljivih predmeta i naeg bia,
namee nam vezanost za ograniena fizika ula i njihov
nain posmatranja. Sile koje vode oveka kroz ivot i daju
mu odreenu sudbinu putem vanjskih dogaaja, isto su
tako sastavni deo prirode kao i sila koja pokree krvotok u
naem telu i sav organski ivot. Setimo se samo ta smo
sve spremni da uradimo, i ta smo sve ve uradili da bi se
prehranili i imali sredstva za ivot. Egoiki nain posmatranja jedini je razlog zato krvotok u sebi smatramo prirodnom nunou, svoje spoljanje postupke izrazom
slobodne volje a dogaaje sluajnou ili sudbinom.
Takvo razlikovanje je bedem ega i naeg neznanja, pa
15

otuda i patnje. Ali, u prirodi nema patnje, ona je boanska,

savrena celina. Patnje ima samo unutar granica ega, u
svetu koji on projektuje. Mi ne elimo da vidimo jedinstvo
prirode u organskom opstanku i naim delima zato to ne
elimo sebi da priznamo da nita i nismo uinili u ivotu
osim zadovoljenja naih biolokih potreba, da nismo ni
naeli svoju duhovnu sutinu zbog koje i postojimo.
Razlog je tradicionalno neznanje o tome ta je naa duhovna sutina i o njoj e dalje biti rei.
Poslednja i najtvra pretpostavka laika koji 'ne
veruje u astrologiju' zasniva se na prethodnoj: razlikujui
prirodne procese od svojih postupaka njegov ego stvara
iluziju da ima slobodnu volju. Ovo ubeenje, koje nije
nita drugo do manifestacija njegove nesvesnosti, toliko je
raireno da su mu podlegli i mnogi komercijalni astrolozi.
I oni tvrde da ovek ima slobodnu volju, a da astroloki
inioci samo pokazuju mogunosti koje osoba moe da
iskoristi ili propusti. To je tano samo za prosvetljenog
oveka, a ne i za prosenog smrtnika. Ovo ubeenje je
privlano jer uvruje egoiku nesvesnost, iako je dovoljno malo zdravog razuma da se vidi kako ovek ne
moe ni da die ni da trepne svojom voljom, da su sve njegove fizioloke funkcije nesvesne i spontane. I ne samo
unutarnji, fizioloki procesi, ve i spoljanja deavanja.
Teko je ovoga biti svestan jer je prirodna uslovljenost dovoljno fleksibilna da omoguava ivot i kretanje kakvi su
nam poznati unutar granica ega. Ali nam zato istovremeno
onemoguava spoznaju ostalih vidova ivota, koji su
daleko sadrajniji, vei i udesniji od ovoga to nam je
poznato. Svaki dovoljno zreo ovek, kada se osvrne na
svoj dotadanji ivot, morao bi da prizna da postojeu
sudbinu nije sm izabrao, bar ne u veini detalja.
16

Priznanje ovakvog stanja stvari komplikuje injenica da i

ono to definitivno smatra svojom voljom jeste zapravo
predodreeno astrolokim iniocima pri roenju. Planetarne aspekte i poloaje koji uzrokuju da ivot bude posveen sportu ili teologiji, na primer, ovek prihvata kao izraz svoje volje, jer astroloki inioci deluju iznutra, nesvesno, kao naa elja i naa volja, jednako kao i spolja
u vidu dogaaja. Oni sve predodreuju, pa i to da li e
neko biti religiozan ili ne, povran ili fanatik, uspean u
karijeri ili e propasti, kakav e brak imati, i kakav ukus u
oblaenju.
Svako pokazuje svoju volju ali je ona razliita
kod svakog pojedinca upravo zato to je svaija volja determinisana astrolokim uticajima iz natalne karte, ili
trenutkom roenja. Te uticaje svako izraava kao svoju
volju, odnosno temperament i karakter. Ako su astroloki
uticaji (aspekti i dr.) kod nekoga konstruktivni i pozitivni,
on e sledei svoju volju ili uroenu prirodu doiveti
njihova pozitivna ostvarenja. Ako su negativni i destruktivni, njegova volja e ga odvesti u propast. Zato je est
sluaj kod ljudi koji propadaju, ili ine loa dela, da se
teko mogu odvratiti od njihovog puta ili naina ivota jer
ga oni doivljavaju kao svoju volju i svoje ostvarenje.
Ova tekoa je najbolje poznata psihoterapeutima. Takvim
ljudima je jedini spas da sluaju drugoga a ne svoju
uroenu prirodu, ili volju - ako je to uopte mogue. Zbog
njih su stvoreni drutveni i religijski autoriteti (predanost
boijoj volji), i moral.
Uslovljenost prirode ima svoju subordinaciju. Neka
deavanja su vie, a neka manje determinisana. Nevani i
mali dogaaji su determinisani u svom lokalnom okruenju, od strane neposrednih uzroka, ili su preputeni
17

sluajnostima jer imaju samo trenutni znaaj. Ali znaajni

dogaaji, koji se tiu razvoja i sudbine, odreeni su od
strane viih uzroka. Njih otkriva astrologija. (Mada i najmanji dogaaj moe majstorski da bude izreiran od
strane sudbine.) Zato, da bi nju razumeli, treba da razlikujemo bitna od nebitnih deavanja.
Da bi se razumeo zakon uzronosti koji vlada celom prirodom, pa i naim sudbinama, valja znati da priroda nije samo ono to opaamo svojim fizikim ulima.
Ona ima vie dimenzija, dok mi ulima opaamo samo
jednu od njih, jedno vrlo usko podruje prirode koje nazivamo fizikim, trodimenzionalnim svetom. Zakon uzronosti se, meutim, protee kroz celu prirodu, kroz sve
njene dimenzije, i zato ga ne vidimo celog, ve samo one
njegove delie koji se pojavljuju u prolazu kroz fiziki
plan, i to ako su u naoj blizini, tako da moemo da ih
opazimo, ili da na drugi nain budemo obaveteni o njima.
Zato to ne vidimo ceo tok uzronosti, ve samo njegove
fragmente, i to one koji su u skladu s naom paradigmom
realnosti, nama stvari i dogaaji izgledaju nepovezani,
izazvani sluajno, ini nam se da zlo vlada i da nema
pravde, ili da se srea dogaa nezaslueno. Ne opaajui
(za naa ula skriveni) lanac uzronosti na viim dimenzijama, pojave i dogaaji nam mogu izgledati kao numinozni hirovi nekog Boga ili avola. udesni dogaaji nisu
nita drugo do manifestacija viih dimenzija na niim.
Razlog za ovakvo neznanje, na kome se ak grade religije i
filosofije, jeste prosto u tome to ne vidimo celinu prirodnog procesa u svim dimenzijama, ve samo onaj njegov
fragment koji nam je dostupan ulnim opaanjem. (Njime
se bavi nauka pa zato astrologija ne moe biti njen predmet, jer ona pokazuje zbivanja u svim dimenzijama.) Kao
18

kada bi okretanje jednog velikog toka posmatrali iz blizine kroz uski prozori, tako da vidimo samo njegov deli.
Uoili bismo samo neodreene delove koji se pojavljuju i
nestaju, u najboljem sluaju neke cikluse u tim kretanjima.
Tek kada se udaljimo i vidimo ceo toak bez ogranienja
opaanja, postaje nam jasno da su nepovezane i neobjanjive pojave sastavni delovi velike celine. Tako je i sa prirodom i njenim zbivanjima. Svoje fizike ivote opaamo
kroz uske prozorie naih ula i ogranienog razuma, pa
nam zato i izgledaju nesavreni, pogreni, nelogini i nesreni, kao da su rtve svakojakih nezasluenih nepravdi.
Izgleda nam da se ivot javlja kao nov i da netragom
nestaje. Samo kada objektivno sagledamo sve dimenzije
prirode, vidimo da je na fiziki ivot samo jedan deli
daleko ireg procesa duevnog dozrevanja venog ivota,
koji je izraz savrenstva prirode, koja sa svim svojim dimenzijama predastavlja savrenu, bezvremenu celinu i
isto dobro. Astrologija nam pokazuje procese uzronosti
koji se proteu izvan naeg ulnog opaanja, i tako doprinosi da sagledamo celinu zbivanja i izbegnemo iluziju
patnje.
Niti s kojima nas priroda vezuje, i tako uslovljava,
dovoljno su dugake, fine i nevidljive da nam obezbede
slobodu kretanja (mada ni nju nemaju svi ljudi) potrebnu
za zadovoljenje biolokih nagona za opstankom, pa ak i
najniih strasti. Ovakva sloboda je nuna za bioloki opstanak, i zato nam ju je priroda i dala, ak u veoj meri
nego ivotinjama. Onima iji je um ogranien samo na
ulno i fiziko iskustvo postojanja ova, inae samo
bioloka, sloboda borbe za opstanak, stvara utisak da su s
njom i potpuno slobodni, ak u tolikoj meri da na njoj
grade 'demokratiju', 'ljudska prava' i verski moral smatra19

jui da su tu slobodu dobili od Boga - borei se neprestano

protiv loih osobina te iste slobode, i ljudi koji misle drugaije. Zato u takvoj 'demokratiji' i 'religiji' vlada ea
borba za teritorije i opstanak nego u ivotinjskom svetu.
Izbor izmeu dobra i zla koje nam priroda daje pkim
fizikim roenjem, radi biolokog opstanka, nije nikakva
sloboda, nego izbor kako da udovoljimo prirodnom nagonu za opstanak, to je samo polarizacija iste uslovljenosti
koja je dovoljno fleksibilna kako bi omoguila fiziki opstanak individue. Moemo slobodno da odluujemo o
tome kako emo da zadovoljimo svoje nagone, i tu vrstu
slobode, koja ne nadilazi uslovljenost prirode, mi naivno
projektujemo na sve oblasti ivota, pa i na svoju duhovnu
sutinu koju jo nismo ni upoznali. Samo zato to moemo
da mrdamo tamo-amo, nekog da udarimo a nekog da pomilujemo (u oba sluaja sebe da obezbedimo), i da priamo ta nam padne na pamet, imamo utisak da smo slobodni. To je iluzija, to je sloboda ega i nesvesnog bivstvovanja. Istinska sloboda tek treba da se osvoji duhovnom
zrelou i pobedom nad ovakvom slobodom nagona, koja
nas porobljava svojim iluzijama.
Astrologija pokazuje na koje je sve naine ovek
uslovljen. Oni mogu biti pozitivni i negativni jer priroda
deluje na sve naine, kroz suprotnosti, podsticajno i sputavajue, odnosno iskuavajue, da se pozitivne lekcije utvrde. Pri tome se ovo dejstvo protee na vie ivota usled
zakona karme i reinkarnacije. Zato rana smrt, ili teka
sudbina, moraju biti sagledani kao jedna epizoda daleko
ireg i veeg procesa nego to je jedan individualan ivot.
Kada se izgubi iz vida ovakva celovitost delovanja prirode, i njeno jedinstvo suprotnosti, tada nastupa tumaenje
o dobru i zlu, pri emu zlo uglavnom nadmauje dobro.
20

Samo je celina bivstvovanja isto dobro (ono to je omoguava jeste naa duhovna sutina, ili Sopstvo), njegovi
fragmenti su uvek u suprotnostima i patiemo zbog njih
dokle god budemo fragmentarni (u egu). Patnja je nesvesnost celine i nju najee izraavamo reakcijom, kroz sukob sa njenim razliitim delovima, odnosno biima koja
nam izgledaju kao drugi - zato to smo sami sebi tui.
Dakle, zlo inimo samo nesvesni, i nesvesnim reakcijama
ga odravamo, dok su ljubav i nenost uvek izraz nae
svesti o jedinstvu bia i duhovnoj slobodi - koja je
ovekova autentinost. Ne moemo znati istinu o biu bez
ljubavi prema svemu to biva - jer takvo 'znanje' je samo
spoljanje - kao to ne moemo ni voleti izvetaeno, odvojeno, bez doivljaja jedinstva s voljenim. Dobro i zlo
nisu spolja, oni su naa svojstva koja izraavaju nau
svesnost i nesvesnost. Ovo dokazuje injenica da je ovek
sposoban i za jedno i za drugo. Kada ih projektujemo van
(dobro u Boga, a zlo u avola), tada samo izbegavamo
odgovornost u njihovoj primeni i dokazujemo svoju nesvesnost. Kada preuzmemo odgovornost, to uvek vodi osveenju i dobroti koja ne zavisi od morala.
Priroda postoji zbog obrazovanja svesnog subjekta.
Pored svih oblika ivota, taj proces se najintenzivnije
kristalie kroz ovekovo bie i sudbinu. ovek je zavrni
in tog procesa. Zato mu je i najtee, ali je i najblii
ishodu. Astrologija, kao kraljica sveg znanja, detaljno pokazuje i celinu prirodnog zbivanja i kako je svaki ovek
posebno uslovljen, ali ne zato da bi mu samo stavila do
znanja da nije slobodan od prirodne nunosti, nego da bi
mu upravo tim znanjem omoguila da se oslobodi spoznajom celovitosti bivstvovanja, koja je njegovo Sopstvo.
Dakle, ovek jeste uslovljen, ali moe da bude slobodan 21

jedino kroz spoznaju onog to ga uslovljava. U tome mu

astrologija pomae sledei logiku da se vor moe razvezati jedino znanjem kako je zavezan. Da bi tu pomo
ovek dobro iskoristio mora najpre da bude svestan svoje
uslovljenosti, a ne da samog sebe obmanjuje da je slobodu
i nezavisnost dobio smim fizikim roenjem, ili od nekog
Boga. Sloboda se ne moe dobiti, ona je svojstvo line
zrelosti, a zrelost nikada ne moe biti svojstvo linosti
ako je dobijena odnekud. in fizikog roenja ni po
emu se ne izdvaja od ostalih uslovljenih organskih
procesa u prirodi. On oveka stavlja u istu ravan sa ivotinjama i biljkama. Njegovo prvo, duhovno roenje tek
treba da se dogodi kada kulturnom evolucijom i potpunim
osveenjem postane jedinstvena i celovita linost. Koliko
je kao linost integrisan, toliko je nezavisan od gravitacije
prirodnog uslovljavanja. Jedini pravi temelj za ovekovu
kulturnu evoluciju daje astrologija, ako se koristi shodno
njenom smislu, a to je ovekovo duhovno prosvetljenje ne ispunjenje linih elja. Ovakav promaaj njenog smisla
jedini je razlog svih greaka i nerazumevanja. Natalna
karta pokazuje strukturu celog naeg bia da bi nam dala
kontekst za njegovo nadilaenje u slobodnom duhu. Transcendencija uslovljenog bivstvovanja je sutina svekolike
ovekove kulture, duhovnosti u religioznosti. Nigde se objektivnije ne prikazuje ovekova uslovljenost nego u astrologiji, i to za svaku individuu posebno, u skladu s vremenom njenog postojanja, dakle, dinamiki, uivo, a ne
metafiziki i mitoloki.
Budui da astrologija pokazuje kako priroda
uobliava svesnog subjekta - i preko sudbinskih
iskuenja ga navodi da postane celovita linost, koja e
biti olienje smisla bivstvovanja prirode - astrologija e
22

u ljudskom drutvu biti spoznata i priznata tano u

onoj meri u kojoj to drutvo priznaje celovitu i slobodnu linost.
Astrologija pokazuje sutinu naeg karaktera koji se
spolja izraava kao sudbina. Tako najbolje doprinosi razumevanju naeg poloaja u svetu, prvog uzroka i smisla
svega to nam se dogaa, da ne bismo krivili ni Boga, ni
avola, a ni nae blinje. Takvim znanjem pribavlja nam
oputenost i ljubav za sva bia kroz uvid da smo svi jednako uslovljeni prirodom dok ne dospemo do istinskog
duhovnog probuenja - na koje nas uslovljenost i goni.
Jedan od najlepih prikaza ovakvog smisla astrologije
nalazi se u Manihejskim izvorima (Hegemonius, Acta Archelai, 8. Bar Khoni, Scholia, 315, 22-27):
Kad je Otac ivota video kako dua pati u telu...
pozvao je Poslanika. A ovaj doavi pripremi sve to mu je
potrebno za posao spasavanja dua. Napravio je toak sa
dvanaest sudova... Pokretan kruenjem nebeskih sfera, taj
toak zahvata due koje umiru... I splav se puni duama
koje ti sudovi zahvataju, pa ih zatim iskrcava... u Eone,
gde ostaju u Stupu Slave zvanim Savreni ovek... To je
stup svetlosti, jer je ispunjen proienim duama.

