1. Koji su ciljevi standardizacije?

Standardizacija se sprovodi u cilju: pojednostavljenja proizvodnje i procesa

konstruisanja masinskih delova i sklopova, mogu}nosti zamenjivosti istih na ma{inama,
poboljsanja kvaliteta proizvoda, kao i otklanjanje spornih pitanja na relaciji proizvodja korisnik
proizvoda.
2. Vrste standarda sa primerima.
Postoje: medjunarodni (ISO), regionalni (EU), nacionalni (SRPS, GOST, ASA), granski
(gradjevinarstvo, mainstvo, prerada drveta) i interni (u okviru preduzea).
3. Tolerancije duinskih mera i vrste naleganja.
Pod tolerancijom duinskih mera podrazumevaju se dozvoljena odstupanja mera pri izradi. Naleganje
moze biti cvrsto ( naleganje delova iste nazivne mere kod kojih kod kojih je stvarna mera otvora
manja od stvarne mere cepa ), labavo ( naleganje delova iste nazivne mere kod kojih je stvarna mera
otvora veca od stvarne mere cepa ) I neizvesno naleganje ( koje je moguce sa malim preklopom ili
malim zazorom )
4. Tolerancije oblika I polozaja.
Kod tolerancije oblika masinskih delova koristi se analogija sa tolerancijama duzinskih mera
( tolerancijski proctor, kao podrucje dopustenog odstupanja oblika ). Kod tolerancije polozaja
osa I povrsi masinskih delova dopunjuju tolerancije oblika s tim sto se definisu u odnosu na
neku referentnu osu ili povrs. Ova osa ili povrs oznacava se posebnim znakom I slovom.
Najpre se propisuje tolerancijski prostor, a onda definise njegov polozaj u odnosu na
pomenute referentne elemente.
5. Tolerancije kvaliteta obradjenih povrsina
6. Pojam I vrste celika sa osobinama.
Celicima nazivamo leguru eleza sa ugljenikom i drugim elementima sa sadrajem ugljenika
do 2,11%.
Podela na:
-Konstrukcioni elici (u mainogradnji, mostogradnji, brodogradnji, u gradnji kotlova,
cevovoda, noseih konstrukcija itd.)
-elici sa posebnim svojstvima (hemijski postojani nerajui elici i elici sa naroitim
fizikim svojstvima)
-Alatni elici (nelegirani i legirani elici koji slue za izradu raznih alata, za obradu
materijala u hladnom i toplom stanju).
7.Oznaavanje elika.
(L) XXXX(X).X(X..)-X(X..)
-slovni simbol : -oznaka za elik
L-oznaka za elini liv

