W&N

Jane Johnson

Duhovi divljine
-BU&CW-

W&N

Autorka knjige Deseti dar pripoveda jo jednu egzotinu priu o potrazi za izgubljenom
ljubavi, dalekim predelima i avanturama koje traju generacijama.
Draga Izabela, na tavanu e pronai kutiju na kojoj pie tvoje ime...
Kada Izabelin otac, uveni arheolog, umre, za sobom ostavlja zagonetku. Ona u jednoj
kutiji pronalazi tajanstveni afriki medaljon zbog kojeg je prinuena da poe u daleki
Maroko. Kada na putu umalo nastrada, poinje da sumnja da se upustila u previe opasnu
avanturu. Meutim, Taib, ovek koji ju je spasao, poznaje peane sprudove i narode koji
ive u pustinji i ponudie joj pomo u otkrivanju neverovatne istorije medaljona.
Putem koji vodi preko uarenog pustinjskog peska, Putem soli, Izabelina pria preplie
se sa priom o nomadskoj princezi Marijarti i njenom ljubavniku. Medaljon koji Izabela
nosi skriva povest o ranjenim duama i ljubavi koja je uspela da procveta ni iz ega.

-BU&CW-

W&N

Ovo je mrtva zemlja

Ovo je zemlja kaktusa
Ovde se kamena oblija
Ka nebu diu i zavet primaju
Od okopnele ake pokojnika...
T. S. Eliot, uplji ljudi

So je dua pustinje.
Poslovica naroda Sahravi

Zar jedan narod mora da nestane da bismo

saznali za njegovo postojanje?
MANO DAJAK (1949-1995),
BORAC ZA SLOBODU I PREGOVARA

-BU&CW-

W&N

1.

Kad sam bila mala, imala sam vigvam u dvoritu iza kue: kruni komad tankog utog

pamuka prebaen preko stuba od bambusa i koiima privren za travnjak. Kad god bi se
moji roditelji posvaali, odlazila sam tamo. Leala bih na stomaku, prstima pritiskajui ui i
netremino zurei u crvene ivotinjske obrise naslikane na blistavoj ukrasnoj borduri, sve
dok oni ne bi poeli da poskakuju i tre i dok mi se ne bi uinilo da vie nisam bila u vrtu
ve da sam stajala na nekoj nepreglednoj ravnici, nosei konu tuniku sa resama i ptije
perje zataknuto u kosu, poput indijanskih ratnika iz filmova koje sam gledala svakog
subotnjeg prepodneva u bioskopu koji se nalazio malo dalje niz put.
ak i u tom nenom dobu lepe sam se oseala u svom malom atoru nego u roditeljskoj
kui. Taj ator je predstavljao moju teritoriju. Bio je jednako velik kao i moja mata, koja je
bila beskrajna. Nasuprot tome, gregorijanska kua u kojoj sam odrasla, uprkos svojoj
grandioznosti i prostranosti, delovala mi je skueno i zaguljivo. Ona je bila
pretrpana stvarima i ogorenjem mojih roditelja. I moj otac i moja majka bili su arheolozi.
Oboje su bih zaljubljeni u prolost tako da su svoj ivot provodili meu kutijama punim
poutelog papira i prastarih pranjavih predmeta, meu krhkim tronim ljuturama
izgubljenih civilizacija. Nikada nisam shvatila zato su uopte odluili da me imaju. ak i
da su dobili neku neverovatno tihu bebu, neko starmalo i besprekorno vaspitano dete, ono
bi moralo da narui tu vetaku, gotovo muzejsku mirnou kojom su se okruili. Moji
roditelji su u toj kui iveli potpuno odvojeno od ostalog sveta, u mehuru u kome su estice
praine plutale poput lanih snenih pahulja u staklenoj boinoj kugli. Nipoto nisam bila
dete koje se uklapalo u takav nain ivota. Oduvek sam bila divlje stvorenje, buno i
haotino i neukrotivo. Vie sam volela da se preputam deakim nestalucima nego da se
zabavljam igrama koje su bile tipine za veinu devojica. Naravno, imala sam lutke, ali su
mi one najee sluile zato da im odrubljujem glavu i da im skidam skalp, ili da ih
pokopam negde u dvoritu i potom potpuno zaboravim na njih. Uopte me nije zanimalo da
pravim pomodarsku odeu za minijaturne ruiaste manekenke sa plastinim insektoidnim
telima i blistavom kosom kojima su ostale devojice bile tako opsednute. Nisam bila
zainteresovana ak ni za vlastitu odeu. Daleko vie sam volela da pravim prake i
projektile od blata i da jurcam sa deacima sve dok me slabine ne bi zabolele od
istovremenog smeha i iganja, da sa svojim drugarima pravim skrovita i da polugola
trkaram unaokolo, ak i usred zime.
Divljakuo mala! jetko bi procedila moja majka, prekorno me pljesnuvi po zadnjici.
Za ime boje, Izabela, zato neto ne obue?" Izgovarala je te rei sa najveom strogou
koju je mogla da prenese svojim utogljenim francuskim naglaskom, kao da je smatrala da
e korienjem pimog oblika mog starinskog imena u mene uspeti da ulije malo
civilizovanog ponaanja. Ali ta tehnika nikada nije palila.
Drugari su me zvali Izi, to je odgovaralo mojoj haotinoj prirodi, tako bunoj i
uurbanoj da je predstavljala pravo iskuenje za sve oko mene.
U bati iza nae kue moji drugari i ja smo se igrali kauboja i Indijanaca, Zulu ratnika,
kralja Artura i Robina Huda, naoruani zamiljenim lukovima i strelama i tapovima od
-BU&CW-

W&N

bambusa ukradenim iz parcele sa povrem koje smo koristili kao maeve i koplja. Kada
smo se igrali Robina Huda, uvek sam insistirala da budem neki od ervudskih veseljaka, pa
ak i erif od Notingama bilo ta, samo ne Ledi Marijana. U svim verzijama legende na
koje sam do tada nabasala uloga Ledi Marijane se svodila iskljuivo na to da bude zatoena
i/ili izbavljena, to mi nije delovalo naroito privlano. Uopte mi se nije dopadala pomisao
da izigravam ucveljenu zatoenicu. elela sam da se rvem i da se bijem motkama, kao to
je dolikovalo jednoj divljanoj maloj mukarai. Sve to se deavalo krajem ezdesetih i
poetkom sedamdesetih godina, pre nego to je borba za enska prava transformisala Ledi
Marijanu, Gvinevru, Arven i ostale pomirljive heroine iz drevnih legendi u prodorne i
temperamentne ene od akcije. Osim toga, u poreenju sa bledim i lepukastim
devojicama iz mog okruenja, bila sam previe runa da bi mi zapala uloga heroine. Ali,
uopte nisam marila za to. tavie, bilo mi je drago to sam bila runa. Imala sam gustu
crnu kosu, prljavu kou, grumenie zemlje ispod noktiju i uljeve na stopalima i taj imid
mi je savreno odgovarao. Kako sam samo vritala kada bi me majka odvukla na kupanje i
kada bi me napala rajt antiseptinim sapunom ili pokuala da razmrsi moju raupanu kosu.
Ako bi se u naoj kui u to vreme zatekli gosti, to se povremeno deavalo, majka bi ih
nonalantno upozorila: Ne obraajte panju na urlike. To je naa Izabela. Uasno mrzi da
pere kosu.
Neko ko me je upoznao u to doba nikada ne bi mogao da pretpostavi u kakvu u enu
izrasti tri decenije kasnije.
Onog dana kada sam otila do advokatske kancelarije kako bih preuzela pismo koje mi je
otac ostavio u svom testamentu nosila sam klasian armani kostim i prada potpetice. Moja
neukrotiva kosa je bila podiana i oblikovana u urednu bob frizuru koja je dopirala do
ramena. Na licu sam imala diskretnu i ekspertski nanesenu minku. Blato ispod noktiju je
bilo zamenjeno praktinim etvrtastim francuskim manikiram. Bio je to krajnje ironian
obrt. Sada sam u javnosti nastupala u stilu koji bi moja majka zduno podrala da je jo
iva. ak je i meni samoj, nakon to sam prevalila taj dug i mukotrpan put od prljave male
huliganke koja sam nekada bila do besprekomo doterane poslovne ene u koju sam se
pretvorila, bilo teko da izmirim ta dva aspekta svoje linosti.
Pismo koje mi je advokat uruio bilo je kratko i zagonetno, to je bilo sasvim primereno
jer je moj otac bio nizak i zagonetan mukarac. U pismu je stajalo:
Draga moja Izabela,
Znam da sam te strano razoarao, i kao otac i kao ovek. Uopte ne traim da mi
oprosti, pa ak ni da me razume. Ono to sam uinio bilo je pogreno: znao sam to onda,
ba kao to znam i sada. Jedna loa odluka neminovno vodi ka sledeoj looj odluci,
stvarajui lananu reakciju koja se zavrava istom katastrofom. Iza te katastrofe poiva
pria koju treba ispriati, ali nije na meni da to uinim. To je pria koju e morati sama da
sklopi jer ona pripada tebi, tako da ne elim da je tumaim u tvoje ime niti daje upropastim
kao to sam upropastio sve ostalo. Zbog toga ti ostavljam kuu: i jo neto pored toga. Na
tavanu e pronai kutiju na kojoj je ispisano tvoje ime. U toj kutiji se nalaze svojevrsne
smernice" za tvoj ivot. Znam da si oduvek oseala da se nalazi u izvesnom raskoraku sa
svetom u kome si se obrela i da ja snosim bar polovinu krivice za takvo stanje stvari, ali si
dosada moda uspela da se izbori sa tim. Ako je zaista tako, onda zaboravi na ovo pismo.
Uopte nemoj da otvara kutiju. Prodaj kuu i sve to se nalazi u njoj. Ne budi usnule zveri.
Nastavi dalje sa mirom, Izabela, i sa mojom ljubavlju, koliko god malo ona vredela.
Entoni Treslav-Foset
Proitala sam to pismo u advokatskoj kancelariji u Holbornu, na deset minuta ustrog
hoda od kancelarije u kojoj sam radila kao dobro plaeni raunovoa u poreskom odseku,
-BU&CW-

W&N

praena radoznalim pogledima advokata i njegovog zapisniara. U koverti sam takoe

pronala sveanj kunih kljueva na dotrajalom konom privesku.
Da li je sve u redu? upitao je advokat vedrim tonom. Bilo je pomalo udno postaviti
takvo pitanje nekome ko je upravo izgubio oca, mada dotini advokat verovatno nije znao
da oca nisam videla punih trideset godina, bar ne licem u lice.
Toliko sam drhtala da sam jedva uspela da doem do rei. Da, hvala vam, promucala
sam, nezgrapno unuvi pismo i kljueve u svoju tanu. Prikupivi poslednje atome
odlunosti, uputila sam mu osmeh koji je bio tako blistav da bi zaslepio ak i samu lepu
Pravdu.
Advokat uopte nije pokuao da prikrije da je bio razoaran to mu nisam otkrila sadraj
pisma. Tada mi je pruio fasciklu sa dokumentima i poeo veoma brzo da govori.
Dok je priao elela sam samo jedno: da to pre izjurim napolje. Morala sam da izaem
na sunevu svetlost. Morala sam ponovo da budem pod vedrim nebom. Imala sam stravian
oseaj da zidovi kancelarije, sa policama prepunim knjiga i masivnim vitrinama sa pravnom
dokumentacijom, poinju da zbijaju obru oko mene. Termini kao to su potvrda
punovanosti" i zamrznuti rauni i zakonski proces" svom silinom su se obruavali na
mene, kao izluujue zujanje muica u zadnjem delu lobanje. Pre nego to je advokat
dovrio svoje izlaganje mahnito sam otvorila vrata, izala u hodnik i potrala niza
stepenite.
Kada nas je otac napustio, imala sam etrnaest godina. Uopte nisam plakala. Nisam
prolila nijednu suzu. Njegovo odsustvo je u meni podstaklo lavinu zbrkanih emocija.
Mrzela sam ga i prezirala to je pobegao i ostavio nas da se same probijamo kroz ivot. Ali
sam, uprkos tome, povremeno patila od munjevitih acaja tugovanja za ocem kakav je on
ponekad umeo da bude, istovremeno oseajui olakanje to vie nije tu. Nakon njegovog
odlaska ivot je postao laki, mada hladniji i siromaniji. Moja majka nije ispoljavala tugu
zbog njegovog odlaska, mada ju je sigurno oseala. Ona nije otvoreno pokazivala svoje
emocije, zbog ega nikad nisam mogla da je shvatim. Ona je za mene, do poslednjeg dana
svog ivota, ostala ista misterija. Ja sam daleko vie podseala na oca, koji je imao
vulkanski temperament i naprasitu narav. Za razliku od nas dvoje, majka je bila savrena
Ledena Kraljica, hladna i utiva, zainteresovana samo za lice koje je ovek okretao prema
svetu. Kada se upustila u avanturu roditeljstva, sebi je stavila u zadatak da nadzire moje
napredovanje u koli, moj izgled, moje manire. Smatrala je vulgarnim otvoreno ispoljavanje
oseanja, tako da su moji izlivi radosti i besa sigurno predstavljali strano razoaranje za
nju. Prema meni se ophodila na nain koji bi se mogao opisati kao meavina hladnog
nestrpljenja i potisnute ozlojeenosti, veno mi nameui svoje ispravke i ogranienja, kao
da sam bila upalireno stablo kruke koje je neprestano moralo potkresivati kako bi se
razvijalo na dolian nain. Dugo godina sam ivela u ubeenju da su sve majke bile takve.
Meutim, jednog dana kada sam se vratila iz kole, u kui sam osetila drugaiju
atmosferu, neki teak pretei naboj, kao da je unutra vrebala elektrina oluja. Zatekla sam
majku kako sedi u polutami, iza navuenih zavesa. Jesi li dobro?" upitala sam, naprasno
prestravljena pomilju da sam bila nadomak toga da izgubim i drugog roditelja.
Povukla sam zavese u stranu i otra popodnevna svetlost preplavila je sobu, izbrisavi
crte sa njenog lica i pretvorivi ga u belu spljotenu kabuki masku, u neko strano i
uznemiravajue prisustvo. Ta bezlina ena se nakratko zagledala u mene kao da je pred
njom potpuni tuinac. A tada je konano prozborila: Nas dvoje smo se divno slagali dok ti
nisi kroila u na ivot. Jo kad sam te prvi put uzela u naruje, znala sam da e sve
upropastiti." Nakratko je zautala. ovek moe da nasluti takve stvari. Rekla sam mu da
ne elim decu, ali on je morao da istera po svome." Kada me je prostrelila svojim tamnim
oima, bila sam uasnuta nemom zlobom koja je izbijala iz njih.
Usledila je duga muna tiina, u kojoj sam ula samo divlje otkucaje vlastitog srca.
-BU&CW-

W&N

Majka se tada osmehnula kao da se nita nije desilo i poela da pria o rododendronima koji
su rasli u naem vrtu.
Sutradan je nastavila da se ponaa u uobiajenom maniru. Prekorno je zacoktala jezikom
zbog moje neuredne uniforme (zaspala sam u njoj, zbog ega je delovala zguvano i
aljkavo) i pokuala da me natera da je skinem kako bi mogla da je ispegla, ali sam po
kratkom postupku mugnula kroz vrata. Od tog dana ivela sam kao da hodam po povrini
zamrznutog jezera, prestravljena pomilju da bi taj krhki prividni oslonac mogao svakog
asa da popusti i da me povue u mutne dubine koje sam nazirala ispod ledene kore.
Naravno, niko sa strane nije znao koliko je udan i zategnut bio na odnos: ko je to mogao
da primeti i ta se uopte moglo rei o tome? Naputena od oca, i prestravljena
uasavajuom prazninom koju sam nazirala u dui svoje majke, shvatila sam da sam bila
preputena samoj sebi. I zato sam, kako su godine odmicale, svojski nastojala da postanem
to nezavisnija, ne samo u finansijskom ve u svakom moguem smislu, da sebe izolujem
od potrebe i elje i bola i da oko sebe stvorim zatitni mehur koji niko nee moi da probije.
Ali sam te veeri, kada sam za kuhinjskim stolom ponovo proitala oevo pismo,
shvatila da je taj mehur bio na rubu rasprsnua.
Zaboravi na ovo pismo. Uopte nemoj da otvara kutiju. Prodaj kuu i sve to se nalazi u
njoj. Ne budi usnule zveri...
Da li je na ovom svetu ikada bilo napisano pismo koje je nekoga stavilo na takve muke?
Na staje moj otac mislio kada je pomenuo usnule zveri? Ta fraza je poela da me
proganja poput komara, istovremeno me ispunjavajui nekim tajanstvenim, duboko
ukorenjenim uzbuenjem. ivot mi je predugo bio ukalupljen i otupeo, ali sam osetila da je
na pomolu neka krupna promena.
Kada sam narednog jutra otila u teretanu, punih sat vremena sam trala i cupkala i
skakala i dizala tegove, svesno se trudei da se to vie izmorim. Potom sam se istuirala,
obukla anel kostim i stigla u kancelariju tano u deset do devet, kao to sam inila svakog
radnog dana. Tamo sam ukljuila kompjuter, prelistala svoj rokovnik i napravila spisak
dnevnih zadataka, odreujui termin za svaki od njih i rangirajui ih po prioritetu.
Sebi sam jo odavno stavila u zadatak da osiguram sve aspekte svog ivota, a kao to je
Bendamin Frenklin svojevremeno rekao, u ovom ivotu nita nije sigurno izuzev smrti i
poreza. Poto nisam bila oduevljena pomilju da se bavim pogrebnikim biznisom,
opredelila sam se za ovo drugo. Nakon to sam se zaposlila kao poreski savetnik u jednoj
dobrostojeoj kompaniji, moj ivot je poeo da se odvija po glatkom ustaljenom ablonu.
Gotovo svakog dana naputala sam kancelariju u pola sedam, sputala se do metroa i
hvatala voz koji e me prebaciti do kue. Tamo bih spremila jednostavan obrok i provela
vee itajui neku knjigu i gledajui vesti na TV-u pre nego to bih se negde oko jedanaest
potpuno sama sruila u krevet. Povremeno sam odlazila do grada da se naem sa nekom
prijateljicom ili sa nekim strancem. Ponekad sam odlazila do zatvorenog alpinistikog zida
u Vestveju ili Kaslu, gde sam se pentrala kao demon: bio je to jedini ustupak prema onoj
staroj izgubljenoj Izi koja je ostala zatoena negde duboko u meni. ivot mi se godinama
odvijao po tom nepromenljivom obrascu.
Prekinula sam sve spone sa onom devojicom koja sam nekada bila. Sve spone izuzev
prijateljstva sa Iv.
Iv sam upoznala kada sam imala trinaest godina, u vreme kada se ona sa svojim ocem
doselila u na kraj. Iv je bila sve ono to ja nikada nisam mogla da budem. Bila je lepa,
zabavna i prefmjenija od ostalih adolescenata iz mog drutva koji su u to vreme buili ui
zihernadlama i pokuavali da uhvate poslednji voz za okasnelu pankersku revoluciju. Iv je
nosila autentine vestvud pantalone sa lancima i pocepane majice koje su bile volebno
vesto vezane oko struka. Zahvaljujui takvim detaljima i kosi koja je bila uta poput
maslaka, izgledala je kao pljunuta Debi Hari. Svi su voleli Iv, ali je ona iz nekog razloga
ba mene odabrala za svoju prijateljicu. I zato sam se tog prvog subotnjeg jutra nakon to
-BU&CW-

W&N

mije advokat uruio oevo eksplozivno oprotajno pismo upravo njoj obratila za pomo.
Svrati do mene, rekla sam. Treba mi moralna podrka."
Sa druge strane telefonske veze zaula sam zvonak odjek njenog smeha. Plaim se da si
se obratila na pogrenu adresu! Za pola sata dolazim kod tebe da ti pruim krajnje
nemoralnu podrku. Tako e biti mnogo zabavnije."
Iv je neto ranije zajedno sa mnom prisustvovala sahrani, gde je plakala sve dok joj oi
nisu postale podbule i zakrvavljene, dok je moje lice tokom itavog obreda ostalo
nepomino kao kamen. Ljudi koji nas nisu poznavali sigurno su mislili daje ona Entonijeva
erka. Tvoj tata je bio tako fin ovek", rekla je Iv tog subotnjeg jutra, zamiljeno okreui
olju sa kafom. Sea se kada mi je Tim Fleming onako bezono slomio srce?"
To se desilo u vreme kada smo imale trinaest godina. Tim Fleming je bio etiri godine
stariji i imao je dugu kosu, drzak osmeh i konu jaknu. Devojke koje su izlazile sa njim su
naprosto traile nevolju, a to je bilo upravo ono to je Iv elela i to je na kraju i dobila.
,,Ko bi to mogao da zaboravi?" rekla sam, rairivi usne u osmeh.
Tvoj otac me je prostrelio onim pogledom... zna ve." Iv je naherila glavu i zakiljila
na jedno oko, oponaajui onaj upitni, blago podrugljivi izraz na licu mog oca koji je u
njenoj interpretaciji, uprkos apsurdnoj iskarikiranosti, delovao neobino verno. Zna,
prava je teta da tako lepa devojka poput tebe trai vreme na takvog bilmeza, rekao je. Kada
sam ula kako izgovara tu re onim neverovatno uglaenim akcentom, morala sam da
prasnem u smeh. Kada sam sledei put nabasala na Tima, rekla sam mu upravo to, sea se?
Neu vie da traim vreme na bilmeza poput tebe!"
Dobro sam se seala tog dana. Tim Fleming je, zajedno sa svojim ortacima, te subote
visio ispred lokala u kome su se prodavali kebabi. Iv se ustremila pravo ka njemu i oitala
mu zasluenu bukvicu dok joj se plava kosa vijorila u vazduhu poput barjaka. Izgledala je
tako zanosno i prkosno da sam bila ponosna na nju. Pa ipak, njene uspomene na mog oca se
najee nisu poklapale sa onim to je ostalo urezano u mom seanju.
Iv je dvaput zaredom proitala poruku iz testamenta, a tada se zamiljeno namrtila.
Uvrnuto", konano je izustila, vrativi mi pismo. Znai, ostavio ti je neku kutiju na
tavanu? Misli da e unutra zatei sparueni le svoje majke? Ko zna, moda uopte nije
umrla u Francuskoj", dodala je, napravivi gotsku grimasu. Krejon ispod levog oka bio joj
je razmazan, to me umalo nije nateralo da ispruim ruku i obriem tu nedolinu mrlju ne
iz nekog lezbijskog poriva ve iz puke elje da joj lice izgleda urednije.
Hej, samo se zezam! Naravno da se vratila u Francusku!"
im sam se upisala na univerzitet, moja majka je, kao da se time otarasila poslednje
trunke odgovornosti prema meni, prodala svoj deo kue mom ocu za neku astronomsku
cifru (sve do tada uopte nisam znala da su njih dvoje ostali u kontaktu) i preselila se u
Francusku. Tamo sam je dvaput posetila pre nego to je umrla. Oba puta je bila distancirana
i utiva kao da smo bile samo sluajne poznanice. Oba puta sam mogla da nazrem tamne
senke koje su plutale ispod njene staloene fasade i znala sam da e te senke, ako izrone na
povrinu, pokazati svoje udovine zube i svoju ruilaku mo. Nakon toga sam, verovatno
na obostrano olakanje, odluila da joj vie ne dolazim u posetu.
Iv mi je uteno spustila ruku na miicu. Kako se osea povodom svega toga?"
Pojma nemam." To je bila istina.
Ma hajde, Iz! To sam samo ja, emocionalna olupina po imenu Iv. Sa mnom ne mora da
bude tako stegnuta."
Da budem iskrena, bila sam pomalo okirana kada sam ula da je mrtav. Kad sam ga
poslednji put videla na TV-u, izgledao je prilino krepko. U svakom sluaju, novac od
prodaje kue dobro e mi doi."
Iv je na trenutak delovala zaprepaeno, ali se bre-bolje pribrala i razvukla usne u
utean usiljen osmeh, kao da je razgovarala sa trogodinjim detetom koje je nehotino (ili
moda namerno) zgazilo abu. Verovatno si jo uvek otupela od oka. Neki ljudi mogu
odmah da pojme punu teinu smrti, a drugima je potrebno vie vremena. Bol e doi
-BU&CW-

W&N

kasnije."
Pravo da ti kaem, Iv, isto sumnjam da u osetiti bol. On je nestao iz mog ivota kada
sam imala etrnaest godina. To prokleto pismo predstavlja njegov prvi i jedini pokuaj da
stupi u kontakt sa mnom. Kako bi se ti oseala da ima oca koji ti je uradio tako neto? Bez
obzira na njegovo bogatstvo."
Moj otac je moda okonao ivot kao bogat ovek, ali ga svakako nije tako zapoeo.
Arheologija ne spada u onu vrstu delatnosti koje oveku omoguavaju da zgrne velike pare.
On je gajio istinsku strast prema antikoj prolosti, to ga je navelo da odbaci moderan svet
kao krajnje neprihvatljivu opciju, to nije bio naroito iznenaujui stav za mladia koji je
odrastao u godinama neposredno nakon Drugog svetskog rata, zasut priama o uasima i
monstruoznostima koje su izbile na povrinu nakon osloboenja. Kada je tokom pedesetih
godina na jednom iskopavanju u Egiptu upoznao moju majku, u depu je imao jedva toliko
para da plati jedan obrok. Ona je, sa druge strane, poticala iz francuske aristokratske
porodice u ijem se posedu nalazila raskona kua u parikom prvom arondismanu i
mali chateau 1 u Lotu. Zajedno su putovali po svetu, od jednog do drugog arheolokog
nalazita. Posetili su iskopani zigurat u Dur Untau i nakratko se pridruili Kelsovoj
ekspediciji u Betelu. Videli su kako u Jerihonu ispod zemlje izranjaju neolitske lobanje sa
misterioznim gipsanim licima i zajedno se divili ruiastom gradu Petri. Videli su
Imhotepovu stepenastu piramidu i grad mrtvih u Sahari. etali su meu ruevinama rimskog
Volubilisa i posetili drevnu prestonicu Hogara u Abalesi. Njih dvoje su, kao to su voleli da
kau, bili akademski nomadi u venoj potrazi za znanjem. A tada sam se ja umeala i
stavila taku na njihove uzbudljive pohode.
Moj otac se zaposlio kao istraiva ba u vreme kada je televizija, kao novi medijum,
krenula u osvajanje sveta. Uskoro je svaka porodica u Britaniji poela da zasniva svoj
veernji ivot oko televizijskog prijemnika. Nedugo nakon toga je usledio srean obrt u
njegovoj karijeri.
Moj otac je uleteo kao zamena za voditelja koji je otiao na bolovanje, to mu je
omoguilo da dobije svoju prvu jednoasovnu emisiju. Dobro se snaao u tom poslu.
Zahvaljujui svom blago starinskom, akademskom nastupu, odmah je stekao naklonost
publike. Bio je nenametljivo lep, to mu je omoguilo da privue panju oba pola. ene su
ga sa uivanjem posmatrale, a mukarci su ga rado sluali. Dok je govorio o svojim
omiljenim temama, odisao je gotovo zaraznim entuzijazmom. Postao je Dejvid Atenboro u
svetu arheologije. Imao je talenat da istoriju uini zabavnom, a Britanci su oduvek bili
zaljubljeni u istoriju ijem su oblikovanju, po vlastitom uverenju, uveliko doprineli. Na
ekranu je zraio neodoljivom srdanou i oduevljenjem to je sa televizijskim
auditorijumom mogao da podeli svoju najdublju strast. Seam se kako je jednom prilikom
sablaznuo kustosa Britanskog muzeja kada je usred emisije isprobao kacigu otkrivenu u
Saton Huu koja mu se zaglavila na temenu. Drevni ljudi su bili sitniji nego mi, promrmljao
je, jedva uspevi da skine kacigu koja je njegovu tamnu kosu pretvorila u gnezdo treih
pramenova. Ljudi su ga voleli zbog takvih gafova. To mu je pomagalo da u oima publike
deluje kao obian i pristupaan ovek i da tematiku svojih emisija uini prijemivom za
irok auditorijum. Bilo mi je strano udno da posmatram kako moj otac eta i govori na
TV ekranu ak i toliko godina nakon to je nestao iz naih ivota, kao da se apsolutno nita
nije desilo. Najgore od svega bilo je to to nikad nisam mogla da pretpostavim gde i kada e
ponovo iskoiti. On je postao javna institucija, neto kao nacionalno blago. Bilo je relativno
lako izbegavati programe o istoriji i arheologiji, ali ako bih odluila da pogledam reportau
o nekoj akciji za prikupljanje humanitarne pomoi za stanovnike neke zabaene provincije
u Africi, on bi naprasno izronio na ekranu, klizei prstima kroz svoju divlju razbaruenu
kosu i strasno molei gledaoce da pomognu svojim prilogom.
,,Hajde, rekla je Iv, skoivi na noge i zgrabivi svoju tanu. Idemo do kue. Kada je
1

Chateau (fr.), dvorac, zamak, vlastelinska vila. (Prim, prev.)

-BU&CW-

W&N

primetila moju grimasu brzo je dodala, Treba da napravimo procenu pre nego to oglasi
da je kua na prodaju. Zna ve, da osmislimo instrukcije za agente, da vidimo ta treba
raistiti... takve stvari. To e pre ili kasnije morati da obavi, pa je najbolje da previe ne
odugovlaimo kad sam ve ovde. Ako se dobro seam, traila si moralnu podrku?
Zagledala sam se preko njenog ramena ka pokislom dvoritu u kome su se dve make
odmeravale obazrivim pogledima. Jedna je stajala na zidu, a druga na vrhu upe, sa uima
priljubljenim uz lobanju. Prugasti macan koji je stajao na zidu je izgledao kao da se
priprema za skok. Brzo sam prila prozoru i lupnula po staklu. Obe ivotinje su se okrenule
i zapiljile se u mene preteim utim oima. Maka na krovu upe se uspravila i istegla prvo
zadnje, a potom i prednje noge, a onda je vesto skoila na zemlju. Prugasti macan je
ravnoduno poeo da lie ape. Ljudi. ta su oni znali?
Tada sam se naprasno setila maka koga smo uvali dok sam bila mala. Zvali smo ga
Maks, to je bilo skraeno od Doktor Maksimus ibn Arabi. Bila je to gipka zverica sa
ogromnim uima i glatkim crvenkastosmeim krznom nalik krznu afrike lisice koja se
obino izleavala u mom bazenu sa peskom na dnu bate, kiljei na suncu kao da se obrela
u nekoj siunoj a opet beskrajnoj pustinji. Kada sam imala osam godina, upitala sam oca
zato na maak ima tako udno ime. Make mojih drugara su imale obina opisna imena
kao to su Gara ili Flekica ili arapica. ak ni to nije njegovo pravo ime, objasnio je moj
otac sveanim tonom, kao da mi je otkrivao jednu od najdue uvanih svetskih tajni. Niti
je to obian maak. Ovaj maak predstavlja reinkarnaciju jednog drevnog uenjaka, tako da
njegovo puno ime glasi Abu abd Alah Muhamed ibn Ali ibn Muhamed ibn al Arabi al
Hatimi al Tatai, zbog ega ga skraeno zovemo Maks. Naravno, ak ni tako iscrpno
objanjenje nije uspelo naroito da me prosvetli, ali sam nakon toga, kad god bi se Maks
zagledao u mene, imala oseaj da me njegove oi posmatraju kroz veo mudrosti sticane
tokom nebrojenih vekova. Neko drugo dete bi se moda osealo neprijatno u prisustvu tako
tajanstvenog stvora, ali sam ja bila opinjena tom spoznajom. Leala bih u vrtu sa Maksom,
priljubljujui svoj nos uz njegov i pokuavajui da ustanovim da li je njegova mudrost
mogla da premosti meurasni jaz koji je zjapio izmeu nas. Jo odavno sam zaboravila na
tog maka, kao i na oseaj magije i nade i mogunosti koji je on pobuivao u dui deteta
koje sam nekada bila.
Tog dana, kada sam se nakon toliko godina ponovo setila Maksa, shvatila sam da sam
postala sasvim drugaija osoba u odnosu na onu naivnu i nepodozrivu osmogodinjakinju.
A opet, moda njena senka i dalje vreba pod strehom kue u kojoj sam provela svoje
detinjstvo, ekajui da se ponovo sjedini sa mnom. Dobro", rekla sam, proeta naprasnim
oseanjem da sam upravo donela neku veoma vanu odluku. ,,Idemo.

-BU&CW-

10

W&N

2.
Krenule smo mojim kolima. U retkim situacijama kada
sam doputala da me drugi voze, desno stopalo mi je
neprestano lebjdelo nad fantomskom pedalom za koenje.
Nervozno sam krgutala zubima, jedva se obuzdavajui da ne
poviem ,,Pazi! ili Svetio se menja! U retrovizoru sam krajikom oka posmatrala ostale
uesnike u saobraaju, predviajui svaki njihov potez. Prsti su me svrbeli od elje da
promenim brzinu ili zgrabim volan. Termin oputeni suvoza" je u mom sluaju bio
potpuno neprimenljiv.
Kod Hamersmita smo prele reku, ukljuile su u zakreni kruni tok i nastavile putem
A40 ka Vest Endu, pretiui vikendae koji su mileli u svojim sporim porodinim
limuzinama. Dok smo se probijale kroz sporedne ulice oko Ridents Parka nabasale smo na
dvojicu mukaraca koji su utovarivali neku kamilu u neto to je podsealo na velelepni
furgon za transport konja. Ili su je moda izvlaili napolje kako bi je isporuili zoolokom
vrtu? Bilo je teko ustanoviti ta su tano radili. Kamila je imala jednu grbu i inilo se da je
ve bila na izmaku strpljenja. Njena iroka tapacirana prednja kopita bila su kao prikovana
za drvenu platformu. Nije htela da mrdne ni za centimetar u bilo kom pravcu. Pre nego to
smo skrenule za ugao i nastavile ka Gloster Gejtu, bacila sam pogled na retrovizor i
primetila da je kamila i dalje stajala u mestu, nepomina kao kip.
Dvadeset minuta kasnije stigle smo do kue, ostavivi za sobom saobraajnu guvu
Hempsted Vilida. Nisam se obrela na tom mestu jo otkako sam u osamnaestoj godini
otila od kue, sa ve uveliko pohabanim iluzijama o blagonaklonosti sveta u kome sam
ivela i sa jedva stotinu funti koje sam zaplenila iz majine radne sobe kako bih imala od
ega da se izdravam dok ne dobijem studentsku stipendiju. Daj mi par minuta, vai?"
rekla sam svojoj prijateljici Iv, pokazavi joj da me saeka u kolima koja su bila parkirana
na kunom prilazu.
Kua me je zagonetno posmatrala kroz navuene roletne. ak i da me je prepoznala, nije
mi uputila ni najmanji mig. Uprkos tome, i dalje sam se ivo seala svakog detalja:
isprepletenih puzavica koje su vijugale oko strehe i koje su na jesen poprimale grimiznu
boju, nakon ega su se osipale bolesnim takicama i poinjale da ute, iz godine u godinu
preplavljujui vrt svojim posmrtnim ostacima; i rododendrona ije su se iskrivljene grane
nadvijale nad tajnim jazbinama iz mog detinjstva; i kriljane staze koja je vodila ka
ulaznim vratima, zaravnjena i uglaana od prolaska na hiljade pari stopala. Bila je to stara
gregorijanska kua, ije su razmere prijale oku ene koja ih je sada posmatrala. Dok sam
bila mala, ta kua mi je delovala ogromno, ali se moja perspektiva u meuvremenu
promenila. Kua je i dalje bila pozamana ali ne tako impozantna, impresivna ali nipoto
razmetljiva, kao da se tokom prohujalih godina nekako skvrila i smanjila. Netremino sam
se zagledala u nju, znajui da sam morala da je prodam. Uopte nisam elela da uem
unutra. Unutra je vrebalo toliko seanja, uspomena koje nisu bile ograniene samo na onu
kutiju na tavanu.
Umesto da uem unutra, krenula sam bonom stazom koja je vodila ka zadnjem delu
dvorita i zagledala se u poznati pejza, jedva se usuujui da diem, kao da je ak i
najmanji pokret ili um mogao da raspri tanane senke koje su jo uvek lebdele nad tim
mestom. Imala sam oseaj da bih, ako se prounjam pored gustog zastora od tisovog iblja,
mogla da preplaim onu estogodinju devojicu, bosonogu i preplanulu od sunca, sa
-BU&CW-

11

W&N

kosom upletenom u neuredne indijanske kike, koja je nekada stajala u tom vrtu, oarano
zurei u svoje najnovije trijumfalno otkrie: nekog sporog crva ili abu koju je bez trunke
ceremonijalnosti ieprkala iz kamenjara. Mislila sam da u, ako zatvorim oi, ponovo
zauti ciku i poklie nestane druine koja je jurcala izmeu cvetnih leja naoruana
lopaticama za vaenje korova. Meutim, jedini zvuk koji sam ula bio je tean i rezak poziv
na uzbunu koji je isputao crni kos uuren u kronji vremenog kedrovog stabla.
Nastavila sam dalje, u susret svojoj prolosti.
Jezerce pored koga sam nekada davno satima leala na stomaku, posmatrajui lenje
vijugave obrise ukrasnih arana koji su plutali ispod mrane vode, sada je bilo prekriveno
isprepletenim korovom i zaraslo u poponac i vlasnicu. Pored jezerca je i dalje stajao stari
kameni vrt koji se u meuvremenu pretvorio u nasuminu hrpu zdrobljenih stena, koja se
jedva nazirala od nabujalog brljana, koprive i maslaka. Moj otac ak ni u mladosti nije
imao naroitog dara za batovanstvo. Majka je uvek bila ta koja je zavodila red u vrtu,
pokuavajui da odri prirodu na odstojanju. Naoruana batenskim makazama i zatitnim
rukavicama, izgledala je kao srednjovekovni vitez koji je krenuo u obraun sa malim ali
uasno iritirajuim zmajem. Bilo je oigledno da niko godinama nije zaao u taj vrt. Dok
sam se probijala kroz visoku travu, skoro da sam oekivala da negde nabasam na ostatke
svog starog vigvama: na dronjave komadie izbledelog utog pamunog platna koji su visili
sa dotrajalih motaka poput jedara na jarbolu avetinjski naputenog broda Mari Selest, na
svoju staru krparu i igrake koje su i dalje bile ratrkane po zemlji, na istovetnom mestu na
kome su iz nekog misterioznog razloga bile iznenadno ostavljene. Prila sam mestu gde je
pre toliko godina stajao moj vigvam, ali nisam primetila ak ni upadljivi sparueni mrki
krug koji je ostajao na travnjaku nakon to bi vigvam bio rasklopljen i spakovan uoi
nadirue zime. inilo se kao da moj vigvam nikada nije ni postojao. Ni on, ni ona devojica
nasmejanih zacakljenih oiju, koja se nekada igrala u njemu.
Tamni oblaci su prekrili nebo i dok sam stajala tamo, preputajui se svojim
uspomenama, poela je kia. Nabila sam ruke duboko u depove kaputa i ustremila se
nazad ka Iv.
Hajde, izlazi", rekla sam. Idemo unutra.
Kada smo kroile u kuu, svojski sam nastojala da izbegnem bilo kakvu priu o tavanu,
mada sam primetila daje Iv nestrpljivo skretala pogled ka potkrovlju kad god bismo prole
pored velelepnog zavojitog stepenita koje se izdizalo u hodniku. Nakon tri sata estitog
posla napravile smo grub popis stvari koje su se nalazile u kui, usredsredivi se na
nametaj, slikarska platna i druge vredne predmete koje su moji roditelji prikupili irom
sveta. Nisam mogla da nateram sebe da preem prag njihove nekadanje spavae sobe.
Moja soba se nalazila malo dalje niz hodnik. Prila sam vratima i obazrivo ih odgurnula.
Sve je izgledalo isto kao kada sam pre toliko godina otila odatle, samo to su stvari u
meuvremenu postale pranjave i izbledele. Na zidu su i dalje visili posted grupa Slits end
Kras i Rezilos, svedoanstvo o gnevnoj muzici koju je sluala jedna gnevna tinejderka. U
ormanu sam zatekla hrpu odee koja je verovatno ponovo ula u modu u siromanijim
kvartovima oko Kamdena. Zatvorila sam vrata. Bio je to period mog ivota u koji se nikada
vie ne bih vratila, poglavlje knjige koje sam zauvek elela da zaboravim.
Kada sam se vratila u hodnik primetila sam da je Iv svukla merdevine koje su vodile na
tavan.
Zna da to mora da obavi", natuknula je blagim glasom.
Znala sam da je Iv bila u pravu. Nisam mogla zauvek da izvrdavam.
Zato sam krenula navie.
ula sam da postoje ljudi koje mui morbidan strah od tavana. Nasluala sam se
nebrojenih pria o duhovima i luacima koji vrebaju u skrovitim i mranim uglovima naih
-BU&CW-

12

W&N

kua kao upeatljivi psiholoki simboli za sopstvenost" i takozvanu drugost", za tamnu

stranu nae linosti od koje zaziremo, za iracionalni deo sveta koji ne moemo da shvatimo
i koji stoga doivljavamo kao pretnju. Ali, kada sam krenula navie pridravajui se za
merdevine, ruke mi nisu drhtale zbog tavanskog straha. Nipoto nisam bila od onih osoba
koje su se plaile aveti. Dok sam ila u kolu, raspameivala sam ostalu decu stravinim
priama o osvetnikim duhovima i hodajuim mrtvacima. I dalje mi nije jasno odakle sam
izvlaila takve prie. Znam samo da sam kao dete posedovala uvrnutu matu i jak eludac.
Kada je jedan terijer iz komiluka zavrio pod tokovima i kada sam videla kako mu se
utroba rasipa preko betona poput klupka velikih debelih belih crva, uopte nisam pobegla ili
briznula u pla. Nastavila sam da piljim u pregaenog psa, gotovo fascinirana prizorom. Ko
je mogao da pretpostavi da se u pseem telu skrivaju takve stvari? To mi je pomoglo da
svoju narednu priu o duhovima nakitim tako jezivim detaljima da se Kejti Noks
ispovraala u ruinjak. Otada sam uloila puno vremena i truda da bih potisnula svoju
hiperaktivnu matu. Znala sam da sam toj mati morala da navuem luaku koulju kako
bih se uklopila u svet koji nastanjuju raunovoe i druge ozbiljne odrasle individue. Dok
sam se pela ka tom mestu punom mraka i pauine, bila sam obuzeta drugaijom vrstom
straha: strepnjom da u mrtvima omoguiti da me uzmu pod svoju vlast posredstvom stvari
koje nee zaposesti moje telo ve moj um.
Kada sam stigla do vrha merdevina, ispruila sam ruku ka baterijskoj lampi koju je moj
otac drao sa desne strane podnih vrata. I zatekla sam je upravo tu, na istom mestu gde je
oduvek stajala. Seanje na moju poslednju posetu tom tavanu zaangrljalo mi je na
rubovima svesti i ja sam ga bre-bolje gurnula nazad u tminu iz koje je izronilo. Pritisnula
sam prekida i snop svetlosti je obasjao pomrinu. Kutije. Kutije na sve strane.
ta sam drugo oekivala? Usamljenu kutiju koja stoji usred ogromne praznine, ekajui
samo na mene?
Uspentrala sam se preko ivice tavanskog otvora i krenula preko dasaka koje su
prekrivale pod, traei kutiju na kojoj je bilo ispisano moje ime. Svom ocu moram da
priznam jedan kvalitet: da je bio izuzetno organizovan ovek. Pretpostavljam da sam tu
osobinu nasledila od njega. Dok sam pogledom arala preko pedantnih oznaka na briljivo
uskladitenom arhivskom materijalu, upitala sam se da lije moj otac unapred znao da e
umreti i kada je to poeo da nasluuje? Na tavanu sam zatekla kutije pune knjiga
razvrstanih po tematici: kutije pune obue, kutije pune arheolokih zapisa i kutije pune
starih papira.
Konano sam pronala i svoju kutiju. Verovatno sam bar dva ili tri puta prola pored nje,
poto je bila mnogo manja nego to sam oekivala. Moda sam bila zavedena Ivinom
jezivom sugestijom da su se u toj kutiji nalazili posmrtni ostaci moje majke. unula sam
pored nje. Izabela, bilo je naznaeno na vrhu prepoznatljivim iskoenim rukopisom mog
oca. Papir na kome je stajalo moje ime poprimio je ukastu boju od starosti, a mastilo je
bilo izbledelo. Upitala sam se koliko je dugo ta kutija tu stajala. Kutija je bila briljivo
obmotana lepljivom trakom tako da nisam mogla da je raspakujem na licu mesta, da
izruim njen sadraj na pod i zbriem odatle. Uzela sam je u ruke. Bila je lagana, ali kada
sam je iskrenula, neka stvar koja se nalazila unutra promenila je poloaj i premestila se na
drugi kraj, potmulo lupnuvi u ivicu.
ta je, za ime boje, moglo da proizvede takav zvuk? Zapiljila sam se u kutiju kao da se
u njoj nalazila neija lobanja ili sparuena aka. Prestani s tim, Iz, odluno sam naredila
sebi, unuvi kutiju ispod mike. Mada mi je bilo teko da se spustim niz merdevine
koristei samo jednu ruku, uspela sam da se veto i bezbedno prizemljim. Iv je udnim
pogledom osmotrila kutiju. Hajde, ta eka? Otvori je.
Odmahnula sam glavom. Ne sada. I ne ovde.

-BU&CW-

13

W&N

3.

London

se prostire na ogromnoj povrini, obuhvatajui vie od hiljadu i petsto

kvadratnih kilometara. Na tom prostoru je nagurano ak osam miliona ljudi. Oni ive u
dugim nizovima viktorijanskih i edvardijanskih kua, koji se uzdiu na gradskim padinama,
u stambenim blokovima iz sedamdesetih godina, u modernim kulama od elika i stakla i
beskrajnim predgraima koja se granaju na sve strane. Tokom poslednjih dvadeset godina
kupovala sam i prodavala stanove irom Londona, nikad se ne zaustavljajui i nadirui sve
dalje ka zapadu. Nikada nisam mogla dugo da se skrasim na jednom mestu. Godinu ili dve
ostala bih zaljubljena u svoj novi posed, a tada bi me spopao nemir koji me je terao da
nastavim dalje. im bih zavrila sa renoviranjem i preureivanjem novog stana i ponovo se
fokusirala na spoljni svet, obuzeo bi me nov nalet nelagodnosti. Gde god bih se obrela, bez
obzira na to koliko je taj kraj bio privlaan i koliko su moji novi susedi bili ljubazni, nisam
mogla da se oslobodim oseaja da se nisam uklapala u taj ambijent. Kada bi me zasvrbeli
tabani i kada bih zatekla sebe kako zurim u prozore poslovnica za prodaju nekretnina,
shvatila bih da je kucnuo as da ponovo sklopim svoj ator i da se preselim na neko drugo
mesto. Imala sam dosta sree u tom pogledu: trite nekretnina se kretalo zajedno sa mnom,
napred i navie. Tokom tog procesa sam uspela da malu garsonjeru u Nanhedu, ije je
kupatilo bilo tako plesnivo da su peurke rasle izmeu ploica, zamenim za jednosobni stan
u Brokliju. Odatle sam prela prvo u dvosobni viktorijanski stan u Batersiju, a potom u
trosobni stan u Vondsvortu i privatnu kuu ugnedenu meu sporednim ulicama elsija,
sve dok na kraju nisam stigla do pozamanog poseda na dalekom jugozapadnom rubu grada
koji se nalazio na najveoj moguoj razdaljini od kue mojih roditelja koju sam mogla da
postignem a da pritom ostanem u Londonu.
Za manje od etrdeset minuta Iv i ja smo napustile Hempsted i ponovo se obrele u
Barnsu, preavi iz jedne precenjene gradske etvrti u drugu. Uprkos razdaljini koja ih je
delila, Hempsted i Barns su po mnogo emu bili slini. Oba kraja su bila naseljena
ambicioznim pripadnicima srednje klase i oba su mirisala na novac, na pare starih i
novopeenih bogataa. Tokom nekoliko munih sekundi, dok sam parkirala mercedes na
kunom prilazu, bila sam zgroena pogledom na vlastiti dom, koji je predstavljao samo
noviju verziju mog starog roditeljskog doma. U tom trenutku sam podjednako mrzela obe
kue, i onu u kojoj sam odrasla i onu u kojoj sam trenutno ivela.
Naravno, to nisam pomenula svojoj prijateljici. Zato to ona to ne bi mogla da shvati ak
ni kada bih svoja oseanja uspela da pretoim u rei. Iv je volela stvari, volela ih je na
gotovo instinktivan, senzualan nain, kao da su one u njenom ivotu popunjavale prazninu
koju je trebalo da popune mu i deca. Iv je za sobom imala dva braka, ali ni sa jednim od
tih mukaraca nije uspela da dobije dete. Ponekad sam se pitala da li sam i ja delimino
popunjavala tu prazninu, jer je Iv umela da preuzme komandu kada bi primetila da se u
neemu nisam snalazila onako dobro kao to je ona oekivala, kao da me je na izvestan
nain usvojila umesto deteta koje nikada nije rodila.
Raistila sam kuhinjski sto i spustila oevu kutiju na sredinu. Kutija je delovala nekako
-BU&CW-

14

W&N

apsurdno i nezgrapno meu tim svetlucavim nerajuim elikom i izglancanim granitom,

kao gomila smea izvuenog iz ulinog kontejnera. Prela sam otrim noem preko
sastavljenih ivica na vrhu, posmatrajui kako se karton i lepljiva traka razdvajaju. Sa jedne
strane reza je pisalo Iza, a sa druge bel.
Iv i ja smo se radoznalo nadvile nad kutijom. Na prvi pogled se inilo da se unutra nalazi
samo hrpa pranjavih starih papira. Paljivo sam ih izvadila iz kutije. Izgledali su tako
krhko da sam pomislila da e mi se raspasti u akama. Prvi list je bio malog formata i imao
je bledozelenu boju boju koju bi moja majka opisala kao eau de nil 2 Sudei po
vertikalnim i horizontalnim prugama, papir je esto bio presavijan i odmotavan. Na jednoj
strani su bila ispisana neka udna slova koja je bilo nemogue deifrovati jer je mastilo bilo
previe staro. Okrenula sam list i primetila nejasan naslov. Neto kao Maroc... Nastavak je
bio potpuno nerazgovetan zbog prevoja na papiru. Stekla sam utisak da je u pitanju neki
stari slubeni dokument, jer se inilo da su neke od rei bile odtampane a druge ispisane
rukom. Uspela sam da razluim provi... i re koja je poinjala sa hegir... Ali ostatak teksta
bio je potpuno neraspoznatljiv, izbledeo i izjeden zubom vremena. Na trenutak sam
pomislila da sam time to sam izvukla taj dokument iz kutije oslobodila informacije koje su
bile u njemu i da one sada lebde u vazduhu oko nas, nevidljive i nabijene znaenjem. Ah,
moja bujna mata! Prosledila sam zelenkasti papir mojoj prijateljici. Sumnjam da e nam
ovo biti od velike pomoi.
Iv je okrenula list, podigla ga ka svetlosti i zakiljila oima. Maroc... Tako Francuzi
zovu Maroko, zar ne? prozborila je nakon krae pauze. Ovo mi lii na neki peat."
U donjem uglu se nalazilo malo ispupenje pravougaonog oblika. Na njemu se nazirala
izbledela slika, ali ak ni pod jarkom svetlou halogenih sijalica nismo uspele da
razaberemo njene obrise. Spustila sam papir na stranu i izvadila tos listova sa gusto
ispisanim tekstom. Rubovi papira su poprimili smeu boju, a tekst je oigledno bio otkucan
na starinskoj pisaoj maini, to sam ustanovila po ponavljajuem obrascu na odreenim
slovima: nekima su nedostajale crtice, zaobljeni delovi su bili ispunjeni mastilom, a na
mestima gde se nalazila taka povremeno sam primeivala duboke rupe na papiru. Moj otac
je imao teku ruku dok je udarao po tipkama pisae maine.
Beleke o grobnici u blizini Abalese, pisalo je u naslovu koji se pruao preko gornjeg
dela stranice. Prela sam pogledom preko teksta, mrtei elo i upijajui nasumine
fraze: gomila nabacanog kamenja... poznata jo i pod nazivom 'redem... koja predstavlja
uestalu pojavu u saharskom podruju. Za oko mi je zapala re skelet ispisana na dnu prve
stranice.
Podigla sam papir, obazrivo ga okrenula i poela glasno da itam: Po prii svedoka koji
su se zatekli na licu mesta, skelet pustinjske kraljice je bio obmotan crvenom koom sa
ukrasnim zlatnim listom. Skelet se nalazio u leeem poloaju, sa kolenima savijenim ka
grudima, postavljen preko raspadnutih ostataka drvenog odra uvrenog isprepletenim
vrpcama od obojene koe i platna. Glava je bila prekrivena belim velom koji je bio ukraen
sa tri nojeva pera. Kraljica je na unim resama nosila dva smaragda, na jednoj ruci je imala
devet zlatnih, a na drugoj osam srebrnih narukvica. Glenjevi, vrat i struk bili su joj
prekriveni mnotvom perlica od kornalina, ahata i amazonita... Nakratko sam zastala,
preskoivi jedan deo. Profesori Mori Rejgas i Gotje iz Etnografskog muzeja veruju da su
na tom lokalitetu pronaeni posmrtni ostaci legendarne kraljice Tin Hinan.
,,ovee! prozborila je Iv. Kako fabulozna pria!" Na trenutak je zatvorila oi. Skoro
da moe da oseti miris pustinje, zar ne? I da nasluti prisustvo legendarne saharske
kraljice i njenog basnoslovnog blaga. Kao da smo kroile u film Indijana Dons i hram
sudbine! Ali, kakve veze to ima sa tobom?"
Slegnula sam ramenima, osetivi kako me obuzima blagi napad munine. Pojma
nemam. Sudei po ovim belekama, moj otac uopte nije prisustvovao iskopavanju na tom
2

Doslovno voda Nili izraz koji se upotrebljava za bledu ukastozelenu boju. (Prim, prev.)

-BU&CW-

15

W&N

lokalitetu." Spustila sam papire na stranu. Odjednom mi se uinilo kao da se vraam u

prolost, da pogledom prodirem kroz zamrljane kruie na svakom slovu o i da na vlastitoj
koi oseam svaki otisak koji su tipke pisae maine pravile na suprotnoj strani. Bila je to
svojevrsna poruka upuena lino meni, poruka koja je dolazila sa one strane groba, iz
paralelnog sveta u kome sada obitavaju i moj otac i saharska kraljica. Osetila sam kako mi
se svaka vlas kose podie i kako mi neto bridi na potiljku.
Tada sam iz kutije izvadila poslednju stvar, onaj predmet koji se prebacio na drugi kraj
kada sam podigla kutiju na tavanu. Bila je to neka pamuna vreica sa viestruko
obmotanom vrpcom. Vreica je bila teka, mnogo tea nego to sam oekivala. Osetila sam
kako mi neto struji uz ruku, kao da sam doivela blagi elektrini ok.
Misli da se unutra nalazi neto to je pronaeno u toj grobnici?" udno je upitala Iv.
Zadrhtala sam itavim telom, mada nisam mogla da ustanovim da li je to bila posledica
uzbuenja ih straha. Mislim da to nije dobra ideja", rekla sam, vrativi vreicu u kutiju i
nabacavi papire preko nje. Sklopila sam razlepljene kartonske stranice i spustila no preko
njih. Ovo mi deluje previe uvrnuto i zagonetno. I tipino za mog oca. Seam se da je
svojevremeno u jednoj televizijskoj emisiji izjavio: Veoma je vano da podstiete deju
radoznalost. Ako detetu neko saznanje servirate na tanjiru, ono e ga ostaviti da se tamo
ubajati i preusmeriti svoju panju na neto to smatra zabranjenim i nedostupnim. Zato je
bolje da detetu pruite par razboritih smernica i da mu dopustite da samo ieprka istinu, jer
e tako nauiti neto to e mu koristiti itavog ivota. Sada shvatam da je moj otac i na
mene primenio identian princip. I uopte mi se ne svia to mi je ostavio te proklete
smernice koje treba da raspire moju matu i zaposednu moj um. Neu mu dopustiti da me
uvue u to. Ne budi usnule zveri, napisao je u onom pismu. Moda bi trebalo da ga
posluam."
Ako ne otvori tu vreicu, tajna koja se skriva u njoj jo vie e te proganjati."
Znala sam da je Iv bila u pravu. Borei se sa svojim iracionalnim strahovima, duboko
sam udahnula i sklonila no sa vrha kutije. Zavukla sam ake unutra i ponovo izvadila
vreicu. Pre nego to sam stigla da se predomislim, razmotala sam vrpcu i istresla sadraj,
zapiljivi se u stvaricu koja mi je pala na dlan.
Bio je to masivan komad srebra iji je gornji kraj bio debeo oko pet milimetara, dok je
osnova bila skoro duplo ira. Predmet je, u celini posmatrano, podseao na kvadrat
dimenzija etiri puta etiri santimetra. Centralno ispupenje je bilo ukraeno krugovima
napravljenim od crvenog stakla ili nekog poluprozirnog kamena, a u uglovima su bili
izgravirani dijagonalni ukrasi sa sloenim tajanstvenim dezenom. Za vrh predmeta bila je
privrena upletena kona vrpca. Podigla sam vrpcu i tajanstveni srebrni predmet se
zanjihao u vazduhu, okreui se kao arobnjako klatno, dok su mali crveni diskovi hvatali
zrake svetlosti poput rubina. U modernom ambijentu moje kuhinje ta stvarica je delovala
kao da je poticala iz nekog drugog sveta.
Oh, Izi", proaptala je Iv, zaueno razrogaivi oi. Deluje tako... nestvarno."
Meni je taj predmet, iju sam teinu i masivnost oseala na dlanu, delovao vie nego
stvarno. Ali ta je, za ime boje, to bilo?
Iv mi je uzela srebro iz ruke i paljivo ga osmotrila. Iz nekog razloga, sada kada ga vie
nisam drala inilo mi se kao da mi je neto nedostajalo.
Mislim daje to neka ogrlica", prozborila je Iv nakon podue utnje. Ali deluje tako
varvarski", dodala je, zbunjeno zbrkavi nos. Uopte se ne uklapa u moj stil. A rekla bih
da se ne uklapa ni u tvoj, srce.
To je bilo tano. Ta udna stvar se uopte nije uklapala u ono to sam mogla da opiem
kao svoj stil. Podigla sam praznu vreicu. Iz nje je provirivala neka cedulja. Izvukla sam
papir i proitala rei ispisane pedantnim tampanim rukopisom mog oca: Amajlija, datum i
poreklo nepoznati, mogue tuareka; srebro, kornalin, koa." Osetila sam kako mi marci
struje niz kimu. Da li je ta stvarica bila pronaena zajedno sa onim skeletom koji se
pominjao u arheolokim spisima mog oca? Vratila sam srebrnu amajliju u vreicu i
-BU&CW-

16

W&N

zagledala se u ispupenje koje se naziralo ispod pamuka. Grevito sam gurnula vreicu u
kutiju, obuzeta krajnje neloginim oseanjem da bi ta stvar mogla da me ugrize. ta sam to
unela u svoj dom? Dolo mi je da istog asa izjurim napolje, da iskopam rupu u dvoritu i
da taj tajanstveni predmet vratim pod zemlju, zajedno sa papirima koje mi je otac ostavio.
Te noi sam sanjala, po prvi put nakon toliko godina.
Kroz uzani prorez na svom velu vidim palmina stabla i srce mi poskakuje od radosti.
Prela sam pustinju i uspela da preivim. Alhemdulilah.
Ispred mene promiu ostali putnici iz karavana, u dugim plavim odorama prekrivenim
peskom i prainom i sa vrsto obmotanim velovima kao titnicima od vetrova koji su
izbrisali prefinjenu patinu boje sa sedla mog dede i pohabali zaveljaje na leima naih
ivotinja.
Zbunjeno trepem, primetivi kako krdo gazela juri pored mene, sa blistavim kratkim
belim repovima koji poigravaju meu crvenim granitnim stenama. Nakon jo jednog
treptaja primeujem da smo se obreli u irokoj dolini u podnoju dubokog klanca i da me
neto posmatra. To je lav, vei od bilo kog lava koga sam ikada mogla da zamislim. Lav
pilji u mene sa visoke litice i ja poinjem da viem, objavljujui uzbunu.
Ponovo skreem pogled ka toj zastraujuoj zveri i tada primeujem da je to samo
prirodna odlika pejzaa, kameno oblije visoko kao mnogo kamila naredanih jedna preko
druge, boanskom rukom urezano u ruiastocrvenu stenu. Na padinama u podnoju
kamenog lava nazirem ratrkanu skupinu kua od erpia i siune enske figure u crnim
odorama koje obrauju terasasta polja. Jedna odvana dua prilazi Solejmanu i pita ta smo
doneli. On odgovara da smo doneli so i proso i enino lice naprasno postaje snudeno. ena
je stara skoro kao moja baba, a oi su joj iscrtane kolom. Niste doneli dragulje?" pita. Ni
zlato?"
Dani zlata i robova su prohujali. Sada su nastupila tea vremena.
Dok ulazimo u oazu, mujezin objavljuje adhan. Odvodimo kamile do karavansaraja i
nekoliko mukaraca odlazi ka damiji, ali ja elim da vidim pijacu.
U suku zanatlije kuju gvoe nad otvorenom vatrom. Zaobilazim ih u irokom
luku. Inadani usmeravaju duhove. Starci sede na ebadima, prodajui zaine koje zahvataju
sa gomilica koje podseaju na piramide, povre i udo nad udima! ute kone babue
koje blistaju poput samog sunca. Odmah zamiljam kako bi te prelepe babue izgledale na
mojim stopalima. Takve papue bi sigurno zadivile lepu Mantu. Ve sledeeg trenutka
podiem ruku ka svojoj srebrnoj amajliji, spremna da sklopim pogodbu.
Tada se, kao nekom magijom, preda mnom pojavljuje Azeluan. ta to smera? Ta
amajlija vredi vie nego stotinu pari babua. Ma vie nego hiljadu! Ako ostane bez nje, ta
e te zatititi od zlih uticaja Kel Asufa?"
Sputam pogled ka zemlji i primeujem da su zlatne babue ve na mojim stopalima.
Steu me, zato to su jo nove i nerazgaene, ali u njima izgledam kao car.
Potom pada no i svi zajedno sedimo oko logorske vatre, umotani u ebad. Ibrahim mi
govori: Bog je stvorio pustinju kako bi na ovom svetu postojalo mesto gde e moi da se
odmori. Ali se ubrzo predomislio i prizvao juni vetar, severni vetar i sve druge vetrove i
naredio im da postanu kao jedan i oni su ga posluali. Potom je zahvatio pregrt te
vazduaste meavine i tako je u slavu Alaha, na nesreu njegovih dumana i na korist
oveju nastala kamila. Za njene noge je privezao samilost, na lea joj je stavio sedla, za
slabine joj je privrstio tovare sa svakojakim blagom, a na samom kraju je za njen rep
privezao dobru sreu. Zato pustinja i kamila predstavljaju darove od Boga, poklone koje je
namenio svom narodu."
,Alahu akbar, kaem, znajui da e te rei goditi njegovom uhu.
Bog je veliki", odgovara Ibrahim, a onda se, nakon kratkog zatija, naginje ka meni.
Oni koji su roeni u Velikoj pustinji nikada ne mogu da budu slobodni. Koliko god daleko
da putuju, i gde god da stignu, duhovi su uvek sa njima, ta bia koja su nastanjivala ovaj
-BU&CW-

17

W&N

svet jo pre nego to je nastalo vreme i kamenje i pesak. Zato se pazi Kel Asufa: neka ti veo
uvek bude podignut, a nos i usta prekriveni. Duhovi vole nae telesne otvore i uvek trae
nain da se uvuku unutra. Kada mokri, koristi svoju odoru kao ator. A kada vri veliku
nudu, gledaj da to obavi ne mestu gde je pesak neuskomean."
Ako se paljivo zagleda, moi e da nazre znake njihovog prisustva. Meu dinama
e ponekad primetiti kako se spiralni stub peska die uvis bez oiglednog razloga. Kada sif
dine ponu da se mrekaju i izvijaju poput zmija, primetie mesta gde su njihove kande
zagrebale tlo. Motri na promenljive uglove sunevih i meseevih senki, na vrtloge i
komeanje, na savrene siune krugove koje na povrini stvaraju vlati trave dok se povijaju
na vetru. Oni svuda ostavljaju svoje tragove. Zato nikad ne sme da se razdvaja od svoje
amajlije. Ona e te sauvati od zla. I nikad ne sme zaboraviti da je pustinja tvoj dom."
Probudila sam se neto pre zore, oseajui krckanje peska u osuenim ustima i snaan
mousni miris u nozdrvama. Leala sam u svom londonskom krevetu, opruena preko
glatke hladne posteljine, ali i dalje nisam mogla da se oslobodim utiska da se negde u toj
sobi, umesto svilenog jorgana i luksuznih arava od egipatskog pamuka, skrivalo vonjavo
ebe od kamilje dlake.

-BU&CW-

18

W&N

4.
Ubrzo sam ponovo utonula u san. Kada sam otvorila oi i

bacila pogled na sat, ustanovila sam da je prolo deset, to je bio neuven dogaaj u mom
besprekorno ureenom svetu. Popila sam dve ae vode, pristavila kafu i izjurila na ulicu da
kupim primerak Sandej tajmsa. Meutim, kada sam se vratila nazad, nisam uspela da se
skrasim na mestu ak ni toliko dugo da iitam polovinu naslovne strane. Bila sam
ispunjena nekom udnom gorljivom energijom koja me je terala da trim i da skaem, da se
isteem i da se verem.
Dohvatila sam telefon i pozvala Iv. Jesi li raspoloena za malo pentranja?"
Da je takva stvar bila geografski izvodljiva, sigurno bih odabrala neku morsku liticu ili
stenovito brdo nasred nekog vresita, neko elementarno i pusto mesto gde bih mogla da
visim u vazduhu, pridravajui se akama za stenovitu izboinu, ili da se verem uz suncem
obasjanu kamenu plou, sluajui kako moj smeh odjekuje kroz ambis koji zjapi u
podnoju. Meutim, najblia lokacija na kojoj sam mogla da se prepustim tom divljem
planinarskom porivu leala je na nekoliko sati vonje od mog doma tako da sam morala da
se zadovoljim pentranjem uza zid na Vestveju do koga sam mogla da stignem za svega pola
sata.
Dok sam ekala da Iv stigne, prikaila sam se na internet i ukucala re
amajlija". Etimoloki onlajn renik mi je ponudio sledee objanjenje:
amajlija, 1447, amalettys, od lat. amuletum (Plinije): ogrlica ili bro koji se
nosi kao zatita protiv ini, bolesti, itd. Re neutvrenog porekla, moda
povezana sa glagolom amoliri, sa znaenjem odvratiti, odneti, ukloniti".
Nije ponovo zabeleena u engleskom jeziku sve do 1601. godine. Mogue je
da je u petnaestom veku ula u upotrebu posredstvom srednjovekovnog
francuskog.
Namrtila sam se nad tim objanjenjem, ne oseajui se nita prosvetljenije. Moda ta
ogrlica uopte nije bila pronaena u nekoj arheolokoj iskopini. Moda je poticala iz
porodine batine moje pokojne majke, mada nisam mogla da zamislim da je moja majka,
kao jedna ik Francuskinja, ikada mogla da nosi takav komad nakita; niti da je, onako
hladna i pragmatina, ikada mogla da potrai pribeite u sujeverju.
Takoe sam elela da potraim objanjenja za odrednice Tin Hanan" i Abalesa", ali
jednostavno nisam mogla dovoljno dugo da ostanem u sedeem poloaju. Morala sam da
pobegnem iz kue i da pronaem neki ventil za tu udovinu energiju koja je strujala kroz
mene. Na kraju sam uskoila u kola i pokupila Iv na uglu ulice.
Vetaki alpinistiki zid bio je dupke pun. Ljudi su na sve strane visili sa konopaca,
poput paukova koji razapinju svoje mree. Maliani koje su roditelji za roendan astili tom
adrenalinskom avanturom verali su se uza zid za poetnike, vritei na sav glas od
uzbuenja i straha, dok su se ozbiljni i iskusni solisti odluno hvatali u kotac sa izazovima
-BU&CW-

19

W&N

u zadnjem delu dvorane. estice odronjene krede lebdele su u vazduhu, vrei silovitu
invaziju na ljudska plua. Seala sam se tog mesta jo iz vremena kada je to bila samo
neugledna konstrukcija pod otvorenim nebom: obian popreni zid sa par velikih betonskih
ploa naikanih osloncima sa kojih ste mogli da vidite vozila koja su jurila preko
nadvonjaka na saobraajnoj deonici A40. Kada biste stigli do vrha, vozai bi iznenaeno
razrogaili oi, primetivi da ste bili u istoj ravni sa njima. To mesto se u meuvremenu
pretvorilo u vrhunsku modernu gimnastiku dvoranu za zaljubljenike u alpinizam, sa
pedeset stopa visokim belim prozirnim poliuretanskim zidovima koji su, poput cirkuske
arene, bili privreni za donju stranu osvetljene pasarele, to je penjae koji su se verali po
unutranjim rutama ispunjavalo oseanjem da su se nalazili na nekom zaista visokom i
izloenom mestu. ak i dok sam bila poetnik, nisam volela da se nalazim pod tuom
kontrolom, a pogotovo ne pod kontrolom momaka iz univerzitetskog planinarskog kluba
koji su voleli da se epure na liticama i da se razmeu svojom superiornou i nabildovanim
ramenima. Kada bismo mi, slabane pripadnice nenijeg pola, promaile rukohvate ti dripci
bi poeli da izvikuju una uputstva, njiui se u vazduhu poput nehajnih hvalisavih
majmuna. Jednom prilikom, nakon to smo nauile da baratamo konopcima, nas nekoliko
devojaka se kriom .prebacilo do oblinjih tvrdih ploa kako bismo poradile na ravnotei i
nonoj tehnici. Ros Majhil, najgori ovinista u itavoj grupi, krenuo je pravo uz niz lakih
pukotina na istom proelju i namerno se pomokrio na plou koja se nalazila ispred nas,
poput dukca koji tim inom overava svoju teritoriju. Nakon tog ispada nikad se vie nismo
pentrale sa mukarcima.
A sada sam ponosno posmatrala kako se Iv probija du poprenog zida. Imala je dobru
tehniku i kretanje koje se odlikovalo plesakom gracioznou. Veto je izbegavala
ispupenja i ispuste, obazrivo podvlaei stopala i opipavajui oslonac nonim palcem.
Odluno sam krenula za njom. Ja sam bila jo hitrija i snanija od Iv jer sam redovno dizala
tegove i vebala u teretani tako da sam brzo uspela da je pristignem. Nakon to sam triput
zaredom prela popreni zid podlaktice su mi bile vrste kao drvo.
Iv je podozrivo izvila obrvu. ta se deava s tobom? Hoe da sagori viak energije?"
Moglo bi se rei. Zaista sam imala oseaj da kiptim od snage i da mogu da se uhvatim
u kotac sa svakom preprekom. Nakon to smo se dovoljno zagrejale navukle smo svoje
pojaseve, zgrabile konopac i krenule navie, prelazei est ruta razliite teine, prikainjui
se za in situ klinove i sputajui se sa vrha sa napumpanim miiima i oseanjem da smo
radile neto to je bio maji kaalj.
Volela sam da vebam na takvim zidovima. Uivala sam u pomisli da je to bila vetaka
tvorevina, svoenje jednog avanturistikog sporta na drutvenu igru koja se praktikovala na
tabli punoj raznobojnih oslonaca i francuskih tehnikih oznaka, koja je bila ograniena
pravilima i protokolima i koja se odvijala u potpuno kontrolisanom okruenju. Veranje u
spoljanjem svetu bilo je daleko zahtevnije i opasnije. Ono je podrazumevalo zavidnu
vetinu, veliki rizik, dobro prosuivanje i totalno poverenje u partnera koji se penjao sa
vama. Taj poslednji faktor, spremnost da svoj ivot stavite u ruke drugog ljudskog bia, u
mojim oima je oduvek imao najvei znaaj. Naravno, kada se verete po alpinistikom
zidu, takoe morate da verujete da e va partner drati konopac i da ga nee ispustiti ako
padnete, ali ak i ako njegova panja na trenutak posustane to vas najverovatnije nee
kotati glave, uza sve te supervizore i strunjae koje su razbacane na sve strane.
Kada smo napravile pauzu, otila sam da kupim neto za osveenje: hladno pie i
palainke koje e nam vratiti snagu. Dok sam prilazila stolu, primetila sam kako se Ivina
plavokosa glava nadvija nad asopisom koji je neko ostavio u kafeu. Iv je podigla pogled i
nestrpljivo mi mahnula. Pogledaj ovaj lanak. To je reportaa o nekom mestu koje
nazivaju novim alpinistikim rajem. Atmosfera je prilino leerna, vremenski uslovi su
sjajni, a pogled zadivljujui. Pogledaj samo ovu liticu. Vidi ovu fantastinu 5a liniju koja
ide pravo uz proelje? Ta litica se zove Lavlje lice, ili neto slino."
Pogled mi se prikovao za fotografiju koja se prostirala preko dve strane. Stene su imale
-BU&CW-

20

W&N

istu onu ruiastu boju kao i pejza koji sam videla u svom snu, a tu je bila i ista ona litica
koja se izdizala nad promiuim karavanom, sa isklesanim obrisima koji su neodoljivo
podseali na lava iz nekog Diznijevog crtaa. Na trenutak mi se uinilo da je sve oko mene
poelo da se okree. Nozdrve mi je proeo miris afrana. Koa mi je postala pranjava i
usijana. U glavi je poeo da mi odjekuje neki udan ritam, neto nalik usporenom
dobovanju bubnjeva. Krv mi je zatutnjala u uima kao da sam sluala talase koji se lome o
hridi ili vetar koji zavija preko peanih dina, prigueni amor koji se postojano pretvarao u
sve snaniju grmljavinu, i tada mi u mislima odjeknu neka besmislena re, iznova i iznova i
iznova: Lalava, Lalava, Lalava...
Zbunjeno sam zatreptala i odmahnula glavom. Iv se zaprepaeno zapiljila u mene: Jesi
li dobro?"
ta? Ovaj..." Nabrala sam elo, ponovo se usredsreujui na sliku. Bilo je to sasvim
obino mesto, ubeivala sam samu sebe, samo jedno od tolikih mesta na svetu, lokacija
koju je neko fotografisao kao ilustraciju za taj planinarski lanak. Ali zato je onda ta slika
u meni pobuivala takav nemir?
To je u Africi, objasnila je Iv. Tanije, na jugozapadu Maroka, na oko jedan dan
putovanja od Sahare.
Zapiljila sam se u nju, a onda sam ponovo skrenula pogled ka fotografiji. Osetila sam
kako mi marci struje uz kimu, diui se ka potiljku, sve dok nisam pomislila da e mi se
glava rasprsnuti od zujanja. Maroko?" ponovila sam glasom koji je zvuao kao da je
dolazio sa drugog kontinenta. Maroko, zemlja zlata i zaina. I moda polazina taka za
,,priu koju je moj otac pomenuo u onom oprotajnom pismu. Bila je to tako intrigantna i
tako opojna pomisao da me je naprasno preplavio talas neporecive sigurnosti koji je zbrisao
poslednji traak sumnje.
Poimo tamo", rekla sam kao iz topa, iznenadivi i sebe i svoju prijateljicu. Ozbiljno
mislim, Iv. Daj da uzmemo odmor i da uivamo u planinarenju. Mogle bismo ak da
sednemo u kola i da krenemo kroz pustinju. Poneu amajliju sa sobom. Tamo emo moi da
se upustimo u malo istraivanje, da saznamo neto vie o...
Da mi je samo znati ta te je spopalo", prozborila je Iv razrogaenih oiju.
Pojma nemam." Osmeh mije naprasno splasnuo. Bila sam totalno smuena,
zaposednuta silinom ideje koju uopte nisam oseala kao svoju. Kad bolje razmislim,
uopte nisam sigurna da elim da saznam neto vie o toj amajliji. I nikada nisam osetila
ak ni najblai poriv da posetim Afriku." Kroz glavu mi se ve irilo bolno pulsiranje koje
je prodiralo do samih kostiju, kao da su se u meni borile dve suprotstavljene sile koje su
pokuavale da mi raspolute lobanju.
Dok sam se vraala nazad, spopao me je siloviti napad migrene, sa sporadinim
praskovima i bleskovima koji su podseali na eksploziju unutranjih neonskih sijalica.
Uprkos tome, nekako sam uspela da se dovuem do kue, kao da je kolima upravljao
automatski pilot. U kuhinji sam zgrabila au vode i krenula ka kupatilu da
potraim migraliv, ali sam tada nasred stola primetila oevu kutiju, u istovetnom stanju u
kome sam je ostavila. Iz nekog razloga spustila sam au i podigla pamunu vreicu.
Amajlija mi je skliznula u ruku i ugnezdila se meu prevojima na mom dlanu. Bilo je neeg
utenog u njenoj vrstini i pritisku koji je vrila na moju aku, kao da joj je ba tu bilo
mesto.
Instinktivno sam prebacila konu vrpcu oko vrata i amajlija se priljubila uz moja rebra,
ali oseaj uopte nije bio neprijatan. Kada sam mirnula oima, uinilo mi se kao da se ona
neonska eksplozija pretvorila u krdo svetlucavih srebrnih gazela koje je promicalo ispred
mene. Tada sam nastavila dalje, zakljuivi da je ipak pametnije da popijem migraliv.
Kada sam stigla do kupatila, umesto da ukljuim glavno svetio, pritisnula sam prekida
koji je aktivirao sijalice postavljene oko ogledala. Jarka svetlost mi je obasjala lice,
ostavivi pozadinu u senci. Nikad pre toga nisam primetila kako je udan efekat stvarala ta
-BU&CW-

21

W&N

svetlost. Uinilo mi se kao da sam bila iseena iz svog sveta i prilepljena na neko drugo
mesto, za neku drugaiju pozadinu. Oi su mi blistale iznad tamnoplave majice koju sam
imala na sebi, jednako iskriave kao i srebrna amajlija. Lice mi je zrailo nekim nadrealnim
sjajem dok se ostatak sveta utapao u nerazgovetnoj tmini.
Nakit koji sam obino nosila bio je jedva primetan i nimalo razmetljiv. Jo nikad na sebe
nisam stavila komad nakita koji je bio tako upadljiv, ali dok sam posmatrala svoj odraz u
ogledalu morala sam da priznam da mi je ta amajlija savreno pristajala. Bilo je neeg
monog u njenim masivnim obrisima, neeg individualnog i beskompromisnog u njenoj
besramnoj etninosti. Po prvi put u ivotu bila sam zadovoljna svojim odrazom. Iz ogledala
me je posmatralo neko sasvim drugaije ,,ja: upeatljivo i samouvereno.
Od svoje majke, koja je bila Francuskinja, nasledila sam neto tamniji ten, to mi je
strano teko padalo u onom osetljivom dobu izmeu jedanaeste i esnaeste godine kada
sam pohaala jednu privatnu kolu, okruena jatom devojaka sa blistavom bledoruiastom
koom. Nisam mogla da se otarasim utiska da sam, u poreenju sa njima, uasno trala.
One su me esto zadirkivale zbog moje razliitosti, podsmevajui se nenim tamnim
maljama na mojim rukama i mojoj ekinjastoj crnoj kosi. Isprva sam ih mrzela zbog toga, a
potom sam tu mrnju preusmerila na sebe. Grudi su mi rasle bre nego grudi mojih kolskih
drugarica, ba kao i tamni dlakavi trougao koji je poeo da mi diklja izmeu nogu. Kako
bih prikrila te nepodobne detalje, uvek sam beala u ugao svlaionice, leima okrenuta ka
ostalim devojkama. Uvek sam poslednja izlazila na teren za hokej i poslednja odlazila na
tuiranje. Poela sam da se izgladnjujem i moje obline su, na moje ogromno olakanje,
postepeno poele da splanjavaju. Dugo vremena niko nije primetio ta se deavalo sa
mnom. Tanije, niko osim Iv, ali je ona smatrala da je vitkost predstavljala obian
pomodarski hir, a ne istinski ivotni problem. A onda sam jednog dana, dok sam stajala u
kuhinji, osetila kako me otac paljivo odmerava pogledom.
Oslabila si, rekao je kada sam se okrenula ka njemu.
Nevoljno sam klimnula glavom. U to vreme sam imala samo trinaest godina i bila sam
potpuno smuena, tako da nisam elela da diskutujem o tome.
Ne treba to da radi. Zna, mrave ene... Zastao je, sloivi prezrivu grimasu. One
uopte nisu privlane, a ti si tako mlada i lepa devojka. tavie, mlada ena. Ne treba da se
stidi tela koje ti je Gospod podario."
Bila sam zaprepaena tim iskazom. Do tada mi jo niko nije rekao da sam lepa. Ako
emo pravo, ak ni sama sebe nisam smatrala lepom. A opet, da li sam kompliment koji je
dolazio od mog oca mogla da smatram verodostojnim? Zar svi roditelji ne smatraju da su
njihova deca lepa?
Stojei pred ogledalom, spustila sam aku na obraz i zagledala se u svoj odraz. Lepa. U
sebi ve dugo nisam nazirala ni trunku privlanosti, ali mije odraz koji sam sada posmatrala
priao drugu priu. Prosto sam blistala dok sam stajala pred tim ogledalom. Za to je sigurno
bila zasluna amajlija koju sam nosila. Ona me je obasjala vlastitom svetlou.
Uopte se ne seam kako sam provela ostatak dana. Moda sam gledala televiziju ili se
moja migrena vratila sa osvetnikom silinom. Seam se samo da su, im sam sklopila
kapke, ispred mojih imutranjih oiju poeli da promiu obrisi nekog novog i nepoznatog
pejzaa. U jednom trenutku sam, sa bistrinom koja je svojstvena stanju halucinacije,
ugledala lice devojke sa odvanim crnim oima koja mi je dodimula miicu kao daje neto
pokuavala da mi kae a ja joj nisam poklanjala dunu panju. Tada je poela da me doziva
po imenu, iznova i iznova i iznova.
Samo to to uopte nije bilo moje ime. Bila je to neka strana i potpuno nepoznata re,
slog koji se ponavljao do besmisla. Naulila sam ui, pokuavajui da bolje ujem, i tada mi
se uinilo kao da mi neko pripoveda neku priu, ali su rei i dalje bile priguene i
nerazgovetne...

-BU&CW-

22

W&N

5.
Visoko

iznad planinske kotline devojkajesedela ispod

drveta, arajui pogledom preko okolnog pejzaa. Imala je upeatljive crte lica, snane i
izraajne, sa dugim pravim nosom, odvanim crnim oima i odluno isturenom bradom. Tu
devojku niko nikada nije nazvao ljupkom, niti se drznuo da je poredi sa nenim i krhkim
stvarima kao to su meseina, ili prozraan svileni veo, ili slavuj koji lepra kroz vazduh
sutona. Umesto toga, mukarci koji su (bezuspeno) pokuavali da joj se dodvore zasipali
su je nezgrapnim stihovima o divljim kamilama i velianstvenim pustinjskim vetrovima:
elementarnim pojavama koje su, uprkos svojim eljama, teko mogli da kontroliu. Uporno
(i ponovo bezuspeno) pokuavali su da pronau rime za njeno ime (Marijata), a ona im je
uzvraala stihovima koji su im parali duu poput otrog peska koji je vetar razvejavao preko
dina, terajui ih da dignu ruke i da nastave svojim putem.
Marijata je nepomino sedela ispod drveta, zurei ispred sebe kao da je pokuavala da se
usredsredi na neto to je bilo izvan njenog domaaja. Drvo se nalazilo na grebenu
stenovitog vrha. Planina Bazgan pomaljala se na obzorju poput nekog senovitog prisustva.
Pleme meu kojim je sada ivela dobilo je ime po toj planini. Na toj nadmorskoj visini
vazduh je bio sve i proet mirisom divljeg timijana i lavande, ali je ak i kroz taj blaeni
miris mogla da nazre prisustvo pustinje koja se pruala sa druge strane brda.
Nakon dugotrajne nepomine koncentracije devojka se povila ka zemlji i poela neto da
iscrtava na pesku ispred svojih nogu. Dok je to radila, muica joj je sletela na obraz. Samo
trenutak kasnije ka njoj se ustremio itav zujei oblak, roj sainjen od stotina i stotina
nezajaljivih leteih stvorenja. Zamahala je rukama, pokuavajui da ih rastera.
Proklete muve! Od kakve su koristi bila ta grozna pogana stvorenja koja su besciljno
obletala oko nje, stvarajui to glupavo zujanje? I zato su morala da budu tako brojna? I
zato su morala da kidiu na sve to bi im se nalo na putu i na hranu, i na ivotinje, i na
nemone bebe? Da je Bog bio ensko, na ovom svetu sigurno ne bi bilo muva. U glavi je
odmah zaula prekoran glas svoje majke: Marijata, ne sme da govori takve stvari: pokai
malo potovanja!
Ali njena majka je bila mrtva, a devojka je postala nepoeljan uljez u domu svoje tetke.
Ispustila je teak uzdah, ponovo se usredsredivi na pesmu koju je pokuavala da sroi. U
mislima joj je zaigrala jedna slika. Taman je poela da je pretae u rei kada je zaula kako
se neko pribliava. Kosti i praina! Povukla se u senku. Ako je neko prekine, njena pesma
e ispariti kao pljuvaka na usijanom kamenu. Sarid e joj estito platiti ako bude
zadovoljan pesmom. Ako se domogne tog novca, moi e da kupi minue koje su joj
zapale za oko kada onaj putujui kujundija ponovo svrati u selo. To je bila njena prva
naruena pesma. Ako se dobro pokae, sigurno e dobiti jo narudbina. Bilo je
poniavajue pisati stihove za novac, ali je ak i to bilo bolje nego da zavisi od tueg
milosra, kao to je trenutno bio sluaj. Njena tetka Dasin i ostale ene iz plemena Kel
Bazgan nisu pokazivale ni trunku potovanja prema njoj, a pogotovo ne potovanje koje je
dolikovalo njenom poreklu. ak su od nje oekivale da muze koze da im povezuje glavu i
da vlastitim rukama vue njihova vimena! To je bilo vie nego odvratno. Svi su znali da su
-BU&CW-

23

W&N

takve poslove obavljali samo iklani. Pa ipak, mada joj ljudi meu kojima se obrela nisu
ukazivali duno potovanje, Marijata je ve poela da se kaje to se toliko udaljila od
ostatka plemena.
Usporila je disanje, trudei se da bude to neujnija. To je verovatno bilo samo stado
koza, teila se. A opet, znala je da su po toj oblasti harali banditi koji su se preko noi
unjali oko sela, kradui kamile i koze. Nedavno su do njihovih uiju stigle prie o
seljacima koji su bili pobijeni dok su radili na svojim poljima i brutalnim napadima na
zabaena sela. A ona je sada potpuno sama dola u tu pusto, daleko od logora.
ula je kako granica pucketa pod neijim stopalima i samo trenutak kasnije u njenom
vidokrugu se pojavila neka silueta. Muka silueta, sa velom koji je slobodno visio preko
grudi. Taj detalj joj je bio dovoljan da zakljui da je taj mukarac sam i da ne oekuje da
bilo koga sretne. Po oputenom poloaju njegovog vela i dranju glave, shvatila je da to nije
bio neki bandit ve Rosi, sestri plemenskog poglavara. Samo je Rosi bio toliko nadmen da
smatra da mu ak ni duhovi ne mogu nita.
Koa joj se nakostreila ve pri samoj pomisli na njega. Rosi ju je paljivo merkao jo
otkako ju je otac ostavio u selu Kel Bazgana. Mogla je da oseti kako njegov pogled gmie
po njenom telu kad god bi prola kroz logor, ili kada bi sa ostalim devojkama uvebavala
korake svadbenog plesa, ili kada bi u veernjim satima sedela pored vatre.
Samo to Rosi ovog puta nije gledao u nju. Gledao je u zemlju, ukajui neto vrhom
sandale. Moda e samo proi pored nje, ponadala se. Ali se Rosi tada spustio na koleno i
dodirnuo sasuenu travu koja se neto ranije zdrobila pod njenim stopalima. Podigao je
glavu i drsko se osmehnuo.
Da li se lepo osea u toj senci, Marijata ult Jema?
Primetila je kako se njegov zacakljeni pogled prikiva za nju. Bogu hvala, lepo se
oseam, Rosi ag Bahedi", odgovorila je, prebacivi rub marame preko donjeg dela lica i
oinuvi ga svojim tamnim oima, kivna to ju je otkrio.
Rosi se obesno iskezio. Zubi su mu bili otri i blago razdvojeni. Dok je prolazio kroz
logor, ostale devojke su ga pratile enjivim pogledima, mislei da je naoit. Ali Marijata je
smatrala da je njegovo lice poput lica akala, uzano i prepredeno, a pogled hladan i sraunat
ak i kada su mu usne razvuene u osmeh.
Da li je mir s tobom, Marijata?
Jeste. A s tobom?"
Uz boji blagoslov, mir je i sa mnom, inalah. Poljubio se u dlanove, skliznuo njima niz
lice i prislonio ih uz grudi, odmah iznad srca, sve vreme je gledajui pravo u oi. Mada je
taj gest predstavljao personifikaciju utivosti i pobonosti, on je u Rosijevom izvoenju
odisao udnom opscenou.
Marijata ga je prostrelila srditim pogledom. Jesi li ti mukarac, Rosi ag Bahedi?
Naravno da sam mukarac", odbrusio je Rosi, ljutito zabacivi glavu. Zato pita?"
Jo odavno sam nauila da samo mali deaci i bitange idu naokolo bez vela. Hoe li da
mi objasni kom soju ti pripada?"
Rosi se jo pakosnije iscerio. Veo stavljam samo u prisustvu boljih od sebe,
Tukalinden."
Tukalinden. Mala Princeza. Bio je to nadimak koji su joj nadenuli neki ljudi iz plemena,
oni koji su potovali njenu porodinu lozu, zato to je njena majka vodila poreklo direktno
od Tin Hinan, preko njene keri Tamervelt, poznate jo i kao Zeica. Ali te su rei,
prevaljene preko Rosijevih akalskih usana, odisale sarkazmom.
Marijata se pridigla sa zemlje. Bilo joj je drae ak i da melje proso nego da provodi
vreme sa sestriem plemenskog voe. ak su i poslovi kao to je mua koza ili skupljanje
balege za ogrev bili bolji od njegovog drutva. Pokuala je da ga zaobie, ali ju je on
uhvatio za rame, okrutno joj arivi prste u meso.
A ta je ovo, Marijata?" upitao je, nonim palcem dodirnuvi simbole koje je iscrtala
na pesku dok je sastavljala svoju pesmu, nasumine rei kojima je elela da uvrsti slike
-BU&CW-

24

r
W&N

koje su joj izronile u umu. Meu njima su se nalazile oznake kao to su jar, krug prekrien
linijom; jog, zatvoreni krst; i jaz, simbol za slobodu i za mukarca. Rosi je podozrivo
zakiljio oima. Da li se ti to bavi vradbinama?" Stisnuo ju je jo jae. Da li baca ini
na nekoga?"
Idiot. On uopte nije umeo da tumai simbole. Imao je ve dvadeset est ili dvadeset
sedam leta, to je znailo da je bio zreo mukarac, a nije imao pojma ni o emu. Da je bio
kadar da protumai te znake, shvatio bi da je to bila pesma napisana u ast Kijar i Sarida
koji je trebalo da se venaju narednog meseca. Video bi ideograme za palmina stabla i
penicu, za pticu i vodu. Kijar je u njenoj venanoj pesmi bila opisana na sledei nain:
Koa joj je ljupka kao palmin hlad,
Polje penice i bagrem u cvetu.
Kike su joj bujne poput ptijih krila,
Kosa joj blista od rastopljenog masla
Iskriavim sjajem sunca i meseca.
Oi joj okrugle poput prstenova
Koje stvara kamen kad pljusne u vodu.
Ali znaenje tih simbola za Rosija je i dalje bilo nedokuivo. Njega nikad nije zanimalo
da naui da ita. Samo je eleo da postane vet maevalac i da naui svoju kamilu da se
propinje kako bi mogao da se epuri pred devojkama. Simboli koje je nacrtala na pesku za
njega su predstavljali samo tajanstvene magijske oznake. Nije mogao da shvati da je to bio
svojevrstan jezik, a ono to nije shvatao ispunjavalo ga je strahom. Sigurno je nauo da su
ene koristile takve simbole za bacanje ini, najee bezazlene prirode, ali nije znao da su
oni mogli da poslue i u drugu svrhu. Pa ipak, moda je bilo pametnije da mu to preuti.
Zasluio je da mu se osveti to je bio takva neznalica. Osim toga, ako bude poverovao da se
ona stvarno bavila magijom moda e je ostaviti na miru.
Moda", odgovorila je izazovnim tonom.
Bilo joj je drago kada je primetila kako njegova ruka kree ka amajliji, traei zatitu od
urokljivog oka. Ali njeno zadovoljstvo nije dugo potrajalo, jer je Rosi ve narednog
trenutka mahnito poskoio i poeo da gazi iscrtane simbole.
Marijata je zavritala, pokuavajui da ga zaustavi, ali ju je on tako snano odgurnuo da
je tresnula o drvo. Ne elim vraare u svom plemenu!" zaurlao je, bacajui pesak preko
ispisanih simbola kao da e time ponititi njihovu mo.
Njena pesma je bespovratno nestala. Marijata je znala da nikad vie nee moi potpuno
da je se seti. Da je stvarno bila vina magiji, sada bi je primenila. Poslala bi Rosija pravo u
demonski svet i pozvala Kel Asufe da mu prodru um. Poelela je da ga udari i da mu
pljune u lice, ali se uzdrala jer je u vie navrata videla sa kakvom je surovou Rosi
kanjavao svoje robove. Ustala je sa zemlje i srdito obrisala prainu sa svoje odore.
U tvom plemenu?"
Uskoro e biti moje." Njegov ujak, Musa ag Iba, imao je bolnu izraslinu u stomaku koja
je nastavljala da raste uprkos lekovima i travama kojima je pokuavao da je suzbije. Po
tradiciji njihovog naroda, nakon odlaska plemenskog poglavara vlast je prelazila u ruke
njegovog sestria.
Zar si doao ak ovde samo zato da bi mi to rekao?"
Naravno da nisam. Otkud sam mogao da znam da e doi ovde da baca ini?"
Znao si jer si me pratio, zar ne?"
Rosijeve oi su se naprasno suzile, ali nita nije odgovorio. Umesto toga je zgrabio njenu
aku, cimnuo je navie i pribio je izmeu njenih ramenih lopatica, naglo je povukavi ka
sebi. Lice mu je bilo tako blizu da joj se zamutilo pred oima. Kou joj je zapahnula vrelina
njegovog daha. Skoro da je mogla da oseti kovitlanje duhova u ijoj se vlasti nalazio, njihov
oganj i ludilo. Njegova usta su se obruila ka njenim. Grevito je stisnula usne i poela da
se otima, ali je on samo prasnuo u smeh.
-BU&CW-

25

W&N

Ako hou da te poljubim, to u i uiniti. Kada postanem amenokal, sva airska plemena3
nai e se pod mojom vlau. ene e me preklinjati da ih uzmem, makar kao treu ili
etvrtu suprugu. Bie srene ak i da postanu moje robinje! Zar stvarno veruje da si ti
neto bolja od njih?" Odgurnuo ju je unazad, ne poputajui stisak i netremino je
posmatrajui. Tada se ponovo nadvio nad njom, sa opakim izrazom na licu. Ili moda
veruje da si bolja od mene Mogao je da proita odgovor u njenim oima. Pogled joj je bio
mraan i smeo, bez trunke straha. U tom trenutku je shvatila da je mrnja koju je taj
mukarac oseao prema njoj bila jednako snana kao i njegova udnja. ,,Morae da naui
da nije tako!" Zgrabio ju je za kosu, zagnjurivi prste meu njene crne svilenkaste
pramenove. Dosta mi je tvoje oholosti! Po itav dan zamajava decu glupavim priama i
razmee se svojim poreklom. Ponaa se kao da su pripadnici Kel Taitoka iznad nas i kao
da smo mi samo neko prljavo vazalsko pleme. Kucnuo je as da naui lekciju..." Gurnuo je
slobodnu ruku izmeu njenih nogu i poeo da joj zadie odoru.
Dok ju je pribijao uz sebe, Marijata je bila sablaznuta njegovom drskou. Niko nije
smeo da dodirne enu bez njenog doputenja. To je bio tabu, nedopustiv prestup koji se
kanjavao progonstvom, pa ak i smru.
Tada su kroz kotlinu odjeknuli urlici divljeg psa, koji su ubrzo prerasli u horsko
zavijanje. Neto je uznemirilo ivotinje koje su obino poput sparuenih poutelih leeva
leale na ratrkanim gomilama u senci kamenih zidova koji su okruivali polja na kojima
su haratini kopali i plevili i zahvali useve. Sablasno zavijanje se nadvilo nad dolinom poput
senke leinara, noeno vruim vazdunim strujama, sve dok postepeno nije utihnulo.
Ta neoekivana uzbuna naterala je Rosija da odustane od svojih namera. Naglo je
podigao glavu, gurnuo Marijatu u stranu i ustremio se ka oblinjem grebenu, zaklanjajui
oi od sunca kako bi ustanovio ta je privuklo panju pasa. Trudei se da ostane na
bezbednoj razdaljini, Marijata je takoe krenula ka mestu sa koga je mogla da osmotri
dolinu, ali je videla samo nejasnu siluetu koja je nadirala uz planinsku stazu, oblije iza
koga se, kako se ubrzo ispostavilo, skrivala ena sa crnom maramom i dugom zakrpljenom
plavom odorom. Glava joj je bila sputena, a ramena povijena kao da je nosila neki teret.
Marijata je nije prepoznala, ali to nije bilo naroito udno jer je tek nekoliko nedelja ivela
meu Kel Bazganima.
Za razliku od nje, Rosi je piljio u tu enu kao da je bila avet. Na brzinu je podigao svoj
veo i obmotao ga oko lica, ostavljajui samo uzani prorez za oi. Marijata je primetila da
mu je pogled bio zacakljen od straha.
Kao daje osetila taj pokret, ena je podigla glavu ka njima i Marijata je iznenaeno
primetila da je bila prilino stara, sa smeuranim licem punim bora i koom koja je bila
tamna poput stabla akacije. Delovala je iznureno i utueno, kao da su je neke mone sile
naterale da se otisne na taj mukotrpan put, uz tu strmu kamenitu stazu koja je vodila ka
teritoriji drugog plemena. Da li je tu zabasala zbog gladi, upitala se. Ili je moda nosila
neku vest? Od stranaca su se obino mogle uti razne prie i glasine.
Rosi je zgrabio jedan kamen i pakosno ga bacio na staricu, kao da je to bila najprirodnija
stvar na svetu. Starica je ispustila bolan jauk i poskoila u mestu, izgubivi ravnoteu.
Okliznula se na strmoj stazi posutoj zdrobljenim kamenjem i tresnula o zemlju. Rosi se
odmah dao u bekstvo dok je Marijata stajala kao ukopana, zurei u povreenu enu,
preplavljena oseanjem da je, naprosto zbog toga to je prisustvovala tom podlom inu,
postala Rosijeva sauesnica.
Primetivi da starica ne ustaje sa zemlje, trgla se iz letargije i pohitala niz kamenjar,
probijajui se kroz trnje i ipraje. Kada je konano zastala pored nje, starica je isputala
bolne jauke, pokuavajui da se uspravi. Selam alejkum, rekla je Marijata u znak
pozdrava. Mir s tobom.
3

Air je planinski masiv u severnoj Africi. (Prim, prev.)

-BU&CW-

26

W&N

Alejkum as selam", odgovorila je starica. Neka je mir s tobom. Glas joj je bio hrapav
kao kretanje vrane.
Izvila je aku poput kande i zgrabila Marijatinu odoru, stegnuvi joj
rameipovukavijekasebi. Dok joj je Marijata pomagala da ustane, marama je spala sa
stariine glave, otkrivajui tamne kike u koje su bile upletene obojene kone trake ukraene
perlama i koljkama. Pletenice su tu i tamo bile protkane srebrnim nitima, samo to to nisu
bili ukrasi ve pramenovi osedeli od starosti. Kada ju je neznanka pogledala, Marijata je
primetila da su joj oi bistre i tamnosmee, bez tragova starake mrene. I mada su bile
usred mree dubokih bora koje su nastale usled duge izloenosti suncu, inilo se da ta ena
uopte nije bila tako stara i smeurana kao to je Marijata isprva pomislila.
Jesi li dobro?" upitala je Marijata.
Jesam, bogu hvala", odgovorila je ena. Ali Marijata je primetila da se acnula od bola
kada je pomerila ruku i da joj je odora natopljena krvlju ne mestu gde ju je pogodio kamen.
Krvari. Daj da ti pogledam povredu."
Dok se Marijata nadvijala nad njom, ena ju je uhvatila za bradu i napeto se zagledala u
njeno lice. Ti nisi odavde." To nije bilo pitanje ve zakljuak.
Dola sam iz Hogara."
ena je klimnula glavom, napravivi znak potovanja. Bio je to starinski gest koji je
Marijata retko kad viala, jer su ljudi ve poinjali da zaboravljaju stare obiaje i stare
hijerarhije. Ja sam Rahma ult Duma. A ti si sigurno ker Jeme ult Tofenat." Oi su joj
naprasno zablistale. Ve osam dana peaim kako bih te pronala."
Marijata je bila zateena tim reima. Mene? Ali, zato bi me traila?"
Imala sam ast da upoznam tvoju babu. Ona je bila ena sa izuzetnim moima."
Njena baba je umrla pre mnogo godina. Marijata se odmah setila visoke ene
dostojanstvenog i gotovo zastraujueg dranja, raskonog srebrnog nakita koji je nosila,
dubokih prodornih oiju i nosa koji je bio otar i zakrivljen poput orlovskog kljuna.
Sa kakvim moima?"
Tvoja baba je umela da razgovara sa duhovima."
Marijata je zapanjeno rairila oi. Stvarno?"
Veto je baratala reima i mogla je da isteruje demone. A meni je sada ba to potrebno.
Moj sin umire. Neko je na njega bacio urokljivo oko, pa su ga zaposeli duhovi. Zvali smo u
pomo sve vraare i travarke iz Adaga, sve marabute i najbolje poznavaoce kuranskih
zapisa, sve bokaje za koje smo uli, pa ak i jednog putujueg arobnjaka iz Tinbuktua, ali
niko nije uspeo da mu pomogne. Kel Asufi su ga uzeli pod svoje, a oni ne mare puno za
Kuran i lekovite trave. To moe da rei samo neko ko ume da razgovara sa duhovima i zato
sam prevalila toliki put da te pronaem."
Plaim se da ja nisam upuena u magiju", odgovorila je Marijata, mada je duboko u
dui bila polaskana. Bilo joj je drago to su je smatrali drugaijom od ena iz plemena
Bazgan. Naalost, ne mogu da ti pomognem. Nisam isceliteljka ve pesnikinja."
Rahma ult Duma je napravila snudenu grimasu. Meni to nita ne znai. Znam samo
da su mi duhovi, dok sam bacala kosti, dali ime tvoje babe."
Ja nisam poput nje."
Ti si poslednja iz njene loze. Mo osnivaa se u tvojoj porodici prenosi po enskoj
liniji."
Marijata je ve poinjala da sumnja da je ta neznanka takoe bila luda, da je u pitanju
verovatno bila neka sirota bagara kojoj je sunce udarilo u glavu. Pustinja je esto
naplaivala surov danak ljudima koji su iveli unutar i nadomak njenih ognjenih granica.
Ustala je sa zemlje, blago ustuknuvi. Stvarno mi je ao, ali ne mogu da ti pomognem. Ja
uopte ne posedujem magijske moi."
Rama ju je uhvatila za miicu. Prevalila sam toliki put da te pronaem."
ao mi je", ponovila je Marijata, pokuavi da se otrgne, ali je starica nije putala.
Mada mi i dalje nije jasno kako si saznala da sam ovde."
-BU&CW-

27

W&N

Jedan putujui kujundija je proao kroz nae selo i rekao nam da jedna ena koja
pripada staleu iboglana ivi meu Kel Bazganima, asfar devojka dostojanstvenog dranja
i prefmjenih kostiju, i da ga je ta devojka pitala moe li da joj napravi minue na kojima e
izgravirati simbol zeca. Samo ena iz Tamerveltine loze moe da zatrai nakit sa takvim
simbolom."
Putujue zanatlije su pronosile vesti i glasine na sve strane, tako da je to zvualo kao
dovoljno uverljivo objanjenje. Marijata je podigla ruku ka licu. Bilo je tano da je njena
koa bila svetlija od koe ena koje su pripadale junim plemenima i da je zec predstavljao
ivotinju koja je za nju i ostale ene iz njene porodice posedovala naroit znaaj.
ula sam da je ta devojka izgubila majku i da ju je otac ostavio meu Bazganima.
Kujundija je takoe pomenuo da joj sestri bazganskog voe poklanja veliku panju, ali da
ona ne ohrabruje njegova nastojanja." Starica je nakratko zastala, pljunuvi u prainu.
Pljuvaka joj je bila crvena od krvi. Prilikom pada sigurno se ugrizla za jezik.
Marijata je skrueno skrenula pogled. A kako si saznala da sam ovde, tako daleko od
logora?"
U dolini sam naila na neku visoku devojku koja uva koze. Ona mi je rekla da si
krenula u ovom pravcu."
To je sigurno bila Tata. Dok se pela na planinu, Marijata je sa njom podelila hleb koji je
ponela, a pastirica joj je zauzvrat dala neto divljih smokava. Izgleda da se sudbina ba
urotila protiv nje. Samo je ona znala da sam ovde."
Ona i mukarac koji je bacio kamen na mene."
Marijata je postieno klimnula glavom.
Da on nije sin Bahedija, Musinog zeta?"
Da, to je Rosi. Ali kako ti to moe da zna?" Naravno, ovek je mogao da razlikuje
pripadnike razliitih plemena po nainu na koji su nosili svoj veo po tome kako je veo bio
obmotan, koliko se visoko nalazio i koliko je slobodnog platna vijorilo na kraju ali kako
je ta ena, koja je pripadala sasvim drugom plemenu, mogla iz takve daljine da ustanovi da
je to bio ba on? Marijati je to delovalo nepojmljivo.
Prepoznala sam ga po njegovim postupcima. Odmah sam videla da je kukavica, ba kao
i ostali mukarci iz njegove porodice."
Da je neki mukarac izustio neto slino na raun amenokalovog roaka, morao bi
maem da odbrani istinitost tih rei. Bilo je dobro to su bile same na tom brdu, pomislila je
Marijata, mada je naula da je vetar ponekad mogao da prenese uvredljive izjave do uiju
onih o kojima se prialo tako da ak ni najvei oprez nije predstavljao garanciju da nee
doi do zle krvi.
Znai, ti poznaje njegovu porodicu?"
Moglo bi se rei, obazrivo je odgovorila Rahma. Hajde, nemamo vremena za
gubljenje. Treba da preemo dug put do mog sela.
Marijata je prasnula u smeh. Ne mogu da poem sa tobom! Osim toga, ti si previe
slaba da bi ponovo krenula na tako naporan put. Rekla bih da danima nisi okusila ni hranu
ni vodu. A sada si jo i povreena. Zar ne vidi da ti stopala krvare?"
Rahma je oborila pogled ka zemlji. To je bila istina. Krv joj je curila izmeu nonih
prstiju, natapajui pranjave pohabane kone sandale.
Poi sa mnom do logora. Postarau se da dobije hranu i vodu i postelju u kojoj e
provesti no, a sutra u zamoliti nekog od mukaraca da te otprati do tvog sela.
ena je ponovo pljunula na zemlju. Zarekla sam se da nikad vie neu kroiti meu Kel
Bazgane. Samo me je nesrea naterala da zaem u ove krajeve."
Marijata je ispustila teak uzdah. Bila je pred ozbiljnom dilemom. Kako je mogla da
okrene lea eni koja je prevalila toliki put da bi je pronala? I koja je, povrh svega, sada
jo bila i povreena? Onda poi sa mnom do haratina. Oni e se pobrinuti za tebe.
Rahma ult Duma se osmehnula. Vidim da si pravi diplomata. I tvoja baba je bila
takva." Neno je potapala Marijatu po aci.
-BU&CW-

28

W&N

U dolini se nalazilo haratinsko selo, skupina malih okruglih koliba sagraenih od rene
trske, blata i kamenja. Haratini, iji je posao bio da obrauju zemlju i da isporuuju njene
plodove plemenskim voama, iveli su tu tokom itave godine, dok su pripadnici lokalnih
plemena vodili svoj tradicionalno nomadski ivot, putujui du drevnih saharskih ruta i
selei se od jedne do druge oaze, da bi se u vreme etve vratili da pokupe letinu u ije su
uzgajanje uloili, ostavljajui haratinima petinu prinosa kao nagradu za uloeni trud. Mada
su haratini navikli da ih nadzornici Muse ag Ibe povremeno poseuju kako bi proverili
kako je proticalo prikupljanje zaliha za zimu, iznenadna pojava dve ene u plemenskim
odorama koje su bez muke pratnje kroile u selo naterala je ak i decu da prestanu da se
igraju i da se zapilje u doljakinje. Skupina starijih ena je stajala u krugu oko velikog
avana u kome su mlele ito. Njihova crna koa je bila posuta razvejanim prahom, a
mlohavo meso na miicama je podrhtavalo pri svakom udarcu. I one su zastale kada su
ugledale Marijatu i Rahmu. Dve mlae ene sa tamnim dostojanstvenim licima koje su
tkale ilim na visokom uspravnom razboju zagledale su se u pridolice kroz mreu
isprepletenih vunenih niti jarkih boja. ak su i starci prestali da pletu svoje korpe. Svi su
zurili u njih, ali niko nije prozborio ni rei.
Na kraju je jedan od mukaraca ustao sa zemlje i krenuo im u susret, visoko podignute
glave i obazrivog pogleda. Na sebi je imao dotrajalu zakrpljenu odoru. Marijati je bilo teko
da poveruje da je to bio seoski stareina, uprkos autoritetu kojim je zraio. Nakon kratkog
utivog pozdrava mukarac se nemo zagledao u njih, preputajui im da one zaponu
razgovor.
Marijata je objasnila da je Rahma bila povreena i zamolila ih da joj dovedu iscelitelja i
da joj daju neto da pojede i popije. Kod sebe nemam nita ime bih mogla da vam se
oduim, ali obeavam da u se ubrzo vratiti sa odgovarajuim darovima, sa neto srebra i...
Haratinski stareina je prasnuo u smeh. ta e nam srebro? Vie bi nam koristilo da
zamoli amenokala da mojim ljudima dopusti da malo predahnu. Tako e nam se najbolje
oduiti."
Sumnjam da amenokal zna ta znai re predah", prozborila je Rahma.
Stareina je delovao iznenaeno, ali nita nije rekao.
Naalost, nisam u mogunosti da kod amenokala posredujem u vau korist", odgovorila
je Marijata blagim smirenim glasom, ali bih mogla da vam donesem neto aja i pirina."
Stareina je prislonio aku uz grudi i blago se naklonio. Zahvaljujem. Rado emo
prihvatiti takvu ponudu."
Marijata se tada okrenula ka Rahmi. Sutra u doi do tebe."
Potrudi se da stvarno bude tako. Zato to moramo da pourimo."
I dalje nemam nameru da poem sa tobom."
Oh, mislim da e ipak poi. Osvrni se oko sebe, devojko. Zar stvarno misli da stvari
koje se ovde deavaju zasluuju oprotaj?"
Marijata je bila zbunjena tim pitanjem. Kako to misli?" Bilo je to tipino haratinsko
selo siromano, otrcano i sklepano od materijala koji je bio dostupan u tim krajevima.
Hajde, dobro osmotri ovo selo pa e shvatiti. Zar ne vidi da ovi ljudi skapavaju od
gladi?
Marijata se lagano osvrnula, po prvi put se istinski usredsredivi na detalje haratinskog
ivota. Deca su imale ogromne oi i nadute stomake, a ruke i noge su im bile tanke poput
prua. Odrasli su delovali iznureno, kao da su ve bili polumrtvi od dirinenja, a upadljivi
dezeni na njihovim odorama bili su u apsurdnom kontrastu sa njihovim tupim pogledima,
upalim obrazima i utuenim licima.
Rahma je pokazala na ilim koji su tkale dve mlade haratinke. ,,Musini ljudi e im ak i
to uzeti, a onda e im dati vunu za nov ilim i objasniti im kakve are ele. Kel Bazgani e
potom prodati te ilime i zadrati dobit za sebe, a haratini e kao i uvek ostati praznih
aka. Prila je starijim enama i obratila im se na njihovom jeziku, strpljivo sasluavi
njihov odgovor. Potom je mahnula rukom, pokazavi Marijati da prie. Vidi ovo
-BU&CW-

29

r
W&N

ovde? Haratini mogu da se hrane samo branom koje prave od ita koje su Musini ljudi
odbacili, od klasova koje skupljaju iz pleve, zato to ne dobijaju ak ni onu petinu koja im
po sporazumu pripada. A pogledaj onu decu tamo..."
Dvoje maliana svetlije koe ualo je u blatu izmeu koliba, zajedno sa dvoje starije
dece, naslanjajui se na trone zidove i obazrivo ih posmatrajui.
Marijata je klimnula glavom. Da li ti ovi maliani lie na haratinsku decu?" upitala je
Rahma, ozlojeeno zacoktavi. Ako mene pita, haratinska deca nemaju tako svetlu kou.
ini mi se da mladi Rosi rasejava svoje seme gde god stigne. Kako sam ula, prvo dete je
zaeto silom, ali je druga devojka iz iskustva svoje prethodnice dovoljno nauila da se
nagodi s njim."
Dok se vraala u logor, Marijata je ponovo prola pored Naime i plemenskog stada. Tada
je po prvi put primetila koliko se koza nalazilo na tom panjaku crnih i smeih, dvobojnih
i arenih, belih i narandastih poput umbira. ivotinje su se vrzmale izmeu drvea koje je
raslo u dolini, brstei sve to su mogle da pronau. Na spoljnim rubovima logora prola je
pored stada ovaca. enke su bile privezane, dok je mladuncima bilo doputeno da slobodno
trkaraju, jer se oni nikad nisu puno udaljavali od svojih majki. Jaganjci su bili ivahni i
debeljukasti i bilo ih je toliko da nije mogla da ih prebroji. Potom je ugledala i atore pored
kojih su stajale dragocene kamile snane magrepske i dugodlake berabijske kamile, niske
sive adrarke i velianstvene meharke, izuzetno cenjena vrsta koja je imala belu dlaku i koja
je poticala iz ada, sa Tibestijske visije. Meharske kamile su predstavljale neopisiv luksuz,
skupe igrake za mlade bogatae koji su ih retko koristili za ono emu su bile namenjene:
za siloviti prodor kroz duboku pustinju i napade na suparnika plemena ili karavane. Te
plemenite ivotinje sada su sluile samo zato da bi se razmetljivi mladii trkali na njima i
organizovali klaenja sa krupnim ulozima. Marijata je znala da su dve od tih velianstvenih
belih kamila, koje su imale nadmeno dranje i udljivu narav, pripadale Rosiju.
Niski koni atori Kel Bazgana spolja su delovali prilino skromno, ali su ene koje su
ivele u logoru u njima uvale svoje blago: arene ilime, meke jagnjee koe, izrezbarene
stolice i krevete, kutije pune srebrnog nakita, vunene odore, papue i sandale ukraene
mesinganim nitnama i raskono obojene kone vree sa dugim resama. Na istonoj strani
enskih atora njihovi muevi su uvali svoju najvredniju imovinu: maeve koji su jo pre
tri veka bili skovani od elika iz Toleda i koji su se prenosili sa kolena na koleno; erote
i gri-grije 4 masivne srebrne titnike za ruke i bogato ukraena sedla. Tu su bile i kutije pune
pirina, dakovi sa prosom i vree sa branom; upovi ispunjeni uljem i maslinama i lonci
sa zainima koji su bili kupljeni na pijacama na severu. ene su bile zaobljene, a deca
debeljukasta. ak su i psi bili dobro uhranjeni. Samo su siromasi bili mravi. Bazgansko
pleme moda nije uivalo legendarni status Kel Taitoka, ali je njihov klan uprkos tome bio
dovoljno imuan. Dok je prelazila pogledom preko logora u kome je ivela, Marijati se
inilo da je po prvi put uspela da sagleda stvari u pravom svetlu. I po prvi put se osetila
posramljeno. Nikad pre toga se nije zamislila nad injenicom koliko se ivot njenih
sunarodnika razlikovao od ivota haratina na ijem se dirinenju zasnivalo njihovo
blagostanje. Oni su bili pustinjski plemii, koji su svoj poloaj i svoje posede smatrali
prirodnim ustrojstvom stvari, dok su haratini bili kmetovi koji su bili plaeni za to da im
slue. Nikad pre toga joj nije palo na pamet da haratini nisu bili estito nagraeni za svoj
trud. tavie, da esto nisu dobijali ak ni ono to im je bilo obeano.
Dok je te noi sedela pored logorske vatre zajedno sa ostalim enama, sladei se
pikantno zainjenom jagnjetinom i mirisnim lepinjama koje su robovi ispekli tog
popodneva, kroz glavu joj je prola pomisao da u haratinskom selu nije spazila nijedno grlo
stoke. Bila je vie nego sigurna da niko od tih ljudi te noi, pa ak ni tog meseca, nee
veerati meso. Bila je to tako surova spoznaja da joj je komad jagnjetine zastao u grlu,
4

Zatitne amajlije i platnene vreice u kojima se one nose. (Prim, prev.)

-BU&CW-

30

W&N

nateravi je da se zakalje.
Nije ti dobro, Marijata?" upitala je njena tetka Dasin, ena otrog pogleda i britkog
jezika.
Samo sam izgubila apetit", utogljeno je odgovorila Marijata.
ena po imenu Jalava, koja je sedela pored Dasin, oinula ju je ledenim pogledom.
Pripadnici Kel Taitoka", prozborila je, okrenuvi se ka ostalima, jedu samo meso gazele, i
to one najmeke i najsonije delove. Meso naih ubogih ovaca oigledno nije dovoljno
dobro za kraljevski ukus nae roake."
Marijata je odgurnula hranu u stranu. Ne jedem zato to nisam gladna, ali sam danas
srela mnogo izgladnelih nevoljnika."
Na sebi je odmah osetila radoznale poglede ostalih ena. Da moda nisi naila na
prosjake?" upitala je Dasin.
Nisam naila na prosjake ve na vae haratine", jetko je odgovorila Marijata. Stomaci
njihove dece su naduti od gladi. ak su i odrasli mravi kao skeleti."
ene su poele tiho da se domunavaju. Marijata je uspela da razabere tek po neku re,
ali su njihovi pogledi dovoljno govorili. Bili su to pogledi koji su zraili otvorenim
neprijateljstvom. Na kraju je Jalava prozborila: To nije tema o kojoj treba da razglabaju
mlade i neuke ene." Ponovo je prostrelila Marijatu svojim ledenim pogledom. A to
naroito vai za mlade ene ija dobrobit zavisi od tueg milosra. Njima bi bilo pametnije
da se uzdre od iznoenja budalastih i nepoeljnih komentara."
Nisam ja kriva to mi je majka umrla i to se moj otac otisnuo putem soli", odbrusila je
Marijata. Da sam mogla da biram, nikad ne bih dola ovde, ali me niko nita nije pitao."
Dasin se munjevito okrenula ka njoj, gotovo joj se unevi u lice. Kada se moj brat
oenio tvojom majkom, pripadnici Kel Taitoka su nae ljude, koji su prevalili toliki put da
bi prisustvovali svadbi, doekali kao da smo vazali koji im donose danak. ene su se
kriom kliberile, rugajui nam se zbog toga to imamo tamniju kou od njih i ismevajui
nau odeu, na nakit i nain na koji nai mukarci nose svoje velove. Ti moe da umilja
ta god hoe i da se razmee svojim uzvienim poreklom, ali mene ne moe da zaslepi
takvim priama. Ima sree to si dovoljno lepa da zapadne za oko Avinom sinu. On je fin
i estit mladi. Takav brak e skresati krilca tvojoj nadmenosti.
Marijata je istog asa ustala i udaljila se od vatre. Nita nije prozborila jer nije bila
sigurna da bi uspela da joj odgovori na pribran i pristojan nain.
U irokom luku je zaobila vatru oko koje su sedeli mukarci i nastavila ka atorima.
Uprkos takvoj diskretnosti, krajikom oka je primetila kako se Rosi ag Bahedi razdvaja od
ostalih. Pruila je korak, ali ju je on ubrzo sustigao i ispreio se pred njom, prostrelivi je
mranim plamteim pogledom.
Poi sa mnom.
Nikad ne bih svojevoljno pola s tobom.
Ako sebi eli dobro, bie bolje da uradi to to sam rekao. Otkad mukarac ima
pravo da eni govori ta treba da radi? Zaalie ako me ne poslua."
Sigurna sam da u zaaliti i ako te posluam."
Rosi ju je zgrabio za miicu. Nadam se da nikome nisi rekla ono to ne sme da kae.
Ne znam na ta misli."
Rosi joj je pretei protresao ruku. Odlino zna na ta mislim." Ah, sada shvatam!
Pita se da li sam nekome rekla kako si hrabro zasuo kamenjem jednu staru i nemonu
enu?"
Da li je mrtva?" nestrpljivo je upitao Rosi.
Marijata ga je radoznalo osmotrila. Zato bi amenokalov naslednik mario za sudbinu
jedne sirote bagareV
Rosi je sevnuo pogledom. Dobro si rekla. Ona je obina bagara. Zanima me samo da li
je preivela. Hajde, govori!"
Drago mi je to mogu da te obavestim da ne nosi njenu smrt na svojoj savesti.
-BU&CW-

31

W&N

Rosi joj je pustio ruku i povukao se za par koraka. Drago mi je to to ujem. Nije
zvuao iskreno. Gde je sada?
Marijata je nakratko oklevala. Nastavila je svojim putem, konano je rekla, primetivi
olakanje na njegovom licu. Ba kao to u i ja uiniti." Snano je zevnula. Dananji
dogaaji su me iscrpli."
Otpratiu te do atora tvoje tetke."
Marijata se podrugljivo nasmejala. Moj ator nije tako daleko da bi mi trebala pratnja."
Svejedno." Rosi ju je uhvatio za lakat i poveo je daleko od logorskih vatri. Da ti nije
palo na pamet da nekome pomene onu enu. Jasno?"
,,Ko je ona, kada ti je toliko stalo da niko ne sazna za nju?"
Niko naroit", procedio je Rosi kroz stisnute zube.
Kada su stigli do Dasininog atora Marijata je zastala pred ulazom. Laku no, Rosi."
Otrgla se iz njegovog stiska i mugnula unutra. Prila je lampi, zapalila sveu i spustila se
na kolena da namesti krevet. Kada je napustila svoj dom sa sobom je ponela jedan vezeni
prekriva. Bila je zaljubljena u taj prekriva koji je poticao s juga Maroka i koji je sada bio
prebaen preko njene postelje. Kolone vezenih crvenih kamila, neprepoznatljivih za oko
koje nije shvatalo geometrijsku apstrakciju, marirale su preko zlatne pozadine. Du rubova
su se nalazili stilizovani cvetovi rasporeeni u obliku zvezda, kao na podnom mozaiku koji
je jednom videla u Tamanrasetu. Taj prekriva ju je vie od svega ostalog podseao na dom.
Na put su krenuli u velikoj urbi. Ponesi samo ono to ti je neophodno", naredio joj je otac
uoi polaska. U kui tvoje tetke Dasin zatei e sve to ti je potrebno. Ne elim da
usporavam karavan vukui suvian teret kroz pustinju."
Marijata je za sobom ostavila dvanaest krasnih odora, zimske izme, sandale i pojaseve
optoene draguljima, mnotvo arenih marama i ogrtaa, fine ovije i kozje koe koje joj je
majka namenila kako bi nakon udaje mogla dostojno da opremi svoj ator. Sve to je donela
sa sobom nalazilo se u drvenoj kutiji koja je stajala pored njenog kreveta: nakit, neto
kozmetike, mali no i rezervna odora. Odea koju je imala na sebi i taj vezeni prekriva
predstavljali su njen celokupan imetak, bar na mestu na kome je trenutno ivela. Skliznula
je akama preko vezenih ara, preplavljena talasom nostalgije i usamljenosti.
Ba lep prekriva."
Naglo se okrenula, ali pre nego to je stigla da vrisne, neko joj je stavio aku preko usta.
Na njoj je osetila vonj ovijeg loja i garei.
Koga e da pozove u pomo? Tvoj otac i braa su ve prevalili pola Sahare. Oni sada
razmiljaju samo o tome kako da na svoje kamile natovare to vie soli. Ili se moda uzda
u svoju tetku? Zna da ona ne moe oima da te vidi, ba kao ni tvoje roake Ana i Nofa
koje me ve godinama jure. Samo to ja uopte ne marim za njih jer obe izgledaju kao
pretovljene bivolice. to se tie mukaraca, zna koliko se oni plae mog ujaka, a on je ba
mene odabrao za svog naslednika. Ti si potpuni stranac u ovom plemenu, Marijata, dok sam
ja njegov budui voa. Niko nee prstom mrdnuti da me zaustavi. A kada obavim ono to
sam naumio, ijoj e rei ljudi verovati?"
Rosi joj je pritisnuo glavu na krevet i opkoraio oko njenog tela, guei je svojom
teinom. Nije mogla da ispusti ni glasa. Nije mogla ak ni da die. Osetila je kako struja
hladnog vazduha zapljuskuje njene ogoljene butine i kako Rosi zavlai aku izmeu njenih
nogu, pokuavajui da ih razdvoji i zarivajui nokte u njeno meko glatko meso. Ne opiri
se, rekao je. Uveravam te da e uivati. Devojke uvek uivaju kada se jednom naviknu
na tu pomisao. Samo ostani mirna, prokleta bila.
Pokuala je da vrisne, ali je posteljina priguila njen glas.
Ne treba da brine zbog deteta. Nee morati da ga ubije, jer u se oeniti tobom.
Nemam nameru da te osramotim."
Kada je osetila kako njegov stisak na trenutak poputa, preplavio ju je talas natprirodne
snage, kao da joj je telo zaposeo neki mahniti osvetniki duh. Naglo se izvila, zbacivi
napasnika sa sebe i ispustivi gotovo ivotinjski urlik, grub i grlen. Oslobodila je desnu
-BU&CW-

32

W&N

ruku i zamahnula iz sve snage, tresnuvi Rosija laktom posred usta. Sve se naprasno
zaustavilo.
Munjevito je skoila na noge i navukla odoru preko glenjeva. Iz krinje sa blagom koja
je stajala pored kreveta zgrabila je mali bode i ispruila ga ispred sebe, zadihana i spremna
da ga upotrebi.
Rosi je zaprepaeno razrogaio oi, podigavi ruku ka licu. Preao je prstima preko
okrvavljenih usta i tupo se zagledao u njih, kao da su ta aka i ta krv pripadali nekom
drugom. Kada je pljunuo, iz usta mu je izleteo zub koji je pao na prefinjeni prekriva,
zamrljavi vezeno platno drugaijom nijansom crvene boje. Sa izrazom iste neverice,
zapiljio se u polomljeni zub, a potom je skrenuo pogled ka Marijati. Ispustio je slabaan
jauk i briznuo u pla pre nego to je skoio na noge i izjurio iz atora.
Marijata ga je ispratila pogledom. A tada je poela metodino da marira po atoru,
prikupljajui najnunije stvari.
Sat vremena kasnije stigla je do haratinskog sela.
Nemoj nikome rei da si video Rahmu ili mene, obazrivo je naloila seoskom
stareini. I postaraj sa da svi odreda, pa ak i deca, dre jezik za zubima. Ako saznaju da
ste nam pomogli, kaznie itavo selo."
Nakon to mu je dala pirina, brano i aj koje je ukrala iz Dasininog atora uzela je
Rahmu pod ruku i izvela je napolje, do mesta gde su dve lepe, bele, potpuno natovarene
meharske kamile koje su donedavno pripadale Rosiju ag Bahediju krotko ekale pod
tamnim svodom na kome su blistale tri etvrti meseca.

-BU&CW-

33

W&N

6.
Ova li sam zaboravila da skinem amajliju kada sam te noi

krenula na spavanje? ovek bi pomislio da je teko prevideti

tako masivnu i upadljivu stvar. A opet, kada sam se narednog
jutra probudila, amajlija mi je i dalje bila okaena oko vrata.
Kada sam prebacila noge preko kreveta, imala sam oseaj da sam se istovremeno
nalazila na dva mesta, ali da ni na jednom od njih nisam bila potpuno prisutna. A kada sam
razmakla zavese, uinilo mi se da je svetlost londonskog sunca koja se provlaila kroz
prozor bila nekako tupa i priguena, kao da je neko sijalicu od sto vati zamenio sijalicom za
utedu energije.
Kada sam se spustila do metroa i krenula ka svojoj kancelariji, po prvi put za toliko
godina sam postala svesna injenice da su milioni tona kamena i zemlje i odvodnih cevi i
graevina pritiskali tunel kroz koji sam jurila neprirodnom brzinom. Pokuavajui da
odagnam tu nimalo prijatnu pomisao, poela sam da aram pogledom po vagonu. Primetila
sam reklamu za odmor u Egiptu, sa siluetama kamila koje su se ocrtavale na pozadini
ispunjenoj peanim dinama i piramidama, i oglas za jeftine letove do Marakea... Skupina
strankinja je ula na stanici u Najtsbridu i zauzela svoja mesta, lagano se njiui dok je voz
jurio preko ina. Iza uzanog proreza na crnoj tkanini njihovih nikaba nazirale su se samo
oi, iscrtane bogatim slojem kola. Jedna od njih je skrenula pogled u mom pravcu i rekla
neto svojim saputnicama, nakon ega su se sve zapiljile u mene.
Preplavljena naprasnim nemirom, zgrabila sam odbaeni primerak Gardijana i
nasumino ga otvorila. Za oko mi je odmah zapao pasus koji se nalazio meu udarnim
svetskim vestima: etvoro talaca, zaposlenih u francuskoj nuklearnoj kompaniji Areva,
kidnapovali su pripadnici frakcije Nigerskog pokreta za pravdu, takozvani Tuareki borci za
slobodu. Pogled mi se odmah prikovao za re Tuareg. Mada mi je zvuala strano i
nepoznato, ta re je istovremeno odisala neobinom prisnou. Imala sam oseaj da sam
nedavno negde naila na nju i da ona za mene poseduje odreenu teinu i znaaj, ali u mom
smuenom umu nisam mogla da ieprkam bilo kakvu konkretnu asocijaciju. Portparol
dotine frakcije izjavio je da su etvoro zarobljenih talaca u dobrom zdravstvenom stanju i
da se nalaze u Airu, zoni sukoba u Nigeru. Tada mi je neto sinulo u glavi. Setila sam se
kako je moja majka svojevremeno priala da su u Nigeru, koji je tada bio francuska
kolonija, bile otkrivene ogromne rezerve uranijuma i da je to otkrie Francuskoj omoguilo
da postane jedna od nuklearnih sila. Ah, da... Niger. U mislima sam zaula kako moja
majka svojim usporenim akcentovanim glasom izgovara dva duga strana sloga: Niii-eer.
Moj deda sa majine strane stekao je veliko bogatstvo u toj oblasti i drugim francuskim
kolonijama, bavei se rudarstvom. Ili, preciznije reeno, pljakajui afrike resurse", kao
to sam mu u svojim buntovnim tinejderskim godinama skresala u lice tokom jedne une
rasprave. Meutim, kako je vreme odmicalo, moj mladalaki politiki ar je poeo da
uzmie pred introvertnijim oseanjem gneva i teskobnosti koje se postepeno rasplinulo u
plaljivom i obazrivom konzervatizmu koji me je pratio tokom kolovanja za zanosnu
profesiju poreskog savetnika i omoguio mi da zasnujem lagodnu i uspenu karijeru.
Zadrhtavi od postienosti, nastavila sam da itam.
Na mestu gde su nae porodice nekada gonile svoja stada i vodile svoje kamile na
ispau sada se nalazi samo ogromna industrijska pusto. Niko nije traio nau dozvolu niti
-BU&CW-

34

W&N

nam isplatio odgovarajuu nadoknadu. Oteli su nau zemlju i naslee nae dece, ostavivi
nas bez osnovnih sredstava za ivot, zbog ega na narod sada ivi u krajnjoj bedi. Nemamo
nameru da taocima uinimo bilo kakvo zlo. elimo samo da ukaemo na svoj stav i da
nateramo svet da nas saslua.
Nama ne trebaju vae nuklearne bombe i vae mine. elimo samo da slobodno ivimo na
zemlji svojih predaka."
Autori lanka su na samom kraju podsetili itaoce kako je britanski premijer Toni Bler u
takozvanom anerskom dosijeu" iz 2002. godine tvrdio da je Sadam Husein nameravao da
iz Nigera nabavi ogromne koliine uranijuma kako bi stvorio oruje za masovno
unitenje", to je predstavljalo svojevrsno opravdanje za preventivni" napad na Irak. Pored
teksta je bila odtampana mala i prilino nerazgovetna mapa tog podruja. Nabrala sam elo
i zagledala se u kartu, oseajui kako mi potiljak bridi od nekog izjedajueg nemira. Na
kraju sam, umorna od fokusiranja na siune geografske nazive, protresla novine i prela na
strane rezervisane za umetnost. Tamo sam, kao da je neka opaka sila vrsto reila da me
stavi na jo vee muke, pronala fotografiju na kojoj je bila prikazana grupa mukaraca sa
velovima i raskonim turbanima koji su bili obmotani na istovetan nain kao i turbani
mukaraca koji su se pojavljivali u mojim snovima. Pustinjski bluz kao nova zlatna ica",
pisalo je u naslovu ispod koga su se nizali hvalospevi na raun novog CD-a koji je objavila
grupa tuarekih muziara koji su nastupah pod nazivom Tinariven.
Tuarezi. Tada sam se setila gde sam nabasala na tu re. U spisima mog oca, na mestu
gde je opisivao mogue poreklo amajlije koju mi je ostavio u naslee.
Ta pomisao je bila dovoljna da me podiu marci.
itavog dana imala sam oseaj da mi neto amori u glavi, kao da je neko razgovarao sa
nekim nepristupanim delom moje linosti, vodei dijalog kome ja nisam mogla da
prisustvujem u nekoj drugoj odaji, iza mojih lea, izvan domaaja mog sluha, na nekom
stranom jeziku. Povremeno sam zaticala sebe kako zurim u dugi niz cifara kao da je u
pitanju bio tekst ispisan hijeroglifima ili punskim alfabetom, ne uspevajui da ih uhvatim ni
za glavu ni za rep.
im sam se vratila kui, otvorila sam laptop i poela da traim raspoloive letove za
Maroko. Godinama nisam bila u inostranstvu. Strah od letenja je bio samo jedan od razloga.
Drugi i jo znaajniji razlog je bilo to to nisam imala sa kim da putujem jer se Iv tek
nedavno razvela.
Osim toga, Afrika je prilino daleko. Za takvo putovanje bi mi trebalo uasno puno
vremena, zar ne?
Blie je nego to misli.
Sada mi se ve inilo da taj glas vie nije bio u meni ve pored mene, kao da mi se
obraao iz nekog nevidljivog kutka u mojoj sobi. Odmahnula sam glavom i nastavila sa
pretragom, pokuavajui da pronaem najpovoljnije letove. Poto sam obavila taj zadatak,
otvorila sam kutiju i izvadila papire koje je moj otac otkucao na starinskoj pisaoj maini.

