582

SOCIOLOGIJA, Vol. LVI (2014), N 4

Nakon iskorjenjavanja i prljanja slijedi

ienje i ponovno ukorjenjivanje.
(...) Da bi mogla osvojiti duu i tijelo
modernog ovjeka nacija je morala
iskorijeniti, marginalizirati ili potisnuti
neke druge kolektivitete.
Zakljuujui ovaj prikaz moemo
rei da nauna saznanja do kojih je
doao Hodi predstavljaju doprinos
sociologiji kao nauci, kako optoj
sociologiji, tako i, zavisno od provere
specifinih hipoteza, posebnim
sociolokim disciplinama, kao to
su sociologija politike, sociologija
porodice, sociologija rada, ekonomska
sociologija, sociologija obrazovanja,
sociologija sela i grada, sociologija
meuetnikih odnosa, sociologija
razvoja, itd. Otuda pojedini rezultati
Hodievih istraivanja mogu biti od
koristi u koncipiranju i sprovoenju

javnih politika u raznim oblastima

drutvenog ivota.
Oslanjajui se na najbolja savremena
socioloka teorijska i metodoloka
saznanja (Kastels, Gidens, Bek,
Darendorf, Bauman, Harvi, Volerstin,
Mendras, Boli, Lazi, Sekuli i drugi),
kao i na sopstveno bogato istraivako i
ivotno iskustvo, valjanim izborom teme,
njenom naunom i drutvenom znaaju,
sloenou, celovitou, samostalnom
teorijski i metodoloki uspenom
obradom, goruom aktuelnou Alija
Hodi je napisao izvanrednu knjigu
koja je kao individualni poduhvat
jedinstvena ili izuzetno retka kako u
hrvatskoj sociolokoj produkciji tako i u
produkciji na sociolokom prostoru ex
Jugoslavije.
Sreten Vujovi

Knjiga Bel Huks Od margine ka centru

Bel Huks, Od margine ka centru, 2006, Beograd: Feministika 94
Knjiga od Margine ka centru
autorke Bel Huks (pravo ime Glorija
Votkins), izdata je u Americi 1984.
godine. Isticanje godine izdanja ove
knjige izuzetno je vano s obzirom
na pitanja koja se otvaraju unutar
feministikog pokreta, ali i same
teorije u tom periodu, iz razloga to
e od kraja sedamdesetih, a pogotovo
osamdesetih godina kada i sama
knjiga nastaje, doi do kritikog
preispitivanja feministikog obrasca
o univerzalnoj potlaenosti ena,
koji je bio slep pred postojeim
klasnim, rasnim, pa i kulturnim
razlikama. Zahtev za revidiranjem
ovakve vrste paradgime, javie se
upravo iz redova crnih femnistkinja

(kom i naa autorka pripada), ali i

razvojem postkolonijalnog feminizma
koji e dodatno proiriti postojeu
postkolonijalnu teoriju, ime e
pojam marginalizovanog Drugog biti
dodatno proiren sa rasnih i na rodne
razlike. Kao to moemo pretpostaviti,
ovaj kritiki val nije inicirao samo
proirivanje postojee teorije, ve je
to nedvosmisleno predstavljalo zahtev
za revidiranjem i samog drugog
talasa feminizma. Proirivanje, ali i
ukazivanje na protivrenosti i problem
unutar samog enskog pokreta odnosio
se prvenstveno na problem rasizma,
klasnih razlika i etnocentrizma unutar
pokreta, ali i na preispitivanje postojee
slike marginalnog iskustva.

Prikazi

Upravo na temelju ovakve kritike

otrice, dolazimo i do nae autorke.
Treba napomenuti da je ova knjiga
prvo prevedeno delo autorke Bel Huks
kod nas, ime se stvorila mogunost
da se domaa javnost upozna sa
ovom sjajnom i tako razoruavajuom
kritikom
feministikog
pokreta.
Stvaranje prostora za upliv ovakvog
tipa drutvene kritike koji autorka
zagovara, naglaavam iz razloga to
ona predstavlja nekolicinu autorki
ije se knjige itaju van akademskih
i feministikih krugova, ime njeno
mesto u naunom i aktivistikom
prostoru postaje jo znaajnije, a samim
tim vredno svake panje.
Ukoliko pomno pratimo autorkin
stvaralaki rad moemo videti da njen
ivopisni, veoma autentini stil pisanja
koji je lako razumljiv, a koji raspolae
teorijskim znanjem, ali i aktivistikim
iskustvom prepoznavanjem odnosa
meu pojavama koje opisuje, dovodi
do toga da veliki broj itaoca/itateljski
jasnije sagleda politike i drutvene
aspekte opresije, na nivou na kom ovi
problemi nisu samo apstraktni modeli
ijom problematikom mogu da se bave
samo oni koji imaju pristup tom nivou
kritikog razmatranja i generalno
visokom obrazovanju. Ona nudi
autentinu sliku opresije i ekploatacije
svojim itaocima i itateljkama, piui
ovu knjigu iz pozicije osobe koja sa
margine pie o centru koji se nalazi
van dohvata ruke.
Naziv knjige tako bitno odreuje
predmet autorkine analize. Na relaciji
izmeu centra i margine, ona e se
pozabaviti podsistemima svake od
ovih kategorija, za koje smatra da
predstavljaju okvir i ogranienje
delanja, a pre svega uzrok segregacije
u feministikom pokretu i spreavanje
mogunosti da on postane u masi
baziran politiki pokret, koji bi

