Riard Bah

Iluzije
Avanture kolebljivog Mesije

Poto je tampan Jonathan Livingston Sea gull vie puta sam uo pitanje: - ta namerava da
napie sledee, Riarde? ta posle Galeba?
Odgovorio sam tada da nemam vie ta da piem, ni rei, i da su sve moje knjige zajedno
rekle sve ono to sam ja eleo da kau. Bio sam potpuno prazan neko vreme, kao dugo voen auto
ostavljen da se malo odmori, uivao sam ne morajui da radim do kasno u no.
Istovremeno, svakog leta ili tako nekako, isterivao sam svoj dvokrilac u more zelenila amerikog
srednjeg zapada, leteo sa putnicima za tri dolara po vonji i poeo da oseam ponovo neku staru
napetost da neto ostaje da se kae, a da ja to nisam rekao.
Uopte ne volim da piem. Kada bih mogao da okrenem ledja nekoj misli, tamo u mraku, i kada
bih mogao da izbegnem da mi se priunja, ne bih nikada ni uzeo olovku.
Ali ponekad taj moj zaklon bude raznesen kao dinamitom i naem se nezatien usred
krhotina, a misao se zalepi za mene i ljubazno kae: - Neu te pustiti dok me ne izrazi reima, na
papiru. Tako sam sreo Iluzije
Tako, na srednjem zapadu, leao bih na leima vebajui da isparim oblake, ali nisam mogao
da smislim priu... ta kada bi doao neko ko je stvarno dobar u tome ko bi mogao da me naui kako
funkcionie ovaj moj svet i kako ga kontrolisati? ta kada bih susreo supernaprednog... ta kada bi
Sidarta ili Isus doli u nae vreme, snaniji od iluzija sveta budui da poznaju stvarnost i iza njih? I kad
bi ga sreo lino, kada bi leteo i spustio se na isto polje gde i ja? ta bi on rekao, kako bi izgledao?
Moda ne bi liio na Mesiju sa zamaenih i ravom umrljanih stranica mog dnevnika, moda
ne bi rekao nita to govori ova knjiga, ali ipak, ako stoje stvari koje mi je on rekao: da mi privlaimo u
svoj ivot sve ono to nosimo u svojim mislima, onda sam ja doao do ovog trenutka s razlogom, a
takoe i vi. Moda nije sluajno to to vi drite ovu knjigu. Ja sam odabrao da tako mislim. I odabrao
sam da mislim da se moj Mesija smestio visoko negde, u nekoj drugoj dimenziji, koja uopte nije
izmiljena i posmatra nas oboje smejui se od zadovoljstva to se sve dogaa ba onako kako smo
planirali da bude.

Richard Bach

Evo testa
pomou kog moe otkriti
da li je tvoja misija na Zemlji
zavrena:
Ako si iv, onda nije.
1

1. Uitelj je doao na zemlju,

roen u svetoj zemlji Indijane,
odrastao u tajanstvenim brdima
istono od Fort Weina.
2. Uitelj je uio o ovom svetu
u javni kolama Indijane
i dok je rastao,
na svom poslu automehaniara.
3. Ali, Uitelj je stekao uenja
iz drugih zemalja i drugih kola,
iz drugih ivota koje je iveo.
On se seao, i seanjem postao
mudar i jak, tako da su ostali
videli njegovu snagu i dolazili
su mu za savete.
4. Uitelj je verovao da ima mo
da pomogne sebi
i celom ljudskom rodu,
i poto je tako verovao,
tako je i bilo za njega,
pa su drugi videli njegovu snagu
i dolazili mu da ih izlei od
mnogih bolesti i spase nevolja.
5. Uitelj je verovao da je dobro
za svakog oveka, da misli o sebi
kao o Boijem sinu,
i poto je verovao, tako je i bilo,
pa su radnje i garae u kojima
je radio postale pretrpane i
zakrene ljudima koji su traili
njegovo uenje i njegov dodir,
a ulice napolju, onima koji su eznuli
da makar njegova senka

padne na njih,
i promeni im ivote.
6. Desilo se da su zog gomila, neki
upravnici i poslovoe radnji
traili od Uitelja da ostavi svoj
alat i ode svojim putem,
jer je bilo toliko tesno
da ni oni, ni ostali mehaniari
nisu imali prostora
za rad na automobilima.
7. Tako je on poao iz grada, a ljudi
koji su ga pratili, poeli su ga zvati
Mesijom, udotvorcem i,
poto su tako verovali,
tako je i bilo.
8. Ako je naila oluja dok je govorio,
nijedna kap kie nije pala
na glave slualaca,
i poslednji u gomili je
uo njegove rei jasno kao prvi,
bez obzira na munje
i grmljavinu na nebu.
A on je uvek govorio u alegoriji.
9. I rekao im je:
U svakom od nas lei mo
da pristanemo na zdravlje i na bolest,
na bogatstvo i na bedu,
na slobodu i ropstvo.
Mi smo ti koji svime upravljamo,
a ne neko drugi.
10. Jedan vodeniar je sluao i rekao:
To su lake rei za tebe Uitelju,
jer si ti upuen, a mi ne, i ne mora
da radi naporno kao mi. ovek
mora da radi da bi iveo na ovom svetu.
11. Uitelj je odgovorio i rekao:
Jednom, ivelo je selo stvorenja
na dnu velike, kristalne reke.
12. Rena strua je mirno tekla
preko svih mladih i starih,
bogatih i siromanih, dobrih i zlih,
tekla je svojim sopstvenim putem
znajui samo za svoje kristalno ja.

13. Svako je bie na svoj nain

prijanjalo na granje i stenje
renog dna, jer je to bio njihov
nain ivljenja i svaki od njih
je od roenja uio da odoleva struji.
14. Ali jedno je stvorenje
na kraju reklo:
Umoran sam od prijanjanja.
I ako ne mogu da vidim,
verujem da reka zna kuda ide.
Pustiu se i dozvoliu joj da me
odnese kuda eli. Ovako prilepljen,
umreu od dosade.
15. Ostala stvorenja su se smejala
i rekla:
Budalo! Pusti se i struja koju
oboava e te odvui isprevrtanog
i smrskanog preko stena, i umrees
bre nego od dosade.
16. Ali ih ovaj nije sluao, i
udahnuvi duboko, pustio se i
odmah bi prevrnut i tresnut o stenje.
17. Kasnije, poto je bie, ipak,
odbilo da se prihvati za dno,
struja ga je odbila slobodnog sa dna,
i vie ga nije udarala.
18. A drugo stvorenje nizvodno,
za koje je on bio stranac, vikala su:
Vidite udo! Bie kao mi , a ipak leti!
Gledajte Mesiju,
doao je da nas spase.
19. A ovaj, noen strujom, ree:
Nisam vei Mesija od vas,
Reka voli da nas uzdigneslobodne,
samo ako se usudimo da se pustimo.
Na pravi posao je ovo putovanje,
Ova pustolovina.
20. Ali oni su i dalje vikali : Izbavitelj
drei se za stene, a kada su ponovo
pogledali on je otiao,
ostavivi ih da priaju
legende o Izbavitelju.
21. I dolo je do toga da je on video

da ga masa, dan za danom uzdie

sve vie, neugodnija, blia
i strastvenija nego ikad,
i videvi da ga primoravaju da
ih lei bez odmora, da ih hrani
neprestano svojim udima, da ui
za njih i ivi njihove ivote,
otiao je jednog dana, sam, na vrh
oblinjeg brda i tamo se molio.
22. I rekao je u svom srcu,
Beskonano Svetlo Bie,
ako je ovo tvoja volja,
neka me ova aa pree,
dozvoli mi da odloim
ovaj nemogui zadatak.
Ja ne mogu iveti ivotom
nekog drugog bia,
pa ipak, deset hiljda me mole za ivot.
ao mi je to sam dozvolio
da se sve ovo desi.
Ako je to tvoja volja, pusti me
da se vratim svojim mainama
i alatu i da ivim kao drugi ljudi.
23. I glas mu se javio na vrhu brda,
glas ni muki ni enski,
ni glasan ni tih,
glas beskrajno ljubazan.
I glas mu je rekao:
Ne moja, ve tvoja volja neka
bude ispunjena. Jer tvoja elja je
za tebe moja. Idi svojim putem
kao ostali ljudi i budi srean
na zemlji.
24. uvi to, Uitelj je bio zadovoljan,
zahvalio de i poao nizbrdo
zviduui neku radniku pesmicu.
I kada su ga presreli
sa svojim molbama,
traei od njega da ih lei,
pouava i hrani neprestano, i da ih
zabavlja svojim udima,
on se nasmejao mnotvu
i ljubazno im rekao:
Ja odustajem.
25. Za momenat, gomila je bila
Zapanjena od iznenadjenja.

26. A on im je rekao:
Ako ovek kae Bogu da vie od
svega eli da pomogne svetu,
bez obzira na cenu,
a Bog odgovori i kae mu
ta mora da radi, da li bi ovek
morao da radi ta mu je reeno?
27. Naravno Uitelju!, vikala je gomila.
Moralo bi mu biti zadovoljstvo
da trpi muenja samog pakla,
ako bi Bog to traio.
28. Bez obzira na muke
I teinu zadatka?
29. ast je biti obeen,
slava je biti prikucan za drvo i spaljen,
ako je Bog tako traio, rekoe.
30. A ta biste vi uradili,
ree Uitelj masi, ako bi se Bog
obratio lino vama i rekao:
Nareujem da budete
Sreni na svetu, sve dok ivite!
ta biste tada uradili?
31. A mnotvo bee tiho, ni glasa,
ni zvuk se nije uo na padinama brda,
ni u dolinama gde su stajali.
32. I Uitelj ree u tiini:
Na putanji nae sree,
nai emo uenje
zbog koga smo izabrali ovaj ivot.
To je ono to sam danas nauio
i odluio sam da vas ostavim sada,
da idete svojom sopstvenom stazom,
kako vam odgovara!
33. I poao je svojim putem,
kroz gomilu i ostavio ih
i vratio se svakodnevnom
svetu ljudi i maina.

Bila je skoro sredina leta kada sam sreo Donalda imodu. U etiri godine letenja,
nikada nisam naao drugog pilota na poslu koji radim: letei svetom od grada do grada, prodajui vonje
u jednom starom dvorilcu, tri dolara za deset minuta u vazduhu.
Ali, jednog dana, ba severno od Ferisa, Ilinois, pogledao sam dole iz kabine mog Flit-a i video
jedan stari Trevl Er 4.000, zlatno-beo parkiran ljupko u smaragdno-utom senu.
Volim slobodan ivot, ali se oseam usamljenim, ponekad. Video sam taj dvokrilac tamo,
razmiljao par sekundi, i odluio da ne bi bilo teta da svratim. Oduzeo sam gas, puno klizanje kormilom
i Flit i ja smo bono propadali prema zemlji. Dobri, neni zvuk vetra u sajlama, lagani pok-pok stare
maine koja okree propeler. Podigao sam brile da bolje vidim kod sletanja . Kukuruzite kao zelena
dungla promie odmah ispod, vrhovi ograde, a zatim pokoena livada, dokle pogled dopire. Ispravio
sam avion, napravio mali zaokret nad zemljom i dodirnuo tokovima travu, poznati laki udarac i tropot
zemlje pod tokovima, usporavam i dodajem malo gasa na kraju da bih parkirao pored drugog aviona,
Oduzimam gas do kraja i gasim motor, meko. Sve je sporije klak-klak elise i sve staje u potpunom miru
jula.
Pilot Travl Er-a je sedeo u senu, oslonjen na levi toak aviona i gledao me.
I ja sam gledao njega oko pola minuta, zapaajui njegov tajanstveni mir. Ja ne bih bio tako
miran da sedim tu i vidim kako se drugi avion spusta na moje polje i parkira deset jardi od mene.
Klimnuo sam glavom, dopada mi se, ne znam zato.
- Izgledao si usamljen premostih razdaljinu izmeu nas.
- I ti.
- Ne nameravam da ti dosaujem, ako sam suvian, otii u.
- Nisi, oekivao sam te.
Nasmejao sam se: - Izvini to kasnim.
- U redu je.
Skinuo sam kacigu i naoare, izvukao sam se iz kabine i skoio na zemlju. To je prijatan oseaj
posle par sati provedenih u Flit-u.
- Nadam se da nema nita protiv unke i sira - ree unka i sir, i moda jedan mrav. Bez
rukovanja, bez ikakvog upoznavanja.
On nije bio krupan ovek. Imao je kosu do ramena, crnju od gume na koju je bio oslonjen. Oi
tamne kao u sokola, onakve kakve volim kod prijatelja, a kod bilo kog drugog izazivaju kod mene
nelagodnost. On je mogao biti majstor karatea na putu za neki estok turnir.
Prihvatio sam sendvi i au vode iz termosa. Ko si ti? zapitao sam. Ve dugo ovako
letim i nikada nisam video nekog drugog u poljima.
- Ja nisam pogodan da radim neto drugo rekao je prilino zadovoljno.
- Malo majstorisanja, varenja, pomalo grubosti, jurenja Maki (make izraz za velike
traktore), ostanem li na jednom mestu suvie dugo, stiu me problemi. Tako sam napravio avion i sad
radim ovaj posao.
- Koju vrstu make? bio sam lud za dizel-mainama jo od malih nogu.
- D-8, D-9. Samo na kratko u Ohaju.
- D-9! Veliki kao kua! S duplom vuom, mogu li stvarno gurati planine?
- Postoji bolji nain da se guraju planine ree sa osmehom koji je
trajao moda desetinu sekunde.
Provirio sam za trenutak preko donjeg krila njegovog aviona, posmatrajui ga. Igru svetlosti...
Bilo je teko gledati tog oveka izbliza. Kao da je bilo svetlosti oko njegove glave, koja se stapala s
pozadinom od tamnog srebra.
- Neto nije u redu? zapitao je.
- Kakve si probleme imao?
- O, nita naroito. Samo mi se svia da se kreem ovih dana, kao i tebi.
Hodao sam oko njegovog aviona, nosei sendvi. To je bila maina iz 1928. ili 1929. ali
potpuno nedirnuta. Ni kad izae iz fabrike, avion noje tako nov kao ovaj njegov, ovde u senu.

Dvadesetak rukom nanesenih premaza i na kraju boja kao ogledalo. Staro-engleskim pismom bilo je
ispisano Don ispod ivice kabine, a na njegovoj futroli za mape pisalo je D.V. imoda. Instrumenti su
bili kao tek raspakovani, originalni letaki instrumenti iz 1928. Kontrolna tabla od polirane orahovine kao
i ruice upravljaa, ruka gasa, smese, pokreta je iao napred, levo. Vie se ne moe videti ta vrsta
pokretaa, ak i na najbolje restauriranim starinama. Nigde ogrebotine, ni kapljice iz auspuha. Ni
travice ni slamke na podu kabine, kao da maina nije nikada letela, nego se pojavila ovde proavi
pola veka kroz neki procep u vremenu. Osetio sam neobinu jezu na vratu.
- Koliko dugo vozi putnike? pitao sam ga.
- Oko mesec dana, sada pet nedelja.
Lagao je. Pet nedelja u polju bez obzira ko si, mora imati prljavtine i ulja na avionu i slame na
podu kabine. Ali ova maina... bez ulja na vetrobranu, bez pramenova slame na isturenim ivicama krila i
repa, nema ni zgnjeenih insekata na propelerima. To nije mogue avionu koji leti nad Ilinoisom.
Prouavao sam Travl Er jo par minuta, a onda se vratio i seo na seno pod krilom, licem prema pilotu.
Nisam se plaio, momak mi se jo uvek sviao, ali neto nije bilo u redu.
- Zato mi ne kae istinu?
- Rekao sam ti istinu, Riard odgovorio je. Ime je bilo ispisano i na mom avionu.
- Niko ne vozi putnike u Travl Er-u, a da nema makar malo ulja po avionu, prijatelju moj, barem
neto praine. Mrlja na motoru, seno, za ime Boga, na podu.
Mirno se nasmeio: - Postoje neke stvari koje ne zna.
U tom trenutku mi se uinio kao osoba sa druge planete. Verovao sam u ono to kae, ali nisam
imao naina da objasnim njegov besprekorni avion, parkiran ovde u poljima.
- Istina je. Ali jednog dana ja u ih znati, sve. Tada e moi da uzme moj avion, Donalde, jer
mi nee biti potreban da bih leteo.
Pogledao me je zainteresovano, podigavi crne obrve: - O, ispriaj mi.
Bio sam oduevljen. Neko je hteo da uje moj teoriju.
- Ljudi nisu leteli dugo vremena, jer su mislili da je to nemogue, i naravno nisu pokuali da
naue prvi princip aerodinamike. Ja elim da verujem da tu postoji jo neki princip: ne trebaju nam
avioni da letimo, ili prolazimo kroz zidove, ili odlazimo na druge planete. Moemo da nauimo kako da to
radimo bez maina, ako elimo.
Upola se nasmeio, ozbiljan, i jednom klimnuo glavom. I ti smatra da e nauiti to to
eli, prodajui letove za tri dolara, ovde u poljima?
- Jedino uenje koje vredi je ono koje sam steknem, radei ono to elim. Znam da je nema,
ali kada bi postojala dua na zemlji koja bi me mogla vie nauiti o onome to elim da znam, vie od
ovog aviona i neba odmah bi poao da je traim.
Tamne oi su me gledale neprestano. Zar ne misli da si ve voen, ako stvarno eli da
naui tu stvar?
- Da, voen sam. Zar to nije svako? Uvek sam oseao da postoji neko ko bdi nadamnom, tako
neto.
- I misli da e biti doveden Uitelju koji ti moe pomoi?
- Ako sluajno taj Uitelj nisam ja, da.
- Moda je to nain na koji se to deava ree.

Moderni kamion-kiper dokotrljao se putem prema nama, podigavi smei oblak praine i
zaustavio se u polju. Vrata se otvorie i izae starac i devojica od svojih deset godina. Praina je ostala
u vazduhu, toliko je bilo mirno.
- Prodajete vomje, zar ne? upita pvek.
Polje je bilo otkrie Donalda imode; ja ostadoh miran.
- Da gospodine ree veselo leti mi se danas, a vama?
- I da mi se leti, ne elim nikakve lakrdije i izmotavanje tamo gore, jasno! mirkao je,
pokuavajui da vidi da li smo ga prozreli i pored njegovog nabusitog govora.
- Hoemo ako hoete, neemo ako neete.

- Za uzvrat traite udo boije, pretpostavljam.