BELEKE O GROBNICI U BLIZINI ABALESE

Abalesa (22 43 severne geografske irine i 6 1 istone geografske
duine, na nadmorskoj visini od 3.000 stopa) lei gotovo u samom srcu
velike pustinje. Teren je stenovit i strm. Kada je Bajron Hun de Prorok
1925. godine otkrio taj lokalitet, lako se moglo desiti da grobnica uopte ne
bude primeena, jer se na prvi pogled inilo da je u pitanju bila samo gomila
nasumino nabacanog kamenja, poznata jo i pod nazivom redem, koja
predstavlja uestalu pojavu u saharskom podruju. Tokom poetnog
iskopavanja otkriven je veliki spomenik ija je dua osa iznosila preko
-BU&CW-

35

W&N

osamdeset a kraa preko sedamdeset pet stopa i koji je bio podignut

primenom drevnih tehnika izgradnje kamenih konstrukcija bez upotrebe
maltera, pri emu je svaki kamen bio paljivo odabiran i uklapan.
Neujednaenost strukture, kao i grubost stila i tehnike zidanja, ukazuje na
berbersko a ne na rimsko poreklo, kao to neki sugeriu (pogledaj kasnije
beleke).
Unutar spoljnih zidova nalazi se predvorje i mnotvo zasebnih odaja, a u
najveoj od njih je otkrivena grobnica.
Po prii svedoka koji su se zatekli na licu mesta, skelet pustinjske kraljice
je bio obmotan crvenom koom sa dekorativnim zlatnim listom. Skelet se
nalazio u leeem poloaju, sa kolenima savijenim ka grudima, postavljen
preko raspadnutih ostataka drvenog odra uvrenog isprepletenim vrpcama
od obojene koe i platna. Glava je bila prekrivena belim velom koji je bio
ukraen sa tri nojeva pera. Kraljica je na unim resama nosila dva smaragda,
na jednoj ruci je imala devet zlatnih, a na drugoj osam srebrnih
narukvica. Glenjevi, vrat i struk bili su joj prekriveni mnotvom perlica od
kornalina, ahata i amazonita.
Na osnovu takvih detalja zakljueno je daje u pitanju bilo telo neke ene
visokog roda. Profesori Mori Rejgas i Gotje iz Etnografskog muzeja veruju
da su na tom lokalitetu pronaeni posmrtni ostaci legendarne kraljice Tin
Hinan.
Tin Hinan (doslovno, ena iz atora) zaetnica je i duhovna
predvodnica pustinjskog nomadskog naroda koji sebe naziva Kel Tagelmust
(narod vela") ili Kel Tamaek (oni koji govore tamaek). Oni su meu
Arapima poznati kao Tuarezi. Re Tuareg je arapskog porekla i prema
nekim tvrdnjama znai oni koje je Bog prognao", jer se taj nomadski narod
estoko opirao islamskom pohodu koji se odigrao u osmom veku. Po
tuarekom mitolokom predanju, Tin Hinan je potpuno sama ili, po drugoj
verziji legende, u pratnji jedne sluavke peke prevalila hiljadu i po
kilometara kroz pustinju, od berberske oblasti Tafilalt na jugu Maroka pa
sve do Hogara, gde je osnovala svoje pleme. Nakon toga je dobila titulu
Tamenokalt (imenica u mukom obliku glasi amenokal, dok enski oblik
poprima berbersko t na poetku i na kraju), a ak je i pripadnici dananjih
plemena nazivaju majkom svih nas. Tuareki plemii tvrde da vode
poreklo direktno od nje.
Meu pogrebnim relikvijama koje su otkrivene na tom lokalitetu De
Prorok je pronaao i drvenu iniju nalik onima koje se koriste za kamilje
mleko. Na njenoj osnovi se nalazio otisak zlatnog novia na kome je
prikazana glava cara Konstantina Drugog (vladao od 337. do 340. nove ere).
Nain na koji je izvren pogreb ne poklapa se sa muslimanskim pogrebnim
obredima (islam su u to podruje doneli Arapi koji su stigli sa istoka,
najverovatnije u osmom veku). U grobnici je takoe pronaena savreno
ouvana glinena lampa sa karakteristinim rimskim odlikama, obilato
koriena i pocrnela od dima. Na osnovu stilskih detalja ustanovljeno je da
je lampa mogla nastati u periodu izmeu treeg i etvrtog veka nove ere, to
nas navodi na prilino pouzdan zakljuak da ta grobnica verovatno potie iz
etvrtog veka, iz perioda koji se zasigurno poklapao sa poznijim razdobljem
Rimskog carstva.
Amajlija koju smo pronali na tom lokalitetu slina je erotima koje
ene i mukarci iz tuarekih plemena nose kao talismane koji ih tite od
raznih zlih uticaja, ali mi i dalje nije jasno kako su arheolozi koji su
prisustvovali iskopavanju tokom 1925. godine i oni koji su se tu obreli neto
-BU&CW-

36

W&N

kasnije, tokom 1930-ih i 1950-ih godina, mogli da previde tako znaajan

detalj. Mi smo amajliju otkrili odmah nakon ulaska, jo u predvorju. Leala
je na tlu, bez tragova koji bi ukazivali daje bila izvuena ispod povrine
tokom ranijih iskopavanja. Osim toga, na njoj se nalaze simboli iz oblasti
Adag, a diskovi od crvenog kornalina su novijeg datuma nego kornalinske
perlice pronaene u grobnici. Na kamenom zidu iznad nje smo pronali
zapis koji je citiran u nastavku, ali jo niko nije uspeo da ga deifruje tako
da poreklo tog objekta i dalje ostaje misterija.
Ispod toga se nalazio niz udnih simbola ispisanih plavim mastilom. Skinula sam svoju
amajliju i paljivo je osmotrila. Da li sam u ruci drala jednu od stvari koje su pronaene u
grobnici legendarne kraljice? Ili je misterija moda sezala jo dalje i dublje od toga?

-BU&CW-

37

W&N

7.
urei da to pre napusti logor i utekne od srdbe Rosija
ag Bahedija, Marijata je uspela da zgrabi samo jedno sedlo
pre nego to je krenula ka oboru sa kamilama: sedlo koje je
donela iz svog doma u Alhagaru. Bilo je to prelepo sedlo koje je njena prababa ostavila u
naslee svojim potomcima, napravljeno od koe i izrezbarenog drveta ukraenog
mesinganim aplikacijama i bakarnim klinovima. Dok je sedela na njemu, oseala se kao
princeza, to je po svom dubokom uverenju zapravo i bila. Nije joj se ba dopadala pomisao
da to sedlo prepusti staroj Rahmi, ali joj je ipak, zato to je pristojnost tako nalagala,
ponudila da jae na njemu.
Zar stvarno misli da mi treba to nezgrapno staro sedlo?" odgovorila je Rahma,
prasnuvi u smeh. Par puta je coknula jezikom, sve dok se meharska kamila nije spustila u
kleei poloaj, a potom je spustila stopala na sapon 5, uhvatila kamilinu donju usnu,
prebacila nogu preko njenog vrata i smestila se ispred grbe, odmah iznad grebena. Podavila
je jednu nogu poda se, kao da namerava da je upotrebi umesto sedla. Kada je spustila
pogled ka Marijati, spazila je izraz pritajene zadivljenosti na njenom licu. Moj otac je imao
samo ensku decu, objasnila je. Zato sam u teka vremena ila sa karavanom."
Marijata je sumnjiavo osmotrila vlastitu kamilu. Ona je neto ranije ve prevalila dug
put od Alhagara do Aira, ali je tom prilikom najvei deo vremena provodila u palankinu*
kao to je dolikovalo eni njenog poloaja.
Povuci joj glavu nadole, dobacila je Rahma. Marijata je posluala i ivotinja se krotko
spustila na kolena. Skini obuu i stavi je na krilo. Potapi kamilu po desnoj strani vrata ako
hoe da skrene ulevo, a po levoj ako hoe da skrene udesno. Prisloni tabane uz njen vrat
kako bi mogla da oseti kuda se kree. Tako moe da je usmerava jednako veto kao da
koristi uzde. Ako hoe da je natera u kas, udari je po sapima, ali ne prejako kako ne bi
poela da se propinje. Takoe, moe da zarije none prste u njen vrat, ih da uradi i jedno
i drugo. Ako hoe da je zaustavi povuci ular. A ako hoe da je natera da sedne, treba
samo da je potape po zadnjem delu glave i da zazvidi. Dakle, jesi li spremna?'*
Marijata je cimnula ular, ali je ivotinja samo tiho zarikala. Kako da je nateram da
krene?
Jahale su itave noi, kroz strme jaruge i stenovite klisure, kreui se ka severozapadu.
Mesec je blistao na vedrom nebu, zasipajui pejza srebrnastim sjajem. Jedan akal je
poeo da doziva svoju drubenicu i ona mu je odgovorila prodornim urlicima koji su
podrhtavali iznad brda i izazivali trnce jeze du Marijatine kime.
Svaki um ju je terao da se osvre za sobom, pogledom traei siluete koje su jahale za
njima, ali nikoga nije bilo na vidiku. Planinski lanac Bazgan uzdizao se iza njihovih lea,
stenovit i ogroman. U podnoju su se nazirali vodeni tokovi neki svetlucavi, a drugi
naizgled usahli koji su vijugali ka jugu, preko travnatih panjaka.
U onom pravcu, na pola dana jahanja", prozborila je Rahma, leerno ispruivi levu
ruku, lei Agadez, kapija Tenerea."
5

Ue kojim se ivotinji sputavaju noge (Prim. Prev.)

-BU&CW-

38

W&N

Tenere. Ta re je na njihovom jeziku oznaavala prazninu" ili pustinju" preko

hiljadu i po kilometara jalovog kamena i peska. Marijatin otac i braa su u to vreme
prolazili kroz istu tu beskrajnu pusto, kreui se prastarom trgovakom rutom izmeu
Fezana, Egipta i drevnog Songajskog carstva. Karavani su vekovima prenosili zlato,
slonovau, pamuk, kou i robove kroz Tenere do velikih civilizacija na oba kraja tog
neumoljivog prostranstva, ali su dani njihove slave odavno prohujali. Pustinjski putnici sada
su nosili samo osueno povre i vree sa prosom koje su trampili za kupe soli i neznatan
profit koji bi uspeli da ostvare nakon tekog cenkanja sa Kanurijima koji su upravljali
rudnicima i isplaivanja danka plemenima kroz iju su teritoriju prolazili i iz ijih su bunara
crpli vodu. Trgovci su ponekad postajali rtve pljakaa. Ponekad su peane oluje i
varljiva podruja prekrivena ivim peskom, fe-fe, gutala itave karavane, ostavljajui
samo kosti na koje bi godinama kasnije nabasali drugi putnici. A ponekad za njima nisu
ostajali ak ni takvi tragovi.
Hoe da kae da emo putovati kroz Tenere? upitala je Marijata. Ta pomisao ju je
ispunila meavinom nemira i neke duboke slutnje. Tek tada je, pod tim neuzmrekanim
nonim vazduhom, dok joj se telo njihalo u udnom ritmu kamiljih kopita, shvatila da nije
imala ak ni najblau predstavu o tome kuda su krenule. Znala je samo ono to joj je Rahma
rekla: da je ta ena peaila punih osam dana kako bi je pronala.
Rahma se tiho nasmejala. Ne, za ime boje!
To je bilo sve to je rekla tako da su u tiini nastavile dalje. Napustile su Airsku
visoravan i poele da se sputaju ka irokim uedima koji su se ocrtavali u podnoju,
usahlim renim koritima ispunjenim kriljcem preko koga su se kamile lako probijale,
drobei kamenje svojim tekim izdrljivim kopitima. Sunce je ve poelo da izranja nad
brdima koja su ostala iza njih, bacajui snopove izduenih crvenih zraka preko okolnog
pejzaa, zbog ega je izgledalo kao da su stabla akacije bila zahvaena plamenom, ali i
dalje nije bilo ni traga ni glasa od Rosija.
Kada je teren postao prohodniji, pretvarajui se u iroku ravnicu, Rahma je potapala
svoju kamilu i ona je posluno ubrzala korak. ,,Hajde, doviknula je Marijati, osvrnuvi se
preko ramena. Sigurno su krenuli za nama. Kamile koje si im ukrala mnogo vrede, tako da
ih se nee lako odrei. Zato moramo da se potrudimo da odmaknemo to dalje."
Marijata je nervozno potapala kamilu po sapima, ali je ona samo okrenula svoju
velianstvenu belu glavu i zapiljila se u nju ogromnim vodnjikavim oima, kao da joj je
bilo strano dosadno i da je bila neizrecivo nadmona u odnosu na svoju jahaicu. Molim
te, promucala je Marijata, arivi pete u njen vrat. Hajde, kreni bre.
Vie od jednog dana su se probijale kroz svet obojen zelenosivim nijansama, kroz pejza
u kome se vegetacija naizmenino smenjivala sa kamenjarom, ali je tada zelenilo poelo da
uzmie pred smeom bojom a vegetacija se svela na oskudno zakrljalo rastinje i poutelu
travu. Nastavile su dalje preko prostranstva koje je bilo prekriveno golim stenama i crnim
ljunkom i sporadino proarano trnjem, tigrastom ikarom 6 i tamariskom, na mestima gde
je nivo podzemnih voda bio dovoljno visok. Sledeeg dana su nabasale na pesak, talasaste
utosmee dine izvajane rukom nemilosrdnog pustinjskog vetra.
Marijata se zagledala u daljinu, u liniju gde su se pesak i nebo stapali u svetlucavoj
izmaglici, oseajui kako joj se um iri, kao da se i on stapao sa tom prividnom takom
preseka. Odjednom ju je ispunio neopisiv spokoj koji joj je opustio miie i ublaio bolove
u kostima. Tako lep prizor, proaptala je.
Na Rahminim usnama je zaigrao osmeh. Da, pustinja je zaista lepa. Ali, poput svih
lepih stvari, moe da bude i smrtonosna ako se prema njoj ne ophodi sa dunim
potovanjem."
Kae da si itav ovaj put prela peke?
Oblasti prekrivene paralelnim pojasevima rastinja i ogoljenog tla, karakteristine za suna i
polusuna podruja. (Prim, prev.)
6

-BU&CW-

39

W&N

Upravo tako.
Marijata je zapanjeno zavrtela glavom. Sigurno mnogo voli svog sina."
Naravno."
Reci mi neto vie o njemu. Da li je lep? Da li je plemenitog roda i da li pie pesme? Da
li nosi plavu odoru? Da li mu je koa plaviasta od indiga kojim je obojen njegov veo? Da
U i on putuje pustinjskim rutama? Ili je moda ratnik koji vitla gizdavim maem ije ime
ponosno izvikuje na bojnom polju?"
Starica je prekorno zacoktala jezikom. Sve devojke su iste. Glava im je puna luckastih
romantinih snova. Ali ni momci nisu nita bolji. U stvari, jo su gori od devojaka, sa
svojim ludorijama i snovima o junakim podvizima. Sve to sada mogu da ti kaem jeste da
moj sin hoda po rubu smrti. Ako umre, nema potrebe da sazna bilo ta vie. A ako preivi,
sama e moi da potrai odgovore koji te zanimaju."
Marijata je delovala razoarano. Zar nee da mi kae ak ni kako se zove?"
Zove se Amastan."
Ali kako mu glasi puno ime?
Rahma je ispustila teak uzdah. Previe pita.
Ako sam sa tobom krenula kroz pustinju valjda zasluujem da saznam bar neto o
mladiu zbog koga sam se otisnula na takav put."
Starica je utonula u utnju, zurei u pusto ispred sebe i kiljei oima kako bi se
zatitila od zaslepljujue svetlosti. Tada je konano prozborila, Zove se Amastan ag
Musa.
Kao Musa ag Iba, amenokal, vrhovni voa airskih plemena?" Hvala bogu da ne lii na
svog oca.
Hoe da kae da je on amenokalov sin?"
Starica je potapala kamilu po temenu i glasno zazvidala. ivotinja je posluno zastala i
spustila se na kolena, dopustivi Rahmi da sklizne na zemlju.
I da je, shodno tome, Rosijev roak?" radoznalo je nastavila Marijata. Ne sme po
njemu da sudi o mom Amastanu. Pre nego to se moj sin rodio, Rosi je za Musu bio
najvea ivotna radost. Bilo je dovoljno da Rosi neto samo pomene pa da to odmah dobije
neku ljupku triariju, najbolji komad mesa, ma napravljen od drveta. Ali je Amastan bio
Musin sin prvenac i njegov naslednik. Jo od onog asa kada ga je prvi put ugledao Musa je
postao oaran svojim sinom, to je kod Rosija podstaklo bolesnu ljubomoru. Kada je moj
deki porastao, na njegovom telu sam poela da primeujem modrice i brazgotine koje nije
mogao da zaradi u bezazlenim deakim igrama, a jednom se vratio u ator sa vidljivim
otiscima prstiju na vratu, kao da je neko pokuao da ga zadavi. Nikad nije izustio nijednu
re protiv Rosija. Ali majka moe da nasluti takve stvari."
Jesi li zbog toga napustila Musino pleme?"
Rahma je zagonetno stisnula usne. Moraemo da nastavimo peke", rekla je umesto
odgovora.
Peke?" Marijata je bila uasnuta tom pomilju.
Moramo da odmorimo kamile." Rahma je otpila pozamaan gutljaj vode i prosledila
meinu Marijati, obmotavi maramu oko lica na slian nain na koji su mukarci
obmotavali tagelmust. Potom je zgrabila ular i ustrim korakom nastavila dalje, uspravna
kao strela.
Marijata je nezgrapno sjahala sa svoje kamile, umalo ne pavi na zemlju. Nevoljno je
krenula za staricom, usput obmotavajui svoju tamnu pamunu maramu oko lica tako da joj
samo oi ostanu vidljive. Poto nije navikla da nosi veo, isprva joj je bilo neprijatno i
zaguljivo, ali im se prvi daak vetra podigao sa dina, shvatila je zato je noenje vela u
tim krajevima predstavljalo nunost. estice peska su joj uletale u oi i zarivale se u kou.
Tlo je bilo tako usijano da joj je vrelina prljila stopala kroz tanke sandale. Nakon toliko sati
koje je provela na kamiljim leima telo joj je bilo ukoeno, a pokreti nezgrapni.
Uprkos svojim godinama i povredi koju joj je Rosi naneo, Rahma se sa lakoom
-BU&CW-

40

W&N

probijala preko peanog prostranstva, kao da je to za nju bila svakodnevna stvar. Hodala je
poput mukarca, poput trgovca koji je iao za karavanom ili lovca koji je gonio plen,
pomislila je Marijata, to je bilo dovoljno da je preplavi nov talas divljenja prema toj ilavoj
i odlunoj eni. Dok je vetar ibao preko peanih dina, Rahma se prebacila u zaklon koji je
kamila stvarala svojim telom. Marijata je uinila isto kako bi se zatitila od vetra. Nastavile
su da hodaju sve dok se sunce nije nalo visoko na nebu. I dalje nisu mogle da primete da ih
neko goni.
Marijata je bila tako iznurena da se ve pribojavala da e je noge svakog asa izdati.
Uprkos tome, grabila je dalje. Hodala je kao u nekom transu ili snu, nagonski pomerajui
noge i pridravajui upleteni ular. Hodala je sve dok nije postala potpuno nesvesna
neprijatnosti koje su je muile na poetku puta. Poto je morala da se usredsredi na
neumoljive zahteve svog tela, njene osloboene misli sve vie i sve dalje su lutale. Zato se
otisnula na taj sumanuti pohod sa enom koju uopte nije poznavala, i to pod tako bizarnim
okolnostima? Da li je bilo pametno to je napustila plemenski logor? Zar joj je tamo bilo
ba tako nepodnoljivo? Da je one veeri zavritala u svom atoru, neko bi joj sigurno
pritekao u pomo, ta god Rosi priao. Meu pripadnicima njenog naroda zatita ena je
predstavljala svetinju. ene su se potovale vie od svega ostalog. Strah od Musinog
sestria izvitoperio je njenu logiku, zbog ega je poela da donosi nepromiljene i sumanute
odluke. Ali tada se setila izgladnelih haratina i napraite naravi plemenskog poglavara iji
su dani, kako su svi govorili, ve bili odbrojani. A kada on umre, Rosi e postati novi voa
plemena, i tada vie niko nee moi daje zatiti od njega. Taj mukarac ni od ega ne zazire.
ak je pokuao da udavi i amenokalovog sina!
Marijata je poela da razmilja o onome to je ula od Rahme. ta god da se desilo
izmeu nje i Muse, u pitanju je oigledno bila veoma ozbiljna stvar. Vrlo retko se deavalo
da se neki amenokal razvede od svoje supruge; ili, jo gore, da se ona razvede od njega. To
je bilo dovoljno da zakljui da se iza toga skriva neki veliki skandal.
Dok se probijala kroz pustinju, takve misli su joj se rojile kroz glavu poput leptiria koje
lepraju oko vatre, ponekad iezavajui u tmini, a ponekad se usredsreujui na plamen i
kruei u mahnitim vijugavim putanjama.
Tada se Rahma konano okrenula ka njoj i promrmljala par neujnih rei.
Marijata je naprasno podigla glavu. Ispred sebe je ugledala palmina stabla koja su
podrhtavala na vreloj izmaglici. Da li je to bila fatamorgana, upitala se. Mnogo puta je ula
da pustinja ume surovo da se poigra sa ljudskim umom, to je naroito vailo za neiskusne
putnike.
,,Oaza, ponovila je Rahma, ovog puta razgovetnijim glasom. Oaza Dum. To znai da
smo prevalile vie od polovine puta.
U oazi su napojile kamile i ostavile ih na panjaku, a potom su napunile meine sa
vodom. Kada se Rahma smestila u senci i utonula u dreme, Marijata je spustila stopala u
hladnu voduguelte i zagledala se u odraz urminih kronji i zaslepljujueg neba koje se
prualo iza njih. Kakav je spokoj vladao na tom mestu! Jo nikad nije osetila takav mir. Do
tada je uvek bila okruena vrevom koju je stvaralo prisustvo ljudi, vrzmanjem komija i
lanova porodice, dejom vriskom, meketanjem koza i laveom pasa, beskrajnim nizom
poslova i zaduenja koji su sainjavali svakodnevni ivot. Ona je bila Marijata ult Jema,
Fatimina i Osmanova ker, sestra i roaka i pripadnica plemena. A nakon toga je postala
Dasinina bratanica i uljez iz plemena Taitok. Kada ju je sudbina primorala da napusti svoj
zaviaj i da se nastani meu strancima iz plemena Bazgan, imala je utisak da je oko nje
vladala jo vea guva nego ranije. A poto je te ljude doivljavala kao strance, inilo joj se
da su oni bili jo brojniji i da su je neprestano zasipali imenima i nasleem i priama koje
su joj zvuale nepojmljivo, i da su se neprestano vrzmali po logoru, toroui i diui larmu i
obavljajui poslove o kojima ona nita nije znala. Ali sada su se u toj oazi nalazile samo
ona, Marijata, i vrsto usnula Rahma, ena koju je upoznala pre samo jednog dana i za koju
je ba nita nije vezivalo: ni plemenska lojalnost, ni porodine spone. Tu su bile samo njih
-BU&CW-

41

W&N

dve i velianstvena, spokojna, vena pustinja.

Bila je tako opijena tim oseanjem slobode i savrenog bivstvovanja da joj je u glavi
zavladala neka slatka oamuenost, kao da je mogla da se vine kroz taj pozlaeni vazduh
poput rasprenog pauinastog semena...
Uopte nije imala predstavu koliko je vremena prolo kada se konano trgla iz tog
blaenog sanjarenja, prenuta otrim iznenadnim praskom, kao da su se dva kamena sudarila
nadomak njenog uha.
Poput make koja naizgled drema ali nikad potpuno ne zatvara oi, Rahma je munjevito
skoila na noge. Marijata, idi odmah po svoju kamilu! Hajde, pouri!
Zato?"
Nemamo vremena za priu. Brzo!
Marijata je otrala do svoje kamile i skinula sapon, a potom je neodluno zastala, drei
ular u ruci i ne znajui ta je sledee trebalo da uradi.
Hajde, penji se! Bei ka onim visokim dinama i tamo me saekaj. Oni se nee usuditi
da krenu u tom pravcu. Pesak je previe dubok. Hajde, polazi!"
A ta e ti?
Uradi kao to ti kaem, devojko, ako nee da obe izgubimo glavu."
Marijata je nekako uspela da nagovori kamilu da se spusti na kolena i im se uspentrala
na sedlo, ivotinja je krenula ka dinama, kao da je intuitivno naslutila ta se oekivalo od
nje. Marijata ju je lupila po sapima kako bi ubrzala korak i pesak je poeo da se die oko
glomaznih jastuia na njenim kopitima. Ispred njih su se uzdizale dine, velianstvena brda
sainjena od peska. Usmerila je kamilu prema mestu gde su se ukrtale dva najvea brega i
pukom snagom volje nagovorila je da pree na drugu stranu. Potom je, ne saekavi da se
kamila potpuno spusti, iskoila iz sedla i otpuzala ka grebenu kako bi osmotrila ta se
deavalo. inilo se da se oaza nalazila kilometrima odatle, mnogo dalje od rastojanja koje
je mogla da prevali za tako kratko vreme. Na trenutak nije mogla da spazi ni Rahmu ni
njenu kamilu. Uzdrhtala od panike, poela je oajno da ara pogledom. Ako izgubi Rahmu
nee se iva izvui odatle. Tada je krajikom oka uhvatila neki pokret...
Daleko sa njene desne strane, Rahma je galopom gonila kamilu iji su nezgrapni udovi
mlatarali na sve strane. Marijata je primetila kako ivotinja skree ka istonom rubu dugog
peanog nasipa na kome je leala, lagano nestajui sa vidika.
Tada je zaula zastraujui i krajnje neoekivani zvuk, neko tutnjanje nalik priguenoj
grmljavini. Ubrzo se pred njenim razrogaenim oima ukazalo pranjavo vozilo koje je
velikom brzinom jurilo ka oazi: kamion na ijem je zadnjem delu sedelo nekoliko
mukaraca u tamnoj odei, sa pukama uperenim ka nebu. Marijata se sledila od straha. Da
se Rosi nije obratio vlastima kako bi mu pomogli da vrati svoje kamile? I da nju odvuku
nazad u logor? Osetila je kako joj neki ledeni gr stee utrobu.
Ipak, to joj je delovalo nemogue. Bila je sigurna da ak ni Rosi ne bi odluio da uplete
policiju u plemenske razmirice. Njihov narod je, ba kao i pre hiljadu godina, jo uvek
iveo izvan nacionalnih granica i nadlenosti. Marijata je leala na pesku, tako napeta da joj
je svaki trenutak izgledao kao venost, ekajui da se desi neto to e presuditi o njenoj
sudbini. Samo da me ne primete, ponavljala je u sebi, a tada je na brzinu preinaila svoju
molitvu: samo da nas ne primete. Samo da odu i da nas ne primete...
Posle nekoliko otkucaja srca sve je ponovo utonulo u tiinu. U uima je ula samo
tutnjavu vlastite krvi. inilo se da je ak i njena kamila osetila da treba da se primiri.
ivotinja je kleala u zavetrini pored dine, na mestu do koga jo nije prodrla suneva
vrelina. Glava joj je bila podignuta, a oi obrubljene dugim trepavicama zurile su u prazno
dok je udna prozirna membrana treeg onog kapka poigravala napred nazad, isterujui
zrnca peska.
Tada se dip ponovo pojavio, naputajui oazu i jurei dobro utabanom stazom koja je
vodila ka istoku. Nakon nekoliko stotina metara vozilo je naglo skrenulo sa puta, ka mestu
gde je pre samo nekoliko minuta Rahma iezla sa svojom kamilom. Marijata je prestala da
-BU&CW-

42

W&N

die, a srce joj je zabubnjalo kao da pokuava da iskoi iz grudnog koa. Posmatrala je kako
se dip penje uz dinu i kako se zaglavljuje u mekem dubljem pesku na pristranku. Dvojica
mukaraca su iskoili napolje, sa pukama prebaenim preko lea, kako bi pretraili teren.
Videla je kako dodiruju povrinu, ivo gestikulirajui, i potom kreu navie, prepustivi
ostalima da izguraju vozilo iz peska. Mukarci su bili odeveni kao zapadnjaci. Nosili su
pantalone umesto dugih odora i kape umesto velova i turbana. Marijati su izgledali kao
paukovi kao tanki, mrani, brzi, opasni paukovi dok su se probijali uz dinu. Peani
nanosi su ubrzo postali tako visoki da vie nije mogla da prati njihovo napredovanje.
ta je trebalo da uradi? Da li je trebalo da uskoi u sedlo i da pobegne pre nego to je
spaze ili da ostane tu i da se nada da e proi pored nje? Ba kada je odluila da zajae
svoju kamilu i pobegne glavom bez obzira, zaula je neko siktanje. Instinktivno se pridigla
sa peska, znajui da je ujed rogate zmije* mogao da ubije...
Dole!"
Rahma je ila ka njoj, vodei svoju kamilu. U ruci je drala komad platna koji je bio
povezan oko kamiline vilice.
Marijata se posluno opruila preko usijanog peska. ,,Ko su ti ljudi?" proaptala je.
Vojnici."
Vojnici? Kakvi vojnici?"
Ovde sve vrvi od vojske." Rahma je obazrivo pruila ruku nalevo. Na onoj strani tamo
se nalazi nedavno osamostaljena drava Mali. Na drugoj strani", nastavila je, pokazavi
udesno, nalazi se Niger, dok severno odavde lei Alir. I svi imaju vojnike koji se vrzmaju
po ovoj oblasti. Ispod ovog peska pronaena je dragocena ruda i sada sve vlade ele da
prigrabe svoj deo kolaa. Da iupaju utrobu zemlje i da unite postojbinu naih predaka. I
da nas ustrele kao divlja ako im se ispreimo na putu." Uzela je jo jedan komad platna i
ustro povezala vilicu druge kamile. To nije moglo potpuno da uutka ivotinje, ah je bar
moglo da prigui riku koja bi odala njihovo prisustvo. Zato bi ti bilo pametnije da pouri,
ako ne eli da ostavi kosti na ovom pesku."
Povela je Marijatu niz peanu padinu, kreui se iza zavojitog grebena dine koji je
blokirao vidokrug stranih vojnika. U ruci je drala palmin list, kojim je brisala tragove koji
su ostajali iza njih. To nije moglo da prevari nekog nomadskog skauta, ali se nadala da e
dina, posmatrana iz daljine, delovati nedirnuto.
Kada su se spustile niz mekani pesak, potrale su ka dubokoj dolini izmeu peanih
bregova i potom nastavile ka sledeem prolazu izmeu dina.
Rahma je unula ular u Marijati u aku. Saekaj me ovde.
Tada se okrenula i poela postrance da se uspinje uz visoku dinu kako bi proverila da li
ih je neko pratio. Marijata se spustila na pesak, pribivi kolena uz grudi. Oko njih su bili
vojnici. Mukarci naoruani pukama. Neprijatelji. Nikad pre toga nije joj palo na pamet da
je imala neprijatelje, da su negde postojali ljudi koji bi stvarno eleli da je ubiju. Naravno,
meu plemenima je oduvek vladalo izvesno rivalstvo. Uvek je bilo okraja i upada na tuu
teritoriju. Ali to su bile stvari u kojima su uestvovali samo mukarci. Nikome nikad ne bi
palo na pamet da ugrozi ili povredi neku enu. Nikome izuzev Rosiju. Ali ak se ni Rosija
nije plaila toliko kao tih anonimnih mukaraca u uniformama. Po prvi put otkako su ona i
Rahma zale u pustinju, osetila je istinski strah.

-BU&CW-

43

W&N

8.
Du g e

iskoene senke ve su poigravale nad dolinom

kada se Rahma konano vratila nazad, krupnim koracima

grabei ka njoj.
Laktovi su joj bili istureni, dok je stopalima podizala oblaie peska. Sa tom pranjavom
odorom i oima koje su sevale od besa podseala je na nekog od pustinjskih duhova.
Marijata je obgrlila kolena i jo vre ih pribila uz grudi. Jesu li te napali? bojaljivo je
upitala. Jesi li povreena?"
Starija ena je jedva skrenula pogled ka njoj. Penji se na kamilu", promrmljala je,
odvezujui ivotinju i spretno se podiui na njen vrat.
Jesu li otili?" upitala je Marijata kada ju je konano sustigla, ali je uspela da izvue
samo jedno turo i odseno da". Rahma je potom ponovo stisnula usne i zagledala se pravo
napred, izgubljena u mislima koje su njeno elo pretvorile u lavirint grevitih isprepletenih
linija.
Dok su se probijale izmeu dina i nastavljale preko iroke peane ravnice, Marijata je
nekoliko puta pokuala da izvue jo neku informaciju o vojnicima, ali je njena saputnica
utala kao zalivena. Samo je nemo grabila dalje, ne progovarajui ni rei. Negde pred kraj
treeg dana otkako su napustile oazu sunce je skrenulo ka zapadu, zaronilo i palo. Pejza je
izgubio poslednji traak crvenila i preplavio se hladnim ljubiastim nijansama.
Izranjajui mesec se razlio preko peska, zasipajui usamljeno trnovito drvee jezivim
srebrnim odsjajima. Marijata se jo nikad nije obrela u takvoj zemlji, tako beskrajnoj i
neumoljivoj, ali ih ak ni to nije nateralo da zastanu. Jahale su dalje preko tla koje je
postajalo sve ravnije i tvre, sa upercima rastinja koji su trali izmeu sve uestalijih i
masivnijih skupina kamenja. Kada su stigle do podruja prekrivenog ogromnim usamljenim
kamenim gromadama koje su se nadvijale nad turobnim pejzaom, Rahma je konano
zaustavila svoju kamilu.
Ovde emo saekati zoru, objavila je. Ne smemo po noi da zalazimo u brda. Duhovi
predaka umeju da se rasrde pod svetlou meseine."
Nou su ak i najdobroudniji duhovi menjali svoju narav. Marijata je promrmljala
bajalicu kako bi odvratila opasan uticaj gnevnih duhova, zagledavi se u senovita brda. Sve
je bilo tako crno da nije mogla da razazna zemlju od neba. U pomrini se nije nazifao ni
traak svetlosti. U blizini nije bilo nijednog logora, vatre ili odsjaja svetiljke. Videla je
samo ratrkane stene koje su izgledale kao da ih je razbacao neki obesni din kome je
dosadilo da se igra.
Ovo je drevno magijsko mesto puno barake", tiho je prozborila Rahma. Duhovi nas
ovde nee dirati."
Marijati se inilo da te stene, uprkos svojim impozantnim razmerama, nemaju ni trunku
magije ih blagoslova. Iznureno je zatvorila oi. Boleo ju je svaki mii, pa ak i svaka dlaka
na glavi. Jedva je ekala da odmori kosti u nekom bezbednom atoru, da nasloni obraz na
jastue, da se pokrije ebetom i da spava, spava, spava. Bila je toliko umorna da je poelo
da joj se muti u glavi. Ispruila je ruku i naslonila se na oblinji kamen kako bi odrala
ravnoteu. Iz kamena je ve nestala vrelina kojoj je bio izloen tokom dana. Bio je hladan i
-BU&CW-

44

W&N

grub na dodir. Hladan i grub, ali nekako iv...

Kroz glavu je poela da joj promie bujica udnih slika: ena ije su suze padale na
odoru boje indiga, ostavljajui tamne tragove na platnu; dete okrugle glave koje se grevito
privija uz majinu suknju; blesak maa koji vitla kroz vazduh, srebrn i svetlucav nasuprot
tamnoj pozadini. Povijena beba sa ogromnim tamnim oima koja bespomono lei na
pesku. Nago muko telo koje se izdie i sputa i zaobljeni obrisi njegove zadnjice obasjani
poskakujuom svetlou svee. Naglo je otvorila oi, okirana tim snovienjem.
ta ti je?" upitala je Rahma otrim glasom, uhvativi je za ruku. Jesi U neto videla?"
Zbunjena i postiena, Marijata je sklonila ruku. Ne, nita. Samo sam umorna."
Skinula je ebe sa kamile i opruila se preko tla, ali joj san nije dolazio na oi. Svet se
pomerao u njoj, kao da je i dalje peaila. Glavu joj je zahvatio vrtlog kroz koji je potekla
bujica novih slika naoruani mukarci sa pukama prebaenim preko ramena; Rosijevo
iskeeno lice koje postaje sve blie i blie; skelet pored koga su prole u pustinji, sa
izglodanim kostima izbledelim od sunca; izgladnela deca i ucveljena ena sve dok joj nije
pozlilo od strepnje koja joj je zaposela duu. Kada se pridigla u sedei poloaj,
pokuavajui da se pribere, jedino to joj je prolo kroz glavu bila je pomisao da je ostala
potpimo sama pod kapom nebeskom, preputena milosti sveta u kome se obrela, bez ikoga
ko bi mogao da joj prui pomo ih zatitu, izuzev te udne i polulude ene. Zvezde su
treperile na tamnom svodu, sipajui svoju svetlost na zemlju, nimalo dirnute njenim
nedaama. Suze samosaaljenja poele su da joj nagrizaju oi kada je u glavi zaula taj
glas.
Seti se ko si, Marijata. Seti se svog naslea. Ti u sebi nosi sve nas: mi smo uvek sa
tobom, dokle god seanje see, sve do Majke Svih Nas. Seti se ko si i ne oajavaj...
Marijata je te noi sanjala. Ponovo je bila u Hogaru: njegova iljata brda su parala
blistavo plavo nebo, a ona je sedela na suncu i posmatrala kako njena majka uplie
Azazovu kosu. Kada je poslednji put videla brata, nosio je dugu odoru i plavi veo preko lica
tako da je, onako visok i viljast, gotovo podseao na mukarca, ah je u njenom snu jo
uvek bio deak sa okruglim nasmejanim oima i irokim jazom izmeu prednjih zuba, to
ju je nateralo da se seti kako su nekada davno razdragano trkarali oko starica iz plemena i
smiljali prie kojima e jedno drugo izbaviti od kazne kada ih majka uhvati u nekom
nestaluku. U blizini je videla i njihovog mlaeg brata Baja koji se, potpuno nag, bezbrino
igrao u pesku. Njena majka je bila tako lepa, pomislila je, posmatrajui njene brze spretne
ruke i skladne kosti na prefinjenom hcu obasjanom sunevom svetlou. Uopte nije znala
koliko je dugo posmatrala taj spokojan prizor zato to se nalazila u vremenu snova. Iza
Jemine glave su plutah visoki oblaci. Sunce je zalazilo i izlazilo, zaranjalo i ponovo
izranjalo, dok je plela Bajove prve pletenice, pruajui ruke preko ogromnog rastueg
ispupenja na svom stomaku. A tada se preko nje nadvila neka senka a ona je podigla
pogled i osmehnula se, i itav svet se naprasno zaustavio. Kakav je to osmeh bio! Marijata
je itav dan i itavu no mogla da posmatra taj osmeh. Koliko je samo ljubavi i
zadovoljstva bilo sadrano u njemu. Na trenutak se upitala ta je njenu majku navelo da se
tako blaeno osmehne, a tada je ugledala sebe kako koraa pored svog stasitog oca, nosei
korpu sa smokvama, smokvama za kojima je njena majka toliko udela tokom te poslednje
trudnoe. I u tom trenutku je shvatila ono to je oduvek znala: da ju je njena majka volela i
da je nije svojevoljno ostavila samu na ovome svetu i da je neprestano bdela nad njom.
Marijata se probudila kada su joj prvi zraci sunca okrznuli lice. Na trenutak uopte nije
znala gde se nalazila. Znala je samo da se oseala svee i spokojno. Kada se protegla,
zglobovi joj nisu zapucketali. Kada se pridigla sa zemlje, noge joj nisu klecnule, a njeni
miii nisu uloili ni najmanji protest. Moda je bilo neke istine u onome to joj je Rahma
rekla o tom kamenju, pomislila je. Moda se u njemu stvarno skrivala neka mo. Savila je
-BU&CW-

45

W&N

ebe i prila jednoj od stena kako bi je paljivije osmotrila.

Tri etvrtine ogromne kamene gromade bilo je zaklonjeno senkom. Obila je oko stene,
divei se njenim razmerama i sveini senke koju je bacala oko sebe. Ali kada je prela na
drugu stranu, ustanovila je da je istono proelje ve obasjano zracima izlazeeg sunca.
Sredinji deo je, od zemlje pa gotovo da samog vrha koji se nalazio na visini od petnaest
stopa, bio prekriven dugim nizovima slova i simbola isklesanim na drevnom jeziku njenog
naroda. Radoznalo je izvila vrat, prelazei pogledom preko urezanih zapisa.
Danas smo sahranili Madida, hrabrog mukarca, Tatinog mua i Risinog, Elaginog i
Huninog oca, stajalo je u jednom u njih.
U drugom je bila sadrana krajnje jednostavna poruka: Sarid voh Dinbiden, koja ne
uzvraa na njegovu ljubav."
Trei natpis je predstavljao poetak neke pesme. ,Aet nan-nana in ded Musa, tienan n
edil di du nedva, naglas je proitala. Keri naih atora, keri Musine, setite se veeri
kada smo otili...
Naredni zapis, koji je bio ispisan simbolima koji su se pruali sleva nadesno, isprva je
proitala kao: Ljubav opstaje, ali ne i ivot", a tada je shvatila da bi se ta reenica mogla
protumaiti i na drugaiji nain, kao: Duga ljubav je reda od ivota." Nabrala je vee, ne
uspevajui da ustanovi koje znaenje je bilo ispravnije. Jo jedna od moguih interpretacija
je glasila, Kad negde pronae ljubav, ostani tu."
Zvui ba pesniki, zar ne?"
Marijata se naglo okrenula, tek tada primetivi da je Rahma stajala pored nje.
Ko je uklesao ove rei? Ljudi iz tvog sela?"
Starija ena je prasnula u smeh. Neke od ovih zapisa su ostavili Kel Nadi, Ljudi iz
prolosti. Niko ne zna koliko dugo stoje tu. Starci iz sela kau da su ti zapisi nastali jo pre
njihovog roenja, pa ak i pre roenja njihovih oeva i dedova."
Marijata se ponovo namrtila. Ah deluju tako... svee." Bila je to krajnje neprimerena
re, naroito za enu koja je sebe smatrala pesnikinjom. Htela je da kae da su emocije koje
su ti zapisi izraavah bile iste poput onoga to su pripadnici njenog naroda svakodnevno
mislili i oseali.
Prolost je uvek sa nama", izjavila je Rahma. A ljudi duboko u dui ostaju isti, bilo da
potiu iz dananjih ili prohujalih vremena." Rahma je tog jutra delovala vedrije, moda zato
to je znala da se bliio as kada e se trijumfalno vratiti kui sa devojkom koja je bila
potomak Zaetnice.
Marijatu je ve poela da obuzima nervoza zbog onoga to se oekivalo od nje. Pre
nekoliko dana joj uopte nije bilo teko da donese odluku da napusti Kel Bazgane. U tom
trenutku uopte nije razmiljala o budunosti, a kada je krenula kroz pustinju, njen um je
bio prvenstveno zaokupljen time kako da bezbedno stigne do svog cilja. Bolje da ne
razmilja o tome. Ljudi su duboko u dui svuda isti, ponovila je u sebi. Nije imala ega da
se plai.
Kada su kroile u selo, Rahma je poela utivo i nadugako da se pozdravlja sa svima
koji su im izah u susret, a njih je bilo mnogo. Dobro sam", odgovarala je na pitanja svojih
saplemenika. Bogu hvala, dobro sam", uporno je ponavljala, usput se raspitujui za
njihove porodice i najnovije vesti i strpljivo sluajui njihove odgovore ak i kada su oni
zvuali potpuno isto: Dobro sam, moja ena i sinovi su dobro, i moje keri takoe. Bogu
hvala, svi smo dobro. Potom bi se okrenula ka Marijati i predstavila je reima: Marijata ult
Jema ult Tofenat, kerka Kel Taitoka koja je sila sa Airskih planina, gde je boravila sa Kel
Bazganima, i prela Tamesnu sa mnom kako bi posetila mog sina i odagnala duhove koji su
ga zaposeli."
Ljudi iz sela su sa dubokim potovanjem doekivali vest o Marijatinom plemenitom
poreklu i tegobnom putu koji je prevalila, ali bi se izrazi na njihovim licima naprasno
smraili kada bi Rahma pomenula Amastana. Uprkos tome, svi su bili dovoljno paljivi da
Marijati poele dobro zdravlje i blagoslove koji e je zatititi od zlih duhova koji bi mogli
-BU&CW-

46

W&N

da joj se ispree na putu.

Nakon razmenjenih pozdrava Rahma se obratila maloj tamnoputoj eni sa jarkocrvenom
maramom i ona je hitro otrala ka atorima, ubrzo se vrativi sa inijom pirina pomeanog
sa mlekom. Ovo e mu pomoi da suzbije vrelinu", rekla je, na ta je Rahma klimnula
glavom i uzela iniju iz njenih ruku. Marijata je enjivo osmotrila iniju, oseajui kako
creva poinju da joj zavijaju, ali se inilo da se Rahma nije obazirala na njenu glad.
Moramo nekako da ga vratimo u ravnoteu", dobacila je drugoj eni, oigledno ne
nameravajui da svoju saputnicu pozove na doruak pre nego to posete bolesnika.
Kada ju je Rahma povela kroz selo, Marijata je usput primetila obor u kome je kljucalo
mnotvo kokoaka, to ju je poprilino iznenadilo. Nomadski narodi nisu drali ivinu zato
to ta stvorenja nisu mogla ni da hodaju kroz pustinju ni da lete preko nje, a kamile i
magarci su ve bili dovoljno optereeni da bi vukli i kokoi. Takoe je primetila da se u
logoru nisu nalazili samo atori ve i ratrkane kolibe od erpia, koje su delovale kao
trajne nastambe, i da su neke od njih bile okruene smokvinim stablima i mladicama
paradajza.
Zar tvoje pleme vie ne ide putem soli?" radoznalo je upitala.
Neki se i dalje bave time. Jo uvek putuju, ali smo pre dve godine u pustinji izgubili
itav karavan, a veliki broj kamila nam je prolog leta skapao od bolesti. Siromatvo i
strepnja su naterali mnoge od naih haratina i robova da pobegnu u gradove, a nove vlasti
ih svojski podravaju u tome. ivot iz dana u dan postaje sve tei. Naem narodu bie
potrebni mladii poput Amastana. Takvi ljudi su nam sada potrebniji nego ikada ranije. Bez
njih emo biti osueni da kljucamo prainu, borei se za goli ivot."
Marijata je bila zapanjena tim reima. Ah mi smo gospodari pustinje, a ne ubogi
seljaci!"
Nae ponosito naslee nam nita nee vredeti ako stvari nastave da se odvijaju u pravcu
kojim su krenule."
Poslednji stanovnik sela na koga su naile bilo je neko udno stvorenje sa labavo
obmotanim tagelmustom koji je, na Marijatino zaprepaenje, otkrivao donju polovinu lica,
sa koom boje ugljena i tekim srebrnim minuama koje su visile sa obe une resice.
Tamnoputi udak je odmah ispruio ruke ka Marijati, vrsto joj stegnuvi ake. Marijata je
takav nedostatak uzdranosti pripisala injenici da taj ovek oigledno nije pripadao
Narodu vela, zbog ega je sebe naterala da ne ustukne. Ali ak i da je pokuala, teko da bi
uspela da se otrgne iz njegovog stiska. Kada je udak progovorio, saekalo ju je novo
iznenaenje: sa njegovih usana se razlegao glas deaka koji jo nije poprimio muku zrelost
i dubinu. A kada je podigao njenu aku i prislonio je na svoje grudi, imala je oseaj da je
dodirnula meka enska nedra, to ju je jo vie zbunilo. Ah, ker Hogara koja nam stie iz
velike daljine. Dobro dola! Dobro dola meu Tegarte!"
Hvala", odgovorila je Marijata, utivo povivi glavu. Ponovo je pokuala da oslobodi
ake, ali je to i dalje bilo neizvodljivo.
Ljupka devojko, duhovi mogu da poprime razna obhja. Pazi se melanholine lepote
Kel Asufa kako ne bi poklekla pred njenom zavodljivou. Vidim da u tebi obitava duh
divljine. A divljina priziva divljinu. Nadam se da ima itavu glavu."
Nakon tih zagonetnih rei udak joj je pustio ake i nastavio svojim putem.
Marijata je zbunjeno gledala za njim. ta je hteo da mi kae? I ko je to stvorenje? Da li
je to mukarac ili ena?"
Tana?" Rahma se zagonetno osmehnula. U naem jeziku ne postoji re za stvorenja
poput Tane. ula sam da je stranci zovu hommefemme, 7 ali je to nepoteno prema njoj. Zato
to je Gospod, da tako kaemo, Tanu obdario dvostrukim blagoslovom. U njoj se moe
pronai savrena simetrija izmeu polova i ona je zaista izuzetna. Ona zna vie od onoga
to mogu da znaju obini ljudi. Tana je bila ker naeg kovaa, u vreme kada je nae selo
7

Doslovno mukarac-ena (Prim.prev.)

-BU&CW-

47

W&N

bilo dovoljno imuno da moe da ima vlastitog enada, a nakon oeve smrti je ostala sa
nama i preuzela neke od njegovih dunosti."
Inadani su bili kovai i poznavaoci mistinih obreda. Seoski kova je nadgledao
obavljanje rituala, ubijao rtvene koze, upravljao vatrom i pravio stvari od gvoa koje
nijedan pripadnik Kel Tagelmusta, a pogotovo ne neka ena, nije smeo olako da dodirne.
Zar ona ne moe da izlei Amastana?"
Jednom gaje posetila, odmah nakon to se vratio sa puta, ali otada odbija da mu prie."
Marijata je zautala, utonuvi u misli. A ta je mislila kada je rekla da se nada da imam
itavu glavu?" prozborila je nakon podue pauze.
Mi ponekad koristimo taj izraz za arobnjakog egrta koji je dostigao zrelost i ovladao
svim tajnama."
Marijata je osetila kako je obuzima nov talas panike. Ali ja se uopte ne razumem u
arobnjatvo! Niko me nikada nije poduavao takvim stvarima."
Ima stvari koje se ne mogu nauiti. To su darovi koji dolaze sa visina. Darovi koji teku
u krvi." Rahma ju je uhvatila za miicu, kao da se uplaila da bi Marijata mogla da pobegne.
Marijatu je odmah obuzeo nepodnoljiv strah: strah da je Rahmin sin izgubio zdrav razum i
da e ga zatei kako bunca i peni poput besnog psa koji svakog asa moe da se otrgne
kontroli; ili da e moda izgledati kao sasvim normalan mukarac, ali da e u njegovim
oima nazreti mahniti ples rasrenih duhova. Plaila se da uopte nee moi da mu
pomogne i da e itelji sela na kraju zakljuiti da je ona, uprkos svom uzvienom nasleu,
bila sasvim prosena devojka. Iz nekog razloga, to je bila mogunost od koje je najvie
zazirala.
Na samom kraju sela, iza poslednjeg niza atora, koliba i ivotinjskih obora, leao je
umarak maslinovih stabala, a iza njega, na komadu zemlje posute ratrkanim kamenjem,
izmeu dva stabla tamariska, nalazilo se neugledno sklonite napravljeno od nekoliko
debelih grana prekrivenih ebadima i dotrajalim vreama za ito. U senci pohabanog platna
Marijata je primetila siluetu mukarca u crnoj odori, sa vrsto obmotanim tagelmustom
ispod koga se nazirao samo traak lica i par tamnih oiju koje su zlokobno svetlucale u
pomrini.
Mukarac je prekrtenih nogu sedeo na zemlji, potpuno nepomian, sa akama
sklopljenim na krilu. Dok su prilazile, uopte se nije pomerio niti je pokuao da ih pozdravi.
Nije ispoljio ni najmanju reakciju ak ni kada je Rahma unula pored njega i stavila aku
na njegov obraz.
Blagosloven bio, Amastane, sine moj. Izgleda mnogo bolje nego kada sam te poslednji
put videla. Evo, donela sam ti malo pirina i mleka kako bi odagnao viak toplote. Hajde,
uzmi.
Spustila je iniju na zemlju, odmah pored netaknute posude sa hlebom i urmama, ali
mladi uopte nije skrenuo pogled ka hrani.
Pogledaj, nisam dola sama. Dovela sam ti gou iz daleka. Ovo je Marijata ult Jema ult
Tofenat iz plemena Kel Taitoka, koja vodi poreklo od uzviene loze Tin Hinan. Zajedno sa
mnom je prela Tamesnu samo zato da bi te videla. Zar nee da ustane i da joj poeli
dobrodolicu, kao to dolikuje gospodaru kue?
Marijata je shvatila da Rahma naprosto pokuava da oraspoloi mladia, jer se uopte
nisu nalazili u kui a on nije gospodario niim, pa ak ni vlastitim umom. Prela je
pogledom preko traka uzanog smeeg lica koji se nazirao iza proreza na velu, primetivi
samo da su mu kosti leale odmah ispod koe, da su mu obrve bile lepo oblikovane i da se,
uprkos tom bezizraajnom licu, u spoljanjim uglovima njegovih oiju nazirala mreica
bledunjavih bora koje su bile u izrazitom kontrastu sa njegovom zagasitom koom. Poto je
stajala tako blizu njega, uopte joj nije delovao zastraujue. Ba u trenutku kada je
konano poela da se oputa, podigao je pogled sa zemlje i pogledao je pravo u oi.
Ljudi esto priaju kako gazela, kada lovci krenu ka njoj, zastane kao paralisana, ak i
-BU&CW-

48

W&N

onda kada moe da potri i da utekne od svojih progonitelja. Tako se i Marijata oseala
kada ju je Amastan pogledao: paralisana, prestravljena do same sri i potpuno nemona da
se izbavi.
Zatekla je sebe kako netremino zuri u najizraajnije oi koje je u ivotu videla. Oi su
mu bile izduene i imale su oblik badema. Bile su to oi pesnika, a ne oi ratnika ili luaka.
Ali u tom trenutku, kada se prvi put suoila sa tim hipnotiuim pogledom, Marijata nije
stigla da oseti ili pomisli bilo ta drugo osim da su mu oi tamne i duboke kao voda na dnu
bunara: onaj poslednji i najdublji sloj vode pre nego to bunar presui i pre nego to oni koji
zavise od njega ponu da skapavaju od ei koja vodi pravo u smrt. '
Srce je poelo mahnito da joj lupa. Osetila je kako joj se miii na nogama napinju, kao
da su nameravali da je odvedu daleko odatle, to dalje i to bre, ak i da ona to nije svesnO
traila od njih. Ali je uprkos tome i dalje stajala kao ukopana.
A onda se taj volebni trenutak rasprio. Amastanove oi su se naglo ispunile suzama,
suzama koje su se skupljale u uglovima oiju, prelazile preko rubova kapaka i nesputano
lile niz obraze. Bilo je okantno videti mukarca koji plae. Od mukaraca se oekivalo da
obuzdavaju svoje emocije. Tako je nalagao aak, kodeks asti i dolinog ponaanja.
Marijata je istog trenutka osetila kako se njeno srce otvara ka njemu.
Na ovom svetu postoje ene koje naprosto ne mogu da odole porivu da ono to je
slomljeno ponovo uine celim, ene koje oseaju teku odgovornost da u ovom svetu
ponovo uspostave narueni poredak, pa makar i tako skromnim i neuglednim delima kao to
je pranje odee, ienje atora ili krpljenje raspletene korpe. Marijata sebe nikada nije
smatrala takvom enom. Ali je sada pred sobom videla mukarca iji se ivot rasprsnuo
napola i naprasno je poelela da ponovo sastavi te razdvojene polovine i da isceli njegovu
izmuenu duu.
Koliko dugo je u ovakvom stanju?" upitala je Rahmu kada su krenule nazad ka selu.
Kako se daljina izmeu nje i zaposednutog mladia poveavala, njeno srce je poelo da
uspostavlja onaj stari normalni ritam. Ali je, uprkos tome, i dalje mogla da oseti njegovo
prisustvo, kao da su bili vezani vrpcom koja se pri svakom koraku sve vie zatezala.
Rahma neko vreme nita nije odgovorila. Tek kada je stigla do jedne stene, konano je
zastala i sela, podigavi lice ka nebu. Marijata je pod jarkom svetlou sunca na njenim
obrazima spazila slabaan trag osuenih suza. Kamila ga je donela nazad, kao da je
zapamtila put do kue, mada je pre vie od godinu dana nestao bez traga i glasa", zapoela
je Rahma. Bio je opruen preko njenog vrata, potpuno izgubljen. Uopte nije znao gde se
obreo. Oi su mu bile otvorene, ali nije prepoznao ak ni roenu majku. itavo telo mu je
bilo zamazano krvlju. Pomislila sam... Glas joj je naprasno zadrhtao. Pomislila sam da je
mrtav... ili da je zadobio smrtonosne rane. Vie nije imao svoj britki ubojiti ma koji je
nasledio od mog brata, njegovog anet maa, koji ga je pre toga dobio u naslee od svog anet
maa. Znala sam da se Amastan nikad ne bi svojevoljno odrekao tog maa. On je
predstavljao olienje njegovog ponosa. Kod sebe nije imao ni hranu ni vodu. Uopte mi nije
jasno kako je uspeo da preivi, osim ako ga duhovi zarad vlastitih ciljeva nisu zadrali u
ivotu."
Pa ipak, neto je doneo sa tog putovanja. Primetili smo da neto grevito stiska u desnoj
aci. Pokuah smo da mu razmaknemo prste, ali se on obruio na nas kao divlja zver. Jo
uvek to dri u ruci. Sigurna sam da bismo, ako bi nam polo za rukom da mu uzmemo tu
stvar, uspeh da ga spasimo. To je sigurno neki zaarani predmet iz koga Kel Asufi crpu
svoju mo. Pokuali smo sve ivo. Vraare su mu donosile uspavljujue trave, ali on nije
hteo da ih uzme. Enad mu je pevao pesmu vetrova, a mi smo lupah u bubnjeve kako bismo
oterali duhove, ah ni to nije uspelo. Marabuti su se molili nad njim i kaili stihove iz
Kurana za njegovu odoru. Odmah sam znala da ni od toga nee biti vajde. Amastan je
razjareno strgao odoru sa sebe i poeo da tri naokolo, potpuno nag. Jedan arobnjak iz
Tinbuktua je okruio njegov ator amajlijama i fetiima koje je doneo sa juga, ali mu ni to
-BU&CW-

49

W&N

nije pomoglo. I dalje je nastavio da spava drei desnu ruku ispod tela. Kad god neko
pokua da mu otvori aku, divlji duhovi koji su ga zaposeh veoma se rasrde. Ve due od tri
meseca je u takvom stanju. Plaim se da nee moi jo dugo da izdri."
Marijata se utueno ugrizla za usnu. Stvarno bih elela da pomognem, ali ne znam
kako."
Rahma se okrenula ka njoj, zagledavi joj se pravo u oi. Briznuo je u pla kada te je
ugledao, Marijata. To je prva prepoznatljiva ljudska emocija koju je ispoljio za sve ovo
vreme." Ispustila je teak uzdah i ustala sa kamena, delujui uasno iscrpljeno. Dok je bio
deak, Amastan je voleo poeziju", nastavila je. Voleo je da smilja stihove i da pie pesme.
Tako je lepo baratao reima da su sve devojke iz ovog kraja bile oarane njegovom
vetinom. Sve do jedne su elele da se udaju za njega, ali je on stalno ponavljao da nee da
se eni sve dok peke ne stigne do Drveta Tenerea, 8 dok ne vidi more i dok roenim prstima
ne dodirne sneg koji zasipa najvie planine."
Marijata se osmehnula. I njoj su bile bliske takve romantine ideje. I koliko je od tih
elja uspeo da ostvari?"
Sve tri. A nakon to je ispunio svoj cilj konano se verio. Sa jednom devojkom iz
planina NFugas. Otiao je po nju kako bi je doveo ovde da upozna mene i njegovu babu
pre nego to se venaju. Moja majka je bila prestara da bi se otisnula na tako dug put. Ali
nikad nije upoznala nevestu, zato to je umrla pre nego to se Amastan vratio, to je
verovatno bio blagoslov."
Marijata je osetila kako je neto probada u grudima. Amastan je bio veren? Odmah je
opomenula sebe da se nje uopte nije ticalo da li je neki mukarac koga uopte nije
poznavala nekome obeao svoju ljubav, ali to nije moglo da potisne nalet otrog
razoaranja. Gde je ona sada? Mislim, njegova verenica?"
Rahma je skrenula pogled. Ne znam. Niko to ne zna. Kao da je u zemlju propala. Ali
preklinjem te da ne slua ono to se pria po selu." Pre nego to je Marijata uspela da
pojmi tu udnu molbu, Rahma je urno nastavila: Zna, rei predstavljaju najmoniju od
svih magija. Tvoja baba je to znala. Mo rei tee kroz tvoju porodinu lozu jo od Majke
Svih Nas. Da nije tako, kako bi ona uspela da ubedi ostale da pou za njom u pustinju i da
zasnuju na narod? Ona je tada bila obina devojka, nita starija od tebe. Obina devojka iz
pranjavog seoceta na jugu Maroka. A opet, u njoj se skrivala takva mo da je napustila
svoj miran i bezbedan dom kako bi zasnovala sasvim nov ivot u divljini. Da bi to uinila,
morala je da razgovara sa Kel Asufima, da postane jedna od njih ili da ih potini svojoj
volji, jer su joj oni pomogli da utemelji na narod i njegovu sudbinu. Njena mo se, poput
svih vrednih stvari, prenosi po enskoj liniji tako da sigurno obitava i u tebi. Moram da
verujem u to, inae nikad neu uspeti da vratim Amastana. Hoe li da mu pomogne? Sedi
pored njega i priaj mu svoje prie, recituj mu svoje stihove i pravi amajlije za njegov
oporavak. Smiri duhove koji su ga zaposeli i potini ih svojoj volji. Pokuaj da ga nagovori
da ti da tu stvar koju stiska u desnoj aci. Hoe li to uiniti?"
,,Pokuau, odgovorila je Marijata, uprkos uasu koji joj je izjedao duu. Amastan se
vratio u selo bez svoje zarunice, izgubljen i obliven krvlju. Mada nije elela da pridaje
panju seoskim abrovima, Marijata se odmah setila jedne narodne prie iz Airskih planina
koja se esto pripovedala oko logorskih vatri. Pria se zvala Krvavo venanje iz Iferuana
i govorila je o lepom i bogato odevenom strancu koji je jednog dana ujahao u selo,
podstakavi silnu usplahirenost meu tamonjih devojkama. Tokom narednih nedelja
mladi je odabrao najlepu od njih i poeo da joj se udvara kienim reima, nakon ega je
odluio da je, uz blagoslov njene porodice, uzme za enu. Meutim, prve brane noi,
odmah nakon svadbenog veselja, u atoru mladenaca je zavladao udan mete, a devojini
8

Drvo Tenerea, na francuskom Arbre de Tenere, usamljeno stablo akacije koje je stajalo nasred
pustinje, kao jedino drvo u krugu od preko 200 km, zbog ega je uivalo veliko potovanje meu
pustinjskim nomadima. Veruje se da je drvo stradalo u sudaru sa kamionom tokom sedamdesetih
godina XX veka. (Prim, prev.)

-BU&CW-

50

W&N

alosni krici su zaparali vazduh. Stariji mukarci su prekorno odmahivali glavom.

Mladoenja je oigledno prenaglio. Nije smeo jo prve noi da se obrui na svoju nevestu.
Dete zaeto pod meseinom bilo bi prokleto za itav ivot. Iz toga nije moglo da proistekne
nita dobro. I zaista, kada je jedna starica narednog jutra dola da mladencima donese
doruak, tamo ju je saekao jeziv prizor: ator pun krvi, kose i kostiju. Unutra nije zatekla
ni mladoenju ni nevestu. Nevestina braa su pronala tragove neke velike make i krenuli
za njima, ka jazbini koja se nalazila visoko u planinama. Nakon oajnike borbe uspeli su
da ubiju zver. Kada su joj rasporili utrobu, unutra su pronali ostatke svoje sestre, ali ne i
mladoenju. Na osnovu toga su zakljuili da je naoiti stranac bio duh divljine, natprirodno
stvorenje koje je moglo da poprima razliita oblija. Nesrena devojka se udala za duha koji
je u prvoj branoj noi pokazao svoje pravo lice.
Marijata nije mogla da potisne sablasno pitanje: da li je i Amastan bio nalik tom
udovinom stvorenju? Da li je i on, zaposednut denunima, ubio svoju verenicu? Uopte
nije elela da otkrije istinu. A opet, iz nekog razloga je morala da zna.
Rahma ju je povela ka svom domu. Bio je to lep ator, napravljen od preko stotinu kozjih
koa.
Uzela sam ovaj ator kada sam se razvela od Muse ag Ibe, rekla je pre nego to je
Marijata stigla bilo ta da upita. Taj ator, svog sina Amastana koji je tada imao dvanaest
godina i starog magarca koji je odavno lipsao. Prokleti marabutje presudio da moram da se
odreknem svog miraza, mada sam imala potpuno pravo da ga zadrim. Rekao je da sam
morala da prihvatim teret koji mi je Bog namenio i da se pomirim sa injenicom da je Musa
odluio da uzme jo jednu enu i da sam pogreila to sam traila razvod zbog takve sitnice.
Pokazala sam mu modrice na rukama i nogama, ali se on samo osmehnuo i objasnio da
muevi ponekad moraju da biju svoje ene kako bi ih nauili pameti. Otada sam se vratila
starim obiajima. Marabut je ve otiao bogu na istinu. A Musa, koliko ujem, ima
razdirue bolove u stomaku."
Marijata se zaprepaeno zapiljila u nju. Hoe da kae da se to deava zato to si ga
proklela?"
Obojicu sam proklela, samo se ispostavilo daje Musa vrlo izdrljiv. Oduvek je bio
takav. Ali nee jo dugo."
Marijata se stresla od jeze. Ako moe da upravlja duhovima, zato ne spase
Amastana?"
Rahma se gorko osmehnula. Mislim da u itavoj vaseljeni postoji neka ravnotea. I da
su me duhovi stavili na ovo iskuenje kako bih to nauila."
Marijata je nakon toga svakog dana oblaila belu odoru i stavljala na glavu komad belog
platna koji joj je Tana pozajmila, zarad sree i kako bi uspostavila ravnoteu sa crnilom
koje je zaposelo duu Rahminog sina. Odlazila je do Amastanovog sklonita i sputala se
pored njega, sastavljajui stihove u svojoj glavi i potom ih glasno izgovarajui. inilo se da
njemu uopte nije smetalo njeno prisustvo. tavie, imala je utisak da je uopte nije
primeivao. U njegovim oima vie nije bilo suza, ba kao ni onog pogleda od koga joj je
zastajao dah. U njegovom dranju nije bilo znakova koji bi ukazivali da je bio u vlasti
duhova. ak i da su njene pesme i prie dopirale do njegovih uiju, to niim nije odavao.
Nakon izvesnog vremena Marijata je ustanovila da je njegovo drutvo ispunjava neobinim
mirom, pa ak i nadahnuem. Zahvaljujui tome, njene pesme su postale bolje i lepe nego
ikada ranije. Veto je pronalazila rei i pretakala ih u sloene akrostihove koji su posedovali
mo da uhvate magiju izmeu redova. Ponekad je tapom ispisivala stihove u praini, ali ih
je najee uvala u glavi. Ipak, oni i dalje nisu imali nikakvog uticaja na mladia koga je
pokuavala da isceli.
Pre nego to bi krenula nazad, uzimala je posudu sa nedirnutom hranom koju mu je
-BU&CW-

51

W&N

ostavila prethodnog dana. Kako je mogao da ivi bez hrane? Sigurno je crpeo snagu iz
drugih izvora, razmiljala je, iz nekog natprirodnog, moda ak i bezbonog domena. A
onda je jednog dana zatekla prevrnutu iniju i zemlju nakvaenu prosutim mlekom. To je
bio tabu i oigledan dokaz da su njegovim postupcima upravljale nevidljive sile. Iscrtala je
zatitne simbole oko inije kako bi ponitila zle uticaje.
Nakon nekoliko dana je dobila menstruaciju. Marabut je hteo da je zatvori u ator, ali je
Rahma samo prasnula u smeh. Tvoja mo je sada na vrhuncu. Krv je snanija od moi
duhova." I zaista, kada je tog dana odnela Amastanu redovno sledovanje mleka i pirina on
je podigao iniju sa zemlje i poeo da jede. Ali to je inio prstima leve ruke, to se smatralo
sablanjivim inom.
Dok je levom rukom uzimao hranu, desna aka mu je i dalje bila grevito stisnuta u
pesnicu. Kad god bi Marijata spustila pogled ka njoj, zglobovi njegovih prstiju bi naprasno
prebledeli, kao da je jo vre stezao aku.
Nadahnuta drevnim zapisima na stenama, meu kojima su ona i Rahma provele
poslednju no pre nego to su stigle u selo, Marijata je jednog dana sastavila novu pesmu i
poela glasno da je recituje:
Keri naih atora, keri Musine,
Setite se veeri kada smo otili
Kamile su ve osedlane kitnjastim sedlima
I ene izlaze u dostojanstvenim odorama
Meu njima hodi Amina, sa blistavim oima
I Huna, sa novom maramom na glavi.
Prelepa Manta, svea poput palminog izdanka...
Neee!"
Amastanov krik joj je podjednako zaparao i ui i duu. Skoila je na noge, prestravljena
prizorom. Lice mu je bilo izoblieno od razularenih emocija. Mislila je da e svakog asa
ugledati kako mu zmijski onjaci izbijaju iz usta, kako mu kande rastu na rukama, kako
mu krzno diklja kroz kou. Ali njegovo telo je ve sledeeg asa naprasno klonulo, kao da
ga je taj stravian pokli potpuno iscrpeo. Otvorio je desnu aku i na trenutak je uspela da
nazre predmet koji je stiskao u njoj.
Manta... oh, Manta, proaptao je, ili se bar njoj uinilo da je ula ba te rei. Oajno je
zatvorio oi i prislonio tajanstveni predmet na elo.
Tada je primetila da je to neka amajlija, masivan etvrtasti komad metala na ijem se
sreditu nalazilo ispupenje ukraeno krugovima od kornalina i izrezbarenim arama. Metal
je bio prekriven neim to je podsealo na sasuenu ru.

-BU&CW-

52

W&N

9.
Imala

sam mnogo slobodnih dana, jer nisam iskoristila

odmor za protekle tri godine. Obuzeta blagom strepnjom, otila sam do kancelarije starijeg
partnera i upitala ga mogu li da dobijem estonedeljni odmor, pri emu bih tri nedelje bila
na neplaenom odsustvu. Priznajem da sam bila postiena to sam kao izgovor navela
injenicu da mi je otac nedavno umro i da mi je trebalo vremena da se saberem. Trebalo je
da sredim mnotvo detalja oko prodaje kue, objasnila sam, a nakon toga u verovatno
krenuti na krae putovanje, koliko da promenim ambijent.
Riard je sa gotovo uvredljivom velikodunou usliio moju molbu.
Naravno, to me je ispunilo naprasnim oseanjem krivice. Ali im bih skrenula pogled na
oevu kutiju, to oseanje bi ustuknulo pred novim talasom nestrpljenja. Uskoro u krenuti
za Afriku, ushieno sam razmiljala, u potragu za ivotnim ,,smernicama koje mi je otac
ostavio. Vratiu tu amajliju na kontinent sa koga je potekla i probuditi odavno uspavanu
zver. Potraila sam Abalesu u atlasu i ustanovila da je u pitanju siuna taka na jugu
Alira. Maroko-Alir. Tafraut-Abalesa. Na grandioznoj skali crnog kontinenta razdaljina
izmeu tih mesta uopte nije delovala tako zastraujue. Poto smo na raspolaganju imale
pune tri nedelje, Iv i ja smo mogle komotno da nastavimo ka jugu i da se uputimo kroz
Saharu, na drumsko putovanje koje e oznaiti kraj svih putovanja.
Izgarala sam od elje da to pre krenem, oseajui isto ono nestrpljenje koje me je
obuzimalo uoi izlaska na ispit. Htela sam da tu brigu to pre skinem sa vrata i da se
uhvatim u kotac sa neminovnou, umesto da je odlaganjem pretvorim u nonu moru.
Iskreno reeno, elela sam da vie ne razmiljam o tome.
Svoju neiskorienu energiju usredsredila sam na prodaju kue, na gomilu birokratskih
poslova, na prikupljanje beskrajnih i krajnje nepotrebnih izvetaja, garancija i dokumenata
koje su novi zakoni pretvorili u nunost. Prikupila sam kolekcionarske predmete koji su mi
ostavljeni u naslee, odnela ih na procenu i potom ih dala na aukciju, a ostalo sam prodala
jednoj firmi koja je trgovala polovnom robom. Stupila sam u kontakt sa jednom
posrednicom za nekretnine koja me je zasula tugaljivim priama o katastrofalnom stanju na
tritu i potrebi da moju kuu skockamo tako da deluje modernije" kako bismo privukle
pravu vrstu kupaca, da iznajmimo adekvatan nametaj i saksije sa sobnim biljkama i da
prostorije isprskamo sprejom sa mirisom kafe i hleba pre nego to dovedemo potencijalne
kupce na razgledanje. Da moda ne postoji i sprej sa mirisom svee pokoene i suncem
oprljene trave kojim bismo mogle da isprskamo vrt? sarkastino sam upitala dok sam
stajala na rominjavoj kii, zurei u trnje i korov koji je dikljao na mestu gde se nekada
nalazila parcela sa povrem. Posrednica za nekretnine duboko se zamislila. Dobra ideja,
promrmljala, pribeleivi taj predlog u svoj notes, potpuno lepa za moj preneraeni pogled.
Onog dana kada je trebalo da krenem na put probudila sam se u pet ujutru, valjajui se u
hladnom znoju i urlajui na sav glas, jer sam sam sanjala da sam bila ostavljena pod vrelim
pustinjskim suncem, previe slaba da bih se makar i etvoronoke dovukla do vode koja je
svetlucala u daljini. Uspravila sam se u krevetu dok mi je srce pomahnitalo dobovalo u
grudima. ta je to trebalo da znai? Da li je taj san bio podstaknut mojim strahom od
-BU&CW-

53

W&N

letenja, ili neim to je bilo jo tee objasniti ili pojmiti? Trudei se da iz glave potisnem
obe mogunosti, poela sam da se pakujem. U tanu sam ubacila paso, amajliju i ostale
stvari iz oeve kutije i taj muni san se ubrzo rasprio, ustuknuvi pred specifinim
oseanjem napetog iekivanja.

***

inilo se da nas dve nismo bile jedini planinari koji su krenuli u Maroko. U redu ispred
terminala na Getviku, meu uobiajenim skupinama turista eljnih sunca i roditelja sa
kmezavom decom, primetile smo etiri ili pet ekipa koje su vukle planinarske vree, torbe
sa konopcima, pa ak i poneku strunjau. To su uglavnom bili momci i devojke od dvadeset
i kusur godina koji su mi u tom izlizanom fet-fejs dinsu i arenim kousima delovali
nepodnoljivo mlado. Devojke su imale bledunjavu kou i kosu upletenu u afro-kikice, a
mladii su nosili kone narukvice. Dok smo manevrisale kolicima, zauzimajui svoje mesto
u redu, Ivina vrea se skotrljala i tresnula o beton. Unutra se nalazila sva mogua
planinarska oprema, sabijena do maksimuma, tako da je vrea teila bar jednu tonu. Dok ju
je Iv s mukom podizala u uspravan poloaj, pokuavajui da je ponovo nagura na kolica, ka
nama se ustremio nepoznat mladi koji je krajnje leerno vratio prtljag na mesto, dobacivi
nam blistav osmeh. Imao je iroko prijatno lice, crvenkastosmeu kosu i lenj pogled, ali je u
mojim oima, uprkos toj pitomoj kombinaciji, delovao kao neki pirat. Zdravo, ja sam
Dez, rekao je, sa prepoznatljivim efildskim akcentom. im smo vas ugledali rekli smo:
Ove cure su sigurno krenule na planinarenje. Odmah smo vas provalili, verovatno po
nainu na koji se kreete. Je 1 tako, Majke?"
Njegov saputnik je bio par godina stariji i delovao je uzdranije i otmenije. Stidljivo je
klimnuo glavom, kao da nije eleo da se uputa u dublju diskusiju. Mislim da su vas odali
ruksaci."
Bilo je oigledno da je Dez bacio oko na Iv. Idete u Tafraut?" upitao je.
Iv se osmehnula, potpuno zaslepivi ve dovoljno oaranog Deza. Naravno. A vi?"
I mi. To je najbolje mesto za planinarenje u ovo doba godine. A, osim toga, ljudi koji
tamo ive manje su nasrtljivi nego u drugim delovima Maroka."
Ako zanemarimo one tipove koji su ti uvalili tepih", podsetio ga je Majls. Svim silama
su pokuavali da nas odvuku do svoje radnje. Gotovo da su nas jurili po ulici!"
Dez je prasnuo u smeh. Bili su obueni kao Tuarezi, mada sam siguran da u njihovim
venama nema nita vie tuareke krvi nego u mojim. Pa ipak, ne kajem se to sam kupio taj
tepih. Stavio sam ga u svoju sobu i stvarno lepo izgleda. Kad god ga pogledam, setim se
Maroka."
Dez i Majls su predstavljali prijatno drutvo. Seli smo za sto u jednom od kafea na
polaznom terminalu i poeli da razmenjujemo prie o usponima koji su nam priutili
najvei uitak, vrletima koje su nam se najvie dopale, epskim podvizima u koje smo se
uputali i epskim opasnostima koje smo izbegli, padovima koje smo doiveli i preiveli. Pre
nego to sam stigla da kaem piksla, ve sam sedela u avionu. Sve do tog trenutka nisam
stigla ak ni da pomislim na svoj opsesivni strah od letenja.
Nekom prekaljenom putniku koji se ne plai da e ispasti kroz rupu na nebu koje gori od
zapaljenog avionskog goriva moe delovati da e na takvom kratkopoteznom letu stii do
svog odredita dok lupi dlanom o dlan, ali kada su u pitanju osobe poput mene, paniari
koji u glavi neprestano premotavaju taj stravini scenario, vreme moe da postane uasno
subjektivna kategorija, a minuti i sekunde pri svakom poskakivanju ili obruavanju aviona
mogu da se pretvore u venost ispunjenu pukim uasom. I, ta god ljudi iz avio-kompanija
verovali, paenike koji imaju istinsku fobiju od letenja nee uteiti ak ni beskrajna povorka
stjuardesa koje guraju kolica sa besplatnim piem i zakuskom. Nikako ne mogu da
skapiram", rekla je Iv, posmatrajui kako se moje pesnice naizmenino steu i oputaju i
kako zglobovi na mojim prstima postaju bledi kao kre, kako ena koja e bez trunke
nervoze krenuti preko neke glatke i nezatiene 5c ploe moe da se raspameti od straha
im ugleda avion. Hajde, prelistaj ovaj prirunik. To e ti skrenuti misli."
-BU&CW-

54

W&N

Kao to su nam Dez i Majls neto ranije ukazali, oko Tafrauta su se nalazila jutra i jutra
stena koje je trebalo da savladamo, hiljadu zacrtanih ruta kojima smo mogli da krenemo i
bar jo hiljadu koje smo lino mogli da unesemo na planinarske mape. Poela sam da
prelistavam prirunik, odabirajui potencijalne mete, ali sam neprestano nailazila na
fotografiju litice koja je bila poznata pod nazivom Azgaur, ili Lavlja glava", sa onim
udnim ikonskim kamenim licem. Istog asa sam znala da sam morala da se otisnem du
rute koja se pruala uz lavlji nos.
Mogla sam to da osetim u kostima. Lavlja glava je neprestano zurila u mene, upuujui
mi otvoreni izazov, kao da je to bio obred inicijacije kome sam morala da se podvrgnem
kako bih zakoraila u srce Afrike. Dodirnula sam amajliju koju sam nosila u depu i moji
strahovi su se naprasno rasplinuli. ak i kada sam ula kako stajni trap poinje da kripi
dok smo sletali na pistu u Agadiru, nisam razmiljala o slobodnom padu i vatrenim kuglama
ve sam staloeno pakovala planinarski prirunik u svoju torbu. Nisam se acnula ak ni
kada je avion poskoio i kada je tokovima okrznuo betonsku podlogu.
Kada smo se iskrcali, ispostavilo se da su sve putnike ekali unapred iznajmljeni
automobili. Sve osim Iv i mene. Potpuno dezorijentisane nakon duge imigracione kontrole,
stajale smo ispred terminalske zgrade pod upeklom zvezdom dok je Iv okretala broj koji je
nakrabala na zadnjoj stranici svog dnevnika. Iz slualice je umesto izlaznog signala
dopirao niz glasnih piskutavih zvukova, tako da je morala nekoliko puta da eksperimentie
sa pozivnim brojevima sve dok konano nije dobila vezu i na svom sakatom francuskom
objasnila operaterki da nas narueni automobil nije saekao na aerodromu. Glas sa druge
strane je neto prozborio i Ivino lice se izobliilo od uasa. Plus lentement! 9 zavapila je i
unula mi slualicu. Nakon podueg natezanja na francuskom sam skapirala da je Iv onog
dana kada je meunarodnim telefonskim pozivom rezervisala na automobil nekako uspela
da narui vozilo za pono umesto za podne. Midi, minuit... 10 ko e ga znati? Ispustila sam
teak uzdah. Iv je mislila da je njen kiks bio vrlo smean, sve dok se nije ispostavilo da
dotina agencija sve do veernjih sati nije imala nijedno raspoloivo vozilo. Kada sam joj
saoptila tu otrenjujuu, vest Iv se pokajniki zapiljila u mene.
Hej, cure!"
Srebrnastoplavi peo 206 naglo je zakoio malo dalje niz ulicu. Majls je sedeo za
volanom. Dez je spustio prozor i iskezio se od uha do uha.
Upadajte!"
Odmahnula sam rukom. Ne, stvarno nema potrebe. Imamo rezervisan automobil, samo
to malo kasni." Malo, nema ta! Samo osam sati.
Alije Dez ve izleteo iz peoa i poeo da gura Ivin ruksak u pretovareni gepek dok se
moja prijateljica uvlaila na zadnje sedite.
,,Hej! doviknula sam. Treba nam zaseban automobil. Zna... ako nameravamo da
krenemo kroz Saharu.
Iv se nehajno osvrnula. Iznajmiemo ga kasnije, kada stignemo u Tafraut.
Slegla sam ramenima, izvinila se eni iz rentakar agencije i krenula za Iv, uguravi se
meu gomilu ruksaka u zadnjem delu siunog automobila.
Moraete malo da se stisnete", nevoljno je dobacio Majls, kao da nije bio oduevljen
pomilju da se guva sa nama, ali je njegova zlovolja poela da jenjava im smo zali u
gradi ije su ulice bile zakrene svim zamislivim prevoznim sredstvima autobusima,
kolima, skuterima, biciklima i magareim zapregama koja su se kretala razliitim
brzinama i u krajnje nepredvidivim pravcima, zajedno sa stotinama peaka koji su uletali
pravo u tu gungulu, svi odreda pokuavajui da preu ulicu na potpuno neprimerenim
mestima i esto zastajkujui nasred puta kako bi razmenili koju re sa oferima i goniima
teretnih kola. Oko nas su promicali mukarci u dugim odorama, sa izraajnim licima
9

Samo malo!" (Prim, prev.)

Na francuskom podne, pono... (Prim, prev.)

10

-BU&CW-

55

W&N

prekrivenim koom boje oraha i mreom duboko urezanih bora; ene ija su lica bila
zaklonjena velovima i deca u odelima pastelnih boja; devojke koje su nosile bele kolske
kecelje, farmerice i ivopisne marame. Sirene su neprestano zavijale, a magarci su
uznemireno njakali. Sve je odjekivalo od ljudskih povika, zviduka i smeha. Iz
zaralog mercedesa koji je naglo skrenuo ka nama, pretiui nas sa unutranje strane,
tretala je neka arapska muzika, visok piskav enski vokal koji se nadmetao sa grmljavinom
bubnjeva.
Lagano smo se provlaili pored dugih nizova lokala postrojenih du ulice: bakalnica i
farbara, gvoara i pekara, radnji koje su nudile tepihe i dueke, smotane asure, plastine
batenske garniture i automobilske gume nabacane preko plonika. U jednom lokalu
prodavala su se iskljuivo metalna runa kolica ofarbana plavom bojom. Ispruila sam prst,
elei da pokaem taj kuriozitet svojim saputnicima, ali sam tada na suprotnoj strani ulice
primetila mulu koja je vukla izduena teretna kola na kojima se nalazila iseena i potpuno
oerupana karoserija stare daije. Jedan mukarac je sedeo na haubi, na neemu to je
podsealo na improvizovano sedite, cimajui uzde. Iza njega, u unutranjosti ruinirane
karoserije, dostojanstveno su sedele tri ene u crnim odorama, sa velovima prebaenim
preko lica. Zapiljila sam se u njih, gotovo oekujui da zamau rukama, otkrivajui duge
bele rukavice i pozdravljajui prolaznike kao to kraljica pozdravlja svoje podanike.
Pogledajte!" povikala sam, ali je Majls gledao pravo ispred sebe, pokuavajui da
izbegne prepreke koje su iskrsavale na putu, dok su Dez i Iv bili zaokupljeni vatrenom
debatom o nekom bendu za koji ja nikad nisam ula. Kada su konano skrenuli pogled ka
meni, ono hibridno vozilo i ljudi koji su se nalazili u njemu ostali su daleko iza nas. Pred
nama se ukazala duga kolona graevina od javnog znaaja, straarski punkt koji je vrveo od
naoruanih mukaraca u uniformama i izdueni oker zidovi utvrenja koje je predstavljalo
neobian spoj arhainosti i modernosti.
Ubrzo smo napustili grad i obreli se meu talasastim pejzaom: jutrima poljoprivrednog
zemljita prekrivenog plastenicima i mreama koje su useve titile od nezajaljivih ptica.
Ugledali smo maslinjake i polja sa ilijem, male plantae banana, pomorandi i limuna i
palme koje su se povijale pod tekim grozdovima urmi. Pejza je postajao sve iri, suvlji i
crveniji. Skupina ena u ljubiastim, utim i crnim odorama radila je na pranjavim
narandastim poljima. Opuncije, kaktusi i trnovito bunje uzdizali su se poput prirodnih
mea izmeu panjaka na kojima su pastiri sedeli u senci usamljenih stabala, motrei na
stada goljavih ovaca i crnodlakih koza koje su brstile svu hranu koju su mogle da pronau.
Sablasna meuzona u kojoj je sve odreda drvee, stene, put i polja bilo prekriveno
belom prainom oznaavala je prelaz izmeu obale i visije. Kada smo proli putokaz za
Atlaski kamenolom, gde je ogromno brdo belog kamena bilo izjedeno sa dve strane, kao da
su se dva zavaena dina nadmetala koji od njih e potamaniti vei deo, skrenuli smo sa
glavnog puta i krenuli uz dugi uspon ka plavim magliastim planinama koje su se nazirale
na horizontu.
Neprestano oscilirajui izmeu prve i druge brzine, peo se probijao kroz lavirint
zastraujue uzanih krivina. Pogled je bio tako zapanjujui, a potencijal za drumsku
katastrofu tako veliki da je nae brbljanje naprasno utihnulo, ograniivi se na sporadine
opaske o vrtoglavom ambisu koji se pruao sa desne strane. Za ime boje, kako vozila
mogu da se mimoiu na ovakvom putu? zaprepaeno je upitala Iv. Samo trenutak kasnije
pred nama se pojavio visok i rizino natovaren kamion iskien amajlijama za sreu i oslikan
upadljivim prikazima palmi i kamila. Kamion se pri ulasku u krivinu opasno nagnuo u
stranu, ustremivi se pravo ka nama, to nam je pruilo munjevit odgovor na Ivino pitanje.
Kada bi pred vama iskrsnulo neko vozilo, morali biste naglo da skrenete na prvu stenovitu
izboinu pored puta kako biste izbegli eoni sudar sa oferom koji vie veruje u sudbinu
nego u pravila bezbedne vonje. Iako sam sedela na zadnjem seditu, stopalo mi je
instinktivno krenulo ka fantomskoj konici.
Ovo je bilo zajebano", natuknuo je Dez, brino nas osmotrivi.
-BU&CW-

56

W&N

Pokuavajui da skrenem misli sa zabrinjavajue spoznaje da sam svoj ivot stavila u

Majlsove ake, poela sam da uporeujem okolni pejza sa mapom tog podruja koju sam
kupila u Stanfordsu u Kovent Gardenu. Mapa je bila odtampana u Maroku i nije ni
priblino podseala na vojne mape koje sam do tada koristila. Razmere se nisu uklapale,
boje su bile drugaije, putevi su bili teko razluivi meu vijugavim konturama terena, a
neki od berberskih geografskih naziva bili su tako egzotini da nisam mogla da ih
izgovorim ak ni u glavi: Imi Mkurn, Ida Ugnidif i Tizg Zauin. Nakon izvesnog vremena
moja strepnja je poela da se povlai pred zavodljivom romantinou ogoljenog pejzaa i
spoznajom da sam imala retku privilegiju da zurim u krevite obrise koji su se ocrtavali na
horizontu, erodirane masive, terasaste padine omeene kamenim zidovima i presahle
vodene tokove oiviene bademovim stablima, to je svakako bilo bolje nego da piljim u taj
visokorizian drum i razmiljam o Majlsovim manevarskim sposobnostima. Uopte nisam
pretpostavljala da je Maroko bio tako lep, mada se njegova lepota svakako nije uklapala u
leksikon mekih zelenih polja i padina kojima se odlikuje engleski pejza. Bila je to otra,
surova, ogoljena lepota. Tada sam pomislila da su i ljudi koji su tu iveli verovatno bili otri
i divlji i surovi poput samog pejzaa. Morali su da budu takvi kako bi opstali na tom mestu.
Kada smo stigli do klanca Tizin Tarakatin, sunce je ve poelo da se sputa ka horizontu,
ali je vazduh i dalje bio proziran, a nad zemljom su titrale otre senke boje indiga. Dok smo
se probijali preko vijugavog puta koji je vodio kroz klanac, ulazei u narednu krivinu, pred
mojim oima se otvorio pogled koji me je naterao da zinem od zadivljenosti. Pred nama je
leala velianstvena dolina Amelne koja se zavojito pruala ka horizontu. Sa njene desne
strane se, poput ogromnog zatitnog bedema, uzdizao planinski lanac Debel el Kest.
Vidite onu liticu?" dobacio je Majls preko ramena, pokazavi ka stenovitom zidu. Moje
oi su instinktivno krenule u tom pravcu. ak i na prvi pogled, litica je delovala
impozantno.
Kroz samu sredinu prolazi klasina 5b ruta Doa Brauna", objasnio je Dez. Planinari
je zovu Sredinja teritorija. Ruta je stvarno briljantna: strma i neprekidna, sa neverovatnim
stepenom izloenosti."
Razvukla sam usne u osmeh. Dezov entuzijazam je bio prosto zarazan. Uopte nije bilo
udno to je taj pragmatini planinar iz Jorkira, koji se nesumnjivo nalazio na listi
Dezovih heroja, toj ruti dao tako prozaino ime. To je zapadnjacima sigurno lake padalo
nego da lome jezik pokuavajui da izgovore egzotine i nepojmljive berberske nazive. Dok
smo se sputah niz dolinu, inilo se da se ak i Majls konano oraspoloio. Oduevljeno
nam je pokazivao rute koje su njih dvojica savladali ili nameravali da savladaju: Veliku
pahulju, Stare prijatelje, Belu kulu, Crni usek, Crnu prugu, Veliku plou i Opaku Aretu.
Du itavog puta nad nama su se nadvijali crveni kameni zidovi. Dok sam zamiljala kako
se pentram po tim stenama, dlanovi su me naizmenino svrbeli i znojili se jer sam
istovremeno bila oarana i prestravljena veliinom i zahtevnou tih ruta. inilo se da su
neke od njih bile visoke bar tri stotine metara. Nikad pre toga se nisam uhvatila u kotac sa
tako krupnim izazovom. Kompletno planinarsko iskustvo koje sam posedovala bilo je
steeno na britanskim liticama, i to uglavnom na jednopoteznim rutama. A ak su i
viepotezne rute podrazumevale da je trebalo da se uspentram uz najvie stotinu metara
kornvolskog granita pod milostivo blagim suncem, oslukujui talase koji su se mrekali u
podnoju i planirajui da se nakon tog podviga astim sladoledom koji se prodavao direktno
iz hladnjae koja je bila stacionirana na parkingu. A ovde bih morala da se verem od zore
do sutona pod vrelim afrikim suncem i po potpuno nepoznatom terenu, u zemlji u kojoj
planinari nisu mogli da raunaju na spasilaku slubu ili staze za olakano sputanje, a jo
manje na hladnjau sa sladoledom koja ih eka na vrhu. Ispod oka sam osmotrila Iv,
pokuavajui da ustanovim kako su njoj delovala ta udovina stenovita proelja, ali je ona
imala manje planinarskog iskustva od mene tako da nije mogla da proceni istinsku teinu
izazova u koji smo se upustile. Poto nikad nije bila na nekom ozbiljnijem pohodu, znala
sam da u morati da donosim kljune odluke i da u veini sluajeva preuzimam ulogu voe.
-BU&CW-

57

W&N

Odjednom sam bila uasnuta idejom da nas dve potpuno same krenemo na planinarenje po
tim vrletima. Mada spadam meu osobe koje vole da kontroliu stvari, nisam se usuivala
da preuzmem ba takvu odgovornost. Na kraju krajeva, moda uopte nije bilo loe to smo
se pridruile tim tipovima. Oni su poznavali te stene i to podruje. Mogli smo da se
penjemo uetvoro, bar dok ne upoznam teren.
Nervi su mi jo uvek treperili kada smo stigli do podnoja. Dez se okrenuo ka nama,
veselo se osmehnuvi. Vidite ono tamo?" rekao je, pokazavi na najviu liticu u
planinskom lancu. Sutra vas vodimo tamo. Siguran sam da ete uivati. Je 1 tako,
Majlse?"
Majls nam je dobacio ironian pogled preko ramena. Mislim da ste izvukle istu
premiju, cure. Planinarski pohod u pratnji dvojice eksperata. Zauzvrat moete da nas astite
veerom."
Bar nedelju dana zaredom." Dez je diskretno namignuo. Ili se moda njegov lenji oni
kapak nehotice spustio? eka vas boanstvena etnja sa fabuloznim pogledom.
Ostaviemo kola kod Azgaura i krenuti navie, kroz ruevine jednog prastarog sela, a
potom emo kozjim stazama nastaviti ka litici. Za takav poduhvat e nam trebati bar par
sati, osim ako ne krenemo u juri na liticu, kao to smo nas dvojica uinili prole godine.
Prikoi malo, Majlse. Dopusti curama da osmotre pejza."
Majls je zaustavio automobil na neasfaltiranom stajalitu i sve etvoro smo izali napolje
kako bismo protegli noge nakon troasovne vonje. Vazduh je bio drugaiji nego u
klimatizovanom automobilu vru, suv i proet nekim mousnim mirisom koji je podseao
na zemlju i zaine. Zatvorila sam oi, preputajui se tom mirisu koji je bio potpuno
drugaiji od svih mirisa koje sam mogla da osetim u Britaniji. A opet, u njemu je bilo neeg
poznatog.
Ne plai se", zaula sam neki glas. Nije ba tako strano kao to izgleda." Odskoila
sam od zemlje, osetivi aku na svom ramenu. Majls se radoznalo zagledao u mene. Imao je
plave oi i to mi je iz nekog razloga delovalo udno. Nekoliko sekundi sam kao hipnotisana
piljila u njega, kao da je bio stvorenje sa neke druge planete, sve dok njemu nije postalo
toliko neprijatno da je skrenuo pogled ka Dezu koji je upirao prstom ka planinama,
objanjavajui mojoj prijateljici teinu razliitih ruta i deonica.
,,Oprosti, odgovorila sam. Nisam se uplaila. Samo su mi misli odlutale."
Ruta je prilino duga, kao i veina u ovoj oblasti. Ima oko tri stotine metara. U
priruniku je rangirana kao 5a, ali nije ba tako teka. Povremeno emo nailaziti na labavija
mesta i odrone, ali to nije nikakav bauk. Treba samo da odabere neki oslonac i da ga
paljivo proveri. Ako ustanovi da nije dovoljno pouzdan, uvek moe da pronae drugi."
Oboje smo se osmehnuli, to je uspelo da odagna neprijatnost koja nas je nakratko
obuzela. Zadivljujue, zar ne? rekao je Majls. Kao u crtanom filmu. Neki ljudi ne mogu
odmah da razlue obrise. U svakom sluaju, lake ih je videti pod jarkom svetlou.
Meutim, kada ih jednom prepozna, vie nema anse da pogleda u planinu a da ih ne
primeti. Kao magino oko.
Zagledala sam se ispred sebe. Stenoviti zid tamnocrvene klisure izdizao se nad skupinom
ratrkanih kua od erpia, bojei ih bledoruiastim i braonkastim nijansama. Meu njima
sam primetila malu belu damiju i siuno drvee. inilo se kao da su kamene gromade u
obliku piramida bile nagomilane jedne preko drugih, sa nazubljenim treim ivicama
iscrtanim senkama boje indiga. Bilo je nemogue proceniti razmere tih planina. Prizor je
bio vie nego impresivan. Sledei Majlsova uputstva, krenula sam pogledom du ogromnog
grebena na desnoj strani najvieg vrha, lagano podiui glavu. Trebalo mi je par trenutaka
da prepoznam ta je hteo da mi pokae, a tada mi se pogled prikovao za tu neverovatnu
sliku. Pa naravno! Dva duboko zasenjena oka, izdueni nos i zaobljena njuka: bila je to
lavlja glava. Ona Lavlja glava! Istog asa me je oinula bizarna i nepogreiva spoznaja.
Srce je poelo mahnito da mi lupa. Zatvorila sam oi i slika lavlje glave je poela da se
rasplinjava, stapajui se sa drugom slikom, sa likom ponositog mladog mukarca crnih
-BU&CW-

58

W&N

oiju i prodornog pogleda...

-BU&CW-

59

W&N

10.
Tafraut je bio pun mukaraca sa crnim oima, ali nijedan od

njih nije bio onaj koga sam videla" u svom snovienju. Uprkos
tome, morala sam priznati da su berberski mukarci bili prilino
naoiti, snanih izraajnih kostiju, upeatljivog lica i gipkom
graom. Posmatrala sam kako etaju po gradu u svojim
pranjavim odorama, razgovarajui i puei, razmenjujui
aljive opaske i ponekad se drei za ruke.
To je ovde uobiajen prizor", objasnio je Majls; pokazavi glavom ka dvojici starijih
mukaraca koji etali ulicom, drei se za ruke. Obojica su nosili odore sa kapuljaama i
prepoznatljive ute kone papue.
Mada smo se malo uzentovali kad smo se prvi put obreli ovde", dodao je Dez. Mislili
smo da su svi odreda buljai, ili tako neto."
Iv je prasnula u smeh. Ba ste prosveeni, nema ta. Meni to deluje ba slatko. Dobro je
kada mukarci umeju da pokau svoje emocije, da javno demonstriraju svoju naklonost
prema prijateljima i porodici. Mislim da bi ovaj svet bio mnogo lepe mesto za ivot kada
bi svi etali unaokolo drei se za ruke."
Dez je pogledao u Majlsa, upitno izvivi obrvu. Hoe da malo proetamo?"
to da ne?"
Krenuli su niz ulicu, razmetljivo se drei za ruke i izvodei predstavu za lokalni
auditorijum. Ljudi su ih isprva zbunjeno posmatrali, a onda su poeli iroko da se
osmehuju. Dvojica deaka u dresovima Manester junajteda, koji su utirali loptu ispred
kafea u kome smo pili kafu i prelistavali svoje prirunike, poeli su da upiru prstom i da se
veselo klibere. Potom su i sami krenuli niz ulicu, u korak pratei Deza i Majlsa i
besprekorno oponaajui njihove pokrete.
Teko mi je da odluim koji par zasluuje pobedu u ovom luckastom takmienju", rekla
sam, okrenuvi se ka Iv, srena to Dezovo i Majlsovo glupiranje nije bilo shvaeno kao
uvreda.
Moja prva reakcija na taj grad mogla se opisati kao prijatna iznenaenost. Mada smo Iv i
ja nameravale da odsednemo u Tafrautu, nisam imala ni najblau predstavu o tom mestu jer
su fotografije koje sam videla prikazivale samo periferno podruje i planinarske uspone.
Moda u tamo zatei oronulo erpino selo nalik onome koje sam videla u podnoju
Lavlje glave, razmiljala sam, naselje koje je izgledalo kao da potie iz nekog drugog
vremena i drugog sveta. Na moje iznenaenje, Tafraut je u veini pogleda podseao na
pravi moderan gradi. Du glavne ulice, u koju se ulazilo pravo iz doline, bili su postrojeni
nizovi niskospratnica u ijem se prizemlju nalazio poslovni prostor. Primetila sam mnogo
malih radnji i kafea, tri damije i hotel na breuljku podignut u kazba stilu. U grad smo
stigli ba u vreme kada je sunce poelo da zalazi tako da na ulici nije bilo puno ena.
Verovatno vise nad poretom, spremajui veeru za svoje mukarce, kao to dolikuje
dobrim i poslunim domaicama", natuknula je Iv, mada ja nisam bila spremna da se
kladim u to. One retke ena koje sam do tada videla radile su na poljima ili se vraale kui
sa njive, od glave do pete odevene u tradicionalne crne odore koje su bile obmotane tako da
raskoan vez na njihovim rubovima ostane vidljiv. Na nogama su imale crvene kone
papue, a lea su im bila povijena pod tovarima lia i rastinja kojim su verovatno hranile
ivotinje. Dranje stoke u tom podruju sigurno je predstavljalo teak i zahtevan zadatak.
Jedini oblik vegetacije koji sam spazila dok smo prolazili kroz dolinu bili su kaktusi, palme
koja su rasle u presahlom renom koritu i neko neprepoznatljivo vronovato drvee koje je
bilo posuto po narandastocrvenom pejzau u tako redovnim intervalima i sa tako
preciznim razmakom da sam mogla da zamislim sloene korenske sisteme koji su ispod
-BU&CW-

60

W&N

povrine oznaavali teritoriju svakog drveta, vijugajui u svim pravcima u oajnikoj

potrazi za vodom. Uprkos modernim obelejima kao to su apoteke, automobili i satelitske
antene, bilo je oigledno da smo se obreli u oblasti koja se graniila sa pustinjom suvoj,
stenovitoj i pranjavoj. ivot na takvom mestu je sigurno bio teak. U turistikom
priruniku proitala sam da mukarci iz tog kraja najee rade daleko od svojih domova,
provodei veliki deo godine u gradovima irom Maroka. Oslanjajui se na svoju berbersku
promuurnost, odlunost i izraenu radnu etiku, zduno doprinose procvatu malih
preduzetnikih poslova u Kazabalanki i Marakeu, a svoje zarade savesno alju kui kako
bi njihove porodice imale od ega da ive. Po verovanju tamonjeg naroda, lav koji se
nadvija nad dolinom motri na ene, decu i starce dok su mukarci odsutni, to mi je zvualo
smisleno jer sam zaista primetila da su mukarci koje sam viala po gradu uglavnom veoma
mladi ih veoma stari. ene koje obitavaju u takvoj zajednici moraju da budu vrste i da se
oslanjaju na vlastite snage.
Dok sam se zamajavala takvim mislima, primetila sam kako dve od tih ena idu ka
nama, nosei ogromnu korpu sa povrem koje su kupile na pijaci. Usput su zastale kako bi
razmenile pozdrave sa skupinom mukaraca koji su stajali ispred pekare. Jedan mladi je
podigao ruku starije ene i poljubio je, a potom je utivo prislonio dlan na svoje srce. Bio je
to gest koji je poticao jo iz etrnaestog veka, preiveli trag drevnog vitetva. Na hcu mi je
zabhstao irok osmeh koji nisam uspela da potisnem ak ni kada su ene nastavile dalje,
tiho razgovarajui. Kada su se pribhile, starija ena je naprasno zautala, kao da je osetila
moj pogled, a onda je slobodnom rukom navukla veo preko lica, prekrivi usta i nos, a
njena pratilja je bre-bolje uinila isto. Ubrzale su korak i prole pored nas, okrenuvi glave
u stranu. Bila sam blago razoarana njihovim postupkom jer je on nesumnjivo ukazivao da
su u meni videle obinu turistkinju, uljeza koji se provercovao u njihov svet. to sam,
naravno, i bila.
Za razliku od ena, mukarci su ulagali vie napora u razvijanje meukulturnih veza.
Malo dalje niz ulicu, Dez i Majls su ve utirah loptu sa svojim malim imitatorima, a neki
od starijih mukaraca su se takoe pridruili zabavi, glasno viui i smejui se i jurcajui za
loptom sa oduevljenjem koje se obino moe videti samo kod dece.
Ah, fudbaT, prozborila je Iv. Univerzalni muki jezik.
Jo dugo smo sedele za stolom, pijuckajui kafu i posmatrajui kako svet promie pored
nas. Sa druge strane ulice dve prugaste tigrolike make sa prodornim utim oima i
izduenim udovima radile su isto to i mi, bakarei se pod senovitom tendom berberske
radnje. Na oko metar od njih krupna kuja je leala na boku, dojei troje gladnih tenadi.
Mukarci koji su izlazili iz radnje su ih paljivo preskakali, mada sam bila sigurna da sam
negde proitala da muslimani ne vole pse jer ih smatraju neistim. Bila je to prava laissezfaire 11 atmosfera. Mogla sam da osetim kako se iz trenutka u trenutak sve vie oputam i
kako ona utogljena zgrena Izabela koja se skrivala u meni polako poinje da razvezuje
svoje vorove.
Te noi smo obedovali u malom restoranu koji je je Majls otkrio tokom svoje prve
posete, na mestu koje smo okupirali sa jo najmanje tri planinarske ekipe. Neki od nas su
pre toga svratili do hotelskog bara, poto je to bilo jedino mesto u gradu koje je imalo
dozvolu za toenje alkohola, to je donekle podgrejalo atmosferu. Dok smo teturali kroz
mranu uzanu uliicu oivienu starim kuama od erpia, vazduh je odzvanjao od naih
povika i smeha. Ulaz restorana je bio osvetljen kitnjastom svetiljkom i obrastao hibiskusom
i bugenvilijama. Na spoljanjem zidu je vedrim osnovnim bojama bilo naslikano ogromno
nasmeeno sunce, kao dolian simbol tog grada i njegovog odnosa prema ivotu. Majls je
Ekonomski izraz koji, u irem smislu, ukazuje na neiju slobodu da postupa bez uplitanja ili
usmeravanja sa strane. (Prim, prev.)
11

-BU&CW-

61

W&N

zakucao na vrata i nakon nekoliko sekundi pred nama se pojavio visok mukarac koji je
nosio plavu berbersku odoru i crveni turban. Paljivo nas je osmotrio svojim tamnim
zacakljenim oima, skupinu zapadnjaka sastavljenu od mukaraca u pohabanom dinsu i
prslucima od ovje koe koji su oko sebe irili miris pivskih isparenja i ena sa bestidno
otkrivenom kosom. Upitala sam se ta li je pomislio kada smo mu tako buni i prljavi i
nedostojni potovanja banuli na prag. Sigurno nas je sve odreda okarakterisao kao
nevernike. Ali je tip sa turbanom, na moje ogromno iznenaenje, ve narednog trenutka
stegao Deza i Majlsa u zagrljaj koji je bio tako srdaan i irok da je obuhvatio i ostatak
nae klape i sve zajedno nas uvukao unutra.
Moj dom je i va dom, izjavio je na snano akcentovanom engleskom dok smo
prelazili preko praga, savesno skidajui izme i gojzerice,
nakon ega smo se rasporedili po taburetima i tapaciranim klupama postavljenim oko
niskih okruglih stolova. Dok je plamen sveca podrhtavao preko izrezbarenih dekoracija od
gipsanog maltera i brokata jarkih boja, halapljivo smo se obruili na tanke lepinje i pikantno
varivo od soiva, spektakularno ukusan jagnjei tadin i suve ljive sa bademima,
aromatini pilei kus-kus posut zacakljenim povrem i garniran skarletnim sosom koji nas
je sve odreda naterao da zinemo od strahopotovanja i da preklinjuim glasom zatraimo
recept.
Na domain se zamiljeno lupnuo prstom po hrbatu nosa. To je porodina tajna, rekao
je. Taj sos sadri meavinu preko dvadeset razliitih zaina. Ako vam otkrijem kako se
pravi, vie neete imati razloga da doete ovde. To bi unitilo magiju. A misterija je veoma
vana u ivotu, zar ne?
Nakon tog trezvenog objanjenja ugostitelj je vetim gracioznim pokretom pokupio
ispranjene posude i zamarirao ka kuhinji u svojoj lepravoj plavoj odori.
Iv se okrenula ka meni, znaajno izvivi obrvu. Zanimljiv tip, zar ne?
I krajnje upeatljiv", zamiljeno sam dodala. Bilo je neeg u dranju ljudi koje smo sreli
u tom kratkom intervalu otkako smo stigli u grad, nekog samopouzdanja, samodovoljnosti i
oputenosti koja je delovala vrlo privlano u oima zapadnjakinje kojoj je ve dojadila
tobonja samouverenost londonskih mukaraca koji su svojom razmetljivou i
takmiarskim duhom zapravo maskirali duboku nesigurnost i nepoverenje prema drugim
ljudima. Nemojte previe da se nadate", aljivo je dobacio Dez kada je primetio kako nas
dve pokuavamo da zvirnemo u kuhinju. Plaim se da vas je neko preduhitrio. Prole
godine smo imali ast da upoznamo njegovu suprugu."
Razgovor se nakon toga neminovno preusmerio na planinarenje i planove za naredni
dan. Bila je to meovita grupa i po godinama, i po sposobnosti i po ambicijama. Ako
izuzmemo nau ekipu, meu prisutnim planinarima su se nalazile jo tri ene jedna
sedokosa dama od pedeset i kusur godina i dve devojke, Des i Helen, koje su otkrivale
svoje telesne drai u veoj meri nego to je u tom delu sveta bilo preporuljivo i jo
petorica mukaraca, dvojica sredovenih tipova i trojica mladih uspaljenika koji su se
razmetali grandioznim planovima. Ovde nas ekaju jutra i jutra stena uz koje se jo niko
nije popeo", ushieno je objanjavao plavokosi utokljunac, na desetine ruta koje nas
prosto preklinju da ih savladamo" Govorio je kao da se nalazio u prethodnici osvajake
vojske koja se spremala da pohara nebranjeni grad i napastvuje njegove device.
Helen se tada nadvila preko stola, koketno zalepravi trepavicama i zapiljivi se u
Deza. Dok vas sluam, ini mi se da smo se nas dve malo preraunale. Izgleda da nije ba
tako lako popeti se uz te stene. Zato smo Des i ja htele da zamolimo tebe i Majlsa da nas,
ako ste raspoloeni, sutra povedete sa sobom. Poto ste ve bili ovde, mogli biste da budete
nai vodii i da nam pomognete da lake savladamo uspon." Kako bi ih dodatno ubedila,
Helen je priznala da su se njih dve pre toga penjale samo u zatvorenim dvoranama.
Majlsovo lice se pretvorilo u masku pukog uasa, ali je Dez bio dobrostiviji. Oprostite,
devojke. Stvarno bismo voleli da krenete sa nama, ali smo se ve dogovorili da sutra
povedemo Iv i Iz. Moda bi bilo najbolje da prvo okuate sreu na granitu. Ovde postoji i
-BU&CW-

62

W&N

par ruta sa klinovima koje su tehniki prilino zahtevne, ali nisu opasne."
Helen me je oinula opakim vetijim pogledom koji je bio nabijen istom enskom
ljubomorom. Nehajno sam slegla ramenima laje na pogreno drvo, srce ali je Iv uivala
u svakom bogovetnom trenutku. Da, sutra emo se zajedno popeti na Lavlje lice", rekla je,
spustivi ruku na Dezovu butinu kao da je tim gestom overavala svoju teritoriju. Dezovo
liceje postalo nepomino kao maska. Oigledno se svim silama trudio da potisne reakciju
na njen dodir.
Na kraju se neko smilovao na dve odbaene planinarke: jedan stariji mukarac sa bledim
tugaljivim licem i naoarima koji je tu doao sa svojom suprugom, sredovenom enom
kratke sede kose, i njenim bratom. Mi emo sutra planinariti na lokaciji koja se nalazi
odmah iznad Umsnata", objasnio je, okrenuvi se ka Helen. Tamo imate jednopotezni zid
sa puno dobrih poetnikih ruta. Ako elite, moete da poete sa nama."
Odmah mi je bilo jasno da Helen ne namerava da se preda bez borbe, ali je na nau sreu
dalja diskusija bila prekinuta jer se vlasnik restorana tada ustremio ka stolovima, nosei
veliki posluavnik sa srebrnim ajnikom i dvanaest aa. Za njim je koraala plavokosa
ena u marokanskoj tunici i dinsu, koja nas je na brzinu osmotrila i rairila usne u osmeh,
oigledno uivajui u iznenaenosti koju je spazila na naim licima kada smo shvatili daje
iz te berberske kuhinje izala jedna Evropljanka a ne neka od sveprisutnih dama u crnim
odorama. Vlasnik restorana je sa neuobiajene visine poeo da sipa aj od nane, sa takvom
strpljivou da je tenost penuala u malim kitnjastim aama koje je njegova pratilja
spretno prosleivala gostima, zajedno sa izvrsnim kolaiima od badema. Kada je stigla do
mene, zastala je u pola koraka i radoznalo se savila.
Ba lepa ogrlica. Jeste li je ovde kupili?"
Potpuno sam zaboravila da sam oko vrata nosila oevu amajliju. Ostali su bili toliko
obuzeti svojim planinarskim ambicijama da uopte nisu obraali panju na takve detalje.
Skliznula sam prstima preko amajlije, primetivi da je bila topla, kao da je upila vrelinu
svea i hrane i uskladitila je u siunim diskovima od crvenog stakla.
Ovaj... nisam je kupila. Dobila sam je na poklon."
Znate U neto o njenom poreklu?"
Sasvim malo", obazrivo sam odgovorila.
Meni izgleda kao moak. Dez se zadovoljno iscerio. ta ti kae, Majlse?"
Majls je sloio ravnodunu grimasu. Ko danas koristi moake? To je prevaziena stvar."
Grei, drakane", veselo je nastavio Dez. Ja sam dobio jedan od svog oca. Najbolji
kliza koji sam u ivotu imao."
Supruga marokanskog ugostitelja se dobroudno osmehnula. isto sumnjam da je ova
stvar napravljena u efildu", rekla je, odmah prepoznavi njegov akcenat. Rekla bih da
potie iz pustinje ili daje napravljena po ugledu na rukotvorine pustinjskih plemena. Tafraut
se nalazi na drevnoj trgovakoj ruti koja vodi iz Sahare ka Taradantu i obali. Na nakitu koji
se ovde pravi mogu se prepoznati brojni junjaki uticaji."
Iz pustinje? Jeste li sigurni?"
Plavokosa ena je prasnula u smeh. Kako mogu da budem sigurna? Ja nisam nikakav
strunjak, ali mislim da bi vredelo da se malo raspitate. Mhamid ima sline ogrlice na
svojoj tezgi u suku. I on i Husin. Moete da popriate sa njima ako elite da saznate neto
vie o njenom poreklu."
Vlasnik restorana je zastao pored svoje supruge i prostrelio me svojim svetlucavim
crnim oima. Mislim da je najbolje da popriate sa Taibom. On je moj roak i ekspert za
antikvitete. Ima razvijen posao u Parizu" naravno, rekao je Pari ali je trenutno ovde jer
je doao na vacances 12. Ako elite, mogu da vam zakaem susret sa njim.
Neka, hvala. To je zaista ljubazno od vas, ali nisam ba toliko radoznala", usplahireno
sam promucala, na ta je ugostitelj slegnuo ramenima i nastavio da sipa aj. Znala sam da
12

Odmor

-BU&CW-

63

W&N

su svi piljili u mene. Mogla sam da osetim teinu njihovih pogleda, teinu koja me je
prikivala za pod dok su oima merkali moju ogrlicu. Progutala sam knedlu i zamurila.
Panika se obruila na mene poput valjajueg crnog talasa, gora od bilo ega to sam do tada
iskusila na bilo kojoj planinskoj vrleti, gora ak i od onog jezivog trenutka kada sam se
obrela na polovini rute koja je nosila poetino ime Mehur seanja", nasukana izmeu
oronulog krenjaka i ljuspastih oslonaca, i kada je moj jedini naizgled ispravan kliza
iskoio. Osetila sam kako me zapljuskuju naizmenini talasi vreline i studeni, kako mi srce
lupa poput ekia i kako mi se u die ka grlu. Ponovo sam progutala pljuvaku i naterala
sebe da smirim disanje. Vrati se u kutiju, naredila sam svojoj panici. Morala sam da je
potisnem nazad, ka potiljku, ka onom mestu na kome sam skladitila stvari koje nisu smele
da izau napolje. Spustila sam aku na amajliju i sklopila prste oko nje, oseajui kako
metal vibrira u ritmu mog pulsa, sve sporije i sporije. Kada sam otvorila oi, ustanovila sam
da zapravo niko ne gleda u mene, pa ak ni Iv. Pogotovo ne Iv. Zato to je ona u tom
trenutku razgovarala sa Dezom, upijajui svaku njegovu re i itavim telom klizei ka
njemu. Usne su joj bile razmaknute, a oi su joj blistale takvim sjajem da sam morala da
skrenem pogled. Imala sam oseaj kao da sam banula u spavau sobu i zatekla ih nage i
znojave. Bila sam zapanjena i postiena, kao da sam na izvestan nain bila odgovorna za
nju. unula sam amajliju ispod dempera, svim silama se trudei da se vratim u normalu i
da se ponovo ukljuim u razgovor.
Te noi sam loe spavala. Nekoliko puta sam se trgla iz sna, probuena alosnim
zavijanjem divljih pasa i pozivom na prvu jutarnju molitvu. Leala sam u svom uzanom
krevetu, oslukujui Ivino ujednaeno disanje na drugom kraju sobe. Raspreni komadii
sna su treperili na rubovima moje svesti, muei me i kuajui, ali koliko god da sam
pokuavala da ih uhvatim oni su neprestano izmicah, ostavljajui samo oseanje nejasnog
straha, kao da se izvan mog vidokruga desilo neto strano, neto to je imalo direktan
uticaj na moju sudbinu: neto to je podsealo na slutnju ili upozorenje.

-BU&CW-

64

W&N

11.

Marijata je uala u sklonitu napravljenom od palminih

grana nedaleko od logora, posmatrajui kako enadine vete

ruke kuju komad gvoa nad plamenom koji je bio tako uaren
da joj se inilo da su se u njegovom sreditu nazirali beliasti
odsjaji. eki se izdizao i sputao u ritmu koji je podseao na uspavanku. Bilo je neeg
iskonskog u tom postupku, neeg to ju je u istoj meri opinjavalo i odbijalo to je, ako
emo pravo, uveliko vailo i za samu enad. Mada je prolo mnogo nedelja otkako se
doselila u svoj novi dom, i mada je gotovo svakog dana odlazila do kovanice da posmatra
tamonju enad na delu, Marijata i dalje nije znala ta je trebalo da misli o Tani, o tom
udnom stvorenju sa krupnim akama i malim ali neporecivo enskim grudima, sa tim
labavim velom i mukom odeom. Bio je ist tabu da neka ena na takav nain kuje komad
metala nad vatrom; bio je tabu ak i da neka ena posmatra taj in. Ali Tana nije bila obina
ena, ba kao ni Marijata, a u enadinoj vetini je bilo neega to je izazivalo udno
komeanje u Marijatinoj dui. Da u tome moda nije pronala paralelu za svoju poeziju, u
nainu na koji je Tana oblikovala gvoe i srebro, uporno vitlajui ekiem i kritiki
odmeravajui svoje delo, glasno kudei njegove nesavrenosti i ponovo se obruavajui na
metal besnim zamasima i udarcima sve dok ga ne bi potinila svojoj volji? Ih se moda
poistoveivala sa tom udnom osobom koja je jednom nogom stajala unutar plemena a
drugom izvan njega? Ili je moda nakon dugih sati koje je provodila pored Amastana
oseala potrebu da potrai pribeite u drutvu jo neke osobe koja je komunicirala sa
duhovima i koja je stoga mogla da shvati iscrpljujuu prirodu i uasnu zahtevnost zadatka
koji joj je bio poveren? Ili je moda oseala da e joj enadina vatra pomoi da oslobodi
zatoene duhove? Bilo je oigledno da je komad metala koji je Tana u tom trenutku
obraivala bio neposluniji i neukrotiviji nego to je obino bio sluaj. Enad ga je drala
svojim prefinjenim kletima, kritiki kiljei oima, obasjana crvenkastom svetlou
plamena koja je njenom nedokuivom licu darivala jo straniji i neumoljiviji izgled. Bio je
to neki klju, dug oko jednog pedlja, prekriven brojnim poprenim zasecima i urezima.
Kada ga Tana bude zavrila, savreno e odgovarati sloenom katancu koji je skovala
prethodnog dana, katancu koja e biti nameten na veliki drveni sanduk u kome e
plemenski poglavar uvati svoje blago. Enad je sada drala klju pravo ispred sebe, zurei u
Marijatu kroz otvor na njegovom vrhu, krug koji je simbolizovao svet. Klju se na drugom
kraju zavravao polumesecom koji je simbolizovao beskrajno nebo. Da li ti je do sada bilo
ta rekao?"
Marijata je osetila kako joj se obrazi are. Spustila je pogled ka noviu koji je premetala
meu prstima, noviu koji je neto ranije podigla sa gomile izdvojenih srebrnjaka koje
je enad nameravala da pretopi kako bi od dobijenog srebra napravila narueni komad
nakita. Jutros, kada sam mu odnela ovsenu kau, konano je progovorio." Ali Tani i dalje
nije mogla da prizna da su te prve rei koje je Amastan uputio lino njoj (zato to nije
mogla da rauna one nehotine izlive besa ili straha koji su, kako joj se inilo, kuljali iz
nekog mranog ugla njegovih seanja, podstaknuti nekim od njenih stihova ili nekim
pokretom koji bi napravila, silovite erupcije koje su esto umele toliko da je prestrave da bi
pobegla glavom bez obzira) bile propraene laganim dodirom koji je osetila na svojoj
nadlanici, dodirom koji ju je oinuo poput munje, sve do same sri njenog bia.
Na Taninom besprekorno mirnom licu nije mogla da primeti ni najmanju reakciju. Jesi
li sigurna da su to bile njegove rei, a ne rei duhova koji su ga zaposeli?"
-BU&CW-

65

W&N

Marijata je okrenula novi, grozniavo se trudei da usredsredi svoju panju na njega.

Tek nakon nekoliko trenutaka intenzivnog zurenja shvatila je da povrina tog novia nije
prekrivena nasuminim linijama i gravurama ve promiljenim prikazom stvari koje su
svojstvene ivom svetu a ne mrtvom metalu. Slikovni prikazi koji su se pojavljivali na
tepisima i alovima su predstavljali drugu priu: tkanine su se pravile od ivih stvari, od
ovije i kamilje vune ili pamuka koji se uzgajao pored reka. Ali da se takve slike nalaze na
metalu? U tome je bilo neeg pogrenog i neprimerenog. Nervozno je opipala novi,
okreui ga sa jedne na drugu stranu. Na jednoj strani se nalazila neka svirepa ptica sa dve
glave i velikim krilima ije je perje bilo raireno poput prstiju. Na drugoj strani se nalazio
profil neke prilino gojazne osobe neodreenog pola ija je glava bila okruena udnim
simbolima koji su bili urezani du ivice. Ko je to? upitala je, podigavi novi. Da li je
to mukarac ili ena?
Tana ju je mrko osmotrila. Zar je to toliko vano?
Marijata pre toga nikada nije videla vizuelnu reprezentaciju nekog ljudskog bia niti bilo
kog ivog stvora koji je izgledao isto kao u stvarnosti. Sledbenici nove religije su tvrdili
daje oponaanje Alahovog dela bogohuljenje i ukazuje na nedostatak potovanja. ak su i
prikazi koji su se nalazili na ilimima bili izrazito stilizovani tako da su trouglovi
zamenjivali kamile, dijamanti grla stoke, a istakani krugovi abe koje su simbolizovale
plodnost. Marijata jo nikada nije videla slikovni prikaz koji je bio tako veran i detaljan da
je mogla da razabere svaki uvojak u kosi i svaki nabor na odori koja se sputala preko
ramena. Jo paljivije se zagledala u srebrni disk. Oznake koje su se nalazile du ivice
uopte nisu podseale na tifinag, ali je ipak bila uverena da je to bio svojevrstan jezik Ni
sama nije znala zato je tako mislila. Bila je to spoznaja koja se pojavila sama od sebe,
poput nekog pritajenog acaja. Moda. U stvari, samo sam radoznala. Samo sam htela da
znam ko je to. Enadin osmeh je postao iri, ali su joj oi i dalje bile hladne. Svi to ele da
znaju. Da li je to mukarac ili ena? To je pitanje koje neprestano nazirem na njihovim
usnama, pitanje koje lebdi nad njihovim jezicima poput pele koja zuji do besvesti, opijena
vlastitom vanou. Kako mi to moemo da znamo? Hoemo li po noi da se uunjamo u
njen ator i daje posmatramo dok se svlai kako bismo ustanovili koje organe poseduje? Ili
emo moda iskoristiti neku guvu da se pripijemo uz nju i da je opipamo ispod odee,
pretvarajui se da su se naa tela toboe sluajno okrznula?"
Marijata se naprasno postidela. Oprosti, nisam tako mislila. Samo sam htela da znam
zato je ta osoba prikazana na ovom noviu i ko je to."
Ovaj novi se naziva talir, a ena koja se nalazi na njemu se zove Marija Terezija. Ona
je bila velika kraljica. Novi je napravljen tokom njene vladavine, u osamnaestom veku,
po hrianskom kalendaru."
Nikad nisam ula za nju.
Tana je prasnula u tako srdaan smeh da su se njene teke srebrne minue okrenule u
vazduhu, uhvativi titravi odsjaj plamena. Tako znai? Devojka koji vodi poreklo od
plemenite loze Tin Hinan veruje da na ovom svetu postoji samo jedna velika kraljica, zar
ne? Onda moram da ti saoptim jednu novost, Marijata od Hogara. Na ovom svetu postoji
jo mnogo kraljica i jo mnogo zemalja koje se pruaju izvan granica koje ti poznaje. Ovo
je bila jedna od tih kraljica i vie nego kraljica, carica. Vladarka Svetog rimskog carstva,
kraljica Maarske, eke, Hrvatske i Slavonije, austrijska nadvojvotkinja, vojvotkinja
Parme i Pjaence, toskanska velika kneginja i majka Marije Antoanete, francuske kraljice i
supruge Luja XVI kojoj je vlastiti narod odrubio glavu."
Marijata nije ula ni zajedno od tih mesta, izuzev za Francusku. Ta nepoznata imena su
joj zapljusnula um, ostavivi je potpuno ravnodunom. Ali ju je poslednji detalj naterao da
se uasnuto zapilji u Tanu. Toj eni je bila odrubljena glava?"
Da, pomou giljotine. To ti je neto kao ogroman otar no koji se sputa velikom
brzinom pomou konopaca." Tana je tako energino lupila ivicom dlana, oponaajui
udarac giljotine, da je Marijata odskoila od zemlje.
-BU&CW-

66

W&N

Ali ako se glava u trenutku smrti razdvoji od tela, dua biva osuena na veno lutanje.
Kel Asufi e zarobiti tu duu i ona e postati jedna od njih, jedna od Naroda divljine." Na
ovom svetu nije postojala gora sudbina. Marijata se stresla ve pri samoj pomisli na to. Zar
je bilo mogue da enu koja je takoe bila ker jedne velike kraljice zadesi tako stravina
sudbina? Ve je mogla da oseti dodir hladnog seiva na vlastitom vratu...
Toje bio okrutan narod." Tana je zamiljeno naherila glavu. Ovaj svet je pun okrutnih
ljudi, na veliko zadovoljstvo Kel Asufa."
Otkud zna sve te stvari?"
Zar misli da sam itav ivot provela ovde? Nekad sam dosta putovala i bila sam na
svakojakim mestima, mnogo daljim od onih koje tvoja mata moe da zamisli."
Mislila sam da je ovo tvoj dom.
Inadani oduvek putuju. Mi prenosimo vesti i poruke. Mi smo glasnici Kel Tamaeka,
njihovi kovai i umetnici. Mi uvamo plemensko znanje i upueni smo u stvari koje ostali
ne ele da znaju."
Marijata nije bila sigurna kako je trebalo da shvati tu zavrnu opasku pa je umesto toga
naprosto upitala, Znai, krenula si putem soli?"
Tana je poela paljivo da turpija grubo izraenu ivicu kljua. Da, i u bukvalnom i u
simbolikom smislu. Osmeh joj je bio jedak i iskrivljen. Moj otac je bio kova tako daje
esto putovao sa karavanima. Moja majka je bila robinja iz ovog plemena. Prema meni su
se isprva ponaah kao da sam bila deak. Moda uopte nisu znali za moju tajnu zato to je
majka sakrivala moja enska obeleja i nazivala me sinom. Ko je mogao da dovede u
pitanje majinu re? Od oca sam nauila svoj zanat i poela da putujem zajedno s njim.
Prela sam Duf sa azalajom koji je prenosio so iz Tavdenija do Adaga i Aira, pa ak i do
tvog zaviaja u Hogaru. Tada sam dobila menstruaciju i grudi su poele da mi rastu.
Marijata se, opinjena tom priom, nagla ka njoj. ta si onda uradila?
Poela sam da stavljam krpe izmeu nogu i da se krijem dok sam obavljala nudu.
Nikome nisam doputala da vidi moje telo, to nije bilo naroito teko jer se ljudi u pustinji
ne kupaju, pa ak ne skidaju ni odeu. A onda sam se zaljubila u jednog mukarca iz
karavana."
Jesi li mu to rekla?"
Tana je nastavila da turpija klju, proizvodei tihe kriputave zvuke. ta sam mogla da
mu kaem? Da ga volim? I da nisam bila poput drugih mukaraca?" Na trenutak je
zautala. Ni poput drugih ena, kad smo ve kod toga. Ne, nisam mu nita rekla, ah sam
mu upuivala tako razneene poglede da je uvee poeo da se sklanja od mene. Tokom tog
dugog i napornog putovanja, dok mi je sunce prilo kou poput ivog ognja i dok mi je telo
vapilo za vodom koja e mi povratiti snagu, mislila sam da neu umreti ni od vreline ni od
ei ve od ljubavi. Kada bih ga pogledala i kada bi on skrenuo pogled u stranu, inilo mi
se kao da mi je zario bode pravo u srce. Kada bih primetila kako se smeje sa ostalim
mukarcima i kako njegov smeh naglo zamire im bi spazio kako se pribliavam, dolo bi
mi da se iskidam od plaa. Kada smo stigli do njegovog sela, saoptio nam je da e se
uskoro oeniti svojom roakom, a ja sam otila u pustinju i bacila se na zemlju i poela da
preklinjem Alaha da poalje smrt po mene. Baghi nmout, rekla sam mu. Spremna sam:
kucnuo je moj as. Ali on nije hteo da me uzme, tako da sam i dalje ovde. I mogu rei da
sam konano srena, takva kakva jesam. Prihvatila sam svoje mesto u svetu i pomirila se sa
injenicom da nikada neu postati ni neiji mu ni neija ena. Ali, uprkos tome, elim da
zna da shvatam kako je to kad voli nekog mukarca."
Marijati se u tom trenutku uinilo da je bila poput komadia obojenog stakla koje je
Tana umetala u nakit koji je pravila: potpuno prozirna za njeno orlovsko oko. Srce je poelo
ubrzano da joj lupa. Mogla je da oseti kako joj puls poskakuje na zglobu ake u kojoj je
grevito stiskala srebrni novi.
Tana je spustila klju i turpiju. Tako gorljiva ljubav nikad nije dobra, dete moje.
Pustinja ve lei oko tebe: zato bi je primila i u svoju duu?"
-BU&CW-

67

W&N

Njemu je potreban neko ko e ga voleti", tiho je odgovorila Marijata, ne usuujui se da

pogleda u nju.
Njegova majka ga dovoljno voli", jetko je odgovorila Tana.
Ona je prola Tamesnu kako bi me pronala zato to je verovala da mogu da mu
pomognem. Moram da uinim neto za njegovo spasenje. Naprosto moram! I znam da
mogu da pomognem da mu bude bolje."
Ti si veoma mlada, a mladi nikad ne sluaju starije, naroito kada su u pitanju stvari
koje se tiu srca." Tana je nemono odmahnula glavom. Sigurno e uti glasine koje
krue po selu. Dodue, nisam od onih ljudi koji glasinama pridaju veliki znaaj. Nebo zna
da sam tokom svog dugog ivota i sama esto bila predmet svakojakih glasina. Ono to
pokuavam da ti kaem, dete moje, jeste da mora da bude na oprezu sa Amastanom. Zato
to oko njega lebdi miris smrti, a ne miris oveka koji donosi sreu bilo sebi ili ljudima koji
su mu bliski."
Dlaice na Marijatinom potiljku su se nakostreile od jeze.
Sigurno se pita zato su duhovi odluili da se okome ba na njega", nastavila je enad.
Da li ga proganjaju zbog ivota koje je moda oduzeo ili zbog onih koje tek treba da
oduzme?"
Marijata se uasnuto zagledala u nju. Nije mogla da poveruje da je Amastan bio ubica.
Mogla je da poveruje u sve, ali ne i u to. Tano je da ga saleu duhovi. Oni haraju po
njegovim snovima. Ali Amastan nije kriv za to, odluno je rekla. Njih privlai ta stvar
koju stiska u desnoj ruci.
Jesi li videla ta to dri?
Neku amajliju. Zamrljanu skoruenom krvlju."
Enad je tiho prosiktala, ili je to moda bilo itanje vatre koja se naprasno razbuktala.
Kada je prvi put doao ovde, odmah sam primetila da po mnogo emu podsea na svog
oca, rekla je. Imao je zmijski jezik, otar i otrovan, a dua mu je bila puna gneva. Zna,
teko je otarasiti se prvog utiska koji o nekome stekne." Odgurnula se od zemlje i poela
zamiljeno da koraa po kovanici. Ali je ipak trebalo da mu pomognem kada je doao
kod mene sa tom amajlijom. Svaki in ima svoju posledicu. Neke stvari mogu da se vrate
ak i posle mnogo godina da bi nam naplatile svoj danak."
Tana je iz jednostavne kone kutije izvadila malu vreicu privezanu za crnu vrpcu i
okaila je oko Marijatinog vrata. Kada je Marijata izvila vrat kako bi osmotrila vreicu,
mogla je da se zakune da je unutra spazila neto to je podsealo na pileu noicu, kao i
druge manje prepoznatljive stvari.
Pokuaemo neto da izvedemo. Ovaj gri-gri e ti pruiti zatitu", objasnila je Tana.
Ali upozoravam te da nikome ne sme da pomene ta sam uradila. Ve mi je dovoljno
teko to moram da budem enad, iako nisam pravi mukarac. Ne elim da na vrat natovarim
jo i optubu da se bavim vradbinama."
Marijata ju je pogledala krupnim zaokrugljenim oima. Ti si arobnica?"
Ne ba, dete moje. Znam neke bajalice i povremeno razgovaram sa duhovima. Ali u
ovom plemenu ima ljudi koji jedva ekaju da oteraju ak i tako slabano i nemono
stvorenje kao to sam ja."
Enad u Marijatinim oima uopte nije delovala slabano sa tim miiavim rukama,
krupnim akama, zavidnom visinom i prodornim zlatnosmeim oima koje su delovale
neobino svetio u poreenju sa koom boje ugljena.
Hajde, idemo do tvog Amastana, pa u videti mogu li neto da uinim."
Kada ih je primetio kako prilaze, Amastan je podigao veo i naslonio se leima na zid
sklonita. Marijata je pomislila da je izgledao poput psa koji je strepeo da e dobiti batine.
Takoe je primetila da nijednog trenutka nije skidao pogled sa Taninog lica.
Amastane ag Musa, kucnuo je as da se rastane od svoje amajlije." Enad se
ustremila pravo ka njemu i ispruila ruku, sa dlanom okrenutim navie.
-BU&CW-

68

W&N

Amastan se tako uasnuto zapiljio u nju da su mogle da vide komadie beonjae iznad i
ispod tamnih krugova u njegovim oima. Grevito je stisnuo desnu aku na grudi dok je
levom pridravao veo, kao da gaje koristio kao tit protiv enadinih moi. Dugo su tako
stajali, nemi i potpuno nepomini. Tada je Tana poela da baje na nekom jeziku koji
Marijata nije razumela, mada je meu tim nepoznatim pevuavim reima mogla da razabere
neprestano ponavljajui zvuk Amastanovog imena. Tana je ispod odore izvukla komad
srebra privezan za dugu vrpcu i poela lagano da ga njie. Marijata je posmatrala kako
Amastanove oi araju sa jedne na drugu stranu, prikovane za njiue klatno.
To je potrajalo tako dugo da je ve poelo da joj se muti u glavi. Tada je ula kako Tana
prestaje da pevui svoju melodinu bajalicu i kako mu se obraa zvonkim razgovetnim
glasom, Ova amajlija je zarobila tvoju duu, Amastane ag Musa. Treba samo da je pusti i
bie izbavljen. Duhovi koji se nalaze u njoj moraju biti osloboeni. Okrutno je i prema
njima i prema tebi da ostanu zatoeni. Ne traim da amajliju da meni. Zato to znam da me
se plai i da duhovi koje titi takoe zaziru od mene. Ali e moda biti voljan da je da
onoj koja ti je otvorila svoje srce." Diskretno je ispruila ruku, pokazavi Marijati da prie.
Odrekni se amajlije, Amastane ag Musa. Dopusti Marijati ult Jemi, potomku plemenite
loze Tin Hinan, da je uzme. Stavi amajliju u njenu aku. Odmah."
Tokom nekoliko otkucaja srca vazduh izmeu njih je postao teak i nepomian. A tada
je, kao u nekom snu, Amastan rasklopio prste desne ruke i ispruio talisman.
Ne zaustavljajui klatno i ne skidajui pogled sa njega, Tana je tiho izustila: Uzmi tu
amajliju, Marijata. Mora to pre da je uzme. Obeavam ti da si propisno zatiena i da ti
duhovi nee nauditi. Samo ti to moe da uini. Zato to ti on veruje i to ti veruje
njemu."
Marijata je i dalje oklevala. ta ako rasreni duhovi izlete iz amajlije i epaju je? Da h
bi to znailo da e je itavog ivota proganjati? Da e je naterati da izgubi razum i da
postane otpadnica, osuena na ivot izvan zajednice, prognana u neko bedno sklonite od
prua i ostavljena da skapa kao bolestan pas? Odluno je potisnula te pogubne misli. Ona je
imala mo. Mogla je da spase Amastana. Tana joj je to rekla i ona je, uprkos enadinom
udnom izgledu i ponaanju, verovala da je to bila istina. Prila je Amastanu, spustila se na
koleno i zgrabila amajliju koja je bila prikaena za dugu vrpcu na kojoj su bile nanizane
svetlucave crne kuglice. Na trenutak je osetila kako joj amajlija podrhtava na dlanu, kao da
se mo koju je do tada posedovala nad Amastanom sada prebacivala na nju. A tada je ta
veza bila prekinuta.
Amastanove oi su se konano odvojile od enadinog klatna i usmerile se ka njoj.
Primetila je kako se mrti i sputa pogled ka dlanu na kome je jo uvek bio urezan duboki
otisak masivne srebrne amajlije. elo mu se jo vie nabralo. Tada je podigao glavu i
zagledao joj se pravo u oi. Okrenuvi se tako da ostane zaklonjen od Taninog pogleda,
pomerio je drugu aku i dopustio da mu veo padne sa lica. Marijata se kao hipnotisana
zagledala u njega. Pre toga je samo jednom videla otkriveno lice odraslog mukarca, ali je
znala daje Amastanov postupak simbolizovao ranjivost i poverenje, dar namenjen lino
njoj, za razliku od Rosija koji joj je pokazao svoje lice iz puke nadmenosti i nedostatka
potovanja. Amastan ni u drugim pogledima nije podseao na svog roaka. Graa mu je
bila prefinjenija, a usahli obrazi plaviasti. Bio je to mukarac koji je, iban pustinjskim
vetrovima, putovao po svetu, titei se tagelmustom koji je bio obojen indigovim prahom
ija se boja stopila sa njegovom koom. Smerno je povio glavu i preao rukom preko hca,
opipavajui hrapave ekinjave obrise svoje brade, a potom je lagano i promiljeno podigao
veo i obmotao ga oko lica. Hoe li da zamoli moju majku da mi donese pribor za brijanje
i posudu sa vodom kako bih mogao da vidim svoj odraz?" konano je prozborio. Reci joj
da nema potrebe da se plai da u britvom prerezati vlastiti grkljan."
Amastan se nakon toga vratio u svoje pleme, mada se i dalje drao po strani,
razmenjujui tek poneku re sa ostalim mukarcima. Ljudi su isprva zazirali od njega i
-BU&CW-

69

W&N

odmeravali ga ispod oka u trenucima kada su mislili da ih ne vidi. Njegova majka se

ponaala kao da je bio bolesnik koji se oporavljao od duge i teke bolesti. Donosila mu je
posebnu hranu i ustupala mu svoje sledovanje mesa. Rahma je bila izuzetno zadovoljna
Marijatinim udesnim postignuem. Smatrala je da je ona bila zasluna to je njen sin
ponovo preuzeo kontrolu nad vlastitim umom i duom. Marijata isprva nije znala kako da
odgovori na njenu zahvalnost. Rahmi nije mogla da kae da joj je enad pomogla da izbavi
Amastana zato to ni sama nije shvatala ta se tano desilo. Da li je Tana upotrebila neku
udnu magiju? Ili su duhovi svojevoljno odluili da odu? Ili je Amastan uspeo da povrati
zdrav razum zato to je konano pustio tu amajliju? Ili je moda, iz nekog samo njemu
znanog razloga, zakljuio da je kucnuo as da okona taj dug i muan period izolacije i
oajanja? I zato se Marijata, umesto da Rahmi ponudi neko objanjenje, samo osmehivala i
ponavljala da je bila veoma srena to se Amastan oporavio i to je uspela da mu pomogne.
Moe da ostane sa nama koliko god eli", rekla joj je Rahma, kao da je Marijata
imala drugog izbora. Obeavam da u se prema tebi ponaati kao da si mi roena kerka."
Zahvaljujem na ljubaznosti", odgovorila je Marijata, utivo prihvatajui njen poziv, ali
nije imala smelosti da Rahmu pogleda u oi: zato to ona uopte nije elela da je smatraju
Amastanovom sestrom. Njegova amajlija je sada bila kod nje, oiena od krvi i skrivena
ispod odore. Oseala je njenu teinu na grudima, odmah iznad srca.

