ISIDORA

BJELICA

TAJNI IVOT P. P. NJEGOA
ili
VLADIKA I DENTLMEN






Mom edu,
Duanu uroviu,
uz blagodarenije za sve
trenutke Ijubovi i velikoljepija,
snijevanja i voobraenija u
naoj Crnoj Gori i
Bjelopavlikoj dolini
podno Malog i Velikog Gara...

Table of Contents
Start

UMESTO PREDGOVORA ILI JEDNA

SASVIM INTIMNA ISPOVED
____________________

Nikada nisam verovala da u napisati i sainiti" ovakvu knjigu. Prosto, bilo je previe tema koje
sam obradila u mojih trideset knjiga i inilo mi se da se svi drugi bave Njegoem. I tako i jeste.
Naspram mnogih zaboravljenih, upranjavljelih, Njego je ostao u centru panje, milou bojijom i
intelektom nacije, koja je i u doba komunizma i idiotizma uspevala da ouva seanje na ovog Velikana.
Tako je bilo sve dok neko u osvit graanskog rata nije reio da se Njego izbaci iz itanki jer nije
politiki korektan"!? Tako je prvo iz itanki ispala i drama Njego" mog dede Duana urovia, a
onda su krajem osamdesetih izgurali iz veine, bar BiH itanki, i samog Njegoa i Gorski vijenac. Tako
je pre krvavih dogaaja i raspada Jugoslavije (paradoksalno upravo je Njego verovao u ujedinjenje
junoslovenskih naroda) Njego postao nepodoban".
Budui da sam po ocu od Bjelica, i da je moj predak Luka zbog krvne osvete otiao iz okoline
Cetinja u Hercegovinu, tanije na granicu Crne Gore i Hercegovine, pa su se Bjelice nastanile u Vrbici
(da ih ni Bog ne pronae) a da sam po majci od urovia iz Bjelopavlia, razumljivo je da sam kao vrlo
mala, kao i ostali u mojoj porodici doivljavala P. P. Njegoa II kao vrh panteona naeg mikro i makro
kosmosa... Familija po ocu volela je da u prigodnim prilikama citira odlomke iz Gorskog vijenca bilo da
je svadba ili sahrana, da je radost ili kuknjava... Tu u Crnogorskoj bibliji" je bio odgovor i nauk za
sve... Tu su ostali tragovi duhovni plemenskog ivljenja od kog su ostale samo bajke, mitovi i prezrela
seanja.
Od mog dede po majci Duana urovia, akademika i knjievnika primila sam jednu suptilniju i
kompleksniju i analizu i inicijaciju u delo P. P. Njegoa... Tu pod murvom u selu Grli, gde je deda
otiao u neku vrstu dragovoljnog egzila, posle spaljivanja njegove knjige Miris oskorua, ispred nae
praedovske kamene kue ja sluala Njegoeve stihove... Moj deda je imao poseban pristup u
vaspitavanju moje sitne, enske due... Iao je tu red epike, deseterac i to onaj koji izaziva suze i bol, pa
srpske narodne prie i onda Njego... Posle kako sam rasla, kako je deda irio literaturu, za koju je
verovao da je dobra da se ita u mom uzrastu uvek je tu stajao Njego... Stalno mi je odlagao itanje
Lue govorei da jo nisam spremna da je razumem... I zato je prirodno moj interes za Luu bio vei od
interesa za bilo koje drugo delo... Tu ve u osmoj godini mog ivota shvatila sam svu tragiku ivota
knjievnog i pesnikog, budui mi je deda na primeru Njegoevom eksplicitno objasnio sudbinu pisca
malog naroda i elitnog jezika... Zamisli slavu Njegoevu da je Englez, Nemac ili Francuz..." Ponavljao
je moj deda, i ja sam shvatila koje su perspektive i mogui odjeci uspeha literarnog bilo kog sa ovih
prostora kad takav um ko Njegoev ostaje po margini svetske erudicije.
U mojim tinejderskim godinama, izmeu etrnaeste i sedamnaeste kada sam najvie proitala i

saznala, kada sam gotovo raspomamljeno lutala po filozofima, misticima, ezotericima od

Predsokratovaca do neomarksista. Kada sam se gubila od Kastanede do Krejkegora, openhauera i
bavila se sanskritom, alhemijom, kabalom i mesmerizmom prvi put sam proitala Luu, sasvim sigurna
da mi je ona blia od Gorskog vijenca koji je moja familija znala napamet... Ma koliko svaki Crnogorac
ili Srbin poreklom iz Crne Gore, verovao da zna sve o Njegou, veoma svi malo znamo - ma kako da je
imao kratak ivot on je tako kompleksan a delo bogato... Ako zavirite u narodnu biblioteku videete da
je o Njegou pisano mnogo, nekad nadahnuto a nekad prepuno optih mesta... Govorei o Njegou
poneko je mislio da tako stavlja sebe u besmrtnike, a poneko da tako ukazuje i na svoju veliinu... Ta
potreba za dizanjem literarnih spomenika esto je dovela do uproenja iliti simplifikacije mistine
linosti Vladike Rada... Retki su pisali o njemu nadahnuto kao Isidora Sekuli koja je prela crtu
intelektualne pristojnosti (kako je verovala tadanja intelektualna elita) i prosto je pod naletom ogromne
ljubavi posle mnogo vremena (od akona Bogorodine crkve) otvorila svoje srce i izala iz suve i
rigidne naunosti... Posle ilasovog napisa u kome je napada za idealizam i nekritiko miljenje, posle
pisma koje je ilas poslao preko svoje sekretarice Dragice Vajnberger Isidora je spalila svoj drugi tom o
Njegou... Tako je nestala jedna velika tajna i knjiga ljubavi... Tito je hteo celu stvar da izvadi pa joj je
poslao novac i kaput. Kaput je uzela, novac vratila. Da se poiljalac ne uvredi...
Knjiga duboke odanosti, drugi tom tako je nestala u vatri. Kao i svaka intima bila je previe za
komuniste... Posle mnogo vremena, posle duboke i snane promene u sebi ilas e napisati ogromno i
jako zanimljivo delo o Njegou... Moda i najiscrpnije i najhrabrije.
Danas je bez te dve knjige nemogue prodreti u sutinu Njegoevu... Na neki nain ta ilasova
iscrpnost, gotovo manijakalna predanost temi bila je i posledica krivice za odlazak u prah drugog
Isidorinog toma... O Njegou su pisali mnogi domai i strani autori. Pesnici, vladari, mistici, istoriari...
Svi ti tekstovi u ovoj ili onoj formi pokuavaju da objasne njegovu pojavu i delo, tako neoekivano u to
vreme na tom mestu...
Iza P. P. Njegoa je kao to je ostalo mnogo legendi, pria, anegdota, zagonetki a ostala je i poneka
tajna...
Na neki udan nain Srbi su narod koji se plai Tajni vie nego neprijatelja i nesree...
Tajne, razreene i otvorene mnogo ee uzvise nego to unize... One otvore svetove koji obogate
linost i daju valere prostim bojama... Tajne su najee i uzrok svaa, mistifikacija pa i brutalnih lai i
kleveta na naoj suenoj i neplodnoj intelektualnoj zemlji... Kada se neto skriva onda se pretpostavlja
da se tu poneto namerno preskae i izvre...
Seam se kada sam imala deset godina... Ila sam kui kroz Ulicu Jug Bogdana sa kikicama i
malim torbakom na leima... Drutvo su mi pravili moji multinacionalni drugovi iz kole, jedan od njih
Ahmed Buri (danas novinar u Sarajevu) dok smo se pribliavali raskrsnici sa Sutjeskom ulicom, u
kojoj sam stanovala, poeo je da me zaikava zbog mog crnogorskog porekla i da mi kezei se tvrdi da
je va Njego kurvar i umro od sifilisa". Imala sam neku vrstu nervnog sloma i briznula u pla... Majka
me umirivala celih pet sati objanjavajui da nema oveka velikog ni slavnog na koga u ovom svetu nije
pokuano da bude baena ljaga... Ali moj drug Ahmed se nije mirio i tako mali pokuavao je da me
uveri gde je sve i kako Njego provodio vreme po bordelima... Preko ovog bizarnog sluaja koji je
izazvao tektonske poremeaje u mojoj linosti ja sam se susrela i sa svom kompleksnou
multikonfesionalnog Sarajeva kao i injenice da je u nekim kuama i tih sedamdesetih, toliko godina
posle smrti Njegoeve i za ivota Titova, neko namerno gajio tako vulgarno seanje na crnogorskog
vladiku... Danas kada sam zaboravila vie od dve treine mog ivota i kada se pribliavam godinama u
kojima je Rade Tomov umro, seam se te scene, plaa kao i izraza tog mog druga, koji je kako verujem
tada imao i deakog sentimenta prema mojoj linosti... Kada sam bila tinejderka neposredno pred
izlazak moje prve knjige Prvi probueni prisustvovala sam jednoj bunoj raspravi dedinih prijatelja
akademika knjievnika u kojoj se raspravljalo da li je ili nije Njego bio mason? U Italiji tanije

Veneciji prisustvovala sam jednoj zanimljivoj tribini povodom njihovog pesnika Tomazea gde sam prvi
put saznala da je ovaj pesnik bio gotovo opsednut Njegoem prvo kroz oboavanje, potom kroz
osporavanje i da je on u svojim pismima, pamfletima i knjigama prvi i objavio za Njegoevu fascinaciju
plesaicom Florom kojoj je posveena pesma oko koje e se posle isplesti neverovatne kontroverze...
Tri godine kasnije u jednom internacionalnom drutvu u Kembridu morala sam da se svaam zbog
crnogorskog obiaja da dre turske glave nabodene na kolac i injenice da Njego iako kulturan i
napredan nije to ukinuo... Tri meseca kasnije u mestu San Lorenco de Eskorijal sa jednim panskim
aristokratom vodila sam bunu raspravu o tome da li je Njego bio pod uticajem bogumilstva... O
politikoj poziciji Njegoevoj i njegovom odreenju prema Srpstvu i drugim junoslovenskim narodima
jo uvek se danas u Crnoj Gori vode bitke i svi ga s pravom svojataju... Dao im je svima povoda i
argumenata... U duhu opskurija koje esto napadaju velikane kako tad tako sad prouo se ak i tra da je
Njego strani pijun... Ova knjiga nije nita drugo nego mali brevijar koji se bavi kontroverzama oko P.
P. Njegoa. Neki mnogo umniji ljudi davno su pokuali da daju odgovore na tajne, drugi su se trudili da
tajne njeguju...
Da li je Njego voleo ikada ijednu enu i ta se stvarno dogodilo sa plesaicom Florom? Da li je
bio cicija? Kakav je bio njegov politiki i ideoloki kurs...? Da li je ili nije Sima Milutinovi
falsifikovao testament Petra Petrovia I Njegoa? Da li je bio mason i ta je u ezoterinom smislu
znaenje Lue mikrokozme. U koja je ezoterina drutva bio iniciran i da li je bio teozof? ta su stranci
pisali o Njegou i zato su ga volele najpametnije Srpkinje Isidora Sekuli, Anica Savi Rebac i Ksenija
Atanasijevi...? Ovo je mali brevijar tekstova koji se tiu ovih kontroverznih tema i moguih
odgovora... Ovo je knjiga koja nudi dugo skrivane tekstove, neke ak nikad ni tampane... Ovo je prosto
moja potraga za Njegoem, najumnijim i najlepim Crnogorcem svog vremena...

P. P. NJEGO I ENE

P. P. Njegoa su ene oboavale. A kako i ne bi?

Lepi i pametniji od svakog sledeeg mukarca, Njego nije samo mamio uzdahe svojih Crnogorki
nego i najlepih svetskih dama svog vremena. Nikad ni za kim u mantiji ene nisu toliko alile kao za
Njegoem.
O njegovoj lepoti, duhovitosti, mukosti i pameti aputalo se od ruskog do talijanskog dvora. Zbog
njega su ene prolivale suze i zaboravljale sve ostale. Za to ete nai potvrdu kojim god arhivskim
putem krenete od njegovog sekretara Medakovia ili pisama Ljube Nenadovia pa do stranih putopisaca
koji su glas o njegovoj nadnaravnoj lepoti proneli i u svoje zemlje.
Pomoru" dama u Beu, Petrogradu, Veneciji, Trstu, Kotoru i o njihovoj potpunoj pomuenosti
mozga, govore mnogi svedoci i zapisi. Bilo je dovoljno da se Njego pojavi a da su ene prosto
omaijane... Neke su mu pisale pisma i zaludno zakazivale sastanke, druge se bacale pred noge
namirisane i blede pokuavajui da dodirom njegove crnogorske nonje prekrate muke, tree pretile
samoubistvima i svim vrstama rtvi... Nekima je bio dovoljan pogled, a neke su izmiljale cele zaplete i
avanture... Volele bi ga one i da nije bio tako reit i pametan... Zbog lepote, visine i pogleda... A
zabeleeno je da kada je priao prie o svojim Crnogorcima morao je zastajati zbog enskih uzdaha i
pitalica... Nain na koji je kako to ilas najeksplicitnije kae Njego uvuen u mantiju, uinio je od
njega na izvestan nain prinudnog monaha. On se tome nije nadao ali je to s ljubavlju nosio. Zasigurno,
a o tome se moe suditi na dva naina.
P. P. II Njego nije bio svetac, ali je bio genije... A genijalnost posveuje... Oni koji ga nisu voleli
zamerali su mu to nije svet a nosio je mantiju. Oni koji su ga u nepoznavanju oboavali prilepljivali su
mu svetost koju on ne bi voleo...
U tom nerazumevanju distinkcije izmeu sveca i genija, je i ona poslednja misterija skrivena i
neshvaena kada je u pitanju ovaj crnogorski vladika i pesnik.
Kada je painica videla Njegoa koji je sa njenim muem doao da potpie ugovor u Dubrovniku
uzdisala je i rekla da u njihovoj veri ne bi traili" takvog lepotana i stavljali ga u mantije ve bi imao
harem... Te dame koje su volele Njegoa na ovaj ili onaj nain trudile su se da ga upiju, osvoje, prisvoje
na sve naine... Isidora i ilas pisali su sa najvie smelosti o ovoj temi... Isidora iz preterane ljubavi i
tihe opsesije da Njego nijednu nije voleo jer sebi ravnog uma nije ni sreo... Tako apofatiki
projektujui sebe kao Njegoevu posmrtnu ljubavnicu", ilas u svom dubokom ateistikom oseanju
sveta, trudei se da na taj nain priblii sebi genija koji je verovao" i voleo" na poseban nain...

ISIDORA SEKULI
Tragovi Ijubavnog ivota
(NJEGOU)

Pre no to zapeva,
pre no to uuti,
mora pesnik iveti.
Gete

Ljubav mukarca,

ivot mukarca,
posebne su stvari.
Lord Bajron

Narodna re kae da niko ne moe sakriti troje: sirotinju, kaalj, ljubav. Od prvoga svoga pisma pa
do testamenta, Vladika Rade je mogao sakriti siromatvo svoje i naroda. Bilo je kada je u Primorju
zajmio i dugovao bednih 20 forinata. U Primorju su mu prodavali okovratni krst i lanac. Osman-pai je
pisao s grcanjem: Nemam! Siromah sam." U pismu Crnogorcima: Izmolio sam, isplakao sam od
Rosinskog cara pomo." - Teko kaljanje tuberkuloznog bolesnika zabeleio je Ljuba Nenadovi. O
tome je pisao eneral ore Stratimirovi, i italijanski knjievnik Karara. Jedno lekarsko svedoanstvo
kae: ...ima (kod Vladike) i aneurizma, proirenje srane ile, od tekoga kaljanja". - Ali ljubavni
ivot Vladiin sakriven je. Sakriven bio i ostao - kae se. Da li? Mi mislimo da je skriveno ono ega
verovatno nije bilo. Nije bilo velike romantine ljubavi, one sa tihim, divno tananim poecima, i sa
neizbenim krajem ili normalno ljudskim, ili traginim, ili do groba melanholinim. Nije bilo one jedine
ene koja bi bila opila u oveku i telo i duh. A ono ega je bilo, to nije potpuno skriveno, iako je sve od
iskidanih i anonimnih tragova.
Ljubavni ivot vladiin je bio ljubavni ivot monaha; telesna glad, strast koja ostaje u nizinama
telesnoga ivota. Sv. Avgustin je ostavio ispovest: Amabam pulchra inferiora et ibam in profundam.
Saeto kazana telesna glad monaha: ljubav koja ne bira, ljubav za nisko, za brutalno, za dno ljubavnog
ivota. Odue se ti ljudi, monasi, od ideja, od iluzija branih srea. Zar nema u Homera stih: "Kamo
sree da sam ostao neenja i bez dece." Rimski imperator August ponavljao je rado taj stih: bio je
nesrean sa erkom i unucima. Mi smo uvereni da ni Vladika Rade, ni pesnik Njego nikada nije
uzdahnuo za brakom. ena je za njega bila ljubavna no, s tim da ena ta ne sme biti Kalipso (Homer,
Odiseja) koja, leei u postelji s Ulisom, koji e je sutra ostaviti, prestane biti enka, i preporuuje mu,
ui ga, da uvek dok brodi gleda da mu Veliki Medved bude s leve strane. Bivala je ena pesniku
Njegou jo i san-vila-seanje, lirika seanja i vizije. Ali, u sutini, telesna elja. Moda e se, koni po
koni, nekada i sastaviti konac za prolaz kroz labirint ljubavnoga ivota najlepega Crnogorca. Ali
labirint taj nee odvesti u tajnu koju bi radoznali eleli: u onu jednu, veliku idealnu ljubav koja bi
spadala u sutinski ivot Vladiin. Nije je bilo, nije se mogla razviti. Zar Vladika, zar Crnogorac da
ponovi istoriju Franeske i Paola, ili Antonija i Kleopatre? U ivotu Vladike Rada ena nije mogla biti
potpun ovek, pravi element sree, sukoba, tragedije ili doivotne melanholije. Mogla je ena u Crnoj
Gori biti junak - ali samo prema Turinu, ne prema Crnogorcu. Pri boju, uglavnom, samo nositi debanu
i hranu. Ima kratka crnogorska pria: Milo Grudiin otskae od megdana da otera enu koja je dola da
mu pomogne. (U narodnoj pesmi, Strahinji ban zove enu da mu pomogne) U Vladiinoj pesmi
ardak Aleksia" imamo Ruu Lekovia, enu hrabru i odlunu, koja e, ako ne savladati, onda, po
enski, osramotiti mukarce - naravno, Turke.

U poeru pola za Turcima,
Te s dvojice skinula oruje.

Ubistvo, samoubistvo, ne vri se u Crnoj Gori ene radi, sem ako bi ena bila naroiti simbol ili
zaloga porodine asti. Meutim, ena, u poeziji Vladiinoj, vri samoubistvo, ali od jada zbog
poginuloga brata; ubija se zbog ljubavi koja je velika istim ponosom i duhovnom tugom. To je nain da
ena neto visoko duhovno i moralno podeli sa mukarcem. Neto slino imamo kod starih Grka. Kad je
Grka ve imala tragediju, imala u umetnosti, u poeziji, i Elektru i Ifigeniju, i Alkestis i Antigonu, sve
plemenita bia, ali same rtve za mukarce, brata, oca, mua - u to je vreme u Grkoj mukarac
uglavnom, sve duhovno delio i uivao s mukarcima. No, to jo nije bilo drutvena pojava, ili obiaj,

bilo je, i u Grkoj i u Crnoj Gori, bilo je ve pesma i ideja pesnika. (Pesnici su nepriznati zakonodavci
u ivotu" - re je engleskoga pesnika elija.) Zar nije i kod filosofa Platona ena, Diotima, uesnik u
filosofskom raspravljanju, reit, mudar, plemenit uesnik? Vladika Rade, kao pesnik, nije zaboravio
enu. Najlepa lirska mesta, nekoliko vanrednih metafora, inspirisala je ena - ali, lepa mlada ena,
telesna ena. U junakim pesmama, vrlo retko, i ena je podatak iz crnogorskog junatva, ali samo
podatak... Kako onda zamisliti da Vladika ovek gine i mre od ljubavi za enom! Izgarao je Vladika
zbog izgubljenih ostrva u Skadarskome blatu, i zbog sruene karaule. Ruskoga imperatora je
oboavao". Slao svoju plamteu" ljubav knezu Aleksandru Karaoreviu. Vuka Karadia je
duom ljubio", zato to su Vuku srpstvom disale grudi". Pisao je pesme carevima, ministrima, Gagiu.
Umiljavao se zverskom Osman-pai, ne bi li mu srce oveka napipao. ta je ostajalo za ene? Malo, i
srca i vremena, iako i na Pranju, i u Perastu, i u Dobroti, i u Kotoru govore: Imao je Vladika ove
ljubavi." Otimaju se i sad o Vladiku. Morali su nekada svaki vreo pogled njegovih oiju pamtiti i pisati
kao ljubav. Ali detalja nema, imena nema. - to krijete? Ako se zaista stradalo od ljubavnoga jada,
moralo se to znati, ne da se to sakriti! - govorimo mi. Bokelji se smee: Kaluer je bio, pa Gospodar,
pa Crnogorac, zato se ne znade... A i to emo brez nevolje kazivat imena naijeh cura i gospoja." Na
Cetinju, ako zapitate, presecaju stroe: Kako biva i jest kod svijeh nas mukih, eto...", energino brane
od enskih komplikacija velikoga Petrovia. Ako je neki pismen serdar ili perjanik to znao i video,
vaistinu mu nije padalo na um da to zapisuje kao podatak za istoriju. ena moe u pesmu, ljudi su za
istoriju.
Dokumenatah slabo se kod nas nalazi" - pisao je Vladika Rade kad je tragao za ivotom epana
Maloga. Dokumenti o Vladiinu ljubavnom ivotu vie su utirani, i vie su se utirali, no ikoji dokumenti
crnogorskoga ivota. Utirali su se sami, jer su injenice bile posejane na sve strane. Za najmanju
ljubavnu idilu trebalo je otputovati. Utirali su ih ljudi, jer je Vladika bio vladika, jer se dobar glas
Petrovia morao uvati. Suvie, na Cetinju je vaio od Vladike potpisan Zakonik" koji je propisivao
smrtnu kaznu ako se mimo braka uini dijete". Pisao je Vladika, u takvom jednom sluaju, u Kotor,
radi evojke Dafine, kojoj je neki Stijepo Franievi", kae u tekstu Vladika, nasilnim nainom uzeo
vjenac, ili da reknem, koju je rastljenio"... Kud nae, kud ga je traio, izraz rastljeniti! Vladiine ljubavi
nisu bile ni ljubavi ivota, ni ljubavne veze, nego kurjaka glad i zasienje. Kad nije mogao drugo, on
je, kako kae narodna: uz Anu oi prislanjao. Kad je smeo, halapljivo uzimao i krao ljubav. U jedinoj
ljubavnoj pesmi njegovoj koja nam je ostala, on ljubav zove no". U poeziji svojoj uopte, ako je to
kazao, smeo i hteo kazati, to su bile ene lepotice telom, vile, ene-vizije mukarca, ne linosti, ne
duhovna bia. Mahom su bezimene, ili nose samo ime bez prezimena. Imamo u Pohari abljaka"
(pesma u zbirci Ogledalo srpsko) dizdar-aginicu, koja muu kazuje san da e Vlasi abljak poharati".
Imamo u Boju na Martinie" (pesma u istoj zbirci) mladu popadiju, koja takoe pria poetskim i
divnim jezikom san o sokolu popu Radoviu". Imamo u ardaku Aleksia" pomenutu junakinju
Ruu. Imamo u Gorskom vijencu Mustaj-kadijino ljubavno fantaziranje o Fatimi: oi su joj dvije
zvijezde", usne su joj ruom udene", bjele ruke krila labuda",

Blago odru na kom poine!

Imamo, opet u Vijencu, viziju, upravo prianje kroz san Vuka Manduia o mladoj Crnogorci; pa
zanos Vuka Manduia za tuom snahom. I, kako kae, da nije devetostruki kum Milonjiu,

Bih mu mladu snahu ugrabio,
Pa s njom bjeo glavom po svijetu.

I, kako dalje kae, rasplakao se junak Mandui Vuk ka malo dijete" nad divnom enom koja

oplakuje pokojnika. Isti Vuk Mandui , neki strunjak za snahe, drukije zbori kad je re o njegovoj
snasi, koja se pomamila, vrag uao u nju, ali on ju je na crnogorski nain izleio:

Te ja uzmi trostruku kandiju,
Ueni joj u meso koulju;
Vrag utee nekud bez obzira,
A ozdravi snaha Anelija.

Imamo, najzad, uvenu u Gorskom vijencu sestru poginuloga Batria, koja ima prezime, dodue po
bratu, koja ima srce i duu da kae neto krupno, ima usta za koja ne ujemo da li su rumena i jedra,
nego su tu da govori na njih linost, prava velika tragina figura klasinoga stila, koja e, dosledno
reenom, sama sebi smrt zadati... To je galerija ena u poeziji Vladike Rada, to su, donekle, Vladiine
ljubavne ispovesti". A odnekle velika poezija: raspon od lirike do traginoga u svemu to je ovek, pa i
kad je taj ovek ena. Preovlauje, naravno, ena stihija, uzbudljiva, razbludna telom, podega polne
strasti u oveku. Ponekad iz Vladiine mirne erotike, kad gleda ljepotu", iskoi retka slika i re.
Mandui kae o onoj tuoj snasi:

Kad je viu e se smije mlada,
Svijet mi se oko glave vrti.

Kulminacija Manduieva doivljaja ipak zalazi u no:

No me avo jednu veer nagna,
U kolibu noih Milonjia.

Snaha se die, jer misli da svi spavaju, elja kosu niz prsa", i, sreom po Manduia i poeziju,
poinje naricati. Svrie se time da Mandui zavidi mrtvome deveru Andriji to ga takve oi i takva
usta oplakuju. Sa visokom poetskom umenou pesnik tu daje vanredan preplet emocija u oveku: lepa
ena, u jednom ritualnom, skoro svetom aktu, smirie, rasplakae mukarca i junaka:

Tui mlada, za srce ujeda,
oi gore ivje od plamena,
elo joj je ljepe od mjeseca,
a ja plaem ka malo dijete,
blago Andri e je poginuo,
divne li ga oi oplakae
divna li ga usta oalie.

Ponavljamo: znao je ovaj fini pesnik ta je fina erotika. Ali lirsku pesmu kao takvu nije negovao. I,
mi, ne alimo to nije.
Prema eni Vladika je stojao, silom okolnosti i ostao da stoji, kao svaki Crnogorac, onoga
vremena. Po svemu ravni, ravni su Crnogorci - i prost Crnogorac i Vladika - ravni su i u neodoljivoj i
prirodno automatskoj radosti od ivota. Kao irom sveta primitivni brani, po pustim klancima i divljim
survinama, i Crnogorci onoga doba nemaju irok tok razvoja, nemaju raznolikih dunosti, nemaju
raznolikih zabava, zbog ega im ena zalazi u ivot i rano i mnogo, ali bezmalo iskljuivo s telom,
nou, na odru. Predanje kae za Crnogorce da su zmajevo koljeno". Obitavaju sa enama, neku trae i
pamte, ali ne piu ljubavne pesme ni ljubavna pisma. Crnogorac ima idealan pa i tragian zanos za rodni

kraj, za slobodu, za staru slavu, za pleme i sina - ali, uli smo maloas, zanos prema eni dolazi od
pijane krvi. Vladika Rade ima idealan i tragian zanos za Kosovo, za Obilia kao ideju junatva i
potenja, za Crnu Goru, za srpstvo; i, na suprotnom kraju stvari, kao Geteov Ganimed, nosi u sebi
venu toplotu" od svetskog Stvoritelja mu datu, i zato ima idealan zanos za besmrtnost due, za tajne
kosmosa. Na jednom kraju: Gospodar Crne Gore i svetenik-monah; na drugom: poet i mislilac
filosofskoga pravca - izmeu toga dvoga teko je bilo smestiti enu makar kao deo romantike jednog
sloenog i tekog mukoga ivota. Ni idealna ena, ni fatalna ena. Sem da je ve pred smrt, u Napulju gde je jo poslednji put bio i iv i slobodan - da se tu sav pokorio nekoj velikoj iluziji. Austriski eneral,
Srbin ore Stratimirovi, prijatelj Vladiin, pisao je poto je video Vladiku u Veu, pri poslednjem
vraanju njegovu u Crnu Goru, 1851-ve: Sasvim je oslabeo, i od teke bolesti, i od jedne velike
ljubavi." Ne bi uostalom bilo udo: trideset osam godina svega. Pa zatim, na smrt osueni tuberkulozni
dokle god ne padnu u postelju, potpuno skrhani, otimaju ivot, ispunjavaju ga pravim i uobraenim
sadrinama. Poinju se lepe odevati, prave poznanstva, idu na veere bez apetita i u groznici, govore o
planovima i ponekad veruju u njih. Godine 1850-te, putnik inostranac zabeleio je da je Vladika hodao
u neobinom crnom svilenom kostimu - postoji i crte o tome - i da je liio na venecijanskoga
plemia". A ona velika ljubav", da li u Napulju, ne znamo; da li ju je Stratimirovi pomenuo posle
neke Vladiine ispovesti, ne znamo. Najverovatnije je da i to ide u matanuv teko tuberkuloznoga. Ili
je Stratimirovi neto nauo, neto slutio, neto izmislio, da bi u svojim Uspomenama ulepao priu o
ivotu jednog velikog muenika. Istina je da je Vladika u Napulju mnogo iao u drutva; jo se, po
kazivanju Ljube Nenadovia, drao", bio predmet pravog maenja od strane ljudi i ena. U Pompejima
je njega radi otkopavan jedan deo zasutoga grada. Istina je da Italija ima divnih ena telom, i stilom
pokreta. Ali po svedoanstvima Ljube Nenadovia, koji je s njim bio u Napulju, i pratio ga na povratku
kroz Rim, i do Firence -Vladika nije izgledao zaljubljen; muio ga je kaalj, i teka briga: Omer-paa
koji se, s regularnom vojskom, posle Bosne i Hercegovine, spremao na Crnu Goru. Za Napulj je vezana
uvena Vladiina kletva Omer-pai, i krik: Ne da mi na miru ni umrijeti!" S druge strane opet, biva da
veliki ljudi, puni briga i tekih odgovornosti, tek pri umiranju zavole enu; ili se sete, zapravo stignu da
se sete neke ene koja nije badava prola kroz njihov ivot. Moda je u Napulju dolo do toga da neka
kulturna i fina Italijanka povue nekuda navie Balkanca i poluvarvarina, povue ga navie uprkos tome
to je on obino bio onaj koji druge die navie. Moda je jedared zaista sa ivom enom poao u one
vilinske visine o kojima je matao u prvoj svojoj erotinoj pesmi, i bez koje, bez vile, nee biti ni ona
jedina, ona krajnje seksualna njegova ljubavna pesma.
Kao to je ve pomenuto, naena je ta pesma, i ezdeset dve godine posle Vladiine smrti, u
Boeanekoj vili, 1913-e, objavljena. Naslov pesme je No skuplja vijeka". Kako se zadrala i zaostala?
Je li istina da je kralj Nikola spalio neke hartije Vladiine - pesme, hroniku, prepisku - spalio radi
dobrog glasa svoga velikoga pretka, pa je iz te zaostavtine umakla jedna pesma? Da li je pesmu
Vladika ostavio tako da se nekada posle nae? Da li nije imao due da je uniti dokle god je mogao da
je ita? Da li je to pesma iz predsmrtnih, napuljskih dana? Na sve to ide jedan odgovor, moda:

Sluh i dua, u nadedi plivajui, tanko paze.
Rasprsne li pupulj cvjetni, ili kane rosa s struka,
Sve to sluhu otrom grmi...
Zatrepte li tice krila u buseu guste trave
Strecanja me rajska tresu, a vitlenja mue glave.
Trenut mi je svaki sahat - moje vrjeme sad ne ide Sile su mi na opazu, oi bjee svud da vide.
Dok evo ti divne vile...

Scena, zamisao, potpuno ista kao u prvim erotinim stihovima dvadesetogodinjega ili jo mlaega
pustinjaka cetinjskog, samo to sada scena nee prei u alegorije o Duanu i Karaoru.

Zavid'te mi, svi besmrtni, na trenutak ovaj sveti!
Ustav, luno, b'jela kola, produi mi ase mile,
Kad su sunce nad Inonom ustaviti mogle vile.
Prelesnicu kako vidim, zagrlim je ka Bog veli,
Uvedem je pod atorom k ispunjenju svetoj elji.
Pod zrakama krasne lune, pri svjeici zapaljenoj
Plamena se spoji dua ka duici raekaljenoj.
I celivi boanstveni duu s duom dragom sliju Ah, cjelivi, Boe mana, sve prelesti rajske liju.
to je nebo zemlji dalo, na usne joj stah sisati.
Sovrenstvo tvorenija - tajanstvene sile Boe Nita ljepe nit' je kada, niti od nje stvshrit moe.
Malena joj usta slatka, a angelski obraii;
Snjeana joj prsa krugla, a strecaju svetim plamom,
Dv'je slonove jabuice na njih dube slatkim mamom.
Crna kosa na valove niz rajske se igra grudi O divoto udo! smrtni ere sada ne poludi!

Pesma monaha. Ali monah je veliki pesnik; ujedno ovek nikao iz plemenskoga ivota, gde nagoni
jo mogu da zadovolje oveka ludim uranjem i sreom. Stihovi odaju neto praoveansko i
pramuko; iz doba mita, i doba poezije o polnom spajanju. italac se seti drevnoga mita o Gilgameu:

Gilgame ree mu, lovcu:
Idi, love, i ljubavnicu povedi,
I kad stoka poe na pojilo,
neka se gola svue, da bi on (Engidu) uivao,
kad je vidi, doi e joj blizu:
i onda ga vie nee poznati stoka
koja je na njegovu polju rasla.

italac se takoe seti praoca Jakova: kao mlad plemenski stareina, uveo je pod ator Leju u
svetoj elji", i, kako kae Tomas Man, veliki pisac ogromnoga romana o oveanstvu, kae o Jakovu i
Leji u njihovu no skuplju vijeka": I dogodi se devet puta..." Stihovi se Vladiini u onoj pesmi reaju
malo ispreturano: pesnik je opijen, pijan, kurjaki gladan. Ni ta ena, naravno, nema linoga lika, ima
samo delove tela.

Igram joj se s jabukama - dva svijeta srena vae K voshitenju besmrtnome lienika sree drae.
Znoj lagani s njenom kosom s zaneene tarem glave;
Druge sree, malo vane, za nju bi da i sve slave!
Ne miu se usta s ustah - cjeliv jedan noi cjele!
Svezala se dva pogleda magieskom slatkom silom,
Kao sunce s svojim likom kada leti nad puinom...
Luna bjei s horizonta, i ustupa Febu vladu -

Tad iz vida ja izgubim divotnicu moju mladu.

Zar treba jo traiti neku Vladiinu ljubavnu ispovest, neka ljubavna pisma? Tu je velika ispovest, i
pismo kakvo je retko koji ljubavnik napisao. I tu je ujedno i ljubavna poezija, koja vai" itavu svesku
ljubavne lirike. Monaka pesma, bestidna i razbludna, ali pesma velikoga pesnika: san na poetku
uvodi, san na svretku rastvara sve. Zar nije i tragedija tu: lienik sree" sre i guta blaenstvo tela kao
ona halapljiva tiurina to se zove nesit; i, lienik sree", na poetku i na kraju ima samo san i iluziju.
italac, dok pesmu ita, boji se da poludelo telo ne nagoni na jezik jo vie no to je ve; mesto toga se
promoli veliki poeta da kae genijalnu i preistu sliku: pogledi se vezuju kao sunce sa svojim likom na
morskoj puini". italac Vladiine pesme ini jo neto: proita veliku ljubavnu pesmu Laze Kostia
Santa Maria del la Salute. Dve vrlo razliite i vrlo sline pesme. Imali smo, imamo dva velika
plamena" poeta.
Analiza Vladiine pesme jo nije dovrena dok se ne ukae da u toj razbludnoj pesmi tri puta
dolazi pojam svetosti. Sveta" je elja sjedinjenja oveka i ene u ljubavi; svet" je taj trenutak; sveti"
plam bije iz grudi zaljubljenih, ljubavno zanesenih. Da, Vladika Rade nikada nije mogao bez tenje u
visinu, bez ideala stabiliteta, vezivanja svega ovenog za sveto, za veno, za boansko. Lua
mikrokozma plamti visoko u vis. Zemlja i zemaljski ivot je snovienije". Ali duh oveji je
preegzistovao i postegzistovae; on je zato u svemu to se na zemlji zbiva: garantija da u svemu
oveanskom ima neki smisao koji je venosti potreban. Posle svega zemaljskoga i telesnoga, duh se
vraa u stabilitet. Kao francuski mislilac Men de Biran, Vladika Rade je imao potrebu uvek da se
uhvati za neto to ostaje". U svojoj razbludnoj ljubavnoj pesmi uhvatio se najzad za san: snovi ostaju,
jer su oni duhovni, sveti.
Klasina Crna Gora bila je klasina zemlja mukaraca. Dinastija nema direktnih naslednika, jer uz
vladara nema vladarice, Komedija u Crnoj Gori bila je muka.
Igrao ju je muki, do krvave glave, epan Mali; tragedija u Crnoj Gori bila je skoro bez izuzetka,
svakad muka. Muka je bila i tragedija Vladike Rada. U Napulju, mrtav bolestan, posle vesti da Omerpaa ide na Crnu Goru, on se sveano oblai, mee sve ordene, pae ma, oprata se od velikaa i lepih
ena, moda i od velike ljubavi", i kree na Cetinje da umre sam, bez ene i njene ljubavi, elom
okrenut Omer-pai. U testamentu Vladiinu, u reima upuenim Bogu, nema jadanja zbog turog ivota
bez ljubavi, bez ene i poroda. Ima muka radost to ga je Bog umom i telom uzdigao nad milione".
Bogu zahvalnost. narodu zapovest, smrti gotovost. Ostalo je utanje" (Hamlet), pa su i ene u njegovu
ivotu utanje.
Za razliku od Isidore, ilas brie svaki trag romantizma i mogueg duevnog angamana oko neke
ene. Izvanredno zatakan, njegov tekst na tu temu sugerie jedan meta-maizam u kome daje prostor i
priziva mogunost da je Njego imao telesne kontakte ali da nije mogao ni jednoj pokloniti srce...
Suzdran i subverzivan ilas eksplicira ono to je Isidora dala u nagovetajima...


Ve bi se moglo zakljuiti: nikakvoj strasti izvan duha nije se predao ovaj, sav od strasti i zanosa
ovjek.
I mada je ljubav najpuniji, a valjda zbog toga i najradosniji oblik ispoljavanja, odravanja ivota,
dakako i onog ovjekovog - Vladika Rade se nije ni njoj podao. I to ne samo zbog toga to je bio
kaluer, mada ga je i to moglo sputavati. Nego je i ljubav za njega bila neto dvojstveno - ulna strast
kojoj se kao i drugi odavao, ali i ispoljavanje vjenog zakona - takva je ona bila za njega - potpuna,
sveta obaveza. Moe se zakljuivati posredno - iz njegove linosti i njegovih gledanja: preve je bio od
dunosti da bi ove zanemario odajui se strasti ljubavnoj, preivotan da slasti ljubavne ne bi okusio i
suvie duhovan i etian da bi se ljubavlju igrao. Ne zna se za enu - bie da je nije ni bilo, koju bi volio

ivotnom, smrtnom silinom.

Ljubavni ivot Njegoev je paljivo skrivan, ali je za njim i uporno tragano.
Krio ga je i on sam - vladika, gospodar. Skrivali su i Petrovii: u pjesmi No skuplja vijeka", koju
je ker kralja Nikole ustupila Cetinjskom muzeju, neija ruka je izvrila popravke ne bi li se stvorio
utisak da se ljubavni in ne odnosi na autora pjesme - Vladiku Rada. Krilo se i zbog loe shvaenog
patriotizma, lanog morala i ugleda crkve. Oni, pak, koji su tragali, inili su to iz raznih pobuda frivolni radoznalci ili protivnici Petrovia, nadajui se da e i tu nai ubojna oruja. No, bilo je, dakako
i takvih koji su otkrivanjem i te strane Njegoevog ivota htjeli da upotpune sliku njegove linosti.
Ali ako je neto neznaajno i skriveno - otkriveno nije nita, osim ono to se i tako i tako znalo, a u
skoro otvorenom arhivu u Zadru bie, kako mi je priao profesor Kolendi i novih podataka o tome.
Nije ni za ivota vladiina bila tajna da on ne izbjegava ensko drutvo i da se u tome ponajmanje
dri kanonskih propisa. To je prenijeto. To potvruju i injenice i - njegova poezija, u kojoj, mada
rijetko, ima i snanih erotskih zanosa.
Nema traga velikih i potresnih ljubavi. Smatram da tih ljubavi nije bilo, ni moglo biti u njegovom
ivotu. ena kod Njegoa nije mogla znaiti mnogo vie od strasnog leaja, makar on i ne elio da samo
tako bude.
Mladi na silu zakalueren i vladika preobraen u vladara, uz to izrazite muke ljepote - traio je
ene. Svakako mnoge nijesu bile ravnodune prema njemu. Ali je on bio i Crnogorac svoga vremena ljubavi i strasti kao da i nema izvan branog leaja, a kult dragane jo ne postoji. ak ne postoji ni
izrazit kult majke. Kod ljudi iz plemena, kod kojih je gospodstvo mua i mukarca skoro potpuno,
velika ljubav prema eni je poprilino i sramota. Nema samoubistava iz ljubavi, a ubistva radi ene su,
ustvari, radi asti - zbog prevarene sestre, nasrtanja na enskinje. Snaan je i visok jedino kult sestre sestra spaja svoj rod sa drugim i uvarka je krvne zajednice. Ljubav sestre vezuje istoom i
nesebinou bratstvo i bdi nad njim. Majka je u Crnoj Gori samo majka - jedino se sestra rodila u
bratstvu i ona njime neprolazno die.
To je i Njegoev najsuptilniji, najpotresniji motiv: sestra Batrieva se ubija za bratom, jer jedino
ona - sestra, moe u Crnoj Gori smrtno da voli. Drugi motiv, onaj iz Noi skuplje vijeka", jeste strast,
skoro isto parenje, neto praovjeansko i pramuko; iz doba mita, i doba poezije o polnom spajanju"
- zakljuuje Isidora Sekuli. Rekao bih: neto crnogorsko - strast ali ne i ljubav u romeovskom,
verterovskom ili kom bilo drugom smislu u kome spajanje polova nije i neodoljivo podreivanje
nedokuivim prauzrocima egzistencije. Trei znaajniji motiv - snaha Milonjia iz sna Vuka Manduia,
slian je drugom, mada rafiniraniji, iieniji - luda strast mahnitog junaka. Manduieva strast je
toliko jaka da gubi svaku tjelesnost i pretvara se u istu bolnu udnju za enskom - snaha Milonjia je
skoro bestelesno bie zamiljene ljepote. Dakle: lik ene - sestra, a ljubavi - strast. I crnogorska
guslarsko-muka poezija jedva ako poznaje ljubavne motive. U njoj se plijene ene kao i drugo blago.
Pomoli se na tren heroina majka i saalna sestra - to je sve.
Nasuprot tome, crnogorska enska poezija je sva od najsuptilnije njenosti, od boja i zvukova
iienih do besulnosti. Ljubav se izlila, a strast ukrila u tu poeziju - ono to je uzaludno udela kao
ena, Crnogorka je dokuivala kao pjesnik.
A Njego je bio mukarac.
Bajoslovne muke ljepote i gospodar udnog plemena koje je izlazilo iz mitske, a ivelo herojskom
legendom. Uz to je imao i arma -jo primitivnog i utoliko privlanijeg. Na Cetinje su izbile tri
Engleskinje u mukom odijelu. Neumoljivi i svuda prisutni Stevan Perkov e rei: dolo je potonje
vrijeme, im se enske u muko oblae. Ali Vladika je sroio, takoe na crnogorski nain: Prvi put
vidim tri golubice pod sokolovijem perjem. Milica Stojadinovi nije bila ni runa, ni ljepotica, a kao
pjesnik znaajna, jer je prva ena od te sorte u novom vremenu. Bila je uskog duha i osuivala
Njegoevu jugoslovensku irinu. On je za nju naao privlanu i odmjerenu rije, kad se sa njom sreo u

Beu: Ja poet, ona poet, da nijesam vladika - eto knjeginje Crnoj Gori.
Zaista, kao vladika i vladar morao je paziti na sve to bi protivnici mogli da iskoriste - nije se smio
zanijeti za enom toliko da se od nje ne moe u svakom trenutku otkinuti. No, to vladarsko sustezanje i
prisilna mantija podarivali su ga da trai enskinje. Strast, utoljenje strasti - to su bile njegove ljubavi.
On je i tu ono to je bio i morao biti: sukob izmeu elje i mogunosti, dunosti i htjenja. U njegovim
idejama i ivotnim obavezama za enu nije ostajalo mjesta vie negoli za jednu od prirodnih, mada
najslaih neminovnosti.
Strasti su magnet, njima samo nama ova zemlja prijatna postaje... Strasti su dua zemna... Da mi
moe moral sasvim vostorestvovati nad fizikom, ja bih u redu angelah bio i smatrao bih ovjeka i
svijet ba onakvima kakvi su" - to je zapisao u Biljenici", a to e znaiti da je Zemlja leglo zla i kroz
strast nam ona postaje prijatna, a kada bi se ovjek mogao osloboditi svega zemaljskog, a pogotovo
due zemljine -strasti, postao bi bestjelesni duh - ideja. Time bi i sve zemaljsko i ljudsko postalo jasno kakvi su". Materijalno ne bi moglo biti prijatno kad ne bi imalo due - strasti, koje i jesu magneti koji
nas privlae zemaljskome. Strastima se uiva i mora se uivati, jer moral nije jai od njih, makar to
pripada viim - istim duhovnim zakonima.
Kod Njegoa nema nedosljednosti - njegove strasti su podvrgavanje nunostima a ne nerazumna
uivanja. Zbog toga su i dublje i bezumnije u svojoj raspaljenosti.
Budui dubokim intelektualnim dramama, njegove ljubavi, njegove strasti su se ispoljavale u
kratkim erotskim zanosima.
ivot na Cetinju je bio skuen i u tolikoj mjeri pod pogledima patrijarhalne sredine, da je on vuji
gladan ene obino bjeao primorju. Austrijske vlasti, pratei svaki njegov korak, izvjetavale su i kad
bi se on naao u veselom drutvu, obino oficira kojima bi se pridrui le i ene. Profesor Kolendi je
proitao takve izvjetaje u Zadarskom arhivu, i kazivao mi o tome: radi se o enama to trae ili prodaju
uivanja. Takvih doivljaja je motao imati - ako ih je imao - i drugde - u Beu, u Trstu. Moda i u Crnoj
Gori uz veliki oprez, jer su ga uvali perjanici od dumana, a Crnogorci su bili osjetljivi na to kad se i
ne radi o Vladici i obrazu njihovih ena. Vladika Rade je, uostalom, uvao tu obraz koliko i svoj.
Dakako, vrijeme, radoznalost i zloba ispreli su prie, u koje ne treba vjerovati, ne zbog toga to su
rune, nego to nijesu vjerovatne. ore Stratimirovi je olako zabiljeio po dolasku smrtno bolesnog
Njegoa iz Italije u Be: Sasvim je oslabeo, i od teke bolesti, i od jedne velike ljubavi" - da bar ree
ljubavnih doivljaja, pada mu se i povjeruje. Njegoevi boravci po italijanskim gradovima su kratki,
ispunjeni posmatranjem znamenitosti i protokolarnim posjetama - nepogodno za ma kakve ljubavi.
Istina, sa njim su vjerni ljudi, koji bi znali preutati slabosti njegove. On je bolestan - predan lijeenju
kao dunosti i posljednjoj, predsmrtnoj strasti posmatranja. Gde je tu mjesto za veliku ljubav? Prenijeta
je pria da je onaj oiljak to se koso usijeca u njegovu lijevu vjeu od kosijera nekakvog mlinara iju
ker je obijesni gospodar htio da napastvuje. Nije bio takav Vladika Rade. On je sam pisao kotorskom
kapetanu, traei da vlasti prisile preljubnika da uzme osramoenu devojku: Takvo prestupljenije dri
se u Crnoj Gori mnogo vie nego ubijstvo." A i da je bio kakav nije - koji bi se mlinar naao da spusti
ruku na njega?
Petrovii i Vladika Rade imali su protivnika koji su i dobro njihovo vieli kao zlo. Oni su se
hvatali za sitnice, dodavali, preokretali i naduvavali, tako da je ispadalo kao da svo zlo potie iz
pokvarene i opake krvi Petrovike. Ako se o razvratu sinova kralja Nikole nije moglo dosta napriati,
bezrazlono je izmiljano i o njihovom ocu. Kod Vladike Rada je slubovao pop Tomo Davidovi iz
primorja. Bio je u volji gospodaru i ovaj je poslao njegovog sina na kolovanje u Rusiju. Popa Toma su
udavili na Cetinju, rairivi priu da se sam zamakao, a govorkalo se i da je otkriven kao austrijski
pijun, to e biti najvjerovatnije. Kotorski kapetan Grije, koji je bio na Cetinju dok je pop Tomo leao
u zatvoru, javlja da je ovaj uhvaen u krai i da je smjerao da ubije Vladiku - oito cetinjska verzija.
No, bilo kako bilo, protivnici su rastrubili da su Petrovii udavili popa Toma jer je on sam davio

vladiina kopilad, pa da se to ne bi preko njega otkrilo. Nadato je: da osveti oca, popov sin je udavio u
Rusiji sinovca vladiina - ovaj je, u stvari, umro od plune bolesti. Da Vladika Rade takvo to povjeri
popu iz primorja -besmislice! Prialo se i o vanbranom sinu Vladike Rada - ak i ime navodilo.
Golicava nagaanja, izmiljanja i dosoljavanja protivnika, konkretnosti koje nita novo ne kazuju. Sliku
vladiinog ljubavnog ivota upotpunjuje jedan italijanski pisac, Nikola Tomazeo - on je prvi uoio i
vrijednost Gorskog vijenca. No emu nabrajanja?
Nita ljudsko nije bilo tue Vladici Radu. Neki su me savjetovali da oi na enski pol ne okreem,
a ovjek ne moe i sa samrtnoga odra da oi ne baci na krasno stvorenije" - pisao je u bolesti. Pjesnik je
uznosio:
Preljesnicu kako vidim, zagrlim je ka Bog veli, uvedem je pod atorom k ispunjenju svetoj elji."
Ovakva ili onakva - ljubav je veza prolaznog ivota sa vjenou.