- Tri dolara u gotovom, gospodine, za deset minuta u vazduhu. To je 33 i 1/3 centa po minutu,
a veina ljudi kae da vredi.
Oseao sam se kao sluajni oevidac, sedei tamo besposlen i sluajui nain na koji ovaj
momak obavlja svoj posao. Svialo mi se to to je govorio bez promene u glasu. Ja sam se odavno
navikao na svoj lini nain reklame ( Gore je garantovano deset stepeni hladnije, narode! Sve to samo
za tri dolara, etvrtinu tuceta iz vaeg novanika ili depa! Doite gore gde samo ptice i andjeli lete... ).
Zaboravio sam da moe biti i drugaije.
Postoji neka napetost kad leti i proe vonje sam. Navikao sam se na nju, ali je ipak
postojala: ako nema putnika, nema klope. Sad sam mogao da posmatram sa strane, a da mi veera od
toga ne zavisi, stoga sam se opustio i gledao.
Devojica je stajala pozadi i takoe posmatrala. Plava i smeih oiju, ukoeno-dostojanstvenog
lica, bila je ovde zbog svoga dede. Ona nije elela da leti.
Mnogo ee je obrnuto, eljni klinci i prazni odrasli, ali ivei ovakvim ivotom, ve sam
stekao oseaj za te stvari i znao sam da devojica ne bi letela, pa makar ekali celo leto.
- Koji od vas, gospodo...? ree ovek. imoda nasu sebi au vode. Riard e leteti sa
vama. Ja sam jo uvek pri ruku. Ukoliko ne elita da saekate.
- Ne gospodine, ja sam spreman. Moemo li leteti iznad moje farme?
- Naravno rekoh ja. Samo pokaite put kojim elite da idemo. Izvadio sam svoju vreu za
spavanje, kutiju s alatom i lonce za kuvanje sa prednjeg sedita Flit-a, pomogao oveku da se smesti u
sedite i prikopao mi pojas. Onda sam se uvukao u zadnje sedite i vezao se pojasom.
- Okreni mi elisu, Don, molim te.
- O.K. Ponevi svoju au vode, stao je kod elise. ta eli?
- Povuci ga polako. Prihvatie pravo iz tvoje ruke.
Kad god neko vue Flit-ov propeler, potegne preprzo i iz nekih komplikovanih razloga maina nee da
upali. Ali ovaj ovek je povukao tako lagano, kao da je oduvek to radio. Sveice su se upalile u
cilindrima, i stara maina je proradila bez muke.On odeta nazad do svog aviona, sede, i poe da
razgovara sa devojicom.
Uz veliku buku, diui slamu u vazduh, Flit je poleteo, podigao se za stotinu ( ako maina
sada stane sleteemo u kukuruz), pet stotina stopa ( sad bi ve mogli okrenuti i sleteti u seno... sada, to
su zapadni panjaci), osam stotina metara i dosta, pratim ovekov prst, u vetar, na jugozapad.
Tri minuta leta i ve smo kruili oko farme. itarice boje uarenog ulja, kua od slonovae u
moru metvice. Iza kue bata s povrem.
ovek je gledao s prednjeg sedita dok smo kruili, u kuu uokvirenu krilima aviona.
ena se pojavila na tremu, imala je belu kecelju preko plave haljine, mahala je. I ovek je
mahnuo. Moi e priati kasnije kako su se jasno mogli videti, preko neba.
Konano, on pogleda u mene i klimnu glavom, kae da je dovoljno, da se moemo vratiti.
Leteo sam u irokom krugu oko Ferisa, da obavestim ljude da ima letenja i spustio se u spirali
na livadu da im pokaem gde smo. Dok sam se sputao, klizei nad kukuruzom, Travl Er se odlepio od
zemlje i odmah krenuo ka farmi odakle smo se upravo vratili.
Radio sam jednom u petolanom leteem cirkusu i za momenat mi se vratilo staro seanje...
jedan avion uzlee s putnicima dok se drugi sputa. Dodirnuli smo zemlju meko i rulali do daljeg kraja
polja pored puta.
Zaustavio sam motor, ovek je otkopao svoj sigurnosni pojas, pomogao sam mu da izae.
Izvadio je novanik iz prsluka i odbrojao dolare vrtei glavom.
- To je dobra vonja , sine.
- I mi mislimo. Naa roba je dobra.
- Tvoj prijatelj je prodaje?
- O!?
- Rekao bih. Tvoj prijatelj bi mogao prodati pepeo aolu, kladio bih se.
- Kako vam je palo na pamet?
- Devojica, naravno. Vonja avionom za moju unuku Saru.! Dok je govorio gledao je Travl
Er, daleku, srebrnu taku u vazduhu, kako krui nad kuom.

- Od roenja se smrtno plai visine. Vriti, uasnuta je, za nju je popeti se na drvo isto to i
eprkati golom rukom po osinjaku. Ta devojica je udo za maine, nije loa oko ivotinja, ali visine, to
su upozorenja za nju. A sada je gore u vazduhu.
Priao je dalje o ovom i drugim sluajevima, seao se kada su piloti dolazili u Gelzburg, pre
nekoliko godina, letei na dvokrilcima kao i mi, ali pravei gore u vazduhu sve mogue ludorije s njima.
Gledao sam kako se udaljeni Travl Er poveava, spiralno sputa nad livadom, strmije nego to
bih ja ikada sa devojicom koja se plai visine, klizi nad kukuruzom i slee tako besprekorno u tri take,
da je bilo zadovoljstvo gledati. Donald imoda mora da je leteo mnogo godina, kada slee Travl Er-om
na takav nain.
Avion je dorulao i stao do nas, nije mu bio potreban dodatni gas i propeler je meko lupkao
zaustavljajui se. Pogledao sam izbliza, nije bilo insekata na propeleru, ak ni jedna ubijena muva na toj
otrici dugoj osam stopa.
Priao sam da pomognem, otkopao sam devojici pojas otvorio mala bona vratanca i
pokazao joj gde da stane da ne oteti krilo.
- Kako ti se dopalo? pitao sam.
Nije me ula.
- Deda, ne plaim se! Nisam se bojala, stvarno. Kua je izgledala kao igraka i mama je
mahala. Don je rekao da se bojim samo zato to sam pala i umrla jednom i da ne moram vie da se
plaim! Biu pilot deda. Imau avion i sama u popravljati motor, leteti svuda i voziti ljude! Mogu li?
imoda se osmehivao, a ovek je slegnuo ramenima.
- On je rekao da e biti pilot, zar ne, Saro?
- Ne, nego ja. Ja sam prilino dobra sa mainama, ti to zna!
- Pa moe razgovarati o tome sa majkom. Vreme je da se vratimo kui.
Zahvalili su nam i krenuli, on je hodao, a ona trala do kamiona, oboje promenjeni onim to se
desilo u polju i na nebu.
Stigla su dva automobila, zatim jo jedan, i uskoro smo imali gomilu ljudi koji su eleli da vide
Feris iz vazduha. Leteli smo dvanaest ili trinaest puta, to smo bre mogli i posle toga sam morao do
grada da napunim Flit benzinom.Onda opet nekoliko putnika, pa opet neki i ve je bilo vee. A mi smo
leteli neprekidno, rame uz rame do zalaska sunca.
Negde sam video oznaku: 200 stanovnika, ali do mraka sam poverovao da smo sve provozali,
kao i neke iz okoline.
U guvi oko letenja, zaboravio sam da pitam o Sari, da li je izmislio priu, ili misli da je istina to
o umiranju. Povremeno sam pogledavao na njegov avion izbliza, dok su se putnici smenjivali. Ni traga
na njemu , ni kapi ulja nigde. On je po svemu sudei leteo izbegavajui insekte koje sam ja svaki sat
dva morao da briem sa vetrobranskog stakla.
Bilo je jo uvek malo svetlosti na nebu kada smo zavrili. Dok sam ubacivao suve klipove
kukuruza u svoju limenu pe, pokrio ih drvenim ugljem i upalio vatru, ve je bio potpuni mrak, vatra je
vraala boje avionima parkiranim u blizini i zlatnoj slami svuda naokolo.
Zavirih u kutiju sa hranom. Tu je supa ili pageti, ili uve. Rekoh. I kruke i breskve.
eli li malo toplih breskvi?
- Svejedno. ree blago bilo ta ili nita.
- ovee, jesi li gladan? Ovo je bio teak dan!
- Nisi mi ponudio nita da bih bio gladan, ukoliko nije neki dobar uve.
Otvorio sam konzervu uvea svojim vajcarcem, uradih isto to sa pagetima i stavih obe
konzerve na vatru.
Depovi su mi bili prepuni novca... Ovo je bilo prijatno doba dana za mene. Izvadio sam sav
novac iz depa da ga izbrojim, ne marei puno to su novanice izguvane. Bilo je 147 dolara i
izraunao sam napamet to nije bilo lako za mene.
- To je... To je...da vidimo... etiri i dva pamtim... etrdeset devet letova danas! Preko sto
dolara danas, Don, samo Flit i ja! Ti mora da si uzeo dvesta kao od ale... uglavnom si leteo sa po
dvojicom?
- Uglavnom.
- O tom uitelju koga trai ree.
- Ja ne traim uitelja rekoh.

uve?

Ja brojim novac! Mogu da izguram nedelje sa ovim, mogu biti bez brige dobrih nedelju dana!
Pogledao me je i osmehnuo se: - Kada zavri sa plivanjem u svom novcu, da li bi mi dodao

3
Ogromne mase ljudi, mnotvo koje je kao bujica nadolazilo sa svih strana i okruivalo jednog
oveka u sredini. Onda su ljudi postali okean koji je pretio da poplavi oveka, ali umesto toga on je
zviduui proetao po povrini i nestao. Vodeni okean se pretvorio u okean trave. Belo-zlatni Travl Er
4000 je sleteo na travu, pilot se izvukao iz kabine i obesio natpis: letovi.
Bilo je tri izjutra kada sam se probudio iz sna, seajui se celog sna i srean zbog toga. Otvorio
sam oi da na meseini pogledam taj veliki Travl Er parkiran pored Flita. imoda je sedeo na svojoj
vrei za spavanje kao onda kada sam ga prvi put sreo, oslanjajui se leima na levi toak. Nisam ga
ba jasno video, ali sam znao da je tamo.
- Zdravo, Riard. ree on tiho u mraku Da li ti to neto govori?
- Da li mi neto govori? zapitah oamueno. Seanje na san je jo uvek bilo prisutno i
nisam bio iznenaen time to je budan.
- Tvoj san. Taj momak i gomila i avion. rekao je strpljivo Bio si zabrinut zbog mene, sad
zna. O.K. Bilo je pria u novinama: Donald imoda, ovek koga su poeli zvati Mehaniar Mesija,
amerika inkarnacija, nestao je jednog dana na oigled dvadeset pet hiljada svedoka.
Setio sam se toga, proitao sam o tome u nekom lokalnom listu u Ohaju, jer je bilo na
prednjoj strani.
- Donald imoda?
- Na usluzi ree Sada zna da ne mora vie da me odgoneta. Nastavi da spava.
Dugo sam mislio o tome pre nego to sam zaspao.

- Da li ti je doputeno... nisam mislio... Mesija na ovakvom poslu, ti treba da spase svet, zar
ne? Nisam znao da Mesija moe samo tako da pokupi svoje prnje i izgubi se... Sedeo sam na gornjem
delu Flit-a i posmatrao svog udnog prijatelja. Dodaj mi klju 9-16 Don, molim te.
On je preturao po torbi sa alatom i dobacio mi klju gore. Kao i sa ostalim alatom tog jutra, i
ovaj je klizio polako kroz vazduh i zaustavio se na stopu od mene, lebdei bez teine, i kreui se
lagano usred vazduha. U trenutku kada sam ga dodirnuo postao je teak u mojoj ruci, kao najobiniji
hrom-vanadijumski klju. Dobro, ne ba najobiniji. Od kada je jedan jeftin 7-8 klju pukao u mojoj ruci,
kupio sam najbolji alat koji se moe nai. Ovaj je bio Snap-on, svaki mehaniar zna da to nije obian
alat, mogao bi biti od zlata koliko je skup, ali to je radost u ruci i zna da se nikada nee slomiti, ma ta
radio s njim.
- Naravno da moe! Moe da prekine s bilo im, ako promeni svoje miljenje o tome. Moe
prekinuti s disanjem, ako to eli. Zabavljao se podigavi jedan rafciger u vazduh i ostavivi ga da
lebdi. Tako sam prestao da budem mesija, a ako ti ovo znai kao odbrana, to je zbog toga to se jo
uvek pomalo branim. Bolje to nego da radi posao koji mrzi. Pravi mesija ne mrzi nita i slobodan je da
krene bilo kojim putem, koji eli. Naravno, to vai za svakog, svi smo mi sinovi boiji, deca Bia, ili ideje
Misli, nazovi to kako hoe.
- Slaem se Don, ali to onda izgleda da je biti Mesija razliito od ostalih poslova, zar ne? Isus se
vraa da zabada eksere celog ivota. Moda to samo zvui neobino.
Razmiljao je, pokuavajui da razume ta hou da kaem. Ne vidim ta hoe da kae.
Jedino udo je u tome to nije odustao odmah, im su poeli da ga zovu Spasiocem. Umesto da je tada
sve ostavio, on je pokuao logikom: U redu, ja jesam Boiji sin, ali to smo svi; ja jesam Spasilac ali ste i
vi! Svako sa zdravim razumom to razume.
Bilo je toplo gore, ali mi se neto nije radilo. to vie elim da neto bude gotovo, manje mi se
radi. Ipak, zadovoljstvo je bilo znati da sam spreio da mi cilindri odlete sa maine.

- Kai da hoe drugi klju ree.

- Ne elim drugi klju. I sluajno sam dovoljno spiritualno napredovao da shvatim da su tvoji
trikovi nita do obine drutvene igre, imoda, jedne osrednje razvijene due, ili hipnotizera-poetnika.
- Hipnotizer! Deko, da li se ti ikada zagreje! Ali bolje i hipnotizer nego Mesija. Kakav dosadan
posao! Kako nisam pogodio da e to biti dosadan posao.
- Znao si, - rekoh mudro. On se samo nasmejao.
- Da li si ikada smatrao, Don, da moda nee biti lako prekinuti, posle svega? Da se nee
moi tek tako smiriti kao normalan ovek?
Na to se nije nasmejao. U pravu si, naravno, - rekao je i provukao prstima kroz svoju crnu
kosu. Ostanem li suvie dugo na bilo kom mestu, vie od dan-dva, ljudi znaju da tu ima neto udno.
Oee li se o moj rukav, izleen si od raka, i za manje od nedelju dana, ja sam opet usred gomile. Taj
avion mi pomae da se kreem i niko ne zna odakle dolazim i kuda idem, to mi prilino odgovara.
- Bie ti tee nego to si mislio, Don.
- O?
- Da, celo kretanje naeg doba je od materijalnog prema duhovnom... Sporo je, ali je to ipak
divovski pokret. Ne mislim da e te svet ostaviti na miru.
- Oni ne ele mene, nego uda! Mogao bih nauiti njima nekok drugog i pustiti ga da bude
mesija. Neu mu rei da je to dosadan posao. A osim toga, ne postoji problem toliko veliki da se od
njega ne moe pobei.
Skliznuo sam dole na seno i poeo da priteem rafove na treem i etvrtom cilindru. Nisu svi
bili olabavljeni, ali neki jesu. Citira Snupija, pretpostavljam?
- Citirau istinu, ma gde da je naem, hvala.
- Ne moe pobei, Don! ta ako ja sada ponem da te oboavam? ta ako se umorim radei
na svojoj maini i ponem da te molim da je izlei umesto mene? Vidi, dau ti sve to zaradim od sada
pa do zalaska sunca, ako me naui da lebdim u vazduhu. Ako to ne uini, znau da treba da ponem
da ti se molim, Sveti ovee koji si poslat da ponese moje breme.
Nasmeio se na mene. Jo uvek mislim da nije razumeo da ne moe da pobegne. Kako sam
mogao ja to da znam, kad on nije?
- Da li si imao celu predstavu, kao u filmovima iz Indije? Gomila na ulicama, bilioni ruku te
dodiruju, cvee i tamjan, zlatna platforma sa srebrnim vezom na kojima e ti drati govor?
- Ne. Jo pre nego to sam poeo da traim posao, znao sam da to ne bih mogao izdrati.
Tako sam izabrao SAD i dobio sam samo gomile.
Seanje mu je zadavalo bol, i bilo mi je ao to sam opet pokrenuo celu stvar.
Seo je na seno i nastavio da govori, gledajui kroz mene: - Hteo sam da kaem, ako stvarno
toliko eli slobodu i radost, zar ne moe da vidi da ona nije nigde izvan tebe. Kai da je ima, i ima
je. Ponaaj se kao da je tvoja, i tvoja je! Riard, ta je tu tako prokleto teko? Ali oni nisu ak ni uli,
veina njih. Kao to idu na auto trke da vide sudare, dolaze meni da vide uda. Prvo te to razoara, a
onda postane ba glupo. Uopte ne znam kako su ostali Mesije to mogli da podnesu.
- Kad ti to ispria, to gubi neto od svoje privlanosti. Pritegao sam i poslednji raf i odloio
alat. Gde emo danas?
- Ne znam ree ne znam gde emo.
- Kako to misli? Ti poznaje prolost i budunost svih stvari. Zna ti tano kuda mi idemo!
Uzdahnuo je. Da. Samo pokuavam da ne mislim otome.
Neko vreme dok sam radio na cilindrima, pomislio sam, sve to treba da uradim je da ostanem
s tim momkom i nee biti problema, nita se ravo nee desiti. Ali nain na koji je rekao: - Pokuavam
da ne mislim na to podsetilo me je ta se desilo drugim Mesijama koji su bili poslati na ovaj svet.
Instikt mi je govorio da skrenem na jug im poletimo i pobegnem to je dalje mogue od tog oveka. Ali,
kao to rekoh, postaje usamljen, letei sam, i bilo mi je drago to sam ga sreo, ve zbog toga to sam
imao nekog ko razlikuje krilo od stabilizatora, za razgovor.
Trebalo je da okrenem na jug, ali sam po poletanju ostao s njim, i leteli smo na sever i na istok
u tu budunost o kojoj on nije hteo da razmilja.
4

Gde ui sve te stvari , Don? Ti zna toliko mnogo, ili moda ja to samo tako mislim. Ne.
Ti zaista mnogo zna. Da li je to stvar vebe? Ima li neki naroit trening da bi bio Majstor?
- Daju ti knjigu da proita.
Okaio sam tek oprani svileni al na zatezae i pogledao u njega.
- Knjigu?
- Spasilaki prirunik. To je neto kao biblija za Majstore. Imam tu negde primerak, ako si
zainteresovan.
- Da, da! Misli, obina knjiga koja ti govori...
Kopao je malo po prostoru za prtljag smetenom iza naslona sedita u Travl Er-u i vratio se sa
malom knjiicom povezanom u jelensku koicu.