-BU&CW-

70

W&N

12..
Komarne slike koje su me pohodile u snu te prve noi koju

sam provela u Tafrautu nastavile su da me proganjaju ak i kada smo narednog jutra

krenuli u avanturu preko spektakularnog stenovitog terena, kreui se ka podnoju Lavlje
glave. Tokom naredna etiri sata, dok smo se u parovima Majls i ja napred, a Dez i Iv na
zaelju probijali uz rutu visoku tri stotine metara, prelazila sam sa jedne na drugu deonicu
u stilu koji mi ranije uopte nije bio svojstven, oslukujui priguen amor snova koji su me
i dalje izjedali iznutra. Sa nepodnoljivom obazrivou i preciznou pomerala sam se
stopalo pred stopalo, pomno proveravajui svaki oslonac pre nego to bih prebacila teinu,
osiguravajui svako uporite u gotovo udbenikom maniru i proveravajui vorove i kope
sa neurotinom brinou koja je Majlsa dovodila na ivicu strpljenja. Majls nam je jo
ranije stavio do znanja da bi mu vie odgovaralo da u tu avanturu krene samo sa Dezom.
Njih dvojica bi u tom sluaju mogli na juri da osvoje tu rutu, u pravom alpskom stilu. Pa
ipak, Majls je imao sree. Ja sam bar mogla da izvuem vlastitu teinu, da naizmenino
preuzimam vodstvo i da relativno efikasno izvravam svoje dunosti. Sa druge strane, moja
prijateljica Iv, kao najsporija i najneiskusnija u naoj etvorolanoj ekipi, nijednog trenutka
nije smela da preuzme vodstvo, pa je Dez morao neprestano da ide ispred nje, da provlai
konopce na svakom uporitu i da sam reava sve usputne probleme, to je znatno
usporavalo njihovo napredovanje. Majls je na poslednje dve deonice ve izgubio nerve i
poeo ozlojeeno da huke i psuje, iako je sunce bilo velianstveno, a penjanje najveim
delom stabilno i elegantno. Meutim, kada smo stigli do kljune traverze ispod ogromnog
nesavladivog krova, izduene poprene povrine nestabilnog kamena iji su se gornji
slojevi zbog duge izloenosti vrelini i hladnoi ljuspali poput ispucale koe, nestrpljivo je
skliznuo preko nje, ne zaustavivi se da postavi opremu koja e me zatititi kada krenem za
njim. Besno sam razmotala konopce. Tako duge traverze bile su podjednako opasne i za
predvodnika i za onog koji ide za njim. Ako padne na vertikalnoj deonici, ue je uvek
iznad tebe, tako da u najgorem sluaju moe da padne metar ili dva; ali ako padne dok se
kao pratilac probija preko neke traverze, poletee pravo nadole, njiui se kao klatno,
poev od take pada pa sve do take iznad koje je predvodnik napravio uporite. A sa mesta
na kome sam u tom trenutku stajala inilo se da se ta taka nalazila na dobrih dvadeset
metara ispod mene. Ne uspevi da se obuzdam, spustila sam pogled, to me obino nije
ispunjavalo naroitim strahom, primetivi da je traverza bila duboko podseena i da e se,
kada krenem preko nje, ispod mene otvoriti zjapea praznina, ponor dubok preko pedeset
metara. Ili mi je bar tako delovalo, jer su razmere bile tako impresivne da je bilo nemogue
izvesti preciznu raunicu. Dole sam mogla da vidim samo siune kronje ije se zelenilo
isticalo nasuprot jarkoruiastom koloritu okolnog kamenjara, a ispod toga su se nazirale
minijaturne crne take koje su podseale na mrave, mada su u pitanju najverovatnije bile
koze. Osvrnula sam se preko ramena, ali Majls je nestao sa vidika. Ve se uspentrao preko
ivice grebena koji se nalazio iznad mene, a konopac se sasvim umirio. Pogledala sam ulevo.
Daleko ispod sam primetila kako Dezu glava, povezana plavom maramom, poskakuje dok
se pentrao uz nagib. Iv se nije videla zbog izboine na litici. Bila sam preputena samoj
sebi. Nala sam se u ozbiljnom iskuenju da ostanem tu i saekam da Dez stigne do
-BU&CW-

71

W&N

izboine na kojoj je mogao da napravi uporite. Ali sam tada ustanovila da je u senci ispusta
nada mnom uasno hladno i mrano i samotno, to je bio pravi test za nerve ak i pod
najboljim moguim okolnostima, a kamoli u situaciji u kojoj sam se sada zatekla. Na moje
okaanje, nakon par minuta konopci su se konano cimnuli, triput zaredom. Bio je to signal
da je Majls stigao do bezbednog mesta i daje napravio sidrite. Otkaila sam predvodnike
konopce sa mehanizma za vezivanje, posmatrajui kako vijugaju preko stene, sve dok
konano nisam osetila kako se zateu na mom pojasu. Cim, cim, cim. Bio je to naredni
signal, da sam bila privrena za uporite. Ba tako cim, cim, cim jetko sam pomislila.
Taj drkadija me je poteno iscimao. Drhtavim prstima sam uklonila spojnicu i cimnula
konopac. Spremna za uspon. Dodirnula sam amajliju koju sam, protiv uroka, prikaila za
zadnji deo pojasa, gde je bila najbezbednija, i krenula preko traverze. Napravila sam par
teturavih koraka, oseajui se uasno izloeno. Sada sam bila na najdaljem delu konopca:
samo jedan pogrean potez i zanjihau se poput klatna preko proelja stene, doivevi pad
koji bi mi u najboljem sluaju zgulio kou sa aka i lica, a u najgorem izloio konopac
takvom optereenju da se oboje sunovratimo sa planine. Moji drhtaji su se iz aka proirili
na podlaktice, a potom na butine i kolena. Balansirala sam na svega pet santimetara
ljuspaste stene, bez bilo kakvog oslonca za ruke, naslanjajui se dlanovima na glatku
kvarcitnu podlogu. Najblae reeno, bila sam u prilino rizinom poloaju. Dri se, Izi,
naredila sam sebi. Samo se dri. Vezana si konopcem, tako da nee slomiti vrat.
Ali bih mogla...
Napravila sam jo jedan korak u stranu, naginjui se ka steni. I dalje nisam mogla da
pronaem pristojan oslonac. Jo jedan korak Osetila sam kako mi noni palac ulee u
pukotinu. Komadi kamenjara se odlomio pod pritiskom mog stopala i skotrljao se niz
stenu. ula sam kako odskae klik, klik, klik a onda se taj zvuk rasplinuo u zjapeoj
praznini. Sad sam ve poela da se tresem.
Zgrabi jebenu stenu, Izi. To je samo 5a.
Spustila sam pogled, postavila levo stopalo najbolje to sam mogla i obazrivo ispruila
desnu nogu. Nita naroito, teila sam se. Nee biti naroito teko. itavo telo mi je bilo
napeto od odlunosti dok sam se spremala da prebacim teinu. Tada sam ugledala konopce.
Ogromna mlitava petlja je visila izmeu mene i tog nevidljivog neodgovornog dripca koji je
trebalo da osigura moje uporite. Majls, kome je oigledno dojadilo da me vue sa sobom,
nije namotavao ue onoliko brzo koliko je trebalo. ,,Zategni! doviknula sam, ali se ta re
sunovratila u ambis poput odronjenog kamena. Zategnut konopac bi me ionako izbacio iz
ravnotee, pomislila sam. Doavola! Duboko sam udahnula, pokuavajui da se priberem i
prebacujui teinu na desnu stranu...
Komad kvarcita veliine cigle odronio se ispod mog isturenog stopala i poela sam da se
stropotavam niz kamenjar, sudarajui se sa stenama, tako brzo da nisam stigla ak ni da
zajauem ili da potpuno registrujem bol kada sam u neto tresnula, iz sve snage, i kada su
mi glenjevi i obrazi i nos i kukovi i kolena i elo poleteli svaki na svoju stranu. Zaula sam
neki bestelesni urlik, otar i nestvaran, urlik koji je dopirao odozdo, daleko ispod mene, ili
moda iz moje glave. Nisam mogla da ustanovim. Osetila sam kako se kamen izmie ispod
mog tela i ve sam oekivala da se sunovratim kroz prazan, prostor, ali se tada, uz trzaj koji
mi umalo nije izbacio kuk iz leita, moj pad naprasno zaustavio. Visila sam postrance,
gledajui niz planinu. Ba bizaran poloaj. Da su me konopci zaustavili, sigurno bih bila
okrenuta ka unutra, ili ka spolja, a ne postrance, pod tim uvrnutim uglom. Podigla sam
pogled. Moji konopci su, poput dve dreave ruiastoplave zmije, mlitavo leali na steni
koja se nalazila visoko iznad mene, ravnoduno se ocrtavajui na tamnocrvenoj kvarcitnoj
podlozi, potpuno nezainteresovani za moju sudbinu. I dalje sam visila u vazduhu, plaei se
da se pomerim, jedva se usuujui ak i da diem. Znai, nije me zadrao konopac ve moj
pojas. Verovatno se neka od kopi zakaila za neki izboeni iljak. Moja panika se ponovo
razbuktala: kope na mom pojasu nisu bile predviene za takve stvari. ta god da me je
dralo, pomislila sam, ta stvar e svakog asa pui, nateravi me da se sunovratim sa litice i
-BU&CW-

72

W&N

okonam karijeru.
Polako sam okrenula glavu kako bih ustanovila ta me je zadralo. Vid mi je bio
zamuen. U glavi mi je zvonilo od silnih udaraca koje sam zaradila prilikom pada. Tokom
nekoliko oamuenih trenutaka nisam mogla da poverujem roenim oima. Koliko god to
bilo bizarno, i potpuno nemogue, inilo se da se moja amajlija zarila u jednu pukotinu i da
sam sada visila na njenoj uzanoj konoj vrpci, prikaenoj mini-karabinerom za kopu na
mom pojasu. Preplavljena pukom nevericom, zurila sam u tu nemoguu kombinaciju
uzroka, posledice i neobjanjive sree. Tada sam se kompulsivno izvila kako bih vratila
stopala i ake na stenu i rasteretila tu krhku taku kontakta. Pod stopalom sam osetila
dovoljno pouzdanu izboinu, a onda sam napipala i pristojan rukohvat.
Hvala bogu. I ba u trenutku kada sam odahnula od olakanja kona vrpca koja je bila
prikaena za amajliju je pukla. Priljubila sam se licem uza stenu. Srce mi je tako snano
zalupalo da sam se uplaila da e to bubnjanje biti dovoljno da me odbaci sa tog nesigurnog
uporita.
Opasnost me je naterala da se priberem. Na brzinu sam ubacila spojnicu u jednu
pukotinu, provukla remen kroz omu na pojasu, jednom pa jo jednom, sve dok mehanizam
na karabineru nije kljocnuo. To me je dovoljno ohrabrilo da se ponovo zagledam u
amajliju. Ona je i dalje stajala na istom mestu, zaglavljena najirim delom, srebrnasta i
iskriava pod zracima afrikog sunca. inilo se da joj je neizmerno prijalo to se obrela tu,
kao da je bila stvorena ba za to mesto i za taj trenutak. Ipak, morala sam da primetim da se
poprilino izobliila od siline mog pada. Delovala je iskrivljeno i nezgrapno. Bila sam
ubeena da nije bilo te sile koja bi mogla da je pomeri odatle. Morau da je ostavim za
sobom kao rtvu zahvalnicu Lavljoj glavi koja je opravdala svoju legendarnu reputaciju,
ponovo zatitivi jednu nemonu enu. Ispruila sam ruku i skliznula prstima preko njene
spoljne ivice, kao da sam elela da se oprostim sa njom. I amajlija mi je bez trunke opiranja
pala u ruku.
Stegnula sam je drhtavim prstima, ubacila je u dep na planinarskim pantalonama i
povukla rajsferlus. Potom sam, svim silama se trudei da potisnem strah, uklonila spojnicu
i poela da se verem navie, ka Majlsu. Srce mi je bubnjalo u grudima, kao kod neke
prestravljene ulovljene ptice. Bilo je mnogo lake pentrati se navie nego postrance. Kada
sam provirila iza ruba grebena, Majls je jo uvek namotavao konopac. Uspori", rekao je.
Ne mogu da drim tvoj tempo." Huktao je i brektao dok me je privrivao za uporite.
Tek kada je to obavio, udostojio se da me paljivije osmotri.
Gospode! Kako to izgleda? ta ti se desilo?"
Polako sam opipala lice. Kada sam spustila ruku, primetila sam da su mi prsti umazani
krvlju. I tek tada sam registrovala da mi se plima opakog bola razliva po raznim delovima
tela.
Ah..." To je bilo sve to sam uspela da izustim. Spustila sam pogled, oseajui bolno
pulsiranje u glavi. Krv je probijala kroz nogavicu mojih planinarskih pantalona na kolenu,
ali sam instinktivno znala da to nije najgora povreda koju sam zaradila. Sada kada je nivo
adrenalina opao, i kada vie nisam bila gonjena oajnikim porivom da se domognem
bezbednosti, poela sam da oseam potmuli zlokobni bol u levom glenju. Obazrivo sam
povukla nogavicu kako bih izvrila procenu tete. Otok na zglobu irio se preko gornje ivice
planinarske cipele. Pokuala sam da se oslonim na stopalo, napasno ustanovivi da je to bilo
neizvodljivo. Toliko mi je pozlilo da se umalo nisam ispovraala.
Majls je delovao prestravljeno. Isuse, ta si to uradila? Kako si uspela da prevali
prokletu deonicu u takvom stanju? Moe li da pomeri nogu? Zapiljio se u moj
upropaeni zglob, ah se uopte nije potrudio da pomnije ispita povredu. Umesto toga je
skrenuo pogled ka dugoj strmoj planinskoj deonici koja se pruala ispod nas i odmah mi je
bilo jasno da se u sebi ve grize zbog problema koji su ga oekivali dok se bude sputao ka
podnoju vukui za sobom jednu povreenu enu. Nervozno je protrljao hce, napravivi
gest koji je jasno govorio: Nismo se ovako dogovorili.
-BU&CW-

73

W&N

Povezau zglob, ustro sam rekla, besna to sam se obrela u tako apsurdnoj situaciji i
to sam dopustila da zavisim od milosti jednog stranca. Preko mogu da navuem gojzericu
kako bih ga uvrstila."
Majls je zamiljeno tipnuo donju usnu. Sumnjam da je to pametno. Bio je totalno
pometen. Potom je podesio svoje konopce i krenuo preko stenovite izboine, do mesta sa
koga je mogao da osmotri napredovanje drugog tima. I mesta na kome je jo u samom
startu trebalo da napravi uporite, razjareno sam pomislila, kako bi svog pratioca mogao da
dri na oku. Ali nije bilo svrhe da sada raspravljamo o tome ko je bio kriv. Sama sam bila
zasluna za onaj pad. Nisam proverila kljuni oslonac pre nego to sam nainila novi korak,
uprkos svim merama predostronosti koje sam preduzimala sve do tog sudbonosnog
trenutka. Kada se bavite planinarenjem, brzo nauite da preuzimate odgovornost za vlastite
greke i da ivite sa posledicama. To je bila jedna od stvari koje su mi se najvie dopadale u
toj vrsti sporta: uzrok i posledica su uvek bili jasno definisani, onako kako je trebalo da
bude i u stvarnom ivotu, mada obino nije bilo.
Kada se Majls vratio do uporita, na njegovom licu sam primetila izraz olakanja. Dez
stie za nekoliko minuta, rekao je. Tada se spustio na zemlju i poeo da sreuje svoju
opremu. Glava mu je bila povijena, a pogled oboren. Oboje smo utali kao zaliveni.
Vreme je tromo prolazilo. Nakon petnaestak minuta Dezova plava marama je provirila
iznad ruba grebena. Usne su mu bile razvuene od uha do uha. Oigledno je uivao u
marokanskom suncu koje mu je grejalo lea, toplini stena koje je oseao pod prstima,
vazduhu koji mu je strujao ispod nogu, gipkosti i delikatnosti svojih pokreta. Meutim,
kada je video u kakvom sam stanju, njegov kez je naprasno iezao. Doavola, Iz! ta ti se
desilo?"
Saekala sam da se bezbedno izvue do uporita, a onda sam mu izloila paljivo
redigovanu verziju dogaaja. Nije bilo svrhe da pominjem Majlsov propust da zatiti svog
pratioca, kao ni totalni nedostatak strpljenja i komunikacije. Dez je skinuo maramu,
nakvasio je vodom koju je nosio u rancu i poeo da mi brie lice. Sklonila sam njegovu
ruku u stranu, dohvatila nakvaeno platno i paljivo potapkala nos.
Nije valjda slomljen?"
Odmahnula sam glavom.
Povredila je gleanj", tupo je procedio Majls, pogleda prikovanog za pejza. Da smo
bili na Everestu, pomislila sam, taj tip bi me prepustio sudbini i ostavio me u zoni smrti,
drei se parole svako za sebe". Ali je Dez pripadao drugaijem soju. Veto je preao
rukom preko mojih modrica i podliva dok sam ja bezuspeno pokuavala da prikrijem bol.
Moe li da pomeri nogu?" Pokuala sam, tiho jauknuvi. Nisam uspela. U tri krasna!
Mislim da si ga sjebala, Izi!" okirano sam otvorila usta, na ta je on eretski namignuo.
To je bio tehniki termin. Treba samo mirno da sedi i da stvar prepusti majstoru." Hitrim
pokretom je pocepao maramu napola i spojio krajeve, i moj gleanj je u tren oka bio
ekspertski imobilisan.
Mislila sam da preko nazujem gojzericu kako bih ga dodatno stabilizovala."
Dez je sumnjiavo osmotrio moju nogu. Plaim se da u tom sluaju vie ne bi mogla
da je skine. Daj da pogledam." U roku od par minuta je skinuo moj konopac i prikaio ga
za kopu na zadnjem delu pojasa, podesio vezove na mojoj solomon gojzerici tako da se
nalaze iznad mog upropaenog zgloba i potom ih stegao najvre to je mogao a da
pritom ne padnem u nesvest. Kada je video kako sam prebledela, neno me je potapao po
ramenu. Nita ne brini. Izvui emo te odavde."
Stvarno mi je ao, rekla sam, mada mi je to priznanje teko palo. Sigurno niste
planirali da ovako zaponete odmor. Nadam se da ne verujete u znamenja."
Majls nita nije odgovorio. Dez je nehajno slegnuo ramenima. Takve stvari svima
mogu da se dese. U tome je dra ovog sporta, zar ne?" Razmotao je komad konopca, vezao
vor u obliku osmice i privrstio ga za svoj pojas, a potom se veto spustio do mesta gde je
mogao da napravi uporite i da istovremeno dri Iv na oku. Primetila sam kako podie
-BU&CW-

74

W&N

paleve, dajui joj signal, to me je nateralo da se upitam kako e se ona uhvatiti u kotac sa
tom traverzom, ali kada se Iv konano pojavila, pogled joj je bio zacakljen od uzbuenja i
usredsreenosti a kope na njenom pojasu iskiene gomilom klizaa: Dez se oigledno
potrudio da zatiti kompletnu deonicu kako bi bila bezbednija. Nakon to je sa Dezom
razmenila par brzih priguenih reenica koje nisam uspela da pohvatam, obazrivo je
zatapkala ka nama i prikopala se za uporite.
Gospode boe! Tako mi je ao, Iz! Dez kae da si verovatno slomila zglob."
To je bila poslednja stvar koju sam elela da ujem. Sranje! Sad sam stvarno bila u
nevolji. Naterala sam sebe da se osmehnem. Moda. U svakom sluaju, ovo nam je
odlina prilika da uvebamo spasilake tehnike, zar ne?"
Majls je tada privezao Deza za glavni konopac i on se uputio ka areti, 13 naoruan
spojnicama, remenjem i izrazom nepokolebljive odlunosti. Neto kasnije je poeo da se
vraa ka nama, kreui se poput raka preko kamene ploe. Evo ta emo da uradimo",
rekao je. Prebaciemo te preko ove sekcije a onda emo te sa ivice spustiti do vrha one
jaruge. Mislim da imamo dovoljno konopca da to izvedemo. Iv potom moe da sklizne niz
konopac kako bi ostala sa tobom, a Majls i ja emo raistiti opremu i prei zavrnu
deonicu, a onda emo se spustiti niz klanac da se naemo sa vama. Da li ti to odgovara?"
Ne treba da brinete za mene", odluno sam rekla. Ako me spustite do te jaruge mogu
sama da stignem do auta, pa makar morala da se vuem na zadnjici. Dovri uspon, Iv. Neu
da ti uskratim tu recku. Stvarno ne treba da se sekira."
Iv je delovala uasnuto. Ne mogu to da uradim. Neu da te ostavim samu."
Ako emo pravo, tako e i meni biti lake. Ne elim da svima upropastim dan",
objasnila sam, zvuei daleko hrabrije nego to sam se oseala.
Imala sam utisak da je postavljanje konopaca za sputanje potrajalo itavu venost. Meni
nisu dopustili da bo ta radim. U tren oka sam se od iskusne planinarke pretvorila u pukog
invalida, u teret koji je trebalo spustiti preko ruba stene. Kipei od ozlojeenosti, trudila
sam se da ne razmiljam o onome to sledi: o spustu niz ue i potrazi za mestom gde e mi
biti ukazana medicinska pomo; i tome da u, ukoliko je moj gleanj stvarno bio slomljen,
ostatak odmora morati da provedem oseajui se kao beskoristan balast i smrtno se
dosaujui.
Naizmenino cupkajui na jednoj nozi i klizei preko glatkog kamena, prebacila sam se
do startne take i zagledala se preko ivice. Bie I to prilino dug spust. Nadala sam se da e
konopci, ija je duina iznoI sila ezdeset metara, moi da dopru do tla, ah je sa take na
kojoj sam stajala bilo nemogue proceniti gde e se prizemljiti, jer su se obrisi litice na
nekim mestima izvijali i nestajali sa vidika. Tek kada se budem spustila moi u da vidim
ta e me dole doekati. Naslonila sam se na I vrelu stenu, oblivena znojem, posmatrajui
kako Dez pravi vorove na krajevima (izgleda da je i on razmiljao o istoj stvari) a potom
veto namotava konopce i zabacuje ih u prazan prostor. Oboje smo zadrali dah, napeto
oslukujui i ekajui da udare o tlo, ali smo u kljunom p trenutku zauli samo meket
preplaene koze. Dez se obesno iskezio.
Izgleda da smo obezbedili meso za veeru!" Pruio mi je ome koje su bile privrene
za uporite. Zna, neto mi i dalje nije jasno", zaustio je neto tiim glasom. Nikako ne
mogu da skapiram kako si uspela da se zaustavi. Video sam da Majls nije zatitio
traverzu."
Nisam htela da mu kaem za amajliju. Ono to se desilo sada mi je delovalo nekako
nestvarno, previe neverovatno da bi moglo da bude istina. Spasao me je pojas",
odgovorila sam, trudei se da zvuim to B nehajnije. Zakaio se za stenu i cimnuo me
navie."
Dez je prigueno zviznuo. Ima sree to si ostala iva." Nisam elela da se uputam u
dublju diskusiju. U glavi sam oseala sve snanije probadanje. Bol iz povreenog zgloba mi
13

Mali greben na strmom stenovitom proelju (Prim. Prev.)

-BU&CW-

75

W&N

je strujao uz butinu, irei se kroz itavo telo. Obuzeta naizmeninim naletima munine i
nesvestice, pretvorila sam se u uskljualu masu pulsirajuih nerava i tutnjajue krvi.
Dobro", odluno sam prozborila. Mislim da bi trebalo da krenem."
Pronai neko senovito mesto i tamo nas saekaj. Trebae nam oko sat vremena." Dez
se savio ka meni i proverio kope na mom opasau, sputa i mehanizam na karabineru.
Paziu na Iv, odjednom je rekao.
Iv ume da vodi rauna o sebi."
Naravno. Znam da je ona nezavisna savremena mlada ena i sve to. Pa ipak... zna, Iv
mi se stvarno dopada." Njegovi lenji kapci su se odjednom podigli, kao da se itavim biem
fokusirao na moju reakciju. ta je zaboga oekivao? Da mu dam svoj blagoslov?
Razvukla sam usne u osmeh. Ako je tako, neka vam je sa sreom."
Paljivo sam se prebacila do ivice i dopustila konopcima da preuzmu moju teinu. Takvi
spustovi su me oduvek ispunjavali uasnim strahom taj iskorak u prazan prostor, kao da
sam bila pajac u pilu tarot karata. Znala sam da sam u tom trenutku svoj ivot stavljala u
ruke sudbine i pristojnog sidrita, ali kada sam konano krenula, oseaj uopte nije bio tako
lo. Preskoila sam prvih dvadeset metara poput komandosa, dok je kontakt sa stenom jo
uvek bio mogu, a onda sam se zanjihala u vazduhu kao pauk na tankoj svilenkastoj niti.
Sputala sam se u etapama, trudei se da ne pregrejem sputa, prelazei oima preko
okolnog pejzaa i pokuavajui da pronaem odgovarajue mesto za prizemljenje. Nisam
mogla da razaberem krajeve konopaca meu jarkim bojama u podnoju. A tada sam se
naprasno acnula, shvativi zato ih nisam videla. Krajevi su visili u vazduhu na oko pet
metara iznad tla, na mestu gde su se rubovi jaruge naglo povlaili pred neim to je
podsealo na presahli vodopad. Ponovo sam osetila vrtoglavicu, praenu snanim
pulsiranjem. Da nisam dobila potres mozga? Samo mi je jo to trebalo. Doavola! Nije bilo
anse da skoim odatle, ne sa povreenim glenjem. Na brzinu sam napravila vor na
konopcima i ponovo ih prikaila za mehanizam na pojasu kako bih mogla da se zaustavim i
razmislim. Dez vie nije mogao da me vidi, jer sam ve iezla ispod naherene litice.
Spustila sam pogled. Da li bih mogla da se zanjiem i da se prebacim malo dalje uz jarugu?
Teko. Verovatno bih omaila i ponovo poletela ka litici...
,,Hoj!
Bio je to neki muki glas, negde ispod mene. Okrenula sam se na konopcu i zagledala se
u tlo. Dole sam spazila dve siluete u tradicionalnim odorama, oko kojih se vrzmalo na
desetine malih crnih koza, nekoliko goljavih ovaca i tamnosmei magarac natovaren
pletenim korpama. Mukarac je zaklonio oi i doviknuo mi jo neto na jeziku koji nisam
razumela. A tada je preao na jezik koji mi je bio bliskiji. Voulez-vouz de laide? 14
Naravno da mi je trebala pomo. Ali kako je on mogao da mi pomogne? Kako je mogao
da me skine sa tog konopca koji je visio u vazduhu? Oui, merci!" doviknula sam, naprosto
zato to sam smatrala da ne bi bilo lepo da odbijem tako ljubaznu ponudu.
Mukarac je poeo da se pentra uz jarugu. Vidite li onu izboinu tamo? doviknuo je na
francuskom. Pokazao je iznad sebe, u pravcu jednog grebena. Kada sam spustila pogled,
primetila sam da se na oko deset metara ispod mene nalazi iroka ispupena ivica iza koje
je stajala neka peina. Konopac je bio dovoljno dug da se prebacim do tamo, ali je litica bila
podseena tako da je bilo prilino teko da se zanjiem dovoljno precizno da dohvatim
izboinu. Ali sam uprkos tome odgovorila potvrdno. ,,Vidim! doviknula sam. Mukarac je
otrao do magarca, poeo da pretura po tovaru i ubrzo se vratio sa kratkim uetom na ijem
je kraju bio privezan kamen. Tada je zbacio odoru, ispod koje sam primetila zapadnjake
farmerice i majicu, i uzverao se do izboine, nosei konopac preko ramena. Kada je
podigao pogled ka meni, rairivi usne u osmeh, shvatila sam da, uprkos tom uglaenom
francuskom akcentu, preda mnom stoji jedan od pripadnika berberskog naroda. Ispod
zaprljanog belog turbana sam primetila kou boje oraha, blistave crne oi i otre jagodine
14

Dali vam treba pomo? (Prim. Prev.)

-BU&CW-

76

W&N

kosti koje su ukazivale da je poticao iz tog kraja. Moete li jo malo da se spustite?"

Otpustila sam vor i spustila se malo nie, a onda sam obmotala konopce oko noge kako
bih oslobodila bar jednu ruku. Navala adrenalina i oajnika potreba za koncentracijom
pomogli su mi da odagnam bol i oamuenost. Moj anonimni spasilac je hitnuo ue sa
privezanim kamenom ka meni i ja sam ga veto uhvatila. Bilo je to ue kojim je vezivao
magarca, dotrajali komad plavog polipropilena, iskrzan i izbledeo od sunca, sa otrim
najlonskim nitima koje su mi grebale dlan.
Povui u vas ka izboini."
I tada je pomou uadi za vezivanje magarca poeo da me vue ka sebi, sve dok se
uvoreni krajevi mog konopca nisu dovoljno pribliili da ih dohvati. Ohrabrena spoznajom
da sam bila nadomak sigurnosti, skliznula sam niz poslednjih nekoliko stopa raspoloivog
konopca i prizemljila se na stenovitoj izboini, stojei na jednoj nozi. Slomljeni gleanj",
objasnila sam, pokazavi na levo stopalo. Cheville casse. Ili bar tako mislim."
Naglo se uozbiljio. Potom se okrenuo ka drugoj silueti i doviknuo joj neto na svom
jeziku. Kako sam primetila, bila je to ena ija je kosa bila pokrivena plavom maramom
vezanom na potiljku. Moja sestra e povesti magarca uz staru kozju stazu", objasnio je,
pokazavi ka mestu gde su obrisi grebena iezavali iza ogromnog drveta koje je, kako se
inilo, raslo pravo iz litice.
Bila sam preplavljena takvom plimom bola i olakanja da sam uspela samo da klimnem
glavom. Ueprtljanim prstima sam skinula konopce i odseno ih cimnula, dajui Dezu
signal da sam se prizemljila. Trenutak kasnije konopci su poeli volebno da se diu,
nestajui sa vidika.
Nakon toga sam se verovatno onesvestila, jer se kasnije uopte nisam seala kada nam je
ona ena prila i kako su mi skinuli ranac i prebacili me na magarca i kako sam se na
njegovim leima spustila niz kozju stazu koja je vodila ka jaruzi. U seanju su mi ostali
urezani samo delii iz poznije etape tog udnog putovanja, niz munjevitih nasuminih slika
koje su podseale na kljocanje blica ili izdvojene filmske kadrove: kaktus sa blistavobelim
cvetovima; guter koji nestaje u senci pukotine, fijuui prugastim repom; mala koza koja
mi se unosi u lice, radoznalo me posmatrajui svojim udnim utim oima. Kamene
gromade i stubovi ruiaste boje, litice i zidovi kanjona proarani sivozelenim prugama i
treperavom igrom svetlosti i senke. Siuni puevi sa belim kuicama koje su podseale na
kvarcne kamenie; spljoteni cvetii boje ametista; lirino brujanje priguenog mukog i
enskog glasa i prodorno meketanje koza. A tada sam osetila kako se prisustvo
dostojanstvene planine sa koje sam se sunovratila lagano rasplinjava, zajedno sa mojom
zamagljenom sveu.

-BU&CW-

77

W&N

13.

Tokom narednih nedelja pripadnici Amastanovog plemena postepeno su se navikavah na

njegovo prisustvo, ponovo ga primajui u svoju zajednicu u svom utivom uzdranom
maniru. Nakon to su ga proglasili isceljenim, bar prividno prihvatajui injenicu da je
uspeo da se oporavi od duge i tajanstvene bolesti, niko vie nije pominjao prirodu ili uzroke
preanjeg ludila niti irio glasine o sudbini devojke koju je ostavio u planinama. Amastan
je ponovo postao ono to je nekada bio. Ljudi iz sela su zakljuili da vie nije u vlasti
duhova, zahvaljujui toj devojci iz Hogara po imenu Marijata, koju su sada smatrali
pripadnicom vlastitog plemena. Marijata je naila na lep prijem meu ostalim enama, koje
su je ak ohrabrivale da zauzme svoje mesto meu njima. Nakon netrpeljivosti koju je
iskusila meu Kel Bazganima, laknulo joj je to se konano obrela meu ljudima koji su
voljni da je prihvate; i, to je bilo jo vanije, da priznaju njeno poreklo i da se prema njemu
ophode sa dunim potovanjem. U tom selu niko nije zbijao ale na njen raun niti je
nazivao Tukalinden, Mala Kraljica. Tu je bila poteena pakosnih osmeha i podrugljivih
pogleda. I mada je znala da je Tana bila najzaslunija za Amastanovo isceljenje, Marijata je
primetila da joj uopte ne smeta to itelji sela taj udnovati podvig pripisuju njoj. Starije
ene su joj donosile urme i sluale njenu poeziju sa istinskom panjom i uivanjem,
donosei bubnjeve i pretaui njene rei u muziku u kojoj su svi uzimali uea. Majke su
je nagovarale da njihovu deicu poduava tifinagu, a neudate devojke su je esto molile da
im napie neto na ceduljama koje su potom stavljale u svoje amajlije. One pobonije su
traile da im napie stihove iz Kurana koje e nositi za dobru sreu, dok su one sujevernije
traile ljubavne bajalice i magijske simbole koji e ih tititi od tehota, urokljivog oka.
Zauzvrat su je zasipale savetima koji su, kako su smatrale, njoj mogli da budu od koristi.
Trebalo bi da se uda i da ostane sa nama, jednog dana joj je rekla Hadida.
Ne priaj svata, prekorno je dobacila Nofa. U Marijatinim venama tee krv Kel
Taitoka. Zato bi okaljala svoje poreklo udajom za mukarca koji pripada Kel Tegartima?
Neke od okupljenih ena su ozbiljno zaklimale glavama, ali se Jehali ustro usprotivila.
Nai mukarci su jednako dobri kao i mukarci iz Hogara! Visoki su i naoiti, i prekaljeni
ivotnim nedaama. Zato im je telo snano, udovi gipki, a duh ozbiljan i nepokolebljiv."
Moda ak previe ozbiljan, bar kada je Ibrahim u pitanju", dobacila je jedna, na ta su
ostale prasnule u smeh. Ah njegov brat Abdalah dobar je mukarac, a Akli ima tako vedru
narav da svi vole da budu u njegovom drutvu. Naravno, Marijata ne mora da se udaje ako
se plai da e time okaljati svoju plemenitu lozu."
Ali, ak i da nee da se uda, sigurno voli da igra!"
Ah, ako voli da igra, onda treba da odabere Hedua."
On previe voli da igra", natuknula je Nofa. Ostale ene su brzo navukle maramu preko
hca i prasnule u grohotan smeh, to je Marijatu navelo na zakljuak da je re igra" meu
tim ljudima podrazumevala sasvim druge stvari. Istog asa je osetila kako joj se obrazi are.
Ah, svaka od nas je u svoje vreme igrala sa Heduom", ubacila se Tadla. Kada je igra u
pitanju, njemu nema ravnog u itavom selu. Ah ako sebi eli da priuti to zadovoljstvo,
-BU&CW-

78

W&N

morae da pouri jer se sledeeg meseca eni Lejlom."

Sirota Lejla. Imae pune ruke posla s takvim mladoenjom", natuknula je Nofa toboe
ozbiljnim glasom. Shvativi dvosmislenost tih rei, sve ene su oduevljeno prihvatile njenu
doskoicu.
Marijata je zavrtela glavom, stidljivo se osmehujui. ene iz plemena Kel Tegart nisu
imale dlake na jeziku. I uvek su bile spremne za alu, mada su po itav dan naporno radile.
Poto je u selu bilo malo robova i haratina kojima su mogle da prepuste svakodnevne
dunosti nisu imale mnogo slobodnog vremena, ali kada bi se uvee okupile oko vatre,
umele su svim srcem da se zabavljaju i da uivaju.
Tadla je tiho uzdahnula. Tano je da ovde nije lako pronai dobrog mua. Izgubili smo
dosta mukaraca na putu soli, a drugi su otili u planine. Meu onima koji su ostali nema
ba puno valjanih mukaraca."
A ta kae za Bazua?
On je predebeo."
A Mahamad?"
Previe poboan."
A Azeluan?"
Previe star."
Tu je i Amastan ag Musa", dobacila je jedna ena. Na kraju krajeva, on je amenokalov
sin. On sigurno ne bi okaljao Marijatinu lozu."
Usledilo je kratko zatije, kao da su okupljene ene paljivo odmeravale svoje rei pre
nego to bi im dopustile da se skotrljaju sa jezika. Tada je Jehali prozborila, Rahmin sin je
uistinu naoit. Ima veoma lepe ake." Nakon toga raspravi su se pridruile i ostale ene, pri
emu se svaka trudila da doda jo neku lepu re na Amastanov raun.
On je najbolji pesnik u itavoj oblasti. One godine uoi najezde skakavaca pobedio je
sve pesnike koji su doli na ahal.
I zna da igra. Mislim, da stvarno igra. Ne budi tako bestidna, Nofa. Vidi da si
posramila Marijatu. Amastan ima veta okretna stopala i moe da poskoi visoko poput
gazele."
I pravi je strunjak za trkake kamile."
I veto barata maem."
I odlino niani."
I video je mnogo sveta."
Na osnovu tih pria Marijata je zakljuila da je Amastan pre svog odlaska", kako su to
objasnile tamonje ene, bio rado vien gost u njihovom selu, gde je svraao po povratku sa
jednogodinjih trgovakih pohoda kako bi posetio svoju porodicu i doneo darove za
devojke. Bio je voljen i potovan, i vaio je za olienje estitog i sposobnog mladia koga
su sve udavae elele da prigrabe za mua. Zato su se devojke iz sela silno raalostile kada
su saznale daje pronaao nevestu na drugom mestu. A onda... Tadla je naprasno promenila
temu. U stvari, moda je bolje da zaboravi na Amastana. On nije mukarac koji je roen
pod srenom zvezdom, a u ovako teka vremena trebaju nam sreni mukarci. Zar ne,
Nofa?
Sreni i bogati", potvrdila je Nofa. Sa najmanje pet kamila."
Deset!"
Marijata je dopustila daje njihove poalice obaviju poput oblaka. Te ene uopte nisu
morale da ispredaju takve hvalospeve da bi u njoj probudile interesovanje za Amastana.
Ako emo pravo, Marijata ve dugo nije mogla da razmilja o bilo emu drugom. Pa ipak,
bilo je zanimljivo da ostale devojke uopte nisu primetile panju koju joj je Amastan
poklanjao poslednjih nedelja, to je svakako bila srena okolnost. Svake veeri po zalasku
sunca Amastan bi doao kod nje i poveo je u etnju. Usput bi razmenili poneku re, a
jednom je ak podigao njenu aku i okrznuo je svojim usnama. Kada bi se zagledao u njene
oi, inilo joj se da e je sagoreti svojim pogledom. To nije bio naroito prijatan oseaj, ali
-BU&CW-

79

W&N

je uprkos tome udela da ga ponovo iskusi. I nijedan dan nije smatrala dobrim danom ako
uvee ne bi videla kako Amastan sedi pored logorske vatre sa ostalim mukarcima, kradom
skreui pogled ka enskoj vatri i traei mesto na kome je ona sedela.
Sada kada je postala pripadnica plemena, Marijata je svojevoljno prigrlila nain ivota
koji je nekada smatrala poniavajuim, preputajui se utenom ustaljenom ritmu dnevnih
zaduenja. Svakog jutra je ustajala u zoru kako bi pomogla oko mue koza, a onih dana
kada nije vodila stado na ispau ostajala je u selu i mlela ito kako bi sa ostalim enama
napravila tagelu 15. Sluala je njihovo brbljanje i ogovaranje i zabavljala ih svojom poezijom
dok su na vatri itali nebrojeni lonii sa zelenim ajem. Moda je ba zbog te oaravajue
jednostavnosti i praktinosti tog novog naina ivota njenu duu preplavilo to neobino
oseanje spokoja.
Pa ipak, pre nego to bi krenula za stadom ili se posvetila drugim dunostima, i dalje je
svakog jutra odlazila do najvie osmatranice iza sela i zurila ka istoku kako bi se uverila da
joj Rosi ag Bahedi nije uao u trag i da nee banuti u selo kako bi je, zajedno sa svojim
kamilama, vratio u Air. Meutim, jednog dana je shvatila da se pun mesec ve pet puta
pomolio i nestao na nebu otkako je pobegla od Kel Bazgana. Ako Rosi do tada nije povezao
njen nestanak sa svojom omraenom ujnom, razmiljala je, i ako do tada nije uspeo da
natera haratine da mu otkriju ono to su znali, postojala je mala verovatnoa da se iznenada
pojavi meu Tegartima. Rahma se jo ranije pobrinula da dve upadljive bele meharke budu
odvedene na kamilju pijacu daleko na severu, u Gulemimu, gde su sa njihovih tela bili
paljivo uklonjeni bazganski igovi i gde su potom prodate po odlinoj ceni jer se retko
deavalo da dve bele tibesti kamile takve lepote i snage dospeju na pijacu u tom podruju.
Rahma je kompletnu zaradu koja uopte nije bila zanemarljiva, ak i nakon to su trgovci
uzeli svoju proviziju predala Marijati. Nije htela da prihvati ak ni skroman iznos kao
nagradu to je utanaila prodaju. Ti si sada potpuno sama, a ja odlino znam koliko je
teko eni koja nema ni porodice ni imetka. Moda bi bilo pametno da deo tog novca uloi
u trgovinu. Mogla bi da ga poveri Amastanu kada rei da ponovo krene sa karavanom na
neki trgovaki pohod."
Marijata nije verovala da e zaista doi do toga, jer je iz razgovora koje je proteklih
nedelja vodila sa Rahminim sinom zakljuila da on nije imao nameru da se vrati na put soli.
Dodue, nisu puno priali o tome jer se Amastan klonio ozbiljnijih tema. Kad god bi
skrenula razgovor u opasnom pravcu on bi se naprasno uutao i povukao. Meutim, jedne
veeri dok su etali pored reke Marijata je ponovo pokrenula tu temu.
Mnogo puta sam proao tim starim trgovakim rutama", prozborio je Amastan
priguenim glasom koji je bio u krajnjem neskladu sa prodornim kreketanjem aba koje je
odzvanjalo od elje i izazova. Nikad vie se neu otisnuti tim putem."
Reci mi ta si tamo video", zamolila ga je Marijata, zacakljenih oiju. Od tvoje majke
ula sam da si se svojevremeno zakleo da e peke otii do Drveta Tenerea, da e videti
more i da e dodirnuti sneg na najviim planinama. Takoe mi je rekla da si u potpunosti
ispunio svoj zavet."
Amastanove oi su zablistale na crvenkastoj svetlosti sutona, ali poto je ostatak
njegovog lica bio sakriven iza propisno obmotanog vela Marijata nije mogla da dokui
njegove emocije. Tada se spustio na kamen i poeo da govori, kao da se obraa nekoj
nevidljivoj publici, premeui osuenu granicu oleandera izmeu prstiju kao da mu je taj
ponavljajui pokret pomagao da kanalie svoja seanja. To ju je naprasno podsetilo na
pripovedaa koji je jednom posetio njen dom u Hogaru, nosei vreu punu kamenia.
Svaki od tih kamenia predstavljao je po jednu velianstvenu priu, objasnio je, a onda je
otvorio vreu i pruio je ka okupljenim enama kako bi mogle da odaberu priu koju su
elele da uju. Amastan je pripovedao sa istom snagom i ubedljivou.
Preao sam pustinju od kamena i pustinju od stena i pustinju od peska. Na vlastitim
15

Tuareki hleb koji se najee pravi od prosa i koji se pee u vrelom pesku (Prim. Prev.)

-BU&CW-

80

W&N

nogama i na leima kamile jezdio sam preko starih puteva. Gledao sam kako sunce poput
ognja izranja nad peanim dinama. Gledao sam kako se no sputa, kradui poslednje
trake boje i prekrivajui svet sablasnim sivilom, sve dok u pomrini ne bi ostale samo
zvezde koje su blistale poput dragulja na koi rajskih devica. Kupovao sam indigov prah po
malim radionicama u Kanu i prevozio proso i urme izmeu Ingala i Gata. etao sam meu
tezgama sa zlatom na uvenim pijacama u Tafilaltu i probijao se kroz velianstvene Atlaske
planine. Tamo sam video onu udesnu istobelu stvar koju nazivaju snegom i koja, mada
hladna na dodir, moe da oprlji kou poput plamena. etao sam po velikom trgu slavnog
grada Marakea, okruen grajom malenih plesaa i krotitelja zmija i ptica koje govore,
tiskajui se meu legijama arobnjaka i proroka i arlatana svih moguih vrsta. U Agadiru
sam video iroki plavi okean iji se beskrajni svetlucavi talasi mrekaju pod naletima vetra
kao peane dine u naem zaviaju. Hodio sam utabanim trgovakim putevima kroz brda
Malog Atlasa, od utvrenih bedema Tarudanta, preko silnog Debel el Kesta, pa sve do
ljupke oaze Tafraut...
Dok smo prelazili Veliku prazninu, kreui se ka Sudanu i tamonjim solanama u Bilmi
i Kauaru, video sam slavno Drvo Tenerea: usamljeno stablo akacije koje stoji poput nekog
drevnog straara nasred najokrutnije pustinje na svetu. Zazveckali smo kamiljim zvonima u
znak potovanja, kao to azalaji ve vekovima ine dok prolaze pored tog mesta. To drvo i
dalje opstaje, slepo i trnovito, usamljeno i neumoljivo, pod goruom vrelinom pustinje, kao
talisman koji simbolizuje opstanak naeg naroda. Veruje se da e, ukoliko Drvo Tenerea
padne, ista sudbina zadesiti i Narod vela. eleo sam da ga vidim, makar samo jednom, kako
bih se uverio da jo uvek stoji tamo. Ali to je bilo pre pet dugih godina, a ja sam se otada
svaega nagledao. I zato se plaim da je to stablo poelo da umire, ili da je moda ve
mrtvo.
Granica je zapucketala meu njegovim prstima, a ak su i abe utihnule pred tim
surovim predskazanjem. Amastan je nepomino sedeo, zurei u daljinu, kao da je na
ogromnom crvenom nebu posmatrao nadiranje neke turobne budunosti.
Marijata je uzdahnula, opinjena njegovom priom. Da sam muko, provela bih itav
ivot na leima kamile, putujui od jednog do drugog uda.
Amastan se podrugljivo osmehnuo, izronivi iz misli. Ah, mala skitnica. Ti ba ima
romantian pogled na svet! Vidi, ja sam tokom godina nauio da ispredam prie poput
dervia, prie koje mogu da omaijaju onog ko ih slua i da pomute njegov oseaj za
stvarnost. Kada slua rei pesnika, u njima teko moe da nazre tekoe koje te oekuju
na putu: muno iskopavanje zatrpanih bunara, zadah raspadajuih tela i izmeta koji truli na
pesku, grozan ukus ustajale vode koju mora da pije da bi ostao iv i nepodnoljive greve
koji ti razdiru utrobu. Pesniki stihovi ne govore o tome kako ti koa postaje tvrda poput
ona i ulepljena razvejanim peskom, a zadnjica tako nauljanatvrdim drvenim sedlom da ti
je lake da ide peke nego da jae, ak i onda kada je pesak toliko usijan da se njegova
vrelina probija kroz donove sandala. Niko ne kuje stihove o tome kako ak i u najdubljoj
pustinji hleb postaje iljiv, a osueni renjevi kozjeg mesa tako tvrdi da moe da slomi
zube o njih zato to nema vode kojom bi ih natopio, pa ak ni pljuvake koja bi ih
smekala dok vae. Niko ne pominje kako ti jezik otie sve dok ti se ne uini da su ti usta
puna pamuka, ni kako te strah i e lagano ispunjavaju nepoverenjem i mrnjom prema
svakom strancu. Niko ne govori o korpijama i rogatim zmijama, akalima i banditima.
Alija sam sve to video i doiveo i zato smatram da ne bi bilo pametno da se jedna nena i
krhka devojka pridrui azalaju. Marijata je ljutito zabacila glavu. Mislim da me
potcenjuje." Ozbiljno? Zar nisi ula izreku da ene i koze nisu dovoljno izdrljive da bi
preivele put kroz pustinju?"
A ta misli, kako sam stigla ovde? upitala je Marijata, zagrizavi njegov mamac. Ne
zaboravi da sam ja roena u Hogaru i da sam prela dug put kako bih stigla do Aira, pre
nego to sam krenula preko Tamesne kako bih nagovorila denune da te ostave na miru!
Takoe ne sme da zaboravi da sam direktni potomak Majke Svih Nas, koja je prela
-BU&CW-

81

W&N

hiljadu kilometara kroz pustinju kako bi zasnovala na narod!" Dok ga je zasipala tim
unim prkosnim reima obrazi su joj bili zajapureni, a ake stisnute u pesnice.
Amastan je bio oaran njenom reakcijom. Mogla je to da vidi po namrekanoj koi oko
njegovih oiju. Tada je podigao ruku i ubrao jarkoruiasti cvet oleandera sa visokog grma
iza svojih lea. Savio se ka njoj i zatakao joj cvet iza uha, okrznuvi je dodirom koji je
odisao takvom prisnou da su Marijatini obrazi postali jo rumeniji od oleanderovog cveta.
Kada je ponovo prozborio, glas mu je bio neobino blag. Kada je Tin Hinan krenula na
svoje epsko putovanje, ona je hodila preko trave koja se povijala pod vetrom, promiui
pored akacija sa razgranatim senovitim kronjama i panjaka na kojima su pasla stada
antopa i gazela. To tada nije bila pustinja ve raj na zemlji."
Marijata se zapanjeno zagledala u njega. Otkud ti to? Pustinja je vena. Pustinja je
ognjeno srce sveta, kazan u kome je nastao svekoliki ivot. Svi to znaju. ak su i denuni
nastali u pustinji, kao stvorenja satkana od vreline i plamena, kao ognjeni duhovi. A ti mi
sada kae da su oni nastali na zemlji prekrivenoj panjacima?"
Mogao bih da te odvedem do peina u Tasiliju i da ti pokaem crtee na stenama koje
su ostavili Kel Nadi, Ljudi iz prolosti, koji su na kamenu slikali ivotinje koje su lovili
antilope i gazele, prugaste konje i irafe, stvorenja koja danas ive po savanama i
ravnicama. Stari ljudi veruju da su ti crtei nastali jo pre doba u kome je ivela Majka Svih
Nas."
Marijata je okrenula glavu u stranu. To nije bilo ono to je elela da uje. To su bile
samo slike iz njihovih snova", prezrivo je procedila. I sama sam videla takve prikaze u
peinama u mojoj postojbini. Videla sam Belu gospu od Inavangata koja na glavi nosi
meseev srp, sa rekom zvezda koje svetlucaju ispod njegovih vraka i semenom koje blista
u njenom stomaku i rasipa se sa njenih aka. Da li veruje da je i taj prikaz predstavljao
odraz stvarnog ivota?"
Ah, priznajem da si me saterala u kripac svojom enskom logikom. Moda uopte
nema srce pesnika."
Imam bar nekakvo srce", odbrusila je ona, potpuno zaboravivi na obazrivost.
Amastan je skoio kao oparen i udaljio se od nje nervoznim odsenim koracima. A tada
se, kao da se naprasno predomislio, okrenuo na peti i stutio se nazad. Da nikad vie nisi
rekla tako neto!" povikao je, besno se nadvivi nad njom. Nikad vie! Zgrabio je cvet
koji joj je stajao iza uha, bacio ga u prainu i razjareno ga zdrobio onom, a potom je nestao
u nadiruoj pomrini.
Sledee veeri nije doao kod nje. Nije doao ni naredne noi, zbog ega je Marijata
dugo i gorko plakala pre nego to je utonula u san. Treeg jutra je ustala pre osvita,
pomuzla koze i potom ih zajedno sa jariima povela ka reci da se napasu i napiju vode.
Tamo je prislonila hladne rene oblutke uz svoje vrele natekle kapke sve dok se crvenilo
nije povuklo. Nadala se da e joj to pomoi da ne izgleda kao naduvena aba.
Izvini."
Naglo se okrenula. Amastan je stajao ispred oblinjeg stabla, izronivi iz senke drveta.
Veo mu je bio vrsto obmotan oko hca. inilo se da je bio visok kao samo drvo. tavie, jo
vii. Bio je visok kao nebo. Oi su mu bile iscrtane kolom, to ih je inilo jo prodornijim i
blistavijim.
Nisi mogla da spava?"
Marijata je odmahnula glavom, ne usuujui se da bilo ta odgovori.
Ni ja. San mi ne prua utoite koje drugi ljudi pronalaze u njemu." Na trenutak je
zautao, utonuo u misli. Zna, ja nisam dobar za tebe", konano je prozborio. Nisam
dobar za bilo koju enu. Obeavam da te vie neu saletati."
Ona se uasnuto zagledala u njega. Kako moe da kae tako neto? Zna koliko volim
da budem sa tobom. Mislila sam... nadala sam se..." Nije se usudila da izusti ono to joj je
lealo na srcu.
-BU&CW-

82

W&N

Bolje je da se niemu ne nada, Marijata. Zato to je to previe opasno."

Opasno?"
Amastan je okrenuo glavu. Kada ju je ponovo pogledao, u njegovim oima je nazrela
plamsaj onog preanjeg ludila. Kada je otvorio usta, pomislila je da e zaurlati poput
raspomamljene zveri, ali je njegov glas bio tih, tako tih da je jedva uspela da ga uje. Ja
nisam ovek bez srca", rekao je. Ali ono se rasprslo napola."
Sigurno jo uvek misli na svoju mrtvu verenicu, pomislila je Marijata, preplavljena
razdiruim bolom. Kako to misli?" prestravljeno je upitala.
Amastan se spustio pored nje, naslonivi svoje gipko izdueno telo na stenu. Voleo bih
da je ovaj svet drugaiji, Marijata. Da samo zna koliko bih eleo da nekako mogu da
izbriem prolost." Zastao je, na trenutak skrenuvi pogled ka njoj, a onda se ponovo
zapiljio u daljinu. Da mogu da krenem iz poetka. Da se oenim i da dobijem decu. Da
ponovo budem srean." Glas mu je bio na rubu apata. Ah to je nemogue."
Zato bi bilo nemogue?" upitala je Marijata glasom koji je podseao na sablasan odjek.
Ovaj svet nije onakav kakvim sam ga smatrao pre godinu dana. A ni ja vie nisam onaj
mukarac koji sam nekada bio."
Izmeu njih se spustila koprena teke tiine. Sunce se ba u tom trenutku izdiglo iznad
horizonta i zasulo zemlju crvenkastom svetlou. Reka koja je proticala pored njihovih
nogu podseala je na bujicu krvi. Svet nikad nije isti", neno je prozborila Marijata. Sve
na svetu se neprestano kree i mi moramo da pratimo to kretanje. Na mestu gde sam
provela detinjstvo, u blizini naeg zimskog logora, postoji jedan potok koji protie kroz
kamenjar. Kada sam bila mala, redala sam kamenje du njegovog korita. Kada smo se
sledee godine vratili u logor, potraila sam svoje kamenje, ali njega nije bilo. Zato sam
poredala novo, ah sledee godine ni njega nisam zatekla. Poela sam da ga traim, mislei
da se neko poigravao sa mnom, ali je moje kamenje nestalo bez traga. Tada sam shvatila da
se korito potoka pomeralo u stranu, da se svake godine povlailo otprilike za irinu dlana. I
shvatila sam da e taj potok jednog dana kada postanem ena biti potpuno drugaiji od
onoga to sam tada posmatrala. Nita na ovom svetu ne miruje, Amastane. A poto se svet
oko nas neprestano menja, mi moramo da se menjamo zajedno s njim. Svakog dana smo
malo drugaiji nego to smo jue bili, jer iskustva kroz koja prolazimo zahtevaju takvu
promenu. Vie nisam onako mlada i naivna kao u ono vreme kada sam napustila Hogar."
Pogled koji mu je uputila govorio je jo vie od rei, ali je on smueno okrenuo glavu.
To to kae moda je istina", rekao je, ali sam se ja previe promenio. Zbog onoga to
sam video... i to sam uinio." Usledila je duga muna pauza. Nisam nameravao da bilo
kome priam o tome. To nisu stvari o kojima se pevaju pesme i piu stihovi. Ali mislim da
sam to predugo nosio u sebi i da bar ti zasluuje da uje istinu. Duboko je udahnuo i
lagano ispustio vazduh. ena koju sam voleo je izgubila ivot, i to na najstraniji mogui
nain."
Kucnuo je i taj as, pomislila je Marijata. Sada e mi rei kako ju je ubio i konano u
shvatiti kakvo se udovite skriva u njemu. Poelela je da skoi i pobegne glavom bez
obzira. Ali je istovremeno bila svesna da mora saznati ta se desilo. I zato je ostala.
Njena smrt lei na mojoj savesti", zapoeo je Amastan, potvrdivi njene najdublje
strahove. Ali pria koje je potekla iz njega, pria satkana od istog oaja, prevazila je njena
oekivanja.
Amastan je upoznao Mantu dok je bio veoma mlad, jednog dana kada je sa karavanom
proao kroz njeno selo. Odmah je ostavila snaan utisak na njega, jer nije bila stidljiva
poput ostalih devojaka. Na rastanku ga je poljubila i taj poljubac je nastavio da lebdi na
njegovim usnama tokom dugih zimskih meseci dok se njegov azalaj probijao kroz pustinju.
Kada su se sledeeg puta sreli, doneo joj je poklone koje je kupio od novca koji je zaradio.
Tree godine, kada su se trei put videli, devojka je obeala da e se udati za njega, a on joj
je poklonio amajliju koja je zapeatila njihov vereniki zavet.
Nadao sam se da e je ta amajlija tititi."
-BU&CW-

83

W&N

Marijata je osetila kako joj komad tekog srebra prianja uz kou. Instinktivno je podigla
ruku i dodirnula je kroz tanko pamuno platno svoje odore.
Da, to je amajlija koja sada visi oko tvog vrata."
Marijata se trgla, osetivi acaj grinje savesti i teinu njegovog netreminog pogleda.
Ne traim da mi je vrati. Zato to ona donosi lou sreu. Ni ti ne bi trebalo da je nosi.
Nije donela nita dobro devojci koja ju je nosila pre tebe."
Marijata je izvukla amajliju ispod odore. Skinula ju je sa vrata i drala na dlanu. Svetlost
zvezda presijavala se na crnim kuglicama nanizanim na vrpci. Oboje su se zagledali u nju.
Volim tu amajliju", tiho je rekla. Kako ona moe da donosi nesreu? Vidi li simbole
za tefok, sunce... evo, ovde i ovde? Skliznula je prstima preko diskova od kornalina.
Crvena je srena boja.
Otvori je, procedio je Amastan, sa turobnim izrazom na licu.
Marijata je hitro ispitala talisman, okreui ga meu akama. Zarila je nokat u prorez na
vrhu i dnu, ali se nita nije pomerilo. Opipala je diskove od kornalina i pritisnula ispupenje
na sredini. I dalje nita. Okrenula je amajliju, traei neki otvor na poleini, ali i dalje nita
nije videla. ,,Kako?
Amastan je ispruio ruku, dohvatio sredinje ispupenje i pomerio ga u stranu.
Marijata je posmatrala kako se amajlija otvara, jiudei joj svoju tajnu: skrivenu pregradu
u kojoj se nalazilo... ama ba nita. Podigla je pogled, primetivi da se Amastan uopte nije
pomerio. Lice mu je bio nadomak njenog, tako blizu da je mogla da oseti toplinu njegovog
daha. Ovde nema niega", rekla je, potvrujui ono to je bilo oigledno.
Otiao sam do nae enad, do Tane, da je zamolim da u nju stavi neke zatitne simbole.
Ali je ona... sigurno je videla neto kada ju je dodirnula. Sigurno je neto naslutila.
Pokuala je da mi oduzme amajliju, objasnivi da je bila u vlasti urokljivog oka. To me je
veoma rasrdilo. Oteo sam joj amajliju iz ruku i otiao, zasuvi je bujicom uvreda.
Nameravao sam da posetim nekog marabuta i da mu platim da unutra stavi neki stih iz
Kurana, ali to nikad nisam uinio. Ne znam ta me je spreilo. Moda sujeverje, ili sujeta.
Mislio sam da je bilo dovoljno da joj to poklonim, da je moja ljubav bila dovoljno snana
da je sama od sebe zatiti." Nemono je odmahnuo glavom. U stvari, ni sam ne znam ta
sam mislio. Bila je tako srena kad sam joj je poklonio. To je veoma stara amajlija, izraena
od najfinijeg srebra. Stalno ju je nosila, sve dok..."
Sve dok? ta god da je sledilo, morala je da uje nastavak.
Amastan je nakratko zautao, pokuavajui da se pribere. U tiini je ula njegovo
usporeno isprekidano disanje. Ova nova vlada, koja sebe naziva nezavisnom, puna je ljudi
sa juga, ljudi koji nas mrze kao zaklete dumane. Oni tvrde da smo drali njihove pretke u
ropstvu i da smo zlostavljali njihov narod. I sada su odluili da to upotrebe kao izgovor
kako bi mogli da nas proganjaju. Neki ljudi iz vlasti koriste svoju mo protiv nas, nameui
nam proizvoljne granice i branei naim ljudima da ih preu bez papira koje su oni
proglasili neophodnim. Ali kakve veze mi Tuarezi imamo sa granicama i papirima? Mi smo
oduvek trgovali i putovali preko pustinje, od Sahela pa sve do mora. Da li ti ljudi, samo
zato to su se naoruali ruskim pukama i navukli zapadnjake uniforme, imaju pravo da
nas nazivaju necivilizovanim varvarima i da nam nameu svoj nain ivota? Oni oduvek
mrze na narod zato to i se mi raamo slobodni dok oni grcaju u ropstvu i bedi. Mrze nas
zato to odbijamo da ivimo u njihovim prljavim gradovima, da se povinujemo njihovim
pravilima, da budemo zatoeni unutar njihovih granica. Oni svoje postupke pravdaju
zakonom koji im doputa da nas ubijaju i Uae. Oni su obine kukavice!" Besno je lupio
pesnicom po steni. Ako neko pokua da im prui otpor, to koriste kao opravdanje da krenu
u napad na bespomone starce, ene i decu.
Glas mu je zastao u grlu. Marijata gaje kriom osmotrila, primetivi da mu oi blistaju od
neprolivenih suza.
Manta je ivela u jednom selu na severu, nastavio je. Rekla mu je da je tamo esto
dolazilo do arki i sitnih incidenata. Ohrabreni pramenom vlade i povlaenjem Francuza,
-BU&CW-

84

W&N

itelji songajskih sela su pljakali sve to bi im palo aka, pa ak i uboga grla stoke,
namirnice, ebad i kuhinjsko posue. Oteeni su mogli da se ale, ali niko nita nije
preduzimao. Naokolo su poele da krue sve uestalije glasine o ljudima koji su postajali
rtve nepravde i pljakakih napada. Mladii koji su se otisnuli na put soli ili na lovake
pohode bi po povratku kui zatekli poharane logore. ast njihovih majki i dragana je bila
oskrnavljena a njihova imovina opljakana, ali su izgrednici i dalje ostajali nekanjeni. Na
drugim mestima deavale su se jo gore stvari. Ljudi su bili odvoeni na ispitivanje",
nakon ega su nestajali bez traga. Stara neprijateljstva su ponovo poela da izbijaju na
povrinu. Bunari su bili trovani, a usevi unitavani.
Plemenski mladii su pokuali da prue delimian otpor, ali u tom otporu nije bilo
dosledne strategije niti koordinacije snaga tako da se sve svelo na male sporadine inove
odmazde za brutalnost koju je trpeo njihov narod, to samo dolivalo ulje na vatru. A opet,
ak je i to bilo bolje nego da pokorno trpe ono to ih je snalo. Amastan se ubrzo pridruio
jednoj pobunjenikoj skupini u planinama NFugas. Ratovali smo po uzoru na Kaosena,
junaka prvog ustanka. Nismo se borili kao lavovi ve kao kojoti. Napadali smo i potom
beali, nanosei onoliko tete koliko je bilo mogue." Ponovo je zastao, duboko udahnuvi i
preavi rukom preko lica. Jednog dana do njih je stigla vest da su vojnici poeli da vre
prepade po udaljenim oblastima na jugu. Bio je to kraj u kome je ivela Manta.
Amastanovo srce se ispunilo strepnjom. uli su da su ene bile napastvovane kako bi se
oskrnavilo uzvieno poreklo tuarekog naroda i da su tuareka deca bila nasilno
deportovana u gradove. Amastan je pokuao da nagovori ostale pobunjenike da krenu sa
njim, ali su oni bili zaokupljeni vlastitom borbom tako da je na kraju krenuo sam.
Hteo sam da je dovedem ovde i da je sklonim od opasnosti." Grevito je zatvorio oi.
Nebo koje se nadvijalo nad njima imalo je nemilosrdnu bledoplavu boju. Marijata je bila
uverena da e se to nebo sruiti na nju ako ispusti makar i najmanji zvuk.
Nakon podue utnje Amastan je nastavio sa priom, trudei se da potisne emocije iz
svog glasa. Pogled mu je bio usredsreen na nepominu taku na povrini reke. itavu no
sam jahao kroz podnoje, acajui se na svaki um. Iz nekog razloga nikad u ivotu nisam
bio tako uplaen. Kada je moja kamila prepala pticu koja je izletela iz bunja, srce mi
umalo nije iskoilo iz grudi. inilo mi se da je iza svake senke vrebala neka pretnja. Mada
sam dobro poznavao taj kraj, jer sam godinama putovao tuda, on mi je sada, u tom mrklom
mraku, izgledao kao neki drugi svet, ispunjen afritima, gulima i osvetnikim duhovima
mrtvih. Jo pre nego to sam ugledao selo, po mirisu sam znao da sam stigao. Bio je to tako
osoben miris da ti ga ne mogu opisati. Miris koji ljudska mata ne moe da zamisli. Mogu
samo da ti kaem da bi taj miris, da si ga nekad osetila, nastavio da te proganja itavog
ivota. Mislim da nikad vie neu biti ist, da nikad neu uspeti da ga se oslobodim. ak se
i moja kamila uzjogunila kad ga je osetila. Nije htela da nastavi dalje. Poela je da vue
kopita, opirui se kao mula, i da prestravljeno rie. Jedva sam je naterao da se pomeri. ak i
po takvom mraku mogao sam da vidim da se nad tim mestom nadvija koprena smrti: gust
crni dim proet nekim zlokobnim mirisom, mirisom koji mi je obavio jezik poput loja. Iz
logora nije dopirao ni najmanji zvuk ni lave pasa, ni meket koza, ni pucketanje logorskih
vatri. Pomisho sam da su ljudi koji su tu iveli moda napustili logor, da su se preselili u
planine..."
Kad sam se pribliio, u vazduhu sam osetio miris benzina. To nije slutilo na dobro. ta
e Tuarezima benzin? Bio je to miris koji je ukazivao na prisustvo stranaca. ula su mi se
izotrila, a srce mi se ispunilo slutnjom. Hteo sam da okrenem kamilu i da se vratim nazad.
Ali sam istovremeno znao da to ne mogu uiniti."
Na ulazu u selo primetio sam hrpu kamenja. Verovatno bih proao pored nje, ne
obrativi naroitu panju, ali je mesec ba u tom trenutku zablistao na nebu. Primetio sam
da to nije bila hrpa kamenja ve gomila odrubljenih ljudskih glava. Bio sam tako uasnut da
sam pao sa kamile. Tresnuo sam na zemlju i ostao da leim bez svesti, sve dok se sunce
narednog jutra nije pomolilo na nebu.
-BU&CW-

85

W&N

Na gomili je bilo tano trideset etiri glave. Znam to jer sam ih lino prebrojao, od prve
do poslednje. Preda mnom su leale glave trideset etvoro ljudi iji e duhovi zanavek
lutati. Mogao sam da osetim kako njihove due lebde u vazduhu, srdito se kovitlajui.
Mantina glava je bila trideset prva koju sam pronaao. Seo sam na zemlju i stavio je na
krilo. Od te devojke koja je nekada bila tako lepa, tako puna ivota, sada je ostalo samo to
hladno ukrueno razderano meso prekriveno zgruanom krvlju. Njene nekada blistave oi
sada su bile tupe i staklaste..."
Amastanov glas je nakratko utihnuo. A tada je, kako mi se uinilo, zaronio do samog dna
svoje due i naterao sebe da nastavi.
Preklinjao sam njenu duu da razgovara sa mnom, ali sam u vazduhu oseao samo nemi
prekor. Nisam bio tu da je spasem, a amajlija koju sam joj poklonio nita nije uinila da
odagna zlo koje se obruilo na njeno selo."
Pronaao sam amajliju. Jo uvek je bila na njenom telu. Nisu ga spalili, kao to su
uinili sa veinom drugih rtava. Naokolo sam video i mnotvo iskasapljenih ivotinja,
koza i ovaca i kamila iji su leevi bili iseeni maetama, sa vonjavim udovima razbacanim
na sve strane. Bolje je da ti ne priam u kakvom sam je stanju zatekao. Svim silama sam
pokuavao da sjedinim njenu glavu sa onim to je preostalo od njenog tela, ali delovi nisu
hteli da se spoje, mada sam urlao i zapomagao na sav glas. Mislim da sam tada izgubio
zdrav razum i da su Kel Asufi doli po mene, jer se nakon toga niega vie ne seam.
Uopte ne znam kako sam se vratio do Tegarta ni kako sam preiveo to putovanje, da li sam
usput jeo i pio i spavao. Vie nisam bio ljudsko bie. Nisam bio ovek sve dok se ti nisi
pojavila preda mnom i pogledala mi u oi. Pomislio sam da je to bila ona, da mi se konano
vratila. A onda sam shvatio da je to neka druga devojka.
Zato si poeo da plae." Marijata je podigla njegovu ruku i stavila je na krilo. Ali im
je to uinila, u mislima joj je izronila stravina slika. Ugledala je Amastana kako sedi na
zemlji u selu punom pobijenih ljudi, drei na krilu odrubljenu glavu svoje voljene,
milujui njenu mrtvu kou i razgovarajui sa njom kao ovek koji je siao sa uma.
Sledee ega se seala bilo je kako juri kroz pomrinu, tako mahnito i prestravljeno kao
da ju je gonilo hiljadu denuna. Zaustavila se tek kada je stigla do logora. A kada se
konano obrela u Rahminom atoru, zbunjeno se osvrnula oko sebe, uopte ne znajui kako
je tu dospela.

-BU&CW-

86

W&N

14.

Gde sam to bila? Zbunjeno sam zatreptala, pokuavajui da izotrim pogled, ali mi je

pred oima bilo mutno i inilo mi se kao da se zemlja pomera. Pre nego to sam stigla da se
priberem, osetila sam kako mi se itavo telo gri i kako poinjem nekontrolisano da
povraam, sve dok nisam pomislila da e mi eludac iskoiti pravo kroz usta.
Comment allez-vous?16
Glas je bio ljubazan, ali je pitanje zvualo besmisleno. Progutala sam preostalu u,
pokuavajui da se orijentiem. Tada sam postepeno shvatila da sam putovala na leima
magarca, sa licem okrenutim ka zemlji.
Molim vas, moemo li da stanemo?" procedila sam promuklim iznurenim
glasom. Pouvons-nous arrter? Neki udaljeni izolovani deli mog bia mi je estitao to
sam, ak i u tako drastinim okolnostima, pokuavala da vodim razgovor na dva jezika.
Svet je nekim udom prestao da se okree, a munina je poela da jenjava. Dve vrste
snane ake pomogle su mi da zauzmem udobniji poloaj na magarevim leima i tada se
pred mojim oima ukazalo tamnoputo lice nepoznatog mukarca.
Qa va? Vous allez bien? 17 upitao je neznanac. Misli su polako poele da mi se bistre.
Negde sam ve videla to lice. Bio je to onaj mladi mukarac u tradicionalnoj odori koji mi
je pomogao da siem sa planine.
Gde me vodite?" izustila sam nimalo ljubaznim tonom, uspaniena pomilju da sam se
nalazila u milosti tog stranca.
Do Nanine kue, rekao je on.
Ko je Nana?
Naa baba, Lala Fatma. Ona je uvena travarka i isceliteljka. U ovoj oblasti rastu biljke
koje se ne mogu pronai u drugim delovima sveta. Nana ih tako dobro poznaje da pomou
njih moe da izlei svaku boljku."
Osetila sam jo snaniji napad panike. Ne, nikako! To ne dolazi u obzir!" pobunila sam
se, primenivi taktiku koju sam koristila kada bi mi poslali neku skockanu praznoglavu
honorarku kao zamenu za moju odsutnu asistentkinju, trudei se da govorim to sporije i
razgovetnije i naglaavajui kljune rei. Veoma ste ljubazni, ali ne mogu to da prihvatim.
Morate da me odvedete do bolnice. Moram da odem na rendgen.
Mukarac je prasnuo u smeh. Zar je bilo neeg smenog u tome to je ena koja je
sumnjala da je slomila gleanj traila da je prebace do bolnice? Naterala sam sebe da
ponovo pokuam. Sluajte, moraju da naprave rendgenski snimak i da mi stave gips kako
bi zglob mogao propisno da zaraste. isto sumnjam da neke biljke, koliko god bile lekovite,
mogu da ree moj problem."
Meutim, moj spasilac se samo okrenuo u stranu, uopte me ne udostojivi odgovora, to
me je nateralo da zakljuim da moda nije vladao francuskim onako dobro kao to sam
16
17

Kako ste? (Prim, prev.)

Kako ste? Da li vam je dobro?" (Prim, prev.)

-BU&CW-

87

W&N

isprva pomislila. Preko njegovog ramena poela sam da nazirem obrise naselja koje je
podsealo na srednjovekovno selo, skupinu erpinih kua koje su imale istu ruiastu
nijansu kao i okolni kamenjar, kao da su predstavljale sastavni deo pejzaa. Kue su imale
ravne krovove i prozore sa kitnjastim gvozdenim reetkama, a neke su bile tako stare i
trone da se inilo da su poele da se stapaju sa stenama i liticama iz kojih su potekle. Na
takvom mestu sigurno nije bilo bolnice. Kada smo se pribliili selu, ene u crnim odorama
prestale su da seku rastinje i da okopavaju zemlju. Dok smo promicali pored njih, mogla
sam da osetim kako me odmeravaju svojim obazrivim crnim oima. Za razliku od njih, deca
su poela ushieno da trkaraju po sokaku, viui i smejui se tom neobinom prizoru: eni
iz Evrope koja je na magarcu ujahala u njihovo selo. Koze i ovce su poskakivale oko nas,
zbunjeno mekeui i blejei. Obino se nisu tako rano vraale sa ispae. ta se to deavalo?
Ogroman beli petao je zastao na kamenom zidu, razmetljivo rairivi svoju muevnu crvenu
krestu, dok su kokoi iz njegovog harema ravnoduno kljucale i eprkale po praini.
Ovde nema bolnice", leerno je odgovorio tamnoputi mukarac, potvrdivi moje
najcrnje strahove. Ili bar onoga to vi smatrate bolnicom. Ovde nema rendgen aparata ni
doktora u belim mantilima. Dodue", nakratko je zastao, moja baba ima vie znanja i
iskustva od bilo kog doktora. Mnogi ljudi iz Tarudanta i Tiznita dolaze ovde, uzdajui se u
njenu pomo. Neki dolaze ak iz Marakea."
U mislima sam ve videla kako ostatak ivota provodim hodajui pomou tapa zato to
mi je povreeni zglob loe srastao. Samo se ti tei, bre-bolje je dodao moj slueni mozak.
Nee dobiti tap ve protezu, jer e morati da ti amputiraju nogu zbog trovanja krvi i
gangrene nastalih usled tretmana nekim neispitanim egzotinim biljkama...
Za ime boje!" histerino sam povikala, oseajui kako mi poslednja trunka kontrole
izmie iz ruku, i u sadanjosti i u budunosti. Meni treba doktori"
Niko nije obraao panju na moje vritanje, izuzev malih odrpanaca sa tamnim
razdraganim oima. Oni su oigledno smatrali da sam urnebesno zabavna.
Devojka koja je vodila magarca pruila je ular mom pratiocu i potrala ka kuama
viui: Lala Fatma! Lala Fatma!"
ene razliitih godina i linih opisa izjurile su iz kua od erpia kako bi proverile ta je
podstaklo takav mete. Kada su videle da je u selo banula jedna Evropljanka, brzo su
navukle velove, sakrivajui svoja lica i kosu, kao da sam se ve spremala da zakljocam
fotoaparatom poput ostalih blentavih turista. Nakon nekoliko sekundi magarac je zastao
ispred zida koji je bio okreen istom ruiastosmeom bojom kao i ostatak sela. Moj
spasilac me je skinuo sa magarca i uzeo me u naruje, ispoljivi iznenaujuu snagu za
mukarca tako viljaste grae. Veto me je proneo kroz vrt ispunjen draesnim mirisima
pomorande i limuna, maslina i rua, a potom se spustio niz stazu od utabane zemlje i
zakoraio preko praga, savivi se gotovo napola kako bi me uneo kroz niska vrata.
Pravo sa jarkog afrikog sunca ula sam u prostoriju u kojoj je bilo mrano kao u peini.
Prelaz je bio tako nagao da sam na trenutak pomislila da sam oslepela. Kad su mi se oi
privikle na tamu, primetila sam da je velika odaja u kojoj sam se obrela pima ena. Neke su
obavljale domae poslove, dok su druge sedele leima naslonjene na zid, eretajui kao
ptice i uurbano gestikulirajui akama iscrtanim kanom. Jedna ena je neto drobila u
velikom kamenom avanu, druga je darala ugalj u mangalu nad kojim se puio veliki
potamneli bakarni ajnik, trea je prebirala po posudi sa soivom, izbacujui trunje i
kamenie, a etvrta je eljala vunu. Peta ena, koja je bila prilino korpulentna,
rasporeivala je glinene posude po niskom okruglom stolu, zajedno sa devojkom koja je
vodila magarca na kome sam sila niz planinu. Taman kad sam pomislila da je to sve, kroz
otvorena vrata su banule etiri usplahirene meketave koze. Jedna od ena je skoila sa poda,
zgrabila metlu i isterala ih napolje, obraajui se svakoj po imenu: Teaza! Imi! Tufila!
Azri! Ponovo sam osetila kako me obuzima vrtoglavica.
Krupna ena se pridigla na noge i rekla neto to nisam razumela. Ostale ene su, jedna
za drugom, poele da ustaju, ljubei joj ruku u znak potovanja i izlazei napolje,
-BU&CW-

88

W&N

ostavljajui u sobi samo nas etvoro. Dotadanja buka i mete ustuknuli su pred
bremenitom tiinom. Moj berberski spasilac paljivo me je spustio na podnu asuru, ali ga je
starica prostrelila prekornim pogledom, nateravi ga da mi napravi postelju od jastuia.
Kad sam se opruila preko postelje, zbunjeno sam skrenula pogled ka njoj, ne znajui ta da
kaem ili uradim. Imala je zagasit ten i impozantno dranje. Za razliku od ostalih ena koje
su bile obuene u jednostavne crne odore, ta starica je na sebi imala dugu plavu haljinu i
blistavi svileni ogrta sa crnim i narandastim prugama. Gornji kraj ogrtaa joj je bio
prebaen preko kose, a krajevi vezani u vor iznad pozamanih grudi. Oko vrata je nosila
ogrlicu sa ogromnim perlama od ilibara, velikim poput jajeta, a sa uiju su joj visile teke
srebrne minue. Ispod zavrnutih rukava haljine nazirale su se miiave podlaktice
prekrivene svetlucavim srebrnim narukvicama koje su zveckale i angrljale pri svakom
pokretu.
Marhaban, marhaban! povikala je, a tada je poela glasno da razgovara sa
mukarcem i enom koji su me doveli tu. Dok su njih troje bili zaokupljeni neim to mi je
delovalo kao vatrena diskusija, radoznalo sam se osvrnula oko sebe. Du dva zida su bili
postrojeni upovi koji su bili tako veliki da je u njima mogla da se sakrije itava Ali Babina
razbojnika druina. Pored njih su stajale vree u kojima se najverovatnije nalazilo ito,
brano ili pirina, a na ostalom raspoloivom prostoru, izmeu neravnih zidova od erpia,
tiskalo se jo mnotvo manjih upova i posuda i starinskih limenih kutija za tetii, lajons i
kineski zeleni aj. Sudei po utisnutim oznakama i ambalai, kutije su sigurno poticale iz
predratnog perioda, mada se pozlata i dalje caklila kao da su jue izale iz fabrike. Moja
ula je tada zapahnuo jedan sasvim nov detalj: meavina desetak razliitih mirisa, meu
kojima su neki bili teki i lepljivi, a drugi otri i opori. Uspela sam da razluim miris
ivotinjskog izmeta, lanolina, jestivog ulja, znoja i zaina; i jo neto, potpuno strano i
nerazluivo i snanije od svega ostalog. Ponovo sam osetila vrtoglavicu izazvanu
meavinom bola, buke, leprave mirisne izmaglice i svih uvrnutih iskustava koja su me
saletela na tom udnom mestu. Obuzeo me je nov talas munine, a pred oima su poele da
mi trepere crne zvezdice koje su najavljivale gubitak svesti.
Mladi Berber je kleknuo pored mene i neno mi podigao glavu. Nana mi je ukazala da
nisam bio dovoljno pristojan i da treba da vam se izvinim. Spustio je aku na srce. Ja sam
Taib Ta-iiib a ovo je moja sestra Hasna. Pokazao je glavom ka ozbiljnoj vitkoj devojci
koja je stajala iza njega. Ovo je kua moje babe, Lala Fatme.
Kada je meu tim stranim reima prepoznala svoje ime, starica je naherila glavu i
potapala se po svojim pozamanim grudima. Fatma, ejaj, Fatma, ponovila je. Potom su
se svi radoznalo okrenuli ka meni.
Na trenutak nisam mogla da se setim ak ni vlastitog imena. A onda sam, uloivi
herkulovski napor, uspela da ieprkam eljenu informaciju iz glave. Izabela TreslavFoset, rekla sam, primetivi kako njihova lica postaju potpuno bezizraajna. Izabela",
pojasnila sam, nadajui se da e to zvuati jednostavnije. ,,Izi, na kraju sam dodala,
pomirljivo rairivi ruke.
Oko mene se zaorila salva smeha. Staramajka Fatma je poela da isputa neke udne
zvuke koji su podseali na potmulo zujanje, to ih je nateralo da prasnu u jo grohotniji
smeh. Bila sam totalno izgubljena.
Oprostite", konano je rekao Taib. Izi na berberskom jeziku znai muva: jadno i
prokleto stvorenje."
Jadno i prokleto stvorenje. Blago meni!
Taib se okrenuo ka svojoj babi i njih dvoje su ponovo poeli da brbljaju na jeziku punom
grlenih glasova. Ispruio je ruku i pokazao na planine, a potom ponovo na mene. Starica je
zaprepaeno osmotrila moje lice i moju planinarsku opremu. Rekla je neto glasnim
nedvosmislenim tonom, lupila pesnicom po opruenom dlanu i prekorno zavrtela glavom.
Znaenje je bilo vie nego jasno: te moderne evropske ene koje umiljaju da mogu da rade
isto to i mukarci! Otkud joj samo ideja da se pentra po planinama? Nije ni udo to je
-BU&CW-

89

W&N

tako prola.
Starica je ozlojeeno zamahala rukama i ustremila se ka Hasni koja je neto spremala
nad mangalom. Ubrzo sam osetila kako se miris ruinog ulja, pomean sa neim udnim i
gorkim, stapa sa ostalim mirisima koji su proimali sobu. Poto je uspostavila dolinu
atmosferu, starica je spustila debelu oviju kou na pod i sela na nju, vesto prekrstivi noge.
Pokreti su joj odisali kontrolisanom snagom ene koja je tokom dugih decenija besprekorno
izvebala svoje butne miie. Tada je, bez bilo kakve dalje ceremonije, spustila ake na moj
povreeni gleanj. Ispustila sam vrisak koji je zaparao vazduh poput odjeka, ali niko nije
obratio ni najmanju panju. Svi pogledi su bili uprti u moju solomon gojzericu, kao daje to
bila najudnija stvar na svetu. U pitanju je bio moj omiljeni stari model solomonki, sa
sloenim vezovima sakrivenim ispod jezika od goreteksa koji se privrivao rajsferlusom.
Ta izma je nekom neiskusnom oku sigurno delovala kao nedokuiva enigma, kao neto to
je bilo nemogue otvoriti. Taib je dohvatio no, oigledno nameravajui da isee kou.
Nemojte!" Uprkos naletu munine, munjevito sam se nagnula unapred, pokazavi mu gde
se nalazi rajsferlus koji otvara tu arobnu izmu. Mais doucement, sil vous piait. Trs
doucement. 18
Udovoljivi mojoj molbi, Taib je otkopao rajsferlus, olabavio pertle i beskrajno
paljivo skinuo izmu sa mog stopala. Ali ak ni njegova brinost nije bila dovoljna da mi
iz oiju potisne ljute suze. Tada mi je iz nekog razloga dodao izmu i ja sam je privila na
grudi poput talismana.
Lala Fatma je sklopila ake oko mog povreenog glenja, neverovatno veto imobiliui
zglob i istovremeno opipavajui otok hitrim probadajuim pokretima. Naravno, to je bolelo,
ali ni priblino onako strano kao to sam oekivala. La bes, la bes, la bes, tiho je
mrmljala, kao da je pokuavala da me ohrabri.
Ubrzo sam poela da se oputam, to je bila velika greka jer mi je ve narednog
trenutka jednom akom pritisnula gleanj na pod, a drugom mi uvrnula stopalo i tako
snano ga cimnula da sam zaula zastraujui kljocaj, kao da je neko opalio hitac iz
vatrenog oruja. Osetila sam kako me zapljuskuje neko skarletno more, ali ne more bola
ve neeg primalnog i duboko ukorenjenog, kao da je taj kljocaj oslobodio bujicu
adrenalina, neki divlji crveni potop. Nakon toga je usledio prodoran talas bele svetlosti i
ljudi oko mene su poeli da tapu i da ushieno brbljaju.
Kada sam otvorila oi, primetila sam da je starica bila izuzetno zadovoljna obavljenim
poslom, kao da je uinila neto to e dodatno uvrstiti njenu isceliteljsku slavu. Ostale
ene su se, kao na neki tajni mig, vratile u odaju i ona je poela da im izdaje zapovesti,
nestrpljivo pljeskajui dlanovima i terajui ih da poure. Nakon kratkotrajnog zatija
vazduh je ponovo podrhtavao od buke i vreve. Hasna je prila svojoj babi i pruila joj iniju
u kojoj se nalazila neka blatnjava zelena pasta. Starica je razbila jedno jaje, popila belance i
ubacila umance u smesu. Spustila je posudu pored mangala kako bi se zagrejala i ustremila
se ka policama, vrativi se sa glinenim upom iji je poklopac bio zapeaen voskom.
Nakon kratkotrajne borbe sa poklopcem otvorila je up iz koga je pokuljao grozomoran
vonj: uegao, truo i neopisivo odbojan. Starica je zadovoljno rairila nozdrve, zavukla aku
u up i izvadila pregrt neke tamne raskakane smese. iroko se osmehnula, otkrivi
krezubu vilicu i ispruivi ruku ka meni. Nije bilo anse da joj dopustim da mi prie sa tim
vetijim melemom. Uspanieno sam se pribila uza zid. ,,Ne, promucala sam, odmahujui
glavom. Nemojte, molim vas. Dajte mi samo malo vode. Treba mi samo voda.
Taib joj je preveo moje rei, ali ona nije imala nameru da odustane. Oho, oho,
ponavljala je. Aman, oho. Mahnula je prstom, pokazujui mi da priem, a potom me je sa
iznenaujuom i gotovo brutalnom snagom zgrabila za gleanj i dugim vrstim pokretima
poela da nanosi tu kunu supstancu na moju kou. Kada sam se pomirila sa neminovnou
i kada je moj uas donekle splasnuo, ustanovila sam da je oseaj sasvim prijatan, kao
18

Paljivo, molim vas. to paljivije. (Prim. Prev)

-BU&CW-

90

W&N

duboka temeljita masaa koja isteruje vrelinu iz povreenog zgloba, kanaliui je navie, uz
nogu, gde se postojano rasprila. Moda je ta ena stvarno znala ta radi.
Gleanj mi je naprasno poskoio, kao da ga je drmnula struja. Mogla sam da ga
pomerim! Znai, ipak nije bio slomljen, pomislila sam, preplavljena preporoenom nadom,
mada je avolski boleo. Starica je potom nanela debeo sloj tople zelene paste na moj zglob,
stavila sa strane nekoliko komada trske kako bi ga uvrstila i povezala ga trakama
napravljenim od belog turbana koji nam je Taib ljubazno stavio na raspolaganje. Dve
nedelje, preveo mije on. Dve nedelje ne smete da se oslanjate na nogu. Povredili ste
ligamente, a moda i tetivu, ali su kosti nedirnute."
Bila je to odlina vest u poreenju sa scenariom o izgubljenoj nozi, ali ne tako dobra ako
se imalo u vidu da sam tu dola kako bih se bavila planinarenjem. Nisam uspela da dovrim
ak ni jednu rutu, utueno sam pomislila. A tada sam se naprasno trgla, prisetivi se manira
koje je moja majka tako revnosno pokuavala da mi utuvi u glavu. Tanmirt, Lala Fatma",
rekla sam, zahvalivi se starici. Bilo je to sve to sam do tada uspela da nauim od njihovog
jezika, ali se inilo daje starica bila vie nego zadovoljna. Uputila se ka vreama koje su
stajale pored zida i vratila se nazad sa neim to je imalo tamnu kestenjastocrvenu boju. Na
Taibovim usnama je zaigrao pritajen osmeh, kao kod maioniara koji doputa svojoj
publici da vidi zeca pre nego to taj zec na voleban nain iezne, a lice maioniara se
pretvori u nedokuivu bezizraajnu masku. Zagledala sam se u njega, ali mi je starica ve
neto govorila, otvarajui aku i pruajui mi ono to je drala na dlanu. Voena duboko
ukorenjenom utivou, ispruila sam ruku, ali sam ve narednog trenutka uasnuto
ustuknula.
Skakavci", preveo je Taib, pokuavajui da ostane ozbiljan. Skakavci jedu samo
najprobranije biljke i imaju snane izdrljive noge. Ako ih pojedete, njihova snaga e prei
u va gleanj i pomoi mu da ozdravi."
Neu da jedem skakavce", rekla sam, blago ali odluno odgurnuvi Lala Fatminu ruku.
Ispeeni su bez masnoe i uvaljani u eer. Verujte mi, to je prava poslastica", nastavio
je Taib. Mi ih ovde jedemo umesto bombona. Evo, pokazau vam." Ubacio je jednog
skakavca u usta i zdrobio ga zubima. Uasnuto sam se zapiljila u njega, a onda sam
prasnula u smeh, primetivi kako Taib pravi zgroenu grimasu i kriom izbacuje
polusavakane ostatke na dlan. Dobro, priznajem. Stvarno su odvratni. Nana e biti strano
razoarana, u oboje."
Taibova baba nas je prekorno osmotrila, coknula jezikom i napustila sobu. Nisam je
valjda uvredila? Nisam znala kako da protumaim njenu reakciju. Ipak, nakon par minuta
starica se vratila nazad, nosei neki svetlucavi predmet koji mi je privezala oko lanka.
Baraka", rekla je, kao da sam ak i ja morala da znam ta je ta re znaila. Baraka.
Za dobru sreu", preveo je Taib. Da dri urokljivo oko na odstojanju i da vam povreda
lake zaceli. Poto niste hteli da pojedete skakavce, to e vam pomoi da se oporavite."
Nagnula sam se, zagledavi se u mali komad srebra koji je tankim konim vrpcama bio
privezan za zavoje. Srce mije mahnito poskoilo. Otkopala sam rajsferlus na depu,
izvadila svoju amajliju i ispruila dlan kako bi starica mogla da je vidi. Pogledajte."
Taib i njegova baba su se zaueno zapiljili u ogromnu repliku amajlije koja je bila
privezana za moj gleanj. Razmenili su nekoliko uurbanih usplahirenih reenica, toliko se
pribliivi da su im se glave gotovo dodirivale. Stariina glava je bila prekrivena blistavom
crno-narandastom svilom, a Taibova kratko podiana kosa bila je protkana usamljenim
sedim vlasima. Bio je stariji nego to mi se isprva uinilo.
Sline su, zar ne?" upitala sam, trudei se da zvuim to leernije.
Taib je podigao pogled. Potiu iz razliitih oblasti. Manja amajlija potie iz
Mauritanije, iz postojbine naih predaka. Ova druga je po svoj prilici nastala dalje na jugu.
Oigledno je da su obe tuarekog porekla. Odakle vam ta amajlija?"
Dobila sam je... na poklon."
Toje prilino skup poklon. Ovo je prvoklasan primerak. Da li znate odakle tano
-BU&CW-

91

W&N

potie?"
Mislim da je pronaena pored neke grobnice u pustinji", neodreeno sam rekla, ne
mogavi da se setim imena koje se pominjalo u arheolokim spisima. Pored grobnice ene
ije ime znai ena iz atora, ili tako neto."
Taib se zaprepaeno zagledao u mene. Ne mislite valjda na Tin Hinan?"
im sam zaula to ime neto me je protreslo. Da, to je bilo ime koje se pominjalo u
oevim papirima. Mislim da se tako zvala. Ali to ne mora da znai da je ova amajlija
stvarno povezana sa njom.
Taib je napeto osmotrio amajliju, a onda je sumnjiavo odmahnuo glavom. Ne moe da
bude tako stara. Sigurno je u pitanju puka sluajnost", promrmljao je vie za sebe samog.
Da li biste bili voljni da mi je prodate?"
Da to nije bila neka utiva ifra iza koje se zapravo skrivao zahtev da tu amajliju
poklonim njegovoj porodici u znak zahvalnosti to su me spasili i izleili? Osetila sam kako
me preplavljuje talas iznenadnog iracionalnog besa. ta su ti ljudi uinili za mene, osim to
su me doveli kod te stare vetice koja lei neuke seljake nekim vonjavim lepljivim
melemima? Ta amajlija je pripadala meni. Nije mi bilo ni na kraj pameti da se rastanem od
nje. vrsto sam stegnula prste oko masivnog komada srebra. Nije na prodaju."
Taib je slegao ramenima. ak i da ne uspemo da dokaemo njeno poreklo, ta amajlija bi
mogla da postigne dobru cenu na parikom tritu. Tamo ima mnogo kolekcionara koji
skupljaju takve stvari: to je originalna inadanska rukotvorina, a ne neka moderna
poniklovana kopija."
Osmotrila sam ga ispod oka. Izgleda da dosta znate o tim stvarima."
Mislite, za jednog siromanog i zatucanog Berbera?" Taib se tiho nasmejao. Pravo da
vam kaem, ine ivim ovde. Samo sam doao da posetim svoju sestru Hasnu", objasnio je,
pokazavi glavom na devojku koja se smerno osmehnula, ,,i da se vidim sa Nanom i
ostalom rodbinom. Najvei deo vremena provodim u Parizu, gde trgujem severnoafrikim
antikvitetima."
Tada me je oinula munjevita spoznaja. I osetila sam se kao budala to mi je trebalo
toliko vremena da shvatim ko je taj mukarac roak onog ugostitelja sa kojim sam
prethodne veeri razgovarala o toj amajliji. Ah, tako", promucala sam. Vi ste taj Taib."
Kada je shvatio da ne nameravam da mu pojasnim tu udnu opasku, Taib je nastavio:
Mogu li malo bolje daje pogledam? Rekao bih daje u pitanju zaista fin primerak."
Nevoljno sam pruila ruku kako bih mu dodala amajliju, ali sam tada osetila kako se
neto pomera na njenoj povrini. Okrenula sam je, sloivi utuenu grimasu. Oh, mislim
da je slomljena. Sigurno je naprsla tokom onog pada. Odjednom me je obuzela munina.
Ta amajlija mi je spasla ivot, a ja sam uspela da je slomim.
Taib je radoznalo izvio vrat. Nije slomljena. Pogledajte."
Sredinje ispupenje je bilo izbaeno iz leita. Silina pada ga je pomerila u stranu. Iza
njega je leao drugi nivo, neka tajna komora. Ono to sam unutra ugledala nateralo me je da
potpuno zaboravim na svoju povredu i sve ostalo. U skrivenoj pregradi je bio ugneden
siuan svitak papira ili pergamenta. Ili je to moda bio papirus ili neki drugi materijal na
kome su pisali drevni narodi? Drhtavim prstima sam pokuala da izvuem svitak iz komore,
ali je on tako dugo bio zatvoren unutra da ga je bilo nemogue pomeriti.
Pokuajte vi. Pruila sam amajliju Taibu, ali mu je njegova baba spustila aku na rame
i prozborila nekoliko otrih rei. Primetila sam kako preko njegovog lica prelazi senka
zaprepaenja.
Nana je sujeverna. Kae da je bolje da pustimo mrtve da poivaju."
Mrtve?"
To je samo izreka. Hoe da kae da ne treba da rovarimo po prolosti. Plai se da se
unutra nalazi neka kletva ili loa magija koja bi, ako otvorimo amajliju, mogla da pree na
njenu porodicu."
Odmah sam se setila one sablasne reenice iz oevog pisma. Ne budi usnule zveri. Malo
-BU&CW-

92

W&N

sutra! Odluno sam se uhvatila u kotac sa uzanim otvorom sve dok mi minijaturni svitak
nije pao na dlan. Saekala sam, oekujui da osetim ono udno peckanje kao kada sam prvi
put dodirnuta amajliju, ali nita nisam mogla da registrujem. Nita osim da je papir bio
toliko krt da sam se uplaila da e se raspasti ako pokuam da ga razmotam. Ipak, morala
sam da saznam ta se skrivalo na njemu. Paljivo sam razmotala stari svitak. ta sam
oekivala da pronaem unutra? Neto kao poruku u boci na kojoj je bio ispisan poziv u
pomo? Zbunjeno sam se zagledala u tajanstvene simbole: krug prekrien horizontalnom
linijom, kao oznaka zabranjen pristup"; trougao iz koga je trcala jedna crta, nalik
isputenom kiobranu; ovek od prua, sa podignutim rukama; slovo X sa zatvorenim
vrhom i dnom; oznaka koja je podseala na prevrnuti izletniki sto; dva siuna kruga
postavljena jedan iznad drugog. inilo se da su simboli ispisani uzdu i popreko i da su
promiljeno izukrtani kako bi se uklonila mogunost da ulje/i poput mene proniknu u
njihovu tajnu. Skrenula sam pogled ka Taibu. Znate li ta je ovo? Moete li da protumaite
ove znakove?"
Taib je odmahnuo glavom. To je tifinag, pisani oblik jezika kojim su govorila
pustinjska plemena i koji su prenosile tuareke ene, pripadnice Kel Tamaeka. Ali, ako me
pitate da li mogu da vam kaem ta to znai..." Ponovo je odmahnuo glavom. Moja
porodica ima tuareke korene, ali su oni koji su umeli da itaju tifinag jo odavno pod
zemljom."
Zar ak ni vaa baba ne moe to da protumai?" Primetila sam kako starica izvija vrat,
pokuavajui da vidi ta smo pronali. Oi su joj bile rairene, kao da neto zna, ali je
odluila da to zadri za sebe. Podigla je ruke, kao da je elela da rastera zle uticaje, a potom
se ustremila ka niskim vratima koja su vodila u dvorite. Dok smo je Taib i ja ispraali
nemim pogledom, povila je glavu, provukla se ispod niskog dovratka i nestala sa vidika.

-BU&CW-

93

W&N

15.
Nakon Amastanove strane ispovesti Marijata je poela
da se kloni njegovog drutva. Nije znala ta da mu kae.
Zato nije mogla da pronae prave rei? Zato nije umela
dostojno da odgovori na ogromnu rtvu koju je podneo kada je odluio da joj otkrije ono
to mu je lealo na dui? Kakva je ona pesnikinja bila? I jo gore, kakva je ena bila? Njena
utnja je za Amastana predstavljala udarac koji je njegovu duu ispunio novom agonijom.
Mogla je to da vidi u njegovim oima, u nainu na koji bi skrenuo pogled kada bi se
okrenula ka njemu. Izmeu njih je neprestano lebdela Mantina senka. Marijata je zamiljala
tu devojku, onakvu kakva je sigurno bila, punu ivotne snage i samouverenosti; lepu od
veine drugih, pomalo buntovnu i dovoljno slobodnu da poljubi mladia koji joj se
dopadao; i voljnu da mu pokloni svoje srce uprkos injenici da ga je jedva poznavala. Na
osnovu tih detalja Marijata je shvatila da je Manta uveliko podsea na nju. A zbog toga joj
je bilo jo tee da prie Amastanu. Na neki udan nain, imala je oseaj da bi time poinila
bezonu izdaju prema toj tragino nastradaloj devojci i ljubavi koja ju je vezivala za
Amastana.
Nedelju dana kasnije Amastan je napustio selo sa skupinom lovaca koji su krenuli na
sever kako bi nabavili divlja za Lejlinu i Heduovu svadbenu gozbu. Prvih nekoliko dana
Marijata je oseala olakanje to je bila poteena njegovog prisustva, ali je uskoro poela
toliko da ezne za njim da joj se inilo da e joj se srce pretvoriti u kamen ako se on makar
na trenutak ne pojavi pred njenim oima. Kao da je elela da joj se osveti za tu udnju,
Manta se svake noi uvlaila u njene snove, terajui je da skae iz postelje, oblivena
hladnim znojem. ula je njen bestelesni glas i videla odrubljenu glavu koja se pomerala
sama od sebe, glavu koja se kotrljala ka njenim nogama i otvarala usta u kojima je stajala
okrvavljena amajlija koju je Marijata sada nosila oko svog vrata...
Jednog jutra Rahma je sela pored nje, mesei testo za tagelu.
Izgleda umorno, keri."
Marijata joj je nevoljno priznala da je provela besanu no.
No je bila veoma sparna", natuknula je Rahma, sa poluosmehom koji je ukazivao da je
znala da to nije bio jedini razlog. Kada je ponovo pomenula kako bi njen sin uskoro mogao
da se otisne putem soli, Marijata je ozlojeeno lupila rukama po zameenom testu.
Sumnjam da e tvoj sin ikada vie krenuti sa karavanom."
Rahma je prestala da otire prainu i pesak sa kamene ploe na koju su ene iz plemena
sputale hleb kako bi narastao pre peenja. ta ti je rekao?" upitala je, prostrelivi je
napetim pogledom. Da li ti je ispriao ta se desilo sa Mantom?"
ak i na sam pomen tog imena, Marijati se inilo kao da joj je neko zario no u srce, ah
nita nije odgovorila. Nije bilo na njoj da pria o tome, ak i kada bi imala snage da to
uini.
Moramo da otkrijemo ta se desilo", nastavila je Rahma. Ali samo ti to moe da ga
pita. Amastan nikad nije hteo da mi poveri svoje tajne, ak ni dok je bio mali. Kada je
imao pet godina i kada je dobio no od svog ujaka, sakrio ga je u pesku iza atora, valjda
zato to se plaio da bih mogla da ga pronaem i da mu ga oduzmem. Jednom kada je
povredio koleno igrajui se sa starijim deacima bio je previe ponosan da mi to prizna.
-BU&CW-

94

W&N

Sigurno je mislio da je bolje da mi to preuti kako mu ne bih zabranila da se ponovo igra sa

njima. Punih nedelju dana je skrivao skoruenu krv ispod pantalona, sve dok pamuk nije
srastao sa ranom. Jo uvek ima oiljak od te povrede." Rahmino lice se naprasno rastuilo.
Molim te da mi obea da e otkriti ta se desilo. I zbog tebe i zbog mene."
Marijata ju je radoznalo osmotrila. Zato to trai od mene?"
Zato to sam primetila kako ga gleda." Rahma je odmahnula rukom, stavljajui joj do
znaijja da je izlino da bilo ta porie. Jasno je da ga obe vohmo. Kada se vrati u selo,
uiniu sve to je u mojoj moi da ti pomognem, a ti e uiniti sve to je u tvojoj moi da
pomogne meni. Moramo da udruimo snage kako bi Amastan dobio ono to mu je
potrebno.
A ta mu je to potrebno?"
Rahma ju je pogledala ispod oka. Da ostane ovde sa nama i da zasnuje vlastitu
porodicu. To e mu pruiti nadu i nadahnuti ga snagom da iznova sagradi svoj svet.
Sumnjam da je kadar da to uini, obazrivo je odgovorila Marijata. tavie, sigurna
sam da on to nee moi da uradi, ni sa mnom ni sa nekom drugom devojkom."
Onda nam samo preostaje da stvari usmerimo u pravcu koji e ga primorati da to uini,
rekla je Rahma, odluno stisnuvi usne.
Gosti su poeli da pristiu na svadbu iz okolnih sela, pa ak i iz udaljenih mesta kao to
su Tafadek i Iferuan: tetke i roaci, braa i ujaci i stari prijatelji. Plemenske zalihe bile su
briljivo teene i rasporeivane kako bi svatovi bili propisno doekani. Bilo je zaklano
nekoliko dragocenih koza i kokoi ije je meso bilo namenjeno mlaim gostima, jer su
stariji ljudi odbijali da ga jedu, smatrajui ga tabuom. Kao jedan od specijaliteta bilo je
spremljeno jelo od prenih skakavaca uvaljanih u eer. To je bila naroita poslastica meu
stanovnicima pustinje.
Nakon nekoliko dana lovci su se vratili nazad, nosei mnotvo zeeva i pegavih divljih
ptica koje su ivele u brdima, kao i dve gazele koje su ulovili na visoravni iznad sela. Stari
ovan, na ijem je uhu ve bio utisnut ig koji je ukazivao da je ta ivotinja trebalo da bude
zaklana za gozbu ukoliko se lovci vrate praznih aka, bio je privremeno poteen tragine
sudbine. Mukarci iz sela zbijah su ale na taj raun, a jedan od njih je okaio konu
amajliju oko ovnovog vrata kako bi ga blagoslovio barakom. Svi u selu su u dobrom
raspoloenju iekivali predstojeu svadbu. To jest svi izuzev Rahme i Marijate, koje su
bile zabrinute jer se Amastan nije vratio sa ostalim lovcima. Mukarci koji su bili sa njim
obavestili su ih da je Amastan nastavio svojim putem, ali nisu znali da im kau kuda je
otiao.
Marijata je svojski pokuavala da se posveti pripremama za svadbeno slavlje, ali su joj
misli i srce bili na drugoj strani. Jutro je provela pravei hleb za hlebom: lupkajui testo,
ostavljajui ga da odstoji na zagrejanim kamenim ploama, darajui vatre dok se ar ne bi
usijao, sklanjajui eravicu u stranu i stavljajui testo u vreli pesak i potom ga zagrui
tinjajuim umurom, povremeno okreui lepinje kako bi testo bilo ravnomereno peeno.
Bio je to proces koji je zahtevao veliku koncentraciju, ali Marijata nije izneverila ukazano
poverenje. Mada je Amastanov nestanak ostavio neispunjivu prazninu u njenoj dui, tako
revnosno je pristupila pravljenju hleba da je dobila pohvale ak i od smeuranih starica koje
su ve pola veka pripremale svadbene lepinje.
U popodnevnim asovima, kada je postalo previe vrelo da bi spremale hranu i da bi se
vrzmale pod goruim suncem, ene su se povukle u atore. Neke su iskoristile predah da
malo odspavaju dok su druge poele da raspredaju abrove, da odabiraju odeu i nakit koje
e nositi na svetkovini i da ukraavaju svoju kou kolom i kanom. Mukarci su se za to
vreme smestili pod senovitim kronjama na drugoj strani logora.
Dok je Nofa na Lejlinim akama i stopalima pastom od kane iscrtavala kitnjaste are,
ushiena nevesta je zamolila Marijatu da joj uplete kosu na hogarski nain zato to je znala
-BU&CW-

95

W&N

da e takva frizura enama iz plemena Kel Tegart delovati otmeno i neobino. Sati su
prolazili u usporenoj prijatnoj izmaglici ispunjenoj svadbenim pripremama i eretanjem.
Kada su videle krajnji rezultat Marijatinog truda, sve neudate devojke poele su da je
preklinju da i njima napravi slinu frizuru, ali je ona neumoljivo odmahnula rukom. Samo
nevesta moe da ima takvu frizuru. Ona mora da se osea posebno, a to e biti nemogue
ako sve budete isto izgledale." Meutim, devojke su delovale tako razoarano da je na kraju
ipak popustila, pristavi da onim najmlaim takoe uplete kosu, ali na drugaiji nain. Prsti
su poeli da je bole jo pre nego to je stigla do kraja reda, gde je zatekla malog Idrisa,
etvorogodinjeg dekia koji je bio vrst reen da ne propusti ni deli uzbuenja u kome je
uestvovala njegova starija sestra. Hou i ja, odluno je rekao. Hou da i meni uplete
kosu."
Uprkos umoru i patnji koja joj je morila duu, Marijata je morala da se osmehne. Poput
svih maliana u plemenu, Idris je imao deaku pletenicu koja se sputala sa vrha obrijane
glave. Ali, Idrise", rekla je, uhvativi ga za pletenicu, ako ti upletem kosu tako da bude
priljubljena uz glavu kao kod tvoje sestre, kako e te aneli uhvatiti
Deak se nakratko zamislio, a onda je na njegovom licu zaigrao prepreden osmeh.
Upleti mi kosu tako da bude ista kao kod Tariat, a ja ti obeavam da u paziti da ne
padnem. Sutra moe da mi vrati staru pletenicu."
Sve devojke su prasnule u smeh. Ovaj malia e sigurno postati trgovac."
Da, ve ima dara za cenkanje", sloila se Marijata. Ali zna, Idrise, ako ti upletem
kosu kao Tariatinu, izgledae kao neka devojica i ostali deaci e ti se smejati zbog
toga."
Idris se ponovo zamislio, razmatrajui tu opasku. Neu da izgledam kao devojica",
izjavio je. Ve sledeeg trenutka je zaboravio na svoj zahtev, skoio na noge i pojurio ka
oboru za koze gde su ostali deaci dizali veselu larmu, igrajui se sa psima.
Marijata se jo uvek smekala kada je napustila ator i krenula preko logora, sve dok nije
osetila da je neko posmatra. Polako se okrenula. Iza nje su se nalazili enski atori iz kojih
se i dalje orio veseli smeh. ene su bile toliko zauzete svojim srenim zaduenjima da
uopte nisu obraale panju na nju. Sa desne strane su se nalazili obori za stoku i
razdragana deca zaokupljena igrom, a sa leve se uzdizao umarak maslinovih stabala.
Ispred se nalazio muki deo logora, gde su mukarci iz plemena pili aj, puili i razgovarali.
Niko nije gledao u njenom pravcu. Ponovo je osetila kako joj koa bridi, to ju je nateralo
da se okrene ka maslinjaku. A tada su njene oi, lagano i obazrivo kao da su tumaile neki
izgubljeni jezik, poele da razluuju nepominu visoku siluetu u tamnoj odori koja je stajala
u senci srebrnastozelenog lia. Puls joj se naglo ubrzao. ak i sa takve udaljenosti mogla je
da prepozna Amastana. Zato je samo stajao i zurio u nju? Svud oko njih je odjekivao
ushieni amor svadbenih priprema. Ljudi su se smejali i pevali, nosei lonce, posue,
hranu, ilime i bubnjeve, i hitajui ka mestu gde e biti odrana proslava. A Amastan je
delovao kao tuinac koji je sve to posmatrao sa strane, kao usamljena taka koja nepomino
stoji usred tog vrtloga sree i uurbanosti. Marijata je osetila kako njeno srce kree ka
njemu, kao da su povezani nekom nevidljivom niti. Moram da odem do njega, pomislila je.
Moram da razgovaram sa njim, da zacelim taj jaz koji se ispreio izmeu nas. Moram to da
uinim jo ovog dana. Telo joj je zadrhtalo dok joj je um teturao po rubu odluke. A tada je
neko iskoraio pred nju. Bila je to Tana. Ruke su joj bile zamazane krvlju zaklanih
ivotinja.
Ne radi to", rekla je, prostrelivi je prodornim pogledom.
ta da ne radim?
Nemoj da ide kod njega. Ostavi ga na miru.
Nisam ni nameravala da idem, usplahireno je odgovorila Marijata. Kako je enad
mogla da joj proita misli? Ruka joj je instinktivno krenula ka amajliji koju je nosila ispod
odore.
Ali Taninim pronicljivim oima nita nije moglo da promakne. Vidim daje ve
-BU&CW-

96

W&N

prekasno. U svakom sluaju, taj talisman ti nee pomoi, a ja sam poslednja osoba od koje
treba da zazire. Jo jednom ti kaem: ne idi kod njega. Zato to iz toga ne moe da
proistekne nita dobro.
Ne znam na ta misli. Samo sam htela da pomognem Lejli da odabere nakit."
Lejla ima sestre. One e joj pomoi oko toga."
Zato tako razgovara sa mnom? Kao da sam neki uljez, tuinka kojoj ovde nije
mesto?"
Tanin pogled je bio mraan i neproziran, ba kao i tajne su se skrivale iza njega. Videla
sam smrt u drobi zaklanog brava i odmah sam krenula da te upozorim. Mora odmah da
ode. Moe da uzme moju mulu."
Marijata se okirano zagledala u nju. Molim? iju si smrt videla?"
Ali je enad ve odlazila.
Gde treba da idem?" doviknula je Marijata iza njenih lea, ali joj enad nije odgovorila.
Postalo joj je veoma vrue, a onda veoma hladno. Sve do tada Tanu je smatrala
prijateljicom, jo jednom tuinkom koja je pronala utoite u tom plemenu. Pa
ipak, enadine oi tog dana nisu zraile prijateljstvom, ba kao ni njene uznemiravajue rei,
mada joj je velikoduno ponudila svoju mulu. Zar je tako arko elela da Marijata napusti
pleme? Da li je stvarno videla smrt u ivotinjskoj utrobi? I da li je to bila njena smrt? Tada
joj je kroz glavu prola druga pomisao, koja je bila jo stranija od prethodne. Moda je
Tana videla Amastanovu smrt i moda je ona, Marijata, bila uzrok tome pa je zato morala
da napusti selo? Tokom vieasovne svadbene gozbe, tokom dugih sati ispunjenih veselom
muzikom i plesom, tokom ritualne otmice neveste i uzbuenja koje je zavladalo kada su se
mladenci zatvorili u Lejlin nov ator, enadine rei su neprestano odzvanjale u Marijatinim
mislima, ispredajui paukovu mreu u kojoj se njena dua koprcala poput ulovljene muve.
Kada je sunce zalo, nikako nije mogla da se ogreje. Nastavila je da drhti ak i kada je sela
pored vatre, a srce joj je obuzela takva pusto da nije mogla da se pridrui pesmi, iako je
obino volela da peva. Dok je plesala, njen ritam je bio u neskladu sa ritmom ostalih
devojaka. Njeni pokreti su pratili odjek bubnjeva koji je dopirao iz velike daljine, dobujui
u nekom sporijem postojanijem ritmu. Stihovi nisu klizili sa njenih usana onako teno i
glatko kao na ranijim pesnikim nadmetanjima. Nije mogla da pronae put u tom lavirintu
rei, zaboravljala je smernice koje je trebalo da prati, jezik joj je postao svezan u vor. U
jednom trenutku je primetila kako Jehali i Nofa razmenjuju kradomian pogled, pogled pun
oajanja i ozlojeenosti. ta se to veeras deava sa Marijatom? Nita ne moe da uradi
kako valja. Zbog nje svi delujemo glupavo! ak ju je i Amastan zaueno posmatrao. Iza
proreza na njegovom velu je primetila da mu je elo bilo naborano. Na kraju, kada vie nije
mogla da izdri, neopaeno je napustila plemenski skup. Iz atora je uzela ono malo
imovine koju je donela sa sobom, meinu sa vodom zbog ijeg nestanka joj niko nee
zameriti i neto hleba koji je ispekla tog dana. Potom je, kao u nekom transu, napustila
logor i krenula ka enadinoj kovanici i malom oboru u kome je Tana uvala svoju mulu,
sve dok se nije obrela pred stubom za koji je ivotinja bila privezana. Zagledala se u mulu i
njene oi su zasvetlucale u pomrini, ravnoduno joj uzvrativi pogled. Jo uvek smo
ovde, i ti i ja, proaptala je Marijata. Ali ko zna gde emo uskoro biti?
Naravno, mula nije imala odgovor na to pitanje, ali se vazduh iza Marijatinih lea
zamrekao i neki duboki prigueni glas je rekao: Gde god namerava da krene, ja u te
odvesti tamo." Kada se okrenula, ugledala je Amastana obuenog u odoru boje indiga koja
se stapala sa nonom tminom.
Da li i ti eli da odem?
Otkud ti to? Naravno da ne elim."
Iako sam bila onako okrutna prema tebi?"
Amastan nita nije odgovorio, ali joj se uinilo da je u njegovim oima nazrela plamiak
osmeha. Noni insekti su tiho brujali, a ljubavni zov kreketavih aba podrhtavao je na
povetarcu koji je duvao sa obale reke. Okrutnost i dobrota", konano je prozborio
-BU&CW-

97

W&N

Amastan. Dobrota i okrutnost. Ko moe da razlui granicu izmeu njih? Ako ih hitne u
vazduh, ustanovie da su to samo dve strane istog novia."
Marijatino elo se namrtilo. Sigurno si primetio da se veeras dobro ne snalazim u
igrama rei. I da nisam raspoloena da me neko zadirkuje kao da sam dete." Podigla je
kotarice koje su leale na zemlji, stavila ih na mulina lea i ubacila svoju oskudnu imovinu
u njih. Potom se, ispustivi priguen uzdah, ponovo okrenula ka Amastanu. Poto u
uskoro otii, mislim da je najbolje da ti kaem istinu. Kada sam prvi put dola ovde, to sam
uinila da bih pomogla mukarcu za koga su svi verovali da je izgubio razum, da su ga
zaposeli denuni i da je, pod uticajem zlih duhova, najverovatnije ubio svoju draganu.
Tvoja majka je prela Tamesnu da bi me pronala, uverena da sam ja, zbog svog plemenitog
porekla, mogla da ti pomognem. Ali se ubrzo ispostavilo da u meni uopte nema magije i da
sam nemona da bilo ta uinim za tebe. Tana je bila ta koja te je oslobodila duhova, a ne
ja. I uinila je to zbog mene, a ne zbog tebe. Zato to... vidi... ne znam kako to da ti
kaem..." Nakratko je zautala, preavi akom preko lica. Kada je nastavila, glas joj je bio
na rubu apata. Zato to se nije saalila na tebe ve na mene." Bojaljivo je skrenula
pogled kako bi proverila njegovu reakciju, ali se inilo da on uopte nije razumeo o emu je
govorila. A onda si mi ispriao pravu istinu o onome to se desilo... to se desilo Manti.
Otvorio si mi svoje srce, a ta sam ja uinila? Umesto da pokaem saoseanje koje ovek
proavi kroz takav uas nesumnjivo zasluuje, ja sam pobegla glavom bez obzira, kao dete
koje se uplailo prie o udovitu! Ti si tako dugo nosio u sebi ta strana seanja, a ja sam...
ja sam ti okrenula lea i pobegla. I sada se stidim zbog toga. Moda nisam ba toliko
odrasla kao to sam mislila, ali ak i da je tako, ne treba da me zadirkuje kao da sam dete."
Veruj mi da ti u mojim oima uopte ne deluje kao dete", ozbiljno je prozborio
Amastan. Zato to dete ne bi moglo da unese takav nemir u moju duu."
Ja tebe ispunjavam nemirom?"
Bio sam siguran u svojoj tmini, sakriven od svega i svakoga. Tamo niko nije mogao da
me dodirne. Moji demoni su predstavljali moj tit od sveta. A onda si dola ti i probila taj
tit svojim blistavim oima i svojim gorljivim stihovima. Tana je moda odagnala moje
demone, Marijata, ali si ti otvorila vrata kroz koje su oni izali. Tvoja milost me je probola
poput maa, ali me je tvoja utnja ispunila pukim uasom. Kada si odbila da razgovara sa
mnom, pa ak i da me udostoji makar jednim pogledom, uinilo mi se da se nada mnom
ponovo sputa no koja e me progutati. Mislio sam da za mene vie nema nade. I zato sam
onog dana krenuo sa lovcima. Hteo sam da odem to dalje od tebe, to dalje od svog
plemena, to dalje od svega. Potom sam napustio lovce i nastavio svojim putem, potpuno
sam. Dugo sam hodao, bez hrane i vode, a onda sam se konano spustio na zemlju, reen da
tu saekam smrt. Ali dok sam tako sedeo i ekao, primetio sam da se svet oko mene i dalje
kree svojim tokom, kao da sam potpuno beznaajan u njemu, kao da nisam nita vaniji od
obinog tapa ili kamena. Pustinjske veverice su trkarale naokolo, zakopavajui
prikupljene orahe i zalivajui ih mokraom kako bi oznaile svoja skrovita. Uopte se nisu
obazirale na moje prisustvo, kao da sam bio samo neiva prepreka koja im se ispreila na
putu. Jedan guter je projurio pored mene na noicama koje su se pokretale tako brzo da su
jedva dodirivale usijano tlo. Spazio sam ga samo trenutak pre nego to je jedna guja
iskoila iz kamenjara i zgrabila ga svojim eljustima. Kada se spustila no, legao sam na
lea i zagledao se u zvezde koje su jezdile iznad moje glave. Posmatrao sam kako Goni
svojim trokrakim tapom tera sazvea preko neba i uinilo mi se da sam istovremeno bio
jednako velianstven i jednako siuan poput tih treperavih zrnaca ivota. I tada sam
shvatio da verovatno nita nisam mogao da uinim da spasem Mantu, da nije bilo te magije
koja je moju voljenu mogla da potedi smrti, da je ustrojstvo vaseljene previe veliko i
nepojmljivo da bi jedno ljudsko bie moglo da ga preuredi, da svet duhova i magije i
kletava moda uopte ne postoji i da je to samo iluzija koju su ljudi stvorili iz pukog straha,
zato to ne mogu da prihvate surovu istinu: da nas smrt i opasnost neprestano vrebaju sa
svih strana i da ne moemo da uinimo ama ba nita to bi ih odvratilo. Da je ivot teak i
-BU&CW-

98

W&N

kratak i surov, ali da zvezde, ti siuni dragulji koji blistaju u tmini, veno opstaju, kreui
se svojim zacrtanim putanjama. I da moda ba one predstavljaju nae konano odredite,
mesto gde odlazimo kada se sve svri. Moe li da poveruje u to, Marijata? Da li nakon
smrti postajemo zvezde, male svetlucave takice na nemilosrdnom moru crnila? Ili naprosto
odlazimo pod zemlju da tamo istrulimo?"
Marijata se utueno zapiljila u njega, ne znajui ta da mu odgovori. Na trenutak joj se
uinilo da se njegov um usmerio ka njoj, ka stvarima srca koje su jedan mukarac i jedna
ena mogli da shvate i da podele, ali su njegove misli tada skrenule u neoekivanom
pravcu, ka opasnom ivom pesku. Ona je bila odgajana tako da veruje u duhove
u denune u svim njihovim mnotvenim oblicima. Priati o njima bilo je isto to i prizivati
ih da se pojave u svoj svojoj silini, a u to doba noi se sigurno nee pojaviti dobri denuni
ve Kel Asufi, Narod divljine, oni koji zavode umove ivih i teraju ih da okrenu lea
svojim porodicama i bezbednosti logorskih vatri i da postanu poput akala i leinara koji
haraju po divljini; afriti i demoni, duhovi noi; guli, osvetniki duhovi nesrenika koje je
zadesila neka nepravda ili prokletstvo, koji lebde nad mestima preuranjene ili nasilne smrti,
udei da tuom agonijom utae vlastiti bol; karini, lini demoni koji su u svakom trenutku
spremni da apuu opake elje prijemivom umu i da ak i najvrliju duu odvedu na
stranputicu. Zato ju je Amastan uvukao u te prie o zvezdama i smrti? I odakle su one
mogle da poteknu? Njena baka ju je uputila u kosmologiju njihovog sveta, zaodevajui
svaki detalj priama i poezijom iz vremena svojih predaka, priama koje su njoj ostavile u
naslee prethodne generacije. Marijata je znala da su nemirni duhovi pokojnika hodili
zemljom; da je telo moralo da bude sahranjeno neposredno nakon smrti, nedirnuto i sa
licem okrenutim ka istoku; i da je preko groba moralo da se postavi sedam pljosnatih
kamenova kako bi dua ostala na pravom mestu i da se preko poredaju trnovite grane kako
divlje zveri ne bi mogle da rastrgnu meso. Telo e sigurno istruliti pod zemljom: ljudima
koji su neprestano bili okrueni smru smru koza i pasa, kamila i malih beba bilo je
nemogue da poreknu tu injenicu. Ali je ivot duha predstavljao sasvim drugu stvar.
Sledbenici nove vere su govorili o nekom maglovitom nebu za due odabranih, ali su ljudi
poput njene babe, poput Rahme i ostalih koji su odbacivali poziv islama, zadrali mraniji i
elementarniji pogled na svet. Ipak, niko od njih nikada nije govorio o duhovima meu
zvezdama. Mahnita ideja o mrtvima koji lebde nad njenom glavom na beskrajnom
nebeskom svodu istovremeno joj je delovala teskobno i revolucionarno. Mogla je da oseti
kako se njen um buni dok je potajno razmatrala tu mogunost. Prekorno je odmahnula
glavom. Po noi ne treba priati o takvim stvarima. To privlai neeljenu panju."
Diskretno je dodirnula amajliju koju je nosila oko vrata.
Amastan se osmehnuo u pomrini. I dalje nosi moju amajliju."
Nosim je jo od onog dana kada smo je Tana i ja uzele od tebe."
Nekad sam verovao da se u njoj skrivaju sva zla ovog sveta." Amastan je zakoraio ka
njoj, uhvatio vrpcu sa nanizanim svetlucavim kuglicama i izvukao amajliju ispod odore.
Ali sada, dok je posmatram na tebi, znam da to ne moe da bude istina. Srce mi zaigra od
radosti kad vidim da je ti nosi, Marijata." Pogled mu je bio gorljiv i postojan. Manta je
bila prva devojka koja mi je dotakla srce. Mislio sam da vie nijedna to nee uspeti da
uini."
A sada?" upitala je Marijata. Glas joj je bio drhtav, a oi pune nezatomljive udnje.
Amastan je utonuo u tako dugu utnju da je pomislila da je sebi dopustila preveliku
slobodu, da je prekoraila granicu potovanja. Tada joj je podigao ruku, lagano je okrenuo i
zagledao se u njen dlan. Tako mala aka", rekao je, prislonivi je na usne.
Osetila je kako toplina njegovih usana prolazi kroz mekani veo i dodiruje joj kou. Bila
je tako zateena da je pomislila da e je kolena izdati.
Poi sa mnom", tiho je prozborio Amastan, stegnuvi joj aku i povevi je ka reci.

-BU&CW-

99

W&N

16.
Prodoran deji vrisak prenuo me je iz prijatnog dremea. Bunovno sam se okrenula i

ugledala plavokosog maliana koji je leao na stazi udarajui pesnicama u beton, lica
zajapurenog od besa. Njegova majka, koja je imala plavu kosu kao i deak, ozlojeeno je
prela preko hotelske terase, probijajui se izmeu ume ukrasnih biljaka, i podigla ga u
naruje.
Iza njihovih lea, u dolini Amelne, nazirali su se trei vrhovi koji su blistah na suncu.
Kameni lav je bio nepomian i spokojan, kao da je i sam zadremao na vrelini.
Toliko mu je dosadno da ne zna ta e sa sobom. Uopte mi nije jasno otkud ti ideja da
nas dovue ovde. ime dete moe da se zanima na ovakvom mestu? doviknula je plavua
svom muu, proelavom mukarcu koji je sedeo par metara dalje, sa moje desne strane,
piljei u mape rairene preko stola. Potom se ustremila ka njemu i bez trunke
ceremonijalnosti unula mu rasplakano dete u krilo. Mukarac je zbunjeno pogledao
maliana, kao da uopte ne zna ko je to kmezavo stvorenje. Pruio je ruku preko stola,
dohvatio jedan kolai od badema sa posluavnika i gurnuo ga u deakova usta. Malian je,
zateen njegovom reakcijom, naglo prestao da plae.
Mada mi nije bilo ba drago da to priznam, i ja sam se oseala kao taj malian. Daje
meni takva scena mogla da pomogne da dam oduka svojoj zlovolji, bez razmiljanja bih je
priredila. Ali u blizini nije bilo nikog ko bi me uzeo u naruje, obrisao mi prainu sa tura i
zapuio mi usta kolaiem od badema. Najvie to sam mogla da uinim bilo je da sama
sebi zapuim usta jer sam neto ranije naruila aj od nane i propratni dezert, ali sam
umesto da prionem na posluenje utonula u san. Konobar koji je bio zaduen za taj rejon
oigledno je bio previe ljubazan da bi me probudio. Nasula sam aj, ali je on ve postao
mlak i narandast jer je lie predugo stajalo u vodi, a kada sam ga okusila, bio je gorak kao
pelin.
Provela sam tri dana svog dragocenog godinjeg odmora zatoena u tom hotelu u
Tafrautu, razvlaei se po svojoj sobi i terasi i odmarajui svoj ubogi povreeni gleanj dok
su se ostali preputali avanturistikom zovu. Nakon to me je Taib izbavio sa one litice i
vratio me u hotel, Iv je itav prvi dan provela sa mnom, ali mi je breme krivice zbog dosade
koju je ona revnosno pokuavala da prikrije padalo jo tee nego da sama podnosim usud
koji me je zadesio. Na kraju vie nisam mogla da izdrim pa sam je nagovorila da se
pridrui Majlsu i Dezu.
Drugog dana sam gotovo uivala u spoznaji da imam toliko vremena samo za sebe, da
nita ne moram da radim i da nikud ne moram da idem. Dokono sam se bakarila na terasi,
okreui lice ka suncu poput cveta koji ezne za toplotom i oseajui kako se moji zgreni
nervi polako olabavljuju i kako razvezujem unutranje vorove koji su me tako dugo uljali.
Posmatrala sam impresivan pejza, zadivljena injenicom da sam se po prvi put obrela na
kontinentu na kome je nastao svekoliki ljudski ivot. Dok sam arala pogledom po
ogromnim nepromenljivim liticama od kvarcita, po tiskajuim crvenonarandastim
-BU&CW-

100

W&N

granitnim vrletima i blistavim mrljama zelenila u oazi koja je leala u podnoju, lako sam
mogla da zamislim ivot koji je tu bujao jo od pradavnih vremena: beskrajnu povorku ljudi
i ivotinja koji su putovali preko prokrenih staza nosei svoju robu i trampei svoju letinu i
rukotvorine za stvari koje sami nisu mogli da naprave ili uzgaje. Dok sam posmatrala
lokalne itelje kako usporenim tempom obavljaju svoje svakodnevne dunosti obueni u
tradicionalne nonje svi su imali duge odore i obavezne marame i turbane koje su ljudi iz
tih krajeva ve vekovima nosili nisam se oseala samo kao turista ve i kao putnik kroz
vreme, kao ena koja nije prevalila samo hiljadu kilometara ve i nekoliko milenijuma.
Meutim, ak i ta blaena oputenost protkana dubokoumnim razmiljanjem ubrzo mi je
dosadila, tako da sam ve poela da se kajem to sam bila onako osorna prema Taibu kada
me je dopratio do hotela nakon to mi je njegova baba svojim uvrnutim magijskim
metodima iscelila povreeni gleanj. U stvari, Taib me nije dopratio do hotela ve me je
bukvalno uneo unutra, podigavi me sa magarevih lea i ponevi me pravo ka hotelskom
predvorju, poput mladoenje koji prenosi ( svoju nevestu preko praga. Uznemirena tim
gestom preterane prisnosti, reagovala sam tako grubo i neutivo da sam se praktino otrgla
iz njegovog naruja, ne elei da mukarac strogog lica koji je deurao na recepciji taj
prizor protumai kao neto lascivno ili nedozvoljeno.
Ako eli, sutra ili prekosutra mogu kolima da doem po tebe i da te povedem u
obilazak", velikoduno je ponudio Taib. Umesto da oberuke prihvatim njegov predlog,
odgovorila sam mu snebivljivom grimasom i sada sam se kajala zbog toga.
Pogledala sam na sat. Bilo je tek neto posle tri. Neverovatno je koI liko sporo sati
prolaze kada ne moe da ih utroi na neto korisno. Ponovo sam dohvatila svoj temeljno
prelistan turistiki prirunik, uzalud se nadajui da u pronai neko tajno poglavlje koje jo
nisam proitala, ali su sve stranice ve bile pomno prevakane. U meuvremenu sam
proitala i jedinu knjigu koju sam ponela sa sobom, biografiju Gertrude Bel, tako da sam iz
pukog oajanja poela da vrljam po Ivinom prtljagu, gde sam pronala samo jedan enski
roman koji ve nakon dve stranice triavog razglabanja o cipelama i frajerima vie nije
mogao da mi zadri panju. Sve do tada moja zahtevna karijera me je drala : u neprestanoj
pripravnosti, stiskajui me poput ica na korsetu. Kada bih imala slobodan dan, tu upljinu
sam popunjavala pentranjem po liticama, hobijem koji je imao vlastito ustrojstvo i rutinu. A
poto sam ostala bez oba ventila, naprosto nisam znala ta u sa sobom. Pretvoj rila sam se
u potpuno izgubljeno stvorenje, bezlino i bezoblino poput meduze. Mrzela sam to sam
bila tako bespomona, totalno liena bilo kakvih unutranjih resursa. Zar sam se zaista
pretvorila u robota koji je u toj meri bio isprogramiran tupim ponavljajuim zahtevima
moderne zapadnjake radne etike da nisam mogla da pronaem bilo koji drugi nain da
sebe zabavim u trenucima kada sam nakratko moj rala da pritisnem konicu zbog iaenog
glenja? Kako su drugi ljudi uspevali da se izbore s tim, ljudi koji su se u suoavali sa
daleko stranijim stvarima?
Besna na samu sebe, odluila sam da se spustim do grada, koliko god me to kotalo.
Mogla bih da posetim juvelirske radnje koje je pomenula supruga onog ugostitelja i da se
raspitam za svoju amajliju. Poto sam pristojno vladala francuskim, usput sam mogla da
saznam neto o toj oblasti, njenoj kulturi i obiajima. A ako nisam bila raspoloena za
priu, mogla sam da provedem dan tumarajui meu tezgama na malom suku koji sam
spazila dok smo kupovali zalihe za jednodnevni planinarski pohod na Lavlju glavu. Ko zna
kakve sam jo bizarne detalje mogla da otkrijem na mestu gde su ljudi uivali u tako
uvrnutim stvarima kao to je konzumiranje prenih skakavaca?
Naoruana tim provizornim planovima, bila sam spremna da stupim u akciju. Pre nego
to sam stigla da se predomislim bacila sam dvadeset dirhama na posluavnik, nabila
turistiki prirunik u tanu i ,polako se pridigla sa stolice, balansirajui na zdravoj nozi.
Obazrivo sam spustila povreeno stopalo na zemlju i probala da se oslonim na njega. Isuse!
Struja uzavrelog bola mi je krenula uz nogu, nateravi me da zasopem. Zgrabila sam ivicu
stola, ekajui da bol proe, i on je ubrzo stvarno poeo da jenjava. Ali kada sam protegla
-BU&CW-

101

W&N

none prste kako bih napravila korak, jo jedan blai talas bola mi je prostrujao kroz list.
Jao! Ako budem provela jo samo jedan dan, jo samo jedan sat, u tom vrajem hotelu...
Napravila sam prvi a potom i drugi korak.
Mademoiselle? prozborio je neko iza mojih lea.
Prenuta tim glasom, naglo sam se okrenula, izgubila ravnoteu i sruila se na pod kao
vrea, tresnuvi lankom o metalnu nogaru stolice i pavi licem na kameni pod. Kroz telo
mi je sevnula tako nepodnoljiva plima bola da sam se iz prividno civilizovanog ljudskog
bia transformisala u nevaspitano derite uasno poganog jezika. Sranje! Otkud ti samo
ideja da mi se tako prikrade i da me istera iz pameti?! Isuse! Sad sam zaista sjebala
prokleti zglob! Svemogui Isuse! Samo mi je jo to trebalo!" Nastavila sam u tom stilu,
penei i pratei i ubacujui jo sonih psovki na svom gortakom engleskom sve dok iz
sebe nisam izbacila poslednje atome besa i bola. A dok sam to radila, jedan majuni deli
mog bia me je, poput nekog demonia koji mi je uao na ramenu i aputao mi na uho,
podseao kako sam u tom gradu videla mukarca bez nogu koji se odbijao ukljevima o
zemlju vozei se na malim drvenim kolicima i alei se sa decom koja su trkarala pored
njega; i staricu sa takvim deformitetom kime daje bila praktino presavijena napola, sa
licem podignutim navie pod nekim neverovatnim uglom i osmehom kojim je pozdravljala
sve koji su promicali pored nje, elei im dobar dan i prizivajui baraku na njih; i uasno
mravog deaka koji je nasred ulice pao sa magarca, i to pravo na glavu, da bi samo
trenutak kasnije poput federa skoio na noge, obrisao prainu sa svoje odore i prasnuo u
smeh, pokuavajui da time zabauri injenicu da su mu se svi smejali zbog te egzibicije i
da je bio vraki ugruvan.
A ja sam sada pravila scenu zbog tako triave stvari kao to je iaen zglob, kako bi to
formulisala moja majka. Ne pravi scenu, Izi, stalno mi je govorila, kao da je to bio najgori
zloin na ovom svetu. Podigla sam pogled, ustanovivi da je ak i onaj plavokosi klinac
otvorenih usta pi; ljio u mene. Ba tako, mome", razjareno sam pomislila, leei u tom
poniavajuem poloaju na hotelskoj terasi. Dobro me osmotri. Kao to vidi, sinko, i mi
odrasli ponekad umemo da napravimo urnebesnu scenu. Zato ne bi nauio nekoliko dobrih
anglosaksonskih fraza kojima e jo vie iznenaditi svoje utogljene roditelje?"
Tada me je neko uhvatio ispod pazuha i podigao me uvis, smestivi me na stolicu.
Osetila sam uurbano komeanje i zaula bujicu nerazumljivih berberskih rei, a onda je
jedan kelner pritrao sa bokalom vode i malim belim pekirom, a neko je poeo da mi brie
lice i da mrmlja na utenom francuskom: Samo si izgubila ravnoteu. Nita strano."
Gurnula sam pekir sa lica, razjarena injenicom da se neko drznuo da okupira moj lini
prostor. Ostavi me na miru!"
Oprosti, ali samo pokuavam da pomognem." Naravno, to je bio Taib. Na glavi je nosio
propisno obmotan turban, a njegovo koato lice je bilo mrko od usredsreenosti.
Izvini", rekla sam, postiena to sam prenaglila sa reakcijom. Samo mi je dojadilo da
zavisim od tue pomoi."
Mislio sam da bi moda elela da poe sa mnom do jednog sela u brdima. Tamo ivi
jedna starica koja bi mogla da ti protumai ta pie na onom svitku koji si pronala u
amajliji."
Zbunjeno sam se zapiljila u njega. Ozbiljno?" upitala sam, rastrzana izmeu znatielje i
obazrivosti. Da li bi smela da verujem mukarcu koga sam tek nedavno upoznala? tavie,
sme li da veruje bilo kom mukarcu? dodao je neki fantomski glas u mojoj glavi. Polako
sam udahnula, duboko i metaforiki, unuvi tu nedostojnu misao u stranu. Pa, dobro..."
Znai, dosadilo ti je da se bakari na suncu?
Osmehnula sam se, spremna da potpiem kapitulaciju. Izgleda da je tako.
Taib se spustio na susednu stolicu i prostreho me svojim prodornim oima. Evropljani
nisu navikli da sede i da nita ne rade. Tiho se nasmejao. Za razliku od vas, mi Marokanci
moemo danima da lenarimo. Kada sam u Parizu, samo radim, radim, radim: po itav dan,
a ponekad i po itavu no. Ali kada doem ovde, rairio je ruke, pokazavi na grad i
-BU&CW-

102

W&N

velianstvena brda, ponovo mogu da budem ono to stvarno jesam. Odmah nagazim na
konicu i usporim. Kasno ustajem i natenane dorukujem, a onda zauzmem busiju u nekom
kafeu i satima razgovaram sa prijateljima. Posetim sve roake i komije koji su mi
nedostajali dok sam bio daleko od njih, sluam ta se sve u meuvremenu dogodilo, uivam
u njihovom drutvu i nikud ne urim. Posmatram kako sunce putuje preko neba, menjajui
boju kamenjara. Spavam dok mi kapci ne oteknu ili naprosto sedim i zurim u svet koji
promie pored mene. Ali vidim da je tebi teko da usvoji takav ritam."
Odmahnula sam glavom. Ne mogu da podnesem da nita ne radim. To me izluuje."
teta. Zato to bi to moglo da ti bude od koristi."
Oinula sam ga srditim pogledom, ali sam se ugrizla za jezik. Dakle... ta starica koju si
pomenuo? Gde ona tano ivi i kako si je pronaao?"
ivi u jednom selu na jugu, na par sati vonje odavde. Selo se zove Tijuada. Nana je
poznaje jo od malih nogu. Njih dve su... neto kao daleke roake."
Kae da ona moe da protumai tifinag. 19
Taib je slegao ramenima. Tako bar Nana tvrdi. Ali, ta moe da izgubi? Ako nita
drugo, moi e da provede malo vremena sa jednim od najarmantnijih mukaraca iz
Tafrauta i da pride uiva u spektakularnom pejzau. Mislim da je to ponuda koja se ne
odbija."
Ozbiljno?"
Taib me je prevejano osmotrio ispod trepavica koje su, kako sam morala da priznam,
bile due od mojih. Tako mi bar kau.
Da li u morati da platim za takvu privilegiju?" Do tada sam se ve navikla na injenicu
da tamonji ljudi primenjuju prilino elegantne metode za peljeenje turista. To ine sa
irokim osmehom na licu i pod izgovorom da vam zapravo ine uslugu.
Taib je delovao uvreeno, ali je to veto prikrio. Ako eli, moemo da podelimo
trokove za benzin", kratko je odgovorio, ustajui sa stolice. Mislim da bi bilo pametno da
ponese kaput. Kada sunce zae, u brdima je prilino hladno."
Dok se Taib ustrim korakom sputao niza stepenite koje je vodilo ka hotelskom
parkingu, bila sam pomalo iznervirana njegovom nadmenou. A tada sam ustala sa stolice
i othramala do svoje sobe da uzmem planinarsku jaknu.
Kada sam se spustila do parkinga, osvrnula sam se oko sebe, ali nigde nisam videla
Taiba. Primetila sam par iznajmljenih limuzina koje su njihovi bezumni privremeni vlasnici
ostavili da drede pod usijanim suncem. Prastari reno koji je pripadao upravniku hotela se
mudro bakario u senci velikog smokvinog drveta. Pored tih vozila na parkingu se nalazio
jo i prazan daija pikap i zacakljeni crni terenac. Iako sam tek nedavno stigla u Maroko
mogla sam sa razdaljine od sto koraka da procenim koji su automobili pripadali tamonjim
ljudima a koje su vozili stranci. Taib je sigurno otiao da dopuni rezervoar pre nego to
krenemo na izlet, zakljuila sam. Zato sam bila zateena kada je motor crnog terenca
zatektao i kada je ofer krenuo ka meni.
Znai, vozi Folksvagenov tuareg, rekla sam, smetajui se na suvozako sedite. Jesi
li ga odabrao zbog imena?"
Ni najmanje", uzdrano je odgovorio Taib. Ve sledeeg trenutka smo krenuli,
uivajui u luksuzu koji su pruala kona sedita i klima-ureaj.
Tokovi su se kotrljali niz dugu padinu koja se pruala ispod hotela, promiui pored
modernih kua okreenih bojom peene gline, internet-kafea sa runo ispisanim reklamama
na prozorima, radnje u kojoj su se prodavali lokalni antikviteti, starca koji je postrance
sedeo na goljavoj muli i kamiona iz koga su istovarali na stotine gajbi sa bezalkoholnim
piima, prenosei ih do skladita koje je ve delovalo dupke puno. Radoznalo sam izvila
vrat.
19

Drug, prijatelj (Prim. Prev.)