583
mogao da ima revolucionarni uticaj
na drutvo. Bel Huks se takoe bavi
i markiranjem onih mehanizama
koji ureuju sistem dominacije i
potlaenosti, ojaavajui poziciju
Drugog i to upravo kroz praksu i
diskurs samog pokreta. Ova opta
ogranienja pokreta ona prikazuje
preko vie dimenzija, te valja
navesti neke od njih. Autorka tako
prvenstveno polazi od sve primetnijeg
i uinkovitijeg uticaja liberalne
struje feminizma za koji smatra da
je umnogome pacifikovao samu
borbu, a logika same kapitalistike
patrijarhalne strukture je svojom
proizvodnom dinamikom, aktivizam
poela pretvarati u proizvod, to po
autorki predstavlja udaljavanje od
poetnih ideja pokreta.
Ona uoava i trend individulizcije
unutar samog pokreta, koji razume
se, ne moe dovesti do jedinstva, ve
samo do novih podela u korist onih
ena (belih, visokoobrazovanih) koje
preko ovog obrasca mogu stvoriti svoj
sigurni mikrokosmos, a potom iz te
perspektive kritikovati marginalno
iskustvo dajui mu univerzalni karakter.
Ovako iznesene tvrdnje, govore u prilog
izrazitoj dominaciji belih ena, za koje
autorka smatra da su odgovorne i da
su nosioci feministikog diskursa, i da
upravo preko ovakve dogmatizacije koja
se odnosi na univerzalnu potlaenost,
pokret odrava klasne i rasne barijere.
Tako se on ograuje od ire drutvene
stvarnosti, odnosno od onih ena
koje su dvostruko deprivirane klasom
i rasom, i koje bi u pogledu te vrste
iskustva mogle participirati u pokretu.
U tom smislu, pokret bi bio otvoren ka
svetu, imao bi jasniji politiki angaman
sa kojim bi se mnogo vie ena moglo
poistovetiti, a na unutranjem planu to
bi dovelo do vee stabilnosti pokreta.
Bel Huks smatra da postojea postavka

584
apsolutno zanemaruju strukturne
faktore poput klase i rase, razliitih
kulturnih obrazaca, pa i seksualnog
opredeljnja ime se potpuno gubi
uvid u kojoj meri seksizam i opresija
pogaaju odreene drutvene grupe
i utiu na njihov kvalitet ivota.
Uviajui ovakva ekonomska i
drutvena ogranienja, neophodno je
da feministiki pokret na sebe preuzme
borbu ne samo protiv seksizma, ve i
klasne i rasne opresije. Problemi vezani
za orijentaciju samog pokreta kako
idejno, tako i u vezi sa konkretnom
borbom proizilaze iz artikulisanja
samog problema i vrsti problema kojoj
se daje primat. Uvrivanje feminizma
kao politikog pokreta autorka vidi
ne samo preko omasovljenja, ve i
dodatno preko preispitivanja ideje,
karaktera i upotrebe moi. Po autorki
je pogreno smatrati da e dominantna
predstava moi i njena upotreba od
strane ena, dovesti do promene u
postojeoj drutvenoj strukturi iz
razloga to sama koncepcija moi i
dalje u sebi ima utkan patrijarhalni
obrazac te stoga, mo po sebi i dalje
ima obeleja kontrole, eksploatacije,
odnose dominacije i potinjavanja.
Treba ukazati na jo neke aspekte
za koje smatram da je autorka samo
zapoela, ali ne i dovoljno razradila,
s obzirom na to da zahtevaju mnogo
vee raspravu od ponuene. Vie
uoavanje kompleksnosti problema,
nego zamerka autorki, odnosi se na
njeno razmatranje poloaja mukaraca
u pokretu. Bel Huks smatra da je
generalizacija seksizma i opresije
na sve mukarce veoma loa, i da
generalno antimuki stav za feminizam
nije dobar. Meutim u jednom
trenutku dolazi do razilaenja u
naim stavovima u pogledu disperzije
moi patrijarhalnog obrasca. Veoma
tanka linija deli moje neslaganje sa

SOCIOLOGIJA, Vol. LVI (2014), N 4

autorkom, a to je pretpostvka da
ak ni ovaj obrazac nije jednako
rasporeen, kao to se to smatra i za
univerzalnu potlaenost ena. Istina
je da hispano mukarac ili mukarac
koji je rom nemaju onaj izvor moi
koji je posredovan ekonomskom moi
koju poseduje beli mukarac i da zbog
toga on ima poloaj Drugog kao i
ena u postojeoj drutvenoj strukturi,
ali patrijarhalna mo ima i svoju
imanentnu vrednost koja se namee
kroz niz drugih kategorija koje e
na drutvenom mikro planu ovim
pojedincima dati statusno bolji poloaj
u odnosu na njihove ene na nivou
date etnike grupe. To moe imati
svoje razliite oblike: od kulturnih
obrazaca vezanih za uslove sklapanja
braka, rodne uloge ene u datim
kulturama, reproduktivnim obrascem
koji se namee enama itd.
Knjiga Bel Huks, je delo
deskriptivnog, saznajnog i aktivistikog
karaktera, te u tom smislu dodatno
obogauje raspravu koja je nastala
osamdesetih godina, i koja nas podsea
da treba stalno zauzdavati ono MI
koje nastaje iz pozicije onih koji/koje
mogu i imaju privilegiju da se bave
rodnou. Poziva nas da preispitamo
podjenaku uroenost mukaraca i ena,
te da preispitamo line startne pozicije
sa kojih vodimo borbu. Njena knjiga
propagira i zahtev da feministiki
pokret ne treba ni prostorno da
se segregira, i da trend stvaranja
odreenog stila ivota koji ide uz to nije
univerzalno ensko osloboenje, ve
privilegija, a kao takva ona je oskudna
i nedostupna. Zakljuiemo ovaj prikaz
reima same autorke: Ne treba rei ja
sam feministkinja, nego ja zagovaram
feminizam.
Dunja Rilak