Prirunik za Mesije

bilo je odtampano crnim slovima.

Podsetnik za Naprednu Duu

- Rekao si Spasilaki prirunik a ovo je Prirunik za Mesije.

Otprilike je isto. Poeo je da prikuplja stvari oko svog aviona, kao da je mislio da je vreme da
se krene dalje.
Listao sam knjigu, zbirka maksima i kratkih odlomaka.

Perspektiva ili e je upotrebiti ili e izgubiti;ako si doao do ove

strane zaboravio si da ono to se deava oko tebe nije stvarnost.
Razmisli o tome.
Seti se odakle si doao gde ide, i zato si napravio
guvu u koju si prvo upao.
Umree stranom smru, upamti. Sve je ovo dobra veba, i vie e
u njoj uivati ako stalno ima na umu injenice.
Ipak , primi svoju smrt sa neto ozbiljnosti. Podsmevanje nainu svog smaknua
nije lako razumljivo manje razvijenim ivotnim formama,
i oni e te zvati ludim.

- Da li si proitao ovo, o gubljenju perspektive, Don?

- Ne.
- Kae da mora umreti uasnom smru.
- Ne mora, zavisi od okolnosti, i od toga kako si ti hteo da uredi stvar.
- Da li e ti umreti stranom smru?
- Ne znam. Nema mnogo smisla u tome, zar ne, sada kad sam te prekinuo s poslom? I mirno
malo uspee bi trebalo biti dovoljno. Odluiu za nekoliko nedelja, kad zavrim ono zbog ega sam
doao.
Mislio sam da se ali, na nain na koji se alio s vremena na vreme, nisam znao da je ozbiljno
mislio za onih nekoliko nedelja.
Vratio sam se knjizi; bila je to vrsta znanja koje Majstoru treba; slaem se.

Uenje je otkrivanje onog to ve zna.

Radom pokazuje da to zna.
Pouavanjem podsea druge da znaju koliko i ti.
Svi ste vi uenici, radnici, uitelji.
Tvoja jedina obaveza u bilo kom ivotu je da bude istinit
samom sebi.
Biti istinit nekom ili neemu drugom, ne samo da je nemogue
nego je i znak lanog Mesije.
Najprostija pitanja su najdublja.
Gde si rodjen? Gde ti je dom? Kuda ide? ta radi?
Misli o ovome s vremena na vreme i posmatraj
kak o se tvoji odgovori menjaju.
Ti najbolje pouava ono o emu sam najvie treba
da ui.

- Strano si tih, Riarde ree imoda kao da je hteo da razgovara sa mnom.

- Da. rekoh i nastavih sa itanjem. Ako je ovo bila knjiga samo za majstore, nisam eleo da
prekidam.

ivi tako da se nikada ne stidi ako je bilo ta

to si rekao ili uradio objavljeno u svetu
ak i ako to to je objavljeno nije istina.
Prijatelji e te poznavati bolje prvog minuta kada ih sretne
nego poznanici za hiljadu godina.
Najbolji nain da se izbegne odgovornost
je rei: Ja imam obaveze.
Primetio sam neto udno u knjizi. Stranice nemaju brojeve, Don.
- Ne ree. Samo otvori, i sve to treba uglavnom je tu.
- arobna knjiga!
- Ne. To moe uiniti sa bilo kojom knjigom. Moe to uraditi sa starim novinama, ako ita
dovoljno paljivo. Zar to nikada nisi uradio: ima neki problem, otvori neku knjigu koja se nadje tu, i
vidi ta ti kae?
- Ne.
- Pa, probaj ponekad.
Probao sam. Zatvorio sam oi i pitao se ta e mi se desiti ako ostanem due sa ovom udnom
osobom. Bilo je zabavno biti s njim, ali se nisam mogao otresti oseanja da e se uskoro desiti neto
to ni malo nije zabavno, a ja nisam eleo da budem u blizini kada se desi. Mislei to, otvorio sam knjigu
jo uvek zatvorenih oiju, onda sam otvorio oi i itao.

Voen si kroz svoj ivot unutranjim biem koje ui,

razigranim duhovnim biem koje je tvoje pravo ja.

Ne okrei se od mogue budunosti prte nego to si siguran da

nema
tada naui od nje.
Uvek si slobodan da promeni miljenje i izabere drugaiju
budunost ili drugaiju proost.

Izabrati drugaiju prolost? Auteralno ili figurativno ili kako se to misli...?

Mislim da sam zbunjen, Don. Ne znam kako uopte mogu da nauim ovu stvar.
- Veba, malo teorije i mnogo vebe ree. Trebae ti oko nedelja i po.
- Nedelja i po?
- Da. Veruj da zna sve odgovore, i zna ih. Veruj da si majstor, i jesi to
- Nikada nisam rekao da hou da budem neki majstor.
- Tano ree Nisi.
Ali sam zadrao knjigu, a on je nije nikada traio natrag.

Farmerima na srednjem zapadu treba dobra zemlja da bi radili i napredovali.I

pilotima-lutalicama. Oni moraju biti blizu svojih muterija. Treba da nau polja nedaleko od grada,
travnata polja ili pokoene livade, bez krava u blizini koje bi pojele platno sa njihovih aviona u blizini
auto-puta, sa kapijom na ogradi; polja postavljena tako da avion ne mora da leti nisko iznad neke kue;
dovoljno ravno da se maina ne raspadne rulajui brzinom od pedeset milja, dovoljno dugako da se
sigurno sleti i uzleti i sa dozvolom vlasnika da se tu moe leteti preko dana.
Mislio sam o tome dok smo leteli na sever kroz subotnje jutro, Mesija i ja, dok je zlato i zelenilo
zemlje promicalo, hiljadu stopa nie.imodin Travl Er je buno leteo pokraj mog desnog krila, odbijajui
suneve zrake na sve strane svojom bljetavom bojom. Divan avion, mislio sam, ali je prevelik za ovaj
na posao. Jeste da moe da nosi dva putnika odjednom, ali je skoro dva puta tei od Flit-a, i zbog toga
treba mnogo vie prostora za poletanje i sletanje. Imao sam jednom Trevl Er, ali sam ga kasnije
zamenio Flit-om, koji se moe spustiti u malecko polje, kakvo moete lake nai u blizini gradova. Ja
mogu da radim u polju od 50 stopa sa Flit-om, dok Travl Er treba 1000, 1300 stopa. Vei se za ovog
momka, mislio sam, i vezao si se za ogranienje njegovog aviona.
Siguran u to, u momentu dok sam jo o tome mislio, uoio sam mali panjak pored grada ispod
nas.To je bilo uobiajeno 1320 stopa duga livada preseena na pola, druga polovina je bila prodata
gradu za bezbol utakmice.
Znajui da se imodin avion ne moe spustiti tamo, oborio sam svoju mainu dole ka igralitu.
Dodirnuo sam zemlju ba pored leve ograde i zaustavio se gotovo odmah.Samo sam hteo da se malo
pokaemo, da mu pokaem ta Flit moe da uradi, valjano upravljan.
Okrenuo sam se oko krila, spremajui se da ponovo uzletim kad sam video Travl Er na
sletanju. Sa sputenim repom i uzdignutim desnim krilom izgledao je kao neki velianstveni kondor,
kruei pre sletanja.

Bio je nizak i spor, tako da mi se digla kosa na glavi. Oekivao sam da vidim lom. Travel Air
morate drati bar na 60 milja pri sletanju, sporije od toga sa avionom koji se koleba na 50, znai da e
ga smotati u loptu. Ali, umesto toga, video sam zlatno sneni dvokrilac kako stoji u vazduhu. Dobro, ne
ba stoji, ali nije leteo vie od 30 milja na sat, avion koji je, podseam vas, gotov pri 50, zaustavio se u
vazduhu i spustio se blago u tri take na travu. Upotrebio je pola, moda tri etvrtine prostora koji je
meni bio potreban da spustim Flit.
Samo sam sedeo u kabini i gledao, do se on parkirao pored i iskljuio motor. Kada sam ja
ugasio svoju mainu, jo uvek blenui glupo u njega, ree: - Lepo si polje naao! Dovoljno blizu grada,
a?
Nae prve muterije, dva mladia na hondi, ve su doli da vide ta se dogaa.
Kako misli blizu grada? vikao sam , jer mi je buka motora jo uvek bila u uima.
- Pa samo pola bloka daleko.
- Ne, ne to! Kakvo je to bilo sletanje? U Travl Er-u! Kako si sleteo ovde?
Namignuo mi je: - arolija!
- Ne, Don... stvarno! Video sam kako si se spustio!
- Riard, da li eli da zna odgovor za lebdenje kljueva u vazduhu, za leenje svih bolesti,
pretvaranje vode u vino, hodanje po vodi i sletanje Travl Er-a na sto stopa trave. eli li da zna
odgovore za sva ta uda?
Oseao sam se kao da je potegao laser na mene.
- Hou da znam kako si se spustio ovde!?
- Sluaj, - viknuo je Ovaj svet? I sve u njemu? Iluzije, Riard! Svaki komadi toga je Iluzija.
Da li to razume? Nije bilo namigivanja, ni osmeha; kao da se iznenada razbesneo na mene.
Motocikl je stao kraj repa njegovog aviona; momci su izgledali voljni da lete.
- Da bilo je sve to sam uspeo da kaem. Primljeno, Iluzije.
Onda, poto su se oni popeli kod njega da lete, meni je preostalo da naem vlasnika polja i
dobijem dozvolu za korienje njegovog panjaka.
Jedini nain da opiem poletanje i sletanje Travl Er-a tog dana je da kaem da je izgledao kao
lani Travl Er. Kao da je avion bio neki E-2 CUB, ili helihopter maskiran u Travl Er. Nekako mi je bilo
lake da prihvatim da kljuevi lebde bez teine, nego da mirno posmatram kako se taj avion die sa
zemlje, sa putnicima, brzinom od 30 milja na sat.
I dalje sam mislio na ono to je tako estoko rekao. Iluzije. Neko je to ranije rekao... kad sam
bio dete, uei maijanje - Maioniari su to rekli! Pomno su nam to govorili, - Gledajte, to to ete
videti to nije stvarna magija. To je jedan efekt, iluzija magije. Onda bi skinuli svenjak sa zida i
pretvorili avion u teniski reket.
U magnovenju, izvadio sam Prirunik za Magiju iz depa i otvorio ga. Bile su samo dve
reenice na toj strani.

Ne postoji problem koji u svojim rukama ne nosi poklon

za tebe.
Ti trai probleme, jer su ti njihovi pokloni potrebni.
Ne znam ba tano zato, ali ovo je malo olakalo moju zbunjenost. itao sam to ponovo, dok
ga nisam znao napamet.
Ime grada je bilo Troj, a panjak je obeavao da e biti isto toliko dobar kao polje sa senom u
Ferisu. Ali u Ferisu sam oseao izvestan mir, a ovde je postojala napetost u vazduhu koja mi se uopete
nije sviala.
Letenje, koje je za nae putnike bila ivotna pustolovina, meni je bilo rutina, zasenena malo
tom udnom nelagodnou. Moja pustolovina je bio taj momak sa kojim sam leteo... nemogu nain na
koji je leteo i udne stvari kojim je to objanjavao.

Ljudi iz Troja nisu bili izneneni udnim letom Travl Er-a vie, nego to bih ja bio da sam uo
da neko gradsko zvono, koje nije zvonilo 60 godina, zvoni u podne... oni nisu znali da je nemogue da
se desi ono to se deavalo.
- Hvala na vonji. rekli bi, - Da li od toga ivite... Zar ne radite negde? i Zato ste izabrali
tako malo mesto kao to je Troj? i jo, - Deri, tvoja farma nije vea od kutije za cipele.
Imali smo radno popodne. Bilo je mnogo ljudi koji su dolazili da lete i trebalo je da razradimo
dosta. Meutim, jedan deo mene je poeo da govori, bei, bei, bei sa ovog mesta. Ignorisao sam to i
ranije i uvek sam zaalio.
Oko tri sata sam morao da zaustavim mainu zbog benzina, otiao sam dvaput tamo i nazad
do Skelijeve pumpe sa dve kante automobilskog benzina, kad sam ukapirao da jo nijednom nisam
video da se puni Travl Er. imoda nije sipao benzin u svoj avion od nekog vremenapre, ne dodajui ni
kap benzina ili ulja. I ako sam znao da je dobar ovek i da me ne bi povredio, uplaio sam se ponovo.
Ako zaista vodite rauna moete drati Travl Er pet sati u vazduhu. Ali ne osam sati sputanja i
uzletanja.
On je i dalje leteo, vonja za vonjom, dok sam ja sipao benzin u svoj glavni rezervoar i
dodavao ulje u motor. Bio je tamo ceo red ljudi koji su eleli da lete... izgledalo je kao da ne eli da ih
razoara.
Uhvatio sam ga dok je pomagao nekom oveku i eni da uu na prednje sedite u avionu.
Pokuao sam koliko sam mogao, da to zvui mirno i nemarno.
- Don, kakav si s gorivom? Treba li benzina? Stajao sam kod vrha njegovog krila, sa praznom
kantom od benzina u ruci,
Pogledao me je pravo u oi i zbunio se, kao da sam ga pitao da li mu je potrebno vazduha da
bi disao.
- Ne, ree, a ja sam se oseao kao osnovac koji je zakasnio u razred. Ne, Riarde nije mi
potrebno gorivo.
To me je ozlovoljilo. Znao sam poneto o avionskim motorima i gorivu. Dobro onda, - planuo
sam na njega malo uranijuma?
Nasmejao se i moj bes je iezao. Ne, hvala. Napunio sam prole godine. Trenutak kasnije je
bio u kabini i krenuo s putnicima u onom natprirodno usporenom letu.
Prvo sam poeleo da ljudi odu kuama, zatim da se mi brzo izgubimo odavde, kao ljudi ili ne,
onda sam imao oseaj da sam trebao da se izgubim i to odmah. Sve to sam hteo, bilo je da poletim i
naem veliko prazno polje, dovoljno daleko od bilo kojeg grada, da sednem, razmislim i piem o onome
to se desilo, u svom dnevniku, i da naem neki smisao u svemu.
Stajao sam pored Flit-a, odmarajui se dok se imoda nije ponovo spustio. Priao sam
njegovoj kabini, uavi u struju propelera velike maine.
- Leteo sam dovoljno, Don. Idem svojim putem, spustiu se daleko od grada i biu bez posla
neko vreme. Bilo je zabavno leteti s tobom. Videu te ponovo, nekad, Don, O.K.?
Nije trepnuo. Jo jedan let i biu s tobom. Momci su ve ekali.
- U redu.
Momak je ekao u stolici za nepokretne, doguranoj ak iz grada ovamo. Bio je izlomljen i
sedeo je nakrivljen u seditu pod uticajem jake gravitacije, ali, bio je ovde jer je eleo da leti. Bilo je tamo
drugih ljudi, okolo, etrdeset ili pedeset, neki u kolima, neki napolju i svi su paljivo posmatrali kako e
Don smestiti oveka iz stolice u avion.
On o tome nije uopte razmiljao. eli li da leti? ovek u invalidskoj stolici se nasmeio
iskrivljenim osmehom i klimnuo glavom u stranu.
- Hajde, hajde da to uradimo ree Don mirno, kao da je govorio nekom ko je dugo ekao u
autu i kome je ponovo dolo vreme da ue u igru. Ako je bilo neto udno u tom trenutku, kad ponovo
razmislim, bio je to ton kojim je govorio. Jeste to bio uobiajen govor, ali bila je to i komanda kojom je
nareivao oveku da ustane i ue u avion, bez isprike. Ono to se posle dogodilo bilo je kao da je ovek
glumio i zavrio poslednju scenu uloge bogalja. Izgledao je kao na pozornici. Pritiska gravitacije je
nestalo sa njega kao da ga nikada nije ni bilo; on je izleteo sa stolice upola trei, zbunjen samim
sobom, prema Travl Er-u.
- Bio sam u blizini i uo sam ga : - ta ste uinili? ree. ta ste mi to uinili?

molim.

- Hoe li ti da leti ili nee da leti? upita Don Cena je tri dolara. Platite pre poletanja,

- Ja letim ree ovaj. imoda mu ak nije ni pomogao da se smesti napred, kao to je obino
pomagao svojim putnicima.
Ljudi koji su bili u kolima, sada su bili napolju, uo se kratak mrmor gledalaca, a onda iznenada
tiina. ovek nije hodao odkad je svojim kamionom sleteo s mosta, pre jedanaest godina.
Kao dete s krilima od arava on se uzvrteo na seditu, neprekidno pokreui ruke, kao da ih
je upravo dobio da se njima igra.
Pre nego to je iko mogao da progovori, Don je dao gas Travl Er-u i on se podigao u vazduh,
okreui se strmo nad drveem i penjui se kao furija.
Moe li jedan trenutak biti srean, a u isto vreme zastraujui? Sledili su mnogi takvi momenti.
To je bilo udo koje se jedino moe nazvati udesnim izleenjem oveka koji je to i zasluio, a
istovrameno se spremalo neto neprijatno kada se ova dvojica vrate na zemlju. Gomila je ekala
zbunjena, a zbijeni ljudi du rulja i to uopte nije dobro. Minuti su tekli, oi su pratile mali dvokrilac koji je
bezbrino leteo na suncu, a neto estoko se spremalo da pone.
Travl Er je izvewo neke strme osmice, usku spiralu i onda je leteo nad gradom kao spori i buni
tanjiri, sputajui se. Da je imao i malo razuma on bi ostavio svog putnika na daljoj strani polja, uzleteo
brzo i nestao. Jo ljudi je dolazilo; neka ena je trala gurajui jo jedna invalidska kolica.
On je rulao prema gomili, malo ubrzao da bi se okrenuo propelerom napolje, ugasio motor.
Ljudi su jurili prema kabini i za minut, mislio sam da e pokidati platno sa trupa aviona da bi dohvatili
onu dvojicu.
Da li je bilo kukaviki? Ne znam. Otiao sam do aviona , ubrizgao gorivo i okrenuo propeler
da pokrenem motor. Zatim sam uao u kabinu, okrenuo Flit u vetar i uzleteo. Poslednje to sam video
od Donalda imode, sedeo je na ivici svoje kabine, a rulja ga je potpuno okruivala.
Skrenuo sam istono, pa jugoistono i posle nekog vremena sleteo na prvo polje koje je imalo
drvee sa hladovinom i potok iz koga mogu piti. Bilo je daleko od bilo kakvog grada.