-osnovna oznaka - sastoji se iz etiri ili pet brojanih simbola kojima se oznaava vrsta
elika.
-dopunska oznaka- sastoji se iz jednog, dva ili vie brojanih ili slovnih simbola i njihovih
kombinacija, kojima se po potrebi oznaava namena, odnosno stanje proizvoda
-ostale dopunske oznake - sastoje se iz jednog, dva ili vie brojanih ili slovnih simbola i
njihovih kombinacija, kojima se po potrebi oznaavaju druge karakteristike elika.
8. Vrste i osobine livenih gvodja.
Belo liveno gvozdje:ima veliku tvrdocu, veoma je krto I tesko se obrdjuje rezanjem zbog
cega ima ogranicenu upotrebu sem u slucajevima gdje se zahteva visoka povrsinska tvrdoca,
otpornost na habanje I mali stepen plasticnosti.
Livena gvoa su legure eleza sa ugljenikom sa sadrajem vie od 2,11%C, u praksi livena
gvoa sadre 2-4%C.
Siva livena gvoa (SL) imaju dobru otpornost na koroziju, dobru otpornost na habanje,
dobro priguuju vibracije, dobru toplotnu provodljivost, dobro se obrauju rezanjem,
dozvoljavaju livenje delova sloenog oblika; bez greaka usled skupljanja, raslojavanja i
prslina. Odlivci od sivog livenog gvoa su jeftiniji nego odlivci od drugih livenih gvoa.
Temper liv-ima mnogo dobra svojstva kao sto su:livkost,obradivost rezanjem, otpornost na
koroziju , relativno dobru zateznu cvrstocu I zilavost.
9. Osobine bakra i njegovih legura.
Bakar je metal crvenkaste boje.
Ima visoku elektrinu i toplotnu provodljivost koje zavise od njegove istoe i stanja.
Poseduje dobru otpornost na koroziju u obinim atmosferskim uslovima, slatkoj i morskoj
vodi i drugim agresivnim sredinama, ali je neotporan na organske kiseline, amonijak i gasove
koji sadre sumpor. Dobro se obrauje deformacijom, loe se obrauje rezanjem i ima loa
livaka svojstva.
Legure bakra
Mehanika svojstva i otpornost na koroziju bakra mogu se poboljati legiranjem. Glavni
legirajui elementi u legurama bakra su: cink, kalaj, aluminijum, silicijum, olovo i drugi
metali.
Legure bakra sa cinkom (mesing) - dobru elektrinu i toplotnu provodljivost, dobra
mehanika svojstva, dobru otpornost na koroziju i sposobnost prerade u hladnom i toplom
stanju.
Legure bakra sa kalajem - kalajne bronze i sadre do 13% kalaja. Postignuta su bolja
mehanika i tehnoloka svojstva, otpornosti na habanje i koroziju, kalajne bronze, a mogu se
dodatno legirati sa Zn, Fe, P, Pb, Ni i drugim metalima.
Legure bakra sa aluminijumom -aluminijumske bronze. Otporne su prema koroziji, kiselim
sredinama i morskoj vodi. Otporne su na visokim temperatueama i prema eroziji.
10. Osobine aluminijuma i njegovih legura.
Najvanije svojstvo aluminijuma je njegova mala gustina

-ima dobru elektrinu i toplotnu provodljivost

-aluminijum poseduje visoku korozivnu otpornost
-ima dobru obradivost deformisanjem, obrada rezanjem je neto oteana i dobro se zavaruje.
Legure aluminijuma
Aluminijum se moe legirati sa veim brojem elemenata od kojih su najvaniji: Mn, Mg, Si,
Cu i Zn sa kojima stvara familije legura aluminijuma kao krajnje podesnih inenjerskih
materijala.
Sve legure aluminijuma podeljene su na dve osnovne grupe:
-Legure aluminijuma za plastinu preradu i
-Legure aluminijuma za livenje.
11.Kako nastaje korozija i mehanizam irenja korozije?
Javlja se kao posledica fiziko hemijskih procesa pri dodiru metala i agresivne sredine
(metal voda, metal- kiselina, metal vazduh, metal zemlja, itd), pri dodiru raznorodnih
metala i na dodirnoj povrini dva metalna zrna sa razliitim sastavom ili razliitim
naponskim stanjem.
Korozija zapoinje na graninoj povrini dve faze metal spoljna sredina i vremenom
prodire u dubinu metala.
12. Naini zatite od korozije.
Zatita metala i legura od korozije moe se ostvariti korienjem veeg broja razliitih
metoda koje ukljuuju: izbor materijala, konstruktivna reenja, zatitne prevlake, inhibitore,
katodnu zatitu i pasivizaciju
Konstruktivne metode. Treba spreiti formiranje galvanskog elementa. Dva razliita metala
ne smeju biti u direktnom dodir. U takvim sluajevima delove izraene od metala sa
razliitim elektrinim potencijalima potrebno je na mestima dodira razdvojiti nemetalnim
materijalima otpornim na koroziju, kao to su zaptivai i podmetai, da bi se spreio
elektrini kontakt meu njima.
Zatitne prevlake. Mogu biti metalne i nemetalne: boje, emajl, polimerne, metalne i
oksidne. Ove prevlake mogu pruiti dobru zatitu od korozije, ali ako doe do njihovog
oteenja ta mesta postaju anode i dovode do ubrzane lokalne korozije.
Inhibitori. Izvesne materije dodate u relativno maloj koncentraciji rastvoru mogu pod
odreenim uslovima smanjiti brzinu korozije. Vrsta inhibitora zavisi od metala/legure i od
korozivne sredine ( da li je kisela, bazna, ili neutralna).
Katodna zatita - najefikasniji nain zatite u nekim situacijama moe potpuno zaustaviti
proces korozije. Sutina katodne zatite metala od korozije je snabdevanje metala, koji se
titi, elektronima iz spoljnjeg izvora i od njega nainiti katodu. Primenjuje se za zatitu od
korozije podzemnih cevovoda i rezervoara, platformi za buenje ispod povrine mora,
brodova i opreme brodova, grejaa vode i dr.

