FORENZIKA PSIHIJATRIJA

Prof. dr Slobodan Savi

Psihiki ivot oveka se ralanjuje na

sastavne delove psihike funkcije
1. opaanje
2. panja
3. pamenje
4. miljenje
5. inteligencija
6. nagoni
7. emocije
8. volja
9. svest
10. moralnost

Najjednostavnija podela psihikog ivota na

dve psihike celine:
intelektualni (kognitivni) deo
voljni (volitivni) deo
Uraunljivost sposobnost oveka da shvati
delo i njegove posledice (intelektualni deo) i
sposobnost da u momentu izvrenja dela
upravlja svojim postupcima (voljni deo)

U svakodnevnoj praksi govori se jo i linosti,

odnosno o karakteru i temperamentu linosti

karakter moralni deo linosti

temperament dispozicija za nain
emocionalnog reagovanja i nain mobilizacije
energije

OPAANJE prikupljanje i obrada informacija

koje dolaze iz spoljne sredine
ula informacije iz okoline ovek saznaje
pomou ula (vid, sluh, miris, ukus, dodir)
dra iz spoljanje sredine izaziva u ulnom
organu nadraaj
nadraaj se nervnim impulsima prenosi u
odgovorajui deo mozga primarni ulni
centar gde se vri transformacija nadraaja u
oseaj

VIDNI PUT

nadraaj se nervnim impulsima prenosi u

odgovorajui deo mozga primarni ulni centar gde
se vri transformacija nadraaja u oseaj

 Nastali oseaj se obrauje u psihoulnom

centru (anatomski lokalizovan u okolini
primarnog ulnog centra), poreenjem sa
postojeim
upamenim
informacijama
(engramima)
Oseaj (subjektivno odraavanje osobina
predmeta) u spoju sa iskustvom (engramima)
omoguava opaanje prepoznavanje
kompletnog predmeta
OPAANJE psihika funkcija kojom se
postie prepoznavanje predmeta i informacija
iz spoljanje sredine

oseaj vidim okrugao predmet sa crnim i

belim poljima

opaanje to je fudbalska lopta

(prepoznavanje)

Poremeaji opaanja
agnozije nemogunost prepoznavanja
informacija pri ouvanosti primarnog ulnog
centra kod anatomskih oteenja psihoulnog
centra osoba vidi predmet, ali ne moe da ga
prepozna
Iluzije pogreno prepoznavanje informacije (u
oblasti svih ula) umesto buna vidi se ovek
- kod fiziolokih stanja umor
- kod patolokih stanja trovanje alkoholom i
drogama, sumrana stanja

 halucinacije opaanje bez

informacija (u oblasti svih ula)

prisustva

prave halucinacije imaju karakter telesnosti

i pozitivan sud realnosti
- esto kod duevnih oboljenja shizofrenija
(slune glasovi)
pseudohalucinacije

imaju
karakter
telesnosti, ali nemaju pozitivan sud realnosti
- kod zdravih osoba fantomski ud

FORENZIKI ZNAAJ OPAANJA I

POREMEAJA OPAANJA
opaanje u procesu svedoenja
agnozija (kod loga) poslovna nesposobnost
Iluzije i halucinacije - kod duevnih oboljenja
- neuraunljivost u krivinopravnom smislu
- poslovna nesposobnost u graanskopravnom
smislu
imperativna halucinacija ubistvo
zastraujue iluzije i halucinacije napad na
agresora

PANJA psihika funkcija pomou koje

ovek moe da usmeri i usredsredi svoju
psihiku energiju na neku informaciju
Tenacitet panje sposobnost da se psihika
energija zadri na informaciji koliko je to u
odreenom trenutku potrebno
Vigilnost panje sposobnost da se psihika
energija i opaajni aparat brzo prenosi sa
informacije na informaciju vano u saobraaju (u
vonji)

Poremeaji panje
Pojaana vigilnost
panja skae sa
informacije na informaciju kod maninih
bolesnika
Oslabljena vigilnost
kod oteenja
modanog tkiva (povrede, trovanja)
Pojaan tenacitet kod sumanutih ideja
pacijent stalno okupiran svojim sumanutim
mislima i konstrukcijama; kod depresivnih
bolesnika koncentrisani na tugu
Oslabljen tenacitet nesposobnost da se
osoba usredsredi na informaciju zamor,
mentalne retardacije

Rasejanost
- pojaana vigilnost, a oslabljen tenacitet
- pojaan tenacitet, a oslabljena vigilnost
znaajno za svedoenje rasejan svedok je
nepouzdan svedok