Nekoliko je toposa Njegoevog ljubavnog" ivota koji daju argumetne za ovakve analize, tu je
boravak u Petrogradu, Kotoru, Trstu, pa i nestala pesma koja je nastala posle Njegoevog gledanja
prelijepe devojke u Perastu... Nekoliko njegovih biografa spominje da je razne glasine i ogovaranje
izazvalo i Njegoevo prijateljovanje sa prelepom suprugom njegovog profesora francuskog jezika.
1837. Njego je odluio da svojim znanjima stranih jezika pridoda i francuski jezik. Tako su na
Cetinje doli gospodin i gospoa om koji su imali svoju zasebnu kuu... Izuzmemo li injenicu da su
Rusi bili sumnjiavi ta taj francuski par radi kod Vladike poela su i nagvaanja o naklonosti gospoe
om prema mladom vladaru. Obrazovana, prefinjena, nena, gospoa om prosto nije mogla da izdri
vetrovite i surove cetinjske uslove i jedina su joj uteha, pored mua bili intelektualni, duhovni i mistini
razgovori sa Radom Tomovim. Na neki udan nain Vladika je u gospoi om video onu enstvenost
koju nije u svojoj majci... Njegova majka Ivana, devojaki Prorokovi bila je hrabra, jaka i stamena
Crnogorka. Poreklom iz Njegua, kao i otac Tomo (ali iz drugog sela) ona je rodila petoro dece i radila
sve teke poslove... Od nje se Njego nauio jaini i odvanosti ali ono to je posle otkrio u gospoi
om i drugim finijim" damama je za njega bilo neto potpuno novo... Da bi se razumeo gotovo mitski
lik Njegoeve majke koja je mrtvoga sina okajavala ko nijedna, nosei to, za crnogorce najstranije
prokletstvo - da doivi pre svoje - smrt sinovljevu - potrebno je setiti se prie koja se dugo prenosila sa
kolena na koleno. Pria se da su se skrhani od bola Njegoevi roditelji posle njegove sahrane vratili u
Njegue i da je Ivana traila od Toma da se pobrine oko stoke i ita, na ta je preneraen Toma pitao
kako moe da misli na ito kad su jue sina zakopali, a ona je odgovorila:
- Moe se bez nikoga, ama ne bez nita...
Tu jainu, onaj ko nije video stare Crnogorke ili nije imao takvu babu, kakav je moj sluaj retko ko
moe razumeti... Taj prkos tragediji i potreba da se prividno okrutnou bude okrutniji od stvarnosti
koja se pojavila kao udes... To je onaj njegoevski deo prisutan u Gorskom vijencu u kome se opisuje
etika i religioznost, principi i herojstvo njegovog naroda. Nasuprot takve paradigme majke Rade je prvi
put o enama sluao od jurodivog i na svoj nain genijalnog uitelja Sime Milutinovia Sarajlije (koga
je najlepe i najtanije od svih Srba objasnio i opisao Matija Bekovi objasnivi tu njegovu posebnost i
prodrevi u kvintesenciju njegove linosti pomalo zamuene obinom Srbinu). Sima je bio zaljubljen u
Turkinju Fatimu, kojoj je i pevao. Od njega je Rade uio o enama i kako sa enama... Sima je u njemu
pobudio onaj rafinman i za lepotu i za duevnost kod ena. Da stvari nisu tako proste i da je Njego
tragao i za duevnom lepotom, govori sluaj susreta njega i Milice Stojadinovi - Srpkinje u Beu.
Tragina Miliina linost, pesnikinje i patriote (za kog naalost ni tad nije bilo razumevanja) i prve ene
ratnog reportera, bila je pre svega osenena duevnom lepotom i neverovatnom energijom. Pogreno
shvatana, saseena od Skerlia, minorizovana od mediokriteta svog i potonjeg vremena, Milica je bila
posebna i kao ena i kao pesnikinja i Njego je to osetio... Ona nije uivala u tome da bude objekt

enje ni predmet zanosa mukog, ona je bila sva u usponu, uzdahu, zanosu, borbenosti i jednom
krajnjem idealizmu koji je bojio svaki njen pokret i davao posebnu sliku njenog tela i lica to njeni
savremenici nisu videli ni ko posebno lepo ni runo"... Iako uvek u sputavanju svog linog, privatnog,
sasvim intimnog, lepota njenog zanosa i vere je izbijala iz njene energije i predanosti...
Njego je to odmah osetio. Ipak kada su se sreli Milica i Njego su se porekali oko politike...
Milica nije videla Srpstvo unutar junoslovenske unije u koju je Njego verovao, Njego nije imao
sluha za njen uski srpski pastoralni zanos... Ipak su se zavoleli... I osetili svoje posebnosti... Iesnici su
izgnanici iz ovoga sveta, sluajni prolaznici zalutali iz kosmosa koji svojim zanosom i lepotom rei daju
smisao ovoj pustoj zemlji". Susret dva pesnika, ma kako povran, kratak ili sluajan susret je dve
komete... Kad je prvi put video Njego je rekao:
Ja poeta, ona poeta, da nijesam kaluer, eto kneginje Crnoj Gori."
Ovaj sluaj donekle je i negacija teze da je Njego u enama video samo harmoniju i saglasje
otmenosti i telesnog. Videti upravo u Milici. -Kneginju moe samo onaj koji trai i vidi vie i dublje...
Koji nije rob proste telesne lepote ni pragme... Evo kako je August Frankl opisao Milicu:
Njena figura bila je uoljiva; srednje visine, sa plastiki izrazitim jasnim oblicima, sa bledim, kao
u Bogorodice, licem, sa elom natkriljenim mrkom kosom. Velike crne oi gledahu s mirnoom, koja
kao da ne bee sa ovoga sveta, a skoro melanholian joj izraz bi katkad ublaen osmejkom njenih lepo
sastavljenih usana. Crte bi joj oivele samo kad bi govorila o svom zaviaju, o lepoti Fruke gore, i kada
bi opisivala okolne ume i zelena brdaca... "
U Milici je Njego video onu ljubav za zemlju koju su posedovale i njegove Crnogorke, ali i jednu
vanvremenu suptilnost koja ga duboko ganula i koja se retko via kod ena... Ni Milica nije ostala nema
na Njegoevu lepotu i mudrost, duhovitost i arm... Na vest o njegovoj smrti zapisala je:
NEMA TE VIE, KO DA NE ZAPLAE... "
1862, toliko godina posle Njegoeve smrti, posle godina patnji i siromatva na koje je gotovo uvek
ovo drutvo osuivalo svoje izabranike, Milica e otii i na srpske barikade... u Beograd gde su se
vodile estoke borbe protiv Turaka... I tada e se seati Njegoa...
O ovoj epizodi izmeu Milice i Njegoa pisano je vie puta i uvek suzdrano, s razlogom... Ko
moe proniknuti u tajne dvoje pesnika toliko izvan svog prostora i ispred svog vremena...
U nekoliko stranih i domaih tekstova moe se nai dosta nagaanja o odnosu Njegoa i prelepe
grofice Dore d Istre. Njeno pravo ime je bilo Elena Kolcov Masalski i roena je u Bukuretu 1828...
Ona je iz uvene kue Gika koja je Vlakoj i Moldaviji dala preko deset vladara. Dora je bila i jedna od
prvih knjievnica svog veka. Iako je bila suzdrana u pominjanju Njegoa u svom delu, zanimljivo je da
je potaknuta velikom tugom i jakim seanjima, otila na Cetinje neposredno po njegovoj smrti... U znak
seanja i u ime te nenosti Dora je na francuski prevodila i nae junake pesme. . U njenim dnevnicima
ostae zabeleeno nekoliko strasnih reenica o rafinmanu, lepoti i mudrosti Njegoevoj.
Jedan drugi dogaaj iz Njegoevog ivota izazivae puno vie polemika i kontroverzi... Svaka
rasprava o strasti uvek vodi u Trst i opsesiju prelepom Florom Fabri Bretin. Ko moe o tom zanosu i
dogaaju rei vie nego sam Njego koji je to, kako je Isidora rekla, u pesmi posveenoj Flori i opisao...
Neki su ak priali da je knjaz Nikola druge kontroverzne pesme Njegoeve spalio a da ovu nije uspeo,
osim da cenzurie... O Njegoevoj opsesiji Florom neprijatelji su govorili buno i pogrdno, a poklonici
preutkivali ili odmahivali svesni da je njihov vladar pre svega Vladika i pesnik a monah po obiaju...
Mnogi su to drali za jedino Vladiino priznanje o svom burnom i strasnom ivotu i zanosu enskom
lepotom.
Gospodin Krunoslav J. Spasi u svojoj iscrpnoj studiji Njego i Francuzi" posebno se bavi ovom
temom dedukujui zapravo da je Njego u Italiji gledao i oduevljavao se sa dve balerine.

Da li je Njego napisao jednoj Francuskinji jedine stihove koje je javno posvetio eni? U svojoj
pesmi Tri dana u Trijestu' vladika peva:

Skupa smo se mi svi veselili
Gledajui gracioznu Floru
Sjajnu zvijezdu trestanskog teatra,
Koja odmah zefirnim poletom
I pogledom svojim oaranim
Paka u raj moe pretvoriti,
Ka Danica iza mrane noi
to zasmije svode Uraove (107)

Nita nam ne govori koje ta Flora. Italijanski pisac i pesnik, sekretar Garibaldija i Njegoev
prijatelj Franesko dal Ogaro, preveo je sa ,ilirskog' na italijanski ovu pesmu u transkom listu La
Favilla. On je pisao o Njegou: Upoznao sam ga u Trstu ba kada je gospoica Fic-Dems igrala
Gizelu. Kez - vladika bee ushien i napisa u ast pariske Silfide jedan divan ditiramb, koji sam ja
odmah na italijanski preveo i objavio preko listova. Ovo mi je pribavilo prijateljstvo i potovanje
velikog pesnika. Nadao sam se da e me odlikovati kakvim ordenom..."
Ovih nekoliko redova postavljaju vie problema. Najpre, ko je Fic-Dems? Prireivai knjige
Savremenici o Njegou, V. Latkovi i u prvom redu N. Banaevi, objavljujui gornji citat,
pretpostavljaju da je to ime traanske glumice Flore koju Njego spominje u ranije citiranoj pesmi.
Videemo malo kasnije da se radi o dve razliite osobe, jednoj Francuskinji i jednoj Italijanki...
... to se tie balerine Natali Fic-Dems, Teofil Gotije govori o njoj vie puta due i krae u svojoj
Istoriji dramske umetnosti. Jedan njen biograf tvrdi 1844. godine da je valcer iz izele bio jedan od
njena dva trijumfa. Poto je Pariska opera nije zadravala, ona je otila za Italiju decembra 1842., i tu
je Njego svakako video na sceni 1844. ili 1846. godine. U jednoj studiji iz 1931. S. umarevi pie...
Engleska porodica Fic-Dems postala je francuska porodica naturalizovanjem marala Bervika,
vanbranog sina nekadanjeg engleskog kralja Dekoba Drugog. 150 godina docnije, pojavila se
uvena pariska igraica g-ca Fic-Dems, koja je dola u Trst da odigra izelu... Renik baleta tvrdi da
Natali Fic-Dems, francuskinja po narodnosti pokuava da uporedo stie karijeru balerine ipevaice;
igra u Pariskoj operi... u Italiji i Americi 1845...
Da li je Njego posvetio navedene stihove Natali Fic Dems? Jer Srbske novine od 24. marta 1844.
godine piu da ih je posvetio balerini Favril-Breten. U listu La Favilla od 1844. i 1845. godine nismo
nali nita o Natali Fic Dems, ali u broju od 25. januara 1846. govori se dosta opirno o baletu izela
i ovoj balerini. Da li je ona bila u Trstu i 1844? Meutim, jedan od najboljih poznavalaca Njegoa i
njegovog vremena, istoriar dr Ljubomir Durkovi-Jaki potvruje nam da je prema jednom
nemakom listu, vladika prisustvovao 20. januara 1840. u Teatro Grande Trsta predstavi opere-baleta
Robert avo za koju je muziku komponovao nemaki kompozitor Jakob Majerber, a tekst napisao
francuski pisac Ren Skrib. Oigledno je, pie taj list, da je Njego sluao sa zadovoljstvom muziku i
pratio vilinsku igru ulogu divne Breen-Fabri. Prema dr LJ. Durkoviu-Jakiu, Flora Fabri Breten je
italijaneka balerina, francuske klase; udala se za Francuza L' Bretena, sa kojim je igrala ne samo u
Italiji i paniji, ve i u Parizu u vie mahova izmeu 1844. i 1855. Pevala je u Rimu 1843.
I zaista, u listu Osservatore Triestino od 21. i 24.januara 1844. godine videli smo da se ta opera
prikazivala vie puta uzastopno u transkom Teatro Grande. Dodatak lista La Favilla od 20.januara
1855. donosi mali lanak o Robertu avolu kao i dodatak od 27. januara gde izmeu ostalog pie...

Flora igra kao aneo... ak i ne znajui ove pojedinosti iz transkih listova, Stijepo Kastraoreli je
zakljuio 1952. posle temeljne analize da se radi o dva komada i o dve balerine... Ali se ne zna tano
kojoj je od njih Njego poslao diskretno cvee sutradan po predstavi. Jedan biograf Flore Fabri-Breten
navodi oduevljena miljenja kritiara ila anena o njoj koja je po njemu bila... balerina od glave do
pete... laka od pera i vetra. Ima poze draesnih i izazivakih ari. I proveli smo lepe srene veeri
Silfide, baleta u kome se Flora Fabri najare pojavila i u kome je napravila najveu senzaciju...
I biograf citira miljenje svih listova Pariza, dodajui... Svi jednoduno proglaavaju Floru Fabri
balerinom koja najlepe igra i koja je najpoetinija u nae vreme...
Oduevljenje nije bilo manje u Italiji gde su se, prema Priva d Aglmonu najvie linosti nadmetale
da pred njenim nogama iskau potu svog iskrenog divljenja... Meu njima on citira Njegoa...
U Trstu, pie on dalje, vladika Crne Gore se pokazao kao jedan od najvatrenijih oboavalaca ovog
talenta iznad klasa. Nije proputao ni jednu priredbu i isticao se meu najoduevljenijim. Nikako nije
dozvolio da ona ode a da joj ne da neku uspomenu. Posle jedne predstave Roberta avola, gde je Flora
oivotvorila svojim darom opaticu u baletu kaluerica, poslao joj je ova dva stiha na morlakom jeziku
(sic) koje se trudimo da prevedemo bukvalno...!! Svojim umilnim osmehom, vatrenim okom i zanosnom
igrom, oaravajua Flora pretvara pakao u raj...
U Indice riservato (Poverljivom indeksu) austrijske policije u Trstu od 1830. do 1851. godinem
sauvanom u Dravnom arhivu ovog grada, nije zabeleen nikakav akt koji bi se odnosio na Floru
Fabri Brete, a samo jedan koji se moda tie Natali Fic-Dems; Fic-Volf. Na alost, on je izgubljen. U
kakvim je odnosima ta osoba Volf - moda je to Volf Njegoev poznanik - bila sa ovom balerinom i njih
obadvoje sa Njegoem? Moda se to nikad nee znati.
Meutim, izgleda sasvim izvesno da je na pesnik gledao obe balerine. Ali, posle pisanja Priva
DAnglmona, nema sumnje da je Flora imala ast da joj vladika napie ovako divnu posvetu. Pitanje se
postavlja da li mu je i Natali inspirisala neki stih. Ako je ta pretpostavka tana, onda se Dal Ongaro
nije prevario, tim pre to je po mnogo emu sigurno da je vatreni cetinjski pustinjak" video i ovu
balerinu na sceni i moda i van nje."


Pria se da je posle uzbuujue predstave koja je na njega ostavila neverovatan utisak Njego sam
hteo da sutradan odnese Flori cvee, da ga je Medakovi zaustavljao ali da je on to ipak uinio. I Flora
je bila ganuta i uzbuena i pria se da je ushiena ovim susretom, pesmom i njegovom reitou i
stilom. Poverila se da nikada nije srela takvog dentlmena".
O ovom sluaju najpre je javnosti rastrubio talijanski pesnik i zanesenjak Pikola Tomazeo...
Opsednutost Florom opis je jedne potpuno druge enstvenosti nego one kod Milice... Njegoeva
oseajnost i antinominost i za sakralno i sekularno, fiziko i metafiziko zbunjuje i one koji ga vole i
one koji su pokuavali da ga osporavaju... A to je toliko prirodno i imanentno kad je genije u pitanju...
Bez antinominosti linosti nema ni genijalnosti, kako je pisao i Dostojevski... Njegoev oseaj za
razumevanje lepote ene i sutine enstvenosti trpi u sebi i patnju palog sveta i zanose enske
duevnosti koje je retko ko mogao da shvati... Njego je vladar, pesnik, putnik, i dentlmen.
Prvi Crnogorac - dentlmen koji je plenio po svetskim dvorovima svojom lepotom ali i armom.
Svojom primordijalnou ali i apartnou. Njego je pesnik i mislilac antinomija i zato je tako dobro
razumeo svoj narod koji se trudio da iste prevazilazi prostim i jakim reenjima...
Njegoeve opsesije balerinama upravo pokazuju tu delikatnu i retku crtu da uiva u palom svetu i
prepozna lepotu i u telesnom i duhovnom. Balerine nose tu kultivisanu strast i zanos i u stanju su da
pomire nepomirljivo... ta se zaista desilo izmeu Njegoa i Flore i da li je to neto to se moe
objasniti, opisati i prepriati skoro niko dosad nije dao odgovor. Postoje samo nagaanja i manje ili vie

trivijalne interpretacije... Sa druge strane niko nije jasnije od samog Njegoa i objasnio svoju opsesiju
Florom u svojoj poeziji... Samo balerina u stanju je da pakao pretvori u raj, da u telesnom dosegne
duhovno, da strast i enju pretvori iz avolskog u boansko... Samo je Flora znala tu tajnu formulu da
za minute njenog plesa, bedna ljudska telesna sudbina izgleda aneoski i arobno. Flora je neka vrsta
uzdignutog palog anela, u njoj Njego prepoznaje ansu da se apsolutna lepota dosegne i u trulenosti
ovog jadnog sveta. Flora je udo i vesnica lepote u blatu zemaljskog jada, zato je Njego voleo i zato joj
je posvetio svoju najkontroverzniju pesmu...
Sve ostalo je tiina i ljubav ena prema njemu...

P. P. NJEGO VERSUS NIKOLA TOMAZEO

Kako je i zato Nikola Tomazeo postao prijatelj a potom neprijatelj P. P. Njegoa? Kako je jedno
vatreno oboavanje preraslo u prezir i klevetu? Zato je Nikola Tomazeo oklevetao P. Petrovia...?
ira publika srpska nije upuena u spor Njegoa i Tomazea. Ova kontroverza pohranjena je za
inicirane akademike, istoriare, za one koji vladaju tajnama i ne ele da ih podele sa narodom, uvereni
da im i ne trebaju...
O ovom sluaju napisano je dosta tekstova, bio je ak i jedan simpozijum... Njego je Tomazeu
napisao dva vatrena pisma i posetio ga u skromnom stanu". Tomazeo je Njegou napisao vatren i
dirljiv predgovor za Gorski vijenac i pomagao u njegovom tumaranju kroz talijanske arhive u potrazi za
tajnama epana Malog i junoslovenskih naroda... Kada biste pitali moju i veinu crnogorskih familija
ko je Nikola Tomazeo, sumnjam da bi vam dali odgovor... Pa ni ira intelektualna publika ne zna za
ovog jednog od najplodnijih talijanskih stvaralaca, a tako ni za prijateljovanje" a potom sukob izmeu
Vladike i Tomazea...
Govoriti o tajnom ivotu i kontroverzama vezanim za P. P. Njegoa prosto je nemogue a da se ne
stane i ne osvrne na ovaj udni sluaj...
Nekad Njegoev prijatelj i poverenik a posle vatreni neprijatelj koji se oseao izdanim od prijatelja
posle Njegoevih dogovora sa Banom Jelaiem. Od zanosa Vladikom, Tomazeo, buntovnik i
usamljenik, otiao je u drugu krajnost, u optuivanje i prezir... . Nikola Tomazeo roen je u ibeniku i
voleo je svoju Dalmaciju iako je po svemu posle bio Talijan... U odreenom periodu imao je posebnu
ljubav prema Srbima, skupljao nae narodne pesme i prevodio... U svom Estetikom reniku o srpskom
karakteru zapisao je:

Iz domaih vrlina, cvijetom i rodom, razvijaju se radosti i koristi ivota. Kakva je porodica, onakav
je narod. Izmeu toliko jada, velika je utjeha to je srpska porodica ouvala iste i mile svete domae
veze, u onijem krajevima, koji jo nijesu pokvareni tuinskim duhom i obiajima. Vei dio srpskih
pjesama treba pripisati domaem ivotu i osjeanju. One su biljeg i ogledalo graanske veliine. Ako
emo govoriti o udi naroda srpskog, ona ne moe biti samostalnija, nego to je. Kada Srbin pie svojim
jezikom onda je, onda je bistar i duhovit. Njegova je ud slinija talijanskoj i u opte jevropskoj,
ozbiljnija od poljske, ivahnija od eke, blaa i slobodnija od ruske. Narod je srpski prost, a u
patrijarhalnom ivotu njegovijeh ratobornijeh plemena sauvao je mnogo vrlina. Znam, da je to sve u
klici, ali se moe razviti... - Srpski soj, vanredno lijep, pokazuje plemenitost porijekla. Uzmimo jo na
um, da su Srbi naseljeni du dunavskih obala, u sredini izmeu istoka i zapada, da ih ima brana i
primoraca, da se meu njima sauvalo dosta rimskih, grkih i talijanskih uspomena, a, povrh svega, da
se jo ivo sjeaju junake borbe protiv Turaka... - Srbi u umadiji dadoe primjer portvovanja i arke
ljubavi prema otadbini, i ipak nesrena Srbija nije imala koga, da je poali, da njene bolove ublauje,
nije imala ni brodova, ni velikih naunika, ni bogatih trgovaca; nije imala ni svoga Omira, ni Sofokla!
Nita drugo, jadna Srbijo, imala nijesi, do davne, slavne uspomene i nejasne tenje novog vremena, ali
si imala umu, puku, dobrotu i junatvo, imala si svoga Kraljevia Marka i uzdanje u Boga.
Blagosloveni da ste, nepoznati vitezovi, sirotani bez imena! Blagoslovene muke, koje podnijeste za
odtadbinu, blagoslovena krv koju proliste za potomstvo...

Talijani znaju mnogo vie o Tomazeu, od nas i Hrvata. Roen je 27. septembra (9. oktobra po
novom kalendaru) 1802. u pomenutom ibeniku. Otac mu se zvao Jeronim a majka Katarina. Kad mu je
bilo devet godina roditelji su ga poslali na kolovanje u Split i pria se da je tamo sedeo u istoj klupi sa
uvenim talijanskim knjievnikom Ugom Foskolom. Svaki iole obrazovaniji Talijan znae da je
Tomazeo ve u dvanaestoj sastavio pesmu u ast pape Pia VII. Svrio je filozofiju u esnaestoj i po
materinu savetu, otide u Padovu, ge su onda odlazili svi primorski mladii, koji su traili vie
obrazovanje. Tomazeo izabra prava.
Shvativi da mu je nemogue posle studija iveti u rodnom ibeniku, koji mu se inio malen i
uskogrud, Tomazeo se ponovo vraa u Padovu gde prvo radi kao novinar gde pada u otre sukobe sa
austrijskom cenzurom. Kao i danas novinarstvo je bilo muan posao i jo munija zarada". Odlazi u
Milano (koji je takoe bio pod austrijskom vlau) gde je bolje zaraivao i imao zanimljivija
poznanstva kakvo je na primer sa Aleksandrom Manconijem, onda ve slavnim pesnikom i
pripovedaem. Zbog svog otrog jezika, iskrenosti i otvorenog miljenja dobio je mnogo neprijatelja u
tadanjem establimentu, ak toliko da se morao iseliti u Mletaku. Zbog novih zabrana, cenzura i
napada vlast ga prognala iz Toskane pa se iselio u Francusku... U Parizu je napisao knjigu o savremenoj
Italiji koja ue u njegovu zemlju pod nazivom Netampani spisi Jeronima Savonarole... Iz Pariza je
otiao na Korziku... Kada je 1840. Austrija proglasila amnestiju za svoje politike izgnanike, Tomazeo
se vratio u Italiju, prethodno obiavi grobove roditelja u Italiji... Tada je napisao prvi sastav na srpskom
Elegiju materi svojoj... " Prvi je budio Italiju na krilima 1847... i zato je bio uhapen zajedno sa
talijanskim advokatom Maninijem da kuje zaveru sa talijanskim tajnim drutvima... Kada je pobunjeni
narod 17. marta osvajao republiku upao je u tamnicu i oslobodio ih. Tako je Tomazeo postao ministar
prosvete u novoj vladi... Protivnik monarhije i pobornik graanskog drutva Tomazeo je elio dravu
poput ujedinjenih Amerikih drava i zato se vrlo brzo posvaao sa drugima u vladi... Posle se primio
poslanstva u Francuskoj, a posle niza burnih dogaaja dokopao se i Krfa... ivot N. Tomazea buran je i
stalno oivien politikim represijama, cenzurama, zabranama... Uprkos svim tim borbama Tomazeo je
bio neverovatno plodan i kao pisac i prevodilac... Smjer je moga ivota govoriti istinu i drugima biti
od koristi" govorio je i objanjavao svoj kredo.


Prema nekoliko relevantnih izvora Njego je Tomazea sreo na brodu tirmer", koji je plovio ka
Trstu...
Pravu istinu o odnosu Njegoa i Tomazea jedino je znao Vladiin poverenik, sekretar i prijatelj
Milorad Medakovi, dakako deda naeg savremenika, akademika koji je roen u Zveningradu na granici
Like i Dalmacije... Medakovi je bio zaduen i za prepisku sa Tomazeom pa su tako sauvana dva
pisma u kojima je on bio posrednik...

Blagorodni i visokoueni Gospodine,
Pri prvom mom sastanku s Vami, obeao sam odavle poslati prvo izdanije Vladiinih stihova; zato
ne proputam po mom obeanju to prije poslati. Ne samo, Gospodine... Premda se smrtonosne strijele
na sve strane protiv naeg oltara popinju, opet e naa slava kao nagla rije poi naprijed i nas e jasno
svjetlee suzce ve odavno ozebi ogrijati. Vrijeme je da i ljubkodiue cvjee po ukraenim livadama
beremo, da kitimo slavom uvjenane vjence, da se i na poljetni cijetu tolike godine ukae... Slaeski duh
jo spava veli Herder. No kad se probudi slava e njegova svuda zakriliti i on e posvuda gospodovati,
on sad robuje - a poslje e njemu svi... Danas je nae knjievstvo dosta bijedno, nemamo roenoga
Genija, koji bi po primjeru stranih epohu u naem knjievstvu otvorio...

Dalje su sledile pohvale Tomazea i izvinjenja na smetnji to knjigu Vladiinu na itanje alje
oekujui njegov komentar... Paradoksalno Medakovi u pismu demonstrira izvesnu rezervu prema
Njegou kao pesniku i ne uvia da je taj Genij koji nedostaje zapravo sam Vladika, govorei da nije
siguran kako e se Tomazeu dopasti stihovi na taj nain pravei lagano literarno saveznitvo sa
Nikolom. Iz drugog Medakovievog pisma se vidi da je Tomazeo odgovorio i ak ga savetovao kako da
otvore arhiv na Cetinju.

PRILOG
Dr GIUSEPPE PIERAZZI (Trieste)

Nikola Tomazeo i Srbi

Tomazeo je srpski narod, njegovu istoriju, kulturu i njegov brzi razvoj shvatio dosta kasno, to jest
1839, poto se vratio u rodni grad ibenik, nakon godina dragovoljnog i prinudnog izgnanstva. S
razvijenim oseanjem za lepotu narodne poezije, Tomazeo, poto je, itajui Fortisov Viagio in
Dalmatia, otkrio Hasanaginicu, zaeleo je da naui, ili bolje rei da obnovi svoje poznavanje ilirskog
jezika". Za uitelja mu se ponudio njegov sugraanin srpske narodnosti piro Popovi. Bila je srea za
Tomazea to je po povratku u Dalmaciju sreo linost takve intelektualne razine. U njemu je stekao
odanog i strpljivog prijatelja, ali pre svega dragocenog vodia kroz sloen i gotovo mu nepoznat svet
Junih Slovena.
Popovi, posednik iz ibenika, bio je rara avis" meu dalmatinskim intelektualcima toga
vremena. Po narodnosti Srbin, po veroispovesti pravoslavac, Popovi je u isto vreme bio pristalica
ilirskog pokreta. Samim tim, on je bio u stanju da Tomazeu da manje-vie vernu sliku sloene etnike,
religiozne i ideoloke situacije u kojoj se nalazio srpski i hrvatski ivalj. S entuzijazmom vernika
Popovi se koristi prilikom da za svoju stvar pridobije slavnog Tomazea, kao uglednog novog pristalicu.
Izvesno vreme Popovi je ak verovao da e moi Tomazea potpuno privui u kolo ilirizma" i ak ga
privoleti da sve svoje snage posveti kulturnom razvitku Junih Slovena. Da bi mu pokazao sve izraajne
mogunosti ilirskog jezika", Popovi mu daje da ita srpske narodne pesme, u izboru Vuka Karadia
koga je Tomazeo smatrao najzaslunijim ovekom za srpski jezik i knjievnost od itave akademije".
Tomazeo je neobino zadivljen srpskom narodnom poezijom, naroito zbog njenog naglaenog epskog
obeleja i ive i neposredne veze sa stvarnou. Tomazeu se ini da je kako u pesmama kosovskog
ciklusa, tako i u onima skoranjeg vremena koje slave pobedu Karaora nad vekovnim turskim
osvajaima, u najsnanijem vidu, izraen homerski duh. Odmah je poeleo da i sam sakupi dalmatinske
narodne pesme i da ih objavi, uporedo u originalu i u prevodu na italijanski, zajedno s ostalim pesmama
iz Karadieve zbirke. S obzirom na injenicu da su sve ove pesme bile tesno vezane za istoriju, valjalo
ih je propratiti podrobnim objanjenjem. im se odluio da objavi pesme, Tomazeo poinje da od svojih
poznanika trai obavetenja i bibliografske podatke o Junim Slovenima. Preko zajednikih prijatelja
obraa se i samom Vuku Karadiu s pitanjem: u kojoj knjizi moe nai najiscrpnija obavetenja o
Srbiji". I dobija dragoceno uputstvo: u delu La Turgitie di Europe, Ami Buea (Ami Boue), u 4 toma,
Pariz, 1840. godine.
Bueova knjiga, u kojoj se s velikim simpatijama opisuje srpsko patrijarhalno drutvo, sastavljeno
od slobodnih seljaka, karakteristino po narodnim skuptinama, otporno na tetne uticaje sa strane, jo
vie je Tomazea uvrstila u uverenju da Juni Sloveni, a naroito Srbi, imaju malo ta da naue od
uene" Evrope. Pod uticajem nekih francuskih mislilaca, kao to su Larne (Larnnais) i Bue (Bouchez)

Tomazeo je u stvari izgradio, poetkom 40. godina, svojevrsnu narodnjaku ideologiju, prema kojoj su
grad i gradska kultura bili izvor korupcije i propadanja. Treba se vratiti selu, jednostavnim seoskim
navikama, da bi se mogao prekaliti duh i um ovekov. I evo kako Tomazeo, zahvaljujui i Bueu, otkriva
u Srbima izabranu rasu koja je umela da, uprkos tekim istorijskim uslovima, sauva izuzetnu i retku
etiku i socijalnu ravnoteu.
U tom smislu moe se govoriti o Tomazeovoj potpunoj zanesenosti Srbijom, tom malom
pokrajinom" kako pie u prikazu Tirqueie di Europe, koja je poetkom veka skrenula na sebe panju
Evrope i koja je, ako je verovati njinoj poeziji - meri i ogledalu graanske veliine -predodreena za
asnu sudbinu." U Tomazeu se javlja spontana ideja za gotovo idealni prikaz srpskog naroda,
odabirajui, iz obimnog materijala to ga je Vuk objavio, one narodne pesme koje govore o
najistaknutijim junacima i dogaajima. Stoga naputa svoj prvobitni plan o antologiji srpsko-hrvatskih
narodnih pesama koja je trebalo da obuhvati tek sakupljene pesme iz Dalmacije i one iz Karadieve
knjige, koje su ve bile tampane, i odluuje se za dva odvojena izdanja. Po povratku u Dalmaciju,
septembra 1841, Tomazeo se, uz neprekidnu pomo odanoga Popovia, baca na posao s velikom
upornou. Meutim, i pored Popovieve pomoi, prvi dodiri s arhainim jezikom pesama i njihovom
originalnom strukturom bili su Tomazeu prilino teki. Ali ve nakon ciglo nekoliko dana njega zahvata
entuzijazam i sav se, s istinskom strau, posveuje ovom poslu. Srpski jezik poinje da mu otkriva
svoje skrivene lepote i da mu se ukazuje kao uzvieni spoj enske blagosti i muke snage. U jednom
otvorenom pismu prijatelju tiglicu (Stieglitz), objavljenom u transkoj Favili" (Favilla - iskra), on
ak tvrdi da ne samo francuski, nego ni italijanski nije u mogunosti da prenese profinjenu mo
srpskoga jezika".
Prvi izvetaji o Predavanjima iz slovenske knjievnosti, koja dri Mickijevi u Kole d Frans
(College de France) i u kojima poljski pesnik tedro hvali srpske epske pesme, jo vie uvruju
Tomazea u njegovom ubeenju. Njegove simpatije za narod koji je te pesme stvorio jo vie jaaju
nakon itanja knjige putopisa Blankija (Blanqui), koju je Gizo (Guizot) poslao u Beograd, i nakon prvih
lanaka Siprian Robera (Cyprien Robert) o Turskim Slavenima (Slavi della Turchia), objavljenih u
Revue des deux Mondes (asopis dva sveta). I knjiga i ovi lanci nedvosmisleno su govorili u prilog
mladoj Srbiji. Pored svega, te iste godine stie u Veneciju, na svom Italienreise (putu po Italiji) Jakob
Grim (J. Grimm), koji je odmah potraio Tomazea. Njih dvojica provode nekoliko dana zajedno i u
razgovorima se dotiu srpskog jezika. Rei pohvale koje je veliki filolog imao za srpski jezik pisac iz
ibenika seao se jo u svojoj dubokoj starosti.
Svi ovi utisci, obogaeni paljivim itanjem tiva o Srbiji, od Porfirogenita do Orbinija,
Pejaevia, Lady Montegu i Eckoffa, ija je dela pronaao u biblioteci Venecije, slili su se, kao bogata
sinteza, u Prefazione (Predgovoru) Canti illirici (Ilirske pesme), koje su izile u Veneciji 1843. U toj
knjizi Tomazeo, u osnovnim potezima, prikazuje istoriju Srba - od prvih upada na balkansku teritoriju, u
VI veku, pa sve do skoranje pobune protiv Turaka. Najvie se bavi slavnim razdobljem srpske istorije
izmeu XIII i XIV veka, istiui veze vladara Rake sa zapadnom Evropom. Poraz na Kosovu navodi
Tomazea da plae zbog verskog raskola koji je, po njegovu miljenju, sudbonosno oslabio naciju. Kao i
jezuita Pejaevi, Tomazeo nastoji da pokae kako su Srbi, sve do XIII veka, bili sjedinjeni s rimskom
crkvom. Kao osniva nacionalne crkve, Sava je doprineo njihovom odvajanju od Evrope. Dok ova
verska podvojenost" Tomazeu lii na nesreu, vrsta vera srpskoga naroda predstavlja mu ozbiljan
zalog za graanski preporod". I on umetniki veto navodi itav niz istorijskih dogaaja i linosti - od
srednjovekovnog cara Uroa pa sve do voa skoranje borbe za nezavisnost Karaora i Miloa
Obrenovia, a sve u cilju da pokae kako su Srbi narod religiozan, i jednostavan, no hrabar, i otvoren",
koji je kadar i da ispolji nene izlive ljubavi".
Tomazeo se slae sa Bueom u miljenju da srpskom plemenu" pripadaju sve one slovenske
narodnosti koje govore tokavskim i akavskim narejem, to jest osim stanovnika prave Srbije i oni iz

Bosne i Hercegovine, iz Crne Gore i Dalmacije. Mnogi lingvisti toga vremena pokazivali su ozbiljno
nerazumevanje, ograniavajui Hrvate samo na teritoriju gde se govorilo kajkavskim narejem. I u
odlinoj etnografskoj karti Pola de Burgoena (Paul de Bourgoing), objavljenoj 1849. godine u Parizu,
Hrvati su bili svedeni na takozvanu Provinciju, koja se prostirala oko Zagreba, dok se srpska oblast
prostirala od Bugarske pa sve do nadomak Trsta. Tomazeo je itavoga ivota ostao veran toj svojoj
etnikoj podeli, smatrajui Hrvate, isto kao i Slovence, odvojenom skupinom od ilirske porodice, koja
se odrodila u dodiru s Nemcima i kojoj su daleki izvori istog jezika. Ta injenica, koja e kasnije imati
odluujui uticaj na njegov neprijateljski stav prema Hrvatima, u tom trenutku mu, meutim, ne izgleda
bitna. Njemu je znaajnije da istakne kako Srbija ve predstavlja gnezdo jedne carevine", pozvano da
prikupi rastrgnute udove" u jedinstveno telo. Ta misao naroito dolazi do izraaja u komentaru
pojedinim pesmama koje Tomazeo, bez ustruavanja, uporeuje, po snazi inspiracije, s Danteovom
poezijom. U uvodu pesme Liultima cena di Sire Lazario (Kosovska veera - Slavu slavi srpski knez
Lazare...") on, na primer, govori o Srbiji kao o onoj blaenoj zemlji kojoj vreme, moe biti, sprema
slavnu sudbinu". Po njegovu miljenju, srpska istorija i poezija zapravo reito potvruju stalnu,
nesalomljivu tenju za slobodom, koja nadahnjuje itav narod. U tom je smislu za Tomazea simbolian
lik Marka Kraljevia, ijem ciklusu posveuje i posebnu panju. ak i matovita preterivanja samo su
iseak iz istorije koji moe posluiti kao pouka za sadanjost n za budunost. Canti illirici imaju, po
Tomazeovom shvatanju, istaknutu graansku vrednost, i to ne samo za Slovene, nego i za Italijane njima Tomazeo pastirsku i zaostalu Srbiju prikazuje kao uzor kome treba teiti u borbi za nezavisnost.
U uvodu pesme Corvi messaggeri (Boj na Miaru), u kojoj dva krvava gavrana priaju eni pobeenog
Turina o pobedi Karaora na Miarskom polju, Tomazeu se otima ovakav uzdah: Vaj, zato od tih
dramatinih gavranova, ne bi neki iz srpskih uma poletio na nae pozornice?"
To uzdizanje Srbije do uzora koji slui za primer i inspiraciju nalazimo i u narodnim Tomazeovim
spisima o slavenstvu. Na primer, u kratkom lanku Gli Sciti, gli Illiri, gli Slavi (Skiti, Iliri, Sloveni) i,
naroito izraeno, u, , Diun vecchio Calogeroi (Spisi jednog kaluera). Ovo delo je najverovatnije
zamislio pri itanju narodne pesme Il banchetto di Dusciano imperatore (Kako se krsno ime slui), koja
je uvrtena u zbirku Canti illirici". Tu se govori o velikoj sveanosti na dvoru monog srpskog
vladara, kojoj prisustvuje i sam arhaneo Mihailo. Meutim, Mihailo, uvreen to je Duan zaboravio
da nazdravi u slavu boga, ubrzo naputa slavlje. Jedini ko to od prisutnih primeuje je stari kaluer. On
usred opteg banenja bezglasno plae. Poput starog kaluera, i Tomazeo vidi stvari koje ostalima,
opijenim nadom i ponosom, ostaju sakrivene. Kao i starac kaluer, i Tomazeo se osea pozvanim da
utvruje istinu, da ukazuje na pravi put, da upozorava one kojima preti opasnost da se, zbog trenutnog
zanosa, izgube.
On se najpre obraa miloj" Srbiji koja mu lii na oazu slobode usred sveopte tiranije, kao boje
znamenje koje uliva nade svima to ame u ropstvu. Tomazeo je u osnovnim crtama poznavao tenje
srpske vlade da oslobodi svoje sunarodnike koji jo stradaju pod tuinskim jarmom. Ove su mu tenje
izgledale opravdane, ali preuranjene. On se, stoga, osea obaveznim da upozori Srbiju da jo ne izlazi iz
svojih granica i da prvenstveno vodi rauna o unutranjem jaanju. Prema Tomazeovim eljama, Srbija
bi trebalo vie da lii na utopiju nego na dravu: Izupajte ternje oholosti i merzosti, a njegujte cvjee
svake plemenite ljubavi. Budite, kao to je narav vaa, u dostojanstvu ponizni, u veselju dostojni. Budite
vojnici i orai (ratari), vojnici i pisaoci, imuni, i prijatelji siromaha. Malo zakonah, a ne mnogo
sudacah; ali zaderite dobre obiaje, savjete dobrih posluajte. uvajte se (bratske) nesloge, budite
milostivi i pram nemilostivimi, vjerni i s' nevjernima. Lakovjerni ne budite; al nemojte, nikada izdati
ovjeka koj vama vjeruje. Ne prezirite, o bratjo, tue primjere; niti im sljepo sljedujte".
Njegova najvia zapovest, meutim, jeste da se valja paziti od carske zatite. Nevjerna Rusia
(ludo nevjerna)", opominje Tomazeo, tei za sveoptom vladavinom: prvi cilj u njenoj ekspanziji je
Balkan, kud nastoji da prodre pomou svih moguih sredstava, i putem etnikog bratimljenja, i putem

zajednike veroispovesti, samo da bi privukla male narode koji tu ive. Iako malena, mlada i hrabra
Srbija ne sme dopustiti da je prevari preiveli ruski gorostas. Ona valja da trai saveznike u slobodnim
narodima i da priprema ujedinjenje s ostalim junoslovenskim narodima, ali se pri tome ne sme
pretvoriti u njihovog tlaitelja.
Kao to se iz ovih kratkih navoda jasno vidi, Tomazeo gradi manihejsku predstavu o slovenskom
svetu, rascepljenom izmeu Rusije, apokaliptikog udovita koje je, da bi ostvarilo svoje ciljeve, u
stanju da uniti i sam istorijski razvoj, i Srbije, nosioca novih ivotnih vrednosti. Prema Tomazeu,
izmeu Slavena vodi se borba od ijeg ishoda zavisi sudbina itavog sveta u nekoliko narednih
pokolenja. Na jednoj strani stoji Rusija, predstavnik despotizma i ugnjetavanja, na drugoj Srbija,
barjaktar slobode. Ako prevagne Rusija, propale su Slavija i Grka; ako prevagne Slavija Juga,
ponovno e se, nakon duge razdvojenosti, spojiti podmlaeni Zapad i preporoeni Istok."
Spajanje Zapada, predstavnika racionalizma i nauke, i Istoka - u Tomazeovim oima - simbola
snage duha, osnovni je sadraj Tomazeovog Weltanschaunga. U tom spajanju on vidi i ponovno
zbliavanje crkava i obnavljanje drevne sloge. Upravo u ovom procesu Srbija, prema Tomazeovim
zamislima, ima izuzetnu ulogu: sjedinjena s Bosnom i Hercegovinom i s Dalmacijom, ona je trebalo da
ini prvo jezgro slovenskih zemalja, koje e se pribliiti Rimu i biti kadro da stane na put unitavajuem
uticaju koji je na Balkanu vrio car - papa iz Petersburga. Svestan nepoverenja i uzajamne mrnje koji
su u Dalmaciji i u ostalim zemljama, gde su bili u dodiru razdvajala i pravoslavne i katolike, on je jasno
video i sve tekoe ovog poduhvata. Iako dosta blizak srpskom drutvu iz ibenika, Trsta i Venecije,
iako je i dalje jednostavno propovedao meusobno potovanje, on sam uopte nije bio od
najtolerantnijih. To potvruje iva polemika o Dositeju Obradoviu koju je vodio 1846. godine s
Boidarem Petranoviem, osnivaem srpsko-dalmatinskog magazina. Poto je proitao Dositejeve
Spomine, Tomazeo je pisao o njima i, mada hvalei srpskog prosvetitelja, tvrdio da on nije uspeo da se
oslobodi nekih starih predrasuda" u odnosu na katoliki svet. Ta reenica izazvala je vrlo ivu
Petranovievu repliku, na koju je opet Tomazeo odgovorio s istovetnim arom. Polemika je odjeknula
kod svih Srba, a nije sluila na ast ni Petranoviu ni Tomazeu: ona je svedoila o tome kako je teak
razgovor izmeu, ak i tako intelektualno spremnih, predstavnika dveju religija.
Ovaj sukob nije, naravio, unitio Trmazea u reenosti da radi na ujedinjenju crkava. On i dalje
neumorno priziva, s patetikom upornou, na to ujedinjenje i priziva slogu. Pre revolucije od 1848.
imao je ak nameru da tampa religiozne knjige kojima bi se sluili vernici jednog i drugog obreda i
kojima bi se mogao prebroditi jaz izmeu katolika i pravoslavaca. eleo je da u tu svrhu lino izda
Jevanelje koje je, na moderan srpski jezik, preveo Vuk Karadi. Glad koja je pogodila Dalmaciju
1847. godine navela ga je da svoj novac ustupi siromanima u ibeniku. Potom je usledila revolucija
1848-49, koja je konano sahranila sve njegove izdavake planove.
U dvogodinjoj revoluciji Tomazeo aktivno uestvuje u politikoj borbi ali ne gubi iz vida June
Slovene, ubeen da samo njihov savez s Maarima i Italijanima moe doprineti propasti Austrije i
obnovi Evrope na novim nacionalnim osnovama. U tu svrhu on dva puta pie patrijarhu Rajaiu,
izriito ga pozivajui da potpomogne zapoeti dogovor. Meutim, sve te pobude i pozivi odjeknuli su u
prazno. Politika stvarnost i surevnjivost izmeu razliitih naroda pokazali su se jaima od bratstva
izmeu naroda, na koje je Tomazeo neumorno pozivao za sve vreme revolucije. I pored toga to se
razoarao u nepravilan stav Junih Slovena, Tomazeo nije gubio veru u njih. U poslednjem broju
Frattelanza del Popoli (Bratstva naroda), lista koji je izdavao u Veneciji, on istie svoje pouzdanje u
potencijalnu obnoviteljsku snagu junih Slovena." Pored ostalog, objavljuje kratak prikaz Canti del
popolo di Serbia (Srpskih narodnih pesama) Vuka Karadia, u kome kae: Ovo je najdrevnija,
najepskija i najuzvienija evropska poezija. To su svedoanstva istinske otmenosti slavenskog naroda i
proroanstva slavne budunosti.