13. Vrste termickih obrada I sta se njima postize?

Poboljsavaju se mehanicka svojstva: kao sto su: zatezna cvrstoca, napon tecenja, tvrdoca,
zilavost I plasticnost.
-kaljenje
- otpustanje
-poboljsanje
14. Sta su radni naponi ,vrste I nacin promene istih?

Mehaniko optereenje se izraava sistemom spoljnih sila i spregova koje napadaju mainski
deo. Ova radna optereenja izazivaju napone, a naponi mogu dovesti do deformacija. Napon je
unutranji otpor u materijalu sveden na jedinicu povrine poprenog preseka. Svakom od
naprezanja odgovara odredjena raspodela napona po povrini poprenog preseka.
Promene radnih optereenja: a)statiko, b)harmonijski promenljivo, c) udarno, d)sluajno
promenljivo:
15. Sta je stepen sigurnosti I cemu sluzi ?
Sigurnost mainskog dela protiv pojave kritinog stanja, odnosno protiv loma je obezbedjena ako
je radni napon u svakom sluaju manji od kritinog. Da su radni i kritini napon veliine koje se
mogu pouzdano utvrditi, moglo bi se dopustiti da radni napon bude blizak kritinom. U
suprotnom uvodi se stepen sigurnosti definisan kao odnos kritinog i radnog napona:

S

16. Vrste I prednosti zavarivanja?

Postupci su: gasno, elektrolu;no, pod troskom, plazmom, elektronskim snopom,

laserom i sl
Prednosti zavarivanja u odnosu na druge postupke:
- laka konstrukcija (i do 20% nego kod zakivanja, i do 50% u odnosu na delove dobijene
livenjem)
- ekonomicnost - najbolje iskoridenje poprenog preseka zavarenih elemenata uz utedu
materijala
- skracenje vremena procesa spajanja
- jednostavnost procesa
- mogucnost dobijanja komplikovanih oblika
- veca sigurnost i hermeticnost spoja
- moze se koristiti u reparativne svrhe (navarivanje, secenje)
- smanjuje se buka (prisutna kod zakivanja)

17. Vrste i prednosti lemljenja?

1) Lemljenje mehanikom lemilicom
2) Gasno lemljenje (gorionikom).
3) Elektrootporno lemljenje
4) Indukciono lemljenje
5) Lemljenje potapanjem
6) Lemljenje u peima sa zatitnom atmosferom
7) Lemljenje ultrazvukom.
Lemljenjem se mogu napraviti suceoni spojevi I spojevi na preklop.
Prednosti: cista povrsina, kvalitetan spoj, brzina postupka je velika, iskljucuje se
pojava unutrasnjih napona I deformacija(lemljenje u sonim kadama)

18. Koje vrste zakovica prema naprezanju poznaje (objasniti)?

Zakovice sa poluokruglom glavom-za eline konstrukcije i sudove pod pritiskom.
Zakovice sa uputenom i soivastom glavom-koristi se kad poluokrugla glava smeta
iz bilo kog razloga.
Zakovice sa trapeznom glavom-za spajanje elinih konstrukcija u brodogradnji.
Zakovice sa pljosnatom glavom-za spajanje delova koji su izloeni manjim silama.
Zakovice za spajanje remena-da bi se obezbedila vea povrina naleganja,glava
zakovice je veeg prenika,a telo se konusno zavrava da bi se olakalo provlaenje
zakovice kroz otvor.
Zakovice se izrauju sa punim i upljim stablom. Na mestima gde je onemoguena
izrada zavrne glave,zbog nepristupanosti,koriste se zakovice sa eksplozivnom
glavom.
19. emu slui klin i koje vrste poznaje?
Klinovi slue za spajanje, vodjenje i osiguranje delova i maina. Klinovima se sa
vratilom spajaju: zupanici, remenice, lananici, spojnice, zamajci i dr. obrtni delovi.
Postoje klinovi sa i bez nagiba

20. Kada se koriste ljebni spojevi?

Koristi se kod veih optereenja naroito dinamike prirode, a pogodni su i za
pokretljive veze (kod menjaa, frikcione spojnice i sl.), kao i za tano centriranje obrt.
el. u odnosu na vratilo.