PAMENJE sposobnost zadravanja otiska

ranijih drai
Engram trag ili otisak u mozgu
Faze pamenja
- upamivanje stvaranje engrama
- pamenje u uem smislu zadravanje engrama u
mozgu
- seanje prepoznavanje pri ponovnom susretom sa
informacijama
Uenje posebna forma pamenja aktivno voljno
ponavljano upamivanje sa ciljem trajnog zadravanja
informacija

Poremeaji pamenja
Kvantitativni
amnezija neseanje za odreeni vremenski
period potpuna i nepotpuna
organska povrede i oboljenja mozga (potres i
nagnjeenje mozga, trovanja, modana krvarenja,
epilepsija i dr.)
potres mozga retrogradna, kongradna,
anterogradna
funkcionalna psihogena kod afektivnog
suenja svesti (potiskivanje u nesvesno kod
histerine amnezije)
demencije zaboravljanje skoranjih dogaaja uz
ouvano seanje na starije dogaaje

Poremeaji pamenja
Kvalitativni obmane seanja
- patoloka laljivost (mitomanija, sindrom
Minhauzena) bolesna sklonost laganju i
izmiljanju dogaaja
- konfabulacije

kombinacija
delimine
amnezije i mitomanije (praznine u seanju
popunjavaju se izmiljenim seanjima) kod
modanih
organskih
psihosindroma,
Korsakovljeve psihoze alkoholiara
- ve vieno (deja vu) i nikad vieno (jamais
vu)

FORENZIKI ZNAAJ PAMENJA I

POREMEAJA PAMENJA

Istinitost izjava svedoka, oteenog i okrivljenog

Oko 50 % osoba koje su izvrile ili pokuale
ubistvo tvrdi da se ne sea dogaaja
Ako se iskljue uzroci organske amnezije
- psihogena amnezija
- svesna la esto kod potresa mozga

FORENZIKI ZNAAJ PAMENJA I

POREMEAJA PAMENJA
Kod krivinog dela u afektu izvrilac se sea
poetka, ali ne i daljeg toka dogaaja (praznine u
seanju) nema totalne amnezije
Kod alkoholiara amnezija za period stanja
pijanstva
U
graanskopravnom
postupku
poremeaji
pamenja mogu biti uzrok ograniene poslovne
sposobnosti ili potpune poslovne nespososbnosti

MILJENJE psihika funkcija pomou koje

ovek, koristei misaone operacije, sagledava
realne odnose izmeu predmeta i pojava i na
osnovu toga donosi odgovarajue zakljuke

Poremeaji miljenja
po formi poremeen tok i nain formiranja i
izlaganja misli
- bolesna opirnost kod intelektualnog
deficita (demencije, oligofrenije)
- usporen ili ubrzan misaoni tok
- rasulo misli nepovezano miljenje i raspad
pojmova (tipian za Sch)
- perseveracija ponavljanje misli (napitost)

Poremeaji miljenja
po sadraju
- precenjene ideje fiks ideje
- prisilne ideje ideje koje se nameu protiv
volje
- sumanute ideje nisu zasnovane na realnim
injenicama npr. proganjanja, ljubomore

FORENZIKI ZNAAJ MILJENJA I

POREMEAJA MILJENJA

Normalan proces miljenja preduslov postojanja

uraunljivosti i poslovne sposobnosti
Sumanute ideje proganjanja i ljubomore
potencijalno homicidogeno dejstvo
- neuraunljivost ako je krivino delo izvreno
pod uticajem ovih ideja mere bezbednosti
uvanja i leenja
- poslovna nesposobnost

INTELIGENCIJA opta duevna sposobnost

da se miljenje upotrebi za nove zahteve
Poremeaji inteligencije - intelektualni deficit
maloumnost (slaboumlje)
- primarna maloumnost (oligofrenije, mentalne
retardacije)
- sekundarna maloumnost steeno oteenje
inteligencije (demencije i pseudodemencije)
- demencija pad optih intelektualnih
sposobnosti, oteeno upamivanje i seanje
shizofrena, alkoholna, Alchajmerova

 Poremeaji inteligencije - pseudodemencija

sindrom priblinih odgovora nema organskih
oteenja mozga, neprijatna situacija (policijsko ili
sudsko ispitivanje)
Oligofrena osoba ona koja je uvek ivela u
siromatvu, a dementna osoba je bila bogata, ali
je osiromaila
Mentalna retardacija (oligofrenija) duevna
zaostalost uroeni ili steeni zastoj u razvoju
inteligencije (genetski poremeaji, meningitis i
encefalitis)

fizioloka
tupost,
debilnost,
imbecilnost, idiotija

FORENZIKI ZNAAJ DEMENCIJE I

MENTALNE RETARDACIJE
Demencija poslovna nesposobnost
Oligofrenija nesposobnost rasuivanja i logikog
sagledavanja uzroka i posledica
- neuraunljivost (doprinosi niska tolerancija na
alkohol) i poslovna nesposobnost
- sugestibilnost orue u rukama kriminalaca
i makroa (docilni debili)
- sklonost ka krivinim delima seksualno
perverzni i eretini debili

