Don Miguel Ruiz

Knjiga mudrosti starih Toltelka

etiri
sporazuma
Praktini vodi ka linoj slobodi

Mono & Manana ,Moc Knjige

2004

Naslov originala
THE FOUR AGREEMENTS - Don Miguel Ruiz
Copvright (c) 1997 by Miguel Angel Ruiz, M.D.
Fireside, New York
Izdavai
Mono & Manana
u saradnj sa
Moc Knjige

Za izdavae
Nenad Atanaskovi
Miroslav Josipovi
Srdan Krstic
Prevod
Aleksandra abraja
Lektura
Dobrila urii
Tehniki urednik
Nenad urii
tampa
Beoknjiga, Beograd
Tira

1000

SADRAJ
Uvod
Zamaglljeno ogledalo
1

Pripitomljavanje i planetarni san

Prvi sporazum
Besprekorno koristite svoju re

Drugi sporazum
Nita nemojte shvatati lino

Trei sporazum
Nemojte stvarati pretpostavke

etvrti sporazum
Uvek inite sve to moete

Tolteki put ka slobodi

Raskidanje starih sporazuma

Novi san
Raj na zemlji

Molitve

Posveeno Vatrenom krugu;

onima koji su otili,
onima koji su tu,
i onima koji e tek doi.

Zahvalnice
eleo bih najtoplije da zahvalim svojoj majci Sariti, koja me je nauila bezrezervnoj ljubavi; svom ocu
Hose Luisu, koji me je nauio disciplini; svom dedi Leonardu Matijasu, koji mi je dao klju koji otkljuava
tolteke misterije i svojim sinovima Miguelu, Hose Luisu i Leonardu.
eleo bih da izrazim svoju duboku ljubav Gaju Denkinsu i Trej Denkins i da im zahvalim na predanom
radu.
eleo bih da zatim iskaem duboku zahvalnost Denet Mils - izdavau, uredniku, verniku. Takoe sam
veito zahvalan i Reju embersu zbog toga to mi je osvetlio put.
eleo bih da iskaem potovanje i svom dragom prijatelju Diniju Dentriju, izuzetnom "mozgu" cija je
vera dotakla i moje srce.
eleo bih da zahvalim mnogim ljudima koji su bezrezervno ponudili svoje vreme, srca i sposobnosi kao
podrku ovim uenjima. Na ovom nepotpunom spisku nalaze se: Gea Bakli, Ted i Pegi Rias, Kristineja

Donson, Dudi "Red" Frubauer, Viki Mo-linar, Dejvid i Linda Dibl, Bernadet Vigil, Sintija Vuton, Alen
Klark, Rita Rivera, Ketrin Cejs, Stefani Biro, Tod Kaprielijan,

Tolteci
Pre mnogo hiljada godina Tolteci su bili poznati u celom junom
Meksiku kao "ueni mukarci i ene". Antropolozi govore o Toltecima
kao o naciji ili rasi, ali Tolteci su prvenstveno bili naunici i umetnici.
Oni su osnovali udruenje koje je prouavalo i uvalo duhovna znanja i
iskustva drevnih vremena. Okupljali su se kao uitelji (naguali ) i
studenti u Teotihuakanu, drevnom gradu piramida u blizini Meksika,
poznatom kao mesto na kome "ovek Postaje Bog".
Tokom milenijuma, naguali su bili primorani da uvaju drevnu
mudrost i dre je u tajnosti. Evropska osvajanja, kao i velike
zloupotrebe line moi od strane nekolicine uenika, obavezivali su ih
da kriju ova znanja od onih koji nisu eleli da ih na mudar nain koriste
ili od onih koji bi ih mogli namerno zloupotrebiti radi sticanja line
dobiti.
Na sreu, ezoterino znanje Tolteka sauvano je i prenoeno s
jedne generacije na drugu u porodicama naguala. Iako je stotinama
godina bila skrivena velom tajne, drevna proroanstva nagovetavala
su da e doi vreme kada e biti neophodno da se ova mudrost vrati
ljudima. Sada je don Miguel Ruis, nagual iz roda Viteza orla, upuen da
s nama podeli svoje snano tolteko uenje.
Tolteko znanje potie iz istog sutinskog istinskog jedinstva kao i
sve ostale svete ezoterine tradicije irom sveta. Iako ono ne
predstavlja religiju, ono potuje sve duhovne uitelje koji su pouavali
ljude na Zemlji. Iako je usmereno ka duhovnosti, ono se najtanije
moe opisati kao nain ivota, koji nas vodi putem sree i ljubavi.

Uvod

Zamagljeno ogledalo
Pre tri hiljade godina, jedan ovek sasvim slian meni i vama,
iveo je u blizini grada okruenog planinama. Taj ovek je prouavao
medicinu i eleo je da stekne znanja svojih predaka, ali se nije u
potpunosti slagao sa svim onim to je uio. U svome srcu oseao je da
tu neto nedostaje.
Jednoga dana, dok je spavao u jednoj peini, sanjao je da vidi
sopstveno usnulo telo. Izaao je iz peine u no mladog meseca. Nebo
bee vedro i on ugleda milione zvezda. A zatim se u njemu dogodi
neto to je zauvek izmenilo njegov ivot. Posmatrao je svoje ruke,
oseao svoje telo, i uo svoj glas kako govori: Ja sam stvoren od
svetlosti; stvoren sam od zvezda."
On ponovo pogleda zvezde i shvati da zvezde ne stvaraju svetlost,
ve da, zapravo, zvezde nastaju od svetlosti. "Sve je sainjeno od
svetlosti", ree on , "a ono izmeu nije samo prazan prostor." I znao je
da je sve to postoji jedno ivo bie, i da je ta svetlost vesnik ivota, jer
je i sama iva i u sebi sadri sva znanja.
Tada je shvatio da, iako je sainjen od svetlosti, on nije isto to i
zvezde. Ja sam meuprostor izmeu zvezda", mislio je. I tako je
zvezde nazvao tonal a svetlost izmeu zvezda nagual, i znao je da je
ono to stvara harmoniju i prostor izmeu to dvoje ivot ili Namera.
Bez ivota, tonal i nagual ne bi mogli da postoje. ivot je apsolutna
sila, boanstvo, Tvorac koji stvara sve.
Evo ta je otkrio: Sve to postoji je manifestacija jednog ivog
bia koje nazivamo Bogom. I on shvati da ljudska percepcija nije nita
drugo do svetlost koja opaa svetlost. Takoe je uvideo da je materija
ogledalo - sve to odraava svetlost i stvara slike od te svetlosti jeste
ogledalo - i da je svet iluzije, San, samo dim koji nas spreava da
vidimo ta mi zaista jesmo. "Nae istinsko bie je ista ljubav, ista
svetlost", ree on.
Ovo mu je saznanje promenilo ivot. Kada je jednom shvatio
ta je zapravo on, pogledao je druge ljude i prirodu, i bio je zapanjen
onim to je video. Video je sebe u svemu - u svakom ljudskom biu, u
svakom stablu, u vodi, u kii, u oblacima, u zemlji. I video je da ivot
spaja tonal i nagual na razliite naine da bi time stvorio milijarde
manifestacija ivota.

U tih nekoliko trenutaka shvatio je sve. Bio je veoma uzbuen,

ali srce mu bese spokojno. Jedva je ekao da kae svojim ljudima ta je
otkrio. Ali nije mogao da pronae rei kojima bi to objasnio. Pokuao je
da kae drugima, ali ga nisu razumeli. Videli su da se on izmenio, da
neto prekrasno zrai iz njegovih oiju i glasa. Primetili su da on vie
nikoga i nita ne osuuje. On vie nije bio kao drugi.
Mogao je sve odlino da razume, ali njega niko nije razumeo.
Verovali su da je on inkarnacija Boga, a kada je to uo on se nasmei i
ree: "To je istina. Ja jesam Bog, ali i vi ste Bog. Mi smo isti, vi i ja. Mi
smo slike svetlosti. Mi smo Bog." Ali ljudi ga i dalje nisu razumeli.
Shvatio je da je on ogledalo drugih ljudi, ogledalo u kome je
mogao ,da vidi sebe. "Svako od nas je ogledalo", ree on. Video je sebe
u svima, ali oni u njemu nisu videli sebe. I on shvati da svi oni sanjaju,
ali ne znajui, ne shvatajui ta oni zapravo jesu. Oni nisu mogli da
vide njega kao sebe jer je izmeu ogledala postojao zid od magle ili
dima. A taj zid magle bio je sainjen od tumaenja svetlosnih slika Sna ljudskih bia.
Tada je znao da e uskoro zaboraviti sve to je nauio. eleo je
da zapamti sve svoje vizije, i tako je odluio da sebe nazove
Zamagljenim Ogledalom da bi zauvek znao da je materija ogledalo i da
je magla u meuprostoru ono to nas spreava da saznamo ta smo.
Rekao je: Ja sam Zamagljeno Ogledalo, jer vidim sebe u svima vama,
ali mi ne prepoznajemo jedni druge zbog magle koja se nalazi izmeu
nas. Ta magla je San, a ogledalo ste vi, onaj koji sanja."

Lako je iveti zatvorenih oiju, ne shvatajui ono to vidi...

Don Lenon

1
Pripitomljavanje i planetarni san
Ono to ovog trenutka vidite i ujete nije nita drugo nego san.
Vi sanjate upravo sada, ovog trenutka. Sanjate iako je va mozak u
budnom stanju.

San je glavna funkcija uma, i um sanja dvadeset i etiri sata na

dan. Sanja kada je mozak u budnom stanju, a isto tako i kada je mozak
u stanju sna. Razlika je u tome to, onda kada je mozak u budnom
stanju, postoji materijalni okvir koji ini da stvari opaamo linearno.
Kada utonemo u san, taj okvir nestaje, i san ima tenju da se
neprestano menja.
Ljudi neprestano sanjaju. Pre nego to smo roeni, ljudi su ve
stvorili jedan veliki spoljanji san, koji emo nazvati drutvenim snom
ili planetarnim snom. Planetarni san je kolektivni san sainjen od
milijardi manjih, linih snova, koji zajedno sainjavaju porodini san,
san zajednice, san grada, san drave, i konano san itavog
oveanstva. Planetarni san ukljuuje svadrutvena pravila, verovanja,
zakone, religije, razliite kulture i naine ivota, sve vlade, kole,
drutvene dogaaje i praznike.
Nae uroene sposobnosti omoguavaju nam da nauimo da
sanjamo, a oni koji su poeli da ive pre nas ue nas kako da sanjamo
drutveni san. Pravila spoljanjeg sna su tako brojna da, im se jedno
novo ljudsko bie rodi, mi skreemo panju tog deteta i uvodimo ta
pravila u njegov ili njen um. Spoljanji san koristi roditelje, kolu i
religiju da nas naui kako da sanjamo.
Panja je naa sposobnost da razlikujemo stvari i usredsredimo
se samo na one koje elimo da opaamo. Moemo da opaamo milione
stvari istovremeno, ali uz pomo panje, moemo da odrimo ono to
elimo da opaamo, ta god to bilo, u prvom planu svojih misli. Odrasli
su privukli nau panju i neprestanim ponavljanjem ubacili informacije
u na um. Sve to znamo nauili smo na taj nain.
Koristei svoju panju nauili smo itavu stvarnost, itav san.
Nauili smo kako da se ponaamo u drutvu: u ta treba da verujemo i
u ta ne treba da verujemo; ta je prihvatljivo a ta nije; ta je dobro a
ta loe; ta je lepo a ta runo; ta je ispravno i ta je pogreno. Sve je
to bilo unapred pripremljeno - sva ta znanja, sva pravila i koncepti o
tome kako treba da se ponaamo u svetu.
Dok ste ili u kolu, sedeli ste u klupi usmeravajui svoju panju
na ono to uitelj govori. Kada ste ili u crkvu, usmeravali ste panju na
ono to je govorio svetenik ili pop. Isti sistem postoji sa majkom i
ocem, braom i sestrama: svi su oni pokuavali da privuku vau
panju. Takoe smo nauili i to kako da mi privuemo panju drugih
ljudi, pa smo tako razvili potrebu za panjom koja moe da dovede do
velikog rivalstva. Deca se takmie u tome da privuku panju svojih
roditelja, svojih nastavnika, svojih prijatelja. "Pogledaj me! Pogledaj ta
radim! Hej, ovde sam!" Potreba za panjom postaje veoma izraena i
nastavlja se i kada odrastemo.
Spoljanji san privlai nau panju i ui nas u ta treba da
verujemo, poevi od jezika kojim govorimo. Jezik je ifra meusobnog
razumevanja i komunikacije medu ljudima. Svako slovo, svaka re bilo
kog jezika predstavlja jedan sporazum. Ovo nazivamo stranicom knjige;

re stranica je sporazum koji razumemo. Kada jednom shvatimo ifru,

naa panja je privuena i energija se prenosi sa jedne osobe na drugu.
Niste vi izabrali kojim ete jezikom govoriti. Vi niste birali svoju
veru ili moralne vrednosti - one su ve postojale pre nego to ste se vi
rodili. Mi nemamo mogunost da biramo u ta emo verovati ili u ta
neemo verovati. Mi ne moemo da biramo ak ni najjednostavniji od
tih sporazuma. Mi ak nismo mogli da biramo ni sopstveno ime.
Kao deca, nismo imali priliku da izaberemo svoja verovanja, ali
smo se sloili sa informacijama koje su nam preko drugih ljudi
prenesene iz planetarnog sna. Jedini nain da sauvamo informacije
jeste sporazum. Spoljanji san nam moe privui panju, ali ukoliko se
mi s tim ne sloimo, mi ne prihvatamo informaciju. im se sloimo, mi
ponemo da verujemo, i to se naziva poverenje. Imati poverenja,
znai bezrezervno verovati.
Eto kako uimo kao deca. Deca veruju u sve to im odrasli kau.
Mi se slaemo sa njima i nae poverenje je tako snano da na sistem
verovanja kontrolie itav na ivotni san. Mi nismo birali ta verovanja,
i moda smo se i bunili protiv njih, ali nismo bili dovoljno snani da u
svojoj pobuni pobedimo. Posledica toga je da smo se prepustili tim
verovanjima i sklopili sopstveni sporazum.
Ja ovaj proces nazivam pripitomljavanjem ljudi. Prilikom tog
pripitomljavanja mi uimo kako da ivimo i kako da sanjamo. U
pripitomljavanju ljudi, informacije iz spoljanjeg sna prenose se u
unutranji san, oblikujui itav sistem naih verovanja. Dete najpre ui
nazive stvari: mama, tata, mleko, flaica. Dan za danom, kod kue, u
koli, u crkvi, i na televiziji, govore nam kako treba da ivimo, kakvo
ponaanje je prihvatljivo. Spoljanji san nas ui kakvi kao ljudi treba da
budemo. Mi imamo itav koncept o tome ta znai biti "ena" i ta
znai biti "mukarac". A takode uimo i da procenjujemo: procenjujemo
sebe, procenjujemo druge, procenjujemo svoje blinje.
Deca se pripitomljavaju na isti nain kao to se pripitomljava i
pas, maka, ili bilo koja druga ivotinja. Da bismo obuili psa, mi ga
kanjavamo i dajemo mu nagrade. I svoju decu, koju toliko volimo,
obuavamo na isti nain kao i bilo koju pripitomljenu ivotinju: koristei
sistem kazni i nagrada. Stalno nam govore: "Ti si dobar deko", ili "Ti si
dobra devojica", kada radimo ono to roditelji ele da radimo. Kada to
ne inimo, mi smo "nevaljali deak" ili "nevaljala devojica".
Kada smo se ponaali protivno pravilima, bili smo kanjeni; kada
smo se ponaali u skladu sa pravilima, dobijali smo nagradu. Bili smo
kanjavani vie puta svakoga dana, a takoe i nagraivani vie puta na
dan. Uskoro smo poeli da se plaimo kazne, a isto tako smo se plaili i
toga da neemo dobiti nagradu. Nagrada je panja koju dobijamo od
roditelja ili drugih ljudi, kao to su braa i sestre, nastavnici i prijatelji.
Uskoro smo stekli potrebu da privlaimo panju drugih da bismo dobili
nagradu.

Kada dobijamo nagradu oseamo se dobro i mi nastavljamo da

inimo ono to drugi ele da bismo je ponovo dobili. Zbog straha od
kazne, kao i straha da neemo dobiti nagradu, poinjemo da se
pretvaramo da smo drugaiji nego to zaista jesmo, samo da bismo
zadovoljili druge, samo da bismo bili dovoljno dobri za druge. Trudimo
se da zadovoljimo roditelje, trudimo se da zadovoljimo nastavnike u
koli, trudimo se da zadovoljimo crkvu, i tako poinjemo da glumimo.
Pretvaramo se da smo ono to nismo jer se plaimo da emo biti
odbaeni. Strah od odbacivanja pretvara se u strah da neemo biti
dovoljno dobri. Na kraju postajemo neto to nismo. Postajemo kopija
verovanja svoje majke, oevih verovanja, drutvenih verovanja i
religioznih verovanja.
Sve nae prirodne tenje gube se u procesu pripitomljavanja. A
kada dovoljno odrastemo da moemo da shvatamo, mi nauimo re ne.
Odrasli kau: "Nemoj da radi ovo ili ono." Mi se bunimo i kaemo:
"Ne!" Bunimo se zbog toga to branimo svoju slobodu. elimo da
budemo ono to jesmo, ali mi smo veoma mali, a odrasli su veliki i jaki.
Posle odreenog vremena poinjemo da se plaimo jer znamo da emo
svaki put kada uradimo neto loe biti kanjeni.
U izvesnom periodu naeg ivota pripitomljavanje postaje tako
snano da nam vie nije potreban niko drugi da nas pripitomljava. Nisu
nam potrebni majka ili otac, kola ili crkva da bi nas pripitomljavali.
Toliko smo dobro obueni da poinjemo da pripitomljavamo sami sebe.
Postali smo ivotinje koje se same pripitomljuju. Sada moemo da
pripitomljujemo sebe u skladu sa istim onim sistemom verovanja koja
smo prihvatili, i uz upotrebu istog sistema nagrada i kazni. Mi
kanjavamo sebe onda kada se ne ponaamo u skladu sa svojim
sistemom verovanja; nagraujemo sebe onda kada smo "dobri deaci"
ili "dobre devojice".
Taj sistem verovanja je poput Knjige zakona koja vlada naim
umom. Bez pogovora, ta god da se nalazi u toj knjizi zakona, za nas
predstavlja istinu. Mi zasnivamo sva svoja verovanja u skladu sa
Knjigom zakona, ak i onda kada su ta verovanja u suprotnosti s naom
unutranjom prirodom. ak i moralni zakoni poput Deset boijih
zapovesti isprogramirani su u naem umu tokom procesa
pripitomljavanja. Jedan po jedan, svi nai sporazumi ulaze u Knjigu
zakona, i ti sporazumi odreuju na san.
U naem umu postoji i neto to nas navodi da procenjujemo sve
i svakoga, ukljuujui i vreme, psa, maku - sve. Koristei Knjigu
zakona, na unutranji Sudija sudi o svemu to inimo ili ne inimo,
svemu to mislimo i ne mislimo, svemu to oseamo i ne oseamo. Sve
ivo nalazi se pod tiranskom vlau ovoga sudije. Svaki put kada
uinimo neto to se kosi sa Knjigom zakona, Sudija kae da smo krivi,
da moramo biti kanjeni, i da treba da se stidimo. To se deava mnogo
puta svakoga dana, iz dana u dan, tokom svih godina naeg ivota.