6
ak ni danas ne uspevam da shvatim ta me je tada obuzelo. To je bilo neko oseanje
kobi, koje me je dovelo daleko ak, do udnog drugara kakav je bio Donald imoda. Ako ve moram da
se zbratimim sa sudbinom, ak ni Mesija lino nije dovoljno jak da me zadri.
Bilo je mirno u polju, prostrana tiha dolina otvorena prema nebu... jedino zvuk malog potoka se
uo, a i to jedva. Ponovo s a m. ovek se navikne da bude sam, ali prekinite to samo jedan dan i
moraete da se navikavate ponovo skroz iz poetka.
- O.K., bilo je zabavno neko vreme, - rekao sam glasno dolini. Bilo je zabavno, i moda sam
imao dosta da nauim od tog momka, ali mi je dosta gomila ak i da su srene... ako su uplaene, one
e nekog ili razapeti ili oboavati. ao mi je, ali to je ipak mnogo!
To to sam rekao, porazilo me je. Rei koje sam izgovorio mogle bi tano biti imodine. Zato
je ostao tamo? Ja sam oseao da treba da idem, a ja uopte nisam bio Mesija.
Iluzije. ta je mislio time? To je znailo vie od bilo ega to je rekao ili uradio. Bio je vatren
kada je rekao: - Sve su to iluzije! kad je mogao da usadi tu ideju u moju glavu pukom silom. To jeste
bio problem, u redu, i ja trebam njegov dar, ali i dalje nisam znao ta je to znailo.
Vatra je gorela, a ja sam spremao neku vrstu gulaa od ostataka mesa, od soje, suvih
rezanaca i dve virle od pre tri dana, koji e izmeani, valjda vredeti neto. Torba sa alatom je bila pored
kutije s hranom, bezrazlono sam izvadio iz nje klju 9-16 i gledao ga, onda ga obrisao i promeao
gula njim.
Bio sam sasvim sam, podseam vas, niko nije gledao, pa sam iz zabave pokuao sa
lebdenjem u vazduhu na nain na koji je on to radio. Ako ga odbacim pravo u vis i trepnem oima ba u
trenutku kada on prestaje da se penje i poinje da pada dole, pola sekunde imam oseaj da je leteo. Ali

onda on lupne dole na travu ili na moje koleno i efekat brzo nestane. Ali to je bio potpuno isti klju...
Kako je on to radio?
Ako su sve to iluzije gospodine imoda, ta je onda stvarno? I ako je na ivot iluzija, zato ga
uopte ivimo? Na kraju sam odustao, bacio klju jo par puta i prestao. I prekinuvi, bio sam odjednom
zadovoljan, odjednom srean to sam ovde gde sam, i to znam ono to znam, iako to nije bio odgovor
na celokupno postojanje, pa ak ni na nekoliko iluzija.
Kada sam sam, pevam ponekad: O, stara farba i ja ! pevao sam ponekad gladei krilo Flit-a
s istinskom ljubavlju prema avionu ( setite se, nije bilo nikoga da uje), putovaemo nebom...
Skakutaemo oko polja, dok jedan od nas ne sustane... I muziku i rei sam smiljao ja, pevajui dalje. I
neu ja biti taj koji se predaje,... Ukoliko se tebi neto ne slomi... pa i tada u te samo povezati icom... i
nastaviemo da letimo... NASTAVIEMO DA LETIMO...
Verzije su bile beskrajne kada mi ide i kada sam srean, pa ni rima nije tako teka. Prestao
sam da razmiljam o problemu Mesije; nije bilo naina da otkrijem ko je on bio i ta je mislio, pa sam
tako prekinuo s pokuajima, i mislio da me je to uinilo srenim.
Oko deset sati se smirila vatra, a s njom i moja pesma.
- Ma gde da si Donalde imoda rekoh, prostirui vreu pod krilom, povlaim to. elim ti dragi,
usamljeni Mesijo, da nae to to eli da nae, ma ta to bilo.
Njegova knjiga mi ispade iz depa dok sam svlaio koulju i proitah je gde se otvorila.

Spona koja povezuje tvoju pravu porodicu nije od krvi, ve od

potovanja i radosti u ivotu drugih.
Vrlo retko lanovi jedne porodice rastu pod istim
krovom.
Nisam video kako se to moe primeniti na mene, i podsetio se da nikada ne dozvolim knjizi da
zameni moje vlastito miljenje. Zavukao sam se pod ebe, oseajui se kao ugaena sijalica, topao i
pospan, ispod neba sa nekoliko hiljada zvezda, koje su moda i bile iluzija, ali lepa, sigurno.

Kada sam se ponovo osvestio, bila je zora, ruiasto svetlo i zlatne senke. Nisam se probudio
zbog svetlosti nego zato to me je neto dodirivalo po glavi, veoma neno. Prvo sam pomislio da je
stabljika trave koja se leluja. Drugi put sam bio siguran da je buba, zviznuo sam je divljaki i skoro
polomio ruku... klju 9-16 je tvrd komad elika da bi ga tako mogli udariti, i brzo sam se razbudio. Klju
je odskoio sa krila dole, zavukao se za momenat u travu, a onda zaplovio ponovo velianstveno
lebdei u vazduhu. I dalje sam gledao razbudivi se sasvim. On je meko klonuo na zemlju i ostao miran.
Dok sam reio da ga podignem, postao je onaj isti, stari 9-16 klju koji sam poznavao i voleo, isto onako
teak i onako valjan da pritee sve rafove i matice.
- Pa, do avola.
Nikada ne govorim do avola ili prokletstvo ostalo mi je od detinjstva.
Ali bio sam zaista krajnje zbunjen i nisam nita drugo mogao rei. ta se deavalo sa mojim
kljuem? Donald imoda je bio najmanje 60 milja iza horizonta. Podigao sam ga, razgledao, odmerio,
oseajui se kao praistorijski ovek koji ne moe da razume kako se toak okree pred njegovim oima.
Mora da je postojao neki jednostavan razlog...

Odustao sam na kraju zadovoljan, ostavio ga u torbu s alatom i zapalio vatru da napravim
lepinju. Nisam morao da urim nigde. Mogao sam ostati ovde ceo dan, ako mi se svia.
Hleb je ba narastao u plehu i trebalo ga je okrenuti kad sam uo zvuk na nebu, zapadno.
Nije bilo naina da taj zvuk bude imodin avion, nije bilo naina da me neko prati do ovog
polja, jednog od milion polja na srednjem zapadu, ali ja sam znao da je to on i poeo sam zvidukati...
pazei i na hleb i na nebo, pokuavajui da smislim neto vrlo mirno kad se spusti.
Izaao je iz kabine i doao do vatre. Zdravo Riarde.
- Kasni rekoh lepinja je skoro zagorela.
- ao mi je.
Dodao sam mu olju vode iz potoka i plitak tanjir sa pola pogae i komadom margarina,
- Kako je bilo? upitah.
- Prolo je O.K. rekao je sa kratkim poluosmehom. umakao sam iv.
- Sumnjam u to.
Jeo je neko vreme pogau u tiini. Zna rekao mi je na kraju, razmiljajui o svom obroku
ovo je stvarno uasna klopa.
- Niko ne kae da mora da jede moju pogau rekoh preko Zato svi mrze moju lepinju?
Niko ne voli moju lepinju! Zato je tako, uzvieni Majstore?
- Pa, - iscerio se ja govorim kao Bog sada. Rekao bih da ti veruje da je ona dobra i zato je
tebi ukusno. Probaj, a da ne veruje u to to veruje. To je neka vrsta izgoretine... posle poplave... u
vodenici, zar nije? Mislio si da stavi trave unutra, pretpostavljam?
- alim, pala mi je nekako dok sam je spremao. Ali, zar ne misli da je ono osnovno, sam hleb
ne neka zalutala travka ili deli sama pogaa, zar ne misli?
- Uasna ree, vraajui mi ceo komad koji sam mu pruio, bez par zalogaja. Radije u
gladovati. Ima li breskve?
- U kutiji.
Kako me je pronaao u ovom polju? Raspon krila od 28 stopa u 10 000 milja prerije nije bilo
jednostavno pogoditi, naroito gledajui prema suncu ali sam reio da ne pitam. Ako bude hteo da mi
kae, rei e mi.
- Kako si me pronaao? rekoh mogao sam se spustiti bilo gde.
Otvorio je konzervu sa breskvama i jeo ih noem ne ba jednostavan trik.
- Slinosti se privlae, - promumla komadi breskve sa noa.
-O?
- Kosmiki zakon.
- O!
Zavrio sam svoju pogau i strugao tiganj peskom iz potoka. To je stvarno dobar hleb.
- Misli li da objasni? Kako sam ja to slian tvojoj cenjenoj linosti? Ili si sa tim, slian, mislio
na slinost aviona?
- Mi udotvorci se drimo zajedno ree. Reenica je zvuala i ljubazno i zastraujue na
nain na koji je rekao.
- Ah, Don? Povodom tvog zadnjeg komentara bi mi mogao rei ta si mislio time: mi
udotvorci.
- Prema poloaju kljua 9-16 na torbi s alatom mogao bih rei da si izvodio stari trik sa
lebdenjem ovog jutra? Kai mi ako greim?
- Nita nisam izvodio! Probudio sam se, ta stvar me je sama probudila.
- O, sama smejao mi se.
- Da, SAMA!
- Ti se razume u udotvorstvo isto kao to se razume u meenje hleba.
Nisam odgovorio na to, spustio sam se dole na vreu i umirio se potpuno. Ako bude imao ta
da kae, rei e kad nae za shodno.
- Neki od nas poinju da ue ove stvari podsvesno. Naa budna svest nee to da prihvati, tako
inimo uda u snu. Gledao je u nebo i prve male oblake tog dana. Ne budi nestrpljiv, Riard. Svi
smo mi na svom putu da nauimo vie. To e ti doi prilino brzo sada i ti e biti mudri stari duhovni
majstor pre nego to bude znao.
- Kako misli pre nego budem znao? Ja ne elim da znam to! Ne elim nita DA ZNAM!

- Ti ne eli nita da zna.

- Dobro, elim da saznam ta je svet i zato postoji, zato ivim ovde i gde u posle otii...
elim to da znam. I kako da letim bez aviona ako elim.
- alim.
- ali, ta?
- Nee ii tako. Ako ti ui ta je ovaj svet i kako funkcionie, automatski poinje da pravi
uda, ono to e biti nazvano udom. Ali, naravno, nita nije udno. Naui ono to naui i maioniar i to
vie nije magija. Prstao je da gleda u nebo. Ti si kao i svi ostali. Ti ve zna sve to, samo jo nisi
svestan da zna.
- Ne seam se rekoh ne seam se da si me pitao da li elim da nauim tu stvar, ma ta da je
to, donelo bi mi gomile i bedu celog ivota. Izgleda da sam zaboravio.- im sam ovo rekao, znao sam
da e rei da u se setiti kasnije, i da e on biti u pravu.
Opruio sam se u travi, podmetnuvi dak sa ostatkom brana pod glavu kao jastuk.
Sluaj, ne brini o gomilama. One ti ne mogu nita, ako ti to ne eli. Ti si aroban, zapamti:
Puf-nevidljiv si, i prolazi kroz vrata.
- Gomila te stigla u Troju, zar ne?
- Zar sam rekao da ih nisam hteo? Ja sam to dozvolio. Svidelo mi se. Ima neeg neiskusnog u
svakome od nas, inae nikada ne bismo mogli biti pravi majstori.
- Ali, zar nisi odusta? Zar ja nisam itao...?
- Nain na koji su stvari ile, bio sam pretvoren u Jedinog, Mesiju za sva vremena, i to sam
hladno prekinuo, ali ja ne mogu da nauim ono na ta sam potroio ivote, pokuavajui da saznam.
Zatvorio sam oi, grickajui slamicu. Sluaj Donalde, ta pokuava da mi kae? Zato
otvoreno ne kae ta se deava?
Bilo je dugo vremena mirno, onda ree: - Moda ti treba meni da kae. Kai ti meni ta ja
hou da kaem, a ja u te ispraviti ako pogrei.
Razmiljao sam minut o tome, i odluio da ga iznenadim. O.K., rei u ti. Pauzirao sam da
vidim koliko e dugo moi da eka, ako ono to budem rekao ne bude ilo glatko. Sunce je bilo dovoljno
visoko da bude toplo, u nekom skrivenom polju, farmer je radio s traktorom, obraujui kukuruz
nedeljom.
- O.K. , rei u ti. Prvo, nije bilo sluajno kad sam te prvi put video dole u polju u Ferisu.
Tano?
Bio je tih kao trava kadraste.
- Drugo, ti i ja imamo neku vrstu tajnog sporazuma, koji sam ja oito zaboravio, a ti nisi.
Jedino je blag vetar duvao, udaljeni traktor je iao napred-nazad.
Deo mene koji je sluao to, nije mislio da je ono to sam rekao bila izmiljotina. To je bila prava
pria.
- Hou da kaem da smo se sreli pre tri ili etiri hiljade godina, dan manje ili vie. Volimo iste
pustolovine, verovatno mrzimo iste stvari, uimo sa jednako zadovoljstva, istom brzinom. Ti ima bolje
pamenje. Na susret je ono to si mislio onim Slinosti se privlae.
Uzeo sam novu slamku. Kako zvui?
- Neko vreme sam mislio kako e to biti dug govor ree. To e i biti dug govor, ali mislim da
postoje neke anse da to uradi ovog puta. Nastavi da pria.
- Dalje ne moram da nastavim, jer ti ve zna ta ljudi znaju. Ali, da ovo nisam rekao, ti ne bi
znao ta ja mislim da znam, a bez toga ja ne mogu da nauim nita od onoga to bih hteo da
nauim.Spustio sam svoju slamicu. ega tu ima za tebe, Don? Zato se davi sa ljudima kao ja? Kad
je neko uznapredovao kao ti, on stie sve ove udotvorne sposobnosti kao nusprodukte. Ti me ne
treba, ti netreba nita od ovog sveta.
Okrenuo sam glavu i pogledao ga. Oi su mu bile zatvorene. Kao Travl Er-u benzin rekao
je.
- Tano rekoh. Tako je sve to je ostalo na svetu dosadno... nema uzbuenja kad zna da
ti neto na ovoj zemlji ne moe napraviti problem. Tvoj jedini problem je to nema problema!
Ovo je, kako sam mislio, bio sjajan deo govora.
- Ispustio si neto ree on. Kai mi zato sam prekinuo s poslom... Da li zna zato sam
prekinuo da budem Mesija ?

- Gomila, rekao si. Svi su hteli da ini uda za njih.

- Da. Ne prvo, nego drugo. Strah od gomile nije moj krst, nego tvoj. Nije strah od gomile ono
to me zamara, nego je to vrsta gomile koja uopte ne brine o onome to sam doao da kaem. Moe
prei peice od Njujorka do Londona po okeanu, a ipak nee uiniti nita da se zainteresuju, zna?
Kada je to rekao izgledao je usamljeniji nego bilo koji ivi ovek koga sam video. Njemu nije
bila potrebna ni hrana, ni dom, novac ni slava. Umirao je od potrebe da kae ono to je znao, a nikoga
nije bilo dovoljno briga da slua.
Namrtio sam se na njega da ne bih zaplakao. P ti si to traio - rekoh. Ako tvoja srea
zavisi od onoga ta neko drugi radi, mislim da ima problem.
Podigao je glavu, a oi su mu sinule kao da sam ga udario kljuem. Odjednom sam pomislio
da ne bilo mudro da se ovaj momak razbesni na mene. ovek nije nita u sudaru s munjom.
Osmehnuo se onim svojim poluosmehom. Zna ta, Riard ree polako u pravu si!
Opet je uutao, poraen onim to sam rekao. Ne primeujui, nastavio sam da priam o tome
kako smo se sreli, i ta je imalo da se ui, ideje su proletele kroz glavu kao jutarnja kometa. On je leao
vrlo miran u travi, ne pokreui se, ne govorei ni rei. Oko podne je zavrio svoju verziju univerzuma i
svih stvari u njemu.
- ...i oseam se kao da sam tek poeo Don, toliko stvari ima da se kae. Kako ja sve to znam?
Kako mi je sve to dolo?
Nije odgovorio.
- Ako oekuje da sam odgovorim na svoje pitanje, priznajem da ne znam. Zato mogu da
sve ove stvari kaem sada, kad nikad ranije nisam ak ni pokuao. ta se to sa mnom dogodilo?
Bez odgovora.
- Don, u redu je, sad moe da pria.
Nije rekao ni re. Objasnio sam prikaz ivota, a moj Mesija, kao da je uo sve to je trebalo u
toj jednoj reenici o svojoj srei, zaspao je.

7
Sreda ujutru, est sati, nisam budan. Bummm!! Odjednom estoka buka, iznenadna i
nemogua kao neka visoko-eksplozivna simfonija; hor, truba do trube, od kojih se kri staklo. Zemlja je
uzdrhtala. Flit je poskoio na tokovuma, a ja sam izleteo ispod krila nakostreen kao naelektrisana
maka.
Nebo je bilo bledo na istoku, oblaci divljih boja, ali je sve to bilo zbrisano dinamitskim
kreendom.
PREKINI ! PREKINI TO ! ISKLJUI MUZIKU ! ISKLJUI JE!
imoda je urlao tako glasno i tako estoko da sam ga mogao uti pored svega, zvuk je prestao
odmah, samo su se odjeci kotrljali sve dalje i dalje. Onda je to bila samo nena duhovna pesmica, tiha
kao povetarac, Betoven u snu.
On nije bio iznenadjen, - Sluaj, rekao sam da iskljui to!
Muzika je stala.
- Uh ree.
Ja sam samo gledao.
- Postoji vreme i mesto za sve, zar ne? ree
- Pa vreme i mesto, dobro...
Malo duhovne muzike je u redu, u intimi tvog sopstvenog duha i moda u posebnim prilikama,
ali prva stvar ujutru i to tako glasno? ta to radi?
- ta ja radim? Don, ja sam spavao... ta hoe da kae s tim, ta ja radim?
Zavrteo je glavom, slegnuo ramenima beznadeno, i vratio se u svoji vreu pod krilom.
Knjiga je bila okrenuza naopako, u travi, tamo gde je pala. Okrenuo sam je paljivo i proitao:

Bori se protiv svojih ogranienja i, budi siguran, ona

su sigurno tvoja.
Bilo je mnogo stvari u vezi sa Mesijom koje ja nisam razumeo.