NAGONI motivi ljudske delatnosti uroena

elja za odreenim oblikom ponaanja iji je cilj
zadovoljavanje neke od osnovnih potreba
organizma

vitalni nagon za ishranom, nagon za

ivljenjem, seksualni nagon, roditeljski nagon
socijalni nagon opora, nagon za igrom,
nagon za takmienjem, altruistiki nagon,
motiv radoznalosti i saznavanja

 Poremeaji nagona kvantitativni i

kvalitativni
Nagon za ishranom - bulimija i anoreksija
- antropofagija, nekrofagija
Nagon za ivljenjem - snien (samoubistvo)
Seksualni nagon
- psihoseksualne disfunkcije oslabljena ili
pojaana seksualna elja
- parafilije seksualne nastranosti (pedofilija,
sadizam)

 Forenziki znaaj
Pojaan seksualni nagon promiskuitet,
seksualna agresivnost - krivina dela protiv
polne slobode
Seksualni prestupnici
- organski psihosindromi i oligofrenije
neuraunljivost
- duevne bolesti sch, manija
neuraunljivost
- seksualno poremeene linosti potpuna
uraunljivost (mogunost samokontrole)

EMOCIJE lini odnos ili stav prema sadraju saznanja

ravnodunost, radost, ushienje, zabrinutost, alost,
oajanje, bes, strepnja, strah, ljubav, ljubomora, stid,
saoseanje

Afekat (uzbuenost) kratkotrajno intenzivno

stanje emocija praeno spolja vidljivim
telesnim manifestacijama
- afekat straha
- afekat besa (gneva)
mogu da remete ostale psihike funkcije
suenje svesti

Poremeaji emocija
Kvantitativni euforija, depresija, apatija,
emocionalna
razdraljivost,
emocionalna
labilnost
- patoloki afekat (jaka razdraenost)
nesklad izmeu stimulusa i burne reakcije (kod
epileptinog i drugih poremeaja linosti)
esto dovodi do suavanja svesti sa delimino
amnezijom
Kvantitativni
Forenziki znaaj delikti u afektu procena
uraunljivosti

VOLJA sposobnost oveka da upotrebi svoju

psihiku energiju u realizaciji nekog
postavljenog cilja, ali i sposobnost da se koe i
odbacuju neprihvatljive elje
Volja energija koja kontrolie nagone
Nevoljne radnje - refleksna radnja; naueni
automatizmi vonja automobila

POREMEAJI VOLJE
- slabost volje alkoholizam i narkomanija
- kolebljivost volje
- katatoni poremeaji
- impulsivne radnje osoba izvodi radnje bez
kontrole volje i miljenja (kleptomanija,
piromanija) - bitno smanjena urauljivost i
neuraunljivost
- prisilne radnje prisilne neuroze
- sugestibilnost nekritino prihvatanje tuih
stavova oligofrenije krivina dela
- automatska poslunost kod sch

SVEST najvia psihika funkcija ovekovog

mozga koja obezbeuje istovremeno
funkcionisanje ostalih psihikih funkcija
integrativna funkcija
Orijentacija - prema samom sebi, drugim
linostima, u vremenu i prostoru
Budno stanje - u medicini
Ouvana svest - ako ispitivana osoba ima
ouvano orijentaciju i sposobnost upamivanja i
sporazumevanja
Pomuena (poremeena) svest

Poremeaji svesti remete poslovnu

sposobnost i uraunljivost
Kvantitativni somnolencija, sopor, koma
Kvalitativni
-

dezorijentacija
delirijum bunilo - neuraunljivost
sumrano stanje - suenje svesti - neuraunljivost
somnabulizam
depersonalizacija, transformacija i derealizacija
fuge
hipnoza
tranzitivizam dvostruka linost (histerija, sch)

MORALNOST sposobnost oveka da sam

sebi izrie norme kojih se pridrava
Moralno rasuivanje misaoni proces
pomou kojeg se donose odreeni moralni
sudovi
Moralno ponaanje u skladu sa moralnim
normama