21. Vrste opruga i gde se primenjuju?

Primenjuju se i za:
- merenje sile, mase ili momenta kod: dinamometara, vaga i momentnih kljueva
-za elastino medjusobno pritiskanje delova kod: brava, klizaa, poklopaca i sl.
- za akumulaciju energije kod: asovnika, oruja, igraaka i dr.
- za ogranienje najvee sile tj. pritiska kod npr. ventila sigurnosti ili momenta
uvijanja kod spojnica sigurnosti.
Podela opruga na:
-fleksione
-torzione
-prstenaste
22. Koje vrste profila navoja poznaje?
Vrste navoja:
1)metriki navoj
2) metricki konicni navoj
3)Vitvortov cevni navoj
4)Trapezni navoj
23. Vrste i optereenje navojnih veza
Vrste navoja:metricki navoj,metricki konicni navoj,cevni navoj,trapezni navoj.
1)uzduzno opterecenje vijcane veze:vijci koji se pritezu neoptereceni,vijci koji se
prit.pod odredjenim opterecenjem,vijci koji se prit.pod opterecenjem ali su dinamicki
napregnuti uzduznom silom promenljivog intenziteta. 2) poprecno opterecenje
vijcane veze: nepodesene ili frikcione veze,vijci koji mogu da izdrze promenljiva i
udarna opterecenja.
24.Osiguranje od samoodvrtanja.

Postoje vie naina, a neki od njih su:

-pomou elastine podloke
-pomou rascepke
-pomou ice
-pomou dve navrtke
-umetnutim plastinim prstenom u navrtku

25. Vrste zupanika i kako se spreu?

Mehaniki prenosnici mogu biti:
1)sa ozubljenjem: zupasti, puasti i lanani.
2) putem trenja: remeni i frikcioni.
Spreu su:
-paralelno
-upravno ili pod uglom
26. Koja je razlika pri optereenju cilindrinih zupanika sa pravim i kosim
zupcima?
Kod optereenja cilindrinih zupanika sa pravim zubcima se javlja tangencijalna i
radijalna sila,a sa kosim zubcima radijalna i normalna sila.
27. Nortonov prenosnik.
Slui za kaskadno menjanje br. obrta gonjenog vratila. Primena kod regulisanja
brzine pomonog obrtnog kretanja.
28. Objasniti naine izrade zupanika.
Glodanjem tako to se alat (glodalo) okree u mestu, a predmet rada (zupanik u
nastajanju) zajedno sa podeonim aparatom koji definie uglovno pomeranje okree za
jedan korak profila posle svakog prolaza glodaa.
Po metodi Fellows - alat (rende) oblika zupanika se kree vertikalno nanie u
radnom hodu izvodei rezanje prethodno se radijalno primakavi do odredjene
dubine. Pre povratnog hoda predmet rada se radijalno odmie od alata da se ne bi
otetila obradjena povrina

Po metodi Maag-a - alat je zupasta letva koja horizontalno obavlja radni hod vrei
rezanje kod pravih, a pod uglom za kose zubce. Obradak izvodi lagano obrtno pri
istovremenom translatornom kretanju du alata. Tako se ostvaruje relativno kotrljanje
izmedju zubaca alata i obratka to omoguuje rezanje.

29. Prednosti i mane kainih prenosnika.

Prednosti:
-jednostavnost izrade
-mali trokovi proizvodnje i odravanja
-vea odstojanja vratila
-velika elastinost i time priguenje promenljivog optereenja i udara
-proklizavanje pri preoptereenjima
-beuman rad
Mane:
-mala vrstoa elastinih elemenata
-velike sile da bi se ostvario otpor klizanju uslovljavaju velike gabarite
-javlja se velika radijalna sila koja optereuje vratilo
-pri preoptereenjima obrtni moment nije konstantan
-mogunost proklizavanja
30 Objasniti kako se rauna duina kaia

Ova duina dobijena je na osnovu slike, kao zbir duina: pravolinijskih

delova kaia u slobodnom i vunom ogranku, poluobima pogonskog i gonjenog

kainika,
i razlike krunih lukova na gonjenom i pogonskom kainiku.