23


ANTROPI^KO NA^ELO
I OBLIKOVANJE SUBJEKTA

Dananja shvatanja teorijskih fiziara o prirodi fizikalne stvarnosti dospela su do jedinstvenog paradoksa. S
jedne strane, eksperimentalna otkria u subatomskoj fizici
istopila su gotovo sva dosadanja ubeenja o materijalnoj
stvarnosti, o njenoj vrstoi i postojanosti, i otkrila nam da
je takva slika sveta samo privid koji nam stvara priroda
ulnog opaanja, a nije izraz same stvarnosti. Sutina materije ili subatomska stvarnost se pokazala kao krajnje relativna i direktno zavisna od subjekta koji je doivljava.
Ubrzo nakon svog nastanka, dvadesetih godina, kvantna
fizika se zaplela u problem odnosa subjekta prema prirodi,
jer se priroda tog odnosa pokazala kao presudna za dobijanje rezultata eksperimentalnih istraivanja. Takvim
uvidima se, s druge strane, pribliila drevnim znanjima o
sutini stvarnosti, mistikim spoznajama koje su sadrane
u osnovi svih velikih duhovnih tradicija.
Prema Fritjofu Kapri, koji je u svojoj poznatoj
knjizi Tao fizike izneo paralele izmeu savremenih fizikalnih teorija i drevnih, uglavnom istonjakih mistikih
uvida, ovo zbliavanje se sastoji iz osam taaka. 1. Jedinstvo svih stvari i dogaaja - svet se ne moe razloiti na
nezavisne, manje jedinice. 2. To sveopte jedinstvo uvek
zahvata i svesnog subjekta (oveka, posmatraa) i on je
24

neposredan uesnik u toj meri da je spoznaja jedinstva

njegova sudbina, i kao da se sve zbiva da bi se njegova
svest kristalisala. 3. U tom jedinstvu sve razlike i suprotnosti su relativne; suprotnosti su polovi jedinstva i kao
takvi omoguavaju mu ivotnu dinamiku. 4. Svi pojmovi
su plod razuma i ne mogu se primeniti na smu stvarnost
prirode, oni ne dotiu svojstva sme stvarnosti. 5. Iza prostora i vremena relativistike fizike stoji jedna via, bezvremena dimenzija, implicitni poredak u kome su svi
dogaaji u prirodi meusobno povezani, ali ne uzrono. 6.
Kosmiko jedinstvo je dinamiko i neodvojivo od svojih
viestrukih pojavljivanja, priroda je u dinamikoj ravnotei
i mnotvo je iluzija ogranienog, ulnog naina posmatranja. 7. Prostor i estice nisu strogo odvojeni i suprotstavljeni, ve su u dinamikom i ivom procesu neprekidnog kretanja, nastajanja i propadanja. estice nastaju iz
oscilovanja polja koja su bez oblika i odreenja, i u njima
nestaju; iako su nemanifestovana, polja su stvarnost iz kojih proizilaze entiteti koje opaamo kao estice koje sainjavaju fiziki svet. 8. Celokupna stvarnost je neprekidni
kosmiki ples energije, igra nastajanja i nestajanja. estice
koje sainjavaju fiziku stvarnost su zapravo energetski
procesi, a ne 'vrsti' objekti.
Klasina fizika se od Njutna pa sve do poetka
dvadesetog veka bavila mehanistikim modelom opisa
sveta. On je odgovarao prostom, ulnom iskustvu, i bio je
uspean u tehnikoj primeni. Tehnoloka revolucija i
moderno doba su i zapoeli kada je ovek shvatio sve
aspekte kretanja u ulnom, fizikom svetu. Dvadesetih
godina ovog veka dolo se do dubljih i revolucionarnih
uvida u prirodu fizike stvarnosti, u subatomski svet. On je
pokazao da su osnovne estice, od kojih su sainjeni atomi
25

fizikog sveta, sasvim razliite od klasine predstave o

materiji, one se ponaaju paradoksalno, preskau zakone
uzroka i posledice, pa ak i ogranienja vremena i prostora. Njihov se poloaj i brzina ne mogu tano odrediti jer
se nalaze u visoko energetskom i vibratornom stanju kao
siuno polje zvano kvant. Od kvantne fluktuacije zavisi
ta e se iz tog polja izroditi, kakva estica ili talas. Za
razliku od krute mehanistike predstave o svetu, kvantna
fizika je pokazala da je dublja stvarnost slinija organskom
modelu jer posmatra postaje uesnik u zbivanju, to je
blisko mistikim uvidima o jedinstvu prirode na kome se
zasniva i astrologija. Ukratko, savremeni fiziar je doao
do nepremostive prepreke, do sebe smog. Na dnu prirode
ugledao je odraz svoga Ja.
Ve je u ranoj fazi kvantne fizike uoeno da rezultati eksperimentalnih istraivanja subatomskih estica zavise od tumaenja posmatraa, da on svoje parametre iz
makrosveta primenjuje na mikrosvet, to je nespojivo, pa
se zato javljaju paradoksi, da objekti u mikrosvetu imaju
svojstva i talasa i estica. Na tome se uglavnom stalo osim
to su neki teoretiari (Markuze, Tulmin, Habermas, Hajzenberg, Bom, Dejvis, Kapra) pokuali manje ili vie uspeno da osmisle novu situaciju na etikom i egzistencijalnom planu definiui tako nastalu novu nauku. Meutim, najnovija otkria produbila su ovaj problem do onih
dimenzija na kojima deluje astrologija. Nedavno je
otkriveno da od smog prisustva posmatraa zavisi kako
e se ponaati mikrosvet, da li kao estica ili talas.
Ustanovljeno je da smo prisustvo bilo kakvog posmatraa
uzrokuje da se kvant energije ponaa kao estica, dok se
bez prisustva posmatraa ponaa kao talas. Kao da estica,
odnosno priroda zna da samo pred posmatraem treba da
26

uzima trodimenzionalno oblije. Dakle, to vie ne zavisi

samo od tumaenja posmatraa, kako se mislilo do sada,
ve od smog njegovog prisustva. Implikacije ovog otkria
su tako dalekosene da e po znaaju nadmaiti i samo otkrie subatomskog sveta i njegovih svojstava, jer e konanu sutinu prirode i ljudsko bivstvovanje sjediniti na
nain kako to do sad nikada nije bilo mogue. Ono je,
zapravo, oduvek bilo sjedinjeno u mistikim iskustvima
duhovnog prosvetljenja i drevnom znanju astrologije, ali
ovde nam je namera da se tome pribliimo sa stanovita
dananjeg znanja o fizikalnoj stvarnosti i oveku.
Najsigurniji korak u tom smeru bie nam kosmoloka teorija Jaeg antropikog principa (Strong Anthropic Principle ili SAP). U mnogim rezultatima iz oblasti
kosmologije i kvantne fizike otkrivena je itava serija podudarnosti izmeu numerikih vrednosti nekih fundamentalnih konstanti prirode, kao to je odnos izmeu mase
protona i mase elektrona; da je gravitaciona masa protona
samo malo drugaija, ne bi bilo zvezda. Uoeno je da
sama mogunost postojanja ivota zavisi od ovih podudarnosti, da sutinska svojstva univerzuma moraju da budu
upravo ovakva kakva jesu da bi se javila evolucija ivota
zasnovanog na ugljeniku i, u krajnjem vidu, ovek kao
svesni posmatra. Ova injenica nametnula je formiranje
antropikog principa, ili naela po kome vidljive osobine
svemira, kakve su u svemu, nisu proizvod sluajnosti ili
prirodne selekcije izmeu vie mogunosti, nego su posledica sasvim odreene svrhe: stvaranje uslova za nastanak
svesnog subjekta.
Ovakav logian odgovor za podudarnosti mnogih
odnosa koji lee u osnovi prirode nije zadovoljio popularnog astrofiziara Stivena Hokinga. On ga (u knjizi Crne
27

rupe i bebe-vaseljene, Beograd: Polaris, 1995) odbacuje

jer smatra da nije dovoljno rei da su stvari takve kakve
jesu zato to mi postojimo. Moda zato to zbog veoma
naruenog zdravlja nije zadovoljan svojim postojanjem,
iako je ba ta situacija usmerila svu njegovu energiju na
genijalno osveenje; potpuno paralisan, pretvorio se u
vrlo svesnog subjekta. Smatra da Sunev sistem jeste
nuan za na ivot, ali mnogi delovi kosmosa nisu pogodni
ni za kakav oblik ivota. Uz to tvrdi da smo tako mali i
neugledni naspram veliine kosmosa, da je teko prihvatiti
da sve to postoji zbog nas, previajui da ba veliina garantuje mnoga pogodna mesta za ivot slian naem. U
potrazi za Velikom objedinjavajuom teorijom, koja ujedinjuje tri kategorije fizikih meudejstava (a to su jaka i
slaba nuklearna sila i elektromagnetizam) sa gravitacijom,
njegovi uvidi su se kretali od teorije Velikog praska do hipoteze o imaginarnom vremenu. Ujedinjenje prve tri sile
koje vladaju u mikrosvetu ve je na vidiku zahvaljujui hipotezi o kvarkovima i kvantnoj hromodinamici, dok je
gravitacija ostala izvan jer je isuvie slaba za dejstva u
mikrosvetu. Ostao je, dakle, problem sjedinjenja mikro i
makrokosmosa. To jedinstvo nije nikada bilo problem misticima i astrolozima, ali za dananje fiziare je zaista problem da ga obrazloe, matematiki dokau i eksperimentalno provere.
Ovaj problem je nereiv zato to se objektivizuje,
projektuje spolja, to se uporno previa znaaj i smisao
subjekta, ovekove linosti u svemu tome. Krajnji domet
objektivacije ishoda prirode jeste teorija Velikog praska.
Po njoj je ceo univerzum pre dvadesetak milijardi godina
bio saet u jednu singularnu taku, neizmerno velike mase
i temperature. Kako je u toj singularnosti (kau, veliine
28

zrna graka) saet sav prostor i vreme, jasno je da ona

protivrei sama sebi, jer nije mogla nigde da postoji i nikad da se dogodi zato to pre nje nije bilo prostora ni vremena. Ali zato je u mati fiziara mogla lako da eksplodira
i inflatorno se rairi u danas postojeu vaseljenu. Dokaz za
ovu singularnost nalaze u opaanju da se galaksije meusobno udaljavaju, mada ih malo zbunjuje to to ne mogu
da ustanove iz koje poetne take se udaljavaju - jer se
udaljavaju odasvud. Jo vie ih zbunjuju neka novija neproverena osmatranja po kojima bezbrojne galaksije nisu
tek tako razbacane po kosmosu, nego obrazuju ogromnu
spiralu, nalik na DNK. (Ovo bi potvrdilo drevnu Hermesovu izreku da nita nije spolja, nita nije iznutra, jer sve
to je spolja, iznutra je.) Takoe i pozadinsko mikrotalasno zraenje, za koje se smatra da dolazi od poetne faze
stvaranja vaseljene, da je ostatak Velikog praska, kao za
inat dolazi odasvud. Sledei dokaz je Ajntajnova teorija
relativnosti koja pokazuje da su prostor i vreme relativni i
u toj meri zavisni, da se moraju zajedno imenovati kao
prostorvreme. Po toj teoriji objekti svojom gravitacijom
savijaju prostorvreme, sva zbivanja, pa i ono najbre, svetlost. Objekti sa velikom gravitacijom, kao to su zvezde,
savijaju okolno prostorvreme tako da planete, koje bi se u
trodimenzionom prostoru kretale pravo, u etvorodimenziono savijenom prostorvremenu kreu se oko Sunca
kruno. Kada velika zvezda na kraju svog ivotnog veka
kolabira usled sopstvene gravitacije i same se u crnu
rupu, njena gravitacija postaje tako snana da ni svetlost
ne moe da se otisne od nje. Zbog takve krajnosti smatra
se da crne rupe zrae antimaterijom koja je uslov za nastanak materije, i tako obnavljaju, oivljavaju ili, bolje rei,
recikliraju materiju. U svakom sluaju model crnih rupa
29

posluio je kao dokaz singularnosti univerzuma. Ako je

mogue da prostorvreme bude tako savijeno u crnoj rupi,
izvesno je da je i vaskoliki univerzum bio tako savijen u
singularnu taku neposredno pre Velikog praska. Ali, zakoni kvantne fizike nisu mogli da vae u takvim uslovima.
Zato je Ajntajnova teorija relativnosti, koja je uslovila
ideju o singularnosti jer 'elegantno' objanjava dejstva
gravitacije i makrokosmika zbivanja, dola u suprotnost
sa kvantnom mehanikom, iako obe izgledaju tane. Posle
neuspelih pokuaja da se pomire ove dve nepomirljive
makro i mikrokosmike realnosti nedovoljno osmiljenom
kvantnom gravitacijom i teorijom superstruna, Hoking je
doao do spasonosne ideje da vaseljena postoji bez poetka i kraja u imaginarnom vremenu, da je etvorodimenziono prostorvreme univerzuma nalik na sferu: postoji
iako nema poetka ni kraja. Time su zadovoljeni i teorija
relativnosti i zakoni kvantne mehanike, oni sada zajedno
mogu slobodno da deluju. Nezadovoljni su ostali jedino
judeo-hrianski dogmatiari koji se slepo dre ideje stvaranja sveta iz niega i njenog nasilnog nametanja celom
svetu, jer je taj model najbolja objektivizacija egoikog
pogleda na svet i njegovog odranja. Koncept postojanja
koje nije uslovljeno stvaranjem oduzima autoritet jevrejskom Bogu. Zato o njemu fiziari mnogo i ne govore da
ne bi razgnevili hriane i muslimane. Koncept linearnog
stvaranja, od poetka ka kraju, je projekcija uslovljenog
uma i svih prorauna za opstanak ega, dok je nelinearno
postojanje, bez poetka i kraja, veno i celovito (sfera i
krug su arhetipski simboli ovekove Sopstvenosti), izraz
stvarnosti samog bia; kao i ljubav koja nema prorauna i
interesa, ona jednostavno jeste.
30

Ideja bespoetnog postojanja javlja se vrlo rano u

religijskim i mistikim spekulacijama, ali nju je najbolje
nagovestio Platon u Timaju, govorei o sfernoj prirodi.
Takoe u indijskoj filosofiji advaita vedante kae se da je
svet maya, privid, koji nema poetka ni kraja. Bie nam
jasnije na koji nain moe postojati ono to je bespoetno
ako ga sagledamo kao sferu. Bespoetnu i beskrajnu prirodu prostorvremena univerzuma dokazuje sferni oblik
svih nebeskih tela i njihovih putanja.
etvorodimenziono prostorvreme, koje nema ni poetka ni kraja ve jednostavno postoji, po toj hipotezi
nalazilo bi se u imaginarnom vremenu, jer iskustveno,
trodimenziono vreme postoji na stari nain samo za naa
ula. Njegova strela usmerena je samo ka budunosti koju
ne poznajemo, dok se prolosti samo seamo. U imaginarnom vremenu, koje je zapravo stvarnije od ulnog,
prolost, sadanjost i budunost postoje simultano. U
njemu je vasiona beskonana, jedinstvena, bez granica ili
singularnosti, a u naem, ulnom vremenu, stvari se
dogaaju kao da singulariteti postoje, tu se vasiona iri, a
ima i crnih rupa, stvari nastaju i nestaju iz vidokruga naih
ula i mi mislimo da su zaista kao nove nastale ili potpuno
nestale, pa tu logiku primenjujemo i kada tumaimo kosmos. U imaginarnom vremenu poetak kosmosa nalik je
Zemljinom severnom polu, ako se stepeni geografske
irine uzmu kao analogni vremenu, a kraj junom polu.
Ali te dve take nisu ni po emu posebne, na njima vae
isti fiziki zakoni kao i na svim drugim takama na Zemlji.
Ova analogija nam, meutim, pokazuje da ulno, linearno
vreme realno postoji samo za subjekta koji se nalazi na
povrini sfere, odnosno Zemlje.
31

Ako ovome pridruimo antropiki princip, to nije

u neskladu jer mi ipak postojimo i osmiljavamo sva ta
vremena, doi emo do teorijskog objanjenja zato uopte
deluju astroloki principi. Pre svega, astrologija poiva na
etvorodimenzionoj savijenosti prostorvremena oko
Sunca, koje se zbiva sfernim kretanjem takoe sferno
uoblienih planeta. I vreme je u astrologiji ciklino (zbog
sfernog kretanja prirode) i vie imaginarno nego realno,
ulno, jer se ono saima po modelu holograma i deli po
principu 'jedan dan, jedna godina', na osnovu ega se rade
solarni horoskopi, primarne i sekundarne direkcije. Svaka
vremenska celina ima svoj kontekst. Dakle, osnovni metodi predvianja u astrologiji mogui su upravo zbog svojstva imaginarnog vremena da se saima, i njegovog superiornog odnosa prema trodimenzionom ulnom vremenu.
Moemo rei da astrologija i nije nita drugo do metod
prevoenja nekih osnovnih injenica naeg postojanja iz
venog, neuslovljenog, imaginarnog vremena na jezik i razumevanje svakodnevnog, ogranienog, ulnog vremena.
Ovo razumevanje postaje dublje ako se zasniva na
jedinstvu prirode. Tada postaje jasno da sferno zbivanje
imaginarnog prostorvremena, na kome se zasniva astrologija, objedinjuje kosmika zbivanja sa celokupnim
organskim ivotom i naom sudbinom. Iz te perspektive
se, naime, jasno vidi da kruenje Zemlje oko svoje ose i
oko Sunca, kao i kruenja ostalih planeta u sunevom sistemu, direktno izazivaju organski ivot na Zemlji i svu
njegovu dinamiku. Svojom gravitacijom (magnetizmom)
planete indukcijom1 izazivaju na Zemlji jo finija energet1

Da podsetimo: kada se u blizini zatvorenog provodnika bez struje

kre}e magnet, nastaje elektri~na energija koja samo dotle traje dok

32

ska kretanja, a to je organski ivot. Kada bi se Zemlja

zaustavila, zajedno sa ostalim planetama, tada bi sav organski ivot stao i raspao se u prah. Mi svoje psihofiziko
bie uopte i moemo da pokreemo, tanije reeno, ono
smo moe da se kree i ivi jedino zahvaljujui tome to
se Zemlja s ostalim planetama kree, a naroito Mesec.
Mesec je veliki magnet koji svojom rotacijom najsnanije
indukuje kretanje sveg ivota na Zemlji. Po uticaju je najznaajniji jer je najblii. Ostale planete takoe imaju svog
uticaja zavisno od svoje veliine, brzine i udaljenosti.
Skup svih njihovih uticaja preko meusobnih aspekata
stvara ivot kakav nam je oigledan na Zemlji.
Najnovija kosmologija se tako nije samo pribliila
drevnom iskustvu astrologije, nego je potvrdila i neke
sline nagovetaje zapisane u knjievnosti aina, pripadnika najstarije religije, ne samo na indijskom potkontinentu. Hoking bi se iznenadio, ako ve ranije nije proitao, da u jednom od najstarijih prakritskih tekstova, Uttaradhyayana-sutram, stoji da vreme postoji u onome to
nazivamo vremenski odreenim prostorom, to klasini
komentari objanjavaju da vreme postoji samo na kontinentima gde ive ljudi i na okeanima koji pripadaju tim
kontinentima. Dok se u Tattvarthadhigama-sutram
doslovno tvrdi da nebeska tela svojim kretanjem proizvode vreme. U komentarima se dalje istie da je vreme
takoe supstancija i to se dokazuje time to i vreme i supstancija imaju ista obeleja: nastanak, trajanje i prestanak.
I najzad, tvrdi se da je funkcija vremena da odrava supstancije u kontinuitetu, u modifikacijama, kretanjima i re-

magnet rotira oko njega. Faradej je ovo nazvao magnetnom indukcijom.

Sam termin inductio na latinskom zna~i uvo|enje ili navo|enje.