Zavrili smo dan u Hamondu, Viskonsin, letei sa nekoliko putnika, otili do grada
da veeramo i krenuli natrag.
- Don, garantujem ti da ovaj ivot moe biti zanimljiviji, dosadan ili bilo kakav, prema tome ta
izaberemo. Ali ak ni u najsvetlijim trenucima, nikada nisam bio sposoban da otkrijem, pre svega zato
smo mi ovde. Reci mi neto o tome.
Proli smo pored zatvorene prodavnice i bioskopa u kome se prkazivao film Bu Kesidi o
Sendens Kid. Umesto da mi odgovori, on je zastao i upitao me:
- Ima novca, zar ne?
- Dosta. U emu je stvar?
- Hajdemo na film ree . Ti plaa?
- Ne znam, Don. Idi sam. Ja u se vratiti avionima. Ne svia mi se da ih ostavljam dugo same.
ta je iznenada tako vano u tom filmu?
- Avioni su u redu. Hajdemo u bioskop
- Ve je poelo.
- Onda emo zakasniti.
On je ve sebi kupovao kartu. Sledio sam ga u mrak i seli smo odmah u zadnji red. Moglo je
biti 50 ljudi u tami oko nas. Zaboravio sam zato smo uli, posle nekog vremena i ukljuio se u priu,
koju sam oduvek smatrao obinim filmom, u svakom sluaju ovo je bilo valjda trei put kako gledam film.
Vreme je proticalo kao to treba u dobrom filmu i ja sam gledao u poetku sa tehnike strane... kako je
svaka scena uraena i kako se nadovezuje sledeca, zato je neka scena sada, a ne posle. Pokuao
sam da gledam tako, ali me pria ponela pa sam zaboravio.
Negde kod dela gde su Bu i Sendens opkoljeni celom bolivijskom armijom, skoro na kraju,
imoda me dotae po ramenu. Nagnuo sam se prema njemu, gledajui film i elei da zadri ono to
eli da kae dok se sve ne zavri.
- Riard?
- Da.
- Zato si ovde?
- Ovo je dobar film, Don. Pst! Bu i Sendens, potpuno u krvi, priaku kako treba da odu u
Australiju.
- Zato je dobar? ree.
- Zabavan je. Pst. Rei u ti posle.
- Prekini s tim. Probudi se. Sve su to iluzije.
Iznervirao sam se. Donald, ima jo samo par minuta i onda emo razgovarati o emu eli.
Ali dopusti mi da pogledam film, hoe li?
aputao je postojano, dramatino... Riard, ZATO SI OVDE?
-Sluaj, ovde sam, jer si me ti zvao da uem ovamo. Okrenuo sam se pokuavajui da vidim
kraj.
- Nisi morao da doe, mogao si da odbije ponudu.
- SVIA MI SE FILM... ovek ispred me pogledao za trenutak. Svia mi se film Don, da li
ima neto loe u tome?

- Uopte nema, - ree i vie nije rekao ni re do kraja, kad smo ponovo proli pored dosta
korienog traktora i dalje u tamu prema polju i avionima. Moglo bi biti kie uskoro.
Razmilao sam o njegovom udnom ponaanju u bioskopu. Ti sve radi s razlogom, Don?
- Ponekad.
- Zato bioskop? Zato si tako iznenada hteo da vidi Bua i Sandensa?
- Pitao si me neto.
- Da, ima li odgovor?
- Da, to je moj odgovor. Otili smo u bioskop jer si me neto pitao. Film je bio odgovor na tvoje
pitanje.
Smejao mi se, znao sam to.
- ta je bilo pitanje?
Duga, bolna tiina. Tvoje pitanje, Riard, bilo je da ak ni u tvojim blistavim trenucima nisi
mogao da otkrije zato smo ovde.
Setio sam se. I film je bio moj odgovor?
- Da.
- Je l ?
- Ne razume ree.
- Ne.
- To je bio dobar film ree, - ali je i najbolji film samo iluzija, zar ne? Slike ak nisu ni
pokretne, samo izgleda da jesu. Promenom svetla se postie da se kreu preko ravnog platna gore u
mraku.
- Pa, da. Poinjao sam da shvatam.
- Drugi ljudi, bilo koji ljudi, bilo gde, koji idu na bilo koju bioskopsku predstavu, zato su oni
tamo, kada je sve to samo iluzija?
- Pa zbog zabave rekoh.
- Zabava. Dobro. Jedan.
- Moe biti pouno.
- Dobro. To je uvek to. Uenje. Dva.
- Fantazija, bekstvo.
- Take zabava. Jedan.
- Tehniki razlozi. Da vide kako je jedan film napravljen.
- Uenje. Dva.
- Bekstvo od dosade...
- Begstvo, to si rekao.
- Drutvo. Biti sa priateljima rekoh.
- To je razlog da se ide, ne da se gleda film. To je ipak zabava, jedan.
Bilo ta da sam naveo, svodilo se na njegva dva prsta; ljudi gledaju film iz zabave ili zbog
uenja, ili zbog jednog i zbog drugog, odjednom.
- A film je kao ivot, Don? Tano?
- Da.
- Pa zato bi neko izabrao lo ivot, uasan film?
- Ne dolaze oni da vide stravian film samo iz zabave, oni znaju da e to biti stravian film jo
na ulazu ree.
- Ali zato?...
- Da li ti voli stravine filmove?
- Ne.
- Da li si ih ikada gledao?
- Ne.
- A neki ljudi troe mnogo vremena i novca da vide uas, ili operetske probleme koji su za
druge ljude glupi i dosadni?... Ostavio mi je pitanje da odgovorim.
- Da.
- Ti ne mora da gleda njegove filmove, ni on tvoje. To je nazvano sloboda.
- Ali zato bi neko eleo da je uplaen ili da mu je dosadno?

- Zato to misle da zasluuju, zbog zastraivanja nekog drugog, ili im se svia uzbuenje te
vrste, ili misle da filmovi moraju da budu dosadni. Moe li da veruje da mnogi ljudi, iz razloga koji su
njima vrlo prihvatljivi, uivaju u verovanju da su bespomoni u svojim sopstvenim filmovima? Ne, ne
moe.
- Ne mogu rekoh.
- Dok to ne shvati, jo e se uditi zato su neki ljudi nesreni. Nesreni su jer su izabrali da
budu nesreni, i , Riarde, to je sasvim u redu.
- Hmmm.
- Mi se kockamo, zabavljamo, mi smo vidre univerzuma. Ne moemo umreti. Ne moemo
povrediti sami sebe vie no to se iluzije na platnu mogu povrediti. Ali moemo verovati da smo
povreeni, na bilo koji bolan nain. Moemo da verujemo da smo rtve, ubijeni i ubice, voeni okolo
dobrom ili loom sreom.
- Mnogo ivota? pitao sam.
- Koliko filmova si gledao?
- O.
- Filmovi o ivotu na ovoj planeti, o ivotu na ostalim planetama; bilo ta to zahvata prostor i
vreme je film i iluzija ree. Ali za odreeno vreme mi moemo nauiti uasno mnogo i moemo se
lepo zabaviti naim iluzijama, zar ne?
- Koliko duboko ti prima te filmske stvari? upitah.
- Koliko hoe. Veeras si video film, delimino, jer sam ja hteo da ga vidim. Mnogi ljudi
odaberu ivot jer uivaju da rade neto zajedno. Glumci iz veeranjeg filma igrali su zajedno, i u drugim
filmovima, pre ili posle, zavisno od toga koji si ti film prvo gledao, ili ih moe istovremeno gledati na
raznim platnima. Mi kupujemo karte za te filmove, plaajui priznajemo da verujemo u realnost prostora i
realnost vremena... Nijedno nije istinito, ali niko ko nee da plati tu cenu, ne moe se pojaviti na ovoj
planeti niti u bilo kom prostorno-vremenskom sistemu.
- Ima li ljudi koji uopte ne ive u prostoru i vremenu?
- A ima li ljudi koji uopte ne idu u bioskop?
- Razumem, oni ue na drugaiji nain?
- U pravu si, ree zadovoljan sa mnom. Prostor-vreme je prilino primitivna kola.Ali, mnogi
ljudi ostaju sa iluzijama, ak i ako je dosadno, i oni ne ele da se svetlo upali ranije.
- Ko pie te filmove, Don?
- Zar nije udno koliko znamo ako samo zapitamo sebe, umesto nekog drugog... Ko pie te
filmove, Riard?
- Mi rekoh.
- Ko glumi?
- Mi.
- Ko je kamerman, kinooperater, menader, prodavac karata, distributer i ko gleda sve njih? Ko
je slobodan da udje ili izadje usred filma, bilo kada, da izmeni radnju kako hoe, ko je slobodan da gleda
isti film opet i opet?
- Pusti me da pogodim rekoh. Ko god hoe.
- Da li je to dovoljno slobode za tebe? upitah.
- I da li su filmovi zato tako populani? Jer mi instiktivno znamo da su slini naim sopstvenim
ivotima?
- Moda je tako, moda ne. To nije ni vano, zar ne? ta je projektor?
- Misao, - rekoh. Ne, mata. To je naa mata pa ma ta rekao.
- ta je film? Upita.
- Reci mi.
- Ma ta, emu dozvolimo da se smesti u nau uobrazilju?
- Moda je tako, Don.
- Moe uzeti traku filma, - ree ona je potpuno zavrena i kompletna poetak, sredina i
kraj su tamo u istoj sekundi, u milionitom delu sekunde. Film postoji van vremena koje pokazuje, i ako
zna ta je bioskop, uopte govorei, ti zna ta e se dogoditi pre nego to ue u dvoranu: bie bitaka
i uzbuenja, pobednika i poraenih, romansi, katastrofa; znai da e svega biti tu. Ali da bi bio okupiran
njime, da bi te povukao, da bi mogao da uiva u njemu to vie, mora ga staviti u projektor i pustiti ga

preko soiva, minut po minut... bilo koja iluzija zahteva prostor i vreme da bi se iskusila. Tako ti da gro
i dobije kartu, sedne i zaboravlja ta se dogaa izvan sale i za tebe poinje film.
- I niko stvarno povree? To je samo krv od soka od paradajza.
- Ne, to je krv, u redu, - ree. Ali to bi isto tako mogao biti i sok od paradajza, sudei po
efektu koji ima na na stvaran ivot...
- A stvarnost?
- A stvarnost je boanski indiferentna, Riard. Majka ne brine koju ulogu igra njeno dete u
svojoj igri... Jednog dana loeg momka, drugog dana dobrog. Bie ak i ne zna za nae iluzije i igre.
Ona zna samo svoje ja, i nas po naliju svome, savrene i zavrene.
- Nisam siguran da elim da budem savren i zavren. Priaj o dosadi...
- Pogledaj nebo. ree i to je bila tako nagla promena teme da sam pogledao u nebo. Bilo je
tamno, neto pokidanih cirusa, visoko gore, a prvi zraci meseine su im porebrili ivice.
- Lepo nebo rekoh.
- Da li je ono savreno?
- Pa ono je uvek savreno, Don.
- Hoe da kae da je ono iako se menja svakog sekunda savreno?
- Da, ba sam pametan. Da!
- I more je uvek savreno, a i ono se ak menja, - ree. Ako je savrenstvo mirovanje, onda je
raj barutina!
- Savreno i stalno menjajue. Da, prihvatam to.
- Ti si to odavno prihvatio, ako ba insistira.
Okrenuo sam se njemu u hodu zar ti nije dosadno, Don, da stalno bude u ovoj dimenziji?
- O, ja sam samo u ovoj jednoj dimenziji? ree. A ti?
- Zato je sve to ja kaem pogreno?
- Da li je sve to kae pogreno?- ree.
- Mislim da radim pogrean posao.
- Da ne misli moda na nekretnine? ree.
- Nekretnine ili osiguranje.
- Budunost je u nekretninama, ako to eli.
- O.K. , ao mi je rekoh. Ne elim budunost ni prolost. eleo bih samo da uskoro
postanem dobri stari Majstor Sveta Iluzija. Izgleda da bi to moglo biti sledee nedelje?
- Pa, Riard, nadam se ne tako dugo!
Gledao sam ga paljivo, nije se osmehivao.

9
Dani su se stapali jedan u drugi. Leteli smo, kao i uvek, ali sam prestao da cenim let,
prema imenima gradova ili novcu koji smo zaradili od putnika. Poeo sam da cenim leto prema stvarima
koje sam nauio, razgovorima koje smo vodili posle letenja i udima koje su se tu i tamo dogaala,
usput, do trenutka kada sam, napokon, shvatio da uda uopte ne postoje.

Zamisli Univerzum divnim i tanim

i savrenim,
jednom mi je rekla knjiga.

Onda budi siguran u jednu stvar:

Bie ga je, sigurno, zamislilo malo bolje nego ti.
10
Popodne je bilo mirno... po neki putnik tu i tamo. U meuvremenu sam vebao da isparavam
oblake. Bio sam instruktor letenja i znam da uenici uvek prave lake stvari tekim; sada to znam blje,
otkad sam sad ja uenik, mrtei se pretei na moje kumulose, mete. Trebalo mi je, najednom vie
poduavanja nego vebe. imoda je bio opruen pod krilom Flita, pravei se da spava. unuo sam ga
blago po ruci i on otvori oi.
- Ja to ne mogu rekoh.
- Da, moe, - ree, i ponovo zatvori oi.
- Don, probao sam! Ba kad pomislim da se neto deava, oblak nagrne natrag, gomilajui se,
vei no ikad!
Uzdahnuo je i seo. Izaberi mi oblak. Jedan laki, molim te.
Izabrao sam najvei mogui oblak na nebu, tri hiljade stopa visok, koji se komeao kao dim iz
pakla. Onaj iznad silosa, onaj tamo, - rekoh. Onaj koji postaje crn sada.
Pogledao me u tiini. Zato me mrzi?
- To je zato to mi se svia, Don, zato traim te stvari. Kezio sam se. Tebi je potreban
izazov. Ako eli izabrau neto manje...
Uzdahnuo je ponovo i okrenuo lea nebu. Pokuau, koji?
Gledao sam oblak, monstrum sa svojim milionima tona kie kako nestaje; ostade samo
glomazna rupa plavog neba na mestu gde je bio.
- Uf rekoh tiho.
- Posao vredan rada... zakljuio je on. Ne, ma koliko eleo da prihvatim pohvale koje mi
upuuje, moram ti iskreno rei ovo: To je lako. Pokazao je malu grudvu oblaka gore Tamo, tvo red.
Spreman? Hajde! Gledao sam taj pramen dima, a on je gledao mene.Zamiljao sam da je otiao,
zamislio sam prazan prostor tamo gde je bio, oblivao ga vizijama toplih zraka, traio od njega da se
pojavi negde drugde, i polako, polako, jedan minut, pet, sedam i oblak je konano nestao.Ostali oblaci
su bili vei, moj je nestao.
- nisi ba brz, a? ree.
- To mi je bilo prvi put! Ja tek poinjem! Ustao sam protiv nemogueg, dobro, neverovatnog i
sve to moe da kae je da nisam brz. Ovo je bilo odlino, i ti to zna.
- Zauujue. Tako si bio vezan za taj oblak, a on je ipak nestao za tebe.
- Vezan! Unitavao sam taj oblak ime god sam stigao! Vatrene kugle, laserski zraci, usisiva
veliki kao kua...
- Negativno vezan, Riard. Ako zaista eli da izbaci oblak iz svog ivota nemoj praviti veliku
predstavu oko toga, samo se opusti i ukloni ga iz misli. To je sve to treba da se urad.

Oblak ne zna zato se kree ba u tom pravcu i tom

brzinom
bilo je ono to je knjiga imala da kae.

On osea impuls...to je mesto na koje sada treba otii.

Ali nebo zna razloge i ablone iza svih oblaka
i ti e ih znati, takoe, kada sebe dovoljno uzdigne
da vidi iza granica.
11

Nikada ti nije data elja, a da ti nije data i snaga da je

uini stvarnom.
Moda e, ipak , oko nje morati da se potrudi.

Prizemljili smo se na ogromnom panjaku, pored pojilita za konje, koje je pokrivalo tri ara,
daleko od gradova, negde na liniji izmeu Ilinoisa i Indijane. Nije bilo putnika, bio je to na slobodan dan,
mislio sam.
- Sluaj, - ree Nemoj sluati. Samo budi miran i gledaj. Ono to e videti nije nikakvo udo.
itaj svoju knjigu atomske fizike... I dete moe hodati po vodi.
Ree mi ovo i kao da nije primetio da je voda tamo, okrenuo se iproetao nekoliko jardi od
obale, po povrini pojilita jezerceta. To je izgledalo kao da je pojilite fatamorgana usred letnje vreline
na stenovitom jezeru. Stajao je vrsto na povrini, ni talasi nije prenuo preko njegovih leteih izama.
- Ovamo, - ree. Doi i probaj.
Video sam to svojim oima. Bilo je mogue, oito, jer je stajao tamo, tako i ja pooh da mu se
pridruim. Oseao sam se kao da hodam po prozirnom plavom linoleumu i nasmejah se.
- Donalde, ta mi radi?
- Samo ti pokazujem ono to svi naue, pre ili kasnije, - ree, - ba si zgodan sada.
- Ali, ja...
- Gledaj, voda moe biti vrsta, - lupio je nogom i zvuk je bio kao koa na kamenu, - ili ne.
Lupio je ponovo i voda nas je poprskala obojicu. Da li osea? Probaj.
Kako se brzo navikavamo na uda! Za manje od minuta poeo sam da mislim da je hodanje po
vodi mogue, da je prirodno, da je... dobro, pa ta?
- Ali, ako je voda vrsta, kako moemo da je pijemo?
- Na isti nain kako hodamo po njoj, Riard. Ona nije vrsta i nije tena. Ti i ja odluujemo
kakva e biti za nas. Ako elimo tenu vodu, mislimo kao da je tena, ponaamo se kao da je tena, pij
je. Ako eli da bude vazduh, dii je. Probaj.
Moda ima neto u prisutnosti napredne due, mislio sam. Moda se ove stvari mogu deavati
u odreenom radijusu, pedeset stopa u krugu oko njih...
Kleknuo sam na povrinu i zaronio ruke u vodu. Tenost. Onda sam legao dole i gurnuo glavu
u plavo i disao, verujui. Delovalo je kao topli, teni kiseonik, bez guenja i zapinjanja daha. Podigao
sam se i pogledao ga, oekujui od njega da zna ta mislim.
- Priaj ree.
- Zato moram da priam?
- Jer je ono to treba da se kae mnogo jasnije kada se kae reima. Priaj.