31. 31.Stepenasti kainik.

Primenjuje se diskontinualnu (stupnjevitu) promenu br. obrta glavnog kretanja. Najede se koriste 2-5
stupnjeva. Koristi se kod maina gde je potrebno izvriti prenos snage sa radne maine (npr. elektromotora) na pogonsku (npr. radno vreteno), a gde se br. obrta glavnog kretanja ne menja esto (tokarski
strug, nadstona: builica i glodalica, debljaa i sl.).
32.Prednosti i mane lananika.
Mane:
-brzina gonjenog lananika je neravnomerna u toku jednog obrta
-delovi u dodiru se habaju, pa se moraju podmazivati
-lanci i lananici su skuplji od kaia i kainika.
-zahvat lanca i lananika je bolji ako je vuni ogranak sa gornje strane, a u suprotnom je potreban zatezni
lananik.
Prednosti:
-velika vrstoda, mala mogudnost od proklizavanja, nisu osetljivi na uticaj temperature, opterecenje
vratila je manje, pogodni su za vece prenosne odnose.
33.Vrste lanaca i materijal.
Mogu biti sa:
1)valjcima- primenjuju se za visoka opterecenja I male brzine
2)zupcima za vece brzine pri manjim opterecenjima
- Materijal
Lamele lanca kao i lananici su od konstruktivnog elika ili od elika za poboljanje, redje i za
cementaciju. Ako su lancanici sporohodni I sa vecim brojem zubaca mogu se izraditi I od SL. 20 I S.25
34.Mere lananog para.
Imajudi u vidu osno rastojanje: a=(3050)p Najpre se bira korak (p) tj. rastojanje izmedju osovinica koje
povezuju lanke lanca. Tako da zadovolji uslov 1. Obicno usvaja se vie vrednosti za (p), pa se ide na
odredjivanje br. lanaka lanca.

35.Opteredenje uetnih prenosnika.

Ukupan normalni napon predstavlja zbir napona nastalih usled zatezanja i savijanja:
=z+s

Napon na zatezanje rauna se kao:

4F
z d 2

Napon na savijanje ueta iznosi:

Ed
D

36.Prednosti i mane frikcionih parova.

Prednosti bi bile:
-prost oblik i jednostavna izrada
-mogudnost kontinualne promene prenosnog odnosa
-mogudnost proklizavanja pod preopteredenjem.
Nedostaci se ogledaju u slededem:
-nedovoljna sigurnost prenosa
-stalno elastino klizanje
-ograniena snaga koja se moe preneti i potreba za velikom pritisnom silom na mestu dodira
-deformacija dodirne povrine, zagrevanje i troenje.
37.Opteredenja frikcionih parova.
Da bi se ostvario prenos snage sa pogonskog na gonjeni toak potrebno je da sila trenja na dodiru para
(F) bude veda od obimne (tangentne) sile (Ft) na toku. Ako se radon opterecenje poveca tako da
obimne sila bude veca od sile trenja( Ft> F mi) nastaje proklizavanje usled preopterecenja sto je dobra
osobina, radi zastite drugih delova prenosnika od preopterecenja.

38.Materijal frikcionih parova.