33

dosledu zbivanja. Ova realnost, da kosmiki objekti proizvode vreme, prisutna je u svaijem iskustvu. Njeno prisustvo izraava sm jezik. Tako za neto kaemo da se
dogodilo u pravi as, ili da nije pravo vreme, da su
nastupila loa vremena. U naem se jeziku, jasnije nego
u drugim, izraava jedinstvo prostora i vremena jer i meteoroloka stanja (prostora) nazivamo vremenom: kada je
oblano i kino, kaemo loe je vreme, a kada je sunano vreme je lepo.
Najnoviji trend osmiljavanja svih dosadanjih
uvida u fizikalnu realnost, koji zastupa Fritjof Kapra, jeste
sistemsko miljenje. Ono istie da sutinska svojstva svakog ivog sistema potiu iz interakcija i odnosa izmeu
inilaca, i da se ti odnosi ponavljaju u izvesnim konfiguracijama ili shemama. To je dinamiki proces odnosa koji
izraava odreeni kvalitet, i ne moe se izraziti kvantitativno, merenjem veliina i teina. Stoga se ne moe ni izraziti jednom teorijom. Tu je potrebno mapiranje shemama. Teko je nai bolju definiciju astrologije. Sistemsko miljenje nam kazuje o uzaludnosti traenja Velike
objedinjavajue teorije jer mikro i makrokosmos postoje u
dinamikom odnosu koji se shematski izraava kroz cikluse prirode i pojava, dakle, kroz sme dogaaje. Astrologija, kao najstarija shema zbivanja prirodnih ciklusa,
pokazuje kako mi uestvujemo u tim dogaajima, kako oni
oblikuju nas i na ivot, kako nebeska shema oblikuje nae
bivstvovanje. Tako definitivno obustavlja objektivaciju
smisla bivstvovanja izvan, koja nije nita drugo do zaborav
smog bivstvovanja. Mi ve jesmo u jedinstvu mikro i
makrokosmosa i ne treba da ga traimo pomou neke objektivistike teorije s kojom bi neto objektivno menjali
kako bi nam bilo bolje. Treba da budemo svesni tog jedin34

stva jer samo nas takva neuslovljena, ista svest moe izbaviti iz uslovljenosti, samo s njom postiemo neto istinski novo i bolje. Uslovljava nas jedino nesvesnost.
Traenje Velike objedinjavajue teorije poiva na
istom ubeenju kao i religijsko traenje idealne vere koja
e spasti svet, a to je ubeenje da je mogue kolektivno
spasenje. Svaki kolektivizam je samo izraz biolokog
nagona za ouvanjem zajednice, opora, plemena ili
nacije, i smisao svih kolektivistikih ideja (i religijskih i
naunih) je afirmacija ovog nagona. Istinsko spasenje je,
meutim, in line samospoznaje koji se postie kroz
proces individuacije. Njegovo usmerenje je, za razliku od
interesa kolektiva, drugaije, moe se rei: vertikalno.
Nema, dakle, kolektivnog spasenja. Istinska sloboda ili
duhovnost moe zasijati samo kroz zrelog oveka koji e
svojim linim primerom drugima svedoiti o njoj - zato to
je ona izvor ivota i ovekovog bia. Bit se uvek jedinstveno ispoljava, zato to je iva. Samo ono to je otueno i mrtvo, kao kakva dogma ili teorija, ostaje uvek isto
i moe svima podjednako da se deli. Cela priroda, njen
mikro i makrokosmos ukrtaju se u oveku i objedinjuju
se, ne u nekoj teoriji, nego u njegovoj celovitoj linosti.
Astrologija pokazuje detalje tog objedinjavanja.

35

ABCDEF

ZODIJAK

GHIJKL

Opte je poznato da re zodijak potie od grke rei

zodion koja znai ivotinjski pojas, i da se odnosi na
dvanaest sazvea koja du ekliptike opasuju Zemlju.
Manje je poznato da je ta re preuzeta od staroegipatske
rei zo-djaja-kos koja znai radi rada raspodela. A jo
daleko manje je poznato radi kakvog rada su zodijaki
znaci rasporeeni ba tako kako jesu, i to u svim krajevima
sveta i u svim epohama, od Severne i June Amerike,
preko Egipta i Vavilona, do Indije, Tibeta i Kine.
Cela priroda slui prosvetljenju duha - kroz svesnog
subjekta koji je na ovoj planeti uoblien kao ovek. Da bi
to ostvarila mora svoju energiju, koja se izraava
sveoptim kretanjem, koherentno da uoblii tako da taj oblik bude olienje njenog smisla. To je njen rad, ona (tj.
kosmos) radi na oblikovanju svesnog subjekta u malom, na
mikrokosmosu, i smisao postojanja tog subjekta je
samospoznaja. ovek je, dakle, odraz kosmosa u malom,
mikrokosmos, i to je razlog zato astroloka tradicija, koju
je praksa dokazala, pripisuje svakom funkcionalnom delu
ljudskog tela po jedan zodijaki znak. Glava je oblikovana
po principu znaka Ovna, vrat pripada Biku, ramena i ruke
Blizancima, gornji deo grudi i srce Raku, pleksus Lavu,
stomak Devici, kukovi Vagi, polni organi korpiji, butine
Strelcu, kolena Jarcu, listovi Vodoliji i stopala Ribama. I
zaista, ovekovo telo je ba ovakvog oblika samo zato to
je Zemlja ba ovoliko udaljena od Sunca i ostalih planeta.
36

Da je njena gravitacija, odreena masom, samo malo drugaija, ovek bi izgledao sasvim drugaije. A njena masa i
gravitacija su ba ovakve kakve jesu, zato to se kree oko
Sunca i pored ostalih planeta ba ovom brzinom kojom se
kree. I obratno, njena brzina je ovakva zato to joj je
masa tolika. Da je jedan inilac drugaiji, i svi ostali bi bili
drugaiji. Sve je povezano i uzajamno. Zato je izdvajanje
oveka iz te celine izraz istog neznanja. Njega su oblikovali prirodni ciklusi, smena godinjih doba i sve to priroda u sebi nosi, a to nije ogranieno samo na povrinu
Zemlje. Njeno tlo je zapravo samo podloga na kojoj se
projektuje bivstvovanje celog kosmosa, a naroito
Sunevog sistema, jer njena masa, gravitacija, rotacija i
revolucija, od kojih direktno zavisi sav organski ivot, neposredno je uslovljena planetama Sunevog sistema, njihovom gravitacijom i kretanjem.
U etvorodimenzionom prostorvremenu, dakle
bivstvovanju koje je realno jer nije ogranieno ulnim
utiscima, oblik, gravitacija i kretanje svih tela Sunevog
sistema, organski ivot na Zemlji, ovekovo psihofiziko
telo i sudbina jesu jedno isto, ali u razliitim dimenzijama
i razmerama. Njihovo kruno, tanije spiralno kretanje
uobliava razliite dimenzije pojavnosti. Najgrublja i
naem opaanju najobjektivnija dimenzija bila bi sm
fiziki oblik planeta i njihova masa. Oni su u direktnoj
zavisnosti od brzine kretanja i udaljenosti od Sunca, koji
bi bili sledea, finija dimenzija. Atmosferske prilike i
klima na planetama, koje takoe zavise od prethodnih dimenzija, bile bi sledea, a organski ivot jo finija dimenzija. ovekov lik i njegova svesnost izraena kroz sudbinu
je najfinija dimenzija celog ovog spiralnog uobliavanja
koje izaziva Sunce. Zato je Sunce osnovni princip inte37

gracije ovekove sutine. Sunce svojom masom i gravitacijom savija i saima okolno prostorvreme, najkonkretnije uoblieno kao planete, i to saimanje je proizvelo
organski ivot na najpogodnijem mestu Sunevog sistema,
na Zemlji. Kroz evoluciju organskog ivota sve to saimanje ostvarilo je svoj egzistencijalni smisao. Svoj duhovni smisao zadobija kroz linost najkompletnijeg i najsavrenijeg organskog bia: oveka. Zato je on mikrokosmos i to na nain kako prikazuje astrologija.
Psihofizika evolucija prostorvremena ka linosti i
svesti o sebi, u pogodnim organskim uslovima na planeti
Zemlji, razvija se po principima koje izraavaju znaci Zodijaka. Oni su, opet, izraz prirodnih ciklusa i smene
godinjih doba. Svaki ciklus smene godinjih doba ima
dvanaest faza. Svaka faza predstavlja jedan princip u razvoju psihofizikog bivstvovanja ka svesti, tanije, jedan
aspekt svesnog bivstvovanja.
Da bi svest u biu bila sasvim zrela, neuslovljena i
potpuno determinisana, ne moe se razviti samo iz jednog
aspekta bivstvovanja, nego iz svih aspekata koji sainjavaju organski ivot, a njih je, rekosmo, dvanaest.
Iskustvo bivstvovanja mora reinkarnacijom proi ceo prirodni ciklus preobraaja i rasta dok ne doe do svog Sopstva, mada se oko njega sve vreme vrti kao oko Sunca. Ali,
priroda psihikog iskustva je takva, dok ne opie ceo krug
ne moe da bude svesno gde mu je centar i ishod svega.
Krug ciklinog usavravanja bia, da bude podobno
svesti o sebi, ima dvanaest faza koje su sainjene od etiri
elemenata i tri kvaliteta.
Dvanaest znakova Zodijaka se mogu podeliti i u
etiri skupine od tri znaka koji predstavljaju godinja
38

doba. Ove skupine najbolje izraavaju duhovnu evoluciju,

a to je ono to nas ovde najvie interesuje.
Ribe, Ovan i Bik su prva, prolena skupina. To je
razdoblje rasta nediferenciranih biolokih nagona, koji se
u oveku izraavaju kao instiktivno-predracionalan karakter, to izaziva prevagu nesvesnog, impulsivnog, ulnog i
imaginativnog.
Blizanci, Rak i Lav ine drugu, letnju grupu
znakova. Ovde se prethodno zapoeti pokret nagona po
prvi put zaustavlja u nameri da stvari zadobiju svoje mesto
i oblik, da se razlikuju i razvrstaju. ovek se ovde po prvi
put odvaja od nediferenciranog prirodnog nastajanja i stie
svest o egu, o sebi i o drugima, spoznaje stvari na osnovu
razlikovanja subjekta i objekta, ali uglavnom na nivou
fizikog oblika, tj. iskustva. Uei rasuivanje iskuava i
suprotstavljanje, neslaganje, sukob suprotnosti nastalih racionalnim razlikovanjem. Ovde pre svega sazrevaju
analitiki razum i racionalna svest, to u ekstremnom vidu
moe dovesti do egocentrizma.
Devica, Vaga i korpion su jesenja grupa. Tu zapoinje nova evolucija, koju e nasuprot instiktivnoj, prolenoj, karakterisati mentalna organizacija, sklad i hijerarhija
koji e omoguiti duhovno uzdizanje. U ovoj fazi stvari se
po prvi put povezuju na duhovan nain, po smislu, a ne
pkom reakcijom kao ranije, ovde se raa ispravan oseaj
za ravnoteu izmeu suprotnosti, unutar subjekta i u objektivnom svetu, izmeu ja i ne-ja. Tako se zainje razlikovanje izmeu subjektivne i objektivne stvarnosti.
Poslednju trijadu ine Strelac, Jarac i Vodolija.
Ovde je bivstvovanje nadilo instiktivan, racionalan i
egoiki nain opstanka i tei slobodi od uslovljenosti prostorvremenom, ka istoj svesti, duhu i smislu. Ranije su se
39

sakupljala sva iskustva pojavnog sveta i materijalnih

ogranienja. Ona su sada asimilovana i prevaziena u vioj
svesnosti koja je okrenuta apsolutnom.
Zodijaki znaci se dele po elementima na zemljane,
vodene, vatrene i vazdune znake. Elementi simbolino izraavaju naine opaanja sveta i reagovanja na pojave. Ti
naini su miljenje, (ulno) opaanje, oseanje i intuicija.
Te funkcije su u meusobno suprotstavljenom odnosu tako
da miljenje stoji nasuprot oseanju, a (ulno) opaanje
nasuprot intuiciji. Ove psiholoke funkcije imaju svoju arhetipsku simboliku u pomenutim elementima, tako da
zemlja odgovara (ulnom) opaanju, voda oseanju, vatra
intuiciji a vazduh miljenju. Ovakva ontoloka struktura je
podudarna sa ontikom strukturom samog sveta koji je
sainjen od koherentnih stanja (zemlja), fluidnih (voda),
koji zavise od razliitih temperatura (vatra) i gasovitih,
odnosno elektromagnetnih stanja (vazduh).
Prvo, vatreno trojstvo znakova ine Ovan, Lav i
Strelac. Kroz njih intuitivna, neposredna spoznaja sveta
evoluira od nesvesne impulsivnosti Ovna i njegovog
preteno fizikog izraavanja, preko Lava gde se izraava
kroz ego i autoritet, do Strelca, gde se intuicija izraava
duhovno, kroz objedinjavanje sveg znanja i iskustva.
Drugo, zemljano trojstvo su Bik, Devica i Jarac.
Ono pokazuje kako opaanje evoluira od onog u Biku,
koje je potpuno zavisno od konkretnog oblika koji se prikazuje ulima, preko onog u Devici, gde se opaanje
podvrgava ispitivanju i uvia da ulni oblik nije jedino
merodavan, do onog u Jarcu, gde opaanje prevazilazi
ulnu uslovljenost. Duh u Biku ulazi u materiju, u Devici
poinje da pokazuje svoje pravo lice, materija se tu preo40

braava pod duhovnim uticajem, dok se u Jarcu materija

kristalizuje i transcendira u neuslovljenoj duhovnosti.
Vazduno trojstvo znakova ine Blizanci, Vaga i
Vodolija. Oni pokazuju kako evoluira mentalna zrelost.
Blizanci predstavljaju prvi nagon za uenjem, oni vie
nesvesno nego svesno tee da steknu to vie iskustva.
Vaga tei da sva iskustva uskladi jer uvia da sma
iskustva nisu nita bez ravnotee svojih suprotnosti, jer
samo takva ravnotea moe dati sliku celine. Vodolija tako
steenu spoznaju celine deli svima, ona je prevazila fazu
skupljanja utisaka i njihovog usaglaavanja, jer zna celinu
i moe da prui njeno iskustvo drugima.
Vodeno trojstvo su Rak, korpija i Ribe. U njemu
svest evoluira kroz emocije. Najpre se u Raku stiu prva
emocionalna iskustva koja su nalik detetovim, ona se direktno doivljavaju i apsorbuju u organizovane pojave, pre
svega u odnosu na svoj ego i telo, dakle na sebe smog. Tu
se emocionalna iskustva lino doivljavaju. U korpiji se
oseanja doivljavaju mnogo dublje i na irem planu, u
odnosu sa drugima, a to se ostvaruje kroz intimne odnose,
razumevanje tuih podsvesnih oseaja i poriva, i u najsirovijem obliku kroz seksualnost. Ovde se kroz iskuenje
sopstvenih najdubljih utisaka na najdublji nain emocionalno iskuava univerzum. Takvo iskuavanje se u znaku
Riba dogaa mnogo slobodnije, njena oseanja su prevazila lina ogranienja, odnosno potrebu da se svet
doivljava kroz prizmu linog iskustva. Ona su otvorena
univerzalnom do te mere da je Riba sklona da se u njemu i
izgubi. Kod Raka su emocije line prirode, kod korpije
su vezane za druge i za meuljudski opstanak, a kod Riba
su univerzalne, posveene su beskrajnom jer u njihovim
41

oseanjima nema ega. Zato neki pogreno misle da su

Ribe bezoseajne.
Znaci Zodijaka pokazuju evoluciju dozrevanja
svesti, to se u nekim religijskim ideologijama prevodi kao
dozrevanje due do boanskog. To sazrevanje zapoinje u
znaku Ovna gde sve spontano zadobija tenju da se uopte
pojavi, to je faza poetne energije. Sunce kao da je najblistavije u ovo doba godine kada sve oivljava. Onda dolazi
do tenje za prvim konkretnim oblikovanjem u Biku, kada
nie prva vegetacija. Zatim za prvim mentalnim iskuavanjem u Blizancima, to i priroda pokazuje svojim promenljivim vremenom u toku samo jednog dana, i emocionalnim
u Raku, kada svi plodovi dobijaju svoj konaan oblik. Nakon takvog spontanog i prirodnog uobliavanja formira se
ego, svest o sebi zasnovana iskljuivo na ulnim iskustvima i linim oseanjima u Lavu. Upravo zbog ovih linih
ogranienja ego Lava tei da se na dramatian i ak detinjast nain istakne i nametne okolini. Kao to Sunce jarko
sija u avgustu i namee svoju vrelinu celom svetu. Kada
takve tenje dou do neke kritine faze i steknu dovoljno
iskustva, poinju da se kritiki ispituju i analiziraju, da se
trai druga strana neposredne pojavnosti u znaku Device.
To je doba godine kada se ubiraju plodovi, rauna etva i
setva. Spontana tenja za analizom dobija svoj harmonian
vid u Vagi, tu se prosta diferencijacija zamenjuje tenjom
za ocelovljenjem, ali na nivou ega, to znai ocelovljenje
odnosa ja i drugi. Ovu vanjsku manifestaciju celovitosti i
sklada objektivno odraava lepo jesenje vreme sa svim
svojim bojama. Kada ta tenja sazri dolazi do potrebe za
irim i dubljim, odnosno linim ocelovljenjem sa univerzalnim, u znaku korpije. Celokupna dotadanja prirodna
evolucija ovde dolazi do prekretnice, do svog najsnanijeg
42

nagonskog poriva koji, ako se svesno prevlada ovekovim

okretanjem ka duhovnim vrednostima, moe posluiti kao
pogonska snaga ka viim dimenzijama onostranog i duhovnog. Zato u starijoj astrolokoj tradiciji ovaj znak ima
dva vida: korpiju i Orla. Prvi je prizemno bie koje je u
borbi za opstanak spremno na sve ili nita. Da bi izbeglo
da sagori od vatre svojih strasti, ono bira inicijatiku smrt
egoike identifikacije sa telom, i preobraava se u Orla
koji slobodno leti iznad materijalnog sveta i vatre prirodnih nagona. Tantrizam najbolje govori o ovakvom preobraaju karakteristinom za korpiju, jer u ovom znaku se
sila ivota transformie, kroz krajnje iskuenje u sluenju
fizikog oblikovanja, ona menja smer i kree navie,
postaje pogonska sila za duhovno uzdizanje. Ovde
iskustvo bivstvovanja dotie svoje dno i upravo zato moe
da krene navie. I doba godine koje zauzima znak korpija
pokazuje raspad sve vegetacije da bi novi ivot mogao da
se rodi.
Od Ovna do korpije razvijala se spoljanja, ulno
vidljiva manifestacija ivotne energije prirode, nicanje,
rast i dozrevanje njenih plodova. U vreme korpije sve to
dolazi kraju i svome raspadu, tako da se energija transformie u unutarnje dimenzije, i u narednim znacima daje
vrednost nevidljivim, odnosno duhovnim zbivanjima i
vrednostima. U korpiji dua dolazi do kraja materijalnih i
ulno vidljivih manifestacija ivota (zato ih je korpija od
svih znakova i najsvesnija) i kree u njihovu transcendenciju. Ako krizu ovog preobraaja uspeno proe, postae
istinski posveenik najviih dimenzija. Ako ne uspe, posvetie se demonizmu koji daje samo privid nadilaenja
materijalnog sveta, koji materijalnu iluziju zamenjuje astralnom.
43