Osim Biblije, zbirka srpskih narodnih pesama je jedina knjiga koju je Tomazeo poneo u
izgnanstvo. Naputen, od 1849. godine, na ostrvu Krfu, u ovim dvema knjigama nalazio je utehe za
svoju samou. Kako je ubrzano gubio vid, u strahu da nee vie moi da ita, on poinje da ih ui
napamet, kako se ne bi morao liiti tog uzvienog drutva. Nije sluajno da se, ne bi li dao oduka
svome bolu zbog lude politike Junih Slovena u vreme revolucije, slui upravo slikama i figurama iz
narodnih pesama. Tako je napisao epsku pesmu La risurrezione di Marko Kraljevi (Vaskrsnue Marka
Kraljevia), gde prenosi temu o junaku koji vaskrsava da bi oslobodio narod od osvajaa. Da se probudi
iz svoga vekovnog sna, Marko Kraljevi bira u Tomazeovoj pesmi upravo 1848. godinu. Ali on uzalud
trai svoje junake po planinama Hrvatske i Srbije, po ravnom Kosovu. Dva krvava gavrana mu na kraju
pokazuju gde su oni. Junaci su u Italiji, njih obuzima stid to su tamo i oni opsedaju beli grad Be. O
Bane, koji si mogao da oslobodi i uini velikom ovu zemlju, i koji si je okaljao venim sramom, neka
te proguta hladna Sava, zajedno s naim neprijateljima". Tako kune Marko Kraljevi poto je uo ove
tune vesti, I pade sa svoga konja", pria Tomazeo, i nee se vie probuditi sve dok se zemlja ne bude
pokajala".
Da bi se mogla ostvariti obnova i da bi se iskupili Juni Sloveni, Tomazeo smatra da je pre svega
potreban postepeni i uporni rad na nacionalnom prosveivanju i duhovnom razvoju naroda. On sam eli
da u tu svrhu pokae primer i nastavlja s pisanjem eseja koji je bio zapoeo u Veneciji i koji ima
neobian naslov Delia sapienza riposte nelle radici deltaa lingua illirica (O znanju koje se temelji na
korenima ilirskog jezika). Tomazeo ovaj rad, koji je filozofsko-filolokog karaktera, smatra jednim od
svojih najoriginalnijih i najnovatorskijih spisa. Njime je on eleo da, na osnovu ispitivanja odreenih
simbolikih rei, prui psiholoki profil jugoslovenskih naroda, da predskae njihovu sudbinu i da
pokae kako su ideja slobode, bratstva i jednakosti bile neodoljiv deo najdragocenijeg dobra tih naroda jezika njihova. itav taj kola zanimljiviji je po zamisli koja je autora nadahnjivala, nego po svojoj
naunoj vrednosti. A znaajan je, na trenutke ak iznenaujui, po veoma znalakoj igri rei i po
sudovima o Junim Slovenima, osobito o Srbima, koje Tomazeo uzdie svojom uobiajenom
kategorinom uverenou. Jedno vreme on se zanosio milju da bi taj svoj rad mogao objaviti u
Beogradu. U tu svrhu, preko Popovia, stupa u dodir sa Srpskom knjievnom akademijom koja je
izrazila spremnost da esej objavi, ali pod uslovom da ga prethodno razmotri. To je razbesnelo Tomazea
koji tad ne tedi sarkazama na raun srpskih naunika, izraavajui ozbiljnu sumnju u njihovu
sposobnost da mogu i razumeti ono to su hteli da ocenjuju.
Slabo potovanje prema beogradskim akademicima nije nimalo poljuljalo njegovu veru koju
nastavlja da gaji prema srpskom narodu. Godine 1854, u jeku istone krize, on nalazi naina da tu svoju
veru iskae i u jednom zvaninom dokumentu. Pre no to e napustiti Krf da bi se naselio u Pijemontu,
Tomazeo alje engleskom guverneru jonskih ostrva memorandum gde iznosi svoje savete, koje guverner
treba da prenese britanskoj vladi: nuna je politika koja e blokirati ruski uticaj u istonoj Evropi. U
odnosu na Balkan, Tomazeo insistira da je neophodno ohrabriti Srbiju, koja treba da postane jezgro
jedne jugoslovenske drave. Dovoljno je pomoi joj da se razvija vie i bolje, uiniti da oseti kako je
graanska Evropa potuje i kako je spremna da je titi.
Po dolasku u Torino, Tomazeo zastupa ove svoje ideje i pred politikim linostima Pijemonta.
Pogodnu priliku prua mu Essai historique sur le revolutions et independance de la Serbie depuis 1804
jusquia 1850 (Istorijski esej o ustancima i nezavisnosti Srbije od 1804. do 1850) Silvestra Kuniberta
(Silvestro Cunibert), koji je upravo bio objavio Brokhaus u Lajpcigu. U leto 55. godine kod Tomazea se
pojavila udovica Kuniberta, jednog Pijemonteanina koji je due vremena bio lini lekar Miloa
Obrenovia. U novanim neprilikama, gospoa Kunibert iznosi pred Tomazea knjigu svoga pokojnog
mua i moli ga za povoljan prikaz, kako bi se pospeila prodaja knjige i u Italiji. Tomazeo se zduno
prihvatio posla, naroito iz oseanja solidarnosti sa estitom enom" koja je, pored ostalog, iako rodom
Napolitanka, teno i s otmenom istoom govorila srpski i tako Tomazeu pruila prijatnu mogunost da

nekolike rei razmeni na jeziku koji je smatrao svojim maternjim. Uostalom, Tomazea nije mogla
ostaviti ravnodunim sama injenica postanka Kunibertove knjige, kako ju je ispriala njegova ena.
Tomazeo je ve odavno bio oaran linostima i postupcima dvojice zaetnika srpske nezavisnosti Karaora i Miloa Obrenovia. Poto je uklonio svoga suparnika, Obrenovi je vladao autokratski sve
do 1838. godine, kad je, pod pritiskom Rusije, turski sultan oktroisao Srbiji ustav u vidu hatierifa, kako
bi ograniio kneevu svemo. Prema prianju Kunibertove udovice, Milo je, oseajui se naputenim
od Rusije, ispriao svome lekaru skoranju prolost drave, kako bi ovaj izneo pred Evropu meanje
Petersburga. U stvari, Milo je i bio pravi autor ovog istorijskog spisa. Kasnije, meutim, poto je
izgubio presto, on se ponovo pribliava Rusiji, i ne samo to se odrekao knjige, ve je odbio i da da
novac koji je dugovao lekaru za njegove profesionalne usluge. Kao vrhunac nevolje, ustavobranitelji su
konfiskovali imanje Kunibertu, koje je on stekao u Srbiji, i ostavili njega i porodicu njegovu bez
ikakvih sredstava.
Tomazeo nije propustio priliku da se prihvati uloge branitelja nezatiene udovice: ne samo to joj
prua pomo u zakonskom postupku protiv Obrenovia, ve je, da bi reklamirao istorijski esej, napisao
dutaak lanak pod naslovom La Serbia. lanak, objavljen u Diritto (Pravo), listu koji se masovno
rasturao u Torinu, ponovno razmatra Tomazeu tako dragu temu: Evropi je u interesu da na Balkanu
stvori okosnicu za June Slovene, koja e biti u stanju da te narode izvue ispod ruskog uticaja i da
postane brana i most izmeu Zapada i Istoka; Srbija ima sve potrebne osobine da za to postane osnovno
jezgro, ali joj se mora pruiti pomo davanjem izvesnog diplomatskog i politikog znaaja.
Rav utisak koji mu je ostao od prianja gospoe Kunibert o knezu Milou uinio je Tomazea
skeptikom u odnosu na ulogu Srbije, Kad je 1858. dinastija Obrenovia ponovno dola na vlast, on je
posumnjao u mogunosti Srbije da izvri svoju misiju sve dok bude pod vostvom jednog starca koji je
sam korumpiran i druge korumpira i koji zavisi od tuinskih pohlepa". Popoviu, kome je bilo krivo
zbog takvih javnih optubi, Tomazeo, priznajui Milou neobine politike kvalitete, ipak ponavlja
svoje miljenje: svojim porocima i skandaloznim primerima knez je pokvario nekada iste narodne
obiaje, a mnogo se ne moe oekivati ni od njegova sina Mihaila, o kome se govori kao o obinoj
nitici. Prema tome, ozbiljne tekoe ostaju; i plaim se za budunost tog naroda koji nema nameru da
bude sluga Rusima. A evropski vladari treba da ga uine sreditem jedne graanske i moralne snage
koja e od June Slavije napraviti branu onoj drugoj (Ruskoj Slaviji), opasnijoj po civilizaciju naroda
nego po mo kneeva".
Ona bojazan, meutim nije mogla da pokoleba ubeenje Tomazea da e Srbija, pre ili kasnije,
postati sredite svih junih Slovena. Kada, poetkom ezdesetih godina, izbija una polemika o
pripajanju Dalmacije Hrvatskoj, on se posluio i ovim argumentom, kako bi izrazio svoje protivljenje
prisajedinjenju svoje zemlje trojnom carstvu. Po njegovu miljenju, pripajanje Dalmacije Hrvatskoj
doprinelo bi da se dalje produbi jaz postojee mrnje i zavisti izmeu Hrvatske i Srbije, koja po pravu
moe traiti Dalmaciju za sebe. To, razume se, u daljoj budunosti, kad Austrija bude okonala svoj
ivotni ciklus, a Srbija stekne dovoljno snage da okupi oko sebe June Slovene. Tomazeo je imao
prilike da potvrdi ovu svoju staru misao, koju je ak smatrao proroanstvom, i to jo jasnije nego u
raznim svojim brourama i lancima posveenim dalmatinskom pitanju. Bilo je to krajem 62. godine u
jednom pismu Popoviu. Radi se o jednom napisu od bitnog znaaja za pravilno razumevanje
Tomazeove misli o buduem ureenju Junih Slovena, koja je tako esto osporavana ili
zloupotrebljavana u posebne interese. U tom pismu Tomazeo se ali na ogranienost politike pojave
kneza Mihaila i na slabosti njegova iskrenog" ministra Garaanina. Zbog toga to nema monog
vladaoca, Srbija, po reima Tomazea, jo nije spremna da postane voa susednih naroda. Ali vreme e,
kao i tota drugo, razreiti ovaj vor. Glavno je da se narod sauva i da bude dostojan sudbine koja mu
je predodreena".
Gospodin Kosta Milutinovi u svojoj iscrpnoj studiji Njego i Tomazeo" pokuao je da nae

odgovore na pitanja zato su se Njego i Tomazeo razili i kako je ovo vrelo prijateljstvo postalo hladno
poznanstvo a na kraju vatreno neprijateljstvo u kome je Tomazeo postao gotovo opsesivan u pljuvanju.
Neki su to objanjavali uplivom Njegoevih neprijatelja koji su ga oklevetali kod Tomazea dok tekst
gospodina Milutinovia najiscrpnije tretira ovaj interesantan i tajnovit spor koji se na ovaj ili onaj nain
vrti oko hrvatskog bana Jelaia:

II

U Crnoj Gori toga doba najizrazitiji pobornik junoslovenske zajednice bio je sam vladar Petar II
Petrovi Njego, nacionalni revolucionar koji je polagao veliku vanost na to tenju saradnju i
zajedniku borbu probuenih junoslovenskih naroda. Po Jagou Jovanoviu: Vladika Rade je znao
da oslobodilaka borba crnogorskog naroda nee moi da se potpuno uspjeno razvija ako se ne slije
sa oslobodilakom borbom junoslovenskih naroda protiv vjekovnih ugnjetaa, sa borbom ugnjetene
raje i zavisnih seljaka u okovima turskog i austrijskog feudalizma. Zbog toga je on sa velikom panjom
pratio svaki pokret za osloboenje u junoslovenskim zemljama".
Njego je upirao svoje poglede u prvom redu u Srbiju. Ve 1837. Njego je pisao knezu Milou da
bi eleo da se s njim lino sastane i dogovori o mnogome to bi se ticalo do polze naroda
slavenoserbskago". Ali knez Milo, pristalica mirnog pregovaranja i pogaanja sa Turcima, oklonio je
svaki sastanak i dogovor sa Njegoem, i jo mu je savetovao da ostaneu miru s Turcima -komijama
koji mogu biti korisni ako se s njima dobro ophodi". Naravno, nacionalni revolucionar Njego, kojije
ve odavno imao gorkih iskustava sa nepoeljnim komijama, nije bio istoga miljenja i nastavio sa
svojom aktivnom nacionalnom politikom, bez obzira na Miloeve savete. Tek posle pada kneza Miloa,
za vreme vlade ustavobranitelja, Njego je ponovo uspostavio tenje veze sa Srbijom i aktivno
saraivao s Ilijom Garaaninom i njegovom nacionalnom propagandom u Bosni i Hercegovini,
Dalmaciji i Boki Kotorskoj. Glavna veza izmeu Garaanina i Njegoa bio je Dubrovanin Matija Ban.
Njego je polagao velike nade u Hrvate, duboko ubeen da bez Hrvata ne moe biti Jugoslavije, o
kojoj je on sanjao celoga svog ivota, od rane mladosti do smrti. Njego se dopisivao sa nekolicinom
istaknutih Iliraca izmeu ostaloga sa Stankom Vrazom, jednom od najistaknutijih linosti ilirskog
pokreta, koji mu je slao svoje knjige s posvetama; a naroito sa generalom Josipom Jelaiem,
hrvatskim banom, za vreme sudbonosnih dogaaja 1848-1849. Kada je u Dalmaciji i Boki krenula
akcija za sjedinjavanje s Hrvatskom i Slavonijom, Njego joj je pruio svu svoju podrku.
U svojim nacionalnooslobodilakim stremljenjima Njego je upirao poglede u veliku slovensku
Rusiju, u iju je istorijsku misiju na Istoku, kao rusofil staroga kova, duboko verovao. Voljenoj
mauki Moskvi" Njego je, u svom pesnikom zanosu, pevao: Ti si srce slavenskog plemena...
"Moskva je za Njegoa poetak veliine slavenske -nepobedima stena, o koju se skrhala veliina
evropskih naroda". U svojoj pesnikoj viziji Rusije, Njegoje oduevljeno klicao:

Nevo r'jeko, ogledalo ljudstva,
slavom ti si izvor oglasila
vi' no Dunaj, Nil i Efrat drevni...
Gordi Pariz i Stambol nadmeni

sudbu su ti u ruke davali...

Meutim, Njegoevo rusofilstvo se ipak razlikovalo od rusofilstva njegovih prethodnika. Dok je
vladika Petar I sanjao o Slavjanoserbskom carstvu" pod protektoratom Rusije, dotle je Njego verovao
i u sopstvene nacionalne snage probuenih junoslovenskih naroda, alije i on oekivao aktivnu
materijalnu i vojnu pomo Rusije. Naroito je velike nade polagao u carevia Aleksandra, potonjeg
cara Aleksandra II, i pozivao ga da donese slobodu pobunjenim Slovenima: Njemu je Vladika hteo da
posveti i svoj epski spev Slobodijadu, i sluaj ovog speva dosta je karakteristian za odnose Njegoa
prema Rusiji. Posveta nije usledila, jer je rukopis zatraila na pregled ruska cenzura, da se ne bi nalo
u njemu neto 'opasno' (u diplomatskom pogledu, a verovatno i u socijalno-politikom)! Tako je
Slobodijada uopte ugledala sveta tek nakon Njegoeve smrti. Ovaj mali fakat - naporedo sa tolikim
drugim mnogo znaajnijim - vraao je zbilji, iz oblasti lirskih sanjarija, politikog matanja, i
panslovenskog zanosa".
U stavu prema Rusiji i Slovenstvu Njego i Tomazeo su bili izraziti antipodi. Dok se Njego
oduevljavao panslavistikim idejama i slavjanofilskim" teorijama i koncepcijama zapadnoslovenskim,
dotle je Tomazeo, stojei na svojim pozicijama, otvoreno ustajao protiv panslavizma i protiv
slavjanofilstva", istupajui protiv njih svim svojim argumentima: Budite ponizni, Slavjani, pak e te
biti veliki! Odbacite od sebe to neprilino ime panslavizma, ime koje nema razlone odijee, i koje je
toliko protivno uhu, koliko pogrijeno u smislu... Nemojte cijeniti da se snaga sastoji u broju!... Niti
snaga miice daje pravo mogustvo, nego ga daje sloga duhovah i velikodunost u eljama i nadama.
Neki od vashtijeli bi osvojiti vas svijet s pukama, neki pak s etimologikim istraivanjem; neki sanjaju
da je Carigrad ruski, neki krste Omira Slavjanom. Ali pogrijene etimologije i one su nepravda, nita
manja od nepravednih navalah, i koliko ove zasluuju mrzost, toliko one porugu".
Meutim, jedan od redaktora i komentatora Iskrica, Bokelj Ljuba Jovanovi, nekadanji profesor
nacionalne istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i lan Srpske akademije nauka, pokuao je da
prikae Tomazea u sasvim drukijoj spetlosti: Sveslavenske ideje, koje su od XVI veka poele vladati
po Dalmaciji, pa dobile hrane panslavistikim pokretom ovoga veka, naoe i u Tomazea svoga
izraza..." Ako se problem dublje sagleda i detaljnije analizira, izmeu sveslovenskih ideja Ivana
Tundulia i drugih dubrovakih pisaca, sjedne strane, panslavistikih teorija Jana Kolara i Ljudevita
tura, s druge strane, i ilirsko-junoslovenskih koncepcija Nikole Tomazea, s tree strane, ima bitnih
razlika. Iako moda na prvi pogled, globalno posmatrane, imaju izvesnih slinosti, to su, u samoj stvari,
tri posebne koncepcije, koje treba uoiti i diferencirati. Ljuba Jovanovi je svojim proizvoljnim,
nekritikim i nenaunim generalizacijama suvie olako pokuao da uprosti i uopti stvar. Umesto da
uoi i ukae na znatan uticaj Ilirskog pokreta na mladoga Tomazea, on ga je jednostavno proglasio za
pristalicu sveslovenskih i panslavistikih ideologija. Dok su ruski slavjanofili" matali o Sveslovenstvu
pod hegemonijom mauke Moskve", a eki i slovaki panslavisti pod vostvom zlatnog Praga",
dotle su iliri mislili na junoslovensku zajednicu bez iije hegemonije. Kao pisac Iskrica Tomazeo je
najblii ilirskim shvatanjima, samo toje on zamiljao i prieljkivao da se ta budua junoslovenska
zajednica razvija na osnovama jedne slovenskoromanske simbioze pod uticajima italijanske kulture i
romanske civilizacije. Njego je takoe poznavao i cenio italijansku knjievnost, umetnost i kulturu, ali
je instinktivno strepio od Tomazeovih, na izgled platonskih koncepcija o slovenskoromanskoj simbiozi,
jer je iza italijanskih kulturnih uticaja intuitivno nasluivao, u daljoj liniji, i postepeno preovlaivanje
italijanskih politikih i ekonomskih aspiracija na istone obale Jadrana, imajui u podsvesti gorka
iskustva ranijih generacija, vekovima pritisnutih dudevim jarmom i mletakim feudalizmom. Za
panslavistu i slavjanofila" Njegoa predstavljali su mauka Moskva" i zlatni Prag" spas od

grabljivoga Krilatoga lava", koji je vekovima gospodario morima.

U etvrtom i petom odeljku svog izvanrednog eseja autor otkriva o emu se zapravo radilo i kako
su na paradoksalan nain Hrvati kljuni predmet ovog intelektualnog i politikog spora... :

IV

Revolucionarno vrenje obuzelo je ve krajem 1847. mnoge gradove probuene Evrope, kojaje ve
decenijama stenjala pod tekim jarmom Svete alijanse, reakcionarnog saveza careva, kraljeva i kneeva
protiv demokratskih i nacionalnooslobodilakih pokreta slobodoljubivih evropskih naroda. Ni Venecija,
jedna od italijanskih pokrajina pod austrijskim jarmom, nije mogla ostati mirna ni izolovana od
optegrevolucionarnog vrenja. Prema istraivanjima Danila Petranovia: Kad se oluja arimae
Mlecima, Tomazeo se pokaza kao prvi ustalac. On sastavi i prvi potpisa molbu na esara, da se
Mletakoj i Lombardiji vrati zakon od god. 1815, - zakon koji je bio slobodoumniji od austrijskog.
Policija zatvori njega i advokata Manina, kao zavjerenike koji su u svezi sa tajnim talijanskim
drutvima". Danijele Manin bio je istaknut lan Mlade Italije" i blizak saradnik uzepe Macinija, a
Tomazeo je bio najblii Maninov saborac. U vlanoj i mranoj tamnici u Veneciji, u kojoj muje oslabio
oni vid, tako da je docnije oslepio, Tomazeo je napisao pjesmu u kojoj velia slobodu duha i
dostojanstvo sunja, koji strada za pravdu". Vest o njegovom hapenju doprla je i do Hrvatske, gde je
izazvala razumljivo uzbuenje. Na velikoj skuptini Trojedne Kraljevine Hrvatske, Slavonije i
Dalmacije, kojaje odrana u Zagrebu 25. III1848, u prisustvu narodnih predstavnika iz svih hrvatskih
zemalja i pokrajina, jednoglasno su prihvaena i formulisana narodna zahtijevanja", koja su
podnesena bekom dvoru. U dvadesetoj taci ove peticije se trai: Svi politiki predstavnici Trojedne
kraljevine, kao i svih slobodnih naroda austrijskih neka se iz tamnice puste, imenito pak slavni na
spisatelj i domovine vrijedni sin Nikola Tomazeo."
Revolucija je u Beu izbila 13. III 1848. Glavni stub apsolutistikog reima, knez Meternih,
pobegao je iz Austrije i emigrirao u inostranstvo. Pijetro Orsi pie: Vest o ovoj revoluciji stie u
Mletke 17. marta i tu proizvede neobino oduevljenje; stanovnitvo se u masi krete pijaci sv. Marka,
traei glasnim uzvicima da se oslobode politiki zatvorenici, naroito Manin i Tomazeo; pojuri ka
tamnicama i, ne ekajui odgovora, otvori ih, i ponese u triumfu ovu dvojicu patriota". Posle nekoliko
dana izbila je revolucija, ubijen je komandant arsenala, formirana graanska garda i proklamovana
Mletaka Demokratska Republika 22. III 1848. Za predsednika privremene republike vlade
naimenovan je Danijele Manin, a za ministra prosvete njegov najblii saradnik i saborac Nikola
Tomazeo.
Pred Maninovu vladu postavili su se teki i odgovorni zadaci: trebalo je uvrstiti mladi
demokratski reim, obezbediti tekovine revolucije, organizovati narodnu vlast i zavesti nov ustavni
poredak. Nova republika nije smela da lii na staru dudevu dravu sa njegovom sinjorijom;
srednjovekovkom organizacijom, ekonomskom eksploatacijom i feudalnim drutvenim poretkom.
Meutim, Manin ipak nije osetio duh i potrebe novoga doba. Po Tarleu, Maninova se glavna pogreka,
kao i Macinijeva, sastojala u tome to je strahovao pred perspektivom klasne borbe". Tako, na primer,

Manin je zabranio mak i sveteniku Tveraciju njegove propovedi o hrianskom socijalizmu, sa

ovakvom neubedljivom motivacijom: Mleci ne mogu biti odbranjeni ako se u njima ne odravaju mir i
sloga. A ti neophodni uslovi svakako mogu biti narueni usled socijalistikih teorije, koje se ovde
poinju propovedati".
Kao jedan od organizatora i rukovodilaca mletake etrdesetosmake revolucije i kao lan
republikanske vlade, Tomazeo je eleo da se Dalmacija oslobodi austrijskog ropstva, ali je strahovao da
e Crna Gora, kao saveznik Rusije, napasti i zaposesti Boku Kotorsku, ako se pobuni protiv Austrije.
elei da sprei da Crna Gora pomogne Austriju protiv Bokelja i Dalmatinaca, Tomazeo se 31. III
1848. obratio Njegou jednim karakteristinim pismom, u kome mu upuuje ove teke rei:
ire se glasovi koji uveliko vreaju Vae i slovensko ime: kae se da Vi, kao saveznik Rusije, hoete
da se spustite iz Crne Gore i da zaposednete Kotor. Ja to ne verujem; ali bi pljake i poari, koji su Vai
poinili u pograninom kraju, a koji nisu bili odmah spremno i strogo kanjeni, bili teka ljaga Vaem
obrazu. Monsinjore. Vi, hrianski episkop, knez ve slobodnoga naroda, pesnik i Sloven, duni ste da
budete u oima sveta primer najdelotvornije humanosti i najplemenitije lojalnosti. Nemojte misliti da
crnogorske vrleti kriju od sveta Vaa zlodela. Ona nee ostati nekanjena. Boja pravda bdije nad
Dalmatincima. Evropa pazi na Vas! Moj slab glas, ali strahovit, jer je pravedan, dignue se da osveti
potlaene, i da zasluenim prekorom obelei imena krivaca pred licem celoga sveta.
Njegoa je ova Tomazeova lekcija, puna tekih optubi i svirepih pretnji, tampana u istom onom
italijanskom listu, u kome je jo pre kratkoga vremena iz istog pera hvaljen njegov Gorski vijenac, ne
samo duboko uvredila nego i ozbiljno naljutila. Revoltiran i uzbuen, Njego je kriknuo iz dubine srca.
U njegovom odgovoru se jasno osea, izmeu redova, da je on jedva uspeo da savlada svoj vatreni
temperament da ne plane pravednim gnjevom. U odgovor, se ispreplie jedva prigueni revolt, fina
ironija i gorki sarkazam uvreenog rodoljuba. U svom pismu, datiranom na Cetinju 21. IV 1848, Njego
odgovara Tomazeu:
Nije mi nuno bilo napominjati dunosti k ovjeestvu, jerbo su one sveti amanet koji je priroda
dala svijema osvijetenim ljudima. Ko oboava slobodu i ko je upravo svolodan, on podobnome sebi ne
eli ni tvori obide, jerbo gazi oboajemu svetinju nogama. Zla kleveta! Bog znade kada e se pleme
slavensko ispod njene gadne anateme osloboditi i kada e ga zora istine obasjati. Osobito pak protivu
ovoga slobodnoga gnijezda kleveta vjeno germi. Je li kervavije stranice u svemirnoj istoriji od
ernogorske? Je li stranije, vitekije i due borbe meu nejednakostiju jote svijet vidio nego to je
vidio borbu ernogoraca poslije padenija carstva na Kosovu?
Sa puno autokriticizma, strog ne samo prema drugim narodima nego i prema svome sopstvenom
narodu, ije slabosti i mane sagledava isto tako jasno i otro kao i njegove odlike i vrline, Njego
objanjava Tomazeu ove istorijske istine:
Zloba i kleveta su ovo od svijeta koliko su mogle krile i na ga pretstavljale iz ova etiri uzroka:
pervo, to smo Slavjani, koje kleveta posvuda goni; drugo, to su nai susjedi svagda bili neprijatelji
slobode, protivu nje su tveri kordon derali nego protivu ume; tree, fanatizam trostruki, pakleno
sjeme nesloge, koje je naemu narodu zla uinio no sve inoplemenite sile i oruje; etvrto, to su
Crngorci u gekojima nepristojnostima uenici turski, te uvrede geto po obiajimju turskome.
Na kraju svoga odgovora Njego poruuje Tomazeu sa neprikrivekom ironijom: ica, koja cijelo
Vae pismo prolazi, iz dvije je strune upredena. Ja ih obje dobro vidim". Nema sumnje, Njego je iza
italijanske nacionalnooslobodilake borbe protiv Austrije ve 1848. nasluivao veto kamufliranu, ali
ipak osetnu tendenciju ka buduem prodiranju prema Istri, Hrvatskom primorju i Dalmaciji. Pesnik i
romantiar Tomazeo, i pored sve svoje stvaralake intuicije, osetio da se Mletaka Demokratska
Republika, pod predsednitvom njegovog prijatelja Danijela Manina, bori ne samo da istone obale

Jadranskog mora ne ostanu austrijske provincije nego istovremeno i zato da one ponovo postanu
mletake, odnosno da i one danas-sutra uu u sastav Velike Italije. Ueni Dalmatinac, koji se jo pre
kratkog vremena pod svoje polemike lanke demonstrativno potpisivao svojom omiljenom ifrom
Sloven", nije ni slutio da e uskoro postati instrument u rukama tih istih italijanskih iredentista, protiv
ije se ovinistike grandomanije takorei jo jue borio.
Meutim, Mletaka Republika, pod novom demokratskom vladom, krenula je odmah akciju da
raspiri revolucionarno vrenje koje je ve tinjalo meu narodnim masama i na istonim obalama
Jadranskog mora. Maninova vlada poverila je nikome drugome nego ba Tomazeu, svome ministru
prosvete, da organizuje revolucionarni pokret u Istri, Hrvatskoj, Dalmaciji i Boki Kotorskoj. Ve
poetkom aprila 1848. Tomazeo se iz Venecije obratio jednim proglasom na Hrvate i druge puke
slavenske" na teritoriji Trojedne kraljevine (Hrvatske, Slavonije i Dalmacije). U ovom proglasu
Tomazeo se prvo obraa hrvatskim graniarima, koji se u sastavu austrijske vojske bore na italijanskoj
teritoriji protiv slobode italijanskog naroda, poziva se na osamnaesti narodni zahtjev", donesen na
javnom zboru u Zagrebu 25. marta 1848, i veli:
Hrvatska ne eli: imati vaa posla je jako zahtjevanje u Be, da se dignete iz Italije i da ne budete
krvopije i rtve... Velika obitelj slavenska budi se i poznaje samu sebe. Vrijeme naroda je dolo! Rasuta i
rastrgnuta uda sakupljaju se; kroz odsjeene ile tee opet krv oivljujua. O Hrvati... Italijani mrski
kao orue samosilja, svijet nas ne poznaje; i malo ih je, koji znadu da se vi preko deset godina borite u
svojoj zemlji za jezik za narodnost i dostojanstvo due vae. Ne zna svijet, da ste vi prvi pokuali svri
jaram Meternihov... Ja vam zahvaljujem pred svim ovjeanstvom za ono, to ste uinili za svete svrhe
ovjeanstva; zahvaljujem vam to ste se, posred svih briga za opinsku odbranu u svojih brizkih bolih,
i na mene sjetili, ter ste k mojoj tamnici pruili ruku!
U istom proglasu Tomazeo se obraa i Poljskoj, kojaje njemu katoliku i protivniku caristike Rusije
i ruskog pravoslavlja, bila naroito bliska: A ti, nesretna Poljska, nee moi uskrsnuti u pravi ivot,
ako ne ljubi svoju nemilu krvnicu, Rusiju, kojaje ipak tvoja sestra... ali siromaki puk ruski stenje i
sam, i nosi u samom sebi kazan, ne zbog svoga samosilja." Na kraju proglasa Tomazeo se obraa svima
podjarmljenim slovenskim narodima, s pozivom da se udrue, ako ele da zauzmu izabrano mjesto
meu velikim narodima". I zavrava borbenim pokliem: Ustanite, brao!.. Iz okova kujte maeve, a iz
jarma tapove za obranu! Vi toliko vremena zgrbljeni... dignite se pravo; preovladat ete miljem. Na
noge bez mrzosti i bez straha! Bog je naroda sa vama."
Ovaj Tomazeov proglas, napisan i odtampan na naem jeziku, rasturen je u velikom broju
primeraka u svim junoslovenskim zemljama pod Austrijom, naroito u Istri, Hrvatskom primorju,
Dalmaciji i Boki Kotorskoj. Zatalasala se ne samo graanska klasa po primorskim gradovima nego i
narodne mase. Jedan verodostojan savremenik, Njegoev sekretar Milorad Medakovi, iznosi ove
konkretne pojedinosti:
Mleani se pobune, a to se rasprostre po svoj Dalmaciji, pa dopre i u samu Boku, a i sve je to bilo
gotovo da se otrgne ispod esarije i da se stave pod zatitu sv. Marka. Mleani su bili razapeli jake
mree po svoj Dalmaciji i Boki, a nekoliko mletakih brodova ukau se oko zaliva bokokotorskog; a svi
Bokelji behu voljni da se pridrue novoj Mletakoj republici, negdanjoj carici na moru. I Bokelji i
Dalmatinci oekivahu da e se i oni sa tom republikom obogatiti.
Jedan od istoriara Crne Gore u Njegoevo doba, Lazo Tomanovi, otiao je jo korak dalje i izneo
nove detalje o tadanjim mletako-crnogorskim odnosima uopte i o protivnostima izmeu Tomazea i
Njegoa posebice:
U Mlecimaje bila proglaena republika, i tijem uskrsenjem stare gospodarice sjeverne obale
Jadranskog mora u svijem gradovima na toj obali razbudie se stare uspomene i poee se snovati nove

veze, osobito preko slavnoga Dalmatinca Nikole Tomazea, kojije sa Maninom bio na elu obnovljene
republike sv. Marka... Strahovanje vladiino od Mletake republike imalo je dakle osnova, jer osobito
ondanje veliko bokeljsko brodovlje, taj jedini ali veliki izvor bokeljskog dobrostanja, uzdisalo je za
zatitom negdanje pomorske carice, koju zatitu Austrija nije znala ni kasnije pruiti mu, te mu ve
odavna ni traga nema, i negdanja bogata Boka odavna je poela siromaiti. Osim toga, pod
republikom sv. Marka Boka je uivala velike slobodtine, i kroz prvih 30 godina pod Austrijom bila je
ve iskusila blagodeti, kojijema se mogla nadati iz Bea. Ali su Petru II lebdeli pred oima vii narodni
interesi; i njegova rije morala je u ono mutno doba u Boki biti potovana, tako da se mletaka
propaganda nije mogla s njom u kotac hvatati. Otuda ona mrnja slavnoga Tomazea... mrnja koja
izbija na nekijem mjestima u njegovijem spisima, prvijeh godina poslije neuspjeha one revolucije,
protivu Crne Gore i naega velikoga pjesnika, o kojemu su svi savremenici hvalom i potovanjem pisali,
doim o srpskom narodu uope, kako o njegovoj prolosti tako o njegovoj budunosti, Tomazeo pie
najveim simpatijama. Ovu je Tomazeovu mrnju jo vie podrala bezuslovna vladiina odanost Rusiji,
koju je slavni Dalmatinac mrzeo i kao revnosni katolik i kao pravi republikanac.
Tomazeov proglas, koji se rasturao ne samo po Dalmaciji nego i po Boki, podstakao je Njegoa da
napie svoje Objavlenije, datirano na Cetinju 20. V 1848. I upueno naoj brai od obje crkve
Bokeljima i Dubrovanima". Ako se ovaj Njegoev proglas paljivo uporedi sa Tomazeovim, jasno izlazi
da je to, u samoj stvari, Njegoev odgovor Tomazeu, samo jo mnogo otriji u tonu, izrazu i reniku. U
svom Objavleniju Njego otvoreno ustaje protiv Tomazeovog pokuaja da Dalmatince i Bokelje
pridobije za mletaki pokret. Izmeu ostaloga, Njego poruuje:
ujemo da u ovom prevratu stvari u svijetu i do vas dohode nekakvi pozivi i laskanja od tuinaca.
I to znam da se vae skuptine na razliite partije drobe, radi toga i mi, kako vama najblia braa i
najvei dobroelatelji u svijetu, aljemo vam ovo objavlenije, kojijem vam isto dajemo na znanje. Prvo
molimo vas, kako nau brau, da sva druga namjeranija i pozive odbacite na stranu, i da budete
privreni svojoj narodnosti i sasvijem vjerni i posluni Jelaiu, svome jednoplemenom banu od
trojedne kraljevine, koji je pod krunom esarskom. Drugo, ako pak, sauvaj Boe, pokaete se nevjerni
svojemu banu i primite se tuina, a sve dobro odbacite, znadite isto, mi emo postati vai zakleti
neprijatelji, s nama e se mnogi valjani junak od ta dva okruja zdruiti, i krv e se izdajnieska
nemilice proliti i kue izdajnieske u pepeo razasuti. Vi znate da se mi ne umijemo aliti, no pazite
dobro to ete raditi. Tree, u sluaju napadanija kakvoga neprijatelja na vas, mi smo u svaki as
gotovi vama na pomo pritei i za vau slobodu ujedno nau krv proliti.
Prema svedoanstvu Njegoevog sekretara Medakovia, ovaj proglas bio je napisan u sporazumu
sa srpskom vladom, tampan na Cetinju u 500 primeraka i rasturen narodu u kotorskom i dubrovakom
okrugu. Medakovi ovako objanjava stvar: Vladika elae da slovenske zemlje i narodi ostanu svoji a
ne da prelaze kao stoka iz jednih trgovakih ruku u druge". P Nikoli keroviu, ovaj je proglas
izazvao pokuaj Venecije da svoju vlast proiri i na Dalmaciju. Njego je na ovaj nain htio da osigura
Jelaiu zalee, a Dalmaciju sauva za svoj narod".
Meutim, i posle Njegoevog proglasa od 20. V 1848. revolucionarni pokret Mletake
Demokratske Republike protiv Austrije u Boki i junoj Dalmaciji irio se i dalje. Naroito je pokret
uhvatio dubokog korena i zatalasao narodne mase u Boki. Ozbiljno zabrinut, smatrajui Boku kao
sastavni deo crnogorskog primorja i Bokelje kao Crnogorce, elei da makar i po cenu najveih rtava
sprei eventualno prikljuenje Boke obnovljenoj Mletakoj Republici, koja je ve u toku prvih meseci
svoga ivota pokazivala svoje agresivne tendencije ka irenju svoje vlasti i na istonim obalama
Jadrana, Njego je negde krajem maja 1848. uputio Bokeljima jo jedan proglas, bez bliega datuma,
ali sa jo otrijim izrazima i sa jo teim pretnjama, u kome istie nerazorivo jedinstvo Boke i Crne

Gore, i poruuje Bokeljima:

uo sam i uvjerio sam se da je sva Boka u dogovoru zdruena i nepokorna se pokazala svojemu
zakonitomu esaru Ferdinandu i bez ikakva uzroka ili nevolje, nego po primjeru drugi maniti naroda
koji e sebe i vas bez ikakve potrebe upropastiti. Boka je i Crna Gora tako spojena kao dua i tijelo,
jedan narod i duh, jedan obiaj i jezik, ijedan bez drugoga ne moe ni ivjeti ni umrijeti, i zato vas ja u
srcu ne razlikujem od Crnogoraca, i gotov sam vazda zlo i dobro dijeliti. Ali ja danas ne vidim da vam
je ikakva nevolja no prava vaa obijest. Zato vas oteeski sovjetujem da se vi te obijesti proete i da se
svojemu esaru pokorite kao pravi sinovi svojemu ocu. Ako li pak ne este posluati, znadite da u vam
ja - s dozvoljenjem austrijske vlade - s mojim Crnogorcima nazvati dobro jutro i da u vam gri no
Turin biti, a vi znate da se ja ne alim.
Pored svih uveravanja o lojalnosti, austrijske pogranine vlasti ipak nisu verovale Njegou i
sumnjiile su ga i dalje da nije dovoljno strog prema pristalicama manitih naroda", odnosno prema
Francuzima, Italijanima, Maarima, Poljacima i ostalim objesnim slobodnjacima", koji su 1848.
Dizali ustanke i revolucije u raznim evropskim zemljama. Jedan od onih koji su najtee sumnjiili
Njegoa da nije dovoljno lojalan prema Austriji, bio je Edvardo Grije de Ronse, poreklom Francuz, ali
preterano revnosan esarski okruni kapetan u Kotoru i vladin savetnik. Njego je bio prinuen da se
brani i da ponovo dokazuje svoju lojalnost prema Austriji. Ali uzalud. Njegou se nije verovalo.
Narod Boke nije ostao ravnoduan prema Njegoevim proglasima. Prema svemu sudei, proglasi
su ostavili dubok utisak. Naelnik grada Kotora, Matija Netovi, pozvao je predstavnike svih bokeljskih
optina na skuptinu naroda bokokotorskoga, koja se sastala u Prnju na dan 13. VI 1848. Sa
skuptine je upuen odgovor Njegou na njegov prvi proglas i adresa Hrvatskom saboru u Zagreb. U
odgovoru, predstavnici bokeljskih optina piu Njegou:
Primili smo od Vaeg Prevashoditelstva poitajemo pismo od 20. maja, u kojemu nas prinuavate
da se banu od Trojedne Kraljevine zdruimo. Pod dananjom datom piemo Narodnom Saboru u
Zagrebu da mi nikakvo protivije nemamo sojediniti se svijem dravama Slaveno-Serbskoga, kad one
postanu samostalne, i bez tueg upliva pod esarskom Krunom. Ukoliko obeavate ruku pomoi
protivu svakog inostranog napadenija mi Vi zato blagodarimo naime svega naroda. U proem ostajemo
s otlinim poitanjem i nadamo se tverdo i bezkolebno da ete poznatim rodoljubljem nama, e bi se ta
potreba javila, bratinski priskoiti...
U ovom pismu naroito pada u oi da predstavnici bokeljskih optina govore o ujedinjenju svih
slaveno-serbskih drava", umesto o ujedinjenju svih junoslovenskih zemalja i pokrajina u jednu
dravu. Do ove oigledne konfuzije pojmova doloje, po svoj prilici, pod uticajem ranijih nastojanja
Njegoevog prethodnika vladike Petra I, koji se zanosio planovima o svaranju Slaveno-serbskog
carstva" sa prestonicom u Dubrovniku, a pod protektoratom Rusije. etrdesetosmake koncepcije Srba i
Hrvata o osloboenju i ujedinjenju Junih Slovena bitno su se razlikovale od ovih prevazienih planova
vladike Petra I.
Na istoj skuptini naroda bokokotorskoga", odranoj u Pranju 13. VI 1848, prihvaena je adresa
Hrvatskom saboru, u kojoj su politiki stavovi predstavnika Boke mnogo jasnije i konkretnije
formulisani nego u njihovom odgovoru Njegou. U adresi se, izmeu ostalog, kae:
Bez sumnje, kad bi nadstojei dogaaji do toga koraili da se drave slaveno-serbske tojest
jugoslavenske u jedno sojedine pod titom esarskijem, bez upliva nikakve tue narodnosti kao na
primer Talijanske, Maarske, Nemake i tako dalje, bez sumnje Boka Kotorska protivna biti nee da se
elja vaa ispuni to se naega sojedinenija tie... Kad svaka jugoslavenska drava pravilnim putem
postane samostalna bez tuega upliva, kad se zbude ono to svi elimo, tojest osnova Slavenskog
Carstva pod esarskim titom, kad najposle jednaka prava budu slobodna meureenim dravama

ugovorena i postavljena, okruije bokokotorsko od svoje strane radosno e sebe u tomu sojuzu pripisati.
Ako se paljivo uporede ova dva vana dokumenta, odgovor Njegou i adresa Hrvatskom saboru,
onda jasno izlazi da predstavnici Boke nisu kovali planove o Slaveno-srbskom carstvu", nego o
zajednikoj junoslovenskoj dravi, naravno privremeno i prelazno u okviru Austrije, ali bez upliva
nikakve tue narodnosti... " Prva etapa ka toj buduoj Jugoslaviji imala je da bude aneksija Dalmacije
Hrvatskoj. Pavao Butorac bio je u punom pravu kada je konstatovao: Petar II nije u Boki podupro
austrijsku stvar, iako jest hrvatsku". Ustajui protiv pokuaja Mletake republike da proiri svoju vlast i
da istone obale Jadrana, s jedne strane, zalaui se za sjedinjenje naih primorskih zemalja sa
Hrvatskom, s druge strane Njego je stajao na izrazito junoslovenskim pozicijama, zajedno sa svojim
Crnogorcima i Bokeljima.
Pored Njegoevih pokuaja da stia revolucionarno vrenjeu Boki, ipak je dolo i do ozbiljnijih
nemira, koji su uzeli ire razmere. To je grbaljska buna, 26. i 27. septembra 1848. Pored Bokelja, u
pobuni su uestvovali i Crnogorci, zbog ega je bio osumnjien i sam Njego. Analizirajui i
komentariui ove dogaaje, Vido Latkovi je s razlogom pretpostavio: Ova buna upuuje na pomisao
da je juni deo bokokotorskog okruga ve u junu, kad je pranjska skuptina odrana, pomiljao na
kakvu bunu, a moda i na to da se u ova mutna vremena" ocepi od Austrije... Mogao je Njego
uveravati kotorskog okrunog naelnika u svoja uvstva, koja je svagda pitao (oseao) k praviteljstvu
austrijskome", i ne dozvoljavati da Crnogorci prelaze austrijsku granicu s namjerenijem
neprijateljskim", pa ipak da se iz Crne Gore radi protiv austrijske uprave u Boki. Jer takav rad mogao
se razvijati i bez znanja vladiina ili, to po svemu izgleda verovatnije, vladika se mogao praviti kao
da ne vidi".
Latkovi navodi kao jednu od indicija u prilog ove svoje hipoteze otvoren antiaustrijski stav
Njegoevog ujaka Lazara Prorokovia, kapetana njegukog. Prilikom likvidacije grbaljskog revolta,
Njegoevog dolaska u Dobrotu i sklapanja kompromisnog sporazuma izmeu zavaenih tabora na
sastanku u Kotoru od 18. X 1848, Prorokovi je izgovorio otre rei protiv kotorskog naelnika, tako da
ga je sam Njego morao prekinuti reima: uti, Lazo!. Ali, ovaj mu odgovori: He uti, gospodaru,
ovo se ne ini mir izmeu dvije kue, nego izmeu dvije provincije; pa ako e mir - dobro; ako li nee na vjeru doli, na vjeru poli, pak nek ine to mogu, a mi emo njima". Kada je ipak dolo do
kompromisa, zahvaljujui Njegoevom zalaganju i obostranom poputanju, pojavilo se jedno anonimno
pismo, koje je glasilo: Od nas brae Crnogoraca naoj brai primorcima dragi i mili pozdrav. A po
tome da vije na znanje, od kako se oprijatelji esar va i vladika na za veliku nau zlu sreu pogibosmo im i vi! Nego, brao, da ustanemo sloki, da se od ovijeh avola branimo, i onoga cirkula,
to nosi glavu kao divlji vepar, da se od njega i mi i vi izbavimo". Ovo se pismo pripisivalo Lazaru
Prorokoviu, ali ga niko nije pozvao na odgovornost. Njego je smatrao da treba dozvoliti narodu da
dade izraza svome nezadovonjstvu, i pravio se da za sve ovo ne zna.
Ovakvo Njegoevo dranje izazvalo je neraspoloenje kod austrijskih vlasti. Jedan od visokih
austrijskih funkcionera, koji je s otvorenim nepoverenjem gledao na Njegoa i na sve ono to se deava
u Crnoj Gori i u njenim pograninim oblastima, a naroito u Boki, bio je gubernijalni namesnik baron
Getaldi. Baron Getaldi je, zajedno sa esarskim generalom Rajhom, najvie doprineo da se ugui
revolucionarni pokret u Boki. elei da odagna sa sebe svaku sumnju da je imao bilo kakve veze sa
nemirima u Boki, Njego je naao za potrebno da baronu Getaldiju, svojim pismom od 12. X 1848,
estita to je uspeo smiriti stvajr grbaljrku. Njego mu je, izmeu ostaloga, pisao:
Vaa Prozriteljnost moi e lako dokuiti rata je meni Va uspjeh tako drag. U ovom burnom
vremenuja po svojoj mogunosti s obinom energijom nijesam prestao dejstvovati za sahraniti (ouvati)
dobro stanje i tiinu pograninu. Ovo e Vam potvrditi glas obadva naroda i, u kakvome su (se) stanju