Zahtevi koji treba da budu ispunjeni:
-Veliki modul elastinosti (E) - da bi se smanjile deformacije na dodiru
-Veliki koeficijent trenja - da bi se prenelo to vede opteredenje sa to manjim silama pritiska
-velika izdrljivost na habanje
Imajudi u vidu ove zahteve, frikcioni parovi se prave od povrinski otvrdnutih elika, a oni vedi od SL.
Radi povedanja koeficijenta trenja jedan od tokova se oblae gumom, plastinom masom ili nekim
drugim materijalom.
39.Objasniti razliku izmedju osovine i vratila kao i oblike vratila.
Na vratilima se nalaze elementi za prenos snage (zupanika, kainika, lananika, tarenica i dr.) i slue za
prenoenje obrtnog momenta i njihov oblik moe biti cilindrian sa konstantnim i promenljivim
presekom. S toga su opteredena na savijanje i uvijanje.
Ona koja slue samo kao nosai obrtnih delova su osovine. One za razliku od vratila ne prenose obrtne
momente, nisu izlozene uvijenju.
40.Proradun vratila.
Razlikujemo proraun "tekog" i "lakog" vratila.
"teka" vratila - opteredena na savijanje i uvijanje.
Sloeno naponsko stanje se svodi samo na uvijanje preko fiktivnog momenta
gde je:

M f M u2 (

2M s

)2

- koeficijent svodjenja savijanja na uvijanje.

Sada se najmanji (na mestu gde je ljeb za klin) prenik punog vratila odredjuje kao:
gde je:

doz

Rm

d 3

16 M f

doz

Na vrednost najmanjeg prenika (d) se dodaje dubina ljeba (t), pa se dobijena vrednost standardizuje, i
time usvaja konani prenik vratila.
"laka" vratila - kad se savijanje zanemaruje (malo je u odnosu na uvijanje).
Ovde se najmanji prenik punog vratila rauna preko:

41.Materijal za izradu vratila.

d 3

16 M u
doz

Od ugljenicnih celika sa negarantovanim sastavom Obino od .0545 ili .0645, koji imaju dobra
mehanika i tehnoloka svojstva.
Za veda opteredenja i vratila sloenijeg oblika, koriste se poboljani elici .1430, .1530 i .1730.
Za promenljiva opteredenja i vratila malih dimenzija izloena habanju i koroziji koristi se .4120, .4320 i
.4720.
42.Vrste leaja prema obliku i opteredenju.
Podela prema silama koje prenose na:
1.radijalne - sila upravna na osu rukavca
2.aksijalne - sila u smeru ose rukavca
3.radi-aksijalne - predstavljaju kombinaciju prve dve vrste
Ako se prenos opterecenja vrsi translatornim kretanjem onda to obezbedjuju klizni lezaji , a za prenos
opterecenja obrtnim kretanjem koristi se kotrljajni lezaji.
43.Karakteristike kotrljajnih leaja.
Koriste se za pokretne veze sa kruznim kretanjem, a u menjoj meri i spojeve sa pravolinijskim i zavojnim
kretanjem. Sastoje se iz prstenova ili kolutova (spoljasnjeg i unutrasnjeg) koji su neposredno spojeni sa
nepokretnim i pokretnim delova masina i iz kotrljajnih tela koja se nalaze izmedju njih i kaveza.
44.Podmazivanje i zaptivanje leaja.
Uloga maziva, u koje spadaju masti i ulja, je da smanji koeficijent trenja i da deo stvorene toplote
odvede iz leita.
Kod kliznih leaja se kao mazivo koristi ulje, uglavnom mineralno, a moe da bude i biljnog i ivotinjskog
porekla.

Kod kotrljajnih leaja podmazivanje moe biti madu ili uljem (uljnom maglom, uljnom kadom, pod
pritiskom, fitiljem i sl.)
Zaptivanje spreava prodiranje: praine, vlage, vode u leaj, kao i izlaenje maziva iz leaja.
Moe biti: labirintno (stepenasti kanali kao lavirint) i zaptivnim elementima.
45.Vrste i uloga razdvojivih spojnica.
Vrste razdvojivih spojnica:
a) sa trenutnim ukljucenjem I iskljucenjem:
-Kandasta spojnica
- zupcasta spojnica
b)sa postepenim ukljucivanjem I iskljucivanjem:
-Frikcione spojnice sa ravnim , sa konusnim I sa cilindricnim tarnim povrsinama
-Elektro-magnetna frikciona spojnica
c)sa samoukljucivanjem-iskljucivanjem (automatski)
-Hidrodinamika spojnica
-sigurnosna frikciona spojnica
-sigurnosna sa lomljivim civijama
46.Vrste i uloga nerazdvojivih spojnica.
Kod ovih spojnica postie se stalna veza spojenih delova koja se moze razdvojiti samo rasklapanjem
spojnice.
Ove nerazdvojive spojnice mogu biti: krute i prilagodljive.
Krute spojnice mogu biti:
-Kruta spojnica sa obodima
-aurasta spojnica
Prilagodljive spojnice mogu biti:
-Kardanova (zglobna) spojnica
-Spojnica sa elastinim vencem