Postoji i drugi deo nas koji prima ove presude, i taj deo se naziva
rtvom. rtva u sebi nosi krivicu, sramotu i stid. To je onaj deo nas koji
kae: "Jadan ja, nisam dovoljno dobar, nisam dovoljno pametan, nisam
dovoljno lep, nisam vredan ljubavi, jadan ja." Veliki sudija se slae
govorei: "Da, ti nisi dovoljno dobar." Sve se ovo zasniva na jednom
sistemu verovanja koji nismo odabrali svojom voljom. Ta verovanja su
toliko snana, da ak i mnogo godina nakon to se okrenemo novim
shvatanjima i pokuamo da sami donosimo odluke, otkrivamo da ta
verovanja i dalje upravljaju naim ivotom.
Sve to nije u skladu sa Knjigom zakona kod vas e izazvati
neprijatan oseaj u solar pleksusu, a to se zove strah. Krenje pravila iz
Knjige zakona otvara vae emocionalne rane i vi reagujete tako to
stvarate emocionalni otrov. Poto sve to se nalazi u Knjizi zakona
mora biti istina, sve to se kosi s vaim verovanjima uinie da se
oseate nesigurno. ak i ako je Knjiga zakona pogrena, ona ini da se
vi oseate sigurno.
Eto zbog ega nam je potrebno mnogo hrabrosti da izmenimo
svoja verovanja. Zbog toga to je, iako znamo da mi nismo birali ta
verovanja, istina i to da smo se sloili s njima. To slaganje je toliko
snano da ak i kada shvatimo da ona nisu istinita, oseamo krivicu,
stid i sramotu, koji se pojavljuju onda kada se suprotstavimo tim
verovanjima.
Ba kao to vlada ima knjige zakona koje upravljaju drutvenim
snom, na sistem verovanja predstavlja Knjigu zakona koja upravlja
naim linim snom. Svi ti zakoni postoje u naoj svesti, mi verujemo u
njih, a Sudija u nama sudi iskljuivo na osnovu tih verovanja. Sudija
donosi presudu, a rtva trpi sramotu i kaznu. Ali ko kae da u ovom
snu ima pravde? Istinska pravda znai platiti samo jednom za svaku
greku. Istinska nepravda je kada plaamo vie puta za svaku greku.
Koliko puta plaamo jednu greku? Odgovor je, hiljadama puta.
ovek je jedina ivotinja na Zemlji koja hiljadu puta plaa istu greku.
Ostale ivotinje plaaju jednom za svaku greku koju uine. Ali ne i mi.
Mi imamo snanu memoriju. Mi uinimo greku, sudimo sami sebi,
proglaavamo sebe krivim, i kanjavamo sebe. Kada bi bilo pravde, to
bi bilo dovoljno; ne bi trebalo da to inimo ponovo. Ali svaki put kada
se setimo toga, mi sebi ponovo sudimo, ponovo sebe proglaavamo
krivim, i ponovo kanjavamo sebe, iznova, iznova i iznova. Ako imamo
mua ili enu, on ili ona nas takode podseaju na tu greku, tako da mi
sebe ponovo osuujemo, ponovo kanjavamo i ponovo smatramo
krivim. Da li je to fer?
Koliko puta smo naterali svog mua ili enu, svoju decu ili
roditelje da ponovo plaaju za istu greku? Svaki put kada se setimo te
greke, opet ih iznova krivimo i aljemo im sav emocionalni otrov koji
oseamo zbog te nepravde, a zatim ih teramo da opet iznova plaaju
zbog iste greke. Je li to pravedno? Na unutranji Sudija grei zbog
toga to je sistem verovanja, kao i Knjiga zakona, pogrean. itav san

je zasnovan na pogrenom zakonu. Devedeset i pet procenata tih

verovanja koje smo smestili u svoj um nisu nita drugo nego lai, i mi
patimo zbog toga to verujemo u sve te lai.
U planetarnom snu normalno je da ljudi pate, da ive u strahu i
da doivljavaju emocionalne drame. Spoljanji san nije prijatan san; to
je san pun nasilja, san pun straha, ratova, nepravdi. Pojedinani ljudski
snovi se razlikuju, ali uglavnom su to komari. Ako pogledamo itavo
ljudsko drutvo, videemo da je to mesto gde je teko iveti jer u
njemu vlada strah. irom sveta vidimo ljudske patnje, bes, osvetu,
bolesti zavisnosti, nasilje na ulicama i ogromnu nepravdu. Oni mogu
postojati na razliitim nivoima u razliitim zemljama irom sveta, ali
ono to dominira u spoljanjem snu je strah.
Ako uporedimo san ljudskog drutva sa opisom pakla kakav
postoji u svim religijama irom sveta, otkriemo da su oni potpuno isti.
Religije kau da je pakao mesto na kojem nas stie kazna, mesto
straha, bola i patnje, mesto na kome gorite u vatri. Vatru stvaraju
emocije koje potiu od straha. Kada god osetimo bes, ljubomoru, zavist
ili mrnju, oseamo da u nama gori vatra. Mi ivimo u paklenom snu.
Ako pakao smatramo stanjem uma, onda je pakao svuda oko nas.
Drugi nas ponekad upozoravaju da emo, ukoliko ne inimo ono to
nam oni kau da treba da inimo, otii u pakao. Loe vesti ! Mi smo ve
u paklu, ukljuujui i one koji nam to govore. Nijedan ovek ne moe
drugoga osuditi na pakao jer smo mi ve u njemu. Istina je da drugi
mogu uiniti da utonemo jo dublje u pakao. Ali samo ako mi dozvolimo
da se to desi.
Svako ljudsko bie ima svoj lini san, i ba kao i u drutvenom
snu, u njemu esto vlada strah. Mi uimo da sanjamo pakao u svom
sopstvenom ivotu, u svom linom snu. Taj isti strah se, naravno,
manifestuje na razliite naine kod svakog oveka, ali svi mi
doivljavamo bes, ljubomoru, mrnju, zavist i druga negativna
oseanja. Na lini san takode moe postati veita nona mora u kojoj
patimo i ivimo u strahu. Ali mi ne moramo sanjati komarni san.
Moemo da uivamo u prijatnom snu.
itavo oveanstvo traga za istinom, pravdom i lepotom. Mi smo
u veitoj potrazi za istinom jer verujemo jedino u lai koje smo
nagomilali u svom umu. Mi traimo pravdu jer u naem sistemu
verovanja pravde nema. Traimo lepotu jer bez obzira na to koliko
jedna osoba bila lepa, mi ne verujemo da je ona zaista lepa. Mi i dalje
traimo i traimo, iako se sve to ve nalazi u nama. Nije potrebno da
pronalazimo istinu. Svuda oko sebe, mi vidimo istinu, ali zbog
sporazuma i verovanja koje nosimo u svojoj svesti, mi ne moemo da
sagledamo tu istinu.
Mi ne vidimo istinu jer smo slepi. Ono to nas ini slepima, to su
ta lana verovanja koja se nalaze u naoj svesti. Mi imamo potrebu da
uvek budemo u pravu i da ubedimo druge da gree. Oslanjamo se na
svoja uverenja, a naa uverenja nam prouzrokuju patnju. ini se kao da

ivimo okrueni gustom maglom od koje ne moemo da vidimo dalje

od svog nosa. Ta magla u kojoj ivimo nije stvarna. Ta magla je san, va
lini san o ivotu - ono u ta verujete, sve predstave koje imate o sebi,
svi sporazumi koje ste sklopili sa drugima, sa sobom, pa ak i sa
Bogom.
itav va um je magla koju su Tolteci nazvali mitota (izgovara se
MIH-TOE'-TAY). Va um predstavlja san u kome hiljadu ljudi govori
istovremeno i niko nikoga ne razume. To je stanje ljudskoga uma jedna velika mitota, i zbog te velike mitote vi ne moete da vidite kakvi
ste zaista. U Indiji mitotu nazivaju maja, to znai iluzija. To je lina
predstava naega "Ja sam." Sve to mislite o sebi i o itavom svetu,
sve je to mitota. Mi ne moemo da vidimo ta zaista jesmo; nismo u
stanju da vidimo da u stvari nismo slobodni.
Eto zbog ega se ljudi opiru ivotu. Sam ivot predstavlja najvei
ljudski strah. Smrt nije na najvei strah; na najvei strah je rizik koji
moramo da preuzmemo da bismo iveli - rizik da ivimo i izrazimo
svoje pravo ja. Ljudi se najvie plae da budu ono to jesu. Nauili smo
da ivimo pokuavajui da zadovoljimo potrebe drugih. Nauili smo da
ivimo prema merilima drugih ljudi zbog straha da nas oni nee
prihvatiti i da nas nee smatrati dovoljno dobrim.
Tokom procesa pripitomljavanja, pokuavajui da budemo
dovoljno dobri, mi u sebi stvaramo sliku savrenstva. Mi zamiljamo
kakvi bi trebalo da budemo da bi nas svi prihvatili. Naroito se trudimo
da zadovoljimo one koji nas vole, kao to su majka i otac, starija braa i
sestre, svetenici i uitelji. Trudei se da budemo dovoljno dobri u
njihovim oima, mi stvaramo sliku savrenstva, ali mi ne odgovaramo
toj slici. Mi stvaramo tu sliku, ali ta slika nije stvarna. Na taj nain
nikada neemo postati savreni. Nikada!
Poto nismo savreni, mi odbacujemo sebe. A taj stepen
samoodbacivanja zavisi od toga koliko su odrasli bili uspeni u
slamanju naeg integriteta. Nakon pripitomljavanja vie se ne radi o
tome da treba da budemo dovoljno dobri za nekog drugog. Mi nismo
dovoljno dobri sami sebi, jer ne odgovaramo sopstvenoj predstavi o
savrenstvu. Mi ne moemo da oprostimo sebi to nismo onakvi kakvi
elimo da budemo, ili bolje reeno, onakvi kakvi verujemo da treba da
budemo. Mi ne moemo da oprostimo sebi to to nismo savreni.
Mi oseamo da nismo onakvi kakvi verujemo da treba da budemo
i zbog toga se oseamo lano, frustrirano i nepoteno. Pokuavamo da
sakrijemo sebe i pretvaramo se da smo onakvi kakvi nismo. Posledica
toga je da se oseamo neiskreno i nosimo drutvene maske da bismo
spreili da drugi to primete. Plaimo se da e neko drugi primetiti da
nismo onakvi kakvi se pretvaramo da jesmo. Mi takoe procenjujemo i
druge na osnovu svoje predstave o savrenstvu, i normalno je da oni
ne mogu da ispune naa oekivanja.
Mi poniavamo sebe samo da bismo udovoljili drugima. U stanju
smo ak i da sebe fiziki povredujemo samo da bi nas drugi prihvatili.

Znamo da tinejderi uzimaju droge samo da ih drugi tinejderi ne bi

odbacili. Oni nisu svesni da je problem u tome to oni ne prihvataju
sebe. Oni odbacuju sebe zbog toga to nisu onakvi kakvim se
predstavljaju. Oni ele da budu onakvi kakvi su zamislili da treba da
budu, ali nisu, i zbog toga oseaju krivicu i stid. Ljudi beskonano
kanjavaju sebe zato to nisu onakvi kakvi misle da treba da budu. Oni
zlostavljaju sebe, a takoe koriste i druge da bi zlostavljali sebe.
Ali niko nas toliko ne zlostavlja koliko mi zlostavljamo sebe, a to
inimo preko Sudije, rtve i svog sistema verovanja. Istina je da ima
onih koji kau da ih njihov mu ili ena, majka ili otac zlostavljaju, ali mi
znamo da mi sebe zlostavljamo jo mnogo vie od toga. Mi sebi sudimo
gore od bilo koga drugog. Ako pred drugima neto pogreimo,
poriemo svoju greku i pokuavamo da je zatakamo. Ali im
ostanemo sami, Sudija postaje toliko strog, a oseanje krivice toliko
snano, da se oseamo glupi, ili zli, ili nedostojni.
U itavom vaem ivotu niko vas nije zlostavljao vie od vas
samih. A granica ovog samozlostavljanja upravo je ista ona granica
koju smo spremni da trpimo od nekoga drugog. Ako vas neko maltretira
malo vie nego to vi maltretirate sami sebe, verovatno ete napustiti
tu osobu. Ali ako vas neko maltretira malo manje nego to vi
maltretirate sebe, vi ete verovatno ostati u vezi s tom osobom i
beskonano dugo je trpeti.
Ukoliko veoma loe postupate sa sobom, moete ak trpeti i to
da vas neko tue, poniava, i tretira vas kao krpu. Zbog ega? Zbog
toga to u svom sistemu verovanja, vi kaete: "Ja to zasluujem. Ova
osoba mi ini uslugu jer ivi sa mnom. Ja nisam vredan ljubavi i
potovanja. Ja nisam dovoljno dobar."
Mi imamo potrebu da nas drugi vole i prihvataju, ali mi ne
moemo da prihvatimo i da volimo sebe. Sto vie volimo sebe, manje
emo zlostavljati sebe. Samozlostavljanje je posledica
samoodbacivanja, a samoodbacivanje potie od toga to imamo
predstavu o savrenstvu i to nikada ne moemo dostii taj ideal. Naa
predstava o savrenstvu je razlog zbog kojeg odbacujemo sebe; to je
razlog to ne moemo da prihvatimo sebe onakve kakvi jesmo, i to ne
moemo da prihvatimo druge onakve kakvi jesu.

Poetak novog sna

Postoje hiljade sporazuma koje ste sklopili sami sa sobom, sa
drugim ljudima, sa svojim snom o ivotu, sa Bogom, sa drutvom, sa
svojim roditeljima, sa svojim muem ili enom, sa svojom decom. Ali
najvaniji sporazumi su oni koje ste sklopili sa sobom. U tim

sporazumima rekli ste sebi kakvi ste, ta oseate, u ta verujete i kako

treba da se ponaate. Rezultat toga je ono to nazivate svojom
linou. U tim sporazumima kaete: "Ovo sam ja. Ovo su stvari u koje
verujem. Neke stvari mogu da uradim, a neke ne mogu. Ovo je
stvarnost, a ono fantazija; ovo je mogue, ono nemogue."
Jedan jedini sporazum ne predstavlja veliki problem, ali mi
imamo mnoge sporazume zbog kojih patimo, zbog kojih nemamo
uspeha u ivotu. Ako elite da ivite sreno i zadovoljno, morate imati
dovoljno hrabrosti da raskinete te sporazume koji su zasnovani na
strahu i oduzimaju vam snagu. Takvi sporazumi koji potiu iz straha
teraju nas da rasipamo ogromnu energiju, ali sporazumi koji potiu iz
ljubavi pomau nam da sauvamo energiju, pa ak i da je uveamo.
Svako od nas raa se sa izvesnom linom snagom koju
svakodnevno obnavljamo odmarajui se. Naalost, mi troimo svu
svoju snagu najpre na stvaranje svih tih sporazuma, a zatim na to da ih
odravamo. Mi traimo svoju snagu na sve te sporazume koje smo
stvorili, a posledica toga je da se oseamo nemoni. Mi jedva da
imamo dovoljno snage da preivimo svaki dan, jer vei njen deo
koristimo za odravanje sporazuma koji nas dre zarobljenim u
planetarnom snu. Kako da promenimo itav san svoga ivota ako
nemamo snage da promenimo ni jedan jedini sporazum?
Ukoliko uviamo da su nai sporazumi ono to odreuje na
ivot, a nismo zadovoljni svojim ivotnim snom, moramo promeniti te
sporazume. Kada konano budemo spremni da promenimo svoje
sporazume, sklopiemo etiri veoma mona sporazuma koji e nam
pomoi da raskinemo one sporazume koji potiu iz straha i oduzimaju
nam snagu.
Svaki put kada ponitite jedan sporazum, sva snaga koju ste
upotrebili da ga stvorite vraa se vama. Ako usvojite ova etiri nova
sporazuma, oni e vam dati dovoljno line snage da moete da
promenite itav sistem svojih starih sporazuma.
Potrebna vam je jaka volja da biste prihvatili ova etiri
sporazuma - ali ako moete da ponete da ivite sa ovim sporazumima,
va ivot e se udesno izmeniti. Videete svojim oima kako ponor
pakla nestaje. Umesto da ivite u paklenom snu, stvoriete nov san svoj sopstveni rajski san.

2
Prvi sporazum

Besprekorno koristite svoju re

Prvi sporazum je i najvaniji, a takoe i najzahtevniji. On je
veoma vaan jer ete ve samo uz pomo tog prvog sporazuma biti u
stanju da se uzdignete na onaj nivo egzistencije koji ja nazivam rajem
na zemlji.
Prvi sporazum glasi besprekorno koristite svoju re. On zvui
vrlo jednostavno, ali je veoma, veoma moan.
Zato ba re? Vaa re predstavlja vau kreativnu mo. Vaa re
je dar koji potie direktno od Boga. U Jevandelju po Jovanu, u Bibliji,
koje govori o stvaranju svemira, kae se: "U poetku bee re, i re
bee sa Bogom, i re bee Bog." Uz pomo rei vi izraavate svoju
kreativnu snagu. Sve iskazujete reima. Bez obzira na to kojim jezikom
govorite, vaa namera manifestuje se pomou rei. O emu sanjate,
ta oseate, i kakvi ste zapravo vi, sve se to manifestuje reima.
Re nije samo zvuk ili pisani simbol. Re je sila; to je vaa
sposobnost izraavanja i komunikacije, miljenja, a samim tim, i
stvaranja dogaaja u vaem ivotu. Vi imate mo govora. Koja jo
ivotinja na planeti ima mo govora? Re je najmonije orue koje kao
ljudsko bie posedujete; ona je magijsko orue. Ali kao i ma sa dve
otrice, vaa re moe stvoriti najlepi san, ili unititi sve oko vas.
Jednu otricu predstavlja zloupotreba rei, koja oko sebe stvara pakao.
Druga otrica je besprekorna upotreba rei, pomou koje moemo
stvoriti samo lepotu, ljubav i raj na zemlji. Zavisno od toga kako je
upotrebite, re vas moe osloboditi, ili vas baciti u najstranije ropstvo.
Sva magija koju posedujete zasnovana je na vaim reima. Vaa re je
ista magija, a zloupotreba rei predstavlja crnu magiju.
Re je toliko mona da jedna re moe izmeniti ivot ili unititi
ivote miliona ljudi. Pre nekog vremena, u Nemakoj, jedan ovek je,
koristei rei, manipulisao itavom zemljom punom veoma
inteligentnih ljudi. On ih je poveo u svetski rat koristei iskljuivo mo
svoje rei. Naveo je druge ljude da poine najsvirepije zloine. Svojim
reima pokrenuo je njihov strah, i poput ogromne eksplozije, poelo je
ubijanje i ratovanje irom sveta. U celom svetu ljudi su ubijali jedni
druge jer su se plaili jedni drugih. Hitlerova re, zasnovana na
verovanjima i sporazumima koji su posledica straha, pamtie se
vekovima.
Ljudski um je kao plodno tlo na koje neprestano padaju semenke.
Te semenke su miljenja, ideje i koncepti. Kada posadite jedno seme,
jednu misao, ona poinje da raste. Re je kao semenka, a ljudski um je
tako plodan! Jedini problem je u tome to on i suvie esto postaje
plodno tlo za seme straha. Svaki ljudski um predstavlja plodno tlo, ali
samo za onu vrstu semena za koju je pripremljen. Vano je imati u vidu