stvari nalazile, ja sam dovoljno uspjeo. I to me tjei to sam u svome malome krugu bio polezan
elovjeestvu i pokazao svoju iskrenost k dravi nama pograninoj. Ja u i otsada ovim pravcem
sljedovati i javni u neprijatelj svagda biti naruiteljnima pravah elovjeestva narodnijeh i dravnijeh.
Istraga austrijskih vojnih i civilnih vlasti u Boki Kotorskoj utvrdila je da su u revolucionarnom
pokretu zaista uestvovali i Crnogorci. Obaveten o rezultatima istrage, Njego je odmah pokuao da
umanji uee Crnogoraca i ublai teaku tisak. U jednom svom nedatiranom pismu, napisanom
verovatno u oktobru 1848, Njego je na ovaj nain nastojavao da prikae ceo dogaaj kotorskom
okrunom kapetanu Grijvu:
Nemir koji se dogodio na Grblju meni je neprijatan tim vie to su se poslje u njem neki Crnogorci
pomijeali. Ja sam se divio kada sam razumio za nain koji se upotrebio protivu Grbljana u dananjem
duhu vremena, a u narodu koji je u svako doba gotov na zloejanije, na nerede i na anarhiju. Umalo da
taj postupak nije prouzrokovao opte vozmutenije i opustoenije te provincije... Ja sam sva mogua
sredstva upotrebio da se Crnogorci u tue stvari ne mijeaju... to pak mislite da su neki Crnogorci
nagovorili Grbljane da se pobune, budite uvjereni da nijeste dobro izvijeteni...
Mnogo docnije, piui o Njegou kao vladaocu iz udaljene istorijske perspektive, njegov
nekadanji sekretar Milorad Medakovi izneo je ove konkretne pojediosti o grbaljskoj pobuni:
U ovom dobu, Primorci u Grblju odkau esarnji plaiti danak i uvedu staru njihovu upravu, pa
zato i udari esarska vojska na njih, sa kojima iae i Grije, najvei protivnik Srba i svega to se srbsko
zove. Grbljani se odupru i odbiju esarsku vojsku, koju su gonili do Trojice, a kod Trojice stajahu Srbi
likog polka, pa e im rei: Nemojte, brao, ii dalje, jer mi moramo braniti grad!" U ovom boju bee
i Crnogoraca, koji pritekoe Grbljanima u pomo od svoje volje, ne traei zato nikakve nagrade.
Grbljanska pobuna, ako se cela stvar kritiki sagleda, imala je karakter jedne lokalne pobune u
kojoj su delimino imale ulogu i izvesne lokalne razmirice, ali u daljoj liniji ona je mogla da se razvije i
u ozbiljan narodni ustanak, za koji su postojali mnogi preduslovi. Govorei o ovoj pobuni, Lazo
Gomanovi s razlogom konstatuje ove istorijske injenice: I zbilja Grbalj, jedna od najveijeh opina
bokeljskih, to se prua na podnoju Lovena od Budve do Kotora, otkae plaati dravne poreze. Grije
sa vojskom krene na Grbalj, ali ga Grbljanci doekaju junaki i potuku vojsku, koju su gonili do blizu
Kotora... Meu Grbljanima bilo je i Crnogoraca, ali bez znanja Vladiina koji, odbijajui svaku
odgovornost od Crne Gore za tu pobunu, kori Grija, to je s orujem poao da Grbalj pokori, jer
umalo da taj postupak nije prouzrokovao opte vozmutenije i opustoenije te provincije"...
Sve nove i nove optube protiv Njegoa i teka sumnjienja da je Crna Gora aktivno pomagala
revolucionarni pokret u Boki doprle su i do Bea, tako da je Njego bio primoran da se ponovo brani od
ovih optubi. Tako, na primer, u svom nedatiranom pismu, napisanom verovatno negde u februaru
1849, Njego se trudio da uveri grofa tadiona, austrijskog ministra unutranjih poslova i jednog od
glavnih stubova tadanjeg reima u Habsburkoj Monarhiji, o svojoj lojalnosti: Ona ista uvstva
istoga prijateljstva, koja su me svagda oduevljavala prema susjedne Austrije, i danas me
oduevljavaju Istina je da sam ljubitelj blagorazumne slobode, koja dii i oblagoroava ovjeka...
nego je i to istina stotine putah delom osvjedoena da sam ja najvei neprijatelj anarhije, koja je gora
nego kuga. Ga meni je anarhija vie glavobolje dala no ikom u Evropi". U istom pismu Njego stavlja u
izgled austrijskoj vladi svoju dalju pomo u stiavanju revolucionarnog vrenja u Boki, ali pod uslovom
da se olaka teko ekonomsko stanje naroda u tom kraju:
to se tie mijeanja nekih optinah crnogorskih u poslove bokeljske, toga je protivu moje volje
poeto do sada bivalo i moe biti i posada (od sada)" da togod bude, i tome nije nita drugo priina
do blizost optinah i krno gorsko mjestopoloenije, e je muka sasvim to ukinuti najstroijim
zaprekama doklen su go u Boki komeanja. Istina je da moje vlijanije jako dejstvuje na narod bokeki,

i ako Bokeljima bude olakica sorazmjerna njihovom bijednom kraju, nekolike moje rijei dovoljno e
biti, ako je ugodno austrijskom praviteljstvu, da se oni povrate u posluanije. Ako li im pak ostanu na
vratu isti tereti, koji su im nametnuti evo nekolike godine i koje nikako po njihovoj bijednosti snositi ne
mogu, ja se u to nipoto mijeati neu, jerbo bih protivu svoje esti postupao.
Nosioci i organizatori revolucionarnog pokreta u mletakim oblastima protiv Austrije smatrali su
da je neophodno potrebno podii ustanak u Dalmaciji i otrgnuti od Austrije sve primorske zemlje od
Istre pa sve do Boke, odnosno do granica Crne Gore. Nikola Tomazeo je pretpostavljao da bi beki
vlastodrci u tom sluaju vetakim putem izazvali bratoubilaki rat izmeu Hrvata i Srba u Dalmaciji i
Boki, dosledno primenjujui poznato rimsko naelo: Divide et impera! U svome delu Venecija 18481849, napisanom tek pred kraj ivota, Tomazeo ovako objanjava svoje strepnje za narod u Dalmaciji i
Boki u sluaju daje dolo do opteg ustanka protiv Austrije:
Ovaj nesreni narod postao bi plen ne samo Austrije, koja bi bila poslala na nj, Hrvate i raspirila
graanski rat hukajui pravoslavce protiv katolika... ili bi bila pustila da se crnogorska lava razlije
nad krajevima, koji se pod njom nalaze. Tome bi obilato bio posluio vladika Petrovi...
Ovako postavljajui stvar, Tomazeo je polazio od pretpostavke da je za Dalmaciju ipak bilo bolje
da je ula u sastav Mletake Demokratske Repubike nego toje ostala i dalje pod Austrijom. Suprotno
Tomazeu, Njego je eleo da i Dalmacija ue u sastav Trojedne kraljeviie, naravno samo privremeno u
okviru Austrije; dok ne sazru potrebni uslovi da se izvri ujedinjenje svih junoslovenskih zemalja u
jednu slobodnu, samostalnu i nezavisnu Jugoslaviju izvan granica Austrije. U svome pismu, datiranom
na Cetinju 20. decembra 1848, Njego je pisao banu Jelaiu izmeu ostaloga:
Svjetli Bane, trudno li je Tvoje sveto zvanije, no velianstveno i divno. Tebe je tajna sudbina na
elu Junih Slavjanah postavila, Tebe srea s divnima naprednostima vjenaje, ali se vidi sve Tvoje
izopauju. Spasao si prestol, dinastiju i sve njezine posljedovatelje; uinio si im uslugu kakvu im
nikojote nije uinio od njina postanja, no Tvoji zadunici, poslije nekoliko dana, mjesto zahvale
nameu Dalmaciji stari Gvozdeni jaram. A Dalmacija je Tvoja banovina!
Iako je narodni preporod jae zatalasao iroke mase u junoslovenskom primorju tek 60-ih godina,
ipak je ve u toku 1848-1849. bilo ne samo istaknutih pojedinaca nego i itavih grupa koje su imale
irih vidokruga. Od Trsta i Rijeke, preko Zadra i ibenika, preko Splita i Dubrovnika, sve do Boke
Kotorske, bilo je ve 1848-1849. karakteristinih gibanja i strujanja, koja su jasno nagovetavla da se
pribliuje odsudna borba izmeu probuenih nacionalnih snaga i tuinskih najamnika.
Njego, veliki pesnik i dalekovidi vizionar, ali razapet, na svome malom Cetinju, izmeu ruskih
caristikih konzula u Dubrovniku i Skadru, s jedne srane, i austrijskih okrunih kapetana u Kotoru i
esarskih gubernatora u Zadru, s druge strane, nije ni mogao, ni smeo da se jae emancipuje od
zvanine politike svoje mone zatitnice i pokroviteljice carske Rusije, kojaje 1848-1849. bila saveznica
Austrije i - odazivajui se molbi Franje Josifa - uguila maarsku revoluciju kod Vilagoa. Lavirajui i
taktizirajui izmeu Rusije i Austrije, uvajui krvavo izvojevanu slobodu svoje male Crne Gore, Njego
nije bio dovoljno obaveten o etrdesetosmakim slobodarskim stremljenjima probuenih narodnih
masa Istre, Hrvatskog primorja, Dalmacije i Boke, koje su ve tada teile za sjedinjenjem sa Hrvatskom
i Slavonijom kao prvoj fazi ka buduoj zajednikoj junoslovenskoj dravi izvan austrijskih okvira.


Bilo bi nenauno i neistorijski insistirati na tome da je Njego 1848. pevao ditirambe banu
Jelaiu i patrijarhu Rajaiu, da je slao ordenje vojvodi Knianinu i generalu Stratimiroviu, da je
izjavljivao lojalnost esarskim generalima i austrijskim ministrima. Sve to nije ni osnovno ni bitno.
Istorijska je injenica da je Njego bio meu prvima, ako ne i prvi, koji je ve 14. IV 1849. sagledao
pravo nalije stvari, kada je pisao knezu Aleksandru Karaoreviu, koji je slao srbijanske dobrovoljce
u pomo vojvoanskim Srbima, izmeu ostaloga, i ove gorke rei: Vojvodstvo na slabe grane stoji, pa i
daje sasvim osloboeno od Madara, za Srpstvo nikakva napretka, kako Srbi za sebe ne vojuju nego za
tuina..." A svega nekoliko dana docnije, 23. IV 1849, Njego je priznao dubrovakom pesniku Medu
Puciu da su sve njegove etrdesetosmake, oslobodilake nade bile samo iluzije: Ja sam se u poetku
neto nadao, no danas vidim da je zasad jugoslovenstvo idealna rije koja samo praznijem glasom
lijepo zvui. to je Banovina (Trojedna kraljevina) i Bojvodstvo? To su mrtve istorike rei - drugo
nita. Jugosloveni sile svoje ne poznaju, pa i zasluge svoje ne vide. Stoga oni sebe i predaju slijepo i
bezuslovno u ropstvo tuinu.
Najbolji dokaz da su Njegoeve izjave lojalnosti esarskim generalima i austrijskim ministrima
bile samo obine formalnosti, kojima se u Beu nije verovalo, predstavlja injenica da su mu
pogranine vlasti konfiskovale municiju i barut, koji je on kupovao u Beu od austrijskih firmi. Uzalud
je Njego protestovao kod kotorskog okrunog naelnika Pavla Reetara, piui mu 5. II 1850. izmeu
ostaloga: Meni dosad zabranjeno nije bilo, koliko sam htio za ovaj mali kraj nabaviti oruja ili
municije iz Austrije. Ja se i sada nijesam tome nikako nadao, niti se nadam da e se taj neprijateljski
postupak protivu mene uiniti, koji sam u svaku zgodu i u svako vrijeme bio i biti u po mojoj
vozmonosti Va iskreni i pravi prijatelj". Kada ovaj protest nije pomogao, Njego se obratio
gubernijalnom namesniku baronu Getaldiju pismom od 7. IV 1850, u kome mu se ali: Kakvi bi to
slijepi postupci moji bili kad bi ja od municije koju bi dobio iz Austrije, kao to vele, Bokeljima davao i
u njihove se budalaste posle pleo danas, kada Austrija pobjedonosna mirom se nasladava, kada sam ja
isti lanih, kada Austrija ne mae kad ni glave na Boku obratiti, Boki prijetio da uje svu prahom i
pepelom uiniti ako se od Austrije ocijepi?"
Iz ovog se pisma daje, izmeu redova, naslutiti daje Njego od pograninih austrijskih vlasti bio
osumnjien daje, za vreme pobune u Boki, ilegalno doturao ustanicima oruje i municiju, koju je
kupovao i prenosio iz Austrije. Uzalud je Njego u isto ovo vreme tampao i razailjao po Boki i
dubrovakom okrugu proglase, u kojima je savetovao narodu da ostane veran banu Jelaiu i bekom
esaru. Sumnja u njegovu lojalnost ostalaje i dalje. Njegou se vie nije verovalo. A prirodna posledica
tih i takvih sumnjienja bila je zabrana beke vlade da se oruje i municija iz Austrije vie ne sme
prenositi u Crnu Goru, a ono to je ve na putu - da se zaustavi i konfiskuje.
Posle tekih razoaranja, koje je doiveo u toku ovih sudbonosnih dogaaja, Njego vie nije
polagao nikakve nade ni u bana Jelaia, ni u patrijarha Gajaia, ali je i dalje nepokolebljivo verovao
u sopstvene narodne snage i u veliku nacionalnooslobodilaku misao. U toj veri Njego je 14. IV 1849.
napisao ove znaajne rei: Kud bi ta srea srpska, mjesto Vojvodstvo da se onda na Bosnu okrenulo.
Danas bi se u rukama imalo ono to se moglo lako izgubiti. Da jednom moe buknuti entuzijazam
silnoga naega naroda u Turskoj s podobnim mjestopoloenijem, Srbima ne bi mogao vrha glave doi".
Jedan od najboljih tumaa Njegoeve narodnooslobodilake ideologije, Vido Latkovi, s razlogom je
rekao: Ove misli pokazuju da Njego nije bio pristalica reakcionarne politike bekih i petrogradskih
vladajuih krugova, koji su i pre revolucije, i za vreme 1848. i 1849, i posle toga, svim silama nastojali
da ugue svaki revolucionarni pokret ma u kom kraju Evrope on izbio. Osim toga, iz ovih misli se vidi
da je Njego verovao u mogunost oslobeenja srpskog naroda od Turaka sopstvenim snagama.

U svojoj irokoj nacionalnopoliikoj koncepciji, Njego je mislio ne samo na svoju malu Crnu
Goru, ne samo na srpski narod nego na sve nae narode. Zato on nije govorio i pisao samo o reenju
srpskog pitanja, nego uporedo i istovremeno i o reenju junoslovenskog pitanja. Sjedinjenje Dalmacije
s Hrvatskom, o emu se tada toliko raspravljalo, Njego je smatrao samo kao prvu etapu u velikom
procesu osloboenja i ujedinjenja svih junoslovenskih zemalja ujednu dravu. Njegoje zato odravao
veze ne samo sa Bokom i Dalmacijom, nego i sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Slavonijom,
Srbijom i Vojvodinom. U toku celog ivota Njego je mislio na ceo Slovenski Jug.
Meutim, sasvim drukije stoji stvar sa Tomazeom. Posle ponovnog pada Mletake Republike pod
austrijsku vlast 1849, Tomazeo je bio psihiki slomljen, razoaran u svojim nadama i oekivanjima,
postepno uviajui da izmeu njegovih iluzija i stvarnosti postoji ogroman jaz. Ali, on nije traio uzroke
svojim neuspesima u sebi i svojoj nepravilnoj politikoj orijentaciji, niti u nezajaljivim pretenzijama
Mletake Republike za tuim zemljama, nego uvek izvan sebe, pronalazei krivce za poraz svoje politike
u drugima, a naroito u Hrvatima i Crnogorcima, koji nisu hteli da dozvole da istone obale Jadrana
ponovo postanu mletake kolonije. Ozlojeen i ogoren na ceo svet zbog propasti Mletake Republike,
Tomazeo gubi duhovnu ravnoteu i pie neto nalik na memoare, nalik na ispovesti, nalik na istorijske
refleksije, ali to nije ni jedno, ni drugo, ni tree, jedan spis koji ima u sebi i izvesnu dozu filozofske
rezignacije nad promaenim ivotom, ali isto tako i elemenata ordinarnog pamfleta, pa ak i paskvile
najvulgarnije vrste. To je njegov spis Venecija godine 1848. i 1849. (Venezia neglie anni 1848 et 1849).
Piui ovaj spis ve negde pri kraju ivota, i sam Tomazeo je osetio da u njemu ima toliko runoga i
niskoga da ga nije hteo sam tampati, nego ga je ostavio meu neobjavljenim rukopisima sa oporukom
da se moe publikovati tek 50 godina posle njegove smrti. Tako se i postupilo: delo mu je tamiano tek
1931, dakle 57 godina nakon smrti. Jedan dobar poznavalac Tomazeovog ivota i karaktera, Paolo
Prunas, redaktor ove njegove knjige, u svom predgovoru izriito kae daje Tomazeo bio ozlojeen i na
samu Veneciju, zbog tobonje izabrane klase", koja ga je skoro prezirala i nije vodila rauna ni o
njegovoj ljubavi prema Veneciji - zemlji koja ga nije rodila", kao ni o njegovim rtvama (tamnice,
gladovanja, gubitak onog vida), podnesenim za Veneciju. Tomazeov prijatelj Kaponi (G. Caponni), koji
ga je izvrsno poznavao, pripisivao je ovo njegovom karakteru, poneto divljem, uvek namrgoenom i
nestrpljivom". Sa takvim osobinama Tomazeo je bio nezadovoljan najpre u Firenci, pa u Parizu, pa u
provinciji, na Korzici, u Veneciji, na Krfu, u Torinu". Kao ministar prosvete Mletake Republike 1848,
Tomazeo je ubrzo doao u sukob i sa samim predsednikom Republike, Danijelom Maninom, svojim
davnanjim prijateljem, s kojim je zajedno tamnovao u austrijskim zatvorima, podneo ostavku na
ministarski poloaj i u svojstvu ambasadora 1849. otputovao u Pariz, da tamo zastupa Mletaku
Republiku, ali je tamo bio i do kraja ostao duboko nezadovoljan. Kao to je rekao jedan njegov
prijatelj: Nema na zemlji kutka gde bi Tomazeo bio zadovoljan sam sa sobom i sa svojom okolinom".
U svojoj knjizi, napisanoj kao u nekoj nervnoj groznici i psihikoj prenapetosti, Tomazeo je na
nekoliko mesta otro napao Njegoa, iznosei teke optube, runa sumnjienja i line uvrede, ne
tedei ak ni njegov privatni ivot. Napadajui Njegoa zbog saradnje, sa banom Jelaiem, Tomazeo
veli: Vladika Petrovi, snaan pisac svoga jezika, episkop-razbojnik, omaijan od petrogradskog
dvora i bekih bordela, sa rom varvarstva i crvotoinom civilizacije na sebi, sa novcem dobijenim iz
Rusije plaao je strau i senat, podkupljujui due onih brana, bijae ve pruio ruku Jelaiu i
govorio Dalmatincima u korist Austrije reima bratstva i pretnje". U primedbi ispod teksta Tomazeo
citira pismo bana Jelaia iz decembra 1848, kojim mu zahvaljuje na saradnji i izvetava ga da je
naimenovan za guvernera Dalmacije i Rijeke, i popraa ga ovim komentarom: Rei potovanja i
ljubavi upuene od bana jednom sveteniku razbojniku bez srama, verno ga ocrtavaju. To prijateljstvo,
koje sluga Austrije eli sklopiti sa slugom Rusije, pokazuje kako se moglo oekivati da bi na prvi pokret

Dalmatinaca itava Crna Gora navalila na njih; a to je Vladika ve bio jasno rekao. Uostalom, Jelai
je bio postavljen za bana Dalmacije samo za ismejavanje, jer nita za nju nije uradio; a kada je minula
opasnost, Austrija, dosledna svojoj poslovinoj nevernosti, oduzme mu banstvo, i od kraljevine
Dalmacije naini namesnitvo, kao to je napravila dva od Lombardije i Venecije".
Godinu dana pred Njegoevu smrt, iako je morao znati za njegovu teku bolest, Tomazeo istupa sa
bezobzirnim klevetama protiv Njegoa: U Crnoj Gori sloboda je uguena ruskim zlatom, koje prolazi
kroz ruke jednoga svetenika materoubice". Da ne bi bilo nikakve sumnje na koga se odnosi ova aluzija,
Tomazeo u istoj knjizi veli: Da se Sloveni ne znaju urotiti, dokazuju spletke crnogorskog vladike,
kojije, pijui francuska vina, esto pohaajui dvorane Meterniha, i pevajui o jednoj plesaici
italijanskog pozorita u ilirskim stihovima, vreao ruski dvor, koji gaje izdravao; nijeznao biti ni knez,
ni zaverenik, ni hajduk, ni pesnik, ni svetenik: neizmeran izmet".
Tomazeovu patoloku mrnju nije ublaila ni Njegoeva prerana smrt. Tako, 1853. Tomazeo pie da
je Njego u Beu, Trstu i Veneciji skidao episkopsku mantiju i ratniki no da bi opevao jednu
plesaicu i pio ampanjac u drutvu lakih ena". Pa ak i mnogo kasnije, u svojoj starosti, Tomazeo se
sea - bezbonog vladike, koji je bio odeven vie banditski nego sveteniki, rastom kolosa, kupca
ruskim zlatom francuskog vina, da bi pijanio izmeu svojih golih klisura".
Postavlja se pitanje: na osnovu kakvih izvora je Tomazeo imao smelosti da iznosi ovakve neistine o
Njegou? Ni u naim, ni u stranim istorijskim arhivama nema nikakvih dokumenata, pa ak ni indicija,
o tobonjoj Njegoevoj nemoralnosti, razvratu, naklonosti alkoholu, rasipanju novca. Da li je sve to
samo proizvod Tomazeove bolesne fantazije i patoloke mrnje na Njegoa, to je onemoguio da Boka i
juna Dalmacija ponovo postanu mletake kolonije? Ili je on, moda, imao kakvog informatora, ije ime
ne spominje?
Prema istraivanjima dr-a ora ivanovia, informatora glavnih predstavnika poljske politike
emigracije u Parizu, pesnika Adama Mickjevia i kneza Adama artorijskog, o Crnoj Gori i
Crnogorcima, bio je crnogorski avanturist i hotapler Nikola Radonji Vasojevi, koji se u inostranstvu
izdavao za potomka neke stare vladalake kue crnogorske" i pokuavao da istakne svoje pravo na
crnogorski presto". Na osnovu njegovih informacija dao je Mickjevi negativan sud o Njegou kao
vladaocu. Samozvani knez" Vasojevi pomou poljske emigracije uspeo je da pohvata veze u Parizu i
da dobije poverljivu slubu u francuskom generaltabu. Intrtirajui protiv Njegoa kao rusofila,
Vasojevije izvukao od artorijskog poveu sumu novca i poseban francuski brod s oruanom pratnjom
da otputuje u Crnu Goru, da zbaci Njegoa i preuzme vlast. Ali su Crnogorci odmah osetili njegove
skrivene namere, uhvatili ga i ubili kada je pokuao da pobegne u Srbiju 1844. Vrlo je lako mogue da
je Vasojevi informisao" i Tomazea o Njegou. U prilog ove hipoteze mogle bi se navesti ove okolnosti:
prvo, da je Vasojevi u nekoliko mahova boravio u Italiji, gde se verovatno upoznao i sa Tomazeom;
drugo, da se fama o tobonjem Njegoevom rasipanju novca nalazi i kod Mickjevia i kod Tomazea;
tree, da su im politike pozicije uglavnom identine; najzad, etvrto, da ih spaja i povezuje mrnja
prema Njegou.
U Tomazeovoj pismenoj zaostavtini naeno je jo dosta rukopisa, koji su publikovani tek dugo
vremena posle njegove smrti. Meu ovim rukopisima naroito se istiu svojim otrim tonom njegova
pisma O slovenskim narodima (Ai popolo Slavi), objavljena tek 1943, u vihoru Drugog svetskog rata.
Italijanskim faistima godilo je da se ba u to vreme aojavi jedna ovakva knjiga sa pamfletima protiv
Slovena. Tomazeova kritika caristike Rusije uopte, a reima Nikole I posebice, potpuno je razumljiva:
Kradljive slobode, ubico naroda, razbojnie u zasedi na putu civilizacije, krivotvoritelju dua, to na
emu sedi nije presto, nego sramota!" Meutim, nikako se ne moe razumeti da je jedan ozbiljan pisac
i nauni radnik, kakav je bio Tomazeo, mogao ovako pisati o Njegou i Crnoj Gori:

Izgleda meu onom sirotinjom da se nije nita izmenilo, ali sve je izmenjeno: do nedavna behu
siromani i slobodni, a sad su siromani i plaeni od vladara. Vladar plaa one, koji sede u veu i dre
u ruci sudbinu sviju plemena! Kako se odupreti onom ko ihje liio oruja i oseanja dostojanstva, koje
je nepobedivo oruje? Kako sprati mrlju od novca, koju je malo lake zbrisati od one od krvi? Cetinje je
jedno predgrae Petrograda, pa kao to brzojav pie re sa dalekih visina i kroz vazduh alje muki
nalog, tako i volja okrutnog Nikole prelazi mora i planine, i ape ti na uho, vladiko robe, i ti se klanja,
i tvoj se narod klanja.
Niko od Njegoevih protivnika, pa ni njegov glavni rival knez" Nikola Radonji Vasojevi, kojije
na svemogue naine hteo da ga zbaci i zameni na kormilu Crne Gore, nije napisao ovakve gadosti o
Njegou i Crnogorcima kao Tomazeo:
Bejahu prodani, a ne videe se. Kao kad se na pazaru sretnu dva oveka, proapuu nekoliko rei,
rukuju se, i gle stado robova na leanju prelazi od jednog gospodara k drugome, - tako i ovaj narod,
posle malo rei proaptanih izmeu ova dva zloinca, promenio je sudbinu. I nisu imali gospodara, i
nisu bili golo roblje, nego snani borci i naoruani ratnici, i s orujem o ramenu dadoe se prodati, jer
verovahu tebi, Vladiko! Ti si bio njihova pamet i savest, njihov tutor i pastir, njihova sigurnost i ponos,
iva knjiga ljudskih i bojih zakona... I ti si zgazio sveteniku mantiju, razderao si sporazum, koji te
slobodnog vezivao sa slobodnim ljudima; iskomadao si svoj krivi ma, da iz ruku severnog esara
primi knutu... Na to te nije nagonila ni ambicija za vlau, kao ni protivljenje od strane tvojih, jer tvoj
je narod sluao tvoj glas. Da bi ponizio svoj narod, trebalo je da ponizi sam sebe, i da od slobodnog
gospodara, od asnog patrijarha, postane plaenim sluiteljem...
Optuujui sasvim proizvoljno Njegoa da je toboe hteo da 1848. zauzme Kotor, Tomazeo mu
upuuje teke rei: Ludae, zar ne zna da im izie iz svojih litica, izgubljen si; vrednost je tvoja u
odbrani, a ne u osvajanju... bujna reka u brdu, u nizini je bara; junaci na brdu, lupei su u ravnici;
Spartanci na Cetinju, u Kotoru su divljaci".
Dok su se Crnogorci vekovima borili protiv Turaka i herojski ginuli na bojnom polju, dotle im
Tomazeo savetuje da imaju strpljenja i da mirno saekaju da Srbija i Grka same likvidiraju Tursku
Carevinu:
Ako ne zna savladati nemoni ponos, zauzdaj ga! Znaj ekati dok sazre vreme: da se turska
tiranija, ve uzdrmana, srui; da slobodna Srbija i slobodna Grka, savladavi smetnje, obore na
zemlju ovu leinu, naslonjenu na klimav zid. Onda ete moda i vi, Crnogorci, imati udela u plenu. Ali
dotle znajte biti skromni, savladajte najpre svoju volju, koja vas moe gurnuti u propast, a tek onda
spoljanjeg neprijatelja!
Meutim, ovaj isti Tomazeo, koji je itao ovakve i sline lekcije Njegou i Crnogorcima, obraao se
gotovo u isto vreme svojim pismenim predlozima vodeim austrijskim dravnicima, kancelaru
Meternihu i ministru grofu Kolovratu. Prema istraivanjima dr-a Mate Zoria, Tomazeo je 1850.
ponovo pokuao da objavi svoj referat o ekonomskim i politikim prilikama u Dalmaciji, koji je jo
1844, podneo Meternihu i Kolovratu. Ali, poto nije naao izdavaa, Tomazeo je ostavio svoj referat
meu svojim neobjavljenim rukopisima, gde je ostao sve do 1938, kada je prvi put publikovan. Ovaj
referat je najreitije svedoanstvo o Tomazeovoj politikoj nedoslednosti i njegovim tekim unutranjim
protivurenostima. S jedne strane, on je otro napadao Njegoa kao eksponenta Rusije na Balkanu, a s
druge strane, on je preporuivao Austriji da se aktivnije angauje na Balkanu. Iako je inae bio veliki
protivnik Austrije, Tomazeo je isto kao Meternih i Kolovrat - u nacionalnooslobodilakim pokretima
probuenih junoslovenskih i balkanskih naroda video samo ruske prste i ruske rublje. U svom referatu
Tomazeo pie:
Dalmacija, Hrvatska, Srbija, Grka, Turska, teritorije su za venu zaveru ruske politike protiv

drugih vladara i protiv ljudskih prava. Znam, ne treba se bojati onog prostakog varvarluka, one
nerazumne i zverske pohlepe, onog nestraljivog besnila, one veoma divljake i moda jedinstvene
meavine nasilja i lukavstva; ne treba se bojati, ali je treba imati uvidu. Ponienje, koje je pretrpelo
austrijsko oruje u odnosu prema Crnogorcima, delo je Rusije, koja je mogla - tamo svemona -najpre
zadrati, a zatim obuzdati, ili makar praviti se da prekoreva njihovu smelost... Rusija je pravi demagog,
pravi potstreka evropskih revolucija, jer ih u svojim pokrajinama podie tiranisanjem, a u drugima ih
podbada neprilikama i zlatom.
Premda protivnik Bea i Habsburke Monarhije, Tomazeo se ipak obraa austrijskim ministrima,
pa ak i samom Meternihu, jednome od glavnih stubova tadanje evropske i meunarodne reakcije,
odobrava i podstie austrijsku imperijalistiku politiku prema Istoku (Drang nach Osten) i ak upuuje
austrijsku agresiju prema Bosni i Hercegovini:
Ja kaem da bi za Austriju bilo i asno i korisno da motri nad kretanjima hriana u otomanskim
pokrajinama, a naroito u Bosni. Kad bi hriani u Bosni navikli da na Austriju gledaju kao na
braniteljku njihovih prava, ko moe da zna da onim pokretima, koje bi mogao doiveti ovaj vek pre
svoga kraja, ne bi bila plemenita nagrada za plemenito dobroinstvo?
Da bi otklonio od sebe svaku sumnju da je on taj koji upuuje Austriju na Balkan, Tomazeo se
poziva na velikog italijanskog filozofa Bambatista Vikoa, iskrivljuje i dopunjuje njegovu misao
proizvoljnim asocijacijama i sugerira Meternihu i Kolovratu ovakvo reenje balkanskog pitanja:
Jedan od najveih umova koga proslavlja oveanstvo Bambatista Viko isticao je jo pre 150
godina da je Hercegovina bila smatrana najplodnijom zemljom posle Egipta. Kad bi se Hercegovini
pripojila Bosna, sigurno bi Austrija za takav dobitak mogla zatvorenih oiju ustupiti najteu, najskuplju
i najmanje sigurnu upravu nad jednom italijanskom provincijom, koja ne oslobaa Austriju od starih
dugova, nego je stalno pritiska i preti joj novim. Za ono malo to bi Austrija uinila u korist prosvete
onih naroda, ranije potinjenih Turskoj, izgledalo bi mnogo, a za ono mnogo to bi Austrija uinila u
korist Italije, ako bi se uporedilo s velikim uspomenama i velikim nadama, bilo bi nita. S jedne strane,
sigurnost i ast, a s druge mrnja i opasnost.
Ako se ovaj Tomazeov referat Meternihu i Kolovratu detaljnije analizira i dublje sagleda, jasno
izlazi da je, u krajnjoj liniji, Tomazeo upuivao austrijsku imperijalistiku agresiju prema Bosni i
Hercegovini, van svake sumnje, prvenstveno zato da bi sauvao Dalmaciji njenu autonomiju, da bi
osujetio njeno sjedinjenje s Hrvatskom i da bi indirektno pripremio pogodan teren da italijanski
iredentisti danas-sutra, kada nastupe za njihovu politiku povoljne prilike, proire italijansku hegemoniju
i na istone obale Jadrana. Tek kada se imaju u vidu ove Tomazeove zadnje namere i kada se uzme u
obzir da je on u svome referatu Meternihu i Kolovratu na mnogim mestima govorio ezopovskim jezikom,
ne elei da im otkrije sve svoje planove, tek onda postaje jasno da je Njego sudbonosne 1848. godine
vodio pravilnu nacionalnu politiku kada se svom snagom odupro agresivnim pokuajima Mletake
Republike da obnovi svoju vlast sve do granica Crne Gore.
U svom Intimnom dnevniku, pod datumom 15. IX 1844, Tomazeo je zabeleio: Danas je Frari
predao Kolovratu rukopis o Dalmaciji, i dobro je primljen". Uostalom, o tome ne moe biti nikakve
sumnje: Tomazeov otvoreno neprijateljski stav prema Rusiji, s jedne strane, i njegovi saveti da Austrija
jae zakorai na Balkan, s druge strane, u potpunosti su odgovarali intencijama Meternihove spoljanje
politike. Jedino to u Beu nije mogla biti prihvaena Tomazeova sugestija da se Dalmacija prepusti
Italiji. Austrija je elela da prisvoji Bosnu i Hercegovinu, ali da i nadalje zadri Dalmaciju. Prema
Meternihovim koncepcijama, Bosna je bila potrebna Austriji kao prirodno zalee Dalmacije. Tomazeo
je bio isuvie naivan kada je pretpostavljao da e se Meternih zadovoljiti podelom interesnih sfera
izmeu Bea i Venecije. Meternih je znao samo za interesne sfere Habsburke Monarhije.

Tomazeo je u svojim pismima o slovenskim narodima jedno pismo posvetio Bosni i Hercegovini. U
njemu govori o tekom ivotu tamonjih naroda pod turskim feudalnim jarmom, o neiskorienom
privrednom bogatstvu ovih jugoslovenskih zemalja i o nadama tamonjeg stanovnitva. Tomazeo ovako
prekorava Austriju i Meterniha:
O, neverna Austrijo! O, Turine Meternihu, gde je, neu rei tvoja savest, nego gde je tvoja toliko
hvaljena mudrost? Evo veoma prostranih provincija, osmeh prirode, koje oekuju samo jedan mig, pa
da budu tvoje!
Tomazeo nije doekao da stigne plemenita nagrada za plemenito dobroinstvo", kako je on
govorio prieljkujui aktivniju politiku Austrije na Balkanu: umro je etiri godine pre Berlinskog
kongresa i austrijske okupacije Bosne i Hercegovine.
www.Balkandownload.org

NJEGO, EZOTERIJA, MASONERIJA

Prie o Njegoevoj povezanosti sa tajnim drutvima, ezotericima, teozofima, masonima vukle su

se po kuloarima i literarnim krugovima kao udno zamreno klupko... Motive za to neki su pronalazili u
vieznanosti same Lue... i njenim teozofsko-kabalistikim implikacijama. U svom kratkom, ali
burnom ivotu Njego je komunicirao sa raznim ezotericima i masonima, ak se i za njegovog sekretara
Medakovia prialo da ima veze sa masonerijom te je prirodno da su se postavljala pitanja koliko je sam
Njego bio iniciran u tadanja tajna udruenja...
Nekoliko talijanskih izvora dovodilo ga je u vezu sa italijanskom (monfalkone) loom a Ksenija
Atanasijevi, naa najumnija ena i teozof, naslednica Blavacke, u svom tekstu ekslplicite tvrdi da je
Njego imao veze sa mnogim ezotericima pa mu tako ni razne tajne, pa ni teozofske paradigme nisu bile
strane.
Njegova dubinska inicijacija, njegov dar za onostrano, nevidljivo, metafiziko koji se iskazivao na
razliite naine i u ivotu i literaturi prirodno da je naao svoj interes u mistici...
esto (izuzev Ksenije i Anice) se eli rei da je Njegoeva mistinost vie intuitivna, meutim
podrobnim analizama se vidi da je Vladika sasvim realno imao ozbiljna znanja i o kabali, teozofiji,
amanizmu, kao i tajnim istonjakim naukama koje su tada bile popularne po evropskim dvorovima...
Kada je Njego pristigao u Petrograd ve tamo je imao kontakte sa nekoliko jurodivih i mistika... Ve u
to vreme, a to e se nastaviti za vreme Anastasije i Milice Petrovi, ruski dvor postaje najznaajniji
punkt za raznorazne mistike i ezoterike. Tu je upoznao i jednog od francuskih velikih majstora.
Tadanja Evropa spremna za previranja i promene sva je u potrazi za onostranim u razreenju venih
tajni...
U Beu je Njego prisustvovao i spiritistikim seansama, a Italija je zemlja njegove ozbiljne
ezoterijske inicijacije... Kako je Njego mogao da zna tajnu preegzistencije Adamove koju je otkrio u
Lui? Kako je vladika male Crne Gore vladao superiorno srednjovekovnim, gnostikim, kabalistikim,
Origenovskim tajnama? Lua je objave te tajne i pokazatelj ne samo ogromnog Njegoevog talenta ve i
gotovo proroke dimenzije Njego nije dakle samo veliki pesnik i vladar ve onaj koji objavljuje
najtananije i najskrivenije mistike tajne. To je ono to je interesovalo mnoge mislioce, nae i strane...
Inicijacija, prekognicija, pozvanost... Pre svega opsesija kosmosom koji ne posmatra antropocentrino
pa ni geocentrino, on u svom delu objavljuje vie egzistencija i planeta to je okantno za vreme kada
je nastalo.
Svoju svest o sebi kao biu kosmosa on ostavlja i u svom testamentu kada zahvaljuje Gospodu.
Istina je da je prosti interes za kosmika pitanja Vladika dobio od svog uitelja Sime Milutinovia, ali
njegova znanja jasno daju do znanja da Njego nije samo adept nego i proroku. U tome e ostati ta
gotovo neverovatna disproporcija izmeu njega - sredine i vremena u kojoj se pojavio i objavio...
Tri najrelevantnija teksta (po mom skromnom miljenju i relativno irokom uvidu) na ovu temu
napisale su nae dve najumnije ene - Anica Savi Rebac i Ksenija Atanasijevi. Ovi tekstovi sami po
sebi sadre implicite i druge reference na koje se moe naii tragom ove teme. Kao i mnogo puta do
tada, neinicirani Skerli nije imao oseaj za Luu naspram iniciranog" Nikolaja Velimirovia koji je
utvrdio religiozne ideje Vladiine (niti pravoslavne niti biblijske) sve u svemu Hristoliko etike. Ako
se uzme u obzir slina masonska" fama koja se plela oko Nikolaja i njegovog dela za koje postoje
takoe prepoznatljivi simboliki i gnoseoloki elementi onda je cela stvar jasnija.
Kao i uvek bila je potrebna korektivna misao velikog slaviste A. mausa koji je zakljuio da je
Njegoev Adam originalno zamiljen kao bie sa preegzistencijom... Skerli je u svojoj osobenoj

umiljenosti samo u Lui video kopiju Miltonovog izgubljenog" raja ne imajui u vidu podtekstualni i
ezoterijski diskurs ovog dela.
Ova itanja daju potpuno novu dimenziju ideji Njegoeve autohtone religioznosti i zvezdoitajue
bogoslovije" i otkrivaju iroj publici Njegoa kao mistika, ezoterika, posveenika i bez sumnje visokog
adepta...

Dr. KSENIJA ATANASIJEVI

Jedan pogled na Njegoevo mislilatvo

Od naih mislilaca samo dvojica su doprli do razreavanja najdaljih i najgraninijih pitanja

ovekovoga bivanja na zemlji i njegovoga odnosa prema itavoj ogromnoj vaseljeni i prema tvorcu
njenom, - vladika crnogorski Petar Petrovi Njego i Boidar Kneevi. Svoje evolucionistiko
shvatanje kozmosa Kneevi je proirio do stanovita na kome sve pojedinano ima da se izgubi u
optem; na taj nain otvorio je on mogunost da se svi posebni jadi i nevolje pravino izravnaju u jednoj
vrlo visoko i ljudima nedostino postavljenoj bojoj pravinosti. Mirnim potezom filozofa povlai
Kneevi iroki pojam boje sveizmirujue bitnosti, ali ne uronjava u zamrenu problematiku
usklaivanja najviih odlika i osobina besprekornoga monoteistikoga boanstva sa neduzima ljudske
prirode i sa nesreama svih vrsta to pogaaju oveka, za sve vreme dok na zemlji traje.
Problem na kome se Kneevi nije otvoreno zadrao, crnogorski vladika-filozof smelo stavlja u
sredite svojih rasmatranja. Upravlja jedne zemlje ija je istorija niz munih iskuenja, i koja je, do
krajnjih granica, poznala sve tekoe i sve jade opstanka, Njego, kao retko samonikli mislilac, nije
mogao da zatiti svoj duh od opsednutosti sudbonosnim pitanjima. Jer bolovi ivota nisu uzaludni i
besmisleni, nego mogu imati i konstruktivno dejstvo; sam Njego e otkriti da se misao i dua umnoga
oveka njima prekaljuju.
Gospodaru Crne Gore bilo je dosueno da materijal za svoje misli crpi, dobrim delom, iz
najturobnijih injenica ovosvetskih dogaanja; njegova mislilaka nadahnutost pomoi e mu da, na
tome putu, prodre pogledom do krajnjih dubina nasunih traenja due. Njegov duh budnoga
posmatraa poretka stvari odveo ga je potresnim unutranjim sukobljavanjima iz kojih, vrlo esto, i
najobdareniji izlaze puni gorke i neotklonljive pobune. Meutim, iz tih konflikata Njegoeva
religioznost izala je netaknuta, jer je on imao smelosti da iscrpi, do poslednjih granica, sva sredstva
kojima ljudski um moe da se poslui, pri svome smelome pothvatu osvetljavanja prvih aksiolokih
problema. A smelost ove vrste data je samo pravim mudracima.
Isti pothvat inili su i ine verski, filozofski i ezoterni razreitelji tajni opstanka. Rezultati
ispitivanja pretstavnika raznih religija predodreeni su, posrednije ili neposrednije, ali neizbeno,
dogmama odgovarajuih teolokih uenja; otuda njihova sputanost i neubedljivost - Filozofe ovaj put
odvodi, katkad, u neodrljivi i bezrazloni optimizam Ekstatiaru neizmernoga, ordanu Brunu, bila su
potrebna beskonana prostranstva, sa beskrajnim brojem svetova, pa da po njima raspe i razveje
ogromne nanose zemaljskoga zla, i da ga uini zanemarujui malim. Lajbnica njegova izvanredna
filozofska i naunika genijalnost - jedna od najreih - nije bila u stanju da spase zaplitanja u mnotvo
apsurdnosti, kad je preduzeo jalov posao proglaavanja ovoga sveta za najbolji od svih moguih svetova

- niti je mogla da ga zatiti od Volterove umesne objekcije: Ako je ovo najbolji svet, kakvi li tek
moraju biti oni drugi?" Nemo ak i jednoga Lajbnica da dostojnije i sa manje logikih neravnina izae
iz svoje teodiseje, pokazuje da je, od cele filozofske problematike, pitanje zla najnapornije nositi.
Naposletku, trei tip odgonetaa ogromne tekoe da se egzistencija najboljega i najmonijega
Boga izmiri sa jadima zemlje, upuen je u ezoterna religijska i filozofska uenja koja su, od najstarijih
vekova, u Egiptu, Indiji, Grkoj, Palestini, pa i drugim mestima, uvana u uskome krugu posveenih,
da, razvija dalje u toku vremena, postanu potstrekai stvaranja mnogih mislilaca, u njihovim
najotsudnijim takama. - Od interesa je uzgred pomenuti da meu slovenskim filozofima, na primer,
podrobno poznavanje ezoternih doktrina odaju pogledi na svet poljskoga mesijaniste Hanea Vronskog i
Rusa Vladimira Solovjeva i estova.
Nema materijalnih prepreka da je Njego zbilja poznavao zatvorena uenja o poloaju oveka
prema tvorcu vaseljene. Meutim, metafiziko-kozmoloka shvatanja vladiina jasno odaju ne samo
njegovu obavetenost o ezoterizmu, nego upuenost u njega.
Trajno i ivotodavno jezgro Njegoevog filozofiranja jeste od eminentne mudrake dubine, jer
vladika Crne Gore nije imao interesa za ispredanja bednih pojamnih tkiva u druga, - koja ostaju
povrinska postupanja, - nego je ispunio svoj duh istraivanjem sutine pojava, kojim se jedino dolazi
do spasenja i razreenja.
Na pesnik nije hteo da mu uzori budu zemaljski mudraci", ije je zamrenosti njegova
genijalnost kao od ale mogla pratiti, - da mu se to inilo vredno napora.
Umesto u njihova izvoenja, Njego se udubljuje u one pesnike i mislilake proizvode koji stvarnije nego racionalistika uenja - reavaju prvobitna pitanja opstanka. I - sudei po problemima
koje vladika razvija, i po reenjima to im daje, - njegovi napori za bogaenjem saznanja nisu se
zaustavili, sve dok nije doao do ezoternih obavetenosti.
Kojim je putem njih dobio? Njegoeve filozofske koncepcije nita se ne unapreuju, i nita ne
gube, ako se nesumnjivo ue u trag njihovim ezoternim izvorima. U svakome sluaju, vladika je sasvim
lako mogao doi do dela koga od nosilaca ezoterizma, ili do spisa o doktrinama nekoga od njih. Mnogo
je tih dela i tih spisa bilo i jeste, na svima jezicima. Lako moe biti da je Njegoevu misao mono
potstakao Hene Vronski koji je, u svim pojedinostima, razloio da poreklo zla lei samo i jedino u
ovekovome biu, to jest u ovekovome padu, i da e kraj zlu doi, kad ljudski individuum dostigne
reintegraciju u Bogu. Mogao bi se navoditi jo itav niz mistiara koji su mogli posluiti kao inspiracija
za Njegoevu izvanrednu viziju o prvome oveku i o njegovome sudbonosnome grehu, iz Lue
Mikrokozma". To su mogli biti Gijom Postel, Jakob Beme, Angelus Silezijus, Klod de Sen Marten, ili
mnogi drugi od antikih, srednjevekovnih ili novijih ezoteriara. - S druge strane, nema smetnje
pretpostavci da je Njego, u inostranstvu, doao do usmenoga upuivanja u mistino-ezoterna uenja.
Nama ne izgleda nemogua ni hipoteza da je vladika mogao postati i lan kakvoga od ezoternih
udruenja. Njih je bilo, u ono doba, u svima! centrima sveta! A Njego se toliko interesovao za ono to
se u njihovim podrujima uilo i propovedala!
U svakom sluaju, - i to je ono to je glavno, - sredina koncepcija vladiina, - tumaenje zla u
svetu i u ljudskome biu, - osnovana je na dualizmu, razvijanom u isto ezoternome smislu. Kad se ovo
ima na umu, objanjivo je to ni najmarljivija traganja nisu mogla da otkriju bitna podudaranja izmeu
Miltonovoga Izgubljenog Raja", ili Danteove Boanstvene Komedije,,, ili Geteovog Fausta", ili
Lamartinovih i Bifonovih stihova i stavova, s jedne, i Njegoeve Lue Mikrokozma" i Gorskog
Vijenca", s druge strane. U stvari, i Dante i Milton, i Gete, i Njego, bili su upoznati sa uenjima
nepristupanim profanima, - iako je svako doao do njih drugim putem, pomou drugih izvora; iako je,
izgleda, ovo upoznavanje kod svakoga od njih bilo nejednako produbljeno. Svakako neemo pogreiti
ako kaemo, da je obavetenost o onome to ostaje podloga svih ezoternih mudrovanja o Bogu, oveku
i ivotu, mnogo doprinela tome da dela engleskog, talijanskog, nemakog i naeg pesnika domae

dubinu kojom se odlikuju. Uostalom, treba se setiti da su za ezoterna poznanja vezani i najneprolazniji
elementi indijske filozofije, u svim stupnjevima njenoga razvoja, i esencija mudrosti o svetu svih
istonih naroda; kao to su za njih vezana i uenja o dui Pitagore i Empedokla; zatim Platonovi
nedomaeni dokazi za besmrtnost due, i skoro cela besprimerno spiritualizovana zgrada Plotinova. Od
tih poznanja nerazlune su i najtrajnije od ideja srednjevekovne filozofije.
Po sebi je razumljivo da uticaj ezoterizma na filozofe i na pesnike-mislioce ne ide do obaranja i
umanjivanja njihove kreativne samostalnosti. Neophodna su, pre stvaranja i za stvaranje, izvesna
prethodna poznanja i upuenosti. Jednome ljudskome duhu - ma bio on i najvei - nemogue bi bilo da
svojom milju obuhvati tajnu postojanja, kad bi bio ostavljan jedino sebi. Njemu je, zato, nuno da se
koristi steenim iskustvima, vienjima i idejama najnadahnutijih od onih koji su, pre njega, zaronjavali
u osnov ivljenja. Glavno je da primljeno postane tvoraki elemenat i materijal. A potpuno je izvesno da
je usamljenik cetinjski proiveo, neposredno i silno, sve svoje postavke o sudbini ovekovoj, - iako je
sugestiju za svoja reenja prvobitnih religijsko-filozofskih pitanja primio iz okvira mudrosti, namenjene
samo najprosveenijima,
Ono to je bitno u mudrovanju o svetu crnogorskog poznavaoca ljudi i njihovoga udesa, izneseno
je u Lui Mikrokozma" i u Gorskome Vijencu", ali, mestimino, i u ostaloj njegovoj poeziji, u jasnim,
otseno povuenim i ustaljenim linijama. Njego ne pokazuje nikakvu elju da ulepava empirijskoga
oveka: on ga nepotedno vidi onakvog kakav on jeste, - to jest ophrvanoga nemoima sopstvene
prirode, raskono obdarenoga zlobom, zavidljivou i ostalim prljavtinama due, i baenoga u jednu
nemilosrdnu prirodu, tako propunjenu promenama i kratkotrajnostima, da izgleda liena stvarne bitnosti
i ravna efemernosti i snu. Ali ta promenljiva priroda iradira jednom krvavom ustalasanou, i njome
uliva realni nemir, strepnje i bolove onima to se u njoj kovitlaju; naime, u njoj vlada rat sviju protiv
svakoga" za opstanak, za samoodravanje i samopotvrivanje stihije, i stvorovi prirode, i pojedinano, i
kao skupovi individua, nemaju naina da izau iz uasnoga neprekidnoga kovitlanja i sudaranja. A
ovek, kruna stvaranja", izloen je najsvirepije dvostrukoj borbi: s jedne strane, sa spoljnim svetom i
okolinom, a, sa druge, sa svojom dualistikom prirodom, koja se sastoji iz materijalnoga tela i besmrtne
due. Opredeljen samim svojim biem za unutranji nesklad i za spoljna trvenja, jadan i bespomoan
stvor, pun slabosti i neizraenosti, ovek, kao takav, nema prava da, u odnosu na svoga blinjega,
zauzima neki kritiki stav.
Ovakav sud o svetu, oevidno, nije posledica teorijskoga umovanja, nego je bolni plod
saoseajnoga zrenja u neizbenosti ovosvetskoga toka stvari. Ostati pri njemu, znailo bi, doista, utopiti
se u beznau.
Ali crnogorski trailac Boga poseduje saznanje o svoj nedoglednoj nadmonosti duha nad
spletenim zlostima empirinosti i telesnosti; jo vie, on zna do tanina kakvu obasjanost prua oveku
uzdizanje nad materijalnim planom. Otuda je bio u stanju da se probije, kroz mreu pojava do sutine
stvari, ne tragom teorijskih filozofa, nego putem iluminiranih spasilaca ljudi od bede potucanja po
ivotu; tako je saznao da sudaranja i ratovanja u prirodi ne mogu biti tegobne besmislenosti, poto njima
upravlja jedna umna sila, koja je, u neku ruku, regulator zla, i koja ne doputa da ono nepovratno otme
maha. Zasluga toga razumnoga entiteta jeste odravanje ravnotee i sklada u postojanju, i pored itavih
nepreglednih nanosa negativnosti. Tako zlo ne osvaja ni ontoloku ni aksioloku prevlast nad dobrim.
Na ovaj zakljuak nadovezuje Njego jedno impozantno umovanje, koje nosi jasno utisnuto obeleje
njegove nepokolebano junake linosti. Naime crnogorski borac, koji je iskusio da patnitvo moe,
katkad, biti put herojstvu, shvata borbu kao plodonosni potsticaj za prekaljivanje due i za njeno
uzviavanje.