-spojnica sa gumenim valjcicima

47. Iz ega se sastoji zatvoreni sud pod pritiskom i gde se srede?
Zatvoreni sud (na slici) sastoji se iz:
1) omotaa
2) 2 danceta
3) revizionog otvora
Srece se kod: kotlova, izmenjivaca toplote, rezervoara kompresorskih stanica.

48.Vrste cevnih vodova.

Cevni vodovi
1) sivog liva obino SL.15, sa izlivenim obodima za pritiske do 16 bara.
koriste se kod vodova u zemlji i to za : vodu, otpadnu vodu, plinsku mreu, itd.
otporne su na koroziju
2) elinog liva - pri emu zatezna vrstoda treba da je veda od 450N/mm2, a koriste se uglavnom za
pritiske manje od 40bara.
3) eline koje mogu biti:
sa avom do 40bara
bez ava do 100bara
4) bakra uglavnom za prenike do 80mm
postojane su prema koroziji
koriste se za: toplotne instalacije, u prehrambenoj i hemijskoj industriji
5) olovne koriste se u hemijskoj industriji radi otpornosti na kiseline i agresivnu sredinu
ranije su se koristile kod vodovodnih instalacija
6) keramike uglavnom se koriste za kanalizaciju, otpadne vode u hemijskoj industriji i sl.
7) plastine mase u poslednje vreme sve vedu primenu za razliite radne uslove

49.Naini spajanja i zaptivanja cevnih vodova.

Spajanje moe biti:
-zavrtnjevima du oboda cevi (prirubnicom)
-navojem za pritiske do 16bar i prenike do 32mm
-zavarivanjem sueono ili preklopno
Zaptivanje se vri umetanjem elemenata u spoj prstenova ili diskova od: bakra, bronze, olova, sivog
liva, elika, azbesta, klingerita ili gume.
50.Cevni zatvarai i njihova uloga.
Cevni zatvarai i sigurnosni uredjaji
Uglavnom se dele na tri grupe:
1) Ventili uloga da:
-omogudavaju ili zatvaraju proticanje fluida kroz instalaciju
-reguliu protok i brzinu strujanja.
Mogu biti i sigurnosni kada obezbedjuju da radni pritisak u instalaciji ne predje dozvoljenu vrednost
2) zasuni pruaju manji otpor proticanju fluida, jer nema naglih skretanja kao kod ventila
koriste se kod velikih prenika cevi, sa velikim protocima i pritiscima
3) slavine sluze za naglo zatvaranje i otvaranje za regulaciju protoka kod cevi manjih prenika
51.Klipni mehanizam: princip rada i primena.
U preradi drveta koristi se kod prostijih maina: gatera, makaza za seenje furnira i sl.
Princip rada:

52. Bregasti mehanizam: princip rada i primena.

Taan oblik brega (ekscentra) diktira hod elementa koji se na njega naslanja i vri pravolinijsko kretanje.
U preradi drveta prisutan je kod podizanja radnog stola, kod pomodnog kretanja na alatnim mainama
(debljaa, rendisaljka i sl.).

53.Zupanik-zupasta letva: princip rada i primena.

Ukoliko je zupasta letva fiksirana, zupanik vri obrtno i pravolinijsko kretanje spreudi se sa njom; a
ukoliko je vratilo zupanika fiksirano onda zupanik vri samo obrtno kretanje, a letva pravolinijsko. Prvi
sluaj je prisutan u preradi drveta kod horizontalnog krojaa ploa sa portalom; dok je drugi kod gatera
za primicanje i odmicanje valjaka za pomocno kretanje, ili kod sistema za upravljanje kod automobila.

54.Navojno vreteno-traverza: princip rada i primena.