U Strelcu se duhovna iskustva po prvi put objedinjuju, lini doivljaji prethodne faze, koji su bili
preteno emocionalni, ovde se otvaraju objektivnim vrednostima uz pomo apstraktnog miljenja i sistematizacije
sveg znanja, esto posredstvom filosofije ili religije. Nadu
u vii smisao i novi ivot izraava i doba godine dok je
Sunce u Strelcu. Posle tmurnih i vlanih dana korpije
kada se sve raspada, sada su dani mnogo lepi, sunani
kao da opet dolazi leto. U Strelcu bivstvovanje po prvi put
iz nagonskog konkretno prelazi u duhovno i ljudsko. Zato
je njegov simbol kentaur ija je donja polovina ivotinjska
a gornja ljudska - koja zategnutim lukom niani ka uzvienom cilju. Strelci nieg tipa skloni su da ovo poetno
iskustvo isto ljudskog izraavaju naivno, kroz snobizam i
zavisnost od titula i zvanja. Jarac predstavlja maksimalnu
koncentraciju spoznaje i iskustva bivstvovanja, to je i
nalik njegovom godinjem dobu, u kome su svi dotadanji
oblici svedeni na svoju bit, na seme koje u zaleenoj zemlji, oienoj i svedenoj na elementarni oblik, eka da nikne u novi ivot. Svi procesi evolucije kroz saimanje
prostorvremena postiu ovde svoju kristalizaciju, tako da
odavde jedini put vodi u transcendenciju, u neuslovljenost
koja svemu omoguava postojanje kakvo jeste, u duh koji
omoguava samu prirodu. Ako koncentracija svih psihofizikih iskustava (samskara) nije ovde postigla maksimum, i omoguila transcendenciju, to se kod veine
Jareva deava, iskustva se prenose dalje na celo oveanstvo kroz fazu Vodolije. Vrhunac spoznaje stvarnosti je
uvid da nema drugih, da je sveopte bivstvovanje apsolutno jedno bez dvojstva, i da je ono naa Sopstvenost ili
bit. Ako se ovek ne pretvori u takvu svoju bit, ili Sopstvo,
i pored sve zrelosti on e zadrati iluziju o dvojstvu, da
44

postoje druga bia kojima treba pomoi kao da ona ve

nisu apsolutno Sopstvo, kao da postoji ita to nije
savrena i najvia stvarnost. Ta iluzija ga tera da deli svoje
dotle steeno kosmiko znanje drugima kroz fazu
Vodolije. Razlog zato Jarac ne postie transcendenciju je
u tome to se u njegovoj fazi dovrava oblikovanje svih
pojava i on, u tenji da zadri sve oblike, zapada u materijalizam i potrebu za ostvarenjem statusa i moi nad svim
vidovima oblika, materijalnim, drutvenim i duhovnim.
Vodolija na neki nain ispravlja ovu greku i oslobaa se
svih suvinih oblika, ona svoj smisao postojanja nalazi u
davanju i deobi dobara. To ini vie na spoznajni, intelektualan a esto i revolucionaran nain, nego na emocionalni
koji je daleko prevaziao, tako da deluje hladno, kao i
godinje doba kome pripada, vetrovito i hirovito. U
poslednjoj fazi, u Ribama, univerzalne vrednosti koje su
mentalno spoznate u Vodoliji bivaju emocionalno saete
na individualnom planu. Tu se kosmiko doivljava kao
lino, ono univerzalno postaje unutarnje, pa je zato ovaj
znak podloan svim uticajima u toj meri da esto u njima
gubi sebe, kao to se i materija razlae u estim poplavama
u ovom dobu godine. Ako ova dezintegracija svih oblika
ne odvede oveka do spoznaje nemanifestovanog apsoluta
kao svog Sopstva, onda iz faze Riba dua nema kud, nego
u sledei ciklus spoznavanja prirodnog uslovljavanja i
rasta. On se, meutim, ne ponavlja na istovetan nain; ponovno ulaenje u ve proivljene znake predstavlja viu
spiralu njihovih iskustava. Karmika evolucija se odvija
po dijalektici iskuavanja suprotnosti koju ni najbogatija
imaginacija ne moe predoiti. Ona je upravo ono to
vidimo kao sav ivot u svim oblicima i sadrajima. esto
ivot u jednom znaku predstavlja protivteu prethodnom.
45

Tako ivot u znaku Ovna moe biti prijatno osveenje i

oivljavanje neposrednog kontakta sa ivotnim nagonima i
voljom, nakon restriktivne Device, a ivot u Devici povratak konkretnom nakon iskustva s apstraktnim u Vodoliji.
Ne ivimo u svakom znaku, dakle, samo po jednom. Svakim novim ulaskom u neki znak iskuavamo njegove finije
vibracije i znaenja. Zato vidimo da ima veoma razliitih
ljudi koji pripadaju istom znaku, viih i niih tipova,
od najsirovijih do najduhovnijih.
Ne bi stoga valjalo iz ovog prikaza zakljuiti kako
je jedino Jarcu sueno da dostigne duhovno prosvetljenje, iako je ovaj znak uvek pri vrhu top-liste velikih posveenika. Ovde je izneta dijalektika prirode, uzajamnost
svih njenih principa, tako da nijedan znak nije nita bez
svih ostalih. Tu vai pravilo svi za jednog, jedan za sve.
Tek svi znaci skupa sainjavaju celog oveka. Moemo
napomenuti da svaki znak ima dvanaest dimenzija, ali bilo
bi suvino ovde raspravljati i o tome. Ako Jarac i omoguava najveu blizinu za transcendenciju prirodnog uslovljavanja, to njegovo svojstvo omoguile su osobine svih
drugih znakova. Zapravo, svaki znak ima svoj put u slobodu i duhovnost, svoju viziju i nain kako da svoju prirodu pretvori u boanstvo. Svaki je samo jedan od
dvanaest vidova prirode koja je jedinstvena. Zato je u
svetu kroz istoriju formirano vie naina za spoznaju
vrhovnog. Meu njima se izdvajaju dve glavne struje: put
predanosti i put samospoznaje. Put predanosti po svojoj
prirodi odgovara donjim znacima, od Riba do Vage. Oni
neposredno iskuavaju razne aspekte prirodnih nagona i
zato im odgovara da upravo njih iskoriste za osveenje.
To je put tantrizma koji govori da je apsolutno sve to
postoji izraz boanskog savrenstva i celine, pa se stoga
46

sve moe iskoristiti za samospoznaju. To je put svesnog

prihvatanja bilo kog oblika prirodnog ispoljavanja: od seksualnosti do astralnih vizija boanstva i ideje Boga. Druga
struja je put samospoznaje i on polazi od negacije vezanosti ovekovog duha za prirodne nunosti, on ide protiv
struje prirodnog uslovljavanja, u transcendenciju, i
ovekovu autentinost nalazi u duhovnoj pobedi nad nesvesnom prirodnom stihijom. Ovakav nain je podoban
gornjim znacima, od korpije do Vodolije. Obe struje
vode istom cilju i meusobno se ne iskljuuju, ve dopunjuju. One samo govore o slobodi da se do jedinstva doe
na mnogo naina, u skladu sa karakterom svake individue.

47

PLANETE
R
S
T
U
ILI
V
W
X
PSIHODINAMIKA PROSTORVREMENA
Y
Z

Uticaj planeta na ivot ljudi oduvek je bio predmet

mistifikacija. U ranoj fazi razvoja astrologija je bila pod
uticajem magijskog miljenja, pa je tako i razumevanje
planetarnog uticaja bilo demonistiko. Smatralo se da
svaka planeta ima svoje duhove koje magiar, odnosno astrolog, moe da prizove i da od njih sazna sve o njenom
uticaju. To je tada bio i jedini nain da se neto sazna o
dejstvima planeta i on nije bio plod zablude. Priroda je u
tim starim vremenima na taj nain, pomou imaginacije
kultivisala ljude. Kada bi magiar prizvao odreenog
duha, ta imaginarna tvorevina iz astrala zaista bi prenosila
informacije na postavljena pitanja. Ali, odgovori su uvek
bili usklaeni sa demonistikim verovanjem praktiara, jer
astral je imaginacija prirode koja kao ogledalo odraava
ubeenja s kojima mu se pristupa. Zato nijedna nimfa sa
Venere nije mogla svom astrologu-magiaru da ispria
injenice o planetama, o kojima e ovde biti rei, nego bi
uvek nastojala da ga zavede svojom neopisivom lepotom.
Uostalom, moda svaka planeta ima svoje duhove, ako je i
sma Zemlja krcata njima, ali oni mogu posvedoiti samo
o posebnim karakteristikama svoje planete, ne i o sutini
planetnog uticaja uopte.
48

Odgovor o toj sutini danas je dostupan na osnovu

raspoloivih znanja o prirodi fizikalne stvarnosti. Dakle,
sma fizika e nam dati odgovor na emu poiva osnovno
dejstvo astrologije: dejstvo planeta.
Naa planeta je velika indukciona maina, zemlja je
nula a jonosfera faza. Na svaki metar od tla napon je vei
za 100V tako da se stvara ogromna energija. Ta energija
nije samo elektrina, nego je uobliena u sve oblike ivotnih energija koje vidimo kao organski svet, to je bioenergija koja oblikuje i pokree sav ivot na ovoj planeti. Kretanje nije razliito od energije i smog ivota koji je energetska manifestacija. Re energeia znai bivstvo-u-delu.
Sav ivot na Zemlji je svoj pokret-energiju dobio od
kretanja Zemlje, njene rotacije i revolucije. Mi se,
dakle, kreemo i uopte ivimo samo zato to se Zemlja
kree, njeno kretanje omoguava pokret nae ruke i
rad srca. Kada bi ona stala, i nae srce bi odmah stalo.
Kada bi se Zemlja sma kretala oko Sunca, manifestacija
tako indukovane energije na njoj ne bi bila dovoljno izdiferencirana da oblikuje danas postojei ivot. Potrebno
je jo kretanja oko Zemlje koje e svojom magnetnom indukcijom diferencirati ivot na njoj. Takve indukcione
maine su sve planete koje rotiraju u Sunevom sistemu.
Zato ih ima ba toliko i zato su one ba takve mase,
gravitacije i udaljenosti od Zemlje da je to izazvalo
evoluciju organskog ivota na njoj - odgovor nam daje Jai
antropiki princip. Sve je to bilo potrebno da bi se oblikovao svesni subjekt. Takve su prirodne konstante.
Svaka planeta svojom gravitacijom i kretanjem indukuje odreenu diferencijaciju bioenergije na Zemlji.
Skup svih planetnih uticaja tako je oblikovao sav ivot koji
vidimo oko sebe, i nae sudbine. Teko ih je sve razluiti,
49

za to je zaista potreban prosvetljen um, ali ovde moemo

zapaziti neke od njih. Najlake ih je raspoznati po ciklusima, naroito Meseca i Saturna koji su vezani za emocionalno i mentalno sazrevanje. Lako je raspoznati i ciklus
od jedne godine, kada Zemlja napravi pun krug oko Sunca.
Na osnovu njega se radi godinji, ili horoskop solarnog
povratka. Medicinska nauka je otkrila da se ovekova koa
u potpunosti obnavlja za 28 dana. Dok Mesec napravi
jedan pun krug oko Zemlje mi dobijemo sasvim novu
kou. Moda e ta ista nauka otkriti da se celo ovekovo
telo transformie i obnovi sve svoje elije za godinu dana,
od jednog do drugog roendana. Ako bude dovoljno paljiva otkrie takoe da se ta kompletna obnova pravilno odvija sve do ovekove dvadesetosme godine ivota (u
ranom detinjstvu neto bre), i da od tada poinje da usporava. Sumnjam da e biti dovoljno paljiva da to povee sa
ciklusom Saturna koji isto toliko traje. Saturnov ciklus pokazuje uobliavanje ega i to se zavrava oko dvadesetosme
godine ivota. Od tada telo poinje da stari jer ego uzima
primat od prirodnih procesa koji tee obnovi i revitalizaciji. Starenje i raspadanje organizma je rezultat ubeenja
ega da je ivot prolazan. Kada ne bi bilo tog ubeenja telo
bi ivelo mnogo due od prosenog veka danas i bilo bi
mnogo vitalnije. Svakako da bi jednog dana umrlo, ali se
ne bi osealo staro i nemono. Raspad mu se deava nakon
dvadesetosme godine jer od tada ego preuzima najvei deo
ivotne energije za sopstveno odranje, odnosno odranje
sopstvenih iluzija. U prirodi nema smrti, ve samo uvek
novog oblika ivota. Nae bie nam to dokazuje
sopstvenom transformacijom iz trena u tren. Ono nije vrst
oblik ve tok energije, i samo svojim stalnim preobraavanjem uopte i moe da ivi. Ego je jedina vrsta i
50

nepromenljiva stvar u celom univerzumu. Otuda smrt, i

sve zlo nastalo zbog njene izvesnosti i straha za opstanak,
postoji samo za ego. U stvarnosti prirode nema ni smrti ni
ikakvog zla. Ali, njena stvarnost se prostire daleko izvan
naih ula, u okviru kojih je ego oblikovan, pa je zato i ne
vidimo kakva jeste i patimo, jer u neznanju doivljavamo
sebe izvan celine koja nas svakog trena sainjava.
Mi smo sainjeni kao proces, a ne kao nepromenljivo bie. Nismo ak ni jedinstvena i nepromenljiva linost. I ona je proces. Na um je najlake
sagledati kao proces jer nikada nije postojan, stalno je u
previranju. Ceo taj proces psihofizikog bivstvovanja uslovljen je vremenom svoga nastanka i kosmikim okolnostima trajanja. U tom procesu, koji je na ivot, zbiva se
jedino celina. Ona ima tenju da se koherentno oblikuje.
Na kosmikom planu to ini u vidu nebeskih tela, galaksija, zvezda i planeta. Njihova dinamika izaziva koherenciju energetskih procesa na finijem planu, u vidu organskog ivota na Zemlji. ivot se oblikuje i usavrava od
prostih i grubih oblika ka sve finijim, od bia sa vrlo
ogranienim ulnim i delatnim sposobnostima, ka biima
koja imaju vie ula i mogunosti delanja. Od mikroorganizama, biljaka, insekata, gmizavaca i ivotinja, do jedinog bia koje ima sve ulne i delatne organe neophodne za
integraciju svesnog iskustva bivstvovanja: oveka. To je
cilj celog ovog procesa prirode: da bude prosvetljen. To
moe jedino kroz ovekovo oblije i ivotna drama svakog
oveka je u tome da bude dostojan ovog procesa univerzuma i da ga prihvati kao svoju sudbinu. Taj se proces
kroz oveka zavrava, ali nije kroz svakog oveka i
zavren. Problem je u tome to taj zavretak mora biti lini
i svesni in svakog oveka, a ne bezlini proces prirode
51

kao dozrevanje jedne tikve, ili dogorevanje vatre na

ugarku.
Budui da je integracija kretanja-energije u svesnog
subjekta proces smog univerzuma, njegove osobine i
dramatiku odigravanja (sudbinu) ne moe odreivati sm
subjekt, jer on je taj koji je odreen. Ovo ipak nije fatalistika tvrdnja. Ako je univerzum stvorio subjekta, tada je
subjektova sutina, ili Sopstvenost, sm univerzum, tanije: duh neuslovljenosti koji omoguava da univerzuma
uopte bude. Ovo je, dakle, vrlo optimistina tvrdnja. Ona
je u toj meri pozitivna da e svi teolozi i njihovi vernici,
predvoeni politiarima, stati protiv nje. Pridruie im se i
svi takozvani racionalni ljudi, jer njihov razum zaista
nije predvien za ovako iroke vizije o smislu ovekovog
postojanja. Navikli su na mnogo skromnije definicije. U
skladu s dosadanjim stanjem svesti, koje je nametnuto religijskim i naunim obrazovanjem, nije teko zamisliti
duu koja nadilazi telo i verovati u Boga koji sve stvara,
ali da je ono to omoguava samog Boga i sve stvoreno
upravo naa bit - to je ve nezamislivo. Tome e se takoe usprotiviti svi tajni kontrolori drutvenog poretka, jer
on mora da ostane unutar granica svakodnevnog razuma
da bi bio kontrolisan. Tako i treba da bude, jer ideja o slobodi kao sutini svega to postoji, pa i nas smih, ne moe
da bude servirana spolja, nego se mora sma ispoljiti kao
lina zrelost. Ona upravo to jedino i moe da bude. Dok
ovek ne dozri kao linost drutvo ga mora kontrolisati
unutar granica razuma, inae se ideja o apsolutnoj slobodi
moe avolski zloupotrebiti. Zato e ona postati aktuelna
tek u daljoj budunosti.
Evolucija svesti subjekta odreena je u trenutku
kada se on pojavi kao individua u trodimenzionalnom
52