Nove nude rau nove sile.
Tjelstvija napreu duhove,

stjenjenija slamaju gromove.

Udar nae iskru u kamenu;
bez njega bi u kam oajala.
Stradanje je krsta dobroetelj;
prekaljena iskuenjem dua
rani t'jelo ognjem elektrizma,
a nadeda vee duu s nebom
kako lua sa suncem kapljicu."
(Gorski Vijenac, stih. 2319-2328).

Ovi stihovi najviega heroizma, svojom sveanom i dostojanstvenom istinitou, ine neospornim
da jakoga i pametnoga oveka, iji duh vodi tenja venome, nijedan spoljni napad i nijedan tobonji
zemaljski poraz ne mogu slomiti, nego ga mogu samo oeliiti mudrijim uiniti i usavriti. U jednome
od najznaajnijih svojih zrenja, vladika je otkrio da je pametan i duevno izraen ovek jai od svega: i
od sudbine - jer zna koliko se ona moe izbei ili poboljati a koliko se mora podneti - i od prilika, - jer
zna na koji nain one mogu da se preobrate u bogaenje saznanja, - i od ravih ljudi, - jer je od njihovih
dejstava zatien neprobojnim magijskim oklopom svoje blagorodnosti.
Iz svoga opravdano i neizbeno turobnoga pogleda na svet naao je Njego najdostojniji i
najotmeniji izlaz. On se, jednim besprimernim duevnim junatvom, uzdigao nad svim kvijetistikim
orijentacijama, i poao je sasvim drugim putem nego to je onaj kojim e ii openhauer. Naime naem
misliocu njegova sumorna procena oveka i poretka stvari u ivotu ne slui kao neizbeni povod
odricanju volje za postojanjem, nego je on iskoriuje kao zgodan prelaz transcendentnim oblastima,
gde jedino valja traiti prihvatljivo objanjenje ovekove oajne opredeljenosti na zemlji, i u tumaenje
ovosvetskih pometenosti i neosnovanosti, i gde jedino treba oekivati izravnanje svih nepravinosti.
Pomou svoje nadahnutosti mistinoga smera, kojoj su materijal dale ezoterne doktrine, Njego
nalazi razlog objanjenja zla to na zemlji progoni ljude u prvobitnom, isto imaterijalnom postojanju
ljudske due, mnogo ranijem nego zemaljski ivot to je. Naime, po filozofovoj viziji, isto ezoternoga
karaktera, iz Lue Mikrokozma", Satana se pobunio protiv Boga koji je, prema izlaganju Sataninom,
doao do apsolutne vlasti nad svetom samo zato, to je jedan kozmiki sudar unitio sva nebesa i sve
bogove koji su na njima vladali sa podjednakim pravima. A Satana nee da se pokorava Bogu, koji se,
na razvalinama svetova, dograbio svemoi. Survavanje svetova i kraj prvih bogova mikelanelovski
seni pesnik, upuen u izvesne mistine doktrine, namenjene samo izabranima, u stihovima 121-140,
etvrte pesme Lue Mikrokozme".
Aneo Adam uestvovao je u pobuni protiv Boga, kao pomaga Satanin, ali se na vreme trgao,
opomenut jednim fatidiktinim snom, i izneverio je svoje saveznike. Za razliku od ispatanja ostalih
odmetnika, koji su za veita vremena baeni u utrobu pakla, - Adam, a, preko njega, i svi lanovi
ljudskoga roda, kanjeni su da za svoj preegzistencijalni greh ispataju kao ljudi na zemlji, dok se,
pomou svoje slobodne volje, i pomou iskre besmrtnosti to je u njima ne preiste, i ne usavre za
pravi duhovni ivot. Jo vladika Crne Gore, opet sledujui vie ezoterizmu nego svome hrianskome
pozivu, vidi da od potucanja po pomrini izbavlja ljude Hristos.
U temelju itavoga pogleda na svet crnogorskoga mislioca stoji jedna izrazito dualistika
orijentacija: ona se odnosi na suprotnost izmeu dobra i zla, koja, u krajnjoj liniji, pada ujedno sa
antagonizmom izmeu duha i materije. U duhu i duhovnosti gledao je Njego jedinu vrednost. Nasuprot
tome, materija je za njega simbol niskosti, rastoavanja, greha i propadanja; telo je podzemna petara"
koja krije u sebi plamen due. A pretpostavci materije, iji je ivot u carstvu gnjilosti", pribegao je na
mislilac zato to je jednom sublimiranom duhovnom supstancijom nemogue bilo objasniti zlo, njegovo
postojanje, svrhu i znaaj. Vladika je hrabro preduzeo da rei primaran, i pojamnim operacijama i

ezoternim postupanjima doista nerazmrsivi problem zla, koji filozofi najradije zaobilaze, ili, kad se
usude da mu priu, pribegavaju povrnostima i neodrljivostima. I poto je vidovito dao sebi rauna o
tome da iz spletenosti u tamnu problematiku zla nema izlaza ni u oblasti iste logike i dialektike, ni u
podruju dogmatikih teolokih uenja, -Njego se opredelio za sledovanje ezoternim objanjenjima
kako je mogue da postoji Bog, kao savreni entitet, i pored negativnosti to svuda svetom bezobzirno
caruju. Samo, on nije prosto reprodukovao koje od tih objanjenja, nego je u Lui Mikrokozmi"
nainio jednu slobodnu kombinaciju, proizalu iz iniciranoga nadahnua, o vrhovnome boanstvu, i o
odmetnitvu nekih duhova, - da u njoj utvrdi ulogu Adama kao istoga duha, pre njegovoga pada u
materiju, i pre ulaska u zemaljsku egzistenciju. - Iako ovim nije dao reenje koje se namee svojom
nesumnjivou, on je prosvedoio svoju mislilaku mo, time to je zahvatio u sr najteeg pitanja i
religije i filozofije.
Herojsko shvatanje Njegoevo - koje mu nije dalo da ostane na iskljuivo crnome dubljenju po
empirijskim strahotama, nego mu je pomoglo da ih magijski preobrati u sretstva za elienje duevnih
snaga i za jaanje stvaralatva onoga ko pati, - pomoglo mu je, isto tako, da svoju metafiziku teoriju o
grehu ovekovom i kazni zbog njega spoji sa verovanjem da e ljudsko bie dostii jedno blaeno
ishodite. Jer on ui da dua, poto izdri na zemlji sve dodeljene nevolje, zadobija za uvek besmrtnost,
- jer je ona, i na ovosvetskome planu, iskra u smrtnoj praini" i lua tamom obuzeta".
Po Njegou, kao i po Platonu, ovek ne. prestaje ni na zemlji da tei blaenstvu u besmrtnosti, jer
je on obdaren rudimentarnim seanjem na nekadanju svoju slavu u carstvu besmrtnih duhova. Uopte,
pred duhom, ak i onda kad je on spojen sa telom, crnogorski mislilac ostaje sa zadivljenim pijetetom, jer duh znai visoku odliku oveka, kao krune stvaranja"; njim ovek odrava vezu sa vrhovnim
biem.
Svoj filozofski pogled to obuhvata itavi kozmos Njego, prirodno, ne moe da uokviri
konanou. Svemoni upravlja vaseljene, koji nikako ne prestaje da iz haosa stvara mnotvo svetova milijade sjajnijeh sunaca" - mora imati neizmeran zamah; zato mu je potreban neogranieni prostor,
ispunjen nebeskim lepotama, i obasjan udesnom svetlou. Sva nebesa u beskrajnome prostranstvu,
upravo svi svetovi u ijoj celini vlada razumni poredak, ine jedan izvanredan poetian sklad. Njego
pitagorejsku harmoniju sfera zamenjuje poezijom nebesa.
U Njegoevoj filozofiji Bog je veni i nepresuni ontoloki izvor ivota i opstanka vaseljene, ije
velianstvo moe samo da zadivi oveka, i da ga obori u prainu; uz to, Bog je strog ali dostian
zatitnik ljudi koji, kroz razumno savlaivanje iskuenja materijalnosti, i kroz oelieno prevazilaenje
bolova, razmirica i tegoba ovoga sveta, uspevaju da ouvaju udnju za venou, kao najpozitivniju
unutranju dragocenost, i kao jedino nevarljivo i radosno sklonite od gusto zbijene pomrine zemlje.
Otuda je Bog primarni princip ne samo metafizike, nego i etike cetinjskoga usamljenika. U ovoj taki,
Njego se nalazi sa Boidarom Kneeviem. U istini, mudraka religioznost nerazdvojna je od
ispolinskih napora da se unese svetlosti u zagonetku vaseljene. I zato to je, kao i Kneevi, raunao sa
jednim tako visokim principom kao io je Bog, Njego je mogao da odri svoje mislilatvo na zavidno
svetlim vrhovima saznanja, i da ga uzdigne nad grevitim pesimistikim splitanjima o sve vrste
neizraenosti na ovoj zemlji. A svaki istraiva koji obogotvori svoje pojmove, i ne prizna nikakvo
naelo nad logikim zakonima, osuen je na nezavidan udes da ne izae iz mraka zemlje, nego da i
druge zavodi u njega.
Do visina gde je vedro i zrano, i gde se domaa krajnje razreenje, dostupno ovekovome umu,
moe da dopre samo osvetljeni heroj duhovnosti, koji do dna uvia svu nitavnost i tetnost raznih
vidova egocentrikih nastojanja i racionalistikih zabludelosti. A mislilac i vladar Crne Gore, Petar
Petrovi Njego, potvrdio se kao duhovni heroj, jer je dragovoljno potinio sebe snazi jaoj nego to je
ovekova, i jer je pobedniki domaio iluminirane visine.

ANICA SAVI REBAC

Njego, Kabala i Filon

Kao ni o odnosu Njegoa prema bogomilstvu, tako ni o njegovom odnosu prema Kabali nemamo
materijalnih podataka. U ovom stadiju ispitivanja Lue mikrokozma moramo se esto ograniiti na samu
analizu pretstava u spevu i na ispitivanje intelektualne strukture pesnikove. To je put sloen i okomit,
koji nas ponekad odvodi u oblasti koje nam se ine materijalno udaljene od vladara Crne Gore;
meutim, taj put nam kazuje da je veliki samouk itao dela za koja inae ne znamo da su mu bila
poznata i vodio razgovore sa nama nepoznatim linostima o problemima koji su van uobiajenog toka
opteg obrazovanja. Veliko je pitanje da li e se ikada nai materijalni podaci o tim lektirama i tim
razgovorima; ali ako materijalnih podataka o tome zasada nema, to nije razlog da se ne ispituje idejnostrukturalna strana Njegoeve Lue Mikrokozme. Lectura Dantis" obrauje se stoleima, i nigde nema
podatka da je Dante itao Platonov Simposion, i da je on uopte itan u Danteovo vreme na zapadu; pa
ipak ima ve u Novom ivotu udnih slinosti i podudarnosti sa pretstavama Simposiona. Pitanje je,
meutim, da li se uopte na osnovu ovakvog argumenta ex silentio sme zakljuiti da su te podudarnosti
samo intuitivne, da Dante nije imao nikakvo poznavanje Platonovog dijaloga o ljubavi; a pogotovu ne
smemo tako zakljuivati o krugu ideja i duhovnom horizontu naeg pesnika, ija lectura je tako malo
poznata i ispitana, i koji je, uz to, bio dovoljno pametan da ne upozorava izrino na izvore kao to su
bogomilstvo i Kabala - izvore koji bi, kako je sam vrlo dobro znao, duboko okirali veliki deo nae
tadanje publike - a moda okiraju i jedan deo sadanje. Intuitivnih podudarnosti sa filozofskim
koncepcijama prolosti bilo je svakako i kod Dantea i kod Njegoa, ali to ne bi nikako bilo dovoljno da
objasni mnoge detalje Njegoevog speva, detalje od dalekosene znaajnosti i kulturno-istoriske
vanosti. Zato, ponavljam, moramo raunati sa nama nepoznatom lektirom i poznanstvima pesnikovim.
to se tie specijalno Kabale, ova druga mogunost igra jo veu ulogu nego prva. Prof. Kolendi je
nagovestio u jednoj diskusiji gde bi trebalo traiti ta poznanstva: meu Jevrejima sa kojima je Njego
imao trgovakih veza i koji su mogli biti u isti mah trgovci i ueni kabalisti. Ja sam jo pre rata
pokuavala da doem do konkretnijih podataka o tim eventualnim vezama Njegoevim, ali, naalost,
bez uspeha; ukoliko su ouvani arhivi jevrejskih optina u Dalmaciji i Boki Kotorskoj, to e se pitanje
moda moi objasniti. Nije verovatno da je Njego na taj nain mogao doi do nekog opteg pregleda
kabalistikih uenja; tim usmenim putem on je bez sumnje upoznao samo izvesne detalje; ali za njegovu
snanu intuiciju i to je bilo dovoljno. Jasno je, meutim, da je njega interesovala samo filozofska a ne
tzv. praktika Kabala. Profesor Kolendi je u istoj diskusiji upozorio na stihove u Polasku Pompeja.

Vi duhovi dajbud' adski koji vjeno pirujete

Na razure, na pustoi, na ljudskome stradaniju,
Salamandre i Ondini, Elfi, Gnjomi i Demoni... itd.

Ova fantastina bia su svakako velikim delom iz praktike Kabale prela u srednjovekovnu
magiju; meutim, prvi polustih nam jasno kazuje otkuda su ona dola Njegou. Ve J. Milovi je
njihovim povodom pomenuo Geteovog Fausta; ali dokaz da je ba Faust nadahnuo te stihove nije
zapazio Milovi. To je prvi polustih: Vi duhovi dajbud' adski... On je prevod Geteovog stiha Fuer sloche
halbe Hoellenbrut... Geteov stih se esto prevodi kako ga je preveo Njego - nedovoljno tano;
meutim, ovde nas interesuje taj polustih kod Njegoa samo kao odjek iz Fausta, i kao dokaz da je
Njego preko Fausta primio te elemente praktike Kabale. Ipak, kad bismo se dublje pozabavili
navedenim stihovima Njegoevim, moda bismo mogli nai da ih je dopunjavao i s druge strane; u
svakom sluaju to ostaju jedini elementi praktike kabalistike kod Njegoa, bar koliko je meni poznato,
i zato nisu od vee vanosti. Ali tim su znaajniji elementi filozofske Kabale u Lui. Potstrek za njihovo
prouavanje dobila sam kad sam tekst speva svojim nemakim prepevom uinila pristupanim nekim
inostranim ispitivaima. Jo 1937-38 pok. Hans Lajzegang i Deni Sora upozorili su me, im su proitali
spev, na vanost Kabale za Luu; dakako, oni su to uinili u optim linijama a ja sam vrila dalja
ispitivanja. Zatim me je Gerom olem, profesor kabalistike u Jerusalimu, upozorio na neke znaajne
detalje. Pri daljem ispitivanju videla sam da se kabalistiki elementi u Lui prepliu sa elementima iz
jednog jo udaljenijeg i neoekivanijeg izvora: iz Filona. Jo tee nego direktno poznavanje Kabale,
moemo, kod Njegoa, pretpostaviti direktno poznavalju Filona. Meutim, ve sama Kabala sadri
mnoge elemente iz ovog uvenog i vrlo uticajnog jevrejsko-helenskog filozofa. Kako su oni u nju
dospeli, to je teko poglavlje i, koliko je meni poznato, jo slabo ispitano. R. Rajcentajn istie da je
Kabala dodue esto udesno u skladu sa Filonom, ali da se ona ne moe direktno iz njega izvoditi, da
se Filon ne pominje u kabalistikoj literaturi, i da verovatno iije u njoj mnogo upotrebljen. Ipak se vrlo
esto u oboma nalazi ista struja misli (na pr. u motivu Prvog oveka). Filonski elementi se zatim
javljaju jo ee u novokabalistikoj literaturi; najzad, Njego je i njih mogao dobiti iz istog izvora knjige ili linosti iz koga i kabalistike.
Da preemo sada na pojedinosti. U svome pom. lanku Njego i bogomilstvo govorila sam o
manihejskoj pretstavi mranih sila u Lui, i naglasila da tim mranim silama odgovaraju i izvesne
mrane sile u Kabali. To je druga strana" - oblast mranih emanacija i demonskih sila koje nisu vie
bitno ukorenjene u bogu, ma da potiu iz jedne od njegovih potencija". Vrlo je znaajno to je uenje o
ovim mranim emanacijama nastalo meu kabalistima u drugoj polovini 13 veka u Provansi, koja je
inae u 12 veku bila centar mediteranske kabalistike, pre nego je u 13 veku postala to panija, naroito
Gerona. U to doba pojavila se u krugovima provansalskih kabalista gnostika reakcija", kako je naziva
olem, sa dva karakteristino gnostika elementa: pomenutim uenjem o carstvu mranih i demonskih
emanacija, koje su zamiljene kao suprotne svetlom svetu Sefira, i uenjem o nizovima eona. Prvo
uenje, koje nas ovde jedino zanima, formulisano je u spisima tih provansalskih kabalista 13 veka, i
mislim da se sme pretpostaviti da je nastalo pod uticajem neomanihejskih, u ovom sluaju katarskih,
koncepcija. Svoj definitivni oblik ono je dobilo u Zoharu, koji je nastao uglavnom izmeu 1240-80
godine, po sredini izmeu geronskog i provansalskog kruga. U Zoharu je ovo uenje produbljeno na
naroiti nain, naravno, sa emanatistikog gledita, jer zlo u Kabali nema samostalno postojanje. Ono
je, po tome shvatanju, hipertrofija moi suenja i kanjavanja, kad se ova odvoji od boanske milosti neki vitium mentis boga, kao to je ponekad u zoroastrizmu Ahriman vitium mentis Opmazda. Iz te moi
suenja i kanjavanja, kad se njene snage ne kanaliu nego se jo hrane ljudskim gresima, nastaje
carstvo mranih emanacija i demonskih sila. To su Kelippot - ljuske na svetskom drvetu. O njihovom

odnosu prema materiji i mestiminoj identifikaciji sa njome nema potrebe da se ovde govori; moramo
samo istai da u Kabali taj svet, poto su iz njega iznesene iskre svetlosti Prvog Praoveka, nema realno
postojanje, ili bar ostaje vezan za ponor. I u Lui su sile mraka prikazane nekako sablasne i nemone,
ma da su jednom bile vrlo opasne, a mogu to i ponovo da postanu; meutim, suprotno Kabali, one su u
Lui, kao u manihejstvu, shvaene kao samostalne. Ipak ima jedna aluzija u Lui po kojoj bi se u tim
mranim silama moglo nazreti specifino kabalistiko shvatanje o njihovoj tesnoj vezi sa bogom; to su
stihovi 3,935-36:

Te grdobe i tijeh izrodah
Do ja niko voobrazit ne zna...

Da li su to sasvim prazni stihovi, umetnuti da bi se ispunila strofa, sa jedinim znaenjem da bog
ima jau matu nego aneli, ma bili oni i prvoprestolni? Ja nerado pretpostavljam takve stihove u Lui.
Ako nisu takvi, onda mogu da imaju samo jedno znaenje: njegovo intimno poznavanje tih sila ukazuje
na neku blisku vezu boju sa njima, onakvu kakva se nagovetava u Zoharu. Ovo postavljam i
ostavljam kao otvoreno pitanje. - Zatim, te mrane emanacije u Kabali, kao replika svetlog carstva
Sefira, imaju svoju krajnu, najdublju taku, koja, kao izvor mraka, odgovara bogu, izvoru svetlosti. U
kabalistikom mitu, kako je doao do Viktora Igoa, i kako ga je on interpretirao, ta najdublja taka
suprotne strane je Satana - crno sunce:

Et l'on voit tout an fond, quand l'oeiI ose u descendre,
Au dela de la vie et du souffle et du bruit,
Un affreux soleil noir d'ou rauonne la null.

Ovi stihovi nalaze se u poemi Se que dit la Boushe d'Ombre, koja je i inae puna kabalistikih
elemenata. Njih je kod Igoa, za koga se zna da se godinama druio sa jednim Jevrejinom - kabalistom,
Alzaaninom Al. Vejlom, objasnio profesor Sora, i tako protumaio i one delove pesme koji su ostali
neobjanjivi za poznavaoce Igoa kao Bere i Renuvije. Mi naalost ne moemo ukazati na linost
kabaliste koji je naeg pesnika upoznao sa nekim pretstavama Kabale; ali takva linost je svakako
postojala. Tako je dolo da se na pesnik naao sa francuskim pesnikom u istoj slici crnog sunca - koje
je Ad ili Satana - i to sa jednom kabalistikom crtom vie:

Gledaj, kae, na lijevu stranu,
Te ar vidi onaj pogolemi,
Te pruaje crnokrake lue.
On jedini u prostoru sv'jetlom
U crnu je oblaen porfiru...
Ad se, zove, car mu je Satana... (1, 482 i dalje)

Lijeva strana" u ovim stihovima i u ovom kabalistikom kontekstu oita je aluzija na to to se u
Kabali carstvo mranih emanacija naziva levom stranom".
Ceo proces stvaranja kod Njegoa u odnosu na ova dva bliska a ipak u bitnim crtama vrlo razlina
kruta pretstava o mranim silama: na krug manihejski i krug kabalistiki - moe se definisati tako da je
iz manihejstva potekla za njega primarna, a iz Kabale sekundarna inspiracija, sa pojedinim momentima
od kojih je najvaniji koncentracija tih sila u crnom suncu".
Zanimljiv je ovaj susret Njegoev sa Igoom u motivu crnog sunca. Jasno je da tu nije bilo
meusobnog uticaja jer je Igo napisao pesmu u koju je uneo taj motiv g. 1855, dakle deset godina poto

je napisana Lua; prema tome, susret je nastao iz istog, u krajnoj taki kabalistikog izvora. Druga je
situacija u Njegoevom susretu sa Bajronom Kata jer je verovatno da je na pesnik poznavao to uveno
delo romantine poezije; meutim, neobino je karakteristino to se on sreta i s njime u jednom
kabalistikom motivu. To je motiv koji se, u Kabali, javlja kao gnostiki shvaeni midra o propasti
prasvetova", za koji je polazna taka u reima Rabija Abahua (Gen. r. 9): Pre nego je Bog stvorio ovaj
svet, stvarao je stalno nove svetove i razarao ih." Sama ta pretstava povezana je u Kabali sa vrlo starim
uenjima o ciklikom nastajanju i propadanju sveta. Ta uenja su nesumnjivo orijentalnog porekla, ali
se vrlo rano javljaju i u helenskoj spekulaciji, u orfizmu, valjda i kod Herakleita; zatim jaaju u vezi sa
stoikim uenjem o povremenom sagorevanju sveta. U sasvim drugom smislu govorila je epikurejska
filozofija o katastrofama u pojedinim delovima kosmosa, na pr. Lukrecije 5,366 i dalje:

Nit je mogunost ikad prestala
Da tela iz beskraja izbiju
I vihrom besnim srue ovaj svet.

Stoiku pretstavu obnovio je u prvoj polovini 3 v. Origen, koji je uio sukcesivno razaranje ranijih
svetova. To njegovo uenje osueno je godine 543 i 553, i zbog toga je udaljeno iz grkog teksta
njegovog dela De Principiis, kao i iz latinskog prevoda Rufinova; sauvano je u navodima, na pr.: In
secundo autem libro mundo asserit (sc. Origenis) innumerabiles, non iuxta Epicurum uno tempore
plurimos et sui similes sed post alterius mundi finem alierius esse principum. Kako naglaava olem,
midra o razorenju prasvetova spojen je u Kabali sa ovim uenjem o ciklusima svetskog razvoja Schemittot kako se oni onde nazivaju.
A. maus, piui u svoje vreme o odnosu Lue prema Kainu, upozorava na reenicu iz Bajronovog
malog predgovora prema kojoj je on u tom delu primio Kivijeovu misao da je svet vie puta razruen
pre nego je stvoren ovek. Meutim, Bajron, naravno, nije pomenuo sve svoje izvore. (Uostalom, to se i
ne trai od pesnika; kad bi oni to inili, ta bi radili ispitivai knjievnosti?) Sama ta misao, kako je
formulie Lucifer u Kainu (1,1): pa dalje:

Tvorac - zovi ga
Imenom kojim hoe; on stvara samo da bi ruio...
Nije li tvoj tvorac nainio
Od starih svetova ovaj novi za nekoliko dana?

nikad ne bi izazvala asocijaciju sa modernim prirodnjakim teorijama, ve zato to je u njoj teite
na tvorcu, dok se asocijacija sa navedenim reima Rabija Abahua sama namee. Uz to, Kivijeove teorije
odnose se na zemlju, dok Lucifer otvara Kainu kosmike perspektive. Ima, meutim, u Kainu, i drugih
stihova koji su dalji od Kabale a blii jednom irem, poluprirodnjakom shvatanju, kao stihovi da je
raniji svet propao

Jednim razornim i neumoljivim
Unitenjem i neredom elemenata
Koji bacie jedan svet u haos. (2,1)

Lucifer pokazuje Kainu njegove ostatke:

to je bilo pre tebe,
Utvaru sveta od koga je ovaj svet

Samo olupina. (ib.)

Vidimo da je ovde ruenje prasveta motivisano elementarnom katastrofom a ne voljom tvorca, koji
samo stvara novi svet iz ostataka staroga. Kod Njegoa nalazimo samo ovo drugo shvatanje, dok
Bajronov Lucifer, dosta nedosledno, navodi sukcesivno oba; uz to, kako je Njegoev kosmos
bezgranian, on je katastrofu proirio na jedan vrlo veliki broj istovremenih svetova, Inae, bliskost
njegove koncepcije Bajronovoj je oevidna. Ipak je ovde teko blie odrediti odnos dvaju pesnika
prema Kabali, a i njihov meusobni odnos; a ponegde je i Milton bio most izmeu njih i Kabale. Jasno
je ipak toliko da je motiv o razorenju prasvetova karakteristian za Kabalu, i da se ba u njemu Njego
sreo sa Bajronom; meutim, on ga nije uneo u njegovoj najosnovnijoj formi, po kojoj je bog, pre nego
je stvorio ovaj svet, stvarao druge svetove i ruio ih, ve u jednoj izvedenijoj; u ovoj se po svoj prilici
inspirisao i Bajronom, ali je celu koncepciju mnogo vie razradio, obogatio je znaajnim crtama, i uneo
u jedan grandiozan kontekst.
to se tie sredine koncepcije u Lui: boanstva kao svetlosti i due kao zrake ili iskre - ona je
tako stara i opta da ju je pesnik mogao formirati bez ikakvog uticaja Kabale; meutim, u vezi sa
drugim kabalistikim elementima u spevu mora se i za ovaj uzeti kabalistiki uticaj u ozbiljno
razmatranje. Filozofija svetlosti proizala je iz vrlo starih sunanih mitova i religija koji su u helenskom
svetu rano spojeni sa filozofskom spekulacijom - prvo u delima Parmenida, pa naroito kod Platona, a
zatim jo vie u prvim stoleima nae ere, u spisama Filonovim i u neoplatonizmu, u gnostikim
sistemima i u manihejstvu. U hrianskom svetu, ta filozofija je popularizovana Prologom i Prvom
poslanicom Jovanovom (1,5: Bog je svetlost...") i kasnije Nicaenumom. Kroz srednji vek ona je
hranjena delima Augustina i spisima neoplatonske inspiracije prevedenim sa arapskog. Meu njima
istaknutu ulogu je imao spis koji se naziva Aristotelis Theologia (stvarno je to kompilacija iz Plotina),
gde se tvrdi da u velikom blesku svetlosnog sveta sve stvari su zraci; tamo je sunce sve zvezde, dok na
naem nebu jedna zvezda stoji pored druge". Poznato je koliko svetlosna filozofija vlada u spevu
Danteovu i pored toga to joj se protivio Toma Akvinski. Sasvim prirodno, u antici i srednjem veku ona
se razvila u gnoseologiju, i bila je tesno vezana sa filozofijom ljubavi. Tu filozofiju svetlosti moemo
nai i u moderno doba, na pr. kod mladog Hegela. Sloveni su dali nekoliko znaajnih filozofa koji su
stavili svetlost u sredite svojih uenja: u 13 veku Poljaka Vitela, u poznom renesansu Petria-Patricija i
Komenskog. Meu njih moemo ubrojiti i Njegoa.
Ovo nekoliko rei bilo je potrebno da se istakne kako je teko odrediti jedan pojedinani izvor i
uzor koncepcijama koje su tako opte kao to je svetlosna filozofija. Jer i sama Kabala, koja se u 12 i 13
veku razvila u jednog od glavnih pretstavnika svetlosne mistike, formirala se pod uticajem antikih i
orijentalno-gnostikih struja, kao i pod uticajem jevrejskog srednjovekovnog neoplatonizma. Ipak je od
velike vanosti za probleme naeg speva to svetlosna filozofija preovlauje u Kabali i to Kabala
smatra ljudske due kao iskre iz centralnog ognja. Druga jedna slika iz Zohara kae da bog pretstavlja
Centralnu Taku, uzrok svega. Iz te tajanstvene take proizlazi tanak zrak svetlosti koji... sadri sve
svetlosti." Na tome mestu Kabale zrak nije povezan sa ovekom; ali takvu vezu imamo kod Filona koji
oznaava oveka u isti mah kao zrak (apaugasma, zraenje boanskog bia), i kao mikrokosmos.
Interesantno je da u poslanici Jevrejima Pavle" zove Isusa kao sina bojeg njegovim apaugasma.
Jo jedna od optijih koncepcija u Kabali mogla bi da privue panju ispitivaa Lue: koncepcija
Praoveka koji se onde naziva Adam Kadmon. Ali ta pretstava, takoe vrlo stara i vrla rasprostranjena,
neobino je sloena, i o njoj treba raspravljati u drugom kontekstu. Zato emo se vratiti onim
pretstavama u spevu za ije razumevanje je Kabala neophodna. To je u prvom redu pretstava ideja.
One se javljaju kod Njegoa u nekoliko vidova. Prvi vid je vie filonski nego kabalistiki, i ak ima
dodira sa manihejskim odnosno neomanihejskim pretstavama; ali mi emo videti da on neosetno prelazi
u jednu vanu kabalistiku pretstavu. Sama lua - zraka, iskra, boanski deo due, njen nebesni dvojnik

- naziva se u spevu idejom.

Ja sam tvoja iskra besamrtna!"
Ree meni svijetla ideja. (1, 291-92)

To odgovara gleditu koje je sam Platon odbacio u Faidonu: da je ljudska dua, bar njen boanski
deo, ideja. U naem spevu taj boanski deo due je skoro aneo; a aneo zauzima njegovo mesto kao
vo kroz nebo na daljem putu pesnikovu. Tako je ovaj pojam ideje sasvim blizak Filonovoj pretstavi
prema kojoj su ideje identine sa boanskim silama, a te sile sa anelima. Ti aneli kod Filona imaju
dve funkcije: pravu anelsku" kao posrednici izmeu boga i materijalnog sveta, a zatim tu to su delovi
samog opteg logosa, to su boje misle - kao to su to ve odredili mlai akademiari i primio Origan uzori koje Bog stvara prvo za sebe. Ti uzori ili logoi ponekada se kod Filona prevode kao boji ilanovi.
I to gledite je suprotno gleditu Platonovu, koji istie da su ideje uzori prema kojima je boanski um
stvorio svet, ali da one nisu njegove misli. Platonova teka teorija ideja, izloena u dijalozima
nesistematski a verovatno i nepotpuno, ustvari nikad nije obnavljana u svom autentinom obliku, ve
samo u kasnijoj verziji; ovu su naroito razvijali Filon i neoplatonizam, a prema njima Augustin, pa ceo
srednji vek i renesansa. Mi i u naem spevu nalazimo ideje u filonskom obliku - ne samo kao anele u
obinom smislu, ve kao boje misli i njegove uzore za stvaranje u sopstvenom umu. Glavni stav o
idejama u ovom smislu nalazimo u spevu 2, 791, gde se kae:

Divni ator bjee preopirni
Sa visokim svojim idejama
Vjeta ruka Tvorca ukrasila...

i dalje:

Svaku veer - hranitelj mi kae
Nove, divne, besmrtne ideje
U nau se sferu svijetljaju... (843-47)

Jedna od ovih ideja" u Lui pretstavlja let venosti i vremena. To je stara antiteza koja se esto
nalazi kod pesnika, filozofa i mistiara. - Ima jo jedna aluzija na vreme u treoj pesmi, koja potsea na
poznatije koncepcije, na pr. na onu u Platonovu Timaju 37 D gde Demiurg stvara vreme stvarajui
nebeska tela. Kod Njegoa, mi itamo:

Koliko sam ja posla imao
Dok sam vreme oteo mrakama
Iz njinoga lanca i tavnice,
Putio ga da leti svobodno
Po opirnoj dravi venosti
I po carstvu svijetloga lica.

Druga ideja", pretstavljena na kristalnom atoru neba, neobino je vana jer se javlja i u Kabali; to
je sam plan svetova - plan nebesa, kako ga pesnik naziva (2, 821). U toj ideji, filonski elementi u spevu
poklapaju se u velikoj meri sa kabalistikim, Jasno je da u Kabali ima filonskog uticaja; pri svem tom,
taj stav kod Njegoa ita se kao nova kombinacija Filona i Kabale. U Kabali, druga Sefira je sama

idealni plan svetova u bojoj mudrosti", dok se prva Sefira, Kether Eqon, Najvia Kruna, esto naziva,
u 12 i 13 veku, Meheba, Ideja. Ova ideja boanskog plana" inspirie hiljade nebesnih duhova - anele
- eljom za rivalnim stvaranjem, koje ostaje nemono:

Hiljade ti boijih duhova
Zaneeni njojzi revnovahu,
Opiveni njenom poezijom,
Po blijedom tumarahu svetu
I stvarahu razline predmete.
No prividna njina tvorenija
Bjeahu im od slaboga vida
Ka to kule snovienja bjee. (2, 823-30)

Ovde imamo, dosta neorganski umetnutu, jo i gnostiku elju duhova da imituju boju stvaralaku
mo; i u neomanihejstvu avo, kao tvorac vidljivog sveta, naziva se imitator Patris.
Ideje koje ukraavaju nebeski ator ilustruju boju stvaralaku mo; ali njena glavna manifestacija
u spevu je boja tajanstvena kruna. Njego nikada ne kae direktno ta ona simbolizuje, ali je jasno da
on smatra da je ona prva i glavna emanacija boanstva, boji prvi stvaralaki in, a u isti mah kosmiki
zakon. Tako ona odgovara po svojoj prirodi i funkciji Miltonovom Logosu, Sinu, koga je engleski
pesnik shvatio kao prvu emanaciju, tvorca i borca. Miltonov bog naziva ga:

Sine koji si sam
Moja re, moja mudrost i tvoraka mo.
(Izgubljeni Raj, 3,169-70).

Ta tvoraka mo boja kod Njegoa je njegova kruna; ona ga ini tvorcem i unitava njegove
neprijatelje, kao to je reeno u glavnoj partiji o kruni u Lui, 3,949 i dalje:

... Dokle digoh krunu nad prestolom.
Udar ovi, prvi i najsjajnij',
Njihovo je razdrobio carstvo.

U dve druge partije, 2,701 i dalje, i 5,1861, ona je simbol njegove slave i njegovog - triumfa, ali
ona uvek ima skroz aktivnu ulogu. Ja ne mogu da naem drugi nain da objasnim ovu udnu ulogu
krune, ne simbolsku ve direktnu, sem uticajem Kabale. U Kabali prva Sefira, najstarija manifestacija
En-Sofa, naziva se, kao to smo pomenuli, Najviom Krunom, Kether Eqon; i najmlaa Sefira nosi ime
krune, Atara. U Zoharu, koji u svojim glavnim partijama ne poznaje ime Sefira, one se sve ponekad
nazivaju Krunama. Ovome objanjenju moglo bi se prigovoriti da je slika nebeske krune stari kosmiki
bol koji potie iz orijenta. Kosmika kruna univerzalnog svetskog vladara ili basileomorfnog boanstva
javlja se zbilja u velikom broju starih mitova i kultova. Robert Ajzler to ilustruje mnogim primerima,
meu ostalim ulogom - kruna, atefotsi, kod Parmenida; ali i on misli da ceo ovaj dugi niz kulminuje u
Krunama ili Sefirama Kabale, naroito u prvoj, u Najvioj Kruni. Jasno je da je na pesnik uivao u
svetlosnom simbolizmu nebeske krune; ona je svakako vrlo prostran simbol, i esto slobodno
upotrebljena u poeziji. Ipak bi bilo vrlo udno da je on krunu nainio glavnim nosiocem boanske moi,
slikom boje punoe - plerome - samo na osnovu njene mitske i pesnike simbolike, bez uticaja neke
mistike filozofije. U vezi s krunom, taj uticaj mogao je da nae, koliko ja znam, samo u Kabali. Istina

je da postoje izvesne znaajne razlike u pogledu znaenja i uloge krune izmeu nae pesme i Kabale; ali
ima i znaajnih slinostn. Sem toga, jasno je da Njego nikad nije teio da tano reprodukuje neku
filozofiju; on je samo na svoj nain izrazio uticaje koje je primio. Dalje, mi ne znamo u kakvom obliku
su doli do njega kabalistiki uticaji; moda kroz neke pozne, pseudokabalistike odjeke.
Basileomorfni izgled Njegoevog boga stvara jo jedna crta: njegova tajanstvena porfira koja se
dvaput pominje u spevu, u Posveti', st. 146-47:

Dan ti svetlost krune pokazuje,
No porfire tvoje tainstvene

i u prvim redovima tree pesme:

Svemogui na. tron sjedijae,
Tainstvenom ukraen porfirom;

Njego je bio svestan da je porfira takoe stari kosmiki simbol, kao kruna. Ona se javlja u
orijentalnim i klasinim tradicijama - na pr. kao plat, pagos - Zasa kod Ferekida - i u Starom zavetu
(Isaija 63,1), a takoe kod Filona, koji esto naziva nebo odeom i tkanjem u mnogo boja. Kasnije se ta
pretstava javlja u Kabali, a i u modernoj poeziji, na pr. u Geteovom Faustu, gde Zemni Duh govori kako

tka boansgva odeu ivu.

Purpurni plat Njegoevog boga je jo jedna crta koja pokazuje pesnikovo duboko poznavanje
starih mitsko-mistikih tradicija.
U pojmu ideje" sastaju se kod Njegoa, kao to smo videli, filonski elementi sa elemeltima iz
Kabale; ali ima u spevu i pretstava koje kao da potiu direktnije od Filona. U dva stava speva, Gospod
govori o vezi koja dri kosmos i koja je logos, boje slovo i opti zakon. U jednoj od tih partija, 3, 1128,
on kae za sebe:

Kojino sam moguijem slovom
ar veliki neba blaenoga
Utvrdio na lakom vozduhu...

Druga partija, 3, 1209 i dalje; glasi:

ta e tuna pomislit budala...
Da je lanac mirodrni vezan
Za almazne nebrojne stubove
Te se vise u mojoj palati.
Ne zna da je lanac mirodrni
Svemogue slovo stvoritelja.

Ovi stavovi slini su Filonovom odreenju logosa, koje smo ranije pomenuli, i njegovom
odreenju boanskih moi, logoi koji, su neraskidljive veze koje je Bog svezao kroz vaselenu, stubovi
koje je stavio pod nju". Ove moi, samo su delovi opteg logosa koji je, prema drugim stavovima kod
Filona, veiti boanski zakon koji je zategnut od jednog kraja vaselene do drugog, veza koja dri skupa
njene delove". Logos istinitog bia je veza svih stvari, on dri sve skupa i ometa delove vaselene da se

ne raspadnu".
Mitsko poreklo ove koncepcije je oevidno slika zlatnog lanca, draga orfiarima i mnogim
poznijim mistiarima, poznata pod imenom Zlatnog lanca Homerova, Aurea Katena Homeri, koja se
javlja na pr. u jednoj slinoj partiji kod Prokla: A to je snana veza, zategnuta kroza sve i koju dri
zlatni lanac". U slinom kontekstu Ajzler navodi stih iz Empedokla (fr. 135 Diels) - inae etiki po
znaenju.
Ali opti zakon je zategnut neprekidno kroz ceo prostrani etar I sav ogromni blesak"...
A takoe i stih iz Atarva-Vede (10,837): Ko ne poznaje zategnuti konac ne zna veliki
Brahmanam". Ovo poslednje pominjem samo zbog slike sjajnog konca, zategnutog

Preko ravnih uasnih prostora,

koja se javlja i u naem spevu (3,1053). Kod Njegoa, tu sliku nalazimo samo u poreenju i u
drugom smislu, i moe da bude sluajno poklapanje; meutim, asocijacija je neizbena.
Uz ove, logos kod Filona ima jo jednu crtu koja se javlja i kod Njegoa: on je peat koji je utisnut
svemu to postoji. U spevu (3,1014-15) itamo:

Jer je protiv zakona prirode
Koja peat moj na lice nosi

a zakon prirode je slovo, logos. Motiv koji potie od Filona nalazimo i u stihovima 3,1019-29:

Koraci su moji boestveni,
No ja mogu to nazvat prostorom.