-BU&CW-

103

W&N

Visokokalorina koka-kola, rekla sam. ist pomor."

Dobro si primetila", odgovorio je Taib. Ovde niko ne voli dijetalnu verziju. U oima
ovdanjeg naroda eer je neto kao novana valuta. Ako pije lajt kolu, onda si sigurno
siromana, uprkos injenici da obe vrste isto kotaju. Zna, mi smo nekad trgovali eerom.
Marokanski eer se konzumirao irom sveta. Ovde se i dalje poklanjaju kupe od eera
kada se neko venava i u drugim sveanim prilikama. Moja majka jo uvek uva kupe koje
je dobila kada se udala i one koje je dobila povodom mog roenja."
Ozbiljno?" Bila sam zaintrigirana tom priom. Kupe od eera? Mislim da nikad
nisam videla tako neto."
Videe."
Centar grada je vrveo od kolaraca koji su vodili ushiene razgovore ili promicali ulicom
u kolonama koje su podseale na mahune od po tri ili etiri zrna. Deaci su nosili
vercovane farmerice i majice kupljene na pijanim tezgama i kopije najk patika, dok su
devojke, sve odreda tamne i viljaste, na sebi imale pantalone i bele mantile, kao da su
upravo izale sa skupa za apotekarske egrte. Skoro nijedna nije imala pokrivenu kosu,
mada su one retke ene koje sam primetila na ulici njihove majke i tetke i starije sestre
nosile propisne crne haike koje su prekrivale sve izuzev njihovih lica, ivahnih smeih aka
i stopala na kojima su nosile obuu upadljivih boja. Mukarci su sedeli u batama kafea,
puei i pijuckajui aj i razgovarajui, mada su njihovi naizgled lenji pogledi paljivo
hvatali svaki detalj. Atmosfera je bila savreno oputena. inilo se da se na tom mestu niko
nije satirao od posla, izuzev ljudi koji su radili u kafeima. Kada smo stigli do glavnog trga,
Taib je prikoio i izaao napolje, ostavivi me samu u automobilu. Polako sam se osvrnula.
Du jedne strane trga bio je postrojen niz pranjavih radnji. U izlogu su stajali tepisi ije su
jarke boje svakodnevno bledele na suncu, poprimajui nijanse starih kolor-fotografija;
prugasti vuneni ogrtai i odore sa kapuljaama koje su delovale tako teko i toplo da su
mogle da se nose samo na Junom polu; kitnjasto ukraeni maevi i bodei, nakit od srebra
i narukvice sa glomaznim perlama izloene na jastuiima od izbledelog filca; bakarni
lonii prekriveni zelenom patinom i mnotvo velikih starih glinenih upova nalik onima
koje sam videla u kui Lala Fatme. Sve te stvari, koje su delovale dovoljno vremeno da bi
se smatrale autentinim, predstavljale su prvoklasnu robu za privlaenje turista.
Kako su minuti odmicali, u kolima je postajalo sve zaguljivije. Okrenula sam klju kako
bih aktivirala mehanizam za otvaranje prozora. Taman kada sam proturila glavu napolje,
dvojica tinejdera su na nekom kru od bicikla projezdili pored mene i jedan se osvrnuo
preko ramena. Dobacio je neto svom drugaru koji je sedeo napred, sa stopalima
naslonjenim na ram bicikla i laktovima i kolenima koji su trali sa strane, a tada je okrenuo
bicikl i protandrkao pored mene u suprotnom pravcu.
Gazela!" horski su povikali i nastavili dalje, cerekajui se na sav glas.
Gazela? Da li je to trebalo da shvatim kao zamaskiranu uvredu ili kao kompliment?
Nisam mogla da ustanovim. U svakom sluaju, to je valjda bilo bolje nego da su mi
doviknuli Nilski konj!" ili Slon!" A opet... Obazrivo sam se osvrnula, primetivi daje ta
opaska podstakla smeh meu mukarcima koji su sedeli za jednim od stolova u oblinjem
kafeu. Drugi su me samo posmatrali svojim lenjim crnim oima, sa neodgonetljivim
izrazima na licima. Laknulo mi je kada sam primetila kako se Taib vraa. Samo to Taib
vie nije bio sam. Pored njega je koraao mukarac koji je nosio ogroman crni turban i
purpurnoplavu odoru iji su rubovi bili ukraeni otmenim zlatnim vezom. Sudei po
njihovom dranju, usput su vodili neku unu raspravu. Obojica su mlatarali rukama i
ispaljivali rafale srditih grlenih glasova. Tada je Taib zgrabio svog pratioca za ramena i ve
sam pomislila da e doi do tue, ali su se dvojica mukaraca ve narednog trenutka
srdano zagrlili i prasnuli u urnebesan smeh. Bilo je oigledno da uopte nisam kapirala tu
kulturu. Nisam mogla da shvatim ni jezik tamonjih ljudi ni njihov govor tela.
Kada su stigli do kola Taib je otvorio vrata i gurnuo svog pratioca ispred sebe. Ovo je
moj roak, Azaz."
-BU&CW-

104

W&N

Uopte nisu liili na roake. Po njihovom fizikom izgledu nikad ne bih pretpostavila da
su poticali iz iste porodice. Dok su se na Taibovom licu isticale prefinjene kosti i izduena
brada, Azaz je imao debeljukaste vesele obraze i velike brkove nalik onima koje je nosio
Sadam Husein. Dobro dola, dobro dola", rekao je, energino mi pretresavi aku. Ja
veoma dobro govorim engleski, kao i francuski i nemaki. Svi turisti dolaze kod mene kada
im zatreba neki savet. Strano mi je ao to si doivela onu nezgodu na Lavljoj glavi."
Bila sam zateena tom opaskom. Nije valjda da su svi u Tafrautu uli za to?" zlovoljno
sam procedila.
Naravno da su uli", potvrdio je on. Svi odreda! Svi u gradu znaju da je jedna mlada
Engleskinja povredila nogu na planini. I svima je drago to se na lav pobrinuo za tebe i to
je poslao Taiba da ti pritekne u pomo."
U stvari, ja nisam punokrvna Engleskinja. Otac mi je Englez, a majka Francuskinja."
Tvoji prijatelji su se strano zabrinuli kada su sili sa Lavlje glave i kada te nisu zatekli
u podnoju."
Nije valjda da i njih poznaje?"
Naravno! Poznajem sve planinare koji dolaze ovde. Meu njima ima puno Engleza.
Upoznao sam Doa Brauna i Krisa Boningtona, i novinare koji piu turistike prirunike i
lanke za asopise. Svi oni dolaze kod mene i ja im potanko priam o ovdanjim brdima i
planinarskim rutama. Tako sam upoznao i tvoje prijatelje, Majlsa i Iv i njenog finog mua
Deza."
Dez joj nije mu", natuknula sam.
Azaz uopte nije bio okiran tom informacijom. tavie, kada je uo moju opasku,
prasnuo je u smeh i veselo zapljeskao dlanovima. ake su mu bile meke i demekaste i
prekrivene izvanrednim srebrnim prstenjem. To svakako nisu bile ake oveka koji se verao
po planinama. Ah, mi smo ljudi irokih shvatanja. Velikoduan i oputen narod. Ako tvoja
prijateljica nije udata za Deza, onda emo rei da je on njen copain,* veoma dobar
prijatelj."
Azaz se povukao za par koraka. Krajikom oka sam primetila kako se njegov i Taibov
pogled ukrtaju pre nego to su obojica uli u kola. Azaz se smestio pozadi, ali se sve vreme
tako revnosno naginjao izmeu naih sedita da sam imala utisak da je sedeo izmeu nas.
Dok smo naputali grad i kretali uz dugu breuljkastu padinu koja je vodila ka visoravni, on
i Taib su zapodenuli ivahan razgovor na berberskom, ispaljujui rafale nerazumljivih rei i
uopte se ne trudei da mi objasne o emu su priali. Obuzeo me je blagi oseaj panike: gde
su me to vodili? Nisam mogla da se setim ak ni imena sela ka kome smo navodno krenuli.
Kako sam mogla da preduzmem makar najosnovnije mere predostronosti kada svojoj
prijateljici Iv nisam mogla da poaljem ak ni poruku sa imenom tog mesta? Ponovo mi je
prolo kroz glavu da uopte nisam poznavala Taiba, a jo manje njegovog roaka. Moda
su nameravali da me odvezu do nekog pustog i zabaenog mesta, gde me je ekala stravina
sudbina. ta e se desiti sa mnom? Da li e moje telo biti ostavljeno u divljini kao gozba za
akale i leinare? Da li je u tim krajevima uopte bilo leinara? Setila sam se mukaraca koji
su se smekali u bati kafea, sauestvujui u nestaluku deaka koji su me nazvali gazelom.
Kada bih nestala u toj pustoi, da li bi itava zajednica navukla masku preko lica, skrivajui
ono to su znali od ostatka sveta, na istovetan nain kao to je njihova arhitektura skrivala
svoje tajne iza visokih bedema i zamandaljenih prozora?
Moram da javim svojoj prijateljici gde sam otila kako ne bi brinula", glasno sam
izustila, prekinuvi njihov razgovor.
Nema potrebe za tim", samouvereno je odgovorio Taib. Svi znaju da si sa nama i da
smo krenuli u Tijuadu. Tamo e se veeras odrati fihta."
ta?" promucala sam, ali su njih dvojica ve nastavili da brbljaju izmeu sebe. Tijuada. Tiii-juuu-aaada. Kako sam to mogla da napiem? Poela sam da preturam po torbi,
traei mobilni. Ukljuila sam aparat i ba kada sam spustila prste na tastaturu telefon je
zapitao i na ekranu se pojavio mali koverat. Izgleda daje neko meni poslao poruku. Na
-BU&CW-

105

W&N

brzinu sam je otvorila.

NEKI TIPOVI SU NAS POZVALI DA DOEMO U NJIHOVO SELO NA VEERU.
NADAM SE DA TI NE SMETA. VIDIMO SE j KASNIJE. PUSA. IV.
Sjajno! Ba kada sam krenula da joj odgovorim antenica na ekranu je zatreperila i signal
je nestao. Jo bolje!
ta je fihta? upitala sam kada je razgovor dvojice mukaraca naj kratko utihnuo.
Feta, proslava. Ili parti, kako biste vi rekli."
Veeeeliki parti", dodao je Azaz, ozarenog lica. Bie mnogo muziara i veselih gostiju.
Taib i ja emo da sviramo."
Da svirate?"
Da, na bubnjevima. Na agvalu i tamtamu. A Mohamed e da donese gangu...
Gangul Da nije mislio na gandu? Na kakvu su me to zabavu vodili? Moja panika se
podigla za jo nekoliko stepeni. A gde su vam ti bubnjevi?" obazrivo sam upitala.
U gepeku, iza Azaza."
Osvrnula sam se preko ramena. Iza zadnjeg sedita se nalazila gomila nabacanih stvari.
Primetila sam nekoliko ebadi i kutija i jednu gajbu. I, zaista, dva velika nerazluiva
objekta umotana u stari areni ilim. Mislila sam da emo samo skoknuti da vidimo tu
staricu koja moe da nam protumai znaenje onog svitka i da emo se odmah vratiti
nazad."
Taib me je ravnoduno osmotrio. Ovde, u Maroku, ne moe naprosto da skokne do
nekoga", objasnio je. Zato to ovde postoji duboko ukorenjena tradicija gostoprimstva. To
znai da e te tamo doekati hrana i aj i muzika..."
Koliko e to potrajati? Treba da se vratim u hotel."
To je poslednja stvar koju treba da uradi."
Oinula sam ga pogledom, osetivi kako mi se obrazi are. Znala sam da sam se ponaala
nezahvalno i da nije trebalo tako da odgovorim na njihov ljubazan poziv. Na kraju krajeva,
konano mi se ukazala ansa da vidim kako je izgledao pravi ivot u tom delu sveta. Ali
sam bila potpuno nepripremljena za takvu avanturu i imala sam oseaj da mi kontrola
opasno izmie iz ruku. Na trenutak sam se nosila pomilju da Taibu kaem da smesta
okrene automobil i da me vrati u Tafraut. Ali, ako emo pravo, ta me je tamo ekalo?
Ponovo u se dosaivati i razvlaiti se po hotelskoj terasi, ekajui da sunce zae i da se
svetlost povue pred senkama. I ponovo u veerati sama, u nimalo impresivnoj hotelskoj
trpezariji... Za ime boje, Izi, prekorila sam sebe. Zato doputa da ivot promie pored
tebe? Okuaj sreu. Naterala sam sebe da se osmehnem. Dobro, pristajem. Zvui
zanimljivo."
Siguran sam da e ti se svideti", obeao je Taib, a onda su on i Azaz nastavili da
brbljaju na svom otrom nerazumljivom jeziku. Berberski je veoma izraajan jezik, punih
praskavih glasova i vritavih tonova koji nastaju u zadnjem delu grla, tako da mi je, poput
svih stranih jezika sa kojima se prvi put susreemo, zvuao brzo i agresivno. tavie,
zahvaljujui energinoj gestikulaciji koja prati ak i najprostiji dijalog izmeu dvojice
prijatelja, taj jezik mi je zvuao gotovo svaalaki, ali sam nakon izvesnog vremena
ustanovila daje on zapravo imao smirujue dejstvo, poput mora neodgonetljivih zvukova
koje sam mogla svojevoljno da iskljuim dok sam posmatrala pejza koji je promicao pored
prozora.
A kakav je to pejza bio! Ogroman i kamenit, kao na irokom bioskopskom platnu, nalik
nekom grandioznom obeanju ili pritajenoj | pretnji. U Britaniji naprosto nije postojalo nita
to je bilo tako veliko i tako prazno. ak je i ravnica preko koje smo prolazili bila
spektakularna, posuta kamenim gromadama koje su usled dejstva prirodnih sila poprimile
fantastina oblija: peurke visoke najmanje pet metara ije su se nekada vrste osnove pod
snanim udarima razvejanog peska pretvorile u tanke drice nalik peteljkama na
plodovima jabuke; ogromna kamenita brda koja su izgledala kao gomila debelih palainki
nabacanih jedne preko drugih; impozantni vrhovi sa treim izboinama u obliku
-BU&CW-

106

W&N

orlovskog kljuna; zaobljene stene koje su podseale na uurene zeeve ili usnule ene; i
na desetine izduenih kamenih kula.
Taib mi je dodirnuo miicu, pokazavi na jednu naroito upeatljivu kulu koja je bila
izdvojena od ostalih. Vidi ono tamo? Mi to zovemo Aglain.
Sa zadnjeg sedita sam zaula Azazov frktavi smeh.
ta to znai? Samo trenutak kasnije pokajala sam se zbog tog glupavog pitanja, jer je
odgovor bio groteskno oigledan.
Stojko i jajca, odgovorio je on, sa obesnim plamsajem u oima.
ene koje ele da dobiju decu peke dolaze ovde kako bi dodirnule tu stenu,
susretljivo je objasnio Azaz. I veruj mi da to stvarno pomae. Moje roake su izrodile
brojno potomstvo nakon to su posetile Aglain."
Hoe da svratimo tamo kako bi mogla da ga dodirne? toboe f bezazleno je upitao
Taib. Ovo je terensko vozilo, to znai da moemo da idemo i preko kamenjara."
Neu! prasnula sam. To su obine primitivne kojetarije!"
Ve ima decu? inilo se da Azaz nije igrao istu igru kao njegov roak, ali me je ta
tema i dalje ispunjavala nervozom.
,,Nemam.
Ali, u tim godinama ve bi trebalo da ima decu, nastavio je on, uopte se ne obazirui
na uobiajene drutvene norme i moju rastuu paniku.
U svetu iz koga potiem ene su posveene karijeri, procedila sam kroz stisnute zube.
Mi mislimo da je to jednako vano kao i raanje dece.
Nita nije tako vano kao raanje dece, samouvereno je odvratio Azaz, nateravi me
da okrenem glavu i da se sklonim od njihovih ispitivakih pogleda.
Neto kasnije skrenuli smo ulevo i nastavili uzbrdo vijugavim drumom koji je sa svih
strana bio omeen vrtoglavim crvenim stenama. Kada smo se pribliili vrhu, odakle sam
mogla da osmotrim pejza kroz koji smo proli, zinula sam od uda, zapanjena
grandioznou tog mesta: oko nas su se pruali nepregledni nizovi sirovih ogoljenih stena
proarani ratrkanim kamenim gromadama i oskudnom vegetacijom. Na vidiku nije bilo ni
ive due, niti bilo kakve ljudske tvorevine. Daleko, daleko odatle mogla sam da nazrem
tamni pretei zid Debel el Kesta koji se nadvijao nad dolinom Amelne i zadivljujue
isklesane obrise Lavlje glave koji su bili vidljivi ak i sa takvog rastojanja. Uopte nije bilo
udno to je ta litica uivala sveti status u lokalnoj mitologiji: sa takvim orijentirom niko
nije mogao da se izgubi, ak ni u takvoj divljini. Zamiljala sam kako su se trgovci iz
prohujalih vremena mukotrpno probijali kroz pustinju, kreui se ka severu sa povorkama
kamila koje su nosile tovare pune zlata, slonovae i nojevog perja, kako su izbijali na tu
planinu preko koje su se sada kotrljali tokovi Taibovog tuarega i nastavljali direktno ka
Lavljoj glavi, preplavljeni olakanjem jer su znali da su konano nadomak plodne oaze o
kojoj su sanjali tokom dugih nedelja i meseci koje su proveli na toj nemilosrdnoj
pustinjskoj ruti.
Na drugoj strani planinskog klanca pejza se ponovo menjao, otkrivajui velianstvenu
vijugavu dolinu koju je prosekla neka velika i odavno iezla reka iji je tok iza sebe
ostavio vrtoglave crvene litice koje su podseale na umanjenu verziju Velikog kanjona, sa
ogoljenom slojevitom strukturom koja se mogla videti golim okom, poput dijagrama u
geolokom udbeniku. Ali ovde nije bilo velike reke Kolorado, ba niega to bi moglo da
ukae na snagu vodene stihije koja je stvorila tako impresivnu klisuru, jer su se u odavno
presahlom renom koritu nazirale samo suve stene, izglaane i pobelele od siline drevnih
voda koje su nekada proticale tuda. Nastavili smo da se sputamo krivudavim drumom,
izmeu izdvojenih strmih litica i nadvijajuih nestabilnih stena posutih malim narandastim
cvetovima i bodljikavim berberskim smokvama. Koze su zurile u nae vozilo dok smo
prolazili preko gaza avetinjske reke, pratei dombasti izdignuti put, i dok su tokovi dizah
oblake praine i zdrobljenog kamenja koji su bili tako gusti da vie nismo mogli da vidimo
odakle smo doli. U jednom kratkom nadrealnom trenutku mi se uinilo da se moja
-BU&CW-

107

W&N

budunost prostirala preda mnom poput uzane trake betona preko koje smo jurili, vodei
me ka neemu to je bilo nepoznato i nedokuivo, i da se sve to je sainjavalo moju
prolost lagano i neumoljivo brisalo, pretvarajui se u pepeo i prah koji su ostajali za nama.

-BU&CW-

108

W&N

17.
Kada smo konano stigli do svog odredita, ispostavilo
se da je Tijuada nimalo privlana skupina kua sagraenih
od oronulog erpia i modernih blokova od ljake. U
poreenju sa Tafrautom, selo je izgledalo siromano i zaputeno, kao mesto na samom rubu
egzistencije. Sve je bilo suvo, suvo, suvo. Proli smo pored jednog obora u kome je stajao
magarac komadom starog otrcanog kanapa privezan za stub. Podigao je glavu i osmotrio
nas tupim pogledom, kao stvorenje koje od ivota nita ne oekuje i koje je stoga poteeno
razoaranja. U oboru nisam mogla da primetim ni traak zelenila, nijedan listi ili biljicu.
Konopac kojim je magarac bio privezan delovao je kao najjestivija stvar koje je mogao da
se doepa.
Selo je delovalo pusto. Kapci na prozorima su bili navueni, vrata zatvorena, a ak je i
gvozdena reetka na ulazu u seosku bakalnicu bila sputena. Nisam mogla da nazrem ni
najmanji pokret ili um. Zarah automobili pekli su se na popodnevnom suncu, a na ulici
nije bilo ak ni razigrane dece. Nije bilo ak ni maaka ili pasa koji su se izleavali u senci
ispod tanko lia eukaliptusa na glavnom trgu. To mi uopte nije delovalo kao mesto gde
sam mogla da razreim neku misteriju ili da pronaem poslednjeg uvara jednog drevnog i
izgubljenog jezika. tavie, inilo mi se da tu nije bilo ni ive due. Imala sam neki uvrnuti
oseaj da su se svi stanovnici Tijuade tog dana okupili na trgu gde su nakon duge debate
usvojih dugo odlaganu odluku da svoje selo konano prepuste neumoljivoj sui i pustinji,
da spakuju svu imovinu i krenu u potragu za nekim boljim i milostivijim mestom za ivot:
za mestom sa viim nivoom podzemnih voda i sa bar malo vegetacije.
Selo deluje pusto, konano sam prozborila. Gde su njegovi itelji?Videe", turo je odgovorio Taib.
Proli smo pored niza administrativnih zgrada ispred kojih je mlitavo visila nacionalna
crveno-zelena zastava. Na jednoj od zgrada je krupnim slovima bio ispisan grafit VIVE LE
TIFINAGH! iveo tifinag! a pored njega je, crnom farbom na najudaljenijem zidu, bilo
naslikano neto to je podsealo na razigranog oveuljka od prua, sa podignutim rukama i
nogama zabaenim ka bokovima, na figuru koja je istovremeno odisala prkosom i
delirijumom. Taj prikaz mi je iz nekog razloga delovao maglovito poznato. Upitala sam
Taiba ta to znai.
Berberski ponos", zagonetno je odgovorio on. Taj znak se zove Aza. To je simbol
Amaziga Ama-zira slobodnog naroda."
Ozbiljno?" To je pobudilo moju radoznalost. Koje taj slobodan narod?"
Taib se turobno osmehnuo. To smo mi. Berberi su narod koji je prvobitno naseljavao
severnu Afriku. Jo pre nego to su stigli Rimljani, i mnogo pre dolaska Arapa, mi smo bili
ovde, sa vlastitim jezikom i kulturom, sa vlastitom religijom i verovanjima. Arapi su poeli
da nadiru u sedmom veku iz pustinja na istoku, donosei islam poput plamteeg maa.
Arapski osvajai su upotrebu govornog berberskog jezika i tifinag alfabeta stavili izvan
zakona, u toj meri da je ak i korienje berberskog unutar porodice bilo smatrano
subverzivnim inom. Ali Berberi su hrabar narod i, poto su oduvek iveli u tekim
uslovima, znali su kako da istraju uprkos tekoama i tlaenju. Poeli su da pruaju otpor
-BU&CW-

109

W&N

koji je bio brutalno suzbijan. Ali nastavili su da se bore iz veka u vek, tvrdoglavo se opirui
stapanju sa Arapima, a potom i sa Francuzima. Ta borba je bila krunisana formiranjem
berberskog separatistikog pokreta. Tokom vladavine prethodnog kralja, Hasana Drugog,
svi koji su podravah berberske ciljeve rizikovali su da budu javno iibani ili da ih zadesi
jo gora kazna. Ali, to jae nagazi na zmiju, ona e utoliko vie poeleti da te ujede."
Ba tako", ubacio se Azaz, ije se veselo lice naprasno uozbiljilo. Bilo je to teko
vreme. Mnoge ljude je progutao mrak."
Azazov otac je bio lan separatistikog pokreta, mada nikad nije uzeo oruje u ruke.
Samo je uestvovao u kampanji za slobodne izbore.
Umro je u zatvoru", objasnio je Taib turobnim glasom. Danas niko vie ne govori o
takvim stvarima. Novi kralj je drugaiji. On je napredniji od svog dede Mohameda Petog i
svog oca Hasana Drugog. On zna da, ukoliko eli da Maroko pretvori u uspenu modernu
zemlju, mora izbegavati razdor i politike nemire."
Skrenuli smo iza jo jednog ugla i nabasali na stado mravih ovaca koje su blokirale put.
Nisam mogla da verujem roenim oima: gde su napasali te ovce? U blizini nisam mogla da
nazrem ni traak zelenila. Te ovce su oigledno bile jednako ilave kao i ljudi koji su tu
iveli. U tom trenutku sam pomislila da je pravi greh zaklati i pojesti ivotinje koje se tako
grevito bore da preive.
Zato taj pokret nije dobio veu podrku?" upitala sam dok smo ekali da se ovce
sklone sa puta.
Taib se nakratko zamislio, dobujui prstima po volanu u nekom sloenom stranom ritmu.
Veina Marokanaca ima berberske korene, ali je malo onih koji svoje poreklo stavljaju na
prvo mesto. Zato to ne mogu da priute takav luksuz. Proli vek je bio naroito teak.
Francuzi su pretvorili Maroko u koloniju i poeli nemilice da eksploatiu njegova prirodna
bogatstva. Nakon toga su usledili ratovi koji su neminovno rezultirali dubokim i
rasprostranjenim siromatvom. Ako eli da uspe u ivotu, mora dobro da govori arapski
i francuski. Ako govori berberski, ljudi e misliti da si samo neuk seljak i tako e se i
ophoditi prema tebi. Pripadnici mlae generacije vie ne ele da ostanu na selu i da se bore
za puko preivljavanje. Masovno se sele u gradove i usvajaju zapadnjaki nain ivota.
Odluili su da postanu deo sistema umesto da se bore protiv njega." Iz njegovih grudi oteo
se teak uzdah. Moja porodica predstavlja upeatljiv primer, mada Lala Fatma i dalje
ostaje kao sidro koje nas vezuje za nau batinu. Izgubili smo onu dragocenu povezanost sa
starim jezikom i starim obiajima. ak i u najudaljenijim oblastima pripadnici naeg naroda
vie ne znaju da piu i itaju na tifinagu. Uspeli smo da zadrimo govorni jezik, ali smo jo
odavno prestali da koristimo svoj alfabet. Dodue, neki su u novije vreme poeli da
zagovaraju ideju da na jezik pone da se izuava u kolama. Kralj je kulturu Amaziga
nazvao nacionalnim blagom. Meutim, teta je jo odavno uinjena. Mislim da je prava
sramota to ti danas u Tafrautu ne moe nekoga da zaustavi na ulici i da ga zamoli da ti
proita zapis koji si pronala u svojoj amajliji; to to vie niko ne moe da uini, iako je to
pisana forma naeg vlastitog jezika, jezika kojim govorimo svakog dana.
Sve do tog trenutka uopte mi nije palo na pamet da su jezik koji sam sluala oko sebe i
udni simboli iz moje amajlije u nekoj vezi. Tada sam naprasno shvatila zato mi je onaj
znak na zidu delovao poznato: to je bio jedan od simbola koje sam videla na svom svitku.
udesno, zar ne? Istovremeno sam bila ushiena i zbunjena tom neoekivanom vezom.
Kada je poslednja ovca preskoila preko kamenog ivinjaka, skrenuli smo levo i krenuli
uz neasfaltiranu stazu prekrivenu ljunkom koji se drobio pod tokovima. A kako se
Tuarezi uklapaju u tu priu? upitala sam.
Taib je veto izbegavao rupe na putu, okreui volan as u levu as u desnu stranu.
Dobro pitanje. Nekada davno svi mi smo bili pripadnici istog naroda. Berberi su se
proirili preko itave severne Afrike, od Maroka na zapadu pa sve do Egipta na istoku. Ali
kada su Rimljani osvojili Magreb, neki od tamonjih naroda su se predali, neki su nastavili
da pruaju otpor, a neki su pobegli u pustinju. Tuarezi su se povukli u pustinju. Tamo su,
-BU&CW-

110

W&N

ivei izvan ustanovljenih granica i opirui se svakom obliku politike kontrole, uspeli da
odole ak i beduinskim napadaima. A kada su otili u pustinju, sa sobom su poneli korene
nae kulture, ukljuujui i nae drevno pismo. Sada su oni jedini uvari tifinaga, naroito
kada je u pitanju njegov drevni oblik, kao na tom zapisu iz tvoje amajlije."
Misli da je ona stvarno tako stara?"
Stil u kome je izraena zasigurno je krajnje tradicionalan. Ono to mora da ima u vidu
kada su Tuarezi u pitanju jeste injenica da je njihov nain ivota ve hiljadu godina ostao
praktino nepromenjen. Meutim, na poslednju generaciju su se obruile velike nedae:
sua, glad i progonstvo. Njihov broj se radikalno smanjio. Naravno, u izvesnoj meri su
poklekli i pred uticajima modernog sveta. Kada kaem da tvoja amajlija izgleda starinski,
prvenstveno mislim na njen dizajn, koji se meu plemenskim kovaima generacijama
prenosio sa oca na sina. Najprostije reeno, to znai da bi tvoja ogrlica mogla da bude stara
iziJ meu hiljadu i stotinu godina, pa ak i manje. Teko mi je da napravim j neku
precizniju procenu. Mogu da prepoznam odreene motive, ali j moram da znam vie o
njenom poreklu da bih mogao sa sigurnou da kaem koliko je stara. Meutim, taj zapis
koji si pronala u njoj mogao bi da nam prui dublji uvid. A tu Lalava stupa na scenu.
,,Ah, prozborio je Azaz, naprasno se oraspoloivi. Lalava pravi najbolji msmen na
svetu!
Lalava. To je bilo ime koje je amorilo u mojim snovima. Osetila sam kako mi neka
studen obavija srce.
Lalava se nije pojavila kada smo zakucali na njena vrata. Taib je provirio kroz prozor,
pozvavi je po imenu. Postala je gluva kao top, rekao je poverljivim glasom. U
poslednje vreme dosta spava." Ali se niko i dalje nije pojavljivao pred pragom.
Obili smo oko male kue od erpia, koja je poput ostalih kua bila okreena bojom
peene gline, gde smo zatekli prazan obor. U praini sam primetila kokoje perje i sasueni
kozji izmet, ali nigde nije bilo ni traga od kokoaka ili koza, izuzev plesnivog mirisa koji je
lebdeo na tekom popodnevnom vazduhu.
Azaz se namrtio, promrmljavi neto Taibu. Taib je odseno odmahnuo glavom. Vidi
da nema ivotinja, a zna koliko je ona ponosna na njih. Neto nije u redu. Otii emo do
Habibe. Ona e sigurno znati ta se deava."
Ko je Habiba?"
Da li mi se samo uinilo ili je Taiba to pitanje ispunilo nelagodnou?
Ona je... jedna moja roaka", konano je odgovorio. Moja i Azazova roaka. Lalava je
ranije ivela sa Habibinom porodicom."
Krenuli smo nazad istim putem, vraajui se ka opustelom selu i prolazei pored
administrativnih zgrada na kojima su bili ispisani subverzivni grafiti. Taib je parkirao kola
u neposrednoj blizini trga, u senci zida koji je bio oslikan arenim muralom na kome su se
likovi iz Diznijevih crtaa stapali sa slikama slavnih fudbalera i elegantnim vrtlogom
arapskih slova.
Habiba ovde radi. Ona je uiteljica", objasnio je Taib kada smo izali iz kola. Pozno
popodnevno sunce mi je poput ekia dobovalo po potiljku i tek tada sam shvatila da ve
satima nita nisam ni pojela ni popila. Taib mi je priao i obgrlio me oko struka, povevi me
ka zgradi.
Uopte nije zatraio moje doputenje i ve sam krenula da se pobunim, ali sam se tada
predomislila i ugrizla se za jezik. On je samo pokuavao da mi pomogne da to pre stignem
do hlada koji nas je prizivao sa suprotne strane kolskog dvorita. Ali sam uprkos tome i
dalje oseala udnu nelagodnost zbog njegove blizine, zbog dodira njegovog kuka koji je
poskakivao nadomak mog tela, zbog ilavih ramenih miia ije sam pokrete oseala pri
svakom koraku i topline koja je izbijala ispod njegove pamune odore.
Kada smo stigli do kole, malog montanog zdanja ispred koga se prualo rasklimano
drveno stepenite, Azaz se progurao ispred nas i nestao iza mranih senovitih vrata. Ubrzo
-BU&CW-

111

W&N

sam zaula kako iznutra dopire uobiajeni rafal berberskih rei, praen reskim povicima i
srdanim smehom. Taib mi je pomogao da se popnem uza stepenite i da kroim u prijatnu
hladovinu koja je vladala sa druge strane praga.
Mada je ve bilo pozno popodne unutra smo zatekli tridesetoro ili etrdesetoro dece svih
moguih uzrasta koja su se tiskala u samo jednoj uionici. Kada su primetili da je meu njih
banula neka udna turistkinja, maliani su poela tako neusiljeno da se klibere da su im zubi
blistali u pomrini. Neki su stavili prstie preko usta, zurei u mene sa neskrivenim
oduevljenjem, dok su drugi poeli da izvikuju rei ije znaenje nisam razumela i da se
kikou na sav glas. Tada je njihov uitelj mravi mukarac sa krupnim gorljivim oima i
pranjavom smeom odorom u kojoj je podseao na nekog kaluera prosjaka konano
zamahao rukama, pokazujui im da se smire, i u uionici je zavladao delimian red. Potom
se okrenuo ka Taibu i Azazu, i njih trojica su u tren oka zapodenuli napetu i ivahnu
diskusiju.
Polako sam se osvrnula oko sebe. Kada su mi se oi privikle na pomrinu, primetila sam
koliko su se ta deca meusobno razlikovala. U Tafrautu, koji se nalazio na samo par sati
vonje odatle, sva deca su bila manje-vie ista: sa koom koja je imala boju bele kafe i
svetlucavom crnom kosom. Ali su na licima maliana iz Tijuade bile zastupljene sve nijanse
pod kapom nebeskom, izuzev boje najbleeg evropskog tena. Jedna devojica sa zift crnim
oima i ljupkim licem, koja je sa svojom pastelnom maramom i bisernim minuama
izgledala kao prava arapska princeza, imala je kou koja je bila jednako bleda poput moje
koe u zimskim mesecima. Devojica koja je sedela pored nje imala je kou boje abonosa,
glavicu okruglu kao lopta i kosu upletenu u mnotvo sloenih kikica. Pored nje se nalazio
deki od moda est godina, gotovo upola mlai i sitniji, sa otrim jagodinim kostima i
prefinjenim crtama lica koje su ukazivale na njegovo berbersko poreklo; pored njega je
sedelo neko vilenjako stvorenjce neodreenog pola ija je glavica bila potpuno obrijana,
izuzev duge pletenice koja je trcala sa temena. Dvojica maliana su nosili majice koje su
izgledale kao da su bile pozajmljene iz tueg ormana, ili iz vie ormana zaredom, dok su
ostali na sebi imali tradicionalne odore bledoplave ili ukastosmee boje.
Uionica je delovala besprekorno uredno, to moda i nije bilo udno jer su svi sedeli na
podu. Na zidovima su bili izloeni deji radovi: gotovo istovetne pravolinijske kuice i
nasmeena sunca i ia Glie, crtei koji su se mogli videti u bilo kojoj koli na kugli
zemaljskoj. Crtei su bili briljivo rasporeeni izmeu komada izvezenog platna i malih
runo tkanih ilima koji su imali iste geometrijske dezene kao i izbledeli ilimi koje sam
videla na pijaci u Tafrautu.
Neko me je povukao za rukav. Spustila sam pogled, spazivi ljupku nasmejanu devojicu
kojoj je nedostajalo nekoliko prednjih zubia. Asseyez-vous, madame!' 20 susrejivo je
rekla, povukavi me ka jastuetu koje je bilo ceremonijalno postavljeno preko poda u
prednjem delu uionice.
Nezgrapno sam se spustila na jastue i deca su se sjatila oko mene poput skakavaca,
kikoui se i brbljajui i pokuavajui da privuku moju panju, kao da su sada, kada su nam
lica bila u istoj visini, prema meni mogli da se ophode kao da sam jedna od njih. Jedna
devojica mi je bez ustruavanja prila i bupnula pravo u moje krilo.
Bonjour zacvrkutala je, zurei u mene svojim ogromnim crnim oima.
Bonjour", zbunjeno sam odgovorila. Nisam mogla da se setim kada sam poslednji put
dodirnula neko dete, a kamoli kada mi je neka devojica sa tako razdraganom
samouyerenou sela u krilo. Kako se zove?" upitala sam, naprosto zato to nisam znala
ta drugo da kaem.
Voyez! 21 rekla je devojica, unuvi mi svoju svesku pod nos. Preko stranice je
hemijskom olovkom nesigurnim teturavim linijama bilo iscrtano pet jednostavnih znakova:
20

Sedite, gospoo!" (Prim, prev.)

21

Pogledajte!" (Prim, prev.)

-BU&CW-

112

W&N

mali krug, vertikalna linija, veliki krug sa takom u sredini, mali krug, veliki krug preseen
vertikalnom linijom. Mon nom 22 objasnila je devojica trijumfalnim tonom. ,,Hasna.
Zapanjeno sam pogledala u Taiba. Napisala je svoje ime? Na tifinagu?"
Taib se ponosno osmehnuo. Ba tako. Habiba danas nije dola na posao pa je
Abdelkader odluio da je zameni. Stvarno imamo sree, jer je Abdelkader jedan od
utemeljivaa berberskih studija. Zato mu ne pokae svoju amajliju?"
Suoena sa tom mogunou, shvatila sam da nisam ba sigurna da stvarno elim da
tajna koja se krije u mojoj amajliji bude razotkrivena. ta ako se ispostavi da se na tom
svitku nalazi samo neije ime, ispisano rukom nekog odavno upokojenog mukarca ili ene,
ime koje vie nije posedovalo bilo kakav znaaj za bilo koga ivog, a pogotovo ne za mene?
Ili, jo gore, ta ako se unutra nalazi neka prastara kletva kao to je Taibova baba
strahovala? Srce je poelo da mi bubnja u grudima, sve bre i bre. Ali poto su svi pogledi
bili upereni u mene, i poto sam upravo iz tog razloga prevalila toliki put, inilo mi se da je
besmisleno da odbijem tako ljubaznu ponudu. Izvadila sam amajliju iz tane i pruila je
Taibu koji je palcem paljivo odgurnuo sredinje ispupenje u stranu i istresao papirni
svitak na svoj dlan. Abdelkader je uzeo svitak i paljivo ga otvorio. Tako usredsreeno se
zagledao u sloeni zapis da sam primetila kako mu se izmeu obrva urezuje duboka
vertikalna bora.
U uionici je zavladao neobian tajac, kao da su ak i ti maliani shvatali da se tu
deavalo neto to je bilo uasno vano i da e se, ako budu tihi, to tii, pred njihovim
oima razotkriti deli neke drevne magije. Niko se nije pomerao. tavie, inilo se da niko
nije ak ni disao.
Nakon izvesnog vremena uitelj je okrenuo mali etvrtasti komad papira i osmotrio ga iz
drugog ugla. Zamiljeno je priao prozoru i podigao ga ka svetlosti. Potom se vratio do
prednjeg dela uionice i poeo nervozno da marira gore-dole. Deca su ga netremice
posmatrala. Oi su im bile rairene, a pogledi puni iekivanja. Dlanovi su poeli da me
svrbe i da se znoje, kao to mi se deavalo dok sam planirala pohod preko neke naroito
teke rute. Nakon pomne analize uitelj je ispustio dug iskren uzdah. Plaim se da ovo
prevazilazi moje ogranieno poznavanje tifinaga, rekao mi je na besprekornom
francuskom. Naravno, mogu da prepoznam odreene znakove, ali oblik slova moe
znaajno da varira, zavisno od podruja iz koga zapis potie, a tifinag se svojevremeno
koristio na polovini afrikog kontinenta! Takoe, moram priznati da ne mogu da ustanovim
sa koje strane treba itati taj zapis. Ne... nemojte da se smejete. To uopte nije tako prosto.
Znakovi su izukrtani tako da nisam siguran iz kog pravca treba da ponem sa itanjem.
Zapisi na tifinagu se obino itaju zdesna nalevo, ali se stariji zapisi mogu itati i odozdo
navie. Na kraju krajeva, takvi simboli su se prvobitno ispisivali na stenama tako da je
sasvim smisleno da ponete da piete u visini tla i da potom idete navie. Pritom ne smemo
da zanemarimo injenicu da Tuarezi koriste najdrevniju i najistiju od svih verzija tog
jezika, verziju u kojoj se samoglasnici izostavljaju. Kasnije su se razvile forme koje su
poele da odstupaju od originala, i u geografskom i u lingvistikom pogledu. Stoga se
plaim da ovaj tekst, takav kakav jeste, prevazilazi moje razumevanje." Skrueno je rairio
ruke, kao da se izvinjavao to nije mogao da mi bude od pomoi.
Taib je promrmljao par rei na berberskom, to je Abdelkadera nateralo da se poee po
uhu i klimne glavom. Tada je ponovo pokazao na papir, ukazujui na neki detalj, nakon
ega su obojica spustili pogled ka amajliji. Onda je Azaz neto upitao i sva trojica su se
upustili u glasnu diskusiju, priajui u isto vreme. Uopte mi nije bilo jasno kako su mogli
da se razumeju, ali se inilo da se njihova komunikacija sasvim fino odvijala.
Deca su do tada ve poela da se vrpolje, ba kao i ja. ta se deava?" nestrpljivo sam
upitala. O emu razgovarate?" Na kraju krajeva, to je bila moja amajlija.
Taib se okrenuo ka meni. Izvini. Abdelkader smatra daje ova amajlija veoma stara i da
22

Moje ime (Prim. Prev.)

-BU&CW-

113

W&N

je gotovo sigurno tuarekog porekla. Kae da u zapisu nema nijednog od znakova koji su
kasnije pridodati alfabetu, modifikatora koji se koriste za glasove i simbole kojih nije bilo u
prvobitnom alfabetu. Recimo, u starijim oblicima tifinaga se retko kad naznaavaju
samoglasnici koje mi danas ubacujemo. Znam da zvui komplikovano..." Nakratko je
utihnuo, kao da su te stvari bile previe teke i nerazumljive da bi jedna Evropljanka
napinjala svoje modane vijuge pokuavajui da ih pojmi. Naravno, odmah sam se
nakostreila od ozlojeenosti, a Taib je, kao daje proitao moja oseanja, bre-bolje rairio
ruke, pomirljivo nastavivi: Takoe kae da je Lalava ozbiljno bolesna i da je Habiba
otila kod nje. Sve ene iz sela se smenjuju pored njene postelje. Mislim da bi bio red da je
posetimo i da joj ukaemo duno potovanje, kad smo ve ovde.
Kua u kojoj je ivela Habibina porodica bila je skromna i nenametljiva, dvospratnica
sagraena od ljako blokova, sa malim prozorima prekrivenim pranjavim gvozdenim
reetkama i keramikim ploicama postavljenim oko glavnog ulaza. Vrata su bila otvorena.
Taib se ustremio pravo kroz njih, glasno najavivi svoj dolazak.
Jedna ena je izjurila iz sobe, navlaei veo preko glave. im je shvatila ko je taj
nezvani gost, njeno zabrinuto lice se naprasno ozarilo. Taib je zakoraio ka njoj i srdano je
poljubio u obraz, etiri puta zaredom. Bio je to pozdrav koji je odisao neobinom prisnou,
gotovo u potpunosti lien uzdranosti koja je, bar po mom uverenju, karakterisala odnose
izmeu mukaraca i ena koji su iveli u tom delu sveta. Dok su razgovarali, posmatrala
sam kako Taib stiska njene ake i kako im se glave sve vie primiu, to me je nateralo da
se osetim kao voajer.
ena je tada pogledala preko njegovog ramena. Kada me je spazila, podozrivo je
zakiljila oima.
Kada se Taib ponovo okrenuo ka nama, lice mu je bilo ozbiljno i utueno. Lalava je u
veoma loem stanju, ali Habiba kae da moramo da uemo i da je vidimo. Njegov ton je
ukazivao da nam se moda nikad vie nee ukazati takva prilika.
Moda bi bilo bolje da vas saekam napolju", rekla sam. Habibin pogled me je naterao
da se osetim kao uljez koji je zadirao u neiju intimu, u svet ispunjen boleu i bolom. Ali
je Taib unapred otpisao tu mogunost. Dok se Azaz pozdravljao sa svojom roakom sa
daleko manjom prisnou nego Taib, morala sam da primetim Taib me je uveo u dnevnu
sobu. Unutra smo zatekli est ena koje su, u crnim j odorama i sa propisno vezanim
maramama, sedele na niskim divanima ! rasporeenim du tri zida male mrane odaje, dok
je izmeu njih, na slamarici postavljenoj preko poda, leala neka nepomina figura.
Izgledale su kao vrane koje su se okupile oko lea, ali im su ugledale Taiba i Azaza
turobnost je nestala sa njihovih lica i sve su skoile na noge i poele ushieno da brbljaju.
Nakon kie razmenjenih poljubaca i srdanog rukovanja Taib je kleknuo pored opruene
figure. Radoznalo sam izvila vrat. Na trenutak mi se uinilo da je starica ve bila mrtva, ali
se onda njena aka lagano podigla i potapala Taiba po licu. Azaz je takoe klekao pored
slamarice i starica je okrenula lice prvo ka jednom, a potom ka drugom, rairivi usne u
osmeh koji joj je otkrivao desni. Koa joj je imala boju zagaenog umura, kao da je ivot
ve isticao iz nje. Beonjae su joj bile bolesno ute, a enice prekrivene mlenobelom
mrenom. Azaz mi je konano pokazao da priem i ula sam kako Taib izgovara moje ime,
objanjavajui joj ko sam ja bila. Nezgrapno sam se spustila na kolena. ,,Selam, rekla sam,
oslonivi se na ono malo fraza koje sam napabirila iz renika koji sam pronala na zadnjim
stranicama turistikog prirunika. Ispruila sam ruku ka njoj i njeni prsti su okrznuli moj
dlan, lagano poput leptirovih krila. Uinilo mi se da joj je aka bila krta poput papira koji e
se raspasti pod mojim dodirom. Selant alejkum, Lalava."
Njene zamagljene oi prikovale su se za moje lice, a njeni prsti se sklopili oko mojih
poput kandi. Pokuala sam da povuem aku, ali su me njeni prsti i dalje stiskali, sa
iznenaujuom snagom za jednu bolesnu staricu. Usne su poele da joj se pomeraju, ali je
zvuk koji je skliznuo sa njih vie podseao na tiho grgorenje nego na govor.
Pokai joj amajliju", rekao je Taib.
-BU&CW-

114

W&N

Jesi li siguran? Vidi koliko je bolesna. Mislim da nije u redu daje sada optereujem
time."
Molim te, uini to." Habiba je zastala pored Taiba, spustivi aku na njegovo rame na
nain koji je istovremeno odisao leernou i posesivnou. To e je podsetiti na dobar
ivot koji je nekada vodila. Sigurna sam da e joj biti drago."
Izvadila sam amajliju i starica ju je uzela iz moje ruke i prinela je tako blizu lica da se
srebro zamaglilo od njenog daha. Potom ju je prislonila na usne i ispustila slabaan uzdah.
Kada je ponovo spustila glavu na jastuk, jedan kraj usana izvila je navie dok je drugi ostao
mlitav.
Tek tada sam shvatila da je verovatno doivela log. Ispustila je neki nerazgovetan zvuk,
namrtila se i ponovo pokuala. A... dra. "
,,Adag? upitao je Taib i ona je klimnula glavom. Taib je otvorio pregradu, izvadio
papirni svitak i vratio mi amajliju. Paljivo je razmotao papir i ispruio ga ka starici.
Habiba je sumnjiavo odmahnula glavom. Nee moi da razabere znakove. Skoro daje
slepa.
Ali je starica bila vrsto reena da pogleda zapis. Posmatrali smo kako joj se oi napinju
i suavaju i kako joj se glava podie sa jastuka, kao da pokuaj da proita taj svitak iziskuje
ogroman fiziki napor. Dodirnute je znakove i neto promrmljala. Taib se savio jo blie
tako da se papir sada nalazio na samo dva centimetra od njenog lica. Videla sam kako joj se
oi pune ozlojeenou dok je bezuspeno pokuavala da se fokusira na misteriozne
simbole. Na kraju joj je jedna debeljukasta suza potekla iz oka, skotrljavi se niz duboki
usek na bonoj strani nosa. Prestani", tiho sam rekla. Samo je muimo."
Taib je neno potapao staricu po obrazu i prebacio se na pete. Tanmirt,
Lalava. Tanmirt.
Savio je svitak i ubacio ga u amajliju koja je i dalje leala na mom dlanu. Kada je ovla
dodirnuo moje prste, osetila sam kako mi neki elektrini naboj struji kroz ruku. Zbunjena
tim oseajem, jedva sam primetila kada mi je Habiba dodirnula rame. Hajde", rekla je.
Poi sa mnom."
Zajedno smo napustile sobu, proavi pored ena u crnom koje su me radoznalo merkale
svojim blistavim ugljenim oima, a potom smo nastavile niz dug hodnik sa mnotvom vrata
koja su vodila u druge mrane sobike, sve dok na kraju nismo stigle do malog etvrtastog
dvorita natkrivenog neujednaenom trskom kroz koju su se probijali snopovi sunca, poput
otrih belih pruga koje su se stapale sa tamnim senkama. Na sredini dvorita nalazila se
presahla esma. Habiba mi je pokazala da krenem ka njoj. Pritisnula je neki prekida na
zidu i pumpa je poela da grgolji, izbacujui mlaz vode koji je potekao kroz cev povezanu
sa esmom.
ao mi je to si uzalud prevalila toliki put. Vid joj je tokom proteklih meseci naglo
popustio, a poslednji modani udar je dodatno pogorao stvari. Ovde moe da opere ruke
i amajliju, objasnila je. Tekua voda e umilostiviti duhove.
Duhove? Ponovo te praznoverice. Ali sam uprkos tome othramala do esme i uradila ono
to mi je bilo reeno. Oprala sam ruke i prela vlanim prstima preko izgraviranog srebra i
stakla, pazei da voda ije prodre u tajnu pregradu. Bilo je neeg utenog u tom ritualnom
inu. Ili mi je naprosto prijao hladan svilenkasti dodir vode koja se razlila preko moje koe,
nakon vreline kojoj sam bila izloena tog dana i turobnog prizora kome sam prisustvovala u
onoj skuenoj bolesnikoj sobi. Kada mi je Habiba dodala pekir, paljivo sam obrisala
ruke i amajliju.
Ba lepa amajlija", prozborila je. Lalava ima mnogo takvih stvari. Kad sam bila mala,
ona je ivela sa nama. Seam se kako sam jednom ispod njenog dueka pronala gomilu
nakita. Izvukla sam ga napolje i iskitila se od glave do pete. Kada sam osmotrila svoj odraz
u ogledalu, pomislila sam da izgledam kao prava tuareka princeza. Ali me je Lalava
uhvatila u nestaluku i zalepila mi uku. Rairila je usne u osmeh koji joj je potpuno
preobrazio lice. Poela sam da vritim i otrala da se poalim majci, ali mi je ona rekla da
-BU&CW-

115

W&N

je Lalava bila u pravu to me je unula jer niko ne sme da vrlja po tuem nakitu, pa ak i
da taj nakit pripada eni niskog stalea. Lalava je veoma stara. Niko ne zna koliko tano
ima godina, pa ak ni ona sama. Imala je dug ivot, i dobar ivot, ako se ima u vidu odakle
je krenula. Mnogo je volela pustinju. Pre poslednjeg udara obeala sam joj da u je odvesti
da je jo jednom vidi..." Glas joj je zastao u grlu i tada sam shvatila da se jedva borila sa
suzama. Odjednom sam osetila kako i mene neto pecka u oima. Obeala sam da u joj
pomoi da se jo jednom otisne putem soli pre nego to umre. Ali, kao to vidi, sada je
previe bolesna i slaba da bi to uinila."
ta je put soli?"
To su pustinjske staze koje vode do rudnika soli duboko u Sahari, rute kojima su
nekada putovali trgovaki karavani. Putevi izmeu starih pijaca gde su se kupovali i
prodavali robovi i gde se trgovalo solju i drugom robom. Taj izraz kod Tuarega esto
poprima znaenje put ivota, pa ak i put smrti, a ponekad podrazumeva sve te stvari
zajedno. Teko mi pada to ne mogu da joj ispunim bar tu poslednju elju kako bi mogla na
miru da umre. Ipak, tvoja amajlija je uspela da joj donese bar deli pustinje."
Osetila sam neto vlano na licu, zapanjeno shvativi da su suze koje su me peckale u
oima ve tekle niz moje obraze. Nisam mogla da se setim kada sam poslednji put
zaplakala. Jo odavno sam poela da prezirem takvu sentimentalnost. Jedan deo mene je bio
razjaren takvom slabou, ali onaj drugi deo moje linosti neki novi aspekt koji sam u
meuvremenu razvila, ili moda stari aspekt koji sam jo odavno pokopala u sebi uopte
nije bio postien zbog tih suza.
Habiba mi je ve okrenula lea i ustremila se ka kuhinji kako bi uzela aj iz prepune
vangle koja je stajala ispred vrata. Pokazala mi je da uem, pruivi mi priliku daje
posmatram dok je spremala aj. Pristavila je vodu na plinski reo sa samo jednom ringlm i
zagrejala srebrni ajnik u koji je potom ubacila aku smotanih listia zelenog aja,
velikodunu pregrt svee nane i tri ogromne ipke eera. Gospode boe! Da li u ajnik
uvek ubacujete toliko eera?" Odmah sam pomislila na nebrojene ae aja od nane koje
sam sruila u sebe otkako sam stigla u Maroko, to me je nateralo da se stresem od uasa.
Habiba je prasnula u smeh. Poto je aj za tebe, malo sam smanjila dozu. Vi Evropljani
ne vohte previe sladak aj. Primetila sam da se ak i Taibov ukus promenio otkako se
preselio u Pariz."
Dok je iznosila tu opasku, primetila sam izvesnu otrinu u njenom tonu i upitala se da li
je tome trebalo da pridam neki znaaj ili sam samo umiljala. Da li svi mladi mukarci
odlaze daleko od kue? Mislim, negde gde mogu da pronau posao?"
Ovde je teko zaraditi za ivot. Sigurno si i sama videla. Zemlja je siromana i suva, a
svakog dana postaje jo suvlja i siromanija. Ovde nema ni posla, ni para, ni bilo kakvog
luksuza, tako daje tvoje zapaanje na mestu. Mladi mukarci, a sve ee i mlade ene,
odlaze daleko od svojih domova da steknu obrazovanje i da pronau posao kako bi nakon
toga mogli da alju novac onima koji su ostali kod kue. Tako stoje stvari kod nas u
Maroku."
Onima koji ostaju je sigurno teko", rekla sam, posmatrajui kako Habiba vraa sadraj
prve nasute ae u ajnik i ponovo mea tenost. Naroito enama."
Svima je teko. Neki se nikad ne vrate."
Kao Taib?"
Habiba me je oinula otrim pogledom. Taib i ja smo jo od malih nogu obeani jedno
drugom."
Onda imate prilino dug vereniki sta.
Odlagali smo venanje dok ne steknemo dovoljno novca da zasnujemo vlastito
domainstvo. Otila sam u Agadir da zavrim uiteljsku kolu, a Taib je otputovao za
Francusku. I, kao to si rekla, ostao je tamo. Mislim da mu se svia tamonji... ivotni stil."
Ton kojim je izgovorila te rei, ivotni stil, bio je nabijen takvom odbojnou da sam u
njemu mogla da nazrem duboki prezir koji su pripadnici islamske kulture oseali prema
-BU&CW-

116

W&N

svojevoljnom, sebinom, nemoralnom zapadu. acnuta takvom osudom, zajedljivo sam

rekla: Koliko vidim, uspeh ste da ostvarite svoje ambicije. Ti si stekla uiteljsku diplomu,
a on je zaradio dovoljno para da se vozika naokolo u onom luksuznom terencu. Kada onda
planirate da se venate?"
Habiba je stisnula usne, kao da je pokuavala da se obuzda, a onda je srditim teatralnim
pokretom nasula penuavu zlatnu tenost u jednu od kitnjastih aa koje su stajale na
posluavniku. Otkud tebi pravo da sudi o nama? Nisu uvek pare u pitanju", jetko je
odgovorila. Vie ne polaem bilo kakva prava na Taiba, osim onih koje uivam kao
njegova roaka. Slobodno moe da spava s njim, ako si to naumila."
U stvari, izraz koji sam navela predstavlja eufemizam. Habiba nije upotrebila izraz
spavati sa nekim" ve soni francuski glagol baiser koji me je tresnuo kao amar posred
hca. Videla sam plamsaj trijumfa u njenim oima dok je moj zabezeknuti iun prevakavao
tu re. A tada se okrenula, zgrabila posluavnik sa nasutim ajem i odmarirala ka salonu,
gde su ene koje su podseale na jato crnih vrana iekivale osveenje. Preostalo mi je
samo da se zateturam za njom pometena, zaprepaena i propisno uvreena.
Dolo mi je da je zgrabim za ramena, da je tako silovito protresem da se onaj ubitano
zaslaeni aj rasprti na sve strane i da je priupitam ta je ta opaska trebalo da znai?
Naravno, nisam uinila nita nalik tome. Samo sam se smueno spustila na ivicu divana i
poela da srkuem taj grozni aj, ne usuujui se da joj pogledam u oi i ne progovarajui
ni rei, ni sa njom ni sa bilo kim drugim. Ako emo pravo, nije bilo ni potrebe za tim, zato
to su ene odmah poele da brbljaju na onom agresivnom jeziku, uopte se ne obazirui na
moje prisustvo.
Ali sam, uprkos tome, uspela da privuem panju nekome. Na sebi sam neprestano
oseala obnevideli pogled umirue starice koja je leala na podu, neobino napet,
netremian i uznemiravajui. I zato sam, kada smo nakon tih beskrajno dugih sati konano
napustili Habibin dom, imala oseaj da mi je neki teak kamen pao sa srca.

-BU&CW-

117

W&N

18.
ini mi se da ti nije bilo ba prijatno", rekao je Taib kada
smo uli u kola.
Slegnula sam ramenima. Razmiljala sam o nekim
stvarima."
On je lagano klimnuo glavom. Da, znam kako to izgleda. I sam moram da razmislim o
mnogo emu." Ali nije rekao o emu.
Habibin napad me je propisno uzdrmao, mada je moj poetni bes zbog nanete uvrede jo
odavno splasnuo. Zakljuila sam da je samo ljubomorna ena koja je u meni videla pretnju,
to me je nateralo da se zapitam da li su ona i Taib jo uvek bili u zvaninoj vezi, bez obzira
na verziju koju sam ula od nje. Njihov pozdrav je zraio iskrenom toplinom i prisnou, ali
mi je bilo teko da procenim koliko je emocija bilo sadrano ili maskirano u tim smernim
poljupcima. I da li je ona u njegovom ponaanju prema meni proitala neto to naprosto
nije postojalo? Ili je njeno neprijateljstvo zapravo poticalo od oseanja da ga je jo odavno
izgubila, da ga je jo odavno prepustila Francuskoj i tamonjim enama? Ako se ima u vidu
u kakvim je okolnostima ivela, odseena od sveta u tom pranjavom siromanom selu, u
toj turobnoj kui punoj ena sa sitnim crnim oima koje su deurale nad staricom koja je
leala na samrti, mogla sam da razumem njenu frustriranost. Da sam bila u njenoj koi, zar
ne bih zavidela nekoj modernoj Evropljanki koja je ujezdila (pardon, dohramala) u moj
dom drei pod ruku mukarca za koga je trebalo da se udam, eni ija je kosa bila bestidno
otkrivena, koja je nosila skupoceni sat marke lonin na preplanulom runom zglobu i prada
torbu prebaenu preko ramena, eni koja je (ako je elela) sebi mogla da priuti svako
zadovoljstvo koje joj na pamet padne, kad god i gde god joj dune, bez straha od drutvene
cenzure i drugih neeljenih posledica, i da nakon toga nastavi dalje? Ali me je, uprkos toj
iscrpnoj analizi, jedna misao i dalje izjedala: da njen napad nije bio podstaknut
ljubomorom, ili ne samo ljubomorom, ve duboko ukorenjenom nadmenou i prezirom.
ta je to Habiba videla u meni da bi zauzela tako odbojan stav? Bila sam uverena da sam se
tog dana u toj kui ponaala sasvim pristojno i da sam svima ukazala duno potovanje,
uprkos mojoj zapadnjakoj odei i nepokrivenoj glavi. Dodue, nisam govorila njen jezik.
Kada se obre meu ljudima iji jezik ne razume i sa kojima ne moe oputeno da
komunicira, esto se deava da te oni zbog toga doivljavaju kao neukog i neprosveenog
stranca. Ali, ni to nije bio pravi razlog. Bila sam sigurna da je tu bilo jo neega. Njen
napad nije odisao samo prezirom ve i neobinom otrinom. On je bio zasnovan na ve
donesenoj presudi, kao da je u meni videla osobu koja je napravila pogrean ivotni izbor,
nekoga ko je odstupio sa pravog puta i zabasao u moralnu movaru.
Sa druge strane, navikla sam da se ljudi prema meni ophode sa izvesnom dozom
potovanja. Kretala sam se u svetu u kome sam bila sagledavana unutar odreenog
drutvenog spektra, profesionalne hijerarhije. Na poslu sam bila definisana na osnovu svoje
uloge unutar kompanije, na osnovu autoriteta koji sam posedovala, klijenata sa kojima sam
saraivala i superiorne plate koju sam zaraivala. ak i van radnog mesta, dok bih etala
ulicama prestonice, ljudi su mogli lako da protumae signale koje sam emitovala u spoljni
svet moju besprekorno doteranu kosu, manikirane ake, skupu garderobu, diskretne ali
izuzetno kvalitetne modne detalje, moje manire i moje samopouzdanje i a na osnovu
toga izvedu zakljuak o mom drutvenom poloaju. ak sam i ja sama, naprasno sam
-BU&CW-

118

W&N

shvatila, donosila sud o vlastitoj vrednosti na osnovu tih povrnih detalja. Ali ko je zapravo
bila Izabela Treslav-Foset? Ko sam ja stvarno bila? Kada sam pomnije osmotrila tu uspenu
glamuroznu fasadu, ona je odjednom poela da se drobi i uruava i uinilo mi se da se iza
nje nalazilo neko rasplinuto nematerijalno stvorenje, neto nalik snu o meni samoj. Nema
nieg loeg u novcu, ali on sam po sebi nita ne znai: on predstavlja samo sporazum sa
budunou, ali ta je bila moja budunost? Nisam imala porodicu, imala sam malo
prijatelja i nimalo vere, u bilo koje boanstvo ili bilo ta to je prevazilazilo moje vlastito
iskustvo. Shvatila sam da sam itavog ivota sama sebe izolovala od sveta, da sam drala
njegove teke i nasumine elemente na odstojanju kako ne bi mogli da mi naude, da sam se
opasala bedemima finansijske nezavisnosti i profesije koja nije zahtevala bilo kakav
emocionalni ulog. Naravno, znala sam da postoje dobri razlozi za taj defanzivni poloaj koji
sam tako briljivo izgradila i da mi je strategija koju sam odabrala pomogla da se, bar do
tada, kroz ivot probijam praktino neozleena. Ali je Habiba sada protresla same temelje
tog sistema.
A onda, tu je bila i ona starica koja je lagano izdisala na podu dnevne sobe. Bila sam
duboko dirnuta dobrostivou sa kojom je Lalava prihvatala svoju sudbinu i srdanou sa
kojom je stiskala ake svojih posetilaca, upuujui im naherene osmehe sa tog blagog,
brigom izbrazdanog lica. Setila sam se kako se njeno lice nepogreivo okretalo ka meni,
nebrojeno puta tokom tih nelagodnih sati koje sam provela u tom mranom sobiku, kao
daje i ona ispitivala moj identitet, pa moda ak i moju dostojnost. Kako se ona oseala,
otrgnuta od svog pustinjskog doma i preseljena na mesto kao to je Tijuada? Kako se
oseala dok je leala na onoj slamarici, eznui da jo jednom vidi ogoljenu lepotu
pustinjskih dina pre nego to zauvek sklopi oi, da dopusti svojoj dui da zalepra nad tim
irokim otvorenim prostranstvom koga se seala iz svoje mladosti, umesto da eka da joj
ula postepeno zamru i da ivot istekne iz nje, zatoena izmeu etiri turobna zida i niske
tavanice, dok su se nad njom nadvijale vranolike ene u crnom i devojka britkog jezika po
imenu Habiba?
Dok smo odmicali pranjavim putevima koji su poprimali ljubiastu boju pod svetlou
zalazeeg sunca, Taib i Azaz su bili neobino utljivi, utonuli u vlastite misli. U tiini koja
se nadvijala nad priguenim tutnjanjem guma svojim uima sam naslutila blizinu naeg
odredita jo pre nego to sam to uinila oima. Znala sam da smo bili nadomak cilja po
dubokom dobovanju bubnjeva koje je pulsiralo kroz vazduh sutona, praeno reskim
zvukom nekog ianog instrumenta ili enskim glasom koji je bio napregnut do take
pucanja. Zaustavili smo se ispred nekog visokog zida od erpia. im je Azaz otvorio
suvozaka vrata, bila sam zapljusnuta talasom zagluujue buke.
Taib se savio ka meni, prislonivi usne uz moje uho. Mogla sam da osetim njegov vreo
dah na svom vratu kada je rekao: Dobro dola na pravu pravcatu berbersku fihtul" Ve
sledeeg trenutka me je zgrabio u naruje i poneo me ka mestu gde me je doekao
neverovatan prizor. Na granama koje su se povijale pod plodovima pomorande i nara
visilo je na desetine svetiljki sa zapaljenim sveama iji je titravi plamen obasjavao siluete
koje su plesale u senci kroanja: mukarce sa turbanima i lepravim odorama i ene sa
oima obrubljenim kolom, svetlucavim srebrnim minuama i akama isrtanim kanom koje
su se ritmino njihale iznad njihovih glava. Deca su jurcala naokolo obuena u svoja
najlepa odela: deaci sa belim tunikama i jarko utim papuama, devojice u ivopisnim
kaftanima i maliani sa ogromnim crnim oima i proreenim zubiima koji su svojim
siunim pesnicama grevito stezah crne odore i vezom ukraene velove svojih majki.
Skupina mukaraca u prugastim odorama, sa belim turbanima i ceremonijalnim bodeima,
udarala je u mnotvo raznolikih bubnjeva, odailjui moan neuhvatljiv ritam u no, ritam
koji je pretio da proguta poslednji trag individualnosti u krugu od nekoliko kilometara, i to
u jednom zalogaju. Preplavljena zastraujuom silinom tog sasvim novog iskustva, poela
sam da aram pogledom, traei neku utenu referentnu taku, ali nisam primetila nita to
bi me ohrabrilo.
-BU&CW-

119

W&N

Du rubova vrta, rasporeene po niskim divanima i malim drvenim stolicama bez

naslona, sedele su vranolike starice koje su izgledale potpuno isto kao one koje su se
okupile u salonu Habibine kue, gde su poput ptica zloslutnica ekale da smrt doe po staru
robinju. Sve starice su bile od glave do pete obuene u crno, lica smeih i naboranih poput
orahove ljuske i aka koje su poput kandi stiskale male ae sa ajem.
Taib me je elegantno spustio na prazno jastue pored skupine razdraganih devojaka koje
su uvale svoju mlau brau i sestre, oigledno nameravajui da negde mugne. Ostani
ovde, rekao je, kao da sam imala drugog izbora. Brzo se vraam.
Dok sam ga ispraala pogledom, posmatrajui kako se probija kroz masu, mogla sam da
osetim kako me starice u crnim odorama streljaju svojim crnim, prodornim, ispitivakim
oima. Kada sam se okrenula ka njima, junaki su izdrale moj pogled. A tada su ponovo
poele da torou poput svraka, ibajui me otrim sporadinim pogledima i gestikulirajui
prstima. Odlino sam znala ta su mislile, jer sam do tada ve stekla privilegovan uvid u
umove ena koje su ivele u tim krajevima. Ispunjena nelagodnim oseanjem da sam se
nalazila pod neprestanom prismotrom, poela sam da rovarim po tani traei mobilni
telefon kako bih Iv poslala jo jednu poruku, voena oajnikom eljom da sa nekim
uspostavim makar najtriaviji kontakt na vlastitom jeziku, ali se u mojoj aci umesto
telefona nekim udom obrela moja amajlija.
Opipala sam njene etvrtaste ivice i osetila kako mi se amajlija gotovo sama od sebe
smeta na dlan, vrsta i poznata i utena. Kroz ruku mi je prostrujao talas razlivajue topline
i odjednom mi se uinilo da stvari, na kraju krajeva, moda nisu bile ba tako loe, da nisam
bila uljez koji je banuo na neiju privatnu proslavu, da nisam bila strankinja u tuoj zemlji,
okruena preteom i neprijateljskom drugou, ve goa koju su ti ljudi bili spremni da
doekaju rairenih ruku. U stvari, ak i vie od toga: da sam nekako bila deo svega toga,
jedna meu mnotvom; da su bubnjevi iji je zagluujui ritam odjekivao u samoj sri moje
grudne kosti bili deo mene i da su se otkucaji mog srca podudarali sa tim ritmom. Kada se
Taib konano vratio nazad, zatekao me je kako veselo sedim meu tom ivopisnom
skupinom, pljeskajui dlanovima i klimajui glavom u ritmu muzike, kao da sam to inila
itavog ivota. Jedna devojica mije sedela u krilu, dok je druga kleala pored mene,
razdragano mi upliui kosu.
Taib se zadovoljno osmehnuo, spustivi se pored mene. U rukama je drao tanjir prepun
hrane. Iza njega se pojavio Azaz koji je nosio srebrni ibrik i beli pekir prebaen preko
ruke. Kleknuo je pored mene i poeo da sipa vodu u tankom mlazu kako bih oprala ruke.
Tako ljubazan gest! Uputila sam mu smeran osmeh dok sam brisala ruke, a on mi je
uzvratio ravnom merom, ponovo poprimivi onu staru veselu prirodu i sklanjajui ibrik u
stranu. Deca su se ubrzo ratrkala, ali tek nakon to je Taib u njihovu ast izvukao nekoliko
pregrti badema pravo iz svojih uiju, to ih je nateralo da se oduevljeno zakikou.
Dobar trik, rekla sam kada je muzika nakratko utihnula.
Trudim se da budem dobar ujak pa sam se propisno izvebao."
Nikad nisi poeleo da ima vlastitu decu?
Taib mi je dodao tanjir sa jagnjetinom koja se jo uvek puila, dinstanim povrem i
velikim komadom pljosnatog hleba koji je opasno balansirao na ivici. Nad tanjirom je
lebdeo miris voa i zaina, to me je nateralo da rairim nozdrve poput psa. Taib me je
posmatrao kako jedem, preskoivi odgovor na postavljeno pitanje, a ja sam bila toliko
zaokupljena tom izvrsnom hranom, tako slasnom i savreno izbalansiranom sonom
mesnatom jagnjetinom koja se stapala sa mekim slatkim suvim ljivama, ukusima ilija i
belog luka koji su se meali sa nekim nerazluivim aromama, mirisima koji su na neki
voleban nain podseali na ruine latice i sandalovo drvo, i zainima koji nisu imali drugo
ime osim onog koje su im nadenuli pripadnici berberskog naroda koji su ih koristili u
svojim akonijama da sam potpuno previdela da me nije udostojio odgovora sve dok
nisam smazala skoro pola porcije. Postiena svojom halapljivou, okrenula sam se ka
njemu, ustanovivi da me je on i dalje merkao pogledom koji je odisao meavinom
-BU&CW-

120

W&N

pronicljivosti i neskrivenog uitka.

Dalde, ne eli decu? ponovila sam nakon to sam progutala jo jedan zalogaj.
To je previe lino pitanje."
Ma ta mi kae? Onda je i ovo za mene previe lian dan. Tvoja roaka Habiba je bila
prilino gruba prema meni.
Njegove obrve su se naglo izvile. Ozbiljno?
Nisam nameravala da mu otkrijem ta je tano rekla: to mi je delovalo nekako surovo i
neprimereno, kao da bih time pokuala da ga okiram, da mu se pribliim iz neoekivanog i
nedozvoljenog pravca. Takoe mi je rekla da ste vas dvoje bili vereni.
Njegovo lice je odmah postalo daleko i nepomino, kao prozor sa navuenim roletnama.
Bili smo, prozborio je nakon podiie pauze. Nekad davno.
ta se desilo?
To je stvar koja treba da ostane izmeu nas dvoje i naih porodica, a ne tema o kojoj
treba da diskutujemo sa strancima.
Dobila sam ono to sam traila. Uvreeno sam se zavalila unazad dok je Taib dovravao
svoju porciju. Potom se pridigao sa zemlje, uzeo prazan tanjir i bez rei nestao meu
okupljenom svetinom. Par minuta kasnije se vratio nazad nosei dva bubnja: jedan koji je
podseao na ogromne daire, koji je drao ispod mike, i drugi koji se sastojao od dva
glinena lonca prekrivena koom, koji je stiskao izmeu aka. Vei bubanj je dodao Azazu, a
potom se, prekrtenih nogu, spustio na asuru postavljenu u sreditu kruga i poeo da udara
po razapetoj koi u nekom ivahnom odsenom ritmu. Ubrzo se jo desetak ili vie
mukaraca sjatilo oko njih, formirajui irok krug. Neki su pojaavali i dopunjavali
uspostavljeni ritam vlastitim instrumentima dok su drugi oduevljeno pljeskali dlanovima.
Visok mladi sa instrumentom koji je uveliko podseao na bendo seo je pored njih i poeo
da prebira po titravim strunama, obogaujui melodiju koja je lagano i postojano obuzimala
sve koji su prisustvovali tom skupu.
Opinjeno sam posmatrala kako Taib svira i peva, zatvorenih oiju, potpuno izgubljen u
muzici. Imao je prijatan lagan tenor, enjiv i proganjajui. Pevao je sa takvom strau i
nesputanou da sam primetila kako mu vratne ile poigravaju. To me je iz nekog razloga
iznenadilo. Sve do tog trenutka Taib mi uopte nije delovao kao strastven mukarac niti kao
neko ko je posedovao dovoljno harizme da sve te ljude ponese svojom muzikom i pesmom.
Ljudi su poeli da igraju. Mukarci su veselo poskakivali, pravei po par koraka u stranu i
pljeskajui dlanovima, a potom se vraajui u suprotnom pravcu. Mlae ene su lelujale
telima, izvodei neto to je podsealo na ednu i nerazgolienu verziju trbunog plesa,
maui akama i pucketajui prstima, dok su se starije ene njihale i cupkale i smekale se,
gubei dotadanju strogou i onaj turobni vranoliki izgled. Muziari su svirali i svirali,
prelazei sa jedne pesme na drugu. Naokolo su poele da krue ae sa slatkim ajem od
nane i tanjiri sa urmama i malim kolaiima od badema i neim to je podsealo na praline.
Oduevljeno sam zgrabila jednu ,,pralinu sa tanjira ali se, na moje razoaranje, ispostavilo
da joj je ukus bio tako opor da mi je sva pljuvaka momentalno presuila u ustima, to me
je nateralo da izronim iz prijatnog sanjarenja.
Bacila sam pogled na sat. Blagi gospode! Bila je skoro pono. Tokom kratkotrajnog
muzikog zatija sam uhvatila Taibov pogled i on je odmah priao. Kada planira da
krenemo nazad? upitala sam. Trebalo bi da javim Iv.
Taib je delovao odsutno i rasejano. Naravno", promrmljao je, protrljavi lice. Sluaj,
moram s nekim da se vidim. Daj mi nekoliko minuta.
Javi se svojoj prijateljici i reci joj da je sve u redu i da e se uskoro vratiti u hotel. Ovde
bi trebalo da ima dobar signal."
Trebalo bi? Nisam bila spremna da se kladim u to, ali kada sam izvukla mobilni
ispostavilo se da su skoro sve crtice za domet bile na mestu. Otvorila sam imenik, pozvala
Ivin broj i zaula kako njen mobilni zvoni. Kako zvoni i zvoni. Oh, Iv, uzdahnula sam u
-BU&CW-

121

W&N

sebi. ta li, doavola, radi? Trenutak kasnije, kao da je ula moj prekor, Iv je odgovorila
na poziv.
,,Halo?
Iv? Ja sam.
Zaula sam prigueno utanje, kao da je prebacivala telefon na drugo uho. Oh! Zdravo,
Iz.
Zvuala je nekako udno: odsutno i izgubljeno, kao da je upravo izronila iz dubokog sna.
Izvini, nisam htela da te probudim. Samo sam htela da ti kaem da ne zakljuava vrata.
Trebalo bi veeras da se vratim, mada e biti prilino kasno."
ula sam kako Iv neto mrmlja, ali je zvuk bio priguen, kao da je stavila aku preko
mikrofona. Naulila sam ui, ali i dalje nisam mogla da je ujem od amora i smeha koji su
se razlegali oko mene. Da li je to u redu, Iv? Jesi li ti u redu? Jesi li se danas lepo
provela?"
Molim? Ah, da. Sjajno sam se provela. I vie od toga." A tada je, kao da ju je neko
zaskoio iz zasede, ispustila vrisak koji se pretvorio u urnebesan i nepogreiv kikot. Ponovo
je pokuala da prigui mikrofon, a onda sam zaula kako potpuno razgovetnim glasom
dobacuje: Skidaj se sa mene, Deze. Ozbiljno ti kaem! uti, priam sa Izi."
Smueno sam se zagledala u telefon, kao da sam na njegovom neprozirnom malom
ekranu mogla da vidim nau nimalo impresivnu hotelsku sobu sa hrapavim braon ploicama
i sivosmeim zavesama. Da li su upalili jednu od miriljavih svea koje je Iv ubacila u svoj
kofer kako se ne bi oseali kao taoci pod nemilosrdnom svetlou ogoljene sijalice koja je
visila na sredini tavanice? Da li su prigurali krevete jedan uz drugi kako bi mogh da se
razbakare, ili su se stiskali na Ivinom uzanom madracu, isprepleteni u ljubavnom zagrljaju,
obhveni znojem koji je svetlucao na njihovim izmorenim i dobro izvebanim planinarskim
telima?
Oh, Iv." Odjednom sam se oseala totalno smodeno i ispranjeno.
ta je bilo? Jesi li dobro? Gde se nalazi?"
Ma, sve je u redu. Dobro sam. Taib i ja smo ovde na nekoj proslavi, u jednom selu na
jugu. Nisam sigurna koliko e nam vremena trebati da se vratimo nazad, ali nema razloga
za brigu. Dogovoreno?"
Prekinula sam vezu, preplavljena uasnom usamljenou. Prela sam oima preko mora
ljudi u kome sam ja predstavljala samo malo, nepomino, izolovano ostrvo. Neki od
muziara su nad logorskim vatrama zagrevali kou svojih bubnjeva, a skupina ena je
svirala na ianim instrumentima koji su podseali na male viole udnog oblika. Pored
njihovih nogu su sedeli maliani koji su grickali urme. Tada se Taib vratio, vodei za ruku
starijeg mukarca sa prosedom kosom i gustim brkovima.
Mustafa e te odbaciti do Tafrauta", rekao je bez bilo kakvog uvoda. Delovao je
umorno, kao da se poprilino namuio da ubedi Mustafu da prihvati takav aranman.
_ Zapiljila sam se u njega, oseajui se jo izolovanije nego do tada. Sigurno se ali!
Prvi put vidim ovog oveka. Ne znam ba nita o njemu."
On je moj ujak. Sa njim e biti savreno bezbedna. Osim toga, neete ii sami. U
kolima e biti i moja ujna i njihove tri erke."
Mene e da spakuje u hotel, a ti e da ostane ovde i da piruje do zore?"
Taib je duboko udahnuo. Nije ba tako. Hou da odvedem Lalavu u pustinju. To joj je
poslednja elja. Mogu bar toliko da uinim za nju."
Vilica mi se tako obesila da sam pomislila da e tresnuti o zemlju. Oh."
Taib je unuo pored mene. Zna, hteo sam da te pitam da li bi elela da vidi Saharu,
poto nam odavde treba samo nekoliko sati. Ali sam onda pomislio da bi to bila ista ludost.
Jo uvek me ne poznaje dovoljno dobro da bi se upustila u tako neto. A, osim toga,
uprkos Lalavinom stoicizmu i hrabrosti, ona e zbog svog zdravstvenog stanja zahtevati
posebnu negu, a kultura iz koje potie te sigurno nije pripremila za takve stvari tako da
sam zakljuio da je bolje da zamolim Mustafu da te vrati u hotel. Ah, ako ne eh da poe
-BU&CW-

122

W&N

s njim..." Uzdahnuo je, nemono rairivi ruke. Oprosti. Znam da sam obeao da ute
vratiti u Tafraut. I neu prekriti svoju re. Poto stvari tako stoje, odmah emo krenuti
nazad, a ja u se sutra vratiti kod Lalave...
Ne dolazi u obzir. Uinilo mi se kao da je neko govorio kroz moja usta, neko ko nije
imao ni trunke obazrivosti. Primetila sam, kao da sam sa strane posmatrala taj prizor, kako
se moja ruka prua ka Taibu i dodiruje njegove usne, dajui mu znak da uti. Volela bih da
poem sa tobom. I ja elim da vidim pustinju. Sa tobom i sa Lalavom. Povedi me u
Saharu.
Imala sam oseaj kao da sam upravo krenula preko opasne litice ili napravila prvi
iskorak u prazninu, vezana za nesigurne konopce. Tek tako, kocka je bila baena, i znala
sam da moj ivot nikada vie nee biti isti.

-BU&CW-

123

W&N

19.
Tokom

narednih dana i nedelja Marijata je neprestano

razmiljala o udesnom buenju koje je doivela u novom
senzualnom svetu u koji ju je Amastan uveo. Te misli su je
tako esto i tako neumoljivo pohodile da je ve poela da se pribojava da se njen lini
demon moda uvukao u njih kako bi se na jedan sasvim nov i perfidan nain okomio na
njenu duu. Kao u nekom transu, seala se svakog detalja i svakog trenutka koji su proveli
zajedno, kao da je sve to iznova proivljavala, i spolja i iznutra. Seala se kako je Amastan,
dok su leali ispod oleandera, opijeni tekim mirisom koji je lebdeo u vazduhu, razmotao
svoj tagelmust, lagano i promiljeno; i kako se njen udni pogled prikovao za njegovo lice,
koje joj je tada otkrio po drugi put u ivotu, pod okolnostima koje su bile sasvim drugaije
nego prvog puta; i kako je prislonio obnaeni obraz na njenu kou i kako je zadrala dah
sve dok joj se nije uinilo da e izgubiti svest; i kako je njegov vreo dah zapahnuo njen vrat,
a potom i njene grudi. Kad god bi se setila tih trenutaka, poela bi da drhti od zanosa i
iekivanja, udei da ponovo oseti njegov dodir.
Nakon te noi je poela drugaijim oima da posmatra ljude meu kojima je ivela. Da li
su i oni iskusili takvo udo? Ali, to ih je pomnije posmatrala, zurei u njih dok su obavljali
svoje svakodnevne poslove, ta pomisao joj je delovala sve neodrivije. Da li je i stari Taib,
koji je sedeo na onom kamenu tamo, provlaei konac kroz pare obojenog platna, _
nekada iskusio tu slast? Da li je i njegovo srce ve pri samom pogledu na neku devojku
poinjalo tako mahnito da lupa da bi se uplaio da e mu polomiti rebra? Da li su se takve
stvari deavale i Nadiji, eni na ijem su smeem licu sunce i smeh urezali mreu tananih
bora, koja je ve dugo ekala da joj se mu vrati sa trgovakog pohoda? Da li je i ona nou
leala u svom atoru mislei na njega i stiskajui aku izmeu bedara? Da li je taj oseaj bio
poznat i naprasitoj Nuri, eni koja je izrodila estoro dece, to je sigurno znailo da je bar
neto oseala prema Abdelrahmanu, mada bi ovek teko mogao da poveruje u to dok ih je
posmatrao kako se neprestano gloe i svaaju zbog toga to se vuna umoljila ili to je u
njihovom domainstvu ponestalo eera. Nije mogla da zamisli da su se njih dvoje nekada
gutah pogledima kao to su inili ona i Amastan. Kada bi ene u svom delu logora
zapodenule priu o Heduu i Lejli, novopeenim mladencima, u njihovim glasovima nije
mogla da nasluti prizvuk enje ili zavisti ve samo pritajenu sirovu skarednost. Pa ipak,
kada je Lejla konano napustila nevestinski ator, $ Marijata je primetila da su joj oi bile
zacakljene a obrazi zaareni, i da je nakon toga esto zurila u daljinu ili u plamen logorske
vatre, sa enjivim osmejkom. I po tome je znala da ona ipak nije bila jedina ena pod
kapom nebeskom koja se tako oseala. itav svet se kupao u titravoj arobnoj izmaglici u
kojoj su se dani nerazluivo stapali jedan sa drugim. Dok je obavljala svoja dnevna
zaduenja, mish su joj bludele na drugu stranu, zbog ega joj se esto deavalo da prepee
hleb, da piliima da previe hrane i da se uspava kada bi doao njen red da pomuze koze.
elela je samo da dan to pre proe i da se pod velom noi ponovo privije uz svog
Amastana, oseajui kako se otkucaji njegovog srca stapaju sa njenim. Kada bi izala
napolje, esto je mogla da nasluti Tanin prodoran pogled, ali joj enad vie nije govorila da
treba da napusti pleme, tako da joj se konano inilo da vie nita nije moglo da smrska tu
savrenu kuglu sree u kojoj je provodila svoje dane, zatiena snagom vlastite
senzualnosti. ak i kada je primetila kako Amastan i ostali mukarci iz plemena
-BU&CW-

124

W&N

razgovaraju sa dvojicom stranaca u tamnim odorama koji su se jedne veeri, u sam suton,
zaustavili na spoljanjem rubu logora to je nije naroito uznemirilo, uprkos ukrtenim
redenicima sa municijom koje su ti ljudi nosili na grudima i pukama koje su im bile
prebaene preko lea. Kada je Amastan te noi, kasnije nego obino, doao kod nje, pitanje
koje joj se do tada vrzmalo po glavi ko su bili ti ljudi? rasprilo se pred naletom
neumoljive elje.
Ali kada je ponovo poeo da obmotava svoj veo, spremajui se da se vrati u muki deo
logora, Marijata je spustila ruku na njegovu miicu.
Ko su oni ljudi sa kojima si razgovarao?"
Amastanov pogled se naprasno smraio. Prijatelji. Samo neki prijatelji. Ne treba da
zna nita vie od toga."
Marijata je ljutito zabacila glavu. Zato to sam ena?"
Ne, nego zato to te se to ne tie."
Ne sme tako da govori! Sve to se tie tebe tie se i mene!"
Postoje stvari koje nas dvoje nikad neemo moi da podelimo."
Ljubomora je planula u njenom srcu poput buktinje. Kao seanje na Mantu?"
Uvek u potovati uspomenu na nju."
Ja u te naterati daje zaboravi!" Privukla gaje i udno ga poljubila.
Kad su im se usne razdvojile, Amastan ju je blago odgurnuo, spustivi ake na njene
obraze. Nikad neu zaboraviti Mantu, ali treba da zna da moje srce sada pripada tebi."
Hoe li onda da me uzme za enu?" upitala je, prostrelivi ga gorljivim izazovnim
pogledom. Mada je to pitanje odjeknulo u vazduhu poput praska, Amastanovo lice je ostalo
nedokuivo.
Nakon nekoliko dugih otkucaja srca tiho je upitao: Zar stvarno misli da moe da se
uda za mene, ti koja potie od tako plemenite loze? Zar bi za mua mogla da uzme
mukarca koji ne moe da se pohvali ni svojim bogatstvom ni svojim poreklom?"
Stei emo vlastito bogatstvo i zasnovati vlastitu lozu. Uiniemo to zajedno."
Amastan je lagano zaklimao glavom. A tada se izvukao iz njenog zagrljaja i pridigao se
sa zemlje. Morau da razmislim o tome." Nije se usudio da je pogleda u oi. Na brzinu je
obmotao veo oko glave, kao da je jedva ekao da pobegne od nje.
Marijata je razjareno skoila, stiskajui pesnice kao daje nameravala da ga tresne. Ali je
umesto toga poela razjareno da udara po svojoj odori, podiui prainu i izbacujui suvo
lie i zdrobljene latice koje su se prilepile za platno. Jo uvek je oseala kako joj vrela
tenost koju je izlio u nju curi niz unutranju stranu butine. Nema o emu da razmilja",
procedila je kroz zube. ta misli, zato ve nekoliko nedelja spavam sa tobom? Zar ti to
shvata kao deju igrariju? Jesi li mislio da sam to uradila olako, iz puke elje da sebi
priutim malo zadovoljstva? Ili moda zato to sam odluila da usavrim svoju vetinu da
nauim da igram, kako to delikatno kau ene iz tvog plemena pre nego to krenem u
potragu za muem kakav mi dolikuje?" Prostrelila ga je plamteim pogledom. Ba me
zanima ta si mislio, Amastane!"
On je pomirljivo ispruio ruku, sa dlanom okrenutim navie. Nemoj, Marijata, molim
te. Pravo da ti kaem, nita nisam mislio. Svaki trenutak koji sam proveo sa tobom bio je
poput melema koji blai stare rane. Ali je trebalo da razmiljam o jo neemu osim o svojim
sebinim potrebama. Ako se sada venamo, previe toga stavljamo na kocku. To nikome ne
bi donelo dobro: ni tebi, ni meni, ni naem plemenu."
Marijata ga je nadmeno osmotrila, oseajui kako kroz nju struji mo ene koja je zaela
njenu lozu. I mo koju su sve ene posedovale nad mukarcima. Molim te, ne govori mi
ta je dobro za mene. Zato to su mi drugi esto govorili ta treba da radim pa se ispostavilo
da su pogreili. Kad sam bila mala, moja braa su mi rekla da je, kada te ujede korpija,
najbolje da mesto ugriza istrlja vrelim peskom, ali se ispostavilo da je to bila najgora stvar
koju sam mogla da uradim jer mi se prst posle toga naduo poput jajeta. Kada mi je majka
umrla, otac je mislio da je najbolje da me odvede iz mog plemena i da me prepusti milosti
-BU&CW-

125

W&N

Kel Bazgana, to je bila jo stranija greka. Zato sam odluila da konano uzmem stvari u
svoje ruke. Sama sam donela odluku da preem Tamesnu sa tvoj om majkom. I sama sam
odluila da spavam sa tobom, a ne sa nekim drugim mukarcem, zato to sam znala da nam
je sueno da budemo mu i ena. Samo ja mogu da znam ta je najbolje za mene. A poto
me voli, i poto ja volim tebe, stvarno ne vidim ta nas spreava da uradimo ono to
elimo." Stegla je amajliju koju je nosila oko vrata i sveanim glasom izjavila: Uzimam
tebe, Amasatane ag Musa, da mi bude mu za sva vremena i proglaavam ovaj talisman
simbolom naeg sjedinjenja." Potom je uzela svoju maramu, energino je protresla i
prekrila glavu onako kako su to inile udate ene. Vidi? To se moe lako srediti. Sutra
emo otii do tvoje majke i obavestiti je da smo se verili, a ona e potom utanaiti venanje
i poslati glasnika da pronae mog oca i brau i da ih pozove da prisustvuju svadbenom
veselju. Vie nemamo o emu da razmiljamo."
Amastan je spustio ake na njena ramena, ali u njegovom dodiru nije bilo ni trunke
nenosti. Osetila je kako joj se njegovi prsti, napeti od potisnutog besa, zarivaju u meso.
,,Marijata, tiho je izustio. Nije stigao potpuno da obmota veo. Jedan kraj tagelmusta mu je
pao preko odore tako da su njegove usne, te usne koje su je pre samo nekoliko minuta
udno ljubile, bile otkrivene i izloene nonom vazduhu. Primetila je kako na njihovim
krajevima podrhtava bolan gr. Sada nije as za venanja i slavlje. Na pomolu je straan
rat, borba u koju moramo da se upustimo ako elimo da na narod opstane. Ako
pobegnemo, ili izgubimo taj rat, vie neemo biti slobodan narod. Nestaemo sa lica zemlje,
ne ostavivi ni najmanjeg traga za sobom. Ljudi koji su veeras bili ovde pripadaju pokretu
otpora koji ovdanja vlada naziva pobunjenikim snagama. Njihov glavni cilj je stvaranje
nezavisne tuareke drave, Azauada, koja e se pruati izmeu Aira i Adaga, pa sve do tvog
Hogara. Poeli su da regrutuju borce iz svih plemenskih saveza na ovom podruju. Svi
emo krenuti sa njima: ja i Hedu, Ibrahim, Bazu, Amud, Azeluan, Ili, Mahamad, Dibril,
Abdalah, Hamid i svi koji su kadri da se late oruja. Moramo to da uinimo. Zato to e se,
ako ne ustanemo i ne pokaemo zube, ono to se desilo u Mantinom selu desiti i ovde i
irom Adaga. Ono to se desilo Manti silovanje, ubistvo i skrnavljenje moe da se desi i
mojoj majci, mojim roakama, svim enama iz mog plemena. To moe da se desi i tebi,
Marijata, a to ne bih mogao ponovo da preivim. Ti ljudi nas mrze iz dubine due. Oni ele
da nas unite i da nas zbriu sa zemlje kojom hodimo. ele da nam uskrate ak i vazduh
koji diemo i vodu koju pijemo. Samo nae postojanje predstavlja opasan izazov za sve to
oni jesu i sve u ta veruju. I zato moramo da krenemo u rat i da prema njima budemo
jednako okrutni kao to bi oni bili prema nama: jer se samo ognjem moe boriti protiv
ognja. Nasilan otpor je jedino reenje koje nam je preostalo, mada smo svesni da emo
morati da prizovemo u pomo svu mo i lukavstvo i baraku naih predaka kako bismo
mogli da se uhvatimo u kotac sa njihovim pukama i bojnim otrovima i opakim namerama.
Mora da mi dopusti da odem kako bih obavio svoju dunost, Marijata. A kada doe dan
pobede, i kada na narod ponovo bude bezbedan, onda emo moi da razmiljamo o
venanju. Tek tada emo moi da se ' okrenemo ka srei i nadi i budunosti, lepoj
budunosti za decu koju emo zajedno izroditi." Oi su mu zablistale od gneva i zanosa,
kao da se pred njima ve otvarala ta budunost o kojoj je govorio.
A ta je sa Heduom i Lejlom? Pre samo nekoliko nedelja igrao si na njihovom
venanju, uopte ne pominjui rat.
Ne mogu da odluujem u tue ime.
Onda nemoj da odluuje ni u moje ime! Zato to ja nisam neko bespomono stvorenje
koje neko mora da titi od opakog i poronog sveta. Majka mi je uvek govorila da sve to je
istinski vano u ivotu poinje iz srca, iscrtala je krug na zemlji, sa takom u sredini, ,,i da
odatle idemo sve dalje i sve ire, stapajui se sa Krugom ivota, ba kao to horizont
vascelog sveta krui oko svih nas, i oko mene i oko tebe i oko tvog plemena. Mi smo deo
svega i sve je deo nas. Ako mora da doe do rata, onda e tako i biti, nastavila je gorljivim
glasom, ali emo se ti i ja zajedno suoiti sa tim, venani pred oima sveta. Ako ti krene u
-BU&CW-

126

W&N

borbu, i ja u uiniti isto. Stavi mi koplje u ruku i zadeni mi ma za pojas, i boriu se poput
bilo kog mukarca. Ako sve treba da se okona u moru krvi, neka to more i mene odnese. A
ako treba da pobedimo, onda emo zajedno izvojevati tu pobedu i zajedno se radovati."
Dok je stajala u pomrini, oi su joj blistale na meseini kao da u njima plamti neki
hladan oganj i Amastana je podsetila vie na neko natprirodno stvorenje nego na enu od
krvi i mesa. Mnogi mukarci bi ustuknuli pred tim prizorom, ali je on osetio kako mu se
grudi nadimaju od ponosa. Bio je dirnut njenom odlunou i snagom njene ljubavi.
Ljubavi koju je poklonila njemu. Kroz slabine mu se ponovo razlila uzavrela elja. Ko je
mogao da stane na put takvoj sili? Svako ko bi pokuao bio bi naprosto zgromljen. U tom
trenutku neki duboki iskonski deo njegovog bia poeleo je upravo to, da bude zgromljen, j
Povukao ju je ka sebi, strasno je poljubivi. Ti si prava lavica."
Marijata je odmahnula glavom, tiho se nasmejavi. Lavica? Plaim se da si pogreio.
Moja duhovna ivotinja je samo obian smeran zec."
Smeran? isto sumnjam. Zec je najplemenitije od svih stvorenja, ba kao i ena koja e
postati moja supruga."
Sutradan ujutru su otili do Rahme kako bi joj saoptili svoje namere.
Rahma je podigla Amastanu aku, poljubila je i prislonila je na srce. Potom je stegla
Marijatu u snaan zagrljaj. Ah, keri moja! Nisi mogla da mi donese lepu vest!
Dok ih je posmatrao kako stoje pred njim, okrenute jedna prema drugoj, Amastan je
pomislio koliko su njih dve sline, snanog izraajnog profila i svetlucavih tamnih oiju:
kao dve lavice koje ni od ega ne zaziru, spremne da se uhvate u kotac sa itavim svetom
kako bi odbranile ono to je njihovo. Nisam ih dostojan, pomislio je, ah to nije glasno
izgovorio.
Vest o veridbi munjevito se proirila, poput skakavaca koji kreu da poharaju letinu. Na
sve strane se ukalo o tome. Miljenja su bila razliita: mada je Marijata ostavila lep utisak
meu pripadnicima Amastanovog plemena, neki su smatrali da je njen poloaj bio previe
uzvien da bi se udala za mukarca koji je pripadao Kel Tegartima, pa ak i da je njegov
otac amenokal svih airskih plemena. Stariji ljudi su se priseali kako su onih davnih dana
kada je Rahma odluila da se uda za Musu ag Ibu slutili da to nee izai na dobro. Kada se
Rahma podvijenog repa vratila u pleme, mogli su samo prigueno da huku i da znalaki
klimaju glavom. ta joj je taj brak doneo izuzev dvanaest godina nevolja sa ovekom koji je
bio poznat po svojoj oholosti i okrutnosti? I ta joj je ostalo kada se vratila nazad, izuzev
atora koji je odnela u miraz, jednog skasanog magarca i namorastog deaka koji je bio
previe sitan za svoje godine, sklon izlivima besa i otar na jeziku? Naravno, kako su
godine prolazile, pripadnici Rahminog plemena su donekle promenili miljenje o njenom
sinu, jer je on u meuvremenu izrastao i ojaao i postao poznat po svom pesnikom daru i
zavidnoj vetini u plesu i lovu. Ali su mnogi i dalje sumnjali u njegovu narav i mo
rasuivanja, smatrajui da je taj mladi roen pod nesrenom zvezdom i da je previe esto
privlaio urokljivo oko. Zbog toga ih je pomisao da bi mogao da se nastani u njihovom selu
sa svojom novom nevestom ispunjavala nemirom: koliko e dugo trebati, pitali su se, da ga
dobri denuni napuste i da Kel Asufi ponovo dou po njega i po sve koji se zateknu u
njegovoj blizini? I zato su ga pozdravljali jednako utivo kao i ranije, estitajui mu na
veridbi i elei mu baraku, dug ivot i mnogo dece, dok su se u sebi usrdno molili da
Amastan donese ispravnu odluku i da vrati Marijatu ult Jemu u zaviaj njene majke u
dalekim planinama Hogara. to je, na kraju krajeva, bilo sasvim primereno situaciji,
podseali su jedni druge, ako se ima u vidu da je devojka bila tako plemenitog porekla.
Meutim, mlae ene se nisu puno obazirale na slutnje svojih roditelja tako da su se
prema Marijati ophodile kao prema bilo kojoj devojci koja je uskoro trebalo da se uda za
tako stasitog i naoitog mladia. Na njenim dlanovima su pastom od kane iscrtavale
-BU&CW-

127

W&N

verenike simbole u obliku meseca i cvea. Pasta bi se ve narednog dana oljutila i spala
sa koe, ostavljajui tamne crvenkastosmee are koje je Amastan tokom j njihovih tajnih
nonih susreta zasipao gorljivim poljupcima. U intimnoj atmosferi enskih atora ene iz
plemena su Marijatu poduavale skarednim pesmama koje su je terale da vriti od smeha,
to je staru Nadiju jednom prilikom navelo da uleti u ator, pomislivi da je neka od junica
napustila zabran i banula tamo gde joj nije mesto. Uivajui u ulozi mlade supruge, Lejla ju
je jednom prilikom odvela u stranu kako bi je uputila u tajne brane postelje. Prve brane
noi mora da odbija njegove nasrtaje: on te veeri prema tebi treba da se ponaa kao brat.
To je jedini ispravan nain. Druge noi moe da te poljubi kao prijatelj i da te dri u
zagrljaju dok spava, ah nita vie od toga. Tek tree noi sa tobom moe da radi ono to
muevi rade sa enama." Nakon toga je, uz obilje praktinih detalja, poela da joj
objanjava ta se tano deavalo u branoj postelji i sa kakvim je zahtevima mlada supruga
mogla da se suoi, donekle iznenaena netreminom smirenou koju je budua nevesta
ispoljavala dok je sluala tako soan i prizeman opis branih dunosti. Marijata joj se na
kraju utivo zahvalila, prebacivi jednu od svojih prefinjenih srebrnih narukvica na Lejlin
tanak zagasiti runi zglob kao simbol njihovog prijateljstva. Lejla je kasnije rekla Nofi i
Jehali kako je stekla utisak da je Marijata bila preplaena kao mlada gazela ve pri samoj
pomisli na ono to ju je oekivalo.
Jedina stvar koja je naruavala Marijatinu sreu bilo je to to svoju radost nije mogla da
podeli ni sa kim iz svoje porodice. Glasnici su bili poslati ka svim junim i istonim rutama
koje su vodile ka Bilmi kako bi pokuah da uu u trag njenom ocu i brai. Usput su
razgovarah sa putnicima i raspitivali se da li su ih negde sreli. Neki trgovci koji su iz
Zindera putovah za Tinbuktu su im rekli da su u jednom funduku, sklonitu u kome su
trgovci provodili no kada bi stigli do nekog naselja, nauli da je jedan karavan koji se
vraao iz rudnika soli u Bilmi zadesila loa sudbina u Tenereu i da se u tom karavanu
nalazio i jedan mukarac sa svoja dva sina. Ali niko nije mogao da se seti njihovih imena, a
poto je takav opis bio primenljiv na ogromnu veinu trgovakih karavana, niko tu vest nije
previe uzeo k srcu. Naravno, to nije vailo i za Marijatu. Trudei se da ne pokae svoju
uznemirenost, ona je jednog dana smogla hrabrosti da ode do enad i da je zamoli da proita
znamenja koja su se ticala te glasine.
Tanu je zatekla kako proiva kou u senci ogromnog tamariska na samom rubu logora.
Niti koje je provlaila bile su jarke i svetlucave poput zrelog voa. Marijata se upitala emu
slui ta stvar, ukraena ivopisnim sloenim motivima i kitnjastim resama. Ali, emu god
da je sluila, bila je tako lepa da je jedva uspela da odvoji oi od nje.
Tana ju je odmerila ozbiljnim mrkim pogledom. Njih dve nisu razmenile ni rei jo od
Heduove i Lejhne svadbe. To je torba za put, objasnila je, podigavi je uvis i nateravi
rese da poskoe i da se zanjiu. Mislim da e ti dobro doi.
,,Meni?
Da, tebi. Zato to uskoro kree na dug put.
Marijata se naprasno uutala, utonuvi u misli. Da li je enad ponovo pokuavala da je
natera da napusti pleme? Ih je moda u pitanju bilo neto drugo? Zar ona, Marijata, nije
nedavno predloila Amastanu da odmah posle venanja krenu za Hogar kako bi preneh
radosnu vest njenim roacima, poslednjim izdancima potovane loze njene majke, i da neko
vreme ostanu sa njima, u njenom zaviaju koji se nalazio u brdovitim predelima iza
Abalese, kako bi tamo bezbedno proveh zimu? arko je elela da svom voljenom pokae
planine meu kojima je odrasla, otre tree vrhove koji su u suton poprimah grimiznu
boju i hladne senovite guelte u kojima se voda zadravala preko itave godine. Amastan je
ljubazno sasluao njen predlog, ali joj nita nije obeao. Iako nije glasno izraavao svoje
misli, Marijata je znala da su one bile usredsreene na sukob koji je postajao sve blii i
izvesniji. Uprkos tome, bila je sigurna da e nakon venanja uspeti da nagovori Amastana
da krenu tamo tako da nije insistirala da joj Tana objasni znaenje svojih rei ve joj je
umesto toga postavila pitanje zbog koga je dola.
-BU&CW-

128

W&N

Htela sam da te zamolim da upotrebi svoju magiju i da mi kae da li su moj otac i

braa jo uvek ivi."
Tana ju je pronicljivim oima tako silovito pogledala da joj se uinilo da ju je njen
pogled proburazio poput koplja. Tada je ispustila tih uzdah i spustila proivenu kou.
Poi sa mnom."
U pomrini svoje kovanice Tana je skuvala aj u koji je ubacila tehergele, tinhert i jo
jednu biljku koju Marijata nije prepoznala. Odlomila je nekoliko komada eera sa
stvrdnutog grumena i rastopila ih u loniu. Potom je ustala i nasula aj onako kako su to
inili mukarci, sa velike visine, tako da je zlatna tenost penuala poput zimskog vodopada
dok se slivala u au. Triput u ti nasuti aj i svakog puta mora da popije punu au",
objasnila je strogim glasom. Prva aa je snana kao ivot." Sela je preko puta Marijate i
gurnula au preko posluavnika. Marijata je iskapila tenost, uivajui u sloenom ukusu
aromatinih trava.
Tana je ponovo napunila au. Druga je slatka kao ljubav", rekla je, prostrelivi je tako
opakim pogledom da je Marijata na trenutak pomislila da ju je mrzela iz dubine due.
Marijata je podigla drugu au i prinela je usnama. I, zaista, inilo se daje aj bio slai nego
onaj iz prve ae.
A sada poslednja..." Tana joj je gurnula aj, strpljivo saekavi.
Marijata je ponovo uzela au i zagledala se u takice aja i lekovitog bilja koje su se
vrtloile u tenosti boje ilibara. inilo joj se da je aj u toj treoj ai bio hladniji i tamniji
nego u prethodne dve. Verovatno zato to su travke due stajale u vodi, zakljuila je, ali im
je otpila prvi gutljaj grlo joj se tako steglo da je pomislila da e se uguiti. Vratila je au na
posluavnik. Ima grozan ukus."
Mora da ga dovri." Enad je sela na pete i oinula je neumoljivim pogledom,
nateravi je da iskapi tenost. Tada se zadovoljno osmehnula. Trea aa je gorka kao
smrt", rekla je.
udan odbojan ukus tree ae i dalje je lebdeo na Marijatinom jeziku. Na trenutak se
sledila od jeze. Daje enad nije otrovala, upitala se. Njen strah se jo vie produbio kada je
primetila kako Tana preko ulaza navlai dugu konu zavesu i kako postavlja nizgri-grija na
pesak ispred praga. Kovanica je utonula u sablasnu pomrinu. Marijata je sedela kao
ukopana, ne usuujui se da se pomeri, jedva se usuujui ak i da die. Vatra se naglo
razbuktala, obasjavi snane crte enadinog lica. Pod tom svetlou lice joj je poprimilo
zastraujui, gotovo demonski izgled. Enad je akama zagladila pesak, napravivi grub
kvadrat na ije je uglove postavila po jednu amajliju. Potom je prila stubu koji je
pridravao krov i usmerila pogled navie. Bledunjava dnevna svetlost je prodirala u odaju
kroz otvor za dim, obasjavajui jednostavnu konu vreicu koja je visila sa visoko
postavljene kuke. Vazduh oko vreice se mrekao i svetlucao. estice praine i pepela
poigravale su na vazdunim strujama koje su se dizale ka krovu, okreui se i izvijajui
poput dervia, pre nego to bi nestale u spoljnom svetu. Dok je posmatrala taj prizor,
Marijata je na trenutak poverovala da su to duhovi koji podrhtavaju u gru otelotvorenja,
duhovi koji svakog asa mogu da oive pred njenim oima. Osetila je kako joj se vrti u
glavi, verovatno zbog neega to je Tana ubacila u onaj aj. Enad je podigla ruku, uzela
konu vreicu i odmerila njenu teinu na dlanu. Dok je to inila, unutra je neto zazveckalo.
ta se nalazi u toj torbici?" upitala je Marijata, pokuavajui da prikrije svoj strah.
Tana je nagnula vreicu i istresla neto od stvari koje je uvala unutra na svoju krupnu
smeu aku. Zamiljeno je prela palcem preko njih. Tada je ispruila ruku kako bi Marijata
mogla da vidi ta je drala. Na njenom dlanu stajala je gomilica glatkih kamenia, nalik
onima koji su prekrivali dno reke ili potoka. Poto su bili izvaeni iz vode, kamenii su
delovali potmulo i nimalo impresivno. Marijata je bila razoarana. U njima nije bilo ama
ba nieg neobinog.
Enad ih je vratila u vreicu i kamenii su prigueno zaangrljali. U svakom od njih se
nalazi po jedan duh, rekla je, zadovoljno primetivi da se Marijata acnula od tih rei.
-BU&CW-

129

W&N

Ba zato sam ih i odabrala meu mnotvom drugih. Dok sam tokom sune sezone
pretraivala ued, ula sam kako me glasovi duhova dozivaju iz tih oblutaka. Opasno je
sakupljati kamenje u vreme kada reka nabuja: zato to svi znaju da se duhovi sastaju u vodi.
Kada se kamenje osui, duhovi nisu tako snani, ali tada mogu da ih kontroliem. Sada u ti
protumaiti Puteve ivota i Puteve smrti, pa emo videti ono to imamo da vidimo.
Dodirnula je Marijatinu amajliju, triput je lupnuvi prstima, a potom je dotakla njeno
elo, ramena, stopala i ake. Naizgled zadovoljna zatitom koju je taj postupak pruao,
izvukla je pregrt kamenia iz vreice, levom rukom ih bacila u vazduh i desnom rukom
uhvatila neke od njih pre nego to su pali na zemlju. Neke je hvatala u paru a druge
pojedinano. Poredala je uhvaene kamenie u vertikalan niz, nalik tifinag simbolima koji
su bili uklesani na stenama izvan logora: jedan kamen, par kamenova, jo dva kamena, pa
ponovo jedan. Tada je bacila drugu skupinu oblutaka, uhvatila ih i ispitala sadraj,
pomerajui usne kao da je brojala. S vremena na vreme je izvijala obrve, kao da je bila
iznenaena rezultatom, ili je puila usne, ili se mrtila.
Na zemlji su ponovo leala dva sparena i dva pojedinana kamena, ali u drugaijem
poretku. Mada je njihov raspored delovao gotovo nasumino, Marijata je po usredsreenosti
i panji koju im je enad poklanjala mogla da pretpostavi da su ti kamenii bili odabrani i
svrstani po jasno ustanovljenom sistemu koji ona nije mogla da dokui.
Kamenii su nastavili da lete i da padaju, a preostali obluci su bih rasporeeni du prva
dva niza: tri para i jedan usamljeni crveni kamen. Enad je prosiktala, napravivi ozlojeenu
grimasu. inilo se da nije naroito zadovoljna.
ta vidi? upitala je Marijata, ne mogavi vie da podnese tenziju, ali je Tana
odmahnula glavom. Ne prekidaj duhove dok obavljaju svoj posao", otro je procedila.
Tada se pred njihovim oima uobliio zavrni niz: dva para; jedan zaseban kamen, ovog
puta crne boje; i jo jedan, poslednji par. Enad se zavalila unazad, zamiljeno osmotrivi
svoje delo. Podigla je usamljeni crveni kamen, okrenula ga i vratila ga na mesto. Gornja
strana je sada bila tamnosmea, to je naizgled umanjilo njegovu zloslutnost. Ili ju je moda
povealo?
Tvoj otac i braa jo uvek hode Putem ivota, ah smrt ide za njima", konano je
prozborila. Bie prolivene krvi."
Marijata nije znala kako je trebalo da protumai tu zagonetnu izjavu. Znai, ivi su?"
Jesu."
Enad je prela rukom preko etiri svrstana niza, vrhovima prstiju iscrtavajui neke
oznake na pesku i prebacujui kamenje sa takvom brzinom kao da igra neku grozniavu
strateku igru, poput starih ljudi koji su se ponekad zabavljah na slian nain, pomerajui
oblutke po zemlji i osvajajui neprijateljske redove u samo dva skoka. Putovanja,
putovanja, putovanja", progunala je. Ali, to nam je ve poznato." inilo se kao da je
razgovarala sama sa sobom. Od nepoznatog ka poznatom; od poznatog ka nepoznatom.
rtva; izdaja; neminovan sled dogaaja." Podigla je jedan beli oblutak i paljivo ga
osmotrila. ta ti radi tamo, na Putu smrti, ako predstavlja nov ivot?" srdito je upitala,
kao da je kamen mogao da otvori svoja nepostojea usta i da joj odgovori. Naravno, kamen
je ostao nem. Enad gaje vratila na mesto i, namrtenog ela, podigla crni kamen. Duh koji
nastanjuje ovaj kamen je oprean", izjavila je. Uvek pokuava da odvue moje
predskazanje na stranputicu."
Marijata je malo saekala, a onda je upitala: ta predstavlja crni kamen?"
ansu." Tana je ispustila teak uzdah. On moe da poniti itavo tumaenje."
To onda znai da moda ipak nisu ivi? Moj otac i braa?"
Ne, nije to u pitanju. Ne vidim da je bilo ko iz tvoje porodice mrtav." Tana je
zamiljeno stisnula usne. Ali vidim mnogo drugih ljudi", dodala je gotovo neujnim
glasom.
Molim?" Marijata se savila ka njoj. ta si rekla?"
Enad se odgurnula od zemlje i prila vratima. Sklonila je konu zavesu u stranu i
-BU&CW-

130

W&N

suneva svetlost je pokuljala unutra. Nije vano. To je ve zapisano i ja ne mogu da

uinim nita da to odvratim. Ne mogu da vidim ni vreme ni mesto, samo krv i oi. Svi
moramo da proemo kroz dveri smrti. Ostaje nam samo da se molimo da se to ne desi
previe brzo, inalah."

-BU&CW-

131

W&N

20.
Nkome nije bilo udno kada smo u tri ujutru banuli u
Habibinu kuu kako bismo Lalavu poveli u pustinju. Na
moje iznenaenje, vranolike ene u crnom doekale su nas
irokim osmesima, podravajui nae namere i ukazujui
kako je bilo mudro to smo odluili da krenemo tako rano. Kada je shvatila zbog ega smo
se vratili, starica je bila van sebe od sree. Uhvatila je Taiba za ruke i zasula ih poljupcima,
sve vreme neto mrmljajui. Prepoznala sam re baraka koja se ponavljala kao neki
ushieni lajtmotiv.
To znai blagoslov", rekla mi je Habiba. Na preanji sukob je bio ostavljen po
strani. inilo se da je Habiba bila zadovoljna to smo odluili da Lalavu povedemo u
pustinju. Ali mi je kroz glavu takoe prola jetka pomisao da joj je zapravo laknulo to Taib
i ja na tom putovanju neemo biti sami, to e ta starica na izvestan nain postati naa
brina pratilja, duh na naoj gozbi. Ili joj je moda naprosto bilo drago to neko vreme nee
morati da se stara o njoj.
Vranolike ene su povele Taiba ka drugom delu kue kako bi nam spakovale hranu i
druge potrebne stvari. Kada sam krenula za njima, Habiba me je uhvatila za ruku. Doi da
mi pomogne oko Lalave. Trebala nam je itava venost da staricu propisno obuemo, i to
ne samo zato to ja nisam bila vina takvim poslovima. Lalava je bila vrsto reena da u
pustinju krene u svojoj najsveanijoj odei, to je znatno usporilo oblaenje. Isprva sam
pretpostavljala da e starica na tom putovanju nositi crnu odoru nalik onima koje su nosile
ostale ene, ali je ona oigledno smatrala da to nije dolazilo u obzir. Ubrzo je naterala
Habibu da se rastri po kui, prikupljajui beskrajan asortiman stvari. Dok joj je saoptavala
svoje zahteve, grevito joj je stiskala miicu i podizala kaiprst, kao da je time htela da
ukae da je svaka od stvari koje je traila predstavljala apsolutnu nunost. inilo se da ju je
pomisao da e ponovo posetiti pustinju ispunila energijom koja je potekla kroz njeno telo
poput nekog arobnog goriva.
Kada sam ostala nasamo sa Lalavom, nisam znala ta da joj kaem, jer nisam umela da
promucam vie od par rei na njenom jeziku. Mogla sam samo benavo da se osmehujem,
obuzeta nervozom i nesigurnou. Za razliku od mene, Lalavi uopte nije bilo neprijatno.
Naprasno je ivnula, potapala me po aci i poela ushieno da brblja. Dodirnula se po
vratu, a potom je u vazduhu iscrtala oblik kvadrata. To sam bar mogla da shvatim. Traila
je moju amajliju. Izvadila sam je iz torbe i stavila je meu njene prste. Ona ju je prinela
gotovo do samih oiju i poela da je okree i okree, kao da ju je ispitivala iz svih moguih
uglova. Da li je uopte mogla da je vidi, upitala sam se. Da li je mogla da razlui njen oblik
ili neku od izgraviranih oznaka? Ili je samo opipavala njene dimenzije, staklene diskove i
sredinje ispupenje? Ali se ubrzo ispostavilo da to uopte nije bilo vano. Zato to mi je
Lalava uputila osmeh koji je zraio istom iskonskom radou, a kada mi je vratila amajliju
nepogreivo je ispruila ruku ka mom licu i tipnula me za obraz, poastivi me gestom
krajnje neoekivane i niim zasluene naklonosti. Bila sam tako zateena da se umalo
nisam zagrcnula.
Kada se Habiba vratila u sobu, nosei gomilu tkanina i torbu punu stvari koje je starica
zahtevala, Lalava nam je, krotka i popustljiva kao dete, dopustila da se bacimo na posao.
Nakon to smo joj skinule spavaicu, Habiba je razmotala ogroman komad tamnoplavog
-BU&CW-

132

W&N

platna sa priguenim metalnim odsjajem. Ovo se zove tamelhaft, objasnila je, pokazavi
mi da pridrim staricu. Potom je sklopila platno po duini i veto ga obmotala oko njenog
tela. To je naa tradicionalna odea, mada se takve stvari danas smatraju staromodnim.
Prikaila je platno na ramenima pomou dve velike ukrasne igle, paljivo zagladila nabore i
odmakla se za par koraka. Prelepo, zar ne?
Lalava se blaeno osmehnula, ponosno potapavi jednu od srebrnih igala. To su
starinske pribadae", rekla mi je Habiba. Danas je teko nai tako lepe i kvalitetne igle.
Potom je na red doao ostali nakit: par tekih srebrnih minua; na desetine narukvica,
neke tanke kao snop svetlosti a druge masivne i prekrivene krupnim geometrijskim
dezenima; dve teke niske kauri koljki; i tri male amajlije koje je Habiba rasporedila po
stariinoj odori. Na kraju je ostao jo samo vezeni al kojim joj je prekrila kosu.
Radoznalo sam osmotrila ukrasne motive koji su se ponavljali na svim stvarima. Toliko
trouglova", natuknula sam.
Habiba se glasno nasmejala. Otar vrh dri urokljivo oko na odstojanju. U sluaju
potrebe mogao bi ak i da ga probode."
Ba jezivo!"
Habiba je slegnula ramenima. Stari ljudi se kunu u takve stvari. Oni tvrde da svuda ima
zlih uticaja. Pritom ne misle samo na urokljivo oko ve i na zle duhove na denune.
Radoznalo se savila ka meni, verovatno zato to je primetila moju zbunjenost. Nisi ula
za dine?"
Lagano sam odmahnula glavom. A tada sam se neeg setila. Osim ako ne misli... na
neto poput onog duha koji se pojavljuje u prii o Aladinu?" Na brzinu sam joj predoila
bajku iz Hiljadu ijedne noi koju sam poslednji put proitala jo kao devojica.
Habiba se namrtila, a onda je prasnula u smeh. Ah, sigurno misli na priu iz Alf Lajla
Va Lajla 23 o Ala el Dinu i mavarskom arobnjaku koji ga je poslao da mu donese onu
arobnu svetiljku. Da, to je din, velik i moan duh, mada je duh iz tvoje prie posluniji i
krotkiji od stranih stvorenja u koja veruju stari ljudi. To su duhovi koji neprestano vrebaju
u zasedi kako bi slabe i budalaste ljude odveli na stranputicu, kako bi nekome poremetili
planove ili mu pokvarili hranu ili mu pomutili zdrav razum. Skoro sve to Lalava nosi na
sebi ima zatitnu ulogu: od boje kojom je ofarbana njena odora pa sve do kola kojim su joj
iscrtane oi i kane na njenim prstima. To su stvari koje treba da odagnaju duhove." Tada je
neto upitala staricu koja je ustro zaklimala glavom i pruila joj iscrpan odgovor. Kae da
joj je u pustinji neophodna takva zatita jer pustinja nije samo njen dom ve i mesto na
kome obitava itava legija zlih duhova. Takoe kae da je dobro to ima vlastitu amajliju,
ali insistira da je stavi oko vrata.
Zaista?" Izvadila sam amajliju iz tane i odmerila njenu teinu na dlanu.
Bie joj drago ako to uini."
Nevoljno sam prebacila vrpcu oko vrata.
Habiba me je paljivo osmotrila. Odlino."
Njen ispitivaki pogled me je ispunio nelagodnou. Brzo sam promenila temu. Treba li
da ponesemo neto od lekova?"
Habiba je prasnula u smeh. Nee da uzima nita od stvari koje joj je doktor prepisao ve
samo biljne lekove koje prave ovdanje travarke, mada je u poslednje vreme poela ak i
njih da odbija."
Bie joj dobro, zar ne?" nervozno sam upitala. Kroz glavu mi je sevnula naprasna i
prilino okasnela pomisao da to to smo nameravali da sa jednom starom i bolesnom enom
krenemo u najveu pustinju na svetu nije bila naroito dobra ideja.
Habiba je odmah proitala izraz na mom licu. Sve e biti u redu, inalah. A ak i da ne
bude..." Pomirljivo je rairila ruke. Taib e se postarati za to. On je sposoban i snalaljiv
mukarac. Ti ne treba da brine oko toga."
23

Originalni arapski naziv za Hiljadu i jednu no (Prim. Prev.)

-BU&CW-

133

W&N

Imala sam oseaj da mi je odrala propisnu bukvicu, da me je ponovo ulovila u mojoj

zapadnjakoj samoivosti. Da budem iskrena, Habiba me je dobro proitala. Bila sam
prestravljena pomilju da bih mogla da se obrem u neposrednoj blizini smrti. Za razliku od
mene, smrt je za te ljude predstavljala sveprisutnu pojavu, sastavni deo ivota. Oni su to
doivljavah sasvim drugaije nego mi na zapadu, gde je smrt bila briljivo skrivana i
odravana na bezbednoj distanci. Smrt je na zapadu postala klinika pojava i vei tabu nego
ikada ranije, kao da je sama ideja da su neke stvari izmicale naoj kontroli mogla da uzdrma
klimavu fasadu naeg sveta i da je natera da se stropota kao kula od karata.
Taib je provirio iza vrata. Izgledao je kao da se upravo vratio sa tuiranja: kosa mu je
bila vlana, a turban labavo prebaen oko vrata. Na sebi je imao majicu i farmerice koje je
sigurno nosio ispod odore koja mu je sada bila spakovana ispod ruke. Kada je ugledao
Lalavu, obuenu u raskonu pustinjsku odeu, lice mu se naprasno ozarilo. Tfulkit, rekao
je. ta god da je to znailo, stariino naborano lice je preplavila bujica blaenih osmeha.
Potom se zagledao pravo u mene, skliznuo oima preko moje amajlije i ponovo podigao
pogled ka mom licu. Prelepo, tiho je rekao, tako me netremino posmatrajui da sam
morala da skrenem pogled. Tada se savio ka starici i podigao je u naruje, ba kao to je i sa
mnom uinio onog dana kada me je uneo u hotel. Ali, dok se moje ukrueno telo opiralo
njegovom zagrljaju, Lalava se tako iroko osmehnula da sam mogla da joj vidim krajnike.
Paljivo smo je smestili na zadnje sedite, uukavi je izmeu ebadi i privezavi joj
pojas kako bi bila stabilnija. Vratila sam se do kue da uzmem torbu sa hranom i piem
koju su nam one vranolike ene spakovale, kako bismo mogli da se okrepimo tokom
putovanja. Habiba se pred pragom pozdravila sa mnom, stegnuvi me u kratak snaan
zagrljaj. Hvala ti to ovo radi, rekla je, prostrelivi me svojim tamnim oima. Stvarno
sam ti zahvalna. ao mi je to sam jue bila onako gruba. Ti i Taib inite veliko i plemenito
delo. Tada se okrenula, mahnula mi rukom i izgubila se iza vrata.
Vous allez bien, madame? 24 upitala sam staricu, mada sam znala da ona nije mogla da
me razume. Njeno sitno zbrkano lice se okrenulo ka meni, jedva vidljivo od marame i
nakita. Izgledala je kao stara Romkinja koja gata u atoru na nekom provincijskom vaaru.
ebe se namrekalo i ispod njega je izronila jedna aka, smea kao majmunska apa. Samo
trenutak kasnije njen palac se podigao uvis, kao univerzalni simbol svega to je dobro.
Napustili smo Tijuadu dok je sunce izranjalo iznad breuljaka, zasipajui automobil
snopovima blistave svetlosti. Sve oko nas je bilo mirno i nepomino. Sve izuzev skupine
vrabaca koji su se kupah u praini pored puta. Prenute brujanjem motora, ptiice su prhnule
uvis. Njihova smea krila su pod svetlou praskozorja postala nekako zlatna i magina,
kao male plamtee are nasuprot aurnom nebu.
Htela sam da ih pokaem Lalavi, ah kada sam se okrenula ka zadnjem seditu, njena
glava se ve ljuljukala a ake sklopljene preko grudi su se ritmino podizale i sputale.
Zaspala je, tiho sam rekla Taibu.
Nema potrebe da apue", odgovorio je on, bacivi pogled na retrovizor. Lalava nita
ne uje.
Sirotica. Vid ju je takoe izdao. Rekla bih da ima glaukom.
Da, mrena joj se navukla preko oiju", potvrdio je Taib. Ljudske oi teko podnose
pustinjsko sunce. Ali i dalje moe da vidi.
Mislila sam da je skoro lepa. Nadam se da ovo za nju nee biti uzaludno putovanje.
Ne brini. ak i ako je lepa videe pustinju', zagonetno je rekao Taib. Ona ima taj dar,
ba kao i svi koji pripadaju Narodu vela. Narod vela?
Kel Tagelmust: narod koji nosi veo. Pripadnici pustinjskih plemena sebe tako nazivaju.
Oni retko koriste izraz Tuareg."
Ali si se ti ba tako izrazio kada si mi priao o svojim korenima. Rekao si da si Tuareg.

24

Jeste li dobro gospoo? (Prim. Prev.)