- Ako moemo da hodamo po vodi, pijemo je i diemo, zato ne moemo to isto da uradimo i
sa zemljom?
- Da. Dobro. Primetie...
Doao je do obale lako kao da ide po naslikanom jezeru. Meutim, kada mu je noga dodirnula
zemlju, pesak i travu na obali poeo je da tone i posle nekoliko koraka bio je do ramena u zemlji i travi.
Kao da je jezerce odjednom postalo ostrvo, a zemlja oko njega se pretvorila u more. Plivao je na
trenutak po panjaku, prskao okolo tamnim glinenim kapljicama, onda lebdeo po njemu, zatim ustao i
proetao. Bilo je odjednom udnovato videti oveka kako hoda po zemlji!
Stajao sam na vodi i aplaudirao njegovoj predstavi. On se poklonio i aplaudirao mojoj.
Proetao sam do ivice pojila, zamislio zemlju kao tenost i dodirnuo je cipelom. Talasii se
rairie po travi u krugovima. Koliko je duboka zemlja? Umalo nisam glasno upitao. Zemlja e biti
duboka onoliko koliko ja budem mislio da je duboka. Dve stope dubine, mislio sam to, bie dve stope
duboka i ja u je pregaziti.
Sa poverenjem sam koraknuo na obalu i potonuo preko glave. Oko mene je bilo crno
podzemlje, zastraujue; i borio sam se da izaem na povrinu zadravajui dah, mlatarao sam traei
malo vrste vode, ivicu pojilita da se uhvatim za nju.
On je sedeo na travi i smejao se.
- Ti si izuzetan uenik, da li zna to?
- Nisam uopte uenik! Vadi me odavde.
- Vadi se sam.
Prestao sam da se koprcam. To je vrsto i ja mogu da se popnem napolje. To je vrsto... I ja
sam se popeo napolje, sav ulepljen i pokriven crnom prljavtinom.
- ovee, ti se stvarno uprlja, radei to.
Njegova plava koulja i farmerke, bili su bez mrlja i trunke praine.
- Aaaaa ! Istresao sam prainu i prljavtinu iz kose, izvadio je iz uiju. Na kraju sam ostavio
novanik na travu, uao u tenu vodu i oprao se na tradicionalni nain.
- Znam da postoje bolji naini ienja od ovog.
- Postoje bri naini, da.
- Naravno, nemoj da mi kae. Samo sedi tamo, smej se i pusti mene da sve otkrijem sam.
- O.K.
Na kraju sam morao da odem mokar do Flit-a da promenim odeu, veajui mokre komade
ode na zatezae, da se sue.
- Riard, ne zaboravi ta si radio danas. Lako je zaboraviti vreme kada smo znali i mislili da su
to bili snovi i uda, jednom. Nita dobro nije udo, nita lepo nije san.
- Svet je san, kae, a on je lep ponekad. Zalazak sunca, oblaci, nebo...
- Ne, slika je san. Lepota je stvarna. Moe li to da razlikuje?
Klimnuo sam skoro razumevajui. Kasnije sam virnuo u knjigu.

Svet je tvoja vebanka, stranice na kojima rauna.

To nije stvarnost, iako tu moe izraziti stvarnost,
ukoliko eli.
Takoe, ima slobodu da pie gluposti, ili lai, ili da cepa
listove.

12

Najveigreh je ograniiti Bie.

Ne ini T o.
Bilo je lako, toplo popodne, izmeu pljuskova, trotoari mokri na naem putu iz grada.
- Ti moe da prolazi kroz zidove, zar ne Don?
- Ne.
- Kad ti kae ne, za neto za ta znam da odgovor traba da glasi da, znai da ti se ne svia
nain na koji sam te pitao.
- Mi smo sigurno paljivi, zar ne? ree.
- Da li je problem u pronalaenju ili u zidovima?
- Da, i jo gore. Tvoje pitanje pretpostavlja da ja postojim u jednom odreenom prostoruvremenu, i da prolazim u drugi prostor-vreme. Danas nisam raspoloen da prihvatim voje pretpostavke o
meni.
Namrtio sam se. Znao je ta pitam. Zato mi nije jednostavno odgovorio, i dozvolio da
otkrijem kako on radi te stvari?
- To je moj mali nain da ti pomognem da preciznije misli ree blago.
- O. K., ti moe uiniti da izgleda kao da prolazi kroz zidove, ako hoe. Da li je pitanje sada
bolje?
- Jeste, bolje je. Ali ako eli da bude precizan...
- Nemoj da mi kae. Znam kako da kaem ono to mislim. Evo mog pitanja: kako moe da
iluziju ogranienog oseanja postojanja, izraenu u ovom prividnom prostorno-vremenskom trajanju kao
tvoje telo, pokrene kroz iluziju matrijalnog ogranienja, nazvan zidovi?
- Dobro reeno! ree. Kad postavi pitanje kako treba, ono odgovara samo, zar ne?
- Ne, pitanje nije samo odgovorilo. Kako prolazi kroz zidove?
- RIARDE ! Skoro si sve imao kako treba, a onda si sve razbio u paramparad! Ja ne mogu
da hoda kroz zidove... kad kae tako, ti podrazumeva stvari koje ja uopte ne podrazumevam, pa ak
i da ih pretpostavim odgovor je ne.
- Ali vrlo je teko postaviti sve tako precizno, Don. Zar ne zna ta mislim?
- Tako, samo zato to je neto teko, ti ne pokuava da ga uradi? I hodanje je bilo teko u
poetku, ali si vebao i postigao da to sada izgleda lako.
Uzdahnuo sam. Da. O.K., zaboravi pitanje.
- Zaboraviu ga. Moje pitanje je moe li ti? Gledao me je kao da nije imao brige na svetu.
- Tako, ti kae da je telo iluzija i zid je iluzija, ali postojanje je stvarno i ono ne moe biti
ogranieno iluzijama?
- Ne kaem to ja. To ti kae.
- Ali to je istina.
- Prirodno ree.
- Kako to radi?
- Riard, nita ne radi. Vidi to ve uraeno i to je sve.
- E, to zvui lako.
- To je kao hodanje. Pita se kako ti je ikad bilo teko da naui.
- Don, hodanje kroz zidove nije sada za mene teko, ono je nemogue.
- Da li misli da e moda, ako kae nemogue, opet i opet hiljadu puta, to uiniti da ti
iznenada teke stvari postanu lake?
- ao mi je. To jeste nemogue i ja u to uiniti kad doe vreme za mene.
- On hoda po vodi, a obeshrabren je, narode, jer ne hoda kroz zidove.
- Ali to je bilo lako, a ovo...
- Razmiljaj o svojim ogranienjima i zadrae ih otpevao je. Zar nisi pre nedelju dana
plivao u zemlji?
- Jesam.

- A zar zid nije samo vertikalna zemlja? Zar ti toliko znai u kom pravcu se prostire iluzija?
Horizontalne iluzije je mogue savladati, ali vertikalne ne.
- Mislim da me potpuno poznaje, Don.
Pogledao me i nasmeio se. Vreme kad te budem potpuno poznavao je vreme da te ostavim
neko vreme samog. Poslednja zgrada u gradu je skladite, velika graevina od ute cigle. Bilo je skoro
kao da je odluio da ide drugim putem nazad do aviona, skrenuvi nekom tajnom preicom. Preica je
bila kroz zid od cigle. Okrenuo otro desno u zid i nestao. Sad smatram da bih, da sam se odmah
okrenuo za njim, proao takoe. Ali sam samo zastao na trotoaru i gledao u mesto gde je bio. Kada sam
podigao ruku i dodirnuo kuglu, bila je samo tvrda cigla.
- Jednog dana, Donalde rekoh. jednog dana... Vraao sam se drugim putem do aviona.

- Donald. rekoh stigavi u polje doao sam do zakljuka da ti uopte ne ivi u ovom svetu.
Pogledao me prepadnut sa vrha krila, gde je uio da sipa benzin u rezervoar. Naravno da ne.
Moe li mi navesti jednu osobu koja ivi?
- ta misli, mogu li ti rei osobu kaoja ivi? Ja! Ja ivim na ovom svetu!
- Odlino, - ree, kao da sam nezavisnim uenjem otkrio tajnu. Podseti me da ti kupim ruak
danas... Divim se nainu na koji nikad ne prestaje da ui.
Ovo me je zbunilo. Nije bio sarkastian ili ironian; mislio je ba ono to je rekao. ta hoe
da kae? Naravno da ivim na ovom svetu. Ja i etiri biliona drugih ljudi. Ti si onaj koji...
- O, boe Riard! Ti si ozbiljan! Otpii ruak. Nema hamburgera, nema senfa, nita! Taman
sam pomislio da si dostigao glavno saznanje. Prekinuo me i gledao me ljutit i alostan. Ti si siguran u
to. ivi u istom svetu, zar ne, kao, kao... berzijanac mogli bi rei. Tvoj ivot je upravo u celini bio
preokrenut i izmenjen, pretpostavljam, novom SEC polisom osiguranja? ivi u istom svetu kao turnirski
ahista, Zar ne? Kad se u Njujorku ove nedelje bore Petrosjan i Fier, i Braun na Menhetnu, za pola
,iliona dolara nagrade, ta ti radi ovde u polju Meitlend Ohajo? Ti, sa tvojim Flit-om iz 1929., ti kome je
dozvola farmera glavna stvar u ivotu, ljudima koji ele desetominutnu vonju avionom, mainom kojoj
je potrebno odravanje i samrtnim strahom od orkana... ta misli koliko ljudi ivi u tvom svetu? Rekao
si da etiri biliona ivi. I ti stoji tu dole i kae da to hoe da mi poturi? Zadihao se od brzog govora.
- Mogao sam skoro da okusim taj hamburger, sa sirom koji se topi... rekoh.
- ao mi je. Bio bih tako srean da ga kupim. Ali to je sad gotovo i svreno, najbolje je
zaboraviti.
- Iako je to bio poslednji put da sam ga optuio da ne ivi u ovom svetu, trebalo mi je dugo da
shvatim rei sa strane na kojoj se knjiga otvorila:

Ako neko vreme bude vebao da bude fikcija, shvatie da su ti

fikcijski karakteri ponekad stvarniji od ljudi sa telima i srcem.

13

Tvoja savest je mera potenja tvoje linosti.

Sluaj je paljivo.
Svi smo mi slobodni da radimo ono to elimo , rekao je te noi. Nije li to jednostavno,
isto i jasno? Nije li to veliki put da se uredi univerzum?
- Skoro. Zaboravio si jedan vaan deo rekoh.
-O?
- Svi smo mi slobodni da radimo ono to hoemo, dok to ne povreuje nekog drugog, - dodao
sam. Znam da si to mislio, ali je tebalo da kae to to si mislio. uo se iznenadan zvuk u mraku,
pogledao sam ga brzo. Jesi li uo to?
- Da, zvui kao da ima nekog... Ustao je, otiao u mrak. Nasmejao se iznenada, i rekao ime
koje nisam uspeo da razumem. U redu je uo sam da kae. Ne, bie nam drago da si tu... Nema
potrebe da stoji tu... doi, dobrodoao si stvarno...
Glas je imao teak akcenat, ne ruski, ne eki, vie transilvanski. Hvala. Ne elim da vam
kvarim vee...
ovek koji je doao do vatre bio je, pa bio je prilino neobian da bi se naao u ovoj noi i na
zapadu . Mali, vitak, vuku slian momak, uplaenih oiju, obuen u veernje odelo, crna pelerina
postavljena crvenim satenom, bilo mu je neprijatno na svetlu.
- Prolazio sam pored, - ree. Polje je preica do moje kue...
- Zar? imoda mu nije verovao, znao je da lae, a istovremeno je radio sve to je mogao da
se uzdri od glasnog smeha. Nadao sam se da u razumeti, ubrzo.
- Smestite se udobno, - rekoh. Moemo li vam pomoi? Nisam se oseao ba tako, ali on je
bio tako stisnut, da sam stvarno eleo da se opusti, ako moe.
Pogledao me s divljim pogledom koji me sledio. Da, vi mi moete pomoi. To mi je vrlo
potrebno, inae ne bih pitao mogu li piti vau krv? Samo malo? To mi je hrana, potrebna mi je ljudska
krv...
Moda je to bio njegov akcent, nije dobro znao engleski ili ja nisam razumeo njegove rei, ali
sam bio na nogama brr nego ikad, slama je letela u vatru od moje brzine.
ovek je ustuknuo. Inae sam bezazlen, ali nisam mala osoba i mogu da delujem
zastraujue. Okrenuo je glavu. Gospodine, ao mi je! ao mi je! Zaboravite da sam bilo ta rekao o
krvi! Ali, vidite...
- ta to priate? Bio sam jo benji, jer sam se plaio. ta to do avpla govorite, ovee?
Ne znam taste, da niste nekakav VAM-?
imoda me je prekinuo pre nego to sam mogao da izgovorim re. Riard, na gost je priao,
a ti si ga prekinuo. Molim vas, nastavite, moj prijatelj je malo nagao.
- Donald, - rekoh Ovaj momak...
- Budi miran!
To me je toliko iznenadilo da sam zanemeo gledajui uasnuto oveka izvuenog iz njegovog
prirodnog mraka na svetlo nae vatre.
- Molim vas da razumete. Nisam ja izabrao da se rodim kao vampir. To je nesrena sudbina.
Nemam mnogo prijatelja. Ali svake noi moram imati malo svee krvi, inae e me spopasti uasni
bolovi, a ako bih i dalje ostao bez toga, umro bih. Molim vas, uasno u patiti, umreu, ako mi ne
dozvolite da sisam vau krv... samo malo, ne treba mi vie od pinta. Koraknuo je prema meni, oblizujui
usne, mislei da me imoda nekako kontrolie.
- Jo jedan korak i bie krvi, slaem se. ovee, taknite me i mrtvi ste... Ne bih ga ubio, ali sam
mislio da ga veem, pre nego to nastavim s priom.
Mora da mi je poverovao, jer je stao i uzdahnuo. Okrenuo se ka imodi: - Jesi li postigao to si
hteo?
- Mislim da jesam. Hvala ti.

Vampir me pogledao i nasmeio se, potpuno oputen, ludo se zabavljajui kao glumac na
sceni posle predstave. Neu piti tvoju krv, Riard ree prijateljski perfektnim engleskim bez ikakvog
akcenta. Dok sam gledao, on je nestajao, kao da je iskljuio svoje unutranje svetlo... za pet sekundi je
iezao.
imoda je seo opet pored vatre. Uvek mi je drago to ne misli to to kae!
Jo uvek sam drhtao luei adrenalin, spreman da se borim sa monstrumom. Don, nisam
siguran da sam za ovakve stvari. Moda bi bilo bolje da mi kae ta se dogaa. Kao, na primer, ta...
ta je bilo?
- Dot je bio vampir iz Transilvanije, - ree. Ili, da budem precizniji, Dot je bio misaona forma
vampira iz Transilvanije. Ako hoe neto da objasni, a misli da te neko ne slua, vrkni ga malo
misaonom formom, da objasni ta misli. Dali misli da sam ga prethodno doterao, sa onom pelerinom
i onjacima i onakvim akcentom? Da li je bio previe straan za tebe?
- Pelerina je bila prvoklasna, Don. Ali je ipak bilo suvie stereotipno, egzotino... Uopte se
nisam uplaio.
Uzdahnuo je. U redu. Ali si shvatio smisao, a to je ono vano.
- Koji smisao?
- Riard, budui tako besan na mog vampira, radio si ono to si hteo, bez obzira to bi to
povredilo nekog drugog. On ti je ak i rekao da e biti povreen ako...
- Hteo je da mi sisa krv!
- to e isto ono to mi radimo govorei da emo biti povreeni ako neko ne ivi na na nain.
utao sam dugo vremena mislei o tome. Uvek sam verovao da smo slobodni da radimo ta
hoemo, samo ako ne diramo druge, a ovo se nije slagalo. Neto je nedostajalo.
- Stvari koje te zbunjuju ree je prihvaena izreka koja je sluajno nemogua. To je izraz
povrediti nekog drugog. Mi biramo sami da li emo biti povreeni ili ne, nije vano od ega. Mi smo ti
koji odluujemo. Nko drugi. Moj vampir ti je rekao da e biti povreen ako mu ti ne dopusti...! I to je
njegova odluka da bude povreen, njegov izbor. Ono to ti radi je tvoja odluka, tvoj izbor. Dae mu
krv, ignorisati ga, vezati ga, probosti ga javorovim kocem kroz srce. Ako on ne eli javorov kolac,
slobodan je da se brani, na bilo koji nain. I tako to ide, izbori, izbori...
- Kad to tako gleda...
- Sluaj ree ovo je vano. Svi smo mi. Slobodni. Da radimo. ta god. Poelimo. Da radimo.