Jasno je da bog ovde sebe identifikuje sa prostorom. Tu identifikaciju nikako ne umanjuje izvesni
evolutivni element u Njegoevoj formulaciji; jer ukoliko bog koraa ili napreduje, on to ini u potpunoj
identinosti sa prostorom. Tu identifikaciju izveo je prvi Filon, dok je na pr. za Platona prostor jednak
materiji. Ovde nije mesto da izlaemo evoluciju koja je dovela do Filonove koncepcije; Lajzegang istie
da se ona osnivala na ve formiranim pojmovima, ali da je ipak bila nova; dakako, ona je vie alegorija
nego prava filozofska teorija. Na jednom od glavnih mesta o tome kod Filona kae se: Bog sam se
naziva mestom jer on sve obuhvata a njega nita ne obuhvata, apsolutno, i jer je on mesto zbivanja
svega, i on je svoj sopstveni prostor koji sebe obuhvata i u sebi se kree". Ova Filonova koncepcija
imala je dosta uticaja, i moemo je ubrojiti meu one njegove zamisli koje su ule u Kabalu; tako se na
pr. u Kabali najvie bie, En-Sof, naziva Makom, Mesgo. Jo ee, meutim, sretamo je u poznijoj
jevrejskoj filozofiji. Svakako u vezi sa Kabalom, zamiljao je i Milton boga kao praponor, iskonski
ponor; njegov bog sam kae o sebi (7,168-69):

Bezgranina je dubina jer ja ispunjavam
Beskonanost...

Manje eksplicitno nego prvi navod iz Lue, i blie Miltonovoj formulaciji, je drugo jedno mesto u
Njegoevom spevu, 3,1064-70, gde bog govori o beskonanom prostoru koji aneli ne mogu da
zamisle, i indirektno ga izjednauje sa svojim umom; poto je naglasio da je prostor obuhvatan samo za
njega:

- U prostoru onom uasnome,

Koga kraje ja jedva postiem

on istie bezgraninost svog uma:

Um je samo jedan bez granice,
Svi su drugi kratkovidni umi.

Videli smo kako su mnogobrojne dodirne take izmeu Njegoa s jedne i filozofske Kabale i
Filona s druge strane; ja sam ih ovde samo skicirala, ne iscrpljujui ih. Te dodirne take su delimino u
koncepcijama koje su i inae veoma rasprostranjene i esto obraivane, kao u svetlosnoj filozofiji, ili su
ak drugde mnogo jae razvijene, kao koncepcija mranih sila koje kod Njegoa imaju uglavnom
manihejske karakteristike, u prvom redu samostalno postojanje, ali su jednom dovedene u tenju vezu s
bogom, kao u Kabali. Mit o kosmikoj katastrofi, koji je svakako u vezi sa kabalistikim uenjem o
propasti prasvetova, zajedniki je Njegou i Bajronovom Kainu. Ali pored ovakvih koncepcija sa irom
bazom ili bar veom rasprostranjenou ima u spevu i izvestan broj elemenata specifino kabalistikih
ili filonskih koje ne bismo mogli drukije objasniti nego nekim uvidom pesnikovim u uenja jevrejske
filozofije; drugo je pitanje da li bi to bio dokaz da je i svetlosna filozofija Lue u vezi sa Kabalom. Tako
je specifino kabalistiko u spevu koncentrisanje mranih sila u crnom suncu - motiv zajedniki
Njegou i Viktoru Igou, - zatim Plan Svetova ili Nebesa, kao boanska ideja, pa kruna kao prvi akt
stvaranja, pretstavljen u Kabali prvom Sefirom, Najviom Krunom. Filonski ili filonsko-kabalistiki
elementi su naziv ideja" za ljudsku duu, ili bar za njen najvii deo, i za anele; zatim shvatanje da je
boje slovo, logos, razapeto kroz kosmos kao lanac mirodrni", simbolski vezan za stubove u rajskoj
palati; najzad, vrlo znaajna identifikacija boga sa prostorom. Pored ovih mistiko-filozofskih
koncepcija pomenuu na kraju jo jednu mitsku pretstavu koja je zajednika Njegou i Kabali, tanije
Njego, Kabala i Filoc reeno, pretkabalistikoj Merkaba-mistici. To su mostovi u raju i aneli na
rajskim mostovima. To je frapantna crta, i naroito je zaudila profesora olema, jer, stari tekstovi u
kojima se javlja taj motiv nisu jo ni bili objavljeni u pesnikovo vreme. Neke od njih objavio je August
Vine god. 1909), na pr. Komad o mostovima, gde se govori o anelima na mostovima, kao to ini na
pesnik, i postavljaju se pitanja i daju odgovori: Koliko ima mostova? Koliko anela na slubi? - Deset
hiljada mirijada. - Kolika je mera izmeu jednog mosta i drugog? - etrdeset hiljada mirijada
parasanga". Kod Njegoa, mi itamo (2,769 i dalje):

Veliki je na stan zauzeo
Na sladosnoj vodi besmrtija
etirdeset hiljadah mostova...

Ve u poetku ja sam istakla da se mora pretpostaviti da je na pesnik upoznao neka kabalistika
uenja bar delimino usmenim putem; tu pretpostavku potvruju ove slike, za koje, kao to smo videli,
u doba Njegoevo nije ni postojao drugi izvor za nestrunjaka.
Za istoriju balkanske kulture i njen kontinuitet ovi kabalistiki elementi u Lui mikrokozmi nemaju
znaajnost bogomilskih, ali su ipak veoma karakteristini, i ne smeju se prevideti kad se tei za
razumevanjem Njegoa i njegovog filozofskog speva.

Njego i bogomilstvo

irina i bogatstvo genija Njegoeva vide se, koliko u njegovim originalnim potezima, toliko i u
njegovoj sposobnosti da odabere i spoji razne motive i mnogostruke uticaje, i da ih prikae u novom
imaginativnom jedinstvu: to je, uostalom, ona mislilaka originalnost kojoj obino tee pesnici, i kada
im je pravac duha izrazito filozofski. Lua mikrokozma upravo zadivljuje poznavaoce bogatstvom
optefilozofskih, mistino-filozofskih i mitskih motiva koje je vizija pesnikova udesno slila; i ve to je
originalnost visokog stepena. Ona je, dakako, jo poveana mnogim vanrednim, sasvim novim
potezima. Pogreno je meutim, insistirati na originalnosti u smislu apsolutne novine, smatrati da u
prvom redu ona stvara mislilaku znaajnost uopte a pogotovu mislilaku znaajnost pesnika. Ni
Lukrecije, ni Dante ni Milton nisu predstavnici jedne nove filozofije koju su oni stvorili; njihova
mislilaka znaajnost je u odabiranju i pesnikom oivljavanju filozofskih zamisli. To ne znai da
njihova dela nisu i sama vani izvori za filozofiju koju iznose, ne samo delo Lukrecijstvo, koje je
potpuno usredsreeno na prikaz jedne filozofske doktrine; jer, na primer, o srednjovekovnoj filozofiji,
naroito srednjovekovnom neoplatonizmu, ne moe se pisati ne obraajui se vrlo esto Danteu. Ali to
nije glavna mislilaka vrednost njihovih spevova. Ona je u visokoj funkciji imaginativnog obuhvatanja
filozofskih zamisli i njihovog ostvarenja u pesnikom izraaju. Pre mnogo godina ja sam pisala da je i
na Njego mnogo vie nego pesnik-filozof, jer je pesnik neposrednih misterija duha". Danas smatram
da je ovo reeno suvie neodreeno; u Njegoevom prilaenju filozofskim problemima imao je
racionalni element veu ulogu nego to se tu pretpostavlja. Ali je ipak tano istaknuta znaajnost
intuitivnog elementa u filozofskoj poeziji uopte, a posebno u Njegoevoj. Taj element dolazi
prvenstveno do izraza u ue pesnikoj stvaralakoj funkciji kojom se filozofske zamisli oivljavaju za
poeziju; zatim u spajanju raznih filozofskih zamisli u sintezi pesnikog dela; i najzad u podsvesnom
otkrivanju davnih poluzaboravljenih koncepcija i prodiranju u njih. Za sve ovo Lua mikrokozma daje
vanredne primere.
Ovaj Njegoev spev poiva na trima osnovnim zamislima: na koncepciji pada boanske due u
materiju, na svetlosnoj filozofiji, i na slici kosmike borbe. Te tri zamisli su bitno bliske ve po sebi, i u
delu su meusobno tako tesno povezane da se teko mogu izdvajati i pri analizi; a pogotovu su one
jedno u umetnikoj sintezi samog dela. One se, dakako, i inae esto javljaju zajedno, ve u vrlo starim,
ponekad polumitskim koncepcijama, a i u delima visoke poezije, na primer u samom Izgubljenom raju;
ali to su ipak u svojoj osnovi tri zamisli, i jo ee nego zajedno javljaju se odvojeno. To vai
prvenstveno za zamisao o predivotnom ogreenju boanske due i njenom padu u tamnicu" materije,
u grob" tela. To je vrlo stara, bitno mistika predstava, koja je neizbeni postulat za tenju mistiara za
sjedinjenjem sa boanstvom; jer za to je sposobna dua samo ako je i ona boanskog porekla. Ta
zamisao javlja se prvi put, i to skoro izvesno kao samonikla, oko g. 600. pre n. e., negde izmeu Trakije
i Atike, u krugovima orfiara; od njih primili su je Empedokle, Pindar i Platon, i zatim se ona moe

pratiti kroz celu antiku knjievnost. Helenski filozofi i pesnici, meutim, ne kau kakvo je bilo to
ogreenje due. Sa idejom neke pobune i borbe u duhovnom" svetu spojio ju je Origen; ali sline
zamisli javljaju se i u istovremenoj gnozi. Druga osnovna koncepcija Lue, svetlosna filozofija,
verovatno je orijentalnog porekla, ali njen filozofski najznaajniji lik, onaj koji je preovlaivao i u
poantiko doba, prvenstveno u srednjovekovnoj zapadnoj, islamskoj i jevrejskoj filozofiji
neoplatonskog pravca, izradila je helenska filozofija, kojoj je uglavnom tu etiko-dinamiki dualizam
svetlosti i mraka, dobra i zla. Druga grana svetlosne filozofije, ona koja istie borbu svetlosti i mraka,
javlja se, dakako, jo u mitsko-religijskim predstavama, u Iranu, u zrvanizmu i naroito u zoroastrizmu;
zatim, u III v. n. e. u manihejstvu, koje je u stvari jedan osoben spoj gnostikih i iranskih predstava:
najzad, produava se u srednjovekovnom neomanihejstvu bogomila i katara.
Prema ovome, spoj triju osnovnih zamisli Lue mogao je da se izvri lako i organski, jer to su
zamisli koje su bliske po postanku i esto se dodiruju i presecaju. Slian spoj izvrio je i Milton u
Izgubljenom raju; ali kako je on polazio od drugog pogleda na svet, donekle materijalistikog, jer nije
priznavao besmrtnost due a duh je smatrao rezultatom najvieg napora tela (when body up to spirit
work..."). On nije, naravno, obradio predivotnu krivicu due i pad u materiju, ve samo pad u Edenu.
Ali i kod njega je borba meu anelima tesno vezana s padom oveka, a svetlosni elementi su vrlo
znaajni mada ne onoliko potencirani kao kod Njegoa. Te slinosti potiu otuda to su dva pesnika
srodna po pravcu intelekta i mate, i oba borci - jedan borac za graansku republiku, a drugi za
nacionalno osloboenje svog naroda - prila istom sklopu koncepcija i obradili ga u poeziji istoga roda;
ali time su kod njih vidnije razlike i u pojedinim zamislima i u njihovu povezivanju. Njego u svemu
pokazuje da je i inspiraciju i materiju svojih zamisli crpao na direktnim starim izvorima tih zamisli; to
su mu one naroito privlaile panju kad je na njih nailazio i kod modernih pesnika, to je prirodno ali
sasvim sekundarno. Kao ovek koji je nosio zaudo ivo starobalkansko naslee, nagomilano kao u
vekovnom podsvesnom seanju, on je mnogo blii starim helenskim oblicima tih zamisli nego zapadni
pesnik. To vai u prvom redu za staroorfiku zamisao o predivotnom ogreenju due i njenom padu u
materiju, koju je prihvatio spiritualist Njego; a ona je takve prirode da je mogla vrlo tesno da se spoji
sa svetlosnom filozofijom i zato nita nije stajalo na putu da na pesnik staru identifikaciju boga i
svetlosti, koja se javlja i u Jovanovoj prvoj poslanici, naini sreditem i ivotnim elementom speva. Ali
u vezi sa Njegoevom svetlosnom filozofijom javlja se i jedan element nov i udan, koji se moe
objasniti samo jednim drugim, mnogo direktnijim starobalkanskim nasleem. Svetlosna filozofija
Lune" i jednog niza Njegoevih kratkih pesama - tu je u prvom redu Sprovod prahu Sime
Milutinovia Sarajlije" i Rim" - u osnovi je monistika koncepcija helenskih mislilaca koju je razvijao
antiki i srednjovekovni neoplatonizam: svetlost, u raznim gradacijama, vlada svim svetovima; postoji
udaljavanje i otpadanje od nje, ali ne njena dijametralna suprotnost. U osnovnom mitu Lue, kosmika
borba vodi se meu svetlosnim silama; i sam Satana je samo pobunjeni svetlosni aneo. Meutim,
pored ove monistike koncepcije postoji u spevu i druga, koja dodue nije puno razvijeni etikodinamiki dualizam svetlosti i mraka - taj se nikako ne bi mogao uskladiti sa prvom koncepcijom - ve
ublaen i nekako rudimentaran. U Lui se javlja carstvo mranih sila koje postoji ne samo pre pada
Satane ve od pamtiveka, i verovatno je ak saveno" sa bogom. Da bi se objasnila pojava tog carstva
u spevu, potrebno je uzeti u obzir i druge uticaje sem neoplatonske koncepcije u njenim raznim
izdancima. Ti drugi uticaji su za Njegoa mogli poi od dva izvora, od Kabale i od balkanskog
neomanihejstva - bogomilstva. Kabala i neomanihejstvo imaju i po sebi podosta srodnih elemenata i
poznato je da je bilo dodira sa Kabalom kod zapadnih katara, a po svoj prilici i vice versa". Carstvo
mranih sila u Luni" ne moe se potpuno objasniti bez Kabale; ali ona ipak tumai samo neke njegove
osobine. Puno objanjenje za njega moe se nai samo u bogomilstvu i starom manihejstvu, i ja u se
ovde na njih ograniiti, tim pre to mnogostrana znaajnost Kabale za Luu stvara novo, posebno
poglavlje.

Neomanihejstvo, i balkansko bogomilstvo i zapadno katarstvo, veoma je sloena pojava po svome

postanku i po elementima koji ga konstituiu. U to ovde ne mogu detaljnije ulaziti; moram samo istai
da u njemu nalazimo s jedne strane orfiku predstavu o predivotnoj krivici due i njenom padu u
materiju, predstavu koja je tada doivela svoj renesans na Balkanu, gde je ponikla pre mnogo stolea; a
doivela ga je istovremeno i na starohelenskom tlu Masilije i Arelate. S druge strane, u neomanihejstvu
je veoma ispoljen radikalni dualizam iransko-manihejski. Prva predstava odgovara bitno monistikom,
emanatistikom shvatanju, po kome postoji samo udaljavanje od boga a ne samostalno zlo; ona je ula u
neomanihejstvo putem gnostikih elemenata koji su na njega imali mnogo uticaja, i u svojoj
origenovskoj verziji. Ipak su u neomanihejstvu jo vaniji elementi radikalno-dualistikog starog
manihejstva, u kome pad Praoveka, emanacije Najvie Svetlosti, u mrak i materiju nema karakter
ogreenja. Prema tome ta je preovlaivalo u neomanihejstvu, da li radikalni dualizam koji shvata zlo
kao samostalan i vean princip, ili emanatizam za koji je Satana sin boga i pali aneo, delile su se
srednjovekovne neomanihejske optine na dve grane. Strogi dualizam bio je uglavnom rei: na Balkanu
predstavljala ga je makedonska crkva dragovika", na Zapadu, katarska optina tulska, karkasonska i
albiska. Ipak se moe rei da se u neomanihejskoj vulgati, u pravcu ublaenog dualizma, oseao jak
uticaj stroeg shvatanja i bio vidan u mnogim elementima. I sada nam biva jasnije ono to nas najvie
zauava u Lui mikrokozma: i u njoj nalazimo dva pravca svetlosne filozofije, helensko-neoplatonski
svetlosni monizam i iransko-manihejski dualizam svetlosti i mraka. U spevu kao celini preovlauje
emanatistiko shvatanje, po kome je Satana pali aneo, a i ovek pada u materiju zbog predivotnog
ogreenja; ono je u najtenjoj vezi sa svetlosnim monizmom, koji takoe preovlauje u spevu i uopte u
pogledima Njegoevim. Ali pored ovoga javlja se, kao to smo videli, i zlo odnosno mrak kao
samostalan i savean princip sa kojim bog-svetlost vodi iskonsku borbu koja nema nikakve veze sa
pobunom Satane. Vidimo, dakle, u spevu oba elementa neomanihejstva, spojena na pesniki vanredno
promiljen nain, dublji i umetnikiji nego u bogomilskoj vulgati, ali ipak karakteristino blizak njojzi;
dakako, ni u njemu nisu ti elementi potpuno sliveni, niti je to uopte mogue izvesti. Ukoliko je do sada
ukazano na bogomilske elemente u Lui, to je uinjeno samo u odnosu na predivotno ogreenje due i
njeno ispatanje u telu. Pre trideset godina to je uinio Toma Mati; u jednom kratkom lanku on navodi
iz jednog srednjovekovnog latinskog teksta iskaze jednog bogomila: Mi kaemo da su nae due oni
aneli koji su pali s neba, koji e se ponovo vratiti..." A iz drugog rukopisa: Kau da su ljudske due
demoni koji su pali s neba, koji e, poto ispune ispatanje u telu, u jednom ili vie njih sukcesivno,
vratiti se na nebo." Dva izdavaa Lue, David Bogdanovi i Boidar Kovaevi, pomenuli su u po
jednoj kratkoj reenici neku bogomilsku crtu u spevu - i to je sve, bar koliko je meni poznato. Matiev
lanak ukazuje samo na origenovski" motiv u bogomilstvu i u Lui. Da je veza speva sa bogomilstvom
ograniena na predivotni pad due u materiju, ona bi se zbilja mogla predvideti; taj motiv imao je tako
iroko zraenje u antikoj i modernoj filozofskoj mistici i poeziji da je njegova uloga u bogomilstvu
epizodina. ak i injenica to je dobio tako istaknuto mesto u delu jednog jugoslovenskog pesnika,
duboko vezanog za ivot Balkana, mogla bi se uzeti kao sluajna. Ali ono to nas nagoni da posvetimo
vrlo ozbiljnu panju pitanju pesnikove veze sa bogomilstvom, to je drugi red bogomilskih predstava u
spevu ue dualistiki, i njegovo povezivanje sa emanatistikim predstavama otpadanja ili udaljavanja od
boanstva. Taj drugi red javlja se u Lui sa manihejskim karakteristikama, mada ublaenim, to je
sasvim razumljivo - kao odjek prolog stanja koje je savladano bar u najteem obliku i do izvesne mere,
ali jo uvek postoji kao latentna i mogua opasnost, i zahtevae jo zadugo borbeni napor boanstva.
Ponekada se sile mraka prikazuju kao nemone i nekako sablasne, i time, a i drugim osobinama,
evociraju Kabalu - ali to, kako sam rekla, spada u novo poglavlje. Dakako, manihejski elementi
izdvojeni su iz komplikovanog kosmogonijskog i eshatolokog mita starog manihejstva, koji u celini
nije obnavljan nikad, ni u bogomilstvu.

Frapantan je za poznavaoce manihejstva opis prodiranja mranih sila u nebesnu oblast u spevu, jer
u potpunosti odgovara Manijevom uenju o tom poetnom momentu kosmike borbe. U III pevanju bog
govori svojim vernim arhanelima, Mihailu i Gavrilu (str. 931 i dalje):

Bjee grdno jednom mrano carstvo
Svuda svoju vladu rairilo,
I njegovi nakazni likovi
Ulazahu u polja nebesna...
Samo to se svetenojzi gori
I mom tronu prima ne smijahu.
Jer ih moji plameni pogledi
Sa uasom stranijem drobjahu.
Ove grdne mase nesmislene
Pokorne su meni vazda bile
I u svoju mranu kolijevku...
No njenijem mrtvijem pravilom
ee bi se putah izvlaile...

One i dalje postoje u prostore mrtvijeh bezdanah", gde su zauzete nekim nakaznim
pseudostvaranjem. Jasno je da bog ili udaljavanje od boanstva. Taj drugi red javlja se u Lui.
Od vida mi strmoglav skakale; smatra da koegzistuju s njime odvajkada i ak od venosti. Sve ove
crte su karakteristino manihejske: koegzistencija zla, dizanje mranih sila iz ponora i njihovo
prodiranje u oblast svetlosti, njihovo udovino stvaranje i neureeni pokret - ataktos kinesis", po
izrazu naih helenskih izvora kome odgovara u Lui stih:

Ove grdne mase nesmislene...

sve sem krajnog osvetljavanja mranog ponora kome se nada samopouzdani i optimistiki bog Lue,
izrazito voluntaristiki po svome karakteru; jer u manihejstvu mrak bude na kraju samo definitivno
odvojen od svetlosti i preputen sebi u svome ponoru. O prodiranju mranih sila u nebo, ak u njegovo
sredite, govori pesnik i u II pevanju (str. 681 i dalje):

Ovde su se mrske mrane sile
U komade grdne razdrobile...

Ta ista koegzistencija zla i mraka sa svetlou istaknuta je jo i na mnogam drugim mestima speva.
Gavrilo, u svojoj besedi u III pesmi (str. 1049), opisujui svoju predstavu kosmosa, kae:

Mrakah meem koliko svetlosti...

te se vidi da pretpostavlja dihotomiju kosmosa. Odvajanje svetlog dela kosmosa od mranog u kome
vlada zli arhon, otpadnik od boga, nalazi se i u preteno emanatistikim gnostikim sistemima. I taj
arhon stvara, kao imitator patris bogomila (u Lui, II, 821 i dalje, nalazimo slinu ideju). Ali mrane sile
u spevu i njihovo abortivno stvaranje drukije su prirode, suprotne svetlosti, ne otpadanjem od nje ve
oduvek. Lua zatim istie naroiti iransko-manihejski vid borbe izmeu svetlosti i mraka. Bog kae (III,
919 i dalje):


Da od svete otstupim dunosti
Mrak carstvo bi ostalo vjeno.

U toj borbi:

... svjetlost uasne pobjede
Nad nijem im carstvom odrava...
(str. 965 i dalje).

U jednom kasnijem momentu bog dovodi Satanu u vezu sa tim starim silama mraka, ali ne kao
nekoga koji im pripada ve kao nekoga koji se mogao s njima udruiti. On to iznosi sarkastino i kao
neki apsurd:

Jer bi ga mrake zacarile,
Boeski mu prestol uzdignule.
Pa on tamo po svojojzi udi
Da sastavlja novi krug nebesa,
I da dava vjence besmrtija.
(III, 1116-1120).

Mnogo blie ga povezuje s njima posle pobune i pred njegov pad (V, 1630-1631):

Nepravda je Satanine due
Zla ar crni u vozduh izvela...

U skladu sa pogledima koji su dospeli u mnoge narodne skaske dualistikog tipa koje donose,
meu ostalima, Denhart i Ivanov, Satana eli da bude savladar boji (III, 1161 i dalje):

Oslepljena dua zloestijem
i veitom svojom pogibijom,
Misli sa mnom vladu dijeliti,
Dijeliti svemogustvo sa mnom,
Posle skupa mirotvorci da smo.

U etvrtoj pesmi (str. 1364-1365) kae sam Satana:

Na opirne nebesne ravnine
Item vladu da podijelimo...

Dakako, on taj svoj zahtev dopunjuje eljom da se i ostali duhovi

... svaki sa vrhovnom vlau
Na svom nebu gordi i velia

ali je jasno da on to govori vie demagoki nego iskreno demokratski, i da je ono to eli njegovo lino

savladarstvo sa bogom - kao to je ovaj to i istakao na navedenom mestu, dodajui:

Adamu je poast obeao
Poslje nas dva najviu na nebo;
Vojnika je od obadva lika
Obeao svakog okruniti
Po nad jednim velikijem mirom.

Ovo se potpuno slae sa besedom Satane u IV pevanju, samo je, naravno, neto drukije po
stilizaciji.
Pored ove osnovne koncepcije, tako karakteristino neomanihejske i po samim elementima i po
njihovu spajanju, ima u Lui i drugih elemenata koji zauavaju svojom bliskou neomanihejskim
predstavama. To je u prvom redu sama Lua mikrokozma" - svetlosno ja, nebesni dvojnik oveka,
njegov pratilac i vo u nebo i besmrtnost. U ovom kratkom lanku meni je nemogue da iznesem sve
nijanse mitske mate koje treba razloiti u ovoj predstavi, i da pratim sloene istorijske veze u kojima se
ona javlja; mogu samo da naznaim nekoliko vanih etapa u njenom razvoju. To je, prvo, u iranizmu,
nama jo nedovoljno jasna predstava fravaija" - besmrtnog dela due, po Avesti, - slina je i predstava
devie u uvenom 22 Jatu koja ide u susret dui pobonoga, soma teleion" - savreno telo u Mitrinoj
liturgiji. U poznoj antici ona se javlja, sa raznim modifikacijama, u mnogim gnostikim strujama; i kod
ap. Pavla je pneuma koje je u nama srodan pojam. Ali u manihejstvu je ta predstava najrazraenija. Ve
u biografiji Manijevoj nalazimo nebeskog dvojnika, a zatim u celoj manihejskoj literaturi, na raznim
jezicima. Na persijskom, na primer, javlja se sa nazivom grev, a na kineskom kao naa prvobitna
svetlosna priroda"; u grkom tekstu Kepkalaia itamo: Njen gospodar, Um-Svetlost, koji dolazi od
rope, koji je zrak istog davaoca svetlosti, koji dolazi... (vodei) duu u zemlju svetlosti..." Posle mnogo
vekova, ta predstava se javlja i u neomanihejstvu. U katarskom tekstu Liber supla Stella, duh, vie ja,
dolazi s neba i oslovljava duu; dua ga pozna, i odmah se seti ta ;'e zgreila na nebu. Istu situaciju i
istu mistiku konverzaciju imamo u naem spevu (I, 232 i dalje):

Sinu meni zraka pred oima,
I glas zauh, kano glas angela:
Ja sam due tvoje pomraene
Zraka sjajna ognja besmrtnoga,
Njom se sea ta si izgubio.
Ja jedina mraka pronicavam
I dopirem na nebesna vrata."

Sva predstava je bez sumnje bila rairena kod svih neomanihejaca, ali se do sada nala samo u
ovom jednom katarskom tekstu. Znamo koliko su retki direktni spomenici neomanihejstva, bogomilski
jo rei nego katarski (i Interrogate lokannis sauvana je samo u latinskom prevodu); zato nije udno
to jo nije naena u nekom bogomilskom spomeniku. to je udno to je njena pojava kod Njegoa.
Sa manihejstvom i bogomilstvom je u vezi i crta, u Lui, da e zemlja, prema kratkoj eshatologiji u
VI knjizi, biti spaljena u sudnji dan. U pomenutoj bogomilskoj Interrogate lokannis kae se: Et exicet
de inferiorribus terrae obscurum, tenebrosum, quid est tenebrosum gehennae ignis, et comburet
universa. Ta mrana" vatra u bogomilskoj tradiciji svakako potie od crne vatre" manihejske
eshatologije, imanentne materiji, koja e na kraju saei svet ukoliko on nije ista svetlost. Kod Njegoa
ima, dakako, odstupanja od ove predstave. Prvo, kod njega vatra saie samo zemlju, jer ostala kreacija

je, prema naem pesniku, boanska; zatim, to nije mrana vatra" iz materije, ve oganj boestvene
pravde", Njego se oevidno trudio da tu crtu nekako uskladi sa verskim pogledima.
Ova podudaranja izmeu naeg pesnika i bogomilstva veoma su teko poglavlje, jer u ovom asu
ispitivanja jo nije mogue oznaiti odreenije njegov put do manihejskih i neomanihejskih tradicija.
Meutim, ako pretpostavimo da ih uopte nije poznavao, naroito ne u takvim detaljima kao to
proizilazi iz Lue, stavili bismo se pred jo tei zadatak: da ispitujemo unutarnju zakonitost koja
neminovno vodi od jedne mitske i mistike predstave ovog kruga do druge, i da zatim pretpostavimo da
se isti proces donekle samostalno odvijao u pesnikovom umu. Po sebi, to bi bilo zbilja jo udesnije ma ta mislili o samom ovom fenomenolokom metodu - nego mogunost da je Njego imao uvek
budnu panju i razgranatu lektiru, i da je uspeo da se informie o tradicijama koje su igrale tako vanu
ulogu u ivotu njegovog naroda.
U Lui, kako sam nagovestila, ima podosta crta koje bi se mogle protumaiti i samim poznavanjem
starog manihejstva. Jo 1831. izila je o manihejstvu odlina knjiga Baura, i pesnik je mogao imati u
rukama ili nju, ili prikaze ili odlomke iz nje na nekom jeziku koji mu je bio pristupaniji od nemakog.
Ipak jedan vaan krug ostaje van starog manihejstva - filozofskim jezikom reeno, emanatistiki,
mitskim, pad Satane koji je bio aneo blizak bogu; zatim i naroiti oblik pada ljudske due, ili ljudskih
dua. A taj krug je, pored isto manihejskih crta, bio od bitne vanosti u neomanihejstvu, i videli smo
odmah u poetku da je ba povezivanje toga kruta sa radikalnim dualizmom karakteristino i za
bogomilstvo i za Njegoa. Zato je neophodno postaviti ve sada pitanje kako je na pesnik doao, ili bar
mogao doi, do podataka o bogomilstvu. To pitanje se kod nas jo nije postavljalo jer se nije ozbiljno
diskutovalo o bogomilskim elementima u Lui, sem u ogranienom obliku kod T. Matia. Ono je u
prvom redu biografsko, ali se postavlja i kao pitanje ta je pre Petranovia i Rakog, ili, jo tanije, pre
pojave srpskog prevoda Hilferdingovih Pisama o istoriji Srba i Bugara godine 1857. bilo u naoj
javnosti poznato o bogomilima. to je ve na prvoj sednici Srpskog uenog drutva godine 1854.
raspisan konkurs na temu o bogomilima, kazuje da je stvar sredinom prolog veka bila nekako u
vazduhu i dozrela za ispitivanje. Ne smemo, uz to, zaboraviti da je Raki svoj epohalni rad Bogomili u
patareni, koji je poeo da izlazi u Radu 1869. godine, spremio ve petnaest godina ranije. Kopitar, pa i
Vuk, bili su, dakako, obaveteni o bogomilstvu, mada re bogomili nije ula u Vukov Rjenik. Kopitar je
o toj temi korespondirao sa Gizelerom, koji je godine 1842. izdao spis Eutimija Zigabena o
bogomilima, i lako se mogao povesti o tome razgovor i prilikom Njegoevih boravaka u Beu i
njegovih sastanaka sa Vukom, naroito poetkom godine 1844, kad je onde boravio preko dva meseca.
Svakako su i drugi nai obrazovani ljudi, zainteresovani za nau prolost, bili obaveteni o bogomilstvu,
koliko je to tada bilo mogue. to se tie inostrane literature, pred sredinu prolog veka pojavila su se
znaajna dela o srednjovekovnim jeresima", ali mahom i suvie kasno da bi ih Njego mogao itati pre
Lue: Hanovo godine 1845, mitovo godine 1849. Meutim Gizeler, ija dela su se svakako nalazila u
biblioteci Kopitara, poeo je jo 1842. da izdaje svoj Lehrbuch der KrickeMgeschichte, ije se izdavanje
nastavljalo kroz dui niz godina; godine 1829. izdao je i Untersuchmgen tiber die Geschlchte der
Paulikianer a 1837. Ober die Verbreitmg christliche dualisticher Lehrbegriffe unter den Sudslaven
(Theologichen Studien und Kritiken). Inae Njego je bez sumnje itao o srednjovekovnim jeresjima i u
nekoj ruskoj optoj istoriji ili istoriji crkve. Uopte, njegovo poznavanje nekih crta Manijeva uenja
upuuje na ozbiljan izvor. Ali pored izvora iz naunih publikacija i razgovora sa ljudima od nauke,
Njego je imao i drugi izvor, u mutnim seanjima i poluzaboravljenim tradicijama koje su jo postojale
u raznim krugovima naroda, ne samo u zabaenim krajevima Bosne ve i u Crnoj Gori. Jo podosta
godina posle smrti Njegoeve nalazio je Pavle Rovinski u severnoj Crnoj Gori njihove tragove, a to se
tie june Crne Gore, otuda je pesma O Caru Duklijanu i Krstitelju ovanu. Pre 15 godina, kada sam

izradila svoj prvi, nemaki prevod Lue da bih dobila pomo stranih strunjaka pri ispitivanju speva,
poslala sam jednu kopiju i dr-u G. olemu, profesoru kabalistike na univerzitetu u Jerusalimu. On mi je
tada pisao u odnosu na isto dualistike partije (pismo je datirano 1. decembra 1937): To je tipian
dualizam, koji je, ako se ne varam, mogao biti poznat srpskom pesniku putem bogate narodne tradicije
isto koliko i putem uenih studija kod otaca." Te tradicije imale su za Njegoa, tako elementarno bliskog
strujama narodnog ivota, mnogo dubljeg znaaja no to bi ga imale za nekog drugog. Bile su to struje
odavno savladane ali jo ne potpuno uguene, i one su mogle da utiu na jednu izuzetnu osetljivost; i
moda je iz njih, u vezi, naravno, sa poznavanjem koje je dobio iz drugih izvora, za njega proizila
neminovnost izbora teme - kao za Getea izbor legende o doktoru Faustu koja je tako dugo ivela u
nemakom narodu. Genije Njegoev oseao je te stare elemente, latentne i uspavane, ali koji su kroz
dug period bili tesno vezani za neke vane psihike tendencije balkanskih naroda; i oni su doiveli kao
neki svoj trei renesans na Balkanu, usamljen i pojedinaan, u njegovom spevu. Tako je dolo da
donekle moemo itati Luu kao to bismo itali neko od izgubljenih dela bogomilske knjievnosti
balkanske - kao delo koje nam u izvesnom smislu kazuje pie o sutini bogomilstva nego sami oskudni
direktni spomenici.

NJEGO I STRANCI

Iako se zna da su se neki stranci zgraali nad ondanjim obiajima crnogorskim, naroito
dranjem turskih glava na Tablji, Vladika taj obiaj nije ukinuo. Taj potez kao i mnogi drugi koji seu u
tipian plemenski atavizam dovodili su do ondanjih pa i dananjih rasprava. Kako je ovek takve
erudicije, uma, inteligencije i manira dozvoljavao okrutnosti" koje su bile normalan ili svakodnevni
deo plemenske Crne Gore i brda... Uvek u borbi u surovosti stvarnosti i prirode Vladika je naao jedan
poseban balans u svojoj politikoj i vladarskoj misiji. Tano je vagao to kako modernizovati svoj narod
a ta negovati. To je naravno dovelo i do kontroverze kada je u pitanju surovost" Vladike u borbi sa
neprijateljem. ilas ima svoje, moram da priznam vrlo inteligentno vienje ovog problema:


Vladici Radu su stranci prebacivali surovost zbog sjeenja glava. Oni nijesu shvatili nae patnje i
zanose i Crnu Goru - stranci nige nita ne razumiju sasvim i kako treba.
Trebalo je razumijeti, prije svega, crnogorsko-turske odnose - nepomprljive u svemu, i poslije
smrti. Trebalo je pojmiti traginu nemo, ali i neminovnost Crne Gore da obnavlja razoreno srpsko
carstvo - ivot u mitu, u neprestanom hrvanju sa smru. Trebalo je shvatiti navike koje su ule u krv, u
ud crnogorsku. ta sve nije trebalo? Trebalo je znati da je Crna Gora u svijetu - svijet za sebe, ali
ljudski kao i svaki drugi.
Strancima je, dakako, upadalo u oi vidljivo, spoljni izgled - glave poperene na Tablji, iznad
manastira i dvorca vladiina. Brojali su ih ak - Englez Mitford 1839. etrdeset i pet. Od glava se irio
muan nakisio zadah, a opadali su meso i kosti, koje su psi razvlaili po Cetinju. Vilkinson je govorio
Ali-pai da bi taj obiaj trebalo ukinuti, a ovaj se izgovarao da on to ne moe, jer nee Vladika Rade.
Sline odgovore je davao i Vladika Rade: nee Turci.
Stranci nijesu shvatali da je sjeenje glava potvrda junatva i pobjede.
A ne zna se otkud taj obiaj, prihvaen je od Turaka - star je koliko i krvljenje sa njima. On nije
ukinut ni pod knjazom Danilom, ali glave nijesu perili, nego Tablju pretvorili u - zvonaru. Glave su
bacali u jednu kripinu iza manastira i zaveli urednu evidenciju o njima. Sjeenje glava e se odravati i
u poetku vlade knjaza Nikole - tek u Veljem ratu, 1876. godine, on je zabranio sjeenje zarobljenika i
donoenje glava. Ali su vojnici potajno sjekli noseve i ui i donosili ih da se pohvale u druini - takvih
sluajeva bilo je i u Prvom svjetskom ratu.
Sjeenje glava naslijeeno je iz borbe sa Turcima i jedino se kad i ona moglo ugasiti.
Odsjeena glava bila je najvia i najljepa dika crnogorska. Crnogorac je sjeenje glava osjeao
kao najuzvieniji in i duevnu nasladu - opijanje mitskom istorijom i borbom za goli ivot. Prema
odsjeenoj glavi se on ne odnosi sa mrnjom - to joj je bio duan dok je bila iva, nego sa potovanjem i
panjom, pere je, usoljava, zaeljava -ljudska je to glava i potvrda svih i najviih vlastitih odlika. Glave
Crnogorci nijesu isticali radi zastraivanja protivnika - kod Turaka je to bila najea pobuda, nego kao
javnu pohvalu i priznanje. Pamti se, prenosi i urezuje na grobove koliko je ko glava odsjekao. esto se
uo izraz - i od samog Vladike Rada: ubrali toliko i toliko glava. Plodovi slave i junatva. Kad su
Ljubotinjanima dijelili novo oruje, pa im rekli da ne uzimaju oni koji se ne obavezuju da e odsjei
tursku glavu - nastala je prava jagma. evojke su se ponosile ako bi ih zaprosio glavosjek. Sjeenje
glava zadiralo je u najdublje, najintimnije porive.
Znao je Vladika Rade da sjeenje glava nije lijep obiaj pred Evropom i da kodi ugledu Crne
Gore. On je bio svjestan da se taj obiaj mora ukinuti - on ga ne samo ne velia, nego gotovo i ne

pominje u Gorskom vijencu" i svojim spjevovima. Branio se pred strancima: kulturni Francuzi pa
odrubljuju glave giljotinom. Ali to nije bilo isto: u Francuskoj je to nain pogubljenja, u Crnoj Gori podvig koji vrhovna vlast podjaruje. O tome se i radilo u neposrednoj stvarnosti, u borbi koju su
Crnogorci morali da vode, sjeenje glava je bilo podsticaj - to je i isticao Vladika Rade.
Ono to se strancu inilo divljatvom, Crnogorcu je bilo - poezija borbe.
A nije bilo ni lako doi do glave. Kao to se smatralo au i sreom ubrati glavu, bila je sramota
to dopustiti - mrtvu je glavu tee bilo posjei nego ivu. Oko pogibaoca i ranjenika razvijala se najljua
borba - ne toliko da bi ih izvukli, nego da im sauvaju ili uzmu glave. Za glavu je trebalo ugaziti u ivi
oganj okraja, na dohvat handara neprijateljskog. Budui su zarobljenici mahom sjeeni, malo koji se i
dao zarobiti.
S vremenom, naroito otkako je vlast poela da daje nagrade, i sijeenje glava, kao i svaki zanos,
pretvarao se i u posao. Poele su i zloupotrebe: Ali-pai su donosili glave od mrtvaca iz groblja, ak i od
muslimana, da bi za to dobili pare. Bilo je slinog i na Cetinju. Ali je sve do kraja ostala na cijeni glava
ugledna ovjeka i glasita junaka - u jednom boju su dovikivali Crnogorci koji su jurili za begovima
onima to su progonili proste vojnike; manite te trice, no sijecimo ljude!
Sjeenje glava je kao neki ritualni, najsveaniji in iz ivota crnogorskog. I ono spada u idejni
sklop borbe, i to kao njen pokretaki, emotivni elemenat. Kad je neki Turin molio Crnogorca da ga ne
posijee, ovaj e mu rei: to god hoe drugo - sve u ti uiniti, ali to ne mogu. Ba tako: ne mogu - ne
da sila jaa od dobre volje. Stevan Perkov je obrazlagao: da je Adam posjekao Bogu dva-tri anela, ne
bi ga ovaj iz raja izagnao, jer bi vidio da je stvorio junaka, a ne ru.
Mudar je bio Vladika Rade - i nije sjeenje glava zabranjivao. Borba protiv Turaka jo je bila
ivotno stanje - klanje i mrnja, a ne rat drava.
Njego je pjesnik poklanja u tome je sjeenje glava sveteni i junaki in.
Gospodar nije mogao ii ispred pjesnika, ni civlizovani Evropejac ispred Crnogorca.
Ono to nadahnjuje - primie pobjedi.


Naspram takvog vienja plemenskih atavizama upravo su stranci ti koji e prvi zapaziti Njegoev
znaaj kao pisca i mislioca. esto se to deavalo u srpskoj istoriji da oni preko vide bolje nego oni
pored... Dok je Skerli minorizovao Luu, stranci su odmah prepoznavali umetnika i autohtonog autora.
Najznaajniji tekst koji okree naopake sliku koju je Skerli hteo da predstavi o Njegou kao
Miltonovom epigonu je dr A. mausa - Njego i Milton". Doktror maus zapaa koliko je Njegoev
Sotona postavljen antinomijski za razliku od crno-bele slike koju impostira Milton. maus je taj koji
registruje Njegoevu radikalnost ali i okantnu antinominost stavljajui ideju naspram ideju, izlazei
izvan kliea dobra i zla bavei se kompleksnim dualistikim formulama. Na taj nain je kosmika
melodrama postala tragedija. Tako je Lua jedno od najkontroverznijih dela u svojoj biti ako uzmemo
da je pisao jedan monah. Ona je poema slobode misli i uglova okantna i diskursom i ontolokom
postavkom za vreme u kome je nastala.

Njego i Milton

O Njegou se mnogo pisalo. Iako smo danas ve u stanju da prilino tano ocenimo njegov rad i
njegovu umetniku vrednost, ostala su jo uvek pitanja koja zasluuju interesovanje knjievnog istorika.
Moda ta istraivanja nee vie umnogome izmeniti predstavu i sud, koji smo sebi stvorili o pesniku, ali
e nam bar bolje osvetliti neke ve poznate crte njegove pojave.
U dosadanjim istraivanjima, ako ne iskljuiva, a ono bar najvea panja se poklanjala
Gorskom Vijencu", i tako jedno od najinteresantnijih pitanja, koje se postavlja drugim najvanijim
delom toga pesnika, Luom Mikrokozma", ostalo je gotovo neispitano.
Toje pitanje: Da li se moe dokazati, daje Milton svojim Izgubljenim Rajem" uticao na stvaranje
Lue Mikrokozma", i ako je uticao, onda u kolikoj meri moemo nai tragove toga uticaja? Doticalo
se i dosad toga pitanja, ali obino samo optim nagovetavanjima.
Pokuau u sledeem da dam najvanije podatke, koji e i u ovom pogledu omoguiti taniji sud o
Njegoevom delu.

I.


Godine 1665 zavrio je Milton svoj Izgubljeni Raj", epsku pesmu, kojom se je proslavio u celom
svetu. ivopisnim, snanim i sugestivnim jezikom - retko kad seje u Engleskoj pisalo tako sjajnim
jezikom - ona opeva pad anela buntovnika, stvaranje zemlje i oveka, greh praroditelja i isterivanje iz
raja, u glavnome dakle one iste dogaaje svete istorije, koji sainjavaju i predmet Njegoeve Lue
Mikrokozma".
Milton nije bio samo veliki pesnik, no i teolog i filozof; kao i Njego i on je bio pesnik uzvienih
misli. Kao Njego i Milonje bio dravnik i igrao veliku ulogu u politikim dogaajima svoga vremena.
Ali on je raspolagao
Mnogo veom knjievnom kulturom, mnogo obimnijom obrazovanou no to je imao Njego. On
je poznavao celu tadanju knjievnost sviju kulturnih naroda, a naroitoje voleo Omira i pevao je svoj
Izgubljeni Raj" podraavajui umnogome Omirovoj Ilijadi". On sam kae: Istina, turobna graa koju imam da opevam - ali koja nije manje herojska od gnjeva Ahilova, kako je tri puta oko bedema
Troje gonio begajueg neprijatelja".
To se moe videti ve po jeziku, ako se obrati samo malo panje na epitheta ornantia, uporeenja i
druga stilska sredstva. Milton se odlikovao bogatstvom mate; kao to Makole kae: Jaina njegove
mate likovala je nad svakom preprekom". Ali Milton nije imao, kao Omir, da opeva zemaljske junake,
njihove bojeve i pobede, njihova oruja itd., on je imao da opeva veinom bia sa drugog sveta,
nevidljiva bia, kojima je trebao dati ljudski oblik, da bi nam ih mogao slikati. Ta poezija je sasvim
druge prirode no junaki epovi. Kao to Makole kae: Poezija, koja se odnosi na bia drugog sveta,
treba da bude u isti mah i tajanstvena i slikovita." Da bude slikovita, Miltonu je pomagala njegova
bujna, neiscrpljiva mata. Da bude tajanstvena, to je Milton postigao svojim nainom poetskog
istraivanja. Da citiram opet Makolea: Najvidnije obeleje Miltonove poezije jeste krajnja udaljenost
asocijacije, pomou kojih ona deluje na itaoca... Njezino dejstvo se proizvodi ne toliko onim, to ona
izraava, koliko onim, na to nas navodi... Njezina vrlina ne lei toliko u njenom oitom znaenju,
koliko u njenoj tajanstvenoj snazi".
Njego nije bio obdaren istim bogatstvom mate kao Milton. Dostaje ve poznato, daje njegov
talenat bio malo inventivan. I ako je itao dela stranih, i starih knjievnosti, i sam pokuao da prevede
Ilijadu sa ruskog prevoda, on nije imao onu iroku knjievnu kulturu, ono ogromno mnotvo znanja
svake vrste, kojom je raspolagao Milton. Njegova opisivanja, na pr. opis neba u Lui Mikrokozma"
iako su u istom visokom stilu kao Miltonova, mnogo su siromanija, kad ih uporeujemo po
mnogobrojnosti i raznolikosti detalja. Nije za udo! Osim to je Miltonu pomagala njegova bogata
mata, on je poznavao staru i savremenu istoriju, knjievosti sviju kulturih naroda, mitologiju; bio je
teolog i filozof, naoruan celim onim tekim orujem, koje je pruila tadanja teologija i filozofija na
zapadu i kojim nije bilo lako rukovati.
I Njego je misaoni pesnik i za velika dela svoje slave ima da zahvali svojoj misaonoj poeziji. Ali
on je bio u glavnome samouk; moda mu je to smetalo, to se tie irine njegovog vidika, i poto je sam,
svojim sopstvenim razmiljanjem, svojim sopstvenim gorkim iskustvom doao do svog idejnog sistema,
on nije imao onu dijalektiku vetinu, lakou, kojom Milton razvija svoje misli. Jer Milton je u tome
pogledu nasledio celu vetinu srednjevekovne zapadne sholastike. Svega toga Njego nije imao - i ako
bi moglo izgledati da sam do sad govorio i suvie negativno za Njegoa, dodau odmah: to mu nije bilo

toliko na tetu. Na protiv: Njegoeve misli, i ako nisu izraavane tako bogatim jezikom, iako nemaju ovu
raznolikost, koju imaju misli Miltonove, iako u njima ne nalazimo ona tanana razlikovanja kao kod
Miltona - Njegoeve su misli izraene prosto, kondenzirane kao narodne poslovice, i one su nam blie,
jer deluju na nas neposrednije, veom jainom, kao izvajane iz planinskog stenja, dok one Miltonove
potseaju na barokne crkve, svojom kitnjavou i preteranim ukrasima.
Miltonov Sotona, na pr., navodi nas esto da se setimo diferenciranih, prefinjenih i cepidlanih
dokazivanja sholastika. Kao da govori po neki put jedan teolog sa katedre; i poto on uvek govori sa
popovskom ozbiljnou i samopouzdanjem, to nije onaj Geteov Mefisto, koji se svojim mudrim
filozofiranjem ruga onim cepidlakama.
Njegoev Sotona govori jedanput, on ne govori u odbranu svojih prevratnikih planova. Za to je i
suvie gord i smatrao bi to za ponienje. On istie svoja revolucionarna naela, svoje poglede na
postanak carstva Bojeg, prosto, kratkim granitnim reenicama. On govori kao revolucionar, u
revolucionarnom zanosu, vie sebi nego drugima. Ko deluje jae, neposrednije, Miltonov avo ili
Njegoev? Na kraju izlaganja imau priliku ovo jo jae da istaknem.
Toliko o misaonoj strani Njegoeva genija. Druga najistaknutija strana, narodni duh njegovog
talenta, koji se na najveem stepenu pokazao u Gorskom vijencu", ovde nije imao mogunosti da doe
do rei. Samo metrum je i u Lui Mikrokozma" isti kao i u Gorskom vijencu", deseterac narodne
poezije. Jezik, stil pokazuje onu istu zbijenost, kondenziranost, kojom se odlikuju narodne poslovice.
Smatrao sam ove opte napomene za potrebne, pre no to uem u ispitivanje naeg pitanja u koliko
je Milton svojim Izgubljenim Rajem" uticao na Njegoevu Luu Mikrokozma"?