svetu, u kome se dogaa konana i kljuna koherencija

bivstvovanja. To znai, kada se rodi njegovo fiziko telo.
Ono je u potpunosti tvorevina fizikog sveta i razumljivo
je da e sve njegove aktivnosti biti uslovljene fizikalnim
zakonima, i biolokim i kosmikim koji su bioloke
stvorili. Videli smo ve da je ovekovo telo ba ovakvo
kakvo je zato to je Sunev sistem ba ovakav kakav je po
svojoj veliini, gravitaciji i kretanju svih njegovih objekata. ovek bi izgledao sasvim drugaije da je samo
malo drugaija masa, a s njom gravitacija i kretanje bilo
koje planete. Kada je tako odreen ovekov lik, takoe je
iz istih kosmikih razloga odreeno i njegovo delanje, jer
lik i delo nisu razliiti. Zbog ogranienja egoikog i ulnog posmatranja mi imamo utisak da je fiziki oblik tela
jedno, a sudbina njegovog kretanja neto sasvim drugo. To
je prilino naivna zabluda, duboko ukorenjena u svakome
ko ne veruje u astrologiju, jer previa neto to je banalno oigledno. Naime, telo samo po sebi nije nita drugo
do matrica ili sredstvo za delovanje, njegov oblik je u potpunosti funkcionalan, ono nije stvoreno da postoji smo za
sebe kao stvar, da pozira, nego da bude instrument za delanje. Smisao tela je, dakle, bivstvovanje-u-vremenu, a ne
pko postojanje, i zato kosmiko-bioloki zakoni koji su
oblikovali telo u jednu ivu organsku celinu, takoe oblikuju njegovo kretanje i delanje u svetu. Nema nikakvih
sutinskih razlika u uzronosti bivstvovanja unutar naeg
tela, u povezanosti naih organa u ivu celinu, i izvan
njega, u kretanju i delanju u svetu. Za jedinstvo prirode
naa koa nije nikakva granica, za nju nita nije samo
spolja niti je ita samo iznutra. Kreui se svetom i
iskuavajui ivot, mi smo u istom organskom jedinstvu s
53

prirodom kao to je kretanje atoma i molekula u naem

telu sjedinjeno s kretanjem planeta, zvezda i galaksija.
Sve to je nastalo u odreenom vremenu odreeno
je duhom toga vremena - jer vreme nije razliito od oblika,
od prostora koji je oblikovan kosmikim objektima. Prostorvreme je sferno. To znai da je vreme odreeno prostornim oblikom, ono ne postoji smo po sebi, kao neka apstraktna kategorija, nego je matrica prostornog zbivanja.
Vreme je psiholoko iskustvo prostornog zbivanja. Vreme
postoji smo za sebe jedino u umu, kao psiholoko vreme,
zato to zbog ulnih ogranienja naeg posmatranja sveta
mi vidimo da se u odnosu na nau taku posmatranja
neto dogodilo pre, a neto kasnije. ulno iskustvo naeg
trodimenzionog posmatranja u kome se neto zbiva blie a
neto dalje od nas, mi projektujemo kao psiholoko
iskustvo po kome se neto dogodilo pre, a neto posle.
Vreme je tako samo matrica po kojoj um funkcionie u
trodimenzionom prostoru - i nigde vie. Objektivno postoji
savijenost prostorvremena u planete. Linearno vreme
postoji samo na povrinama planeta. Zato je samo tu mogu organski ivot i psiholoko iskustvo linearnog vremena. Ono, dakle, nije iluzija, ali nije ni jedina stvarnost.
Telo kome um pripada predvieno je za bivstvovanje-uvremenu, a to je mogue samo u trodimenzionim uslovima
organskog podruja gde je vreme linearno (prolostsadanjost-budunost). To znai samo na povrini ove
planete. Da smo u njenom sreditu, ne bismo bili svesni
vremena kao to smo ga sada svesni. I nai asovnici, koji
nam pokazuju hronoloko vreme (i koji se, uzgred reeno,
sporije kreu to su udaljeniji od zemljine povrine),
nainjeni su po modelu zodijake podele vremenskih ciklusa na dvanaest delova. Svaka dimenzija ima svoju real54

nost, pa tako i organski ivot koji ne moe postojati nikako

drugaije nego jedino u trodimenzionoj linearnosti vremenskog sleda dogaaja. To treba imati u vidu ako hoemo da razumemo da je telo organski izraz bivstvovanjau-vremenu, ili instrument vremenskog uobliavanja na
povrini ove planete, i da je njegova sudbina odreena
gravitacijom prostorvremenske savijenosti okolnog kosmosa - planeta. Prostije reeno: da je naa sudbina odreena kretanjem planeta i poloajem Zemlje, i da nije
razliita od organskog ivota koji je ovim kretanjem
stvoren.
Prostorvremensko uobliavanje nae sudbine astrologija pokazuje putem kua ili polja, poloajem planeta
i njihovim aspektima. Kao to je poznato, u natalnoj karti
je zodijaki krug podeljen na dvanaest polja. Celu podelu
odreuje ascendent koji je linija horizonta posmatrana sa
mesta roenja (geografske irine i duine) u trenutku kada
se ono dogodilo. Tako na primer, ako je neko roen oko
ponoi, za vreme kada je Sunce u Ovnu, ascendent e mu
biti u Jarcu i Sunce u etvrtom polju. Dakle, Sunce je
pravo ispod tla na kome stojimo. Onome ko je roen u
podne Sunce e biti na vrhu neba, iznad glave, a ascendent
u Raku. Kada je neko roen u vreme izlaska Sunca, ascendent e biti u konjukciji sa njim, takoe u Ovnu. Dakle,
doba dana (as i minut roenja) je najvaniji inilac za
poloaj dvanaest polja koja, u kombinaciji sa znacima i
planetama, u potpunosti odreuju sudbinu bivstvovanja-uvremenu ovog tela, koje smatramo svojim samo zato to
mislimo da smo roeni s njim. Znaenje polja je u bliskoj
vezi sa znaenjem znakova. Prvo polje ima velike slinosti
sa znakom Ovna, drugo sa Bikom itd.
55

Polja predstavljaju usmerenje bivstvovanja, orijentaciju u prostorvremenu koju drugaije nazivamo sudbinom. To usmerenje bivstvovanja odreeno je poloajem
Zemlje, gravitacijom Sunca i ostalih planeta, i njihovim
aspektima. Najsnanije deluje gravitacija Sunca pa zato
njegov poloaj u odnosu na mesto roenja, polje u kome
se nalazi, presudno odreuje usmerenje sudbine. Tako e
onima roenim u pono sudbina biti da najvei deo vremena provode u kui ili da se bave nekretninama, tradicijom, porodicom i da budu obuzeti svakojakim samoispitivanjima, jer to su uglavnom znaenja etvrtog polja. Kao
da ih gravitacija Sunca, koje je u pono ispod tla, vue da
ostanu tu gde su roeni. Roene u podne ivot e stalno
vui u javnost, afirmaciju u karijeri ili daleka putovanja,
to je odlika desetog i devetog polja. Kao da i njih gravitacija Sunca u podne vue da se to vie uzdiu i izlau
javnosti i to veem prostoru. Onaj ko se rodi u vreme
izlaska Sunca odlikovae se individualnou i samosveu
jer to je znaenje prvog polja u kome se tada nalazi Sunce,
to je zora kada sve pokazuje svoj oblik. Odlika roenog u
vreme zalaska Sunca (Sunce u sedmom), bie izrazita
drutvenost i zavisnost od okoline, jer to je doba dana
kada su ljudi ispunjeni dnevnim utiscima i najee u neijem drutvu. ovek roen u rano jutro imae Sunce u
dvanaestom polju i bie najee sam, jo pod uticajem
svog nesvesnog boravka u snu. Izolovan i povuen ivot
osobine su dvanaestog polja. Roen uvee, tek to Sunce
zae, bie ispunjen dnevnim utiscima koje analizira i sistematizuje, sa izraenom kolektivnom sveu, to je odlika
estog polja. Oni roeni pre podne, izmeu 9h i 11h imae
Sunce u jedanaestom polju, i bie skloni okupljanju u
svoje drutvene grupe, a roeni izmeu 20h i 22h imae
56

Sunce u petom polju i sklonost ka individualnom izraavanju, odlaenju na mesta koja im pruaju lino zadovoljstvo. Radie ono to vole i bavie se onima koje vole.
Oko ponoi svi su u kui, a u podne negde van. Izmeu
12h i 14h je najzrelije doba dana kada se postie vrhunac
budnosti i mentalne aktivnosti koje su od opteg znaaja,
to je znaenje devetog polja, gde e se nai Sunce roenim u ovo doba dana. Sunce u treem polju nai e se
kod roenih izmeu 0h i 2h, i u ovom sluaju ovekova
svest e biti toliko obuzeta linim sadrajima, da nee
primetiti nita drugo - on tada spava. Kada izmeu 14h i
16h Sunce ve primetno opada, svesni smo da e dan uskoro proi a samim tim i njegovog znaaja, vrednosti
svega to nam ivot daje, to je odlika osmog polja. Izmeu 2h i 4h ujutro svako od nas, sam za sebe, s prvim
povremenim buenjem postaje svestan sebe u fizikom
telu, to je znaenje drugog polja. Ovaj prikaz je krajnje
pojednostavljen i slui samo kao primer kako poloaj
Zemlje u prostoru konstruie nau psihodinamiku. Pravo
sudbinsko usmerenje odreuju svi inioci horoskopa, sve
planete, njihovi odnosi i druga uticajna mesta.
Dok su znaci statini i predstavljaju globalni okvir
deavanja, planete su dinamini inioci koji unose dijalektike zakone i dramatiku u zbivanja. Pored rasporeda
planeta po poljima i znakovima, njihovi meusobni aspekti
su glavni inilac oblikovanja naeg bivstvovanja-uvremenu, odnosno nae sudbine. Svaki planet ima svoju
brzinu i udaljenost tako da se meusobni aspekti svih
planeta nikada ne ponavljaju. Ako se i ponove sa velikom
slinou, to se deava u razmaku od preko hiljadu
godina, tada sigurno Zemlja nee biti u istom rotacionom
poloaju, dakle, polja e se razlikovati. Zato ne postoje
57

dva ista ljudska ivota na ovom svetu. Svako iskustvo

bivstvovanja je razliito jer sve se kree.
Prostorvreme je funkcionalno determinisano po zakonima geometrije i brojeva. Zato se njima prikazuje determinacija prostorvremena koju ine planete svojim meusobnim odnosima. Krug Zodijaka predstavlja celinu
prostorvremena, a njegova stvaralaka dinamika se izraava ravnomernim podelama te celine. Sve podele kruga
Zodijaka (360 stepeni) na 2,3,4,5,6,7,8 ili 9 jednakih
delova stvaraju po jedan delotvoran aspekt. Podela na 2,3,
i 4 dela je najuticajnija. Podela na 2 stvara opoziciju izmeu dve planete, njihovo direktno sueljavanje to, zavisno od njihove prirode, moe izazvati sukob njihovog uticaja, konstruktivnu diferencijaciju ili potpuni razlaz tako
da povremeno deluje jedna a povremeno druga planeta, po
modelu klackalice. Podela na 3 daje oblik trougla koji je
stari simbol stvaranja. To je najpovoljniji oblik jer se dve
planete tako ujedinjuju na najkonstruktivniji nain i daju
najbolje od sebe ne izazivajui krajnosti. Podela na 4 daje
krst i on je najtei aspekt jer tada se uticaji dveju planeta
ukrtaju i meusobno seku. Broj 4 takoe predstavlja
kvadrat koji simbolie realizaciju ili materijalizaciju, to
ovde pokazuje tenju da se uticaji dveju planeta realizuju
u istovetnoj meri i to dovodi do sukoba njihovih interesa,
esto jedan potpuno nadvlada drugi ili izazivaju pritisak
koji stvara destruktivne elemente u karakteru. Zato je
aspekt kvadrata najuticajniji u horoskopu.
Sama priroda planeta je takva da svaka predstavlja
odreene psihofizike funkcije. Da bismo ih razumeli
treba prvo da razumemo da su psihofizike funkcije
zapravo naini integracije prostorvremena u svest, one su
dijalektiki principi integracije bivstvovanja kosmosa u
58

svesnog subjekta. Videli smo da se ova integracija odvija

saimanjem prostorvremena usred kretanja Zemlje i
planeta. Tako su psihofizike funkcije odreene planetama
i njihovim poloajem prema Zemlji. Odluujuu ulogu u
karakteru svake planete igra njena udaljenost i brzina kretanja. Po tome se dele na line (od Sunca do Marsa) i nadline (Jupiter, Saturn, Uran, Neptun i Pluton). Blie Suncu
se jasnije izraavaju u naem svakodnevnom ponaanju, u
komunikaciji (Merkur), oseaju za ritam ponaanja (Venera), emocijama i raspoloenjima (Mesec) i ulaganju energije u sve to (Mars). to je planeta udaljenija, to je dublji
njen uticaj na karakter, tako da Pluton predstavlja najdublju samosvest. Njegova orbita (zajedno sa Neptunovom) je najudaljenija, tako da obuhvata orbite svih ostalih
planeta, i zato indukuje zbivanja psihofizikih funkcija
koje one predstavljaju. Kao da Sunce uz pomo Plutona
odreuje kretanje celog sistema. Dok se Sunce kod svih
ljudi prirodno izraava kroz znak i aspekte, Pluton prestavlja vrhunac naeg svesnog ostvarenja koje smo postigli
kroz rad, nadilaenjem prirodnog ispoljavanja. Polje u
kome se on nalazi pokazae nam na koji nain moemo izraziti svoje najdublje vrednosti.
Planete svojom gravitacijom privlae usmerenje
naeg bivstvovanja-u-vremenu i svaka u skladu sa svojim
karakterom vue na svoju stranu. Tako se nekad dogodi da
se vie planeta nae u jednom znaku i polju (stelijum) i to
je lako prepoznati u karakteru oveka jer izaziva oiglednu
jednostranost u ponaanju i ivotnim tenjama, zavisno od
prirode znaka i polja. Nekad su prilino ravnomerno
rasporeene po celom krugu horoskopa i tada izazivaju
svestrano troenje energije u vie pravaca, tako da osoba
ne zna ta tano hoe. Ali najee su postavljene u odre59

ene konfiguracije i aspekte koji obrazuju odreeno

ivotno usmerenje, i ono se moe uspeno tumaiti iz
horoskopa. Uzgred reeno, planete u znacima, poljima i
meusobnim aspektima, ascendent i raspored vladalaca
polja, predstavljaju devedeset posto znaenja svakog
horoskopa. Glavni razlog pogrenog tumaenja je neprepoznavanje prirode svakog od ovih uticaja i njihovo
nerazlikovanje. Tada se trai spas u mistifikaciji i prenaglaavanju pojedinih uticaja i naroito u prolim ivotima. I zaista, onaj ko ne vidi svoj ivot, odgovore na
njegove izazove najee trai u nekom drugom.
Sunce je svakako najuticajnije u horoskopu jer mu
je gravitacija najjaa. Ono je stoer sveg zbivanja, oko
njega se sve okree i svi aspekti ostalih planeta zavise od
njihovih poloaja prema Suncu. Oigledno je da ceo
horoskop zavisi od Sunca a takoe i sav ivot uopte, pa je
otuda krajnje neozbiljno kada neki astrolozi tvrde da je
njegov uticaj tek nekoliko procenata, koliko su dobili
prostim deljenjem svih inilaca u natalnoj karti. Aktivan
uticaj Sunca, kao i ostalih planeta, zavisi od aspekata.
Aspekt je kanal kroz koji planeta deluje. Ako nema
aspekta onda je njeno direktno dejstvo onemogueno i
ostaje joj da deluje samo pasivno, zavisno od znaka i
polja. Zato je brojnost aspekata osnovni pokazatelj delotvornosti jedne linosti, i bilo kakav aspekt je bolji nego
nikakav. Problem sa Suncem, zbog kojeg mnogi misle da
ono nije najuticajnije, jeste problem razumevanja prirode
njegovog uticaja. Da bi se to razumelo treba uvideti da se
Sunce ne kree kao ostale planete svojom putanjom, mada
tako izgleda s nae subjektivne take posmatranja, nego se
sve okree oko njega. Sunce je statino. Ono je ishod
zbivanja, a ne tek jedan od njegovih inilaca. Na planu ob60

likovanja subjekta i linosti moe se rei da Sunce nije tek

jedna od psihikih funkcija, nego centar oko koga se sve
psihike funkcije oblikuju od strane planeta. Na Zemlji je
oblikovano nae telo, od strane planetnih uticaja oblikovana je njegova celokupna psihodinamika ili ego, i sve se
to okree oko Sunca. To znai da je Sunce ishod i privlaitelj svih tih zbivanja, ono je sredite psihofizikog
bivstvovanja, ili Sopstvo. Zato je Sopstvo (Sunce) nezavisno od tela (na Zemlji) i cele psihodinamike (planeta).
Stoga ne treba da nas udi to njegov uticaj nije
oigledan kod veine ljudi. Mnogo je lake uoiti dejstvo
Meseca ili Marsa. Uticaj Sunca se, zapravo, i ne ispoljava
direktno, ve indirektno, preko Meseca i ostalih planeta,
jer ono ne deluje smo, ve kroz ceo svoj sistem.
Zavisno od znaka u kome se nalazi, Sunce pokazuje
karmiku zrelost da se Sopstvo potpuno integrie kao
svesno bivstvovanje. Svaki znak je jedan nain bivstvovanja Sopstva. Upravo zato to je Sopstvo sutina sveg
bivstvovanja, ono nije statino nego dinamino, i ne moe
se izraziti samo na jedan nain, nego na dvanaest, na koliko je razdeljen prirodni ciklus sveopteg preobraaja i
stvaranja ivota.