za kakvu vrstu semena je spreman na um, i pripremiti ga da prihvati

seme ljubavi.
Pogledajte primer Hitlera: on je razvejao sve to seme straha, koje
je bogato proklijalo i sa velikim uspehom izazvalo masovna unitenja.
Shvatajui ogromnu mo rei, moramo imati na umu da ta mo izlazi iz
naih usta. Jedan strah ili sumnja zasaeni u na um mogu
prouzrokovati beskonaan niz dramatinih dogaaja. Re je poput
arolije, a ljudi koriste rei kao crnu magiju, nepromiljeno bacajui ini
jedni na druge.
Svaki ovek je arobnjak, i svi smo mi u stanju da nekoga
zaaramo svojim reima ili da nekoga oslobodimo arolije. Izraavajui
svoje miljenje, mi neprestano bacamo ini. Primer: sretnem svoga
prijatelja i kaem mu jedno svoje miljenje koje mi je upravo palo na
um. Kaem mu: "Hm! Ima istu onu boju lica kao ljudi koji obino
obolevaju od raka." Ako on poslua moju re i sloi se s njom, on e
oboleti od raka za manje od godinu dana. Tolika je mo rei.
Tokom naeg pripitomljavanja, nai roditelji, braa i sestre govore
nam svoje stavove i ne razmiljajui o njima. Mi smo verovali u njihovo
miljenje i iveli u strahu od njihovog miljenja, kao na primer da li
dovoljno dobro plivamo, ili igramo neki sport, ili piemo. Neko izrazi
svoje miljenje i kae: "Vidi, ova devojica je runa!" Ta devojica to
uje, poveruje da je runa i raste u ubedenju da je runa. Nije vano
koliko je ona stvarno lepa; dokle god poseduje taj sporazum, ona
veruje da je runa. Ona je rtva arolije.
Skreui nau panju, re moe da ue u na um i promeni naa
verovanja nabolje ili nagore. Jo jedan primer: vi moda verujete da ste
glupi i moda verujete u to otkako znate za sebe. Ovaj sporazum moe
da bude veoma zbunjujui i da vas navede da uinite mnoge stvari
samo da biste zaista dokazali da ste glupi. Moda ete uiniti neto i
zatim pomisliti: "Voleo bih da sam pametan, ali sam sigurno glup inae
to ne bih uradio." Svest se kree u stotinu razliitih pravaca i mogli
bismo provesti dane i dane opsedunuti tim jednim jedinim verovanjem
u sopstvenu glupost.
Tada jednoga dana neko skrene vau panju i, koristei re, stavi
vam do znanja da niste glupi. Vi poverujete u ono to ta osoba kae i
napravite nov sporazum. Posledica toga je da se vi vie ne oseate
glupo i ne ponaate se tako. itava arolija je razbijena, samo uz
pomo rei. I obrnuto, ukoliko vi verujete da ste glupi, a neko privue
vau panju i kae: "Ti si zaista najgluplja osoba koju sam ikada
upoznao", sporazum e se obnoviti i dobiti novu snagu.
***
Sada da vidimo ta znai rec besprekorno. Besprekornost (engl.
impeccability) znai "bez greha". Besprekoran (engl. impeccable)
potie od latinske rei pecatus, to znai "greh". Prefiks im u rei

impeccable znai "bez", tako da impeccable znai "bez greha". Religije

govore o grehu i grenicima, ali hajde da razjasnimo ta zaista znai
greiti. Greh je bilo ta to inite protiv samoga sebe. Sve to oseate
ili verujete ili kaete a to je usmereno protiv vas samih jeste greh. Vi
se suprotstavljate sebi kada sebe osuujete ili krivite zbog neega. Biti
bez greha znai upravo suprotno. Biti besprekoran znai ne raditi protiv
sebe. Kada se ponaate besprekorno, vi preuzimate odgovornost za
svoja dela, ali vi sebe ne osuujete i ne krivite.
Sa ovog gledita, itav koncept greha menja se od neega to
ima moralni ili religiozni smisao ka neemu to tumaimo na osnovu
zdravog razuma. Odbacivanje sopstvene linosti osnovno je obeleje
greha. Samoodbacivanje je najvei greh koji moete poiniti. U skladu
sa religijskim nainom izraavanja, samoodbacivanje je "smrtni greh",
koji vodi u smrt. Besprekornost, s druge strane, vodi u ivot.
Besprekorno koristiti re znai ne koristiti re protiv sebe. Ako
vas sretnem na ulici i kaem vam da ste glupi, to izgleda kao da ja
koristim tu re protiv vas. Ali zapravo ja svoju re koristim protiv sebe,
jer ete me vi zbog toga mrzeti, a to to ete me vi mrzeti nije dobro za
mene. Dakle, ako se ja naljutim i svojom reju poaljem vama sav taj
emocionalni otrov, ja koristim re protiv sebe.
Ako volim sebe, ja u tu ljubav izraavati u svojoj komunikaciji s
vama, i to znai da besprekorno koristim re, jer e taj in proizvesti
slinu reakciju. Ako ja volim vas, onda i vi volite mene. Ako ja vas
uvredim, vi ete uvrediti mene. Ukoliko sam vam zahvalan, i vi ete biti
zahvalni meni. Ako sam sebian prema vama, i vi ete biti sebini
prema meni. Ako koristim rei da bih na vas bacio ini, i vi ete baciti
ini na mene.
Besprekorno korienje rei znai pravilnu upotrebu energije; to
znai usmeravanje vae energije u pravcu istine i ljubavi prema sebi.
Ako sa sobom sklopite sporazum da ete besprekorno koristiti svoju
re, upravo s tom namerom, istina e se manifestovati kroz vas i vi
ete oistiti sav emocionalni otrov koji postoji u vama. Ali teko je
sklopiti takav sporazum zbog toga to smo nauili da radimo upravo
suprotno. Nauili smo i prihvatili obiaj da laemo u komunikaciji s
drugima, i to je jo vanije, sa sobom. Mi ne koristimo svoje rei
besprekorno.
Mo reci je u paklu u potpunosti zloupotrebljena. Mi koristimo re
da bismo proklinjali, okrivljivali, osuivali, unitavali. Naravno,
koristimo je takode i na ispravan nain, ali to nije esto. Veinom
koristimo rei da bismo prenosili svoj lini otrov - da bismo izraavali
bes, ljubomoru, zavist i mrnju. Re je ista magija - najmoniji dar koji
posedujemo kao ljudska bia - a mi je koristimo protiv sebe. Mi
planiramo osvetu. Mi stvaranio haos uz pomo rei. Koristimo rei da
bismo stvarali mrnju izmeu razliitih rasa, izmeu razliitih ljudi,
izmeu porodica, izmeu naroda. I suvie esto zloupotrebljavamo rei,
a tom zloupotrebom stvaramo i odravamo pakleni san. Zloupotreba

rei je sredstvo pomou kojeg jedni druge poniavamo i drimo jedni

druge u stanju straha i sumnje. Zbog toga to je re magija koju ljudi
poseduju, a zloupotreba rei crna magija, mi neprestano koristimo crnu
magiju ak i ne znajui da je naa re magina.
Uzmimo primer jedne ene koja je bila inteligentna i veoma
dobroduna. Imala je erku koju je mnogo volela i oboavala. Jedne
veeri dola je kui posle veoma napornog dana na poslu, umorna, u
stanju izrazite emocionalne napetosti, i sa stranom glavoboljom.
elela je mir i tiinu, ali njena erka je radosno pevala i skakutala.
erka nije bila svesna toga kako se majka osea; ona je bila u
sopstvenom svetu, u svom sopstvenom snu. Oseala se prekrasno, i
skakala je i pevala sve jae i jae, izraavajui svoju radost i ljubav.
Pevala je tako glasno da je majina glavobolja postala jo gora, i u
jednom trenutku, majka je izgubila kontrolu. Ljutito je pogledala svoju
slatku erkicu i rekla: "Uuti! Ima grozan glas. Moe li bar malo da
uti!"
Istina je u stvari da majka nije imala nimalo strpljenja za bilo
kakvu vrstu buke; nije bila stvar u tome da devojica ima ruan glas.
Ali je erka poverovala u ono to je njena majka rekla i u tom trenutku
je sklopila sporazum sa sobom. Posle toga vie nije pevala, jer je
verovala da je njen glas ruan i da e smetati svakome ko ga uje.
Postala je stidljiva u koli, i kada bi joj rekli da peva, odbijala je. Postalo
joj je teko ak i da razgovara s drugima. Za ovu devojicu sve se
promenilo zbog ovog novog sporazuma: ona je verovala da mora da
potiskuje svoja oseanja da bi bila prihvaena i voljena.
Kada god ujemo neije miljenje i poverujemo u njega, mi
sklapamo sporazum i on postaje deo naeg sistema verovanja. Ova
devojica je odrasla, i iako je imala prekrasan glas, nikada vie nije
pevala. Ona je razvila itav kompleks zbog te jedne ini. Te ini je na
nju bacila osoba koju je ona najvie volela: njena majka. Njena majka
nije primeivala ta je uinila svojom reju. Ona nije znala da je
upotrebila crnu magiju i bacila ini na svoju erku. Ona nije poznavala
mo svoje rei i zbog toga je ne treba kriviti. Ona je uinila isto ono to
su i njena majka, otac i ostali uinili njoj mnogo puta. Oni su
zloupotrebili re.
Koliko puta to inimo svojoj deci? I mi na slican nain izraavamo
svoje miljenje i naa deca godinama nose sa sobom tu crnu magiju.
Ljudi koji nas vole koriste crnu magiju protiv nas, ali oni ne znaju ta
rade. Zbog toga im moramo oprostiti; oni ne znaju ta rade.
Jo jedan primer: probudite se ujutro i oseate da ste veoma
sreni. Oseate se divno, provodite sat ili dva pred ogledalom,
doterujui se. I, nakon toga vam jedna od vaih najboljih prijateljica
kae: "ta se deava s tobom? Izgleda grozno. Pogledaj kakva ti je
haljina; izgleda smeno." To je to; to je dovoljno da vas vrati u pakao.
Moda vam je ta devojka to rekla samo zato da vas povredi. A to je i
uinila. Ona vam je saoptila svoje miljenje koristei u njemu svu mo

svoje rei. Ako prihvatite to miljenje, ono se tada pretvara u sporazum

i vi ulaete svu svoju mo u to miljenje. To miljenje se pretvara u crnu
magiju.
Ovakve ini je teko razbiti. Jedini nain da razbijete ovu aroliju
jeste da sklopite nov sporazum zasnovan na istini. Istina je ono
najvanije u besprekornom korienju rei. Na jednoj strani maa
nalaze se lai koje stvaraju crnu magiju, a na drugoj strani maa je
istina koja ima mo da razbije aroliju crne magije. Samo nas istina
moe osloboditi.
***
Zamislite koliko puta, u svakodnevnoj medusobnoj komunikaciji,
izgovarajui rei bacamo ini jedni na druge. Vremenom se takva
komunikacija pretvorila u najgoru vrstu crne magije, koju nazivamo
ogovaranjem.
Ogovaranje ili traarenje predstavlja crnu magiju u svom
najgorem vidu zato to je ono ist otrov. Nauili smo da ogovaramo
sklapanjem sporazuma. Kada smo bili deca, uli smo kako odrasli oko
nas neprekidno traare, otvoreno izraavajui svoje miljenje o drugim
ljudima. Oni su ak imali miljenje i o onim ljudima koje ne poznaju.
Emocionalni otrov se prenosio zajedno s tim miljenjima, i mi smo to
usvojili kao normalan nain komuniciranja.
Ogovaranje je postalo glavni vid komunikacije u ljudskom
drutvu. Ono je postalo nain zbliavanja, jer se oseamo bolje kada
vidimo da se neko drugi osea isto tako loe kao i mi. Postoji jedna
stara izreka koja kae: "Beda voli drutvo", a ljudi koji pate u paklu ne
ele da budu usamljeni. Strah i patnja su vaan deo planetarnog sna;
oni su sredstva pomou kojih nas planetarni san dri u pokornosti.
Upotrebljavajui analogiju ljudskog uma sa kompjuterom,
ogovaranje moemo uporediti sa kompjuterskim virusom. Kompjuterski
virus je deo kompjuterskog jezika napisan istim jezikom kao i svi ostali
kodovi, ali sa zlom namerom. Taj kod se ubacuje u program vaeg
kompjutera onda kada vi to najmanje oekujete i najee tako da vi
toga niste ni svesni. Kada se takav kod ubaci, va kompjuter vie ne
radi dobro, ili ne radi uopte jer se kodovi tako izmeaju sa tako mnogo
kontradiktornih poruka da on vie ne moe da daje dobre rezultate.
Ljudsko ogovaranje funkcionie na potpuno isti nain. Na primer,
upisali ste se na neki kurs kod novog profesora i ve due vreme se
unapred radujete to ete ii na taj kurs. Upravo kada ste prvoga dana
krenuli na predavanja, naletite na nekoga ko je ve iao na isti kurs, i
on vam kae: ,,Oh, taj profesor je jedan uobraeni kreten! On nema
pojma o emu pria, a jo je i perverzan, i zato, uvaj se!"
Rei i emocionalni kod osobe koja vam je to rekla istoga trenutka
se uvlae u vas, ali vi niste svesni njene ili njegove motivacije i ne
znate zbog ega vam on ili ona to govori. Ta osoba je moda ljuta zbog

toga to nije imala uspeha na kursu ili jednostavno stvara pretpostavke

zasnovane na strahu i predrasudama, ali poto ste vi jo kao dete
nauili da gutate informacije, jedan deo vas veruje u tu priu, i vi
odlazite na predavanje. Dok profesor govori, vi oseate kako u vama
raste otrov i ne shvatate da gledate profesora oima osobe koja vam je
prenela taj tra. Tada poinjete da prepriavate to ostalim ljudima koji
pohaaju isti kurs, i oni poinju da posmatraju profesora na isti nain:
kao kretena i perverznjaka. Vi ete omrznuti predavanja i uskoro
odluiti da se ispiete. Kriviete profesora, ali u stvari kriv je tra.
Sve te probleme moe da prouzrokuje jedan mali kompjuterski
virus. Jedna malena dezinformacija moe da prekine komunikaciju
meu ljudima, da zarazi svaku osobu s kojom doe u dodir i da uini da
ta osoba postane zarazna za druge. Zamislite da svaki put kada vam
ljudi prenesu neki tra, oni ubace kompjuterski virus u va um, i da
svaki put malo poremete va jasan nain razmiljanja. Zatim zamislite
da, pokuavajui da raistite sopstvenu zbunjenost, vi ponete da
traarite i ogovarate i tako prenosite taj virus na druge.
Sada zamislite kako se ovaj vid komunikacije odvija u beskrajno
dugom lancu meu svim ljudima na zemlji. Kao posledica toga svet je
pun ljudi koji mogu da primaju informacije samo iz kanala koji su
zakreni otrovnim, zaraznim virusima. I ovaj otrovni virus je takoe ono
to Tolteci nazivaju mitotom, haosom hiljadu razliitih glasova koji
istovremeno pokuavaju da govore u naem mozgu.
Jo su gori crni magovi ili "kompjuterski hakeri" koji namerno ire
viruse. Setite se neke situacije kada ste vi ili neko koga poznajete bili
ljuti na nekoga i eleli da se osvetite. Iz elje za osvetom rekli ste neto
toj osobi, ili neto o njemu ili njoj sa namerom da irite otrov i da
uinite da se ta osoba osea loe. Kao deca inimo to sasvim nesvesno,
ali kada odrastemo postajemo mnogo promiljeniji u svojim naporima
da povredimo druge ljude. Tada laemo sebe govorei da je ta osoba
dobila zasluenu kaznu za svoja nedela.
Kada posmatramo svet kroz prizmu kompjuterskih virusa, lako je
opravdati i najgore ponaanje. Ono to ne vidimo je to da nas
zloupotreba rei vodi jo dublje u pakao.
***
Godinama se u nama taloe traevi i ini baene tuim reima,
ali takoe i one koje upotrebljavamo razgovarajui sami sa sobom. Mi
neprestano razgovaramo sa sobom i najee govorimo stvari kao to
su: "Oh, ja sam debeo/debela, izgledam runo. Starim, gubim kosu. Ja
sam glup/glupa, nikada nita ne shvatam. Nikada neu biti dovoljno
dobar, i nikada neu biti savren." Vidite li kako koristimo rei protiv
sebe ? Moramo poeti da shvatamo da re jeste i da re deluje. Ako
razumete ovaj prvi sporazum, besprekorno koristite svoju re,
poeete da primeujete sve promene koje e se dogoditi u vaem

ivotu. Promene e se najpre dogoditi u vaem ophodenju prema sebi,

a kasnije i u nainu ponaanja prema drugima, naroito prema onima
koje najvie volite.
Razmislite koliko puta ste ogovarali osobu koju najvie volite da
biste od drugih dobili podrku za svoj nain razmiljanja. Koliko puta
ste privukli panju drugih, irei otrov o onome koga volite da biste
potvrdili da je vae miljenje ispravno? Vae miljenje nije nita drugo
do va stav. On ne mora biti istinit. Vae miljenje potie iz vaih
verovanja, vaeg sopstvenog ega, i vaeg sopstvenog sna. Mi
stvaramo sav taj otrov i prenosimo ga na druge samo da bismo mogli
pred sobom da opravdamo svoje stavove.
Ako usvojimo ovaj prvi sporazum i ponemo besprekorno da
koristimo svoju re, sav emocionalni otrov e na kraju nestati iz naeg
uma i iz nae komunikacije i linih odnosa, ukljuujui i odnos sa svojim
ljubimcem, makom ili psom.
Zahvaljujui besprekornoj upotrebi rei takoe ete postati imuni
na ini koje drugi bacaju na vas. Negativnu ideju moete da primite
samo ukoliko va um predstavlja plodno tlo za tu ideju. Kada ponete
besprekorno da koristite rei, va um vie nee biti plodno tlo za rei
koje predstavljaju crnu magiju. Umesto toga, postae plodno tlo za rei
koje su posledica ljubavi. Moete izmeriti stepen besprekorne upotrebe
rei jainom ljubavi prema sebi. Ljubav prema sebi i va nain
razmiljanja o sebi upravo su srazmerni kvalitetu i integritetu vaih
rei. Kada besprekorno koristite rei, oseate se dobro; sreni ste i
smireni.
Moete prevazii pakleni san jednostavnim sklapanjem
sporazuma o besprekornom korienju rei. Upravo sada, ja bacam to
seme u va um. Da li e to seme proklijati ili ne, zavisi od toga koliko je
va um prijemiv za seme ljubavi. Od vas zavisi da li ete sami sa
sobom sklopiti ovaj sporazum: ja u besprekorno koristiti svoju re.
Gajite ovo seme, i kada ono izraste u vaim mislima, iz njega e nastati
mnoge semenke ljubavi koje e zameniti seme straha. Ovaj prvi
sporazum promenie vrstu semena koje uspeva u vaem umu.
Besprekorno koristite svoju re. To je prvi sporazum koji treba da
sklopite ako elite da budete slobodni, ako elite da budete sreni, ako
elite da prevaziete nivo egzistencije koji predstavlja pakao. On je
veoma moan. Koristite re na pravi nain. Koristite re da biste preneli
svoju ljubav. Koristite belu magiju, poinjui od sebe. Recite sebi kako
ste divni, kako ste sjajni. Recite sebi koliko volite sebe. Upotrebite re
da razbijete sve one sitne, siune sporazume zbog kojih patite.
To je mogue. Mogue je zato to sam ja to uinio, a ja nisam
nita bolji od vas. Ne, mi smo potpuno isti. Imamo istu vrstu mozga,
istu vrstu tela; mi smo ljudi. Ako sam ja bio u stanju da raskinem te
sporazume i sklopim nove, onda i vi moete uiniti isto. Ako ja mogu
besprekorno da koristim svoju re, zato ne biste mogli i vi? Samo ovaj
jedan sporazum moe izmeniti itav va ivot. Besprekorna upotreba

rei vodi ka linoj slobodi, velikom uspehu i izobilju; ona moe odagnati
svaki strah i preobraziti ga u radost i ljubav.
Samo zamislite ta sve moete uiniti besprekornom upotrebom
rei. Besprekornom upotrebom rei moete prevazii san pun straha i
iveti drugaijim ivotom. Moete iveti u raju okrueni hiljadama ljudi
koji ive u paklu zbog toga to ete vi postati imuni na taj pakao.
Moete stei carstvo nebesko samo zahvaljujui ovom jednom
sporazumu: Besprekorno koristite svoju re.