Kod ovog mehanizma u pogledu kinematike takodje postoje dve varijante. U prvoj varijanti se navojno
vreteno obrde i izvodi pravolinijsko kretanje po traverzi. Ovakva kinematika prisutna je kod podizanja
stola kod ravnalice za preradu drveta, rune dizalice i sl. Druga varijanta kinematike podrazumeva samo
obrtno kretanje navojnog vretena koje je fiksirano u lezajevima, dok traverza vri pravolinijsko kretanje.
Primer za ovu vrstu kinematike bilo bi kretanje prtiskivaa kod mehanike prese ili radnog dela runog
svlakaa za razdvajanje presovanih spojeva.

55.Obrade struganjem: pojam i vrste.

Spada u osnovne obrade rezanjem, gde je definisana geometrija alata. Kretanje alata ( to je pomocno
kretanje) je pravolinijsko -ukoliko je paralelno sa osom obradka onda je uzduzno kretanje, a ako je
upravno na osu obradka onda je to paralelno kretanje. Struganjem se vrsi spoljasnje I unutrasnje
struganje materijala.
56.Specifinosti obrade struganjem.
Glavno kretanje vrsi obradak a pomocno kretanje vrsi alat (pravolinijsko).
Alat je strugarski noz koji je jednosecan alat (jedna strana vrsi rezanje, obradu-grudna povrsina, a ledjna
odvodi strugotinu) a masina je strug.
Sluzi za obradu cilindricnih I kruznih povrsina, za obradu navoja.
U obradi metala je pripremak cilindrican I svodimo ga na manje cilindre (izradke) , kod drveta pripremak
je oblika prizme (greda) I pravi se cilindricna konusna greda.
Kod obrade metala je jos neophodna pumpa sa rashladnim sredstvom.
57. Specifinosti obrade glodanjem.
Alat je glodalo (visesecan alat), koje vrsi obrtno glavno kretanje, dok pomocno pravolinijsko kretanje vrsi
obradak. Masina je glodalica, stona (horizontalno glodalo) I nadstona ( vertikalno glodalo).
Vrte glodanja: ceono I obimno (po obodu alata)Moze biti istosmerno I suprotnosmerno. Koristi se za
izradu kontura, zljebova u plocama, cilindara.

58. Specifinosti obrade buenjem.

Glavno kretanje izvodi alat I ono je obrtno, a pomocno najcesce alat ( pravolinijsko) , ponekad pomocno
kretanjje vrsi obradak. Alat je burgija- dvosecan alat (ugao seciva za metal je 120oC). Postoji I burgija
ojacena plocicom (vidijom)- za obradke specijalne vrste.
Postoje nadstone I stobe (stubne) busilice- za obrade vecih dimenzija. Za busenje vise rupa je konzola(
ima ugradjenu konzolu)
59. Specifinosti obrade bruenjem.
Obrada brusenjem je obrada u kojoj nije definisana geometrija alata. Glavno kretanje vrsi alat Tocilo ili
brusni papir I to kretanje je obrtno. Pomocno kretanje izvodi obradak. Razlikujeno spoljasnje I
unutrasnje brusenje (unutrasnjosti cevi npr.)Alat je mnogosecan.
Kod brusenja naj bitnija njegova namena je za ostrenje alata. Postojanost alata je vreme izmedju dve
obrade.
60. Specifinosti obrade rendisanjem
Glavno kretanje je pravolinijsko kretanje alata koji se zove rende I to je jednosecan alat. Pomocno
kretanje je pravolinijsko kretanje obradka. Kod obrade drveta je glavno kretanje obrtno kretanje alata,
a alat je valjak sa 1,2,4 noza. Alat iznad obradka je debljaca, a alat ispod obradka je ravnalica. Masina
je horizontalna rendisaljka.
61. Obrade plastinim deformisanjem: pojam i vrste.
Kod obrade plastivnom deform. zapremona pripremka I izradka nakon obrade ostaje ista.
Vrste: bez odvajanja I sa odvajanjem
Bez odvajanja: kovanje (udarno I presovanje), istiskivanje, savijanje (fazonsko savijanje), ispravljanje.
Sa odvajanjem: odsecanje (sa pravim I nagibnim nozevima), prosecanje I probijanje