61

d
SUDBINA KAO TVAR

Videli smo do sada da je temeljno svojstvo bivstvovanja kretanje, i da je ono u sutini energija, da je energija bivstvo-u-delu. Takoe smo videli da sveopta energija bivstvovanja ima kao bitno svojstvo tenju ka koherenciji, ka uobliavanju, to se u krajnjem vidu svodi na
uobliavanje subjekta koji moe da bude svestan, dakle, da
tei ka svesti kao svom ishodu, ka prosvetljenju. Ovde
dolazimo do pitanja: ta je samo prosvetljenje? ta se
prosvetljuje u prosvetljenju? Budui da sve to uopte
postoji vodi ka prosvetljenju, i da se dijalektika i dinamika
tog vostva izraava kao sav vidljivi kosmos i ivot, kao
uenje kroz sudbinu sa svim usponima i padovima, u prosvetljenju se prosvetljuje sloboda ili neuslovljenost koja
bivstvovanju svega omoguava da uopte bude, a da nije
tek nita. Subjekt u prosvetljenju otkriva da njegovo Sopstvo nije u svekolikom bivstvovanju, nego da je neuslovljenost koja omoguava svekoliko bivstvovanje njegova
bit ili Sopstvo. Sveopte bivstvovanje se saobrazilo, kroz
njegov ljudski, psihofiziki oblik i dozrevanje, da bude
podobno duhu neuslovljenosti koji sve omoguava i koji je
oduvek nezavisan od svega.
62

Sudbina je proces saobraavanja psihofizikog

bivstvovanja da bude podobno apsolutnoj stvarnosti koja
sve omoguava, Sopstvu svega postojeeg. Zato je sudbina
prirodni proces. Sve to radimo celog svog ivota nije
nita drugo do zadovoljavanje organskih potreba. Mi smo
potinjeni sudbini sve dok ne postanemo podobni za
samospoznaju duha koji sve omoguava. Kada to
dostignemo, nadilazimo sudbinu. Sudbina nas tlai sve
dok nita ne inimo za svoj duhovni ishod, i to neinjenje je osnovna odlika svih loih sudbina. Nae nezadovoljstvo ivotom je direktna posledica toga to nita ne
inimo za svoju duhovnu autentinost, ili to inimo na
pogrean nain jer, retko je znanje o tome ta je ona
zapravo. Mnoge tradicije je predstavljaju na iskrivljen
nain.
Najfiniji prirodni procesi su na mikrokosmikim
dimenzijama jo u antiko doba uoeni i nazvani tvar.
Ovaj termin javlja se kod Aristotela i oznaava supstrat,
tvar od koje je neto izgraeno. Sama ova re na grkom
jeziku prvobitno je oznaavala drvo, umu, grau ili
gradivo. Aristotel je uvodi u filosofiju kao ono to lei u
osnovi svih svojstava neke stvari, to se moe oblikovati i
biti nosilac svojstava. Po tome ju je smatrao za prvu materiju. Grki termin za tvar se doslovno prevodi latinskom
reju materia. Savremena fizika je ove najfinije prirodne
procese, ili osnovne supstance, razotkrila kao ne ba tako
jednostavne tvorevine. Subatomska istraivanja su pokazala da je materija u sutini energetska tvorevina, da je
ono od ega se supstanca ili atom sastoji zapravo energetska jedinica nazvana kvant. Otkriveno je i dokazano da je
priroda u svom najfinijem nivou energetsko zbivanje i da
ono direktno zavisi od opaanja, pa ak i samog prisustva
63

subjekta. O tome smo ranije ve govorili, a ovde emo

samo primetiti da to potvruje stanovite da sveopte energetsko kretanje prirode tei uobliavanju subjekta, ili bar
zavisi od njega.
U mnogo starijem iskustvu, starijem ne samo od
savremene fizike nego i od antike, u religiji aina, osnovne
supstance prirode nazvane su iva, to znai ivot. One su
shvaene kao ive energetske tvorevine koje uslonjavanjem obrazuju sve elemente dostupne ulnom opaanju i
sva zbivanja. Po temeljnom shvatanju ainske religije koja je najstarija jer joj se legendarna prolost rauna na
vie miliona godina, mada su njeni reformatori i nosioci
poznati od pre 4500 godina, ali ne i osniva - osnovne
supstance prirode su energetske monade koje su ive
(iva), to podrazumeva da su svesne i stoga delatne. U
svom razvoju i uslonjavanju ove monade se razlikuju kao
one koje obrazuju organski, ulno vidljivi ivi svet, i one
koje obrazuju neorganski, koji po ulnom iskustvu izgleda
kao neivi svet. U oba sluaja one su delatne i svojom delatnou proizvode materiju. Po ainskim shvatanjima materija je oblepljenost ili izluevina delatnosti iva.
Sanskritska re za ovu delatnost je karma. Kasnije spekulacije u indijskoj filosofiji i religiji pojmu karma dale su
drugaije znaenje, kao nagrada ili kazna za uinjena dela.
Prvobitno je on oznaavao, dakle, delanje smog bivstva
uopte, delanje uslovljene prirode, i aini su teili da od
toga steknu nezavisnost (kaivalya) asketskim proienjem
svoje due od svih taloga delatno uslovljene prirode, od
karme s kojom je oblepljena. Po toj tenji da budu pobednici nad celokupnim uslovljavanjem bivstvovanja, dobili
su ime ain, to znai pobednik. Oni pripadaju kultu
64

heroja koji je mnogo stariji i po svom duhu suprotan kultu

bogova.
Videli smo kako se uslonjava kretanje ove osnovne energetske monade na makrokosmikom planu
putem savijanja prostorvremena u nebeska tela i organski
ivot, o emu svedoi astrologija. Sada to isto kretanje
moemo prepoznati kao ivotno iskustvo ili sudbinu jer
meu njima nema bitnih razlika, sve je to isti prirodni
proces. Izgleda razliit samo zato to se odigrava na razliitim dimenzijama. Pitanje sudbine i karme je osnovno za
razumevanje astrologije i zato je ovde neophodno razluiti
smisao tih rei od gomile izluevina i gluposti s kojima
su one oblepljene.
Smisao karme jeste delanje, ali ne nae delanje,
ve delanje prirode uopte. Jo je u Bhagavad-giti naglaeno da je smisao osloboenja sloboda od karme i da se
ono postie nevezanou za nju, za delanje; da ovek ne
treba sebi da pripisuje delatnost, ak ni psihofiziku. Sve
to postoji i biva na bilo koji nain delatnost je prirode, a
ne ljudske sutine, koja je svedok (sakin) i ima svojstva
iste svesti i neuslovljenosti. ovekova duhovna sutina
je, stoga, cilj sveg zbivanja, a ne obratno. Zato ovek ne
treba da bude rob prirodnog zbivanja traei utoite u
njemu, jer sve zbivanje trai svoj ishod i smisao u
ovekovoj linosti. Linost je toliko integrisana koliko je
ovek nezavisniji i manje identifikovan sa objektima. Svi
putevi ovekovog spasenja svode se na spoznaju ove
razlike i na prestanak poistoveenja svedoka sa zbivanjem.
To je put transcendencije. Tada svedok postaje gospodar
zbivanja, nije vie noen njime kao u vreme dok nije bio
svestan svoje prave, transcendentalne i neuslovljene duhovne sutine. On tada vie nema sudbinu jer je izaao iz
65

vremena. Stoga jedini nain da se sudbina nadie jeste razumevanje da je ona prirodni proces, a ne zbivanje sme
nae sutine ili Sopstva. Ono je iskonska neuslovljenost
koja omoguava biu da uopte bude, i zato je nae Sopstvo ujedno Sopstvo svih bia, smog postojanja. Ono,
dakle, nikada nije ugroeno zbivanjem ili sudbinom. Ali,
prosean ovek ovo ne moe da prihvati kao stvarnost, on
je ubeen da se njemu sudbina dogaa i da je on njome
ugroen ili spasen. Sve sudbine objektivno i postoje zbog
ovog ubeenja.
Astrologija postoji da bi omoguila razumevanje
prave prirode svega to se dogaa. Ona pokazuje na koji
nain je ovekova bit, ili Sopstvo, oblepljeno prirodnim
delanjem, koje ovek doivljava kao svoju sudbinu samo
toliko koliko je poistoveen s onim ime je oblepljen.
ovek u svom neznanju za zlu sudbinu krivi Boga,
avola ili najee druge ljude, a i samoga sebe. Na taj
nain sukobe samo uveava, a ne smanjuje, jer ne uvia
stvaran uzrok svega toga. Poznavanjem astrolokih zakona
i uticaja video bi da je sve to bezlian prirodni proces od
koga moe da se razlikuje - utoliko jasnije ukoliko bolje
razume ta mu astrologija pokazuje.
Planetarni uticaji odreuju ne samo karakter jednog
oveka, nego i meuljudske odnose. Uporedni horoskopi
(sinastrija) pokazae svakome ko eli eksperimentalno da
proveri, kako su svi detalji u odnosima izmeu dvoje ljudi,
ili jednog oveka prema ostalima, detaljno uslovljeni
odreenim planetarnim uticajima. Takoe se mogu videti
periodi razvoja odnosa, vreme kriza i sukoba. Vrlo su esti
i odnosi koristoljublja, kada je neiji ivot uhvaen u
gravitaciju tueg. Tada ovek slui interesima drugog
oveka, ponekad privremeno a nekad i trajno, a da toga
66

esto nije ni svestan. To se dogaa kada je neija sudbina

tako snana da svojom gravitacijom privlai k sebi ivot
drugog oveka, koji ima za to odgovarajue planetarne
pozicije, da mu slui kao pomonik, posrednik za prenos
nekih informacija (nekad je to samo dobra knjiga), ili kao
fiziki radnik, ali ponekad i kao rtva. Sudbine mnogih
ljudi su da budu neije sluge, pa i rtve, i zbog te rune
stvarnosti koju ne ele da vide, ne ele da posluaju ni astrologiju koja sve to razotkriva. Moe se nai puno sluajeva u kojima destruktivan astroloki karakter jedne osobe
ili objekta (kakav je, kau, imao brod Titanik) povlai sa
sobom u propast i druge ljude sa kojima je u vezi. Ovo je
najoiglednije u porodinim odnosima, gde zbog destruktivnog karaktera jednog lana trpe svi ostali ukuani.
Isto pravilo vai i kada se radi o pozitivnim uticajima. Kao
i sve ostalo u prirodi, i ljudske sudbine su uzajamni, a ne
izolovani procesi. Sva tela u prirodi imaju svoju gravitaciju, pa tako i ljudska. Kada se u porodici rodi novo
dete, ono svojom gravitacijom remeti postojee odnose i
unosi sasvim novi nain ivota - kao kada u planetarni sistem uleti novo nebesko telo i svojom gravitacijom izazove
sasvim nove putanje. Gravitacija ima svoju subordinaciju,
svoje vie i nie, grublje i finije oblike ispoljavanja. Tako
je grublji izraz gravitacije ono to zapaamo kroz kretanje
nebeskih (i drugih) tela, dok su najfiniji izrazi gravitacije
psihodinamika individue i meuljudski odnosi. Drugim reima, ljudska sudbina.
Kada se radi o odnosima sa drugim ljudima i spoljanjim svetom, ovek teko uvia da su ti dogaaji proizvod objektivnih prirodnih procesa koje pokazuje astrologija. Misli da su njegovi ili da su ih izazvali drugi
zato to nije dovoljno svestan ta su odnosi i zbivanje
67

uopte. Kada je u pitanju njegovo zdravlje, ili fiziki

izgled, tada je mnogo blii uvidu da je njegova sudbina
odreena od strane neega s im on nije u vezi, neke vie
sile, da mu se ona dogaa i da je on na neki nain
razliit od nje. Izgleda da samo teka i nesrena sudbina
moe dovesti do intuitivnog uvida da Sopstvo nije zavisno
od fizikog tela i ostalih bezlinih prirodnih dogaanja,
koja esto nemilosrdno unitavaju telesne oblike. Zato je u
prirodi smrt fizikog tela tako jednostavna i lako ostvarljiva pojava, jer telo nije istinsko Sopstvo bia, nego
samo sekundarni, vanjski oblik, njegov omota, preciznije
reeno: organski sklop u kome Sopstvo moe da ostvari
svoje trodimenziono prisustvo, kao najkonkretniji oblik
prisustva. Ni u jednoj drugoj dimenziji Sopstvo, ili bit
postojanja, ne moe dobiti tako konkretno ispoljenje kao u
trodimenzionalnom organskom svetu, kroz ljudski lik. Sve
ostale dimenzije bit svega izraavaju kroz bezlino postojanje.
Astrologija nam grafiki i teoretski pokazuje sve
detalje vie sile koja rukovodi telom, ali da bi uopte bili
spremni i voljni da pogledamo ka zvezdama moramo najpre razumeti zakonitosti karmike evolucije.
Ona polazi od osnovnog zakona koji kae da univerzum uopte postoji da bi u trodimenzionom organskom
podruju oblikovao svesnog subjekta. Jer kada se taj
proces sprovede do kraja i subjekat postane potpuno
svestan sebe, ili prosvetljen, tada on tim prosvetljenjem
prosvetljuje neuslovljenost koja omoguava samom univerzumu da uopte bude, a da nije tek nita. Dakle, tek u
prosvetljenju postojanje postaje aktuelno, kao lini
doivljaj. Sve dotle univerzum je bezlian. On se aktuelizuje u smislu svog postojanja tek kroz prosvetljenu linost.
68

Ne pre, i nikako drugaije. Ali proseno iskustvo nama

poznate subjektivnosti ne odraava ovakvo idealno stanje.
Kod ogromne veine subjekata ovaj proces je tek u nekim
ranim fazama dozrevanja. Videli smo kako okolno prostorvreme na Zemlji oblikuje fiziko telo ovekovo, i kako
uslovljava njegovo kretanje (sudbinu). Princip ivota
(iva) kristalie se kroz sve organske oblike, poevi od
biljaka, insekata, zglavkara, mekuaca, riba, vodozemaca,
kopnenih ivotinja, i na kraju svoje evolucije stie do ljudskog oblija. Tokom sveg tog evolutivnog razvoja on je
skupljao utiske o ivotu, sticao je iskustvo bivstvovanja.
Njegove inkarnacije su kroz ivotinjske oblike tekle automatski ili spontano (bezgreno), dok sa ulaskom u ljudsko oblije poinje drama svesnog iskuavanja svih suprotnosti i iskustava. U oveku se dotle bezlian prirodni
proces zaokruuje u svesnu celinu koja se zove linost.
Zato je to propraeno dramatikom svesnog sueljavanja i
odgovornog uea u zbivanju, za razliku od dotadanjeg
nesvesnog preputanja i spontanog, prirodnog reagovanja.
Upravo tako se ponaa veina ljudi jer nose bliske utiske
iz svojih ivotinjskih iskustava. Svekolika kultura je izraz
ovekovog nastojanja da se izdigne sa tog nivoa, i da od
nesvesnog reagovanja pree na svesno delanje. Dakle, nije
svaki ovek u potpunosti ovek. (To je jedan od osnovnih
razloga zato ne moe svaki ovek da prihvati i razume astrologiju.) ak se i po nekim detaljima njegove fizionomije moe videti da je blizak ivotinjskom carstvu,
esto i nekoj odreenoj ivotinji, a naroito po njegovom
ponaanju.
Prepoznavanjem ovakvog sleda karmike evolucije
uinjeno je mnogo u razumevanju smisla sudbine, ali
ostaje otvoreno pitanje: zato se jednom oveku dogaaju
69

ba te stvari, a ne neke druge, ili zato on ini ba to a ne

neto drugo? Odgovor na ovo pitanje dolazi s razumevanjem da je sudbina prirodni proces, da je ona ista tvar od
koje je izgraena cela priroda. Na koji nain je izgraena
videli smo kroz zakonitosti astrologije, odnosno da se kroz
sfernu strukturu etvorodimenzionog prostorvremena
uobliavaju nebeska tela, takoe sfernog oblika i kretanja,
koja uslovljavaju organski ivot na Zemlji. Na taj nain su
uslovljena i sva zbivanja na njoj, ukljuujui i individualne
sudbine svih bia. Individualne sudbine su odreene principom saimanja prostorvremena, odnosno prostorom i
vremenom nastanka individue. Trenutak roenja jedne individue u odreenom mestu saima u sebi celokupno prostorvreme univerzuma. Individua je olienje celine koja ju
je stvorila. Ovo saimanje je mogue jer je prostorvreme
relativno, to je eksperimentalno dokazano, a ni evolucije
ivota ne bi bilo da nije tako, da je priroda kruta i jednolina. Svaka individua, dakle, stvorena je od stanja kosmosa u datom trenutku. Kako ovo stanje nikada nije isto,
nema ni dve iste individue, pa otuda ni dve iste sudbine.
Zato planetarni uticaji zateeni u trenutku roenja presudno deluju na zbivanje te individue, na njegovu sudbinu,
to se moe detaljno proveriti u natalnoj karti.
Ali, zato sam ba u tom trenutku roen, ako je to
sve tako? - pitae se opravdano neko. Zbog zakona karmikog dozrevanja u svesti - a ta zrelost dozreva naim radom na duhovnom nadilaenju bezlinog prirodnog
zbivanja. Kvalitet svesnosti odreuje trenutak sledee inkarnacije, a s tim i sudbinu. Nae sadanje telo i njegova
sudbina uvek svojim izgledom tano izraavaju kvalitet
nae dotadanje svesti s kojim smo uli u fiziko postojanje, sledei zakon uzronosti, i oni su kao takvi uvek
70

jedina prava polazna osnova za nadilaenje sadanjeg

stanja. Kvalitet svesnosti pokazuje zrelost naeg odnosa
prema postojanju. To je zrelost s kojom nadilazimo
svoju subjektivnost koja nas izdvaja iz celine koja jedino jeste. Kasnije tumaenje karme kao naeg delovanja,
i shodno njemu izazivanja odgovarajuih posledica, jeste
izraz intuitivnog uvida da ljudska delanja nisu samo prirodna, nego i neto vie od toga. To je tano. U oveku se,
naime, ukrtaju dejstva slobodnog duha i prirodne uzronosti. To ukrtanje kristalie ovekovu linost i ona
postaje toliko celovita koliko nadilazi prirodnu uslovljenost i dela u interesu duha koji omoguava samu prirodu. U oba sluaja, dakle, bilo da u nama deluje prirodna
uzronost ili duh slobode (to je mnogo ree), tu nema nikakvog ega kome se moe pripisati delovanje. Nae telo je
samo mesto ukrtanja prirode i slobodnog duha, tu se priroda saobraava svome duhovnom ishodu, i zato izgleda
kao da to mesto deluje smo po sebi, kao neki ego. To je
privid, kao to se i opiljci gvoa prividno sami kreu ka
magnetu. Stoga je karma delovanje koje nije nae, ve pripada u celosti prirodnim procesima.
Da bi razumeli odgovor na ovo pitanje (Zato sam
roen ba u onom trenutku, s ovakvom sudbinom?),
moramo da raistimo sa injenicom da tada nismo mi
roeni, nego smo telo, koje je prirodna tvorevina, a sa kojim smo iz neznanja poistoveeni. Kada se nae telo
rodilo nismo se i mi rodili, jer mi nismo razliiti od samog
bezvremenog postojanja, ili bivstva koje uvek jeste, nego
smo tada samo postali identifikovani s trodimenzionim
zbivanjem organskog sveta, tada smo samo poeli da posmatramo fiziki svet kroz otvorene oi ovog tela i da ga
doivljavamo kroz njegova ula. Tada smo, naime, od
71