II.


Kazao sam da je predmet Njegoeve Lue Mikrokozma" isti kao i predmet Izubljenog Raja". Da
bi se to videlo i da bi odmah i konstatovali bitne razlike u izvoenju teme, potrebno je da u kratko
ispriam sadraj obeju dela.
Izgubljeni Raj" je podeljen u 12 pevanja; sadraj ovih pevanja je u glavnome ovaj:
I. Aneli, zbaeni s neba, osveste seu paklu. Sotona, pun mrnje protivu Svevinjega, skuplja
iznova svoje privrenike.
II. avoli, u paklenom veu, ree da e zavesti novostvorenog oveka, da bi se na taj nain osvetili
Bogu. Sotona sam krene da trai zemlju.
III. Bog vidi Sotonino putovanje i prorie greh praroditelja; ali ve se Sin Boji ponudi da svojom
smru iskupi taj greh. - Sotona je za to vreme siao do Adama.
IV. Sotona nae Adama i Evu, kojima zavidi na njihovoj srei i doznaje od njih da je Bog njima
zabranio, da ne jedu plod s drveta saznanja. Ali aneli, koji straare oko raja, pronau ga nou, gde se
u obliku abe gubavice prikrao Evi, i proteraju ga iz raja.
V. Eva je usnila zloslutne snove, Adam je umiruje. - Dolazi s neba arhaneo Rafail da ih opomene
na poslunost prema Bojoj zapovesti. Dok ga oni ugouju, Rafail pria, kako se je Lucifer sa svojim
anelima pobunio protivu Boga.
VI. I kako ih je Bog, posle trodnevne borbe, bacio u pakao.
VII. Rafail dalje pria stvaranje zemlje i oveka.
VIII. Adam pripoveda sa svoje strane, kako se je prvi put naao na zemlji i kako mu je Bog stvorio
drugaricu, enu. - Arhanel u vee napusti raj.
IX. Sotona, u obliku zmije, zavede Evu da okusi s drveta saznanja i Adam sleduje njenom primeru.
Oni poznaju dobro i zlo i kriju se.
X. Sin Boji objavi praroditeljima kaznu. Greh i Smrt pojave se na zemlji kao njeni novi gospodari.
XI. Dolazi arhaneo Mihail da istera praroditelje iz raja. Videi njihovu nesreu, on ih tei,
proriui im sudbinu ljudi do potopa.
XII. Prorie njima dalje sudbinu izabranog naroda do pojavljivanja Spasitelja. Adam i Eva
napuste raj.


Pokraj ovoga staviu odmah kratak pregled sadrine Njegoeve Lue Mikrokozma". Ovo deloje
mnogo krae i ima svega 6 pevanja, koja Njego naziva pjesne.
I. Pesnik zove u pomo Pravdu da ga titi na putu k nebu. Na jedanput on uje aneoski glas
svijetle ideje", svoje due. Sljedujui zraci ideje" on pree est nebesah kolovitnih" i pet nebesah
nepodvinih", zasenut nebeskom svetlou; tu ga prihvati njegov aneo hranitelj i vodi ga na
breuljak jedan od topaza", odakle mu pokazuje sunce vode sozvjedijah" ijedan mraan ar",
carstvo Sotonino.
II. Aneo uze pesnika pod zefirna krila i unese ga u preel nebesni". Opirno opisivanje neba.
Posle toga, an eo povede pesnika kod jednoga istonika malog": Tu ti sjedi, i vode se napij..." Ona
e i upravo otkriti stranu sudbu tvoga padenija".
III. Sve sledee pesnik vidi kao u snu", ka predmete to za sobom vidi. U svjetlom licu

ogledala". Vidi Boga, kojemu dolaze arhaneli Mihail i Gavril sa svojim vojinstvom". Svevinji njima
tumai ureenje vasione. Pita ih zatim, zato Sotona nije doao s njima, drug inom jednaki", i otkrije
njima nameru Sotone, koji je za svoje pobunjenike planove zadobio i anela Adama:

Adama je na zlo prevlastio,
Od vas inom mlaega vojvodu."

IV. Mihail pokua da Sotonu odvrati od njegovih namera, ali sve je uzalud. On nee da bude sluga.
Nek se svaki sa vrhovnom vlau na svom nebu gordi i velia". On trai samodravije" za sve, da
imamo svi jednaka prava".
V. Borba anela, koji su ostali verni Bogu, protiv buntovnika, s kojima zajedno i Adam se bori
protivu Boga. Ali treeg dana, uplaen jednim zloslutnim snom, on napusti Sotonine redove. etvrtog
dana, Svevinji sam krene u boj protiv odmetnika i
Tri dana su adski legioni Neprestano sa njinijem carem Sipali se crnijem potopom S kraja neba u
utrobu Ada".
VI. Adamu, koji se bee pobunio protiv Boga, ali koji se posle pokajao, odreuje se zemlja rad
vremenog, tekog zatoenja". Smrt e tamo vladati". (ine strana opustoenija). ovek volje
ostaje". - Pesnik onda, u kratkim slikama, vidi dalju sudbinu oveanstva do Mesije.
Iz ovog kratkog pregleda ve izlazi, da je predmet pevanja u glavnome isti kod Miltona i kod
Njegoa, jer se u oba dela opevaju isti dogaaji. Ali vidimo u isto vreme ve i bitne razlike u samom
izvoenju teme. Bez sumnje, ove se razlike tiu ve prvobitne koncepcije obaju pesnika, ali poto nas
interesuje ovde jedno povrnije, vie filoloko pitanje, naveu ih samo da pokaem samostalnost ili
zavisnost Njegoevu, samo dakle sa obzirom na tok speva a ne toliko obazirui se na osnovnu ideju
speva.
Milton je bio oboavalac Omirove Ilijade". On je dobro poznavao tehniku epa i cela struktura
njegovog dela to pokazuje. On poinje svoj spev najednom najinteresantnijem mestu, ne sa dogaima
koji su doveli do pobune i borbe na nebesima, nego u paklu, posle poraza i pada buntovnika. Da bi ipak
imao mogunost da opisuje taj boj anela protivu Boga, on dopusti da docnije aneo Rafail, u raju,
pripoveda Adamu sve podrobnosti toga dogaaja. Jedno poznato sredstvo i epa i modernog romana, da
bi se ulo u medias res". Inae ceo spev tee epski, kao opirno iroko pripovedanje; pesnik se samo
nekoliko puta pojavljuje neposredno, kad zove Muze u pomo - kao Omir - i drugi.
Sasvim druga je struktura Njegoeve Lue Mikrokozma". Njegoev spev je mnogo vie jedna
vizija, to znai u isto vreme: njegov unutranji smisao je vie alegorijski. Njego je ove dogaaje, koje
opeva Milton epski, smatrao kao najbolje slike da bi njima predstavio sudbinu oveje due, njeno
nebesko postanje i njen put ka zemlji, u judoli tuge i alosti". Zbog toga njegov spev je vie jedna lina
ispovest njegovog filozofskog vjeruju", nego pripovedanje radi pripovedanja. Odatle one razlike u
izgradnji: Pesnik sam putuje k nebu, njegova seje dua uzdala da trai svoju pravu postojbinu i da
pozna svoj cilj. Nije bez vanosti da pesnik gleda sve one dogaaje koje Milton opeva epski, kao u snu.
Jer prava slika alegorije, to je san.
Njego je i slobodnije postupao sa svojom graom. Milton je bio teolog i kao kakav nikad se ne bi
usudio da izmeni ona vana fakta, o kojima Biblija pria. A ta je radio Njego? On je napravio od
Adama jednog anela, koji se je sa Sotonom odmetnuo od Boga i kojega je samo njegovo blagovremeno
pokajanje spaslo da ne deli sudbinu drugih anela buntovnika. A kod Miltona? Kao u Bibliji, Adam je
stvoren tek posle Sotoninog pada, kao u tu svrhu da on i njegovo pokolenje zauzmu docnije ona
upranjena mesta na nebu, koja imaahu Sotona i njegova druina.

Ova izmena mora na prvi pogled zaprepastiti, u toliko vie, to njen autor bee jedan pravoslavni
vladika. Ali s druge strane moramo se diviti ovoj smelosti, koja je dala sasvim drugu motivaciju za
premetanje Adama u raj. Adam je bio stvoren sa anelima, i on se pobunio, ali nije istrajao u borbi
protivu Boga. Zbog toga je prirodno i pravedno da njegova kazna bude laka. I Bog stvori za njega
Zemlju, na kojoj e biti lien nebeskih radosti.
Ovo njegovo reenje moe buniti jednog pravovernog hrianina; ali budimo iskreni! Njegoevo
reenje je gordije - ovek nije samo zamena, da jedan veliki deo neba ne bi ostao prazan.
Ova se krupna izmena stvarno i tie prvobitne koncepcije. Ali to je zasebno pitanje.
Ova razilaenja ne iskljuuju sasvim Miltonov uticaj na stvaranje Njegoeve Lue Mikrokozma".
Ali sad ve moemo kazati: Njego je mogao biti inspirisan za svoj spev Miltonovim Izgubljenim
Rajem". Ali ako je i bio inspirisan Miltonom, on je radio svoj spev prema svojoj sopstvenoj koncepciji,
koja se u mnogome razlikovala od one Miltonove.
Da li imamo stvarnije tragove Miltonovog uticaja?
Moda u opisu pakla? Jer - malo je pakosna ta konstatacija, - pesnicima pakao uvek ispadne bolje
od raja. Moda je Njego bio najvie impresioniran Miltonovim majstorskim opisom pakla, onog
sastava noi i vjenog ridanja"?
I zaista emo tu, u opisu raja, nai nekoliko interesantnih paralela.
Njego V, 224:

Dvije stihije u njem su uasne
Razljuene najviom krojnou
Stid i oganj, razdu i burama,
Sprovoeni strasnim olujama,
Na sve kraje carstva Satanina
Stranom hukom hore neprestano
U protivne svoje vihorove.

Upor. k tome jo: NJ 311: Mranoga je polovinu carstva (Grozna zima vjeno sledenila...; takoe
235: Polucarstva smolnim i plamenim) Polucarstva mraznim i ledenim...
Milton slika ova polucarstva vatre i mraza tako: I, 44 S one strane reke - Lete - lei zaleena
zemlja pusta i mrana i veito burom ibana, sa vihorom i stranom bujicom grada... U naokolo dubok
sneg i led... Onamo odvuena furijama sa harpijskim nogama prispevaju svi prokleti i oseaju
naizmenino Gorku promenu najgorih stepena promenom jo osetnijih, iz plamenog korita
stropotavaju se u led, dok ih ponova ne bacaju u plamen.
Slinost se vidi na prvi pogled: dvije stihije sa krajnjim kontrastima temperature.
Kod Njegoa onda sleduje opis paklenih reka:
Njego V, 231:

Stiks je carstvo zloestiva cara
Sa svojijem kipeim vo nama
I smolnijem smradnijem plamenom,
S ledovima s uasnim mrazima
Devetstrunim okruio vjencem...
Kocita e plaevni tamo valovi
Tamo pote sa vodom neistom

Muenija neba otpadikah,

A za njoma Flegeton i Mente.

Milton 44: Stiks, voda ubistvene Gorke mrnje, Aheron, reka crne brige, Kocitos po jado anci tako
nazvat, i Flegeton, ija vatra raspaljuje gnjev...
to Njego (st. 235) govori o devetstrunom vjencu", kojim je Stiks okruio carstvo cara
zloestiva, upozorujemo na to, daje po Miltonu pakao ozidan devetzidovima. Jer kad Sotona krene iz
pakla, da trai zemlju, on najzad ugleda granice pakla: Visoko se die do stranoga krova devet kapija jedna iza druge - moda se tu radi o nekoj nesvesnoj reminiscenciji? Ili je Njego namerno tako opisao
Stiks? Naglasiu jo da ne polaem mnogo na taj broj devet i da sam ga naroito istakao samo radi
potpunosti.
Vanije mi se ini da je red reka, koje teku kroz pakao, prilino isti: Na prvom mestu Stiks, kod
Miltona posle Aheron, koje Njego uopte ne pominje; na treem mestu Milton ima Kocit, kod Njegoa
odmah posle Stiksa; iza toga i kod Miltona kao i kod Njegoa sleduje Flegeton, na etvrtom mestu kod
Njegoa Mente, ime koje je nerazumljivo, metnuto usled nekog pogrenog shvatanja mesto Aherona.
Priznajem da ove slinosti nisu jo nikakav siguran dokaz, poto je Njego mogao poznavati ta
imena i iz drugog izvora, a ono nerazumljivo ime Mente bi nas u tom shvatanju moda samo ohrabrilo.
Ali sledea paralela mislim da predstavlja sigurniji dokaz.
Njego ima odmah posle navoenja etiri adske reke sledee stihove:
V,24:

Mei dvije protivne stihije, (upore. 224)
Tamo tee tajni potok Lete,
Na njem strae keri Gorgonove,
Da pregnusni neba odmetnici
Od struje mu prijatne ne vkuse.

Isto tako Milton odmah posle Stiksa itd. navodi reku Lete. 44: Daleko od ovih jedna tiha reka, Lete,
izvor zaborava, valja svoj vodni labirint. Ko iz njega pije, zaboravi u tren oka svoje bie, svoje stanje, i
radost i alost, zadovoljstvo i muku.
Ali keri Gorgonove"? Koje ne daju okusiti od te vode? I njih ima kod Miltona, samo malo dalje,
ili opisa onih dvaju stihija.
Milton 45: Koraaju preko reke Lete, Samo umnoavajui svoje muke, tamo i amo, tee u letu
prema reci, da bi najmanjom kapljicom u trenutku zaboravile sve svoje jade i bolove. Ali ma da se
pribliuju, sudbina se bori protivu njih: Medusa straari sa glavom Gorgone na vodi: Voda bega pred
svakim ivim biem.
Da se ova dva mesta koja se tiu reke Lete, nalaze kod Miltona odvojena, ne znai mnogo kad se
uzme u obzir: Njego 246: meu dvije protivne stihije", i da su ona mesta kod Miltona rastavljena ba
opisom tih istih dvaju stihija. S druge strane, i ako se kod Njegoa navodi mnogo manje detalja, imamo
dosta jak dokaz u tome, to 1. Lete sleduje kod obeju pesnika odmah posle opisa Stiksa i drugih reka u
paklu; 2. u nekim detaljima: strae keri Gorgonove, da odmetnici od struje mu prijatne ne vkuse.
Istina, slika je kod Njegoa ostala nejasnija, ali ipak mislim da nemamo pravo da posumnjamo ovde u
neposredan uticaj Miltonov.
Dalji opis ne prua nam tanije paralele, ali u ih ipak ovde navesti, ako pokazuju bar izvesnu
slinost.

Njego V. 228:

U tartaru, carstvu huliteljah,
Prirodaje sve uase svoje
Sa jarou najveom ulila;
Priroda je tamo posejala
Sva straila u bezobraziju,
e bjesuju i sa ertvom riu
U mrakamo po gadnim volnama;
Kamo hidre strahovite fite
Mnogoglave na velika jata
Dignutijeh nad puinom glavah

Upor. Milton 46: Svet smrti, koji je Bog prokletstvom stvorio, koji je dobar samo za zle, gde samo
smrt ivi i sav ivot umire, i priroda raa samo izopaeno, samo udovita, grdobne samo, sasvim
bezimne stvari... samo himere i grozotne Gorgone kao i hidre.
Za himere upor. Njeg. 294: Himere su tamo i drakoni..."
Slinosti koje postoje izmeu ovih pasusa su i suvie povrne da bi nam mogle sluiti kao siguran
dokaz. Istina, osnovna misao da se je priroda sama izopaila je ista kod Miltona i kod Njegoa, kao i
neki detalji: hidre, himere. Ali pored toga Njego ima i detalje, koji se uopte ne nalaze u opisu
Miltonovom. Jeli ih sam izmislio? Ili su mu ostali pz neke apokrifne literature? Moe biti i jedno i
drugo.
Njego 291:

Tamo mrske bez broja Ehidne
Iz prostrane i edne utrobe
Diu mukle i plaevne glase.

Ehidne su udovita, pola devojke, pola zmije. Milton neupotrebljava to ime ni najednom mestu.
Neko slino udovite sretnemo tamo na izlazu pakla. Milton 26: Jedna je izgledala kao draena ena
do pojasa, ali zavravala se runo... kao zmija sa bodeom smrti". Da spomenem tom prilikom jednu
slinost, koja mi se ini i suvie sumnjiva. Po Miltonu, ono udovite rodilo je jedan opor paklenih
pasa; prvi ma kakvom uznemirenju mogli su ovi psi, da se kriju u utrobi tog udovita, gde su uvek
urlajui lajali, iako nevieni". I kod Njegoa Ehidne diu mukle i plaevne glase iz prostrane i edne
utrobe. Ako je u pitanju neka reminiscencija, ona je bila i suvie nejasna. U ostalom, utroba je u celom
opisu Njegoeva omiljena re i znai svugde samo bezdan, provalu pakla. Dakle, ova re, koja se na
prvi pogled ini tako zavodljiva, ne sme da nas zavede.
To su glavne slinosti - ako ih smem tako nazvati - u opisu pakla. Od svega toga polaem najvie
na one detalje, koje daje i Milton i Njego pri opisu reke zaborava, Lete.
Jo manje podataka daje nam Njegoev opis neba. U odnosu na srazmer celoga speva, opisivanje
neba je kod Njegoa opirnije nego kod Miltona. Po Njegou pesnik sam gleda sjaj i radosti neba, dok
se Milton ograniava na uzgredno pripovedanje Rafailovo, kako ovaj Adamu u raju opisuje borbu na
nebu.
Sasvim je prirodno to se nau u oba dva dela opte slinosti, ali one ne vrede mnogo za
ispitivanje uticaja Miltonovog na Njegoevu Luu Mikrokozma". Treba imati u vidu da se i kod

pravoslavnih i kod zapadnih hriana bee razvijalo jedno vie vancrkveno, narodno predanje o tim
predmetima, i plodovi tog narodnog matanja su nam sauvani u mnogobrojnoj apokrifnoj literaturi.
Biblija, u tom pogledu, nije mogla zadovoljavati pobonu radoznalost naroda i njegova mata je
slobodno dopunjavala svugde tamo, gde kanonske knjge nisu dale dosta pojedinosti.
Ima i reminiscencije iz Biblije, na pr. Njeg. II, 81: Po sredini poljah opirnijeh Teerijeka vode
besmrtija", odgovara Jov. Otkrov. 22: I pokaza mi istu rijeku vode ivota, bistru kao kristal, koja
izlaae od prijestola Boijega i jagnjetova".
Pored toga ima ipak nekoliko mesta kod Njegoa i kod Miltona, koja pokazuju veu slinost, tako
da pre svega mena dana i noi na nebu.
Njego II,

231:
Evo, ree slatkoglasni angel,
Sad e vreme biti od odiha,
to vi kod vas nou nazivate...

236:
Dok odjednom svu nebesku sferu
Prikri ator, istoga kristala
No bijelog i neprozranoga,
Zaustavi teenije luah;
Laka svijetlost u nebo ulija.

Milton: 134/135: Vee se sada pribliuje (jer i mi imamo vee i jutro, ali samo sa radost u
promeni, a ne iz nude) kad evo ambrozijska no sa oblacima isparenih sa visokog brda Bojeg. Iz
kojega istovremeno i svetlost i mrak izviru, lica najsvetlije nebeske jasnoe pretvorila u prijatan
sumrak... i ruiasta resa pozvala je oi sviju na poinak." - Milton jo 144.
Neu tvrditi da ova mesta pouzdano svedoe u uticaju Miltonovom. Ali lako je mogue, da je
osnovna misao da se i na nebu izmenjuju dan i no, da tamo nema mraka, nego samo e dan prijatan
sumrak. Njeg. laka svijetlost" - Milton prijatan sumrak".
Kod Miltona aneli se odmaraju pod drvetima ivota - o kojima govori i Jov. Otkrov. - i na ivim
rekama - upor. Njeg. rijeka vode besmrtija - u bezbrojnim atorima... Po Njeg. svu nebesku sferu prikri
ator"...
Ni u slikanju borbe anela buntovnika protivu Boga ne mogu nai naroite slinosti. Skrenuo sam
ve panju na onu bitnu razliku - ulogu Adamovu u toj borbi kod Njegoa. Da spomenem jo: Kod
Miltona aneo Abdie naputa Sotonu, im ovaj pred celim zborom, otkrije svoje prevratnike namere.
Po Miltonu borba traje tri dana i treega dana sam Sin Boji pobedi buntovnike i zbaci ih sa neba u ad.
Kod Njegoa aneli se bore etiri dana. im svane trei dan, Adam, zastraen jednim zloslutnim snom,
napusti Sotonine redove i pokaje se. Na molbu vernih vojvoda, Bog sam krene etvrtoga dana u boj i
uniti svoje protivnike.
Njego V, 384:

Kolesnica kako sunce svjetla,
Hiljadama munjah upregnuta,
Te je voze na ognjena krila.


Milton 169: Tokovi kola kotrljali su se kao huka planinske reke ili mone vojske. Temelj neba
uzdrhti pod njihovim plamenim tokovima svugde... Desnicom baca deset hiljada gromova na njih..."
Slinost je opet samo priblina. Hou pored toga samo jo da pokuam jedno uporeenje. Njego
V, 21 uporeuje dve neprijateljske vojske tako:

Na prevedrom nebu
Kad se oblak napoli razdvoji
Te u dvoje nepregledne mase
S dva protivna uzmuena vjetra.

Milton na drugom mestu - 48: - Sotona i straar pakla stoje jedan prema drugom. Kao kad dva
crna oblaka malko lebde, dok vetrovi duvaju pa izmeu njih u vazduhu - tanije reeno: u srednjem
vazduhu - bitka poinje."
Posle boja i pada anela Njego samo kratkim slikama rezimira dalju sudbinu Adamovu, koji mora
za kaznu da pree granice nebesa i da stane na novostvorenoj zemlji. Odavde do kraja oba speva
neemo nai nikakve bar malo interesantnije paralele. Sve to Njego dalje pripoveda, to mu je mogla
dati i Biblija.
Po svemu tome moemo smatrati, da je Njego zaista itao Miltonov Izgubljeni Raj" i da ga je
moda ta lektira navela da napie svoju Luu Mikrokozma". Ali on je imao svoju samostalnu
koncepciju, i ako je preuzeo neke pojedinosti, to su veinom opisni detalji. I kod ovih smo videli daje
slinost esto puta vrlo mala, i njen uzrok mogao je biti ijedno moda nesvesno oseanje.

III.


Da bi to pravednije oceniti Njegoevo delo u odnosu na Miltonov Izgubljeni Raj", treba jo da
istaknem da je Njego na nekim mestima iao dalje od Miltona. Bio je to ve sluaj sa opisom vasione i
neba. No ima i takvih mesta, koja ne samo opisuju, no koja nam Njegoa pokazuju pre svega kao
misaonog pesnika.
Kazao sam daje Milton bio i teolog i kao takav on je bio vrlo obazriv da se njegova izlaganja ne bi
kosila sa doktrinama zapadnog hrianstva. Njego je u ovom pogledu bio slobodniji duh, kao to je
nama ve pokazala uloga, koju je on namenio Adamu u borbi na nebesima. K tome treba dodati i ovo:
Vreme, Venost, Prostor itd., to su opasni pojmovi za jednog pesnika teologa, zato to oni mogu lako
nakoditi dogmatikom shvatanju Boga. Evo, kako obazrivo Milton se izraava o ovim predmetima:
O pojmu vremena kae Milton 133: jer vreme, primenjeno na kretanje, ak i u venosti, meri
svaku trajnu stvar po sadanjosti, prolosti i budunosti". Tako objanjava Rafail sa svom filozofskom
pronicavou praoveku, ali on se ne usuuje da se smelije izrazi. A pogledajmo Njegoa:
Njego II. 246:

Tu seae Vjenost okrunjena,
Vjeto svoje polete snovae
Na krnlima tamo i ovamo...
Za njom Vreme sa velikom hukom
Na zefirna sljedovae krila
U iroke svoje kolovrate,
Ne e lije kako uhvatiti.
Radimosti ove neumorne
A silnova njegova naprega
Niko sebi predstavi ne moe,
Ali svoje c'jeli posti' ne e,
Jer v'jekovah mati bezbrojnijeh
Ima laka nego sjenka krila.

Kakva razlika! Ono izlaganje Miltonovo je suvoparno, a Njegoeva slika je i filozofska i poetina,
ali pre svega poetina. Da tumaenje ostavimo na stranu: Vreme, neumorno, veito samo sobom
gonjeno, pokua silnim napregom da stigne Venost, da bi se i ono odmorilo, ali svoje cjeli posti'
nee"; Tu je jedna apstraktna ideja poetino slikana, i to jednom velianstvenom slikom.
Jedno drugo mesto ini mi se zaista malo jeretino: Njego III, 55: gde Bog sam priznaje:

Koliko sam ja posla imao,
Dok sam vreme oteo mracima
Iz njinoga lanca i tavnice.

Ali prepirku oko toga mesta moemo ostaviti teolozima.
O Prostoru Milton govori isto tako obazrivo kao o Vremenu: III, 142: Ove se daljine ne mogu
izraunati brojevima. Ovo ti javljam i pretpostavljam kretanje nebesa, samo da bi tebi pokazao... "

A Njego? III, 142: kae Bog sam svojim arhanelima:

Ja sam, kae, sam po sebi bio,
Bit po sebe ve nita ne moe
Jer je protiv zakona prirode,
Koji peat moj na lice nosi,
Sve nek krae svojijem vremenom,
Koga vjenat na besamrtije,
Trenut su mu vjekah milioni,
Koraci su moji boanstveni,
No ja mogu to nazvat prostorom."

Kao da Bog nije mogao biti sam po sebe, kao da sam sebi nije dovoljan, i kao da je zakon prirode
bio iznad svoje moi, poto je stvorio tu prirodu, vie ili manje primoravan tim istim zakonom.
Na kraju da posmatramo jo i figuru Sotone, jer smatram da je Njego tom figurom nadmaio
Miltona. Kod Miltona Sotona je isto kao kod Njegoa vladar pakla. Ali pored njega govore i drugi
avoli, i to vie puta. Ali mi nemamo kod Miltona jednu tako jaku ispovest paklenih principa" kao kod
Njegoa. Miltonovi avoli istiu suvie samo mrnju i zlobu, dok je Njegoev avo mnogo vie avo po
svojim idejama, koje se ne slau sa pojmovima o teokratiji, o carstvu Bojem.
Istinu, u oba dela Sotona esto propoveda ista naela, ista shvatanja, na ar. daje bolje uopte i ne
postojati nego biti potinjen, rob. Tako govori Belial 31: Mi moramo Svemogueg ogoriti i razdraiti
do najvieg besa, koji bi nas unitio i na spas e biti, da uopte vie ne postojimo; ili o Molohu se kae:
smatrao je da je snagom ravan Venome i vie je voleo uopte da njega ne bude nego da bude manje. Ili
Mamon 34: Kakva venost, kad bi morali da se onome poklonimo, koga mrzimo. U nama samim neka
bude nae blaenstvo, ostati za sebe, iako u ovoj pustinji, da slobodno i nezavisno izaberemo teku
slobodu mesto lakeg jarma ropskog sjaja. Ili Sotona govori: Ona beskonana blagodarnost, koju je
teko i dati i dugovati.
Sve ovo ne deluje tako neposrednom jainom kao ispovest Njegoevog Sotone. Time, to kod
Miltona govore vie paklenih velikaa i to ne uvek u istom smislu, Sotonine misli izgledaju nam
razbaene i slabije. Neka se s time uporedi, to Njegoev avo govori:
IV, 44:

Mihaile, podobni mi inom,
Ali duhom mnogo nii mene!
Jer ti dua kao moja nije
Blagorodnom gordou zadena.
Potenija ne ite Satana...
Trka su mi sva blaenstva neba
Dok postignem moje namjerenje
I pravil' drugo biu dadem...
Rad' esa je va vladalac gordi
Mene od sna budio vjenoga
I druinu moju blagorodnu,
Kad nam krune samodravija
Stavit' nije na glave mislio...

Ni Njegoev Sotona nee da bude sluga, rob; i on se buni iz gordosti, ali u isto vreme on se bori za
jedan princip sveopteg ureenja, protiv despotizma Svevinjega za samodravije". U kratko on je
revolucionar, kojije zaneen idejom slobode, idejom jednakosti, Da imamo svi jednaka prava", a to
nije samo sluga koji zavidi svom gospodaru.
Kako gordo i gorko u isto vreme:
Njego 61:

Ja bih voli da sam vjeno osta'
U sva mirnoj vladi i naruju...
Nego da sam na svijet izia,
Da umnoim gordost ponositu
Nesnosna moga protivnika...

I on se zaklinje:

Ne e nigda Satanina dua
Umnoavat slavu protivnika;
Nee nigda Satanina usta
Pohvale mu slova izglasiti.

Ima li gordijeg avola? Kako on opravdava svoje planove? I kod Miltona imamo jedan pokuaj, da
Sotona brani svoje namere, na pr. 34: Da ga zbacimo s prestola, tome moemo se nadati onda, im se
vena sudbina pretvori u sluaj. Ali tamo Moloh sam negira odmah tu mogunost. Kao kod Njegoa i
Miltonov avo osporava Bogu pravo na vlast. Ovaj poslednji i porie daje stvoren od Boga. On kae:
Ko je video, kad ti je stvoritelj dao oblik i ivot?... Mi ne poznajemo nikoga pred sobom, jer smo se mi
sami stvorili i sami smo postali sopstvenom snagom"...
I tu je Njegoev Sotona jai, kolosalniji. Kratkim udarcima, krupnim potezima on razvija svoju
teoriju postanka sveta i o tome, kako je Bog mogao uzeti svu vlast u svoje ruke. On je uvideo:

Prolu sudbu gordijeg nebesah
I kako je gordi vladac neba
Svemogustvo sebi prisvojio...

IV, 84:

Tajni sluaj je na otac bio,
Na vlatito nas je satvorio,
Da pravilo biu sainimo
I gordosti metnemo granicu...
Da imamo svi jednaka prava.

Neka uasna katastrofa svemira sruila je sve ove demokratske bogove. 133

Jedan samo nevredim osta,
Po nekakvoj slijepoj sudbini...
Iz haosa zdrobljenih nebesah

Poe male stvarati mirove,

Slabima ih puni iteljima,
Kako e mu sve pokorno biti.

Sotona se bori za prvobitni zakon vasione, evo njegov program:
Njego IV, 165:

Istem vladu da podijelimo,
I nebesa pala vozdignemo
Prvi zakon da prirodi damo,
Nek se svaki sa vrhovnom vlau
Na svom nebu gordi i velia!

Ovaj avo nije samo inkorporacija apsolutnoga zla, apsolutne negacije kao Miltonov. On se bori
protiv jedne ideje svojom vlastitom idejom; jedna od tih mora pobediti, one se nee nikad slagati.
Ovaj avo nije samo stvor mate, koja u njemu predstavlja svu runou i zlobu, fiziku i moralnu.
To je mnogo vie stvar misli i podsea nas na Sotonu, kome je Kardui ispevao svoju himnu.
Moda Njego nije ni hteo da njegov Sotona ispadne tako povoljno, ali ma kako d a je Njego o
tome mislio, dobro je da je tako ispalo, jer je Njego time stvorio jedno malo remek delo svoje misaone
poezije.
www.Balkandownload.org

TAJNI POLICIJSKI DOSIJE P. P. NJEGOA

P. II P. Njegoa su mnoge tadanje tajne slube pratile. Prirodno je to zbog zamrenosti politikih
odnosa i same pozicije Crne Gore. Njegoeva gotovo nadnaravna uticajnost i prijemivost ma gde da se
pojavio izazivala je dodatno interesovanje. Tu u meuinteresju svojih suseda kao i velikih sila Austrije i
Rusije, u zonama politike nejasnosti i igara koje su nam teko shvatljive iz ove situacije, Njego je bio
predmet najrazliitijih intriga od podmetanja pijuna u njegovu najbliu sredinu do konstantnog
uhoenja i praenja. Malo Cetinje je za njegova vladovanja postalo mesto intriga, zavera, podvala pa i
ordinarnih pijunaa. Austrija je tu bila najokrutnija i najiscrpnija, zahvaljujui tim obimnim dosijeima
ostalo je toliko dokumenata o naem Vladici. Uplaeni Njegoevoj okrenutosti ka Srbiji i Rusiji,
Austrijanci su ga drali u nekoj vrsti pijunske opsade. Jedan od opskurnijih primera je svakako kapetan
Orekovi koji je bio de fakto posrednik u Vladiinoj prepiski sa Vukom. Izdajui se za rodoljuba i
jugoslovena on je austrijskim vlastima na najgori mogui nain demonstrirao svoju mrnju prema
Njegou opisujui ga ak kao i nepostojanog hrianina". Te je tako za njega napisao:
Vladika Rade, gotov je da vjeruje u sunce, samo ako bi od toga imao koristi.


Drugi sluaj, o kome je dosta pisano je pop Jakov Popovi iz Kotora koji se takoe dopisivao sa
Vukom i slao mu detaljne izvetaje o Vladici. Ova dva primera dakako mogu biti uzorni argumenti za
one delove nae intelektualne elite koji u Vukovom uproavanju jezika vide dubinsku zaveru u
pretvaranju naeg naroda u manje spiritualan" narod i u prekidanju sveze za srednjovekovnom
mistikom i aristokratskom misli.
I mnogi lekari koje su slali Vladici bili su pijuni, na primer lekar Goli koga su mu poslali iz
Kotora 1838. kada je oboleo od noge. Ruski dvor kao pijuna poturio mu je jednu od svojih najlepih
dama, a Talijani nekoliko svojih najvrsnijih intelektualaca... Primeri su mnogobrojni i teko ih je i
dedukovati posle ovoliko vremena. Ono to je izvesno jeste da je Vladika Rade bio u sred neverovatne
pijunsko-policijske mree koja se plela oko njega i njegovog Cetinja. O tome najbolje svedoe ova dva
tajna dokumenta dugo skrivana od oiju javnosti:
Rim, 1 maja 1924.
PROTO LJUBO VLAI

Petar II. Petrovi Njego

Po neobelodanjenim tajnim aktima
arhive dalmatinskog namesnitva


Beograd, 1936

Petar II Petrovi Njego

(Po neobelodanjenim tajnim aktima
arhive dalmatinskog namesnitva)

i stupanje Njegoevo na dravnu upravu

U jednom aktu, upuenom ministru policije grofu Sedlnickom, kotorski sreski naelnik opisuje
stupanje na upravu Crne Gore Petra I Petrovia i njegovog sinovca Petra II - Njegoa ovako:
Otrgnuvii se Crna Gora u prolim vremenima od otomanskog gospodstva, pod kojim je ne za
dugo vremena stajala, ona se je uredila u formi republike, sjedinivi u skuptini, sastavljenoj od
knezova, serdara, vojvoda i drugih naslednih magistrata, pretstavnitvo i vrhovnu vlast Naroda.
Na upravi pak Vlade stajao je namesnik (gubernadur), takoer nasledni, a na upravi crkvenih
poslova - arhijepiskop (mitropolit) cetinjski. ast gubernadura od vie vremena posedovala je porodica
Radonjia iz Rajevia, a i mnogi arhijepiskopi bili su jedan za drugim birani u porodici Petrovia od
Erakovia, i jedni i drugi iz Njeguke Kneevine. Posedovanje tih poasti dalo je, naravno, sjaja i
pretenog upliva u njihovom mestu pomenutim porodicama, znamenitim i inae, poto mnogobrojne i
bogatije od drugih porodica saplemenikih, te se, dakle, moe kazati, da su u stvari one upravljale
Zemljom pored prividno postojee republikanske vladavine.
Pri takvim okolnostima bijae izabran za mitropolita sada preminuli Petar Petrovi, stric i
neposredan pretasnik sadanjeg Mitropolita. Obdaren neobinim razumom i svom potrebnom
otroumnou za gospodarenje nad jednim ivahnim i nekulturnim stanovnitvom, on malo pomalo
preuze u svoje ruke upravu svoju javnih poslova, u kojima su, za pravo rei, imali nekog udela i vladike
njegovi pretasnici s obzirom na njihovo crkveno dostojanstvo i njihovo znanje, opsenije od bilo kod
drugog Crnogorca.
Gubernadur ovek nesposoban, ija je porodica bila u stanju ekonomskog opadanja, postade
postepeno u jednoj gotovo apsolutnoj nitavosti, utoliko vie to u poslednjim godinama njegovog
poodmaklog doba i bolesti, kojima je neprestano podloan, uinie ga sasvim nesposobnim da se bavi
javnim poslovima.
Na uvrivanju pak sve to vee vlasti mitropolitove doprinele su ove okolnosti: to je on postigao
asti i imao odnoaja sa nekim dravama; to je bio uvek u dopisivanju kao narodni poglavica sa
glavnim javnim vlastima u Kotoru pod svima vladama, koje su menjale u upravi ovog sreza; to je znao
da sauva slobodnu Crnu Goru pored estih i silnih navala turskih; to je usreio domovinu unevi u
Zemlju gajenje dotle nepoznatih korisnih biljaka i drugih poljskih poboljica, i to je zadobio javno
potovanje svojim primernim vladanjem u svakom pogledu i kroz sve vreme svoje duge uprave. Nije
uostalom malo doprinelo odravanju najire vlasti i miljenje o njegovoj svetosti, ukorenjeno u narodu i
potvreno mnogim udesima, koja su mu se za ivota pripisivala, i usled kojih posle svoje smrti nazad
malo godina bijae uzdignut i na ast oltara - rtvenika.
Pod tim auspicijama i pogodovan takvim prilikama nasledio ga je sadanji mitropolit, njegov
sinovac, Radivoj, koji se je takoer nazvao Petrom. Neki razlozi, koje nije nuno ovde pominjati,
primorali su Crnogorce, da izagnaju iz svoje zemlje porodicu gubernadura Radonjia, i poglavice njene
bile su primorane da pribegnu u ovaj srez, gde se i danas nalaze, ostavivi u otadbini svu imovinu i

napustivi sve interese. Otstranjenje ove porodice, naravno, proirilo je neophodno vlast i upliv rivalne
porodice Petrovia. U asu svog izbora, dakle, novi Mitropolit nije imao nijednog takmaca niti ikakve
zapreke preuzimanju vlasti, koju je pok. Mitropolit posedovao, pa ga je sav narod priznao i priznaje ga i
danas za vrhovnog svog poglavicu."

*

Jo pre smrti mitropolita Petra I dalmatinski namesnik baron Tomai, kojemu je bila poznata
rivalnost izmeu porodica Petrovia i Radonjia, aktom od 2-U1-1830 izrazio je bio ministru
unutranjih dela, grofu Saurau-u, svoju zabrinutost zbog nemilih posledica koje bi mogle nastupiti posle
smrti Mitropolitove: ... S obzirom to - kako jednom drugom prilikom zvaninim pismom od 5 avgusta
1829 br. 1139/r. r nisam propustio da saoptim Vaoj Preuzvienosti - izgleda da je blizu smrt ve 90
godinjeg Mitropolita, i da bi u ovom sluaju od, ve sada u potpunoj anarhiji ivueg, surovog
onamonjeg naroda mogle nastupiti samo nemile posledice po pogranine austrijske srezove: kotorski i
dubrovaki, to sam smatrao za dunost da priloeni izvetaj najponiznije podnesem na visoko
razmatranje Vaoj Preuzvienosti".
Docnije saoptavajui smrt Mitropolitovu ministru grofu Mitrovskom, Tomai mirnije prosuuje
poloaj pa veli: Izbor novog mitropolita ne treba da nas vie zabrinjuje, jer se moe predvideti, da e
takozvani gubernadur Vuko Radonji i njegovi mnogobrojni pristae i neke druge mone porodice,
meu kojima ona Plameneva, nastojati, da srodnicima pok. Mitropolita preotmu stareinstvo nad
narodom. Priekaemo: kako e se ti odnosi razviti, i prema tome odluiemo: da li da vodimo
dosadanju politiku, ili da drugim putem krenemo".

II - TRAENJE NJEGOEVO
(REVINDIKACIJA) IVANBEGOVINE

Politiko-nacionalni interesi i mrnja prema Turcima bili su kod Njegoa iznad svega. Jednom
Crnogorcu iz Morae kazao je: Ako eli biti dobar Crnogorac treba da te Turci mrze. Stoga mi mora
doneti tursku glavu. Time e jedino stei preanji dobar ugled." I Crnogorac - veli kapetan Orekovi
u svom izvetaju namesniku dalmatinskom - posle nekoliko dana doneo je Arhimandritu, mesto jedne,
dve turske glave, i tako stupio u milost njegovu".


Ve u prvim spisima koji govore o Njegou istie se ratobornost mladog Arhimandrita. O prvom
njegovom neuspelom pohodu protivu Turaka podneo je ef policije Tomaiu ovaj izvetaj:


Kad su stigla crnogorska odeljenja (kolone) vojske, jedno pod zapovednitvom generala Vukotia
a drugo pod onim arhimandrita Petrovia, potpomognutog od igumana urevih Stupova Mojsija
(poto se je povratio na Cetinje neak Vuievi, da bude na unutranjoj upravi Crne Gore i da prima
prepisku konsula ruskog u Dubrovniku, itd.), ista su se zaustavila na ravnici zetskoj, gde je odeljenje
Vukotieve vojske (sa namerom da dri u opsadi selo Golubovce, u koje je 300 Otomana pribeglo u dve
kue i iz njih se branilo) stupilo u pregovore sa podgorikim stanovnicima. To je u nekoj udaljenosti
posmatralo drugo crnogorsko odeljenje vojske pod zapovednitvom Arhimandrita (rauna se, da su ova
dva odeljenja sainjavala oruanu silu od blizu 20 hiljada puaka, ubrojivi i arbanake ustae). Ovo
stanje potrajalo je osam dana, za koje je vreme general Vukoti neprekidno pregovarao sa
Podgorianima, a da ipak nije doao ni do kakvog zakljuka u ovim pregovorima, niti mogao primorati
na predaju onih 300 Turaka, opkoljenih u pomenute dve kue u selu Golubovcima, gde je Vukoti posle
drugoga dana svog dolaska u zetsku ravnicu smestio bio svoj glavni logor. Posle treega dana govori se,
da se je u vojsku Vukotievu uvuklo veliko nezadovoljstvo, koje je rastui sve vie, svrilo tim, da su
osmoga dana Crnogorci iz Crnojevike i Ljeanske Nahije sa svojim glavarima svi dezertirali tako, da je
general Vukoti naputen bio od svoje vojske, koja je tada smanjena na 50 najvernijih ljudi, poto su
arbanake ustae nou potajno poli za primerom svojih crnogorskih ratnih drugova. Ovo dezertiranje
pripisuje se delom pretrpelim patnjama, oskudici i krajnjoj nematini hleba (koje nije stiglo na vreme
zbog slabih prevoznih sredstava) i potpunoj oskudici poslednjih dana vina i rakije. Sve te okolnosti
prouzrokovale su mnoge patnje Crnogorcima. General Vukoti naprotiv prekorava pomenute Nahije, da
su se njihove poglavice dale potkupiti od Podgoriana velikim novanim iznosima, i javno je izobliio
kao izdajnika popa Peovia, poglavicu Rjeke Nahije, oveka takoer uplivna i u Crnikoj i Ljeanskoj
Nahiji. Drugi hoe da kau da je Rjeka Nahija, koja je u prolosti aktivno i korisno trgovala sa
stanovnicima arbanakim zetske ravnice, s obzirom na zastoj i strah gubitka one trgovine kao i s
obzirom na gore pomenute oskudice, bila prva koja je napustila rusku zastavu i svoga vou, i da je sav
ostatak vojske sledio njen primer.
U subotu 17 tekuega uzoru Podgoriani su izali napolje sa jednim odredom peaka i konjice (iji
taan broj nije poznat). Ovome je, upuenom u selo Golubovce, uspelo da oslobodi opsednutih 300

Otomana, a da pak nije imao vremena za to, da zarobi generala Vukotia (kao to se je nameravalo),
koji se je sveer nalazio u onome selu, poto je Arhimandritovo odeljenje stupilo napred radi napadaja
na Podgoricu, gledajui da se koristi oslabljenjem njene posade. Primetivi to, odeljenje Podgoriana sa
otomanskom pomenutom svojom braom, osloboenom od opsade, se prema Podgorici, gde im
Crnogorci, predvoeni od Arhimandrita, okrenue lea i urno pobegoe preko ravnice prema svojoj
otadbini, ostavivi neprijatelju artiljeriju i ratnu municiju. Odeljenje, Arhimandritovo imalo je pokojeg
mrtvog i mnogo ranjenih u povlaenju. I sami Crnogorci tvrde, da bi njihov gubitak bio mnogo vei da
je barut Podgoriana bio boljeg kvaliteta.
Za vreme ovih dogaaja oni koji su ostali verni uhvatie zgodnu priliku, da urno ukrcaju u amac
svog generala Vukotia, a ovaj preavi reku Morau spasi se u Ljevanskoj Nahiji, odakle stie 21 t. m.
nou u redovito svoje boravite - Cetinje.
I pored svega toga, ako bi se htelo poverovati javnom glasu, Vukoti ne misli da odustane od
nameravanog preduzea; da granice Crne Gore pretvori u one stare Ivanbegovine, i da razmilja o tome
kako e raspaliti ratni duh Crnogoraca, klonuli zlokobnim dogaajima, da bi ponovo stupili u borbu
protivu Arbanasa.
U srezu kotorskome poraz Crnogoraca proizveo je razne utiske. Dok se tome Rimokatolici raduju,
kod Pravoslavnih primeuje se najvea potitenost. Ovi poslednji ipak gaje laskavu nadu, da e se u
budunosti ostvariti njihove elje."

Ovaj je izvetaj Tomai sproveo ministru policije Sedlnickom.