14

Svaka osoba, svi dogaaji u tvom ivotu su se desili, jer si ih ti

sebi privukao.
Na tebi je da izabere ta e sa njima da uredi.
Da li se osea usamljeno, Don? palo mi je napamet da ga pitam u jednom kafeu u
Rajdersonu, Ohajo.
- Iznenaen sam da bi ti...
- Pst, rekoh. Nisam zavrio pitanje. Zar se nikada ne osea bar malo usamljenim?
- To to misli je kao...
- ekaj; svi ovi ljudi, vidjamo ih samo na par minuta. S vremena na vreme pojavi se lice u
gomili, neka lepa ena zbog koe elim da zastanem i kaem zdravo, samo da mirujem i razgovarm neko
vreme. Ali, ona leti sa mnom deset minuta ili ne, i ode, a sledeeg dana ja odem u eldvil i niada je vie
ne vidim. To je usamljeno, samotniko. Mislim da ne mogu da naem stalne prijatelje, kad sam ja
nestalan.

utao je.
- Ili mogu?
- Mogu li sad da govorim?
- Da, mislim da moe. Hamburgeri su ovde bili uvijeni do pola u tanak masan papir i kada ih
razmota susam se prospe svuda bezvezna stvar, ali hamburgeri su bili dobri. Jeo je u tiini, a i ja,
pitajui se ta e rei.
- Pa, Riard, mi smo magneti, zar ne? Ne magneti. Mi smo gvoe, obmotano bakarnom icom
i kad god elimo da se namagnetiemo, moemo. Pustimo svoj unutranji napon kroz icu i moemo da
privuemo sve to elimo. Magnet se ne brine kako radi. On je on, i po svojoj prirodi, neke stvari privlai,
a drge ostavlja nedirnute.
Pogledao sam ga jedui ips. Ti si ostavio jednu stvar. Kako da to ja uradim?
- Ne radi nita. Kosmiki zakon, sea se? Slinosti se privlae. Samo budi ono to jesi, miran i
jasan i sjajan. Automatski, ako zraimo onim to jesmo, pitajui se svakog trenutka da li je to ono to
stvarno elimo da uradimo, radei to samo onda kada je odgovor da, automatski odbijamo od sebe one
koji nemaju ta da naue od nas i privlaimo one to imaju, i od kojih mi imamo da uimo takoe.
- Ali to zahteva mnogo vere, a u meuvremenu postaje prilino usamljen.
Pogledao me je udno preko svog hamburgera. Gluposti. Ne trai uopte veru. Ono to trai
je mata. Oistio je sti izmeu nas, sklonio so i biber u stranu, keap, viljuku i noeve, tako da sam
se pitao ta e se desiti, ta bi se moglo stvoriti pred mojim oima.
- Ako ima mate koliko seme susama, - ree, i stavi jednu semenku kao primer usred istine
sve su ti stvari mogue.
Gledao sam u semenku, pa onda u njega.. Voleo bih da se vi Mesije skupite i sloite. Mislio
sam da je stvar u veri, kada je svet protiv mene.
- Ne. eleo sam da ispravim to dok sam radio, ali je to bila duga, uzaludna borba. Pre dve
hiljade godina, pre pet hiljada godina, nisu imali re za matu, a vera je bila najbolje to su mogli da
smisle za mali, lepi struak cvea. Takoe nisu imali seme susama.
Znao sam zasigurno da su imali susam, ali sam pustio da ta la proe. I od mene se oekuje
da zamislim to magetisanje? Da zamislim neku lepu, mudru, tajanstvenu damu koja se pojavljuje u polju
u gomili, u Taragotu, Ilinois. Mogu to da uinim, ali to je samo to to jeste, samo moja mata.
Izgledao je beskrajno oajan, zabavljen na trenutak refleksima koje jee bacao tanjir osvetljen
neonskom reklamom kafea. Samo tvoja mata? Naravno da je to tvoja mata! Ovaj svet je tvoja mata,
zar si zaboravio. Tamo gde ti je misao, tu ti je iskustvo. ovek je ono to misli da jeste. Ono ega sam se plaio me
je sustiglo. Misli i obogati se: Kreativna vizualizacija zbog zadovoljstva i zarade. Kako pronai prijatelje, a biti ono
to jesi. Tvoja mata ne menja bie ni najmanje, ne utie na stvarnost uopte. Ali mi govorimo o Warner
Brothers svetovima, MGM ivotinjama, a svaki njihov sekund je iluzija i mata. Sve su to snovi sa
simbolima koje mi budni spavai doaravamo sebi.
Postavio je svoj no i viljuku u liniju, kao da gradi most od svog mesta do mog. Pita se ta
tvoji snovi govore? Isto tako pogledaj stvari iz svog budnog ivota i upitaj se zbog ega su one. Ti sa
svojim avionima u svom ivotu, svaki put se okreni oko sebe.
- U redu, Don, slaem se. eleo sam da uspori, da ne sipa sve to odjednom; milja u minutu,
to je prebrzo za potpuno nove ideje.
- Kada bi sanjao avione, ta bi to znailo?
- Pa slobodu. Snovi o avionima su begstvo, a let moje osloboenje.
- Koliko jasno to eli? San na javi je to isto: eli da bude slobodan od svih stvari koje te
sputavaju: rutina, autoritet, dosada, gravitacija. Ono to nisi shvatio je da si ti ve slobodan i da si uvek
bio. Da si imao polovinu ovog znanja... ti ve jesi vrhovni gospodar svog ivota udotvorca. Samo
mata. ta kae?
Konobarica ga je udno pogledavala s vremena na vreme, briui posue, sluajui, pitajui se
ko bi to mogao biti.
- I tako ti nisi nikad usamljen, Don? rekoh.
- Ukoliko se tako ne oseam. Imam prijatelje u drugim dimenzijama koji su povremeno sa
mnom. Kao i ti.
- Ne. Mislim na ovu dimenziju, ovaj imaginaran svet. Pokai mi ta misli, pokai mi malo uda
sa magnetom... stvarno elim to da uim.

- Pokai ti meni, - ree Da bi uneo bilo ta u svoj ivot, samo zamisli da je ve tu.
- Kao ta? Kao moju divnu damu?
- Bilo ta. Ne tvoju damu, neto malo za poetak.
- Treba li to da sad uradim?
- Da.
- O.K. ... Plavo pero.
Pogledao me je belo. Riard? Plavo pero?
- Rekao si bilo ta, damu ne, neto malo.
- Lepo. Plavo pero. Zamisli pero. Vizualizuj ga, svaku crtu i ivicu, vrh, V-zarez gde je upnuto.
Samo na minut, onda ga pusti.
Zatvorio sam oi na minut i video predstavu u mislima, pet ina dugako prelivalo se iz plavog
u srebrno na ivicama... Bljetavo jasno pero, lebdelo je tu u mraku.
- Okrui ga zlatnim svetlom, ako hoe. To je dobra stvar, pomae ostvarenju, a takoe radi na
namagnetisanju.
Okruio sam pero zlatom. O.K.
- To je to. Sada moe da otvori oi.
Otvorio sam oi. Gde je pero?
- Ako si ga imao jasno zamiljenog, ono ba u ovom trenutku juri dole na tebe kao kao Mak-ov
kamion.
- Moje pero, kao Mak-ov kamion?
- Figurativno, Riard.
Celo to popodne sam ekao da se pero pojavi, ali nije. Bilo je vee, posle sendvia od tople
uretine, video sam ga. Slika i sitna slova na pakovanju mleka. Pakovano za Slot Deiris-a od farme
Plavo pero, Brajan, Ohajo.- Don, moje pero!
Pogledao je i slegnuo ramenima. Mislio sam da si eleo pravo pero.
- Dobro sad, bilo kakvo za poetnika, zar ne misli?
- Da li si video pero potpuno samo, ili si ga drao u ruci?
- Potpuno samo.
- To objanjava ovo. Ako eli da bude sa onim to materijalizuje, mora i sebe da stavi u
sliku. ao mi je to ti nisam rekao.
Sablasno udan oseaj. Pali! Svesno sam privukao svoju prvu stavr! Danas pero, - rekoh
sutra svet!
- Budi paljiv, Riard, - ree on uznemireno inae e zaaliti...

15

Istina koju govori nema ni prolost ni budunost.

Ona jeste, i to je sve to ona treba da bude.

Legao sam na lea, ispod Flita, briui ulje sa donjeg dela trupa. Maina je sad bacalja nekako
manje ulja nego pre. imoda je leteo s jednim putnikom, zatim doao i seo na travu dok sam radio.
- Riard, kako misli da e impresionirati svet kad svi drugi rade da bi oiveli, a ti juri skoro
potpuno neodgovorno, dan za danom, u svom ludom avionu, prodajui vonje putnicima? ponovo me
je iskuavao. Ovo je pitanje koje e ti se nametati vie nego jednom.
- P, Donald, prvo: ja ne postojim da bih impresionirao svet.Postojim da bih iveo svoj ivot na
nain koji me ini srenim.
- O.K. Drugo?

- Drugo, svako je slobodan da radi ono to smatra da treba da radi da bi iveo. Tree:
odgovoran, znai sposoban da odgovaram za nain na koji sam izabrao da ivim. Postoji samo jedna
osoba kojoj mi odgovaramo, a to je, naravno...
- ... to smo mi, ree Don, odgovarajui umesto zamiljene, nepostojee gomile izabranih koja je
sedela okolo.
- Mi ak ne moramo da odgovaramo ni sebi, ako ne elimo... nema nieg loeg u
neodgovornosti. Ali veina nas smatra da je mnogo zanimljivije znati zato radimo, kako radimo, zato
biramo ba tako da li emo gledati pticu ili zgaziti mrava, ili raditi za novac neto to radije ne bi radili.
acnuo sam ga malo. Zar to nije. Zar to nije predug odgovor?
Klimnuo je. Predug.
- O.K. ... Kako se ti nada da e impresionirati svet... Otkotrljao sam se ispod aviona i
odmorio malo u senci krila. Kako da dozvolim svetu da ivi onako kako izabere i da dozvolim sebi da
ivim onako kako izaberem.
Dobacio mi je srean i ponosan osmeh. Reeno kao od pravog Mesije! Jednostavno,
direktno, razumljivo i ne daje odgovor na pitanje ukoliko ne odvoji vreme i ne razmisli paljivo o tome.
- Iskuaj me opet. Bilo je divno gledati kako mi sopstveni um radi.
- Majstore, - ree elim da budem voljen, ljubazan sam, radim drugima ono to bih eleo da
oni rade meni, ali ipak nemam ni jednog prijatelja i potpuno sam sam. Kako bi odgovorio na ovo?
- Potukao si me rekoh. Nemam ni pojma ta da ti kaem.
- TA?
- Malo humora, Don, da oivim vee. Malo bezazlene promene ritma.
- Bolje bi bilo da si paliviji u tom oivljavanju veeri. Problemi nisu ala i igra za ljude koji ti
dolaze, ukoliko i sami nisu dosta napredovali, a ta vrsta zna da je svako svoj sopstveni Mesija. Tebi su
dati odgovori, pa kai ih onda. Pokuaj stim pobeen sam i videe kako brzo gomila moe da vee
oveka za stub i da ga spali.
Uspravio sam se ponosno. Izabrani, moli me za odgovor i ja ti odgovaram: Zlatno pravilo ne
postoji. Kako bi ti se svidelo da vidi mazohistu kako ini drugima ono to bi eleo da drugi ine njemu?
Ili oboavaoca boga krokodila, kome je ast da mu bude baen iv u eljusti. Ili Samarianin, koji je
poeo celu stvar... ta ga je nagnalo na pomisao da ovek koga je naao da lei na putu, eli da mu se
sipa ulje na rane? ta ako je ovek jednostavno koristio te momente mirovanja da se duhovno uzdigne,
uivajui u izazovu toga? Zvuao sam sebi ubedljivo.
ak i kada bi pravilo bilo izmenjeno u ini drugima ono to oni ele da im se ini, m ne
moemo da znamo ta bilo ko, osim nas samih, eli da mu se ini. Ono to pravilo stvarno znai, ako ga
primenimo poteno, je ovo: ini drugima ono to istinski eli da im ini. Sretne li mazohistu sa ovim
pravilom, nee morati da ga iba njegovim biem, jednostavno zato to je to ono to bi on eleo da
mu se uradi.Niti e se od tebe traiti da baci oboavaoca krokodilima. Pogledao sam ga. Suvie
reeno?
- Kao i uvek. Riard, izgubie devedeset procenata svojih slualaca, ako ne naui da to
skrati!
- Pa, dobro. ta ima loe u tome to u izgubiti devedeset posto slualaca? uzvratio sam mu.
ta ima loe u gubitku svih mojih slualaca? Znam ono to znam i govorim ono to govorim! I ako je to
pogreno, onda je to samo mnogo loe. Vonje avionom su tri dolara, u gotovom!
- Zna li ta? imoda je ustao istei slamu sa svojih farmerki.
- ta? rekoh razdraljivo.
- Upravo si diplomirao. Kako se osea kao Mesija?
- Frustrirano, u vraiju mater.
Pogledao me s neprimetnim osmehom. Navii e se ree.

Evo testa pomou kog moe otkriti da li je tvoja misija na Zemlji

zavrena:
Ako si iv, onda nije.
16
R obne kue su uvek duge, police se proteu u beskraj.
U Hajvardovoj robnoj kui traio sam 3.18 ina zavrtnje i matice za Flit-a. imoda je strpljivo
gledao dok sam ja traio, poto mu, naravno, nita nije bilo potrebno iz robne kue. Cela bi ekonomija
propala, mislio sam, kada bi svi bili kao on, pravei sve to ele od misaonih formi i istog vazduha,
popravljajui stvari bez delova i alata.
Na karju pronaoh rafove koje sam trebao, i pooh sa njim prema kasi, gde je vlasnik sluao
neku tihu muziku. Greensleeves; melodija koja me progoni od detinjstva, ula se preko nekog nevidljivog
zvunika... udno je na to naii u gradu od etiri stotine dua.
Ukapirao sam da je to bilo udno i za Hajvarda, jer on uopte nije imao nikakvo ozvuenja.
Vlasnik je bio prikovan za svoju drvenu stolicu na kasi, i sluao Mesiju kako svira na jeftinoj gitari sa est
ica, iz police. Bio je to divan zvuk. utao sam plaajui svojih sedamdeset tri centa ponovo zahvaen
melodijom. Moda je taj jeftini instrument imao neke tanke kvalitete, ali ovo je zvualo kao iz daleke,
maglovite, drevne Engleske.
- Donalde, to je divno! Nisam znao da svira gitaru.
- Nisi? Onda zamisli nekog ko bi otiao do Isusa Hrista i pruio mu gitaru, a on bi rekao: Ne
znam da sviram. Da li bi on to rekao?
imoda je vratio gitaru na mesto i izaao napolje na sunce sa mnom. Ili da doe neko ko
govori ruski ili persijski, misli li da bilo koji majstor vredan svog oreola ne bi znao ta taj pria? Ili kada
bi hteo, da upravlja avionom, misli da ne bi znao?
- Znai, ti stvarno sve zna?
- Kao i ti, naravno. Ja samo znam da znam sve.
- Ja bih mogao tako da sviram gitaru?
- Ne, ti bi imao svoj sopstveni stil, drugaiji od mog.
- Kako to da uradim?- Nisam potrao nazad da kupim gitaru, samo sam bio znatieljan.
- Samo odbaci sve konice i sva verovanja da ne zna da svira. Dodirni instrument kao da je
deo tvog ivota, to i jeste, u nekom drugom ivotu. Znaj da je normalno za tebe da dobro svira i
dozvoli tvojoj podsvesti da svira tvojim prstima.
itao sam neto o tome, uenje pod hipnozom: uenicima je reeno da su majstori umetnosti i
oni su svirali, slikali ili pisali kao da su umetnici. To je teko, Don, da odagnam iz svesti injenicu da ne
umem da sviram.
- Onda e za tebe teka stvar biti svirati gitaru. Trebae ti godine vebe pre nego to sam sebi
da priznanje da to dobro radi, pre nego to ti svest kae da si se dovoljno trudio da bi zaradio pravo
da dobro svira.
- Zato mi nije trebalo tako dugo vremena da nauim da letim? To se smatra tekim, ali sam ja
to shvatio prilino brzo.
- Da li si eleo da leti?
- Nita drugo nije bilo vano! Vie od svega! Gledao sam dole na oblake, jutarnje dimove iz
odaka, iao pravo u vis u tiini i mogao sam videti... O ! Shvatam ta misli. Hoe da kae: Nikad se
tako nisi oseao sa gitarom, zar ne?
- Nikad se tako nisi oseao sa gitarom, zar ne?
- A ovo poznato oseanje koje sad imam, Don, govori mi kako si ti nauio da leti. Jednostavno
si uao u Travl Er jednog dana i uzleteo. Nikada ranije nisi ni bio u avionu.
- Dragi moj, ti si intuitivan.
- Nisi ni polagao test za dozvolu? Ne, ekaj. Ti uopte nema dozvolu, zar ne? Zvaninu
letaku dozvolu?

- Pogledao me je udno, sa apatom od osmeha, kao da sam ga izazivao da pokae dozvolu,

a on je znao da to moe.
- Misli na pare papira, Riard? Tu vrstu dozvole?
- Da, pare papira.
Nije posegnuo u dep ili izvadio novanik. Samo je otvorio svoju desnu ruku i tamo je bila
letaka dozvola, kao da je sve do sada nosio okolo, ekajui da ga pitam za nju. Nije bila izguvana ili
iscepana, i mislio sam da pre deset sekundi nije ni postojala.
Ali sam je uzeo i pogledao. To je bila zvanina pilotska potvrda, odsek za transport ju je izdao,
Donald Vilijem imoda, sa nekom adresom u Indijani, registrovani komercijalni pilot sa odobrenjem da
leti na jednomotornim i viemotornim avionima, leteim spravama i jedrilicama.
- Nema dozvolu za hidroavion ili helikopter?
- Imau ih ako mi budu trebale, - ree on tako tajanstveno, da sam eksplodirao od smeha pre
njega. ovek koji je meo trotoar ispred, tragino nas pogleda i osmehnu se takoe.
- A ta je sa mnom? rekoh elim svoju dozvolu za vazduni transport.
- Morae sam sebi da izmisli dozvolu ree.
17
U radio emisiji Defa Sjuksa, upoznao sam Donalda imodu kakvog ga ranije nisam
video. Emisija je poela u devet uvee i trajala je do ponoi, iz prostorije ne vee od asovniarske
radnje, sa instrumentima i dugmadima svuda okolo, i sa policama punim kaseta saa reklamnim
porukama.
Sjuks je poeo sa pitanjem: Ima li neeg nezakonitog u letenju svuda po zemlji u drvenom
avionu i uzimanju ljudi na vonju?
Odgovor je ne, nema nita ilegalno tu, avioni su ispitani isto tako paljivo kao mlaznjaci. Oni su
sigurniji i jai nego mnogi moderni avioni, i sve to je potrebno je pilotska dozvola i farmerovo
doputenje. Ali to imoda nije rekao. Niko nas ne moe spreiti da radimo ono to hoemo, Def
ree.
To je sada potpuno tano, ali rekao je to bez ikakvog takta, koji se zahteva kad radi sa radio
auditorijumom koji se pita ta se deava, zato ti avioni lete okolo. Minut poto je to rekao, indikator
telefonskog poziva je poeo da svetli na Sjuksovom pultu.
- Imamo sluaoca na liniji jedan, - ree Sjuks. Izvolite gospoo.
- Jesm li u programu?
- Da, gospoo, ve ste u programu i na gost je gospodin Donald imoda, pilot. Izvolite, u
programu ste.
- Pa, elela bih da kaem tom momku da ne moe svako da radi to to eli i da neki moraju da
rade da bi iveli, i da imaju malo vie odgovornosti nego to je potrebno za letenje okolo.
- Ljudi koji rade da bi iveli, rade ono to najvie ele, - ree imoda. Isto kao i ljudi koji ive
od sviranja...
- Pismo kae da e u znoju svog tela zaraditi hleb svoj i da e ga u alosti jesti.
- Slobodni smo i to da radimo, ako elimo.
- Radi svoj posao! Zamaraju me ljudi kao vi, koji govore, radi svoj posao, radi svoj posao!
Dozvolite svima da divljaju okolo i oni e unititi svet. Oni i sada unitavaju svet! Pogledajte ta se
deava zelenilu i rekama i okeanima.
Dala mu je pedeset mogunost da joj odgovori, a on ih je sve ignorisao. To je O.K. ako svet
bude uniten, - ree. Ima hiljadu miliona drugih svetova za nas da ih stvorimo i izaberemo. Do god
ljudi budu hteli planete, bie planeta da se na njima ivi.
Teko da je ovo moglo da zadovolji sagovornika i ja sam gledao imodu zapanjen. On je
govorio sa svoje take gledita, iz perspektive ivljenja mnogih ivota, uenje koje je jedino majstor
mogao da prihvati. Njegova sagovornica je smatrala da diskusija treba da ima veze sa stvarnou ovog
sveta, gde je roenje poetak, a smrt kraj. On je to znao. Zato je to ignorisao?
- Sve je u redu, zar ne? ree ona u svoj telefon. Nema zla na ovom svetu, nema greha
svuda oko nas? To vas ne uznemirava, zar ne?