Drugi sporazum

Nita nemojte shvatati lino

S

ledea tri sporazuma zapravo proizilaze iz prvog sporazuma.

Drugi sporazum glasi nita nemojte shvatati lino.
ta god da se desi u vaoj okolini, nemojte to shvatati lino.
Da upotrebimo raniji primer, ako vas sretnem na ulici i kaem: "Hej,
ba si glup", a da vas pri tome ak i ne poznajem, to ne govori nita o
vama; to govori neto o meni. Ako to shvatite lino, onda ete moda
poverovati da ste glupi. Moda ete pomisliti: "Odakle on to zna? Je li
on to vidovit, ili moda svi mogu da vide koliko sam glup?"
Vi to shvatate lino zbog toga to se slaete sa onim to je
reeno, ma ta to bilo. im se sloite, kroz vas poinje da tee otrov, i
vi ste zarobljeni u paklenom snu. Ono to vas dri zarobljene to je ono
to nazivamo linom vanou. Lina vanost, ili lino
shvatanje stvari, izraz je maksimalne sebiosti zbog toga to mi
pretpostavljamo da se uvek radi o "meni". Tokom perioda naeg
obrazovanja, ili naeg pripitomljavanja, nauli smo da sve shvatamo
lio. Mi mislimo da smo mi za sve odgovorni. Ja, ja, ja, uvek ja!
Nita od onoga to drugi ljudi rade nije zbog vas. Oni to rade
zbog sebe. Svi ljudi ive u sopstvenom snu, u sopstvenom umu; oni se
nalaze u potpuno drugaijem svetu od onoga u kojem mi ivimo. Kada

neto shvatimo lino, mi stvaramo pretpostavku da oni znaju kako je u

naem svetu, i mi pokuavamo da njima nametnemo svoj svet.
ak i kada se ini da je neka situacija sasvim lina, ak i kada vas
drugi direktno vreaju, to nema nikakve veze s vama. Ono to oni
kau, to oni ine, i miljenja koja oni izraavaju u skladu su sa
sporazumima koje oni imaju u sopstvenom umu. Njihovo gledite
zasniva se na programiranju koje su oni primili tokom pripitomljavanja.
Ako neko izrazi svoje miljenje i kae vam: "Hej, ba si debeo",
nemojte to shvatati lino, jer istina je zapravo da se ta osoba bavi
sopstvenim oseanjima, verovanjima i miljenjima. Ta osoba pokuava
da vam poalje otrov, i ako vi to shvatite lino, onda ete primiti taj
otrov i on e postati va. Lino shvatanje stvari uinie da postanete
lak plen tih grabljivaca, crnih magova. Oni mogu lako da skrenu vau
panju samo jednim svojim miljenjem i da vas nahrane bilo kakvim
otrovom, i zbog toga to sve to shvatate lino, vi ete ga progutati.
Vi gutate sav njihov emocionalni otpad, i sada to postaje va
otpad. Ali ukoliko to ne shvatite lino, vi moete biti imuni ak i ako se
nalazite usred pakla. Otpornost prema otrovu usred pakla dar je ovog
sporazuma.
Kada stvari shvatate lino, vi se oseate uvreenim i reagujete
tako to branite svoja uverenja i tako stvarate konflikte. Vi od muve
pravite medveda, jer imate potrebu da budete u pravu i da dokaete
da drugi nisu u pravu. Vi takoe nastojite da dokaete da ste u pravu,
izraavajui svoje miljenje. Na isti nain, ta god da oseate i inite
predstavlja samo projekciju vaeg sopstvenog sna, odraz vaih
sopstvenih sporazuma. Ono to govorite, ono to radite, i miljenja koja
imate u skladu su sa sporazumima koje ste sklopili - a ti sporazumi
nemaju nikakve veze sa mnom.
Meni nije vano ta vi mislite o meni i ja vae miljenje ne
shvatam lino. Ja ne shvatam lino kada mi ljudi kau: "Miguele, ti si
sjajan", a takoe ne shvatam lino ni kada mi kau: ,,Miguele, ti si
grozan". Ja znam da ete mi, kada ste sreni, rei: "Miguele, ti si pravi
aneo!" Ali, kada ste ljuti na mene rei ete: "O, Miguele, ti si pravi
avo! Odvratan si. Kako moe da radi takve stvari?" U svakom
sluaju, to ne utie na mene jer ja znam kakav sam ja. Nije mi potrebno
da budem prihvaen. Nemam potrebu da ujem kako mi neko govori:
"Miguele, ti odlino radi!" ili "Kako se samo usuuje da to radi!"
Ne, ja to ne shvatam lino. ta god vi mislili, ta god da oseate,
ja znam da je to va problem a ne moj. To je va nain gledanja na
svet. To nije nita lino, jer se vi bavite sobom, a ne mnome. Drugi e
imati svoje miljenje koje je u skladu sa njihovim sistemom verovanja,
tako da nita od onoga to oni misle nema nikakve veze sa mnom, ve
s njima.
Moda ete mi ak rei: "Miguele, tvoje rei mi nanose bol." Ali vi
niste povreeni zbog onoga to ja govorim; stvar je u tome to ono to
ja govorim povreduje rane koje vi ve imate. Vi povredujete sami sebe.

Nema nikave anse da ja to shvatim lino. Ne zbog toga to vam ja ne

verujem ili nemam poverenja u vas, ve zato to ja znam da vi gledate
svet drugim oima, svojim oima. Vi stvarate u svojoj glavi itavu sliku
ili film, a u tom filmu vi ste reiser, vi ste producent, vi ste i glavni
glumac ili glumica. Svi ostali igraju sporedne uloge. To je va film.
Nain na koji vi posmatrate taj film u skladu je sa sporazumima
koje ste sklopili sa ivotom. Vae gledite je neto to je lino vae. To
je samo vaa istina i niija vie. Dakle, ako se vi naljutite na mene, ja
znam da se vi u stvari bavite sobom. Ja sam vam pruio izgovor da se
naljutite. A vi se ljutite zbog toga to se bojite, zbog toga to se bavite
strahom. Ako se vi ne bojite, nema naina da se naljutite na mene. Ako
se ne bojite, nema anse da me mrzite. Ako se ne bojite, nema anse
da budete ljubomorni ili tuni.
Ako ivite bez straha, ako volite, onda tu nema mesta nijednoj od
tih emocija. Ako vi nemate takvih oseanja, logino je da ete se
oseati dobro. Kada se vi oseate dobro, sve oko vas je dobro. Kada je
sve oko vas sjajno, sve vas ini srenim. Vi volite sve oko sebe, jer
volite sebe. To je zato to se sviate sami sebi. Zbog toga to ste
zadovoljni sobom. Zbog toga to ste sreni u svom ivotu. Sreni ste u
tom filmu koji reirate, sreni sa svojim sporazumima sa ivotom. Vi ste
spokojni, i vi ste sreni. Vi ivite u stanju blaenstva u kome je sve
divno, i sve je tako lepo. U tom stanju blaenstva vi neprekidno vodite
ljubav sa svim onim to opaate.
***
ta god da drugi ljudi rade, oseaju, misle, ili kau, nemojte to
shvatati licno. Ako vam oni kau kako ste divni, oni to ne govore zbog
vas. Vi znate da ste divni. Nije potrebno da verujete drugima koji vam
kau da ste divni. Nemojte nita shvatati lino. ak i ako neko uzme
pitolj i prosvira vam metak kroz glavu, ni to nije nita lino. ak ni u
takvom ekstremnom sluaju.
ak ni miljenja koja imate o sebi ne moraju nuno biti istinita;
zbog toga, nema potrebe da shvatate lino ak ni ono to ujete u
svom sopstvenom umu. Um ima sposobnost da razgovara sam sa
sobom, ali takoe ima i sposobnost da uje informacije koje dopiru iz
drugih sfera. Ponekad ujete neki glas u svojoj svesti, i moda se pitate
odakle on dolazi. Taj glas moda dolazi iz druge stvarnosti u kojoj
postoje iva bia veoma slina ljudskom umu. Tolteci su ta bia nazvali
saveznicima. U Evropi, Africi i Indiji nazvali su ih bogovima.
Naa svest takoe egzistira i na nivou bogova. Naa svest takoe
ivi i u toj stvarnosti i moe da je opaa. Svest svojim oima posmatra i
opaa ovu stvarnost koja postoji u budnom stanju. Ali svest takode vidi
i opaa i bez oiju, iako na um gotovo i nije svestan te percepcije.
Svest ima vie od jedne dimenzije. Moe se povremeno dogoditi da
imate ideje koje ne potiu od vae svesti, ali ih vi opaate svojom

sveu. Vi imate pravo da verujete ili da ne verujete tim glasovima i

imate pravo da ono to oni kau ne shvatate lino. Mi imamo pravo
izbora hoemo li ili neemo verovati glasovima koje ujemo u svojoj
svesti, ba kao to imamo pravo izbora u ta emo verovati i sa ime
emo se sloiti u planetarnom snu.
Svest takoe moe da govori i slua samu sebe. Svest je isto tako
podeljena kao i vae telo. Ba kao to moete da kaete: "Imam jednu
ruku i mogu da dodirnem svoju drugu ruku i da osetim drugu ruku",
svest moe da razgovara sama sa sobom. Jedan deo svesti govori, a
drugi deo slua. To postaje veliki problem kada hiljade delova vae
svesti govore u isto vreme. To se zove mitota, seate se?
Mitota se moe uporediti s velikim vaarom na kome hiljade ljudi
govori i trguje istovremeno. Svi oni imaju razliite misli i oseanja;
svako od njih ima razliito gledite. Programiranje njihove svesti - svi ti
sporazumi koje smo sklopili - nisu nuno meusobno usklaeni. Svaki
sporazum je kao posebno ivo bie; on ima sopstvenu linost i svoj
sopstveni glas. Postoje suprotstavljeni sporazumi koji se suprotstavljaju
drugim sporazumima uvek iznova i iznova sve dok u naoj svesti ne
doe do pravog velikog rata. Mitota je razlog zbog kojeg ljudi skoro
nikada ne znaju ta ele, kako to ele da ostvare, ili kada. Oni se ne
slau sami sa sobom zbog toga to postoje delovi svesti koji ele jednu
stvar i drugi delovi koji ele neto sasvim suprotno.
Jedan deo svesti suprotstavlja se odreenim mislima i
postupcima, a drugi deo podrava sprovodenje suprotnih stavova. Sva
ta siuna iva bia stvaraju unutranji konflikt zbog toga to su iva i
svako od njih ima svoj glas. Samo ukoliko napravimo pregled svih
svojih sporazuma moemo otkriti sve konfikte u svojoj svesti i konano
stvoriti red umesto haosa mitote.
***
Nemojte nita shvatati lino jer kada shvatate stvari lino vi sebi
stvarate bespotrebnu patnju. Ljudi su navikli da pate na razliitim
nivoima i u razliitom stepenu, i mi podravamo jedni druge u
odravanju tih navika. Ljudi su se meusobno sloili da pomognu jedni
drugima da pate. Ako imate potrebu da budete zlostavljani, lako ete
postii da budete zlostavljani. Isto tako, ako ste u drutvu ljudi koji
imaju potrebu da pate, neto u njima e vas navesti da ih zlostavljate.
To je kao da na leima nose natpis koji kae: "Molim te, udari me." Oni
trae opravdanje za svoju patnju. Njihova sklonost ka patnji nije nita
drugo nego sporazum koji oni obnavljaju iz dana u dan.
Gde god da krenete otkriete da vas ljudi lau, i, kako budete
postajali sve svesniji, primetiete da i vi takode laete sebe. Nemojte
oekivati da vam ljudi govore istinu jer i oni takode lau sebe. Morate
verovati sebi i odluiti da li da verujete ili da ne verujete u ono to vam
neko govori.

Kada zaista vidimo druge ljude onakve kakvi jesu a da pri tome
nita ne shvatamo lino, nikada neemo biti povreeni onim to oni
govore ili rade. ak i ako vas drugi lau, u redu je. Oni vas lau zbog
toga to se plae. Oni se plae da ete vi otkriti da oni nisu savreni.
Bolno je skinuti tu drutvenu masku. Ako drugi kau jedno, ali rade
drugo, vi ete lagati sebe ako ne sluate njihova dela. Ali ako ste
iskreni prema sebi, utedeete sebi mnogo patnje. Moe vas zaboleti
ako kaete sebi istinu o tome, ali ne treba da se vezujete za taj bol.
Ubrzo e doi do izleenja i samo je pitanje vremena kada ete se
oseati bolje.
Ako vam neko ne prua ljubav i potovanje, pravi je blagoslov
ako vas ta osoba napusti. Ako vas ta osoba ne napusti, svakako ete s
njim ili s njom doiveti mnogo godina patnje. Odlazak moe da boli
neko vreme, ali e vae srce na kraju zaceliti. Tada moete odabrati
ono to zaista elite. Otkriete da ne morate verovati drugima onoliko
koliko morate verovati sebi da biste napravili pravi izbor.
Kada navika da stvari ne shvatate lino postane kod vas duboko
ukorenjena, moete izbei mnoge stresove u ivotu. Va bes, ljubomora
i zavist e nestati, pa ak i tuga e jednostavno nestati ako stvari ne
budete shvatali lino.
Ako vam ovaj drugi sporazum pree u naviku, otkriete da vas
nita ne moe vratiti u pakao. Otkriete da ste osvojili neizmerno veliku
slobodu kada nita ne budete shvatali lino. Postaete imuni na crne
magove i nikakva arolija nee delovati na vas bez obzira na to koliko
je mona. itav svet vas moe ogovarati, ali ako vi to ne shvatite lino
biete imuni. Neko vam moe namerno poslati emocionalni otrov, ali
ako ga ne shvatite lino, vi ga neete progutati. Ako vi ne primite taj
emotivni otrov, on e delovati jo gore na onoga ko ga alje, ali ne i na
vas.
Vidite i sami koliko je vaan ovaj sporazum. Odluka da stvari ne
shvatate lino pomae vam da se odreknete mnogih navika i obiaja
koji vas dre zarobljene u paklenom snu i prouzrokuju bespotrebnu
patnju. Samo zahvaljujui primeni ovog drugog sporazuma poeete da
raskidate desetine malih, siunih sporazuma koji vam nanose bol. A
ukoliko primenite prva dva sporazuma, raskinuete sedamdeset i pet
procenata tih malih, siunih sporazuma koji vas dre zarobljene u
paklu.
Zapiite ovaj sporazum na list papira i zakaite ga na friider da
bi vas uvek podseao: Nita nemojte shvatati lino.
Kada steknete naviku da nita ne shvatate lino, neete imati
potrebu da verujete u ono to drugi rade ili govore. Bie potrebno da
verujete samo sebi da biste odgovorno donosili odluke. Vi nikada niste
odgovorni za ponaanje drugih; vi ste odgovorni samo za sebe. Kada
ovo istinski shvatite i prestanete da stvari shvatate lino, teko da vas
mogu povrediti nepromiljeni komentari ili ponaanje drugih.

Ako se drite ovog sporazuma, moete putovati irom sveta

.potpuno otvorena srca i niko vas ne moe povrediti. Moete rei:
"Volim te", bez straha da e vas neko ismejati ili odbaciti. Biete
sposobni da traite ono to elite. Moete rei da, ili moete rei ne ta god da budete odabrali -a da pri tome nemate nikakvog oseanja
krivice i da nemate ta sebi da prebacite. Moete uvek initi ono to
vam je na srcu. Tada se moete nalaziti usred pakla a pri tom oseati
unutranji mir i sreu. Vi ete ostati u tom stanju blaenstva, a pakao
vas uopte nee dotai.

Tri sporazum

Nemojte stvarati pretpostavke

Trei sporazum glasi nemojte stvarati pretpostavke.
Skloni smo tome da o svemu stvaramo pretpostavke. Problem u
stvaranja pretpostavki je taj to mi verujemo da su one istinite. Mogli
bismo se zakleti da su istinite. Mi stvaramo pretpostavke o onome to
drugi rade ili misle - mi ih shvatamo lino - a zatim krivimo njih i
reagujemo tako to aljemo emocionalni otrov preko svojih rei. To je
razlog zbog kojeg stvarati pretpostavke, znai traiti probleme. Mi
stvorimo pretpostavku, pogreno shvatajui stvari, shvatimo ih lino, i
zavrimo tako to ni iz ega napravimo stranu dramu.
Sve nedae i drame koje ste doiveli u svom ivotu proizale su
iz toga to ste donosili pretpostavke i lino shvatali stvari.
Razmislite za trenutak o istinitosti ove tvrdnje. itava sfera kontrole
medu ljudima zasniva se na stvaranju pretpostavki i linom shvatanju
stvari. itav na pakleni san zasnovan je na tom
Veliki deo emocionalnog otrova nastaje samo zbog toga to
stvaramo prepostavke i shvatamo ih lino, jer mi najee poinjemo
da traarimo na osnovu svojih pretpostavki. Setite se, traarenje i
ogovaranje su nain komuniciranja meu ljudima u paklenom snu i
nain prenoenja otrova od jednog oveka ka drugom. Zbog toga to
se plaimo da postavimo pitanje i razjasnimo stvari, mi stvaramo
pretpostavke; zatim branimo svoje pretpostavke i pokuavamo da

dokaemo da neko drugi nije u pravu. Uvek je bolje postaviti pitanje

nego stvoriti pretpostavku, zato to pretpostavke predstavljaju
preduslov patnje.
Velika mitota u ljudskoj svesti stvara veliki haos koji nas navodi
da sve pogreno shvatamo i pogreno tumaimo. Mi vidimo samo ono
to elimo da vidimo i ujemo samo ono to elimo da ujemo. Mi ne
opaamo stvari onakve kakve jesu. Navikli smo da sanjamo bez ikakve
veze sa stvarnou. Mi bukvalno sanjamo stvari stvarajui ih u svojoj
mati. Zbog toga to neto ne razumemo, stvaramo pretpostavku o
tome ta to znai, a kada se istina otkrije, na san se rasprsne kao
mehur od sapunice i mi otkrivamo da stvari uopte ne stoje onako kako
smo mislili.
Jedan primer: etate ulicom i sretnete osobu koja vam se svia.
Ta osoba se okrene prema vama i nasmei se, a zatim ode. Vi stvarate
gomilu pretpostavki samo na osnovu tog jednog iskustva. Uz pomo tih
pretpostavki vi stvarate itavu fantaziju. I vi zaista elite da verujete u
tu fantaziju i da je uinite stvarnom. itav san poinje da se oblikuje
samo na osnovu vaih pretpostavki, i vi moete pomisliti: ,,Oh, ovoj
osobi se zaista sviam." U vaoj svesti itav odnos se stvara na osnovu
toga. Moda ete se ak i venati u toj fantaziji. Ali ta fantazija se
nalazi u vaoj svesti, u vaem linom snu.
Stvaranje pretpostavki u odnosima s drugima zaista znai
stvaranje problema. esto pretpostavljamo da nai partneri znaju ta
mi mislimo i da ne moramo da kaemo ta elimo. Mi pretpostavljamo
da e oni uiniti ono to mi elimo, jer nas tako dobro poznaju. Ako oni
ne uine ono to mi pretpostavljamo da treba da uine, oseamo se
povreenim i kaemo: "Trebalo je da zna."
Jo jedan primer: odluite da stupite u brak i stvorite
pretpostavku da i va partner gleda na brak na isti nain kao i vi. Zatim
ponete da ivite zajedno i otkrijete da nije tako. To prouzrokuje mnoge
konflikte, ali vi ipak ne pokuavate da razjasnite svoja shvatanja o
braku. Mu doe kui s posla i ena je ljuta, a mu i dalje ne zna zato.
Moda je to zbog toga to je ena stvorila neku pretpostavku. Ne
govorei mu ta eli, ona pretpostavlja da je on tako dobro poznaje, da
e sam znati ta ona eli, kao da moe da joj ita misli. Ona se nervira
zbog toga to on nije ispunio njena oekivanja. Stvaranje pretpostavki
u jednoj vezi uzrok je mnogih svaa, mnogih problema, mnogih
nesporazuma sa ljudima koje navodno volimo.
U bilo kakvoj vrsti veze moemo pretpostaviti da drugi znaju ta
mi mislimo i da ne moramo da im kaemo ta elimo. Oni e uiniti ono
to mi elimo zato to nas tako dobro poznaju. Ako oni ne uine ono to
mi elimo, ono to mi pretpostavljamo da treba da uine, oseamo se
povreenim i mislimo: "Kako si mogao/mogla to da uradi? Trebalo je
da zna." Ponovo stvaramo pretpostavku da druga osoba zna ta mi
elimo. itava drama nastaje zato to stvaramo takvu pretpostavku a
zatim na osnovu nje stvaramo i druge pretpostavke.

