Osnovna svrha drzave prema Platonu jeste sreca i dobrobit svih gradjana.

Platona ne zanima da pored postojecih oblika drzave sada razmislja o nekim

novim, vec zeli da na pitanje o idealnom drzavnom uredjenju odgovori tako
sto ce naci idaju drzave. Ideja drzave jeste ideja pravicnosti.
Sokrat se u razgovoru sa svojim ucenicima poziva na pesnicko odredjenje
pravicnosti. To je uredjenje po kome pravicnost nije nista drugo nego dati
svakom ono sto mu pripada. Svako od gradjanja mora da zauzme svoje mesto
u drustvu na osnovu nekih karakteristika koje poseduje. Covek mora da
zauzme mesto u drzavi na osnovu svojih sposobnosti.
Platon daje jednu slozenu analizu covekovih sposobnosti. On kaze da se
covekova dusa sastoji iz tri dela: umnog, voljnog (srcanog) i pozudnog.
U zavisnosti od toga koja od ovih sposobnosti u coveku dominira, svako od
gradjana treba da zauzme tacno odredjeno mesto u drustvu. Oni ljudi kod
kojih je najvise izrazena umna sposobnost treba da postanu vladari. Jer
drzava ce biti najuspesnija ukoliko se na njenom celu nadju najmudriji. U
koliko u coveku dominira umni deo on je u pravom smislu covek, u svim ostalim
slucajevima covek i nije covek. Na osnovu umnog dela covek jeste covek. Ljudi
u kojima dominira umni deo treba da budu vladajuci stalez koji ce biti
sacinjen od vladara. Vrlina koja treba da usmera i da omoguci da se uoblici
naglasenost umnog dela jeste vrlina mudrosti.
Pored toga imamo ljude kod kojih je izrazen onaj voljni ili srcani deo, oni
treba da zauzmu svoju ulogu kao vojnici ili cuvari drzave. Ovaj drugi stalez
takodje ima odgovarajucu vrlinu, a to je hrabrost.
Treci sloj predstavljaju ljudi kod kojih je najvise izrazen pozudni deo. Njihov
zadatak ce da budu zanatlije ili proizvodjaci koji ce omogucavati da drzava
funkcionise, tako sto ce proizvoditi orudje i sve sto je potrebno. Njima
odgovara vrlina cestitosti ili umerenost. Ova vrlina mu omogucava da svoje
sposobnosti upotrebi za dobro zajednice.
Kada se svako od ljudi razmesti prema svojim sposobnostima u odgovarajuci
stalez dolazi i cetvrta vrlina koja je ustvari ideja drzave, a to je pravicnost.
Platon kaze da prvi i drugi stalez nece imati pravo na svoju decu, vec ce sva
deca biti zajednicka. Covek koji ima nesto, a koji je pored toga i imucan i na
vlasti, on ce voditi racuna pre svega o onome sto je njegovo. Da bi se to
sprecilo, da bi vladar pre svega bio posvecen dobrobiti drzave, da bi bio
posvecen da brani svoju drzavu, oni nece imati svoju privatnu svojinu, vec ce
u upotpunosti biti posveceni zajednici kojoj pripadaju. Deca ce se tretirati
kao zajednica. Ovo je vazno zbog toga sto ukoliko dete iz klase vladara, npr
vladar i vladarka poseduje karakteristike za nize staleze, on nikako ne sme

ostati u stalezu vladara. Ona ce se automatski prebaciti u onaj stalez koji mu

odgovara. Zbog ovoga ja od pocetka vazno vaspitanje deteta. Platon kaze da
dva glavna vaspitanja treba da budu muzicko i fizicko vaspitanje. Za svakog
gradjanina vazna je fizicka gipkost tela. Vezbe kojima treba da se bavi ne
treba da budu vezbe nekog profesionalnog sportiste, treba da budu one
vezbe koje ce uciniti telo gipkim. Platon smatra da nam ne treba muzika koja
izaziva neka turobna raspolozenja , vec nam treba ona dobra muzika koja budi
ona plemenita osecanja, jer nista tako ne prodire u najskrivenije kutke duse
kao sto je to muzika. Platon kaze da uz muzike ide neko pevanje, pevaju se
razliciti narodni mitovi, ali i tu mora da se sprovede odredjena selekcija.
Smatra da ljudi sa losim tekstovima treba izbaciti iz drzave jer podsticu
mlade ljude da rade nesto sto ne bi trebalo da cine. Poslednjem sloju, Platon
ostavlja da mogu da poseduju neke svoje stvari, moraju da imaju neka
sredstva za rad. Platon je ostavio mogucnost da i zene mogu da budu u klasi
vladara. Platon kao i Pitagorejci ima jedno shvatanje koje se razlikuje od
ostalih shvatanja o ulozi zena u ono vreme.