- Nita zbog ega bi se trebalo uzbuivati, gospoo. Mi vidimo samo deo od onog to je ceo
ivot, a taj deo je obmana. Sve se uravnoteava i niko ne pati i niko ne umire bez svog pristanka. Niko
ne radi ono to ne eli da radi, nema dobra i nema zla, van onog to nas ini srenim i nesrenim.
Nita od toga nije umirilo gospou na telefonu. Ali ona iznenada prekide i ree jednostavno: Kako znate te stvari koje govorite? Kako znate da je to to govorite istina?
- Ne znam da li je istina, - ree on. Verujem u to, jer je zabavno u to verovati.
Zamurio sam. Mogao je rei da je probao i da je dobro... izleenje, uda, praktini ivot koji je
potvrdio da je njegovo miljenje istinito i upotrebljivo. Ali, nije to rekao. Zato?
Postojao je razlog. Drao sam oi irom otvrene, vei deo prostorije je bio siv, samo se nazirao
imodin lik, nagnut ka mikrofonu. Rekao je sve ove stvari direktno, ne nudei izbora, ne trudei se ni
maloo da jadni sluaoci razumeju.
- Bilo ko - ko je ikada neto znaio, bilo ko ko je ikada bio srean, bilo ko kome je ikada dat
neki dar na svetu, bio je boanski sebina dua, ivei kako njemu najvie odgovara. Bez izuzetka.
Sledei poziv, bio je mukarac. Vee je proticalo: - Sebina! ovee, znate li ta je antihrist?
- Moda bi mi vi mogli rei ree.
- Hrist je rekao da moram iveti za svog blinjeg. Antihrist kae budi sebian, ivi za sebe i
pusti druge ljude da idu u pakao.
-Ili u raj, ili bilo gde, gde ele da odu.
- ovee, vi ste opasni, znate li to? ta bi bilo kada bi svi koji sluaju, radili to bi hteli? ta
mislite, ta bi se onda desilo?
- Mislim da bi ovaj svet verovatno bio najsrenija planeta u ovom delu kosmosa ree.
- ovee, nisam siguran da bih eleo da moja deca uju to to govorite.
- ta vaa deca ele da uju?
- Ako smo svi slobodni da radimo bilo ta to hoemo, onda sam ja slobodan da doem u polje
sa pukom i da vam raznesem vau glupu glavu.
Veza je besno prekinuta. Negde u gradu je bio najmanje jedan besan ovek. Ostali, ljutite
ene, takoe bili su na telefonu; sva dugmad na pultu su bila upaljena.
Nije se moralo tako; mogao je rei iste stvari drugaije, pa ne bi ovako letelo perje.
Nadolazilo je i obuhvatalo me isto oseanje koje sam imao u Troju, kada je gomila navalila i
opkolila ga. Bilo je vreme, bilo je krajnje vreme za nas, da idemo dalje.
Knjiga mi nije bila od pomoi, tamo u studiju.

Da biste iveli slobodno i sreno morate rtvovati

dosadu.
Ta rtva nije uvek laka.

Dek Sjuks je rekao svima ko smo, da su nam avioni parkirani u Tomsonovom polju i da nou
spavamo pod krilima.
Oseao sam talas besa od ljudi uplaenih zbog morala svoje dece i zbog budunosti
amerikog naina ivota, i nita od toga nije me inilo srenim. Ostalo je jo pola sata do kraja emisije,
a postajalo je sve gore.
- Znate ta, ovee, mislim da ste laov, - rkao je sledei slualac.
- Naravno da sam laov! Svi smo mi lani na celom ovom svetu i svi se mi pretvaramo da smo
neto to nismo. Mi nismo tela koja etaju okolo, niti smo atomi i molekuli, mi smo besmrtne i neunitive
ideje Bia, bez obzira koliko drugaije verovali...

Trebalo bi da on bude prvi koji bi me podsetio da sam slobodan da odem ako mi se ne svia
ono to pria, on bi se smejao mom strahu od lina gomile koja eka sa toljagama kod aviona.
18

Ne budi obeshrabren na rastancima. Rastanak je neophodan pre

ponovnog
susreta.
A prijatelji e se, posle nekog vremena ili posle ovog ivota,
sigurno ponovo sresti.
S ledeeg prepodneva, pre nego to su ljudi doli da lete, stao je kod mog krila: - Seti se
ta si rekao kad si otkrio moj problem, da niko nee sluati, bez obzira kakva uda da radim?
- Ne.
- Sea li se tog vremena, Riard?
- Seam se. Izgledao si tako usamljen, odjednom. Ne seam se ta sam rekao.
- Rekao je da je zavisnost od toga da li ljudi mare za ono to govorim, zavisnost moje sree od
nekog drugog. To e ono to sam doao da nauim ovde: Nije vano da li komunicira ili ne. Izabrao sam
ceo ovaj ivot da sa nekim podelim nain na koji svet postoji, a isto sam tako mogao izabrati da ba
nita ne kaem. Biu nije potrebno da ja nekom priam kako ono radi.
- To je oigledno, Don. Mogao sam i ja to da ti kaem.
- Veliko hvala. Pronaao sam ideju zbog koje sam ceo ivot iveo da je naem, zavrio sam
ceo ivotni posao, a on kae To je oito, Don.
Smejao se, ali je bio tuan, takoe, tada nisam mogao da kaem zato.
19

Merilo tvog neznanja je dubina tvog verovanja u

nepravdu i tragediju.
Ono to gusenica zove krajem sveta, Majstor zove
leptirom.

R ei u knjizi prethodnog dana, bile su jedino upozorenje koje sam dobio. Jednog trenutka
to e bila normalna omanja grupa ljudi koja je ekala da leti. Njegov avion je dorulao meu njih, stao
pored, duvajui ih snagom propelera. Obian prizor za mene koji sam stajao na gornjem krilu Flit-a i
sipao benzin u rezervoar. Sledeeg trenutka bilo je kao da je guma eksplodirala i gomila se rasprtala i
potrala. Guma na Travl Er- u je bila nedirnuta, maina se vrtela na malom gasu kao trenutak ranije, ali
je bila stopu iroka rupa u platnu ispod pilotske kabine i imoda je bio odbaen na drugu stranu, glava
mu je pala dole, telo mi je bilo mirno kao iznenadna smrt.
Trebalo mi je nekoliko hijaditih delova sekunde da shvatim da je Donald imoda pogoen, jo
toliko da ispstim kantu sa benzinom i skoim dole sa gornjeg krila, trei. Izgledao je kao u filmu, nekom
amaterskom komadu. ovek s pukom je beao s ostalima, dovoljno blizu mene da sam ga mogao
posei sabljom. Sada se seam da nisam brinuo o tome. Nisam bio besan, ni okiran, ni uasnut.
Jedina vana stvar je bila stii to pre do kabine Travl Er-a, to bre govoriti s prijateljem.

Izgledao je kao pogoen bombom; leva polovina tela bila je pocepana koa, i odelo i meso i
krv, vlana masa crvenila.
Glava mu je leala kraj ruice s gorivom, na desnom donjem uglu table s instrumentima, i
mislio sam, da je bio vezan ramenim pojasem ne bi mogao biti odbaen toliko unapred.
- Don, jesi li dobro? Glupe rei.
- Otorio je oi osmehnuvi se. Lice mu je bilo isprskano krvlju. Riard, kako izgleda?
Bilo je ogromno olakanje uti ga kako govori. Ako moe da govori, ako moe da misli, bie
sve u redu.
- Pa, ukoliko ti to ne zna bolje, drugar, rekao bih da ima problema.
Nije se pomerao, osim malo glavom i odjednom sam bio ponovo uasnut, mnogo vie
njegovom nepokretnou nego onom kaom i krvlju. Nisam mislio da ima neprijatelja.
- Nemam. To je bio prijatelj. Bolje je nemati ih... neko ko me je mrzeo navukao je sve mogue
nevolje samom sebi... ubijajui me.
Sedite i bona strana kabine bili su prekriveni krvlju bio bi veliki posao oistiti ponovo Travl
Er, iako sam avion nije bio mnogo oteen. Da li je ovo moralo da s dogodi, Don?
- Ne... ree on jedva, diui isprekidano. Ali, ja mislim... svia mi se drama...
- Dobro, hajde da nastavimo! Izlei se! Sa gomilom koja dolazi bie dosta letova da se obavi!
Ali dok sam se alio s njim, uprkos itavom svom znanju i razumevanju stvarnosti, moj prijatelj
Donald imoda pao je jo jedan in prema ruici i umro.
uo sam buku u uima, svet se tresao, i ja skliznuh pored iskidanog trupa dole, u vlanu,
crvenu travu. Oseao sam kao da me je teina prirunika u depu prevalila na stranu. I kad sam udario
u zemlju on ispade, vetar je polako listao stranice.
Podigoh ga ravnoduno. Da li se to tako zavrava, mislio sam, da li je sve to Majstor govori
samo lepa re koja ga ne moe spasiti od pravog napada nekog besnog psa u polju?
Morao sam tri puta da proitam, pre nego to sam mogao da poverujem da je to pisalo na
strani...

Sve u ovoj knjizi moe biti pogreno.

Epilog
U jesen, leteo sam na jug sa toplim vazduhom. Bilo je malo dobrih polja, ali su gomile
bivale sve vee. Ljudi su uvek eleli da let edvokrilcem, a tih dana mnogi od njih su ostajali da
razgovaraju i peku peurke na mojoj vatri.
Ponekad bi neko ko nije bio bolestan rekao kako se bolje osea posle razgovora i ljudi bi se
sledeeg dana udno gledali, prilazili blie, radoznali. Vie no jednom sam odleteo ranije.
uda se nisu dogaala, mada je Flit leteo bolje nego ikad i s manje benzina. Prestao je da
baca ulje, prestao da ubija insekte elisom i vetrobranskim staklom. Hladniji vazduh, bez sumnje, ili su
mali letai postali dovoljno pametni da me izbegavaju.
Ipak, jedna reka vremena se zaustavila za mene onog letnjeg prepodneva kada je imda bio
ubijen. Bio je to zavretak u koji ne verujem, niti ga razumem; to je ostalo tamo i ja sam ga preivljavao
hiljadu puta ponovo, nadajui se da bi se neto moglo izmeniti Nikad nije. ta sam trebao da nauim
tog dana?

Jedne noi, kasno u oktobru, poto sam se uasnuo i pobegao od gomile u Misisipiju, sleteo
sam na neko malo prazn mesto, jedva dovoljno da se Flit spusti.
Jo jednom pre nego to sam zaspao, pomislio sam na zadnji trenutak. Zato je umro? Nije
bilo razloga za to. Ako je ono to je rekao bilo istina.
Nije bilo nikoga sad, da razgovaramo kako smo mi razgovarali, nikoga od koga bih uio, nikoga
da mu se prikradem i napadnem ga svojim reima otrei na njemu svoj novi svetli um. JA? Da, ali ja
nisam ni upola zabavan kakav je imoda bio, koji me je uio drei me stalno van ravnotee svojim
duhovnim karateom.
Mislei o tome, zaspao sam, i sanjao...

Kleao je na travi u dolini, okrenut mi leima, krpei rupu na boku Travl Er-a, gde je proao
hitac. Pored njega je bila rolna Grade-A avionskog platna i kanta bituratnog premaza za impregnaciju.
Znao sam da sanjam, a takoe sam znao i da je stvarnost. DON !
Ustao je polako i okrenuo se da me pogleda, osmehujui se mojoj tuzi i mojoj radosti.
- Haj, drugar ree.
Nita nisam video od suza. Nema umiranja, nema umiranja, i ovaj ovek je moj prijatelj.
- Donalde!... TI SI IV! ta pokuava da uradi? Potrao sam i obavio ruke oko njega, bio je
stvaran. Mogao sam osetiti kou njegove letake jakne, stisnuti njegove ruke ispod.
- haj, - ree. Ne smeta ti ? Ono to pokuavam da zakrpim je ova rupa ovde.
Bio sam srean da ga vidim. Nita nije nemogue.
- Sa mazivom i platnom? rekoh. Mazivom i platnom ti pokuava da uvrsti...? Ti to ne
radi tako, ti ga vidi savreno, ve uraeno... - I rekavi to stavih ruku na poetak iskrzane rupe, kako
sam pomerao ruku tako je rupa nestajala. Ostao je samo ist i kao ogledalo sjajan avion, besprekorno
platno bez ikakvog ava od vrha do repa.
- Znai ti to tako radi! ree on, a tamne su mu oi bile ponosne na sporog uenika koji je na
kraju postao dobar kao duhovni mehaniar.
Upalili smo jutarnju vatru pored krila i pekli lepinju na njoj. Ti neto muva, Don! Zna, nikad
te nisam video da kuva. ta ima?
- Lepinju, - ree injenicu. Poslednja stvar koju hou da uradim u tvom ivotu je da ti
pokaem kako se to radi.
Odsekao je dva pareta svojim perorezom i pruio mi jedan. Ukus mije jo uvek u ustima dok
piem... ukus strugotine i starog tutkala, podgrejani na masti.
- ta kae? ree.
- Don...
- Fantomova osveta, - iskezio se. Napravio sa je od gipsa.- Stavio je svoj deo natrag u tiganj.
Da te podsetim, ako ikad zaeli da navede nekoga da ui, uini to svojim znanjem, a ne svojom
lepinjom, O.K.
- NE! Voli mene, voli moju lepinju! To je glavna ivotna hrana, Don!
- Vrlo dobro. Ali garantujem ti tvoja prva veera sa bilo kim bie i poslednja ako ga nahrani
tom hranom.
Nasmejali smo se i uutali. Pogledao sam ga u tiini.
- Ti si dobro, Don, zar ne?
- Ti oekuje da budem mrtav? Ma hajde, Riarde.
- I ovo nije san? Neu zaboraviti da sam te video?
- Ne. Ovo je san. Ovo je drugi prostor-vreme, a svaki drugi prostor-vreme je san za dobrog,
zdravog zemljanina, kakav e ti uskoro biti. Ali e se setiti i to e izmeniti tvoje miljenje i tvoj ivot.
- Hou li te videti ponovo? Da li se vraa?
- Mislim da ne. elim da sam izvan prostora i vremena... Ja to ve jesam, to je injenica. Ali,
postoji veza izmeu nas, izmeu tebe i mene i ostalih iz nae porodice. Kada te neki problemi zaustave,
zadri ih u pameti i poi na spavanje, sreemo se ovde kraj aviona i priati o tome, ako eli.
- Don...

- Molim?
- Zato puka? Zato se to desilo? Ne vidim ni mo ni slavu u tome to ti je srce razneseno
pukom. Seo je dole u travu pored krila.
- Od kad sam prestao da budem Mesija sa naslovne strane, Riard, nikome nisam morao da
kaem bilo ta. I poto ti treba da veba da postane neuznemiravan pojavama , NITI RAALOEN
NJIMA, - dodao je znaajno mogao bi da upotrebi neke krvave scene za svoj trening; to je takoe
zabava za mene. Umiranje je kao roenje u nekom dubokom jezeru nekog vrueg dana. Postoji ok od
promene, bol na trnutak, a onda prihvatanje i plivanje u realnosti. Ali, posle toliko puta, ak se i ok
izgubi.
Posle dugog trenutka ustade. Samo nekoliko ljudi je zainteresovano za ono to ima da im
kae, i to je u redu. Kvalitet majstora se ne meri prema veliini njegove gomile, upamti.
- Don, pokuau, obeavam. Ali u pobei zauvek, im posao prestane da me zabavlja.
Niko nije dodirnuo Travl Er, ali se propeler okrenuo, maina izbacila plavi oblak dima i bogatim
zvukom ispunila dolinu. Obeanje prihvaeno, ali... pogledao me je i nasmeio se kao da me nije
razumeo.
- Prihvaeno , ali ta? Govori. Kai mi. ta je pogreno?
- Ti ne voli gomile, - ree.
- Ne da me guraju, ne. Svia mi se da govorim, i da razmenjujem ideje, ali to oboavanje, kroz
koje si ti proao, zavisnost... verujem da ne trai od mene... Ja sam ve pobegao...
- Moe biti da sam ba glup, Riard i moda ne vidim neto oigledno to ti vrlo dobro vidi, i
ako je tako, da li bi mi, molim te, rekao ega ima loeg ako bi pisao o tome? Da li postoji pravilo po
kome Mesija ne moe da pie o onome to misli da je istina? Stvari koje su mu bile zabava, a koje su
radile za njega? I onda, ako se ljudima ne svia ono to govori, umesto da pucaju na njega, mogu spaliti
njegove rei, izlupati pepeo tapom? A ako im se to zaista svidi, mogu da itaju rei po drugi put, ili da ih
napiu na vratima friidera, ili da se zabavljaju onim to ideje za njih znae? Ima li neeg loeg u
pisanju? Ali, moda sam ja ipak glup.
- U knjizi?
- Zato da ne?
- Zna li koliko rada...? Obeao sam da nikad neu napisati ni jednu re u ivotu!
- O, izvini, - ree Tako znai. Nisam to znao. Popeo se na donje krilo aviona, pa u kabinu.
Pa, vidimo se. Vidi ta e sa svim tim. Ne dozvoli gomilama da ti priu... Ti ne eli da pie, siguran
si?
-Nikad. rekoh Nikad ni re.
Slegnuo je ramenima i navukao svoje letake rukavice, gurnuo palicu napred i zvuk motora je
brujao oko mene sve dok se nisam probudio pod krilom Flit-a, sa ehom iz sna jo uvek u uima.
Bio sam sam, polje je bilo tiho, kao da je zelena jesen padala meko po svitanju i po svetu.
I tada, za divno udo, pre nego to sam se sasvim probudio, posegnuo sam za dnevnikom i
poeo da piem, jedan Mesija u svetu drugih, o svom prijatelju:

1.Uitelj je doao na zemlju,

roen u svetoj zemlji Indijane,...