Nain na koji ljudski um funkcionie veoma je interesantan. Mi

imamo potrebu da sve opravdamo, da sve objasnimo i shvatimo, da
bismo se oseali sigurnim. Imamo milione pitanja na koja moramo da
dobijemo odgovore zato to ima toliko stvari koje na razum ne moe
da objasni. Nije vano da li je odgovor taan; sama injenica da imamo
odgovor ini da se oseamo sigurno. To je razlog zbog kojeg stvaramo
pretpostavke.
Ako nam drugi neto kau, mi stvaramo pretpostavke, a ako nam
neto ne kau, stvaramo pretpostavke da bismo zadovoljili svoju
potrebu da znamo i da bismo nadoknadili potrebu za komunikacijom.
ak i kada neto ujemo i ne razumemo, stvaramo pretpostavke o
tome ta to znai a zatim poverujemo u te pretpostavke. Stvaramo
najrazliitije vrste pretpostavki jer nemamo hrabrosti da postavimo
pitanja.
Te pretpostavke nastaju veoma brzo i uglavnom nesvesno zbog
toga to se drimo sporazuma da na taj nain komuniciramo. Mi smo se
sloili s tim da nije bezbedno postavljati pitanja; sloili smo se s tim da,
ukoliko nas ljudi vole, oni treba da znaju ta elimo ili kako se oseamo.
Kada poverujemo u neto to smo pretpostavili, verujemo da smo u
pravu do te mere da moemo da unitimo svoje odnose s drugima da
bismo odbranili svoju poziciju.
Mi stvaramo pretpostavku da svi vide ivot onako kako ga mi
vidimo. Pretpostavljamo da drugi misle onako kako mi mislimo, oseaju
onako kako mi oseamo, sude onako kako mi sudimo, i
zloupotrebljavaju onako kako mi zloupotrebljavamo. To je najsnanija
pretpostavka koju ljudi stvaraju. A to je i razlog zbog kojeg se plaimo
da budemo onakvi kakvi jesmo pred drugima. Zbog toga to mislimo
da e svi drugi suditi o nama, maltretirati nas, zlostavljati i kriviti nas
onako kako mi krivimo sebe. Tako da ak i pre nego to drugi imaju
priliku da nas odbace, mi ve odbacujemo sebe. Takav je nain
funkcionisanja ljudskog uma.
Mi takoe stvaramo i pretpostavke o sebi, a time stvaramo
mnoge unutranje konflikte. "Mislim da sam u stanju da ovo uradim."
Vi, na primer, stvorite ovakvu pretpostavku, a zatim otkrijete da niste u
stanju da to uradite. Vi precenjuejte ili potcenjujete sebe zbog toga to
niste zastali da sebi postavite pitanja i odgovorite na njih. Moda treba
da prikupite vie informacija o odreenoj stvari. Ili moda treba da
prestanete da laete sami sebe o tome ta zaista elite.
esto, kada stupite u vezu s nekim ko vam se svia, vi imate
potrebu da pronaete razloge zbog ega volite tu osobu. Medutim, vi
vidite samo ono to elite da vidite i poriete da postoje stvari koje
vam se kod te osobe ne sviaju. Vi laete sebe samo da biste bili u
pravu. Zatim stvarate pretpostavke, a jedna od tih pretpostavki je:
"Moja ljubav e promeniti ovu osobu." Ali to nije istina. Vaa ljubav
nee promeniti nikoga. Ako se drugi promene, to je zbog toga to oni
ele da se promene, a ne zato to vi moete da ih promenite. Zatim se

neto desi izmeu vas dvoje, i vi ste povreeni. Iznenada uviate ono
to ranije niste eleli da vidite, samo to to sada izgleda prenaglaeno
zbog vaeg emocionalnog otrova. Sada morate da opravdate svoj
oseaj bola i da okrivite drugoga za svoj izbor.
Za ljubav nisu potrebni razlozi; ona postoji ili ne postoji. Prava
ljubav znai prihvatanje drugih ljudi onakvih kakvi jesu bez
nastojanja da ih promenimo. Ako pokuavamo da ih promenimo, to
znai da nam se oni zapravo ne sviaju. Naravno, ako odluite da ivite
s nekim, ako sklopite taj sporazum, uvek je bolje sklopiti takav
sporazum s nekim ko je upravo onakav kakav biste vi eleli da bude.
Pronaite nekoga koga uopte ne morate menjati. Mnogo je lake
pronai nekoga ko je ve onakav kakav bismo eleli da on ili ona bude,
umesto da pokuavamo da promenimo tu osobu. Takoe, ta osoba vas
mora voleti upravo onakve kakvi ste, tako da on ili ona nee morati vas
da menjaju. Ako drugi oseaju da treba da vas promene, to znai da
vas u stvari ne vole onakve kakvi jeste. Zato biste bili s nekim ako
niste onakvi kakvi bi on ili ona eleli da budete?
Moramo biti onakvi kakvi jesmo, zbog toga ne treba da drugima
pruamo lanu sliku. Ako me voli onakvog kakav sam, ,,U redu, uzmi
me." Ako me ne voli onakvog kakav sam, ,,U redu, poljubi pa ostavi.
Nai nekoga drugog." Ovo moe zvuati grubo, ali ovakva vrsta
komunikacije znai da su lini sporazumi koje sklapamo s drugima jasni
i besprekorni.
Zamislite samo dan kada budete prestali da stvarate
pretpostavke u vezi sa svojim partnerom i, konano, u vezi sa svim
ostalim ljudima u svom ivotu. Va e se nain komuniciranja potpuno
promeniti i vai odnosi vie nee biti optereeni konfliktima koji su
posledica pogrenih pretpostavki.
Najbolji nain da sebe spreimo da stvaramo pretpostavke jeste
da postavljamo pitanja. Obezbedite sebi jasnu komunikaciju. Ako neto
ne razumete, pitajte. Naite u sebi dovoljno hrabrosti da postavljate
pitanja sve dok ne obezbedite da je sve onoliko jasno koliko moe biti,
pa ak i tada nemojte pretpostavljati da znate sve ono to se moe
znati o nekoj situaciji. Kada jednom ujete odgovor, neete morati da
stvarate pretpostavke jer ete znati istinu.
Takoe, pronaite u sebi dovoljno hrabrosti da traite ono to
elite. Svako ima pravo da vam odgovori da ili ne, ali ete uvek imati
pravo da pitate. Na isti nain, svako ima pravo da pita vas, i vi imate
pravo da kaete da ili ne.
Ukoliko neto ne razumete, bolje je za vas da pitate i da to
razjasnite, umesto da stvarate pretpostavke. Onoga dana kada
prestanete da stvarate pretpostavke, komuniciraete jasno i isto,
osloboeni emocionalnog otrova. Ukoliko ne stvarate pretpostavke,
vaa re postaje besprekorna.
Zahvaljujui jasnoj komunikaciji, svi vai odnosi e se promeniti,
ne samo s vaim partnerom, ve i sa svim ostalima. Neete imati

potrebe da stvarate pretpostavke jer e sve postati sasvim jasno. Evo

ta ja elim; evo ta ti eli. Ako komuniciramo na ovakav nain, nae
rei postaju besprekorne. Kada bi svi ljudi mogli da komuniciraju na
ovakav nain, koristei besprekorno rei, ne bi bilo ratova, ni nasilja, ni
nesporazuma. Svi ljudski problemi bili bi reeni kada bismo samo mogli
da imamo dobru, jasnu komunikaciju.
To je, dakle, Trei sporazum: Nemojte stvarati prepostavke. To
je lako rei, ali ja znam da je to teko uiniti. Teko je zbog toga to mi
tako esto radimo upravo suprotno. Mi imamo sve te navike i obiaje
kojih ak nismo ni svesni. Kada postanemo svesni ovih navika i
shvatimo znaaj ovog sporazuma, uiniemo prvi korak. Ali shvatanje
njegove vanosti nije dovoljno. Informacije ili ideje su samo semenke u
vaoj svesti. Ono to zaista oznaava promenu jeste sprovodenje u
delo. Sprovodenje u delo uvek iznova i iznova, hrani to seme, i
predstavlja jaku osnovu za stvaranje novih navika. Nakon mnogih
ponavljanja ovi novi sporazumi e postati naa druga priroda, i tada
ete videti kako e vas magija vae rei preobraziti iz crnog maga u
belog maga.
Beli mag koristi re sa ciljem stvaranja, davanja, zajednitva i
ljubavi. Kada vam ovaj sporazum postane navika, itav va ivot e se
potpuno preobraziti.
Kada budete potpuno izmenili svoj san, u vaem ivotu desie se
arolija. Lako ete dobijati ono to elite jer e se duh slobodno kretati
kroz vas. Tako ete ovladati vetinom namera, vetinom duha,
vetinom ljubavi, vetinom zahvalnosti i vetinom ivota. To je cilj
Tolteka. To je put ka linoj slobodi.

etvrti sporazum
Uinite sve to moete.
Postoji samo jo jedan sporazum, ali taj jedan sporazum nam
omoguava da ostala tri postanu duboko ukorenjene navike. etvrti

sporazum govori o sprovodenju prva tri: Uvek uinite sve to

moete.
Pod bilo kojim okolnostima, uvek uinite sve to moete, nita
manje i nita vie. Ali imajte na umu da ono sve to moete da uradite
nee biti isto u svakom trenutku. Sve oko vas je ivo i neprekidno se
menja, tako da e ono najbolje to moete da uradite ponekad biti
visokog kvaliteta, a drugi put nee biti tako dobro. Kada se ujutro
probudite osveeni i puni snage, najbolje to moete da uradite bie
vie od onoga to moete nou kada ste umorni. Najbolje to moete
da uradite razlikovae se kada ste zdravi i kada ste bolesni, ili trezni,
odnosno pijani. Najbolje to moete da uinite zavisie od toga da li se
oseate divno i sreno, ili ste uznemireni, ljuti, ili ljubomorni.
U vaem svakodnevnom raspoloenju najbolje to moete da
uinite moe se menjati iz trenutka u trenutak, iz sata u sat, iz dana u
dan. Ono najbolje to moete da uinite takoe e se menjati tokom
vremena. Kada izgradite navike na osnovu etiri nova sporazuma,
najbolje to moete da uinite postae bolje nego to je bilo ranije.
Bez obzira na kvalitet, uvek uinite sve to moete - nita manje i
nita vie nego to je - sve to moete. Ukoliko se suvie trudite da
uinite vie od onoga to moete, utroiete vie energije nego to je
neophodno i na kraju ono najbolje to moete da uinite nee biti
dovoljno dobro. Kada se previe napreete, slabite svoje telo i radite
protiv sebe, i tada e vam trebati vie vremena da postignete svoj cilj.
Ali ako inite manje od onoga to je - sve to vi moete, izlaete sebe
frustracijama, samoosuivanju, oseaju krivice i kajanju.
Jednostavno uinite sve to moete - u bilo kakvim okolnostima u
svom ivotu. Nije vano da li ste slabi ili bolesni, ako uvek dajete sve
od sebe nikada neete morati sebe da krivite. A ako ne krivite sebe
nikada neete morati da patite zbog oseaja krivice, stida, i da
kanjavate sami sebe. Ako uvek budete cinili sve to moete, razbiete
veliku aroliju kojom ste bili zaarani.
Bio jednom jedan ovek koji je eleo da se rei patnji i uzdigne do
vieg stanja svesti i zato poe u budistiki hram da pronae uitelja
koji bi mogao da mu pomogne. Doavi kod uitelja, on ga zapita:
"Uitelju, ako meditiram etiri sata dnevno, koliko e mi vremena biti
potrebno da se uzdignem do vieg stanja svesti?"
Uitelj ga pogleda i ree: "Ako meditira etiri sata dnevno,
moda ce se uzdii do vieg stanja svesti za deset godina."
Mislei da moe da postigne i bolje od toga, ovek ga zatim
upita: "O, uitelju, a ta ako budem meditirao osam sati dnevno, koliko
e mi trebati da stignem do vieg stanja svesti?"
Uitelj ga pogleda i ree: "Ako bude meditirao osam sati
dnevno, moda e se uzdii do vieg stanja svesti za dvadeset
godina."
"Ali zato e mi trebati vie vremena ako budem meditirao
due?" upita ovek.

Uitelj odgovori: "Ti nisi doao ovde da bi rtvovao svoju radost ili
svoj ivot. Ti si ovde da bi iveo, da bi bio srean i voleo. Ako si u stanju
da uini sve to moe tokom dva sata meditacije, ali ipak umesto
toga meditira osam sati, samo e se umoriti, promaiti svoj cilj i
nee uivati u ivotu. Uini sve to moe, i moda e shvatiti da bez
obzira na to koliko dugo bude meditirao, ti moe da ivi, voli i
bude srean."
***
Ako budete inili sve to moete, iveete punim pluima. Biete
produktivni, biete dobri prema sebi, zbog toga to ete davati sve od
sebe svojoj porodici, svome drutvu, svima. Ali delanje je ono to e
vas uiniti neizmerno srenim. Kada uvek inite sve to moete, vi
delate. initi sve to moete znai da to inite zbog toga to to elite, a
ne zato to oekujete nagradu. Veina ljudi radi upravo suprotno: oni
neto rade samo onda kada oekuju nagradu i ne uivaju u tome to
rade. A to je razlog zbog kojeg ne ine sve to mogu.
Na primer, veina ljudi odlazi na posao svaki dan razmiljajui
samo o tome kada e primiti platu, i o novcu koji e dobiti za posao koji
obavljaju. Oni jedva ekaju petak ili subotu, zavisno od toga kojim
danom primaju platu i mogu da uzmu slobodan dan. Oni rade zato da
bi bili nagraeni i kao rezultat toga oni imaju otpor prema radu. Oni
pokuavaju da izbegnu rad i tako im on postaje sve tei, i zbog toga ne
ine sve to mogu.
Oni naporno rade cele nedelje, patei zbog posla koji obavljaju,
patei zbog toga to ine, ne radei zato to ele, ve zbog toga to
moraju. Oni moraju da rade da bi platili stanarinu, da bi mogli da
izdravaju svoju porodicu. Oni su puni frustracija, i ak i onda kada
prime novac oni su nesreni. Imaju dva dana da se odmore, da rade
ono to ele, i ta oni onda rade? Pokuavaju da pobegnu. Oni se
opijaju zbog toga to ne vole sami sebe. Oni ne vole svoj ivot. Kada ne
volimo sebe onakve kakvi smo, povredujemo sebe na mnogo naina.
S druge strane, ako neto radite jednostavno zato da biste to
radili, ne oekujui nikakvu nagradu, otkriete da uivate u onome to
radite. Nagrada e doi, ali vi se ne vezujete za nagradu.
Vi ete dobiti i vie nego to ste se nadali ako ne oekujete nagradu.
Ako volimo to to radimo, ako uvek imo sve to moemo, onda zaista
uivamo u ivotu. Dobro se zabavljamo, nije nam dosadno i ne
doivljavamo stresove.
Kada nite sve to moete, onda ne ostavljate nikakvu moguost
Sudiji da vam kae da ste krivi ili da vas osuje. Ako ste unili sve to
moete, a Sudija ipak pokua da vam sudi prema Knjizi zakona, imate
odgovor na to: "Unio sam sve to sam mogao." Nee biti kajanja. To je
razlog zbog kojeg uvek inimo sve to moemo. Ovaj sporazum nije
lako sprovoditi, ali e vam njegovo sprovoenje zaista doneti slobodu.

inei sve to moete vi uite da prihvatate sebe. Ali morate biti

svesni svojih greaka i uiti iz njih. Uenje iz sopstvenih greaka znai
da vi delate, iskreno sagledavate rezultate i nastavljate dalje da radite.
To razvija vau svest.
Kada inite sve to moete neete se oseati kao da zaista
obavljate neki posao jer ete uivati u svemu to radite. Znadete da
inite sve to moete kada budete uivali u tome to radite ili radite na
nain koji za vas nee imati negativne posledice. iniete sve to
moete zbog toga to tako elite, a ne zbog toga to to morate, ne
zbog toga to pokuavate da zadovoljite Sudiju, i ne zbog toga to
pokuavate da zadovoljite druge.
Ukoliko neto radite zbog toga to ste na to prinueni, nikada
neete biti u stanju da date sve od sebe. Tada je bolje da to uopte ne
radite. Ne, vi ete initi sve to moete jer to to uvek inite sve to
moete vas ini tako srenim. Kada inite sve to moete samo zbog
toga to u tome uivate, vi radite zbog toga to uivate u tome to
radite.
Biti aktivan znai iveti punim ivotom. Pasivnost znai
odbacivanje ivota. Biti pasivan znai sedeti ispred televizora svakoga
dana godinu za godinom zbog toga to se plaite da ivite i da
preuzmete rizik da pokaete svoje pravo lice. Pokazati svoje pravo lice
znai stupiti u akciju. Moete imati mnogo ideja u svojoj glavi, ali ono
to menja stvari jeste akcija. Bez sprovodenja ideja u delo ne moe biti
ni manifestacije, ni rezultata, ni nagrade.
Dobar primer imamo u prii o Forestu Gampu. On nije imao
sjajne ideje, ali je bio aktivan. Bio je srean zato to je uvek davao sve
od sebe u svemu to je radio. Bio je bogato nagraen iako nije
oekivao nikakvu nagradu. Biti aktivan znai iveti. To znai preuzeti
rizik da krenemo u akciju i ostvarimo svoje snove. To nije isto to i
nametati svoj san nekome drugom, jer svako ima pravo da ostvari svoj
san.
initi sve to moete jeste sjajna navika. Ja uvek inim sve to
mogu u svemu to radim i oseam. U mom ivotu, to to inim sve to
mogu predstavlja ritual jer sam ja odluio da to treba da postane ritual.
To je moje verovanje kao i bilo koje verovanje koje sam sam odabrao. Ja
od svega pravim ritual i uvek inim sve to mogu. Tuiranje je za mene
ritual, i dok to inim ja govorim svom telu koliko ga volim. Oseam
vodu na svome telu i uivam u tome. inim sve to mogu da bih
ispunio potrebe svoga tela. inim sve to mogu da bih svome telu
pruio sve i da bih primio ono to moje telo moe da mi da.
U Indiji ljudi izvode ritual koji nazivaju pua. Taj ritual izvode tako
to uzimaju idole koji predstavljaju Boga u mnogim razlicitim oblicima i
kupaju ih, hrane, i pruaju im svoju ljubav. Oni ak izgovaraju mantre
tim idolima. Sam idol nije vaan. Ono to je vano jeste nain izvoenja
rituala, nan na koji oni kau: "Volim te, Boe."