stanja neuslovljenog, bezvremenog bivstva postali sueni i

ukalupljeni u malo trodimenziono oblije ovog tela (toliko
sueni i ukalupljeni da smo zaboravili svoje bivstvo), s ciljem da naa neuslovljena priroda dobije konkretno, ljudsko olienje, da ne bude vie bezlina, kao pko postojanje. Smim zaboravom svoga bivstva mi bivamo uhvaeni u gravitaciju organskog zbivanja - ije osobine prostorvremena (sudbina) tano odgovaraju stepenu naeg
zaborava. Ova podudarnost upravo omoguava
samospoznaju. Zaboravom svoga venog bivstva
izazivamo raanje u telu ba u onakvom prostorvremenu,
odnosno sudbini koja kao u ogledalu izraava nau nesvesnost, i tako omoguava samospoznaju kada se odvratimo od objektivacije i okrenemo k sebi. Raamo se u telu
samo zato to nismo uinili ono to treba uiniti da se
nadie prirodna uzronost i omogui duhovna autentinost. Svako utelovljenje nam se ponavlja i dogaa ba na
onakav nain na koji smo propustili svoj duhovni ishod i
traili utoite u organskoj prirodi. Nai ivoti su taan izraz nae identifikacije s biem i nesvesnosti duha koji ga
omoguava. Kada nakon dovoljno iskustava i muka
spoznamo da nae ishodite nije u prirodnom obnavljanju,
i da uzalud u njemu traimo utoite, ve je ishod prirode
u duhu koji je omoguava a naa je sutina, tada smo
nadili sudbinu, na ivot je autentian i slobodan, on
postaje neto univerzalno i veno, a ne vie individualno,
ogranieno i prolazno.
Dakle, naa sutina je duh koji omoguava samo
postojanje prirode, on je neuslovljen prostorom i vremenom, kao i bilo kakvim psihofizikim oblikovanjem prirode. Zahvaljujui takvoj svojoj sutini mi moemo biti
svesni i psihiki objektivni, jer duh koji nam omoguava
72

svest nadilazi psihu i telo. U identifikaciji nije mogua objektivnost, ona je mogua samo zahvaljujui principu nadilaenja. Meutim, iskonska neuslovljenost i nezavisnost
duha koji omoguava prirodu je bezlina injenica, i ona
zato tei da postane lino i konkretno ostvarena. Upravo
ova tenja oblikuje ljudska bia, ona je proces koji se kod
razliitih individua ostvaruje razliitim ritmom, u skladu s
vremenom i prostorom, odnosno prirodom trodimenzione
stvarnosti u kojoj se ostvaruje. Ovaj proces je ono to nazivamo sudbina. Ona izraava meru u kojoj je duh slobode
postao konkretno prisutan i svestan u individui. Ovo je
proces saobraavanja prirode, a ne duha. Duh samo ima
privlanu mo. Duh nije zahvaen gravitacijom prirodnog
zbivanja. Priroda se saobraava prema duhu, a ne duh
prema prirodi. Ljudska priroda (i sudbina) jeste upravo
razmee duha i prirode, smisla i postojanja, oblika i svesti
o njemu, slobode i nunosti - njihova interakcija i olienje.
ovek nije nita sm po sebi, ve je samo mera saobraavajueg olienja prisustva duha u biu, on je mesto
gde se razmerava smisao duha i prirode, gde smisao i
postojanje po prvi put dobijaju olienje - kao celovita linost. Isti ovaj proces moemo razumeti ako ga opiemo
tako to emo rei da na besmrtni i neroeni duh izgleda
oblepljen prirodnim zbivanjima tela i uma, i zaveden njihovom gravitacijom u onoj meri u kojoj smo poistovetili
svoju sutinu sa prirodnim zbivanjem (dok astrologija pokazuje detalje svih gravitacija u naem kosmikom okruenju koje pokreu zbivanje sveta u kome ivimo, odnosno nain poistoveenja duha sa zbivanjem); da je
karakter tog zbivanja, odnosno njegova sudbina neposredan izraz naeg zaborava duhovne autentinosti; da je na
zaborav bivstva opredmeen kao psihofizika sudbina.
73

Prirodna determinacija kao u ogledalu odraava zaborav

bivstva; koliko smo nesvesni toliko trpimo sudbinu kao
kakav ruan san.
Jo malo imaginacije pomoi e nam da ovo jasnije
sagledamo. Priroda tei svome ishodu, a to je duh koji
omoguava postojanje prirode. U toj tenji ona usavrava
svoje sposobnosti delovanja i percepcije. Vrhunac takvog
usavravanja je ljudsko bie. Sutina ljudskog bia nije ispoljena priroda, nego duh koji je omoguava, on je nevidljivi centar koji ima privlano dejstvo da se oko njega oblikuje priroda kao vidljivo telo i njegova sudbina. Psihofiziko bivstvovanje (telo) je oblepljeno oko prisustva
duha (Sopstva), on kao magnet privlai oblikovanje prirode jer je njen ishod. Kada se na nevidljivi duh, koji
omoguava prirodu, nanese vidljivi materijal prirode,
tada on postaje vidljiv kao ovek i njegova sudbina.
Sopstvo, ovekova duhovna sutina, je izvan vremena i
prostora, izvan svekolike vidljive prirode, ali je skriveno u
telu. Telo je pogodno mesto gde se ono nalazi i ispoljava u
prirodi. Duh je sveprisutan, on je u osnovi svih prirodnih
oblika, ali se u ljudskom telu najlinije, to znai, najneposrednije ispoljava. Roenje tela, njegovo kretanje i sva
dramatina iskustva koja proivljava u trodimenzionom
fizikom svetu, jesu kretanja prirode u njenom saobraavanju svome duhovnom ishodu. On sm je neuslovljen dramatikom prirodnog zbivanja, iako je ovekova
sutina. Naa bit je uvek nepokretna, neuslovljena, izvan
vremena i prostora, smo se telo, koje posreduje naem
prisustvu u svetu, kree svojom sudbinom jer ga na to
navodi gravitacija prirodnog zbivanja. Zato jedino u meditativnom mirovanju moemo osetiti vanvremensku neuslovljenost svoje duhovne sutine, i otuda blaenstvo i
74

oputenost. Sva dramatika prirodnog zbivanja (sudbina

tela) reirana je u skladu sa kvalitetom prisustva duha u
biu, jer njegovo prisustvo nije svuda jednako; negde je
zrelije i jae izraeno, a negde slabije i tek poinje da se
promalja. Koliko je njegovo prisustvo jae i vre, toliko
je svest prisutnija i sudbina povoljnija. Svest je interakcija
duha i prirode. Jaajui prisustvo svesti jaamo prisustvo
duha i ujedno prirodu privodimo njenom spasonosnom
ishodu. U prisustvu svesti lei ovekova odgovornost za
ostvarenje duhovnog ishoda, jer priroda je svoje saobraavanje dovela do vrhunca oblikovanjem ljudskog tela i
javljanjem svesti u njemu. I tu je kraj njenog direktnog
delovanja. Ta svest je, kao to smo rekli, interakcija duha i
prirode. Ta interakcija mora da se sma osnai, da osmisli
smisao svoga postojanja. To je proces individuacije linosti. Linost je neto to priroda izbacuje kao svoj plod,
to nadilazi njenu uzronost i to mora smo da se integrie kao neto jedinstveno i novo. Od tada priroda deluje indirektno, iskuavajui linost da bude nezavisna i
svesna. Kao to majka ne moe svome detetu dati linost,
nego ga roditi, negovati i pomoi da svoju linost osnai i
integrie, tako i priroda ne moe vie nita uiniti za
oveka nakon to je stvorila sve to mu treba, nego jedino
moe da ga negom i sudbinskim iskuenjima navede da
bude linost. Ona ga kroz sva iskuenja navodi da osnai
prisustvo svesti u sebi, svesti koja je interakcija duha i prirode, smisla i postojanja. Rad je osnovno sredstvo njenog
iskuavajueg navoenja. Priroda, dakle, ne obavlja posao
do kraja - linost ga privodi kraju. Da bi u tome uspela
mora imati relativnu slobodu delovanja, jer nema svesti
bez slobode. Relativnu slobodu linost ima zbog ostvarenja odgovornosti da osnaenjem prisustva svesti os75

nai interakciju postojanja i smisla, prirode i duha, i bude

olienje prisustva duha u prirodi. Nezrele linosti svoju relativnu slobodu koju imaju najee koriste kao slobodu
da mogu da rade ta hoe. Dok tako ine snalazi ih loa
sudbina, jer svrha ono malo slobode, koja je linosti prirodno preputena, jeste postizanje odgovornosti za smisao
postojanja.
ta sve ovo praktino znai? To se u praksi svodi
na to da je linost toliko integrisana i iznad prirodne uslovljenosti koliko smo svesni zbivanja i koliko ne reagujemo nesvesno na razne podsticaje. Nesvesna, spontana
reakcija je osnovna odlika prirodne uslovljenosti. Sposobnost nadilaenja impulsivnog reagovanja i razumevanje
prave prirode podsticaja koji se javljaju na nivou tela, oseanja ili uma, odlika su integrisane linosti. Samo ona je
sposobna da deluje odgovarajue i na kreativan nain, u
skladu s duhom koji sve omoguava. Sve prirodne reakcije
s kojima smo dotle iveli delovale su same po sebi, mi
smo tu bili pasivni, a esto i njihove rtve. Mi u duhovnom smislu nismo dotle ni postojali - postojala je jedino
priroda, ona je sve radila, govorila i mislila kroz 'nae'
telo. Astrologija e nam pokazati kako je radila i to znanje
e nam pomoi da steknemo diferencijaciju i aktuelizujemo iskonsku nezavisnost duha u nama. Ako, na primer,
doivljavamo nagle izlive besa ili agresivnosti, astrologija
e nam pokazati da je tome uzrok naglaen i loe aspektovan Mars u naem horoskopu. S tim znanjem vie neemo spontano ispoljavati agresivnost kao ranije, jer sada
znamo da je to delo poloaja Marsa, a ne nae lino. Tako
uz pomo astrolokog znanja razvijamo diferencijaciju
svoje linosti od prirodne nunosti. Uvek kada odolimo
stihiji prirodnog navoenja postali smo u veoj meri njen
76

gospodar nego ona na, malo smo ojaali nezavisnost

svoje linosti, razvili smo odgovornost za nju i pribliili se
duhu neuslovljenosti. Natalna karta detaljno pokazuje
kako priroda na jedinstven nain deluje kroz nas, kroz telo
i dobar deo uma. Zahvaljujui njoj moemo prepoznati
prirodna uslovljavanja i objektivno se postaviti prema
njima, a ne slepo ih sprovoditi. Tako razvijamo prisustvo
svesti i odgovornost za smisao postojanja. Da bismo u
tome uspeli moramo detaljno upoznati svoj horoskop, a
naroito izazovne i naglaene inioce u njemu, jer oni nas
najvie privlae i navode na identifikaciju, tj. najvie uslovljavaju. Sam znak u kome smo roeni prvi je i najvei
izazov koji moramo da savladamo, zatim polje u kome
nam je smeteno Sunce, pa izazovni aspekti i sve ostalo
(povoljni aspekti nam pomau u osveenju i nadilaenju
nepovoljnih inilaca).
Za razliku od drugih duhovnih tradicija i praksi
koje se takoe bave transcendencijom prirodnog uslovljavanja, astrologija ima tu prednost to nam prua uvid
u nau individualnu i jedinstvenu situaciju; kao na kolskoj tabli ona nam objektivno i bez ikakve ideologije, mitologije i kolektivnih ubeenja pokazuje emu s kojom
smo smi uhvaeni u identifikaciju s prirodnim zbivanjem,
tako da nam ta ista ema moe posluiti da iz toga
izaemo.
Ljudi se dele po karmikoj zrelosti, odnosno po
nivou svesti, a to je nivo s kojim su identifikovani sa prirodnim uslovljavanjem, s kojim nesvesno reaguju na
zbivanja i tako izazivaju nova. Veina ljudi je potpuno
porobljena utiscima i podsticajima na koje uvek sponatano
reaguju, i ne mogu diferencirati svoju svest od tog lanca
uzronosti, oni ak i ne znaju da je to mogue. Njihova
77

sudbina je potpuno odreena kao pad jabuke od grane do

tla. Manji broj ljudi moe nadii neke oblike uslovljenosti
i tako donekle svesno uticati na tok svoga ivota, ali ne u
potpunosti. Veoma je mali broj ljudi koji moe stei potpunu nezavisnost duha od prirodnog uslovljavanja. Oni su
probueni i nadili su vreme u kome se sudbine dogaaju,
slobodni su jer vide da sudbina nije ni bila njihova, nego
je u potpunosti bila proces prirode.
Ocelovljenje kroz interakciju duha i prirode ima
dve faze. Prva je samospoznaja, odnosno spoznaja
sopstvenog duhovnog ishoda, nezavisnosti ovekovog
duha. Ona se ostvaruje istraivanjem i razlikovanjem svoje
duhovne sutine od prirodnih uticaja i svake sudbine koju
prirodna kretanja proizvode. Kada se to valjano ostvari
onda se jasno vidi da sva priroda tei duhu kao svom
ishodu, da ona postie svoje spasenje kroz prosvetljenog
ili samospoznatog oveka, da priroda postoji zbog nae
samospoznaje i slobode. To je druga faza u kojoj spontano
dolazi do prihvatanja svih prirodnih oblika i podravanja
sveg ivota u ljubavi koja daje sve od sebe. Iako izgledaju
suprotne, obe faze su neophodne za celovitost. Dobro
sprovedena prva, sma ostvaruje drugu. Kada se spozna
ono to uistinu Jeste, tada se To spontano i prihvata. Nema
samospoznaje bez prihvatanja onoga to se spoznalo. Ako
samospoznaju ne sledi ljubavno prihvatanje sveg postojanja, sa svim suprotnostima, to znai da se nije ni
spoznao duh koji postojanje omoguava i kome tei sve
to postoji, ve neto drugo. Naa duhovna sutina je ishod
kome tei sav ivot i cela priroda, pa zato svoju duhovnu
samospoznaju potvrujemo time to prihvatamo sav ivot i
postojanje. Ljubav prema svemu to postoji jedini je
78

nain na koji se izraava duh koji omoguava sve to

postoji, a koji je naa sutina.
ivot i sudbina fizikog tela samo su nain na koji
moemo biti svesni sebe, svog Sopstva koje nadilazi telo i
njegovo raanje i umiranje. Taj nain mora uvek biti individualan jer se svest o Sebi moe aktuelizovati jedino u
celovitoj linosti, a linost to moe biti samo ako je jedinstvena. Zato se ona uobliava samo u trodimenzionom
svetu gde je to jedino mogue. Jedinstvenost, kao uslov za
svest o sebi i integraciju linosti, obezbeuje stalno kretanje nebeskih tela koje nikada nije isto. Telo ima sudbinu,
i to samo zato jer se kree kroz trodimenzioni fiziki svet
koji ga je stvorio u svom linearnom vremenu, a s njim je i
um koji je odraz interakcije sa drugim telima. Um je
drutveni fenomen. Delovanja svoga tela i uma mi
doivljavamo kao svoja samo dok ne postanemo svesni
svog neuslovljenog Sopstva, koje je nezavisno od sve pojavnosti i prirodne nunosti. Uvek e dovoljna svesnost
pokazati, makar intuitivno, da ovo telo nije ba nae, kako
to slepo verujemo, jer ni veinu njegovih procesa ne
moemo da kontroliemo, ak ni da ih budemo svesni. Takoe e paljivije osveenje pokazati da ni ono to to telo
ini, ili mu biva uinjeno, nije ba nae u potpunosti. U
dubini due svako moe sebi priznati da je u svom telu zarobljen kao u kakvoj biolokoj maini, koja ga tlai i koja
vie radi po svojoj nameri nego po njegovoj. Svako je poinio neko zlo, i svako za sebe zna da nije po svojoj volji
bio zao, nego ga je neto nateralo da poini zlo, ako
nita drugo, ono splet okolnosti.
Niko nije kriv za ono to je uinio, jer sve ini
priroda. ovek je kriv samo zato to nije uinio dobro,
a mogao je, to nije uinio ono jedino to treba da uini,
79

a to je osveenje bia i otvorenost za duh koji bie

omoguava. Sva ovekova patnja poiva na ovakvoj
krivici.
Kada uz pomo astrologije neposredno sagledavamo stvari kakve jesu, bez posredovanja morala i ubeenja, moemo se pribliiti uvidu da je naa sopstvena bit
razliita od psihofizike pojavnosti. Taj uvid moe biti
znatno ubrzan nekom od drevnih ili savremenih praksi osveenja (meditacije) koje su nasleene iz religijskih i mistikih tradicija. Tako dolazimo do razumevanja odakle
nastaju sva delanja. Ako njega nema, onda se sve vidi naopako, pa se na toj osnovi i dela zlo i naopako. Razliitost
Sopstva od prirodnog zbivanja nije, naime, isto kao odvojenost dva razliita entiteta. Sopstvo je cilj sveg zbivanja i
oni se razlikuju samo kao proces i njegov ostvareni cilj.
Ovde je, dakle, re o vremenu. Vreme koje razdvaja Sopstvo od prirodnog zbivanja sastoji se od rada na osveenju. Vreme je relativno, moe da se rasprostre u
prostornost i oblikovanje zbivanja, i tada se sa trodimenzione povrine planeta vidi kao linearno vreme i sudbina
koja se odvija tokom vremena; a moe i da se same u
lini doivljaj i svest koja je ovde i sada. Kvalitet prisustva
svesti odreuje prirodu vremena, a s njim i prostornog oblikovanja, odnosno sudbinu. Vreme i prostor sveg zbivanja
saimaju se u svest, a rasprostiru kao objektivno oblikovani kosmos. Ovo znai da sudbina zavisi od prisustva
svesti, a ne od nekog odreenog delanja; smo prisustvo
svesti odreuje brzinu zbivanja i njegovu prirodu. Izmeu
ostalog, i trenutak kada e se neko roditi u skladu je sa
kvalitetom prisustva njegove svesti. Ovo takoe znai da
ne postoji mogunost objektivnog menjanja sudbine prema
elji, nego da je jedino reenje za svaku sudbinu osvestiti
80

onoga ko ima sudbinu, u odnosu na koga se ona zbiva, i

zbog koga se zbiva; onoga ko je svestan.
Svaka sudbina se dovrava u linosti i svaka na svoj
jedinstveni nain vodi do ocelovljenja linosti. Cilj svake
sudbine je, dakle, uobliavaje celovite linosti, i svaka se
sudbina moe razumeti jedino iz takve perspektive. Linost je olienje celine zbivanja i zato samo kroz nju celovitu duh neuslovljenosti, koji celo zbivanje omoguava,
moe pokazati svoje olienje.