-BU&CW-

134

W&N

Taib je jedva primetno slegnuo ramenima. Tako je krae, i jednostavnije. U stvari, re

Tuareg predstavlja arapsku kovanicu. Neki kau da potie iz libijske oblasti Targa zato to
re Tuareg zapravo oznaava mnoinu, dok oblik za jedninu glasi Targui. Drugi
smatraju da se ta re moe prevesti kao oni koji je Bog prognao ili oni koje je Bog
prokleo, ali je za takvo tumaenje najverovatnije zasluna injenica da su se Tuarezi
estoko opirali invaziji beduinskih pelemena koja su u osmom veku poela da nadiru sa
istoka, revnosno irei islam."
A ta je sa izrazom plavi ljudi? ula sam da ih i tako zovu. Ljudi iz pustinje su,
pored svojih kamila, najvie cenili svoje odore i turbane koji su se bojili indigom. Dobro
indigo platno je veoma skupo i teko se nabavlja. Ono je irom Afrike vekovima
predstavljalo neto kao novanu valutu, to nije udno jer proizvodnja vrhunskog platna
zahteva puno vremena i truda. Bojadije koji pripadaju narodu Hausa boje platno deset puta
zaredom i potom ga udaraju sve dok ne pone da sija poput svrajeg krila. Da bi platno bilo
kvalitetno u njemu mora da bude puno indiga, a to vie indiga ima boja e se vie otirati,
prelazei na kou oveka koji ga nosi i nepogreivo ga oznaavajui kao pripadnika Kel
Tagelmusta. Najudnije od svega je to to ta boja zapravo titi kou: ona spreava da vlaga
ispari iz tela, a ene se kunu da poseduje i brojna kozmetika svojstva. Zato pripadnike
naeg naroda zovu jo i plavi ljudi."
Ili plave ene. Zamiljeno sam se osmehnula. Ali Lalava... oprosti to to kaem, ali
Lalava ima mnogo tamniju kou nego ostali lanovi tvoje porodice. Ona uopte ne lii na
vas.
Mada mi je Taib bio okrenut iz profila, primetila sam da ga je ta opaska ispunila
neprijatnou. Ovaj, ona nije ba... ona ne pripada naoj porodici, bar ne po krvnim
vezama. Ona je iklan.
Iklan?
,,Robinja.
Robinja?? Glas mi se podigao za itavu oktavu.
Taib je tiho uzdahnuo. Lalavu je kupio Habibin pradeda od nekih trgovaca na jugu
Alira. Trampio se sa njima za kupe soli. Niko tano ne zna odakle je stigla, a najmanje ona
sama, zato to je bila zarobljena jo kao dete, verovatno kao rtva nekog plemenskog
sukoba u Gvineji ili u Obali Slonovae. Neprijateljski ratnici su je zarobili zajedno sa
drugim pripadnicima njenog plemena i potom ih prodali trgovcima koji su prolazili tim
krajem. Naravno, to se deavalo u vreme kada je itava naa porodica jo uvek vodila
pustinjski ivot i kada je Lalava bila mlada i krepka. Ona je jo otada sa nama. Zna, iklani
nisu robovi u onom smislu u kome to zapadnjaci obino shvataju. Oni su smatrani
punopravnim pripadnicima plemena. iveli su u istom logoru, putovali istim napornim
rutama i jeli istu hranu poput svih ostalih. Sami su odabirali svoje suprunike i podizah
vlastito potomstvo. A kada bi ostarili i kada vie ne bi mogh da rade, pleme je preuzimalo
brigu o njima, ne razdvajajui ih od ostalih staraca. I zato je, kada je Habibin otac tokom
ezdesetih godina odluio da se odrekne nomadskog naina ivota i da se preseh u Tijuadu,
bilo sasvim prirodno da Lalava poe sa njima. Lalava je oduvek elela da ima vlastitu kuu
i vlastite ivotinje. Habibina braa su joj podigla onu kuicu i kupili joj neto stoke pre
nego to su otili u Kazablanku. Lalava je teka srca napustila svoj dom, ali Habiba kae da
je bila previe bolesna i nemona da bi ivela sama. Zagledala sam se u njega,
premotavajui te informacije u glavi. Delovalo mi je nezamislivo da su u dananje doba jo
uvek postojali robovi, ljudi koji su na silu bili otrgnuti od svog doma i porodice i prodati
kao to se prodavala roba na pijaci. Bilo mi je teko da poverujem da je ena koju je
zadesila takva sudbina mogla da ivi u dvadeset prvom veku, da bude moja savremenica i,
tavie, saputnica koja je vrsto spavala na zadnjem seditu automobila u kome sam se tog
trenutka vozila. Nikako nisam mogla da svarim tu ideju, a jo manje da je opravdam, iako je
Taib savreno leerno priao o tome. I kada se taj robovlasniki sistem okonao?" upitala
sam, neuspeno se trudei da potisnem prekor iz svog glasa.
-BU&CW-

135

W&N

Zavisi... kako gde, odgovorio je Taib nakon podue pauze. Tuarezi su narod koji ve
vekovima ivi izvan ustanovljenih granica, tako da se nikada nisu povinovali nijednom
obliku centralizovane vlasti ili bilo kakvim zakonima sa strane ve iskljuivo svojim
plemenskim stareinama i poglavarima regionalnih plemenskih saveza. Takoe, mora da
ima u vidu da se veliki deo severne i zapadne Afrike dugo nalazio pod kolonijalnom
vlau, preteno francuskom. Kolonijalni zvaninici su najee zatvarali oi pred
ropstvom, ne elei da zalaze u takve stvari. Tek kada su se drave tokom ezdesetih godina
izborile za nezavisnost, ropstvo je bilo zvanino zabranjeno, a tuareki nain ivota je bio
razoren, esto nasilnim putem."
I kako se ti osea zbog tog dela svog naslea?" radoznalo sam upitala.
Taib me je oinuo izazovnim pogledom. A kako se ti osea zbog svog naslea? S
obzirom na injenicu da ti je majka Francuskinja, a otac Britanac, pretpostavljam da je i
meu tvojim precima bilo robovlasnika."
To mi nije delovalo poteno, ali nisam mogla da smislim dovoljno ubedljivu repliku
kojom bih osporila njegovu tvrdnju tako da smo neko vreme nastavili da se vozimo u tiini,
probijajui se kroz pranjavi pejza, pored oronulih kamenih kula i presahlih renih korita
oivienih bunastom vegetacijom i povremenim okantnim eksplozijama zelenila u vidu
oleandera i palmi. Retka ratrkana naselja na koja smo usput nailazili delovala su
maloduno i neugledno: zdepaste prizemne graevine od erpia koje su imale istu onu tupu
crvenosmeu boju kao i zemlja iz koje su se izdizale. to smo vie odmicah ka jugu, sela su
postajala sve neprivlanija i siromanija, a kue su najee bile nedovrene, sagraene od
golih blokova, kao da ljudi koji su tu iveli nisu mogli da prikupe dovoljno optimizma ili
energije da ih prekriju malterom i bojom. ovek je na tom mestu gubio bitku sa prirodnim
okruenjem, a njegov uticaj je postajao sve neznatniji, poput toka koji je izgubio pogonsku
snagu i poeo da se kotrlja unazad. Prolazili smo kilometre i kilometre a da se usput ne
mimoiemo ni sa jednim vozilom.
Oblaci praine su se dizali oko nas poput vrtloga. ak i u zatvorenom automobilu sa
ukljuenim klima-ureajem mogla sam da osetim kako mi taj miris, otar i plesniv, golica
dlaice u nozdrvama, kako mi oblae nepce poput opne i kako mi se taloi na pluima.
Pranjava ravnica je ubrzo ustuknula pred hrapavim meseevim pejzaom prekrivenim
goletnim vrhovima i nazubljenim izboinama od kriljca koje su pod naherenim uglom
trale iz tvrdog tla poput brodova nasukanih u moru stenja, neodoljivo me podseajui,
uprkos razliitim tonskim nijansama i okruenju, na severnu devonsku obalu kod Hartlanda
i arpnouza gde sam jednog leta otila na planinarenje i gde, iz pukog sujeverja, nikada vie
nisam poelela da se vratim. Bila je to stenovita obala na kojoj je ak i po sunanom
vremenu vladala neka turobna pretea atmosfera, kao da su nad njom lebdeli duhovi
nebrojenih brodolomnika i utopljenika, mesto koje je vekovima nosilo ig smrti i nesree. A
sada sam u toj severnoafrikoj pustoi imala identian oseaj: da smo se obreli na mestu na
kome nas je prirodni svet smatrao neeljenim uljezima i da je taj svet promiljeno poprimio
to runo i odbojno lice kako bi nas drao na odstojanju. Dok sam u svojim mislima
prevakavala tu gotsku ideju, Taib je odjednom povikao: Pogledaj!"
Zaustavio je automobil taman na vreme da primetim lisicu sa neverovatno gustim i
razbaruenim repom koja je, gonjena navalom adrenalina, grabila uz strmo stenovito
proelje, prestravljena grmljavinom nadirueg vozila.
Zadivljeno sam je osmotrila, oarana njenim razmetljivim repom i gustim svetlucavim
mrkim krznom. Bila sam zapanjena spoznajom da je u toj pranjavoj usijanoj pustari moglo
da ivi tako lepo i tako vitalno stvorenje. To mi je delovalo kao pravo malo udo: udo
ivota koji je bujao sred tog mrtvila. Odluila sam da svoje zapaanje podelim sa Taibom.
On je podrugljivo frknuo. Naravno da ovde ima ivotinja! Zar si mislila da one ne
postoje samo zato to ih ti ne vidi? I da to to naokolo nema ljudi znai da tu ne moe da
postoji bilo kakav oblik ivota? Ova lisica ivi ovde zato to tu ima zeeva koje moe da
lovi. Zeevi ive ovde zato to tu ima nenih biljaka kojima se hrane i dobrih zaklonjenih
-BU&CW-

136

W&N

mesta na kojima mogu da naprave svoje jazbine. Ako dobro otvori oi primetie da ovde
takoe ima jastrebova i sova. A kada sunce zae, ue zavijanje akala i groktanje divljih
svinja. Stada gazela prolaze kroz ove doline, kreui se ka panjacima na severu. Kao to
e videti, ivot buja na sve strane, pa ak i duboko u pustinji."
Koja je to vrsta lisice? Jo nikad nisam videla lisicu sa tako razbaruenim repom i tako
tamnim krznom."
Taib me je udno osmotrio. Obina lisica", rekao je.
Neto kasnije crna ptica sa belim repom je proletela ispred vozila i nestala meu granjem
nekog trnovitog drveta. ta je to? upitala sam.
Ono drvo tamo je akacija. A ako me pita za pticu... pojma nemam."
Mislila sam da zna sve o divljem svetu", podrugljivo sam natuknula, to je Taiba
nateralo da se nakostrei.
Na narod, za razliku od vas Evropljana, ne boluje od toga da svim stvarima naene ime
i da ih razvrsta po kategorijama", odbrusio je. Zar stvarno misli da to to si neemu
nadenula ime znai da neto zna o toj stvari ili stvorenju? Ako bih ti rekao ime te ptice, zar
bi o njoj znala neto vie nego to sada zna? To ti ne bi pomoglo da dokui njenu prirodu
ili da otkrije bilo ta to je uistinu vano. Samo bi nauila neku izmiljenu re koju je neki
ovek nasumino prikaio za neko stvorenje, re koja tom stvorenju nee pomoi da bolje
leti ili da na svet donese vie mladunaca. To je samo jo jedan oblik kolonijalizma, to
fanatiko imenovanje stvari koje nas okruuju."
Bila sam acnuta tim reima. Nema prava da mi prebacuje takve stvari. Nisam ja
kolonizovala tvoju zemlju! I, ako te ba zanima, nikad nisam naroito volela svoje
francuske roake." Primetila sam kako mu se usne izvijaju i shvatila da sam kao od ale
progutala mamac.
Kad smo ve kod toga, Izabela, ba bih voleo da ujem neto o tvojoj porodici i tvom
detinjstvu."
Radije bih preskoila tu temu", utogljeno sam odgovorila.
Znai, sada me kanjava to sam bio onako otar prema tebi?"
Ma, ne radi se o tome. Samo... nema tu ta da se pria."
To je najtunija stvar koju neko moe da kae o svom detinjstvu. Zar stvarno moe
tako lako da se odrekne tog dela svog ivota?"
Tada sam bila sasvim drugaija."
Mislim da je to nemogue. Kada se osvrnem za sobom i kada se setim kakav sam bio sa
etiri ili devet ili petnaest godina, shvatam da sam jo uvek isti bilo da etam ulicama
Pariza ili se probijam izmeu tezgi na suku u Tafrautu. Stvari koje su se u meuvremenu
izdeavale nisu promenile moju sutinu. Samo sam nauio odreene lekcije o ivotu i
drugim ljudima i sebi samom. Ali se nadam da zbog toga nisam izgubio onu deju
bezazlenost i radost koju sam tada oseao."
Nepomino sam sedela na svom seditu, utonula u misli, zavidei mu na jednostavnosti i
jasnoi koje su proimale njegov ivot. Da li sam mogla da se setim kakva sam bila kada
sam imala etiri godine? Mogla sam, ako bih se dovoljno potrudila, i to prilino jasno
mala Izi koja se uvek vrzmala po vrtu i koja je uvek neto pravila: zamkove i sklonita i
venie od krasuljaka i legla za gliste i gnezda za ptice koje nikada nisu htele da se usele u
njih. Osmehnula sam se, ali je seanje na te dane bilo proeto tugom jer ja vie nisam bila ta
Izi. Moe li ti meni da ispria neto o svom detinjstvu?" predloila sam, prebacivi vru
krompir u njegove ruke. I tako je Taib, dok smo prolazili kroz beskrajnu pusto u kojoj su
se nazirale samo naprsle stene i odronjeno kamenje i crna piramidalna brda iji su se
magloviti obrisi izdizali u pranjavom vazduhu, i dok je Lalava tiho hrkala iza naih lea,
poeo da mi pripoveda o svojoj mladosti. Priao mi je kako je nekada bio voa derana koji
su pravili haos po gradiu u kome su iveli. Kako su krali voe iz vonjaka, kako su se
igrali rata u kamenjaru i kako su se jednog dana uunjali u pijani obor, odvezali sve
magarce i poterali ih ka brdima tako da su njihovi siroti vlasnici, kada su se vratili nazad sa
-BU&CW-

137

W&N

vreama punim stvari koje su pazarili na suku, oajno ustanovili da su ivotinje na ijim je
leima trebalo da prevale put do svojih udaljenih sela bile ratrkane na sve strane,
zahvaene urnebesnom pometnjom i meteom. Priao mi je kako je sa svojim drugarima
esto beao u planine sa hranom koju su uspeh da iskame ili ukradu i kako je jednog dana
doao red na njega da dokae svoju smelost i da negde nabavi ivu koko i kako se potom
odunjao do komijskog dvorita i utekao sa ptiurinom koja se mahnito koprcala ispod
njegove odore. I kako su se nakon toga popeli u planine kako bi zaklali i ispekli sirotu
koko, ah se ispostavilo da su kod sebe imah samo jedan perorez koji je bio tako tup da je
njime bilo nemogue ak i ogrebati a kamoli zaklati kokoku, i kako je prestravljena ptica,
umesto da zavri pod noem, poela raspomamljeno da kokodae, i kako se na kraju otrgla i
pobegla u divljinu, drei vrat pod urnebesno smenim uglom i sejui oerupano perje na
sve strane, i kako su svi poeli da urlaju od smeha, potpuno zaboravivi daje trebalo da
krenu u poteru za odbeglim rukom. Ponekad verujem da je ta kokoka u divljini svila svoj
novi dom, dovrio je Taib, zacakljenog pogleda, i da je tamo osnovala vlastitu dinastiju
krivovratih i raerupanih planinskih kokoaka.
Kada su stigli do putokaza za Aku, Lalava se naglo probudila. Primetila sam kako se
primie prozoru i kako kilji svojim onemoalim oima, prislanjajui stisnutu aku uz
staklo koje se maglilo od njenog daha. Neto je rekla Taibu i on je zaustavio automobil i
pruio mi kutiju sa papirnim maramicama na kojoj je bila ispisana re lepota", propraena
slikom snebivljive princeze sa maramom ukraenom biserima, oima iscrtanim kolom i
docrtanim brkovima. Ovaj, mora da... zna ve."
Lalava i ja smo prilino dostojanstveno uspele da obavimo tu neminovnost, uprkos mom
povreenom zglobu i njenim godinama i iznemoglosti i teini. U stvari, ubrzo sam shvatila
daje njena teina predstavljala samo optiku varku, jer je starica ispod tih nebrojenih
slojeva platna bila veoma krhka. Dok sam joj pomagala da se vrati do vozila, pod prstima
sam mogla da osetim njene tree kosti, mlohavu kou i usahle miie, to je ponovo
raspirilo moje sumnje i strahove. Skrenula sam pogled ka Taibu dok joj je pomagao da se
smesti na sedite, ah se inilo da su njih dvoje bih zaokupljeni nekom privatnom poalicom
i da su potpuno zaboravih na mene. Dok sam ga posmatrala u tom izdanju, sa oborenim
pogledom i borama smejalicama na obrazima i panjom koja je bila totalno fokusirana na
Lalavu, okirano sam shvatila koliko je on zapravo privlaan, i to ne samo u fizikom
smislu, zbog tog izraajnog koatog lica i visoke vitke grae, ve zbog naina na koji se
ophodio prema toj vremenoj dami: zbog iskrenosti, topline i velikodunosti koje su me
naterale da se, zbog misli koje su se vrzmale po mojoj glavi, osetim kao uasno uskogrudo i
samoivo stvorenje.
Vozili smo se jo pola sata pre nego to je Taib zaustavio kola pored puta i poveo nas ka
vidikovcu. Zastali smo na ivici ogromne stenovite padine odakle se otvarao zadivljujui
pogled. Pravo ispod nas leale su oaze ratrkane po crvenom pranjavom tlu, nalik titravim
jezercima smaragdnozelene boje. Pejza iza njih je bio ravan i nepregledan, poput
beskrajnog ebeta satkanog od stena i peska koje se prualo preko itavog sveta.
Juno odavde je rudnik zlata u Aki, a iza njega lei Sahara." Taib je zaklonio oi i
zagledao se u daljinu. To je jedan od najveih rudnika u Africi", leerno je dodao.
Primetila sam kako preko Lalavinog lica prelazi tamna senka i kako joj ruka kree ka
amajliji.
ula je da sam pomenuo Aku", objasnio je Taib, spazivi moju grimasu. Izgleda da
nije ba tako gluva kao to smo mislili. Ona zna za legendu."
Kakvu legendu?"
Kada je u ovom delu Maroka prvi put otkriveno zlato, ljudi su enuli pameu. Digli su
ruke od svega, poeli su da ostavljaju ak i svoje ene i decu, samo da bi krenuli u potragu
za zlatom. Kopali su i kopali, dan i no. Srca su im bila zaposednuta pohlepom. Bili su u
vlasti denuna. Kada je video ta se deava, Bog je na zemlju poslao veliki potop, a potom
veliku suu i stranu najezdu skakavaca, kako bi ljude nauio pravim vrednostima od kojih
-BU&CW-

138

W&N

zavisi njihov ivot. U naoj kulturi smatra se da zlato donosi nesreu. Bogatstvo uzrokuje
samo patnju, izrabljivanje i smrt."
Ja bih rekla da siromatvo uzrokuje daleko vie umiranja i nesree nego malo zlata",
zajedljivo sam natuknula.
Ljudi nikad ne umiru zato to nemaju zlata", nastavio je Taib blagim glasom, ali
mnogi umiru zato to pokuavaju da ga se doepaju. I na tom putu nemilosrdno gaze sve
pred sobom. Po mom iskustvu, niko nije na poten nain zgrnuo veliko bogatstvo."
ta onda trai u Parizu?" zajedljivo sam upitala. Ako tako misli, zato ne ostane
ovde i ne oeni se Habibom umesto da svojim bogatim klijentima, sigurno po prilino
naduvanim cenama, prodaje rukotvorine koje predstavljaju kulturno naslee tvog naroda?"
Taibov pogled je bio tako direktan i netremian da mi se uinilo da je postao gotovo
opipljiv. Novac koji zaraujem od trgovine tuarekim rukotvorinama sliva se u tuareku
ekonomiju. Zahvaljujui tim prihodima uspeli smo da osnujemo putujuu kolu kako bi
deca nomada mogla da savladaju vetine koje e im pomoi da se lake uhvate u kotac sa
modernim svetom i da svoje znanje jednog dana prenesu vlastitoj deci. Oni ue istoriju
svoje kulture i prikupljaju prie koje su uli od svojih baba i dedova i prenose usmena
predanja u pisanu oblik, zarad dobrobiti buduih narataja. Tim novcem plaamo i
putujueg doktora koji obilazi nomadske logore.
Osetila sam kako mi krv navire u obraze. Oprosti."
A ime se ti bavi, Izabela, kada nisi na odmoru i kada ne pada sa litica?"
Dok sam mu objanjavala da sam radila kao savetnik u jednog kompaniji za
obraunavanje poreza, ukratko mu predoavajui prirodu svog posla, poelo je da me
obuzima oseanje koje nikad pre toga nisam povezivala sa svojom profesijom: oseanje
duboke i sveobuhvatne postienosti. Sve do tada sam se ponosila debelim spiskom klijenata
sa plavim ipovima koji je pobuivao neskrivenu zavist mojih kolega, svojim poznavanjem
rupa u zakonu i dozvoljenih poreskih malverzacija, svojom marljivou i prepredenou.
Ali sam sada, dok sam Taibu priala o stvarima kojima sam posvetila skoro dve decenije
svog ivota, poela da oseam sve snanije gnuanje prema sebi samoj i prema sistemu iji
sam deo postala. Eto, sad zna ime se bavim", dovrila sam iznurenim glasom.
Pomaem debelim maorima da izbegnu plaanje poreza koji bi dravi omoguio da
pobolja ivot ostatku populacije, da u svojim depovima zadre novac kojim bi mogle da
se finansiraju razne beneficije za siromane i grejanje za stare i bolnice za bolesne i kole za
neuke..."
Pomae debelim maorima?" zbunjeno je ponovio Taib. Tek tada sam shvatila da sam
u aru diskusije prela na meavinu francuskog i engleskog, ubacujui engleske fraze tamo
gde nisam mogla da pronaem odgovarajue francuske izraze.
Lesgros chats",25 prevela sam, to ga je jo vie zbunilo. Poela sam da mu
objanjavam znaenje tog izraza sve dok na kraju nije uzviknuo: Ah, les rats dans un
Jromage! 26 Pohlepni ljudi koji nita ne ostavljaju za druge."
Kao pacovi u siru. Utueno sam klimnula glavom. Da, to je bio dobar opis za te
pohlepne, izrabljujue, nemoralne korporacije sa kojima sam saraivala. Shvatila sam da
sam ve neko vreme oseala pritajen duboko ukorenjen prezir prema svim tim lukavim,
samozadovoljnim biznismenima u sevil rou odelima iza ijih osmeha su bletali zubi
sreeni u basnoslovno skupim privatnim ordinacijama; prema monicima koji su se
zaustavljali pred naom poslovnicom u besnim limuzinama sa livrejisanim oferima, iji su
ugljenini otisci 27 bili veliki kao Arktik i ije su bezline globalne kompanije nemilosrdno
buile, kopale i izvozile mineralne resurse Treeg sveta i ija je drutvena savest jo pri
Debeli maori." (Prim, prev.)
Ah, pacovi u siru! (Prim, prev.)
27
Ugljenini otisak", izraz koji se koristi za ukupnu koliinu ugljen-dioksida i drugih tetnih gasova
koje neka organizacija ih pojedinac isputaju u atmosferu. (Prim, prev.)
25
26

-BU&CW-

139

W&N

samom roenju bila kliniki amputirana na nekoj privatnoj klinici; prema svim tim
industrijskim magnatima koji su me uzimali u slubu, za pozamanu platu i bonuse koji su
bili nekoliko stotina puta vei od prosene nacionalne dnevnice, kako bih pronala klizave
rupe u poreskom zakonu kroz koje su mogli da se provuku i prikrila njihov profit
ulaganjem u istraivaki rad i drugim marifetlucima za izvrdavanje poreza. Tek nekoliko
nedelja bila sam izvan tog sveta, a ve sam poela da se pitam da li u ikada vie moi da se
vratim svom dotadanjem poslu... to me je ispunilo dubokim nemirom.
Dok smo se probijali preko kilometara i kilometara suvog nemilosrdnog pejzaa, sve
ee smo nailazili na kamione prekrivene pranjavim ceradama. Proli smo kroz ruan
moderan gradi Tatu i zaustavili se na kontrolnom punktu kod Tisinta gde je Taib proveo
nekoliko napetih i beskrajno razvuenih minuta u policijskoj kuici dokazujui da je on
vlasnik vozila, pokazujui moj paso i njegovu i Lalavinu linu kartu, objanjavajui kuda
smo krenuli i odgovarajui na masu prividno beznaajnih pitanja. Neto pre skretanja za
Fum Zguid Taib je svojim tuaregom skliznuo sa glavnog puta i nastavio dombastim
sporednim drumom na kome nije bilo nikakvih putokaza. Njegov terenac je ubrzo dobio
priliku da dokae svoju reputaciju i da se, prebacivi se na dvoosovinski pogon, uhvati u
kotac sa silnim kamenjem i kraterima na putu. Praina je letela na sve strane, a mi smo
nastavljali dalje, poskakujui preko neravnog izrovanog terena, tako razdrmani truckanjem
da su mi zubi angrljali poput deje zveke i da sam u sebi zahvaljivala Bogu to sam imala
male grudi i dobar brushalter bez fibajna. Okrenula sam se ka zadnjem seditu i uhvatila
Lalavinu ruku. La bes?" upitala sam, upotrebivi jednu od retkih fraza koje sam do tada
uspela da pokupim. La bes, odgovorila je ona, sa blentavim osmehom na licu. La bes,
la bes.
Nakon jedne naroito divlje deonice zabrinuto sam pogledala u Taiba. Hoe li ovo jo
dugo da potraje ili emo uskoro da izbijemo na neki bolji put?
Taib me je osmotrio ispod oka. ta si ti oekivala? Nisi valjda mislila da e te u pustinji
saekati auto-put?
Naravno da nisam, ali... Osetila sam se kao idiot, shvativi da je bolje da zautim.
Ne brini, dobro poznajem ovu stazu, mada ona nije namenjena turistima."
Da li se nekad desi da neko krene ovim putem i da se izgubi? Ili da mu se pokvare
kola?
Naravno", leerno je odgovorio on. To se stalno deava. Ljudi umiljaju da je Sahara
neto kao poligon za avanturiste, ah se brzo naue pameti. I ta se onda desi sa njima?"
Taibove je pomno gledao u drum, ali sam primetila kako mu se usne ire u opak vuji
kez. Zar nisi videla kosti?" Pokazao je ulevo, gde je neko goljavo iskrivljeno drvo raslo iz
stenovitog tla i nabijenog peska. Ispod njega je leala hrpa...
Oh!" Uasnuto sam razrogaila oi, a tada sam shvatila da je to samo gomila prua koje
je izbledelo od sunca.
Taib narednih nekoliko minuta nije skidao kez sa lica. Propisno nasamarena, posmatrala
sam kako dri ruku na menjau, veto menjajui brzine. Uprkos sebi samoj, morala sam da
primetim zategnute miie na njegovoj snanoj podlaktici i glatku smeu kou koja se
nazirala ispod nenih kovrdavih crnih malja i odjednom sam osetila kako me obuzima
sasvim neoekivani drhtaj zadovoljstva. Obino sam mrzela da me drugi voze, da se
nalazim pod tuom kontrolom. ta se to deavalo sa mnom? Da li je za tu promenu bila
zasluna Taibova leerna samouverenost i sposobnost da se snae u svakoj situaciji? Da h
sam se tako oseala zato to sam se nalazila u blizini mukarca koga, kako se inilo, nita
nije moglo da izbaci iz ravnotee, a najmanje od svega injenica da je upravo krenuo u
Saharu sa jednom onemoalom staricom na rubu smrti i jednom obogaljenom evropskom
turistkinjom? Ili se moda naprosto radilo o tome daje neki duboko ukorenjeni deo mog
bia doiveo naprasni preobraaj?
Odjednom mi se uinilo da sam bila poput pejzaa kroz koji smo prolazili: u stanju
-BU&CW-

140

W&N

tranzicije, zateena izmeu kontrole i bespomonosti, civilizacije i divljine, poznatog i

nepoznatog.
Ali samo trenutak kasnije trgla sam se iz razmiljanja, primetivi da je kazaljka za gorivo
skliznula na crveni deo skale. Taibe! Ostajemo bez goriva!
On mi je dobacio nehajan pogled, nimalo dirnut mojom uspanienou. ,,Znam.
Zna?! Zar onda nije bolje da okrene auto i da se vratimo do nekog mesta gde moe
da natankuje rezervoar?"
Nema potrebe."
Nema potrebe? ta je to trebalo da znai? Da emo se voziti na vazduh? Ili da emo
peke nastaviti kroz pustinju? Zapiljila sam se u zastraujuu kamenu pusto koja se sada
pruala svud oko nas. Pejza je bio monoton i bezlian, u sva etiri pravca. Iza naih lea
se, kao daleka plaviasta izmaglica, izdizala visoravan sa koje smo doli. Sa obe strane
druma pruao se teren posut kamenjem i ispresecan udnim ogoljenim stenama koje su
trale iz tla. Ispred nas se prostirala surova kamenita ravnica koja se u daljini stapala sa
bledim nebom i svetlucavom jarom. Zagledala sam se preko te mrtve jalove pustoi, traei
neto to e mi privui panju, neki traak ivota, ali nisam mogla da spazim apsolutno
nita izuzev beskrajnih stena i praine. inilo se kao da se neko ogromno more pre mnogo
milenijuma povuklo sa te ravnice, ostavivi za sobom ogoljeno dno koje se peklo pod
usijanom zvezdom. Ali neumoljivo smo grabili dalje dok je igla na merau za gorivo padala
sve nie i nie.
Nakon izvesnog vremena Taib je izvadio mobilni iz pregrade na vratima, utipkao broj i
poeo sa nekim da razgovara. Moderni svet je svuda pruao svoje pipke, pretvarajui re
divljina" u ist apsurd. Kao ena koja je poticala iz tog modernog sveta, sigurno je trebalo
da pronaem utehu u spoznaji da je pomo, u vremenu u kome sam ivela, bila dostupna
ak i u najveoj pustoi. Sve to je trebalo da uinim bilo je da ispruim ruku ka mobilnom.
Setila sam se pria o planinarima koji su iz takozvane zone smrti" na Mont Everestu
mobilnim telefonom zvali spasilaku slubu. A sada se ispostavljalo da ak ni zastraujua
Sahara vie nije bila neosvojiva. Ta pomisao me je ispunila nekom udnom prazninom i
razoaranjem, kao da mi je neko oteo moje prvo i jedino pustinjsko iskustvo.
Na mestu bez bilo kakvih vidljivih putokaza Taib je skrenuo na jedva primetnu stazu
koja je pod pravim uglom presecala put kojim smo do tada ili. Izmeu beskrajnog
ratrkanog stenja i kamenja poeli su da se naziru komadi tla prekriveni peskom. Vegetacija
je postala jo oskudnija i trnovitija, a drvee se povlailo pred izmuenim ibljem i
kaktusima. Tlo se naglo sputalo ka presahlom renom koritu, a potom se ponovo izdizalo
dok se na tuareg, poput raskreenog pauka, pentrao na drugu obalu, toak po toak. Kada
smo se popeli na uzvienje, u daljini sam spazila siunu zelenu mrlju koja je svetlucala
sred sivosmee pustoi. to sam due zurila u nju inilo mi se daje postajala sve udaljenija i
rasplinutija, ali je Taib usmerio automobil ba u tom pravcu i nakon neodreeno dugog
vremenskog perioda, koji je meni delovao kao venost, ugledah smo razgranate kronje
urminih palmi koje su se ocrtavale nasuprot nemilosrdnoj plaveti neba. Voda koja je
svetlucala ispod njih podseala je na glatko ogledalo u kome se odraavala savrena obrnuta
slika. Poto je Taib parkirao svoj tuareg u senovitom zaklonu tih nestvarnih palmi, pomogli
smo Lalavi da izae napolje. Starica se jednom akom naslonila na usijanu karoseriju i
omirisala vazduh, zatvorenih oiju i stisnutih kapaka, kao da svom zamuenom vidu nije
elela da dopusti da narui izotrenost ostalih ula. Zair Fukani, konano je prozborila,
okrenuvi se ka Taibu. Primetila sam kako se njegove obrve iznenaeno izvijaju.
Zna gde se nalazimo", rekao je. inilo se da su stariine rei konano uspele da
uzdrmaju njegovu staloenu fasadu.
Osmehnula sam se, klimnuvi glavom. ovek nije morao da poseduje proroke moi da
bi ustanovio da smo se obreli u oazi. Starica je sigurno osetila hladovinu palminih kroanja
i miris vode. ak sam i ja, ako bih dovoljno napregnula svoja ula, mogla da zakljuim da
smo u blizini vode.
-BU&CW-

141

W&N

Nisi me dobro shvatila. Ona tano zna na poloaj. Zna kako se zove ova oaza i zna u
kom pravcu treba da nastavimo da bismo stigli do stare trgovake rute, do puta soli.
Osetila sam kako me obuzima jeza, uprkos vrelini koja je titrala u vazduhu.

-BU&CW-

142

W&N

21.
Ubrzo smo prionuli na jednostavan ali izuzetno ukusan
obrok koji se sastojao od kozjeg sira, hleba, badema i urmi,
istih onih namirnica kojima su na hiljade i hiljade putnika
ve vekovima utaivali svoju glad u hladu tih razgranatih
palmi. Dok sam zaklanjala oi, posmatrajui to zaslepljujue prostranstvo, mogla sam da
zamislim kako se na bledunjavom nebu ocrtavaju siluete kamila koje se probijaju preko
usijanog peska, ohrabrene spoznajom da se bhe rubu pustinje gde e ih doekati svea
voda i okrepljujua hladovina. Ah dok smo dovravah obrok, na horizontu se nisu pojavile
kamile ve neto poput vojnih dipova, nalik onima koji se mogu videti u starim crnobelim
ratnim filmovima, sa ulubljenom karoserijom boje peska prekrivenom debelim slojem
praine. inilo se kao da je jedan deli pustinje naprasno dobio tokove i poeo da se
kotrlja pravo ka nama. Da li je to bio razlog za uzbunu? U turistikim prirunicima sam
nabasala na uznemiravajue prie o pustinjskim pljakaima koji su napadah turiste,
kradui njihova vozila i ostavljajui ih da skapaju na vrelini. Bojaljivo sam pogledala u
Taiba, ali je on ve bio na nogama, sa usnama razvuenim u poluosmeh. Zurio je u vozilo
koje se primicalo sve blie, lagano obmotavajui turban oko glave.
Dip se zaustavio odmah pored naeg automobila i trojica mukaraca su izali napolje.
Na sebi su imali istu onu udnu kombinaciju istonjake i zapadnjake odee kao i Taib:
farmerice, majice i turbane na glavama. Ali, dok je Taibov turban bio labavo obmotan oko
lica, glave tih mukaraca su bile potpuno prekrivene platnom, tako da sam videla samo
tamne svetlucave oi koje su provirivale iza uzanog proreza. Da li su time pokuavali da
prikriju svoj identitet? Napeto sam se osvrnula ka Taibu, nadajui se da e mi on pruiti
neko objanjenje, ali sam ustanovila da je i njegov turban sada bio obmotan na slian nain.
Dvojica mukaraca su prili i pozdravili se sa Taibom, utivo klimajui glavom i mlako se
rukujui. Primetila sam da su mu prstima jedva okrznuli aku, to mi je delovalo neobino
uzdrano u poreenju sa srdanim pozdravljanjem koje sam viala po berberskim selima.
Trei mukarac je stajao pored dipa, drei se na distanci. Sumnjiavo me je osmotrio, a
potom je skrenuo pogled ka Lalavi. Kada je nastupila kratka pauza u razgovoru, neto je
doviknuo Taibu, glasno i osorno. Taib se okrenuo ka meni i prezrivo odmahnuo rukom, kao
da im je stavljao do znanja da sam ja bila samo blentava i bezazlena turistkinja. Oigledno
smiren tim objanjenjem, mukarac je klimnuo glavom i okrenuo se ka zadnjem delu dipa.
Radoznalo sam izvila vrat i primetila da se unutra nalazilo mnotvo kanistera, nalik onima u
kojima su se transportovale masline. Tri kanistera su bila izbaena iz prtljanika, a novac je
diskretno preao iz ruke u ruku. Trei mukarac ga je paljivo prebrajao dok su druga
dvojica pomagali Taibu da napuni rezervoar. Potom su se utivo pozdravili i udna trojka je
uskoila u dip i nastavila svojim putem.
Moram priznati da jo nikad u ivotu nisam videla tako udnu benzinsku pumpu", rekla
sam aljivim tonom kada smo napustili oazu i nastavili dalje ka jugu.
Tako se ovde obavljaju stvari", tiho je odgovorio Taib. U meuvremenu je olabavio
turban tako da sam ponovo mogla da mu vidim nos i bradu. Oko usana mu je lebdeo
pritajen smeak.
Ko su ti ljudi?" upitala sam, sumnjiavo se zagledavi u njega.
-BU&CW-

143

W&N

Mislim da je bolje da ne zna."

Istog trenutka sam se nakostreila. Hou da znam." Tada mi je neto sinulo u glavi. To
su krijumari, zar ne?"
Taib je nakratko skrenuo pogled ka meni, a potom se ponovo usredsredio na drum koji
se pruao ispred nas. Tako neto."
Ali odakle nabavljaju to gorivo?"
On je nehajno slegnuo ramenima, kao da je moje pitanje toliko glupo da ne zasluuje
odgovor. Alir je jedan od najveih proizvoaa nafte na svetu. Na sve strane se nalaze
cevovodi i ogromne rafinerije. Tu i tamo povremeno nestane poneki barel..."
vercovano gorivo. Kraa nafte je u tom delu sveta verovatno predstavljala zloin za
koji je ovek mogao da dobije metak u elo. Ako ga uhvate. Znai, sad smo blizu Alira?"
upitala sam nakon podue pauze.
Nismo blizu. Ve smo u Aliru."
Molim?" Zaprepaeno sam se zapiljila u njega, a tada sam se setila oevih spisa, to je
bilo dovoljno da me podiu marci. U tim papirima se pominjala Abalesa. Uopte nisam
videla granini prelaz ili neki kontrolni punkt, ili bilo ta slino."
Nisi ni mogla da ih vidi, zato to ovek ne moe legalno da pree iz Maroka u Alir.
Granica je zatvorena jo od devedeset etvrte. U stvari, odnosi izmeu Maroka i Alira su
poprilino zategnuti jo od Peanog rata iz 1963. godine."
Zvui kao da smo se obreli u nekom Tolkinovom romanu."
Taib se slabano osmehnuo. Zovu ga Peani rat, mada je on imao mnogo vie veze sa
naftom nego sa peskom. Ali, obino je tako, zar ne? Vie nema rata, ali je situacija i dalje
napeta. Obe strane se trude da to bolje pokriju granicu, ali je ona duga ak hiljadu i
osamsto kilometara, to znai da bi za njeno kontrolisanje bio potreban ogroman broj ljudi,
a to bi mnogo kotalo. Obe zemlje nastoje da vre izvestan nadzor pomou snanih
teleskopa rasporeenih po vojnim postajama, ali uprkos takvim merama mnotvo ljudi
svakodnevno uspeva da se provercuje preko granice: Polisario, trabandisti, izbeglice,
nomadi."
ta e se desiti ako nas uhvate?" bojaljivo sam upitala. Moj podmukli um je ve poeo
da projektuje slike alirskih zatvorskih elija punih troke i smrada i pacova. Nabasali smo
na jednu dombu i tuareg je naglo poskoio, nateravi me da vrisnem.
Oprosti, nisam mogao da je izbegnem", rekao je Taib. Kao to vidi, svud oko nas je
pustinja. Glupo je pomisliti da bi neko na ovakvom terenu mogao da povue neku
apstraktnu politiku granicu izmeu dve zemlje. Zar neko moe da poseduje ovakvu
teritoriju? Ovo je ista pusto i ona pripada svima nama. Zamisli da nekom padne na pamet
da razvue ogradu od bodljikave ice preko Atlantika i da zabrani ribama da prelaze sa
jedne na drugu stranu.
Posmatrala sam kako brdaca od peska postojano rastu pred mojim oima, upitavi se u
ta sam se to uvalila. Ali tada sam shvatila da u se uskoro uvaliti u jo dublji sos jer je
staza kojom smo putovah naprasno iezla. Taib je veto iskoio iz tuarega i ispustio po
malo vazduha iz sve etiri gume, ali su tokovi i dalje klizili kao da smo se vozili preko
snega. Proli smo kroz oblast u kojoj je tlo bilo prekriveno krtom glinenom korom kroz
koju je dikljala neka bodljikava trava, a potom smo krenuh uz uzvienje na ijem nas je
vrhu doekao neverovatan prizor. Bili smo okrueni nepominim morem dina,
namrekanim talasima utosmeeg peska koji su se pruah do samog beskraja.
Zinula sam od uda. Tako je lepo, pomislila sam. To je bila prva re koja mi je pala na
pamet. Ne prazno ih opasno ili zastraujue ve lepo. Kada se neko ko ivi u gradu nae
na takvom mestu, sigurno e pomisliti daje praznina lepa. Bilo je neeg elegantnog u tim
beskrajno umnoenim talasastim padinama, prevojima i zaobljenim obrisima. Dok sam
pogledom pratila gracioznu liniju peska, bila sam sve manje uspaniena, uspavana tim
neprestanim ponavljanjem slinih oblika, naizmeninim prugama svetlosti i senke, jasnom
linijom razgranienja izmeu otro iscrtanih dina. Taj smirujui ponavljajui obrazac
-BU&CW-

144

W&N

nakratko me je naterao da zaboravim da u tom velianstvenom prostranstvu vrebaju nesrea

i smrt koje neujno pletu mreu oko nesmotrenih i nespremnih putnika, mreu u koju smo i
mi mogli da se upletemo. Delovalo mi je gotovo neverovatno da smo za samo est sati iza
sebe mogli da ostavimo relativnu civilizaciju berberskih sela sa svim onima kuama i
prodavnicama, kolama i poljunenim putevima i da zaemo u tu nepreglednu pusto.
Podelila sam to zapaanje sa Taibom.
Kvat-kvatom ti treba oko osam sati, ali ako jae na kamili ili ide peke, trebae ti vie
od nedelju dana."
Ozbiljno?" Zadivljeno sam zazvidala. Kakva bi to avantura bila, peke krenuti kroz
pustinju, pomislila sam. Kakav podvig i kakav test izdrljivosti i znanja i odlunosti. A
opet, mi smo bili tek na severnim rubovima najvee svetske pustinje. Uopte nisam mogla
da zamislim kako su karavanski putnici koji su prelazili preko itave pustinje, nosei zlato i
slonovau, so i nojevo perje, uspevali da opstanu na tako surovom mestu. Bio je to
zadivljujui pohod, na koji su mogli da se otisnu samo izuzetno hrabri i izdrljivi ljudi.
Tada sam se setila da zlato i slonovaa i so i nojevo perje nisu predstavljali jedinu robu koja
je putovala kroz pustinju i da su ti trgovci iz podsaharskih drava takoe dovodili na hiljade
i hiljade robova.
Okrenula sam se ka Lalavi koja mi je netremino uzvratila pogled.
,,Bid, odjednom je rekla. Taib je lagano pritisnuo konicu sve dok se automobil nije
zaustavio na klizavom pesku. Brino se okrenuo ka njoj i neto je upitao i ona mu je kratko
odgovorila. Potom je postavio jo jedno pitanje, a njen odgovor je ovog puta podseao na
bujicu brzih gorljivih rei, to me je navelo na zakljuak da je starica pod hitno morala da
se olaka. Dolo mi je da zahukem od ozlojeenosti, ali sam se odmah postidela svoje
sebinosti pa sam na brzinu otkopala pojas i otvorila vrata. Poto je u kolima radila klima,
promena temperature je bila okantna. U roku od nekoliko sekundi sam imala oseaj da su
mi dlaice u nozdrvama postale suve i hrskave kao ips. Sunce mi je dobovalo po glavi
poput usijanog malja. Pomogla sam Lalavi da izae u tu pustinjsku furunu, acnuvi se
kada sam se oslonila na povreeni zglob. Starica je zastala pored automobila, blago se
njiui, zatvorenih oiju i lica podignutog ka nebu, dok se njen nakit caklio na suncu i dok
su na indigo platnu treperili uljani odsjaji. A tada je neoekivano krenula unapred.
Instinktivno sam prebacila ruku oko njenog struka, elei da je pridrim, ali mi je ona
odgurnula aku. Oho, oho.
Lagano prebacujui nogu ispred noge, u konim sandalama koje su uranjale u mek
pesak, poela je da hoda: ne kao lepa starica ije su ruke bile rairene kako bi odrala
ravnoteu i izbegla prepreke ve kao ena koja se neumoljivo probijala kroz antarktiku
oluju, sa ogromnim naporom i uprkos svim nedaama.
Krenula sam za njom, ali me je Taib uhvatio za miicu. Pusti je. Reila je da to sama
obavi. Ne brini, nee pasti, a ak i da padne, pesak nije tvrd. Pusti je da to uradi onako kako
je naumila. Zato to ona tako eli.
I tako smo samo stajali na bezbednoj razdaljini i posmatrali njeno sporo napredovanje
sve dok se starica odjednom nije sruila na kolena. Potrala sam ka njoj, mislei da je pala
od iznurenosti, ali je ona u tom trenutku poela da peva neku eterinu treperavu pesmu koja
se dizala ka nebu poput ptijeg urlikanja, a u mom umu je, praktino niotkuda, izronila
slika suncem okupanih vrabaca ije se mrko perje presijavalo pod zlatnom svetlou.
Osetila sam kako mi marci struje uz kimu i kako mi se svaka dlaica na potiljku podie
od jeze.
Inadani kau da sve ima svoj vek
Buba koja mili i ptica koja leti
Biljka koja cveta kada doe kia
I kamila koja vie ne moe da raa.
Moji dani su sada tamni poput mojih noi
Tinad kae da nas tama doekuje i ispraa
-BU&CW-

145

W&N

U tami sad hodim ka vama, duhovi divljine

Ka vama koji ste me tako strpljivo ekali.
ula sam va zov u mrekanju noi i huku vetra
Vreme maslaca i urmi je odavno prolo
I moji dani su postali tamni poput mojih noi
Sunce zalazi kao ugaeni oganj na zapadnom nebu
Kucnuo je as da krenem za azalajem
Da krenem dugim putem soli ka svom konaitu.
Da li su to bile rei Lalavine pesme ili naprosto rei koje su mi odzvanjale u glavi dok je
pevala? To do dananjeg dana nisam uspela da saznam. Znam samo da sam, kada je
poslednja nota zamrla u vazduhu, zatekla sebe kako stiskam svoju amajliju, tako grevito da
su njeni rubovi ostavili crvene tragove na mom dlanu.
Kada sam pogledala u Taiba, videla sam da mu suze teku niz obraze. Uopte nije
pokuao da ih zaustavi ih sakrije. Suze su se kotrljale niz njegovo lice, ostavljajui tamne
mrlje na naborima platna ispod njegove brade, a kada sam se ponovo okrenula, primetila
sam daje Lalava leala preko peska.
ta to radi? proaptala sam, ah on nita nije odgovorio.
Samo je krenuo ka njoj, spustio se na kolena i uzeo je za ruku. ula sam kako
razmenjuju nekoliko priguenih rei, nakon ega je Taib ustao, proao pored mene i
nastavio ka kolima. Kada se vratio nazad, ispod ruke je nosio smotano belo platno. Pokazao
mi je da sednem na pesak, a onda se spustio pored mene, prebacivi belo platno preko
kolena i zagledavi se u daljinu, kao daje neto ekao.
Sunce je nemilosrdno peklo, nebo je postajalo gotovo belo od njegove vreline, a peano
more se pretvaralo u mrekajui paletu sivkastih boja. Sve je bilo tako tiho da mi se inilo
da je tutnjava krvi u mojim uima predstavljala jedini zvuk na svetu. Zahvatila sam pregrt
peska, koji je bio tako vreo da je oprljio brazgotine koje je amajlija ostavila na mom dlanu,
a potom sam poela lagano da ga proputam izmeu prstiju milion siunih zrnaca koja su
nastala postojanim drobljenjem neke prastare stene i koje su pustinjski vetrovi naneli tu
tokom misterioznog procesa koji je trajao hiljadama i hiljadama godina. U tom udnovatom
vakuumu u kome se inilo da se vreme usporilo gotovo do take zaustavljanja posmatrala
sam kako svako od zrnaca lagano pada i stapa se sa bilionima zrnaca ispod sebe, a potom
sam uzela jo jednu pregrt i ponovo je pustila izmeu prstiju, preputajui se postupku koji
se lagano pretvarao u zavisnost, u opsesiju, kao da mi je ta monotona ponavljajua radnja
bila neophodna kako bih paniku koja je postojano rasla u meni zadrala na bezbednom
rastojanju.
Ne znam koliko sam dugo ostala u tom transu pre nego to sam na rubu svog vidnog
polja primetila neko kretanje. Bila je to dugonoga crna buba koja je klizila preko peska
poput veslarice koja je grabila preko jezera opirui se povrinskom naponu vode.
Posmatrala sam kako poinje da se penje uz greben mekog peska koji se rasprivao ak i
pod dodirom njenih baletanskih stopala. Svim silama se probijala navie, a onda bi
skliznula nazad. Gore-dole, gore-dole, kao na nekoj klackalici. Zatekla sam sebe kako je
vlastitom voljom guram napred, kao daje snaga misli koje sam usmerila na nju mogla neto
da promeni. Buba je na kraju pokuala da osvoji greben iz drugog ugla, to je urodilo
plodom. Sa neverovatnom istrajnou se prebacila preko ruba i nestala sa vidika, ostavivi
za sobom samo niz hijeroglifskih tragova u pesku.
Pojma nemam koliko smo dugo ekali pod upeklom zvezdom ni kako je Taib znao kada
je ekanje bilo okonano. Znam samo da je jednog trenutka sedeo nepomian kao kamen, a
da je ve narednog razmotao svoje gipke udove, ustao sa zemlje i krenuo ka starici. Dugo je
gledao u nju, ne progovarajui ni rei, i po njegovoj mirnoi sam znala da je Lalava bila
mrtva.
Srce je poelo divlje da mi lupa, ali ta sam drugo mogla da oekujem? Jo otkako smo
-BU&CW-

146

W&N

napustili Tijuadu, bilo je jasno da je to bio neminovan krajnji ishod naeg putovanja, zar
ne? Onaj deo moje linosti koji je pripadao dvadeset prvom veku ona Izabela koja je
radila u londonskom Sitiju i povinovala se pravilima koja su joj tamo bila nametana, koja je
nosila profesionalnu uniformu i okretala lea sirovoj prirodi sveta bio je uasnut
injenicom da sam mogla da dopustim da se tako neto desi, da nisam ak ni pokuala da
ubedim Taiba da naprosto spakuje Lalavu u kola i da je, uprkos njenim eljama, prebaci do
najblie bolnice. Ali je onaj iskonski divlji deo moje due bio opijen neim to je podsealo
na zanos, dirnut Lalavinom hrabrou i dostojanstvom i smirenou sa kojom je napustila
ovaj svet. Prila sam Taibu i zagledala se u stariino mrtvo telo. Lice joj je bilo blaeno, oi
zatvorene, a krajevi usana izvijeni u osmeh. Njene amajlije, ogrlice, narukvice i minue su
se presijavale na pustinjskom suncu.
,,Hajde, rekao je Taib. Pomozi mi da joj skinem odeu."
Zaprepaeno sam se zapiljila u njega. Molim?"
Moramo da okupamo telo."
Zbunjeno sam se osvrnula. Ne, nisam se prevarila: bili smo u Sahari. Ali, ovde nema
vode", smueno sam promucala.
Taib je tiho uzdahnuo. Samo mi pomozi da joj svuem odeu."
Nikad pre toga nisam videla, a kamoli dodirnula, mrtvo telo. Neki sablanjivi sujeverni
deo mog bia je bio zgroen ak i samom pomilju da uestvujem u takvom inu, ali me je
Taib prostrelio neumoljivim pogledom. Ne mogu to sam da uradim. A, osim toga, naa
tradicija nalae da Lalavu okupa ena. Zna, vie nisi u Londonu. Zato mora da prestane
da razmilja na londonski nain."
Dobro", promrmljala sam, progutavi knedlu.
Paljivo smo skinuli stariinu slojevitu odoru i spustili njen nakit na stranu. Kada je bila
skoro naga Taib je naglo ustao. Pristojnost mi nalae da ostalo prepustim tebi, a ja u ti
objasniti ta treba da radi. Znam da ti ovo teko pada, Izabela, ali se seti da to ini za
Lalavu, da time odaje poast uspomeni na nju i iskazuje potovanje prema naoj tradiciji.
Prvo mora da ispere njenu usnu duplju. Doneu ti vodu iz kola."
Doneo mi je dvolitarsku plastinu flau sa mineralnom vodom koju mi je dao u Tafrautu,
dok smo jo bili na mestu gde je postojala nekakva civilizacija, gde smo mogli da kupimo
makar najosnovnije stvari i gde niko nije priao o sahranjivanju mrtvih robinja u
pustinjskom pesku. U flai nije bilo puno vode, ali sam pretpostavila da je ono to je ostalo
bilo dovoljno da se time isperu usta pokojnice. Uzela sam flau, prikupila hrabrost i neno
spustila ruku na stariino lice. Telo joj je jo uvek bilo neukrueno i toplo, mada je to
moda bilo zbog sunca. Na prvi dodir nisam bila onako okirana i zgroena kao to sam
oekivala, ali sam znala da je u pitanju samo zakasnela reakcija. Otvorila sam joj usta i
zagledala se u krezubu upljinu, sa posivelim jezikom zabaenim unazad. Pokuavajui da
iskljuim svoju matu, nasula sam vodu u stariina usta, zatvorila oi i zavukla prste u usnu
duplju. Unutranjost je bila naizmenino klizava i blago lepljiva, a pod prstima sam oseala
tvrda ispupenja nalik hridima u moru. Kada sam obavila taj zadatak, savila sam stariinu
glavu unapred i voda je iscurila napolje i stopila se sa peskom.
Sada nakvasi aku i triput joj operi lice.
Ponovo sam posluala. Kada sam stigla do treeg ponavljanja, ve mi je bilo lake.
Oprala sam gornji deo glave, oseajui pod prstima Lalavine otre, suve, ilave pletenice.
Sada uzmi ist pesak i njime neno istrljaj ake i podlaktice, laktove i stopala i kolena,
stalno se kreui sleva udesno."
Za to je trebalo vie vremena, a neki glasi u zadnjem delu glave neprestano me je
podseao da prelazim akama preko koe mrtve ene, koe koja je imala sasvim drugaiju
boju i tkivo nego koa bilo koje osobe koju sam do tada dodirnula. Ali sam uprkos tome
nastavljala dalje, trljajui peskom stariine noge i oseajui kako se njeni miii mrekaju
poput testa meu mojim dlanovima. Grudi su joj bile usahle i mlohave, prilepljene uz rebra.
Snebivljivo sam pogledala u Taiba. On je skrenuo pogled. Da, mora. I to i sve ostalo."
-BU&CW-

147

W&N

Stegnula sam zube i nastavila da obavljam svoj zadatak bez bilo kakvih prigovora, dajui
sve od sebe da uutkam raspomamljeni glas ene koja je svojski izbegavala da dodirne ak i
telo ivog oveka i koja naprosto nije mogla da shvati ta se to deavalo. Taib je u jednom
trenutku priao i okrenuo stariino telo kako bih mogla da joj operem lea i zadnjicu,
nakon ega je konano izjavio daje posao propisno obavljen i da treba ponovo da je
obuemo i da joj stavimo nakit.
Kada smo obavili te zavrne detalje, zagledala sam se u poloeno telo. Ponovo obuena
u svoju raskonu odoru, sa akama sklopljenim preko grudi, starica je delovala spokojno i
impresivno i odjednom sam, na neki perverzan nain, postala ponosna i na nju i na sebe.
Taib je ponovo otiao do kola i vratio se sa izduenim komadom belog platna. To je njen
pokrov. Traila je da ga ponesem.
Znai, ti si sve vreme znao da e...
Taib je klimnuo glavom. Da, oboje smo znali. I ona i ja. Ali, da sam ti rekao kakav e
biti krajnji ishod, ovaj dan bi ti mnogo tee pao, zar ne?
To sam teko mogla da poreknem. Pomogla sam mu da umota Lalavu u pokrov sve dok
njeno telo nije postalo potpuno prekriveno platnom. Taib je ponovo otiao do kola i nakon
par minuta se vratio nazad sa aovom.
Tek tako e je pokopati ovde, potpuno samu? Naravno, to je bilo glupo pitanje: ta
sam drugo mogla da oekujem? Zato bih inae obavila taj pogrebni ritual? I zato bismo je
umotali u mrtvaki pokrov? Moda se neki deli mog bia i dalje nadao da emo, nakon to
obavimo taj pustinjski obred, vratiti njeno telo u automobil i krenuti nazad ka civilizaciji.
Naravno. Zato to je ona tako elela."
Ali, ta emo sa vlastima? Zar ne mora da prijavi njenu smrt? Da izvadi umrlicu i
takve stvari? Zar neko nee pokrenuti istragu ako Lalava naprosto nestane u pustinji?"
Taib me je prostrelio dugim reitim pogledom. Izabela, zaboravi na London i seti se
gde se nalazi. Lalava je dola iz pustinje i sada je kucnuo as da je pustinja ponovo uzme
pod svoje okrilje."
Ali ona nije dola iz pustinje. Ona je dola sa sasvim drugog mesta. Bila je otrgnuta od
svoje postojbine i nasilno odvedena u pustinju", jogunasto sam odvratila. Zato bi elela
ovde da umre? Zato bi elela da bude pokopana u ovom pesku, daleko od svih koje je
poznavala? Stvarno ne shvatam. Vie nita ne shvatam..." Zautala sam, obuzeta strahom da
su mi nervi na rubu rasprsnua.
Taib me je kolebljivo dodirnuo po ramenu. Ona je odlino znala ta eli, Izabela. ta
misli, zato bi se inae obukla kao kraljica? Kada bih imao bar upola tako mirnu smrt kada
kucne moj as, sebe bih smatrao srenim ovekom."
Kao kraljica... Ta fraza mi je potmulo odjekivala u glavi. Kao kraljica, ukraena
draguljima i obuena u raskonu odoru, pokopana u pustinjskom pesku. Odgurnula sam
njegovu ruku. Oh, gospode!"
Izabela? ta se deava?"
Neto... neto uvrnuto. Ne znam ni sama. Molim te, ne obraaj panju na mene. Samo
sam malo uznemirena... to je sve.
Taib je prislonio nadlanicu uz moje elo. Mislim da si zaradila sunanicu. Trebalo je da
pretpostavim. Hajde, idi u kola, Izabela. Ja u obaviti ono to je neophodno."
Sa prednjeg sedita tuarega sam posmatrala kako Taib iskopava raku. Sunce je ve
poelo da se sputa. Na kraju sam prikupila snagu, izala iz kola i pritekla mu u pomo.
Zajedno smo poloili Lalavu u raku i nabacali pesak preko tela umotanog u beli pokrov.
Ostala sam da bdim nad njom, dok je Taib traio kamenje koje e staviti preko groba.
Sedam puta se vraao nazad, svakog puta donosei po jedan pljosnati kamen. Na kraju smo,
sa dubokim potovanjem i smernou, poloili to kamenje preko stariinog groba.
Neka ti je laka zemlja, Lalava", tiho je prozborio Taib.
Dirnuta tim dostojanstvenim oprotajem, skinula sam svoju amajliju i zadrala je na
dlanu, nameravajui da je spustim na grob. Neka je ovo titi..." zaustila sam, ali je moje
-BU&CW-

148

W&N

rei priguila tutnjava vozila koja su iz pustinje nadirala pravo ka nama.

Taib je zaklonio oi od svetlosti zalazeeg sunca. Tada me je zgrabio za miicu i tako
grubo me podigao sa peska da sam ispustila priguen vrisak. Vrati se u kola", rekao je.
Odmah."
Zato? Ko su oni?" Amajlija mi je visila u aci, sa crvenim diskovima koji su se
presijavali na suncu.
Uradi kao to sam rekao", procedio je Taib zapovednim tonom.
Ali pre nego to sam stigla da ga posluam, dva velika terenska vozila su se zaustavila u
oblaku praine i mukarci u tamnoj odei su poeli da iskau napolje. Svi su nosili vrsto
obmotane turbane, a neki su bili naoruani pukama.
,,Merde 28 procedio je Taib. Mislim da smo u nevolji."

28

Sranje!

-BU&CW-

149

W&N

22.
Vreme

je lagano prolazilo. Devojke su uvebavale

svadbene igre i pesme. Mukarci su se bavili svojim
poslovima i niko nije pominjao nita to je odstupalo od uobiajenih svakodnevnih tema.
Marijatina mesenica je dola i prola. ivot se nastavljao ustaljenim tokom. Uprkos
Marijatinim protestima, Kel Bazgani su bili obaveteni o predstojeem venanju, u sluaju
da njen otac i braa prou tuda po povratku iz Bilme. Ali, to nije bio jedini razlog.
Potpuno razumem tvoju strepnju, Marijata, bolje nego bilo ko drugi, rekla joj je Rahma
umornim glasom, ali ne sme da zaboravi da tamo ive tvoje tetke i roaci. Dunost nam
nalae da im javimo za venanje. Zamisli samo koliko bi mogli da se rasrde ako to ne
uinimo. Sigurno bi osuli drvlje i kamenje na nas i optuili nas za skandal, a moda ak i za
otmicu.
A ta emo sa Rosijem? Sigurno je i dalje besan zbog onih kamila." Rahma je odluno
isturila vilicu. Kojih kamila? Ne znam ni za kakve kamile. Da ti moda ne vidi dve bele
meharske kamile meu ubogim ivotinjama koje se nalaze u oborima Kel Tegarta?" Podigla
je ruku i zaklonila oi. Ja nita ne vidim." Tada se ponovo okrenula ka buduoj snahi.
Ako si odluila da se uda, Marijata, onda to mora propisno da obavi. Ako tako ne
postupi, na vas e pasti urokljivo oko, a Amastan je ve previe propatio zbog loe sree.
Ne brini, oni nee doi ovde. Oni znaju da je nae selo previe udaljeno i da bi putovanje
bilo previe naporno. Ovde ne mogu da oekuju bogatu gozbu i bakarenje u raskoi. Zar
misli da bi tvoja tetka Dasin i Musine nove supruge prihvatile skromno gostoprimstvo koje
mi moemo da im ponudimo?"
To je bila istina. Marijata nije mogla da poveruje da bi one pristale na to. ak i sama
pomisao da su Kel Bazgani znali za njeno venanje ispunjavala ju je nervozom, a njen
nemir se jo vie raspirio kada su Amastan i nekoliko mlaih mukaraca nestali iz sela,
navodno zato da bi posetili pijacu koja se nalazila na tri dana putovanja kako bi trampili
kozje mleko, sir, kou i plemenske rukotvorine za pirina, zaine i med koji e im biti
potrebni za svadbu. Prolo je nedelju dana, a oni se i dalje nisu vraali. ak i kada je prolo
punih deset dana, svi u selu su se pravili kao da u tome nije bilo nieg udnog. ene su
peskom glancale srebrni nakit, razmotavale svoje najlepe odore i popravljale izvuene niti
na vezu. Jedna drugoj su pravile pletenice i utrljavale maslac u kou. Vereniki simboli koji
su kanom bili iscrtani na Marijatinim akama poeli su da blede, pretvarajui se u mreu
tanunih smeih ara koje su postale gotovo nevidljive na njenoj preplanuloj koi.
Na kraju su se neki od mukaraca vratili u selo sa namirnicama i kupama eera
namenjenim buduim mladencima. Ali Amastan nije bio meu njima. Ba kao ni Bazu i
Azeluan, primetila je Marijata. Bazu je bio neoenjen, a njegov otac je bio na pohodu
sa azalajem, tako da niko nije bio zabrinut zbog njegovog odsustva.
Sigurno se udvara nekoj curi u Kidalu", natuknula je Tadla, na ta su ostale ene
prasnule u smeh.
Prosjaci ne mogu da biraju!"
Ali zato jo nema Amastana i Azeluana?"
U vazduhu je zavladao iznenadni tajac. Nura je pogledala u Nofu, koja je jedva primetno
-BU&CW-

150

W&N

zavrtela glavom. Ona je bila Azeluanova neaka. Marijata je uhvatila njihov potajni pogled
i neto ju je steglo u grudima. ta se deava?" rekla je. Zato mi ne kaete?"
Nofa je uteno stegla njenu ruku. Nita se ne deava. Nema razloga za brigu. Azeluan
vie nije onako mlad kao nekada. Sigurno su zakljuili da nema potrebe da ure."
Marijata je pustila da stvari ostanu na tome, mada nije bila uverena u istinitost njihovih
rei. Azeluan je moda zaao u godine, ali je i dalje bio ilav poput stabla akacije, prekaljen
dugim iskustvom i pustinjskim vetrovima, tako da je mogao da podnese ak i najvee
tekoe.
Ne, Amastanovo odsustvo nije imalo nikakve veze sa Azeluanom, zakljuila je. Moda
se predomislio i odustao od enidbe zato to, kako su stari ljudi govorili, u njegovoj jetri
vie nije bilo vatre. Ili je to bilo u pitanju ili mu se desilo neto strano. U mislima je istog
asa ugledala kako se Amastanova kamila propinje i kako njen voljeni pada u neku
stenovitu klisuru, obliven krvlju koja je ikljala iz nosa i uiju. Ili kako ga ubijaju drumski
razbojnici. Ili, jo gore, kako gine u enskom zagrljaju u nekom drugom logoru. Znala je da
su to bile bezumne misli, ali nije mogla da ih zaustavi. Takve misli su je budile iz sna i
spreavale je da se lati bilo ega izuzev najprostijih poslova, a ak ni to nije uspevala
valjano da obavi. Dok je zurila u vedra sa vodom koju je izvukla iz reke, revnosno je
prizivala Amastanovo ime, ali voda nije htela da joj otkrije svoje tajne. Nou je slala svoje
duhovno oblije da ga trai po maglovitim poljima snova, ali ni to nije pomoglo. Kada nije
mogla da zaspi, etala je po logoru pod nemim zvezdama sve dok koze ne bi osetile njeno
prisustvo i poele da mekeu, nadajui se daje neko ranije doao da ih pusti iz obora ili da
ih nahrani. Jedne noi, dok je meseev srp visio na nebu, tanuan i otar poput bodea,
krenula je uz breuljke koji su se uzdizali zapadno od logora, sve do Orla i Zeca, dva udna
kamena oblija koja su se ocrtavala na horizontu, prkosei denunima koji su lebdeli u
vazduhu i prelazei pogledom preko pejzaa, u nadi da e negde spaziti svog verenika. Nije
stvarno oekivala da pronae Amastana, ali joj je bilo lake da bar pokua da neto uini
nego da sedi skrtenih ruku. Bilo je neeg odvanog i okrepljujueg u pomisli da se otisnula
kroz tu pusto u vreme kada je itav svet spavao, mada je znala da je na tom mestu u tim
poznim nonim satima sigurno haralo mnogo Kel Asufa. I zato je, kada su se pred njenim
oima ukazale siluete dvojice mukaraca koji su se na kamilama neujno probijali kroz
klanac, zadrhtala od oka i panike.
Jahai su bili visoki i uspravni, a za sobom su vukli jo dve kamile natovarene
mnotvom zaveljaja. Velovi su im bili podignuti sve do oiju, a na leima su nosili
prebaene puke. Napeto se zagledala u njih. Da li je prvi jaha podseao na Amastana?
Bili su previe daleko da bi mogla da ustanovi. Da drugi nije bio Bazu ili Azeluan? Ili su to
moda bili banditi koji su nameravali da poharaju logor? Ali, ko god da su bili ti mukarci,
bilo je izvesno da e uskoro stii do nje. Morala je odmah da se povue, da potri niz
padinu i da podigne uzbunu. Ali ju je tada preplavila neka neobjanjiva radoznalost i znala
je da naprosto nije mogla da se okrene i da ode, daje to bilo jednako neizvodljivo kao i da
poleti poput sove. Umesto toga se uvukla u hladnu mranu uzanu pukotinu izmeu dve
visoke stene. Dok je stajala u ledenoj tmini, prislanjajui se grudima uz kameni zid, osetila
je kako joj srce poskakuje poput prestravljenog mia koji se nastanio u toj pukotini.
Kada su jahai stigli do vrha, prepoznala je kamilu koja je ila na elu. Bila je to
runjikava arena mauritanka koja je pripadala Bazuu ag Akliju. Iza nje je primetila veliku
kamilu sa bledunjavom dlakom. To je po svoj prilici bila Azeluanova kamila Taorka. Znai,
to su bili Bazu i Azeluan. Bila je tako razoarana da su joj suze navrle na oi. Gde je
Amastan?
Jedan od mukaraca je neto prozborio i Marijata je po njegovom glasu zakljuila da je
to bio ilavi i prepredeni Azeluan. Jahai su zastali, naterali kamile da se spuste na kolena i
sjahali. Potom su zajedno naterali treu i etvrtu kamilu da takoe kleknu. Marijata je tek
tada primetila da se iza tamnih ispupenih obrisa na leima tree kamile ne kriju zaveljaji
ve ljudska silueta. Bio je to neki mukarac, mrtav ili teko ranjen. Sa usana joj se otrgao
-BU&CW-

151

W&N

prigueni krik, ali su mukarci razgovarali izmeu sebe tako daje nisu uli. Tada se ljudsko
oblije na treoj kamili pomerilo i podiglo glavu. ak i sa takve razdaljine, i pod takvim
okolnostima, odmah je prepoznala Amastana. Ali pre nego to je stigla da napusti sklonite
i da pojuri ka njemu, Amastan je sasvim razgovetno prozborio: Izgleda da jo nisam
mrtav. Druga dvojica su prasnuli u smeh. Logor je prilino daleko. ta ako dou i...
Nee doi.
Kako moe da bude tako siguran?"
Azeluan je slegao ramenima. Ne moemo ovo da drimo u logoru. Vie nikome ne
smemo da verujemo. Ne smemo da raunamo ak ni na podrku ljudi iz vlastitog plemena,
jer su oni kolebljivi i podeljeni. Ni sami ne znaju ta ele. Vie nisu onako hrabri i odluni
kao u stara vremena."
Niko ne sme da zna", dodao je Bazu nervoznim glasom.
A ta emo rei za moju ruku?" nestrpljivo je upitao Amastan.
Ne sme da dopusti da bilo ko vidi ranu."
ak ni Marijata?
Pogotovo ne Marijata. Ona je ker Kel Taitoka, Kel Ahagara. Siguran sam da e se
Hogar predati. Oni se uvek predaju. Hogarski vazali su se borili sa Francuzima koji su ubili
Firhuna kada je pobegao iz zatvora u Gaou. To sam uo od oca."
Azeluanov otac se borio zajedno sa Kaosenom u velikom ustanku", podsetio je Bazu
Amastana.
Marijata se povukla u senku. Dolo joj je da iskoi odatle i da stane pred njih, da odbrani
ast svog naroda od njihovih kleveta, ali je bila svesna daje previe opasno da otkrije svoje
prisustvo. Mogla je da pretpostavi ta se desilo Amastanu i ta se nalazilo u dva velika
zaveljaja koje je nosila etvrta kamila. Dahui od napora, Azeluan i Bazu su skinuli prvi
zaveljaj i spustili ga na zemlju. Kroz pomrinu je odjeknulo potmulo zveckanje. Azeluan
se uspravio, obazrivo se osvrnuvi. Tada je uperio prst ka pukotini u kojoj se Marijata
skrivala. Eno tamo", rekao je. Izmeu Orla i Zeca."
Oh, ne! Marijata je munjevito skrenula pogled ka Amastanu koji je, na njeno olakanje,
sada stajao na obe noge a onda se povukla unazad, priljubivi se uz stranji zid pukotine,
gde nije prodirala meseina koja bi mogla da oda njeno prisustvo. Bazu i Azeluan su ubacili
prvi zaveljaj kroz prednji otvor. Kada je tovar tresnuo na pesak, Bazu ga je iz sve snage
gurnuo napred, sve dok se nije sudario sa Marijatinim cevanicama. U zaveljaju se nalazilo
neto tvrdo i teko. Kada je Bazu nabio zaveljaj jo dalje, Marijata umalo nije izgubila
ravnoteu i pala preko njega. Sreom, Bazu se tada povukao, oigledno zakljuivi da je
tajanstveni tovar bio propisno sakriven. Nekoliko minuta kasnije dvojica mukaraca su se
vratili sa drugim zaveljajem koji su bacili preko prvog, prikletivi Marijatu izmeu stene i
tovara koji joj je dopirao do struka.
Dobro je", rekao je Azeluan. Sada moemo da siemo do logora. Uz malo sree, moi
emo da namirimo kamile i da odspavamo nekoliko sati pre nego to sunce izae."
Poeli su da se udaljavaju, vukui stopala kroz pesak. Neto kasnije je zaula kako
kamile jogunasto frku i kako drvena sedla kripe dok su se penjali na njih. A onda su otili
i ona je ostala sama u pomrini, prikletena tovarom sa sumnjivom robom.
Znala je da nije pametno da proverava ta se nalazilo u tim mranim zaveljajima.
Trebalo je samo da se uspentra preko njih i da se spusti do logora drugim putem od onog
kojim su krenuli jahai. Nije smela da otvara zaveljaje, a opet... morala je to da uini.
Meu Narodom vela kruile su brojne prie o radoznalim enama koje je zadesila nesrea
zbog toga to su otvorile tue koare, upove ili kutije; o enama koje su progutali denuni i
koje su se pretvorile u vrane koje su odleprale u niiju zemlju, u svet u kome je postojalo
samo huanje razvejanog peska. Ali, poput tih ena, ni ona nije uspela da se uzdri.
Obazrivo se uzverala preko zaveljaja, oseajui kako se njihov sadraj pomera pod njenom
teinom, sve dok nije stigla do ulaznog otvora. Tamo je, pod meseinom koja je sipala
svoje tanune zrake preko njenog ramena, paljivo pomerila ebe sa vrha donjeg zaveljaja.
-BU&CW-

152

W&N

Ispod je pronala gomilu tekih crnih metalnih kutija. Nije znala ta je to bilo. Uzela je
jednu od njih i neto je zaangrljalo unutra, kao da su neki mali teki predmeti udarali u
stranice. Namrtenog ela, vratila je kutiju na mesto, ponovo navukla ebe i prela na drugi
zaveljaj. Unutra se nalazilo mnotvo predmeta od drveta i metala ija su udna tamna
oblija upijala meseevu svetlost. Podigla je jedan od tih predmeta i ustuknula od uasa.
Odmah je shvatila da je to bila puka, mada nikad pre toga nije videla takvu puku. Ona nije
podseala na puke koje su mukarci koristili u lovu, a jo manje na kitnjasto starinsko
oruje koje se koristilo u ritualnim fantazijama. Te puke su bile lake i sloenije i nekako
opasnije. Izgledale su poput korpija. Na kundaku je primetila neki natpis, koji je donekle
podseao na tifinag, ali nije mogla da ga protumai. To ju je jo vie uplailo tako da je
brzo spustila puku i ponovo je prekrila ebetom.
Dakle, doneli su puke. Strane puke. Ukradene strane puke. I brdo municije.
Prestravljena tom spoznajom, polako je kleknula. Ustanak. Veliki ustanak. U glavi joj je
zavladao mahniti vrtlog. Pobunjenici... pobuna. Slobodan narod, Imazigen, koji je bio
nadomak toga da izgubi svoju vekovnu slobodu. Dok su joj te rei odzvanjale u mislima,
shvatila je da je rat o kome je Amastan govorio ve poeo i da on vie nije mogao sa strane
da posmatra ono to se deavalo. A to je znailo da ni ona vie ne moe da ostane po strani.

-BU&CW-

153

W&N

23.
Gde si bio?
Leali su u svom skrovitu, u udubljenju izmeu oleandera
na obali reke. abe su sada bile tihe, a voda se skoro potpuno
povukla, presahla od sunca koje je sve nemilosrdnije peklo zemlju koja se okretala oko
njega. Da je bila u svom zaviaju, njeno pleme bi se do tada ve preselilo u brda, gde voda
jo uvek opstaje u senovitim gueltama, ili u niziju, gde haratini revnosno navodnjavaju
panjake. Ali su Kel Tegarti bili previe siromani da bi imali haratine, previe slabi da bi
svoje sluge spreili da se presele u grad.
Amastan je podigao ruku i sklonio joj kosu sa lica. Koa joj je bila lepljiva od znoja dok
se u tami izvijala nad njim, sauestvujui u misteriji sjedinjenja koje je bilo zaogrnuto
mrekajuom tkaninom njihovih odora. Skliznuo je prstom preko njenog ela, osetivi mali
greben izmeu njenih nabranih vea i pomislivi koliko su esto iskuavah sudbinu,
izlaui se tolikim zlim uticajima koji su lebdeli oko njih dok su provodili noi na tom
samotnom mestu, bez bilo kakve zatite ili zaklona. Na pijaci", leerno je odgovorio,
gladei nabore na njenom elu. Zar nisi videla ta smo sve doneli? Zamisli samo kako e
lepo izgledati sa onom maramom koju sam ti kupio. Oni ukrasi na njoj su kauri koljke.
One potiu sa ostrva koja se nalaze du obale Indijskog kontinenta, daleko na istoku. Pria
se da su ih trgovci prvi put doneli u ove krajeve jo u vreme velikih faraona. Zamisli samo,
jo pre roenja plemenite Tin Hinan! Ko zna, moda su neke od njih starije ak i od
zaetnice tvoje loze, starije od Majke Svih Nas. Te koljke su vekovima prelazile iz ruke u
ruku, od Maldiva do Egipta i kroz itavu Veliku pustinju, da bi konano dospele do najlepe
devojke koja je ikada roena na ovome svetu. Zamisli samo kako e velianstveno izgledati
na svadbenoj odori moje neveste! Bele poput tvojih bisernih zuba i poput beonjaa koje mi
obasjavaju lice kao jato najblistavijih zvezda. Zamisli samo kako e svetlucati i treperiti u
noi naeg venanja!"
Marijata se ugrizla za usnu. Ona je volela da joj Amastan govori takve stvari, ispredajui
arobne rei o egzotinom svetu koji ona nikada nee videti, ali nije dopustila da joj to
odvrati panju. Gde si bio? ponovo je upitala. Osim na pijaci?" Primetivi Amastanovo
kolebanje, stegnula ga je butinama, nateravi ga da se trgne. Boli te ruka, zar ne? Hoe li
jo jednom da mi ispria kako si je povredio?"
Amastan je podozrivo zakiljio. Ne treba tako da ispituje svog mua. Time poniava
moju ast.
Ti mi jo uvek nisi mu, Amastane ag Musa. A, osim toga, nijednog trenutka nisam
nasela na priu da si pao sa kamile. Ti se previe dobro snalazi u sedlu da bi to moglo da ti
se desi." Kolenom mu je pritisla aku i odgurnula rukav njegove odore, otkrivajui zavoj
koji se nalazio ispod. Amastan je nepomino leao, dopustivi joj da razmota zavoj, krug po
krug, sve dok pod iskriavom svetlou zvezda nije ugledala ranu prekrivenu crnom
skoruenom krvlju. Takoe moram da primetim da ovo uopte ne podsea na ranu koju
ovek moe da zaradi pri padu sa kamile."
Dao sam re da ti nita neu rei."
Zato to su svi Kel Ahagari izdajnici?"
Amastan je bio tako okiran da je odskoio od tla. Sa mukom se pridigao na laktove i
odgurnuo je u stranu. Zato to kae?"
-BU&CW-

154

I
W&N

Odakle vam one puke, Amastane?"

Postajem sve uvereniji da si ti zapravo jedna od Kel Asufa. Jesi li se pretvorila u
sovuljagu kako bi mogla neopaeno da lebdi iznad moje glave? Ili si poslala svoj duh da u
obliku mrmota luta kroz kamenjar? Jesi li ti neko od onih stvorenja koja po volji mogu da
menjaju oblije? Da li e tree noi nakon naeg venanja neko banuti u na ator i unutra
zatei samo moje oglodane kosti?" Osmotrio ju je pogledom punim obazrivog potovanja.
Ili je to moda bio strah?
Pusti te kojetarije", nestrpljivo je odgovorila Marijata. ula sam va razgovor i znam
ta to znai. Ako nam opasnost kuca na vrata, kako to kae Tana, onda hou da je doekam
spremna. Tuareke ene su oduvek bile jednako odvane i odlune kao i njihovi mukarci.
Naui me kako se koriste one ukradene puke, Amastane, i ja u ti, kada kucne as,
dokazati da pripadnici plemena Kel Taitok nisu ni vazali ni kukavice!"
Amastan se zadivljeno zagledao u nju. A tada je prasnuo u smeh. Kalanjikovi nisu
oruje za ene! Pravo da ti kaem, ni ja ne znam kako se puca iz njih, ali je Azeluan obeao
da e me nauiti im mi rana zaceli. Ako to stvarno eli, tada u ti pokazati kako se rukuje
pukom." Lice mu se naglo smrailo. Mogu da te nauim da puca, Marijata, ali ne mogu
da ti kaem kako smo doli do tih puaka, zato to je to previe opasno. Ako taj podatak
dospe do pogrenih uiju, to moe da bude kobno za sve nas. Zato te molim da to prihvati i
da me vie ne salee opasnim pitanjima."
Marijata mu se odvano zagledala u oi. Dobro, prihvatam."
Dok se dan njihovog venanja bliio, Marijatina napetost je rasla poput oblaka koji se
gomilaju na nebu uoi oluje. elela je da to to pre obave, da njeno sjedinjenje sa
Amastanom dobije javno priznanje i blagoslov, kao da se nadala da e ozakonjenje njihove
ljubavi uspeti da odagna zle uticaje koji su se svijali oko njih. Njeno nestrpljenje je postalo
gotovo opipljivo: miii su joj nervozno poigravali i nijednog asa nije mogla da se skrasi u
mestu. Njen nemir nije nestao ak ni kada su ene iz plemena poele da zaodevaju njeno
telo raskonim tkaninama kako bi odabrala onu koja je bila najprikladnija za svadbenu
odoru. Ovo indigo platno kupljeno je na pijaci u Kanou, ba kao i ova zelena tkanina.
Pogledaj samo kako svetluca!"
Zelena boja ne donosi sreu", dobacila je jedna od ena i svi pogledi su se uperili ka
Marijati, traei njeno miljenje.
Marijatine misli su bile na drugoj strani tako da joj je trebalo malo vremena da shvati da
su sve ene piljile u nju, iekujui odgovor. One u ovome uivaju mnogo vie od mene,
pomislila je. ta me je to spopalo? Neka druga devojka bi se svim srcem posvetila
svadbenim pripremama, duboko proivljavajui svaki trenutak i revnosno odabirajui
vezene motive i papue ukraene draguljima, narukvice i minue i dezene koji e biti
iscrtani kanom, znajui da e im ti arobni sati itavog ivota ostati urezani u seanju i da
e im setno izranjati u mislima kada kucne as da udaju svoje keri, a potom i svoje
unuke... Ali i dalje nije mogla da odagna oseaj turobnosti koji se nadvijao nad njom, koji
ju je terao da se to pre vena, ako je mogue jo istog asa, u haljini koju je tog trenutka
imala na sebi, bez tog nepodnoljivog odugovlaenja i svih tih triavih priprema. Ah kada
je oko sebe spazila lica puna iekivanja i oi koji su zraile iskrenom radou i
blagonaklonou, shvatila je da venanje nije predstavljalo privatan in i da se ono pre
obavljalo zarad dobrobiti itavog plemena nego zarad mladenaca koji su stupah u brak, da
je to bio dogaaj ija je svrha bila da ljude sjedini u zajednikoj radosti i da je zato trebalo
da prihvati svoju ulogu u tom obredu.
Ne, ne elim zelenu boju, konano je prozborila. Vie mi se dopada ovo indigo
platno.
Da, ono je ba lepo, potvrdila je Rahma. I primereno naoj tradiciji." Marijata je
uhvatila njen pogled. Zato ne bi udovoljila buduoj svekrvi? Mogla je bar toliko da uini
za nju. Dobro, onda u uzeti njega."
-BU&CW-

155

I
W&N

Nakon toga je usledio odabir velova i papua i ukrasnih traka sa prefinjenim vezom i
niski sa svetlucavim perlama i pojaseva i broeva: beskrajan niz malih ali presudnih odluka
koje je trebalo doneti. ene su se uputale u vatrenu raspravu ak i oko najsitnijih
pojedinosti. Marijati se inilo kao da se obrela u nekom snu, kao da je poput nekog
senovitog prisustva lebdela iznad okupljenih ena dok su njene rasplinute misli bludele
daleko odatle.
Jo kola. Treba ti jo kola.
Marijata se kritiki zapiljila u ogledalo. Oi su joj ve bile dovoljno upadljive, sa
blistavim beonjaama koje su bile u izrazitom kontrastu sa tamnim irisima i prahom od
zdrobljenog antimona. Delovale su tako krupno daje bilo besmisleno da ih jo vie istie.
ta e mi jo? Nikad u ivotu nisam nosila toliko kola."
Nofa je odmahnula glavom, prekorno zacoktavi. To je tvoje venanje. Svi e priati
samo o tebi. Ti e biti glavna meta tehota. Urokljivo oko e te pratiti gde god da krene,
tako da moramo da nanesemo to vie kola kako bismo odvratili zloudne uticaje."
Srebrnim tapiem je promeala smesu koja je stajala u loniu, a potom je podigla tapi i
paljivo oduvala viak. Zato zatvori oi i pusti me da dovrim posao.
Marijata je tako i uradila: bilo je besmisleno da podie prainu oko tako triavih stvari.
Prethodnog dana je punih pet sati nepomino sedela dok su joj ene iz plemena pravile nove
pletenice i ukraavale njene ake i stopala kanom, uno se raspravljajui oko toga koje e
joj are i simboli pruiti najbolju zatitu. Marijata je jo odavno prestala da pokuava da na
bilo koji nain utie na ono to se deavalo: bila je previe srena, previe ponesena
omamljujuom pomilju da e se konano konano! udati za Amastana. A dan pre toga?
Njene usne su se, same od sebe, izvile u blaeni osmeh. Bio je to sasvim drugaiji doivljaj
od tog kinurenje i pirlitanja kome je morala da se podvrgne u tom enskom svetu. Tog
jutra, odmah nakon izlaska sunca, krenula je sa Amastanom u brda, gde je provela itav dan
naslanjajui dugu cev lovake puke na stenovitu izboinu i uei kako treba da die da
hitac ne bio otiao u stranu; i kako treba da pritisne oroz i da predvidi trzaj kada oruje
opali. Do kraja dana uspela je da pogodi dva komada drveta i pare smrskane grnarije koje
joj je Amastan postavio kao mete. Ali pokretna meta predstavljala je daleko tei izazov.
Bila je zadivljena Amastanovom brzinom i vetinom kada je ustrelio divljeg goluba, a
potom i divljeg vepra koga su isterali iz ikare. ta e da uradi s njim? upitala je, zurei
u udno stvorenje sa ekinjastom koom i razdvojenim papcima. Moemo li da ga
odnesemo u logor?" Gurnula je ivotinjsko bedro nonim prstom: bilo je zadivljujue vrsto
i jedro. Na njemu ima puno mesa."
Mala paganko! Polovina plemena nee dodirnuti to meso. ak i vie od polovine! Zar
ne zna da islam svojim vernicima zabranjuje da jedu svinjetinu?"
To je svinja?" Marijata nikad pre toga nije videla svinju. Zaueno se zagledala u
ekinjastu izvijenu usnu i otru treu kljovu.
Da, ovo je prvoklasan divlji vepar. Ali, ne brini." Amastan se samouvereno lupnuo
prstom po nosu. Neko e ga ve pojesti."
Ko? akali?"
Amastan je prasnuo u smeh. Moglo bi i tako da se kae."
Na kraju je odvukao ubijenog vepra do stenovitog sklonita i stavio kamenje preko njega
kako strvinari ne bi mogli da mu priu. Bila bi prava teta da bacimo tako dobro meso. Ne
brini, bie propisno iskorieno. Priao je stenovitom proelju peine u kojoj je sakrio
svinju i poeo da ispisuje niz simbola.
Amastan vam eli prijatnu gozbu, proitala je Marijata tekst ispisan na tifinagu.
Seanje na tu poalicu ju je nateralo da se jo ire osmehne.
Pogledajte! Ona ve razmilja o treoj noi! vragolasto je viknula Bia, unuvi Nofu
laktom. Nofina ruka je poletela u stranu, iscrtavi dugu liniju koja se pruala gotovo do
Marijatinog nosa, to je bilo dovoljno da sve ene prasnu u smeh, ispunjavajui ator
-BU&CW-

156

W&N

veselom larmom i zviducima.

Gosti su itave nedelje pristizali na svadbu. Neki su donosili darove, ali je veina
dolazila praznih ruku. Marijata je bila iznenaena: nije poznavala gotovo nikog od njih. Sa
druge strane, inilo se da je Amastan sve poznavao. Posmatrala je kako Amastan doekuje
pridolice i. pozdravlja se sa njima: kako diskretno podeava svoj veo, ukazujui im duno
potovanje, kako uzdrano prislanja svoj dlan uz njihove dlanove i podie aku ka grudima.
Ogromnu veinu tih nepoznatih gostiju sainjavali su mukarci koji su, umesto sveane
odee, na sebi imali obine pranjave odore. I, mada su nosili instrumente, delovali su
previe ozbiljno da bi bili muziari.
Ko su oni? zbunjeno je upitala Rahmu, ali je starica samo slegnula ramenima.
Kae da su mu to prijatelji."
Marijatini nevestinski darovi, njen tisagsar, leali su na irokoj plavoj asuri na sreditu
poljane na kojoj je trebalo da se odri svadbeni ples: izrezbarena drvena kutija puna zaina
koje su joj darovali mukarci iz plemena, odora i ogrlica od ilibara sa kuglama koje su bile
velike poput ptijih jaja, jedna vrea ispunjena pirinem i druga ispunjena prosom, njen
vlastiti avan i tuak, sveanj planinske majine duice koju je jedna starica nabrala tog
jutra, toilo, no sa kotanom drkom, potpuno nova meina za vodu, nekoliko upova,
ebe, prostirka od trske i par pilia. A pored svih tih stvari stajali su Amastanovi darovi:
bala isto belog pamuka koju je doneo sa pijace u Kidalu i prefinjeni srebrni pritiska za
veo, dug skoro itav pedalj i teak kao eagija, koji e nositi kao njegova ena.
Kada je konano izala na blistavo podnevno sunce, obuena u svetlucavu plavu venanu
odoru, sa licem obojenim oker bojom i usnama i oima iscrtanim kolom, sa akama i
stopalima prekrivenim blistavim arama od kane, sa ogromnim trouglastim minuama koje
su joj visile sa unih resica, sa srebrnim amajlijama koje su joj bile prikaene za odeu
zarad sree i dvanaest iskriavih grivni koje su joj zveckale na rukama, primetila je kako
ene iz plemena postavljaju njen nevestinski ator na diskretnoj udaljenosti od atora koji je
delila sa Rahmom. ator je bio napravljen od najmanje etrdeset kozjih koa. Kako li su
samo uspele da prikupe i sastave tolike koe, a da ih ona uopte ne primeti? Kel Tegarti
nisu bili bogato pleme i za njih je etrdeset koza predstavljalo pravo blago. Bila je toliko
dirnuta panjom tih ena i jo vie injenicom da su one to uradile za nju, tuinku bez doma
i porodice, da je briznula u pla.
Tadla joj je brzo pritrala, sa usnama razvuenim u nean osmeh koji je potpuno
preobrazio njeno obino strogo i mrko lice. Stegla je rasplakanu nevestu u srdaan zagrljaj,
ispoljivi zavidnu i godinama sticanu vetinu da pritom ne pomeri nijednu od amajlija i da
ne pokvari, bar ne vie nego to su ve uinile Marijatine suze, nevestinske are koje je
Nofa satima strpljivo iscrtavala na njenoj koi. Hajde, mila, ne plai. Ovo je tvoj srean
dan i svi se veselimo zbog tebe. Ti e naem plemenu doneti veliku radost i sreu i snanu
novu krv, a moju dragu prijateljicu Rahmu e uiniti ponosnom i srenom enom. Zar ne,
draga?" upitala je, okrenuvi se ka Rahmi.
Marijata je skrenula pogled ka svekrvi, koja je brisala ruke o odoru. elo joj je bilo
oroeno grakama znoja zbog napora koji je zahtevalo podizanje nevestinskog atora, a
usne su joj bile rairene od uha do uha. Sigurno zna da ne sme da kroi unutra pre
venanja, zato to to donosi nesreu. Slobodno sve prepusti nama. Mi emo se postarati da
dobije krasan ator i da ni u emu ne oskudeva. Istkale smo ti i nov tepih. Evo, pogledaj."
Tadla je mahnula ostalim enama i one su odmah pohitale da donesu izdueni zamotuljak
koji su ponosno razmotale pred Marijatinim oima.
Ja sam odabrala boje!" povikala je Nura. Zar nisu lepe? Liajevi za ovu divnu zelenu
boju uzeti su sa okolnih brda. Trebala nam je itava venost da ih prikupimo, ali pogledaj
ta smo dobile! Boju dostojnu Proroka, zar ne? Za plave are smo koristile indigo. Kao to
vidi, ni na emu nismo krtarile! A ovu raskonu crvenu boju smo napravile od ljuske
vujeg luka."
-BU&CW-

157

W&N

A ja sam ovde, du ove ivice, istkala slike aba", pohvalila se Lejla, pokazujui na
borduru ukraenu geometrijskim dezenom sainjenim od trouglova i taaka. Vragolasto je
namignula Marijati, to je obe nateralo da se zakikou: poto su ivele u vodi, abe su
predstavljale simbol plodnosti i znamenje koje je donosilo sreu.
Treba samo da postavi svoju postelju u ispravan poloaj preko ovog tepiha i svom
muu e sigurno podariti mnogo zdravih i snanih sinova!"
ene su poele veselo da podvriskuju i pljeu, a onda su se naprasno rastrale. Rahma
je uhvatila Marijatu ispod ruke. Poinje rtveni obred. Daj da pourimo."
Jednogodinji junac bio je uveden na polje za svetkovine i mladii iz plemena su se
rasporedili oko njega, stiskajui svoja najlepa obredna koplja. Ruke su im bile iskiene
narukvicama koje su se presijavale pod vrelim suncem. Junac je poeo da uzmie ka
suprotnom kraju kruga, ali je ustanovio da mu je put bio prepreen i poeo mahnito da tri,
kolutajui oima, frkui od straha i posrui na svojim nezgrapnim dugim nogama.
Na Heduovom i Lejlinom venanju nije bilo rtvenog junca, zato to je to previe
kotalo. Meutim, za razliku od Hedua, Amastan je godinama putovao i trgovao, to mu je
omoguilo da stekne pristojnu uteevinu. Amastan je takoe odvojio pozamaan otkup za
nevestu, ali poto nije imao kome da ga ponudi ostavio ga je na uvanje
plemenskom amgraru, udovcu Risi ag Zeiku, dok se ne ukae prilika da taj novac bude
prosleen Marijatinoj porodici. Ako se Amastanu neto desi ih ako njihov brak iz nekog
razloga bude poniten, taj novac e biti upotrebljen za odgajanje njihove dece.
Amastan se izdvojio iz kruga i kroio u arenu. Na sebi je imao odoru boje indiga koja je
blistala metalnim sjajem, a glava mu je bila obmotana tagelmustom iji je rub bio krunisan
dijademom od amajlija. Koplje koje je drao u ruci prenosilo se sa generacije na generaciju,
ali je njegov vrak bio izbruen do ubitane otrine. Junac je zastao ispred njega i
prestravljeno poskoio u mestu, a potom se okrenuo i poeo da juri po areni, kao da je
mogao da proita svoju sudbinu u svetlucavom metalu. Plemenski mladii su proirili krug,
dopustivi mu da tri, sve dok nije zastao na suprotnoj strani arene, zagledan u figuru koja
mu se pretei pribliavala.
Zar enad ne moe da odvede tu ivotinju na neko drugo mesto i da joj tamo preree
grkljan? tiho je upitala Marijata, stegnuvi Rahmi ruku.
Njena svekrva je prasnula u smeh. isto sumnjam da jednogodinji junac moe da
naudi naem mladoenji", rekla je. Ali to nije bilo ono ega se Marijata plaila. Ona nikad
pre toga nije zazirala od pomisli da neka ivotinja bude rtvovana zarad hrane ili dobre
sree, ali ju je sada obuzela neka strana slutnja i enadine rei su ponovo poele da joj
odjekuju u mislima: Bie prolivena krv... Naravno, ona je znala da e krv tog junca biti
prolivena na ovaj ili onaj nain, ali nije elela da on bude zaklan pred njenim oima, mada
je njihova tradicija nalagala obavljanje takvog obreda i mada su okupljeni ljudi nestrpljivo
iekivali taj krvavi prizor.
,,Ne! vrisnula je i svi su zaueno okrenuli glavu ka njoj. Ubijanje ove ivotinje
predstavlja loe znamenje", objavila je. Mogu to da osetim, evo ovde. Prislonila je dlan
uz svoju slabinu, odmah iznad jetre, uz ono mesto iz koga izviru najdublja i najistinitija
uverenja. Svi pogledi su se prikovali za nju i Marijata je po prvi put otkako je napustila Kel
Bazgane osetila kako je zapljuskuje talas otvorenog neprijateljstva.
Amastan je krenuo preko arene. Zastao je na nekoliko koraka ispred svoje neveste i zario
vrak koplja duboko u zemlju. Ako ne eli da gleda smrt ove ivotinje, ushiu tvoj
zahtev." Potom se okrenuo ka okupljenoj svetini. Kao to svi znate, Marijata me je
izbavila iz vlasti Kel Asufa. Ona uje glasove duhova. Ako ona kae da ubijanje ovog junca
predstavlja loe znamenje, onda treba da se povinujemo njenom oseaju.
Ljudi su poeli da mrmljaju, dodirujui svoje amajlije. Bila je jedna stvar izostaviti
rtvovanje junca zbog nedostatka novca, a sasvim druga naprasno otkazati ve isplanirani
obred. Iz toga nee proistei nita dobro, dobacio je jedan glas.
ene ne treba da se meaju u muke obrede", dodao je drugi.
-BU&CW-

158

W&N

Ve se vidi ko e biti gospodar u ovom braku", natuknuo je trei, to je izazvalo salvu

smeha.
Amastan je alosno odmahnuo glavom. Moete da mi se rugate do mile volje, ali ja
previe potujem svoju nevestu da bih u njeno srce uneo nemir na ovako srean i znaajan
dan. Fina mesnata ovca ve se pee za podnevni meui, to znai da e biti dovoljno hrane
za sve i da nema potrebe da prolivamo jo krvi. Zato ovoj ivotinji poklanjam ivot."
Spustio je dlan na srce, povio glavu pred Marijatom i izvadio koplje iz zemlje, nakon ega
se pridruio svojim pratiocima, prepustivi plemenskim zanatlijama da uhvate junca i da ga
vrate u obor.
Rahma je potapala Marijatu po ramenu. Mislim da sada moemo da preemo na
muziku." Dala je znak glavnom muziaru i svirai su se odmah latili svojih instrumenata i
zasvirali pesmu Lovac i golubica" koja je svatovima u tren oka skrenula panju sa
uznemiravajuih misli o propaloj rtvi.
Tana je krenula preko poljane za svetkovine i zastala ispred Marijate. Pokazala si veliku
hrabrost, dete moje, mada e milost koju si ukazala toj ivotinji teko promeniti krajnji
ishod." Prela je pogledom preko njene nevestinske odore i ukrasa, naherivi glavu poput
orla koji odmerava svoj plen. Ali ti bi mogla da ga promeni", konano je objavila. Mada
vidim da i dalje nosi tu gnusnu amajliju."
Zaista, Amastanova amajlija je zauzimala poasno mesto na samom sreditu Marijatnih
grudi. Tana je ispruila ruku, blago je lupnuvi prstima, taman toliko snano da je pribije uz
Marijatinu grudnu kost i da pomeri ispupenje ispod koga se nalazila tajna pregrada. Prstom
je pridrala poklopac i ubacila siuan svitak pergamenta u pregradu, a potom je vratila
sredinje ispupenje na mesto. Za sreu", objasnila je. Za ivot. To je magijski zapis koji
je trebalo da napravim za Amastana, onda kada je to traio od mene. Moda e ovog puta
posluiti svrsi. Ali to nije venani dar koji sam ti namenila."
U njenim akama se, kao nekom magijom, stvorila prelepa resasta kona torba sa
smaragdnozelenim, grimiznim i plavim arama koju je enad ila pod stablom tamariska
onog dana kada ju je Marijata posetila. Prebacila je kai preko Marijatine glave i provukla
ga ispod ruke i torba je ve narednog trenutka leala na njenim krstima, pristajui joj kao
salivena, kao da je bila sastavni deo nje, mada je bila oteala od stvari koje su se nalazile
unutra. Marijatu je obuzela naprasna radoznalost. Povukla je torbu ka sebi, zadivljeno
osmotrivi njene jasne blistave boje, plamtee motive i siuan prefinjeni vez, izgarajui od
elje da pogleda ta se skrivalo u njoj.
Nemoj sada da je otvara", strogo je prozborila Tana, vrativi torbu nazad. Otvorie je
onda kada ti bude najpotrebnija. Prepoznae kada doe taj as. Tada e morati da
napravi izbor: izbor da spasi dva ivota. Zapamti da mora da donese mudru odluku,
koliko god to bilo teko." Tada se osmehnula i pogled koji je izbijao iz njenih vremenih
mranih oiju je naprasno smekao. Ispruila je ruku i pomilovala Marijatu po obrazu.
Pazi ta radi, malena." Nakon toga se okrenula i otila, ostavivi Marijatu da zbunjeno
zuri za njom, pitajui se kako je trebalo da protumai tu udnu neopozivost koju je nazrela
u njenom glasu. Ali nije imala vremena da razmilja o Taninim nedokuivim
predskazanjima, jer se marabut ve spremao da obavi venanu ceremoniju. Mladenci su
pred svojim plemenom poloili saete brane zavete, a svedoci su izneli svoje miljenje o
njima, sa akama na Kuranu. Amastan i Marijata su potom razmenili venane darove i
nakon par nadrealno kratkih i neuhvatljivih trenutaka postali su mu i ena.
Poto ih je marabut blagoslovio, mladenci i gosti su konano mogli da se prepuste
svadbenom slavlju. Bilo je mnogo pevanja i udaranja u bubnjeve, a ovca koja se jo od zore
okretala na ranju bila je smazana sa neskrivenim apetitom, uz obilje urmi i zaina i hleba.
Potom su usledile trke kamila i ples sabljama u kome su mukarci mogli da prikau svoju
okretnost i vetinu. Neudate devojke su nakon toga izvele prelepu obrednu guedru, ples koji
je prizivao blagoslov na mladence, nosei marame ukraene kauri koljkama i sitnim
odmerenim koracima lelujajui preko poljane za svetkovine, sve dok sunce nije zalo i dok
-BU&CW-

159

W&N

stari ljudi nisu poeli da klimaju glavama, uljuljkani postojanim ponavljajuim ritmom i
pljeskanjem nebrojenih dlanova. Dok je muzika postajala sve snanija, dostiui
gromoglasni vrhunac, glave su se sve zanesenije njihale, a pletenice se izvijale poput zmija
koje su kretale u napad. Vazduh je bio pun barake koja je lebdela nad itavim logorom,
poput oblaka koji je donosio dobru sreu i blagodat. Ljudi su revnosno prikupljali
blagoslove, hvatajui jedni druge za ruke i dodirujui svoje stomake, srca i glave. Svi su
ljubili amajlije, pa ak i mala deca, kako bi to vie proirili baraku i pojaali njenu mo.
ene su radosno podvriskivale. Amastan je prislonio Marijatine ake uz svoje srce.
Konano su bili venani.
Slavlje se nastavilo do kasno u no. Mukarci su zagrevali svoje bubnjeve nad logorskim
vatrama kako bi zategli kou, spremajui se za bre ritmove. Stariji ljudi su posezali za
novim oljama okrepljujueg aja i pregrtima urmi kako bi mogli da izdre do sitnih sati,
delei se u male skupine i povlaei se u stranu, gde su se preputali voenju dokonih
razgovora, ostavljajui mlade da se zabavljaju za vlastiti gro, da aikuju i da se zadirkuju
bez bojazni da su bili pod prismotrom.
Mesec je ve bio visoko na nebu kada su se nepoznate siluete pojavile na stenovitom
obzorju istono od logora: velika skupina ljudi koji su jahali na kamilama. Uzbunu je
podigao jedan od muziara koji je krenuo ka grmlju da se olaka. Bubnjari su zastali u pola
ritma, a plesai su poeli nervozno da se prebacuju sa noge na nogu. Amastan je neto
doapnuo Bazuu koji je kratko klimnuo glavom i nestao u pomrini. Za njim je odmah
krenulo jo nekoliko mukaraca.
Ko to moe da bude? upitala je Marijata. Njene tamne kolom iscrtane oi delovale su
ogromno na licu prekrivenom slojem blede oker boje.
Ne znam, odgovorio je Amastan, jo vre obmotavi svoj veo. Moda neki od
zakasnelih gostiju. A moda i neko drugi. Idi do naeg novog atora, Marijata. Ispred njega
e pronai ma koji je zaboden u zemlju kako bi odagnao duhove. Hoe li da mi ga
donese?"
Mislim da to nisu duhovi", sumnjiavo je prozborila Marijata, ali je uprkos tome
krenula da izvri muevljevu zapovest. Amastan je taj starinski ma, iji su balak i
poprenica bili povezani bakarnom icom i ukraeni komadima obojene koe, za tu sveanu
priliku pozajmio od Azeluana. Marijata ga je izvukla iz zemlje i pohitala ka poljani za
svetkovine, oseajui kako joj Tanina kona torba lupka po leima i kako joj ma pri
svakom koraku prianja uz nogu. Ali, kada se vratila nazad, Amastan nije bio na mestu na
kome gaje ostavila. Uznemireno se osvrnula, primetivi ga na drugoj strani logora, kako tri
prema stenama, sa lovakom pukom prebaenom preko lea. Neko vreme je stajala kao
ukopana, stiskajui taj starinski ma u rukama i oseajui se kao bena, a onda je pojurila za
njim. Ostali mukarci su se u meuvremenu takoe latili oruja i pohitali ka stenama:
mukarci koje ranije nije viala ili koje naprosto nije mogla da prepozna u tom ratnikom
raspoloenju. Stranci na kamilama su nastavili da se pribliavaju, sve dok se kroz vazduh
nije prolomio prvi pucanj.
Ko ste vi? povikao je stari amgrar piskavim, gotovo enskim glasom.
Iz daljine nije dopirao bilo kakav odgovor, moda zato to stranci nisu uli poglaviin
povik.
To su denuni, neko je prozborio. Trebalo je da zakoljemo onog junca. Duhovi su se
rasrdili i sada su doli da trae uskraenu krv.
Recite ko ste ili pucamo!" povikao je Amastan iz sveg glasa.
Jedan od jahaa se izdvojio iz skupine, izbivi na elo povorke. Ja sam Usman ag
Hamid, pripadnik plemena Kel Ahagar i otac Marijate ult Jeme. Dolazim u pratnji Kel
Bazgana i svojih sinova Azaza i Baja.
Marijata je zinula od neverice. To je moj otac! Moj otac i moja braa!" povikala je,
potravi ka Amastanu. Zagledala se u pomrinu, pokuavajui da razazna lica trojice
mukaraca koje tako dugo nije videla. Da li su se mnogo promenili nakon dugog pohoda
-BU&CW-

160

W&N

pod pustinjskim suncem? Da li su dolazili sa radou u srcu, kako bi proslavili njihovo

brano sjedinjenje, ili samo zato to im je porodina dunost tako nalagala? Pa ipak, njena
strepnja se naprasno rasprila pred spoznajom da uopte nije bilo vano da li su njeni
najblii dolazili sa blagoslovom ili prekorom. Zato to su ona i Amastan ve bili zakonski
venani i vie niko nije mogao da ih razdvoji.
Dobro doli!" povikala je. Svima elim dobrodolicu na nae svadbeno slavlje!"
Vest se u tren oka proirila po itavom logoru. Ljudi su poeli da se smeju, rasprujui
napetost. Muziari su se ponovo okupili. Neki su pohitali da zakolju kozu i da ponovo
zapale vatru dok su drugi poeli da pristavljaju lonie za aj. Ti iznenadni gosti sigurno su
prevalili dug i naporan put kada su toliko okasnili. Svi su znali da nije bilo lakih puteva
kroz Tamesnu.
Jahai su ve stigli nadomak poljane za svetkovine kada se jedan od njih izdvojio iz
povorke i priao razbuktalom plamenu.
Pre nego to nastavite sa slavljem, moramo da raistimo neke dugove!" povikao je
grubim osornim glasom.
Marijata se naglo okrenula ka njemu, oseajui kako joj se ledeni prsti uasa svijaju oko
srca. Jo pre nego to mu je svetlost plamena obasjala lice, znala je da je to bio Rosi ag
Bahedi.
Ova ena je lopov!" povikao je Rosi. Ukrala mi je dve kamile. Ali je uradila i neto jo
gore od toga. Ukrala mi je srce!"
Svatovi su poeli zbunjeno da se zgledaju. Da li je to bila ala ili ozbiljna optuba?
Rosi se uspravio na sedlu, merkajui ostale sa visine. Marijata ult Jema je bez
prethodnog dogovora ili doputenja prisvojila dve krasne tibestijske kamile iz mog obora.
Osim toga, ona je, kao to svi meu Bazganima znaju, bila moja verenica. Dugo smo se
pitali zato je navrat-nanos pobegla od nas, ali je ta misterija sada razreena. Koliko vidim,
otila je zato to ju je ukrao jedan od pripadnika Kel Tegarta. Zato zahtevam da se isplati
dug asti. Doao sam ovde da vam prenesem poruku amenokala svih airskih plemena, Muse
ag Ibe. On kae da ne treba da dopustimo da nam se uzde otrgnu iz ruku zbog stvari koja se
moe sasvim lako urediti. Vratite mi moje kamile i devojku po koju sam doao i ja u, bez
bilo kakvih zamerki na va raun, nastaviti svojim putem."
Usman se prvi umeao, poteravi svoju kamilu i zaustavivi se ispred Rosija. Pre nego
to smo krenuli na ovaj skup", prozborio je tihim neumoljivim glasom, uopte mi nisi
pomenuo tu veridbu."
Da jesam, da li bi me poveo preko Tamesne?"
Marijatin otac ga je oinuo pogledom koji je bio reitiji od bilo kakvog odgovora. Rosi je
prasnuo u nadmen smeh. Ba tako. Recimo da sam izostavio taj detalj. Ali sam itavu stvar
razmotrio sa svojim ujakom koji, kao to zna, lei na samrti. A ti sigurno moe da
pretpostavi kako bi to moglo da se odrazi na tebe i tvoju sestru, na tvoje neake i ostalu
rodbinu."
Usman je sevnuo oima, nateravi Rosija da obori pogled. A tada je ponovo prozborio
odlunim nepokolebljivim glasom: Prevalio sam dug put da bih pronaao svoju ker,
nadajui se da u stii na vreme da je odvratim od ovog venanja. Da ti nisi pao sa kamile
dok smo prolazili kroz Dum, jo jue bismo stigli ovde. Da se nisi neprestano alio na
uslove putovanja i da nisi traio da svakog asa zastajkujemo kako bi svoju nauljanu
zadnjicu mazao triavim melemima i stavljao jo podmetaa na sedlo, ponaajui se gore od
neke slabane i cmizdrave ene, stigli bismo jo prekjue. A sada mi pominje nekakvu
veridbu za koju prvi put ujem. to se tie kamila, to je stvar koja se moe lako reiti.
Zbog toga uopte nisi morao da kree na putovanje preko Tamesne. Mogue je da ovde
dolazi kao Musin izaslanik i da bi uskoro ak mogao da postane novi poglavar Kel
Bazgana, ali je Marijata moja ker i ako zaista makar malo mari za nju, dopustie mi da
ovo sredim onako kako dolikuje." Lupnuo je svoju kamilu po glavi i ona se posluno
spustila na kolena. Potom je sjahao i krenuo ka Amastanu i Marijati koji su stajali jedno
-BU&CW-

161

W&N

pored drugog, utke posmatrajui ono to se deavalo. Amastan je u svojoj aci stiskao
puku, a Marijata je jo uvek drala starinski ma.
Usman je zastao na nekoliko koraka od njih, utivo povivi glavu. Keri."
Oe."
Nisu jedno drugom poleteli u zagrljaj.
Ostavio sam te kod tvoje tetke Dasin, smatrajui da e tamo biti bezbedna, ali mi se
ini da si ti odluila da uzme stvari u vlastite ruke. Do Bazgana je pre samo nedelju dana
dospela vest o tvojoj udaji i moram ti rei da je tvoja tetka strano razoarana."
Marijata je prkosno isturila bradu. Uprkos tvojim eljama, oe, Kel Bazgani mi nisu
pruili bezbedno utoite. Zato sam odluila da ih napustim i da doem ovde."
to se tie bezbednosti, to emo ostaviti za kasnije. Koliko shvatam, ti si se po noi
iskrala iz bazganskog logora, poput nekog lupea, nikome ne rekavi kuda si se uputila, a
negde u isto vreme iz njihovog obora nestale su dve kamile. ta ima da kae o tome?"
Marijata je stisnula usne. Sad nije as da razgovaramo o takvim stvarima. Imala sam
valjanih razloga da tako postupim, a ako ti ih predoim, ti e se strano naljutiti, ali ne na
mene. Zato u samo rei da ste ti i moja braa i ljudi koji se nalaze u vaoj pratnji
dobrodoli na naem svadbenom slavlju. Ali Rosi ag Bahedi nije dobrodoao u ovom
logoru. Njega nikad vie ne elim da vidim u svojoj blizini, bilo ovde ili na nekom drugom
mestu.
Amastan je trznuo glavom, okrenuvi se ka njoj. ,,Rosi? Tako grevito je stegao puku
da su mu zglobovi na prstima prebledeli.
Marijata je spustila ruku na njegovu miicu. Sad nije as za to. Ponovo se okrenula ka
Usmanu. Oe, ovo je Amastan ag Musa, amenokalov sin i mukarac od asti i potenja.
Zaista ne vidim zato bi tetka bila razoarana mojim izborom, osim moda zbog toga to se
sa njom nisam posavetovala oko udaje. U svakom sluaju, mi smo pravovremeno poslali
glasnike da pretrae trgovake rute kako bi uli u trag tebi i mojoj brai, mojim najbliim
srodnicima. Nismo dobili nikakav odgovor, tako da sam sama donela odluku da se udam za
Amastana, po pravu koje mi pripada."
Usman je polako zaklimao glavom. Da, postupila si u skladu sa starim obiajima. Ali se
svet u kome ivimo previe brzo menja da bi stari obiaji mogli da mu se prilagode. Biu
iskren prema tebi, Marijata. Nemam nita protiv mukarca koga si odabrala za mua, ali bih
voleo da ipak odloi to venanje i da poe sa mnom. Na narod je u velikoj opasnosti,
pogotovo u ovim krajevima, i zato sam doao da te povedem sa sobom, na mesto koje e
biti tvoj novi dom i gde e biti bezbedna." Marijata se zaprepaeno zagledala u njega.
Novi dom?
Ba tako. Vidi, keri, ja sam se u meuvremenu ponovo oenio. Moja nova supruga
ivi u jednom gradu u Tafilaltu, na jugozapadu Maroka. Odluio sam da se odreknem
pustinjskih pohoda i da se tamo nastanim sa njom. Njen otac i ja smo zapoeli zajedniki
posao. Ti i tvoja braa poi ete sa mnom i tamo ete zapoeti nov i lepi ivot. U
Maroku?" uasnuto je promucala Marijata. Amastan je iskoraio ka Usmanu. Shvatam da
brine za dobrobit svoje keri, ali te uveravam da za mene na ovom svetu nema nieg
vanijeg od njene bezbednosti i da u, sada kada smo venani, svojski voditi rauna o njoj."
Ali, ovo je vaa prva brana no, zar ne?" ubacio se Rosi. Glas mu je zvuao staloeno,
ali su mu beonjae bile zakrvavljene, a iz pogleda su mu sevale varnice.
Amastan je priznao da je bilo tako.
Rosi se okrenuo ka Usmanu. To znai da jo nije prekasno. Svi znaju da u jednom
pristojnom braku do pimog suprunikog sjedinjenja dolazi tek tree noi! Molim te da
meni prepusti brigu o svojoj keri, plemeniti Usmane, a ja ti obeavam da e mo svih
airskih plemena biti stavljena u slubu njene bezbednosti im postanem vrhovni poglavar."
Usman je odmahnuo glavom. To je velikoduna ponuda, Rosi, ali vrsto sam reio da
ona poe sa mnom u Tafilalt."
Ja nikud ne idem bez svog mua, oe.
-BU&CW-

162

W&N

Tada se u razgovor ukljuio jo jedan mukarac: plemenski amgrar, Risa ag Zeik. On i

Usman su razmenili utive pozdrave, a potom je stareina Kel Tegarta prozborio: Ovo
dvoje mladih su venani po svim propisima, u prisustvu marabuta i pred oima itavog
plemena. Amastan je dobar i estit mukarac. Poznajem ga jo od malih nogu i mogu da
jemim za njega."
Ja sam ga poznavao punih dvanaest godina, pre nego to je doao u ovu pacovsku
jazbinu, i tvrdim da je on jedan slabaan i ljigavi crv!" prasnuo je Rosi.
I ja sam imao prilike da tebe upoznam", odvratio je Amastan, kao nasilnika i kukavicu,
o emu mogu da posvedoe svi koji su sa tobom odrastali u bazganskom plemenu, ili bar
svi koji su bili mlai i sitniji od tebe!"
Rosi se razjareno ustremio ka njemu, unuvi ga akama u grudi. Amastan sa zateturao,
umalo ne izgubivi ravnoteu. Marijata je skoila izmeu njih. Prestanite! Treba da se
stidi, Rosi ag Bahedi! Ovo je moje venanje i ovi ljudi su se okupili da u veselju
proslavimo taj dogaaj. Oni koji ne ele da sauestvuju u naoj radosti mogu odmah da
odu!"
Amgrar se slabano osmehnuo. Njegove prepredene stare oi su zablistale pod svetlou
titravog plamena i mada se inilo da se obraao Marijati, njegova panja je bila u
potpunosti usredsreena na Rosija ag Bahedija. Ne moemo da ispratimo umorne putnike
iz svog logora a da im prethodno ne ponudimo svoje gostoprimstvo, bez obzira na to to mi
po materijalnim dobrima ne moemo da se merimo sa monim Kel Bazganima. Mislim da
ete i sami ustanoviti da je u naem logoru toplo i prijatno, naroito na ovaj radostan dan.
Zato vas molim da svoje razmirice ostavite po strani kako to ne bismo kvarili. Usmane ag
Hamide, tvoja ker se svojom slobodnom voljom venala sa ovim mukarcem, po svim
pravilima koje naa tradicija nalae. Rosi ag Bahedi, sutra emo razgovarati o nestalim
kamilama, ali sam uveren da u ovoj pacovskoj jazbini nee pronai nijednu kamilu
tibestijskog porekla. Mi vodimo oskudan i tegoban ivot, a nae kamile su prosta i uboga
stvorenja koja nam pomau u napornim poslovima. Mi sebi ne moemo da priutimo luksuz
da, poput nekih bogataa, uvamo kamile koje e nam sluiti samo za igru.
Rosi se naprasito isprsio. Moje kamile nisu sluile za igru. Kupio sam ih za rasplod,
kako bi na svoje potomstvo mogle da prenesu najfinije odlike svoje tibestijske loze. Zbog
krae tih kamila sam izgubio neprocenjive prihode koje sam mogao da steknem od prodaje
njihovih potomaka."
Amastan je slegnuo ramenima. Ako je tvoj gubitak neprocenjiv, kao to ti tvrdi, onda ti
ga svakako ne moemo nadoknaditi, ak i da su kamile zaista ukradene, u ta iskreno
sumnjam. Verovatno ih nisi dobro privezao pa su pobegle da nau bolji dom, mesto gde
njihov napraiti gospodar nee iskaljivati svoju srdbu na njima."
Ti odlino zna da ih je ona ukrala!" zapenio je Rosi. Ta ena moda nosi tvoje ime,
ali je prvo spavala sa mnom!" Potom je, u sablanjivoj tiini koju je izazvala ta bezona
tvrdnja, naveo krajnje neslanu cenu za ukradene kamile, svotu koju nije mogao da isplati
niko osim sultana drevnog Songajskog carstva koji su iveli u palati iji su zidovi bili
prekriveni istim zlatom. Svi su zinuli od uda, to je Rosija podstaklo da se zadovoljno
isprsi, podrugljivo osmotrivi njihova zabezeknuta lica. Ako ne moete da mi isplatite taj
iznos, neu prihvatiti bilo kakvu drugu naknadu osim ove ene, bila ona udata ili ne!"
Marijata vie nije mogla da izdri. Ti si lud! Kao prvo, nikad nisam spavala s tobom,
to ti odlino zna! Pokuao si da me prisili na to, to je bio jedan od glavnih razloga da
napreac i pod velom noi napustim Kel Bazgane. Kao drugo, dok sam se opirala tvojim
nasrtajima, udarila sam te po licu, a ti si se rasplakao kao cmizdravo dete. Kao tree, mislim
da moemo odmah da razreimo taj nesporazum sa kamilama. Tano je da sam pri odlasku
uzela par ivotinja koje su bile u tvom vlasnitvu. Ali uzela sam ih kao naknadu za uvredu
koju si naneo mojoj asti, a po mojoj raunici, ti mi za tu uvredu, i jo goru uvredu koju si
mi upravo naneo pred svim ovim ljudima, duguje tri kamile prie! Kamile koje sam ti
uzela vie nisu ovde. Prodate su na pijaci u Gulemimu. Taj novac je jo uvek kod mene.
-BU&CW-

163

W&N

Ako te ba zanima, nisam uspela da uzmem puno para za njih, to znai da si ozbiljno
precenio svoje ivotinje. Nisam ak sigurna ni da su to bili rasplodni mujaci, kao to ti
tvrdi. To su u najboljem sluaju bih ukopljenici, jer nisu bili ni nalik punokrvnim
mujacima. Na ovom svetu ima mnogo stvorenja koja na prvi pogled deluju pristojno,
imaju ponosito dranje i razmeu se svojim plemenitim poreklom, ali se esto ispostavlja da
u njima nema ni trunke sranosti i da uopte nisu kadra da produe svoju toboe uzvienu
lozu!
Na poljani se u meuvremenu skupilo jo vie ljudi. Kroz masu se razlegao priguen
smeh i ubrzo su svi mukarci iz plemena Kel Tegart poeli podrugljivo da se klibere. Oni
ionako nisu voleli Kel Bazgane zbog naina na koji se poglavar airskih plemena poneo
prema Rahmi, to je po njihovom shvatanju predstavljalo uvredu za itavo pleme.
Rosi je razjareno zgrabio Marijatu za miicu i uvrnuo joj ruku kako ne bi mogla da se
otrgne. Reci im istinu, kuko! Reci im da si rairila noge preda mnom i da si uivala u
svakom trenutku! I da si se svake noi vraala u moj ator, traei jo!
Ve sledeeg trenutka Marijata je osetila kako joj neko grabi drugu ruku i kako joj ma
nestaje iz ake. Tada je usledio divlji mete i rvanje i njene ruke su odjednom postale
slobodne, a Rosi je leao na zemlji dok je Amastan kleao preko njega, pritiskajui ga na
tlo i prislanjajui mu otricu Azeluanovog starinskog maa na grlo.
A tada je usledio novi ok. Nad poljanom se prolomio pucanj koji je zaparao nonu
tminu, izazvavi sveoptu pometnju. Ljudi nisu znali ta se deavalo ni ta je trebalo da
preduzmu. Svi su zastali kao ukopani, zbunjeno se osvrui oko sebe. Da se moda nije
odronila neka kamena gromada ili je neija puka sluajno opalila? Tada je kroz vazduh
zazvidao drugi hitac i jedan mukarac je vrisnuo. A onda se na logor obruila zagluujua
tutnjava, zastraujui i nesalomivi zvuni talas u kome je automatska paljba nadvladala
pojedinane puane hice. Kao u nekom komaru, Marijata je videla kako Amastan leti
unazad, naprasno zbaen sa Rosijevih grudi. Prednji deo njegove odore to divno
skupoceno indigo platno sa odsjajem svraijeg krila poprimio je sasvim drugaiji sjaj dok
se velika crna vlana mrlja lagano irila preko njega, obasjana sablasnom meseinom.
Amastan je nepomino leao na zemlji iza Rosija ag Bahedija, sa rukama zabaenim
unazad.
U akama vie nije stiskao Azeluanov starinski ma. Nasuprot tvrdom, tamnom,
pranjavom tlu, dlanovi su mu delovali uasno bledo i krhko. Bili su svetli i meki kao
cvetovi oleandera.
Neka ena je poela da izvikuje njegovo ime, iznova i iznova Amastane! Amastane!
Amastane! ime koje je mahnito odjekivalo u Marijatinoj svesti sve dok nije poelo da
zvui kao neka besmislena re iz deje pesmice i dok napokon nije shvatila da je to bio njen
glas, oajan i izbezumljen od bola.
A onda se taj glas utopio u novom talasu nepodnoljive buke, u talasu satkanom od
ljudskih urlika i zapomaganja i plaa i tektanja vatrenog oruja, i ljudi su poeli da padaju
na sve strane, bacajui se jedni preko drugih i vritei od agonije i oka kao da su bih
zahvaeni nekim silovitim vihorom, mlatarajui rukama i nemono se teturajui i
pokuavajui da se odre na nogama.
Kamile su poele prestravljeno da riu, a neko je projurio u odei zahvaenoj plamenom.
To je bila Lejla, uasnuto je shvatila Marijata. A tada je ugledala nekog mukarca, ne
jednog ve mnogo mukaraca, na desetine i stotine mukaraca koji su se poput mrava sjatili
ka logoru, sa licima koja su bila nezaklonjena velovima i koom koja je bila izloena
nonom vazduhu. Mahnito se ustremila ka mestu gde je donedavno leao Rosi (gde li je
samo nestao, upitao je neki magloviti glas u mislima, ali ona nije mogla da dokui odgovor,
niti je marila za njega). Zgrabila je Amastana za ruku i poela da vie: Ustani! Ustani!
Napali su logor!, ali je njegova aka nepomino leala meu njenim dlanovima, mlitava
poput tela jagnjeta koje je tog prolea izvukla iz utrobe mrtve ovce, okantno mlitava i
beivotna i hladna, kao da u njoj vie nema ni trunke ivotne snage ili volje. Uprkos tome,
-BU&CW-

164

W&N

nastavila je histerino da ga drmusa. Amastane!"

Samo je bio u nesvesti, teila se. Moralo je da bude tako. Samo je leao sa vrsto
zatvorenim oima, utonuo u san zbog zadobijene rane. Amastane! Ustani!" Provukla je
ruku ispod njegovih ramena i pokuala da ga podigne, ali je bio previe teak. Nezamislivo
teak! Njen mu je bio mukarac vitke grae i gipkih udova. Zato joj je bilo tako teko da
ga pomeri? Razum je poeo da joj se muti. To joj je delovalo nepojmljivo. Amastane!"
zavritala je, obuzeta srdbom kroz koju je poeo da provejava puki uas.
Neko ju je zgrabio i poeo da je vue u stranu. Vie nita ne moe da uini za njega!"
Marijata se ukopala u mestu, grevito stiskajui Amastanov rukav i zarivajui prste u
platno poput kandi, uverena da, ako samo na trenutak popusti, nikad vie nee videti svog
voljenog. Ne!" izbezumljeno je vritala. ,,Ne!
Skupoceno platno boje indiga bilo je vrsto i ilavo. Dugo je izdravalo tu bizarnu borbu
dve oajnike siluete, od kojih je svaka vukla na svoju stranu, a onda je tkanina konano
pukla, tako silovito da je taj zvuk odjeknuo ak i sred tog zagluujueg haosa. Marijata se
prestravljeno zagledala u komad okrvavljenog platna koji joj je ostao u aci, a tada ju je
neko naglo povukao ka sebi i podigao je uvis, prebacivi je preko ramena i odnevi je u no.
Iz te udne naopake okrenute perspektive primetila je kako Rosi ag Bahedi svlai
njenog brata Azaza sa kamile i kako ga kao vreu baca ' na tvrdo tlo i kako se potom pentra
na sedlo i poinje raspomamljeno j da utira kamilu u slabine, sve dok se ivotinja konano
nije podigla i pojurila, odnosei njenog dumanina u nepoznatom pravcu. Videla je kako se
Baj saginje ka Azazu i podie ga na svoju kamilu. I jedino to joj je u tom trenutku prolo
kroz glavu bilo je da uopte nije marila za njih, da uopte nije marila za sudbinu drugih
ljudi, pa makar to bila i njena roena braa, mada je znala da je trebalo da mari. Nita od
toga joj nije delovao stvarno, naroito posmatrano iz tog obrnutog ugla. Jedino to joj je
izgledalo stvarno bila je nepomina figura koja je ostala da lei iza njenih lea, postajui
sve manja sa svakim korakom, sve dok se njeni obrisi, koliko god da je okretala glavu i
krivila vrat, nisu i rasplinuli u pomrini.
Videla je kako jedan mukarac obara Tanu na zemlju i kako joj drugi epa odoru. Videla
je kako dvojica tamnoputih mladia ravnoduno oduzimaju ivot starom amgraru. Videla je
kako Azeluan marira kroz taj krvavi mete, stiskajui svetlucavi crni kalanjikov, sa
izoblienom grimasom obasjanom plamsajima koju su izbijali iz usta cevi. Videla je kako
dobrostiva Tadla urla poput demona dok je uniformisani mukarac zamahivao bajonetom ka
detetu uurenom iza njenih lea. Poslednje to je videla bilo je kako Rahma hrabro vitla
zapaljenom granom ka svom napadau i kako se on izvija u stranu, gotovo nehajno
prislanjajui crnu puku na bok i ispaljujui hitac pravo u njeno lice, hitac propraen
stravinim plamsajem koji je sevnuo kroz noni vazduh. Dok je starica posrtala, padajui na
zemlju, drugi mukarac je zgrabio njene duge kike i silovito zamahnuo svetlucavom
maetom, odrubivi joj glavu u jednom potezu.

-BU&CW-

165

W&N

24.
K

o ste vi i ta traite ovde?"

Bilo je to drugo pitanje koje je doprlo do mojih uiju, ovog
puta na francuskom.
Taib je drao ruke podignute. Mukarci koji su izali iz pranjavih terenskih vozila nosili
su turbane i velove, a oi su im bile sakrivene iza svetlucavih naoara za sunce. Svi su bili
naoruani do zuba. Bilo ih je ukupno sedmorica. Mukarac koji nam se obratio visok i
viljast, sa koom kojoj je pustinjsko sunce podarilo upadljivu smeu boju imao je
poluautomatsku puku koja je bila uperena u Taiba. Drugi je nianio u mene. Nikad pre
toga nisam videla puku bar ne pravu pravcatu ubitanu puku koju je drao neko ko je
odlino znao kako se ona koristi i ko se uopte ne bi libio da srui metak u mene, i to ne
jedan ve itav arer metaka, i da me potom bez trunke grinje savesti ostavi da iskrvarim
na usijanom pesku. udno, ali pri pomisli na tu mogunost nisam osetila ama ba nita, ni
strah ni bes: samo neku otupelost, kao da se moj mozak prebacio na neku neutralnu i
distanciranu ravan.
Doli smo samo da vidimo pustinju", rekao je Taib. Moja prijateljica je turistkinja iz
Engleske."
Niko ne zalazi ovde! Nezakonito ste preli granicu. To nijedan turistiki vodi ne bi
uinio. Zato hou da znam ko ste vi. Pokai mi njen paso i svoju linu kartu."
Mukarac u ijoj smo se milosti obreh je, ak i bez opipljive podrke u vidu vatrenog
oruja, odisao neporecivim autoritetom. Taib je odmah udovoljio njegovom zahtevu,
pruivi mu moju torbu i svoju legitimaciju. Mukarac je okrenuo torbu naopake i istresao
sadraj. Moje olovke, minka, etka za kosu, notes, stik za usne, novanik, presavijeni
papiri i paso poispadali su na zemlju, podiui oblaie praine.
Mukarac se savio i podigao paso, na brzinu ga prelistao i unuo ga u dep svoje
koulje. Potom je zgrabio novanik i otvorio ga, uputivi obestan kez svojim
kompanjonima. Mnogo evra i neto dirhama. Dobacio je novanik drugom mukarcu
koji ga je bez trunke oklevanja spakovao u dep. Otvorila sam usta, spremna da uloim
protest, ali sam se naprasno predomislila. Ko su ti ljudi? Zar policajci mogu tako bezono
da pljakaju turiste? esto sam sluala da rado uzimaju mito, ali sam smatrala da je to
obian baki, oblik sitne korupcije. A opet, ti mukarci mi nisu delovali kao policajci ili
predstavnici bilo koje zvanine institucije. U stvari, mnogo vie su podseali na tipove od
kojih je Taib kupio ono vercovano gorivo, sa tim radnim odelima i pustinjskim izmama i
skrivenim identitetom.
Trei mukarac je krenuo ka meni razmetljivim samouverenim korakom. Hodao je kao
da ta pustinja pripada lino njemu, uprkos apsurdnosti ideje da neko moe da poseduje
pustinju. Verovatno je imao oruje, ali nisam mogla da ga vidim. ta je ovo? upitao je,
pokazavi na gomilicu peska preko koje je bilo poloeno sedam pljosnatih kamenova. ta
ste zakopah ovde?"
Pogledala sam u Taiba, ne znajui ta da odgovorim.
Mukarac je unuo peanu humku vrhom izme, pomerivi jedan od kamenova.
Njegov postupak je iz nekog razloga ponovo rasplamsao moje emocije. Nemojte!"
vrisnula sam.
Taib je neto doviknuo na svom jeziku i jedan od mukaraca ga je tresnuo kundakom,
-BU&CW-

166

W&N

nateravi ga da se stropota na zemlju, drei se za glavu. Ako sam gajila ak i najmizerniju

nadu da bi ti mukarci mogli da nas ostave na miru i da nam dopuste da nastavimo svojim
putem, tog trenutka sam je izgubila.
Mukarac koji je delovao kao voa ustremio se pravo ka meni. Osetila sam kako mi se
puls ubrzava. ta ste ovde sakrili? Drogu? Ili oruje?" upitao je osornim tonom. Reci mi
ili u da ubijem tvog vodia."
Bila sam tako okirana da sam prasnula u smeh. Nita od toga!
Reci mu, Izabela", viknuo je Taib iza mojih lea. Reci mu za Lalavu!"
Podigla sam pogled ka mukarcu koji se nadvijao nada mnom, ka tom opasnom strancu
koji mi je delovao totalno nepojmljivo i nedokuivo u toj kombinaciji moderne i starinske
odee. Tu je pokopano telo jedne starice", rekla sam tupim glasom. Zove se Lalava. Ona
je... ona je roaka mog prijatelja Taiba. elela je da jo jednom vidi pustinju pre nego to
umre. Doveli smo je ovde i ona je ispustila duu na ovom pesku i onda smo je pokopali. To
je sve to imam da vam kaem."
On se netremino zagledao u mene. Pogled mu je, iza tih svetlucavih crnih naoara,
delovao nekako neljudski i uznemiravajue. Jo nikad nisam uo tako glupu priu",
prezrivo je procedio.
To je istina!"
Voa je neto dobacio drugom mukarcu, koji se spustio na kolena i poeo da uklanja
kamenje sa groba.
Zar nemate potovanja ak ni prema mrtvima?" besno sam upitala.
Niko me nije udostojio odgovora. Posmatrala sam kako donose lopate iz svojih vozila i
kako promiljeno i metodino poinju da otvaraju Lalavinu grobnicu.
Prestanite! Kako samo moete?!" Nemono sam pogledala u Taiba, ali je on i dalje
sedeo na zemlji pored terenskih vozila, uhvativi se za glavu, dok je jedan od mukaraca
vrljao po tuaregu, izbacujui ebad i CD-ove i bubnjeve na pesak. Zar ne moe da ih
sprei?"
Taib je polako podigao glavu i pogledao me pravo u oi. ta ti misli, da li mogu da ih
spreim?" Njegovo dranje i ton njegovog glasa su odavali tupu pomirenost sa situacijom
koju je mogao da promeni samo milostivi Bog. Ja sam tu pojavu, koja je bila veoma
izraena u tom delu sveta, nazivala inalah stavom.
Teila sam se pomilju da e se ti ljudi zaustaviti kada ispod peska ugledaju telo
preminule starice, ali sam pogreila. Nije im trebalo mnogo vremena da pronau oblije
umotano u beli pokrov. Voa se savio ka grobu i sklonio pesak sa platna koje je prekrivalo
glavu, ah je oigledno smatrao da ak ni to nije bio dovoljan dokaz. Povukao je beli pamuk
u stranu, otkrivi stariino ukoeno lice. Potom je, moda zato to je primetio raskoan
nakit koji je imala na sebi, jo vie povukao pokrov, otkrivi blistave amajlije i prstenje i
narukvice na njenim prekrtenim rukama. Dugo je kleao pored groba, tako usredsreeno
zurei u Lalavin nakit da sam pomislila da e ga opljakati. Ali su ostali odstupili za par
koraka, nervozno mrmljajui. Primetila sam kako dodiruju ogrlice koje su nosili ispod
turbana i kako prave udne pokrete rukama, kao da nekoga pokuavaju da teraju. Pod
svetlou koja je lagano jenjavala na nebeskom svodu, prizor je delovao sablasno. Voa je
na kraju vratio pokrov na mesto, uopte ne dodirnuvi nakit, a potom je neto doviknuo
svojim ljudima i oni su se spustili na pesak. Sa primetnom nevoljnou su podigli Lalavu sa
mesta koje je trebalo da predstavlja njeno veno konaite i spustili je sa strane.
Nisam mogla da skinem pogled sa stariinog tela koje se nekim udom ponovo nalo
iznad zemlje. Besprekorni beli pokrov sada je bio zaprljan peskom, a platno koje je Taib
tako briljivo podesio kako bi starica mogla dostojanstveno da poiva sada je postalo
izguvano i oskrnavljeno dodirom tih stranaca. Jedva da sam imala vremena da se
naviknem ak i na samu pomisao da je Lalava umrla, a kamoli na svoje uee u tom

-BU&CW-

167

W&N

bizarnom alfresco 29 pogrebu, ali poto sam videla kako ti ljudi iskopavaju njeno telo na
nain koji je odisao udnom meavinom leernosti i potovanja, neto se u meni slomilo.
Poela sam da plaem kao kia, zgrena preko svoje amajlije, gutajui razdirue jecaje koji
su dolazili iz same utrobe mog bia, sa onih mranih mesta koja sam promiljeno ostavila
neotkrivenim i neistraenim, koja sam svesno zapeatila zajedno sa onim uasnim i
morbidnim blagom koje se skrivalo unutra, nedirnuto poput unutranjosti neke drevne
piramide. Suze su mi navirale na oi, gromke i silovite i neoekivane poput pustinjskog
potopa. Nije bilo anse da ih zaustavim, kao da sam konano izgubila poslednji atom
kontrole nad vlastitim biem i ivotom. Nisam ak znala ni zato sam plakala. Moda zbog
nepotovanja koje su ti ljudi ispoljili prema Lalavinom beivotnom telu, ili zbog oka koji
sam doivela kada je onaj mukarac Taiba kundakom prikovao za zemlju, ili zbog toga to
sam se obrela u akama tih brutalnih naoruanih stranaca. Ih je to moda bila samo
kulminacija emocionalnog vrtloga koji se tog dana obruio na mene. Ali, ta god da je bilo
u pitanju, ta pukotina u mojoj dugo izgraivanoj i paljivo podupiranoj brani konano je
popustila, jednom i zauvek.
Niko nije obraao panju na mene, to je verovatno bio blagoslov. Nai otmiari su bili
previe okupirani potragom za neim to smo nas dvoje, po njihovom uverenju, sakrili u
grobu tako da su nastavili da kopaju. Taibova glava je bila povijena kao da se molio.
Njegov uvar je puio, odailjui tanku sivkastu prugu vijugavog dima ka nebu
preplavljenom bojama sutona.
Tada je voa neto prozborio i mukarci su bacili lopate u stranu.
Izgleda da ste nam rekli istinu", mrzovoljno je procedio. Govorio je na francuskom, ali
sa primetnim otrim afrikim akcentom koji je bio svojstven ljudima iz junijih krajeva i
koji se nije odlikovao uglaenou uobiajenog marokanskog akcenta izbruenog
kolovanjem i porodinim posetama Francuskoj. Ustani i vrati se do kola.
Teturavo sam se pridigla na noge. A ta ete sa Lalavom? Neete valjda da je ostavite
ovde, kao plen za akale?"
Mi nismo divljaci", odbrusio je voa otrim tonom, a potom je svojim ljudima izdao
nareenje da ponovo sahrane staricu.
Polako sam krenula ka tuaregu i spustila se pored Taiba. uvar koji je stajao pored njega
je podozrivo zakiljio oima. Imao je najvie dvadeset godina. Ten mu je bio ist, a koa
gotovo paperjasta, mada je imao duboku boru izmeu obrva i jo jednu u uglu usana. Kada
bi povukao dim iz cigarete, imala sam utisak da mu itavo lice zaranja u te bore, poput tela
iji se obrisi rasplinjavaju na mekom tapaciru sofe. Primetivi da ga posmatram, mladi je
ponovo navukao veo preko lica, kao da sam ga uhvatila u nekom sramnom inu.
Taib je podigao moju aku i opipao amajliju koju sam stiskala na dlanu. Primetila sam
kako se mrti. Da sam na tvom mestu, stavio bih to oko vrata, ispod odee", tiho je rekao i
ja sam ga posluala. Ne plai se, dodao je.
Ko su oni? I ta hoe od nas?"
Taib je jedva primetno slegao ramenima. Trabandisti, kako ovde zovu krijumare. A
moda i neto vie od toga. U svakom sluaju, mislim da emo uskoro saznati." Za
mukarca koji je nedavno dobio kundak u glavu Taib je delovao prilino oputeno, mada je
na elu imao vorugu koja se toliko nadula da se inilo da e iz nje svakog asa izbiti rog.
Neno sam dodirnula oteklinu. Jesi li dobro?
Klimnuo je glavom. Alhemdulilah. Skliznuo je akom niz lice, stavio prste na usne i
potom dodirnuo grudi.
Salama , tiho je dobacio mladi sa pukom.
Uopte nisam znala kako to da protumaim. Valjda je bilo logino da se zbog toga
osetim kao jo vei tuinac, kao evropski uljez koji je zabasao u jednu krajnje autentinu
severnoafriku dramu, ali sam u toj kratkoj razmeni rei i oseanja pronala udnu utehu.
29

Na otvorenom polju, pod otvorenim nebom (Prim. Prev.)