Bog je ivot. Bog je ivot u akciji. Najbolji nan da kaete "Volim

te, Boe", jeste da u svom ivotu nite sve to moete. Najbolji nan da
kaete: "Hvala ti, Boe", to je da se okanite prolosti i da ivite u ovom
trenutku, upravo ovde i upravo sada. Sta god da vam ivot uzme,
dignite ruke od toga. Kada se prepustite i okanite se prolosti,
omoguiete sebi da ivite punim pluima u ovom trenutku. Okaniti se
prolosti znai da moete da uivate u snu koji se deava upravo sada.
Ako ivite u snu prolosti, ne moete da uivate u onome to se
deava upravo sada jer ete uvek eleti da to bude drugaije nego to
jeste. Nemate vremena da alite za bilo kim ili bilo im zbog toga to
ivite. Ako ne uivate u onome to vam se deava upravo sada, znai
da ivite u prolosti i da ivite samo polovino. To vodi ka
samosaaljenju, patnji i suzama.
Pravo da budete sreni je pravo koje ste stekli roenjem.
Roenjem ste stekli i pravo da volite, da uivate i delite s nekim svoju
ljubav. ivi ste, zato ivite svoj ivot i uivajte u njemu. Nemojte se
opirati tome da vas ivot prome, jer vas tako proima Bog. Samo vae
postojanje dokazuje postojanje Boga. Vae postojanje dokazuje
postojanje ivota i energije.
Nema potrebe da bilo ta saznajemo ili dokazujemo. Jednostavno
iveti, rizikovati i uivati u ivotu, to je sve to je potrebno. Recite ne
kada elite da kaete ne, i da kada elite da kaete da. Imate pravo da
budete ono to jeste. Moete biti ono to jeste samo ukoliko inite sve
to moete. Kada ne inite sve to moete, poriete sami svoje pravo
da budete onakvi kakvi ste. To je seme koje treba istinski da gajite u
svojoj svesti. Nije vam neophodno poznavanje dubokih filozofskih
koncepata. Nije potrebno da vas drugi prihvataju. Vi izraavate svoju
boansku prirodu samim tim to ivite i volite sebe i druge. Boanski je
rei "Hej, volim te".
Prva tri sporazuma delovae samo ukoliko budete inili sve to
moete. Nemojte oekivati da ete uvek biti u stanju da besprekorno
koristite re. Vae navike su veoma jake i veoma duboko ukorenjene u
vaoj svesti. Ali moete dati sve od sebe. Nemojte oekivati da nikada
nita neete shvatiti lino; samo uinite sve to moete. Nemojte
oekivati da vie nikada neete stvoriti ni jednu pretpostavku, ali
svakako moete dati sve od sebe.
Kada inite sve to moete, vae navike da zloupotrebljavate re,
da stvari shvatate lino, i da stvarate pretpostavke postajae s
vremenom sve slabije i sve ree. Neete morati sebe da osuujete, da
se oseate krivim ili da kanjavate sebe ukoliko ne budete mogli da
sprovodite ove sporazume. Ako inite sve to moete, oseaete se
dobro ak i ako jo uvek budete stvarali pretpostavke, jo uvek shvatali
stvari lino, i ako jo uvek ne budete besprekorno koristili svoju re.
Ako uvek inite sve to moete, uvek iznova i iznova, postaete
majstor transformacija. Ponavljanje vodi ka savrenstvu. Ako uvek
inite sve to moete vi ete postati majstor. Sve to ste ikada nauili,

nauili ste ponavljanjem. Nauili ste da piete, da vozite, pa ak i da

hodate nauili ste ponavljanjem. Majstorski ste ovladali vetinom
korienja svog jezika zbog toga to ste vebali. Delanje je ono to je
najvanije.
Ako budete inili sve to moete u potrazi sa linom slobodom, u
potrazi za ljubavlju prema sebi, otkriete da je samo pitanje vremena
kada ete pronai ono za ime tragate. Ovde se ne radi o sanjarenju ili
satima provedenim u meditaciji i snovima. Morate biti hrabri i biti pravi
ovek. Morate potovati sebe onakve kakvi jeste, potujte svoje telo,
uivajte u svom telu, volite svoje telo, hranite, istite i leite svoje telo.
Vebajte i inite sve ono to vam pomae da se u svom telu oseate
dobro. To je pua koju inite za svoje telo, i to je komunikacija izmeu
vas i Boga.
Ne morate slaviti idole Device Marije, Hrista, ili Bude. Moete to
initi ako elite; ako vam to prija, uinite to. Vae sopstveno telo
predstavlja manifestaciju Boga, I ako potujejte svoje telo, u vaem
ivotu sve e se promeniti. Kada budete navikli da pruate ljubav
svakom delu svoga tela, posejaete u svojoj svesti seme ljubavi, a kada
semenke izrastu, vi ete veoma voleti, uvaavati i potovati svoje telo.
Svaki in tada postaje ritual u kojem slavite Boga. Nakon toga,
sledei korak je slavljenje Boga u svakoj misli, svakom oseanju,
svakom verovanju, ak i u onome to je "dobro" ili "loe". Svaka misao
e postati komunikacija sa Bogom, i vi ete iveti u snu u kome nee
biti osude i maltretiranja, i neete imati potrebe da ogovarate i
poniavate sebe.
***
Kada budete potovali sva ova etiri sporazuma, vie nikada
neete iveti u paklu. Nikada vie. Ako besprekorno koristite svoju re,
ako nita ne shvatate lino, ako ne stvarate pretpostavke, ako uvek
inite sve to moete, onda ete imati predivan ivot. Vi ete imati
stoprocentnu kontrolu nad svojim ivotom.
Ova etiri sporazuma predstavljaju sutinu majstorstva
transformacije, jedne od vetina Tolteka. Vi ete transformisati pakao i
pretvoriti ga u raj. Planetarni san e se transformisati u va sopstveni
rajski san. Takvo znanje postoji; ono samo eka da ga vi upotrebite.
etiri sporazuma su tu; vi samo treba da usvojite te sporazume i da
potujete njihovo znaenje i snagu.
Jednostavno inite sve to moete da ispotujete ove sporazume.
Moete danas usvojiti ovaj sporazum: donosim odluku da potujem
etiri sporazuma. Oni su tako jednostavni i logini da ak i dete moe
da ih shvati. Ali, morate imati veoma jaku volju, veoma snanu volju da
biste se pridravali ovih sporazuma. Zbog ega? Zbog toga to emo,
gde god da krenemo, nailaziti na brojne prepreke na svom putu. Svi e
pokuavati da nas ometu u naoj odluci da sprovodimo ove nove

sporazume i sve oko nas navodie nas da ih prekrimo. Problem je u

svim onim drugim sporazumima koji su deo planetarnog sna. Oni su
prisutni i veoma snani.
Zbog toga morate postati veliki lovac, veliki ratnik, koji e braniti
ova etiri sporazuma svojim ivotom. Vaa srea, vaa sloboda i itav
va nain ivota zavisice od toga. Cilj ratnika je da prevazie ovaj svet,
da pobegne iz ovog pakla, i da se nikada ne vrati. Tolteci nas ue da je
nagrada za prevazilaenje ljudskog iskustva patnje, to to cemo postati
otelotvorenje Boga. To je naa nagrada.
Mi zaista moramo upotrebiti svu svoju snagu da bismo uspeli da
se pridravamo ovih sporazuma. Ja nisam oekivao da u odmah biti u
stanju da to uradim. Na tom putu sam esto padao, ali bih svaki put
ustao i nastavio da se trudim. I kada bih ponovo pao i dalje sam se
trudio. Nisam saaljevao sebe. Nije bilo razloga da alim sebe. Govorio
sam: "ak i ako padnem, biu dovoljno hrabar, biu dovoljno pametan,
i uspeu!" Dizao sam se i nastavljao sam dalje. Padao sam, ali sam
nastavljao da idem sve dalje i dalje, i svaki put mi je bilo sve lake i
lake. Pa ipak, na poetku je bilo veoma teko, veoma naporno.
I zato ako padnete, nemojte osuivati sebe. Nemojte pruiti
svome sudiji to zadovoljstvo da vas pretvori u rtvu. Ne, budite strogi
prema sebi. Ustanite i ponovo sklopite sporazum. ,,U redu, prekrio
sam sporazum koji kae da treba besprekorno da koristim svoju re.
Poeu opet iz poetka. Pridravau se ova etiri sprorazuma ba
danas. Danas u besprekorno koristiti svoju re, nita neu shvatati
lino, neu stvarati pretpostavke i uiniu sve to mogu."
Ako prekrite neki sporazum, sutradan ponite iz poetka, i
ponovo sledeeg dana. U poetku e biti teko, ali svakoga dana bie
vam sve lake i lake, sve dok jednoga dana ne otkrijete da ste stekil
kontrolu nad svojim ivotom uz pomo ova cetiri sporazuma. I,
iznenadiete se kada vidite koliko se va ivot promenio.
Nije potrebno da budete vernik ili da svakodnevno idete u crkvu.
Vaa ljubav i samopotovanje bie sve vei iz dana u dan. Vi to moete.
Ako sam ja to mogao, i vi to moete da uinite. Nemojte brinuti za
budunost; usmerite svoju panju na dananji dan i ostanite u
sadanjem trenutku. ivite dan za danom. Uvek inite sve to moete
da biste ispotovali ove sporazume, i uskoro e vam to postati lako.
Dananji dan predstavlja poetak novog sna.

Tolteki put ka slobodi

Raskidanje starih sporazuma
Svi priaju o slobodi. Sirom sveta, mnogi ljudi, mnogi narodi,
mnoge zemlje bore se za slobodu. Ali ta je to sloboda? U Americi
govorimo da ivimo u slobodnoj zemlji. Ali jesmo li mi zaista slobodni?
Imamo li slobodu da budemo onakvi kakvi zaista jesmo? Odgovor je ne,
mi nismo slobodni. Istinska sloboda je pitanje ljudskog duha - to znai
slobodu da budemo onakvi kakvi zaista jesmo.
Ko nas spreava da budemo slobodni? Mi krivimo vladu, krivimo
loe vremenske uslove, krivimo svoje roditelje, krivimo religiju, krivimo
Boga. Ko nas zapravo spreava da budemo slobodni? Spreavamo sami
sebe. ta zaista znai biti slobodan? Deava se da se udarno ili
oenimo i onda kaemo da smo izgubili svoju slobodu, zatim se
razvedemo ali i dalje nismo slobodni. ta nas spreava u tome? Zbog
ega ne moemo da budemo onakvi kakvi smo? U sebi nosimo davne
uspomene, na doba kada smo bili slobodni i voleli tu slobodu, ali mi
smo zaboravili ta zapravo znai sloboda.
Ako vidimo dete koje ima dve ili tri, ili moda etiri godine,
vidimo slobodno ljudsko bie. Zbog ega je to ljudsko bie slobodno?
Zato to on ili ona rade ta god ele. To ljudsko bie je potpuno
neobuzdano i divlje. Ba kao i cvet, drvo, ili ivotinja koja nije
pripitomljena - divlje! A ako pogledamo ljude koji su stari dve godine,
otkriemo da ti ljudi gotovo neprestano imaju irok osmeh na licu i da
se dobro zabavljaju. Oni istrauju svet. Oni se ne plae igre. Oni se
plae onda kada se povrede, kada su gladni, kada njihove potrebe nisu
zadovoljene, ali oni ne brinu o prolosti, ne brinu za budunost, i ive
samo u sadanjem trenutku.
Veoma mala deca ne plae se da izraze svoja oseanja. Ona su
tako puna ljubavi da duboko oseaju ljubav, ona se tope od ljubavi.
Ona se nimalo ne plae ljubavi. To je opis normalnog ljudskog bia. Dok
smo deca, mi se ne plaimo budunosti niti se stidimo prolosti. Nae
normalne ljudske tenje jesu da uivamo u ivotu, da se igramo, da
istraujemo, da budemo sreni, i da volimo.
Ali, ta se deava sa odraslim ljudima? Zbog ega smo mi toliko
drugaiji? Zbog ega mi nismo divlji? Sa stanovita rtve moemo rei
da nam se neto dogodilo, a sa stanovita ratnika moemo rei da je
ono to nam se dogodilo normalno. Ono to se dogodilo jeste da sada
imamo Knjigu zakona, velikog Sudiju i rtvu koji upravljaju naim
ivotom. Mi vie nismo slobodni jer nam Sudija, rtva i na sistem
verovanja ne dozvoljavaju da budemo ono to zaista jesmo. Nakon to
je jednom na mozak isprogramiran tako to je u njega ubaen sav taj
otpad, mi vie nismo sreni.

Taj lanac obuke koji se prenosi od oveka do oveka, sa

generacije na generaciju, savreno je normalan u ljudskom drutvu.
Nema potrebe da krivite svoje roditelje zato to su vas uili da budete
kao i oni. emu su vas drugom mogli nauiti osim onome to su i sami
znali? Oni su uinili najbolje to su mogli, i ako su vas zlostavljali, to je
bilo zbog njihovog pripitomljavanja, njihovih strahova, njihovih
verovanja. Oni nisu imali kontrolu nad programiranjem koje su dobili i
zato i nisu mogli drugaije da se ponaaju.
Nema potrebe da krivite svoje roditelje ili bilo koga ko vas je
zlostavljao u ivotu, ukljuujui i sebe. Ali vreme je da prekinete to
zlostavljanje. Vreme je da se oslobodite tiranije svoga Sudije tako to
ete promeniti osnove svojih linih sporazuma. Vreme je da se
oslobodite uloge rtve.
Vae istinsko bie je jo uvek malo dete koje nikada nije odraslo.
Ponekad se to dete pojavi kada se vi igrate ili zabavljate, kada ste
sreni, kada slikate, ili piete poeziju, ili svirate na klaviru, ili se
izraavate na neki drugi nain. To su najsreniji trenuci vaeg ivota kada vae istinsko bie izlazi na povrinu, kada ne brinete o prolosti ili
o budunosti. Vi ste tada kao dete.
Ali, postoji neto to menja sve ovo to smo nabrojali: to
nazivamo obavezama. Sudija kae: "ekaj malo, ti ima obaveze,
mora ih izvravati, mora da ide na posao, mora da ide u kolu,
mora da zaradi za ivot." Sve te obaveze pojavljuju se u naoj svesti.
Na izraz lica se menja i mi ponovo postajemo ozbiljni. Ako posmatrate
decu koja se igraju odraslih, videete kako se njihov izraz lica menja.
"Hajde da se igramo advokata", i njihov izraz lica se odmah promeni;
deje lice poinje da lii na lice odrasle osobe. Takva su lica koja vidimo
kada odemo na sud - a takvi smo svi mi. Mi smo jo uvek deca, ali smo
izgubili svoju slobodu.
Sloboda koju traimo jeste sloboda da budemo ono to jesmo, da
izrazimo svoju linost. Ali ako pogledamo svoj ivot, videemo da
veinu vremena provodimo inei neto da bismo zadovoljili druge, da
bi nas oni prihvatili, radije nego da ivimo po svom. Eto ta se desilo sa
naom slobodom. U naem drutvu i u svim drutvima irom sveta,
vidimo da su od svakih hiljadu ljudi, devet stotina devedeset i devet
potpuno pripitomljeni.
Najgore od svega je to to veina nas uopte nije svesna toga da
nije slobodna. U nama postoji neto to nam apue da nismo slobodni,
ali mi ne shvatamo ta je to, i zbog ega nismo slobodni.
Problem veine ljudi je taj to proive itav ivot a da nikada ne
otkriju da Sudija i rtva upravljaju njihovim umom, i zbog toga nemaju
anse da budu slobodni. Prvi korak ka linoj slobodi je da toga
postanemo svesni. Moramo biti svesni da nismo slobodni da bismo
postali slobodni. Moramo biti svesni problema da bismo ga mogli reiti.
Biti svestan problema predstavlja uvek prvi korak zbog toga to,
ako nismo svesni, nita ne moemo da promenimo. Ako niste svesni

toga da u sebi nosite mnogo rana i emocionalnog otrova, ne moete

poeti da raiavate i leite svoje rane i tako ete nastavljati da
patite.
Nema razloga da patite. Ako ste svesni moete se pobuniti i rei:
"Sad je dosta!" Moete potraiti nain da iscelite i transformiete svoj
lini san. Planetarni san je samo san. On ak nije ni stvaran. Ako se
pozabavite svojim snom i ponete da menjate svoja uverenja, otkriete
da veina uverenja koja su vam stvorila rane i nanela bol nisu ak ni
istinita. Otkriete da ste toliko godina patili bez razloga. Zato? Zato
to je sistem verovanja koji je ubaen u va mozak zasnovan na
laima.
Zbog toga je vano da ovladate svojim linim snom; zato su
Tolteci postali gospodari sna. Va ivot je manifestacija vaeg sna; to je
svojevrsna umetnost. A ukoliko ne uivate u svom snu, u svako doba
moete promeniti svoj ivot. Gospodari snova mogu svoj ivot da
pretvore u remek-delo; oni kontroliu san tako to sami donose odluke i
imaju pravo izbora. Svaka stvar ima svoje posledice a gospodar sna je
svestan tih posledica.
Biti Toltek predstavlja nain ivota. To je nain ivota u kome
nema predvodnika i sledbenika, u kome imate svoju sopstvenu istinu i
ivite tu svoju istinu. Tolteci postaju mudri, postaju divlji, i ponovo
postaju slobodni.
Postoje tri majstorstva s kojima ljudi mogu postati Tolteci. Prvo je
Majstorstvo svesti, to znai da treba da budemo svesni toga kakvi
zaista jesmo; sa svim svojim mogunostima. Drugo je Majstorstvo
transformacije - kako da se promenimo, kako da se oslobodimo
pripitomljavanja. Tree je Majstorstvo namere. Namera sa toltekog
stanovita oznaava onaj deo ivota koji omoguava transformaciju
energije; to je jedno ivo bie koje neprimetno objedinjuje svu energiju,
ili ono to nazivamo "Bogom". Namera je sam ivot; to je bezrezervna
ljubav. Majstorstvo namere je dakle Majstorstvo ljubavi. "
Kada govorimo o toltekom putu ka slobodi, vidimo da oni imaju
itav plan oslobaanja od pripitomljenosti. Oni porede Sudiju, rtvu i
sistem verovanja sa parazitom koji napada ljudsku svest. Sa stanovita
Tolteka, svi pripitomljeni ljudi su bolesni. Oni su bolesni zato to u sebi
nose parazita koji kontrolie njihovu svest i mozak. Taj parazit se hrani
negativnim emocijama koje potiu od straha.
Ako potraimo opis parazita, videemo da je parazit ivo bie
koje ivi na raun drugih ivih bia, ispijajui njihovu energiju i ne
dajui im nita za uzvrat, i malo-pomalo unitava svoga domaina.
Sudija, rtva, i sistem verovanja odlino odgovaraju ovom opisu. Oni
zajedno ine jedno ivo bie koje se sastoji od psihike ili emocionalne
energije, a ta energija je iva. Naravno, to nije materijalna energija, ali
ni emocije nisu materijalna energija. Nai snovi takoe ne predstavljaju
materijalnu energiju, ali mi znamo da oni postoje.