Poremeaji moralnosti
Poremeaji moralnog rasuivanja
nezrelo moralno rasuivanje
bezoseajno moralno rasuivanje
odsustvo grie savesti kod poremeaja
linosti (antisocijalni oblik)
Poremeaji sadraja moralnog rasuivanja
poremeen vrednosni sistem

NEUROTSKI POREMEAJI
(POREMEAJI ANKSIOZNOSTI)
- psihijatrijska kategorija kod kojih linost reaguje
na konfliktne situacije specifinim tzv.
neurotinim odbrambenim mehanizmima
1. konfliktna situacija
2. anskioznost osnovni simptom
3. pogreno reavanje konflikta neurotinim
odbrambenim mehanizmima

Podela
1. Fobini i anksiozni poremeaji u osnovi je
stanje unutranje napetosti (anksioznost)
2. Opsesivno-kompulzivni poremeaji
neodoljiva unutranja potreba da se ponavlja
neka radnja ili misao
3. Disocijativni (konverzivni) poremeaji
psihogene histerine paralize ili grevi
4. Reakcije na stresne dogaaje
Uraunljivost ouvana, umanjena (ne bitno)
Poslovna sposobnost ouvana
Vetaenje neimovinske tete posle povreda
neurotina reakcija rentna neuroza (razne
somatske tegobe, nije svesna simulacija)

PSIHOSOMATSKI POREMEAJI
oboljenja kod kojih psihiki faktori imaju vanu
uzronu ulogu
-

bronhijalna astma
angina pektoris, povien krvni pritisak
ir na elucu
poremeaji menstrualnog ciklusa
psihogene glavobolje
koe promene koprivnjaa, elavost

ouvana uraunljivost i poslovna sposobnost

pojava u zatvorskim uslovima nematerijalna
teta
sposobnost za prisustvovanje pretresu

SHIZOFRENIJA
oboljenja kod kojih psihiki faktori imaju vanu
uzronu ulogu
-

bronhijalna astma
angina pektoris, povien krvni pritisak
ir na elucu
poremeaji menstrualnog ciklusa
psihogene glavobolje
koe promene koprivnjaa, elavost

ouvana uraunljivost i poslovna sposobnost

pojava u zatvorskim uslovima nematerijalna
teta
sposobnost za prisustvovanje pretresu

MODANI ORGANSKI PSIHOSINDROMI

Oboljenja kod kojih organsko (anatomsko)
oteenja
mozga
dovodi
do
psihiki
poremeaja
- tumori mozga
- povrede mozga komocija (potres), kontuzija
posttraumatska encefalopatija
- cirkulatorni poremeaji ateroskleroza,
krvarenja
- infekcije ensefalitis, meningitis
- senilni i presenilni poremeaji demencija

KRIVINOPRAVNI I GRAANSKO PRAVNI

ZNAAJ MOPS
Uraunljivost kod demencija ouvana, retko
smanjena
Poslovna sposobnost kod demencija
testament, ugovor o doivotnom izdravanju,
valjanost braka
Nematerijalna teta kod posttraumatskih
organskih psihosindroma

URAUNLJIVOST
Dva uslova krivine odgovornosti:
- vinost
- uraunljivost
sposobnost osobe da shvati znaaj svog dela i
upravlja svojim postupcima

 22. K
(1)
,
.
(2) ,
.

23.
(1)
.
(2)

,
,
.
(3)

2.
( )
.

 24.
(1) ,


.
(2) 1.

.

 79.
(1) :
1)
;
2) ;
3) ;
4) ;
5) , ;
6) ;
7) ;
8) ;
9) .
(2)

( 80. 2).

 81.

(1)

, ,
,

.
(2) 1. ,


.
(3) . 1. 2.
.
(4) 1. .
(5)
, .
, ,
,
. , 46. ,
, ,
.

 82.
(1)
, ,


.
(2) 1.

, ,
, .
(3) 1.
,
81. 5. .
(4)
, ,
,
.
(5) ,
.
(6) . 1. 3.

,
,
.

POSLOVNA SPOSOBNOST
sposobnost za samostalno obavljanje
pravnih radnji
vetaenje sposobnosti za brak
vetaenje dodele dece
poslednja volja i testament testatorska
sposobnost

VETAENJE NEIMOVINSKE TETE

poremeaji estetike - unakaenost
psihike patnje
opta ivotna sposobnost
strah
radna sposobnost
poslednja volja i testament testatorska
sposobnost
MALOLETNIKA DELINKVENCIJA

POREMEAJI LINOSTI
POREMEAJI RASPOLOENJA
PSIHOZE SUMANUTOSTI
EPILEPSIJA
PSIHIKI POREMEAJI U ZATVORSKIM
USLOVIMA

HVALA NA PANJI