-BU&CW-

168

W&N

Okrenula sam glavu ka mukarcima koji su iznova pokopavali telo sirote Lalave,
iznenaeno primetivi da to ine sa neverovatnom panjom i brinou. Lopatama su
izravnali donji deo groba, zagladili pesak akama i tako neno spustili telo u raku kao da
starica jo uvek die. Voa je lino podesio nabore na pamunom platnu, na gotovo
istovetan nain kao to je to ranije uinio Taib, tako da je pokrov ponovo bio neizguvan i
zategnut preko Lalavinog oblija, a krajevi paljivo zavueni ispod tela. Primetila sam kako
voa povija glavu i dodiruje prvo elo, a potom i srce. Prigueni amor njegovih rei
zaleprao je na sveem lahoru koji se odjednom podigao sa peska, nateravi marame i
velove da se lagano zavijore. A onda su ti udni ljudi ponovo napunili grob peskom i vratili
sedam pljosnatih kamenova na mesto, sahranivi Lalavu jo bolje i dublje nego to smo to
Taib i ja mogli da uinimo. Nekoliko minuta su nemo stajali nad grobom, kao da su utonuli
u misli ili molitvu, i tada sam pomislila da su se oni na neki voleban nain pojavili u
pustinji kao udna i dostojanstvena poasna straa koja e uveliati Lalavin pogreb i da
nam ona verovatno ne bi zamerila to smo dopustili da bude dvaput pokopana, kao to sam
isprva strahovala.
Mrak je ve poeo da se sputa kada su mukarci poeli da se vraaju ka parkiranim
vozilima. Dok su se pribliavali, Taib se pridigao na noge i tek tada sam primetila da je u
meuvremenu ponovo obmotao turban i da mu je on sada prekriva gotovo itavo lice,
ostavljajui samo uzani prorez za oi. Voa trabandista ga je upitno osmotrio, a tada je
rekao neto to je ostale navelo da prasnu u smeh. Taib se uspravio i odgovorio, ostavljajui
utisak kao da se od neega brani. Potom je usledilo jo rei, ali one vie nisu zvuale onako
agresivno kao ranije. Takoe sam primetila da su puke tih mukaraca sada prebaene
preko lea i da nas niko ne dri na nianu. Moda nameravaju da nas puste? Jedva sam se
usuivala da diem, plaei se da bih time mogla da poremetim tu krhku i teko
uspostavljenu ravnoteu. A tada je jedan od mukaraca neto dobacio i Taib je odbrusio
tonom koji je podseao na vrisak. Spustila sam aku na njegovu miicu, valjda zato da bih
ga smirila, ali ju je on srdito odgurnuo, uopte se ne okrenuvi ka meni.
ta se deava?" bojaljivo sam upitala. ta kau?
Umesto Taiba odgovorio mi je voa trabandista. Poi ete sa nama.
Da poemo sa vama? Gde nas, zaboga, vodite?
U na logor."
Ali, emu to? Zato nas lepo ne pustite da odemo? Uostalom, ko ste vi?"
Taib je napravio grimasu, stavljajui mi do znanja da je pametnije da zaveem.
Trabandist me je odmerio zagonetnim pogledom, dubokim i smirenim poput jezera
nedodirnutog svetlou. To ko smo mi tebe se uopte ne tie. Ali se nas i te kako tie ko si
ti, gospoice Izabela Treslav-Foset." Izgovorio je te rei na tako udan nain da mi je
vlastito ime zazvualo nekako strano i neprepoznatljivo. Ulazi u kola", naredio je,
otvorivi zadnja vrata tuarega.
Kolebljivo sam zastala. Gde je moj paso?" Naravno, bilo je smeno to sam to pitala.
Bio je to tipian britanski gest koji je bio potpuno neprimeren situaciji. Ali niko se nije
nasmejao.
Voa trabandista je lupnuo prstima po depu koulje. Potom je ispruio ruku ka Taibu i
procedio par zapovednih rei i moj pratilac mu je bez trunke opiranja predao kljueve svog
automobila. Ulazi u kola, Izi", tiho je rekao. Veruj mi da nemamo drugog izbora."

-BU&CW-

169

W&N

25.

Prolo je etiri meseca od onog krvavog napada na logor.

Marijata se skoro uopte nije seala kako je stigla od Adaga do

Imtegrena.
Tokom putovanja bila je lepa za sve to ju je okruivalo,
usredsreena iskljuivo na bol koji je plamteo u njoj. Dok su prolazili kroz Dolinu
Azauaga, zalazei u Tamesnu i kreui se ka severu, nije htela ak ni da jede. Kad god bi
joj ponudili hranu, okretala je glavu u stranu. Nou je otvorenih oiju sedela na ebetu
baenom preko zemlje, zurei u zvezde i privijajui komadi osuenog zamrljanog indigo
platna uz svoje srce. Njena braa bi je ujutru pronali u istom poloaju u kome su je
ostavili, to ih je ispunjavalo sve snanijom strepnjom. Kada ih otac ne bi video, revnosno
su mrmljali bajalice protiv urokljivog oka. Nisu to smeli da rade pred njim, jer bi odmah
dobili uku. Ako vaa maeha primeti da se ponaate kao zatucane bagare, izbacie iz
kue i mene i vas, objanjavao je Usman. Ubudue moramo da se ponaamo kao razboriti
i moderni ljudi tako da vam je pametnije da odmah ponete da se navikavate."
(Meutim, kada su krenuli kroz Veliki Erg i kada se oko njih podigla takva peana oluja
da su pomislili da e nestati u njenim eljustima, sve troje su uli kako njihov otac mrmlja
sve bajalice koje su mu pale na pamet kako bi umilostivio rasrene denune.)
Marijata nije ostavila dobar utisak na svoju novu porodicu.
Bleda i klonula, sa tupim pogledom koji je izbijao iz oiju koje su podseale na dva
grumena ugaenog ugljevlja, izgledala je kao stvorenje koje je ve stajalo pred vratima
smrti smrti koju bi ona doekala rairenih ruku. Sve to ju je inilo onom starom
Marijatom bilo joj je naprasno oteto. Otaljavala je svoje dane poput ivog lea, tugujui za
Amastanom i traei utehu u svojim snovima.
ta emo da radimo sa njom, Usmane?" zvocala je njena maeha. Priao si kako e
moi da mi pomogne u kui i da bude na usluzi baba Erkiji, ali ona samo sedi u dvoritu i
zuri u zid. Uopte ne mogu da je nateram da ue u kuu. Izgleda da zazire od stepenica. Zar
neko moe da bude tako glup? Moe li da zamisli kakve u muke imati da joj pronaem
dobrog mua ako se po gradu prouje da nije samo slabana ve i luda?"
Ve sam ti rekao da je moja ker plemenitog roda. Ona je princeza Kel Taitoka. Nisam
je doveo ovde kako bi je ti utrapila nekom mladoenji ve zato to sam hteo da je sklonim
od opasnosti."
Aja ga je ironino osmotrila, izvivi jednu elegantno iscrtanu obrvu. Jo uvek se
navikavala na tog novog mua. Jo uvek nije znala koliko je daleko smela da ide sa njim.
Ali je bila uverena da e s vremenom pronai pravu meru.
Kada bi Usman otiao na posao, do nove prodavnice koju je otvorio sa njenim ocem i
svojim sinovima, Aja, njena mlaa sestra Hafida i njihova baba Erkija otile bi do
Marijate, koja je kao i obino sedela u dvoritu, i poele da je kinje i vreaju, uopte se ne
obazirui na njeno plemenito poreklo.
Ustaj odatle, lenja seljanuro!" zavritala bi baba, ali je Marijata ostajala nema i
nepomina.
Ponaa se kao neka od onih buvljivih dukela koje po ceo dan kunjaju na pijanom
trgu", natuknula bi Aja, prezrivo izvivi usnu.
Sve dok ih neko ne satera uza onaj zid iza klanice i dok ih ne potraje kako se njihov
gnusni okot ne bi razmileo po itavom gradu", dodavala je Hafida. Poto nikad u ivotu nije
imala priliku da kinji drugo ljudsko bie, Hafida se svojski prepustila toj novoj zabavi.
-BU&CW-

170

I
W&N

Bacala je kotice od urmi na Marijatino nepomino oblije i cerekala se na sav glas dok su
se one odbijale o njenu pranjavu plavu odoru.
Volela bih da neko i ovu devojuru satera uz taj zid. Pogledaj samo kako je trokava!
Okuie mi itavo dvorite!" alila se baba Erkija. Ajina baba je imala smeurano smee
lice i krezubu vilicu, zbog ega je podseala na matore majmune koji su amili u kavezima
na pijanom trgu. Svi ti nomadi su obina varvarska gamad!"
Grei. Neki od njih su izuzetno pristojni", usprotivila se Hafida. Veoma plemeniti i
dramatini, sa licima prekrivenim onim indigo velovima." Hafida je bila ljubomorna na
svoju sestru jer je Usman bio tako naoit i egzotian mukarac, sa svim onim tuarekim
rekvizitima i pustinjskim manirima, dok je njen verenik bio debeo, neotesan i dvaput stariji
od nje.
U pravu si. Usmanu malo ta mogu da zamerim", pohvalila se Aja. Ima tako neobine
i armantne manire i ponaa se prema meni kao da sam kraljica. Dodue, mogao bi ee da
se kupa. Ali, njihove ene! One su sasvim druga pria! Paradiraju po gradu bez trunke stida,
svima pokazujui svoju kosu, a mukarce gledaju pravo u oi. ak sam videla kako ih
otvoreno saleu na ulici i razgovaraju sa njima!"
Nisu nita bolje nego kuke u vreme teranja", profrfljala je baba Erkija. Spremne su da
zadignu suknju u prvom sokaku i da se podaju svakom ko im prie. A mukarci jurcaju za
njima kao psi u teranju. Te ene nemaju ni trunke morala. Takoe sam primetila da nijedna
od njih ne zalazi u damiju."
Uveravam te da to sa ovom nee biti sluaj", rekla je Aja, znaajno osmotrivi
Marijatu. Zamolila sam Lala Zohru da nas poseti sledee nedelje."
Zvala si maalemui Hafidine oi su se rairile od strahopotovanja.
Tu curu pod hitno treba dovesti u red. Mora da naui da se ponaa kao pristojna mlada
ena ako ne elimo da nas sve osramoti."
Lala Zohra je bila krupna ena opakog izgleda, od glave do pete odevena u crno. Kada se
pojavila na pragu, u desnoj ruci je drala Kuran, dok je u levoj stiskala dugi tap koji se
nemilosrdno obruavao na ake devojaka koje nisu poklanjale dunu panju njenim
lekcijama, bilo da se radilo o vezu, svetim spisima ih moralnoj obuci. Mnoge devojke iz
Imtegrena su nosile belege njenog tutorstva blede brazgotine u obliku polumeseca na
svojim nadlanicama i nevidljive, ali jo bolnije oiljke na svojim duama.
Duboko ukorenjeni strah od maaleminog prisustva naterao je Hafidu da izmisli kako
ima neki neodloan posao na drugom kraju grada i da Aji prepusti da, kiptei od besa i
ozlojeenosti, sama doeka uiteljicu. Hafida uopte nije sumnjala da e se Ajina zlovolja
uskoro jo vie raspiriti.
Selam alejkum. Maalema je strpljivo saekala, ali Marijata nije izustila ni rei.
Uiteljica je strogo osmotrila Aju. Zar ova cura ne ume da govori?"
Ne ume, bar ne na civilizovan nain", odgovorila je Aja, utogljeno stisnuvi usne.
Maalema je krenula preko dvorita. Ako je tako, Marijata, onda u ja govoriti. Zovem
se Lala Zohra i dola sam ovde kako bih ti prenela rei Proroka i svetlost Alaha u nadi da e
ti to pomoi da uspostavi mir sa njim i sa svojom porodicom i da se u budunosti dolino
ponaa. Mir s tobom, devojko."
Marijata je konano podigla pogled sa zemlje. Kada se zagledala u staricu, njene
plamtee crne oi su bile pune oajanja i prkosa.
Maalema se tokom svog dugog ivota nagledala svega i svaega. Nju nije mogao da
pokoleba taj izliv neme drskosti. Kada te pozdravi neko ko je stariji ili dostojniji od tebe,
draga moja devojko, treba da se priseti da ti pristojnost nalae da uzvrati pozdrav", rekla
je strogim glasom. Hajde da ponovo probamo. Selam alejkum, Marijata. A ti sada ponovi
za mnom: vahaj alejkum es selam." Ponovo je saekala, ali je zaula samo tajac nabijen
gotovo opipljivim neprijateljstvom.
Marijata je tada primetila kako kroz njeno vidno polje prolee munjevit pokret, praen
-BU&CW-

171

W&N

otrim fijukom. Ve narednog trenutka tap je oinuo njenu aku, glasno zapucketavi. Iz
njenog grla se otrgao priguen zvuk, nalik reanju vuka koji je sateran u kripac. Poput
vuka, iskezila je zube na maalemu.
Lala Zohra je zgrabila Marijatinu aku i okrenula je ka Aji. Zar nisi primetila u
kakvom je stanju ovo ubogo stvorenje? Sram te bilo, Aja Saari! Zar ti i tvoja sestra ovoj
devojci niste pokuale da objasnite da ljudi koji ive u jednom pristojnom muslimanskom
domainstvu moraju da vode rauna o istoi svog tela?"
Kako da je nateram da bude ista kad uopte nee da kroi u kuu?" naprasito je
odgovorila Aja. itav ivot je provela u atoru. Primetila sam da zazire od stepenita, pa
ak i od krova."
To to se neko ponaa kao divljak ne znai da treba da mu dopusti da takav i ostane. Ti
si, kao dobra Muslimanka i kao ena koja ovoj sirotici treba da zameni majku, preuzela
odgovornost da joj prui pristojno obrazovanje i daje pretvori u smernu i bogobojaljivu
devojku."
Kako ja mogu da joj zamenim majku?! Pa, ona je tek neto mlaa od moje sestre! Ako
je odluila da ivi poput marve, onda u se prema njoj tako i ponaati."
Maalema je sevnula pogledom. Ukopala se u mestu, srdito spustivi ake na svoje
pozamane bokove. Prorok nas ui da je svako ko je dobrostiv prema Bojim stvorenjima
dobrostiv i prema sebi samom; i da je dobro delo uinjeno prema ivotinji jednako vredno
kao i dobro delo uinjeno prema drugom ljudskom biu, dok je okrutnost ispoljena prema
ivotinji jednako loa kao i okrutnost prema drugom oveku. Koliko se seam, lino sam te
poduila tim haditima. Ali, nezavisno od toga, svim svojim uenicima pokuavam da
utuvim u glavu znaaj istote. Taharah, Aja! Taharah! Sram te bilo! Alah voli one koji se
neprestano okreu ka Njemu i one koji nastoje da odre telesnu i duhovnu istotu. Kako si
mogla da joj dopusti da toliko zaprlja svoje telo? Hajde, odmah donesi pekire i ribae
krpe i sapun. Odveemo je u hamam!
Marijata je zlovoljno koraala izmeu svojih muiteljki, prelazei put od Ajine kue
do hamama. Ako nita drugo, bar joj je laknulo to je konano izala napolje. Imtegren je
bio grad bez trunke draesti, pranjav i jednolian. Pesak je zasipao ulice i lebdeo u
zaguljivom vazduhu. Bilo je nemogue zamisliti da se na tom mestu nekada nalazio
velianstveni srednjovekovni trgovaki grad Sidilmasa, na ije su se pijace slivali abonos,
slonovaa, zaini, ulja, parfemi, robovi i ostalo blago Songajskog carstva, roba koja je
pristizala sa karavanima koji su potom nastavljali dalje ka Marakeu, Meknesu i Fesu, ka
lukama na Sredozemnom moru i severnim kraljevstvima. A sada je itav taj grad mirisao na
kozji izmet, ueglo jestivo ulje i dizel isparenja. Marijata je zaprepaeno zurila u udna
vozila koja su se probijala preko zakrenih ulica, bljujui oblake crnog dima i proizvodei
uasnu buku, to ju je nateralo da grevito stisne svoju amajliju. goljave ovce i koze su
dokono etale meu hrpama kuhinjskog otpada koje su bile razbacane po uglovima ulica;
psi lutalice su kunjali u hladovini; divlje make su se iskradale iz senke kada ih psi nisu
videli i krale otpatke iz kanti za ubre. Ljudi su se vrzmali na sve strane: neopisivo debele
ene ija su lica bila prekrivena velovima i ija su tela, uprkos nepodnoljivoj vruini, od
glave do pete bila umotana u platno; i mravi mukarci sa prugastim odorama, utim
sandalama i ogoljenim licima koji su u Marijatinim oima delovali benavo i slabano, vie
kao deaci nego kao odrasli ljudi. ak su i mukarci koji su nosili bradu delovali nekako
bizarno, kao da ih je neko prekinuo u pola posla dok su pokuavali da smau crnu ovcu sa
sve runom. Drsko je osmatrala njihova lica, a oni su joj uzvraali pogled, osmehujui se tim
oklembeenim vlanim usnama i gutajui je pohotljivim oima, to bi je na kraju nateralo
da okrene glavu i da se strese od gnuanja.
Bedemi drevne tvrave koji su opasavali grad bili su izreetani hicima iz prohujalih
ratova, mada Marijata nikako nije mogla da shvati zato bi neko poeleo da osvoji ili
odbrani taj grad. Neka ga pustinja proguta, pomislila je. Neka ih pustinja proguta, sve
-BU&CW-

172

W&N

odreda. Ona uopte nije elela da ivi.

Javno kupatilo se nalazilo u sreditu grada, u blizini suka i zanatskih tezgi, u senci
visokog minareta glavne damije.
Skidaj odeu!" zapovedila je Lala Zohra im su kroile u svlaionicu. Sve odreda!
Hajde, pouri!"
Marijata je sklopila ruke ispred grudi, sevajui pogledom. Upoznata sa svim oblicima
prkosnog ponaanja, maalema je mahnula upravnici kupatila, pozvavi je da im prie. Ako
je Lala Zohra bila krupna ena, Hadida afni je bila ogromna: dvaput ira u nedrima i
bokovima, sa ekinjastom kosom koja je bila unuta ispod arene marame i vilicom u kojoj
je svaki zub trcao na svoju stranu. Dve goropadne ene munjevito su se obruile na
devojku iz pustinje, uspevi da joj skinu resastu konu torbu koju je dobila od Tane, a
potom su se zajednikim snagama okomile na njenu odoru dok je Aja stajala po strani,
posmatrajui prizor sa udnim poluosmehom na usnama. Meutim, kada je kucnuo as da
joj oduzmu amajliju, Marijata je poela da se opire kao lavica. Kada su konano uspele da
je otrgnu iz njenih aka, sve tri su bile zajapurene i znojave.
Paganko mala! procedila je Lala Zohra, osmotrivi dugu poderotinu na svojoj delabi.
Aja je, potpuno neozleena, zanjihala talisman koji je visio na vrpci ukraenoj
nanizanim perlama. ak i u toj mranoj svlaionici crveni kornalin je svetlucao opakim
sjajem. Ba me zanima koliko bi mi Ali dao za ovo, zamiljeno je prozborila. Rekla bih
da je ovo isto srebro.
Zohra je prekorno zavrtela prstom. Ta ogrlica pripada ovoj curi. ak i da se ponaa kao
divljakua, nema prava da joj je oduzme. Dobro zna ta Sveti Kuran kae o krai i
lupeima."
Aja je ozlojeeno napuila usne, a potom je ubacila ogrlicu u dep svoje odore, zajedno
sa vlastitim nakitom, kako bi bila na sigurnom." Staloeno je skinula odoru i okaila je na
kukicu na kojoj ju je uvek ostavljala svoje stvari dok su Zohra i Hadida huktale i brektale,
dovravajui svoj posao. Jedna je i dalje morala da dri Marijati ruke dok joj je druga
svlaila odeu. Marijata se zaprepaeno zagledala u njih. Ona nikad pre toga nije videla
potpuno nago ensko telo.
Poi sa mnom, draga devojko", rekla je Hadida afni. Ima tako temeljno da te
izribamo da e ti se initi kao da si dobila novu kou." Potom se okrenula ka Zohri.
Gospode, ova cura grozno zaudara. Gde ste je pronale? Da nije spavala u funduku sa
kamilama?"
Nisi daleko od istine. Dola je iz jednog pustinjskog plemena", objasnila je Aja,
podrugljivo se osmehnuvi. Tvrdi da je tuareka princeza. Ili bar njeni sunarodnici tako
veruju."
Hadida je zavrtela glavom i kljocunula svojim dotrajalim zubima. Ah, te pustinjske
devojke! One se nikad ne peru. Neke se ak plae vode. Kau da se u vedrima sa vodom
skrivaju denuni. Moete li da verujete? Da samo znate kako vrite kad dou ovde. ovek
bi pomislio da odravanje higijene predstavlja torturu a ne zadovoljstvo."
I dunost", strogo ju je podsetila Lala Zohra. Svetu dunost."
Potom su je, ukruenu i jogunastu, odvukle do vrelog kupatila. Unutra je vladala uasna
buka, jer su svi zvuci ostajali zatoeni izmeu svetlucavih ploica i kamenog poda. Marijata
se uasnuto osvrnula. Gde god bi pogledala videla je golo meso na kome su se presijavale
kapi znoja i vode i slepljene pramenove duge crne kose koji su se sputali niz enska lea i
grudi. Bilo joj je teko da poveruje da su to iste one ene koje je videla u gradu, od glave do
pete umotane u iroke odore, lica prekrivenog velom ispod kojeg su provirivale samo oi.
Zar je bilo mogue da su iste te ene bile tako bestidne da jedna drugoj otvoreno pokazuju
svoju golotinju, pa ak i najintimnije delove tela na kojima, zapanjeno je primetila, nije
bilo ni jedne jedine dlaice. Meu enama iz njenog plemena, uprkos injenici da one nisu
prekrivale ni svoju kosu ni svoja lica, tako besramno prikazivanje golotinje predstavljalo bi
neopisivu sablazan.
-BU&CW-

173

W&N

Marijata je i dalje zevala od uda kada je Aja naglo navrnula vedro i sasula joj vruu
vodu preko glave. Borei se za vazduh, Marijata je razjareno pljesnula svoju maehu, a
onda je poela da vriti iz sveg glasa. Dok je upravnica hamama na njenu kou nanosila
gust crni sapun koji se pravio od pulpe masline i ghne, Marijata je oajniki gurala te
ogromne nametljive ake koje su joj harale po telu.
Prestani da se ponaa kao derite! zareala je Lala Zohra, zgrabivi je za rune
zglobove.
Ja sam odrasla ena! Ostavite me na miru! prasnula je Marijata, oinuvi je pogledom
koji je plamteo od besa.
Bile su to prve rei koje je Marijata prozborila pred bilo kojom od njih. Zateene
spoznajom daje ta divljakua ipak umela da govori, sve tri su se nakratko ukopale u mestu.
Tada je Lala Zohra izustila: Ako hoe da se prema tebi ophodimo kao da si odrasla, onda
mora tako i da se ponaa. Hajde, uzmi ovo i oisti svoje telo. to temeljnije, naredila je,
pruivi joj pregrt sapuna.
Marijata je sumnjiavo nanela udnu crnu smesu na jednu miicu. Oseaj je bio grozan,
kao da se namazala abljom ikrom. Kako je neto tako gadno i tako crno moglo njeno telo
da uini istim? Tu nije bilo nikakve logike.
Sad snano trljaj! Zohra joj je pruila etvrtasti komad platna napravljenog od
uvorenih niti i Marijata je poela obazrivo da trlja nasapunjane povrine. Jo jae!
Evo ovako. Hadida je spustila svoju ogromnu ruerdu preko Marijatine ake,
pokazujui joj da treba jae da pritisne i da pomera ruku gore dole sve dok koa ne bude
propisno izribana. ,,Vidi? oduevljeno je upitala. Prljavtina silazi! Pogledaj!" Ushieno
se okrenula ka enama iz Imtegrena i pokazala im da priu. Pogledajte samo! Jeste li
nekad videle toliko troke? Vidite kako silazi sa koe, nalik crnim potocima? Kada
uklonimo tu prljavtinu koa ove devojke e postati bela poput koe neke Arapkinje!
ene su poele da vire i da se kikou, srene to su konano mogle da zadovolje svoju
radoznalost.
Marijata je sevnula pogledom. U ta ste se zablenule? Bolje pogledajte na ta vi liite,
tako meke i blede i debele poput podgojenih larvi! unula je prstom jednu enu sa
pozamanim stomakom koja joj se previe pribliila, a potom je iskezila zube i prasnula u
mahnit smeh, nateravi ih da ustuknu i nestanu u oblacima pare. ta je bilo? Plaite se da
u vas ujesti? Zato to ste ule da pustinjske due, Kel Asufi, ba to rade? Tano je, ja
pripadam Narodu divljine i ponosim se time!" Nakon to im je oitala bukvicu izjurila je iz
parnog kupatila, zgrabila svoju odoru i torbu sa resama i izvukla srebrnu amajliju iz Ajinog
depa. A tada se, uopte se ne potrudivi da se obrie, na brzinu obukla i trkom
napustila hamam dok su joj duge pletenice prianjale uz lea, ljapkajui poput klizavih
crnih jegulja.
Usman ju je pronaao u suton, na putu koji je vodio ka jugu, ka Erfudu i dalje ka Sahari.
Zaustavio je ulubljeni dip iza njene kamile i spustio pranjavi prozor. ta to pokuava da
izvede?
Neu da ostanem meu ovim ljudima."
A gde e da ode?"
U pustinju."
Potpuno sama? I bez bilo kakvih zaliha?"
Imam vode", jogunasto je odgovorila Marijata, pokazavi na dotrajali gerber od kozje
koe koji joj je bio prebaen preko lea. I neto hrane." Vreu bajatog hleba. A, osim
toga..." Prkosno je zabacila glavu i njena srebrna amajlija je zasvetlucala pod jenjavajuom
svetlou. Uopte mi nije bitno da li u preiveti ili umreti. ta god da mi je sueno, neu
da ostanem na ovom groznom mestu."
Usman je izaao iz vozila i polako priao kamili. Bila je to neka mauritanka, krupna i
smea i ougana. Blago ju je lupio po usahloj grbi i opipao joj rebra, a onda je zgrabio ular i
-BU&CW-

174

W&N

veto joj pomerio usnu kako bi mogao da osmotri njene ogromne prljave zube. Kamila je
zarikala u znak negodovanja, ozlojeena takvim ophoenjem. Usman ju je pogledao pravo
u oi i ivotinja je naglo utihnula. Meutim, kada se prebacio do njenog ramena da ispita
kou na zadnjem delu vrata, kamila je pretei okrenula glavu i izvila usne, spremna da
ujede. Uopte se ne osvrnuvi, Usman je ispruio ruku i veto je lupio po njuci, nateravi je
da iznenaeno zagrgoe. Tada je skrenuo pogled ka Marijati, prekorno zavrtevi glavom.
Keri moja, ako si ve naumila da pobegne u pustinju, onda to bar uini na kamili koja
nee osramotiti dostojanstvo Naroda vela. Pogledaj na ta lii ova betija. Zubi su joj truli,
zalihe masti presahle, a vrat ogoljen od jahanja. Mogu da se kladim da je stara najmanje
devet godina. Ko ti je prodao tu hodajuu vreu kostiju?"
Marijata je delovala jednako ozlojeeno kao i njena kamila. Neki jednooki trgovac."
Usmanova glava je prezrivo poskoila. Taj arlatan! Svi znaju da su kamile koje se
prodaju na kraju pijace dobre samo za lonac. ta si mu dala za nju?"
Marijata je preutala odgovor. Usman je pljesnuo ivotinju, nateravi je da se spusti na
kolena, a onda je zgrabio svoju erku u naruje i ubacio je u dip, uprkos njenom vritanju i
otimanju. Privezao je kamilin ular za zadnji branik i polako, veoma polako krenuo ka
Imtegrenu, prethodno zatvorivi sve prozore na vozilu kako Marijata ne bi mogla da utekne.
Kada su se stigli kui, Marijata je bila odvuena do sobe sa samo jednim malim
prozorom koji je bio zagraen gvozdenim reetkama. iila je kako se klju okree u bravi.
Pritrala je prozoru i primetila kako njen otac odlunim korakom naputa kuu, vukui
kamilu za sobom. Vratio se tek kada je mujezin pozvao vernike na petu molitvu, i to bez
kamile.
Prigueni razgovor koji je dopirao iz susedne sobe postajao je sve glasniji i uniji.
Marijata je prislonila uho na vrata.
Ta pogana devojura!" zaula je Ajin vritav ozlojeeni glas. To je uradila samo zato
da meni napakosti. Taj nakit sam dobila od tebe kao venani dar i ona je to znala. Osim
toga, ostavila me je skoro potpuno golu u hamamu. Uzela mi je sve izuzev donjeg rublja.
Moe li da zamisli tu sramotu? Morala sam da zamolim Hadidu afni da mi pozajmi
svoju delabu i sad toj krmai dugujem uslugu. Sigurno ve smilja neto za protivuslugu.
Uh, ta mala kuka! Zaalie zbog ovoga to mi je danas priredila..."
Usmanov odgovor je bio tih i pribran, previe tih da bi Marijata mogla da ga uje.
Uprkos tome, na njenim usnama je zaigrao osmeh, po prvi put nakon Amastanove pogibije.

-BU&CW-

175

W&N

26.
Poto

je Usman iz ruku jednookog trgovca kamilama

uspeo da i zapleni samo polovinu Ajinog nakita, Marijata je
svakog bogovetnog dana na razne naine morala da otplauje
kaznu za poinjenu krau. Lala Zohra je dolazila svakog jutra da joj ita iz Kurana, ali je
Marijata, na sopstveno iznenaenje, posle poetnog otpora shvatila da zapravo uiva u tim
priama. Neke od njih su je ak naterale da pone da razmilja o drugim stvarima osim o
pokolju u plemenskom logoru i pustoi koja joj se nakon toga uselila u duu. U elji da to
surovije kazni svoju pastorku, Aja je na njena plea poela da prebacuje sve vie kunih
poslova. Marijati je palo u dunost da isti i sreuje kuu i da pere ve, svaki raspoloivi
komad garderobe i svako pare tkanine koje je Aja mogla da pronae, sve dok joj prsti
nisu postali ranjavi i crveni od ribanja i dok bolovi u leima nisu poeli da je probadaju do
same sri. Marijata je imala utisak da je kroz njene ruke proao svaki komad odee koji se
nalazio u domainstvu, pa ak i stvari koje su tako dugo dredale u ormanu da godinama
nisu ugledale svetlost dana. Kada je oprala svu odeu, njena maeha je poela da joj donosi
gomile prostirki i ebadi, jastuie i presvlake za divane, kuhinjske krpe i krpe za prainu i
stolnjake. I tako je Marijata nastavljala da pere i da riba, gotovo mehaniki izvravajui
svoje zadatke, kao da je bila u nekom transu. Neprestana fizika aktivnost pruala joj je
delimino utoite od crnila u kome se obrela i pomagala joj da se bar privremeno otarasi
Ajinog kinjenja i zvocanja.
Njen brat Azaz ju je jednog dana zatekao u dvoritu dok se nadvijala nad jo jednim
koritom punim vea, besno sikui zbog deterdenta koji joj je nagrizao kou. Posmatrao je
kako njegova sestra ispira neku stvar koja je podseala na ogromne bele akire i kako je
prebacuje preko ice da se ocedi.
ta je to, za ime sveta? Skinuo je akire sa ice i prislonio ih uz telo. Bile su duplo
vee od onih koje je on nosio.
To je donji ve mama Erkije, sa uzdahom je odgovorila Marijata. To nosi ispod
odore. Zna, ovdanje ene tako rae.
Azaz jo uvek nije imao prilike da to lino otkrije: zato to devojke iz Imtegrena nisu
htele da imaju bilo kakvog posla s njim i to su poinjale da se prenemau i da ga teraju im
bi pokuao da im prie. One uopte nisu podseale na pustinjske devojke. Napravio je
grimasu i vratio pantalone na icu. Stara vetica! Zato ti da pere njen prljav ve? Ti si
pripadnica Kel Taitoka. Ne treba da obavlja tako poniavajue poslove!"
Marijata mu je uputila slabaan iznuren osmeh. Misli da ja to ne znam?"
Rei u ocu ta ti rade! Ne mogu tako da se ponaaju prema tebi!"
Marijata je skrenula pogled. Sumnjam da e mi to pomoi."
Ipak, jednog dana dok Aja i Hafida nisu bile kod kue i dok je njihova pakosna baba
hrkala u svojoj sobi, Marijata je potraila oca. Ponaaju se prema meni kao da sam
robinja", poalila se, pokazavi mu svoje ispucale i pocrvenele ake.
Usman je smueno oborio pogled. Ovdanji nain ivota je drugaiji od onog na koji
smo mi navikli. Ovde, u Maroku, nema robova. Ovde svi sami moraju da obavljaju svoje
poslove." Usman je za pojam poslovi upotrebio re koja je Marijati bila nepoznata. Zato
to u tamaeku nije bilo odgovarajue rei za to na ta je mislio.
Ali Aja i Hafida nita ne rade!"
-BU&CW-

176

W&N

Grei. One kuvaju, i to prilino dobro. Toliko dobro da si ak i ti nabacila malo mesa
na svoje kosti."
Njih dve su pokuale da naue Marijatu da kuva, ali je to bio eksperiment koji je potrajao
samo jedan dan.
Mrzim te ene. I mrzim njihovu hranu." Marijata je stegla miicu ocu. Dopusti mi da
se vratim kui, oe. Da se vratim u Hogar. Krenuu sa prvim karavanom koji bude proao
kroz Imtegren. Zaboraviu na svoj ponos. Pristau ak i da me natovare sa svojom robom,
ako nemam drugog izbora. Samo me pusti da odem.
Alije Usman ostao neumoljiv. Ostae ovde. Stari nain ivota odumire i moramo to
pre da se naviknemo na promene. Osim toga, zbog sukoba izmeu Maroka i Alira karavani
vie ne prolaze kroz Imtegren. Granica sada vrvi od vojske.
ta mene briga za njihove granice? Mi smo Narod vela. Za nas ne postoje granice. Naa
zemlja je tamo gde mi elimo da budemo zato to svoju teritoriju nosimo sa sobom i u
sebi. Koliko je puta sluala kako joj Amastan govori takve stvari? Suze su joj navrle na
oi. Kako moe da podnosi ovakav ivot? Kako moe da ami ovde, meu ovim
groznim ljudima?"
Njen otac je odluno isturio vilicu. Bilo je oigledno da nije mogla da ga natera da se
predomisli. A znala je i zato. Svake noi, ak i sa drugog kraja kue, mogla je da uje
njegove zadovoljne dahfaje i prodorne vapaje koje je isputala njegova nova supruga. Dok
je to sluala, u mislima su joj izranjala seanja na njen ivot sa Amastanom, na blaenstvo
od koga je tako brutalno bila otrgnuta. Svake noi je sanjala kako lei pored reke sa svojim
voljenim: kako klizi dlanovima preko njegove tople glatke koe i kako se njegovi miii
napinju i mrekaju pod njenim dodirom. I svakog jutra se budila sa hcem vlanim od suza i
dubokim potmulim bolom u utrobi.
Kada su njen otac i braa otili na poslovni put kako bi nabavili robu za novu prodavnicu
u Marakeu, Marijata je ponovo bila preputena Ajinoj milosti. Sada kada niko nije mogao
da joj pritekne u pomo, Aja se prema njoj ophodila sa otvorenim prezirom. Podrugljivo ju
je posmatrala dok je obavljala svoja zaduenja, usput razmenjujui pakosne komentare sa
svojom sestrom.
Vidi li kako nezgrapno barata posuem, Hafida? To je zbog toga to je u pustinji
navikla da jede sa golog kamena. ak ni divljaci poput nje ne mogu da slome kamen."
Pogledaj kakva joj je kosa! Kao da joj pacovski repovi rastu iz glave. Moda ak ima
pacovsko gnezdo umesto mozga."
Kosa, kae? Meni to uopte ne lii na kosu, sestro."
A tek ona gvourija koju nosi oko vrata! Jo nikad u ivotu nisam videla tako loe
izraenu ogrlicu. Sirotica! Ona sigurno misli da to neto vredi!
Sigurno veruje da unutra obitava neki duh: neki afrit ili dini"
Ti nomadi su uasno zatucani", nastavila je Aja. To ti je zaostao i varvarski narod. ta
oni znaju o modernom svetu? Oni uopte nemaju kue, Hafida. Moe li to da zamisli?
ive u atorima napravljenim od kozjih koa, zajedno sa svojim ivotinjama."
Zato tako zaudara."
Nita ne brini, sestro. Sutra ponovo ide na kupanje."
Zamisli da treba da ivi bez struje ili tekue vode." Aja i Hafida su bile vrlo ponosne
to su ivele u jednom od prvih domainstava u gradu koje se domoglo takvih pogodnosti.
I da nema gde da se istuira."
I da ne moe da se vozi kolima."
I da ne moe da ide na pijacu. I da stalno nosi jednu te istu vonjavu odoru."
ta misli, da li je njen otac spavao sa kozom da bi je zaeo?"
Usledila je kratka pauza, a tada se kroz vazduh prolomilo jedno ljus, propraeno
iznenadnim vriskom. Da ti nikad vie nije palo na pamet da tako govori o mom muu",
procedila je Aja ledenim glasom.
Sledeeg dana, kada su otile u hamam, Aja je kritiki osmotrila Marijatino obnaeno
-BU&CW-

177

W&N

telo. Nabacila si koje kilo, keri. Lepo ti stoji."

Moja majka je bila tuareka princeza i vie nije meu ivima", odbrusila je Marijata.
Ja sam njena a ne tvoja ker."
Aja je slegnula ramenima. Svidelo ti se to ili ne, ja sam sada zauzela njeno mesto."
Naherila je glavu i odmerila Marijatu od glave do pete, blago se namrtivi. Dri je,
Hafida", rekla je, okrenuvi se ka svojoj sestri.
Zato?"
Ne postavljaj glupa pitanja. Samo uradi to to sam ti rekla."
Hafida je posluno stegla Marijatine miice. Aja je lagano poela da krui oko svoje
pastorke, zagledajui je iz svih uglova. Ponovo se namrtila, ustanovivi da su joj grudi
postale punije a telo zaobljenije. Kada si imala poslednju menstruaciju?" strogo je upitala.
Marijata se tupo zapiljila u nju. Molim?"
Kada si imala menstruaciju? Meseno krvarenje?"
Marijatino lice je planulo kao bulka. To se tebe ne tie."
Aja nije imala nameru da tek tako odustane. Ja sam tvoja maeha i zato mi duguje
odgovor. Dakle, razmisli. Kada si poslednji put imala mesenicu?"
Nastupila je duga napeta tiina. Marijata se zamislila nad tim pitanjem, vie zbog sebe
same. Nije mogla da se seti kada je poslednji put krvarila. U svakom sluaju, znala je da se
to nije desilo jo otkako je napustila Adag. Sve do tada uopte nije razmiljala o tome. Bilo
je toliko drugih stvari o kojima je trebalo da razmilja i toliko stvari koje je trebalo da oali.
Ali poto joj je Aja skrenula panju u tom pravcu, zaronila je duboko u sebe, kao to jo
odavno nije uinila. I tada je naprasno shvatila. Bila je to munjevita spoznaja, spoznaja koja
je sve menjala iz korena. Iskra topline je zatitrala u samom jezgru njenog bia, irei se iz
stomaka ka rebrima i razlivajui se oko srca, sve dok joj se nije uinilo da je itavo telo
poelo da joj gori, da bukti u plamenu nade. Amastane... Oh, Amastane...
Sigurno se nesvesno osmehnula jer je, kada je ponovo pogledala u Aju, primetila da je
lice njene maehe zajapureno od besa. Stvarno ne znam", rekla je, na brzinu se pribravi.
Drsko derite!" Aja ju je zgrabila za miice i tako snano je prodrmala daje glava
poela da joj poskakuje levo-desno. Razmisli, prokleta bila! Hajde, seti se! Kad se to
poslednji put desilo? Ovde si ve tri meseca. Jesi li za to vreme imala neko krvarenje? Da
moda nisi bolesna? Ne deluje bolesno." Agresivno se unela u Marijatino lice. Da nekako
nisi uspela da se iskrade iz kue i da proda svoje telo nekom mukarcu?"
Marijatine beonjae su postale tako ogromne da su potpuno okruile njene tamne enice.
Poto nije mogla da se oslobodi Hafidinog stiska, pljunula je svoju maehu pravo u lice.
Aja ju je tako snano oamarila da se zvuk odbio o ploice kupatila poput praska.
Marijatin razjareni urlik naterao je Hadidu afni da mahnito dojuri iz predsoblja. ta
se ovde deava? Opet imate problema sa tom tuarekom divljakuom? Bilo bi vam bolje
daje uutkate, inae e ljudi poeti da vas ogovaraju!"
Naravno da e nas ogovarati." Aja joj je razjareno unula Marijatinu odoru u ruke.
Pomozi mi da je obuem. Bolje da se vratimo kui pre nego to neko ne otkrije nau
sramotu."
Ali u Marijati nije bilo ni trunke srama. Njeno srce je dobilo krila, preplavljeno
oseanjem velianstvenog trijumfa.
Kada je Marijatu dovukla nazad, meu bezbedne zidove svog doma, Aja je vrsto reila
da istera stvari na istac. Nakon grozniavog savetovanja sa mama Erkijom, koja je bila
strunjak za takve stvari, njih dve su naloile jednom mladiu da na svom magarcu ode do
jednog zabaenog sela i da se to pre vrati nazad sa tamonjom isceliteljkom. Naravno, tom
mladiu je trebalo nekoliko sati da obavi svoj zadatak tako da je Aja nastavila da marira
po kui, penei od besa, dok se Marijata lagano navikavala na pomisao o udesnoj promeni
koja ju je zadesila.
Isceliteljka koju je Aja pozvala u pomo nije bila iz Imtegrena ve iz jednog
-BU&CW-

178

W&N

polunomadskog plemena, Ait Kabaa, koje je ivelo na rubu pustinje. Na sebi je imala
plavu odoru posutu ogromnim srebrnim pribadaama, a na elu joj je bio istetoviran
tradicionalni simbol: dve dijagonalne linije koje su se ukrtale na vrhu, sa tri take
postavljene u obliku trougla iznad mesta preseka. Glava joj je bila obmotana ogromnom
arenom maramom koja se sputala niz lea.
Kada je kroila u sobu u kojoj ju je ekala zatoena Marijata, starica je teatralnim
pokretom skinula maramu i prionula na posao. Nakon nekoliko minuta opipavanja objavila
je da je tuareka devojka ostala trudna pre etiri meseca, a moda i ranije. Aja je spustila
ruku preko usta, naprasno prebledevi. Oh, boe", promrmljala je. Blagi boe! ta sad da
radimo? Takav skandal osramotie itavu porodicu. Na ugled e biti uniten." Oajno se
okrenula ka starici. Moe li nekako da nam pomogne?"
Iscehteljka iz plemena Ait Kaba je naherila glavu, radoznalo osmotrivi Marijatu svojim
prodornim ptijim oima. Mogu daje porodim, kad doe vreme za to."
Aja je sevnula pogledom. Ne, nisi me dobro razumela. Hou da joj pomogne da se
otarasi deteta."
Niko se nee otarasiti mog deteta, tiho je prozborila Marijata, ali niko nije obraao
panju na nju.
Iscehteljka se nakratko zamislila. Trudnoa je previe odmakla da bih neto mogla da
uinim." Veto je promenila poloaj, zaklonivi se od Ajinog pogleda, a onda je kriom
namignula Marijati. Plaim se da ne mogu da vam pomognem", rekla je, ponovo se
okrenuvi ka Aji.
Jesi li sigurna?" zacvilela je Aja.
Potpuno sigurna. ao mije."
I ti si mi neka iscehteljka! Matora arlatanko!"
Starica iz plemena Ait Kaba toboe je oaloeno zavrtela glavom. ta li e ljudi rei
kada im saoptim novost? Blagi gospode! Sigurno e biti iznenaeni kada uju da e ker
Tuarega koga si ulovila roditi prvu prinovu u ovoj kui", natuknula je, veselo protrljavi
ake.
Aja je napuila usne. Tada je skinula jednu od svojih zlatnih narukvica i unula je u
stariine ake. Uzmi ovo i dri jezik za zubima. Ako ujem da neko samo une o ovome,
poslau nekoga da ti bane na prag, i to usred noi. Jesi li me razumela?"
Starica ju je prezrivo osmotrila. Tada se okrenula ka Marijati i prozborila neto na
starom jeziku. Marijata je stegla njene ruke i poljubila ih, sa blaenim osmehom na licu, a
potom je poljubila vlastite ake i prislonila ih uz srce. Hvala ti", odgovorila je na istom
jeziku. Hvala ti."
Napolje!" Aja je zgrabila staricu za miicu, arivi joj nokte U meso i povukavi je ka
vratima.
Starica uopte nije ustuknula. Kada su stigle do vrata, odgurnula je Ajine ruke i iscrtala
neki sloeni znak u vazduhu, tiho pevuei neke nerazumljive rei. Dobila si ono to si
zasluila!" zadovoljno je promrmljala pre nego to je nestala sa vidika.
Narednog dana Aja je na ulaznim vratima pronala udne simbole ispisane kredom.
Kada ih je videla, mama Erkija se umalo nije onesvestila od uasa. Oajno se naslonila na
vrata, drei se za glavu. ,,Sehura, ponavljala je, sehura, sehura... Za sve sam ja kriva.
Znala sam da je vraara. Bacila sam nesreu na ovu kuu!" itavog jutra niko iz nje nije
mogao da izvue nita osim toga. Kada je sa svojom maehom otila do suka da kupe
povre, Marijata je primetila da ih ljudi koji su na putu do pijace verovatno proli pored
njihovih vrata udno posmatraju i da niko ne pozdravlja Aju onako srdano kao ranije. Svi
su se drali na distanci, kao da ima neku zaraznu bolest.
Kada su se vratile kui, Aja je bila uasno loe volje. Otila je pravo kod svoje babe i
pritisnula prekida, preplavivi sobu jakom elektrinom svetlou. Gasi to! Gasi to!"
zavapila je Mama Erkija, sputajui ruke preko glave i kukumavei kako e denuni sada
-BU&CW-

179

W&N

sigurno doi po nju.

Marijata se pritajeno osmehnula. Tog dana nije mogla da potisne osmeh sa lica. inilo
joj se kao da je u njoj plamteo neki oganj, kao da se svet iznova stvarao u njenoj utrobi.
Bilo je ba onako kao to je pretpostavila: stara iscehteljka je proklela tu kuu, ispisavi na
vratima znak koji je privlaio denune, ali je pre odlaska blagoslovila Marijatu i dete koje je
raslo u njenoj utrobi, potedevi ih svoje kletve. Neka ti Bog podari zdravog i pravog
deaka, rekla je Marijati. I neka bude naoit i snaan poput svog oca. A Marijata joj je u
znak zahvalnosti poljubila ake.
Kada se Usman vratio iz Marakea, Aja se okomila na njega jo pre nego to je
prekoraio prag. Trudna je!
Ko je trudan?
Tvoja kerka, eto ko! Tvoja glupa, preglupa kerka! Kada je Usman podigao ruke, kao
da eh da odagna te rei, Aja mu se gnevno unela u lice. Jesi li znao za to? upitala je
optuujuim tonom.
Usman je ispustio teak uzdah. Nije sramota da ena zane dete sa svojim muem."
Sa kakvim muem? Ona nema mua! prasnula je Aja, razjareno spustivi ake na
bokove.
Da, vie ga nema. Zato to je mrtav.
Niko nee nasesti na tu priu. Zato je bolje da to pre dobije mua. Neu joj dopustiti da
ugled moje porodice baci niz slivnik."
Ona jo uvek oplakuje njegovu smrt. A, osim toga, nae ene su oduvek same
odluivale o tome kada i za koga e se udati. Ne mogu da nateram Marijatu da se uda protiv
svoje volje."
Kakve to kojetarije pria? Kakav si ti mukarac ako ne moe da komanduje ak ni
roenoj keri?"
Kod nas vladaju drugaiji obiaji."
Onda moram da te podsetim da vie ne ivi u atoru poput marve i da tvoja ker ne
moe da iri noge pred svakim ko joj se svidi. Kod nas postoje izvesne norme! I zato mi
nije ni na kraj pameti da dopustim da se pod ovim krovom rodi neije kopile!
Neki drugi mukarac moda bije oamario, ali je Usman bio Tuareg, ovek koji je bio
vaspitan tako da potuje ene, ak i kada je njihovo ponaanje nedopustivo. Zato se samo
okrenuo i izmarirao u nadiruu no, i nije se vratio nazad sve dok svi u kui nisu pospali.
Marijata ga je videla tek narednog jutra. Tog dana je, kao i obino, ustala ranije kako bi
imala malo vremena za sebe pre nego to se lati neizbenih poslova. Kada je kroila u
salon, primetila je kako neko lei umotan u ebe. Isprva je pomislila da je to bio neki
stranac, skitnica koji se neopaeno uvukao u kuu, jer nikad pre toga nije videla svog oca
bez vela. A, osim toga, taj ovek je imao bradu! To je bila prava retkost meu pripadnicima
njihovog naroda. Meutim, im je otvorio oi, shvatila je da je to bio njen otac.
Zbunjeno je prekrstila ruke ispred grudi, preplavljena nelagodnou. Znai, rekla ti je?
Usman se podigao sa poda, dohvatio svoj tagelmust i poeo paljivo da ga obmotava,
sve dok nije propisno prekrio svoje lice. inilo se da je tek tada smogao dovoljno snage da
se lati te teme. estitam, keri" rekao je, diskretno klimnuvi glavom.
ini mi se da nisi naroito srean.
Nisam ni srean ni nesrean. Samo sam zabrinut za tebe.
I treba da bude zabrinut, jer je tvoja nova supruga naumila da pronae nekog ko e da
uniti moju bebu!
Usman je delovao oajno. Bilo bi bolje da sebi pronae mua, Marijata. Nekog
mukarca iz ovog kraja koji e'brinuti o tebi i detetu,' kada ono doe na svet.
Marijata je uasnuto ustuknula. Ni za ivu glavu! Kako uopte moe da razmilja o
tome?"
Aja ti nee dopustiti da ivi pod ovim krovom sa vanbranim detetom.
To nije vanbrano dete!
-BU&CW-

180

W&N

Svejedno. Ti ovde nema mua koji moe da potvrdi daje dete njegovo. Nema
mukarca koji e te uzeti u zatitu. Ova kua ne pripada meni da bih mogao da gospodarim
u njoj. Zna da sam uao u posao sa Ajinim ocem i da ne smem da razmiljam samo o tebi
ve i o tvojoj brai. Zato smatram da bi bilo najpametnije da pronae mua, nekog ko e te
tititi pred ovdanjim svetom.
Uopte me ne zanima ta ovdanji svet misli o meni. Zato to ih prezirem iz dubine
due, sve odreda! Zar stvarno misli da bih mogla da se udam za nekog od tih mukaraca,
za oveka koji ne prekriva svoje lice, koji ne zna ni za potovanje, ni za plemensko naslee,
ni za asni aak
Tie, keri. Tano je da ovdanji ljudi imaju drugaije obiaje od nas, ali smo svi mi
nekada bili isti narod. Naa zaetnica, plemenita Tin Hinan, ija krv tee u tvojim venama,
dola je nekada davno, u vreme Rimljana, ba iz ove oblasti. Njena loza potie odavde, sa
ovog tla. Marijata se zapanjeno zagledala u njega. Odavde? Uopte me ne udi to je
pobegla. I ja bih peke prevalila hiljadu kilometara kroz pustinju, samo da pobegnem iz
Imtegrena!"
Usman je tiho uzdahnuo. Marijata, nema nieg neasnog u tome da se uda za mukarca
iz Imtegrena.
Nikad ne bih mogla da se pretvaram da je ovo dete nekog drugog mukarca. Radije u
iveti na ulici.
Njen otac je u vazduhu iscrtao znak protiv urokljivog oka. Ne iznosi tako olako svoje
elje, keri.
Usman i njegova supruga su se na kraju pomirili, a njihovi strasni vapaji ponovo su
poeli da paraju nonu tiinu. Nekako su uspeli da postignu dogovor. Dogovorili su se da
Aja po gradu razglasi da njena pastorka trai mua, ali da Marijati, u skladu sa tuarekom
tradicijom, bude doputeno da ima zavrnu re i da sama odabere budueg mua meu
mladiima koji budu izvedeni pred nju.
Nemamo vremena za gubljenje', turobno je rekla Aja svojoj sestri. Stomak je ve
poeo da joj raste. Kako e neki mukarac prihvatiti bebu kao svoju ako ona doe na svet
ranije nego to treba?"
Onda je najbolje da pronaemo nekog ko ne ume da rauna, natuknula je Hafida.
Iz nekog razloga u Imtegrenu je bilo mnogo vie mladoenja nego udavaa. Niko nije
mogao tano da kae zbog ega u gradu vlada takva nestaica devojaka koje su stasale za
udaju, ali to je bila neporeciva injenica. Osim toga, naokolo su poele da krue glasine da
je Marijata, uprkos naprasitoj i buntovnoj prirodi, prava lepotica, tako da su mukarci
postali zaintrigirani mogunou da za enu uzmu vatrenu nevestu iz tuarekog plemena.
Oni su nauli da su nomadske devojke divlje u svakom pogledu, za razliku od stidljivih i
utogljenih gradskih udavaa, a Marijata je svojom reputacijom (koja je uveliko bila
zasnovana na sceni koju je napravila u hamamu) dodatno osnaila to uverenje. Zbog toga su
lokalni mladii poeli da mole svoje majke i tetke da posete Ajinu kuu i Marijata je, na
svoju uasnutost, ubrzo shvatila da je ima dosta zainteresovanih prosaca. Obuena u Ajinu
pastelnu odoru koja je laskala njenom tenu, sa propisno povezanom maramom koja je
prikrivala duge tuareke pletenice, Marijata je posmatrala svoj odraz u velikom ogledalu u
Hafidinoj sobi. Sa tim debelim slojem kola oko oiju i tenim puderom koji je Hafida
utrljala u njene bledunjave obraze, sebe je podseala na neku od onih runih plastinih
lutaka koje je viala na suku, na jadnu i izvetaenu kopiju ljudskog bia. Mada se njen duh
strastveno opirao takvom preobraaju, naterala je sebe da potisne svoje gnuanje. Oni nee
videti tebe, uporno je ponavljala. Videe samo tvoju masku."
Osim toga, ni na ta nisu mogli da je primoraju. Trebalo je samo da izae pred te
nametljive prosce i njihove vranolike majke i da ih potom ljubazno otprati do vrata. A sve
dok bude igrala tu besmislenu igru koju joj je Aja nametnula, njeno dete bie bezbedno.
-BU&CW-

181

W&N

Njena braa su se takoe gnuala Ajinih planova, smatrajui da je bilo uvredljivo i

poniavajue da se njihova sestra izvodi pred prosce poput robe koja se nudila na prodaju.
Marijata je ak poela da se nada da e Azaz i Baj uspeti da odgovore njenog oca od te
sumanute ideje, ali se ubrzo ispostavilo da je Aja na Usmana imala daleko vei uticaj nego
njegova roena deca.
Nedugo nakon toga majke, tetke i roake potencijalnih mladoenja su poele da kucaju
na njihova vrata. Provodile su po sat ili dva sedei u salonu sa Ajom i njenom babom,
pijuckajui aj od nane i veliajui vrline svojih sinova i neaka koji su bili tako naoiti, i
tako vredni, i najstariji od desetoro ili osmoro ili sedmoro dece. Svaki mladoenja bio je
predstavljan kao dobar i estit mukarac, poboan i paljiv prema deci, marljiv i spreman da
se dostojno stara o svojoj porodici. I svaki je bio kadar da isplati tri hiljade dirkama i da
pokloni nekoliko koza kako bi sebi obezbedio dolinu nevestu. Nakon tog formalnog uvoda
Marijata bi, u tuinskoj odori i sa maskom navuenom preko lica, bila dovedena u salon i
naterana da sedne izmeu svoje omraene maehe i njene babe, da klima glavom i da se
smeka, dok je u sebi kipela od besa zbog pitanja koje su radoznale goe postavljale Aji.
Da li Marijata ume da mesi hleb? I da lepo odrava kuu? Da li ustaje pre nego to se
oglase prvi petlovi? Da li je vredna? Da li ume da pravi kozji sir i da elja vunu? Da veze i
da ije? Da li ume da spremi pristojan kus-kus i da li ima tajni recept za harisa pastu? Da li
ume da recituje stihove iz Kurana i da li potuje Ramazan i da li se redovno moli, kao to
dolikuje jednoj muslimanki? Na kraju bi neto tiim glasom, kao da Marijata nema ui ili
kao da uopte nije tu, upitale da li je devojka ista i da li ima neoteen himen. Aja im je
sve vreme gledala pravo u oi i ponavljala da, da, da, ta god da su je pitale, dok je
Marijata utke sedela pored nje, oseajui kako joj se lice ari i prieljkujui da sa sebe
strgne tu pozajmljenu odoru i da motkom rastera sve te rospije, mlatarajui rukama i
isputajui tuareke ratne poklie. Ali je, zarad dobra svog deteta, i dalje trpela to ponienje
i potiskivala svoj bes. A kada je prola taj ispit, na red je dolo upoznavanje sa
mladoenjama.
Posle nekoliko dana pred njihov prag je stigao prvi prosac, Hasan Bufus, u sveanom
belom odelu koje je nosio kada je iao u damiju i sa malom okruglom kapom na glavi.
Mladoenja je doao u pratnji svog oca, dve babe i tri sestre. Kada su ga uveli u gostinski
salon, krupnim alosnim oima poeo je uspanieno da ara po glatkim gipsanim zidovima,
policama punim tanjira i ukrasa, arenom tepihu i prozorima sa izrezbarenim ramovima.
Neprestano je skretao pogled ka otvorenim vratima, kao da se svakog asa spremao da
skoi i pobegne odatle.
Tada se na pragu pojavila Aja, gurkajui Marijatu ispred sebe. Marama tuareke neveste
bila je naherena, a obrazi rumeni, kao da ju je neko silom dovukao tu. Devojka je prezrivo
osmotrila mladoenjinu.
Iz nekog razloga u Imtegrenu je bilo mnogo vie mladoenja nego udavaa. Niko nije
mogao tano da kae zbog ega u gradu vlada takva nestaica devojaka koje su stasale za
udaju, ali to je bila neporeciva injenica. Osim toga, naokolo su poele da krue glasine da
je Marijata, uprkos naprasitoj i buntovnoj prirodi, prava lepotica, tako da su mukarci
postali zaintrigirani mogunou da za enu uzmu vatrenu nevestu iz tuarekog plemena.
Oni su nauli da su nomadske devojke divlje u svakom pogledu, za razliku od stidljivih i
utogljenih gradskih udavaa, a Marijata je svojom reputacijom (koja je uveliko bila
zasnovana na sceni koju je napravila u hamamu) dodatno osnaila to uverenje. Zbog toga su
lokalni mladii poeli da mole svoje majke i tetke da posete Ajinu kuu i Marijata je, na
svoju uasnutost, ubrzo shvatila da je ima dosta zainteresovanih prosaca. Obuena u Ajinu
pastelnu odoru koja je laskala njenom tenu, sa propisno povezanom maramom koja je
prikrivala duge tuareke pletenice, Marijata je posmatrala svoj odraz u velikom ogledalu u
Hafidinoj sobi. Sa tim debelim slojem kola oko oiju i tenim puderom koji je Hafida
utrljala u njene bledunjave obraze, sebe je podseala na neku od onih runih plastinih
-BU&CW-

182

W&N

lutaka koje je viala na suku, na jadnu i izvetaenu kopiju ljudskog bia. Mada se njen duh
strastveno opirao takvom preobraaju, naterala je sebe da potisne svoje gnuanje. Oni nee
videti tebe, uporno je ponavljala. Videe samo tvoju masku.
Osim toga, ni na ta nisu mogli da je primoraju. Trebalo je samo da izae pred te
nametljive prosce i njihove vranolike majke i da ih potom ljubazno otprati do vrata. A sve
dok bude igrala tu besmislenu igru koju joj je Aja nametnula, njeno dete bie bezbedno.
Njena braa su se takoe gnuala Ajinih planova, smatrajui da je bilo uvredljivo i
poniavajue da se njihova sestra izvodi pred prosce poput robe koja se nudila na prodaju.
Marijata je ak poela da se nada da e Azaz i Baj uspeti da odgovore njenog oca od te
sumanute ideje, ali se ubrzo ispostavilo da je Aja na Usmana imala daleko vei uticaj nego
njegova roena deca.
Nedugo nakon toga majke, tetke i roake potencijalnih mladoenja su poele da kucaju
na njihova vrata. Provodile su po sat ili dva sedei u salonu sa Ajom i njenom babom,
pijuckajui aj od nane i veliajui vrline svojih sinova i neaka koji su bili tako naoiti, i
tako vredni, i najstariji od desetoro ili osmoro ili sedmoro dece. Svaki mladoenja bio je
predstavljan kao dobar i estit mukarac, poboan i paljiv prema deci, marljiv i spreman da
se dostojno stara o svojoj porodici. I svaki je bio kadar da isplati tri hiljade dirhama i da
pokloni nekoliko koza kako bi sebi obezbedio dolinu nevestu. Nakon tog formalnog uvoda
Marijata bi, u tuinskoj odori i sa maskom navuenom preko lica, bila dovedena u salon i
naterana da sedne izmeu svoje omraene maehe i njene babe, da klima glavom i da se
smeka, dok je u sebi kipela od besa zbog pitanja koje su radoznale goe postavljale Aji.
Da li Marijata ume da mesi hleb? I da lepo odrava kuu? Da li ustaje pre nego to se
oglase prvi petlovi? Da li je vredna? Da li ume da pravi kozji sir i da elja vunu? Da veze i
da ije? Da li ume da spremi pristojan kus-kus i da li ima tajni recept za harisa pastu? Da li
ume da recituje stihove iz Kurana i da li potuje Ramazan i da li se redovno moli, kao to
dolikuje jednoj muslimanki? Na kraju bi neto tiim glasom, kao da Marijata nema ui ili
kao da uopte nije tu, upitale da li je devojka ista i da li ima neoteen himen. Aja im je
sve vreme gledala pravo u oi i ponavljala da, da, da, ta god da su je pitale, dok je
Marijata utke sedela pored nje, oseajui kako joj se lice ari i prieljkujui da sa sebe
strgne tu pozajmljenu odoru i da motkom rastera sve te rospije, mlatarajui rukama i
isputajui tuareke ratne poklie. Ali je, zarad dobra svog deteta, i dalje trpela to ponienje
i potiskivala svoj bes. A kada je prola taj ispit, na red je dolo upoznavanje sa
mladoenjama.
Posle nekoliko dana pred njihov prag je stigao prvi prosac, Hasan Bufus, u sveanom
belom odelu koje je nosio kada je iao u damiju i sa malom okruglom kapom na glavi.
Mladoenja je doao u pratnji svog oca, dve babe i tri sestre. Kada su ga uveli u gostinski
salon, krupnim alosnim oima poeo je uspanieno da ara po glatkim gipsanim zidovima,
policama punim tanjira i ukrasa, arenom tepihu i prozorima sa izrezbarenim ramovima.
Neprestano je skretao pogled ka otvorenim vratima, kao da se svakog asa spremao da
skoi i pobegne odatle.
Tada se na pragu pojavila Aja, gurkajui Marijatu ispred sebe. Marama tuareke neveste
bila je naherena, a obrazi rumeni, kao da ju je neko silom dovukao tu. Devojka je prezrivo
osmotrila mladoenjinu svitu i okrenula se ka svojoj maehi. Ko su ovi ljudi? upitala je,
prekrstivi ruke ispred grudi. Neu ovo da radim ako e tako zijati u mene.
Starije ene su razmenile zabrinute poglede.
Oprostite mojoj pastorki. Stidi se i nije navikla na nae obiaje", objasnila je Aja,
unuvi Marijatu u lea.
Uopte se ne stidim!" odbrusila je Marijata, strgnuvi sa kose Ajinu uvredljivu
maramu i otkrivi svoje plemenske pletenice.
Prosci su se okirano zapiljili u nju. A tada je jedna od Hasanovih baba zgrabila svog
unuka za ruku. Ova devojka nema ni trunke pristojnosti", objavila je, povukavi ga ka
-BU&CW-

183

W&N

vratima.
Marijata se osmehnula i sklonila se u stranu, oslobodivi im prolaz. Hasan je poput
krotkog junca krenuo za svojom babom, ali je pri odlasku zaueno osmotrio tu pustinjsku
devojku, kao da moe da mu prui uvid u neki zabranjeni svet, svet iz koga je on zauvek
bio iskljuen.
Narednog dana, neodvraen glasinama koje su se brzinom munje proirile po gradu, na
njihova vrata je zakucao Bair ben Hamdu, koji je doao u pratnji svojih roditelja. Bair je
predstavljao sasvim drugaiju priliku od svog roaka Hasana. Marijata je bila okirana
njegovim nepristojnim izgledom. Lice mu je bilo potpuno otkriveno, kao i kod ostalih
mukaraca koji su iveli u gradu, a na donjem delu tela je nosio odeu koju bi pripadnici
njenog plemena mogli da koriste iskljuivo kao donje rublje. Pantalone su mu bile tako
uske da su bestidno otkrivale svaki deo tela koji se nalazio ispod njih. Marijata je,
nepominog i bezizraajnog lica, paljivo posmatrala taku izmeu njegove brade i struka
dok ju je mladi srdano pozdravljao, pod brinim pogledom kralja Hasana Drugog, iji mu
je portret visio iznad glave. Utivo se predstavio, rekavi da mu je veoma drago to ga je
primila u posetu i da se nada da e uskoro dobiti priliku da je bolje upozna. Dok je iznosio
tu zavrnu opasku, uopte nije namignuo, niti je napravio neki drugi gest koji bi se mogao
protumaiti kao izraz pohote, ali kada joj je stegnuo aku, dlan mu je bio vreo i znojav, to
je Marijatu nateralo da se strese od gnuanja.
Uprkos tome, Aja je delovala zadovoljno. Susret je dobro proao", objavila je kada su
posetioci napustili kuu. Mislim da e uskoro istupiti sa branom ponudom."
Sa ponudom? ta vi mislite? Da sam ja kamila koja se kupuje i prodaje pa da neko
iznosi ponude za mene?"
Aja se gorko nasmejala. Naalost, kamilu bismo daleko lake prodali."
Jednog dana na njihova vrata zakucao je neki mukarac. U kui nije bilo nikoga osim
Marijate i mama Erkije koja je u to vreme spavala. Marijata je provirila kroz reetke na
prozoru koji se nalazio pored ulaznih vrata. Ispred je stajao zdepasti mukarac koji je nosio
iskrzanu smeu odoru, kecelju zamazanu krvlju i pleteni eir navuen preko uiju. Rukavi
su mu bili prekratki, bar pet-est centimetara krai nego to pristojnost nalae, tako da je
ispod njih mogla da nazre njegove krupne maljave podlaktice. ake su mu delovale prljavo.
Zakljuivi da joj se taj mukarac uopte nije dopadao, Marijata je doviknula kroz
reetke: Ko ste vi i ta vam treba?"
Zovem se Mbarek Ait Ali", odgovorio je on osornim tonom. Treba da obavim neki
posao sa gazdaricom."
Aja Saari trenutno nije ovde. Doite kasnije", otro je odvratila Marijata, nadajui se
da e ga to naterati da ode. Mogla je da oseti odbojan miris njegovog tela koji se probijao
izmeu reetaka, plesniv i otar i gotovo ivotinjski, to ju je nateralo da zbrka nozdrve.
Radije u saekati."
Kako god elite", odbrusila je Marijata.
Mukarac je radoznalo naherio glavu. Moete li da mi kaete sa kim imam zadovoljstvo
da razgovaram?" Ta utiva fraza, prevaljena preko njegovih usana, zvuala je grubo i
ironino.
Marijata se utogljeno uspravila. Ja sam Marijata ult Jema, iz plemena Kel Taitok."
Mukarac se pribliio prozoru i provirio kroz reetke, nateravi je da ustukne. Sad
vidim da ljudi ne lau", prozborio je, a potom se okrenuo i otiao, cerekajui se sebi u
bradu.
Kada se Aja vratila iz grada, Marijata joj je rekla: Dolazio je neki mukarac. Traio je
tebe. Kae da se zove Mbarek Ait Ali."
Aja je delovala iznenaeno. Ali, znao je da nisam kod kue. Pre sat vremena sam
prola kroz suk, ba pored njegove radnje, i on me je upitao za zdravlje mama Erkije."
Sumnjiavo je zakiljila oima. Jesi li ga pustila da ue?"
-BU&CW-

184

W&N

Grozno je mirisao", odgovorila je Marijata. I bio je opasan krvavom keceljom.

Naravno da ga nisam pustila."
Neto kasnije se ponovo zaulo kucanje na vratima i Aja je pohitala da otvori. Marijata
se radoznalo prebacila u susednu odaju kako bi proverila ko im je doao u posetu. Bio je to
neki mukarac sa dubokim glasom koji joj je zvuao poznato. Nakon to su razmenili utive
pozdrave, Aja je rekla: ula sam da ste me traili."
Da", odgovorio je mukarac. Hteo sam neto da vam predloim." Zvuao je
zadovoljno i samouvereno.
Da mi predloite?"
Da, neto vano."
Mislim da je bolje da o tome popriate sa mojim muem."
Greite, zato to se takvi pregovori obino preputaju enama. Naalost, otkako mi je
majka umrla, u mojoj porodici nema ena koje bi mogle da posreduju u toj stvari."
Pa, ako je tako", zbunjeno je promucala Aja, onda je bolje da uete." Meutim, nakon
to je ispod oka osmotrila njegove prljave cipele i pohabanu odoru, Aja ga nije povela ka
gostinskom salonu ve ka jednoj sporednoj odaji. Marijata je, drei se na bezbednoj
distanci, krenula za njima.
Mbarek je ironino osmotrio neuglednu prostoriju. Da li ovde obavljate brane
pregovore sa svim proscima, gospoo Saari?" podrugljivo je upitao.
Brane pregovore?" Aja je zvuala iznenaeno. Mislila sam da ste doli zbog prodaje
mesa."
Marijata je, uurena ispred vrata, zadrala dah. Kasapin? Taj kasapin je imao smelosti
da bane u tu kuu i da zaprosi princezu koja je vodila poreklo direktno od Tin Hinan?
Odmah se setila njegovog volovskog vrata i krvave kecelje. Njegova ponuda je bila tako
bezona i tako besmislena da je prasnula u smeh.
Naravno, Aji taj zvuk nije mogao da promakne. Samo trenutak", rekla je kasapinu.
Preite u salon, a ja u doneti aj."
Banula je u kuhinju ba u trenutku dok je Marijata pokuavala da se iskrade u dvorite.
Poi sa mnom", strogo je izustila. I ponaaj se pristojno."
Oekuje da budem pristojna prema takvom oveku? Prema bednom kasapinu sa
ivotinjskom krvlju na akama i ropskom krvlju u venama? Marijata je bila tako uvreena
njegovom ponudom da je u njoj proradila vievekovna tuareka nadmenost.
Prosjaci ne mogu da biraju! obrecnula se Aja. Hajde, ne prenemai se. Brzo uzmi
maramu i sakrij te bedne pacovske repove."
Shvatam da nije primereno da jedan mukarac bane u kuu punu ena ili da sam krene u
pronju", zapoeo je kasapin, u jednom gutljaju iskapivi svoj aj, ali ja nemam nijednu
blisku roaku kojoj bih mogao da prepustim tako osetljivu stvar. Zato vas molim da mi
oprostite zbog mog prostog izgleda i prostih rei. Ja sam ovek koji je navikao da sam
obavlja svoje poslove, na estit nain i bez bilo kakvog uvijanja." Vratio je au na
posluavnik i nagnuo se preko stola, sklopivi ake.
Marijata nije mogla da previdi skoruenu crnu krv ispod njegovih noktiju. Ako nita
drugo, prezrivo je pomislila, bar je bio dovoljno obziran da pre ulaska u salon skine
okrvavljenu kecelju koju je sada stiskao izmeu pranjavih bosih stopala koja su, sa tim
poutelim noktima koji su podseali na kande, delovala ogromno i udovino nasuprot
prefinjenim bojama Ajinog najlepeg tepiha.
I tako sam odluio da, u duhu asti i potenja, doem ovde kako bismo sklopili
pogodbu oko ove devojke." Pokazao je glavom ka Marijati, ali mu je pogled i dalje bio
prikovan za Aju. Znam da potie iz nomadske porodice, ali joj to neu uzeti za zlo.
Siguran sam da mi nee trebati puno vremena da je civilizujem." Pomirljivo je rairio ruke.
Naravno, uopte ne sumnjam da ste vi ve uspeli daje donekle upristojite."
Doli ste da sklopimo pogodbu oko ove devojke?" kolebljivo je ponovila Aja.
Ba tako. Dobro bi mi dola jo jedna ena."
-BU&CW-

185

W&N

Jo jedna?"
Ona prva se razbolela. A, osim toga, previe se ugojila da bi mogla da trkara oko dece
i da..."
Moda bi bilo mudrije da unajmite sluavku nego da dovedete jo jednu suprugu",
zajedljivo je natuknula Aja.
Moda ste u pravu, ali... znate, mukarac ima izvesne potrebe. Osim toga, sa njom
imam samo keri, a trebaju mi sinovi koji e jednog dana preuzeti moj posao. Mbarek se
zagledao u Marijatu, drsko se obliznuvi.
Zgroena pogledom na te debele usne koje su sijale poput ivotinjskih iznutrica, Marijata
je odbrusila: Ne bih bila druga ena ak ni nekom kralju, a kamoli obinom kasapinu!
Aja ju je oinula pogledom, ali se kasapin samo nasmejao. Nema potrebe da zbog
mene grdite devojku. Volim srane ene. Dau vam dobar nevestinski otkup za nju.
A tada je, kao iz topa i bez trunke stida, naveo sumu koja je Marijatinu maehu naterala
da zine od uda. Oh, boe! promucala je Aja slabanim glasom. Blagi boe! Zapiljila
se u njega, tako okirana da nije mogla da izusti ni rei.
Marijata je spremno iskoristila svoju ansu. Vi ste u velikoj zabludi ako mislite da
moete da kupite princezu Kel Taitoka, rekla je otrovnim glasom. Zar ne bi bilo
pametnije da proetate do stone pijace i da sebi kupite neku finu debelu ovcu koja e moi
da zadovolji... znate, vae potrebe."
Srce joj se ispunilo neizmernim zadovoljstvom dok je posmatrala kako kasapinovo
ravnoduno crvenkastosmee lice poprima nezdravu utomrku boju. Samo trenutak kasnije
Mbarek Ait Ali je odgurnuo posluavnik i izmarirao iz sobe.
Sledee nedelje su doli novi prosci: Omar Agueram i njegove sestre. Omar je bio
prijatan mukarac, visok i dovoljno naoit da Marijatu donekle podseti na Amastana. Kada
joj se osmehnuo, briznula je u pla, iznenadivi i sebe i sve koji su prisustvovali tom
susretu. Njegove sestre su se odmah sjatile oko nje, neno je tapui po ramenu i paljivo
joj briui oi, trudei se da ne razmau kol. Kada se Marijata pribrala, Omar je nastavio sa
priom. Imam malu stolarsku radionicu, odmah pored kazbe\ objasnio je. To sam nasledio
od oca, koji je umro prole godine. Otada se svojski trudim da vratim stare muterije. Otac
je dugo bolovao i stalno je kasnio sa isporukom tako da u to vreme nisam mogao da
razmiljam o vlastitim potrebama. Meutim, moji poslovi sada dobro napreduju. tavie,
veoma dobro. Imam toliko porudbina da ne mogu sve sam da postignem pa sam nedavno
unajmio dvojicu pomonika. Zahvaljujui tome, konano mogu da se posvetim sebi.
eleo bih da se oenim i da se skrasim. Takoe bih voleo da dobijem decu... mnogo
dece.
Marijata je ponovo osetila kako joj suze naviru na oi. Neka druga ena bi pod datim
okolnostima verovatno prihvatila tog dobrodunog muakarca i ivot koji je on mogao da
joj ponudi, ali su krhotine njenih smrskanih snova jo uvek lebdele oko nje. Trudei se da
potisne suze, setila se svog uzvienog porekla i naterala sebe da na lice navue svoju
najoholiju grimasu. Radije bih gajila koze, procedila je ledenim glasom.
Omar je bio zaprepaen njenim odgovorom, ali se tada prisetio da ta devojka dolazi iz
pustinje i da nomadi imaju drugaije obiaje od ljudi iz grada. I zato je odluio da ponovo
pokua. Promekoljio se na kauu, revnosno se nagnuvi ka njoj. Za poetak moemo da
uvamo koze, rekao je, ,,a kasnije e moda poeleti i decu.
To uopte nije valjalo. Taj mukarac je bio previe dobar. Uplaivi se da e naprasno
izgubiti kontrolu i prihvatiti njegovu prosidbu, Marijata je izjurila iz sobe.
Nedelje su prolazile, a prosci su i dalje poseivali Ajinu kuu, uprkos obeshrabrujuim
glasinama o tuarekoj princezi". Nakon Omara kroz gostinski salon su promarirali i jedan
oniski demekasti mehaniar iji su prsti bili pouteli od nikotina, vremeni uitelj ija je
-BU&CW-

186

W&N

supruga preminula i voza autobusa sa upalim obrazima i prosedim brkovima. Marijata je

bila izvoena pred njih poput rasne kobile, ali ak i kada bi uspela da zauzda svoj britki
jezik, pogled joj je zraio drskou i odbojnou. I, to je bilo jo gore, neke od pronicljivih
roaka koje su prisustvovale branim pregovorima poele su da naziru ispupenje na
Marijatinom telu koje nije mogla da prikrije ak ni najira odora. Aja je bila raspameena
od besa i panike. Jednog jutra je saterala Marijatu u ugao dvorita i zavritala: Mora da se
uda! U ovom gradu ne moe da rodi dete ako nema mua!"
Ja imam mua", tupo je odgovorila Marijata.
On je mrtav, shvata? Mrtav, mrtav, mrtav!" Aja je naglaavala svaku re zarivajui
svoj lakirani nokat u sve bujnije grudi svoje pastorke. Tvoj mu je mrtav! Otiao je bogu
na istinu i nikad se vie nee vratiti! Hoe li to konano da utuvi u tu svoju glupu
zatucanu glavu?!"
Marijata je u svojim mislima svakodnevno gledala kako Amastanovo beivotno telo
pada u prainu i kako se crna mrlja iri preko njegove venane odore. Neumoljivi oseaj
gubitka zbog smrti voljenog mukarca i razorenih snova o zajednikoj budunosti ibao je
njenu duu poput najsurovijeg pustinjskog vetra. Moj mu je moda mrtav", prozborila je
turobnim glasom, mada joj se inilo da je ak i sama injenica da je to glasno priznala
predstavljala njen poraz i Ajinu pobedu, ali je ovo njegovo dete i nikada neu dopustiti da
ga neki drugi mukarac prisvoji."
Ako rodi kopile, time e osramotiti itavu zajednicu", oajno je zavapila Aja.
Svi e priati o tome, odavde pa sve do Uarzazata", dodala je Mama Erkija, jezivo se
iscerivi.
Sluaj me dobro, curo!" Aja je razjareno zavrtela prstom ispred Marijatinog lica. Ako
se ne uda, izbaciu te na ulicu i razglasiti da svaki mukarac iz grada moe da te uzme kao
svoju drolju."
Moj otac nee dopustiti da se tako ophodi prema meni."
Usman? Usman e uraditi ono to je najbolje za njegovu porodicu. Kako e da razvija
posao i kako e njegovi sinovi da pronau pristojne supruge ako se naokolo prouje da mu
je ker najobinija kurva? Naravno, to nije sve", nastavila je, unevi joj se u lice. Ako
rodi tu bebu, oteu je od tebe dok bude leala na poroajnoj postelji i zadaviu je
vlastitim rukama. Zavrnuu joj iju kao piletu i baciti njeno ubogo smrdljivo telo iza
klanice, tamo gde se divlji psi otimaju oko kostiju."
Mada bi to nekom zazvualo neverovatno, Marijata je imala oseaj da je, od svih Ajinih
pretnji, ta bila najistinitija. Bespomono je zatvorila oi. Dobro, udau se za Omara",
izustila je slabanim glasom. Udau se za stolara Omara Aguerama."
Mama Erkija je pakosno zakiljila na jedno oko. Jednom rukom moe da lovi elje, a
drugom izmet", zagraktala je. ta misli koja e se od njih pre napuniti?"
Meutim, vest koja je ubrzo dospela do njih uopte nije bila dobra. Na nagovor svojih
roaka, koji su uli glasine o Marijatinom stanju, Omar je povukao branu ponudu. Poslao
je svog ujaka da se izvini Usmanu.
Omar iskreno ali to je mladoj dami pruio lanu nadu, ali je zakljuio da jo uvek nije
u prilici da se oeni. Omarov ujak, uglaen mukarac od pedeset i kusur godina koji je
radio za kaida u lokalnoj upravi, imao je vrsto dranje i odsene manire. Energino je
protresao Usmanovu aku, okrenuo se na peti i napustio kuu.
Aja, koja je prislukivala razgovor sa druge strane vrata, poela je da peni od besa. I
tako je Usman, koji vie nije mogao da podnese njene suze i njenu histeriju i njeno
vritanje, na kraju oduzeo svojoj keri pravo izbora. Ve narednog dana Aja ju je prodala
kasapinu.

-BU&CW-

187

W&N

-BU&CW-

188

W&N

27.
Marijatu je te noi pohodio jedan san.
Sanjala je neku drugu enu, iz nekog drugog vremena.
ak i dok ju je posmatrala iz profila, ena je bila visoka i
impozantna, sa dugim nosom i zapovednikim dranjem.
Bila je obuena u dugu tamnu odoru, ali joj glava nije bila pokrivena. Duge crne pletenice
pruale su joj se niz lea, sve do struka. Sa usnih resica su joj visile minue od smaragda.
Ruke su joj bile vitke i graciozne. Na jednoj je nosila devet zlatnih, a na drugoj osam
srebrnih narukvica. Oko vrata i struka bile su joj obmotane prelepe niske sa perlama od
kornalina, ahata i amazonita. Tada se okrenula ka njoj. Njene prodorne crne oi, koje su bile
u izrazitoj suprotnosti sa blistavom bledom koom, prikovale su se za Marijatino lice.
I mene su pokuali da prodaju", rekla je. Njen tamaek je imao udan pevuavi prizvuk,
ali uopte nije bilo sumnje da je to je bio jezik kojim je govorio Narod vela. Pokuali su da
me nateraju da se udam protiv svoje volje. I to za sina rimskog guvernera! Moe li to da
zamisli? Traili su od mene da primim jednog stranca u svoju postelju. Za nau porodicu
bi bila velika ast, objanjavali su, da sklopimo savez sa Rimljanima. Sa osvajaima koji su
doli da tlae na narod!" Energino je zabacila glavu i njena crna kosa se razletela poput
palacajuih zmija. Odbila sam da se povinujem njihovoj volji i oni su me kaznili. Drali su
me pod kljuem sve dok nisam rekla da pristajem na udaju. Navela sam ih da poveruju da
su konano uspeli da me slome, da me nateraju da priznam poraz."
ta si onda uradila?" upitala je Marijata u snu, mada je ve znala odgovor. Slika je ve
poela da bledi i da se rasplinjava. U jednom trenutku obrve nepoznate ene su se naglo
izotrile i Marijata je primetila kako preko njenog lica poigrava lik njene majke. Potom su
njen nos i brada poeli da se izduuju, a koa joj je postala stara i naborana, i Marijata je
ugledala lik svoje babe, sa orlovskim nosom i otrim prodornim pogledom. Nakon toga su
na licu ene iz njenog sna, sve bre i bre, poela da se smenjuju lica jo mnogo ena,
mladih i starih. A opet, sva ta lica imala su neto zajedniko: zapovednike oi, izraajne
obrve i snane kosti, osobine koje su bile svojstvene i samoj Marijati.
Pobegla sam iz Imtegrena, rekla je Tin Hinan, ,,i peke se otisnula kroz divljinu. Prola
sam kroz ravnicu i kroz savanu i kroz pustinju, sve dok nisam stigla do planina. Trebali su
mi meseci da prevalim toliki put a, kada sam na kraju stigla do podnoja velianstvenog
Hogara, tamo sam se zaustavila i podigla svoj ator. I na tom mestu sam zasnovala nov
narod: Amazigren, Slobodan narod. Tvoj narod. Na narod. Ostani slobodna, Marijata. Ne
dopusti im da te prodaju i da te primoraju na taj sraman brak. Ne dopusti da tvoje dete
padne u njihove ake. Budi ponosna i budi jaka. Zato to si ti moj rod i moja krv. Ja sam u
tebi. Ti me nosi sa sobom gde god da krene, ba kao i sve ene iz nae loze. U tebi
obitavaju moje rei i moja mo i moja snaga. Kucnuo je as da poe mojim stopama, da
krene istim putem kojim sam se ja nekada otisnula. Tebi e biti tee nego meni. Zato to je
pustinja u meuvremenu rairila svoju odoru na sve strane i zato to e dete koje nosi u
svojoj utrobi ee doivljavati kao teret nego kao blagoslov. Ali zapamti da u ja biti sa
tobom na svakom koraku tog puta.
San o Tin Hinan lebdeo je oko Marijate poput senke neke zanovetajue babe. Ta senka je
danima vrtela prstom ispred njenog nosa, neprestano je podseajui na ozbiljnost situacije i
-BU&CW-

189

W&N

podstiui je da neto preduzme. Istini za volju, Marijati nije trebao naroit podsticaj. Ona
je ionako znala da je morala da napusti kuu svoje maehe, Imtegren i itav civilizovani
svet. I da je to morala da uini pre nego to je udaju za onog kasapina. Ipak, mada je
instinktivno poelela da odmah spakuje svoju oskudnu imovinu i da se nekog jutra, pre
nego to se ostali probude, naprosto iskrade iz kue, sada je znala da bi takav plan bio
osuen na propast. Jednom je ve pokuala da utekne, voena trenutnim porivom, i njene
namere su bile osujeene. Ovog puta nije smela da ponovi tu greku. Nasumino bekstvo
nee je nikud odvesti. Morala je pomno da isplanira svaki potez.
Odluka koju je donela ogromna, sudbonosna i neumoljiva pretvorila se u monu
saveznicu amajlije koju je nosila oko vrata. Ona je mogla da je zatiti od uasa koji bi je
zadesio u braku sa onim kasapinom na istovetan nain kao to ju je Amastanova amajlija
titila od negativnih uticaja koji su proimali univerzum.
Datum za venanje je ve bio ustanovljen i Marijata je u njemu mogla da nazre jo jedno
sreno znamenje. Kasapin je eleo da saeka sa venanjem dok njegovi roaci iz
Kazablanke i tetka koja je ivela u Marselju stignu u grad. Tetka nije htela da putuje
avionom, zato to je smatrala da je bilo neprirodno da ljudi lete, a putovanje brodom je
zahtevalo dosta vremena. To je iznerviralo Aju, tako da je pokuala da nagovori kasapina
da prvo obavi venanje i da potom priredi zasebnu proslavu za roake koji su dolazili
izdaleka, ali je on bio iznenaen i uvreen tim predlogom.
Kako to moete da traite od mene? Zamiljeno je naduvao obraze i ozlojeeno
ispustio vazduh. Da moda nemate razloga za urbu?
Aja je poela da ga uverava da ona nema ama ba nikakvih razloga za urbu, ali da je
pametnije da se venanje obavi dok je klima jo prijatna. To e sigurno odgovarati i
gostima, a pogotovo starijim ljudima koji teko podnose velike razlike izmeu dnevne i
none temperature. Noi e za mesec dana postati mnogo sveije, objanjavala je, to e
predstavljati veliki ok za ljudski organizam. Nakon to je kasapinu predoila svoje razloge
Aja mu je okrenula lea i odluno krenula pravo ka suku kako bi pod hitno nabavila koren
pamuka. Stari vidar koga je pronala na suku se isprva pretvarao da nije razumeo njen
zahtev. Prvo je pokuao da joj utrapi zmijsku kou, koja je predstavljala dobru zatitu od
bolesti, a potom joj je ponudio osuene kameleone i guterove noice, koren sokolove trave
i vuji luk i ostale stvari koje su odvraale urokljivo oko. Meutim, poto je Aja nastavila
da navaljuje traei pamukov koren i nita drugo, na kraju je morao da je otera od svoje
tezge, povikavi: Ne prodajem stvari koje su protivne bojoj volji!"
Marijata je u meuvremenu takoe prionula na posao. Kad god bi joj se ukazala prilika
da poseti suk, odlazila je do funduka i traila putnike koji su nedavno prispeli u grad,
objanjavajui im da njena braa nameravaju uskoro da krenu na putovanje kroz pustinju i
da je zabrinuta za njih. Stranci iz funduka su se spremno uputali u razgovor, pripovedajui
joj o zatrpanim bunarima, bolesnim kamilama i peanim olujama koje mogu da progutaju i
ljude i ivotinje. Neka druga ena bi verovatno bila prestravljena priama o zloj sudbini
koja je mogla da zadesi pustinjske putnike, ali to nije umanjilo Marijatinu odlunost i veru
da joj njeno poreklo nalae da se otisne na takav pohod. I zato je nastavila da postavlja
pitanja i da paljivo belei odgovore u svojoj glavi. Od jednog mukarca je saznala na ta
treba da obrati panju kada kupuje kamilu na kojoj e krenuti kroz pustinju, a od drugog
koliko e novca morati da izdvoji za pristojnu ivotinju. Naravno, ta svota je bila daleko
vea od one koju je Marijata mogla da nabavi, ali je odbila da se zbog toga odrekne svojih
planova. Neto e ve iskrsnuti, teila se. Ila je od kamile do kamile, paljivo ih merkajui
i uporeujui. Jednog dana jedan mukarac joj je priao dok je pogledom ispitivala njegovu
ivotinju. Lice mu je bilo propisno zaklonjeno velom. Da li ti se svia?" upitao je.
Marijata je bila zateena. Ovaj... lepo mi deluje."
Ima poganu narav i mrzi itav ljudski rod. Takoe grozno rie, opako ujeda i odbija da
se potini tuoj volji, ba kao i sve ene koje sam u ivotu upoznao."
Marijata je prasnula u smeh. Ako je tako", odgovorila je, rekla bih da je tvoja kamila
-BU&CW-

190

W&N

jedno fino i nezavisno stvorenje."

Usledilo je kratko zatije. Tada je trgovac rekao, Ve sam te viao kako se vrzma
po funduku. Zato dolazi ovde?"
Marijata je poela da raspreda ve izanalu priu o tome kako njena braa nameravaju
da krenu na dug put, ali ju je trgovac podozrivo osmotrio. Sigurno mnogo voli svoju
brau", konano je prozborio.
Naravno da ih volim." Marijata je osetila kako joj krv navire u obraze. Bre-bolje je
nastavila da veze svoju priu, natuknuvi kako bi njenoj brai mogla da zatreba jo jedna
jahaa kamila za karavan. Ali je, jo pre nego to je zavrila sa tim dugim i revnosnim
izlaganjem, shvatila da stari trgovac nije naseo na njene izgovore. Ne radi to, rekao je,
prostrelivi je dubokim prodornim pogledom.
Marijata je preplaeno ustuknula. ta to?
To to vidim u tvojim oima.
ta vidi u mojim oima?
Pustinju."
Ja... ovaj... Ve je htela da pobegne, ali je trgovac spustio ruku na njenu miicu.
Molim te da mi oprosti. Kada je ovek tako dugo okruen prazninom, ula mu postanu
izotrenija nego to treba. Sudei po tvojim oima i boji koe, rekao bih da potie od Kel
Taitoka. Ovde se retko sree neko ko pripada tako plemenitoj lozi.
Marijata je iznenaeno primetila kako trgovac podie veo, pokrivajui jo vei deo lica.
To je bio gest dubokog potovanja, gest koji tako dugo nije videla.
Ja odavde nastavljam ka severu, tako da mi ova kamila vie ne treba. Bie mi ast da ti
je poklonim, zajedno sa svojim blagoslovom."
Marijata se, zanemela od neverice, zagledala u njega. Ali, ne mogu... konano je
promucala. Ne mogu to tek tako da prihvatim."
Ima itavu no da razmisli o mojoj ponudi. Ako se predomisli, sutra e me zatei na
istom mestu."
Marijata je pohitala ka Ajinoj kui, ispunjena meavinom straha i ushienja. Da li je to
bilo udo kome se nadala? Ili neto to je delovalo previe dobro da bi bilo istinito?
Meutim, kada se vratila nazad, ustanovila je da je ruka sudbine napravila jo jednu
intervenciju. Mama Erkija se naprasno razbolela, tako ozbiljno da je Aja mahnito jurcala
po kui, prikupljajui stvari koje e im biti potrebne za put. Aja je nameravala da staricu
to pre odvede do bolnice u Meknesu.
Ah, stigla si! besno je prosiktala kada je ugledala svoju pastorku. Hajde, pakuj se!
Odmah!"
Marijata se zbunjeno zagledala u nju. Da se pakujem?"
Poto ve idemo za Meknes, poi e sa nama da ti odaberemo haljinu za venanje."
Mada je to bila poslednja stvar koju je elela da uini, Marijata se potrudila da prikrije
svoju uspanienost. Ne, nikako", rekla je. ,,Meknes je tako veliki grad. Plaim se da idem
tamo. Osim toga, ti i Hafida ete sigurno odabrati bolju haljinu nego to bih ja uinila."
Uutala je, oslukujui usplahirene otkucaje svog srca.
Aja je prosiktala kroz zube. U pravu si", konano je objavila. Bolje je da ostane ovde
i da sprema hranu za mukarce. Svakog dana e im nositi ruak do prodavnice, a kada se
vrate sa posla, potrudi se da ih saeka spremna veera. Mi se vraamo za nedelju
dana, inalah. Mama Erkiji bi teko palo da propusti venanje."
I zaista, mada je bila previe slaba da bi mogla da govori, starica je prostrelila Marijatu
urokljivim pogledom kada je prola pored nje.
Aja i Hafida su narednog dana prvim jutarnjim autobusom krenule za Meknes, zajedno
sa starom Mama Erkijom koja je bila umotana u ebad. Mukarci su nedugo posle toga
-BU&CW-

191

W&N

takoe napustili kuu kako bi otvorili bakalnicu. Bio je to prvi put da Marijata ostane
potpuno sama pod Ajinim krovom. Nad kuom se nadvila neka udna teka tiina, kao da
se neka nevidljiva sila sprema da svakog asa iskoi iz neke od praznih odaja i da osujeti
njeno bekstvo. Marijata je poela uurbano da hoda kroz kuu, prikupljajui stvari koje e
joj biti potrebne. Usput je zgrabila i smotuljak novanica koji je jednog dana dok je brisala
prainu pronala u velikom ukrasnom upu na visokoj polici u gostinskom salonu.
Smotuljak nije bio onako debeo i teak kao prolog puta, verovatno zato to je Aja odatle
uzela novac koji e poneti u grad, ali je ono to je ostalo bilo sasvim dovoljno. unula je
smotane novanice u resastu konu torbu koju je donela iz Adaga, torbu koju je dobila na
poklon od Tane. Unutra se ve nalazilo mnotvo drugih stvari: otar no na ijoj su drci
bili urezani simboli na tifinagu, brus, dva kremena, klupko tankog kanapa, tri svee,
nekoliko malih smotuljaka sa lekovitim travama, agadeski krst, 30 svetlucavi metalni valjak
iju svrhu nije mogla da dokui i komadi tamnoplave venane odore zamazan
Amastanovom sasuenom krvlju.
Neto pre podneva stigla je u bakalnicu, obuena u svoju najlepu odoru. Azaz i Baj su
sedeli napolju, igrajui karte na pranjavom ploniku. Unutra je primetila trojicu ili
etvoricu mukaraca koji su, oigledno ne urei da ponovo izau na podnevnu egu,
dokono posmatrali kako Usman i njegov tast Brahim presipaju pirina iz vree u plastino
bure u kome e biti bezbedan od pacova. Svi su se radoznalo zapiljili u nju kada se
neoekivano pojavila na pragu, nosei veliki tadin izmeu dlanova i torbu sa lepinjama
prebaenu preko ruke. Marijata se blistavo osmehnula i prila tezgi, sputajui tadin i torbu
sa hlebom. Kada je podigla poklopac, iz posude je pokuljao oblak pare koja je mirisala na
jagnjetinu i zaine, to je prisutne muterije nateralo da iskrive vrat i da enjivo raire
nozdrve. Usman se zaueno zagledao u svoju ker. Izgleda da si konano dopustila da
tvoje vrline izbiju na povrinu, Marijata. Ili si moda, dodao je, prostrelivi je prepredenim
pogledom, namerno drala svoju maehu u uverenju da ne zna da kuva.
Marijata je toboe iznenaeno rairila oi, kao slika i prilika smerne keri, a potom je
pohitala nazad, uteena pomilju da je neko vreme niko nee traiti. Kada je stigla do
Ajine kue, na brzinu se presvukla, obukavi putniku odoru i obmotavi glavu velom koji
je veto prikrivao njen identitet. Potom je pohitala ka suku i zala u lavirint pranjavih ulica
koje su vodile kafunduku, dok joj je srce poskakivalo od uzbuenja i strepnje. ta ako tamo
ne zatekne ni onog trgovca ni njegovu kamilu? ta ako je taj ovek hteo samo da se naali s
njom?
I zaista, kada je stigla do sklonita natkrivenog krovom od trske u kome su putnici
ostavljali svoje ivotinje dok su boravili u gradu, onog trgovca nije bilo na vidiku. U malim
zasebnim elijama du rubova funduka su spavali mukarci umotani u ebad. Ispunjena
zebnjom i neprijatnou, poela je da pretrauje funduk, zurei u opruena usnula tela i
pokuavajui da se priseti nekog detalja po kome je onaj trgovac bio prepoznatljiv. Ali
nieg nije mogla da se seti. Nije znala ak ni njegovo ime...
Da li mene trai, keri Hogara?"
To pitanje ju je ispunilo takvim olakanjem da su joj kolena zaklecala. Ipak je bio tu,
visok i uspravan uprkos svojim godinama, sa prodornim oima koje su pronicljivo
osmotrile njenu slojevitu putniku odoru, izdrljivu obuu i torbu sa resama prebaenu
preko lea.
Dola sam da te priupitam da li ostaje pri svojoj rei.
Trgovcu je odmah bilo jasno da ta devojka izgara od elje da to pre krene na put, ali ju
je uprkos tome nagovorio da prvo popiju aj u mirnom i tihom kutku funduka gde niko nije
mogao da ih prislukuje. Tamo je zagrejao vodu nad malim mangalom, a potom je, polako i
paljivo, pomno se pridravajui tuareke ceremonije, spremio srebrni loni tergele aja,
dok je Marijata itala i penila od nestrpljenja. Konano, kada su stigli do druge ae,
30

Vrsta tuarekog srebrnog krsta sa karakteristinim geometrijskim dezenom (Prim. Prev.)

-BU&CW-

192

W&N

trgovac je sveanim tonom izjavio, Ako ti dam svoju Mui, to treba da shvati kao
pozajmicu."
Marijata je bila uvreena tim reima. Rekao si da e mi je pokloniti!"
Mui nije stvar da je dajem na poklon." Trgovac se diskretno nagnuo ka njoj. Jesi li
isplanirala kojim pravcem e krenuti? Da li zna gde su sakriveni pustinjski bunari i gde
e pronai dovoljno ispae da bi moja kamila ostala u ivotu? Treba da pree strano dug
put da bi stigla do postojbine svojih predaka: preko hiljadu kilometara, a ti nisi vrana da
putuje vazduhom. Morae da se probija preko negostoljubivog terena koji je na itavom
svetu poznat po svojoj surovosti. Moja Mui vie nije mlada i ve je svata preturila preko
svoje grbae. Ne bih eleo da skapa na tom putovanju."
ini mi se da vie brine za sudbinu svoje kamile nego za ono to mene moe da
zadesi."
Trgovac je zakiljio oima. Ona i ja smo ve pet godina zajedno i priznajem da mi je
prirasla za srce. Pravo da ti kaem, sa njom sam proveo vie vremena nego sa vlastitom
enom." Nakratko je zautao, osmotrivi njenu reakciju. A, osim toga, ona nikad ne zvoca
i ne raspravlja se."
Marijata ga je podsetila da prethodnog puta o svojoj kamili nije priao sa takvom
blagonaklonou.
Trgovac je utonuo u razmiljanje. Da, istina je da sam to rekao. Ali treba da ima u vidu
da smo tada oboje bili iznureni od puta i da je ona poela da se ponaa pomalo... obesno.
Ipak, mislim da nisam valjano odmerio svoje rei. Poto je kucnuo as da se rastanem od
nje, sve vie razmiljam o njenim dobrim stranama..."
Marijata je razjareno sevnula oima. Odlino shvatam ta radi!" prasnula je. Prvo si
me naveo da poverujem u jedno, a sada izmilja triave izgovore kako bi mogao da
izvue bolju cenu, poput svih nevernika koji su se sjatili u ovaj grad." Neto ranije
doivela je istovetnu stvar sa kominicom koja je pristala da joj spremi onaj tadin ali je na
kraju, uoi same isporuke, izmislila razlog da udvostrui cenu.
inilo se da trgovca nije uvredila njena kleveta. Samo se zagledao u nju i nastavio
blagim glasom: Takoe sam primetio da se moja Mui, otkako smo stigli ovde, sprijateljila
sa dve kamile koje je upoznala u funduku pa mi se ini da bi bilo okrutno da je razdvojim
od njih."
Zar je stvarno mislio da e ona progutati takvu besmislicu? Marijata je besno skoila na
noge, zavlaei ruku ispod odore. Ve narednog trenutka na pranjavom tlu izmeu njih je
leao smotuljak zguvanih novanica. Evo! To si traio, zar ne? Da li je ovo dovoljno za
tvoju bednu, runu, zloudnu, ofucanu kamilu?"
Trgoveva ramena su se zatresla, a ispod njegovog tagelmusta se otrgao neki itavi
zvuk. Uopte nije zakoraio ka novcu. Saekaj ovde", rekao je i nestao u nepoznatom
pravcu.
Prolo je pola sata. Marijata je nervozno marirala po funduku. Nakon etrdeset minuta,
dok je sunce lagano klizilo preko tranog krova i dok su izduene prugaste senke titrale
nad dvoritem poput maaka koje su lenjo protezale svoje udove, napustila je funduk i
prela pogledom du okolnih ulica, ali nigde nije uspela da spazi ni onog trgovca ni njegovu
kamilu. Ponovo se vratila ufunduk i spustila se meu senke, prepustivi se napetom
iekivanju. Sigurno je pobegao, postien to je promenio miljenje i to je izneverio svoje
obeanje. tavie, moda nijednog trenutka nije nameravao da joj stvarno ustupi tu kamilu.
Ta pomisao ju je ispunila oajanjem koje ju je prikovalo za zemlju. Njena odlunost je bila
zdrobljena u prah, zajedno sa njenim planovima. Nije mogla da podnese pomisao da
provede jo jednu no u Ajinoj kui izigravajui smernu i poslunu ker, ali je znala da
uskoro nee imati drugog izbora nego da prizna poraz, da se vrati nazad, da sakrije stvari
koje je spremila za put i da se suoi sa sumnjiavim pogledima svog oca i brae koji e se
sigurno upitati kako je, posle onako ukusnog ruka, mogla da ih doeka tako bedna veera.
A onda e narednog dana morati da krene iz poetka, da prikipu snagu za novi pokuaj, da
-BU&CW-

193

W&N

se vrati do suka i pronae novu kamilu, da se upusti u cenkanje i da ponovo spakuje svoje
stvari i da se ponovo otisne ka pustinji. Ispustila je teak uzdah i odgurnula se od zemlje. I
ba u tom trenutku primetila je kako se onaj trgovac pojavljuje na ulazu. Potpuno
zaboravivi na obazrivost, pojurila mu je u susret.
Mislila sam da si otiao..." zaustila je, ali je trgovac prislonio prst uz platno koje mu je
prekrivalo usta i pokazao joj da krene za njim, izvevi je na usijanu otvorenu ulicu.
Tamo nije zatekla ni jednu ni dve ve tri kamile: njegovu Mui, jo jednu kamilu
pristojnog izgleda i jednu ofucanu mauritanku. Trgovac je coknuo jezikom i kada su se dve
vodee kamile spustile na kolena popeo se na onu koju je zvao Mui, a potom se upitno
okrenuo ka Marijati. Ona se zabezeknuto zapiljila u njega. ta to radi?"
Mui nee da ide u pustinju bez mene i svojih prijateljica tako da e imati drutvo na
putovanju do Hogara."
Marijata uopte nije raunala na to. Kakav je motiv taj mukarac imao da bi joj ponudio
pratnju do Hogara? Sigurno nije hteo da je opljaka, jer je odbio novac koji mu je ponudila.
Moda je nameravao da je proda trgovcima robljem? Ih, jo gore, daje izrui Francuzima?
Ili da uini neto jo jezivije? Sumnjiavo se zagledala u njega. Zato ovo radi?"
Ako namerava da ostatak dana protrai na postavljanje jalovih pitanja, moda u se
predomisliti."
Ali Marijata nije ustuknula. Moram da znam tvoje razloge", rekla je, prkosno isturivi
bradu.
Trgovac nita nije odgovorio, ah se njegov pogled reito spustio ka njenom stomaku.
Nisam strunjak za takve stvari, ah kada ena odlui da sama pree pustinju u... u takvom
stanju... to moe da se zavri gubitkom ne jednog ve dva ivota." Nakratko je zautao,
ekajui njen odgovor.
Marijata je naprasno pocrvenela. Vidim da ima orlovsko oko." Ugrizla se za usnu,
rastrzana izmeu ponosa i nude. Moj otac se ponovo oenio i sada ivi u kui svoje nove
supruge. Jo otkako sam stigla kod njih, ona svim silama pokuava da se otarasi sramote
koju bi mogla da joj nanese trudna pastorka. Na kraju je uspela da me proda jednom
kasapinu."
Stari trgovac je prigueno huknuo. I tvoj otac to dozvoljava?"
On je sada pod njenom vlau."
Misli da e krenuti za tobom?"
Marijata uopte nije razmiljala o toj mogunosti. Stvarno, da li e krenuti za njom? Bila
je gotovo uverena da njen otac to nee uiniti jer e Aja biti oduevljena veu o njenom
nestanku, ali kako e reagovati onaj kasapin? Sigurno e se oseati kao budala kada uje da
je njegova nevesta pobegla. Mukarac poput njega se nee lako pomiriti s tim. Ne znam.
Neko e moda i krenuti", odgovorila je.
Stari trgovac se nakratko zamislio, a onda je klimnuo glavom. ene koje pripadaju
naem narodu ponosne su i nepokolebljive, ali bi takav put ak i za Tin Hinan bio vrlo teak
i pun opasnosti. Nedavno je izmeu Maroka i Alira izbio ozbiljan sukob oko granica. Oni
to nazivaju Peanim ratom. Ako krene kroz pustinju, mora da zna na kojim mestima
moe da pree granicu a da pritom izbegne susret sa vojskom. Zato to se, po mom
miljenju, uvek treba kloniti vojske, a to pogotovo vai za nemone i usamljene ene.
Naalost, vojska u poslednje vreme nije prisutna samo u graninom podruju. Svi glavni
putevi ka Tindufii vrve od njihovih vozila. Zato mora da poznaje manje prometne puteve i
skrivene bunare ukoliko eli da se bar donekle zatiti."
Marijata je nakratko zautala. Tokom prethodnih nedelja je ula kako ljudi pominju
sukobe oko granice, ali tada nije pridavala veliku panju tim priama. Mislim da je
preterano traiti da ovek koji se upravo vratio sa dugog i napornog putovanja ponovo
krene kroz pustinju, i to kao pratilac ene koju prvi put u ivotu vidi."
Ako te pustim da sama krene kroz Saharu, taj greh bi mi morio duu sve dok me Alah
ne pozove da se vratim tamo odakle sam doao."
-BU&CW-

194

W&N

Ali, zato bi uradio tako neto za enu koju uopte ne poznaje?" uporno je nastavljala
Marijata.
Stari trgovac se osmehnuo. Narod vela je jedan narod, uprkos vekovnom rivalstvu koje
vlada meu razliitim plemenskim ograncima. Osim toga, ako mi kae svoje ime, i ako ja
tebi kaem svoje, nas dvoje vie neemo biti stranci. Ja sam Atisi ag Baj, iz plemena Kel
Rela."
Kel Rela. Neki ljudi su pripadnike tog plemena nazivali kozjim narodom i oholo se
odnosili prema njima zbog njihovog niskog porekla. Marijata je prislonila dlan uz srce. Ja
sam Marijata ult Jema, ker Tofenat i hiljadita ker Majke Svih Nas. ula sam da se u
jednoj verziji moje porodine istorije pominje daje Tin Hinan krenula ka Hogaru sa svojom
sluavkom Takarnom, koja je zaetnica plemena Kel Rela. Takoe sam ula da se istorija
ponekad ponavlja na krajnje neoekivane naine i da ruka sudbine ume da izvede jednako
neobjanjive trikove kao i ruka arobnjaka."
Oi starog trgovca na trenutak su zaiskrile udnim sjajem. A tada je zamiljeno zaklimao
glavom, kao da pokuavao da dokui nepojmljive misterije vaseljene.
No brzo pada na jugu Maroka. Pejza je u jednom trenutku preplavljen grimiznom
svetlou koja baca titrave odsjaje preko svake stene, grma i breuljka, a ve sledeeg asa
sunevo oko poinje da mirka i da se sklapa i boje naprasno nestaju, ostavljajui za sobom
samo turobnu pusto i sivilo.
Marijata se lagano ljuljukala na leima krotke kamile, oseajui kako joj talasi bola
struje kroz lea, kako joj repna kost poskakuje na tvrdoj podlozi i kako joj se ake gre na
poprenici starinskog drvenog sedla. Atisi ag Baj je jahao ispred nje, visok i uspravan, u
besprekornom skladu sa svojom kamilom i ostatkom sveta. Ipak, kad god bi se obeshrabrila
zbog tekih uslova putovanja, Marijata bi se prisetila sudbine koja bi je zadesila u
Imtegrenu i njena kima bi se volebno ispravila a bolovi bi naprasno nestali, bar na neko
vreme.
Ve pet sati su jahali tako, lagano i metodino i bez zaustavljanja, probijajui se preko
niskih peanih brda, kroz pranjave palmine umarke i oskudno rastinje koje je prekrivalo
oblast koja je leala juno od Tafilaltske visoravni. Na kraju su stigli do doline kroz koju su
karavani prolazili ve hiljadu godina dok su se iz pustinje probijah ka moru. Prolaz
proseen kroz masivne naslage krenjaka bio je irok i dubok. U dnu doline, meu drhtavim
palminim kronjama, svetlucali su depovi vode obasjani meseinom. Usput su nailazili na
bezbroj malih naselja ija su zlatna svetla parala pomrinu, a ispod zidina
oronule kazbe zatekli su skupinu mukaraca koji su, uureni oko malog mangala, spremah
veernji obrok. Miris hrane je zapahnuo Marijatine nozdrve, podsetivi je koliko dugo nita
nije stavila u usta. Atisi je tiho pozdravio mukarce koji su utivo uzvratili pozdrav,
radoznalo osmotrivi Marijatino bledo ovalno nepokriveno lice, pre nego to su se ponovo
usredsredili na svoj tadin.
Marijata je u pomrini zaula vlastiti glas, aloban poput huka sove. Zar ne moemo
malo da predahnemo?"
Usledila je duga pauza, nabijena tekom tiinom. Vesti lako dospevaju do onih koji ih
trae", konano je prozborio stari trgovac. Ako ne eli da te pronau i da te vrate u
Imtegren, moramo da odmaknemo to dalje od Tafilalta."
Kada su se konano zaustavili da podignu logor u kome e provesti no, Marijata nije
mogla da zaspi iako je bila tako smodena da ju je svaka kost bolela. Opruila se na leima
preko grubog ebeta od kamilje dlake i zagledala se u nebo. Amastan ju je sigurno
posmatrao odozgo, sa tog dalekog crnog svoda po kome je lebdeo njegov duh. Pretraila je
svako zvezdano jato, pokuavajui da spazi neki znak, ali su joj zvezde uzvraale samo
hladnim nemilosrdnim pogledom. Sigurno je nakratko zadremala jer je, kada joj se svest
ponovo razbistrila, primetila da su zvezde promenile poloaj i da je jedan deo neba poeo
da bledi. Nedaleko od nje kamile su poele da se mekolje i da frku. Jedna od njih se
-BU&CW-

195

W&N

nezgrapno pridigla na noge kada se na istonom obzorju ukazao zlatni rub sunevog diska,
kao da je znala da je to znailo da je vreme za predah isteklo i da je putovanje moralo da se
nastavi.
Bila je donekle iznenaena kada joj je Atisi doneo iniju sa ovsenom kaom koju je ve
spremio nad malom vatrom i potom se diskretno udaljio kako bi mogla na miru da
dorukuje. ak i tokom takvog putovanja nije bilo dolino da mukarci i ene zajedno
obeduju ili da jedni druge posmatraju dok jedu. Kaa je bila daleko ukusnija nego to je
oekivala, vrua i pikantna, sa ukusom bibera. Brzo je ubacivala zalogaje u usta, jer je sve
jutarnji vazduh dodatno raspirio njenu dugo potiskivanu glad.
U ranim jutarnjim satima vozila su poela da promiu pored njih na putu koji je vodio za
Merzugu. To su bili civilni kamioni, ofarbani crvenom i plavom bojom, pretovareni i
iskieni amajlijama, plastinim cveem i ispisanim stihovima iz Kurana koji su visili sa
retrovizora. oferi su ih odmeravali pogledima iz kojih je zrailo neto vie od puke
radoznalosti i kada je tree vozilo prohujalo pored njih Atisi je povukao kamile u stranu.
Nadalje emo morati da izbegavamo prometne puteve. U Tahaniju postoji jedna oaza.
Krenuemo ka njoj i tamo emo saekati da padne mrak. Po noi emo lake prei granicu.
Potom emo nastaviti ka Hamadi du Guir, gde emo preko noi napasti svoje kamile. To e
im biti poslednja pristojna ispaa pre nego to stignemo do peska. A nakon toga... Atisi je
pomirljivo rairio ruke. Nakon toga ivot e nam e biti u bojim rukama."
Pod goruim podnevnim suncem Marijata se njihala na svojoj kamili, ne obazirui se na
jednolini pejza ispresecan presahlim vodenim tokovima i sprenim breuljcima. Sunce joj
je poput malja dobovalo po temenu, nemilosrdno i postojano, stvarajui potmulo pulsiranje
u slepoonicama. Potoii znoja tekli su joj sa potiljka i slivali se niz lea. Kima joj se ve
povijala pod teinom nabreklog stomaka, ali nije imala ak ni toliko snage da se
promekolji na tvrdom sedlu tako da je i dalje nepomino jahala, kao u nekom transu,
hipnotisana ujednaenim korakom ivotinje koja ju je nosila kroz pusto. Usput nisu naili
ni na ivu duu, izuzev pastira koji je uvao stado goljavih crnih koza koje su brstile
poslednje ostatke rastinja koje je dikljalo na tom surovom i obeshrabrujuem tlu. Jarac
predvodnik bio je mrav i divljaan. Dok su promicali pored njega, sablasno je zakiljio
utim oima, kao da je znao da se njegovo stado otisnulo putem koji je vodio u glad i smrt.
Suoena sa tim prizorom, Marijata je morala da se upita da li je i ona putovala ka istom
odreditu.
Budi hrabra, naredila je sebi. To je bio tek poetak. Samo nekoliko ubogih sati meu
dugim i tegobnim nedeljama koje su bile ispred nje. Da li je mogla da preivi takvo
putovanje, preko terena koji e uskoro postati jo suroviji i neprohodniji od turobnih
pustopoljina prekrivenih ratrkanim kamenjem koje su do tada preli? Da li je bilo suludo
da veruje da je mogla da izdri tako teak i opasan pohod? I da li je bilo sebino to se
uopte drznula da to pokua? Jedva da su krenuli, a njeno srce je ve bilo ogrezlo u sumnju
i strepnju. Dodirnula je amajliju kako bi odagnala te pogubne misli i ba u tom trenutku
kamile su izbile na vrh kamenitog uspona i pred njenim oima otvorio se pogled na zelene
palme Tahanija ije su se kronje mrekale u daljini.
U senovitom hladu palmi, dok su sapete kamile metodino brstile ono malo rastinja koje
su mogle da pronau i dok je Atisi ag Baj sedeo na stenovitoj izboini motrei na bandite i
zalutale vojnike, Marijata je utonula u dreme. A potom je iz dremea prela u san. Sanjala
je da je ponovo bila u Adagu. Ritmino utanje palminog lia koje se njihalo na povetarcu
volebno se pretvorilo u udaljeno dobovanje bubnjeva i prigueni odjek svadbenih pesama,
i ona vie nije leala na tvrdoj zemlji umotana u vonjavo ebe od kamilje dlake ve na
mekoj postelji u svom nevestinskom atoru, okruena izmaghastim dimom gorueg
tamjana, preputajui se nenom zagrljaju svog mua i udiui omamljujui miris njegove
-BU&CW-

196

W&N

tople koe dok su se njihova tela stapala ispod prekrivaa iji su rubovi bili ukraeni
raskonim vezom, povorkom crvenih kamila koje su marirale preko zlatne pozadine. U
atoru obasjanom svetlou fenjera, na krajiku prekrivaa koji je provirivao iza
Amastanovog glatkog ramena, mogla je da nazre stilizovane cvetove rasporeene u obliku
zvezda, kao na jednom od podnih mozaika koji je videla u damiji u Tamanrasetu. Blaeno
je uzdahnula, upitavi se da li je jo neko na ovom svetu mogao da bude tako srean. Nije
mogla da poveruje u to. Njih dvoje su konano bili venani i vie niko nije mogao da ih
razdvoji: oni su sada bili jedna dua i jedno telo, mukarac i ena ije su oi zajedno gledale
i ije su ui zajedno sluale i ija su srca zajedno kucala. Zauvek e ostati zajedno. Zajedno
e izroditi dvanaestoro dece i zasnovati novu dinastiju koja e proslaviti ime Tin Hinan.
Zajedno sa svojim stadima i kamilama krenue putem soli. Selie se od jedne do druge
plodne oaze, osloboeni bilo kakvih spona i ogranienja, ivei lako i spokojno na svojoj
zemlji, u harmoniji sa samima sobom i duhovima koji su lebdeli iznad njih. Osetila je kako
se neka omamljujua toplina svija oko nje, maglei joj misli. Blaeno je plutala u toj
izmaglici, tek napola svesna odjeka udaljenih bubnjeva i Amastanovog ujednaenog disanja
dok su se njegove grudi izdizale i sputale uporedo sa njenim.
A tada je, posle ko zna koliko vremena, zaula neki glas. Amastan joj je neto aputao.
Poela je da izranja kroz teke slojevite talase sna, pokuavajui da izbije na povrinu
svesti. ta joj je to govorio? Neto vano, neto presudno... Oajniki je pokuavala da
razbistri misli i da izotri ula.
Gospo..."
Osetila je aku na svom ramenu. I studen na svom licu.
Prenula se iz sna i skoila sa zemlje. Ali ruka koja ju je dodirnula nije pripadala
Amastanu ve nekom starcu, mukarcu ije je lice bilo izbrazdano tragovima pustinjskog
sunca i vetrova, a studen koju je osetila poticala je od senke koju je bacalo njegovo telo. Ko
je bio taj ovek? Srce joj je tako uspanieno zalupalo da nieg nije mogla da se seti. Tada je
mukarac ustuknuo i uareno sunce je ponovo razlilo svoje zrake preko nje. Zbunjeno je
zatreptala i zakiljila ka zaslepljujuoj svetlosti koja se probijala kroz palmino granje, kroz
zelenu kronju koja je zamenila tamnu i utenu auru njenog svadbenog atora. Zatvorila je
oi, pokuavajui da ponovo uhvati svoj san, da se usredsredi na materijalne detalje koji bi
mogli da ga vrate, da se ponovo utopi u toj alternativnoj stvarnosti koja joj je pruala
sigurnost i utehu. Ali su od tog velianstvenog sna ostale samo iskrzane krpice koje su
leprale pred njenim oima poput magle koja se rasprivala pred izlazeim suncem. Njen
prekriva, mahnito je pomislila, privijajui uz sebe platno sa vezenim crvenim kamilama i
zvezdastim cvetovima. Na trenutak je pod svojim prstima mogla da oseti hladnou pamuka
i ispupenost prefinjenih niti, a tada se setila gde je poslednji put videla taj raskoni vez: u
atoru svoje tetke Dasin u Airskim planinama, one noi kada je Rosi ag Bahedi pokuao da
je napastvuje. Na mestu gde se verovatno i dalje nalazio. Uopte nije donela taj prekriva u
Adag. Nije uspela da ponese skoro nita od svoje imovine kada je one noi pobegla od Kel
Bazgana i krenula kroz Tamesnu sa Rahmom, Amastanovom majkom...
Amastan...
Oseanje nepodnoljivog gubitka se ponovo obruilo na nju, takvom silinom da je
vrisnula iz sveg glasa i poela gorko da jeca, slomljena oajanjem i beznaem.
Atisi ag Baj je naglo ustuknuo. Mada je ve bio u poodmaklim godinama, njegovo
iskustvo sa enama bilo je prilino ogranieno. Vulkanska oseanja koja su plamtela u
enskim srcima za njega su predstavljala veu enigmu od bilo ega to je mogao da vidi ili
da doivi u pustinji. Zato se diskretno povukao na pristojnu razdaljinu i pristavio lone za
aj iznad mangala. Po njegovom iskustvu, aa slatkog zelenog aja predstavljala je melem
za svaku duu. Bio je to jedan od darova koje je Alah namenio oveku.
Kada se vratio nazad, Marijatini jecaji su utihnuli, ali su joj obrazi jo uvek bili vlani od
suza. Bez rei joj je pruio au i ona je prihvatila aj, blago klimnuvi glavom u znak
zahvalnosti, a onda je poela da pije, utueno zurei u zemlju. Moram neto da ti kaem,
-BU&CW-

197

W&N

prozborila je nakon duge napete utnje. To nije nimalo lepa ili prijatna pria. Kada je
bude uo, moda e doi u iskuenje da preispita svoju odluku da sa mnom krene kroz
pustinju." Glas joj je bio turoban i promukao. Ponovo je zautala, prikupljajui snagu.
Atisi je nepomino sedeo, iekujui nastavak. Njega su duge godine koje je proveo sa
svojim kamilama nauile strpljenju, to nije bilo udno jer svi znaju da su kamile, pored
ena, najtvrdoglavija i najnepokornija bia koja je Bog stvorio. A, osim toga, stari trgovac
je osetio da je u vazduhu lebdela neka teka i vana ispovest, a poto je znao da je svaka
pria morala da bude ispriana na svoj nain i da takve stvari nisu smele da se pouruju
ostavio je Marijati dovoljno vremena.
I tako je Marijata konano otvorila duu pred svojim vremenim saputnikom. Dok je
opisivala koliko je Amastan propatio zbog ini koje su Kel Asufi bacili na njega primetila je
kako Atisi ag Baj izvija svoje sede obrve do samog ruba turbana i kako potajno dodiruje
male kone amajlije koje je nosio oko vrata. A kada je stigla do magijskog obreda koji je
odagnao rasrene duhove, briljivo je objasnila da to nije bila njena zasluga ve da je
Amastan bio izbavljen zahvaljujui tajanstvenim moima seoske enad.
Enad ga je izbavio?" Atisi je zamiljeno zaklimao glavom. Da, inadani imaju veliku
mo. Oni mogu da navedu duhove da se potine njihovoj volji."
Da, samo to taj enad nije bio mukarac", natuknula je Marijata.
Hoe da kae da je to uinila ena enad Atisijev glas je bio pun neverice. ene nisu
smele da barataju gvoem. To je bio tabu. Oblikovanje gvoa je podrazumevalo
preuzimanje kontrole nad duhovima koji su iveli u vatri, a to je moglo bespovratno da
uniti ensku sposobnost za raanje dece. Osim toga, svaki komad gvoa koji bi one
dodirnule naprasno bi izgubio svoju svrhovitost: klju ne bi hteo da se okrene u bravi ili bi
se tako zaglavio da vie niko ne bi mogao da ga oslobodi, alatka bi se rasprsla napola, glava
tesle bi odletela i povredila neku ivotinju ili dete, a ma ili vrak koplja slomili bi se u
najpresudnijem trenutku. Svi su to znali.
Pa, ovaj... zbunjeno je promucala Marijata. Ne ba.
Znai, taj enad nije bio ni mukarac ni ena? Stari trgovac je poskoio u mestu, oinut
naprasnom spoznajom. Seam se jednog enada ija je ena na svet donela dete koje nije
bilo ni deak ni devojica ve neto izmeu. Ti ljudi su nekad putovali sa plemenom Kel
Tedele. Da li je mogue da...
Ona se zvala Tana, kolebljivo je nastavila Marijata. Kaem ona zato to sam je
oduvek shvatala kao ensko. U svakom sluaju, to je bila jedna od najizuzetnijih osoba koje
sam u ivotu upoznala. I ivela je meu Kel Tegartima."
Stari trgovac ju je pogledao pravo u oi. Ti si ivela meu Kel Tegartima?"
Marijata je klimnula glavom.
uo sam... uo sam da je to pleme zadesila strana sudbina."
Marijata je otvorila usta, spremajui se da odgovori, ali su njene rei naprasno presuile.
inilo joj se kao da joj se neka stena ispreila u grlu i da su njena oseanja poela mahnito
da se sudaraju sa njom, pokuavajui da izau napolje. Umesto da neto kae, ponovo je
briznula u pla.
Atisi je skrenuo pogled. Treba da obiem kamile", promrmljao je.
Konano, kada je pomrina postala dovoljno gusta da joj zakloni lice, Marijata je krenula
da potrai svog pratioca. Ti si ovek od malo rei", rekla je, ,,a ja sam ena koja dri do
svog ponosa. Zato te molim da prihvati ono to mogu da ti kaem i da ne trai vie od
toga. Dete koje nosim u svojoj utrobi nije plod neke sramne veze ve dete zaeto u ljubavi
sa mojim muem, koji je roen kao sin amenokala svih airskih plemena i koji je kasnije
doao da ivi meu Kel Tegartima. Moj mu se zvao Amastan ag Musa i bio mi je sve na
svetu: moj mesec i moje zvezde." Glas joj je zastao u grlu. Otkako je Amastan poginuo,
tada je prvi put glasno izgovorila njegovo ime, to je njegov gubitak uinilo jo stvarnijim.
Nikada ne bih pristala da njegov sin odrasta u nedostojnom domu jednog kasapina. Eto,
sad zna ta me je dovelo ovde. To je sve to imam da ti kaem."
-BU&CW-

198

W&N

Atisi dugo nije prozborio ni rei. A onda je konano ispustio teak uzdah. Sigurno si
izazvala veliku zavist kada se urokljivo oko tako nemilosrdno obruilo na tebe. Nadam se
da e te svaki korak koji napravi kroz ovu pustinju voditi sVe dalje od nesree koja te je
dosada pratila. Inalah.
Dok su ekali da se spusti no, Marijata je po prvi put od svog venanja otvorila tajnu
pregradu na Amastanovoj amajliji i istresla mali papirni svitak na dlan. Pod svetlou
izlazeeg meseca osmotrila je magijski zapis koji joj je Tana napravila, ali su neki delovi
bili tako bledi i nerazgovetni daje uspela da razazna samo svoje i Amastanovo ime.
Konano je digla ruke. Kakvu god magiju da je sadrao taj svitak, on nije uspeo da spasi
Amastanov ivot, to je znailo da je bio potpuno besmislen. Shvativi to kao novu izdaju
sudbine, poelela je da baci svitak u prainu, ali su se njeni prsti grevito stegli u pesnicu.
Ako to uini ba sada, na mestu gde su harali Kel Asufi i u vreme kada je njihov uticaj bio
najsnaniji, time bi sigurno privukla jo goru sreu, pomislila je. Zato je ponovo savila
svitak, ubacila ga u tajnu pregradu i vratila sredinje ispupenje na mesto.
Dok se tanuni polumesec lagano izdizao iznad njih, Marijata i njen pratilac nastavili su
da se probijaju kroz mrani kamenjar, kreui se ka putu koji je vodio preko sporne
teritorije. Taj put je u Marijatinim oima predstavljao samo traku mrtvog nitavila, neto
blee boje od okolnog tla, vetaki stvorenu i izravnjanu rutu prokrenu kroz srce divljine.
Naokolo nije mogla da nazre bilo kakav pokret ili um, ali kada su stigli do ruba kamenjara,
u daljini je spazila odsjaj farova. Snop svetlosti je obasjao Atisijevo lice i Marijata je u
njegovim oima nazrela udan plamsaj. Hajde, brzo! rekao je, okrenuvi svoju kamilu ka
njoj. Sakrij se iza onih stena! Tamo ima dovoljno mesta za tebe i Mui. Ako se zaustave, ja
u razgovarati sa njima. Potrudi se da Mui ostane mirna. I, ta god da se desi, ne izlazi iz
zaklona."
Mui nije elela da se rastane od svog gospodara. Marijata je na jedvite jade uspela da je
odvue do zaklona meu stenama. I to u poslednjem trenutku jer su vozila ve tutnjala
preko uspona, zastraujuom brzinom nadirui ka njima. Virei iza kamenjara, Marijata je
primetila kako stari trgovac silazi sa kamile i olabavljuje veo. Da li je to radio zato to nije
imao potovanja prema tim vojnicima, upitala se, ili zato da bi ublaio njihovu podozrivost?
Na trenutak se uinilo da vojnici uopte nisu primetili mukarca koji je sa svojim
kamilama stajao na drumu. Ili da se naprosto nisu obazirali na njegovo prisustvo. Ali su
tada konice zakripale i prvi dip se naglo zaustavio.
Ko si ti i ta trai ovde? zaurlao je jedan od vojnika, uperivi puku ka Atisijevim
grudima. Pokai mi svoje isprave!
Atisi je zaueno zinuo. Isprave?" upitao je, trudei se da zvui kao prost i bezazlen
seljak.
Mukarac je pokazao svojim pratiocima da izau iz dipa. Pronaite njegove isprave."
Dvojica mukaraca su prili Atisiju, glasno se cerekajui. Ma, to je samo starac koji se
izgubio u pustinji."
Niko ne moe da proe ovuda bez isprava. Otkud znamo da nije marokanski pijun?
Kad smo ve kod toga, pretresite mu prtljag. Ne smemo da dopustimo da nam se ponovi
fijasko od prole nedelje."
Vojnici su poeli revnosno da preturaju po starevom tovaru. Nema oruja", konano je
prozborio jedan od njih.
Idiote", procedio je drugi, uzimajui puku koja je bila prebaena preko boka Atisijeve
kamile. A ta je ovo?"
Meseina je zaiskrila na starinskom kundaku i masivnom izrezbarenom srebru na kome
su rukom nekog drevnog plemenskog kovaa bili urezani magijski simboli. Vojnici su
poeli da se smeju, prosleujui oruje iz ruke u ruku. Ova starudija", prozborio je jedan,
-BU&CW-

199

W&N

teko moe da se nazove pukom. Verovatno bi ti raznela glavu ako pokua da opali iz
nje."
Starac nita nije odgovorio, mada mu je vilica blago zaigrala. Samo je utke stajao pred
njima, pogleda uprtog u zemlju.
Pa ta da radimo s tobom, stare? Gde su ti isprave?"
Nemam isprave", smueno je promrmljao Atisi.
Svi imaju isprave."
Atisi je slegnuo ramenima. Ja nemam. Ja sam samo siroti starac koji se odvojio od svog
karavana. Jedna od mojih kamila se razbolela, pa sam zaostao."
Znai, putuje sam?.
Atisi je netremino uzvratio na njegov pogled. Ba tako.
Ko kae daje sam? Jedan od vojnika se podrugljivo iscerio. Ove kamile sigurno
predstavljaju sjajno drutvo."
Mislim daje najbolje da ga pustimo, Ibrahime. Inae emo morati da piemo izvetaj, a
to e potrajati itavu no."
ta nosi u tim torbama? Ima li neeg... korisnog?"
Drugi vojnik je napravio grimasu. Jeam, neto suenog mesa, urme i takve stvari.
Samo osnovne potreptine za put."
Nema pivo?"
Atisi ga je prostrelio prezrivim pogledom. Nemam."
Ibrahim ga je mrko osmotrio. Ima sree, stare. Mi imamo vanijeg posla nego da se
zamajavamo oko otrcanih matorih nomada." Skrenuo je pogled ka ostalima. Moraemo da
zadrimo puku."
Ne dam puku!" srdito je viknuo Atisi. Tu puku sam nasledio od svog dede."
Krenuo je ka vojniku koji je zaplenio njegovo oruje, ali je on silovito zamahnuo
kundakom i tresnuo ga u slepoonicu. Stari trgovac je pao na zemlju, bolno zastenjavi.
U tom trenutku kroz no se prolomio zastraujui urlik. ,,A-vaaaaagh! Mui je naglo
poskoila, zbacivi Marijatu sa lea. Marijatino stopalo se zakailo za abajliju 31, tako da se
sruila na zemlju zajedno sa hrpom zamrenog platna, ispustivi uzde iz ruku. Osloboena
Mui je izletela iz zaklona i raspomamljeno pojurila ka svom gospodaru. Uznemirena
iznenadnim meteom, trea kamila je zabacila glavu unazad i oslobodila se ulara, a potom
je potrala niz drum, obasjana sablasnom svetlou farova, prestravljeno zabacujui noge u
svim pravcima.
Vojnici su poeli da pucaju.
Marijata je ostala da lei u senci kamenjara, nepomina od oka, dok su joj se ledeni
prsti uasa svijali oko srca. U glavi su joj ponovo izronila seanja na onu no kada je vojska
napala njeno selo. Mada je neto ranije uspela da potisne te slike, one su se sada svom
silinom obruile na nju. Ponovo je ugledala munjevitu najezdu mukaraca u uniformama i
vatru koja je kuljala iz puanih cevi, parajui noni vazduh. Videla je Rahminu zapaljenu
odoru i vojnike koji pritiskaju Tanu na zemlju. Videla je plamene jezike koji su poskakivali
u noi obasjavajui njihova mrana hca, izobliena od mrnje i poude. I ponovo je videla
tamnu mrlju koja se irila preko Amastanove prelepe venane odore i osetila kako joj se
neto mrano i vlano i lepljivo shva izmeu prstiju dok ju je otac odvlaio od nepominog
tela njenog mua. Strah ju je podstakao da se instinktivno povue u stranu, ka pukotini
izmeu stena, i da postane manja od makovog zrna dok je oslukivala poklie vojnika i riku
Atisijevih kamila, zvuke koji su se stapah u zagluujuu buku u kojoj je mogla da razazna
samo odjeke nasilja i brutalnosti. Osetila je kako zatomljeni urlik pokuava da joj se otrgne
iz grudi. Jedan deo njenog bia onaj razboriti deo koji joj je govorio da je bilo najvanije
da izvue ivu glavu znao je da je morala da ostane tiha poput senke, ah je onaj drugi
neukrotivi deo pokuavao da nadvlada razum. Iskolaila je oi od napora, nareujui sebi
31

Pokriva koji se stavlja ispod sedla (Prim.prev.)