Jedna od funkcija mozga je da transformie materijalnu energiju

u emocionalnu energiju. Na mozak je fabrika emocija. A ve smo rekli
da je glavna funkcija mozga da sanja. Tolteci veruju da taj parazit Sudija, rtva i sistem verovanja - ima kontrolu nad vaim umom; on
kontrolie va lini san. Parazit sanja kroz va um i ivi svoj ivot kroz
vae telo. On preivljava samo zahvaljujui emocijama koje potiu od
straha i hrani se dramama i patnjom.
Sloboda za kojom tragamo je sloboda da koristimo svoje telo i
um, da ivimo svojim ivotom, umesto da ivimo ivotom koji nam
namee na sistem verovanja. Kada otkrijemo da nau svest kontroliu
Sudija i rtva i da se nae pravo "ja" nalazi u zapeku, imamo pred
sobom samo dve mogunosti. Jedna mogunost je da nastavimo da
ivimo onako kako ivimo, da se predamo Sudiji i rtvi, da nastavimo
da ivimo u planetarnom snu. Druga mogunost je da se ponaamo
onako kako smo se ponaali kao deca kada su nai roditelji pokuavali
da nas pripitome. Moemo se pobuniti i rei "Ne!" Moemo objaviti rat
parazitu, rat Sudiji i rtvi, rat za svoju nezavisnost, rat za pravo da
koristimo svoju svest i svoj mozak.
To je razlog zbog ega u svim amanistikim tradicijama u
Americi, od Kanade do Argentine, ljudi nazivaju sebe ratnicima, zato
to su oni u ratu protiv parazita u svojoj svesti. To je istinsko znaenje
ratnika. Ratnik je onaj koji se buni protiv invazije parazita. Ratnik se
buni i objavljuje rat. Ali to to smo ratnici ne znai da emo uvek
pobedivati u ratu; moemo i pobedivati i gubiti, ali emo uvek initi sve
to moemo i barem emo imati ansu da ponovo budemo slobodni.
Ako se odluimo za ovaj put, imaemo barem dovoljno dostojanstva da
se pobunimo, i svakako neemo biti bespomona rtva sopstvenih
udljivih emocija ili otrovnih emocija drugih. ak i ako podlegnemo
neprijatelju - parazitu - neemo biti medu onim rtvama koje ne
pruaju nikakav otpor.
U najboljem sluaju, kada postanemo ratnici, imaemo priliku da
se uzdignemo iznad planetarnog sna i da promenimo svoj lini san u
onaj san koji nazivamo rajem. Ba kao i pakao, raj je mesto koje postoji
u naoj svesti. To je mesto puno radosti, mesto na kojem smo sreni,
mesto gde smo slobodni da volimo i da budemo ono to zaista jesmo.
Moemo sti do raja jo za ivota; ne moramo ekati da umremo. Bog
je svugde prisutan i carstvo nebesko je svuda, ali najpre moramo da
otvorimo oi i ui da vidimo i ujemo tu istinu. Moramo se osloboditi
parazita.
Parazit se moe uporediti sa monstrumom koji ima hiljadu glava.
Svaka glava tog parazita predstavlja jedan od naih strahova. Ako
elimo da budemo slobodni, moramo unititi parazita. Jedno reenje je
da napadamo jednu po jednu glavu parazita, to znai da se, jedan po
jedan, suoimo sa svakim od svojih strahova. To je spor proces, ali daje
rezultate. Svaki put kada se suoimo s jednim od tih strahova,
postaemo malo slobodniji.

Drugi pristup je da prestanemo da hranimo parazita. Ako ne

dajemo parazitu hranu, on e umreti od gladi. Da bismo to uinili,
moramo imati kontrolu nad svojim emocijama, moramo se uzdravati
od dohranjivanja emocija koje potiu od straha. To je lako rei, ali
veoma teko uiniti. Teko je zbog toga to Sudija i rtva kontroliu
nau svest.
Tree reenje se naziva inicijacijom smrti. Inicijacija smrti postoji
u mnogim tradicijama i ezoterinim kolama irom sveta. Sreemo je u
Egiptu, Indiji, Grkoj i Americi. To je simbolina smrt kojom ubijamo
parazita a da pri tome ne nanosimo nikakvu povredu svom fizikom
telu. Kada mi na simbolian nain "umremo" i parazit mora da umre.
Ovo reenje je bre od prva dva, ali je jo tee od njih. Potrebno nam je
mnogo hrabrosti da bismo se suoili sa anelom smrti. Moramo biti
veoma jaki.
Hajde da malo detaljnije razmotrimo svako od ovih reenja.

Umetnost transformacije;
san dmgog skretanja panje
Nauili smo da je san u kome sada ivite posledica toga to je
spoljanji san skrenuo vau panju i usadio vam sva vaa verovanja.
Proces pripitomlja- vanja moemo nazvati snom prvog skretanja panje
zbog toga to je na taj nain vaa panja upotrebIjena prvi put da biste
stvorili prvi san vaeg ivota.
Jedan od naina da izmenite svoja verovanja jeste da usmerite
svoju panju na sve one sporazume i verovanja, i promenite
sporazume koje ste napravili sami sa sobom. Tokom tog procesa, vi po
drugi put skreete svoju panju, stvarajui na taj nain san drugog
skretanja panje ili novi san.
Razlika je u tome to vie niste naivni. Kada ste bili dete nije bilo
tako; vi niste imali izbora. Ali vie niste dete. Sada od vas zavisi u ta
ete verovati a u ta ne. Moete odabrati da verujete u bilo ta, a to
ukljuuje i mogunost da verujete u sebe.
Prvi ete korak uiniti kada postanete svesni magle koja se nalazi
u vaoj svesti. Morate postati svesni toga da vi neprestano sanjate.
Samo ako ste svesni toga imaete mogunost da transformiete svoj
san. Ako ste svesni toga da je itava drama vaeg ivota posledica
onoga u ta verujete, a ono u ta verujete nije istina, onda moete
poeti sa promenama. Meutim, da biste istinski izmenili svoja
verovanja, morate usmeriti svoju panju na ono to elite da
promenite. Morate znati koje sporazume elite da promenite pre nego
to budete u stanju da to uinite.
Sledei korak, dakle, sastoji se u tome to ete postati svesni
svih samosputavajuih verovanja zasnovanih na strahu, koja vas ine

nesrenim. Napraviete pregled svega onoga u ta verujete, svih svojih

sporazuma, i tokom tog procesa ete zapoeti transformaciju. Tolteci su
to nazvali Umetnou transformacije, i ona zaista predstavlja
majstorstvo. Moete postii Majstorstvo transformacija time to ete
izmeniti sporazume zasnovane na strahu zbog kojih patite i ponovo
isprogramirati svoj um, na svoj nain. Jedan od naina da to ucinite
jeste da istraite i usvojite alternativna verovanja kao to su etiri
sporazuma.
Odluka da usvojimo etiri sporazuma predstavlja objavu rata sa
ciljem da preotmete svoju slobodu od parazita. etiri sporazuma vam
pruaju mogunost da se oslobodite bolnih emocija, a time ete sebi
otvoriti vrata da ponete da uivate u ivotu i zaponete novi san. Od
vas zavisi da li ete istraiti mogunosti svoga sna, ako to elite. etiri
sporazuma stvorena su da vam pomognu da savladate Umetnost
transformacije, da vam pomognu da raskinete sporazume koji vas
ograniavaju, da steknete novu snagu, i da ojaate. Kada budete
postajali sve snaniji, moi ete da raskinete sve vei broj sporazuma,
sve do onog trenutka kada stignete do sutine svih tih sporazuma.
Suoavanje sa sutinom tih sporazuma, to je ono to nazivam
odlaskom u pustinju. Odlaskom u pustinju omoguujete sebi da se
sretnete sa svojim demonima oi u oi. Kada izaete iz pustinje, svi ti
demoni pretvori e se u anele.
Sprovodenje ova etiri nova sporazuma predstavlja veoma
moan in. Skidanje ini crne magije sa vae svesti zahteva veliku linu
snagu. Svaki put kada raskinete neki sporazum, stei ete sve veu
snagu. Poeete raskidanjem sporazuma koji su veoma sitni i zahtevaju
manje snage. Kada ti sitniji sporazumi budu raskinuti, vaa mo e se
uveavati sve dok ne stignete do onog trenutka kada ete konano
moi da se suoite sa najveim demonima u svojoj svesti.
Na primer, devojica kojoj su rekli da ne treba da peva sada ima
dvadeset godina i jo uvek ne peva. Jedan od naina da prevazie ovo
uverenje da ima ruan glas jeste da kae: "U redu, pokuau da
pevam, ak i ako zaista loe pevam." Zatim moe da zamisli kako joj
neko tape i govori joj: ,,Oh! Pa to je sjajno." Na ovaj nain bi mogla
malo, sasvim malo, da raskine sporazum, ali on e jo uvek biti
prisutan. Meutim, sada e ona imati malo vie snage i hrabrosti da
pokua ponovo i ponovo, sve dok konano sasvim ne raskine taj
sporazum.
To je jedan od naina da se izvuemo iz paklenog sna. Ali umesto
svakog sporazuma koji raskidate i koji vam donosi patnju, morate
usvojiti novi sporazum koji vas ini srenim. To e spreiti stari
sporazum da se vrati. Ako isti taj prostor zauzmete novim
sporazumom, onda e stari sporazum nestati zauvek, a na njegovo
mesto doi e novi sporazum.
U naoj svesti ima mnogo snanih uverenja zbog kojih e nam
ovaj proces moda izgledati beznadeno. Zbog toga morate ii korak

po korak i biti strpljivi sa sobom jer je taj proces postepen. Va sadanji

nain ivota posledica je dugogodinjeg pripitomljavanja. Ne moete
oekivati da ete poniititi taj proces pripitomljavanja za jedan dan.
Raskidanje sporazuma je veoma mukotrpno jer mi ulaemo snagu
svoje rei (a to je snaga nae volje) u svaki sporazum koji smo sklopili.
Potrebno nam je isto toliko snage da bismo izmenili jedan
sporazum. Ne moemo promeniti sporazum upotrebljavajui manje
snage nego to smo uloili u to da ga sklopimo, i gotovo sva naa mo
troi se na odravanje tih sporazuma koje smo sklopili sa sobom. To je
zbog toga to nai sporazumi predstavljaju neku vrstu zavisnosti. Mi
smo postali zavisnici svog naina ivota. Zavisni smo od besa,
ljubomore i samosaaljenja. Zavisni smo od verovanja koja nam kau:
"Nisam dovoljno dobar, nisam dovoljno pametan. Zbog ega bih se
uopte trudio? Drugi ljudi e to uiniti jer su oni bolji od mene."
Svi ti stari sporazumi koji upravljaju snom naeg ivota posledica
su neprestanog ponavljanja. Stoga, da biste usvojili etiri sporazuma,
morate koristiti ponavljanje. Uvebavanje novih sporazuma u vaem
ivotu jeste nain da u tome postanete jo bolji. Ponavljanje vodi ka
savrenstvu.

Disciplina ratnika:
kontrolisanje sopstvenog ponaanja
Zamislite da ste se jednoga jutra probudili puni entuzijazma.
Oseate se dobro. Sreni ste i puni energije, spremni da proivite taj
dan. Zatim za dorukom dolazi do svae sa vaim muem, odnosno
enom, koja pokree bujicu emocija. Vi se naljutite i u tom oseanju
besa troite veliki deo line snage. Posle svae oseate se iscrpljeno i
jedino to elite je da sednete i dobro se isplaete. U stvari, toliko ste
umorni da elite da odete u svoju sobu, sruite se na krevet i pokuate
da se oporavite. Dan provodite obuzeti svojim oseanjima. Nemate
snage da nastavite dalje i najradije biste pobegli od svega.
Svakoga jutra budimo se sa odreenom kolinom mentalne,
emocionalne i fizike energije koju troimo tokom dana. Ukoliko
dozvolimo da emocije iscrpe nau energiju, neemo imati dovoljno
snage da izmenimo svoj ivot ili da sebe dajemo drugima.
Va nain gledanja na svet zavisie od emocija koje u tom
trenutku oseate. Kada ste ljuti, sve oko vas je loe, nita ne valja. Vi
krivite sve oko sebe ukljuujui i vreme; bez obzira na to da li pada kia
ili ija sunce, nita vam ne odgovara. Kada ste tuni, sve oko vas je
tuno i dovodi vas do suza. Posmatrajui drvee oseate tugu; gledate
kako pada kia i sve vam izgleda tuno. Moda se oseate ranjivim i

imate potrebu da zatitite sebe jer ne znate u kojem trenutku bi vas

neko mogao napasti. To je zato to svet gledate oima punim straha!
Zamislite da je ljudski um slian vaoj koi. Kada dodirujete
zdravu kou, to je divan oseaj. Vaa koa je stvorena za dodire i dodiri
vam prijaju. Sada zamislite da imate neku ranu i da vam je koa
raseena i inficirana. Ako dodirnete inficiranu kou, to e vas boleti,
zbog toga je pokrivate pokuavajui da je zatitite. Tada neete uivati
u dodiru jer vam on nanosi bol.
Sada zamislite da svi ljudi imaju takvo kono oboljenje. Niko
nikoga ne moe da dodirne jer pri tome svi oseaju bol. Svi imaju rane
na koi, zato ta infekcija izgleda normalno, a i bol se takoe smatra
normalnim; verujemo da tako treba da bude.
Moete li da zamislite kako bismo se ponaali jedni prema
drugima kada bi svi ljudi imali takvo kono oboljenje? Naravno, skoro
se nikada ne bismo grlili jer bi to bilo suvie bolno. I tako bismo morali
izmeu sebe da stvorimo veliku distancu.
Ljudski um je slian upravo takvom konom oboljenju. Svaki
ovek ima osetljivo telo koje je potpuno prekriveno bolnim ranama.
Svaka rana je zaraena emocionalnim otrovom - otrovom koji potie iz
svih tih emocija koje nam nanose bol, kao to su patnja, bes, zavist i
tuga. Kada doivimo neku nepravdu, rane u naoj svesti se otvaraju i
mi reagujemo stvarajui emocionalni otrov, zbog toga to imamo svoje
ideje i verovanja o tome ta je pravedno a ta nepravedno. Naa svest
je toliko izranjavljena i ispunjena otrovom tokom procesa
pripitomljavanja, da svi opisuju izranjavljenu svest kao normalnu. To se
smatra normalnim, ali ja vam mogu rei da to nije normalno.
Na planetarni san je disfunkcionalan, a ljudi su mentalno oboleli
od bolesti koja se zove strah. Simptomi ove bolesti su sve emocije koje
ljudima nanose bol: bes, mrnja, tuga, zavist, oseanje da smo
naputeni i iznevereni. Kada strah postane i suvie jak, na razum
poinje da poputa, i to nazivamo mentalnom boleu. Psihotino
ponaanje se javlja onda kada smo toliko zaplaeni a rane toliko bolne,
da nam se ini da je bolje da prekinemo kontakt sa spoljanjim svetom.
Ako svoje duevno stanje shvatimo kao stanje bolesti, otkriemo
da postoji lek. Ne moramo vie da patimo. Najpre treba posegnuti za
istinom da bismo otvorili svoje emocionalne rane, izvadili otrov, i u
potpunosti zaleili rane. Kako emo to uiniti? Moramo oprostiti onima
za koje znamo da su nam naneli zlo, ne zbog toga to oni zasluuju da
im mi oprostimo, ve zato to toliko volimo sebe da ne elimo i dalje da
nastavimo da plaamo zbog te nepravde.
Oprotaj je jedini put ka izleenju. Moemo odluiti da oprostimo
iz elje da pomognemo sebi. Moemo prestati sa prebacivanjem i rei:
"Sada je dosta! I ne elim da budem veliki sudija koji sudi samome
sebi. Vee ne elim sebe da kanjavam i zlostavljam. Vie ne elim da
budem rtva."

Pre svega, moramo oprostiti svojim roditeljima, svojoj brai,

sestrama, svojim prijateljima, i Bogu. Kada jednom oprostite Bogu,
onda konano moete da oprostite i sebi. Kada jednom oprostite sebi,
vie neete odbacivati sebe. Poeete da prihvatate sebe, i vaa ljubav
prema sebi postae tako jaka da ete konano prihvatiti sebe onakve
kakvi ste. To je poetak ljudske slobode. Sutina je u opratanju.
Znaete da ste nekome oprostili kada ga budete videli a pri tome
ne budete doivljavali emotivnu reakciju. Kada ujete ime te osobe
neete reagovati emotivno. Kada neko dotakne ono to je nekada bila
rana a vi vie ne budete oseali bol, tada ete znati da ste zaista
oprostili.
Istina je kao skalpel. Istina je bolna, jer ona otvara sve rane koje
su prekrivene laima, zato da bismo mogli da se izleimo. Te lai su ono
to nazivamo sistemom poricanja. Dobro je to imamo sistem
poricanja, jer nam on omoguava da pokrijemo svoje rane i nastavimo
da funkcioniemo. Ali kada vie u sebi nemamo rana ni otrova, nema
vie potrebe za laima. Sistem
poricanja nam tada vie nije potreban, jer zdrava svest, poput zdrave
koe, moe da podnese dodir bez bola. Dodiri postaju prijatni za svest
kada je ona ista.
Problem veine ljudi je to to gube kontrolu nad svojim
emocijama. Emocije postaju te koje kontroliu ljudsko bie, a ne
obrnuto. Kada izgubimo kontrolu govorimo stvari koje ne elimo da
kaemo i inimo stvari koje ne elimo da inimo. Zbog toga je tako
vano da besprekorno koristimo svoju re i da postanemo duhovni
ratnici. Moramo nauiti da kontroliemo emocije tako da imamo
dovoljno line snage da promenimo svoje sporazume zasnovane na
strahu, izvuemo se iz pakla i stvorimo svoj sopstveni raj.
Kako se postaje ratnik? Ratnici irom sveta poseduju neke
osobine koje su gotovo identine. Ratnik je svestan. To je veoma vano.
Svesni smo da smo u ratu, a rat u naoj svesti zahteva disciplinu. Ne
vojniku disciplinu, ve disciplinu ratnika. To nije spoljanja disciplina
koja nam odreuje ta treba a ta ne treba da radimo, ve disciplina
koja nam nalae da budemo svoji, bez obzira na sve.
Ratnik ima kontrolu. Ne kontrolu nad drugim ljudskim biima, ve
kontrolu nad svojim emocijama, kontrolu nad samim sobom. Velika
razlika izmeu ratnika i rtve jeste u tome to rtva potiskuje, a ratnik
se uzdrava. rtve potiskuju emocije zato to se plae da ih iskau,
plae se da kau ono to zaista ele da kau. Uzdravanje nije isto to i
potiskivanje. Uzdravati se znai obuzdavati emocije i izraavati ih u
pravom trenutku, ni ranije, ni kasnije. Zato su ratnici besprekorni. Oni
imaju potpunu kontrolu nad svojim emocijama a samim tim i nad
celokupnim svojim ponaanjem.