81

Y
SLOBODA KAO LI^NOST
Kada iskustvo bivstvovanja dovoljno sazri kroz sve
suprotnosti tokom svoje karmike evolucije, ono u ljudskom obliku dolazi do suoavanja sa smislom svoga postojanja, i postojanja uopte. To suoavanje je poetak ocelovljenja linosti i praeno je uvek krizom. Ova egzistencijalna kriza moe da traje dobar deo ivota, a esto se
prenosi i kroz vie ivota. Sve dotle ovek nije celovit kao
linost, on je razdeljen na mnoge delove i suprotnosti.
Kako i na koji nain, pokazuje vreme njegovog roenja,
odnosno stanje prirode u trenutku kada je roen, jer ta priroda i njena dinamika su tvorci njegovih podela, a ne on
sam. On ih omoguava samo na indirektan nain, svojom
pasivnou i nespremnou da svesno prihvati uee u
zbivanju, da se diferencira od njegovog uslovljavanja. Sve
se zbivanje dogaa da bi u svesnoj linosti zadobilo olienje svoga smisla, zato ovek koji ne tei ovom olienju,
osveenju kao odgovoru na postojanje, ivi u egzistencijalnoj krizi a ne u pravom ivotu. Njegov ivot je patnja.
Patnja nije nita drugo do pritisak kojim priroda prisiljava
svest da se kristalie, proisti i integrie u linost, gde jedino moe biti dosegnut ishod bivstvovanja. U ovekovom
Sopstvu se otvara ishod bia, duh neuslovljenosti koji
omoguava da celog bia uopte bude, i cela priroda tei
tom svom ishodu. Jedino kroz ovekovu linost ona moe
82

da dosegne duh neuslovljenosti i bude autentina. Smisao

prirodnog zbivanja zavisi od celovite linosti, i zato se sve
uliva u nju, a ne obratno, linost prestaje da biva linost
kada je rob pirodnog zbivanja. Zato ovek pati ako remeti
tu iskonsku tenju sveg ivota, ako svoje uporite trai u
prirodi kroz objektivaciju njenog zbivanja, u objektima, u
ropstvu linearnog vremena gde se iskuava jedino
prolaznost svega. Tada ide protiv prirodnog toka i nije nikakvo udo to ga priroda udara tekim udarcima sudbine,
jer ona ga time odvraa od identifikacije s objektima i
navodi da jedino uporite nae u sebi smom, u integraciji
svog Sopstva, ne bi li tako postao olienje slobode koja
svemu postojeem daje autentinost i sm ivot, i tako
spase sva bia. ovekova jedina sudbina je da bude spasilac bia, da sveu i ljubavlju omoguava ivot, a ne da
bude njegov rob. Probuen ovek vidi da oduvek jeste
smo Sopstvo i da ne treba sebe da ini autentinim (da se
spasava), nego da se cela priroda isceljuje i postaje autentina kroz njega - kada je on probuen.
Smisao postojanja je u njegovom osveenju, a osveenje nije nita drugo do odgovor na ovu iskonsku
tenju smog postojanja. Ako odgovora nema, postojanje
je zaludno, izgleda destruktivno i bolno. Sutina svesti je u
dijalogu ili komunikaciji sa postojanjem. Zato bez linog
uea u bivstvovanju nema osveenja, a s njim ni smisla
postojanja. Lino uestvujemo samo kada ne sprovodimo
slepo impulse koji pristiu od Marsa, Meseca i ostalih
inilaca prirodnog uslovljavanja, koje nam detaljno pokazuje astrologija, nego im odolevamo i objektivno se odnosimo prema njima u interesu duha, a ne nagona. Uvek
kada u tome uspemo, otvara nam se put ka slobodi. Samo
nas takvi uspesi oslobaaju. Bez linog uea sudbina je
83

kao auto u pokretu u kojem voza spava. Nije zato neobino to se takva sudbina loe zavrava. Manji udarci pri
takvoj nesvesnoj vonji trebalo bi da probude vozaa, dok
jo ima vremena u njegovom fizikom ivotu. Ako tresne
u kraj svog ivotnog puta i dalje spavajui, nastavie da
drema i u sledeem ivotu. Onaj ko spava celog ivota
uvek se ali na zlu sudbinu, umesto da se probudi i vidi
kuda ide.
Dok je linost podeljena i njen dijalog sa postojanjem je podeljen, pa otuda i odgovori koje u takvom
stanju nalazi nisu zadovoljavajui. Samo celovita linost
ima celovit odnos prema ivotu i njegovom smislu. Prva
iskustva celovitog odnosa sa ivotom stiemo u svojim
odnosima sa blinjima, sa osobom koju volimo. Ali ne
samo sa voljenima, ve i sa svima s kojima smo u nekom
odnosu. Svakoga koga razumemo dovoljno duboko, spontano i zavolimo. Bez razlike, makar nam bio i neprijatelj.
Ljubav je jedina potvrda ispravnog razumevanja, i drugog
oveka i sveta uopte. Sveu zaista moemo videti bie
kakvo jeste, ali uvek objektivistiki, spolja, dok ga jedino s
ljubavlju moemo doiveti kakvo ono smo jeste u sebi i
po sebi. Ljubav je dublja od svesnosti, gde svesnost dolazi
do kraja, ljubav nastavlja. U dijalogu s drugim, i ljubavi
prema njemu, uimo se dijalogu prema celini koja sve
omoguava. Ona je u svima nama i spoznajui drugoga
spoznajemo nju. Tada drugi nestaje i jedino
samospoznaja preostaje. Jer, ono Jedno ne moe se direktno spoznati u drugome niti kroz drugoga. Drugi je bio
samo odraz Jednoga, motivacija za dijalog s njim. To
Jedno je nae Sopstvo i samo ga kao takvog moemo
svesno aktuelizovati. Na jedinstven i neponovljiv nain
kroz sebe smoga.
84

Ljubav je oseaj jedinstva s biem, njegovo potpuno prihvatanje. Ovo jedinstvo moramo najpre stei u
sebi. Sistematski moramo razvijati mo nepristrasnog
opaanja svih oseaja u telu, od trenutka kada nastaju, prijatnih i neprijatnih. Kada se neki oseaj ve razvije i potpuno nas obuzme, tada je kasno da ga nepristrasno posmatramo. Kada nauimo da ga opazimo na najfinijem nivou,
pri samom nastanku, tada neemo postati njegov rob,
videemo njegove uzroke u okolini, sebi, ili u tranzitu
neke planete. Kada nauimo taj prvi korak, nepristrasno
opaanje podsticaja u telu, oseajima ili umu, kakvi jesu
pri nastanku, tada moemo uiniti i drugi, a to je da ne
reagujemo spontano na njih. Ako bi spontano reagovali,
tada bi njima bili uslovljeni, ne bismo se razlikovali od tih
podsticaja i njihovih sadraja.1
Iskustvo pokazuje da se bivstvovanje kakvo jeste ne
moe nikada doiveti osmiljavanjem, jer tada vieno zavisi od toga kako je osmiljeno. Bivstvovanje se jedino
moe doiveti neposredno, bez osmiljavanja. Kada se
nita ne tumai ne moe se videti nita pogreno, nego
uvek onako kako jeste. U stvarnosti nita nije skriveno.
ovekov um je jedini entitet u itavoj prirodi koji ne vidi
stvari kakve jesu, nego mora da ih mukotrpno otkriva.
ovek se prosvetljuje kada otkrije da ne postoje nikakve
objektivne prepreke za njegovu umnu spoznaju, nego da je
sm um kao takav prepreka da njegovo individualno bie
prepozna apsolutno kao svoju bit. Nema razlika niti
1

O najop{tijim principima i nekim detaljima o na~inu kako se bi}e

neposredno do`ivljava i osve{}ava, videti u poslednjem poglavlju moje
knjige Smkhya. Zatim, William Hart: Umetnost `ivljenja, vipassana
meditacija po u~enju S.N.Goenke, Loznica, B.Milisavljevi}, 1994.
Tako|e i Njanaponika Tera: Budisti~ka meditacija, Novi Sad, 1988.

85

granica izmeu individualnog i apsolutnog bia, njih jedino um deli u svojoj uobrazilji. Um je uvek podeljen i
suen na pojedinano, dok je bie uvek celovito.
ovekovo bie zna sve jer je i sainjeno od svega, ono je
otelotvorenje svih principa i dimenzija prirode. Neposredno doiveti postojanje kakvo jeste znai doiveti ga s
celim biem i potpunim prihvatanjem kakvo jeste u svakom trenutku. To znai s ljubavlju. Ne postoji drugaiji
nain.
Sudbina je prirodni proces i ona nas uslovljava sve
dok ne steknemo dovoljno zrelosti da se svesno i neposredno suoimo sa zbivanjem kakvo jeste, i prepoznamo
svoju razliitost od njega. Tada ona prestaje. Ovo se najbolje vidi u procesu tumaenja horoskopa. Kada uz pomo astrologije postanemo svesni neke situacije, bilo da se
ona ve nalazi u naem karakteru ili tek treba da se dogodi
izvan, njeno ostvarenje se menja. Sm in nae svesnosti
uneo je promenu u procesu njenog ostvarenja. Da je nismo
postali svesni ona bi se neminovno ostvarila kao sudbina.
Smo prisustvo svesti promenilo je prirodu dogaaja i
pretvorilo ga u izazov za osveenje. Ako taj izazov
prihvatimo, tada to vie nee biti slepa nunost i sudbina,
ve deo nae zrelosti koji nas je uzdigao na neto vii nivo
svesti, i tako promenio na poloaj u zbivanju. Kao to u
prirodi postoje neki hemijski procesi koji se odigravaju
samo pri sunevoj svetlosti, a ne i u mraku, tako i smo
prisustvo svetlosti svesti menja procese unutarnjih i vanjskih dogaaja, ubrzava vreme njihovog ostvarenja i
usavrava njihov izraz.
Samo kada se na ovakav nain upotrebljava, astrologija pokazuje svoj pravi lik i najvie vrednosti. Ona je
tada nezamenljiva kao pomo u osveenju.
86

Do sada smo se sa zbivanjem uvek suoavali na

pasivan nain i posredno, preko nekih objekata i simbola,
uvek je to bila nesvesna reakcija, a ne svesna akcija.
Drutvo poseduje vie mehanizama za kontrolu pojedinaca, s kojima ih prisiljava da ostanu pasivni jer samo tako
mogu biti kontrolisani. Ono obiluje sredstvima za posredovanje sa postojanjem. Najvei posrednik je ideja Boga.
Umesto da budemo ispravni po svojoj svesti i zrelosti, mi
sluamo zapovesti nekog (najee jevrejskog) Boga. I ba
zato ih ne izvravamo jer se ne oslanjamo na sopstvenu
odgovornost i zrelost, nego na neto izvan, to nam je
nametnuto. Ispravnost ne moe biti spolja nametnuta, ak
ni od nekog Boga. ovek je to dokazao celom svojom
krvavom istorijom. Svi duhovni autoriteti, verski i nacionalni simboli, mitovi i rituali slue za posredovanje u odnosu s bivstvovanjem. Tome svakako slui i popularnodegenerisana astrologija. Razumljivo da je u ranijim
vremenima vee nezrelosti oveanstva bilo neophodno
postojanje takvih posrednika, kao to je detetu potrebna
pomo roditelja dok se smo ne osposobi da dela i razume
stvari. Ali, moramo ipak pretpostaviti da je ljudsko drutvo
u celosti bar malo napredovalo u zrelosti i da mu danas
nisu potrebni stari posrednici. Bar ne svi. Savremeni
mediji su stvorili nove i tako pokazali da su ljudi jo uvek
uveliko psihiki zavisni i nesamostalni, to se najvie
zloupotrebljava u politike svrhe.
Sutina sve kulture i duhovnosti je da ovek svoju
autentinost ne trai izvan sebe, preko vanjskih posrednika, preko religije ili bilo kakvih drugih verovanja, rituala, mitova, simbola i autoriteta, dakle, u nekoj objektivizaciji, nego da je nae u sebi, neposredno, u sopstvenoj
zrelosti, linim suoavanjem sa bivstvujuim, koje vazda
87

jeste naa Sopstvenost i autentinost, i odgovornim uestvovanjem u njemu (Luka, 17. 20-21).
Sudbina postoji samo za onoga ko nije celovit, ko
ne prihvata s ljubavlju sve to postoji, ko odbija makar i
najmanji oblik postojanja, ili ga prihvata posredstvom nekog ubeenja. Takav objektivizuje smisao postojanja izvan
pa zato i trai reenja u objektivnim promenama. Zato objektivna priroda i deluje uslovljavajue na njega, jer on je
identifikovan s njom. Samo je celovita linost svesna svog
Sopstva, svoje biti koja je jedno sa neuslovljenou koja
sve omoguava. Onaj ko eli da zna svoju sudbinu time
samo dokazuje da uopte nije svestan ni ko je on, ni ta je
ivot. Onaj ko je svestan sebe vidi da je cela priroda
Jedno, ma ta se u njoj dogaalo, i da je to Jedno njegova
bit nezavisna od pojedinanih dogaaja. Vidi da celu prirodu omoguava duh neuslovljenosti ili slobode, i da je
zato ona sama izraz te slobode, da u njoj nema uslovljenosti ni sudbine - ima je samo u umu koji nije
svestan ovakvog istinskog stanja bia jer vidi samo pojedinane aspekte postojanja. I zaista, pojedinani aspekti prirode odlikuju se suprotnostima i neskladom, kada se poistoveuje s njima ovek doivljava patnju i sudbinu, dok se
postojanje posmatrano samo kao jedna celina vidi kao
isto dobro i izraz neuslovljenosti. Da bi ovek tako video
postojanje, kao isto dobro u svim aspektima, mora sam da
bude celovit. Jer, kakvo je stanje njegovog postojanja, tako
e mu izgledati postojanje uopte.
Na takvog oveka astroloki zakoni vie ne deluju,
njega priroda vie ne porobljava i ne uslovljava njegovu
evoluciju. Ona je s njim zavrila posao, sada je on nezavisan, postao je linost, ovek. Sve dotle bio je neto to
treba oblikovati, to majka priroda mora da neguje i vaspi88

tava. Ona je to i inila sa svim suprotnostima, nemilosrdno

i blago, lepo i runo, ubijajui ga i oivljavajui mnogo
puta, sve dok nije shvatio da nije telo, da je sm odgovoran za svoju svesnost i da ne sme da je gubi zbog spoljanjih uticaja. Da je moe sauvati samo ako jedino
uporite nae u sebi smom. Kada to uini, situacija se
udesno preokree: kako cela priroda trai svoje isceljenje
i spasenje kroz probuenog oveka, kada on svesno odgovori toj tenji okreui se sopstvenoj integraciji, cela priroda poinje da mu u tome pomae, ak mu postaje i posluna u toj meri da to spolja izgleda kao da on poseduje
neke natprirodne moi s kojima daje i pomae ivot, a
ne trai ga za sebe. ovek tada postojanje doivljava kao
svest i blaenstvo. Sve individualne aspekte (svoga) postojanja, koje objektivno prikazuje astrologija u (njegovom)
natalnom horoskopu, dobre i loe, on doivljava kao
raznolike podsticaje za osveenje, a ne kao neto dobro
ili zlo. On vidi da je svaka mogua sudbina, odnosno
trenutna situacija, izazov za osveenje, i stoga ne nastoji
da bilo ta spolja menja, jer zna da se spoljanje situacije
menjaju sme u zavisnosti od stanja svesti subjekta koji ih
doivljava; vidi da sve ide svome cilju jer sve pripada celini, i zato se ne brine ni zbog ega; da je smisao svih spoljanjih deavanja da izazovu unutarnju zrelost i svesnost,
pa stoga nema nikakvog smisla najpre menjati spoljanjost. Kvalitet spoljanjih okolnosti menja se jedino
sopstvenom zrelou. Nikako drugaije. Sada je postao
probuen, celovit, a to znai olienje celine i njenog
smisla, neuslovljenosti ili slobode koja celinu omoguava.
Sma celina je nezavisna od pojedinanih zbivanja unutar
nje. Tako je i probuen ovek, kao olienje celine, nezavisan od svih zbivanja unutar prirode. Na njega vie ne de89

luje psihodinamika prostorvremena i njihova gravitacija

koja stvara sudbinu, jer gravitacija njegovog Sopstva je
sada nadmona. Po tome je slian Suncu. Ne trai vie
uporite u stvorenom biu, jer ga je naao u duhu koji bie
omoguava. Nije vie ono to ivot treba da oblikuje i
stvara, ve onaj koji stvara i zrai ivotom; jer duh koji sve
omoguava sada slobodno izbija iz njega.
On je tada slobodan od sudbine, ali ne u smislu da
je njen gospodar i da moe da radi ta eli. Naprotiv. On
nema cilja koji bi eleo, objekti za njega ne postoje jer on
je cilj svega to ivi, on je sada ishod svega i s ljubavlju
prihvata sva bia kakva jesu, isceljuje ih u smislu njihovog
postojanja smim svojim prisustvom i nenou.

90