-BU&CW-

200

W&N

da ne ispusti ni najmanji zvuk. Gurnula je ugao marame u usta kako bi obuzdala taj
raspomamljeni urlik. ta se deavalo sa starim trgovcem? Da li su ga vojnici ubili? Nije se
usudila da proviri iza stena, plaei se da e time odati svoje prisustvo. Ako su ti ljudi bih
kadri da ubiju jednog bespomonog starca, ta bi tek njoj mogli da urade?
ula je bat pribliavajuih koraka i drobljenje kamenia na stazi. Potom je zaula i
glasove, na samo nekoliko stopa od njenog skrovita.
ta je ono tamo?
Grevito je zamurila, ali joj to nije pomoglo da utekne od uasa. Ponovo je videla kako
vojnici cepaju Taninu odoru i kako njihove ake grabe njene grudi... Moda e je odmah
ubiti, ako bude imala dovoljno sree. Amajlija je pulsirala izmeu njenih prstiju. Bila je
tako usijana da joj se inilo da e joj mali crveni diskovi oprljiti kou. Samo da me ne
primete...
Tada je ugledala neiju nogu, a potom i aku i glavu sa navuenom kapom. Silueta se
savila, ispruivi ruku i podigavi neto sa zemlje. Neka stara kona torba. Sigurno je pala
sa one odbegle kamile. Zaula je kako rasuti predmeti padaju na zemlju i kako se neiji
on vue preko kamenjara, razgrui ih u stranu.
ta se nalazi unutra?"
Samo bezvredno staro smee koje ovi ljudi vuku sa sobom. Nekoliko svea, malo
kanapa, par kamenia, neka prljava stara krpa, upalja za cigarete i stari no.
No? Moe li neemu da poslui?"
Prekriven je magijskim simbolima."
To su obine rei, sujeverna budalo. U reima nema nikakve magije."
ta god ti mislio, ja ga neu dodirnuti. uo sam za tuareke noeve sa urezanim
kletvama. Pria se da takav no moe da oivi u rukama njihovih neprijatelja i da
nesreniku koji ga je uzeo kao od ale preree grkljan."
Za ime boje! Daj da vidim." Tada se pred njom ukazala jo jedna silueta. Mukarac se
savio, okrenut leima. Nastupila je kratka tiina dok je ispitivao svoj plen. Tup je. Ne vredi
ni piljivog boba." No je ponovo zazveao, pavi na zemlju. Izgleda da je ipak bio sam."
Zato je onda ona kamila imala sedlo? Hajde, objasni mi, ako si tako pametan."
Usledilo je novo zatije. Jesi U video kako se ponaaju te kamile? Zar bi voleo da
ostane usred pustinje bez rezervnog reenja? Sasvim je normalno da krene sa dve
osedlane kamile, ako se prva zbog neeg uzentuje i uhvati tutanj."
Drugi vojnik je neto progunao, ne uspevi da pronae argument kojim bi osporio
logiku svog kolege. Idemo nazad. Svako bi se uplaio na ovakvom mestu. Mogu da se
zakunem da sam malopre uo kako neto die."
Marijata je uspanieno zaustavila dah.
Svi znaju da je pustinja puna udnih zvukova. Kamenje se usija preko dana, a nou se
naglo ohladi pa poinje da se drobi i da pucketa. Verovatno si to uo."
Drugi mukarac se usprotivio tom objanjenju, ali su njihovi glasovi ve poeli da se
udaljavaju tako da vie nije mogla da razabere rei. U roku od nekoliko minuta dipovi su
ponovo zabrundali, svetlost farova je poela da se rasplinjava i pustara je ponovo utonula u
sablasnu tiinu. Nakon podueg ekanja Marijata se izvukla iz skrovita i obazrivo krenula
ka istini, strepei od prizora koji e tamo zatei.
Muino okrvavljeno telo nepomino je lealo pored puta, ali nigde nije bilo ni traga ni
glasa od Atisija ag Baja i tovarne kamile. inilo se kao da su ih denuni progutali u jednom
zalogaju. Osvrnula se oko sebe, ali je u svim pravcima videla samo nepreglednu prazninu.
Prazninu i pomrinu koja je bila jedva okrznuta bledunjavim zracima meseca koji se sakrio
iza zavese od oblaka.
Kako je mogla da ostavi na cedilu onog sirotog starca? On je sada verovatno mrtav, a
ona nita nije uinila da mu pomogne. Sakrila se iza onog stenja poput kukavice i prepustila
ga sudbini. On ti je rekao da nipoto ne izlazi iz zaklona, podsetio ju je neki glas, ali je
Marijata i dalje bila postiena. Otupela od oka, podigla je resastu konu torbu koju je
-BU&CW-

201

W&N

dobila od Tane, poslednji trag ivota koji je ostao daleko iza nje. Torba je bila prazna, jer su
vojnici nehajno istresli njen sadraj na zemlju. Pa ipak, nakon kratke mahnite potrage
uspela je da pronae brus, klupko konopca, tri svee i no koji je prestravio onog
sujevernog vojnika. Neto dalje primetila je kako se neto cakli pod meseinom i taj trag ju
je odveo do Agadeskog krsta. Pronala je ratrkane smotuljke sa lekovitim biljem, a na
kraju i neto to je podsealo na kremen. Ali, kako je mogla da bude sigurna da je, meu
milionima drugog kamenja slinog oblika i otrine, pronala ba svoj kremen? Bila je
donekle iznenaena kada je u praini pronala i onaj srebrni valjkasti predmet koji su oni
vojnici nazvali upaljaem za cigarete. Kada ga je ubacila u torbu, upalja je zazveao,
sudarivi se sa ostalim stvarima i ispustivi zvuk koji je delovao neprirodno glasno u toj
nemoj tmini. Ali gde je bio otkinuti komad indigo platna? Odjednom ju je obuzeo oseaj da
je po svaku cenu morala da ga pronae. Skliznula je akama kroz prainu i izmeu kamenja,
uopte ne razmiljajui o korpijama koji su vrebali na takvim mestima, kao da je itav njen
ivot, i nov ivot koji je bujao u njenoj utrobi, zavisio od toga. Nakon nekoliko beskrajno
dugih minuta konano je uspela da pronae komad platna koji se zakaio za granu trnovitog
iblja. Prislonila gaje na lice, udiui njegov slabaan, plesniv, nepogreiv miris, a tada ga je
okrznula usnama i brino ga spustila u torbu.
Poto je prikupila svoje blago, kleknula je i odsutno se zagledala u put koji je vodio ka
jugu. Tamo negde je leao Tinariven, 32 beskrajan niz stapajuih pustinja, na hiljade
kilometara iskonskog i nepoznatog tla: divljina satkana od kamenja i praine, gde nije
mogla da pronae ni sklonite od opasnosti ni hranu i vodu koji e je odrati u ivotu; more
peska po kome su plutale kosti odavno umrlih ljudi izgubljenih legionara, plemenskih
predaka i neopreznih uljeza; talasaste dine i moni ergovi i izvori koje su poznavali
samo madugui koji su jahali na elu karavana; reke koje su tekle tako duboko ispod
povrine zemlje da ljudsko oko nije moglo da nazre njihovo prisustvo. I nita od toga nije
pripadalo ljudskim biima ve demonima divljine: Kel Asufima. Vie nije bilo niega to bi
moglo da joj prui zatitu od te samotne pustoi. Vie nije imala ni vodia, ni kamilu, ni
zalihe. Ispred nje je leao put koji je vodio u ludilo i oajanje.
Sa druge strane, iza nje je leao svet koji je dobro poznavala. ak i bez vodia i kamile,
mogla je relativno lako da se vrati putem koji je do tada prevalila sa Atisijem. Mogla je da
se vrati u Imtegren i da ponovo padne u ake svoje maehe koja bi je primorala da se uda za
onog prokletog kasapina, da postane njegova druga ena i robinja. Ali bi to i njoj i njenom
detetu bar omoguilo da ostanu u ivotu. Nije imala izmeu ega da bira.
Polako je ustala sa zemlje i prebacila konu torbu preko ramena. A tada se odluno
okrenula ka jugu i zakoraila u nepoznato.

32

Tinariven na tamaeku predstavlja mnoinu od Tenere. Tuarezi Saharu ne smatraju jednom pustinjom
ve mnotvom povezanih pustinja tako da itavu tu oblast nazivaju Tinariven (pustinje, mnogo
pustinja) dok za pravu pustinju" koriste re Tenere. (Prim, prev.)

-BU&CW-

202

W&N

28.
S

druge strane prozora svet je promicao brzinom koja

je, kako sam do tada verovala, bila nezamisliva na tako surovom i divljem terenu.
uurena na suvozakom seditu, prislonila sam obraz na hladno staklo i zagledala se u
duboku neumoljivu tminu. Crnilo su parali samo bledi snopovi svetlosti koja je izbijala iz
oborenih farova, obasjavajui peane breuljke i humke, udne dinovske biljke i ratrkane
skupine kamenja. Tokovi su povremeno skretali sa puta, kao da su klizili preko snega.
ofer ih je u takvim prilikama veto ispravljao i nastavljao dalje, ali je najee uspevao da
odri pravolinijski kurs, drei stopalo na gasu kao da je intimno poznavao svaki metar
pustinje, to sigurno nije bilo daleko od istine. Za volanom je sedeo voa trabandista, dok
su se dvojica njegovih ljudi smestili otpozadi. Taiba su spakovali u drugo vozilo, koje nas je
pratilo na pristojnoj razdaljini.
Poto je skinuo naoari za sunce, mogla sam preciznije da odredim godine mukarca koji
je sedeo pored mene. Obrve su mu bile prosede, a oko oiju je imao mreu duboko urezanih
bora. Po mojoj proceni, imao je izmeu pedeset pet i dobro ouvanih ezdeset pet godina.
Uprkos tome, delovao je snano i vitalno, kao ovek koji je bio u savrenoj harmoniji sa
svojim okruenjem, kao komad drveta iz koga je sunce izvuklo poslednju kap vlage i
mekoe, prekalivi ga svojom vrelinom sve dok nije postalo poput gvoa. Takoe je
delovao kao mukarac sa kojim se ne treba aliti. Kada se okrenuo ka meni, pogled mu je
bio direktan i prodoran kao pogled ptice grabljivice.
Jesi li bogata, Izabela?
Zapiljila sam se u njega, zateena takvom direktnou. Zato pitate?"
Sa njegovih usana se otrgao priguen gorak smeh. Zato to me zanima da li e tvoji
blinji odreiti kesu da bi te izbavili odavde."
Da bi me izbavili?" glupavo sam ponovila. Kako to mislite?"
Moda e morati da plate otkup ako ele da se bezbedno vrati kui."
Otkup? ak i sama pomisao na to delovala mi je besmisleno, kao da sam se obrela u
nekom paralelnom univerzumu. Ko bi na ovom svetu bio voljan da plati otkup za mene? A
opet, zato sam tako fanatiki odbijala da priznam ono to mi se deavalo? Zato bih se
inae obrela u toj nedoiji sa tim naoruanim mukarcima, zatoena u vozilu koje je
zalazilo sve dublje u pustinju, hitajui ka nekom neimenovanom logoru? Moj otupeli mozak
konano je bio primoran da se pomiri sa istinom. Naravno da smo bili oteti. Kidnapovani.
Zatoeni kako bi neko izvukao otkup za nas. Da li to znai da ste nas zarobili kao taoce?"
Voa trabandista se jetko osmehnuo. Moglo bi i tako da se kae. Jo uvek nisam
odluio. A ti jo nisi odgovorila na moje pitanje, Izabela Treslav-Foset. Oprosti mi na
radoznalosti, poto nisam naroito upuen u nijanse britanskog drutva, ali zar injenica da
nosi dva prezimena ne ukazuje da potie... recimo, da potie iz vieg stalea? Iz
najbogatijih slojeva drutva?"
Sada je doao red da se ja gorko nasmejem. Plaim se da vam se nije posreilo. Nemam
nikog od porodice. Svi su pomrli."
-BU&CW-

203

W&N

Ba svi?"
Radoznalo se okrenuo ka meni i na trenutak sam imala bizaran oseaj da sam negde ve
videla te oi, to me je nateralo da skrenem pogled. U njima je bilo neeg uasno prisnog i
poznatog. Osetila sam kako me podilaze marci. Moda zbog straha? To mi je pod datim
okolnostima delovalo kao najloginije objanjenje, ali ako je u pitanju bio strah to nije bila
ona vrsta straha koju sam do tada iskusila: strah koji sam oseala kada bih stigla do kljune
take nekog tekog i opasnog uspona; dok sam drhtala od treme uoi ispita; ili dok sam, u
ranijem stadijumu svog ivota, oslukivala bat koraka na stepenitu... Brzo sam potisnula tu
pomisao. Dlanovi su poeli da mi se znoje, ali ne zbog oigledne opasnosti u kojoj sam se
obrela ve zbog seanja na te trenutke.
Niko nee platiti otkup za mene.
Ne mogu da poverujem u to, Izabela. Ni najmanje."
Moja majka je umrla od raka kada sam imala etrnaest godina. A moj otac je preminuo
pre nekoliko nedelja. Nemam brae i sestara, tako da sam ostala potpuno sama.
Uvek je teko kad neko izgubi majku u tako nenom dobu. Iskreno saoseam sa tvojim
bolom zbog gubitka roditelja." Moj otmiar je nakratko zautao i ve sam se ponadala da e
stvari ostati na tome. Ali uvek postoji neko ko je spreman da plati, zar ne?" odjednom je
dodao. Zar nisi udata?"
Okrenula sam glavu ka prozoru. Taj nepregledni prazni prostor izvan automobila nije bio
ni priblino tako uznemiravajui kao nabijena atmosfera koja je vladala unutra. Moda je
bilo bolje da slaem, uspanieno sam pomislila, ako sam htela da sauvam ivu glavu. Ako
poveruju da stvarno ne postoji niko od koga bi mogli da iznude otkup za mene, ti ljudi
mogu da mi ispale metak u glavu i da izbace moje telo u pustinju kao nepotreban balast.
Ali, iz nekog razloga, naprosto nisam mogla da slaem. Nisam", tupo sam odgovorila.
Nisam udata."
Hoe da kae da ti je i mu umro?" nastavio je on.
Nikad nisam imala mua."
Otmiar je zaueno izvio obrvu. Zar je mogue da tako lepa ena ostane neudata?
Priznajem da sam iznenaen."
Lepa? To je bila re koju nikada nisam povezivala sa sobom. Jo nisam odluila da se
upustim u taj izazov."
Tako znai? Jo neubrana rua?" zamiljeno je prozborio moj sagovornik. Mogla sam
samo da se ponadam da nije mislio na ono na ta sam ja pomislila.
Pa, ne bih ba tako rekla", odvratila sam svojim utogljenim engleskim akcentom.
Nema veze. Siguran sam da e britanska vlada odvojiti koju paru za tebe."
Moja majka je bila Francuskinja. Imam dvojno dravljanstvo tako da e obe zemlje
verovatno prati ruke od mene. Osim toga, vlade evropskih zemalja su poznate po otrom
stavu prema otmiarima i kriminalcima. Ne smeju da dopuste da neko pomisli da su
spremni da ustuknu pred uenom, zar ne?"
Primetila sam kako mu mii na obrazu poigrava, ali nisam mogla da dokuim da li se
iza tog refleksa skrivala ozlojeenost ili pritajen osmeh.
Gospoice Foset, mislim da e ubrzo ustanoviti da postoji poprilian jaz izmeu onoga
to dravni zvaninici izjavljuju u javnosti i onoga to rade ispod ita. Zvuao je kao da se
sjajno zabavljao. Mada moram priznati da Britanci predstavljaju tvri orah nego Francuzi.
Iako u javnosti tvrde da nikada nee napraviti ustupak prema teroristima, kako vole da nas
nazivaju, uvek se moe sklopiti neka zakulisna pogodba. Veruj mi da mali baki moe da
uini udo.
Teroristi? Sledila sam se od uasa kada sam ula tu re. Ti ljudi mi nisu delovali kao
verski fundamentalisti, ali je moje razumevanje tog termina nesumnjivo bilo fatalno
oblikovano stavom koji je kultura iz koje sam poticala zauzela prema dogaajima nakon
jedanaestog septembra, priama o bradatim militantnim Talibanima koji
mau kalanjikovima i mladim Pakistancima sa britanskim dravljanstvom kojima su
-BU&CW-

204

W&N

odmetnuti imami isprali mozak lekcijama koje nemaju nikakve veze sa islamom. Ili su to
moda bili politiki teroristi, poput pripadnika kolumbijskog FARK-a koji su punih est
godina drali u zatoenitvu Ingrid Betankur i koji su se prema njoj i ostalim taocima
ophodili sa neopisivom surovou? Srce mije mahnito zalupalo. A ako ne uspete da
sklopite pogodbu?" upitala sam toboe leernim tonom, ali mi je glas bio tako drhtav da su
svi mogli da zakljue da sam odseena od straha.
Voa trabandista mi je pogledao pravo u oi. To bi za vas bila... krajnje nesrena
okolnost."
Znai, ako niko ne izrui pare za mene dobiu metak u potiljak. To je ve bila
podrazumevajua stvar. Situacija je postala tako nadrealna da mi je gotovo dolo da
prasnem u smeh. Ovo za vas nije nita novo, zar ne? Sigurno esto otimate ljude u
pustinji."
Novac je veoma vaan za ostvarenje naih ciljeva."
Ciljeva?" Ovog puta nisam uspela da obuzdam smeh. Kad vas ovek slua, pomisli da
se bavite dobrotvornim radom a ne kriminalnim delatnostima."
Uopte mi nije vano kojim e reima opisati ono to mi radimo i ono to jesmo. Moje
ljude esto nazivaju pustinjskim piratima zato to oduzimanje nepravedno steenog imetka
iz ruku bogataa ve dugo predstavlja nau omiljenu aktivnost."
Taman sam krenula da odgovorim na tu zanimljivu izjavu kada je jedan od mukaraca
koji su sedeli iza mene neto prozborio. Voa je ispalio rafal odsenih rei, a njegovo do
tada uglaeno i oputeno dranje istog asa je poelo da odie tenzijom i agresivnou. ula
sam kako obavljaju neki telefonski razgovor, a onda je u vozilu zavladala napeta utnja,
pretea poput bodljikave ice. Jo dugo smo se vozili u tiini, sve dok farovi nisu obasjali
nejasne siluete nisko postavljenih atora uurenih u udubljenju izmeu dina. Tokovi su
poeli sporije da klize, lagano se zaustavljajui.
Kada smo stigli do logora, oko nas se sjatilo mnotvo figura u tamnoj odei.
Voa trabandista izdao je niz otrih nareenja i dvojica mukaraca su me odveli do atora
koji je bio tako nizak da sam pri ulasku praktino morala da se presavijeni napola. Kada
sam kroila unutra, preostalo mi je samo da sednem na tranu asuru i da se zapiljim u
svoje otmiare.
Moete li bar da mi donesete moju tanu i malo vode? upitala sam, ali su mi oni
uzvratili nemim pogledom, oigledno ne shvatajui ta sam traila. Bila sam postiena to
mi je glas bio tako drhtav i to se strah uvlaio u svaku poru mog bia dok sam lagano
uviala punu teinu situacije u kojoj sam se obrela.
Narednih sat vremena sam svojski pokuavala da taj strah zadrim na odstojanju.
Vrzmala sam se po toj udnoj skuenoj tamnici, prikupljajui prostirke i ebad koji su leali
na gomili na jednom kraju atora i pravei postelju u kojoj u provesti hladnu pustinjsku
no. Posmatrala sam nebrojene zvezde koje su treperile hladnom beliastom svetlou na
traci barunastog neba koja se nazirala kroz gornji otvor atora, pokuavajui da u tom
nepreglednom mnotvu razaznam odreena sazvea, ali mi to ba nije ilo od ruke. Do
tada sam nauila da prepoznam samo karakteristian pojas od tri zvezde iza koga se
skrivalo sazvee Orion, talasaste obrise Velikog medveda i namigujue Plejade. Ali taj
ogromni tamni svod bio je posut hiljadama, moda ak i milionima siunih svetlucavih
takica. Nikad pre toga nisam videla takvo obilje zvezda, to me je ispunilo oseanjem jo
vee otuenosti i izgubljenosti. U tom beskrajnom praznom prostoru oseala sam se kao
neko siuno i potpuno beznaajno stvorenje, kao minijaturna i besmislena mrljica ivota u
ogromnom univerzumu koji je nastavljao da se kree svojim venim ustaljenim tokom,
uopte ne marei za mene. Tu nije bilo niega to je moglo da mi pomogne da identifikujem
sebe. Bila sam nasukana na crnom kontinentu, udaljena mnogo svetlosnih godina od svega
to me je do tada inilo Izabelom Treslav-Foset: od otmenog spokojnog doma opremljenog
skupim nametajem i paljivo odabranim slikarskim platnima, od elegantnih kostima i
cipela sa visokim potpeticama, od kancelarije smetene u modernoj finansijskoj tvravi, od
-BU&CW-

205

W&N

novca i potovanja koje mi je donosila profesija kojom sam se bavila. A sada nisam imala
nita osim odee u kojoj sam se zatekla, odee koja je zaudarala na znoj i strah.
Pokuala sam da pronaem pribeite u snu, ali je iz ebadi izbijao kozji vonj, tkanina je
bila tako gruba da me je koa svrbela, a zemlja tako tvrda da su me sve koske bolele. Kroz
glavu mi je prolazila bujica razularenih misli i povorka ratrkanih slika koje sam viala
prethodnih dana: glavna ulica u Tafrautu po kojoj su etali mukarci u dugim odorama koji
su se drali za ruke; ene koje su nosile ogromne tovare sa stonom hranom; Lalava koja je
lagano umirala na podu one kue u Tijuadi, praena turobnim pogledima vranolikih ena;
deca koja su veselo cupkala na seoskoj svetkovini; dodir Taibovih ruku na mom telu i
podrhtavanje njegovih miia pod mojim prstima... Taman sam poela da zaranjam u san
kada sam se setila onog pada sa Lavljeg lica i ugledala kako mi crveno kamenito tlo juri u
susret, to me je nateralo da irom otvorim oi. Srce mi je dobovalo u grudima poput
gumene lopte koja je skakutala niz betonsko stepenite.
Moj strah je tek tada poprimio pune razmere, zgrabivi me pre nego to sam stigla da
isturim tit kojim u blokirati istinu. Bila sam potpuno sama u nekom bezimenom logoru u
najveoj pustinji na svetu, gde su mukarci koji su me zarobili govorili najudnijim jezikom
koji sam ikada ula, koji su skrivali svoj identitet iza irokih komada platna, koji su preko
lea nosili poluatomatsko oruje sa takvom leernou kao da su to bili snopovi prua, koji
su sebe opisivali kao pustinjske pirate, mada im nije smetalo ak ni da ih nazivaju
teroristima. Niko nije znao gde sam se nalazila, niti je bilo ko mario za to. Niko osim Taiba,
koji je takoe bio zarobljen. Ti ljudi e od britanske vlade zatraiti pozamanu svotu da bi
me oslobodili, koju e moji zemljaci verovatno odbiti da plate. Nakon vienedeljnog ili
viemesenog natezanja, kada svi diplomatski pokuaji budu neslavno okonani (ako uopte
budu i zapoeti), krenuu u susret svojoj traginoj sudbini. Ti mukarci e me na kraju
silovati i ubiti i niko se nee potruditi da mi priuti ak ni improvizovani pogreb kakav smo
Taib i ja priredili Lalavi. Kako je meni moglo da se desi tako neto? Svoj ivot oduvek sam
vodila unutar jasno definisanih granica, kreui se najbezbednijim i najkonzervativnijim
putevima i prihvatajui samo one rizike koje je zajednica u kojoj sam ivela zduno
podravala ili rizike koji su podlegali precizno ustanovljenim pravilima i kodeksima
ponaanja. Da samo nisam tako olako zagrizla oev mamac, gorko sam pomislila. Da samo
nisam otvorila onu fatalnu Pandorinu kutiju na tavanu, nita od ovoga se ne bi desilo. I dalje
bih bila ista ona Izabela iju sam linost revnosno izgraivala poslednjih dvadeset godina:
samodovoljna, uspena i puna samopouzdanja, ena koja ne trai oslonac u drugima kako bi
sebe u maksimalnoj moguoj meri potedela razoaranja.
Osim ako svih tih godina, proaptao je neki glas u mojoj glavi, nisi naprosto beala od
svojih seanja, pokopavajui sve to je sainjavalo onu nekadanju Izi. Pretvorila si sebe u
korporacijskog robota: pokopala si svoju individualnost, svoj iskriavi duh i svoju savest.
Izgubila si svoju divlju prirodu i sve to je trebalo da bude. A sada, kada si konano
pronala mukarca koji je mogao da ti pomogne da ponovo postane ona prava Izi, bie
zbrisana sa lica zemlje, ba kao i on.
Suze su poele da mi liju niz obraze: suze samosaaljenja i straha, i zbog mene i zbog
Taiba; suze alosnice zbog svega to je moglo da bude a nikada nee biti. Bila sam
iznenaena spoznajom da nisam elela da umrem, da mi je odjednom postalo uasno vano
da nastavim da ivim, to me je iz nekog razloga nateralo da briznem u jo snaniji pla.
Izvukla sam svoju amajliju ispod koulje i prislonila je uz obraz, jecajui kao izgubljeno
dete. Jo uvek sam glasno i patetino mrcala, prislanjajui nos uz vonjavo ebe, kada mi je
neko spustio ruku na rame, gotovo me nateravi da iskoim iz koe.
,,Izi.
Podigla sam pogled. Bio je to Taib. Lice mu je bilo zaklonjeno senkom. iv si!
vrisnula sam, preplavljena neopisivim olakanjem.
Njegovi zubi su zablistali u pomrini. A ti si mislila da sam mrtav?
Rukom sam obrisala nos, ne obazirui se na sluz koja mi se razmazala po prstima. Jo
-BU&CW-

206

W&N

nikad u ivotu nisam bila tako totalno i bespovratno izgubljena. Gde je nestala ona trezvena
i nadmena Izabela Treslav-Foset, i to u trenutku kada mi je bila najpotrebnija? Da... u
stvari, ne... Ni sama ne znam ta sam mislila." Ustala sam sa poda, proavi prstima kroz
kosu koja je sada podseala na razbaruenu slamu. Jesi li dobro? Da li su te povredili?"
Malo su me propustili kroz ake, ali nita strano. Mislim da su prihvatili da smo to to
jesmo i da smo im rekli istinu. Oprosti, Izabela. Ja sam kriv to je ovako ispalo. Nije trebalo
da te povedem sa sobom. Bio sam vrlo glup i naivan."
Ja sam elela da poem sa tobom", tiho sam rekla. Sama sam prihvatila rizik."
Da, prihvatila si rizik, uopte ne znajui u ta se uputa. Trebalo je da te upozorim,
umesto da se pravim vaan."
Nisam primetila da si se pravio vaan."
Jesam, dok sam kupovao gorivo u onoj oazi. Prvo sam te naveo da poveruje kako smo
zabasali u pustinju bez goriva, a onda sam pucnuo prstima i stvorio one krijumare, kao
maioniar koji priziva duhove iz arobne lampe. Samo to sam pritom prevideo jedan
uasno vaan detalj: da krijumari imaju razgranatu i dalekosenu mreu."
Ne shvatam na ta misli."
Taib je tiho uzdahnuo. Mada stvari na prvi pogled deluju prosto, ukradena nafta ne pada
sa neba. itava operacija mora da bude vrhunski organizovana da bi se nafta izvukla iz
zemlje i da bi se potom vercerskim kanalima pustila u prodaju. I ranije sam kupovao
gorivo od onih tipova tako da sam smatrao da smo bezbedni. Ali su oni oigledno povezani
sa grupom koja nas je zarobila. Sigurno su im javili za nas i rekli im u kom pravcu idemo.
Da ti nisi krenula sa mnom, ovo se uopte ne bi desilo. Ali si ti za njih ista premija, Izi:
bogata Evropljanka iza koje stoji bogata evropska vlada. Ti moe da poslui kao veoma
koristan pion u njihovoj igri."
Kakva ironija, pomislila sam. Nikad u ivotu se nisam oseala manje korisno i manje
evropejski.
Taib je kresnuo ibicu i slabaan plamen je zatitrao u pomrini. Pokuala sam da se
sklonim od njegovog pogleda kako bih se pribrala, ali me je neno uhvatio za bradu i
okrenuo lice ka sebi, spustivi fenjer na prostirku od rogozine. Pod plamenom svee koji je
treperio izmeu nas, lagano se savio ka meni i bez rei obrisao tragove suza sa mojih
obraza. Potom mi je skliznuo prstom preko ela. Od ega ti je ova bora, Izi? neno je
upitao. Njegov prst je nastavio da se kree horizontalnom linijom, prijei moju kou poput
ognja. I ova ovde, duboka kao brazda? Dodirom koji je bio lak poput pera preao je preko
dubokog useka koji se pruao od mog nosa do ugla usana. A pogledaj tek ovu! Ovo je
strano tuna bora, Izi. Daj da vidim mogu li da je izbriem." Savio se ka meni, nudei mi
svoje usne.
Prestravljeno sam ustuknula. To je bilo jae od mene. Taib se povukao unazad, spustivi
se na pete. Delovao je povreeno. ,,Oprosti, tiho je izustio. Malo sam se zaneo. Nisam to
smeo da uradim. Ti mi jedva poznaje i opasnost nam oboma visi nad glavom, a ja se
ponaam kao glupi, bezobzirni...."
Nemoj", promucala sam. Mislim da ja tebi dugujem izvinjenje. Radi se naprosto o
tome da..." Nemono sam odmahnula glavom. Ja ne umem da se prepustim takvim
stvarima. U tome je moj problem. Volela bih da je drugaije, ali jednostavno ne mogu. Ne
mogu da..."
One besmislene suze su mi ponovo navrle na oi, vrele i neumoljive. Energino sam
protrljala kapke, kao da sam time mogla da ih nateram da se vrate nazad.
Kao da je hteo da prekine to samomuenje, Taib je stegao moje ake. Sve e biti u redu,
Izi. Veruj mi. Znam da ti nai otmiari deluju opako, ali oni u dubini due nisu loi ljudi.
Jesu surovi i okoreli i opsednuti svojim uverenjima, ali sam siguran da te nee povrediti. Ne
plai, Izi. Molim te, ne plai. Ne mogu da podnesem da te gledam u takvom stanju. Zato to
si ti lavica. Ti si hrabra i snana ena. Video sam te kako se vere po onoj planini. Video
sam kada si pala, umalo ne izgubivi glavu, ali se sa tvojih usana nije otrgao ni najmanji
-BU&CW-

207

W&N

krik. Zajedno sa mnom si sahranila onu staricu. ak te ni to nije nateralo da ustukne. Ti si

vrlo jaka ena, mada toga nisi svesna." Okrenuo mi je aku i skliznuo usnama preko mog
dlana.
U nekom drugom trenutku, u bilo kom drugom trenutku, sigurno bih otrgla ruku kao da
e me njegove usne izgoreti, ali ovog puta nisam pruila otpor, moda zato to sam jednom
ve ustuknula od njegovog dodira i to nisam elela da ga ponovo povredim. Nisam mogla
da se setim da mi je neko ikada poljubio dlan ili da me je dodirnuo sa takvom nenou. Jo
otkako sam postala devojka, zduno sam izbegavala da se uputam u bilo kakve intimnosti
sa mukarcima. Da budem iskrena, to sam radila zato to sam zazirala od njih. A sada sam
posmatrala Taibovu povijenu glavu, crnu kratko podianu kosu i kou boje kafe,
osetivi... ta? To to sam oseala nije se moglo opisati kao strah, ali u svakom sluaju nije
bilo naroito prijatno. Pokuala sam da povuem ruku.
,,Nemoj, rekao je on, jo vre je stegavi. Pogledaj, ima vidovnjaku aku. Takvu
aku imaju ljudi koji mogu da osete prisustvo podzemnih voda.
Zapiljila sam se u njega kao da je siao s uma. Molim?"
Vidi ovu liniju?" Skliznuo je prstom du horizontalne linije koja je pedantno presecala
moj dlan.
Da. I ta s tim?" mrko sam upitala.
Jesi li nekad videla takvu liniju na tuem dlanu?"
Nemam obiaj da hvatam ljude za ruku i da im ispitujem dlan", odgovorila sam. Uinilo
mi se da je na razgovor poeo da poprima nadrealne dimenzije.
Vidovnjaka linija se gotovo uvek nasleuje. Ona se u naoj kulturi izuzetno ceni i
smatra se da donosi veliku sreu."
Sreu?" Gorko sam se nasmejala. Setila sam se aka moje majke, tako sitnih i
prefinjenih. Moje ake, tamnije i iroke poput lopata, uopte nisu mogle da se porede sa
njenim. A ake mog oca... Odjednom sam ugledala kako se njegova bledunjava aka sputa
niz moj stomak, sve nie i nie. To seanje me je oinulo takvom silinom da sam poela da
se guim. Pokuala sam da ga potisnem, kao to sam uvek inila kada bi te slike izronile iz
moje podsvesti, ali je ono ovog puta bilo previe snano da bih se uhvatila u kotac sa njim.
Ili sam ja moda bila previe slaba. Kada sam zatvorila oi, ponovo sam bila bezazleni
devojurak od etrnaest godina. Na sebi sam imala kratke pantalone i majicu koja je bila
podignuta i vezana ispod grudi, u stilu pop zvezde iji sam poster videla u asopisu Deki.
Pre toga sam se sunala u dvoritu i nakratko sam banula u kuu, vrela i mokra od znoja i
ulepljena od ambre solera, kako bih napravila oranadu i sklonila se u hladovinu. Dok sam
stajala u kuhinji, otac mi je priao otpozadi i pribio se uz moja lea, prikletivi me uz
sudoperu, dok je iz slavine tekao mlaz vode koji je sve vie razreivao jarko obojenu bazu
od narande, sve dok voda nije prela preko ruba ae i dok moja oranada nije postala
potpuno obezbojena. Neki deo njegovog tela, vrst poput kamena, uporno se pribijao uz
moju zadnjicu dok mu je ruka klizila niz moj stomak, sputajui se ka ortsu. Oh, Izi,
prodahtao je na moje uho. Da samo zna kako si lepa. A tada me je odveo na tavan...
Obuzela me je takva munina da se umalo nisam ispovraala. Pokuala sam da se
otrgnem od Taiba, ali on nije hteo da me pusti. ta se deava?" upitao je. Izgleda kao da
me se plai."
Odmahnula sam glavom, obuzeta uasom koji me je ostavio bez glasa. Ne, nije to...
konano sam promucala. Ne plaim se tebe.
Nego ega?
Ne mogu da ti kaem. Ponovo sam pokuala da se iskobeljam. Nemoj, molim te. Ne
gledaj u mene.
Volim da te gledam, Izabela. Da samo zna kako si lepa.
Iz mojih grudi se otrgao urlik ranjene zveri. Poput svih ranjenih zveri, poelela sam da
pobegnem u pustinju sa svojim otvorenim ranama i da se bacim na zemlju i da pustim da
moja krv i moj ivot isteku iz mene i da se stope sa peskom i da naprosto... da naprosto
-BU&CW-

208

W&N

prestanem da postojim. Ali mi Taib to nije dopustio.

Reci mi, Izabela. ta ti nanosi takav bol? Ne mogu da gledam kako se mui.
Ne mogu da ti kaem. Nikome to nisam rekla." Iskrivila sam usne u bolan osmeh. Zato
to nikad nisam imala kome da kaem. Uvek je tako, onda kada ti je to najpotrebnije.
Odavno sam nauila tu lekciju, jo dok sam bila vrlo mlada. A, osim toga... previe sam
postiena da bih priala o tome."
ta god da nosi u sebi, to nee moi da me okira niti da me natera da na tebe gledam
drugaijim oima."
Ti me uopte ne poznaje. ta ti moe da zna o meni? Kada bi me stvarno poznavao,
kada bi me upoznao u pravom svetlu, sigurno ne bi tako priao. Tada bi prema meni oseao
samo prezir. I poeleo bi da pobegne glavom bez obzira." Moje rei su poele da se
kotrljaju sa usana poput opasne nezaustavljive lavine. Pokuala sam da ih obuzdam ali su
one i dalje nadirale, kao da ih je neka strana nepoznata sila potiskivala iz samih temelja
mog bia.
I tada sam Taibu rekla ono to se nisam usudila da kaem nijednoj ivoj dui: mranu i
sramnu tajnu koja je bila pokopana duboko u meni jo od onog stranog leta kada sam
imala etrnaest godina i kada se moj ivot rasprsnuo na dve polovine. Pre tog leta postojala
je samo Izi: mala divljana bezazlena Izi koja se po ceo dan smejala i poskakivala i koja
nikad nije razmiljala o onome to e rei, devojica koja se verala po drveu i skakala sa
zidova i preputala se ivotu sa radou i nehajnou, uverena da je bila neunitiva. A posle
tog leta ostala je samo Izabela, slomljena i prestravljena Izabela, naputena od jednog
roditelja i preputena ledenoj milosti drugog, devojka koja ni sa kim, pa ak ni sa svojom
najboljom prijateljicom, nije mogla da razgovara o onome to se deavalo u njenom ivotu i
koja je nauila da se kroz svet probija sa maskom staloenosti, samouverenosti i marljivosti,
maskom koja se tokom godina nerazluivo stopila sa njenim licem. Gnuajui se same sebe,
iz svog ivota sam iskorenila sve to je predstavljalo sr tog malog divljanog stvorenja
koje je mog oca navelo da se ponaa na tako neprirodan nain i da potom zauvek nestane iz
mog ivota, uasnut onim to je uinio. Bila sam zaustavljena na pola puta, zauvek
izgubivi ansu da postanem ono to sam mogla da budem. Izi se pretvorila u Izabelu: u
stvorenje koje je bilo zakopano do grla i puno potisnutih emocija, koje je zaziralo od
intimnosti i rizika i ija je dua bila zakljuana za radost i bezbrinost.
Dok sam ispredala svoju priu, Taibov mraan ozbiljan pogled ni na trenutak nije
skliznuo sa mog lica. Nije pravio grimase i nije ispoljavao ni trunku gnuanja. Nijednom
me nije prekinuo, niti pokuao da me dodirne. Samo je sluao, nemo i paljivo, kao to me
niko nikada nije sluao.
A onda su moje rei konano presuile, ostavivi me praznom poput izdubljene tikve i
napetom poput koe koja je bila razapeta preko mojih upljih kostiju.
Taib je oborio pogled, utonuvi u dugu utnju, sve dok nisam postala uverena da je bio
jednako postien mojom gnusnom ispoveu kao i ja sama. A tada je neno prozborio:
Sirota Izabela... sirota moja Izi. Zar je mogue da neko moe na tako bezoan nain da
oskrnavi deje poverenje i ednost i da tako monstruozno zloupotrebi svoju mo? Kako
neko moe da uini tako stravinu stvar bilo kom detetu, a kamoli roenoj keri? Kada je
skrenuo pogled ka meni, u njegovim oima sam spazila poigravajui odsjaj plamena. A ti
si svih ovih godina optuivala i mrzela sebe zbog onoga to ti je taj mukarac uinio.
Veruj mi, nisam optuivala samo sebe, jetko sam promrmljala. Optuivala sam i njega.
Optuivala ga i mrzela.
Ali si istovremeno mrzela i optuivala sebe.
Jo pre nego to je dovrio reenicu, znala sam da je to bila istina. Svih tih godina
kanjavala sam sebe, krotei svoju divlju prirodu, zatvarajui je u kavez i bacajui mree
preko nje. Naterala sam sebe da se povinujem drutvenim normama, da se utopim u
srednjoj klasi koja mi je navukla svoju luaku koulju, ukalupivi me u svoj sistem i
ekonomsko ustrojstvo. Fanatiki sam nastojala da uredim svaki deo sveta koji me je
-BU&CW-

209

W&N

okruivao i bila sam izuzetno uspena u tome. Zazirala sam od svega to je bilo izvan moje
kontrole, a najvie od svega sam zazirala od same sebe.
Polako sam zaklimala glavom. U pravu si, priznala sam. Ali ne znam kako to da
promenim.
Meu mojim narodom postoji jedna izreka: vreme se kree samo unapred, a jue vie
ne postoji. Okreni svoje lice ka budunosti, Izi, i ostavi prolost za sobom."
Rairila sam usne u drhtav osmeh. Kamo sree da je to tako lako kao to zvui."
Neto je teko samo ako ga sama takvim uini."
Ali neke stvari naprosto se dese i ovek vie nema kontrolu nad njima." Sad poinje
da zvui kao moja stara tetka! Kad god bi se razbolela, poela bi da tvrdi kako je to boja
volja, inalah, i kako ne moe da uini nita osim da se pomiri s tim, zbog ega bi, sasvim
logino, postala jo bolesnija i slabija. Moju babu, koju si nedavno upoznala, izluivalo je
takvo ponaanje, koje ona naziva inalah stavom. Mi nismo marionete! povikala bi.
Hajde, dii se odatle i malo proetaj, umesto da se po ceo dan ali na zastoj u crevima! Pij
vodu i jedi smokve!" Vie nisam mogla da se uzdrim. Prasnula sam u smeh. Iz sebe sam
upravo izbacila najstraniju i najmraniju moguu tajnu, uas koji mi je trovao duu jo od
petnaeste godine, a Taib je savreno leerno promenio temu i poeo da mi pripoveda o
svojoj tetki koja je imala problema sa lenjim crevima. Kada sam ga ponovo pogledala,
primetila sam iskriavi plamsaj u njegovim oima i tada sam shvatila da je to namerno
uradio, kako bi mi razvedrio misli.
Taib je diskretno klimnuo glavom, ponovo se uozbiljivi. Tano je da islam propoveda
da je na ivotni put unapred iscrtan rukom sveznajueg i svemonog Boga. Ali to ne znai
da nam je uskraena sloboda da delujemo po vlastitom nahoenju. Svako od nas snosi
odgovornost za to kako e proiveti svoj ivot i kako e se postaviti prema okolnostima u
kojima se obreo. Mi uivamo potpunu slobodu u svim ivotnim odlukama, tako da
pozivanje na svemonu sudbinu ne predstavlja izgovor za loe izbore koje pravimo. Uvek
moramo da teimo da iz sebe izvuemo ono najbolje i najuzvienije, jo u ovom ivotu i na
ovom svetu. Ko zna ta je tebi pisano, Izabela? Moda te oekuje divna budunost."
Pod uslovom daje doekam." Uprkos toj turobnoj prognozi, smogla sam snage da se
osmehnem. Kada mi je Taib uzvratio osmehom, imala sam oseaj da mi je neki ogroman
teret pao sa srca.
Bacila sam pogled preko njegovog ramena. Sunce je ve poelo da se pomalja na nebu
bledunjava traka velianstvene svetlosti to se razlivala nad komadiem pustinje koji se
nazirao meu kruno postavljenim tamnim atorima. Izvukla sam se napolje, zastavi na
sveem pesku i zagledavi se u rub blistavog diska koji je izranjao iznad dalekih dina,
menjajui njihove sivkaste obrise u rasko kremastih i zlatnih tonova i bojei udubljenja
izmeu peanih bregova svetlou praskozorja. Bilo je to neto najlepe to sam u ivotu
videla. Osetila sam kako mi misli lutaju i kako svi oni stari strahovi i seanja lagano istiu
iz mene, sve dok nisam postala laka i leprava poput svetlucavog vazduha i dok izmeu tog
beskrajnog neba i peska nije bilo vie niega da sputava ivot koji je amorio u meni.

-BU&CW-

210

W&N

29.
Marijata

je hodala itave noi. Mada joj je meseina

milostivo obasjavala put, povremeno je posrtala, a jednom je
pala na zemlju koja je bila posuta tako otrim kamenjem da
su njegovi iljci probili debelo platno njene odore i izgrebali joj kolena. Koraala je kao u
nekom snu, kao da su joj iz glave nestale sve misli izuzev toga da mora da nastavi dalje. U
stvari, trudila se da ni o emu ne razmilja i kad god bi osetila kako poinje da je salee
sumnja, odluno bi je potisnula iz svoje svesti, nateravi svoje telo da preuzme kontrolu nad
umom i da nastavi da se probija kroz pusto. Ipak, nije se moglo rei da nije imala
predstavu gde se nalazila ili u kom pravcu je ila jer joj je neki unutranji glas, dok su
sazvea lagano plutala iznad njene glave, zapovedao da se upravlja prema korpijinom
repu tako da je zatekla sebe kako gotovo nesvesno sledi taj putokaz dok je korpija
neumoljivo sputala svoju aoku prema jugoistoku.
Dok je koraala, u sebi je recitovala narodne pesme koje je u detinjstvu nauila od svoje
babe i tetaka, pesme koje su odjekivale oko logorskih vatri kada bi se karavani vratili sa
trgovakih pohoda i kada bi se ratnici vratili iz borbe, delie odavno pokopanih kojetarija
koji su izranjali iz najdubljih slojeva njenog seanja:
Gle dve ptice male to na grani sede
Jedna poput mene, druga poput tebe
Blistavoga perja i otrog pogleda
Al im kamen baci, vinu se put neba...
Otro kamenje joj je uljalo stopala i zarivalo se u donove. Zaalila je to je na to
putovanje krenula u sandalama koje je ponela iz Adaga, umesto da nabavi izdrljive crvene
kone izme kakve su nosile ene iz plemena Ait Kabai, izme iji su donovi bili
napravljeni od gudjir guma i koje su prekrivale itave glenjeve i koje su imale pertle koje
su ih vrsto vezivale uz nogu. To je bila daleko prikladnija obua za tako naporan mar, za
teren na kome je svaki korak bio teak i nezgrapan, za tlo koje se drobilo i krkalo pod
stopalima poput ljake. S mukom se popela uz naredni uspon i potom se spustila niz padinu,
prebacujui nogu po nogu i oseajui kako se kamenje drobi pod njenom teinom.
Oh, kamilo moja, snana, ponosita,
Sa tom krasnom grbom nabreklom od masti,
Kreni preko dina, kreni, mila moja...
Ne, ta pesma uopte nije valjala. Nije smela da razmilja o kamilama, jer bi je odmah
obuzela panika i odmah bi se setila sirotog Atisija koji je pao u ake onih opakih vojnika.
Ko zna ta su uradili s njim? Da li su ga tukli dok nije izgubio svest i potom ga odvukli sa
sobom? Ili su ga ubili na licu mesta i otarasili se njegovog tela? U mislima joj je ponovo
izronila slika njegove kamile Mui koja je mrtva leala pored puta i one druge tovarne
kamile koja je, raspomamljeno zabacujui kopita, nestala u pomrini. A zajedno sa tim
slikama je dola i spoznaja daje bilo uasno glupo to je sebe dovela u tako opasnu
situaciju, to je ostala sama u toj pustoi, bez bilo kakvih zaliha ili pomoi, pa ak i bez ae
-BU&CW-

211

W&N

vode koja bi je odrala u ivotu. Ta spoznaja ju je sve upornije proganjala, perfidno se

zavlaei u pukotine izmeu rei koje je mrmljala u sebi, pokuavajui da prigui svoj
strah. Nee sauvati ivu glavu, aputao joj je neki unutranji glas na uho. Nestae bez
traga i glasa i za tobom nee ostati ak ni obeleen grob.
Marijata je odluno stiskala zube i nastavljala dalje. Zavei, govorila je tom
unutranjem glasu. Tek smo krenuli, i pred nama je dug put. Ako mi jo prve noi preti
smru, ime e me plaiti kroz tri ili pet ili dvanaest dana?
Sati su prolazili i zvezde su plutale preko crnog svoda, a ona je i dalje grabila kroz
pusto, monotono se probijajui preko beskrajne zaravni posute neposustajuim otrim
kamenjem koje joj je cepalo sandale i izvrtalo zglobove i proimalo njene listove
izgarajuim bolom. korpija je pala sa ivice sveta i nestala u praznini. Zvezde su jedna za
drugom poele da gube svoj sjaj i mesec se konano odrekao svoje vlasti nad nebesima.
Kada se sunce pojavilo na obzorju, pod njim je leao sivkast i iznuren svet. Pred
Marijatinim oima se rasprostrlo bledunjavo bezbojno prostranstvo, turobno i
negostoljubivo. Stvari koje su do tada delovale bezoblino poele su da otkrivaju svoje
tugaljive monotone obrise: kilometri i kilometri kamenite visoravni i sivilo koje je, kako se
sunce izdizalo na nebu, poprimalo mrtve i pranjave mrke nijanse. Srce joj je zadrhtalo od
zebnje. To je sigurno bila Hamada du Guir, ogromna jalova ravnica koja se pruala
stotinama kilometara naokolo izmeu velikih ergova, peanih mora koja su leala na
istoku i zapadu. Gde god bi pogledala, sve je bilo suvo kao nedelju dana star hleb. Nigde
nije bilo ni traga od oaza koje su pominjali karavanski putnici. Nigde nije mogla da nazre ni
traak zelene boje.
Zatvorila je oi, pokuavajui da se priseti onoga to je ula od trgovaca iz funduka,
prebirajui po podacima koje je uskladitila u svojoj glavi dok se spremala za to putovanje.
Rei su poele da se vraaju u malim sporadinim naletima, poput podzemnih tokova koji
su izbijali na povrinu u pustinji njenog uma. Kamenita pustinja je najopasnija od svih. Ona
najpre moe da ubije oveka. Ako promai izvor, vie ti nema spasa. Igli i Mazer i Tamtert
dobra su mesta za kamile. Sunce e izai iznad tvog levog ramena. Pronai dvorogi vrh i
hodaj izmeu rogova. Kau da ovek moe da izdri nedelju dana bez hrane i vode. Ali
samo ako je hladno i ako mu se Bog osmehne.
Ali joj je tada neki drugi glas, dalek i enski, apnuo sledee uputstvo: U Hamadi du
Guir presahla rena korita pruaju se od severozapada ka jugoistoku: prati njihov tok i on e
te odvesti do Doline oaza.
Marijata je otvorila oi, okrenula svoje lice ka suncu i nastavila da koraa.
Mnogo sati kasnije, u okolnom pejzau se nita nije znaajno promenilo. Iako je odluno
grabila dalje, horizont je ostajao jednako dalek i neumoljiv kao to je izgledao pod prvim
zracima sunca. Uedi koje je pratila predstavljali su samo useke u pranjavom tlu, razuene i
oronule, posute hrpama kamenja izglaanog snagom vode koja je jo odavno iezla sa tog
mesta, ostavivi za sobom samo suve sprene stene, a nakon par sati mukotrpnog hoda ak
su i ti mrtvi vodeni tokovi poeli da nestaju. U jednom trenutku je u daljini primetila neke
trnovite zelene biljke, to ju je nateralo da ubrza korak. Ali kada je stigla tamo, ispostavilo
se da je tlo koje je okruivalo to rastinje bilo jednako suvo i pranjavo kao i ostali delovi te
turobne pustoi, a kada je pokuala da otkine nekoliko listova, iblje je bilo tako otro da joj
je izranjavilo prste. Nastavila je dalje, dok su joj lea izgarala od bola i dok joj je stomak sa
svakim korakom postajao sve tei, trudei se da ne razmilja o propasti koja se nadvijala
nad njom. Prolo je samo pola dana otkako je poslednji put jela, teila se, i samo pola dana
otkako je utolila e. Mogla je da preivi. Ona je bila ki pustinje. ovek moe da preivi
punih nedelju dana bez hrane ili vode, ponavljala je u sebi, potiskujui iz svog uma pogubni
amor straha i priseajui se pria koje su mukarci ispredali oko logorskih vatri, pria o
zapanjujuim podvizima ljudi koji su uspeli da preive ak i kada su kamile isputale duu
pod njima i kada bi im pljakai preko noi ukrali sve ivotinje i zalihe, ostavivi ih da
-BU&CW-

212

W&N

skapaju usred pustinje. Iz dubine due je verovala da je jednako odluna poput tih
mukaraca i da e joj ta odlunost podariti snagu i istrajnost, uprkos injenici da nosi dete u
utrobi. Bremenita lavica je najopasnija od svih zveri, ula je od jednog lovca. Ali tada se
prisetila da su mukarci to govorili zato to je enka u trenucima opasnosti nasrtala na svoje
progonitelje, pa makar izgubila glavu zbog toga, umesto da se uzdri od napada i da spase i
sebe i svoje mladune. Nakon jo nekoliko koraka prisetila se da su nakon te opaske svi
prasnuli u smeh i poeli da zbijaju ale na raun Alijeve supruge Henu koja je tokom
trudnoe postala tako naprasita da je svog mua cipelom tresnula po glavi kada je jedne
noi banuo u njen ator. Iznurena i obeshrabrena, spustila se u senku jedne stene i nakratko
zadremala, ali je njeno spavanje bilo iskrzano a snovi uznemiravajui, tako da se ubrzo
pridigla sa zemlje i nastavila dalje, mada joj je popodnevno sunce prilo kou poput ognja i
udaralo joj u potiljak poput ekia.
Nije mogla da kae ta joj je tano privuklo panju, da li je u daljini nazrela neki pokret
ili je meu spektrom sivkastih i smeih tonova primetila neku novu nijansu, ali kada je pred
sobom ugledala kamilu, taj prizor ju je oinuo poput munje, pribivi je na zemlju. Zurila je
u udaljenu siluetu, kao da nije verovala roenim oima, mislei da je to bilo privienje koje
je stvarala vrelina koja je titrala u vazduhu, varljiva igra svetlosti i senke. Alije ubrzo
ustanovila daje to stvarno bila kamila koja je lagano odmicala kroz pusto, savijajui glavu
ka zemlji kao da je oajniki traila rastinje kojim e utoliti glad. Mahnito je ubrzala korak i
kada se dovoljno pribliila poela je da razaznaje i druge detalje: upeatljive crveno-plave
pruge na ebetu koje je bilo prebaeno preko nje; crne meine sa vodom; bele vree sa
pirinem i branom i zaveljaje sa senom. To je bila tovarna kamila koja je pripadala
Atisiju ag Baju. Umalo nije vrisnula od oka, jer ak ni u snu nije mogla da oekuje da
nakon toliko prevaljenih kilometara preko jalove hamade usred tog nitavila pronae istu
onu kamilu koja joj je pobegla prethodnog dana. Bilo je to pravo udo! Podigla je svoju
amajliju i dodirnula je usnama. Hvala ti, proaptala je, mada ni sama nije znala kome su te
rei bile upuene. Da li je za to udo trebalo da zahvali plemenitoj Tin Hinan ili pustinjskim
duhovima? Da li je nabasala na kamilu zato to je sve vreme nesvesno pratila njen trag ili
zato to se neka volebna sila postarala da ona i kamila krenu istom rutom? Ali, uopte nije
bilo vano kako se to desilo. Ona je bila ker pustinje i pustinja joj je milostivo pritekla u
pomo.
Ispunjena prilivom nove snage, jo vre je privezala svoju odoru i pohitala ka kamili,
trudei se da ostane izvan njenog vidokruga. Kada je stigla na rastojanje od stotinak metara
primetila je da kamila nije bila sama. Pored nje je koraao neki mukarac. U stvari, ne
mukarac ve deak. Osetila je kako joj se koa jei, uprkos vrelini. Tada se odluno
ustremila ka njima. Hej, ti!
Deak je bio mrav i imao je krupne oi. Delovao je prestravljeno kada ju je spazio.
Tako je razrogaio oi da su mu arenice zaplutale u moru beline. Koa mu je bila tamna
poput kamenjara.
To je moja kamila!
Bre od pacova koji se vere uz stenu, deak se uspentrao na kamilin vrat, spustio
zadnjicu izmeu zaveljaja sa zalihama i naterao ivotinju da pojuri iz sve snage.
,,Ne! Marijata je potrala za njim, ali nije uspela da ga stigne jer joj je stomak ve
narastao a put je bio posut kamenjem koje joj je uljalo tabane i izvrtalo glenjeve. Vraaj
se!
Ali kamila je nastavila da tri, kao da ju je gonila legija afrita, mahnito zabacujui kopita
i mlatarajui glavom.
Marijata je vritala i vritala, sve dok nije ostala bez glasa, ali joj to nije pomoglo.
Kamila i deak su se ubrzo pretvorili u siunu taku u daljini, mada je po oblaku praine
koji se dizao za njima mogla da ustanovi u kom su pravcu otili. Ispustila je ozlojeen
uzdah. Oseala se kao slonica teka, spora i nezgrapna. Nije bilo anse da ih stigne.
Podjednako besna na malog lupea i na samu sebe, krenula je za njima. Negde su morali da
-BU&CW-

213

W&N

se zaustave. U blizini se sigurno nalazio neki logor. Sudei po deakovom izgledu, on je

pripadao haratinskom ili iklanskom staleu. Sigurno je pobegao u pustinju kako bi izbegao
svoja zaduenja. Ako pronae njegov logor, potrudie se da bude to milostivija. Nee
traiti od njegovih roditelja da joj isplate nadoknadu zbog toga to joj je ukrao kamilu i to
je pobegao kada je zatraila da mu je vrati, primoravi je da peke prevali jo nekoliko
kilometara. Na kraju krajeva, mogla je sebi da priuti takvu velikodunost, jer e je tamo
sigurno doekati srdana dobrodolica: topao aj i pristojan obrok. Kada im bude objasnila
da je to njena kamila, i kada saznaju za njeno plemenito poreklo, ti ljudi e u njenu ast
sigurno zaklati kozu, a moda ak i ovcu. Oraspoloena takvim mislima, podigla je glavu i
nastavila dalje ustrim samouverenim korakom. Kad god bi se na horizontu ukazao jo neki
stenoviti greben, nestrpljivo je kretala ka njemu, uverena da e je sa druge strane saekati
neki logor, oaza sa sveom vodom, nasmejane ene i dostojanstveni mukarci koji su nosili
velove preko lica. tavie, moda su to bili nomadi koji su ili ka jugu, moda ak do
Hogara, pa bi mogla da se pridrui njihovoj povorci.
Sati su prolazili, a ona se i dalje teila tim blaenim nadama, mada nigde nije mogla da
vidi ni deaka ni kamilu. Videla je samo tragove koje su ostavljali za sobom: izrovano tlo,
zdrobljeno kamenje i pesak na kome su se nazirali otisci kamiljih kopita. Teren vie nije
delovao tako negostoljubivo. Uspela je ak da pronae izvesnu lepotu u tom ogoljenom
pejzau posutom dubokim kraterima i ratrkanim kamenjem dok je posmatrala kako se
sunce lagano sputa ka horizontu i kako sivkastosmee pranjavo tlo poprima boju
gazelinog krzna a potom i raskonu purpurnocrvenu boju krvi. Kada je zalazee sunce
poelo da zavlai svoje duge senovite prste izmeu stena, bila je ve smodena od hodanja i
ei. I zato umalo nije vrisnula od radosti kada je izbila na vrh jednog uspona i kada je
ispod sebe ugledala tri crna niska kona atora koji su koiima bili privreni za zemlju.
Pojurila je niz padinu, prepustivi se nizbrdici koja je njenim koracima dala dodatno
ubrzanje, sve dok nije zapanjeno shvatila da u tom logoru nema niega osim ta tri atora.
Gde je bio ostatak plemena? kiljei kroz nadiruu tminu, uspela je da razabere samo
aicu koza umesto stada koja su bila neophodna da bi obezbedila opstanak iteljima nekog
pristojnog logora. Samo aica koza i jedna usamljena kamila. Moda je to bila prethodnica
nekog nomadskog plemena? Ili je moda nabasala na otpadnike? Usporila je korak,
zateena i obeshrabrena onim to je videla.
Tada su psi poeli da laju. Bilo ih je pet ili est i svi su bili mravi i ofucani, sa rebrima
koja su trala ispod koe. Poto je u njihovim venama tekla zbrkana krv raznih pasmina i
poto nikada u ivotu nisu estito napunili svoje stomake, svi su imali lou narav i bili su
neprijateljski raspoloeni prema strancima. Marijata je nervozno ustuknula. Pripadnici
njenog plemena uvali su lovake pse, ivotinje glatkog krzna i elegantnog dranja koje su
posluno ile pored nogu svojih gospodara, dok su Kel Tegarti bili toliko siromani da nisu
mogli da izdravaju ak ni same sebe, a kamoli opor divljih pasa. Psi su nastavili da nadiru
ka njoj, u preteem niskom stavu. Marijata je zastala kao ukopana. Tada se savila, dohvatila
jedan kamen i bacila ga na najblieg psa. Kamen je pogodio psa u slabinu, nateravi ga da
zaplaeno zakeve i ustukne. Marijata je na brzinu prikupila jo kamenja i hitnula jo jedan
projektil ka oporu. Psi su razjareno poskoili i poeli jo glasnije da laju, ali su prestali da
se primiu.
Konano je jedan mukarac izaao iz atora. Bio je visok i mrav, sa koom tamnom
poput noi. To su iklani, sa olakanjem je pomislila Marijata. Naredi psima da se smire!
dobacila je zapovednim tonom. Tamo gde je bilo robova sigurno je bilo i gospodara.
Mukarac se sumnjiavo zapiljio u nju. Neto je viknuo i psi su krenuli ka njemu,
obazrivo se osvrui, kao da su se plaili da e ih Marijata ponovo zasuti kamenjem. Lave
pasa je naterao ostale itelje da izau napolje. Svi su delovali bedno i niko nije nosio veo,
kao da meu njima uopte nije bilo gospodara. Ti ubogi otrcani ljudi su sigurno
bili bagare, nomadi koji su lutali naokolo drei se dalje od pustinjskih zajednica i borei se
za goli opstanak. I to, kako joj se inilo, prilino neuspeno. Meu njima je spazila i deaka
-BU&CW-

214

W&N

koji joj je ukrao kamilu. Tada je mukarac koji je smirio pse mugnuo u ator i nakon
nekoliko trenutaka napolje je izaao drugi mukarac, zajedno sa enom koja je u naruju
stiskala malo dete. Svi pogledi su se prikovali za Marijatu koja je stajala ispred stena na
kojima se ocrtavala njena silueta. Kada su se njene oi susrele sa oima ene koja je drala
dete, Marijata je osetila kako je preplavljuje talas istog, gotovo opipljivog saoseanja, kao
daje njena dua bila perlica koja je skliznula niz nisku koja je bila razapeta izmeu njih.
A tada je ena poela da vriti. To je duh! To je duh koji je uzeo mog deaka!" Mahnito
je pojurila ka njoj. Lice joj je bilo izoblieno od srdbe i bola. Marijata je primetila da su
ruke deteta koje je stiskala u naruju mlitavo visile sa strane i istog asa ju je oinula strana
spoznaja da je to detece bilo mrtvo i da je ta ena, ugledavi siluetu koja je izronila iz
sablasnog sumraka, ba u vreme kada su Kel Asufi poinjali da haraju kroz pusto,
pomislila da pred njom stoji neki din.
Mukarci su zaustavili oajnu majku pre nego to je stigla do Marijate. Jedan od njih je
zgrabio maliana iz njenog naruja i krenuo nazad ka atorima, a ena je, kao da nije mogla
da podnese pomisao da se rastane od svog deteta, rairenih ruku pojurila za njim. Drugi
mukarac je nepomino stajao, zurei u Marijatu.
Ja nisam din! povikala je Marijata, ali joj je grlo bilo tako suvo i spreno da je njen
glas podseao na nadzemaljski hrapavi apat, to je mukarca nateralo da brzo opipa svoje
amajlije. Prela je jezikom preko suvih ispucalih usana, reena da ponovo pokua.
Nisam din", ponovila je, krenuvi ka njemu. Ja sam ena od krvi i mesa, pripadnica
plemena Kel Taitok. Ne plai se. Sino mi je pobegla kamila i itavog dana pratim njen
trag. Onaj deak tamo... Pokazala je prstom iza njegovih lea. Onaj deak je uzeo moju
kamilu. Moda je mislio da je zalutala ili da je njen vlasnik mrtav. Moda ju je uzeo zato da
bi se starao o njoj. Ali, kakvi god bili njegovi razlozi, ja sam sada dola kod vas da vratim
svoju kamilu i njen tovar i da vas zamolim za malo vode i prenoite. A sutra ujutru u
uzeti kamilu i nastaviti svojim putem."
Mukarac nita nije odgovorio. Neko vreme je utao kao zaliven, a onda se polako
spustio na kolena. Marijata nije znala kako je trebalo da protumai taj udan gest, sve dok
se mukarac nije podigao sa zemlje i hitnuo prvi kamen. Kamen joj je fijuknuo pored
ramena i tresnuo u stenu koja se nalazila iza nje. Drugi kamen joj je okrznuo miicu,
nateravi je da vrisne, vie od oka nego od bola.
ta to radi? Nisam vam uradila nita loe!"
Mukarac je podigao jo jedan kamen. Kamila je sada naa. Odlazi!"
Vi ste lopovi!"
Odlazi, ako nee da te ubijemo."
Zar nemate nimalo asti? Zar nemate potovanja prema zakonima koji vladaju u
pustinji?"
Smrt je jedini zakon koji vlada u ovoj pustinji."
Neka na vas padne kletva duhova ako me oterate odavde!" Marijata je pretei zamahala
amajlijom. Baciu urokljivo oko na vas. Svi ete pomreti."
Mukarac ju je pogledao tupim pogledom. Ionako ve umiremo. Odlazi."
Debeli nabori njene odore ublaili su udarac treeg kamena, ali je mukarac ve uzimao
novu hrpu, a psi su ponovo poeli da laju, poskakujui na ukruenim nogama poput zveri
koje e se svakog asa otrgnuti sa lanca. Marijata se utueno okrenula i poela da se
udaljava.
Narednih nekoliko sati je provela leei u senci kamenjara i razmiljajui ta da radi.
Pomisao da je njena kamila bila tako blizu, ali da uprkos tome nije mogla da je se domogne,
nije joj davala mira. Nije mogla tek tako da je prepusti onim bagarama. A opet, nije videla
nain da je vrati nazad. itave noi je razmiljala o tome, potiskujui bes koji je kljuao u
njoj, kujui i odbacujui na desetine jalovih planova. Moda je trebalo da digne ruke i da po
nonoj sveini nastavi dalje, ka nekom mestu gde ju je ekala bolja srea, ali joj pomisao da
-BU&CW-

215

W&N

su se njene zalihe hrane i vode nalazile tako blizu, na samo nekoliko stotina metara od nje,
nije doputala da se pomeri s mesta. Jedan deo njenog bia bio je uveren da e, ako propusti
priliku da vrati svoju kamilu, sigurno umreti. I to potpuno zaslueno. Pripadnici Naroda
vela su izuzetno cenili prepredenost, dovitljivost i snalaljivost. Te osobine su u njihovim
oima imale gotovo istu vrednost kao i plemenska ast. Priznanje da je bila toliko slaba da
joj ti bedni prosjaci otmu kamilu bilo je ravno porazu. Zar je mogla da se pomiri sa takvom
sramotom? Da lije Majka Svih Nas nekada doivela takvo ponienje, upitala se. Teko je
mogla da poveruje u to. ta bi ene ija je krv tekla u njenim venama uinile? Tin Hinan",
proaptala je u tami, molim te da mi obasja put svojom snagom i mudrou." Prislonila je
amajliju uz elo, osetivi dodir hladnog metala na svojoj koi.
Ni sama nije znala koliko je dugo ostala u tom poloaju, ali je nakon izvesnog vremena
zaula slabaan zvuk u kamenjaru sa leve strane. Primirila je disanje, preplavljena
iznenadnim strahom. Da joj oni prosjaci nisu uli u trag? Da nisu nameravali da ostvare
svoju pretnju i da je stvarno ubiju? Neujno je zavukla ruku u resastu konu torbu i zgrabila
mali no, napeto iekujui.
Zvuk je bio priguen, kao da je neto jedva ujno okrznulo kamen. Neto je zatupkalo i
zautalo. Marijata je ekala u pripravnosti, stisnutih zuba. Nee otii a da nekome ne pusti
krv. Nee im dopustiti da tako lako izau na kraj sa njom.
Kada se pred njom pojavio zec, zbunjeno je zakiljila oima. Zec joj je uzvratio pogled,
tako iznenaen da se ukopao u mestu, sa ukruenim podignutim uima i napetim miiima
koji su se spremali za bekstvo. Pre nego to je postala svesna ta radi, munjevito ga je
epala, oseajui kako se njegove snane zadnje noge mahnito bacakaju dok je zaranjala
prste u njegovo krzno. Zeje bio tako topao i tako kooperan, tako zapanjujue iv i krepak,
da joj je gotovo dolo da se smiluje i da ga pusti, ali je u njoj prevladao neki dublji iskonski
poriv. Nakon nekoliko trenutaka mlitavo zeje telo je nepomino lealo na zemlji, a njene
ake su bile zamazane crnom lepljivom krvlju.
Zec je bio krupan, snano graen i miiav. Dok je pod bledom meseinom posmatrala
njegovo klonulo telo, uinilo joj se da je bio tako lep da je jedva obuzdala suze. Zadivljeno
je zurila u njegovo hladno svilenkasto krzno, izduene udove i ogromne ui. A tada je
naredila sebi da se pribere i da obavi ono to se moralo obaviti.
Njiui se na leima svoje kamile, Marijata je posmatrala kako se sunce pomalja na
nebu. Nomadski logor je ostao daleko iza nje. Kamila se ve znojila, ba kao i ona, uprkos
jutarnjoj sveini. Ali je njeno ushienje uspelo da odagna iznurenost. Sve je stavila na
kocku i uspela je da pobedi. Stresla se od jeze, prisetivi se kako su se oni divlji izgladneli
psi obruili na komade iskasapljenog zeca koje je bacala oko sebe i kako su njihove eljusti
kljocale dok su drobile krhke zeje kosti. Kako su poeli da se kolju izmeu sebe kada im
je bacila poslednji i najbolji zalogaj, zeju glavu, i kako su mukarci izjurili iz atora i
poeli da ih biju motkama kako bi prestali da diu tu stravinu larmu. I kako se ona usred
tog metea neopaeno uvukla u obor, gde je zatekla labavo privezanu kamilu i zaveljaje sa
zalihama koji su bili nehajno sputeni na zemlju, zajedno sa sedlom i prugastim ebetom.
Nedostajala je samo vrea sa branom i bajatim hlebom, primetila je, zadivljena svojom
sreom. Sa jedne strane je stajala vrea sa pirinem. Na pesku je primetila siuna bela
zrnca koja su se rasula po tlu, blistava i sedefasta pod svetlou meseine. Dohvatila je
malo slame i zapuila rupu na vrei, a potom je proverila da li su meine pune i prebacila ih
preko lea.
Dok je to radila, kamila ju je merkala mrzovoljnim pogledom, a kada je krenula ka njoj,
ljutito je zabacila glavu i zakolutala oima. Ve sam prevalila veoma dug put, govorile su
njene oi. Nije mi ni na kraj pameti da mrdnem odavde. Marijata je znala da su kamile bile
uasno svojeglava stvorenja, ali je takoe znala da je njihova tvrdoglavost mogla da se
ukroti vrstom rukom i odlunim stavom. Zato se neumoljivo ustremila ka njoj. Prisetivi se
ta je Rahma uinila kada su vojnici banuli u onu oazu dok su se probijale kroz Tamesnu,
-BU&CW-

216

W&N

dohvatila je svoj veo i povezala kamili njuku pre nego to je ivotinja stigla da glasno
izrazi svoje negodovanje. Kamila je bila tako iznenaena da joj je dopustila da na brzinu
natovari zalihe i da se uzvere na njena lea. Kada je okrenula glavu i ozlojeeno se zapiljila
u nju, Marijata joj je uzvratila strogim namrgoenim pogledom, a potom ju je pukom
snagom svoje volje naterala da se podigne na noge i da krene nezgrapnim galopom.
Dok se priseala svog podviga, Marijata se glasno nasmejala, potapavi se po stomaku.
Ti si sin Tuarega i to nikad nemoj da zaboravi! Sigurna sam da e tvoj ivot biti udesna
pustolovina, jer e naslediti ono najbolje od svoje majke i svog oca. Skupina
otrcanih bagara nikad nee moi da te prevari ili pokrade jer e ti blagonaklonost duhova i
vlastita snalaljivost pomoi da odnese pobedu u svemu ega se lati! Zapovedno je
potapala kamilu po temenu. Kamila je tiho frknula i spustila se na kolena, pustivi je da
sie. Pod ruiastom svetlou pustinjske zore Marijata je razvezala svoj veo i paljivo
sapela ivotinju kako ponovo ne bi pobegla. A tada je konano kucnuo as da se zajedno sa
svojom kamilom okrepi i osvei i da se prepusti zasluenom odmoru pod senovitom
kronjom usamljene akacije.

-BU&CW-

217

W&N

30.
Marijatin

rasplamsali optimizam nije dugo potrajao.

Instinkt joj je danima nalagao da ide ka istoku, ali ga je ona ignorisala zato to je bila
uverena da mora da nastavi da se probija ka jugu. I tako se na kraju desilo da uopte nije
primetila kada je prola izmeu oaza u Ugarti i Aguedalu jer je, traei senku Debel el
Kable, krenula kroz klanac koji ju je zabludelo odveo u jo jedan od izduenih rukavaca
sprene i suve Hamade du Guir. Pred njenim oima je promicao pejza u kome su se
oronule crvene kamene kule smenjivale sa oblastima prekrivenim nekom udnom tamnom
patinom, krhkom pokoricom koja se potmulo presijavala pod suncem i koja je pucketala
pod pritiskom irokih kamiljih kopita. Nigde nije bilo ni najzakrljalije biljke, pa ak ni
najokorelijih kaktusa ili mleika, tako da je kamila glasno izraavala svoje negodovanje kad
god bi se zaustavili, mahnito izvijajui vrat i pokuavajui da ukrade koji zalogaj iz sve
tanjeg zaveljaja sa stonom hranom koji joj je bio privezan za lea. Marijata je znala daje
sirota ivotinja skapavala od gladi. Njena nekada vrsta grba sada je postala meka i usahla
jer su iz nje nestale gotovo sve zalihe masti.
Nemoj, Bagreme!" rekla je strogim glasom. Nije nameravala da se vee za tu ivotinju
na kraju krajeva, to je bio mujak koji je sluio samo zato da vue teret i da potedi njenu
snagu i njene noge ali poto su ve itav dan i no jedno drugom predstavljali jedino
drutvo, i poto je roenim oima gledala njegove muke, poela je da razvija krajnje
neoekivanu naklonost prema tom vonjavom, zlovoljnom, tvrdoglavom stvoru. Nije joj bilo
teko da mu naene ime zato to je bio jednako ilav i izdrljiv poput pustinjskog bagrema.
Kada bi neko od tih stamenih trnovitih stabala moglo da pusti glas, Marijata je bila sigurna
da bi poelo da rie i da grgolji i da frke i da pljuje poput svog imenjaka. Ako sve
potamani, ostae bez hrane i posle e se gorko kajati zbog svoje lakomosti. Ali ako
bude strpljiv i istrajan, i ako bez gunanja prihvati muku koja te je snala, na kraju e
dobiti zasluenu nagradu."
Snaga, strpljenje i istrajnost to su bile vrline koje su pripadnici njenog naroda najvie
cenili. Nijedan mukarac nikada se nije alio na tekoe sa kojima se suoavao u pustinji.
Njegov ponos mu to nije doputao, jer oni koji su se alili nisu mogli da se nazovu pravim
mukarcima. Umesto da gunaju, oni su ispredali prie o najgorim iskuenjima kroz koja su
proli: o peanim bubama koje su drobili zubima, strpljivo ih vaui dok se ne bi
pretvorile u gorku pastu; o sirovom mesu pustinjskih zmija kojim su utaivali svoju glad; o
mokrai koju su pili u najteim trenucima, kada im ne bi preostala ni kap druge tenosti.
Marijata se prisetila gotovo legendarne prie o trgovcu koji se na putu ka Sidilmasi
razdvojio od svog karavana, koji je danima lutao bez hrane i u ijoj meini je ostao jo
samo jedan gutljaj vode kada je nabasao na trgovce iz suparnikog plemena. Kao to nalae
zakon pustinje, ti trgovci su mu ponudili gostoprimstvo: malo suenog kamiljeg mesa i
vodu iz svojih gerbera. Ali se on samo osmehnuo i potapao svoj zaveljaj, odgovorivi da
ima sve to mu je potrebno i zauzvrat ponudivi da on njih poasti tako to e svima
spremiti aj. Svima je bilo jasno kako su stajale stvari, ali niko nije eleo da posrami
-BU&CW-

218

W&N

usamljenog putnika time to e raskrinkati njegov blef tako da su trgovci nastavili svojim
putem, a nesreni putnik je ve sutradan ispustio duu u pustinji. Ali pria o njemu nastavila
je da ivi punih pet vekova. Zar stoga nije bolje, govorili su mukarci iz plemena Kel
Ahagar, umreti asnom smru, istog obraza i neokaljanog ponosa, nego preiveti pomou
hrane i vode koju si dobio od neprijatelja?
Marijata nije mogla da se zakune da bi njena odlunost bila tako nepokolebljiva. ak i
kada bi se Rosi ag Bahedi naprasno stvorio pred njom, nosei sono jagnjee peenje i
kajsije, verovatno bi se obruila na hranu i prodrala je do poslednjeg zalogaja pre nego to
bi se setila da je trebalo da sauva taj luksuz koji se zvao ponos, tako da je teko mogla da
krivi svoju kamilu zbog toga to je pokuavala da ukrade hranu koja e je odrati u ivotu.
Osetila je kako joj se pljuvane lezde na krajevima vilice gre i steu, ali su joj usta bila
tako suva da u njima nije mogla da se stvori ni kap pljuvake. Nije popila ni kap vode jo
od zalaska sunca. Jedna meina je visila sa kamiljih slabina, mlohava i beskorisna, lagano
se pekui na suncu. Voda koja je ostala na dnu druge meine, upavog crnog gerbera od
kozje koe, bila je vrua i slankasta, kao da se ponovo pretvorila u krv. Detece u njenoj
utrobi je poelo da se rita, kao da se i ono alilo na e i izgladnelost, utnuvi je dvaput
zaredom. Spustila je ruku preko stomaka, brino rairivi prste. Smiri se, maleni. To to
utira svoju mamu nee ti pomoi.
Trinaestog dana stona hrana je bila na izmaku, a u meini je ostalo tako malo vode da je
njom mogla samo da okvasi Bagremove nozdrve, a kada je to uinila taj nezahvalni stvor je
razjapio eljusti i pokuao da je ujede. Potom je poeo da njuka njene sandale, ali su one
za Marijatu bile previe dragocene da bi dopustila da budu pojedene. Zato mu je dala
tranu prostirku na kojoj je spavala koju je on poeo lagano i mukotrpno da vae, odluno
pomerajui svoju izduenu vilicu napred nazad. Marijata je svoju glad pokuala da utoli
ivim pirinem koji joj umalo nije polomio zube, ali ak i kada ga je zdrobila izmeu dva
kamena dobila je samo neupotrebljivi prah koji joj se lepio za nepce i koji je bio tako suv da
ga je bilo nemogue progutati bez vode. Tada je shvatila zato je Atisi sa sobom poveo dve
enske kamile. Zato to bi im njihovo mleko pomoglo da preive pod tako surovim
okolnostima. Odmah se setila sirote Mui koja je ispustila duu pored onog druma i proklela
lou sreu koja joj je ostavila samo tog mujaka. esto je sluala prie o trgovcima koji nisu
imali drugog izbora osim da svoju e utole krvlju iz prerezanih kamiljih vratova. Ali kada
je krenula ka Bagremu, stiskajui mali no koji je nosila u Taninoj torbi, Bagrem je iskrivio
usne i otkrio svoje duge ute zube, stavivi joj do znanja da e joj odgristi ruku ako napravi
jo samo jedan korak, ili je bar ona tako protumaila njegovu raspomamljenu riku. Na kraju
je odustala od te ideje, ubedivi sebe da situacija jo uvek nije bila ba toliko oajna.
Uprkos tome, kada su tog trinaestog dana napravili predah, Marijata je po stoti put
istresla stvari koje je nosila u Taninoj torbi, u jalovoj nadi da e unutra pronai neto to je
moglo da joj poslui a to je ranije previdela. Utueno je gurkala stvari po zemlji dok je
kamila preivala bednu pregrt preostale slame, ne primeujui nita novo. Taman kada je
krenula da sve te sitnice vrati u torbu za oko joj je zapao mali prugasti oblutak plavozelene
boje, sa belom horizontalnom trakom koja se pruala oko sredinjeg dela, koji je delovao
sasvim drugaije od crvenog i sivkastosmeeg kamenja koje je bilo ratrkano po okolnom
tlu. Paljivo ga je stavila na dlan. Kameni je bilo gladak i siuan poput jajeta neke
malene ptice. Obrisala je zrnca praine sa njegove povrine i gotovo nesvesno ga gurnula
ispod jezika, gde se oblutak tako savreno ugnezdio kao da je bio stvoren da bi ba tu
stajao. U roku od nekoliko trenutaka pljuvaka je poela da joj navire u usta, slivajui se
preko zuba, i ona ju je zahvalno progutala. itavog dana je nastavila da sisa oblutak i da ga
premeta jezikom po usnoj duplji, mada je bila svesna da je on predstavljao samo neznatnu
i privremenu pomo.
Kad god je bilo mogue klonila se sunca, kreui se senovitom stranom kamenih kula, a
kada je pao mrak nastavila je da peai pod svetlou rastueg meseca, uporno se
probijajui ka jugoistoku, preko suvih kamenitih visoravni gde je zaticala samo presahle
-BU&CW-

219

W&N

vodene tokove i tek poneki list ili biljku koje pustinjska vrelina nije pretvorila u prah.
Bagrem je koraao povijene glave, sve sporije i sporije, sve dok se na kraju nije stropotao
na zemlju i odbio da nastavi dalje. Marijata je strpljivo ekala, ali je on odbijao da pogleda
u nju. Pokuala je da ga namami akom sena, ali ju je iznurena ivotinja oinula prekornim
pogledom i okrenula glavu, kao da je govorila: Sada je prekasno! Kucnuo je as da se
pokaje zbog svoje surovosti. Povukla je ular, ali se Bagrem tvrdoglavo ukopao u mestu. Ne
znajui ta drugo da radi, sela je pored njega i bespomono uzdahnula, a tada je poela da
pevui staru pesmu koju joj je baba pevala dok je bila mala. Bagrem je samo frknuo i
promuklo zagrgoljio, ne pomerajui se sa mesta i prkosno mlatei repom po pesku.
Marijata je ustala i odluno spustila ruke na bokove. Bagrem se pretvarao da je ne
primeuje. Kada se prebacila u njegovo vidno polje kako bi ga primorala da obrati panju
na nju, konano ju je pogledao svojim otupelim oima. Shvatam da ti treba odmor. Oboma
nam treba odmor, ali ne moemo ovde da se zaustavimo. Moramo da nastavimo dalje, dok
ne pronaemo neku oazu ili bunar. Tada emo moi da predahnemo, a ti e moi da
zaroni glavu u hladnu vodu i da ugasi tu stranu e i da napuni stomak palminim liem
i urmama. Ali sada mora da ustane. Hajde, na noge! Ako to ne uini, sigurno e umreti.
A ako umre, i ja u umreti. Zastala je, spustivi ruku na svoj nabrekli stomak. A isto e
se desiti i mom detetu.
Ne mogavi vie da izbegava njen prodoran preklinjui pogled, Bagrem se s mukom
pridigao na noge i krenuo dalje. Marijata je koraala pored njega, vukui stopala preko
peska. Bilo je nemogue ne razmiljati o smrti. Smrt joj je neprestano opsedala misli, poput
sokola koji krui oko svog plena. Kada su sili u dolinu prekrivenu peanim nanosima koji
su podseali na gladak bledunjavi tepih, Marijata je na mekom tlu primetila udubljenje iz
koga je neto trcalo. im je shvatio ta je to bilo, Bagrem je poskoio u stranu i poeo
alosno da rie. Marijata se zagledala u hrpu svetlucavih kostiju koje su bile izbledele od
sunca i izglaane silinom vetra i nanesenog peska, oseajui kako joj srce potmulo dobuje u
grudnom kou. Da li je to bilo sve to je ostalo od poslednjeg putnika koji je proao tim
putem? Da li e nju i Bagrema zadesiti ista sudbina? U mislima joj je izronila jeziva slika:
kostur koji je leao na boku, zapljuskivan talasima peska, sa kolenima priljubljenim uz telo,
kao da je pokuavao da zatiti siuan kostur uuren ispod rebara.
Ta slika ju je ispunila neumoljivom odlunou. Proklet bio! rekla je iscrpljenom
Bagremu. Hajde, na noge! Preiveemol
To nareenje nije uputila samo kamili ve i sebi samoj. Odluno isturivi vilicu,
nastavila je dalje, bodrei svog pratioca da izdri, mada je i sama bila umorna, uasno
umorna. Mada ni sama nije znala zato, promenila je kurs i nastavila direktno ka istoku, a
kada je to uinila, osetila je kako dlanovi poinju da joj bride i kako joj u lobanji amori
neko skriveno znanje. Tamo negde je leala Dolina oaza koju su pominjali trgovci
iz funduka, izduena dolina koja se pruala od severa ka jugu, posuta drevnim bunarima i
oazama, prostranstvo kroz koje je vijugala trgovaka ruta kojom su pustinjski nomadi
prolazili ve hiljadama godina. Ili e pronai tu dolinu ili e ostaviti kosti u toj pustoi.
Hamada je lagano poela da uzmie pred ergom, ogromnim morem nepreglednih dina
srpastog oblika ije su izduene kreste, izvajane snagom pustinjskih vetrova, podseale na
otricu noa. Zastala je na jednoj steni i zagledala se preko tog ustalasanog pustinjskog
mora, u blistave grebene koji su se smenjivali sa senovitim uvalama i proarano tlo koje je
podsealo na prugasto sokolovo krilo. I tada je shvatila da su na rubu Velikog zapadnog
erga i da im, ako ubrzo ne nabasaju na neki izvor, vie nema spasa.
Bagrem je narednog dana posustao. Kolena su ga izdala i nezgrapno se stropotao na
zemlju. Iz njegovih usta i analnog otvora su istovremeno pokuljala dva talasa vonjavog
vazduha. Zagledao se u prazninu, kao da tamo moe da nazre vlastitu smrt, takicu na
udaljenom horizontu koja postojano i neumoljivo nadire ka njemu. Marijata je oajno
zavritala i prebacila ruke oko njegovog vrata, zaronivi lice u usijanu kamilju dlaku.
,,Ustani! naredila je. Hajde, podigni se!
-BU&CW-

220

W&N

Panika ju je naterala da postane surova. Poela je da ga udara pesnicama, ali je Bagrem

pomirljivo trpeo udarce. Oajno je utnula njegovo bedro i gorko zajecala, ali se ivotinja
uopte nije pomerila. Ostalo joj je samo da se spusti pored njega, u zaklon koji je napravio
svojim telom, i da saeka da prestane da die. Ali ak ni tada Bagrem se nije sruio na
pesak ve je nastavio da sedi, nepomian kao sfinga, kao da je as bio iv a as mrtav. Bilo
je nemogue proceniti taan trenutak kada je ispustio duu, jer u njegovom nepominom
dranju nije mogla da primeti bilo kakvu sutinsku promenu. Prislonila je aku uz njegova
usta i ustanovila da iz njih vie nije izbijao dah. Prislonila je obraz na njegova upala rebra i
zakljuila da mu srce vie nije kucalo. Povukla je njegove duge trepavice ali na njegovom
licu nije zaigrao ni najmanji mii. Na kraju je morala da prizna stranu istinu: da je
Bagrem bio mrtav i da je ostala potpuno sama u toj pustinji i da vie nije imala gde da se
vrati i da potrai pomo. Vie nije mogla da se nada da e uspeti da preivi i da e na
vlastitim nogama moi da nastavi dalje kroz pustinju. Bespomono je sedela pored svoje
kamile, naslanjajui se leima na njeno mrtvo telo i tupo zurei u pesak. Znai, to je bio
kraj puta i za nju i za njeno jo neroeno dete. Bie to sumoran zavretak, ali e bar umreti
kao pripadnici Naroda vela, u pustinji koja je oduvek bila njihov dom.
Te noi denuni su doli po njenu duu. ula ih je u utanju vetra koji je u sumrak
poeo da hui nad dinama, podiui izduene pruge peska sa vrhova grebena. Njihova
pesma je isprva bila slabana, nalik tupom priguenom pevuenju koje joj je dobovalo u
kostima i podrhtavalo meu rebrima. A tada je taj zvuk poeo da odjekuje svud oko nje, u
vazduhu i zemlji ispod njenih nogu: lagano ritmino dobovanje ivota, dobovanje koje je
oduvek postojalo, jo pre tih talasastih dina i travnatih ravnica koje su nestale pod peskom,
u vreme kada su gazele i irafe trkarale preko tog prostranstva, i kada je itav svet bio
bujan i zelen, i kada je Bog stvorio denune od vatre bez dima. Njihova pesma se pretvorila
u riku koja je prerasla u urlike i zavijanje. Marijata je dopustila da se taj zvuk razlije kroz
nju, istovremeno prestravljena i opinjena. Bili su to Kel Asufi, Narod divljine. I oni su joj
pevali zato to su verovali da je ona bila jedna od njih, jedna od onih koji ni sa kim ne
razgovaraju i koji putuju kroz to pusto samotno prostranstvo. Doli su po nju. Na izvestan
nain to je doivela kao olakanje. Vie nee morati da se mui i da iekuje svoju sudbinu.
Njena smrt vie nije poivala u njenim rukama. Ustala je i okrenula se ka vetru i oblacima
razvejanog peska, prepustivi se njihovoj silini.
Kada se sledeeg jutra probudila, licem je bilo naslonjena na stomak mrtve kamile.
Preko njih su leali nanosi peska koji su stvorili veliki dep vonjavog ali upotrebljivog
vazduha. Uopte nije sumnjala da joj je Bagrem, ak i u smrti, spasao ivot. Pridigla se na
noge, izranjajui iz peane plime, i osvrnula se oko sebe, zadivljena blistavim bledoplavim
nebom i iskriavim zlatnim dinama. Nad pustinjom se prethodne noi podigao takav vihor
da joj je pejza koji ju je doekao kada je otvorila oi delovao nekako strano i iskonski
isto, kao da su njegovi zavojiti obrisi i uvale bili ispremetani nekom dinovskom rukom.
Na trenutak ju je oinuo acaj razoaranja to njena iskuenja na ovom svetu jo uvek nisu
bila okonana, ali je tada osetila mrekanje novog ivota koji se zaeo u njenoj utrobi.
Uprkos oajanju u kome se obrela, Marijata se glasno nasmejala. Zdravo, maleni! Zar si
mislio da treba da me podseti da si tu?
Preporoena novim prilivom energije, uzela je Tanin no iz resaste torbe koja joj je bila
prebaena preko lea i naotrila ga brusom sve dok seivo nije postalo tanko poput
meseevog srpa, a potom je poela da komada telo mrtve kamile. Nasula je kamilju krv u
jedan od gerbera, a nakon toga je odrala kou, isekla poslednje zalihe masti iz grbe i
odvojila duge renjeve mesa sa slabina i ramena koje je potom stavila da se sue. Uskoro su
od tela sirotog Bagrema ostale samo kosti, kopita i velika tuna glava. Mnogi bi je sigurno
prekoreli to je njegovu lobanju ostavila nedirnutom, ne iskoristivi hranljivi mozak i oi
pune dragocene tenosti, ali Marijata nije imala srca da to uini. Preplavljena talasom
sentimentalnosti koja joj uopte nije bila svojstvena, pomislila je da bi bilo nedopustivo da
-BU&CW-

221

W&N

oskrnavi glavu tog plemenitog stvorenja koje je skonalo u takvim mukama da bi njoj
spasio ivot tako da ga je na kraju tugaljivo potapala po temenu, zagladila pesak pored
njegove glave i otricom noa ispisala molitvu: Neka tvoj duh slobodno luta nad sveim
gueltama i bogatim panjacima; i neka hladne senke prue mir i utehu tvojoj dui. Marijata
ult Jema ti zahvaljuje. Dete Amastana ag Muse ti zahvaljuje. Dok je ispisivala te rei preko
peska, nije zapirio ni najmanji daak vetra koji bi rasprio tifinag simbole.
Upotrebivi grubu dlaku sa kamiljeg repa kao kresivo i poslednje koliine osuene
balege kao gorivo, zapalila je oporu vatru nad kojom je skuvala srce i jetru. Poto tako dugo
nita nije stavila u usta jedva je uspela da ih pojede. Bilo joj je udno da svoje telo
primorava da uzme hranu, ali je znala da e, to vie bude pojela, postati snanija i
spremnija za nastavak putovanja. Ono prugasto ebe je nestalo, odneseno pustinjskim
vetrovima, tako da je tu no provela pod prekrivaem napravljenim od odrane i jo uvek
krvave kamilje koe. Bila je iznenaena injenicom da je uspela tako dobro da iskoristi
kamilin le. Do tada uopte nije bila svesna svojih sposobnosti, verovatno zato to se nikada
nije obrela u situaciji u kojoj je morala da se osloni iskljuivo na vlastite snage i
snalaljivost.
Jo dva dana je ostala pored lea sirotog Bagrema, pekui i jedui renjeve iseenog
mesa i trudei se da popije to vie krvi pre nego to se zgrua. Lekovite biljke koje je Tana
ubacila u torbu koju joj je dala kao venani dar pomogle su joj da jede ak i onda kada je
mislila da e njeno telo odbiti da prihvati hranu i da se zatiti od munine i tegoba koje je
mogao da uzrokuje unos tako velikih koliina mesa. Treeg dana, odmah nakon sutona,
spakovala je osueno meso u torbu koju je napravila od kamiljeg stomaka, koju je potom
konim trakama privrstila za svoja lea. Torba je bila teka i nezgrapna, ah je znala da je
njen opstanak zavisio od onoga to se nalazilo unutra. Poneu Bagremovu grbu i ona e mi
podariti svoju snagu, odluno je rekla sebi, prebacujui gerbere preko grudi.
Potom je teturavim korakom krenula ka jugoistoku, pratei kretanje zvezda. Prola je
kroz podruje prekriveno ravnim nabijenim peskom koji je pod udarima vetra postao
izbrazdan hiljadama siunih prugastih talasia. Te zadivljujue are, savreno pravilne i
elegantne, uspele su da joj oaraju pogled i da joj skrenu misli. Bilo joj je ao kada su pred
njom ponovo izronili peani breuljci i kada su noge sve do glenjeva poele da joj
zaranjaju u meku podlogu, ali su se dine ubrzo ponovo sravnile i nedugo nakon toga se
obrela u prostranstvu koje je imalo boju kamilje dlake i koje su prualo dokle god je sezao
pogled, u pejzau iju je jednolinost naruavalo samo ratrkano tamno kamenje veliine
deje pesnice. Kada se spustila na zemlju da predahne, podigla je jedan od tih kamenova i
osetila kako njenoj aci daruje teinu i smisao. Bio je mnogo tei nego to je po njegovom
izgledu mogla da nasluti, to ju je navelo da ga radoznalo osmotri. Posut smeim pegama i
rupama, kao da je proao kroz vatru, kamen je vie podseao na metal nego na stenu. Tada
se setila kako joj je Amastan jednom prilikom pomenuo gromovito kamenje koje je padalo
sa neba. Te noi su sedeli na visokoj stenovitoj osmatranici sa koje se pruao pogled na
put koji je iz Tamesne vodio ka plemenskom logoru, posmatrajui zvezde padalice koje su
ostavljale svoje plamtee srebrnaste repove na mranom nebu. Hodio sam preko tla koje je
posuto srcima takvih zvezda. Bilo ih je na stotine, svud oko mene, rekao je, a ona je
rairila oi, sa izrazom neverice na licu.
Jo jedna od tvojih hvalisavih pria, odvratila je prekornim tonom, mada je volela da
slua milozvuan ritam njegovog glasa ak i kada joj je govorio o nemoguim stvarima.
Inalah, elim ti da se nikad ne obre na takvom mestu. Mnogi su pokuali da preu tu
ravnicu, ali ih je Al Dumsdab, mrani dah erga koji razdvaja saputnike i razara karavane,
sve odreda progutao. Od njih su ostale samo kosti koje se belasaju na suncu dok njihovi
duhovi lutaju divljinom zajedno sa Kel Asufima i loptaju se gvozdenim srcima koja su pala
sa nebesa.
U to vreme je smatrala da su ta ognjena srca predstavljala samo plod Amastanove
pesnike mate, ali se sada prisetila da ju je Amastan jednom upitao da li veruje da su
-BU&CW-

222

W&N

zvezde koje svetlucaju iznad nas zapravo due mrtvih, to ju je nateralo da uspanieno baci
kamen i da skoi na noge i da najbre to je mogla pohita kroz dolinu gromovitog kamenja,
drhtei od jeze pri svakom koraku.
Sledeeg dana, dok je prelazila preko jedne strme dine, tlo joj se omaklo ispod nogu tako
da se okliznula i pala i skotrljala se do podnoja, gde je ostala da lei, bolno dahui. U
levoj aci je oseala gorui bol. Okrenula ju je ka sebi da ispita povredu. Na samom sreditu
ake, na mestu gde je duga prava linija presecala njen dlan, bio je zariven trn koji je tako
duboko uao u meso da nijedan deli nije virio napolje. Tamna krv se poput zapuaa
zgruala oko njega. acajui se od bola, poela je da stiska i gnjei meso oko trna, ali joj to
nije pomoglo. Potom je pokuala da ieprka trn vrkom malog noa, ali se on zario jo
dublje. Dolo joj je da zaplae od bola i ozlojeenosti, ali u njenim oima nije bilo suza.
Sve to je ostalo bio je uzavreli satirui bol.
Sledeeg dana ruka joj je otekla. Pocrvenelo nabubrelo meso se podiglo oko rane poput
jastueta. Pri svakom koraku je oseala bolno pulsiranje a aka joj je postala teka kao da je
nosila gromoviti kamen. Ubrzo ju je spopao oseaj da se ta rana proirila do samog sredita
njenog bia, kao neko ranjavo i pulsirajue drugo srce, dok je ostatak njenog tela postao
rasplinut i nematerijalan kao vatra bez dima koja je nekom magijom bila zatoena u
ljudskom obliju i koja je bila spremna da se vine u vazduh im neko razbije ini. Ve je
bila nadomak bunila kada se pred njenim oima ukazala oaza. Teturavim korakom se
ustremila ka njoj, mislei da je to bila opsena pustinje, fatamorgana koju je stvarala vrela
izmaglica koja se poigravala sa njenim umom, mada u vazduhu nije bilo vreline jer je sunce
tek izalo. Pa ipak, to se vie pribliavala, slika je postajala sve jasnija, a blistavo zelenilo
palmi je delovalo gotovo zaslepljujue nakon beskrajne palete sivosmeih i crvenkastih
tonova. Nebo se odraavalo na iskriavoj povrini vode koja je bila tako mirna kao da je
bila isklesana od kamena. Odjednom je, sa takvom bistrinom i jasnoom da je bila uverena
da halucinira, videla kako njena usijana nateena aka zaranja u jezerce i kako se
mrekajua voda sklapa oko nje, ostavljajui samo zglob iznad povrine. Dodir hladne
svee vode ju je ispunio prijatnou koja se mogla meriti sa najblaenijim trenucima koje je
iskusila u Amastanovom zagrljaju. Seanje na te trenutke je postalo tako upeatljivo da su
san i stvarnost poeli da se stapaju u dugoj obruavajuoj omamljenosti koja joj je
zamaglila svest. Tek kada je poela da pije, konano je dola sebi, prenuta oseajem koji
nije bio nimalo blaen ve bolan i izgarajui. Grlo joj je bilo tako suvo i stegnuto da nije
mogla da proguta vodu. Poela je da se gui i da kalje i da bljuje. Na kraju je nekako
uspela da srui vodu niz grlo, a potom je, poput stvorenja koje je hodilo po rubu smrti,
prebacila svoje zaveljaje preko ramena, odvukla se do senovitih palmi i smestila se u
mranu hladovinu izmeu korenja, gde je ubrzo utonula u san.
Probudili su je neiji glasovi, to ju je nateralo da se prestravljeno uspravi. Tri kamile su
pile vodu iz jezerceta, rairenih nogu i izvijenih vratova. Trojica mukaraca su sedela na
drugom kraju oaze, punei svoje meine. inilo se da je uopte nisu primetili. Sa tom
tamnom pranjavom odeom i crnim gerberima, Marijata je bila gotovo nerazluiva od
senke. Jednim delom svog bia je poelela da povie iz sveg glasa i da potrai pomo. Ali
je u njoj prevladao neki dublji i obazriviji instinkt. Naslonila se na stablo, motrei iz svog
zaklona i ekajui. Posmatrala je kako dvojica mukaraca sede na zemlji, odmarajui se u
hladu palmi, dok je trei nestrpljivo tabanao oko njih, uzaludno pokuavajui da ih nagovori
da nastave dalje. Na kraju se i on spustio na zemlju i naslonio se na drvo, kao da je
nameravao da malo odrema, ali se Marijata i dalje nije usuivala da se pomeri sa mesta.
Kada je pala no, mukarci su zaloili logorsku vatru i okupili se oko nje kako bi
spremili veeru i aj. Primamljiv miris hrane je lebdeo preko mirne vode pustinjskog
jezerceta, zapahnjujui njene nozdrve, terajui njen eludac da poskoi i creva da zakre.
Izvadila je pare kamiljeg mesa iz kone torbe i poela da ga vae, udei za ukusom
zelenog aja i eera. Titrava svetlost plamena je obasjala siluete stranaca i Marijata je
primetila da dvojica nose velove, vezane na hogarski nain, to ju je donekle ohrabrilo i
-BU&CW-

223

W&N

podstaklo je da prie malo blie. Tiho se provlaei izmeu oborenih palminih grana
prekrivenih hrskavim smeim liem, stigla je do ruba svog skrovita, paljivo se spustila
na zemlju i naulila ui.
Mukarac bez vela, ija je glava bila obmotana samo labavo vezanim platnom, delovao
je utueno. Nije mogao da se skrasi na mestu i inilo se daje bio razjaren smirenou svojih
saputnika. Uopte ne shvatam zato smo se zaustavili ovde! ponovo je rekao. Na kraju
krajeva, platio sam vam da krenete sa mnom. Zato treba da radite ono to ja kaem!"
Vii od dvojice mukaraca koji su nosili velove ravnoduno ga je osmotrio. Kamile su
iscrpljene, ba kao i mi.
Marijati je srce na trenutak prestalo da kuca. Dobro je poznavala taj glas. Bio je to glas
njenog brata Azaza.
Moda je odmakla daleko ispred nas! Moda je krenula brim putem!"
Azaz je ozlojeeno uzdahnuo. Nema breg puta. Svi znaju da je Dolina oaza jedini
bezbedan put kroz ovaj deo pustinje. Ako odstupi od tog pravca, moe da se nada
sigurnoj i neumoljivoj smrti."
Mukarac bez vela, kasapin Mbarek Ait Ali, brzo je podigao ruke, kao da je eleo da
odagna zlo od sebe. Onda se molim Alahu da ona nije krenula drugim putem. Bila bi prava
teta da se tako sona breskva sparui u pustinji."
Trei mukarac, koji je takoe nosio veo, naprasno je ustao i poeo da utira pesak,
bacajui ga preko vatre, to je bio oigledan znak da je jedva obuzdavao svoj bes. Nema
anse da je pronaemo. To je kao da smo krenuli u lov na divljeg zeca." Marijata je
prepoznala i taj glas, glas mladia koji je bio na pragu zrelosti. Bio je to njen mlai brat,
Baj.
Oluja je sigurno zatrpala tragove. Ili je upotrebila svoje magije da ih sama prikrije",
rekao je kasapin.
Moja sestra se ne bavi magijama. Ne treba da slua ono to lupeta ena naeg oca."
Gde je onda nestala? Da se nije rasplinula u vazduhu ili odleprala poput ptice? Niko je
nije video jo otkako je napustila Duiru, u pratnji onog otrcanog matorog trgovca."
Moda su se razdvojili."
Ili su bolje iskoristili svoje vreme", odbrusio je kasapin. ta god bilo, vrsto sam reio
da joj uem u trag. Ako se vratim u grad bez nje, svi e se sprdati na moj raun. Jo samo
dan ili dva i sigurno emo je pronai. Zato moramo da nastavimo kroz pustinju."
Azaz i Baj su se nemo pogledali. Tada je Baj coknuo jezikom. Moja sestra je oduvek
vodila lagodan ivot. Ona nije navikla da se probija kroz pustinju. Dosada se sigurno vratila
u Imtegren. U ovom trenutku verovatno jede kus-kus, kriom se smejui to nas je tako
namagarila.
Mislim da je najpametnije da se manemo oravog posla i da se vratimo nazad."
Ve smo se otisnuli dalje nego to smo nameravali, i dalje nego to si nam platio da
idemo. Osim toga, ako nas zarobe alirski vojnici, ne pie nam se dobro", dodao je Azaz.
Mislio sam da vi nomadi ne marite za piljive granice!" podrugljivo je procedio
kasapin.
Ali marimo za svoju iju", staloeno je odgovorio Azaz.
Kasapin je srdito tresnuo pesnicom o svoj ogromni debeli dlan. A ta ako poveam vau
platu za jo stotinu dirhama? Da li bi vas to podstaklo da nastavite?"
Azaz je zavrteo glavom. Ne radi se samo o novcu. Nemamo dovoljno zaliha da
nastavimo dalje." Marijati je bio poznat izraz koji mu je zaigrao na licu dok je posmatrao
kasapina. ak i dok je bio trogodinji deki, Azaz je imao vrlo snanu volju. Kada bi mu
na silu obukli makar najtanji komad odee, njegova vriska je odjekivala kroz itav logor.
Dvojica mukaraca su se srdito odmerili, ali je kasapin bio prinuen da prvi skrene
pogled. Mislio sam da svoju sestru elite da potedite mukotrpnog putovanja i smrti koja
joj visi nad vratom."
Azaz mu je grubo okrenuo lea. Na ovom svetu postoje mnogo gore stvari nego to je
-BU&CW-

224

W&N

smrt u pustinji", tiho je izustio, ali je samo Marijata shvatila ta je rekao.

Te noi, kada su trojica mukaraca utonuli u san, Marijata se prounjala pored njih,
zgrabila jednu od tasufri i poela da vrlja po njoj. Unutra je pronala konu vreicu sa
urmama koje su imale nemogue sladak ukus. im je zagrizla prvi plod, u ustima je osetila
otro probadanje koje ju je proelo do samih kostiju. Nije mogla da odoli: pojela je sve
urme, skupljajui lepljive kotice u zadignutu odoru kako bi ih sakrila meu korenjem
palmi. Nakratko se nosila pomilju da ukrade jednu kamilu, ali je brzo odustala od te ideje
jer je znala da njena braa umeju odlino da prate tragove i da im ne bi trebalo puno
vremena da je uhvate. Mada su je voleli i saoseali sa njom, ast im je nalagala da obave
posao zbog koga ih je taj kasapin unajmio i da ne osramote svog oca time to e uraditi
neto to je bilo protivno njegovoj rei. Poto je dobila priliku da se priseti svog prosca,
njegovog volovskog lica i nadmenog dranja i napraite naravi, Marijatina odlunost je
postala jo nepokolebljivija. Mogli su da nastave gde god ele, ali bez nje. Moda je bila
nadomak smrti, ali je ak i to bilo bolje nego da padne u ake tom kasapinu.
Narednog jutra, kada je svetlost poela lagano da sipi preko obzorja, bojei nebo tupim
sivkastoplavim nijansama i plamteim narandastim odsjajima koji su se irili preko nonog
svoda poput potopa, i kada su zvezde jedna za drugom poele da se gase, Azaz je otvorio
oi, probudivi se iz sna. Izvukao se ispod ebeta i otiao pravo do vrea sa hranom.
Podigao je tasufru u kojoj su se nalazile urme i zamiljeno odmerio njenu teinu. Baj je tiho
priao i savio se ka zemlji, paljivo osmotrivi krupan zrnasti pesak i podigavi pogled ka
starijem bratu. Azaz je diskretno klimnuo glavom i stavio prst preko usana. Obojica su se
osvrnuli ka Mbareku koji je jo uvek hrkao. Azaz je preao rukom preko peska, kao da je
neto brisao. Podigao je drugu tasufru, zaao u senku oblinjeg palminog umarka i zakaio
vreu na jednu skrivenu granu, neprestano arajui pogledom. Potom je priao kamilama
koje su dremale u kleeem poloaju i odvezao najsitniju od njih. Kada se probudi, reci
mu da je jedna od kamila pobegla preko noi, tiho je rekao svom bratu, ,,i da sam otiao da
je potraim i da u vas kasnije sustii, a vi se to pre spakujte i krenite nazad istim putem
kojim smo doli. Saekajte me u brdima pored ueda ije je korito posuto plavim kamenjem.
Trebalo bi da stignem do podneva. Uhvatio je kamilu za usnu i povukao joj glavu ka sebi,
a potom je zajaio i naterao da ustane. Ako se do tada ne vratim, nemojte me ekati. Dao
je kamili znak da krene i ubrzo su i ivotinja i jaha nestali sa vidika.
Baj se zamiljeno poeao po glavi i krenuo da skuva aj.
Kasapin je na sav glas negodovao to je morao da prekine poteru, i to sa jednom
kamilom manjka, ali su on i Baj nakon sat vremena napustili oazu i Marijata je ostala sama.
Ali ne zadugo. Zato to je pred njenim oima ubrzo izronila usamljena silueta na kamili.
Marijata! doviknuo je muki glas.
Marijata se nije odazvala, niti je izala iz zaklona.
Azaz se ustremio pravo ka rubu jezerceta kako bi napojio kamilu. Napunio je meinu
vodom i potegao pozamaan gutljaj. Znam da si tu, tiho je rekao. Jutros sam pronaao
tvoje otiske pored naih zaliha. Takoe sam primetio da su nam nestale urme, to me je
navelo na zakljuak da si ih ti uzela. Izuzev ako neki majmun mojoj sestri nije ukrao crvene
kone sandale sa onim prepoznatljivim arama..."
Marijata je napustila zaklon i kroila na sunce. Neu da se vratim sa tobom. Zato je
bolje da me ne ubeuje." Njen glas, koji je nekada bio tako milozvuan da su odrasli
mukaraci lili suze dok je pevala, sada je bio hrapav i promukao poput glasa vrane.
Azaz je tuno osmotrio iznurenu i pohabanu enu koja je stajala pred njim. Pustinja nije
bila milostiva prema tebi, sestro."
ak je i pustinja milostivija od onog kasapina."
A ta e sa detetom?"
Bio je to prvi put da neki od njene brae glasno pomene njenu trudnou. Dok je bila u
Imtegrenu, obojica su se pravili da nita ne primeuju, ne progovarajui ni rei na tu temu.
Marijata je spustila ake na stomak i detece se, kao na neki tajni mig, dvaput
-BU&CW-

225

W&N

promekoljilo. Kada je oborila pogled, sa razneenim osmehom na licu, bila je zateena

onim to je videla. Zglobovi su joj bili tanki poput slamki, a ake tako okopnele da se na
njima mogla razabrati svaka koica. Znala je da je slino izgledala i ispod odee i da su joj
rebra i karline kosti trali kao da e probiti kou. ta bi Amastan rekao da je sada mogao
da je vidi, taj mukarac koji joj je zaneseno skidao odeu pod blagim popustljivim
meseevim okom, klizei akama preko njenih glatkih bujnih oblina? Pustinja je lagano
ljutila meso sa nje, sloj po sloj, poput plemenskog vidara koji razdvaja slojeve vujeg luka.
Nije trebalo jo puno da stigne do one tanune zelene pruge u samom sreditu. Bie nam
dobro", odgovorila je. I detetu i meni."
Gde namerava da ode?"
Kui. Vratiu se kui da podiem svoje dete na zemlji Kel Ahagara."
Dug je put do Hogara, sestro, da bi krenula sama. Moda bi dvoje imali vie anse?"
Ve nas je dvoje." Marijata se ponovo osmehnula, dirnuta tom paljivo zaodevenom
ponudom. Vrati se nazad i ne pominji da si me sreo."
Azaz je povukao ular i pruio ga ka njoj. Ovo je sada tvoja kamila. A tamo, u kronji
one palme, ima neto hrane. I na otac bi tako postupio da je ovde. enu koja pripada
Narodu vela niko ne sme da primorava da se uda protiv svoje volje."
Marijatine oi su se ispunile suzama. Povila je glavu kako Azaz ne bi video da plae.
Zar te nee kazniti to si izgubio kamilu?"
Rado u platiti tu cenu, vedro je odgovorio njen brat. Istono odavde naii e na
jedan put, ali nipoto ne krei u tom pravcu. Tamo sve vrvi od vojnih vozila koja patroliraju
du ruta koje vode ka Timimunu i Tindufu. Potrudi se da paljivo zapamti njegov poloaj i
da ga izbegne. Prei taj drum po noi i nastavi ka ravnici Tidikelt, koju e prepoznati po
trorogom brdu. Potom puna tri dana nastavi da se kree ka istoku. Kada vetar pone da se
pojaava u vreme sutona, okreni se licem ka njemu i nastavi da hoda. Vodi e se pojaviti
na nebu iznad tvog levog ramena i nastavie da krui ispred tebe. U satima kada on iezne
ispod ruba zemlje gledaj da ti Severnjaa bude iza lea i da Keri budu ispred tebe. Du
puta e nailaziti na pustinjske izvore, ali su oni retki i prilino udaljeni. Primetie da se tlo
postojano uzdie: prati te obrise i oni e te odvesti do Abalese. Ova kamila se zove
Takarna. Ima blagu narav, ali ponekad ume da bude vrlo tvrdoglava. Mislim da ete se
dobro slagati."
Takama. To je bilo ime sluavke koja se nekada davno otisnula kroz pustinju sa
zaetnicom njihove loze. Marijata je podigla pogled, zateena turobnom ironijom i dirljivim
nadahnuem koje je njenog brata navelo da kamili naene ba to ime. Tin Hinan je sigurno
ponosna na mukarce iz svoje loze", rekla je, pustivi da joj suze poteku niz obraze. Stegla
je ular kao da predstavlja njenu jedinu sponu sa ivotom i upleteni konopac joj je uteno
prionuo uz aku.
A jo vie na ene", kratko je odgovorio Azaz.
ake su im se nakratko dodirnule, a tada se Azaz okrenuo i poeo da se udaljava. Lea
su mu bila uspravna, a ruke su mu slobodno landarale sa strane. Marijata se nemo zagledala
za njim dok se njegova silueta postojano smanjivala, poskakujui preko peska.

-BU&CW-

226

W&N

31.
Tri

dana smo ostali u logoru dok je peana oluja

zvidala oko Anas, ne doputajui nam da se pomerimo
odatle. Koliko god to zvualo bizarno, bili su to najlepi dani koje sam do tada doivela.
Taib i ja smo bili u potpunosti preputeni jedno drugom i da se to desilo u nekom drugom
periodu mog ivota sigurno bih se oseala klaustrofobino i ugroeno. Ali sam to sada
doivela sasvim drugaije, jer je breme straha i uzdranosti koje me je pritiskalo jo od rane
mladosti konano bilo skinuto sa mojih plea. Moda je tome doprinela i polutama koja je
vladala u atoru. Bio je to savren ambijent za ispovest i razotkrivanje. Taib i ja smo leali
na zemlji, oprueni na leima, zurei u pomrinu i postavljajui onu vrstu pitanja koje ljudi
obino ele da postave osobi za koju predoseaju da e igrati vanu ulogu u njihovom
ivotu, pitanja koja su balansirala na tananoj granici izmeu dubokoumnosti i apsurda. Ja
sam Taiba pitala zato se nikada nije oenio, koliko je puta bio zaljubljen i ta se izjalovilo
u tim vezama; da li je verovao u zagrobni ivot i da li je ikada poeleo da ima decu; ta je
nauio iz greaka koje je napravio u ivotu; koju je muziku voleo; koje mu je bilo omiljeno
jelo; koje su bile njegove najlepe uspomene; i ta je bio najsmeniji vic koga je mogao da
se seti. Leali smo jedno pored drugog, ali se nismo dodirivali. Samo smo se smejali i
mrmljali i dremali. Taib je nakon toga poeo da ispituje mene. Zanimalo ga je kako je
izgledao moj ivot u Londonu i kako sam provodila svoje detinjstvo i ja sam mu tada
ispriala kako sam imala svoj mali ator u vrtu i kako sam se igrala rata sa svojim
drugarima i kako smo polugoli trkarali po dvoritu i mlatili se drvenim tapovima.
Znai, bila si prava mala divljakua, rekao je on, setno se osmehnuvi.
Jesam", tiho sam priznala. Ali je to bilo vrlo davno."
Divljina priziva divljinu, Izi. Mogu to da vidim u tvojim oima dok posmatra pustinju.
Taj deo tvog bia je i dalje zaljubljen u divlje predele. Pretpostavljam da si ba zato i
odluila da se bavi planinarenjem. Ba zato si i dola u Maroko, zar ne?"
Nikad pre toga nisam razmotrila stvari iz tog ugla. Ali je Taib, na izvestan nain, bio u
pravu. U stvari, dola sam zbog one kutije."
Koje kutije?"
Ukratko sam mu predoila priu o oevom testamentu, objasnivi kako mi je ostavio onu
kutiju na tavanu i kako sam zajedno sa Iv otila da je pronaem i proverim ta se nalazilo
unutra. Tada sam se naglo uspravila, odskoivi od tla. Zaboga! Iv!"
Taib se okrenuo ka meni, rairenih oiju. ta je bilo? ta se deava, Izi?"
Potpuno sam zaboravila na Iv. Sigurno je izludela od brige. Poslae kompletnu
marokansku policiju u potragu za mnom!" Poela sam da rovarim po tani, traei mobilni
telefon. Izvukla sam aparat i poela mahnito da pritiskam tipke. Doavola!" Baterija je bila
prazna. Besno sam zafrljaila mobilni preko atora, izgubivi poslednji atom samokontrole.
Telefon je tresnuo u atorsko platno i pao na zemlju, ispustivi jedno prigueno i
alosno tup!
Taib je bez rei zavukao ruku u dep i pruio mi svoj mobilni. Bila sam zapanjena
injenicom da je ak i u toj nedoiji, u najveoj pustinji na svetu, postojao signal, mada
prilino slab. Iz treeg pokuaja sam uspela da utipkam Ivin broj i njen telefon je poeo da
zvoni i zvoni. Na kraju sam sa druge strane zaula neki udaljeni smueni glas. Ko je to?"
-BU&CW-

227

W&N

To sam ja, Iv. Izi."

Iz! Gde se, doavola, nalazi?"
Isprva sam bila iznenaena to se ljudi koji su nas drali kao taoce uopte nisu potrudili
da zaplene nae telefone, ali sam u tom trenutku shvatila da je bilo izlino da se optereuju
takvim stvarima. ta sam mogla da odgovorim svojoj prijateljici? Dobro pitanje. Pojma
nemam gde se nalazim. Valjda negde usred Sahare."
Iv je ispustila tako preneraen vrisak da je ak i Taib mogao da je uje. Udaljila sam
aparat od uha dok se Iv nije donekle pribrala, a onda sam joj u najkraim crtama objasnila
ta nam se desilo.
Oteti ste? Blagi Isuse! ta mogu da uradim, Izi? Treba li da zovem ambasadu?"
Dok sam smiljala ta da joj odgovorim, jedan mukarac je banuo u ator i kada je
primetio ta radim oteo mi je mobilni iz ruke i prekinuo vezu. Neto je proreao na svom
agresivnom jeziku, ali sam uspela da razaberem samo zavretak na francuskom: Avec moi 33
U svakom sluaju, pokret koji je napravio svojom pukom bio je dovoljno reit.
Bespomono sam se okrenula ka Taibu. Poi sa njim, apnuo je on, prostrelivi me
pogledom koji je podstakao neko toplo prijatno komeanje u mojoj utrobi.
Kada sam izala napolje, ustanovila sam daje oluja oslabila. Vazduh je jo uvek bio
sivkastout i proet esticama peska, a stranice atora zatrpane peanim nanosima. Mada
sam i dalje oseala kako mi pesak krka meu zubima, vazduh se proistio u dovoljnoj meri
da smo mogli nesputano da diemo. Krenula sam za straarom do najveeg atora. ator je
bio crn i tako nisko postavljen da sam morala da se savijem prilikom ulaska. Unutra sam
zatekla vou trabandista koji se bakario na tranoj asuri, naslanjajui se na lakat. Da ator
nije bio tako oskudno opremljen, njegovo dranje bi me navelo na zakljuak da sam se
obrela pred vladarom nekog drevnog carstva ili ratnim zapovednikom. Umesto pranjavog
radnog odela koje je nosio onog dana kada nas je zarobio u pustinji, na sebi je sada imao
dugu tamnu odoru i iroke pamune pantalone sa sloenim belim dezenom koji je bio
izvezen sa strane. Stopala su mu bila smea i bosa, sa izduenim koatim palevima i
irokim ogrubelim tabanima kakve su imali ljudi koji su u detinjstvu retko nosili obuu.
Glava mu je i dalje bila obmotana plemenskim velom iza koga su se nazirale samo tamne
svetlucave oi. Ispred njega se nalazio mali okrugli sto, na kome su stajale dve ae
zamagljene od pare, ulubljeni plavi limeni ajnik, gomilica lepinja i inija sa uljem.
Pokazao mi je da sednem i ja sam se nezgrapno spustila na kolena.
Evo kako stoje stvari. Koliko sam shvatio, Britanci tvrde da si francuska dravljanka,
dok Francuzi tvrde da si Britanka." Stekla sam utisak da mu je to bilo veoma zabavno.
Slobodnom rukom je gurnuo solju sa ajem ka meni i tek tada sam primetila da je u drugoj
ruci, od svih stvari na svetu, drao prvoklasni i ultramoderni satelitski telefon. Izgleda da
niko ne eli da preuzme odgovornost za tebe, Izabela Treslav-Foset. Izvadio je moj paso i
hitnuo ga preko stola, gestom koji je odisao krajnim prezirom, kao da je hteo da kae: je 1
vidi kakvu vajdu ovde ima od njega?
Spakovala sam paso u dep, mada mi je on u tom trenutku i na tom mestu delovao kao
najbeskorisnija stvar na svetu. Ne znajui ta da odgovorim, podigla sam svoju au i
usredsredila se na aj, ali je on bio tako jak i sladak da mi se eludac okrenuo.
Ali, nema veze... To je sastavni deo igre. Ja im dojavim koga imam, a oni onda ponu
da izvrdavaju i da odugovlae, trudei se da dobiju na vremenu dok ne saznaju gde se
nalazimo i ta mogu da preduzmu. Stvari se ve godinama odvijaju po tom ablonu. Oni
pokuavaju da ostave utisak kako nisu naroito zainteresovani, ali mogu da se kladim da
ve drhte od panike. Zato to se plae da bi naa pria mogla da dospe do medija."
Gurnuo je korpu sa hlebom prema meni i vie nije izustio ni rei sve dok oboje nismo
zavrili sa jelom. Dok smo obedovali, bila sam fascinirana njegovim dranjem. Primetila
sam kako zavlai hleb ispod vela i okree glavu u stranu, kao da je taj in bio previe
33

Sa mnom (Prim.prev)

-BU&CW-

228

W&N

intiman da bi mi dopustio da ga posmatram.

Satelitski telefon je odjednom zazvonio i on je pritisnuo dugme i napeto sasluao glas sa
druge strane, a onda je ispalio rafal brzih odsenih rei, prekinuo vezu i skoio na noge,
izvikujui uputstva svojim ljudima. Mesto koje je do tada odisalo savrenim mirom i
poretkom odjednom se ispunilo bukom i uurbanou. U velianstvenom i besprekorno
organizovanom vihoru aktivnosti, mukarci su na brzinu sklopili atore i spakovali ih na
prtljanike na krovovima vozila. Mene su tako munjevito ugurah u tuareg da nije bilo anse
da saznam ta se desilo sa Taibom. Samo trenutak kasnije vozila su punom brzinom krenula
preko izrovanih dombastih pustinjskih staza, svako u razhitom pravcu.
Jednom rukom pridravajui volan i energino upravljajui vozilom koje je jurilo preko
rizinog i teko prohodnog terena, voa trabandista je izdavao una nareenja preko svog
telefona. Ogroman oblak praine dizao se oko nas dok smo se probijali kroz mekan pesak, a
tada smo izbili na drugu stranu i krenuli preko polja posutog ljunkom. Kamenje je
poskakivalo i angrljalo, udarajui u pod i karoseriju, kao da smo se obreli pod rafalnom
paljbom. Na ta e liiti Taibov automobil nakon te vratolomne vonje, pitao se moj
zapadnjaki mozak. Njegova svetlucava crna karoserija e biti totalno ruinirana. Kroz glavu
mi je ak prola gnusna i samoiva pomisao da je bilo dobro to to nije bio moj automobil.
Ali nisam mogla dugo da se zamajavam takvim mislima, jer sam iznad glave zaula
zagluujuu tutnjavu: vojni mlanjak sa bledim trupom i kamufliranim krilima napravio je
lk iznad nas i dok sam trepnula ve je iezao u daljini.
Voa trabandista se jetko osmehnuo, a bore oko njegovih oiju su se jo vie produbile.
Ha! Ne misle valjda da emo da se zabrinemo zbog tih pijunskih aviona? Dok si ti sa
nama, niko se nee usuditi da nas napadne. Svesni su da bi im to donelo lo publicitet.
Nakratko je zautao, kao daje eleo da mi ostavi dovoljno vremena da svarim injenicu
da je on, opak i sirov mukarac koji je iveo u pustinji, mogao da shvati pojam kao to je
publicitet, a potom je prebacio pogon na sva etiri toka. Terenac je poeo da se probija
uz strmo presahlo reno korito, nakon ega je izbio na vru stazu oivienu paperjastim
stablima tamariska.
Naravno, kad bi ti se neto desilo, naprosto bi svalili krivicu na nas. Brutalno su je
pogubili teroristi koji su je drali kao taoca, tako bi to sroili. Ali, na njihovu nesreu,
meu ljudima koji rade za svetske medije ima dosta naih simpatizera." Skrenuo je pogled
ka meni, oinuvi me svojim tamnim prepredenim oima. Da h poznaje nekog novinara,
Izabela?"
Zbunjeno sam se zapiljila u njega. Novinara? Ne, ne poznajem nikoga." Nekog ko radi
za londonski Tajms ili za BBC?" nastavio je on. Ili moda za MondV'
Bespomono sam rairila ruke. Ja se kreem u drugaijim krugovima." Nema veze.
Imamo i drugu opciju. Sigurno moe neto da nakai na Bi-Bi-Sijev veb-sajt. Kada
stignemo do sledeeg logora, moemo da postavimo tvoje fotografije."
Zvuao je tako samouvereno da je to ve poelo da mi ide na nerve. Vi i vai ljudi ste
zarobili mene i mog prijatelja, ukrali ste njegov automobil i sada nas vozite bogzna kuda.
Zato bih, za ime sveta, pristala da vam pomognem?"
Kada bude videla ono to u ti uskoro pokazati, poelee da uini sve to je u tvojoj
moi da podri nau borbu." Za njega je to bila gotovo podrazumevajua stvar. Zavrtela
sam glavom i okrenula se ka prozoru, posmatrajui poskakujui pejza i jedva obuzdavajui
poriv da prasnem u smeh. U meni vie nije bilo ni trunke povreenosti ili ozlojeenosti.
Dok smo nestajali u eljustima pustinje, naprasno sam shvatila da uopte ne marim za to
kuda me vode i ta e se desiti sa mnom. To su bile stvari izvan moje kontrole. ta god da
se deavalo, ja nisam bila kriva za to. Vie se nisam oseala ugroeno, pa ak ni
uznemireno. Naprosto sam prihvatila injenicu da su me neke misteriozne sile, koje su bile
daleko monije od mene, uzele pod svoju vlast. Kada sam se konano pomirila sa
neminovnou, poeo je da me obuzima spokoj kakav jo nikad u ivotu nisam iskusila.
Ba uvrnuto, pomislila sam. Da se i ja nisam navukla na taj inalah stav? Ako jesam, onda
-BU&CW-

229

W&N

sam dobila poprilinu dozu. Taibova baba bi sigurno bila ljuta na mene. Taib. Bilo je
dovoljno da samo pomislim na njega pa da mi osmeh zaigra na usnama. Otkud sad to? ta
se to deavalo sa mnom?
Nakon izvesnog vremena smo se obreli na ravnom peanom polju koje je bilo posuto
ratrkanim crnim kamenjem i sporadinim usamljenim drveem sa irokim kronjama.
Voa trabandista je zaustavio automobil ispod jednog stabla i konano smo izali napolje,
na vazduh koji je bio tako vreo da mi je pritiskao plua. Dvojica straara koji su sedeli
otpozadi otili su na stranu da olakaju beiku, a ja sam, povevi se za njihovim primerom,
odluila da obavim isti posao iza velikog stabla akacije koje se nalazilo na diskretnoj
udaljenosti od vozila. Kada sam se vratila nazad, voa je podigao jedan od crnih kamenova
i nonalantno ga bacio ka meni, kao da dobacuje loptu nekom detetu. Uhvatila sam kamen,
ali mi je on odmah ispao iz ruku jer je bio mnogo tei nego to sam oekivala. Podigla sam
ga sa zemlje i poela da ga ispitujem, okreui ga meu akama. Bio je hrapav i prekriven
rupama, kao da je bio izjeden rom.
To je meteorit. Ili gromoviti kamen, kako to nazivaju pripadnici mog naroda", objasnio
je. Oni smatraju da takvo kamenje donosi sreu."
Pod uslovom da vas ne tresne u glavu, kiselo sam prozborila, na ta je on prasnuo u
smeh.
Svaka ast, Izabela Treslav-Foset! Vidim da deli tuareki stav prema ivotu. ak i pod
najgorim moguim okolnostima ne gubi smisao za humor.
Znai, on je bio Tuareg. Zato mi to ranije nije palo na pamet? ta sam, doavola, sve
vreme umiljala? Bila sam ubeena da nosi veo kao kamuflau umesto kao obeleje kulture
iz koje potie, da je naprosto kriminalac koji eli da sakrije svoj identitet. Moja radoznalost
je naprasno ivnula, mada me je istovremeno obuzela i neka blaga jeza. Kada je Taib
pomenuo da vodi poreklo od Tuarega, to mi je delovalo armantno i egzotino, ali su u
moje misli sada poele da naviru krvave istorijske lekcije koje sam nauila od svoje majke.
Kolona francuskih vojnika pod zapovednitvom pukovnika Flatersa, koji su 1881. godine
krenuli na ekspediciju u alirski Hogar kako bi zacrtali rutu za potencijalnu transsaharsku
eleznicu, bila je brutalno masakrirana, namamljena u zasedu Tuaerga koji su ih ekali u
brdima. Zdruenim dejstvom plemenskih ratnika i pustinje, ekspedicija je bila zbrisana do
poslednjeg oveka. Neto kasnije ratnika srea se preokrenula. etiri stotine Tuarega je na
svojim kamilama krenulo u odvaan napad na bolje pripremljenu Lami-Furoovu
ekspediciju i Evropljani su ih tom prilikom doekali paljbom koja nije ostavila u ivotu
nijednog ratnika ili kamilu. Dok sam bila mala, te tuareke ratnike zamiljala sam kao
irokije ili Sijukse, ponosite iskonske ljude koji su se hrabro borili protiv daleko
nadmonijeg neprijatelja koji je pokuavao da im nametne moderan nain ivota i tobonji
napredak". I ba kao to sam se u kaubojskim filmovima uvek svrstavala na stranu
Indijanaca, dok sam sluala majine prie, u sebi sam potajno navijala za Tuarege zato to
su se oni odupirali vlasti utogljenih Francuza koji su pokuavali da ukrote taj plemeniti
narod i njihovu divlju postojbinu na istovetan nain kao to je moja majka pokuavala da
ukroti mene. Ali, kada bih stvari sagledala sa distance, morala sam da priznam da su ti
pustinjski ratnici imali i svoju zlokobniju stranu, da su to bili surovi i nemilosrdni ljudi koji
su marili samo za vlastito poimanje asti i slobode. A sada sam i sama bila ulovljena u tom
vekovnom sukobu starog i novog sveta, kao pion koji se obreo izmeu dva zaraena tabora.
Ono inalah oseanje koje me je obuzelo pre nekih sat vremena ubrzo je poelo da jenjava.
Vi znate moje ime, rekla sam nakon podue pauze, ali mi jo niste rekli kako se vi
zovete. Hoete li biti ljubazni da mi bar to otkrijete?"
Neki me zovu Fenek, po pustinjskoj lisici, a drugi Taelt, po rogatoj zmiji, odgovorio
je on, to nimalo nije ublailo moju rastuu paniku.
Ali, kako vam je pravo ime? upitala sam, prisetivi se da sam negde proitala da je
bilo veoma vano da taoci uspostave neku vrstu emocionalnog kontakta sa svojim
otmiarima kako oni u njima ne bi videli samo bezline zatoenike ve ljudska bia. Ako se
-BU&CW-

230

W&N

uspostavi takva veza, postojala je manja mogunost da otmiari hladnokrvno pobiju one
koje su zarobili.
Nikome ne govorim ime koje sam dobio kao pripadnik Kel Tamaeka. Zato to sam jo
odavno prestao da ga koristim."
Nije valjda da se stidite svog imena?" drsko sam natuknula. Moda ak previe drsko,
jer sam primetila kako mu se brada podie i kako mu se dlaice kostree.
Da se stidim? Nikada. Kod nas koji pripadamo targui lozi plemenski ponos je neunitiv.
Mi nosimo svoje naslee u svojim imenima. Moj ponos je nedirnut, uprkos svim
ponienjima koja su zadesila na narod, ali u svoje ime i svoje naslee zadrati za sebe.
Moje pleme je ve dovoljno propatilo. Ne bih eleo da zbog povezanosti sa mnom budu
izloeni jo gorem progonstvu."
Oigledno sam pogodila u bolnu taku. Progonstvu?" naivno sam upitala. Ko je mogao
da proganja nomadski narod koji je iveo u pustinji, koji se nikada nije dugo zadravao na
jednom mestu i koji je stoga predstavljao pokretnu metu koju je bilo praktino nemogue
pogoditi? Upitno sam pogledala u njega, ekajui nastavak, ali je njegov pogled bio dalek,
pun bola i ogorenja. Umesto da mi prui dodatno objanjenje, samo se okrenuo ka svojim
ljudima i doviknuo im da mi donesu malo vode.
U roku od nekoliko minuta ponovo smo bili u kolima, a ubrzo su nam se pridruila jo
dva vozila tako da smo nastavili da putujemo u konvoju, jezdei kroz pustinju kao brodovi
pod punim jedrima, sa svih strana okrueni talasastim peanim nanosima.
Kada smo se konano zaustavili, ve se spustio mrak. Poslednju deonicu puta provela
sam dremajui, sa glavom nezgrapno prislonjenom uz prozor, a kada sam se probudila, bila
sam okruena mrklim mrakom u kome su titrale samo male svetlucave vatre. Taj logor je
delovao sasvim drugaije od onoga koji smo tog jutra napustili. Psi su potrali ka meni,
veselo lajui, a na sve strane su se vrzmale ljudske siluete, meu kojima je bilo puno dece
koja su jo uvek trkarala naokolo uprkos injenici da je, bar po mojoj proceni, ve bilo
prilino kasno. U logoru je, to mi je bilo naroito zanimljivo, bilo i dosta ena, mada su se
one drale na distanci. Do uiju mi je dopiralo tuno meketanje jaria koji su dozivali
majku. Koze su bile razdvojene od svojiih mladunaca kako bi se njihovo mleko sauvalo za
ljude koji su iveli u logoru. Uopte nisam znala kako sam stigla do tog zakljuka koji je,
bila sam uverena u to, bio sasvim taan ali je injenica da sam raspolagala tim
misterioznim podatkom bila dovoljna da mi marci krenu uz kimu.
Fenekovi straari su me sproveli do jednog udaljenog atora, a kada smo stigli do ulaza,
utivo su razmenili pozdrave sa ljudima koji su u njemu iveli. Potom su se povukli u
stranu i pokazali mi da uem. Ula sam unutra u gotovo puzeem poloaju, to nije bio
nimalo dostojanstven nain za upoznavanje sa prvim tuarekim enama koje sam u ivotu
srela. Zapiljila sam se u njih i one su se zapiljile u mene. I te ene i ja smo se slino oseale:
odmeravale smo se pogledima, pokuavajui da pojmimo taj udan oblik ivota koji je
dolazio iz nekog drugog sveta. Do tada sam ve navikla na ene koje sam viala u Tafrautu,
od glave do pete umotane u crne odore, sa zaklonjenim licima koja su smerno skrivale od
pogleda stranaca i tamnim oima koje nikada nisu gledale direktno u mene. Ali su oi
tuarekih ena zraile iskrenom radoznalou, a kada bi se nai pogledi ukrstili, razvukle bi
usne u osmeh i poele da brbljaju, tako ivahno i zaneseno da bi njihov nakit poeo da se
njie i zvecka, presijavajui se pod svetlou svea. Sedele su jedna pored druge, kao na
nekom srednjovekovnom slikarskom platnu koje je predoavalo tri stadijuma ljudskog
ivota: devojka koja je blistala od mladosti i lepote, sredovena ena koja je zraila
zadovoljstvom i oputenou, i starica naboranog lica, orlovskog nosa i dostojanstvenog
dranja. Upitala sam se da li su te ene bile u nekom srodstvu, jer je bilo oigledno daje
meu njima vladala neka leerna prisnost. Takoe sam se upitala kako sam izgledala u
njihovim oima, sa tom izguvanom i nesumnjivo prljavom lanenom kouljom,
brendiranim farmerkama, skupim sandalama, lonin satom i minuama koje su bile
diskretne do take nevidljivosti. Minue koje su one nosile bile su ogromne i impresivne,
-BU&CW-

231

W&N

izraene od masivnih komada srebra na kojima su se isticah beskompromisni geometrijski

oblici. Po mom ubeenju, nije bilo nimalo prijatno nositi takve minue, ali su ih one nosile
kao da su bile lake poput pera. I sve su, poput mene, nosile amajlije, u desetak razliitih
varijacija: prikaene za tamne odore, za blistave bluze sa raskonim vezom i prefinjene
marame. Ili, kao u mom sluaju, okaene oko vrata pomou konih vrpci i upletenih traka.
akom sam instinktivno krenula ka amajliji koja mi je visila oko vrata, briljivo
sakrivena ispod koulje. Osetila sam kako mi srce mahnito lupa pod prstima, kao da je neki
deo mog bia mnogo pre mog smuenog mozga shvatio da sam nabasala na neto to je bilo
istinski vano, neto to e promeniti itav moj ivot. Imala sam neki nepojmljiv oseaj da
sam zaverom sudbine i neverovatnog spleta okolnosti bila dovedena do neke kljune take,
do samog srca misterije. Ipak, poto sam bila nadomak toga da razotkrijem tu misteriju,
obuzeo me je naprasan strah. Jedan deo mog bia me je nagovarao da na licu mesta
izvuem svoju amajliju i da je pokaem tim ikoninim enama, ali sam se iz nekog razloga
obuzdala. inilo mi se da bi bilo nekako neprimereno, previe naglo i neutivo, da to
uinim jo pri prvom susretu i u tako pozno doba. I zato sam im naprosto dopustila da me
odvedu do kreveta u kome u provesti no, do postelje koja je bila zastrta ivopisnim
vunenim ebadima i privrena za konopce koji su visili na nekoliko centimetara iznad tla.
Jo pre nego to sam primetila da sam stigla do kreveta, ve sam bila ispod prekrivaa. I pre
nego to sam spustila glavu na jastuk, poela sam da tonem u san. Um mi je postao
rasplinut a miii rastopljeni, dok sam zaranjala u ono stanje beskrajno smirene
perceptivnosti koja ponekad donosi najizotrenije uvide. Na trenutak sam bila svesna samo
priguenih glasova koji su podseali na apat koji je lebdeo na vetru, na utanje lia i
amor talasa koji zapljuskuju obalu, a onda su svi ti zvukovi poeli da se stapaju u jednu
jedinu re Lalava koja je iznova i iznova odjekivala u mom umu.