Inicijacija smrti:

prihvatanje andjela smrti

Poslednji nain da steknemo linu slobodu jeste da se
pripremimo za inicijaciju smrti, da prihvatimo samu smrt kao svoga
uitelja. Aneo smrti moe nas nauiti kako da zaista ivimo punim
ivotom. Postajemo svesni toga da u bilo kom trenutku moemo
umreti; imamo samo sadanjost da u njoj ivimo. Istina je da mi
zapravo ne znamo hoemo li sutra umreti. Ko zna? Mi pretpostavljamo
da pred sobom imamo jo mnogo godina. Ali da li je zaista tako?
Ako odemo u bolnicu i lekar nam kae da imamo samo jo
nedelju dana ivota, ta emo uiniti? Kao to sam ve rekao, imamo
dve mogunosti. Jedna mogunost je da patimo zbog toga to emo
umreti, i da svima govorimo: "Jadan ja, umreu", i da od svega
napravimo veliku dramu. Druga mogunost je da iskoristimo svaki
trenutak da budemo sreni, da radimo ono u emu zaista uivamo. Ako
imamo samo jo nedelju dana ivota, hajde da uivamo u ivotu. Hajde
da ivimo. Moemo rei: "Sada u biti ono to zaista jesam. Vie neu
iveti tako da pokuavam da zadovoljim druge. Vie se neu plaiti
toga ta e oni misliti o meni. Sta me briga ta drugi misle ako u za
nedelju dana umreti? Biu ono to jesam."
Aneo smrti nas moe nauiti da ivimo svakoga dana kao da je
to poslednji dan naeg ivota, kao da moda neemo doekati sutranji
dan. Moemo poeti svaki dan reima: "Budan sam, vidim sunce,
pokazau svoju zahvalnost suncu, svemu i svakome, jer sam jo uvek
iv. Imam jo jedan dan na raspolaganju da budem ono to jesam."
Tako ja gledam na ivot, to je ono emu me je aneo smrti nauio
- da budem potpuno iskren, da znam da niega ne treba da se plaim. I
naravno, da volim ljude oko sebe jer ovo je moda poslednji dan u
kome mogu da vam kaem koliko vas volim. Ja ne znam da li u vas
ikada vie videti i zato ne elim da se svaam s vama.
Sta bi bilo kada bih se s vama strano posvaao i izlio na vas sav
taj emocionalni otrov koji nosim u sebi, a vi sutra umrete? Oh! O Boe,
Sudija e me strano osuditi i ja u se oseati uasno krivim zbog
svega onoga to sam vam rekao. Oseau se krivim ak i zbog toga to
vam nisam rekao koliko vas volim. Ljubav koja me cini srenim u stvari
je ljubav koju mogu da podelim s vama. Zbog ega bih poricao da vas
volim? Nije vano da li vi mene volite. I ja i vi moemo sutra umreti.
Zato sam srean to mogu sada da vam pokaem koliko vas volim.
Moete ovako iveti svoj ivot. Ako takocinite, vi se pripremate
za inicijaciju smrti. Posle inicijacije smrti stari san koji ste nosili u svojoj
svesti zauvek e umreti. Da, vi ete se seati parazita - Sudije, rtve i
onoga u ta ste ranije verovali - ali parazit e biti mrtav.
Eto ta e umreti u inicijaciji smrti - parazit. Nije lako proi kroz
inicijaciju smrti jer e se Sudija i rtva boriti svim sredstvima. Oni ne

ele da umru. A mi oseamo da smo mi taj koji e umreti, i bojimo se te

smrti.
Kada ivimo u planetarnom snu, to je kao da smo mrtvi. Onaj ko
preivi inicijaciju smrti dobija najlepi dar: vaskrsenje. Doiveti
vaskrsenje znai ustati iz mrtvih, biti iv, ponovo biti ono to jeste.
Vaskrsnuti znai ponovo biti kao dete - biti neobuzdan, divlji i slobodan,
ali sa jednom razlikom. Razlika je u tome to sada imamo slobodu
mudrosti umesto slobode nevinosti. U stanju smo da razbijemo svoju
pripitomljenost, da ponovo postanemo slobodni, i da iscelimo svoju
svest. Predajemo se anelu smrti, znajui da e parazit umreti i da
emo mi ostati ivi, zdrave svesti i savrenog razuma. Tada emo biti
slodobni da sami upotrebimo svoj um i da upravljamo sopstvenim
ivotom.
To je ono emu nas, prema shvatanju Tolteka, ui aeo smrti.
Aneo smrti dolazi govorei nam: "Sve ovo to vidi i to ovde postoji
jeste moje; to nije tvoje. Tvoj dom, tvoj mu/ena, tvoja deca, tvoja
kola, tvoj posao, tvoj novac - sve je to moje i ja ti to mogu uzeti kad
god poelim, ali zasad moe biti tvoje."
Ako se predamo anelu smrti biemo zauvek sreni. Zato? Zato
to aneo smrti odnosi prolost da bi nam omoguio da nastavimo da
ivimo. U svakom trenutku koji proe, aneo smrti uzima ono to umire
a mi nastavljamo da ivimo u sadanjosti. Parazit eli da sa sobom
nosimo prolost koja nam oteava ivot u sadanjosti. Ako pokuavamo
da ivimo u prolosti, kako moemo da uivamo u sadanjosti? Dok
sanjamo o budunosti, zato bismo morali da nosimo teret prolosti?
Kada emo iveti u sadanjosti? To je ono cemu nas ui aneo smrti.

Novi san
Raj na zemlji
elim da zaboravite sve to ste celoga ivota uili. Ovo je
poetak novog shvatanja, novog sna.
San u kojem ivite je vaa tvorevina. To je vaa percepcija
stvarnosti koju u svakom trenutku moete promeniti. Vi imate mo da
stvorite pakao, a imate i mo da stvorite raj. Zato ne biste sanjali
drugaiji san? Zato ne biste upotrebili svoj um, svoju imaginaciju i
svoja oseanja da stvorite rajski san?
Treba samo da upotrebite svoju matu i dogodie se udo.
Zamislite da imate mo da svet gledate drugim oima, kada god to

poelite. Svaki put kada otvorite oi, vidite svet oko sebe na drugi
nain.
Sada zatvorite oi, a zatim ih otvorite i pogledajte oko sebe.
Ono to ete videti je ljubav koja izvire iz drvea, ljubav koja
dolazi sa neba, ljubav koja potie od svetlosti. Videete ljubav u svemu
to vas okruuje. To je stanje blaenstva. Vi direktno primate ljubav iz
svega, ukljuujui i sebe i druge ljude. ak i kada su ljudi tuni ili besni,
ispod tih njihovih oseanja vi vidite da vam oni takode upuuju i svoju
ljubav.
Koristei matu i svoju novu sposobnost opaanja, videete sebe
kako ivite novim ivotom, u novom snu, kako ivite ivotom u kojem
neete morati da opravdavate svoje postojanje i u kojem ete imati
slobodu da budete onakvi kakvi zaista jeste.
Zamislite da imate dozvolu da budete sreni i da istinski uivate
u svom ivotu. Va ivot je rastereen od sukoba sa sobom i drugima.
Zamislite da ivite tako da moete dez straha da izrazite svoje snove.
Vi znate ta elite, a ta ne elite, i kada to elite. Slobodni ste da
menjate svoj ivot onako kako vi istinski elite. Ne plaite se da traite
ono to vam je potrebno, da kaete da ili ne bilo kome i bilo emu.
Zamislite da ivite bez straha od toga da li e vas drugi osuivati.
Vi vie ne odreujete svoje ponaanje prema onome to e drugi
moda misliti o vama. Vi vie niste odgovorni za bilo ije miljenje.
Nemate vie potrebu da kontroliete bilo koga drugog, a ni vas takoe
vie niko ne kontrolie.
Zamislite da ivite tako to ne krivite nikoga ni zbog ega.
Moete lako da opratate drugima i da prestanete da osuujete druge.
Nemate potrebu da budete u pravu, i nemate potrebu da bilo koga
ubedujete da nije u pravu. Potujete sebe i sve druge, i oni za uzvrat
potuju vas.
Zamislite da ivite ne plaei se da volite a da pri tom ne budete
voljeni. Vie se ne plaite da ete biti odbaeni, i nemate potrebu da
budete prihvaeni. Moete rei "Volim te" bez stida i ne traei pri
tome nikakve razloge. Moete ii svetom irom otvorenog srca, ne
strahujui da ete biti povreeni.
Zamislite da ivite ne plaei se da prihvatite rizik i istraujete
ivot. Ne plaite se da ete neto izgubiti. Ne plaite se da ivite na
ovom svetu, i ne plaite se smrti.
Zamislite da volite sebe upravo onakve kakvi ste. Volite svoje
telo ba takvo kakvo je, i volite svoja oseanja ba takva kakva su. Vi
znate da ste savreni upravo onakvi kakvi ste.
Razlog zbog kojeg traim da zamislite sve te stvari upravo je taj
to su sve one savreno mogue! Moete iveti u tom stanju
blaenstva, stanju milosti, u rajskom snu. Ali da biste doiveli taj san,
prvo morate shvatiti ta on znai.
Samo nas ljubav moe dovesti u to stanje blaenstva. Stanje
blaenstva je kao stanje zaljubljenosti. Stanje zaljubljenosti je kao

stanje blaenstva. Vi lebdite u oblacima. Svuda oko sebe vidite ljubav.

Savreno je mogue iveti na taj nain celog ivota. Mogue je jer su to
uinili i drugi a oni nisu nita drugaiji od vas. Oni ive u stanju
blaenstva zahvaljujui tome to su promenili svoje sporazume i
sanjaju drugaiji san.
Kada jednom osetite ta znai iveti u stanju blaenstva, biete
oduevljeni. Znaete da je raj na zemlji stvaran - takav raj zaista
postoji. Kada jednom budete znali da postoji raj, kada jednom shvatite
da moete iveti u njemu, od vas zavisi da li ete se potruditi da to i
uinite. Pre dve hiljade godina Isus nam je govorio o carstvu nebeskom,
o carstvu ljubavi, ali gotove niko nije bio spreman da ga sasiua.
Govorili su: "Sta to pria? Moje srce je pusto, ne oseam tu ljubav o
kojoj govori; ja nisam spokojan kao ti." Ne morate biti takvi. Samo
zamislite da je ljubav o kojoj je on govorio stvarna i otkriete da ona
pripada i vama.
Svet je lep i udesan. ivot moe biti veoma jednostavan kada
ljubav postane va nain ivota. Uvek moete biti puni ljubavi. To je va
izbor. Vi moda nemate razloga da volite, ali moete voleti jer vas to
ini srenim. Ljubav koju pruamo stvara samo sreu. Ljubav e vam
pruiti unutranji mir. Ona e pro-meniti va pogled na svet.
Sve moete gledati oima punim ljubavi. Moete oseati ljubav
svuda oko sebe. Kada tako ivite, magla nestaje iz vae svesti. Mitota
odlazi na veno putovanje. To je ono za ime su ljudi tragali vekovima.
Hiljadama godina traili smo sreu. Srea je izgubljeni raj. Ljudi su se
toliko trudili da dostignu to stanje, a to je deo evolucije uma. To je
budunost oveanstva.
Takav nain ivota je mogu, i on je u vaim rukama. Mojsije ga
je nazvao Obeanom zemljom, Buda ga je nazivao Nirvanom, Isus ga je
nazvao Rajem, a Tolteci ga zovu Novi san. Naalost, va identitet je
stopljen sa planetarnim snom. Sva vaa verovanja i sporazumi nalaze
se u toj magli. Vi oseate prisustvo parazita i verujete da ste to vi.
Zbog toga vam je teko da se oslobodite - da se reite parazita i da
stvorite dovoljno prostora da doivite ljubav. Vi ste vezani za Sudiju,
vezani ste za rtvu. Patnja ini da se oscate sigurnim jer vam je tako
dobro poznata.
Ali zaista nema razloga za patnju. Jedini razlog to patite je taj
to ste to sami odabrali. Ako dobro pogledate svoj ivot pronai ete
mnogo razloga da patite, ali neete pronai nijedan dobar razlog da to
inite. Isto vai i kada je u pitanju srea. Jedini razlog to ste sreni
jeste taj to ste odluili da budete sre-ni. Srea je stvar izbora, a isto
tako i patnja.
Moda ne moemo izbei svoju ljudsku sudbinu, ali mi ipak
moemo da biramo: da trpimo svoju sudbinu, ili da u njoj uivamo. Da
patimo, ili da volimo i da budemo sreni. Da ivimo u paklu, ili da
ivimo u raju. Ja sam odluio da vim u raju. Kakav je va izbor?

Molitve

Molim vas da na trenutak zatvorite oi, otvorite srce i osetite

svu ljubav koja izvire iz vaeg srca.
elim da se pridruite mojim reima svim svojim mislima i svim
srcem, da osetite snane spone ljubavi. Zajedno emo izgovoriti ovu
molitvu da bismo osetili vezu sa svojim Tvorcem.
Koncentriite se na svoja plua, kao da su ona jedino to postoji.
Osetite zadovoljstvo kada vam se plua ire da bi zadovoljila
najsnaniju potrebu ljudskoga tela - disanje.
Duboko udahnite i osetite kako vam se plua pune vazduhom.
Osetite kako vazduh nije nita drugo nego ljubav. Osetite vezu izmeu
vazduha i plua, vezu ljubavi. Punite svoja plua vazduhom sve dok
vae telo ne oseti potrebu da izbaci taj vazduh. A zatim izdahnite, i
ponovo osetite zadovoljstvo. Jer, kada ispunjavamo bilo koju potrebu
ljudskog tela, to nam prua zadovoljstvo. Disanje nam prua veliko
zadovoljstvo. Samo disanje je dovoljno da nas uvek ini srenim, da
uvek uivamo u ivotu. Dovoljno je iveti. Osetite zadovoljstvo
ivljenja, zadovoljstvo oseanja ljubavi...

Molitva za slobodu
Danas, Tvorcu svemira, molimo te da nam prie i podeli s
nama snano oseanje ljubavi. Znamo da je tvoje pravo ime Ljubav, da
optiti s tobom znai osetiti iste vibracije, istu talasnu duinu na kojoj
se nalazi i ti, jer si ti jedino to postoji u svemiru.
Danas, pomozi nam da budemo kao ti, da volimo ivot, da
ivimo, da volimo. Pomozi nam da volimo tvojom ljubavlju, bez ikakvih
uslova, bez oekivanja, bez obaveza, bez bilo kakvog prebacivanja.
Pomozi nam da volimo i prihvatimo sebe ne sudei o sebi, jer kada
sudimo sebi, mi sebe okrivljujemo i tada imamo potrebu da
kanjavamo sebe.
Pomozi nam da bezrezervno volimo sve to si stvorio, posebno
druga ljudska bia, posebno one koji nas okruuju - sve nae roake i
ljude koje toliko elimo da volimo. Kada ih odbacujemo, mi odbacujemo
sebe, a kada odbacujemo sebe, odbacujemo i Tebe.
Pomozi nam da volimo druge ba takve kakvi su bez ikakvih
uslova. Pomozi nam da ih prihvatimo, ne sudei o njima, jer kada im
sudimo, mi ih okrivljujemo i tada imamo potrebu da ih kanjavamo.

Danas, oisti nae srce od otrovnih oseanja koja nosimo u sebi,

izbaci svaku osudu iz naih misli zato da bismo mogli da ivimo u
savrenom miru i savrenoj ljubavi.
Danas je veoma poseban dan. Danas otvaramo svoja srca da
bismo mogli ponovo da volimo i kaemo jedni drugima "Volim te", bez
ikakvog straha, i da to zaista i oseamo. Danas ti pruamo svoje srce.
Pridi nam, govori naim glasom, gledaj naim oima, upotrebi nae
ruke, i upotrebi naa srca da bismo mogli da pruimo sebe jedni
drugima u meusobnoj ljubavi. Danas, Tvorcu, pomozi nam da budemo
ba kao ti. Hvala ti za sve to nam danas daje, posebno za slobodu da
budemo onakvi kakvi zaista jesmo. Amin.

Molitva za ljubav
Zajedno emo usniti predivan san - san koji ete uvek voleti da
sanjate. U tom snu oko vas je predivan, topao sunan dan. Sluate
pesmu ptica, apat vetra i um reke. Kreete se u pravcu reke. Na ivici
reke meditira jedan starac i vi primeujete da iz njegove glave zrai
prekrasna svetlost raznih boja. Vi ne elite da mu smetate, ali on opaa
vae prisustvo i otvara oi. Oi su mu pune ljubavi a na licu mu je veliki
osmeh. Pitate ga kako uspeva da zrai svim tim divnim bojama. Pitate
ga moe li vas nauiti kako da inite isto to i on. On odgovara da je
pre mnogo, mnogo godina on postavio isto pitanje svom uitelju.
Starac poinje da pria svoju priu: "Moj uitelj otvori svoje grudi
i izvadi iz njih svoje srce, i iz svog srca izvadi prekrasan plamen. Zatim
otvori moje grudi, otvori moje srce, i stavi u njega mali plamen. On
vrati moje srce u moje grudi, i im mi je srce bilo na mestu, ja osetih
ogromnu ljubav, jer je plamen koji je on uneo u moje srce bila njegova
ljubav.
Taj plamen rastao je u mom srcu i razbuktao se u veliku, veliku
vatru - vatru koja ne gori, ve proiava sve ega se dotakne. Ta vatra
dotakla je svaku eliju moga tela, i elije mog tela me zavolee.
Sjedinio sam se sa svojim telom, ali moja ljubav je i dalje rasla. Ta vatra
dodirnu sva moja oseanja i moj um, i moja oseanja se pretvorie u
snanu i iskrenu ljubav. I ja zavoleh sebe, iskreno i bezrezervno.
Ali vatra je i dalje plamtela i ja osetih potrebu da s nekim podelim
svoju ljubav. Odluio sam da ugradim deo svoje ljubavi u svako drvo, i
drvee me zavole, i ja se sjedinih sa drveem, ali moja ljubav se tu nije
zaustavila, ona je i dalje rasla. Ja dadoh jedan deo svoje ljubavi svakom
cvetu, i travi, i zemlji i oni me zavolee, i sjedinie se sa mnom. A moja
je ljubav rasla sve vie i vie i ja zavoleh sve ivotinje na svetu. One mi
uzvratie svojom ljubavlju i zavolee me, i ja se sjedinih s njima. Ali
moja ljubav je i dalje rasla.

Unesoh deo svoje ljubavi u svaki kristal, u svaki kamen na zemlji,

u prainu, u metale, i oni me zavolee, i ja se sjedinih sa zemljom. A
tada odluih da svoju ljubav unesem u vodu, u okeane, u reke, u kiu, u
sneg. Oni me zavolee i sjedinie se sa mnom. A moja ljubav je i dalje
rasla sve vie i vie. Odluih da svoju ljubav dam vazduhu i vetru.
Osetih snano jedinstvo sa zemljom, sa vetrom, sa okeanima, sa
prirodom, i moja ljubav je i dalje rasla.
Okrenuh se ka nebu, ka Suncu, ka zvezdama, i pruih jedan deo
svoje ljubavi svakoj zvezdi, Mesecu, Suncu, i oni me zavolee. I ja
postadoh jedno sa Mesecom i Suncem i zvezdama, i moja ljubav
nastavi da raste sve vie i vie. Ja dadoh svoje ljubavi svakom oveku, i
sjedinih se sa itavim coveanstvom. Gde god sam iao, koga god sam
sretao, u njegovim oima sam video sebe, jer ja sam deo svega, jer
volim."
A tada starac otvori svoje grudi, izvadi svoje srce u kome je
goreo prekrasan plamen, i stavi taj plamen u vae srce. I sada u vama
raste ljubav. Sada ste postali jedno sa vetrom, sa vodom, sa zvezdama,
sa itavom prirodom, sa svim ivotinjama, i sa svim ljudima. Oseate
kako iz plamena u vaem srcu izviru svet-lost i toplota. Iz vae glave
zrai prekrasna svetlost raznih boja. Vi zraite ljubavlju i molite se:
Hvala ti, Tvorcu svemira, za darove ivota koje mi prua. Hvala
ti to mi daje sve to mi je potrebno. Hvala ti to mi prua priliku da
ivim u ovom prekrasnom telu, sa ovim udesnim umom. Hvala ti to
ivi u meni sa svom svojom ljubavlju, svojim istim i beksrajnim
duhom, svojom toplotom i sjajnom svetlou.
Hvala ti to, gde god da krenem, doputa da svojim reima,
svojim oima, svojim srcem pruam tvoju ljubav. Volim te ba takvog
kakav si, i zbog toga to sam i ja tvoja tvorevina, volim i sebe onakvog
kakav sam. Pomozi mi da u svome srcu nosim ljubav i rnir i da ivim
novim ivotom ljubavi, da bih mogao iveti u ljubavi do kraja svog
ivota. Amin.

BELEKA O PISCU
Don Miguel Ruis je uitelj tradicije toltekih misterija. Ve vie od
decenije, on prenosi mudrost drevnih Tolteka svojim studentima i
uenicima, pokazujui im put ka linoj slobodi. Danas nastavlja da iri

svoj jedinstveni spoj antike mudrosti i savremenih znanja drei

predavanja i kurseve, i putujui u svete gradove irom sveta.