-BU&CW-

232

W&N

32.
Kada sam otvorila oi, vazduh je bio proet raskonom

svetlou, a ja sam bila sama u atoru. Zadovoljno sam se protegla, oseajui udnu
utrnulost u udovima. Nisam mogla da se setim kada sam poslednji put tako dobro spavala.
Izala sam napolje i osvrnula se oko sebe. Bila sam u nekoj suvoj dolini u kojoj je neka
nepostojea reka nekada davno usekla to iroko polje koje je sada bilo posuto ljudima i
atorima: desetinama atora i moda stotinama ljudi. U blizini sam ugledala starce ije su
leprave odore i obmotani turbani teko mogli da prikriju zglobove koji su bili tanki poput
prua i tree kosti preko kojih je bila razapeta sparuena koa; decu sa nadutim
stomacima, ogromnim oima i glavama sa kojih je bila obrijana sva kosa, izuzev dugih
konjskih repova; skupine starica koje su deurale nad loncima postavljenim iznad otvorenih
vatri; i mlae ene koje su ritmino udarale tukovima, drobei neto u velikim drvenim
avanima.
Zaula sam neki tutnjajui zvuk i pred mojim oima se ubrzo ukazala povorka pranjavih
kamiona. Kada su se vozila pribliila, ene su spustile tukove, prikupile svoje odore i
krenule ka njima dostojanstvenim odmerenim korakom, vitke i uspravnih lea. Mukarci su
poeli da im dodaju vree u kojima su se po svoj prilici nalazili ito i pirina, a potom i
vree sa povrem, jestivim uljem i urmama, a ene su strpljivo ekale u redu da preuzmu
svoje sledovanje.
Dobro jutro, gospoice Foset. Nadam se da si lepo spavala.
Osvrnula sam se i primetila da tuareki poglavica stoji iza mene, zajedno sa Taibom.
Taibove oi su se prikovale za moje lice, svetlucave poput zvezda. Kako si, Izi? upitao je.
Kad sam ga ugledala, bila sam preplavljena takvom sreom i olakanjem da me je glas
izdao. Poelela sam da ga dodirnem kako bih se uverila da je stvarno tu, ali sam se uzdrala
zbog Feneka, ponadavi se da e mu moj osmeh predoiti kako se oseam. Dobro sam,
hvala na pitanju." I dalje nismo skidah pogled jedno sa drugog. Konano sam naterala sebe
da se priberem i ponovo se okrenula ka tuarekom voi. Kakav je ovo logor?" upitala sam.
Izgleda mi kao utoite za izbeglice."
Moglo bi i tako da se kae. Ovim ljudima je svakako potrebno utoite."
Izgubili su svoje domove?"
I vie od toga. Izgubili su sve izuzev ivota i dostojanstva. Ali glad i sua sada prete da
im ak i to oduzmu. Poite sa mnom. Hou da vas upoznam sa nekim ljudima."
Poveo nas je ka suprotnom kraju logora gde je jedna ena, koja je bila otprilike mojih
godina, sedela i eljala vunu, koristei jednu aku i jedno stopalo. Od druge ake joj je
ostao samo patrljak na kome je nekada smea koa poprimila opscenu i svetlucavu
purpurnu boju. Lice i vrat su joj bili izbrazdani zbrkanim oiljcima, a jedan oni kapak joj
je bio zgren i potpuno zatvoren. Fenek je kleknuo pored nje i pruio joj aku, prislonivi
prste uz njen dlan na nain koji je odisao meavinom utivosti i nenosti. ena je potom
mahnula rukom, pokazavi Taibu i meni da se smestimo pored nje, poput kraljice koja
prima svoje dvorane.
-BU&CW-

233

W&N

Kela e vam ispriati svoju priu", rekao je Fenek. Pripadnici naeg naroda su
odgajeni tako da se nikada ne ale i da ne pokazuju svoju slabost tako da nee previe
zalaziti u detalje. Zato se potrudite da proitate ono to stoji izmeu redova."
Kela je poela da pripoveda dugim ritminim reenicama koje su zvuale gotovo kao
pesma, lupkajui onom drugom preostalom akom po zemlji dok joj se glas ravnomerno
podizao i sputao. Fenek nam je prevodio ta je govorila glasom koji je zvuao kao tiha
muzika pratnja za njene pevuave rei. Potiem iz plemena koje uiva nasledno pravo na
panjake koji se prostiru oko Tamazalaka. Vojnici su jednog dana doli u nae selo i oduzeli
nam sve kamile. Rekli su da imaju papire koji im daju za pravo da ih zaplene. Neki od
mlaih mukaraca su se pobunili i oni su ih ugurali u svoje kamione. Nikad vie ih nismo
videli. Kada su se vojnici vratili nazad, u selu su ostali samo ene, deca i starci, ali ih to nije
spreilo da nas biju i maltretiraju. Rekli su da se pobunjenici kote u naem selu poput
korpiona i bacili su dvoje dece u bunar. To su bili sinovi moje roake Mine. uli smo kako
deca vrite i kako im kosti pucaju. Jo uvek ujem njihove glasove kada utonem u san. Oni
koji su preiveli napad su pobegli u pustinju, zajedno sa ono malo preostalih ivotinja. Ali
tamo je vladala velika sua i ivotinje su poele da umiru, jedna za drugom. Na kraju sam
dola ovde, alhemdulilah.
Sedela sam pored te ene, sleena od oka, dok joj je Fenek zahvaljivao to je sa nama
podelila ta strana seanja. Taib joj je neno dotakao ruku, oigledno dirnut njenom priom.
Hvala vam, rekla sam. Merci bien. okran. Ona se smireno osmehnula i klimnula
glavom, kao da nam je stavljala do znanja da je prijem zavren, a onda je nastavila da elja
vunu.
Fenek nas je potom odveo do mlade ene ija je kosa bila povezana blistavom maramom
i koja je sedela meu skupinom drugih ena u tamnim odorama. Utivo se pozdravio sa
njom i poeo da nam prevodi njenu ispovest, o tome kako su vojnici odveli njenog mua iz
logora pod sumnjom daje saraivao sa pobunjenicima. Takve stvari se stalno deavaju,
rekla je na kraju, jedva primetno slegnuvi ramenima, ali su njene tamne oi, uprkos toj
prividnoj leernosti, bile pune bola dok je govorila o svom mrtvom muu koga su vojnici
ostavili obeenog na drvetu u senci planine Tamdak.
Oprostili smo se sa njom i Fenek nas je poveo dalje. Cest lenfer" 34, rekao je Taib. Lice
mu je bilo napeto od potisnutih emocija. Dok smo koraali za tuarekim poglavicom,
diskretno je ispruio ruku i okrznuo mi nadlanicu vrhovima prstiju. Bio je to jedva osetan,
gotovo ukraden dodir, ali sam imala oseaj da je itava ruka poela da mi gori.
Dok smo prolazili kroz logor, Fenek nam je predoavao sudbine ljudi koje smo usput
sretali. Kabte je siroe. itava porodica mu je pobijena u Adag des Iforasu. Ona devojka
tamo se zove Namu. Vojnici su je odvukli do svoje kasarne, gde su je silovali i iivljavali se
nad njom, nakon ega je pune tri nedelje bila u komi. Bacili su njeno telo u pustinju, ali je
pustinja bila milostiva prema njoj. Pronali smo je i doveli je ovde. Moktar je pripadnik
plemena kome su Francuzi oteli zemlju nakon to je u Arlitu otkriven uranijum. To pleme
se nakon toga ratrkalo na sve strane, ostavi bez osnovnih sredstava za ivot. Neki su
prebegli u Alir, ali su kasnije i odatle bili oterani. Sada prose na ulicama Bamaka.
Tamonji ljudi mrze na narod. Kau da su njihovi preci bili nai robovi i da sada, kada se
toak sree okrenuo, oni mogu da gaze nas. Moram priznati da su se zduno prepustili tom
zadatku, ispoljavajui neverovatnu zlobu i surovost."
Kada smo zaobili parkirane kamione, pokazao nam je jednookog mukarca koji je nosio
pranjavo borbeno odelo i crni turban. Elaga je preiveo pokolj u in-Tabaradenu.
Okrenuo se ka nama, oinuvi nas mranim pogledom. Znate li ta se desilo u inTabaradenu?
Na Taibovom licu je zaigrao bolan gr. uo sam neto", tiho je odgovorio, ali nikad
nisam sreo nekoga ko je bio tamo."
34

Ovo je pakao

-BU&CW-

234

W&N

Ja sam utueno odmahnula glavom, naslonivi se na jedan od kamiona, istovremeno se

znojei od vreline i drhtei od jeze.
Ako namerava da u javnost plasira priu o nama, Izabela, prvo bi trebalo da se
upozna sa naom istorijom", nastavio je Fenek, uopte ne gledajui u mene ve u kolonu
ena sa ispruenim rukama koje su ekale sledovanje. Duboko je udahnuo. Mi smo nekada
bili najslobodniji narod koji je hodio po ovom svetu. A danas spadamo u red
najsiromanijih i najugnjetavanijih. Oteli su nam nae panjake i poeli da nas proganjaju
od nemila do nedraga. Kada se na na narod obruila glad i sua, predstavnici lokalnih vlasti
su krali hranu koju su nam slale dobrotvorne organizacije i prodavali je na crnom tritu.
Zato sam reio da uzmem stvari u svoje ruke i da im lino dopremam pomo. Iz zemlje koju
smo nasledili od svojih predaka izvlae se ogromne koliine nafte i uranijuma, pustinjsko
bogatstvo se bezono pljaka, a nama niko nije ponudio ni najbedniju odtetu za otimanje i
skrnavljenje nae zemlje. Umesto toga, naoruani stranci patroliraju oko arlitskih rudnika i
pucaju na svakog ko se usudi da im se priblii. ta mislite, da li je makar najmizerniji deo
tog dinovskog profita koji se stie izrabljivanjem nae zemlje ikada stigao do nas? Nije.
Nikada nismo dobili ak ni prebijenu paru. Za pripadnike naeg naroda nije sagraena
nijedna kola ili bolnica. Za nas nema raspoloivih radnih mesta. Nismo dobili svoje
predstavnike ni u vladi Malija ni u vladi Nigera. Nai mladii su bili hapeni i raseljavani,
ili primorani da krenu u samoprogonstvo kako bi ono malo raspoloive hrane moglo da se
razdeli starcima i deci. Elaga i ja smo postali iumar, nezaposleni i neeljeni: ljudi otrgnuti
od svojih korena. Zabludelo smo prihvatili Gadafijev poziv da odemo u Libiju kako bismo
postavili temelje za budunost takozvane Tuareke republike. To je bilo tokom
osamdesetih. Elaga je tada bio mlad. Ali sam ja bio stariji i iskusniji. Trebalo je da vidim
kuda je to vodilo. Ali nisam video zato to sam u sebi gajio jedan san, san mog pretka
Kaosena: da e se jednog dana sva naa plemena ujediniti i stvoriti Azauad, zemlju po kojoj
e na narod moi slobodno da luta i da vodi ivot kakav su Tuarezi vekovima vodili.
Gadafijeva obeanja su se svela na puke iluzije. Ali sam neko vreme strasno verovao u te
iluzije. Kako bih zaradio za ivot, borio sam se u njegovoj armiji u Zapadnoj Sahari, a
potom u adu i Libanu. Bio sam tako kivan na itav svet da sam bio spreman da se borim
protiv bilo koga. Ali se iza tih vojnih poduhvata skrivala obina tatina. Njemu se naprosto
dopadala ideja da alje svoju privatnu armiju u pomo svojim arapskim roacima koji su
vodili vlastite bitke, tako da se na kraju sve svelo na novac i line usluge, a tuareki narod
je ponovo ostao praznih aka. Sva ta opojna obeanja su se rasplinula u vazduhu, to nije
predstavljalo naroito iznenaenje. Trebalo je da se setim da je Kaosen uvek govorio da
Tuarezi nemaju saveznika na ovom svetu.
Devedesete godine bili smo prognani iz Alira, zajedno sa ostatkom naeg naroda. Ali
niko nije hteo da nas primi. Malijski zvaninici su tvrdili da je to problem Nigera, a Niger je
tvrdio da je to stvar kojom treba da se pozabavi vlada Malija. Na kraju je bio sklopljen
sporazum i Niger je bio primoran da prihvati osamnaest hiljada ljudi koji su bili prognani sa
njegove teritorije. Mislili smo da emo se vratiti u svoju postojbinu u Airu i Tamesni, ali
smo umesto toga bili prebaeni u in-Tabaraden.
To je bilo strano mesto: prljavo, pretrpano, puno boleina i brutalnosti. Vojnici su
uivali u pomisli da su slavni i odvani Tuarezi, koji su nekada predstavljali strah i trepet u
tom delu sveta, konano bili preputeni njihovoj milosti. Tukli su nae mukarce i silovali
nae ene, pretvarajui tlaenje naeg naroda u svojevrsni ritual. Skidali su odeu starcima i
ostavljali ih potpuno nage nasred ulice, cepajui velove koji su im itavog ivota prekrivali
lica. Terali su mladie da puze poput pasa, uivajui u njihovom ponienju."
Skrenuo je pogled ka meni. Kada ujem kakva se praina na Zapadu podigla zbog
zlodela poinjenih u Abu Graibu i Gvantanamu, doe mi da prasnem u smeh. Da su ljudi sa
zapada mogli da prisustvuju samo jednoj desetini zlodela koja su izvrena nad naim
narodom u in-Tabaradenu zaplakali bi od stida to je tako neto moglo da se desi u
takozvanom civilizovanom svetu. Ali je Afrika zaboravljeni kontinent, a mi smo
-BU&CW-

235

W&N

zaboravljeni narod kome su svi okrenuli lea.

Zatekla sam sebe kako stiskam amajliju koja je bila sakrivena ispod moje koulje,
proeta oseanjem da sam zabasala na minsko polje po kome su pratale rei koje su mogle
da osakate i ubiju.
Nisu nam doputali da napustimo logor ili da kolujemo svoju decu. Na kraju su neki
od mlaih ljudi organizovali protest ispred policijske stanice. Jedan vojnik je bio ubijen
vlastitim orujem. Naravno, tamonji vlastodrci su jedva ekali da dobiju povod da stupe u
akciju. Mi smo bili nenaoruani i iznureni od bolesti i neuhranjenosti. Ali su oni zbog smrti
jednog vojnika poslali itavu armiju na nas. Proglasili su vanredno stanje, opasnost koja je
visila nad vratom itavoj naciji. Ubrzo su stigli sa svojim bataljonima i suzavcem i
padobrancima. Nai logori su bili zbrisani sa lica zemlje. Bunari su nam bili trovani ili
zatrpavani. Dolazili su po noi, naoruani maetama i kanisterima sa benzinom..."
Glas mu je zastao u grlu. Kriom sam ga osmotrila, primetivi oganj koji mu je plamteo
u oima. Taib je zurio u njega, nepomian poput kipa, iekujui nastavak.
Pobegao sam, zajedno sa jo nekim mukarcima. Jo uvek oseam griu savesti to
nisam ostao. Ali sam se u ivotu nagledao takvih prizora i znao sam ta se spremalo. Elaga
je ostao. On je imao enu i troje dece. Za razliku od njega, ja nikoga nisam imao. Meni je
bilo lako da pobegnem. Kaosen je uvek govorio da moramo da se borimo poput akala i ja
sam mukarce iz logora nagovarao da tako i postupimo. Bolje je napadati iz potaje i potom
beati nego se uputati u lavovsku borbu, licem u lice. Ali neki od pripadnika naeg naroda
nisu mogli da prihvate takvu strategiju. Oni u tome nisu videli pragmatizam ve kukaviluk.
Oni su se i dalje divili ratnicima koji su 1963. godine na svojim kamilama krenuli protiv
tenkova malijske armije i koji su u toj bici bili pokoeni poput snoplja. Bio je to
velianstven gest, ali kakvo nam je dobro on doneo? To je bio besmislen potez, unapred
osuen na propast. Niko mi nije zahvalio kada sam pokuao da ih suoim sa stvarnou.
Oni koji su ostali su poginuli ili su bili ozbiljno osakaeni. Elaga je izgubio itavu porodicu.
Ostao je bez oka i jedva je izvukao ivu glavu. Mnogi su bili pobijeni odmah po izbijanju
pobune. Nakon toga je usledilo formalno i sistematsko istrebljivanje. ak se pominjalo
i konano reenje da, koristili su ba te rei neminovnost da se svi Tuarezi pohapse i
eliminiu iz ostatka zajednice. Na stotine naih ljudi je bilo natovareno na kamione koji su
krenuli kroz pustinju, prema Bilmi. Mi smo dobro poznavali tu rutu. U starim vremenima
nazivali smo je put soh. Veina onih koji su kao zarobljenici u vojnim kamionima krenuli
tom starom karavanskom stazom nikada vie nisu vieni.
Blagi gospode, proaptao je Taib. Uopte nisam znao za to. Preao je rukom preko
lica i kada mu je sunce obasjalo prste videla sam da su bili vlani od suza.
U tom masakru smo izgubili skoro dve hiljade ljudi, ali su predstavnici vlasti tvrdili da
je bilo svega ezdeset rtava. Mi koji smo uspeli da pobegnemo stvorili smo koaliciju.
Uloili smo zvanian protest starim kolonijalnim silama, ali su Francuzi okrenuli glavu na
drugu stranu. Oni su ve imali razvijenu interesnu mreu sa proizvoaima nafte i
uranijuma tako da nisu eleli da se upliu u takve stvari, ak ni kada su Ujedinjene nacije
stale na nau stranu. Pod pritiskom stranih diplomata, nigerska vlada je organizovala
suenje, ali je to bila obina farsa. Kada je glavni muitelj iz in-Tabaradena izaao za
govornicu i kada je poeo otvoreno da se hvalie kako je golim rukama udavio jednog
starca, svi posmatrai u sudnici su njegove rei doekali gromoglasnim klicanjem. Pokuali
smo da se oslonimo na diplomatske metode, ali nam to nita nije donelo. Konkretna akcija
je postala naa poslednja i jedina nada. Nekoliko godina sam bio na elu pobunjenike
frakcije u planinama, ali su nai napadi za nae dumane bili bezazleni kao ujedi
komaraca." Fenek je na trenutak zautao, duboko udahnuvi. Otada ovde vladaju
sporadina primirja i prekidi vatre, kao i pokuaji asimilacije, ali se sutinski nita nije
promenilo. Zato nastojim da uinim bar ono to je u mojoj moi da pomognem svom
narodu i da skrenem panju svetske javnosti na njihovu nesreu.
Ponovo se okrenuo ka meni, prostrelivi me netreminim pogledom. Nadam se da sada
-BU&CW-

236

W&N

shvata zato radim to to radim, Izabela Treslav-Foset. I da e mi donekle oprostiti zbog

grubih metoda koje primenjujem.
Odjednom sam briznula u pla, pogoena njegovom priom i unutranjim tenzijama koje
su me vukle u razliitim pravcima. U poreenju sa turobnom novijom istorijom tuarekog
naroda, moji jadi su bili siuni i zanemarljivi. Ali sam uprkos tome imala oseaj da sam
pritisnuta nekom velikom mukom, tako stranom i tekom da je mogla da proguta itav
svet, kao da se u meni podigla neka ustava kroz koju je pokuljala nezaustavljiva plima
saoseanja s tim ljudima.
Fenek se diskretno okrenuo u stranu. Sigurno mu je bilo neprijatno zbog mog emotivnog
izliva. Tada se njegov pogled ponovo prikovao za mene. Ali ne za moje lice, ve neto nie.
Odjednom sam shvatila da se dugme na mojoj koulji raskopalo pod nervoznim pokretima
mojih prstiju i ba kada sam krenula da ga zakopam kako ne bih delovala nepristojno on
me je jednom rukom uhvatio za rame a drugom je zgrabio moju amajliju.
Otkud ti ovo? upitao je, zaarenog pogleda. Tada se okrenuo ka Taibu. Jeste li ovo
uzeli od one starice koju ste sahranili u pustinji?"
Ne! Naravno da nismo!" Taib je bio uasnut tom pomilju. To je Izabelina amajlija.
Objasni mu, Izi.
Fenek je izvukao amajliju i povukao je ka sebi ba u trenutku kada sam zakoraila
unazad tako da se kona vrpca ista ona vrpca koja je izdrala onako silovit pad i koja mi
je spasla ivot na Lavljoj glavi naglo prekinula i amajlija je pala u prainu ispred naih
nogu. Uprkos godinama, tuareki poglavar je bio bri od mene. Savio se ka amajliji poput
zmije koja kree u napad i podigao je sa zemlje. Nekoliko puta ju je okrenuo na dlanu, a
potom je pomerio sredinje ispupenje u stranu, kao da je na neki voleban nain unapred
znao kako se otvarala skrivena komora. Mali svitak pergamenta mu je pao u aku.
Reci mi kako si dola do ovoga", naredio je promuklim glasom.
Ovaj... moj otac... promucala sam. To sam nasledila od oca. Tada sam mu ispriala
za oev testament i kutiju na tavanu i udne stvari koje sam pronala u njoj. Znate, moj
otac je bio arheolog. U mojoj tani ete pronai papire koje mi je ostavio u toj kutiji.
Fenek je sevnuo pogledom, ali se njegova panja nije zadrala na meni. Imala sam utisak
da sada, kada je ugledao tu amajliju i tajni zapis koji se skrivao u njoj, vie nije mogao da se
usredsredi na bilo ta drugo. Nakon duge zamiljene utnje odsenim korakom je krenuo ka
drugoj strani logora. Poite sa mnom", doviknuo je preko ramena, kao da je nakratko
zaboravio da smo bili tu.
Potrala sam za njim, oseajui se nekako golo i ranjivo bez svoje amajlije. I neobino
lako, kao da u svakog asa zaleprati poput oduvane glavice maslaka.
Kada smo kroili u njegov ator isti onaj ator u kome sam bila prethodnog jutra, samo
na drugom mestu, kao da je na neki udnovat nain bio teleportovan i rekonstruisan do
najsiunijeg detalja pokazao nam je da sednemo, a on je poeo da vrlja po nekoj kutiji,
sve dok iz nje nije izvukao moju tanu. Priao je i unuo mi je u ruke. Pokai mi te
papire", naredio je. Izgledao je kao ovek zahvaen groznicom. Nervozno je prelazio akom
preko lica, potpuno lien dotadanje pribranosti.
Pronala sam presavijene beleke i pruila ih ka njemu. Kada ih je rasklopio, onaj
zelenkasti papir sa neitljivim tekstom pao je na pod. Fenek ga je zgrabio i skliznuo oima
preko njega. ta je ovo?
Pojma nemam", iskreno sam rekla.
Fenek ga je bacio u stranu, preusmerivi svoju panju na tekst otkucan na listu
kancelarijskog papira. Pogled mu je beskrajno dugo ostao prikovan za tekst, a onda je
unuo papir ispod mog nosa i prstom pokazao na dve rei, sa tako strogim izrazom na licu
kao da su te rei mogle da me odvedu na optueniku klupu. Tin Hinan! ta tu pie o Tin
Hinan?
Shvatila sam da su to bile jedine rei koje je prepoznao, i to na jedvite jade, tako da sam
mu grubo prevela oevo izlaganje, posrui kod rei kao to su ,,odar i ,,kornalin i
-BU&CW-

237

W&N

,,amazonit jer nisam znala adekvatne francuske izraze, ali mi je Taib, na moje iznenaenje
i olakanje, pritekao u pomo.
Znai, ta amajlija je pronaena u grobnici Tin Hinan?
Tako ovde pie. Do tada je ve poeo da me obuzima ozbiljan nemir. Moj otac je
oigledno ukrao neki vaan istorijski artefakt iz grobnice tuareke kraljice, na osnovu ega
je Fenek mogao da zakljui da je on bio samo nedostojan pljaka grobova i da ja, kao
njegova ker, nisam bila nita bolja od njega. ao mi je, rekla sam. Pojma nemam zato
mi je to ostavio. Moj otac je voleo zagonetke. Voleo je da zbunjuje ljude, da ih zadirkuje
svojim superiornim znanjem." Tada sam im ispriala za pismo koje mi je ostavio kako bi se
ak i nakon smrti poigrao sa mnom, zavetavi mi enigmu koja e mi opsedati misli. Znao
je da neu odoleti izazovu da probudim tu usnulu zver. Zastala sam, nagnuvi se ka njemu.
Moete li da proitate taj zapis? Da li znate tifinagV
inilo se daje Fenek bio uvreen tim pitanjem. Naravno da znam. Sva deca koja su
odgajena u pravom tuarekom duhu poinju da ue tifinagjo od malih nogu, dok se jo
dre za majinu suknju." Primetila sam kako on i Taib razmenjuju ratoborne poglede. Tada
je Fenek izaao napolje i unuo ispred atora, prelazei rukom preko peska. Potom je na
toj izravnjanoj povrini kljuem od kola ispisao niz simbola, neprestano skreui pogled ka
pergamentu, kao da je neto proveravao. Odmahnuo je glavom, promrmljao neto sebi u
bradu i izbrisao ono to je napisao. Okrenuo je komad papira na stranu, paljivo ga
osmotrio i krenuo iz poetka. Nakon nekoliko bezuspenih pokuaja ispustio je ozlojeen
uzvik i skoio na noge, stopalom razbaruivi pesak. Poite za mnom!" doviknuo je
zapovednim tonom i mi smo ponovo pohitali za njim, posluni poput pasa koji hodaju uz
petu svog gospodara. U senci jednog stabla pronaao je staricu koju sam videla u atoru u
kome sam provela prethodnu no. Poeli su da razmenjuju pozdrave, to se pretvorilo u
tako dug ritual da mi je dolo da otmem svoju ogrlicu i pergament iz njegovih ruku i da ih
nabijem toj starici pod nos. Sreom, moja engleska uzdranost i moji lepi maniri prevladah
su tako da sam uspela da se ograniim na nestrpljivo prebacivanje sa noge na nogu. Fenek
je na kraju preao na stvar i pokazao joj amajliju, nakon ega smo morah da izdrimo dugu
pantomimu tokom koje je starica do najsitnijih pojedinosti ispitivala urezane are i crvene
diskove, sredinje ispupenje i konu vrpcu punu sloenih vorova koja je sada bila
pokidana na dva dela. Kada joj je Fenek pokazao mehanizam koji je otvarao skrivenu
pregradu, poela je da brblja kao dete, podigavi amajliju gotovo do samog oka i
pomerajui poklopac napred nazad kao da je bila oduevljena tim izumom. Potom su se
upustili u diskusiju o poreklu amajlije i vetini koju je zahtevala njena izrada, nakon ega je
Fenek konano rasklopio zagonetni zapis na svom dlanu i ispruio ruku ka njoj kako bi ga
pogledala. Starica je coknula jezikom i poela da okree glavu, sve vreme neto mrmljajui.
Pokazala je prstom na niz simbola koji se pruao od dna ka vrhu papira. Na svitku su bila
ispisana tri takva niza koji su se ukrtali sa jo tri niza koji su se pruali u horizontalnom
smeru.
Marijata", prozborila je starica, na ta je Fenek ispustio tako dug i teatralan uzdah kao
da e mu disanje ostati zaustavljeno do kraja venosti. Starica je potom dodirnula drugi niz.
Amastan", rekla je.
Meni nijedna od tih rei nita nije znaila, ali je vazduh bio nabijen takvom koliinom
emocionalnog naboja da sam osetila kako mi se dlaice na potiljku jee i kostree. Tada
sam naprasno shvatila ta oznaava trei vertikalni niz. Lalava", proaptala sam i svi su se
zapiljili u mene. Osetila sam kako me obliva uasna vrelina a potom uasna jeza. Poela
sam da se njiem.
,,Ej-jej, rekla je starica glasom koji je zvuao kao da je dolazio iz velike, velike daljine.
Lalava."
Taib je prebacio ruku oko mog struka kako bi me pridrao, zapahnuvi mi vrat svojim
toplim dahom koji je na mene imao sasvim suprotan efekat. Otkud zna da tu pie Lalava?
Jesi li naprosto proitala tu re? Ili si je nekako naslutila?"
-BU&CW-

238

W&N

Nemo sam odmahnula glavom. Ni sama nisam znala.

Fenek je poeo da drhti. Primetila sam kako mu se ruke tresu dok je starica okretala
pergament za devedeset stepeni. Ali, iz kog god ugla da ga je posmatrala, bilo je oigledno
da ak ni ona nije mogla da razrei ostatak enigme. Konano je podigla ruke, napravivi
univerzalni gest poraenosti, i izbrbljala neto to je zvualo kao podua jadikovka. Fenek
je pokuao da ponovo savije pergament, ali su mu ake previe drhtale tako da je starica na
kraju uzela svitak iz njegovih ruku, paljivo ga vratila u tajnu pregradu i spustila sredinje
ispupenje preko te nerazreene misterije.
Ponovo smo krenuli preko logora takvom brzinom da sam se borila za dah kada smo
konano stigli do Fenekovog atora. ta ili ko je Marijata?" upitala sam.
Primetila sam kako se Fenekove prosede obrve grevito izvijaju, kao da je hteo da
odagna to pitanje, pre nego to se okrenuo u stranu i spustio glavu meu ake. A tada je taj
mukarac taj okoreli trabandist, pobimjeniki voa, prekaljeni veteran, tuareki
poglavica, ili ta god bio, ovek koji nam je neto ranije bez trunke emocija u glasu priao o
nezamislivim zverstvima i stravinoj sudbini koja je zadesila njegov narod tada je taj
mukarac briznuo u pla. Izmeu njegovih rairenih prstiju su se provlaili jecaji koji bi
slomili ak i kamen, ispunjavajui taj mali ator neizrecivim bolom.
Bila sam zaprepaena, pa ak i prestravljena spoznajom da sam zatoena u
klaustrofobinom prostoru nabijenom tako sirovim emocijama. Poelela sam da istrim
napolje i pobegnem glavom bez obzira, ali me je neto nateralo da ostanem prikovana za
mesto. Setila sam se kako mi je Fenek nedavno rekao da su pripadnici njegovog naroda bili
odgajeni tako da se nikada ne ale i da nikada ne ispoljavaju slabost, to me je navelo da se
upitam kako su, za ime sveta, jedna lepa plemenska ogrlica i poruka koja se skrivala u njoj
mogli da imaju takvo dejstvo na tog estokog i prekaljenog mukarca. Ali ak i dok su mi
se po glavi vrzmala takva pitanja, bila sam savreno svesna onoga to sam oduvek znala:
daje moja amajlija predstavljala uasno monu stvar, stvar koja je bila proeta magijom i
pritisnuta bremenom duboke i tragine istorije.

-BU&CW-

239

W&N

33.
Koa mog voljenog blista poput kie na visokim stenama
Poput kie na visokim stenama
Kada se bremeniti oblaci otvore
Pod plamsajima munja i tutnjavom groma
Koa mog voljenog blista poput bakra
Blista poput bakra
Koji inadani kuju nad vatrom
Ah! Kako volim taj iskriavi sjaj na njegovoj jagodici
Bridak poput seiva pod svetlou sutona
Kada sa svog lica skine veo, samo za moje oi.
Marijati je glas zastao u grlu kod poslednjeg stiha. Plima seanja joj je pokuljala kroz
misli, a suze su joj navrle na oi. To je traenje vode, prekorno je pomislila, nateravi sebe
da krene ispoetka. Osim toga, nije smela da pokae slabost pred svojim sinom. On je sada
neprestano bio sa njom. Neprestano je oseala njegove pokrete, kao da je jedva ekao da
utekne iz mrane tamnice u njenoj utrobi. Iznova i iznova je pevala svoju pesmu, prvo
apatom, a potom poput magijske bajalice, sve dok oboje nisu utonuli u stanje koje se
graniilo sa transom. Kamilina kopita su toptala pored nje, pratei ritam pesme, lagano i
dostojanstveno. Koa mog voljenog blista poput kie na visokim stenama.
Sroila je tu pesmu za Amastana one noi dok su leali pod meseinom pored vode i dok
su abe kreketale na sav glas. One noi kada su zaeli bebu. I dalje joj nije bilo jasno kako
je znala da se to desilo ba te noi. Ali je bila uverena da je to bila istina. Oi su je pekle, ali
su bile previe vrele i suve da bi iz njih ponovo potekle suze. U njima je oseala samo bol,
ali ni priblino onako jak poput bola koji joj je razdirao srce.
Dosta!" glasno je naredila sebi, preavi na novu i neto drugaiju pesmu:
Poimo daleko od boravita ljudskih
Mada voda tamo u obilju tee
Jer voda porobljuje ak i najmudrije
A menije tek dvadeset ijedno leto.
Taj stih ju je naterao da naglo zastane. Dvadeset i jedno leto. Koliko je tano godina
imala? Kad bolje razmisli, ni sama nije znala. ene iz njenog plemena obino su
obeleavale prolazak svakog leta dodavanjem nove bordure na runo izraenom ilimu,
pravljenjem nove rezbarije ili nove amajlije, ali Marijata nije dovoljno dugo boravila na
jednom mestu da bi se preputala ritualima kojima su devojke oznaavale poetak nove
godine i sada je naprasno shvatila da vie nije znala ak ni koliko je bila stara. I odjednom
joj je postalo uasno krivo to nije znala. Bilo je to kao da vie nije bila svesna ak ni
vlastitog bia, kao da vie nije imala svoj identitet. Bilo je lako izgubiti oseaj za sopstvo u
takvom prostranstvu. Kada bi pala no i kada bi zvezde zablistale na tamnom svodu,
oseala se kao najsiunije stvorenje pod kapom nebeskom, stvorenje koje je gmizalo i
bauljalo poput onih malih dugonogih pustinjskih buba koje su se verale preko dina, jedva
dodirujui usijano tlo dok su nestajale sa vidika i ostavljajui za sobom samo paperjaste
-BU&CW-

240

W&N

tragove na pesku. A ak su se i ti tragovi rasprivali sa prvim povetarcem. Tako se i ona

sada oseala, kao da bi svaki trag njenog postojanja na zemlji mogao da bude obrisan sa
jednakom lakoom.
Trudei se da iznova uspostavi svoj identitet, makar samo radi sebe same, poela je da
zaranja u svoja seanja. Prvo je prizvala ono leto kada je napunila sedam godina i kada je
posmatrala kako se abe izleu u guelti u blizini letnjeg panjaka, a potom i ono leto kada je
imala osam godina i kada joj je sestra njene babe pokazivala zvezde koje su treperile nad
Utulskom dolinom dok su zajedno sedele na Vujem nosu.
Priseala se kako je u dvanaestoj godini pobedila na pesnikom nadmetanju sa
suparnikim plemenom, koristei rei koje mnogi od njenih rivala nikada nisu uli i
proimajui svoje stihove ljupkim prelazima i pritajenim aokama koje su njeni saplemenici
doekivali radosnim pokliima. Dok je sa svojom kamilom odmicala preko pustinje, kroz
misli joj je promicalo sve vie slika iz detinjstva. Jednom se ak glasno nasmejala, prisetivi
se kako je svojoj maloj roaki Alini pokazivala kako da hitne pregrt smokava visoko u
vazduh, tako visoko da je bila gotovo zaslepljena sunevom svetlou dok je pratila njihov
let i potom ih, oslanjajui se na puki instinkt, hvatala u silaznoj putanji. Setila se kako je
mala Alina poela da se kikoe i kako je, kao to bi uinila svaka nestana
petogodinjakinja, zgrabila jednu smokvu i poela da bei, vriskajui od ushienja. Ubacila
je itavu smokvu u usta, pokuavi da je pojede pre nego to je Marijata uhvati, zbog ega
se umalo nije zagrcnula. Smokve, enjivo je pomislila, osetivi kako joj mlaz pljuvake
preplavljuje zadnji deo usne duplje. Odjednom je bila proeta tako silovitom eljom da
pojede makar jednu smokvu da joj se zamutilo pred oima. Morala je da oseti ukus smokve,
i to odmah! Nije okusila smokve jo otkako je napustila Hogar, jo od onog dana kada je
usput otkinula nekoliko plodova dok su prolazili kroz haratinske vrtove u kojima su
smokve obilato rasle na srebrnastim stablima u senovitim umarcima.
Ali na mestu na kome se nalazila nije bilo smokava. Nije ih bilo bar nekoliko stotina
kilometara unaokolo. Znala je da je to neporeciva injenica, ali neto u njoj moda njen
sini, nerazborit i zahtevan kao to samo bebe umeju da budu nije moglo da prihvati tu
logiku. Morala je po svaku cenu da se domogne smokava. Njeno detece je trailo smokve,
a ako mu ne bude priutila ono to eli, time e rizikovati da se na njegovim leima ili, jo
gore, na njegovom licu pojavi taman beleg u obliku stvari koju mu je uskratila. U
plemenskom logoru viala je mnotvo dece sa takvim belezima, igovima koji su naruavali
njihovu lepotu. A budue majke su odlino znale da su, ako su elele da svoje jo neroene
maliane potede takvog hendikepa, morale da im prue sve to su traili: pa makar to bio i
pepeo ili so, pa ak i kamilja balega.
Spustivi torbu koju joj je Azaz ostavio, poela je da vrlja po njoj sve dok nije pronala
poslednju pregrt urmi, urmi koje je tako briljivo tedela tokom poslednjih nekoliko dana.
Sva ostala hrana bila je pojedena, izuzev osuenih renjeva mesa koje je skinula sa lea
sirotog Bagrema koji su sada bili tako stvrdnuti od suneve vreline da se plaila da e
polomiti zube ako pokua da ih zagrize. Pretvaraj se da jede smokve, naredila je sebi. Ako
dopusti svojoj mati da se razmahne, moda e uspeti da ubedi svog sina da je ta urma
zapravo smokva. Seti se kakav ukus ima smokva i kako se njena stvrdnuta koica opire
tvojim zubima pre nego to se njena slatkoa razlije kroz tvoja usta; seti se njene sonosti i
mekih semenki koje krkaju pod zubima...
Da mi vie nisi traio smokve", neto kasnije je tiho naredila svojoj bebi. Zato to mi
vie nijedna nije ostala."
Do tada su imali sree. U zavetrini jedne dine su pronali panjak koji su drugi putnici
oigledno prevideli, tako da je Takarna mogla da provede itav dan pasui i zadovoljno
grgoljei, pomerajui vilicu sa jedne na drugu stranu dok je preivala ilavu suvu travu,
lagano je pretvarajui u odbojnu zelenu kau. Tamo su takoe pronali i vodu: bunare koji
su podseali na puke rupe u zemlji, gotovo sakrivene od pogleda, utonule u pesak i
neprimetne za sve osim za one koji bi nabasali pravo na njih. Usput je sledila uputstva svog
-BU&CW-

241

W&N

brata, upravljajui se prema zvezdama i okreui lice ka vetru, ali se istovremeno

povinovala i vlastitom instinktu, doputajui svojim stopalima daje ponesu u pravcu koji je
pokazivala linija na njenom dlanu. Uprkos tome, na surovim deonicama izmeu dva
pustinjska izvora morala je da se osloni samo na ono malo vode koju su jedna kamila i
jedna trudna ena mogle da ponesu, i mada je Takamina grba i dalje bila vrsta i ponosita
Marijata je neprestano brinula za njeno blagostanje, ak vie nego za samu sebe. Kada bi
nakratko predahnule, Marijata bi se opruila preko vrelog peska i spustila ake preko svog
stomaka, oseajui kako on poinje da se nadima, potiskujui navie onaj mali mesnati vor
koji je obino bio sakriven od njenog pogleda. Tvoj mali pustinjski izvor", govorio je
Amastan u onim blaenim noima, liui njene slabine i ostavljajui vlane tragove
zapahnute sveinom nonog vazduha, pre nego to bi zaronio jezik duboko u njen pupak i
naterao je da prasne u smeh. Jednog dana", rekao je, rodie dete koje e na ovom mestu
biti privezano za tebe na istovetan nain kao to si ti bila vezana za svoju majku; i to e biti
moje dete i na itavom svetu nee biti lepeg i voljenijeg deteta od njega.
Upitala se ta bi Amastan pomislio da sada moe da vidi njeno telo, ogromno i naduto
gotovo do take rasprsnua, sa koom koja je bila zategnuta poput koe razapete preko
bubnja; i njene nekada ljupko zailjene grudi koje su sada postale teke i nabrekle poput
ovjeg vimena; i noge koje su poele da podseaju na palmina stabla i glenjeve koji su se
vukli poput vrea... Svesna da joj takvo razmiljanje nee koristiti, naterala je sebe da
iznureno nastavi dalje, prebacujui jedno stopalo ispred drugog, dok je Takarna mirno i
krotko marirala pored nje.
Dok su se probijale kroz pusto, avioni su esto preletali iznad njih, takvom silinom daje
zagluujua grmljavina koja je najavljivala njihov dolazak nastavljala da odjekuje u
vazduhu jo dugo nakon to bi nestali sa vidika. Mada se kamila nije obazirala na njihovo
prisustvo, Marijata je u njima nasluivala neto zlokobno, neku opasnost koja nije poticala
ni sa neba ni sa zemlje. U sitnim satima noi bez meseine prela je preko druma koji joj je
Azaz pomenuo, u vreme kada je itav svet bio zaogrnut crnilom i kada se ni u jednom
pravcu nije mogao spaziti ni traak svetlosti. Ostavivi Tanezruft iza svojih lea i
oslanjajui se na zvezdane putokaze, prela je Erg el Aguejbu, mada nije znala da se to
prostranstvo tako zvalo. Kada je sunce konano izalo znala je samo daje to bila najvea
pusto u kojoj se do tada obrela, beskrajna peana zaravan posuta tvrdim smeim
solanama i nekim trnovitim rastinjem kome ak ni Takarna, koja do tada nije ispoljavala
neurotinost koja je bila svojstvena njenoj rasi, nije htela da se priblii.
Kada su napustile polje soli, nastavile su ka jugu i nakon nekoliko dana su nabasale na
ogromno suvo reno korito iji su tok sledile jo tri dana, sve dok se Marijati sandale
konano nisu raspale, pa je morala da se zaustavi. Sela je na jednu hrid u presahlom renom
koritu i osmotrila svoja uljevita stopala. Nekada je bila tako ponosna na njih, na njihovu
nenu kou i izduene prefinjene kosti. Kada ih je na dan svog venanja ukrasila kanom, svi
su bili oarani njihovom otmenou i elegancijom. Ali su otada ak i njena stopala platila
danak surovoj pustinji. U poetnim danima putovanja plikovi su se pretvorili u rane koje su
postepeno zacelile. Nakon toga su usledili novi plikovi i uljevi tako da joj je koa sada bila
prekrivena oiljcima koji su slojevito leali jedni preko drugih, a veliki debeli jastuii
stvrdnute ogrubele koe su poeli da potiskuju delikatne rubove njenih sandala, nezgrapno
ih irei sve dok se avovi na kraju nisu naprosto raspali. Na brzinu je povezala stopala
komadima platna koje je pocepala sa svoje odore kako je njihova runoa ne bi
obeshrabrila. Morae da proe puno vremena pre nego to se ponovo usudi da zaplee
bosonoga, pomislila je, izvivi usne u gorak osmeh.
Dok su nastavljale da mariraju kroz pusto, paljivo je motrila na vremenske prilike jer
su oblaci poslednjih dana poeli da se gomilaju, to je znailo da je kina sezona bila na
pomolu. U pustinji se vie ljudi utopi nego to umre od ei, jednom joj je objasnio
Amastan, na ta je ona prasnula u smeh i odbrusila mu da je prava budala ako misli da e
ona nasesti na takvu besmislicu. ,,Videe, kratko je odgovorio njen voljeni. Sledeeg dana
-BU&CW-

242

W&N

se ustremio preko logora i vratio se nazad sa starim Azeluanom koji je pred njom potvrdio
tu naizgled neverovatnu tvrdnju. Kina sezona donosi grmljavinu i snane pljuskove",
objasnio je Azeluan. Kia pada previe silovito i previe brzo da bi pesak mogao da je
upije, zbog ega se skuplja u uedima i pretvara se u bujicu. Kada primeti da oblaci nadiru,
mora to pre da se prebaci na vie tlo.
Ali mu Marijata i dalje nije verovala, ubeena da je Amastan nagovorio starog
pustinjskog vodia da joj zamae oi tom priom. Ali su sada te rei ponovo izronile u
njenoj svesti i ona je, dok se dan povlaio pred sumrakom, povela Takamu ka padinama
stenovite doline. Putovanje je postalo tee i sporije jer su sada morale da se probijaju preko
kamenjara i da se provlae izmeu stenovitih gromada. Sreom, Marijata je ubrzo otkrila da
Takarna ima dara da pronae najbolje i najprohodnije staze tako da se na kraju popela na
njena lea kako bi odmorila svoje iznurene kosti. Ve pune dve nedelje Marijata i njena
kamila su koraale jedna pored druge jer je Marijata bila previe nezgrapna da bi se
uzverala na sedlo, ali se sada ispostavilo da je bilo dobro to je potedela svoju kamilu, jer
se Takarna probijala preko kamenjara sa paljivou i razboritou koje su svedoile da je,
uprkos mukotrpnom putovanju, i dalje bila krepka i snana. Marijatina intuicija je bila
ispravna: neto pre zore na zemlju su se sruile prve kapi kie, ostavljajui crne mrlje na
pranjavim stenama. Ubrzo su morale da se sakriju u zaklon, jer je voda poela da lije u
slapovima. Iz svog sklonita na obronku breuljka Marijata je zadivljeno posmatrala kako
se niz ued stropotavaju razulareni slapovi kie u ijem je sreditu, poput debelog
neprozirnog vela, kuljala ogromna uskovitlana bujica smee vode, peska i blata. Da su se u
tom trenutku zatekle dole, i ona i Takarna bi nestale u toj raspomamljenoj stihiji. Odjednom
je poela da drhti itavim telom, mada ni sama nije znala da li je to bilo zbog naglog pada
temperature ili zbog okantne spoznaje ta je moglo da se desi da je odluila da nastavi
kroz ued.
Dolazak kie je podstakao nagli preporod pustinjskog ivota: biljke su poele da
dikljaju u svakom kutku i pukotini, pomaljajui svoje glavice iz peska i kamenjara pre
nego to bi ih Takama pohlepno odrubila svojim zubima. Usred tog udesnog preobraaja,
u ambijentu koji je odjednom poeo da vrca od ivotne snage i bujnosti, Marijatina energija
je postala potpuno usredsreena na dete koje se mekoljilo u njenoj utrobi. Stomak je poeo
da joj bubri poput testa, mada joj se donedavno inilo da je bilo nemogue da se jo vie
naduje. Upitala se kada se tano ta dinovska beba zaela u njoj, ali nije imala snage da
izrauna koliko je nedelja i meseci prolo od Amastanove pogibije i onih noi provedenih
pod blagom dobrostivom meseinom. Samo se iznureno stropotala preko drvenog sedla,
zgrabivi izrezbarene drae sa obe ruke i njiui se uporedo sa pokretima kamile, obuzeta
oseanjem da jo nikad u ivotu nije bila tako umorna.
A onda je jednog dana, dok je koraala pored svoje kamile, osetila kako joj neto iklja
ispod odore. Na trenutak je pomislila da joj je beika popustila, mada poslednjih nedelja u
njoj nije bilo dovoljno vode ak ni za stvaranje mokrae, ali je ubrzo osetila kako joj utrobu
potresa tako grevit bol da je morala da se presavije napola i da zasope. Trenutak kasnije
bol je popustio, ali je ubrzo nastupio nov i jo snaniji nalet. A potom jo jedan i jo jedan...
I tako je, u brdima Adrar Nahneta, Marijata rodila svoje dete. Trezveno je pristupila
poroaju, upozoravajui sebe da nije smela da se uspanii. Kakvu bi joj korist to donelo
kada u blizini nije bilo nikog ko je mogao da joj pritekne u pomo? Polako je skinula odeu
i poela da pevui rei koje e denune drati to dalje od njenih najranjivijih mesta. U
peanom udubljenju izmeu oronulih crvenih stena, u prisustvu svoje verne strpljive
kamile, potpuno naga pod uzavrelim okom sunca, Marijata je uala i gurala, molila se i
napinjala i znojila, i kada je mesec poeo da se izdie nad planinom Tiniret beba je konano
skliznula iz njene utrobe i obrela se na sveem nonom vazduhu kroz koji su se prolamali
urlici pustinjskih akala.
Drhtei od iznurenosti, Marijata je vezala vor na pupanoj vrpci i presekla je noem,
-BU&CW-

243

W&N

onako kako su to inile ene iz njenog plemena. Vrpca je bila duga i tanka poput zmije.
Prebacila ju je preko jednog grma da se osui, a posteljicu je pokopala u pesak kako njen
miris ne bi privukao akale, ali je pre toga odvojila i pojela jedan deo kako bi u sebi zauvek
zadrala deli svoje bebe i kako bi mogla da se bori za njenu duu ukoliko Kel Asufi
pokuaju da je ugroze.
Beba je bila snana, krepka i tiha. Leala je na pesku, migoljei se kao da je elela da jo
istog asa ustane i prohoda. Marijata je skliznula prstima preko njenog siunog nateklog
lia, vrsto sklopljenih kapaka i guvice crne kose koja se suila pod sveim nonim
lahorom. Oistila ju je peskom i spustila je na meku konu torbu koju joj je enad napravila.
Potom je uzela no i zarila ga u zemlju pored torbe kako bi zadrala duhove na odstojanju.
Znala je da e beba biti u velikoj opasnosti od denuna sve dok se estog dana od roenja,
na njen imendan, ne obavi dolian obred. Nakon toga je, najbolje to je mogla, oistila
vlastito telo i nabacala sve pesak preko mesta na kome se porodila. Ponovo je navukla
svoju pohabanu odoru, legla na pesak i sklupala se oko tog siunog novog ivota koji je
stvorila zajedno sa Amastanom.
Beba se brzo i lako hranila i nikada se nije alila, hrabro se hvatajui u kotac sa tim
novim ivotom, kao daje bila svesna turobnih okolnosti pod kojima je stigla na svet i kao da
nije elela da svojom hirovitou privlai urokljivo oko. Tokom narednih par dana Marijata
se trudila da se to vie odmara i da povrati snagu. Ni na trenutak nije mogla da skine
pogled sa svog deteta. Neprestano se nadvijala nad bebom, tepajui joj i pevajui joj pesme
koje je i ona sluala tokom svog detinjstva provedenog u Hogaru. Pevala joj je sve pesme
kojih je mogla da se seti, pa ak i one koje su odisale tugom i koje su pozivala u rat. Kada je
beba konano rasklopila svoje malene kapke, primetila je da su joj oi tamne poput senki,
to ju je na trenutak uplailo, mada nije znala da li se uplaila od svog deteta ili zbog njega.
Treeg dana, kada se Marijata promekoljila na popodnevnoj vrelini kako bi uzela malo
vode iz gerbera koji je visio sa buna na kome se suila poroajna posteljica, neko oblije
skriveno meu ibljem je zadrhtalo i rasprsnulo se na stotinu beliastih prozirnih komadia
koji su se munjevito rasprili na plavom nebu. Zbunjeno se zagledala u prizor pre nego to
je shvatila da su to leptirovi, krhki i siuni, sa bledunjavim krilima koja su delovala gotovo
prozrano na sunevoj svetlosti. Ako vi moete da opstanete ovde, onda emo i mi uspeti",
proaptala je, slabano se osmehnuvi.
estog dana, odmah nakon sutona, Marijata je ustala sa zemlje i napravila tri
dostojanstvena kruga oko svoje bebe i kamile koja je predstavljala najpribliniju zamenu za
ator. Poto u pustinji nije mogla da pronae ni ovna ni enada koji bi tog brava prineo kao
rtvu za plemensku gozbu, Marijata je zamolila Takamu da joj udeli malo krvi iz svog
vrata, pazei da ne napravi previe dubok urez na njenoj ili. Potom je prislonila
okrvavljeni prst na ustaca svoje bebe, ah je ona okrenula glavu u stranu i zamahala
ruicama kroz vazduh, razoarana slankastim ukusom te udne tenosti. Marijata je tiho
uzdahnula i pokuala ponovo, sve dok beba nije liznula kap krvi koja e Kel Asufe drati
podalje od njenih usta. Potom je tankom granicom iscrtala guje noge u uglovima bebinih
oiju i preko njenog ela kako bi joj vid i um bili zdravi i snani. Kada se krv osuila,
okrenula je bebu na drugu stranu, a onda je du njenih lea i noica iscrtala simbole koji e
joj podariti snagu i zatitu. Preko bebine jetre je ispisala ime koje joj je nadenula i est puta
zaredom ga objavila svetu kako bi svi saznali da to dete pripada njenom plemenu i da, po
enskoj liniji, vodi poreklo direktno od Tin Hinan. Potom je skinula svoju amajliju, izvadila
svitak iz tajne pregrade i, najpaljivije to je mogla, stiskajui jezik izmeu zuba, siunim
slovima ispisala ime novoroeneta pored imena mukarca i ene koji su ga zaeli.
Posle toga je uzela osuenu pupanu vrpcu, paljivo je izravnala na steni i isekla je na tri
tanke trake koje je potom tako veto uplela da bi ak i Tana pohvalila njenu umenost.
Skinula je amajliju sa ljupke vrpce ukraene nanizanim perlama, a onda je praznu vrpcu
ponovo privezala oko svog vrata, dok je amajliju prebacila na upletene trake napravljene od
pupane vrpce. Paljivo je obmotala tu novu upletenu vrpcu oko novoroeneta, a potom je
-BU&CW-

244

W&N

svoje detece, zajedno sa amajlijom, spustila u Taninu konu torbu. To je sada bila
najmonija amajlija koja se mogla napraviti. Na ovom svetu nije bilo niega to je njenom
detetu moglo da podari bolju zatitu.
Sedmog dana je odvezala svoju kamilu i povela je niz dugi presahli reni tok koji se
pruao ka ravnici. U dolini u podnoju je nabasala na izvor Azib Amelul pored koga je
zatekla skupinu nomada. Isalan? Kakve vesti donosi?", doviknuli su nomadi u znak
pozdrava, a onda su poeli glasno da hvale lepotu njenog deteta. Bili su to ljubazni i
dobrostivi ljudi koji su, uprkos svom siromatvu, insistirali da u njenu ast zakolju jednu
kozu. Takarna je puna dva dana delila izdaan panjak sa njihovim ivotinjama, a Marijata
je bila zasuta panjom koja je dolikovala jednoj kraljici. ene tih nomada govorile su
drugaijim dijalektom tamaeka od onog na koji je Marijata navikla: njihovi glasovi su
imali otru nazalnu intonaciju, a suglasnici su bili prilino razvueni. Svi su pokuavali da
doznaju zato je bila sama i kuda je krenula.
Dola sam u pustinju da rodim svoje dete, objasnila je Marijata, na ta su njeni
domaini dostojanstveno zaklimali glavama. To je bilo u skladu sa starim obiajima.
Zamolili su je da ostane sa njima zato to je novoroene donosilo dobru sreu, ali je
Marijata morala da odbije njihovu ponudu jer su ti ljudi putovali na sever, ka Adrar
Tiselilinu. Nije mudro da ena putuje sama, upozorili su je. Putevi koji vode izmeu
Tamanraseta i Insale vrve od vojske i bandita. Ali, ako si ve tako naumila, izbegavaj
glavni put. Ti ljudi se ne povinuju naim zakonima. Oni nemaju ni trunke potovanja prema
enama."
Marijata im je zahvalila na velikodunosti, ali je ve narednog dana morala da se rastane
od njih. Posmatrala je kako njihova povorka nestaje u daljini, sve dok se poslednja koza nije
pretvorila u siunu takicu, a onda je prebacila bebu preko lea i povukla Takamu ka
tovaru koji je stajao na zemlji. Ti ljubazni nomadi su u meuvremenu oistili i zakrpili
njenu odoru, priivi novu blistavu bordur u za pohabane rubove. Poklonili su joj ist povoj
za dete, nov veo i par starih cipela koje su joj stajale skoro kao salivene. Takoe su joj dali
neto prosa i urmi, kamiljeg mleka i sira. Dok su je darivali, Marijati su oi bile pune suza.
Bila je dirnuta dobrostivou tih stranaca na koje je nabasala u pustinji. Pokuala je da im
objasni da ne moe da prihvati takvu velikodunost, jer je znala da su te stvari i njima bile
preko potrebne, ali su oni delovali uvreeno tako da je na kraju popustila i prihvatila
darove, obuzeta oseanjem daje odjednom postala bogata poput neke princeze.
Jaui na Takarni, puna dva dana je ila ka jugoistoku, sve dok se Hogarske planine nisu
ukazale na horizontu, sa zailjenim vulkanskim vrhovima koji su se nepogreivo isticali
nasuprot zalazeem suncu. Kada je ugledala taj prizor, iz njenih grudi se otrgla bujica
razdraganog smeha. Uspela je! Uspela je da se vrati kui, uprkos svim nedaama! Uzela je
bebu u naruje i okrenula njeno lie ka brdima. Tamo lei tvoja postojbina, jagnjece
moje. Jo malo pa emo stii kui, moja mala ljubljena smokvice. Dok je nastavljala ka
planinama, svoje dete je upoznavala sa legendama Ahagara. Zaneseno je ispredala prie o
Sanusijevoj pobuni, kada su se pripadnici Kel Taitoka digli na ustanak protiv stranih
osvajaa, i legendarnoj lepotici i pesnikinji Dasin kojoj su se udvarali plemii sa svih strana
i koja je nadmeno odbijala sve prosce, pa ak i najmonijeg plemenskog poglavara iz te
oblasti, ijim je izaslanicima objasnila da nee da se uda za njihovog gospodara zato to je
bio strano ruan. Priala je svom detetu o masakru kod Tita, o lukavosti osvajaa i
hrabrosti plemenskih ratnika; o prefinjenim prikazima poskakujuih gazela koji su bili
naslikani na stenama kod Tuhogina i Mertuteka; i o velianstvenoj Planini duhova, Garet el
Denunu.
Uskoro emo stii meu na narod, gde e ti se svi diviti i slaviti te kao prvu bebu koja
je prela Veliku pustinju."
Meutim, krajem narednog dana planinski masiv nije delovao nita blie. Do tada je ve
prela Ued Tirahart i snabdela se vodom na izvoru Anu u Arabitu, gde je ushieno
posmatrala otiske koji su se nazirali na okolnom tlu: ne samo otiske koje su ostavile koze i
-BU&CW-

245

W&N

ovce i kamile, ve i tragove magaraca i mula. Ako ovde ima magaraca, to znai da smo
blizu kue, uteno je mrmljala svom detetu. Takarna je ispustila glasan grgutavi zvuk,
izvijajui vrat i zabacujui bradu ka nebu, kao da je potvrivala njene rei.
Prela je preko potoka koji su proticali ispod usamljenog vrha Ti el Nadara. Iza njega su
leale Abalesa i Utulska dolina, a iznad su se pruala brda meu kojima je iveo njen narod.
Tlo se postojano uzdizalo i pred njenim oima ubrzo su poela da promiu udna i
velianstvena kamena oblija koja su, kako je dan odmicao, dramatino menjala boju. Kada
je sunce bilo u zenitu, stene su bile ukastosmee, a potom su postojano poprimale
tinjajuu boju zemlje koja je pod nadiruom svetlou sutona poinjala da plamti poput
grimiza. Marijata je zadivljeno dodirivala kamenje pored koga je prolazila, preplavljena
radou i ushienjem. Imala je oseaj da te stene vrcaju od neke iskonske snage, ba kao i
ona sama.
Kada je sunce ponovo izronilo, primetila je nizak oblak koji se valjao sa juga, to ju je
nateralo da ozlojeeno uzdahne. Na tom mestu je bilo malo dragocenih zaklona koji su
mogli da ih zatite od peane oluje. Bilo je bolje da poure ka nekom bezbednijem mestu.
Nagovorila je Takamu da se spusti na kolena kako bi smestila bebu na sedlo, a potom se i
sama uzverala na kamilji vrat. Uprkos nadiruoj oluji nije mogla da potisne smeh koji joj je
nadimao grudi. Bilo joj je drago to je, nakon svih onih nedelja tokom kojih se oseala kao
bremenita ovca, ponovo bila laka i okretna. Uspele su donekle da odmaknu, ali ih je oluja
ubrzo pristigla, ibajui ih otrim peskom koji je prodirao Marijati kroz veo i krkao joj
meu zubima. Oluja je sve bre i sve snanije nadirala, stavljajui joj do znanja da je bilo
besmisleno da nastavi sa putovanjem. Morala je da pronae mesto gde e se skloniti dok
oluja ne proe. Zurei kroz oblake peska koji je tipao za oi, u blizini je nazrela brdace na
ijoj se bonoj strani nalazilo neto to je podsealo na peinu. Usmerila je Takamu u tom
smeru i potapala je po glavi, nateravi je da se spusti na kolena. Kada se uzverala uz
oronuli obronak, ustanovila je da se tamo hvala nebesima! zaista nalazila peina.
Ubacila je bebu kroz otvor i vratila se nazad da privee kamilu, ibana peskom koji joj se
zarivao u lice i ake. Meutim, Takarna je ve uala na zemlji, sa ukopanim stranjim
nogama koje su bile odluno isturene nasuprot oluji.
Marijata se uvukla u peinu, gde je privila bebu na grudi i prislonila nabreklu dojku uz
njene malene udne usnice. Do sada su imale toliko sree da joj se inilo da su neprestano
bile pod zatitom milostive Tin Hinan. Sa druge strane peinskog otvora, oluja je besnela i
zavijala poput hiljadu izgladnelih denuna, ali su ona i njena beba bile bezbedne u tom
sklonitu. Uzela je jednu svecu iz torbe koju je dobila od Tane i zapalila je. Na plamenu je
rastopila kraj druge svee, koji je potom privrstila za kamen. Tada je ponovila istovetan
postupak sa prvom sveom. Kada je dvostruki plamen zatitrao u pomrini, primetila je da to
uopte nije peina, niti bilo kakva prirodna tvorevina. Zadivljeno se osvrnula oko sebe. Bila
je u nekoj kamenoj odaji koja je nesumnjivo predstavljala delo ljudskih ruku. Obuzela ju je
udna jeza. Nalazila se u nekoj grobnici, ili ulazu u grobnicu, jer je naokolo primetila
nekoliko prolaza koji su vodili iz predvorja u kome je potraila utoite od oluje. im je
shvatila gde se obrela, poelela je da pobegne glavom bez obzira, pa makar izjurila pravo u
eljusti oluje. Ali je ostala unutra zbog deteta koje je ispustilo slabaan nerazgovetan vrisak
i podiglo ruice uvis, mlatarajui kroz vazduh kao da je pokuavalo da uhvati neku
nevidljivu silu. Marijata je istog asa postala uverena da je neki din uao u tu grobnicu. Ili,
jo pre, da obitava u njoj, vrebajui neobazrive putnike. Skloni se! Bei od nas!
uspanieno je povikala, ali se njen glas rasprio u huanju vetra i fijukanju peska. Na kraju
joj je preostalo samo da zapali preostale biljke koje joj je Tana spakovala u torbu i da,
pomeavi njihov pepeo sa nekoliko kapi krvi koju je istisnula iz vlastitog prsta, napravi
smesu kojom je ispisala zatitnu bajalicu, prvo na zidu kamene odaje, a potom i na svitku iz
amajlije. Zapis na pergamentu uobliila je tako da svaki od tri niza sa ispisanim imenima
deli po jedan simbol sa svakim od preostala tri niza, stvarajui mreu sloenih i gusto
isprepletenih oznaka. Zadovoljna svojim uinkom, vratila je pergament u tajnu pregradu i
-BU&CW-

246

W&N

spustila ogrlicu na bebine grudi. Ova amajlija e te zatititi ak i od najgorih zala, obeala
je. A tada je ispustila oajan vapaj zato to na ovom svetu nije bilo te magije koja je mogla
da sauva njenog Amastana.
Narednog jutra oluja je splasnula, ali su se niski teki uti oblaci i dalje nadvijali nad
Hogarom, prikrivajui njegove slavne vrhove. Marijata je bila uverena da e se nebo uskoro
ponovo rasrditi i da nije imala vremena za gubljenje. Meutim, uprkos Marijatinoj
odlunosti, njena beba je tog dana bila neobino jogunasta i neposluna. Koprcala se u
njenom naruju poput ulovljenog planinskog zeca, odbijajui ak i da sisa. Marijata je na
kraju izgubila strpljenje. Dobro! Ako nee da jede, onda budi gladna! prekorno je
povikala i umotala detece u povoj kako vie ne bi moglo da se rita. Potom je izala napolje
da obie kamilu.
Ali od Takame nije bilo ni traga ni glasa. Marijata je poela daje doziva i da ara oima
preko pejzaa, ali od toga nije bilo nikakve koristi. Nije mogla da primeti ak ni otiske
kamiljih kopita jer je oluja izbrisala sve tragove. Ispustila je teak uzdah. ta je tu je,
pomislila je. Do tada je peke uspela da prevali mnogo veu razdaljinu. Nije joj ostalo jo
puno do cilja. Osim toga, lako se moglo desiti da usput nabasa na svoju kamilu. Ah ju je
neto uprkos tome steglo oko srca. Ona i Takarna su dugo delile dobro i zlo, tako da joj je
njen gubitak teko pao.
Podigla je bebu i enadinu torbu sa zemlje i skinula veo sa lica. Ba kada je krenula da
napravi povez u kome e nositi dete, zaula je kako se neko pribliava. Naglo se okrenula i
ugledala trojicu mukaraca na kamilama, koji su vukli jo jednu ivotinju za sobom. To je
bila Takama! Bila je tako srena da umalo nije strala niz breuljak i pohitala im u susret,
ali se tada naprasno pribrala. Ti ljudi su bili pripadnici Kel Tamaeka. Svi su nosili veo
preko lica. Nije smela da jurne ka njima poput neke umobolne prosjakinje. Osim toga, to
nisu bili obini Tuarezi, jer su jahali na krupnim belim meharskim kamilama i svi su nosili
puke, ba kao i tradicionalne takube privezane pored sedla. Dok su nadirali ka njoj,
obasjani plamteim suncem, bila je zadivljena prizorom. I zato je ostala da sedi na rubu
pogrebne humke, napeto iekujui da joj priu.
Mukarac koji je jahao na elu povorke zaustavio je svoju kamilu i zagledao se u enu
ije je lice blistalo na titravom vazduhu, u mladu majku koja je u naruju stiskala svoje
detece. Dugo ju je posmatrao, nemo i netremino, a onda je konano prozborio, Jedna
uboga mauritanka teko moe da zameni dve krasne meharske kamile koje si mi ukrala, ali
sam spreman da je prihvatim kao deliminu isplatu tvojih dugovanja. A to se tie ostatka,
mislim da oboje znamo kako to moe da mi nadoknadi."
Marijata je imala oseaj kao da joj je neko zario ledeno seivo u utrobu. Srce je poelo
divlje da joj lupa, bolno i aritmino. Nije mogla ak ni da udahne, a kamoli da progovori.
Trojica mukaraca su sjahali i ustremili se ka njoj. Najvii od njih je prezrivo osmotrio
umotanu bebu. Moe da baci tu bednu larvu u prainu, jer tamo i pripada", rekao je Rosi
ag Bahedi. Ona ti vie nee trebati."
Marijata se mahnito opirala. Vritala je i zapomagala i ujedala i grebala, ali su oni bili
jai. Uprkos njenom oajnikom otporu, izvukli su je iz grobnice, zavezali je poput
ulovljene gazele i prebacili je preko Takaminog vrata, reeni da je povedu sa sobom.
Marijata je punih tri stotine metara vritala iz sveg glasa, dozivajui svoju bebu. Ali kada je
konano shvatila da ti mukarci ne nameravaju da se vrate po dete, naterala je sebe da se
pribere i da zapamti svaki korak puta kojim su prolazili, svaki kamen i svaku biljku koja je
promicala ispred njihovih oiju. U sebi je beleila svaku promenu pravca i poloaj svake
senke i svaku aru na pesku nastalu dejstvom neumoljivog vetra. Dugi meseci provedeni u
pustinji nauili su je mnogim stvarima; ali su je, vie nego bilo emu drugom, nauili
istrajnosti.
-BU&CW-

247

W&N

Kada su stigli nadomak logora, Rosi ju je bacio na zemlju poput vree sa pirinem i
zamiljeno se zapiljio u nju. Potom je razvukao usne u prevejan osmeh. Ako hoe, moe
da vriti i da se opire, ali e se sigurno pokajati zbog toga. Zato bi ti bilo pametnije da se
pretvara da si sirota usamljena putnica koju sam, voen svojim milostivim srcem, odluio
da izbavim iz pustinje i da je, zarad njene sigurnosti, uzmem za drugu enu."
Marijata je tupo sasluala njegovo objanjenje. Te rei su u njenim uima zvuale
potpuno besmisleno. Jedino za ta je marila bila je njena beba. U glavi je ve skovala plan,
ali je morala da bude strpljiva. Uopte joj nije bilo vano ta e se desiti u meuvremenu. U
krajnjoj suprotnosti sa njenom prirodom, krotko im je dopustila da je uvedu u svoj logor.
Usput su proli pored nekoliko sapetih kamila, mukaraca koji su stajali sa strane i puili,
dva ulubljena dipa sivkastosmee boje i skupine ljudi u evropskoj odei.
Ne gledaj u njih, tiho je procedio Rosi. Oni uopte ne mare za bednike poput tebe.
Njih zanimaju samo kosti i praina, a ne ive due. Na drugom kraju logora je ugledala
atore i jo ljudi: uglavnom ene i nekolicinu dece. Kada su njihove ravnodune oi poele
da araju po njenom licu, skrenula je pogled u stranu. Iza lea je zaula kako dipovi
poinju da brundaju i da se udaljavaju. inilo se da itelje tog logora vie zanima njihov
odlazak nego njen dolazak. Bar dok je nisu ugurali u jedan izdueni nizak crni ator, u
kome je zatekla debeljukastu namrgoenu enu sa malim pakosnim ustima i uvuenom
zejom bradom. Njene tamne oi su se prikovale za Marijatinu pohabanu odoru i muku
ruku koja je posesivno leala na njenom telu. ta to radi? povikala je srditim glasom koji
je odjeknuo kroz ator. Zato si doveo tu bagaru u moj dom? Dovoljno je da je ovek
pogleda pa da zakljui da je puna gamadi. Vodi je odavde pre nego to okui i upropasti sve
to imam! Rosi je prasnuo u smeh, tako snano gurnuvi Marijatu da se umalo nije
stropotala preko njegove ozlojeene supruge. Smiri se, eno moja! Ili bi moda bilo bolje
da kaem moja prva eno? Ovo je... Mina. Bilo je to prvo ime koje mu je palo na pamet.
Sigurno je bilo pametnije da upotrebi lano ime nego da se naokolo proiri vest daje u svoj
logor dovukao pripadnicu monog plemena Kel Taitok. Ona e biti moja druga ena. Ti do
sada nisi uspela da mi podari sina, a pouzdano znam da je ova ena plodna! Nije naznaio
kako je to znao, ali je to objanjenje bilo dovoljno da njegova supruga une doljakinju u
stranu, oinuvi je pogledom punim gnuanja. Postaraj se da Mina do zalaska sunca bude
ista i spremna za mene, nastavio je Rosi. Zna ta sledi ako me ne poslua. Uputio joj
je sladak osmeh, ali je ena naprasno ustuknula. Ona je odlino znala ta to znai.
Rosijevoj prvoj eni, Hani, preostalo je samo da svoju zlovolju iskali na Mini, mada joj
se nijednom nije direktno obratila. Ponaala se kao daje, umesto sa svojom suparnicom,
razgovarala sa nemim i nepominim vazduhom. Jesi li ikada videla tako trokavu i
zamrenu kosu? Da se ja pitam, najradije bih je oiala do glave. Nakon krae pauze je
dodala, Uopte mi nije jasno ta vidi u njoj. Mrava je kao prut i smrdi poput jarca.
Marijata joj je dopustila da izvri Rosijevu zapovest, ne isputajui ni najmanji zvuk ak ni
kada se Hana svojski trudila da eljanje i ribanje i uklanjanje dlaka bude to bolnije. Nita
joj vie nije bilo vano osim da spasi svoje dete. Ponavljala je to u svojoj glavi poput
magijske bajalice tokom kratkog obreda koji je obavljen pred marabutom i povrne
proslave" koja je bila neobino tiha i prireena tek reda radi. inilo se da niko naroito ne
voli Rosija ag Bahedija i da su mnogi od prisutnih gostiju u rodbinskim vezama sa
njegovom prvom suprugom zbog ega su dolazak te nepoznate druge ene doiveli kao
uvredu za svoj klan. Osim toga, svi itelji logora su se slagali da je bilo neobino da
plemenski poglavar uzme drugu enu i jo neobinije da to uini tako naprasno i
neoekivano. Meutim, tradicionalne norme ponaanja ve su bile poprilino naruene jer
je pleme sa svih strana bilo okrueno nevoljama, tako daje svaki dan nosio novu
neizvesnost. Mukarci su stoga smatrah da je bilo sasvim razumljivo da ovek sebi priuti
svako mogue zadovoljstvo i da iskoristi svaku priliku koja mu se ukae, jer je ve sutradan
mogao da zavri pod zemljom. A, osim toga, moralo se priznati da bi ta ena privukla
panju svakog mukarca, poto je bila ista i sreena i odevena u prefinjenu venanu odoru,
-BU&CW-

248

W&N

uprkos injenici da ona nije bila saivena za nju. Ona je svakako predstavljala daleko lepi
prizor za oi nego sirota Hana. Jedina mana joj je bila to je bila tako mrava: uasno
mrava, po miljenju svih u logoru. A kada bude nabacila malo mesa na te prefinjene kosti,
postae prava lepotica. Povrh svega, Rosi za nju nije morao da isplati nevestinski otkup, to
je znailo da je napravio uistinu dobar posao!
ene nisu mislile tako, mada nijedna od njih nije glasno izraavala svoje stanovite. Po
njihovom uverenju, bilo je bolje skapati u pustinji nego postati Rosijeva druga supruga. Pa
ak i prva, kad smo ve kod toga. One su svakodnevno viale modrice na Haninom telu,
mada je ona pokuavala da ih prikrije. Viale su i haratinske devojke koje je Rosi surovo
iskoriavao. I zato, uprkos injenici da su najvie od svega volele dobro svadbeno slavlje,
ene iz logora te noi nisu mogle svim srcem da se prepuste pevanju i udaranju u bubnjeve.
im je usiljena svetkovina bila okonana i im je Rosi odveo svoju novu suprugu u
postelju, svi gosti su se ratrkali.
Kada je Rosi skinuo Marijatinu odoru i zagledao se u njeno izgladnelo telo, sa grudima
nabreklim od mleka i mlohavim stomakom i goljavim udovima, Marijata je zamiljala da
se nalazi na nekom drugom mestu. Kada je Rosi prasnuo u prezriv smeh, sa uitkom se
priseajui napada koji je njegovog roaka Amastana odvojio od nje, i to ba u trenutku dok
je svojom mukou harao po njenim najtajnijim mestima, Marijata je tupo zurila u tamnu
nadstrenicu atora kao da je njen pogled mogao da se probije do zvezda koje su treperile u
visinama. Nakon sat vremena, kada je Rosi utonuo u vrst san i poeo da hre, Marijata se
tiho obukla i iskrala se napolje. Neopaeno je pronala Takamu i nestala u noi u kojoj se
nije nazirao ni traak meseine.
Ni sama nije znala kako je uspela da pronae pravi put. Pod platom mrkle noi sve je
izgledalo drugaije, ali kada je sunce izronilo nad breuljcima, ispred sebe je ugledala
zemljano brdace i kamenu grobnicu. Uopte nije saekala da se Takama spusti na kolena
ve je skoila sa njenog vrata i mahnito pojurila ka svom detetu, tapkajui bosim stopalima
preko tla. Evo me! Dola sam po tebe! povikala je, ali u vazduhu nije zaula deji pla.
Uzverala se uz brdace i provukla se kroz otvor grobnice, ali je unutranjost bila prazna.
Poela je da jeca i da zapomae, isputajui oajne zvuke koji su odjekivali kroz turobnu
odaju, odbijajui se od kamenih zidova. Izjurila je napolje, bauljajui na rukama i nogama, i
obila oko itave grobnice, sve dok joj ake i kolena nisu postali ranjavi i krvavi. Ali to joj
nije pomoglo da odagna surovu istinu: njena beba vie nije bila tu.

-BU&CW-

249

W&N

34.

Puna tri dana i noi Fenek je vozio kao opsednut ovek,

mahnito gonei tuareg preko pustinjskih staza i kamenitih polja. Svet je promicao sa druge
strane prozora poput zamuene slike, kao da je bio zahvaen centrifugom koja je okolni
pejza pretvarala u izdvojene pruge razliitih boja. Kada smo nakratko izbili na asfaltirani
put, oseala sam se jo napetije i nervoznije nego dok smo se vozili preko grubih
pustinjskih staza. Fenek se lepio uz kamione koji su ili ispred nas a potom ih preticao sa
takvom brzinom i bezobzirnou daje moja desna noga neprestano poskakivala gore-dole,
pritiskajui fantomsku konicu to nam, kako sam kasnije shvatila, ne bi puno pomoglo
ak i da sam stvarno mogla da pritisnem pedalu, jer smo se nalazili u vozilu koje je imalo
volan s leve strane.
Kada smo se vratili na pustinjsku pistu, tuareg je ponovo poeo da brunda i da se trese,
gore i dole i postrance, tako silovito da mi je amajlija udarala po kljunoj kosti dok su
amortizeri stenjali i zveali. Poto smo preleteli preko jedne naroito opake dombe,
osvrnula sam se ka Taibu, ali na njegovom licu nije zaigrao ni najmanji mii, kao da ga
uopte nije doticala injenica da je zbog tog luksuznog terenca morao da se odrekne
dvogodinje zarade. Kako je mogao da se pomiri sa pomilju da su njegove teko zaraene
pare baene u vetar? Sa druge strane, Fenekov porunik uopte nije delovao tako
nonalantno kao Taib. Oi su mu bile ogromne i zaokrugljene poput tanjira dok smo
neprirodnom brzinom jurili kroz pusto.
Moete li bar da nam kaete gde nas vodite?" upitala sam prvog dana. U takvim
uslovima bilo je teko ak i razgovarati jer sam, naprosto time to bih otvorila usta,
rizikovala da smrskam sve zube.
Do mesta gde ivi neko koga treba da upoznate."
Zar je morao da bude ba tako zagonetan? Koga treba da upoznamo? I zato?"
Saznaete kada stignemo." To je bilo sve to je Fenek pristao da nam kae pre nego to
je zaustavio vozilo ispod velikog stabla akacije, izaao napolje i obavio dva telefonska
poziva. Prvi razgovor je vodio na francuskom, tako da sam donekle uspela da pohvatam
konce. Uprkos obilju psovki i kolokvijalnih izraza ije sam znaenje mogla tek maglovito
da naslutim, skapirala sam da je pregovarao o nekoj isplati koju je neko trebalo da izvri u
njegovo ime. Drugi razgovor je vodio na jeziku koji mi je delovao tako nedokuivo da
nisam ak ni pokuala da ga razumem. Umesto toga sam se okrenula ka Taibu. Ima li
neku ideju o emu se radi?" tiho sam upitala.
Koliko sam shvatio, onaj logor koji smo posetili opstaje zahvaljujui pourboire-u 35 koji
Fenek isplauje zapovedniku lokalnog garnizona. Sada je pozvao tog tipa kako bi proverio
da narednih dana nee biti neoekivanih promena u sastavu garnizona i kako bi ga uverio da
e novac uskoro stii. to se tie drugog poziva, uspeo sam da pohvatam tek poneku re",
dodao je, slegnuvi ramenima. Neto u vezi sa kontrolnim punktovima i policijskim
postajama."
35

Napojnica, baki

-BU&CW-

250

W&N

Taibovo objanjenje nije uspelo da me smiri.

Sreom, na kraju se ispostavilo da je moja strepnja bila izlina, jer tokom preostale
deonice nismo nabasali ni na jedan kontrolni punkt, policijsku stanicu ili vojnu postaju tako
da sam se postepeno prepustila neminovnom toku dogaaja i umoru koji me je sve snanije
obuzimao. Nateravi sebe da ponovo prigrlim onaj inalah stav, uspela sam da utonem u
san.
Kada sam se probudila, tokovi vie nisu tandrkali, a svet je prestao da promie sa druge
strane prozora. Napolju sam primetila spokojno bledunjavo sunce iji su zraci zasipali liticu
nad kojom su se uzdizale kamene gromade fantastinih oblika. Nisam morala da posedujem
naroito bujnu matu da bih meu tim stenama razabrala siluetu uurenog zeca i oblije
orla, a neto dalje i figuru mukarca u sedeem poloaju, ogromnu peurku i izduenu
pseu njuku.
Gde se nalazimo?" upitala sam Taiba. Naravno, ni on nije imao pojma gde smo se
obreli. Ostavili smo automobil u senovitom zaklonu ispod stena i krenuli preko kamenjara.
Fenek je krio put odlunim odsenim koracima, kao da je svojim izmama hteo da prodre
tlo koje se drobilo pod njim, prevaljujui metar po metar i fanatiki smanjujui razdaljinu
koja ga je delila od zacrtanog odredita. Mogla sam da zamislim kako je taj mukarac
delovao u borbi, koliko je bio estok i opak i usredsreen, i odjednom mi je laknulo to
njegov prodoran orlovski pogled nije bio prikovan za mene ve za stazu kojom je hodio.
Iskreno reeno, bilo mi je teko da odrim njegov tempo tako da sam praktino trkarala za
njim. Za razliku od mene, Taib je grabio napred dugim ravnomernim koracima, kao da je
bio spreman da itavog dana nastavi tim iscrpljujuim tempom, to se nije moglo rei i za
sirotog porunika koji je delovao kao ovek na ozbiljnim mukama. Mogla sam da ujem
kako vazduh iti u njegovim puakim pluima i kako dahe pod teinom poluautomatske
puke i uture sa vodom koje je vukao sa sobom.
Za razliku od nas, tuareki poglavica je oigledno znao gde se nalazi i kuda je krenuo.
Kad god bi se meu stenama otvorio lavirint koji je vodio u nebrojenim pravcima, on je bez
trunke oklevanja odabirao pravi put. Nakon iscrpljujueg jednoasovnog mara, najee
uzbrdo, stigli smo do jedne stenovite padine. U podnoju sam primetila iskriavi odsjaj
vode koja je svetlucala izmeu kamenih gromada, ograeni komad peanog tla, desetak
niskih crnih atora i malu kolibu iz koje je kuljao oblak dima.
Fenek se sjurio niz padinu, pohitavi ka toj maloj naseobini, praen vrtlozima praine i
kamenjem koje je poskakivalo sa tla. Poto sam tokom svoje planinarske karijere savladala
na stotine litica i vrleti, sebe sam smatrala osobom koja se dobro snalazila na takvom
terenu, ali jo nikada nisam videla da se neko sa takvom lakoom i vetinom probija preko
kamenjara, kao da se nije kretao na ljudskim ve na kozjim nogama. Kada smo stigli do
podnoja, Fenek se izgubio sa vidika, ali to nipoto nije znailo da smo ostali sami. Oko nas
se odmah sjatilo mnotvo ljudi koji su nas doekali radoznalim pogledima. Maliani sa
krezubim nasmeenim ustima i neustraivim oima trkarali su za nama, dodirujui nau
odeu i ruke kao da su time demonstrirali svoju hrabrost, a potom su beali nazad i krili se
iza svojih drugara, nestano se kikoui. Upirali su prstom ka mojim farmerkama, koje su
im po svoj prilici delovale uasno zanimljivo. Potom su se okomili na Taiba i poeli da se
veru uz njegove noge, traei vonju. Na sav glas su se smejali sirotom preznojenom
poruniku koji je vukao ,,kala, a neki od deaka su zgrabili tapove i poeli njima da
mlataraju kroz vazduh, kao da su ga izazivali na dvoboj. Jedna devojica sa ogromnim
oima i dve poskakujue pletenice se gorljivim pogledom zapiljila u moj runi sat,
odbijajui da mi pusti ruku, oarana kuckanjem sekundare koja je neprestano ila ukrug i
dijamantom koji je svetlucao na proelju. U neko drugo vreme i na nekom drugom mestu
taj sat me je kotao skoro dve hiljadarke to je, kad bolje razmislim, bila apsurdno visoka
svota za predmet ija je jedina svrha bila u tome da pokazuje vreme. Zato bi neko dao
toliko para da bi znao koliko je sati kada se to jednako precizno moglo ustanoviti na osnovu
poloaja sunca ili duine senki koje su poigravale preko tla? Nisam mogla da se setim skoro
-BU&CW-

251

W&N

niega to je na tom mestu bilo beskorisnije od tog asovnika, osim moda papirnog novca
kojim je ta triarija bila kupljena. Razvukla sam usne u osmeh i otkopala koni kai i
devojica je ve narednog trenutka otrala sa mojim satom, praena povorkom razdraganih
maliana.
Taib je upitno izvio obrvu. Ako se ne varam, to je bio lonin?.
Fenekov porunik je sloio tako preneraenu grimasu da sam morala da prasnem u smeh
koji bi sigurno poprimio histerine razmere da se tuareki voa u tom trenutku nije stvorio
ispred nas. Venez avec moi 36 rekao je odsenim tonom, a potom se okrenuo na peti i
pohitao preko logora.
Proli smo pored skupine atora ispred kojih smo zatekli ivopisno obojene ilime koji
su se vetrili na pustinjskom vazduhu, ene koje su tkale i pripremale hranu i mukarce koji
su uplitali i ili komade obojene koe, sve dok nismo stigli do suprotnog kraja logora gde je
stajala usamljena koliba iz koje je jo uvek kuljao dim. Kada sam provirila unutra, shvatila
sam da je to bilo neto nalik kovanici. Naokolo su leali ekii svih veliina, alatke za
obradu metala, kameni nakovanj i ivopisno ukraen kovaki meh. Malian koga smo
zatekli u kolibi iznenaeno je razrogaio oi i mugnuo napolje, oslobodivi ulaz iza koga
smo ugledali uurenu siluetu koja je sedela ispred vatre. Pod poskakujuom svetlou
plamena primetila sam kou prekrivenu mreom bora, bistre prodorne oi i krunu kratko
podiane bele kose koja se nalazila u upadljivom kontrastu sa tamnoputim licem. Kada je
taj udni ovek ustao, primetila sam da po svojoj visini i impozantnom dranju gotovo
moe da se meri sa Fenekom. Srdano mi je stegao aku, daleko snanije nego to sam
mogla da oekujem od mukarca njegovih godina.
Poruniku je bilo naloeno da se zajedno sa svojim orujem udalji iz kolibe, dok smo mi
ostali sprovedeni kroz dim i pomrinu ka dvoritu u pozadini. Kako se ispostavilo, tamo se
nalazio vrt pun cvea i rastinja. Jo na prvi pogled sam uspela da razaznam paradajz,
paprike i ili, komora, narande, neven i bugenvilije. Bilo je to pravo pravcato udo, bujna
oaza usred pustinje.
Vidim da vam se dopada moj vrt, rekao je kova blagim milozvunim glasom koji je
bio u krajnjem neskladu sa njegovom stasitou. Oprostite to ne nosim veo. To nipoto ne
ukazuje na nedostatak potovanja ve naprosto na injenicu da bi meni, po prirodi stvari,
moglo da pripadne samo pola vela. Mada sam stekla utisak da je Feneku ta opaska zvuala
zabavno, moje lice je poprimilo tako tup i zbunjen izraz da se kova blagonaklono
osmehnuo. Moje ime je Tana i ljudi me esto opisuju kao homme-femme, mada ja lino
vie volim da o meni govore u enskom rodu, objasnilo je to neobino stvorenje na
savrenom francuskom.
Bila sam tako zateena da su se moja usta pretvorila u jedno savreno zaokrugljeno slovo
O, i to ne samo zato to nikad pre toga, bar ne svesno, nisam upoznala osobu koja sebe
predstavlja kao homme-femme. Va francuski je izvanredan', prozborila sam, pokuavi da
skrenem razgovor u drugom pravcu i da bar delimino prikrijem svoju zapanjenost Kako
ste ga tako dobro nauili?"
Nauila sam mnoge stvari. Dobro se snalazim i na songaju. Iskustvo mi je pokazalo da
se pregovori sa lokalnim vlastima i dobrotvornim organizacijama bolje odvijaju kada
priam na njihovom jeziku. Tana je ispruila ruku ka arenom ebetu rairenom preko
zemlje na kome je bio smeten mali okrugli srebrnasti sto. Nedaleko odatle, voda u
srebrnom ajniku je ve itala nad mangalom. Sto je bio ukraen prefmjenim izrezbarenim
arama, a na njegovoj sredini su stajale etiri ae za aj, kao da je Tana oekivala na
dolazak. Ili je moda imala samo etiri ae koje su uvek stajale na tom stolu? Poto je
spremila aj, poela je ceremonijalno da ga sipa u ae. Dok je to radila, niko nije prozborio
ni rei, kao da bi time bio naruen neki sveti obred.
Tada se konano okrenula ka meni. Ako sam dobro shvatila", rekla je, nagnuvi se
36

Poite sa mnom

-BU&CW-

252

W&N

preko stola, ti ima neku amajliju."

Skrenula sam pogled ka Feneku koji je kratko klimnuo glavom. Da. U njoj se nalazi
svitak ispisan na tifinagu.
Ah, da... svitak." Tamnoputa ena me je odmerila ozbiljnim netreminim pogledom.
ta zna o tifinagu.
Morala sam priznati da znam veoma malo.
Tana je zavrnula ugao ebeta i ispisala nekoliko simbola na pesku. Na jezik je tesno
povezan sa svetom u kome ivimo. Naravno, to vai za sve kulture, ali naa kultura
neposrednije od veine ostalih odraava fundamentalne elemente naeg ivota. Vidi ove
prave linije koje koristimo? To su tapovi. Oni predstavljaju noge ljudi i ivotinja, iji su
ivoti isprepleteni u neprestanoj meuzavisnosti. Ti znakovi simbolizuju koze i ovce i
kamile i gazele i akale i lavove. Krstii ukazuju na puteve izmeu kojih moramo da se
opredelimo, staze kojima hodimo kroz pustinju svojih ivota, pravac u kome se kreemo,
voeni suncem i mesecom i zvezdama. Meu pripadnicima naeg naroda postoji izreka da
sve vane stvari kreu iz srca i da se potom postojano ire i stapaju u Krugu ivota, ba kao
to horizont vascelog sveta krui oko naeg plemena i naih stada. Ali na kraju sve ponovo
zavrava u srcu. Zato to je ljubav najjaa sila na ovome svetu." Otvorila je tajnu pregradu
na amajliji, istresla pergament na svoj dlan i osmotrila ga dugim usredsreenim pogledom.
Tada se lagano osmehnula, vraajui svitak na mesto. Sredinje ispupenje je prigueno
kljocnulo, ispustivi zvuk koji je podseao na neku zavrnu i presudnu proklamaciju.
Nisam oekivala da u ikada vie videti ovu amajliju, ali mi je sada neizmerno drago to je
ponovo drim u ruci, uprkos svim nesreama koje su se odigrale u njenom prisustvu." Imala
sam oseaj da su njene tamne oi mogle da proniknu do same sri mog bia. Tada se
okrenula ka Feneku. Ah, sirota duo! Punih etrdeset godina si proveo u pustinji. etrdeset
godina si okretao svoje lice od ljubavi i bola koji ti je razdirao duu. etrdeset godina si
poricao da se srce nalazi u sreditu sveta. Nikad je nisi pronaao, zar ne? I zato si se sada,
nakon toliko vremena, vratio ovde sa ovom amajlijom. Molim te, nemoj pogreno da me
shvati. Mi smo ti neizmerno zahvalni za sve to si uinio za nas, za novac i pomo koje
nam alje. Ali bi svima bilo drae da smo bar povremeno mogli da vidimo tvoje lice. Da si
se potrudio da odrava vre veze sa svojim plemenom, mogla sam da ti utedim dve
godine patnje." Iz njenih grudi se otrgla bujica priguenog smeha. Zato uvek sirota stara
Tana mora da bude ta koja sve konce dri u svojim rukama? Ah, dobro. Uskoro emo
razmrsiti sve niti, mada e vam moje otkrovenje zvuati neverovatno." Neno me je
potapala po ruci. Znam da ti ovo deluje vrlo udno, drago dete, ali te molim da ostane
ovde. Zato to e stvari uskoro postati jo udnije." Tada je, sa gipkou koja je bila krajnje
nesvojstvena njenim godinama, skoila sa zemlje i vratila se u kolibu.
ta to pokuava da nam kae?" upitala sam Feneka. Ali je on samo zurio u umur koji
je tinjao u mangalu kao da su tamo poivali svi odgovori. I drhtao je itavim telom.
Skrenula sam pogled ka Taibu. Mislim da smo se obreli u sreditu velike misterije, ali
e ona uskoro biti razotkrivena", rekao je on, skliznuvi prstom preko moje nadlanice.
Treba samo da bude strpljiva, Izi."
Zauli smo neko komeanje iza vrata i Tana se ponovo pojavila pred nama, u pratnji nie
ene ija je duga crna kosa bila protkana sedim pramenovima i upletena u mnotvo sloenih
kika i vitica. Na uima je imala duge srebrne visee minue koje su joj dopirale skoro do
ramena, simetrine komade srebrnog nakita izraene u obliku upljih krugova i obrnutih
trouglova. Na prstima i rukama je nosila jo iskriavog srebra. Izdueni srebrni pritiskai
pridravali su uglove marame koja joj je bila obmotana oko glave, a njena tamnoplava
odora je bila iskiena mnotvom ukrasnih igala. ake su joj bile iscrtane smeom kanom,
ba kao i usne koje su se upadljivo isticale nasuprot bledoj koi.
Istog asa sam pomislila da jo nikad u ivotu nisam videla tako dostojanstvenu enu.
Izgledala je gotovo isto kao to je u mojoj mati izgledala pustinjska kraljica koja je
pominjana u oevim spisima, u svom najraskonijem i najprefinjenijem izdanju. Ali ta
-BU&CW-

253

W&N

pustinjska kraljica bila je odavno mrtva, a ta ena je stajala preda mnom, iva i opipljiva.
Oi su joj imale boju olujnog oblaka, mada se u njima istovremeno nazirala iskra humora i
duboka inteligencija koja je svedoila o teko nauenim lekcijama. Nos joj je bio dug i
prav, obrve guste, a isturena brada je odisala odlunou i nepokolebljivom voljom. Bila
sam sigurna da tu enu niko nikada nije nazvao ljupkom ili lepukastom. Njena pojava je
bila previe upeatljiva za takav opis. Bila je tako lepa i tako dostojanstvena, pomislila sam.
Njen izgled je predstavljao samu definiciju uzviene lepote.
Odvani samouvereni pogled njenih crnih oiju se nakratko zadrao na meni i uinilo mi
se da je njena snana brada na trenutak zadrhtala. Potom se okrenula ka Taibu i zadovoljno
klimnula glavom, a onda su se njene oi prikovale za Fenekovo lice.
Amastane", rekla je, potpuno razgovetnim glasom.
Ah, Marijata..." prozborio je Fenek glasom koji je podrhtavao na granici izmeu apata
i uzdaha.
Bila su to imena ispisana u mom svitku. arala sam pogledom izmeu njihovih lica,
pokuavajui da dokuim neki smisao. Tana se nagnula ka meni, diskretno dodirnuvi moje
rame. Nisu se videli punih etrdeset godina. I oboje su mislili da je ono drugo mrtvo.
Uasno je teko kada etrdeset godina nekoga nosi duboko u srcu i kada pritom veruje da
nikada vie nee moi da ga dodirne i da ga stegne u zagrljaj. Poite sa mnom. Mada su
njih dvoje sada potpuno slepi za sve to ih okruuje, ipak nije umesno da ih prislukujemo."
Napustili smo vrt, provukavi se ispod zasvoenog prolaza obraslog cveem meu kojim
je zujalo mnotvo vrednih pela i nastavivi nizbrdo, ka dubokom, uveliko presahlom
renom koritu ispunjenom depovima vode koji su se presijavali meu glatkim belim
kamenjem. U mojoj mladosti ovo korito je bilo puno tekue vode", setno je prozborila
Tana. Naokolo je bilo puno trske i aba i ptica koje su neprestano cvrkutale. I oleandera sa
prelepim ruiastim cvetovima. Da samo znate koliko sam puta morala da teram decu da
jedu umur zato to su se otrovala oleanderom... Zamiljeno je zavrtela glavom. ivot
ponekad ume surovo da se poigra sa nama. Najlepe stvari esto mogu da budu najkobnije.
Uzmimo, na primer, njih dvoje. U ivotu nisam videla lepu enu i naoitijeg mukarca.
Amastan je bio visok i prav kao strela. Dodue, jo uvek je takav. Imao je neverovatne oi,
izraajne i upeatljive... pesnike oi, kako sam ih nazivala. Ali vidite u ta se pretvorio
kada je dospeo u nemilost sudbine. Uopte me ne udi to je odabrao takav put. Jo pre
nego to je doao meu nae pleme, a tada je bio deak, nagledao se svega i svaega. A
onda je sa devetnaest godina izgubio svoju prvu ljubav, a sa dvadeset tri i drugu. To je
previe za duu obinog smrtnika. Nakon nesree koja gaje zadesila, napustio je ove krajeve
i stigao sve do Levanta, ali kakvo mu je dobro to donelo?
Bilo je to retoriko pitanje. Taib je stisnuo moju aku i ja sam sklopila svoje prste oko
njegovih. Oboje smo bili hipnotisani Taninom priom.
A Marijata... U vreme kada je dospela ovde ona je bila prava mala princeza. tavie,
tvrdila je da vodi poreklo direktno od Tin Hinan, ali ko e ga znati da li je zaista tako?
Pripadnici Kel Taitoka vole da se razmeu takvim stvarima. to se mene tie, uvek kaem
da je bolje da bude ono to jesi nego da na svojim pleima vue legiju predaka, ali je naa
kultura oduvek bila sklona tome. Takve stvari mogu da sputaju oveka, da ga prikuju za
prolost." Nakratko se zamislila, naherivi glavu poput promuurnog kosa koji ispituje crva
koji se migolji pod njim. A opet, to ima i svojih prednosti. Kada nastupe teka vremena,
takav stav moe da te nadahne ponosom i istrajnou koji e ti pomoi da se uhvati u
kotac sa onim to te je snalo. ovek na to moe da gleda iz oba ugla. U svakom sluaju,
Marijatu je u nae pleme dovela Amastanova majka." Tada je prela na priu o eni po
imenu Rahma koja je bila sreno udata za nekog monog plemenskog poglavara sve dok on
nije odluio da uzme drugu suprugu. Takve stvari su retke meu naim narodom",
objasnila je. Mislim, stvari kao to je poligamija. Mi se obino drimo principa jedan
mukarac i jedna ena: dvoje ljudi ije oi zajedno gledaju i ije ui zajedno sluaju i ija
srca zajedno kucaju. Tako obino funkcioniu stvari u tuarekim zajednicama i to je
-BU&CW-

254

W&N

svakako najbolji nain. Obiaj da mukarac moe da ima vie ena doao je sa istoka i
doneo nam je samo nevolje. ene mrze da dele svoje mukarce, a mukarci to ne mogu da
razumeju. Ali, da se vratimo na priu o Rahmi. Poto se razvela od Muse, nije joj ostalo
nita osim Amastana, njenog jedinog preivelog deteta. Veoma je volela tog deaka. Volela
ga je ljubavlju koja je potirala sve ostalo. I tako, kada je Amastan izgubio zdrav razum,
morala sam neto da preduzmem kako i ona ne bi krenula njegovim stopama. Poslala sam je
u Air da pronae Marijatu. Morala sam da joj pruim bar nekakvu nadu, pa sam smatrala da
e to posluiti svrsi. Mi koji pripadamo inadanskoj zajednici ujemo stvari koje drugi ne
mogu da uju i itamo znakove koje drugi ne umeju da protumae. Nijedna od ovdanjih
devojaka nije bila dovoljno lepa ili bistra da bi osvojila Amastanovo srce, ne nakon strahota
koje je doiveo. A ona je bila neto posebno. I jo uvek jeste, kao to se i sami uverili.
Prava lepotica, ali ne na onaj povran nain, ve uzvieno lepa, to je mnogo trajnije od
puke ljupkosti. Snano upeatljivo lice i jednako snana volja. Kako je mogao da joj odoli?
Sada mi je ao to nisam proitala ostale znake koji su okruivali to sjedinjenje. Ali sam
uradila naprosto ono to mi se tada inilo najispravnijim. Nisam gledala unapred, bar ne u
dovoljnoj meri, a kada sam to shvatila, njih dvoje su ve bili vezani neraskidivim nitima.
Ljubav je snanija ak i od sudbine. Zapanjujue, zar ne? Neki ak kau da je snanija i od
smrti, ali mi se, neka su blagoslovene moje zvezde, jo uvek nije ukazala prilika da to
proverim.
Potom nam je predoila neverovatan sled dogaaja koji je mukarca koga sam ja
poznavala pod imenom Fenek, a koga je ona sa gotovo majinskom naklonou nazivala
Amastan, razdvojili od pustinjske ene po imenu Marijata.
Vojnici su napali na logor u noi njihovog venanja. Naravno, njih dvoje su pre toga
ve nedeljama, a moda ak i mesecima, spavali zajedno. Ali, ak i da se to saznalo, niko
im ne bi zamerio. Pripadnici Naroda vela umeju da progledaju kroz prste kada su takve
stvari u pitanju. Gledajte samo da vas ne uhvate, to je sve to imaju da kau na tu temu, a
ako se to kojim sluajem desi, onda pokuajte da smislite neku dobru i ubedljivu priu. Sve
u svemu, Marijata je u vreme venanja ve bila trudna. U istom danu je postala nevesta i
udovica, ili je bar ona godinama ivela u tom ubeenju. Sirota Marijata! Siroti Amastan!
Njegov ivot je visio o koncu, ali ne zbog metka koji je ispalio onaj vojnik ve zbog udarca
u glavu. Metak ga je pogodio ovde, prislonila je ruku odmah iznad srca, ali je pri padu
tako snano tresnuo lobanjom daje taj udarac lako mogao da ga kota ivota. Nedeljama je
bio u nesvesti, to treba shvatiti kao in neizmerne boje milosti. Zato to je roenim oima
ve video posledice jednog pokolja i to njegov um ne bi mogao ponovo da podnese... da
vidi ono to sam ja videla." Tana je nakratko zastala, stresavi se od jeze. Bila je to
stravina no."
Kako si ti preivela?" upitao je Taib, ne skidajui pogled sa njenog hca.
Tanina usta su se iskrivila u bolnu grimasu. Sve ene kojih su vojnici uspeh da se
doepaju bile su silovane i ubijene. Ali kada su stigli do mene..." Na trenutak je utihnula.
Pa... recimo da nikad pre toga nisu videli stvorenje kao to sam ja. Bili su tako
prestravljeni da su se razbeali glavom bez obzira. A ja nikad u ivotu nisam bila srenija
to sam roena drugaija od ostalih."
Znai, vi ste spasili Feneka?" upitala sam.
Tana je podrugljivo frknula kada sam pomenula taj pseudonim. Ah, on je oduvek bio
romantian. Kada je Marijata nestala, vie nije imao srca da koristi ak ni svoje staro ime.
Mislila sam da e uspeti da je pronae i da je vrati, ali ivot nije poput vode, zar ne? On ne
sledi liniju najmanjeg otpora. Trebalo mu je mnogo vremena da se oporavi od rane i onog
udarca u glavu. Proli su meseci pre nego to je ponovo stao na noge, i jo vie pre nego to
je uspeo da sredi pometnju u svojoj dui i umu, a ona je do tada nestala bez traga. Prvo ju je
otac odveo u Tafilalt, a potom je pobegla i krenula kroz pustinju. Prevalila je itav put od
junih oblasti Maroka pa sve do Hogarskih planina, razdaljinu od preko hiljadu i po
kilometara, to bi bio neverovatan podvig za bilo kog oveka, a kamoli za jednu usamljenu i
-BU&CW-

255

W&N

trudnu enu."
Zaprepaeno sam se zagledala u nju. Prela je pustinju? Potpuno sama?"
Ba tako. I to sa detetom u utrobi." Tana je ozbiljno zaklimala glavom. Kao to sam
rekla, ona je izuzetna ena i ima neverovatno snanu volju. U svakom sluaju, kada je
Amastan konano saznao gde ju je otac odveo i kada je otiao u Imtegren, ona je ve
napustila grad. Pronaao je kuu u kojoj je ivela i zakucao na vrata, gde ga je doekala
nova supruga njenog oca, jer u kui nije bilo nikog osim nje. Elem, ta ena ga je ovla
osmotrila, tog pohabanog nomada koji je postavljao nezgodna pitanja, i to joj je bilo
dovoljno da donese sud o njemu. Rekla mu je da je njena pastorka umrla. Tek tako, kao
grom iz vedra neba. Rekla mu je da ju je pokosila neka bolest i zalupila mu vrata ispred
nosa. On je nakon toga poeo da se raspituje po gradu, ali je i tamo uo sline prie. To je u
njemu zatrlo poslednji traak nade. Srce mu je bilo zdrobljeno u paramparad. Vratio se
ovde, ali nije mogao da se skrasi pa je otiao u brda. I tamo se ubrzo utopio u aru
pobunjenike borbe."
Kada si saznala da je uspela da preivi?" upitao je Taib.
Pre par godina. I ona je promenila ime. Vidite, ak i u najsrenija vremena teko je ui
u trag nekome ko je nestao u pustinji. Ali kada osoba koju trai promeni ime koje joj je
dato na roenju..." Tana je zacoktala jezikom i zavrtela glavom. Dodue, znala sam da nije
mrtva. Mogla sam to da osetim, evo ovde..." Prstom je dodirnula svoje srce. A, osim toga,
kada sam bacala kosti, takoe sam videla daje iva. Ali sam znala da je uzaludno da
pokuavam da Amastana ubedim u to. Zato to mi nikad ne bi poverovao. Ne bi me ak ni
sasluao."
Zato je promenila ime?" radoznalo sam upitala.
Tana se naslonila, zatvorivi oi. Kao to sam rekla, sudbina ponekad ume surovo, pa
ak i opako da se poigra sa nama. Na kraju svog dugog pohoda kroz pustinju Marijata je
pala u ake oveka koga je mrzela vie nego bilo koga na svetu. Postala je zatoenica Rosija
ag Bahedija, mukarca koji je nasledio poglavara svih airskih plemena. Naokolo su dugo
kruile glasine da je upravo Rosi doveo one vojnike do naeg logora, ali niko nije uspeo da
dokae istinitost takvih tvrdnji. Kako god bilo, mora se priznati da je Rosi uspeo prilino
lako da se izvue, s obzirom na okolnosti..." Tana je nakratko zastala, ispustivi teak
uzdah. Dakle, Rosi je uspeo da utekne i godinu dana kasnije je dobio upravo ono to je
eleo: Marijatu, sa kojom je konano mogao da radi ta god mu se prohte. Odluio je da je
uzme za enu. Tanije, za svoju drugu enu. Sirota duica. Ona je toliko potovala svoje
poreklo i svoju porodinu lozu da joj je takvo ponienje veoma teko palo, a Rosi se
sigurno trudio da je neprestano podsea na sramotu koju joj je naneo. Mislim da vam stvari
sada postaju jasnije. Moda je ba zbog toga odluila da promeni ime. Meutim, i ona je na
svoj nain uspela njemu da se osveti. Rosi nikada nije uspeo da je ostavi u drugom stanju,
to mu je nanelo veliko ponienje i izvrglo ga javnom podsmehu."
A ta se desilo sa bebom? Da li je rodila Amastanovo dete? I da li je ono uspelo da
preivi? upitao je Taib gorljivim glasom. Imala sam utisak da on daleko vie uiva u toj
udnoj igri otkrivenja. to se mene ticalo, kako je Tanina pria odmicala, neto me je sve
snanije grizlo iznutra, neto to se nalazilo duboko u meni, neto emu nisam mogla da
nadenem ime i sa ime nisam imala hrabrosti da se suoim.
Tana je podigla dlan, kao da je odmeravala teinu amajlije koja je leala na njemu. Na
svitku koji se nalazi unutra ispisana su tri imena: Amastan, kome je ova amajlija isprva
pripadala; Marijata, koja ju je potom dobila od njega..."
I Lalava."
Tana je zadovoljno zaklimala glavom. Ba tako, devojko. I Lalava. Da... Marijata je
rodila bebu. Dobila je devojicu, to ju je prilino iznenadilo. Dok se nalazilo u stomaku,
dete je bilo tako ivahno da je bila uverena da nosi deaka, kome je u svojim mislima ve
nadenula i ime: Amastan. Ali, kada se beba rodila, sve je bilo jasno kao dan. Dobila je
kerku, a ne sina. Svi delovi bebinog tela su ukazivali da je to devojica. I tako je odluila
-BU&CW-

256

W&N

da svojoj erkici naene ime Lalava, duh slobode. Lalava ult Marijata ult Jema ult Tofenat.
Devojica koja vodi poreklo direktno od Tin Hinan. Zapisala je to ime na svitku koji je
stajao u amajliji kako bi zatitila svoje novoroene. I okruila ga najmonijom zatitnom
formulom koju sam ikada videla, povezavi duhove roditelja kako bi zajedno bdeli nad
detetom i preplevi rei na nain koji je obrazovao monu zatitnu mreu, mreu koja e te
tri due vui jednu ka drugoj sve dok se konano ponovo ne okupe. Mislila je da se to nee
desiti na ovom svetu ve daleko gore, meu zvezdama, ali sudbina ponekad ume da poniti
svoja nedela i da naizgled traginu ivotnu priu pretvori u udesnu conte defe." 37
Ponovo se savila ka meni. Reci mi, dete moje, kako je ta amajlija dospela u tvoje ruke."
Ukratko sam joj objasnila kako sam dola do nje, posmatrajui kako se njene usne ire u
spor zadovoljan osmeh.
Znai, to je pria koju su ti servirah. Ako mi dopusti, ja bih ti ponudila alternativnu
verziju. Marijata je rodila svoje dete... devojicu,
kako se ispostavilo. Ispisala je njeno ime na svitku iz amajlije i prikaila talisman za
bebin povoj kako bi je titio. Rosi je, sa druge strane, eleo da dobije sina. Nije eleo da
odgaja tue dete, a pogotovo ne tuu devojicu. I zato je ostavio Marijatinu erkicu da umre
u pustinji. Meutim, Marijata se vratila nazad. Jo prve noi nakon venanja pobegla je iz
Rosijevog atora i odjurila do mesta na kome je bila ostavljena njena devojica. Tanije, do
grobnice Tin Hinan. Ah, nerazmrsiva prea ivota i smrti... tako elegantna i tako
neumoljiva. Ali, kada se vratila nazad, od njenog deteta nije bilo ni traga ni glasa. Primetila
je samo tragove guma i otiske ljudskih stopala. Tanije, tragove obue kakva se nije mogla
pronai u itavom Maliju ili Nigeru. Bili su to tragovi nekog mukarca i neke ene, rekla mi
je. A mukarac je bio mnogo krupniji i tei od ene, ija su stopala bila tek neto vea od
dejih."
Pogled mi je i dalje bio prikovan za Tanino lice, ali je moje srce poelo raspomamljeno
da lupa, a kroz glavu su poele da mi haraju potpuno sulude ideje. Moja majka je imala
siuna stopala", razmiljala sam. Nosila je broj trideset i... Ali sam istovremeno, na neki
uvrnuti nain, bila svesna da je u toj reenici bilo neeg sutinski pogrenog.
Tana me je neno dodirnula po elu. Ima isti izraz kao i ona kada bi na neto pokuala
da se usredsredi. Osim to bi se njene obrve u takvim trenucima spojile. Koliko vidim, ti
briljivo oblikuje svoje obrve kako bi spreila tu pojavu. Da, draga moja, ta god da si ula
od tih ljudi, ti im nikada nisi istinski pripadala. Oni te nisu zaeli. Samo su te pronali u
pustinjskoj grobnici i odluili da te ukradu."
Imala sam oseaj da je itav svet poeo da se okree poput ringipila. Zatreptala sam i
progutala pljuvaku, pokuavajui da izotrim sliku.
Kae da je ta ena bila Francuskinja, zar ne?"
Klimnula sam glavom.
Sigurno su te nekako provercovali preko granice", zamiljeno je nastavila Tana.
Postoje naini da se to sredi, naroito ako su u pitanju bogati Evropljani... Njih se ne
dotiu ak ni sukobi kao to je Peani rat. Oni ive u svetu koji je potpuno drugaiji od
naeg."
Onaj dokument, Izi..." odjednom je prozborio Taib. Iz njegovih toplih smeih oiju je
zraio pogled oveka koji je prisustvovao udu. Zavukao je ruku u dep i izvadio pare
presavijenog zelenog papira. Zaprepaeno sam spustila pogled. Poslednji put sam videla
taj papir kada ga je Fenek ozlojeeno hitnuo preko atora. im sam ga ugledao znao sam
da je to marokanski izvod iz knjige roenih. Vidi ovaj peat? Pokazao je na izbledeli
pravougaonik na dnu izbledelog zelenkastog papira. To je Hasan Drugi, na stari kralj.
Otisak je prilino slab, ali e svaki Marokanac kao od ale prepoznati taj ig. Prasnuo je u
smeh. Zaboga, Izi! Pa ti ima marokanski izvod iz knjige roenih!
Laan izvod iz knjige roenih, koji je ispisao i peatirao neki korumpirani slubenik za
37

Bajka

-BU&CW-

257

W&N

neki triavi baki. ,,Grei, promucala sam jedva ujnim glasom. To nije moj izvod. Ja
uopte nemam izvod iz knjige roenih. Ali sam ve oseala kako neka iskonska radost
lagano nadjaava moju pometenost i raspruje moje sumnje, neumoljivo nadirui iz samog
sredita mog bia, poput vode koja se podie iz utrobe nekog mranog bunara, konano
dospevajui na svetlost dana.
Tana mi je rekla da e doi.
Kako je ona mogla da zna?
Ti poznaje Tanu jo bolje od mene. Ona zna toliko stvari." Usledilo je kratko zatije.
Zna li da sam te svih ovih godina nosila sa sobom, u srcu i preko srca?" Otkopala je
srebrni bro koji je bio prikaen za sredite njenih grudi i odmotala konu traku koja je bila
povezana oko njega. Potom je iznutra izvadila komad indigo platna, presavijen i zamrljan
smeecrvenom bojom. Neno se zagledala u njega, a tada je lagano rasklopila aku.
Komadi platna je zaleprao kroz vazduh i pao na zemlju izmeu njihovih nogu. To je
pare tvog rukava koje mi je ostalo u ruci kada su me otrgli od tebe. Mislila sam da se na
njemu nalaze poslednje kapi tvoje krvi, sve dok nisam shvatila da u utrobi nosim tvoje
dete." Okrenula se ka njemu, rairivi usne u blistav osmeh. Zar je mogue da nisi
prepoznao nau devojicu jo kada si je prvi put ugledao?" Tiho se nasmejala. Zamisli
samo! Da u pustinji otme roenu kerku!"
Amastan je odmahnuo glavom. Kako sam mogao da znam? Sve do danas nisam znao
ak ni da smo zaeli dete, tako da mi je pod datim okolnostima bilo nemogue da..." Naglo
je zautao. To je bilo stvarno nemogue. Naravno da je nisam prepoznao." Ponovo je
zastao, utonuvi u misli. A opet, primetio sam neto u njoj. Neto tvoje."
Ja sam je odmah prepoznala. Prepoznala bih je meu hiljadu ena. Ima tvoje oi.
Amastan je osetio kako mu oi postaju vlane. Obrisao je suze nadlanicom. Aak je
nalagao da mukarac nikada ne sme da pokae svoju slabost, ak ni pred vlastitom
suprugom. Ali su suze ovog puta bile snanije, i on im je na kraju dopustio da poteku niz
lice, slivajui se na pamuno platno njegovog tagelmusta. I tvoju bradu", dodao je
drhtavim glasom.
Marijata je podigla ruku, neno mu dodirnuvi obraz. Daj da te vidim. Daj da vidim to
prelepo lice. Povukla je veo nadole i udno se zagledala u svaki mii i svaku poru, u
svaku liniju i svaki nabor na njegovoj koi. Nije mi vano koliko je vremena proteklo
otkako su nas razdvojili. Zato to to nita ne znai. Ti si isti kao i uvek. Ti si moj Amastan.
A ja sam tvoja Marijata. Nemoj nikada vie da se razdvoji od mene. Obeaj mi da nee."
Amastan je pokuao da odgovori, ali su mu rei zastale u grlu. Zato je samo klimnuo
glavom, stisnuo njene ake i prislonio ih na grudi.

***
DVE GODINE KASNIJE
Pustinjsko sunce je blistalo na bledunjavom nebu, zasipajui tlo prugama svetlosti koje
su obasjavale skupinu figura u logoru podignutom u podnoju planine. Oko logora se
pruao spektakularan pejza: sa jedne strane su se uzdizah iljati vulkanski vrhovi koji su
parah horizont, a sa druge se prostiralo dramatino more nepominog peska, sa ispupenim
krestama i uvalama koje su podseale na sliku zamrznutu u vremenu. Na oblinjem
panjaku, ivopisnom traku smaragdnog zelenila okruenog crvenim kamenjarom, kamile
su spokojno pasle, strpljivo zurei u daljinu i zadovoljno preivajui, pomerajui vilice sa
jedne na drugu stranu. Neto nie odatle, pored iskriave srebrnaste reke, stado crnih koza
-BU&CW-

258

W&N

se veto prebacivalo sa stene na stenu. Mlai mujaci su se uputah u meusobne okraje,

isto zabave radi, dok su ih stariji jarevi opominjali prekornom rikom iji se odjek odbijao
od crvenih zidova. Na zagraenom zemljitu na udaljenom kraju logora, iza nekoliko
parkiranih pranjavih vozila, skupina maliana je sedela ispred izduenog nisko
postavljenog atora, paljivo sluajui dvojicu mukaraca koji su nosili tradicionalne odore
i velove. Stariji mukarac je imao otar izraajan profil i obazriv pogled koji je u tom
trenutku bio prikovan za lice mlaeg mukarca koji je neto govorio, zaneseno maui
rukama, a potom se savio ka zemlji kako bi zailjenim tapom iscrtao iroke zaobljene
obrise na pesku ispred svojih nogu. Blago se povukao unazad i osmotrio svoje delo, a
potom je ustrim korakom napustio skupinu. Ubrzo se vratio nazad, nosei gomilu kamenja
u zadignutoj odori. Ispod odore je imao farmerice sa uzanim nogavicama, skrojene u
francuskom stilu. Bacio je kamenje na zemlju, podiui oblak praine, to je maliane
nateralo da ponu da kijaju i da viu. Stariji mukarac je neto rekao i kada su deca prasnula
u razdragan smeh otre crte njegovog lica su se na trenutak ublaile tako da vie nije
delovao onako strogo i opasno kao obino. Mlai mukarac je spustio jedan okrugli crveni
kamen na eliptinu putanju koju je iscrtao na pesku, a potom i drugi, krupniji i svetlije boje,
neto dalje od prvog. Potom je izmeu tih uskovitlanih koncentrinih linija nastavio da reda
jo kamenja dok su ga maliani posmatrali oaranim i donekle zbunjenim pogledima. Mlai
mukarac je nastavio da govori, pokazujui prvo na kamenje, a potom na nebo i pustinju,
sve dok na kraju nije zamahao rukom kroz vazduh, iscrtavajui ogroman krug oko svih njih
i uklapajui ih u taj udesni sistem koji je pokuavao da im predoi.
Dve ene su sedele sa strane, neto dalje od mesta gde se odvijala ta ivahna nastava u
pustinji, posmatrajui prizor sa meavinom nenosti, ponosa i ushienja. Posmatrane iz
profila, izgledale su poput dva odraza iste slike, jer je raskono blistavo sunce izbrisalo bore
sa lica starije ene i zamaglilo detalje na licu mlae. Da nije bilo tog zanimljivog
srebrnasto-crnog kontrasta na njihovim upletenim kosama, izgledale bi kao sestre ili bliske
roake. Obe su nosile labavo obmotane plave odore koje su ih titile od dnevne vreline,
arene marame na glavama, srebrni nakit i kol oko tamnih izraajnih oiju. Jedna je na ruci
imala sat, ali ne onu vrstu sata koji je predstavljao statusni simbol, ve najjeftiniji plastini
digitalni runi asovnik ija je jedina funkcija bila da pokazuje vreme. Spustila je pogled ka
njemu, ustala sa zemlje, prebacila ruke iza lea i protegla se, graciozno i zadovoljno poput
make, a tada se uputila ka mukarcima koji su drali as. Druga ena je potapala svoju
amajliju, masivni etvrtasti komad izrezbarenog srebra ukraen svetlucavim crvenim
diskovima koji je ponosno nosila na grudima, a potom se takoe pridigla na noge, zabacila
dugi kraj marame preko ramena i krenula u istom pravcu.
A ta je ovo?" Mlai mukarac je pokazao na beli okrugli kamen i deca su poela
radoznalo da izvijaju vratove.
Telit? natuknuo je jedan deak, dostojanstveno se zagledavi u starijeg mukarca.
Amastanovo liceje zablistalo od radosti. Da, ba tako. Telit", potvrdio je.
,,Mesec, ponovio je Taib. La lune." Potom je dodirnuo komad ruiastog granita koji
je bio postavljen na jo jednom od eliptinih prstenova koje je iscrtao na pesku. A moe li
neko da se seti ta je ovo?
Devojica ija je kosa bila upletena u est draesnih pletenica prozborila je neto jedva
ujnim glasom. Taib je prislonio skupljenu aku na uho i ona je stidljivo ponovila svoj
odgovor.
Tano. To je Mars, crvena zvezda. Svaka ast, Tariat."
Potom je nagovorio maliane da na pesku iscrtaju vlastite elipse i da postave planete i
njihove mesece na odgovarajua mesta, zasipajui ih pitanjima i objanjenjima na meavini
engleskog, francuskog i tamaeka. A tada je neko zgazio na Veneru, pao i izbacio Zemlju iz
njene orbite i svi su odjednom poeli da se smeju i da ukaju nove zvezde i asteroide na
mesta na kojima ih ranije nije bilo. U tom trenutku preko peska se nadvila neka dinovska
senka i svi su se naglo okrenuli da vide ta je uzrokovalo taj neobian fenomen.
-BU&CW-

259

W&N

Jedan od deaka je prasnuo u smeh, doviknuvi neto Amastanu ije su se usne rairile u
blagonakloni osmeh, otkrivajui bele zube koji su zablistali nasuprot utosmeoj koi koja
je provirivala izmeu crnih nabora njegovog tagelmusta. Ovaj deki kae da si izazvala
pomraenje sunca!"
Taib je priao doljakinji i neno prebacio ruku oko njenog pozamanog struka. Kako
moemo da im objasnimo kakvo je njihovo mesto u univerzumu kada moja dinovska
supruga bane ovde i zaseni kompletan sunev sistem?"
Izi ga je neno lupnula po miici, to je deci iz nekog razloga delovalo urnebesno
zabavno.
Marijata je prekorno zavrtela glavom. Vi mukarci stalno pokuavate da pronaete
svoje mesto u univerzumu! ene se ne optereuju takvim stvarima jer imaju pametnija
posla. Njene bistre crne oi su izazovno zaiskrile. Na Amastanovim usnama je zaigrao
onaj armantan poluosmeh. Marijata se zagledala u njega, taman toliko dugo koliko je
trajao jedan otkucaj srca, a potom se savila ka svojoj keri i spustila aku na njen ispupeni
trbuh. Pa, jesi li donela odluku?"
Izi ju je prostrelila upozoravajuim pogledom, ali je Marijata uprkos tome nastavila.
Dakle, gde e se poroditi?"
Tu nema ta da se odluuje. Rodie svoje dete u Parizu", ubacio se Amastan, naprasno
se uozbiljivi. Moja ker e se poroditi u nekoj istoj modernoj bolnici gde nita ne moe
da krene naopako."
Taib je zastao pored njega, sa jednako nepokolebljivim izrazom na licu. Ba tako! Izi,
koliko puta smo priali o tome? Ne moe ovde da se porodi! To bi bilo isto ludilo."
Ludilo, nego ta!" potvrdio je Amastan.
Dvojica mukaraca su stajali rame uz rame, kao dve polovine istog zrna pasulja. Izi je
ulovila tu frazu u svojoj glavi, paljivo je okreui i ispitujui. Da moda nije mislila kao
dva zrna graka u mahuni"? Ponekad je zaticala sebe kako upotrebljava izraze koje nikad
pre toga nije koristila i kako zna stvari koje nije mogla da naui meu ljudima koji su je
odgajili. To je bilo ba udno, a opet sasvim normalno. Skoro da se navikla na to.
Sluajte, ve sam ula vae argumente i svesna sam rizika. Ali obojica odlino znate da
ene ve hiljadama godina raaju decu u pustinji! Ne, neu da ujem vie ni rei. Jo uvek
nisam donela konanu odluku. Ali, ta god da odluim, ne zaboravite da e an i An-Mari
biti ovde." To su bili putujui lekari koji su dobijali platu iz fonda koji su Taib i Izabela
osnovali zahvaljujui Izinoj otpremnini i novcu koji su dobili od prodaje dve kue u
Londonu. Oslanjajui se na svoju razgranatu poslovnu mreu, Taib je nastavio da plasira
plemenske rukotvorine na ameriko i evropsko trite, to je predstavljalo dodatni izvor
prihoda. Tana je mlaim generacijama prenela mnoge od svojih inadanskih vetina, mada je
svoje najvee tajne zadrala za sebe, pravei izvanredne rukotvorine koje su postale veoma
traene meu kolekcionarima.
Marijata je svojoj keri uputila onaj karakteristian pogled iz ugla blistavih crnih oiju,
pogled koji je istovremeno zraio prepredenou i zadovoljstvom. Izi je odlino znala ta to
znai. Taj pogled joj je govorio: sama donesi odluku i ne obaziri se na mukarce. ta oni
znaju o takvim stvarima? Mi smo pustinjske ene i imamo pravo da okuamo sreu u
pustinji koja nas je iznedrila. Znajui da e Izina elja na kraju odneti prevagu, Marijata je
mudro promenila temu. A kako ete nazvati devojicu? Jeste li ve odabrali neko ime?
Zato si tako sigurna da e biti devojica?" upitao je Amastan, sa primesom
ratobornosti u glasu.
Marijatine usne su se blaeno izvile. Sigurna sam, jer sam proitala znake."
Taib je lagano zavrteo glavom. Vi sve unapred znate. Uopte mi nije jasno zato nas
onda bilo ta pitate. Sve u svemu, Izi i ja smo sino priali o tome i uspeli smo da se
usaglasimo."
ak i da doivim duboku starost, ene e za mene ostati vena misterija." Amastan je
teatralno uzdahnuo, okrenuvi se ka svojoj supruzi. Oi su mu bile pune divljenja, pa ak i
-BU&CW-

260

W&N

strahopotovanja. Izi je primetila kako im se pogledi nakratko ukrtaju.

etrdeset godina, pomislila je. Prolo je ve dve godine otkako je saznala udesnu tajnu
o svom poreklu, ali se jo uvek nije potpimo navikla na pomisao da je bila ker takvih
roditelja. Bilo je to kao da je pozajmila neki tui ivot, kao da je kroila u neki svet iz bajke
mada je ta bajka poticala iz daleko dobrostivijeg univerzuma od onog koji su u svojim
priama stvorili ari Pero ili Braa Grim. Da U e ona i Taib nakon toliko vremena i dalje
biti tako vitalno povezani, tako prijemivi jedno za drugo, upitala se. Ta pomisao joj je
delovala nekako nestvarno, pa ak i apsurdno, ali ju je istovremeno ispunila udesnim
ushienjem. Zamisli samo koliko emo tada biti stari! U mislima joj je izronila slika koja ju
je naterala da se nasmeje, a kada se okrenula ka svom muu, primetila je da je posmatra
onim napetim usredsreenim pogledom koji je podsticao toplo komeanje u njenoj utrobi.
Ili se moda njena bebica ponovo promekoljila?
Lalava", tiho je izustila, spustivi aku preko svog bremenitog stomaka. Mislim da
ovom svetu dugujem jednu Lalavu: zbog one stare Lalave koja je svoj ivot poklonila
pustinji i zbog devojice koja nikad nije dobila priliku da odrasta pod tim imenom."

-BU&CW-

261

W&N

Renik
adhan, muslimanski poziv na molitvu
afrit, zao duh ag, sin (od)
ahal, tuareka svetkovina
Amazig, Berber, pripadnik Slobodnog naroda" (mn. Imazigen)
amenokal, poglavar plemenskog saveza
amgrar, plemenski poglavica
anet ma, ujak, ija je uloga vanija od uloge roditelja
asfar, re iz tamaeka, onaj koji ima bledu kou"
aak, tuareki kodeks asti i uzajamnog potovanja
azalaj, ekspedicija ili karavan koji trguje solju
babue, runo izraene kone papue
bagara, skitnica, prosjak
baraka, dobra srea, blagoslov
baran, zavojita dina u obliku polumeseca
bokaj, arobnjak ili onaj koji upravlja duhovima, u zapadnoj Africi erot, amajlija
delaba, duga odora sa kapuljaom
denun, mnoina od din
din (mn. denun), duh, esto zloudan
enad (mn. Inadan;, tuareki kova, koji esto obavlja magijske i ritualne obrede . r.
tinad)
erg, peano more
fe-fe, ivi pesak
fihta, berberska svetkovina
funduk, utoite za kamile i putnike
guedra, ritualni enski ples
guelta, jezerca stajae vode
gul, zloudni duh
haik, tradicionalna enska odora
hamada, kamenita ravnica
haratini, radnici koji obavljaju ratarske poslove
Iboglani, tuareki plemii
iklani, robovi iz atora
Imazigen, mnoina od Amazig
Inadan, mnoina od enad
karin, lini demon
kazba, utvrenje ili gradske utvrde
Kel Asufi, duhovi divljine
kol, tamna supstanca za iscrtavanje oiju koja se dobija od antimona
maalema, uiteljica koja poduava religiji i drugim vetinama, kao to je vez
madugu, predvodnik povorke kamila ili karavana
marabut, putujui sveti ovek ili verski uitelj
meharka, rasna bela kamila koja se esto koristi za trke
meui, jagnje peeno na ranju
msmen, berberske palainke
redem, pogrebna humka
Sahra, arapska re sa znaenjem ,,sivosme ili boje mije dlake"
sehura, arobnica, vraara
-BU&CW-

262

W&N

sif, izduena dina iji oblik podsea na otricu noa

suk, pijaca
tadin, zemljana posuda i jelo koje se u njoj sprema
tagelmust, veo koji nose tuareki mukarci
takuba, tuareki ma
tamaek, govorni jezik Tuarega
tamervelt, zec
tasufra, vrea u kojoj se nosi hrana
tefok, sunce
tehot, urokljivo oko
tifinag, drevni tuareki alfabet
tinad, pogledaj
enad ued, suvo reno korito
ult, ker (od)

-BU&CW-

263

W&N

Belekaautorke

Nastanak ovog romana nadahnule su dve zasebne prie. Prva

od njih je povezana sa otkriem da porodica mog supruga vodi poreklo od mauritanskih
nomada koji su, probijajui se kroz pustinju na svojim kamilama, prenosili srebro, zaine i
so iz podsaharske Afrike do marokanskih pijaca.
Druga pria je zasnovana na mom poznanstvu sa Francuskinjom koja je, u potrazi za
svojim ocem, stigla do udaljenog berberskog sela u kome ivim sa svojim suprugom. Kako
se ispostavilo, njena majka, roena Parianka, upustila se tokom ezdesetih godina u
ljubavnu vezu sa jednim tuarekim trgovcem, ali je svojoj keri tek na samrti priznala istinu
o njenom poreklu. Sve do tada identitet njenog oca bio je zaogrnut velom misterije, poput
neke sramne tajne. Za razliku od Abdelatife, ona je itav ivot provela kao biljka bez
korena. Nije mogla da pronae vlastiti identitet i ivela je samo polovinom svog bia, nikad
se potpuno ne uklapajui u svet u kome se obrela. Ostatak njene ivotne pripovesti ostae
nedovren, jer nije na meni da priam o tome. Ali joj svakako dugujem zahvalnost za
nadahnue koje mi je pruila, jer bez njega nikada ne bih napisala ovu knjigu.

-BU&CW-

264

W&N

Izvorniciibibliografija
Enfants des sables, Moussa ag Assarid and Ibrahim Ag Assarid (Presses de la
Renaissance, 2008)
Amazigh Arts in Morocco, Cynthia J. Becker (University of Texas Press, 2006)
Men of Salt, Michael Benanav (Lyons Press, 2006)
Those Who Touch: Tuareg Medicine Women in Anthropological Perspective, Susan J.
Rasmussen (Northern Illinois University Press, 2006)
Art of Being Tuareg, T. R. Seligman and Krystine Loughran, eds. (University of
Washington Press, 2006)
Tuareg Jewelry, Helene E. Hagan and Luile C. Myers (XLibris, 2006)
Call of the Desert, Philippe Bourseiller (Harry N. Abrams, Inc., 2004)
Tikatoutin, Marceau Gast (Editions de la Boussole, 2004)
Contes et legends Touaregs du Niger, Laurence Rivaille and Pierre-Marie Decoudras
(Karthala, 2003)
In Quest of Lost Worlds, Byron de Prorok (The Narrative Press, 2003)
The Sword and the Cross, Fergus Fleming (Granta, 2003)
Veil: Modesty, Privacy, and Resistance, Fadwa el Guindi (Berg Publishing, 2003)
Civilizations, Felipe Fernandez-Armesto (Free Press, 2002)
Desert Divers, Sven Lindqvist (Granta, 2002)
Sahara, Michael Palin (Weidenfeld & Nicholson, 2002)
Sahara, Marq de Villiers and Sheila Hirtle (Walker, 2002)
Les Touaregs, Edmond Bernus (ditions Vents de Sables, 2002)
Touaregs, Helene Claudot-Hawad (Gallimard, 2002)
Sahara Man, Jeremy Keenan (John Murray, 2001)
Touareg: la tragdie, Mano Dayak (Hachette, 1998)
The Pastoral Tuareg, Johannes Nicolaison (Thames & Hudson, 1997)
Desert Travels, Chris Scott (Travellers Bookshop, 1996)
The Blue People, Karl G. Prasse (Museum Tusculanum Press, University of
Copenhagen, 1995)
French Lessons in Africa, Peter Biddlecombe (Little, Brown, 1994)
The Tuaregs, Karl G. Prasse (Copenhagen, 1985)
Africa Adorned, Angela Fisher (Harry N. Abrams, Inc., 1984)
The Tuaregs, Kenneth and Julie Slavin (Gentry Books, 1973)
Sahara, Rene Gardi (Harrap, 1970)
The Sheltering Sky, Paul Bowles (Penguin, 1945)
Unrest in the Sahara: Nigers Nomads Fight for Rights, Alex Sehmer and May Welsh
(report, Al Jazeera, 2008)
Malis Peace Process: Context: Analysis and Evaluation", Kare Lode (report,
Conciliation Resources, 2002)
The Rise of Amazigh Nationalism and National Consciousness in North Africa", Dr
Larry A. Barrie (assessment, Strategic Studies Detachment, 4th Psychological Operations
Group, Airborne, 1998)
-BU&CW-

265

W&N

***
www.amazighworld.org
www.mondeberbere.com

-BU&CW-

266

W&N

Zahvalnice

Zahvaljujem svom suprugu Abdelu to mi je pomogao da osvetlim jednu misterioznu

kulturu koju na neki drugi nain nikada ne bih uspela da shvatim i to mi je poklonio
drevnu tuareku amajliju na kojoj je zasnovana ova pria; Mohamedu i koli iz Tijuade;
Hasanu, naem pustinjskom vodiu, i kamilama koje su bez mnogo gunanja nosile moju
teinu i trpele moju zapanjujuu nespretnost; i svima koji su strpljivo odgovarali na kiu
pitanja o nomadskom ivotu. Takoe zahvaljujem Emi, Karen i Filipi za podrku koju su
mi pruile dok sam radila na ovom kompleksnom rukopisu; Venii i Deni iz Vajking
pengvina za strast i odlunost koje su uloile u ovaj poduhvat; i Deniju Baroru za
neposustajuu veru i ohrabrenje.
Poto nisam ni antropolog ni lingvista, veliku zahvalnost dugujem i svojim pisanim
izvorima. Takoe oseam obavezu da napomenem da sam za mogue greke u interpretaciji
zasluna samo i iskljuivo ja. itaoci koji imaju elju da se dublje posvete istraivanju ove
fascinantne teme pronai e spisak glavnih izvornika u priloenom dodatku.

-BU&CW-

267

W&N

Oautorki
Dejn Donson je odrasla u Kornvolu, ali sada polovinu
godine provodi u Maroku, gde je tokom istraivanja za prethodni
roman, Deseti dar, upoznala budueg supruga, pripadnika
berberskog naroda. Dejn je ve dugo godina prisutna u svetu
knjievnosti kao izdava i autor knjiga za decu i odrasle. Put soli
je njen drugi roman inspirisan Marokom.

-BU&CW-

268