*

Ruska diplomacija u tom dobu, obvezana meunarodnim ugovorima, nije elela sukobe izmeu
Crne Gore i Turske. Stoga je - veli sr. naelnik kotorski u izvetaju upuenom novom dalmatinskom
namesniku grofu Lilienbergu - dubrovaki ruski konsul Gagi doao na Cetinje, doneo od Ruskog dvora
Arhimandritu 8000. - dukata i poruku, da se vie nikada ne stavlja na elo crnogorske vojske, jer da je
njegova samo ga dunost, da upravlja Crkvom i svetenstvom, i da je ne samo Otomanska porta, nego
da su i druge drave uloile protest protivu njegovog vojevanja." Lilienberg je izvestio cara Franca, da
je ruski car Nikola poruio Arhimandritu i Vukotiu: da e im u njihovim preduzeima obezbediti svu
svoju pomo, ali samo pod uslovom, da Crna Gora vie ne uznemiruje Turke. I dr. Aleksandar Rajc,
savetnik carev i profesor univerziteta u Dorpatu, koji je u politikoj misiji poslat bio u Crnu Goru, u ime
Ruske vlade ukorio je Arhimandrita zbog njegove namere osvajanja Podgorice, Spua i abljaka. Ali ni
ova opomena nije koristila. Njego je i docnije kao Mitropolit pokazivao svoj ratoborni duh i hteo poto
poto da osvoji svu Zetu - Ivanbegovinu. Kotorski sr. naelnik u jednom izvetaju veli: Vladika eli da
vidi Zetu prisajedinijenu Crnoj Gori, kojoj je nekad pripadala, a pred javnou pokazuje kao da osuuje
ratobornost svojih Crnogoraca. No prireeni na Cetinju doek osvajaima otomanskih tvrava i bogati
darovi podeljeni im dovoljno otkrivaju njegove prave smerove."
U odbrani nezavisnosti Crne Gore Njego je pokazivao jo veu energiju. Austrijski vicekonsul u
Skadru, Balarin, izvestio je Vladu dalmatinsku: kako se Arhimandrit nije hteo pokoriti zapovedi
Mahmut-pae, bosanskog vezira (koji je ukrotio Bonjake), da plaa hara Sultanu, ni da dozvoli turskoj
vojsci prolaz kroz Crnu Goru za Albaniju i natrag, iako mu je Vezir zapretio, da e, u protivnom sluaju,
upasti u Crnu Goru sa vojskom od 50 hiljada. Pukovnik Ali-bej po nareenju pomenutog Pae doao je
sa vojskom na granicu kod Podgorice, da pregovara sa Njegoem. Ovaj mu je poao u susret sa 4 hiljade

Crnogoraca, i preko svojih poslanika dao mu razumeti; da Crna Gora nije podlona nijednoj dravi; da
e krvlju braniti svoju nezavisnost i da se nee pokoriti ne samo otomanskoj nego nijednoj drugoj
dravi. Taj odluni odgovor toliko je rasrdio Mahmut-pau, da je izdao zapovest svima pekarima, da
imaju za vojsku pripremiti bekota - hleba u izobilju. No konsul primeuje: Ako se Vezir odlui da
napadne Crnu Goru, moe slobodno raunati na gubitak od preko 20 hiljada vojnika. Stoga e se morati
da dobro razmisli pre nego to se na taj rizian korak odlui.
I sr. naelnik kotorski izvestio je Lilienberga o pomenutom sastanku Njegova sa Ali-bejom u
Jankovini blizu abljaka. Sa Ali-bejom bio je i Omer Beiri-aga iz abljaka, a sa Njegoem: otac mu
Tomo, jedan roak, serdari: bajiki i crmniki, knezovi: njeguki i ceklinski, knjievnik Dimitrije
Milakovi i dva svetenika. - Njego je - veli naelnik - izjavio: da e Crna Gora priznati Sultana onako
kao to priznaje i druge evropske vladare i nita vie, poto Crna Gora ima svog zakonitog vladara, Cara
ruskog, od koga e uvek zavisiti; a to se pak tie pretnja Vezirovih Crnogorci ih se ne plae, nego sa
radou oekuju as, da se ponovo sa Turcima ogledaju. - I Njego, predviajui rat, izdao je naredbu
Kuima, Piperima i Brdima, da budu spremni na svaki dati znak, a pre svega da se snabdeju opancima.

III - POSVEENJE NJEGOA ZA VLADIKU

ef policije toka izvestio je Lilienberga, da je Njego doao u Kotor i otseo u kui Ilije
Lumbardia; posetio u Dobroti porodicu knezova Ivanovia, i da namerava otputovati za Trst, a odanle
preko Bea za Petrograd. Svrha putovanja Arhimandritova - veli toka - nije poznata. Neki misle da on
eli, da u Petrogradu apsolvira bogoslovske nauke, pa da potom bude posveen za vladiku; - dok drugi
misle, da e on ve sada, iako posve mlad, u 20-oj godini ivota, biti posveen za taj visoki in."
Posle tri meseca Lilienberg je saoptio Caru i ministrima: Mitrovskom i Sedlnickom, da je prema
primljenim sigurnim vestima iz Crne Gore posveen u Petrogradu za vladiku crnogorskog Arhimandrit
Petrovi u prisustvu vie uglednih lica, meu kojima mnogi lanovi carske porodice, i da mu je od cara
Nikole obezbeena nezavisnost Crne Gore sa hijerarhikom formom vladanja. Oekuje se - veli
Lilienberg - njegov povratak u Crnu Goru sa bogatim darovima od Ruskog dvora, i glas o tome
proizveo je veliko veselje u Crnoj Gori." - Drugim izvetajem obavestio je Lilienberg iste ministre o
skorom povratku novog Mitropolita iz Rusije i o svom datom nareenju sr. naelniku u Dubrovniku i u
Kotoru: da ispitaju njegove namere, a episkopu Rajaiu - da ne dozvoli Mitropolitu dranje
bogosluenja u dalmatinskim crkvama. Izvetaj taj u prevodu glasi:


Broj 90/g. r. Gospodine Grofe!
U Cetinju je sve u napetom oekivanju skorog povratka sa Dvora ruskog bogato obdarenog novog
Arhijepiskopa. Da bi se po mogunosti moglo doznati za njegove nazore i izjave, a zatim da bi se
osujetilo da on u naim pravoslavnim crkvama dri bogosluenja, ja sam ve preko sreskog poglavara u
Kotoru, kao i preko okrunog poglavara u Dubrovniku (jer se pretpostavlja da bi on mogao i onamo
doi), i naposletku putem episkopa Rajaia odredio potrebito."


Vladika Rajai shodno tom Lilienbergovom nareenju dao je parosima: zadarskom (Spiridonu
Aleksijeviu-Miloradoviu), dubrovakom (oru Nikolajeviu) i kotorskom (Jakovu Popoviu) i
igumanu manastira Savine (Makariji Gruiu) ovo uputstvo:


Br. 86
Budui obaveten, da je asni gospodin arhimandrit crnogorski Petar Petrovi u ruskom prestonom
gradu Petrogradu za episkopa crnogorskog nedavno posveen, i da namerava da se povrati u Crnu Goru
poto postoji mogunost da bi on na povratku mogao doi u koju varo ili u koje drugo mesto Nae
eparhije, to da Vas ne bih ostavio u neizvesnosti: kako imate postupati prema ovom inostranom
arhijereju, ne proputam, da Vam dadem ovo uputstvo:
Arhijereju iz druge vlasti (eparhije) ne ukazuju se obini znakovi poasti, nego Jedino na izvesno
nareenje vlasti. Stoga ni zvonima, ni pukama ne smete ga pozdraviti, niti mu ma bud koju poast koja
pripada arhijereju ukazati. Ako bi uao u crkvu na molitvu, u tuoj vlasti ne mogui blagosiljati, uavi
u oltar na mala vrata ima u njemu ostati do svretka boanske liturgije.
Ako bi on izrazio elju, da bi otsluio arhijerejsku litrugiju, to Vi na mudar nain takvu nameru

gledajte osujetiti. Ako li bi on ipak ostao pri toj svojoj odluci, recite mu utivo, da to ne moe biti bez
naroito odobrenja mesne vlasti.
Odnosno pak drutvenog ophoenja, to e Preasnost Vaa ako Vam on uini posetu biti duna da
mu istu uzvrati.
Uostalom nadam se, da ete upotrebiti svu mudrost, da bi od sebe uklonili svako podozrenje.

U ibeniku, 8 oktobra 1833.
Jos. Rajai"


Lilienberg je obavestio Cara i ministre: Sedlnickog i Mitrovskog, da od kotorskog sreskog
naelnika oekuje izvetaj o tamonjem boravku Mitropolita crnogorskog na povratku iz Rusije, da bi se
tom prilikom jasnije mogla otkriti miljenja Pravoslavnih. Akt taj u prevodu glasi:


Br.210
Odnosno tvrdnje da su Pravoslavni privreni Ruskoj vladi ve su stigli zatraeni izvetaji. Poto je
novi crnogorski arhijepiskop, posveeni u Petrogradu, ve odonud krenuo za Crnu Goru, da bi se ovom
prilikom mogla jasnije otkriti miljenja Pravoslavnih, i pri tome uinjena rasmatranja mogla posluiti
rasvetljenju stvari, to ja oekujem jo samo odnosni izvetaj sreskog naelnika kotorskog, kako bih
Vau Preuzvienost mogao obavestiti o celome rezultatu ovih izvida."


Njego je stigao u Dubrovnik 25 novembra. Pravoslavna crkva bila Je zatvorena, a onamonji
paroh ore Nikolajevi sluajno se razboleo. - I u manastiru Savini kod Hercegnovoga Njego je
naao crkvu zatvorenu. Iguman Makarije Grui izvestio je Rajaia, da Njegoa nisu priekali
nikakvim sveanostima: ni zvonili, ni lubardali", niti mu crkvu otvorili. Njego je ulegao u manastir i u
eliji ostao oko pola sata, i tu popio kafu. Zatim je zatraio, da mu otvore crkvu. Crkvu je obdario sa tri
zlatna dukata. Grui veli, da se Njego nije usudio da to drugo trai od njega videvi da se je prema
njemu pokazao namrgoenim. - Ni u Kotoru Njego nije bolje proao. Onamonji paroh proto Jakov
Popovi izvestio je, da su Mitropolitu izili u susret samo: Lumbardi, njegov zet Matej Netovi i
Nikola Ognjenovi, i da je narod protivu njega paroha uzrujan, to je naredio da crkva tog dana bude
zatvorena, jer da je on kao njihov paroh imao da poslua narod koji ga plaa, a ne Vladu.
Njego je u Kotoru otseo u kui Lumbardia. Sr. naelnik kotorski u dva puta izvestio je
Lilienberga, a ovaj: Cara, Mitrovskog i Sedlnickog, da je Njego u porodici Lumbardia bio trovan, i da
je usled toga teko oboleo. Lilienberg je takoer javio: da je Ruski dvor poslao novom Mitropolitu na
dar: krst i prsten od velike vrednosti i 13 hiljada forinta kao zaostatak godinje plate, koju je njegov
pokojni stric, Mitropolit Petar, primao od istoga Dvora.

IV - UPLIV NJEGOEV U NARODU

Na pitanje ministra Sedlnickog: koji ugled i upliv ima Njego na svetenstvo i narod?, sreski
naelnik kotorski Ivai podneo je po nalogu Lilienbergovom neposredno ministru ovaj izvetaj:


Ommissi
U poetku, ipak, zbog njegovog mladog doba, zbog oskudice dovoljnog iskustva, zbog brzog
uzdignua na dostojanstvo Mitropolita, i zbog nekog slabo promiljenog i ravo uspelog ratnog pohoda
protivu Turaka, izgledalo je, da, i pored potpore od strane njegove porodice, ima malo autoriteta i upliva
na svoje sunarodnike; ali docnije pogodovan vremenom, spletkama i vezama njegovih srodnika;
ponekojom dareljivou, ukazanom u zgodno vreme prema poglavicama i vienijim u zemlji, i
ugledom koji proizlazi od vrenja najvie civilne i crkvene vlasti, znao je on dovoljno stei i jedno i
drugo tako, da ga se i boje i potuju, i da gotovo po svojoj volji upravlja javnim poslovima.
Senat osobito mu je privren i od njega sasvim zavisan utoliko vie to je od njega istoga i
ustanovljen sa svrhom, da bi Zemlji dao veu politiku vanost, i da bi je uzdigao po mogunosti na
stupanj susedne Srbije, i da bi njegovom potporom mogao lake i apsolutnije vladati. Ta vrhovna vlast
sastavljena je delom od njegovih srodnika, delom od ljudi iz drugih odnosa njemu naklonjenih i
potinjenih. Svi su senatori tavie od njega izabrani, i primaju od njega ili sredstvom platu i ostale
koristi, a da iste ne bi izgubili, oni se, mislim, odista nikada usudili, da se usprotive njegovoj volji.
On uiva dovoljno ugleda i upliva kod svog svetenstva, i utoliko vie, to je pridobio za sebe po
nekog poglavicu, meu kojima i ostrokog i cetinjskog Arhimandrita, davi im mesto u Senatu, ili druge
koristi i prednosti.
Ne moe se pak porei, da on nema protivu sebe sve pristae i srodnike izagnane porodice pok.
guvernera Radonjia, no vienije poglavice njene stanuju u naoj Dravi, ive u materijalnim
oskudicama, a zbog njihove udaljenosti od Crne Gore njihove pristae, koji su svi veoma siromani, ne
usuuju se, da bilo ta pokuavaju na tetu sadanjega poretka. To se isto moe da kae i o svima
drugima, sa kojima se je Mitropolit nakon preduzimanja vrhovne vlasti na koji bilo nain omrazio.
Svi su ovi siromani, bez sredstava, bez zatite i bez upliva u narodu. I pored njihove odvratnosti i
slabog raspoloenja, nudom primorani, moraju se njemu pokoravati; k njemu pribegavati u svima
svojim potrebama, i zavisiti od njegovih naredaba.
Zakljuujui, drim da Mitropolit kod svoga naroda ima vie upliva od svakog drugog Crnogorca;
da ima mnogo upliva kod istog naroda i njegova porodica, i da isti Mitropolit i zbog svog crkvenog
dostojanstva, koje je mnogo tovano od onog naroda, moe se smatrati donekle jedinim i stvarnim
upraviteljem javnih poslova Crne Gore.
Ma koje prirode bili zahtevi, koji bi se sada i unapred nameravali postaviti Crnoj Gori, odista
nikome drugome ne bi se oni mogli upraviti i poveriti nego njemu kao onome koji poseduje najvea
sredstva da ih podupre, i koji moe da dade, i daje, najvea jemstva za sretan uspeh. Ne moe se kazati,
da on uiva kredit, poverenje i upliv, koji je uivao pokojni Mitropolit, njegov stric, ali se slobodno
moe kazati, da ih poseduje u mnogo veoj meri od svakog drugog njegovog sunarodnika, i da bi za
privatne i javne poslove svako obraanje drugima ostalo uzaludno i bezuspean svaki korak, kad se ne
bi dobio za to njegov pristanak, ili kad ne bi od njega bio podravan i poduprt.

V - ODNOSI NJEGOEVI PREMA AUSTRIJI

Austrija je i u ranijoj svojoj prolosti imala tenju prodiranja na Istok. Tom njenom planu Rusija
je bila prepreka. Poto su Srbija i Crna Gora verno stajale uz Rusiju ak i onda kad je Ruska
diplomacija - iz veih svojih evropskih interesa - od njih glavu okretala, Dvor austrijski nastojao je, da
Crnogorci prekinu svaku duhovnu vezu sa Rusijom. Car Franc naredio je dalmatinskom namesniku, da
budnim okom nadzire stranku koja je u Crnoj Gori naklonjena Rusiji:


Dragi grofe Lilienbere!
S pozivom na Va izvetaj od 23 sept. 1832, dostavljeni mi preko vieg kancelara, o dogaajima u
Crnoj Gori, nalazim za shodno, da Vam u pogledu primeene prepiske izmeu guvernera Vukotia i
Ruskog dvora i Ruskog poslanstva u Beu, kao i u pogledu dogaaja u Crnoj Gori, jo naredim, da
obratite onamo osobitu panju na spletke Ruske stranke i Meni tano i bez odlaganja dostavite
opaanja, do kojih bi doli tom prilikom, upotrebivi odnosna sredstva i puteve koji Vam stoje na
raspoloenju.

Be, 15 oktobra 1832.
Franc"


Grof Kaunic po carevom nareenju pie Lilienbergu, da ga obavesti: da li se iz Crne Gore nastoji
utecati na pravoslavne Bokelje, da bi naginjali Rusiji.


Blagorodni grofe!
Njegovo je Velianstvo iz pouzdanog izvora saznalo, da se iz Crne Gore potajno nastoji kod
pravoslavnih stanovnika kotorskoga sreza probuditi naklonost prema Vladi ruskoj. Na osnovu jednog
ovim povodom izdatog mi nareenja NJ. Velianstva uzimljem slobodu, da Vau preuzvienost
zamolim, da shodnim, sasvim neprimetnim, putevima, izvidite, da li su prednje tvrdnje tane i
osnovane, i da obratite osobitu pootrenu panju, na spletke, koje potiu iz Crne Gore, pa da ove na taj
nain dobivene obavesti dobrostivo meni do znanja im pre podnesete.
Be, 14 septembra 1833.
Kaunic"


Usled gornjeg poziva Lilienberg je dao sr. naelniku kotorskom sledee nareenje:


Iz sigurnog izvora doznalo je NJ. Velianstvo, da se iz Crne Gore nastoji da se pobudi u dui
tamonjih pravoslavnih stanovnika potajna naklonost Ruskoj Vladi.
Stoga, po viem nareenju, pozivljem Vas, da potajno i s najveom obazrivou povedete

najtanije izvide o osnovanosti, stvarnosti te naklonosti o kojoj se tvrdi da postoji, kao i o okolnostima,
koje bi posluile da bi se doznalo pravo stanje pomenutog upliva Crne Gore, podnesavi mi po tome
pitanju podrobni informativni izvetaj.
Bie naroito Vaa dunost, da neprestano obraate najveu panju na potajne zavere Crne Gore, i
da me neprekidno obavetavate o svemu to bi od vanosti otkrili u tome pogledu."


Lilienberg je izvestio ministra Sedlnickog i Mitrovskog, da Pravoslavni u Boki naginju Rusiji samo
u verskom a ne i u politikom odnoaju. Izvetaj u prevodu glasi:


Br. 90/d. r. Gospodine Grofe!
Povoljno glase sve prispele vesti o narodnom miljenju u pogledu minulog naginjanja Pravoslavnih
u srezu kotorskom Ruskoj vladi. Ja sam pourio nareene mi blie obavesti onamo gde pregovaranja
zapinju, pa ih oekujem u najskorije vreme. Meutim javljeno mi je ipak samo od sreskog naelnika, da
to naginjanje, po njegovom uverenju, treba uzeti samo u verskom odnoaju, i ono nema nikakve
politike tenje. No da li bi pak zbog ovog verskog fanatizma u sluaju sukoba izmeu Austrije i Rusije
njihova podanika vernost i odanost (privrenost) naoj prejasnoj Vladarsko) kui mogle izdrati
kunju, ja oekujem o tome jasno ubedljive povoljne ili nepovoljne podatke.
O ruskom uplivu iz Crne Gore na Bokelje Lilienberg je i sa druge strane bio obavetavan. Vojni
kapetan Orekovi saoptio je Lilienbergu: da je porodica Lumbardi u Kotoru sedite crnogorsko-ruske
stranke; da se u njoj obino govori ruski; da tu otseda Njego kad doe u Kotor, i da tu stanuje i ruski
potpukovnik Ozereckovski. I ja isti - veli Orekovi - dolazim u tu kuu, jer svi to dolaze iz Crne
Gore tu se sakupljaju, i ta prilika mnogo slui svrsi mog poloaja". - Lilienberg je odredio bio, da sreski
lekar u Budvi (Pineli) poe u Crnu Goru tobo da lei obolelog Vukotia, a u stvari: da promatra
onamonje prilike, a osobito da gleda doznati: kakav je upliv u politikim poslovima poveren Njegou;
da li je i kakav je interes u poslednje vreme Ruski dvor pokazao prema Crnoj Gori, i da li se Crnogorci
nadaju kojoj pomoi od Rusije, i kakvoj? Ovo uputstvo duan je bio sreski naelnik kotorski da saopti
Pineliju usmeno, a ne pismeno.
Austrijskim pograninim vlastima bilo je osobito nareeno, da suzbijaju upliv Njegoev na
Bokelje. Lilienberg je naredio sr. naelniku kotorskom: da nadzire, ali obazrivo (cautamente) boravak
Njegoev u manastiru Mainama, koji se je nalazio uz samu austrijsku granicu; da prati njegove korake a
tako i korake onih austrijskih podanika, koji bi mu se pribliili. Austrija je nastojala, da taj manastir sa
pripadajuim mu zemljama kupi od Njegoa, da bi tako istisla bliski upliv Njegoev na Bokelje. U
jednom se dokumentu veli: Kupovinom ovog manastira oduzeo bi se Vladici povod: da svakog asa
silazi na nae podruje i ostane tu nedeljama a ponekad i mesecima; da otud vri svoju crkvenu i
svetovnu vlast nad Crnom Gorom; da povlai za sobom itave ete stanovnika one Zemlje, i da iri
meu naim podanicima uspavajui upliv, koji proizlazi iz identinosti vere, i koji sva nastojanja naih
javnih vlasti nisu dovoljna da rasprte."


Stoga je Car odredio da se svakako kupi manastir. Presidijum Ujedinjene dvorske kancelarije
odluku carevu o kupovini saoptio je Lilienbergu ovim aktom:


Br. 4226/r. r. Visokorodni Grofe!
Usled priopene mi od gospodina dvorskog i dravnog kancelara kneza plemia Meterniha

previnje odluke od 11 t. m. izvolelo je NJ. Velianstvo dozvoliti, da se otkupi u srezu kotorskome

nalazei manastir Maine skupa sa pripadajuim zemljama, koji je svojina Vladike crnogorskog, i to
preko pouzdanog privatnog lica, kojemu se ima stvar poveriti, a na raun previnjeg Erara za to je
mogue najniu cenu, koja pak u nijednom sluaju ne sme prekoraiti iznos od 8000. - forinta, ali pod
uvetom, da se o tome izda od Vladike i od pretstavnika sviju Nahija bez izuzetka pravnovano
potpisana, za veita vremena vaea, isprava odricanja, i da isplata usledi tek nakon redovite predaje
nekretnina kao i pomenute isprave.
Odreen od NJ. Velianstva za izvrenje ove previnje odluke, imam ast zamoliti Vau
Preuzvienost, da uz najtanije vrenje napred ukazanih previnjih odredaba, poduzme sa svom
opreznou shodne mere za odnosnu kupovinu, i uznastoji da se pri tome izbegne svako
kompromitovanje Austrijske vlade.
Nunu svotu za isplatu kapare neka izvoli Vaa Preuzvienost privremeno predii iz sredstava
zadarske Prijamne kase, a zatim me o tome obavestiti, kako bih mogao odrediti obraunanje odnosnog
iznosa.
U svoje vreme dalje javiete NJ. Velianstvu, da li ovaj manastir sa komadima zemljita ima da
ostane u dravnoj reiji, ili da se proda ali samo jednom podaniku NJ. Velianstva. Tako neka mi Vaa
Preuzvienost posle obavljene kupovine izvoli na postavljeno previnje pitanje izjaviti svoje miljenje."


Lilienberg daje sr. naelniku kotorskom u pogledu kupovine manastira Maina ovo uputstvo.


Ommissis
Br. 58/9. 9. r.
Saoptavajui Vam ovu previnju odluku u najveoj tajnosti, pozivljem Vas, da sa najveom
savesnou izaberete jedno lice od punog poverenja, koje poseduje potrebnu smotrenost, a koje bi imalo
da poduzme odnosne korake, navodei (kao sluajno) Vladiku na misao prodaje, i stavljajui mu pred
oi od prigode do prigode slabu korist to sada ima od toga posedstva, a koristi koje bi imao od prodaje
kad bi dobiveni kapital uloio u kakvu drugu spekulaciju (pothvat).
Poto bi se Vladika jednom pribliio ovoj ideji, poverljivo lice moglo bi iskoristiti druge prilike pa
se pokazati sklonim da poslui Vladiku i pronae lice koje bi htelo da kupi manastir sa zemljom.
Poto se to postigne, Vi ete potraiti drugo lice, koje se openito smatra za bogato, kao to mi
izgleda da je knez (konte) Ivanovi, koji bi preko posrednika stupio u pregovore sa Vladikom i
zakljuio ugovor.
Uostalom ja preputam ovu stvar Vaoj pronicavosti i dovitljivosti, i uveren sam, da ete znati
izvesti u duhu izraene carske zapovesti eljeno a da Dravu ne izloite.
I knez ore Ivanovi izrazio je Njegou elju da bi kupio manastir. Njego mu je odgovorio da je
voljan radije njemu prodati ga, nego li ikome drugome. I posao je svren. Manastir je prodan sa
pripadajuim mu zemljama.

*

Austrija je nastojala, da pridobije Njegoa. Za taj pokuaj njoj se je ukazala zgodna prilika. Njego
kao arhimandrit obratio se je bio vladici dalmatinskom Rajaiu s molbom, da bi rukopoloio za

svetenika crnogorskog podanika Stanka Bogdanovia. Rajai je za to zatraio dozvolu od Lilienberga.

Ovaj je bez oklevanja odmah na to pristao, i tavie ovlastio Rajaia da na njegov troak obdari nekim
darom Bogdanovia i njegovu pratnju poasti obedom, a sve ovo u svrhu pridobijanja Njegoa i
Crnogoraca za Austriju, kako se vidi iz Lilienbergova pisma, upuenog Rajaiu, a koje glasi:


Br. 384/9. r. Vae Preosvetenstvo!
U asu, kad mi je doao glasnik Vaeg Preosvetenstva, koji mi je predao cenjeno pismo od 26
sept. t. g. br. 70/r., iji prilog povraam, hitam da Vam na isto odgovorim.
Ne samo da ne nalazim nikakve smetnje, da Vae Preosvetenstvo svetenikog crnogorskog
kandidata Stanka Bogdanovia posvetite (rukopoloite), nego Vas molim, da uputite arhimandritu
Petroviu moj pozdrav, i da ga izvolite u moje ime uveriti, da mi je posve milo, to njemu i
Crnogorcima mogu da dadem dokaza svog susedskog prijateljstva. Njemu stoji na volju, da on sam
unapred, kad se Vae Preosvetenstvo ve bude povratilo u ibenik, alje onamo kandidate radi
rukopoloenja, koji e odista sa svakim potovanjem i susedskim prijateljstvom biti primljeni. Ako je
uostalom obiaj, da se rukopoloeni obdare kojim malim darom, ili im se priredi gozba, to izvolite i to
na moj troak bez oklevanja uiniti, i, ako naete za shodno, pozvati na nju i prvake takozvanog Senata,
pa i Arhimandrita, ako bi doao. Ako bi se ovog puta ili u drugom sluaju ukazala zgodna prilika, da
razgovarate o nastupelim neprijateljskim odnosima sa Turcima, koje spominjete u Vaemu pismu, bilo
bi veoma celishodno i umesno, kad bi Vae Preosvetenstvo u pobonom pastirskom tonu, i to kao
jedino radi spasa Vaega stada, izrazili elju, da se izglade razmirice, koje postoje izmeu nekih mesta
Crne Gore i Bokelja i doprinose toliko nesree i prokletstva izmeu dva hrianska susedna naroda,
jednom formalnom ispravkom granice i strogim hrianskim i zakonskim ophoenjem.
Iako ne mogu Vaem Preosvetenstvu odmah odgovoriti i na drugo Vae pismo od 25 sept. t. g. br.
78/r., koje mi je istovremeno stiglo, ve moram ekati idui potanski dan, poto danas nastupam svoje
putovanje na Velebit, to Vam ipak meutim mogu na prijatno znanje saoptiti, da je na Najviem mestu
sa osobitim zadovoljstvom primljena Vaeg Preosvetenstva revnost i gotovost, da svim silama promie
previnje namere NJ. Velianstva, kao to mi je saopteno visokim presidijalnim pismom NJ.
Preuzvienosti gospodina vrhovnog kancelara grofa pl. Mitrofskog od 17 sept. t; g. br. 1679/r.; posle
ega gosp. vrhovni Kancelar - po njegovim izriitim reima - oekuje rezultat Vaeg pastirskog pohoda
sa prijatnom radou, koja prema Vaem uveravanju prua mnogo osnova, da e uticaj (upliv) Vaeg
Preosvetenstva biti krunisan eljenim uspehom.
Istovremeno nalazim se pobuenim, da Vaem Preosvetenstvu izrazim moju ponovnu dunu
zahvalnost na neprekidnom plodonosnom nastojanju za dobro ove Pokrajine prema mudrim namerama
NJ. Velianstva, i da Vas zamolim, da Vae prebivanje u srezu kotorskome upotrebite u cilju, da
uzmognete hitno, uspeno i trajno suzbiti pogreke nekih tamonjih svetenika, koji bi mogli vriti
tetan upliv na javni mir, u emu ja sasvim raunam na Vau visoku uviavnost i razboritost.
Sva dalja saoptenja Vaeg Preosvetenstva bie mi koliko interesantna toliko i prijatna. Sa
uveravanjem, da u ja sveer o svima bitnim uspesima, koji bi se mogli pripisati Vaoj zasluzi,
izvetavati NJ. Velianstvo, ostajem sa potpunim potovanjem... "


No aenjem Crnogoraca nije Lilienberg ipak postigao eljeni uspeh; ispravka granice u korist
Austrije nije postignuta, niti su Crnogorci zadobijeni za Austriju. Pozvan je bio i Njego na banket, ali
je svoj nedolazak ispriao. Kotorski sreski naelnik izvetavajui o tome Lilienberga u srdbi svojoj
veli: Predviao sam da Arhimandrit nee sii u Kotor, poto se je bojao (budui bez ikakve kulture), da
ne bi dolo do uporeivanja sa preosvetenim vladikom Rajaiem."



Austriski pukovnik grof Kaboga predloio je Lilienbergu, da bi radi pridobijanja Crnogoraca
Austriji trebalo poslati u Boku Kotorsku jedno podesno lice, koje dobro poznaje srpski jezik i ima jo i
ova svojstva:


Nikakvu neprijateljsku predrasudu prema narodu, s kojim e stupiti u dodir, ve naprotiv
blagonaklono raspoloenje i volju (gotovost) da im se njegovim posredovanjem od strane c. kr. Vlade
uine dobroinstva svake vrste u stvarnom interesu austrijskih pograninih podanika; jedan dodue vrst
ali prijateljski i iskren postupak, zgodan za pridobijanje poverenja i veletovanja jednoga naroda, koji
pored sve surovosti svoje poseduje veliku sposobnost brzog shvaanja i otroumni (pronicivi) pogled.
To su potrebni uslovi, koji imaju da odrede budui izbor".


To lice (posrednik izmeu Crnogoraca i Austrijanaca) - veli Kaboga - trebalo bi da ima na
raspoloenju sredstava, da bi mogao obezbediti dobro raspoloenje najuplivnijih Crnogoraca; tavie
bilo bi celishodno da ga se ovlasti (ako bi od toga zavisilo potpuno postignue cilja njegove misije), da
moe oprezno i potajno podelitivati darove i plate Arhimandritu, njegovom uplivnom stricu i nekim
uglednijim licima iz naroda. Izmeu raznih predloga za pridobijanje Crnogoraca grof Kaboga u tom
svom izvetaju pod takom T privodi:


Moe se osobito Arhimandritu kao i crnogorskim nahijama obezbediti i druga dobroinstva putem
previnje zatraene milosti, kao u pogledu prvoga: posveenje za mitropolita od ovamonjih episkopa,
kao to je bio sluaj i sa pokojnim Vladikom, njegovim stricem; darovi njemu i Crkvi; vaspitanje u
ovamonjim zavodima njegovih bratueda i drugih mladia iz najuglednijih porodica, a crnogorskom
narodu osobito dati: olakicu saobraaja (prometa) povienjem taaka - ako bi se ovi zatraili - gde bi se
mogli drati pazari; pripomaganjem gradnja potrebnih puteva za ivotinje od tovara koji vode k ovome
pazaru i podizanjem najnunijih konaka; uvoenjem pomou ovamonjih lekara navrtanja boginja;
obezbeenjem potpora za vreme gladnih godina, itd.


Lilienberg je jo ranije predloio bio ministru Mitrovskom, da se Njegou dodeli godinja pomo u
iznosu od 2.000. - forinta radi pridobijanja istoga za Austriju. No Mitrovski je odgovorio negativno
ovim aktom:


O pridobijanju Arhimandrita zasad ne moe biti govora, jer se sa njime ne moemo uputati u
nikakvu vezu, a jo manje u kakve pregovore (poslove), radi ega se pozivljem na previnju odluku od
24 maja t. g. NJ. Velianstvo pak izriito zapoveda da novano pripomaganje Arhimandrita crnogorskog
ima sve dotle izostati, dok se od toga moe oekivati kompromitovanje Njegove Carske vlade ili
nikakva korist. Kad ne bi bilo ovog sluaja ili bi prestalo ovo strahovanje i uvidelo se, da bi
pripomaganje Arhimandrita bilo korisno po ciljeve Austrije, tad se ima uiniti odnosni predlog, da ga se
podnese NJ. c. kr. Velianstvu na reenje.
Meutim Car eli, da poglavice dalmatinskih zemaljskih vlasti nastave da i dalje sa Arhimandritom
podravaju dobre line odnoaje, ali se pri tome ima briljivo izbegavati, da to ne bi izgledalo kao jedan

zvanini postupak".

*

Po savetu grofa Kaboge Lilienberg je naao podesno lice za pridobijanje Crnogoraca a na prvom
mestu Njegoa. Taj izabranik bio je kapetan vojni Orekovi. Ovaj je stupio u prepisku sa Njegoem i sa
ovoga rodbinom, i o svojim uspesima izvetavao Lilienberga. Ovde emo privesti najpre prepisku
izmeu Orekovia i Njegoa, zatim izvetaj o tome Orekovia Lilienbergu i naposletku pismo
Njegoevog brata Pere Orekoviu i odgovor ovoga, a tako i izvetaj Orekovia Lilienbergu, upueni
tom prilikom.
Pismo Orekovievo Njegou glasi:


Visoki i blagorodni, presvetli gospodine!
Preko gosp. pukovnika Ozereckovskog aljem Vam pismo gospodina Stefana Vuka Karadia, koje
sam dananjega dana primio iz Bea. Iz ovoga pisma dobrostivo ete uvideti, kako Karadiu lei na
srcu, da se Vaa Presvetlost bolje uveri o vrednosti njegove knjige o Crnoj Gori, sa kojom niste sasvim
zadovoljni. Ja mu ne mogu pribaviti boljeg advokata od njega samoga, pa Vam stoga aljem njegovo
pismo u originalu, za iji povraaj istovremeno Vas najponiznije molim, poto mu na isto imam jo da
odgovorim. Ja bih rado jadnom Karadiu, koji je meutim sina izgubio, saoptio ma koju milostivu re
od Vae strane, i tim ga u njegovoj tuzi uteio, jer dobro vidim da ga mnogo titi Vae nezadovoljstvo.
Ne znajui, da li primate i srpski nedeljni list iz Pete, na koji sam pretplaen, aljem Vam listove
prologa meseca septembra skupa sa poslednjim ba danas primljenim brojem srdanom eljom, da
Vam mogu neko zadovoljstvo tim priiniti.
Preporuujem se Vaoj blagonaklonosti, ostajem s odlinim potovanjem Va najpokorniji sluga

Kotor 13 (25) oktobra 1837.
Orekovi, kapetan"


Pismo Njegoevo kapetanu Orekoviu glasi:


Blagorodni Gospodine, Visokopoitajemi i Ljubezni prijatelju!
Vae poteno pismo od 13 ovog mjeseca milo mi je i povoljno bilo koliko i kakvo pismo to moe
biti ovjeku milo kad primi od svog sonarodnika, koji s iskrenostiju svoga znanca ljubi; ono me je u
mnogotrudnim mojim poslovima zbog kojih nisam Vam mogao dosada odgovoriti, razveselilo, i nita
mi povoljnije nebi bilo kao da me i unaprijed posjetite poesto ba ako i ne prostranima, jer znam da
Vam djela ne dopusaju na to mnogo vremena, a ono barem kratkima pismima, i nadam se, da ete Vi
ovoj mojoj prijateljskoj elji ugoditi.
Kad ge uspiete Njegovoj Ekcelenciji Gospodinu Gubernatoru dalmatinskomu, molim Vas:
izjavite im moje visokopoitanije.
U vreme moga i Vaega zajedno bavljenja pod Mahinama preporuivali su mi G-da Mitar Mikula i
serdar Burovi iz Budve, da piem i da molim Njihovu Ekcelenciju za prvoga da mu sina Marka prime

u Zadru u Duhovnu Seminarij, a za drugoga - da mu odrede platu, koja se daje drugima serdarima po
Dalmaciji. Meni je teko bilo dosaivati Njihovoj Ekcelenciji, znajui napred da su im se i drugi molili
za druge konkorente, pa svakome ne mogu ni Njihova Ekcelencija elju ispuniti. Pri svem tom elio bi
srdcem i duom da mogu pomoi i jednom i drugom, jer su obojica dobri i estiti ljudi, no optereeni
mnogobrojnom familijom; iz toga uzroka molim Vas da biste imali dobrotu uzeti na sebe to breme
preporuiti ih od moje strane Njihovoj Ekcelenciji, da blagosklono soizvole na moje proenije.
Hvala Vam na dobroti, to ste izvolili na proitanije poslati mi nekolike N-re Srbskoga lista, koje
Vam vraam, a ovaj list i meni dolazi iz Pete. Evo Vam aljem i pismo Vama pisano od G-in Karadia,
koga moete slobodno uvjeriti, da ga ja i sada isto kao i pre nego to je ovu knjigu o Crnoj Gori izdao
ljubim i poitujem. Pa i zato bi ja na njega mrzio? On je ovjek na revnostni spisatelj, koji est svom
narodu, a pokaj njega i sebi ini. Naprotiv toga ja bi mu rad pomoi i podrati ga u njegovim poslovima,
te kako jot. O ovom ga moete uvjeriti slobodno, i pozdravite ga.
Sad Vi primite iskreno - ilirski prijateljski pozdrav od onoga koji Vas srdano ljubi, poituje,
mnogo cjeni i s kojim se dii.

Cetinje, 25. okt. 1837.
Va pokorni sluga
i iskreni prijatelj
Vladika ernogorski
P. P. Njego

Primiete tu pastrvicu da probate kakva je riba crnogorska".


Drugo pismo kapetana Orekovia Njegou glasi:


Visoki i blagorodni presvetli Gospodine! Primio sam Vae visokocenjeno drago pismo od 25.
oktobra (6. novembra) 1837 sa onom toplom radou koju samo iskreno prijateljstvo moe da oseti. Sa
zahvalnou priznajem Vau dobrotu prema meni, i ne moe za mene biti vee asti, nego zapravo esto
pisati Vam i Vaa pisma moi itati. Dua moja ne moe poeleti bolje hrane.
Po Vaoj elji ja u NJ. Preuzvienosti Gospodinu Guverneru pretstaviti molbu koja se odnosi na
Dimitrija Mikulu i serdara Burovia, no ne znam ukoliko ovo zavisi od NJ. Preuzvienosti, poto mnoge
tranje moraju se pre podneti na vie mesta, pa kod nas, kako sami znate, postojei zakoni o tome
odluuju; toliko meutim mogu Vas unapred uveriti, da e iste, ukoliko je odobrenje ove molbe po
najviim propisima moguem NJ. Preuzvienost Vama za ljubav odista uvaiti.
Sasvim prijatno mi je bilo iz Vaeg pisma razumeti, da gosp. Karadi nita nije izgubio od Vae
naklonosti i oseam pravo zadovoljstvo, to u ga ovom veu moi obveseliti.
Primio sam malu pastrmu (kako je vi nazivljete) ne bez velikog iznenaenja. Prema izrazu Vaega
pisma mislio sam da u videti malu ribu, a tamo mi je doneta odista ogromna pastrma. Ja ve vidim, da
u Crnoj Gori sve raste u nekom odreenom srazmeru: velike planine, veliki ljudi, pa tako i velike ribe.
Ako je istom razmeru i prijateljstvo Crnogoraca, tada sam ja sasvim srean ovek.
Sa najiskrenijim visokopotovanjem ostajem od svega srca Va pokorni sluga i prijatelj.

Kotor,
26. oktobra (7. novembra) 1837.

Orekovi kapetan"


Izvetaj Orekovia upuen guverneru Lilienbergu o uspesima svoje prepiske sa Njegoem glasi:


Ekcelencija!
Da sam se pre mog odlaska iz Zadra pretplatio na list Srpske narodne novine koje izlaze u Peti s
namerom da bih kod Crnogoraca vaio kao revnosni ljubitelj ilirske literature, i tim lake zadobio
njihovo poverenje, Vaa se je Preuzvienost ve onda udostojila da primi na visoko znanje. Veoma
povoljan uspeh sada je tu nameru potpuno opravdao, jer kako e Vaa Preuzvienost dobrostivo
razabrati iz moje privatne prepiske, koju ovde utivo prilaem, Vladika mi sada pie sa mnogo vie
topline i sa izvesnom srdanou, i izraz na kraju njegova pisma, u kojem mi izrauje svoj topli ilirski
prijateljski pozdrav, mogao bi znaiti (kao posledica moje pretplate na onaj ilirski list) dosta poveano
poverenje Vladiino.
Neprestano nastojei da sve poduzmem, to bi vodilo dobrom sporazumu i ba onom intimnom
poverenju, kojim se moe stei vie upliva na duh oveka, posluio sam se pismom primljenim od
poznatog srpskog pisca Karadia, da uzmognem Vladici pisati i tom prilikom poslati mu nekoliko
brojeva pomenutog ilirskog teksta.
Ovo je dalo povoda sasvim povoljnom i poverljivom pismenom odgovoru, na koji sam u istome
tonu drugim pismom odvratio, a koji pored vernog prevoda ovde u originalu sa najveim potovanjem
uzimljem slobodu podneti na visoki uvid Vae Preuzvienosti.
U ovome odgovoru, kako e Preuzvienost Vaa iz njega videti, traio je od mene Vladika, da Vas
u njegovo ime zamolim, da biste izvoleli primiti u duhovni seminar u Zadru Marka sina budvanskog
stanovnika Mitra Mikule, i serdaru Buroviu povisiti platu jednako kao i drugim serdarima u Dalmaciji.
Za sluaj da Vaa Preuzvienost ne bi nala za shodno da udovolji njegovoj molbi, pomislio sam da bi
bilo nuno unapred na to Vladiku pripremiti, pa sam se pozvao na kod nas postojee previnje propise,
da se ne bi on unekoliko u svom oekivanju prevario, i to ga moda ozlovoljilo.
Molba Dimitrija Mikule radi prijema njegovog sina u seminar u Zadru podnesena je ve sa
mnogim ostalim slinim od ovog Sreskog naelstva visokom Zemaljskom gubernijumu.
Pri ovom iskrenom poverenju Vladike i zadobijenoj linoj naklonosti njegovog brata Petra, u
njegovo ime uestvuje kod oba ureivanja granica, moglo bi se verovati, da e ovaj posao, u prkos
mnogim potekoama, koje se svakog dana sve vie nagomilavaju, ipak uspeti. Ja bih se i kod ove
povoljne pripreme sad ve oseao uverenim o najboljem uspehu da nova organizacija u Crnoj Gori nije
dala povoda mnogim unutranjim cepanjima (razdorima), zbog ega se je naalost bojati, da Vladika
nee uvek moi svoj upliv uzdrati u onoj meri, u kojoj bi on odista inae pri svojoj dobroj naklonosti
na nae zadovoljstvo zaista bio sklon da vri.
Kakve vane i neprijatne prepreke regulisanju Granica pretstoje, neka izvoli Vaa Preuzviedost
dobrostivo uvideti iz sledeeg.
Neki Maan Petrovi, brat orev, za osloboenje od sudskog postupka kojega izvolela se je
zauzeti Vaa Preuzvienost, i koji se zbog toga osea obveznim naoj stvari, tek mi je juer pripovedio,
da su Crnogorci iz Njegoa, bez znanja i pristanka Vladiina, nazad nekoliko dana odrali zbor, i iz
svoje sredine izabrali odaslanike, koji e ih pri ureenju granica njihove optine zastupati. Ovom
prilikom oni su uinili razrez na sve kue svoje optine radi pribavljanja potrebnog novca za izdravanje
svojih pretstavnika za vreme ureivanja granica, kako ovi ne bi bili prisiljeni iveti na na troak, i zbog
toga bili prema nama popustljivi.
Kao zahtev, od koga se ne sme otstupiti, na ovoj je skuptini donesen, da se granica Lozica (koja je

kako je poznato 1820 god. neshvatljivom neodgovornom omakom na nau veliku tetu komisijski
ispravljena, i pograninim belezima ve obeleena) i sada uzdri prema ondanjem obeleenju, i da se
ni jedna stopa od iste ne sme ustupiti bez borbe orujem.
Ako se sada uzme u obzir da Crnogorci (u najveoj rasputenosti odrasli i inae veoma lukavi)
prema njihovim tesnogrudim shvaanjima narodnosti, svako poputanje s nae strane smatraju slabou,
i smetnje gledaju da umnoe, da bi otud za sebe korist izvukli, to se ve sada moe shvatiti, kakve nas
protivnosti na svakom koraku ureenja granice oekuju, iako je jednako Vladika naoj stvari naklonjen.
Stoga se ne moe predvideti: kako e se sve ove potekoe otstraniti, i kakva e se sredstva jo za to
zahtevati dok se ovaj svoje vrste moda jedini posao naposletku ne uzmogne ostvariti, bez dovrenja
kojeg ne moe se zamisliti mir u ovome srezu.

Kotor,
8 novembra 1837.
Kapetan Orekovi."


Pero, brat Njegoev po svojoj eni, poslao je Orekoviu licem na Boi peenicu sa ovim
pismom.


Blagorodnome gospodinu kapetanu esaro-kraljevskome Orekoviu pozdrav.
Imam est Vas pozdraviti praznikom Rodestva Hristova, da Vi u zdravlje dohodi na mnogaja
ljeta!
Molim Vas da biste nam oprostili, jerbo nije za Vas tu regala, nego samo nak od ljubavi kako
prijatelji. Ali samo moete poznat moju veliku ljubav tek ja iljem moju gospou po ovakvome
vremenu.
Meutijem ostajem Va brat i sluga

Na Njegue dekembra 25 1837-ga
Pero Petrovi."


Orekovi je Peri na uzvrat poslao nekoliko boca rozolija sa ovim pismom:


Kotor, 25 dec. 1837 (6 januara 1838).
Visokoroenom, visokocenenom i junakom gospodinu Peri Petroviu, veoma uglednom voi
crnogorskom pozdrav.
Iako mi je prijatan poslati boinji dar, jer mi slui kao dokaz tvoje ljubavi i prijateljstva, ali ti ipak
ne mogu oprostiti, to si za to nadaleko kinjio svoju jadnu suprugu sa ovako ravim vremenom.
Poto nemam nita boljega, to ti aljem nekoliko boca rozolija ne zato da bih ti dao neto dobroga,
nego jedino kao dokaz takoer srdanog odgovora tvoga prijatelja.

Orekovi kapetan."


O primljenom daru od Pere Orekovi je obavestio Lilienberga aktom, iz koga privodimo ovde

samo onu stavku, koja se odnosi na prednje Orekovievo pismo, i glasi:

Ovo je pismo istovremeno jasan dokaz o grubosti" obiaja Crnogoraca, da i sami brat Vladiin sa
svojom enom postupa kao sa jednom ropkinjom i gore nego li sa ikojom sluavkom, i nju alje po
najgorem vremenu na jedan veliki praznik u Kotor preko tri sata udaljenosti jedino, da bi meni poslao
pecivo uobiajeno o pravoslavnome Boiu."


No ni Orekovi sa prepredenom svojom lukavou nije uspeo da pridobije Njegoa ni Njegoevog
brata Peru, ni da postigne bilo koje politike koristi. Orekovi je izvestio Lilienberga, da je uzaludno
bilo nastojanje i kod Vladike i kod Pere, da se granica kod Patrovia podeli kako je Austrijska komisija
traila na miran nain. Njego je mrzio Austriju. On je kneza Kaluerovia dao streliti, a popa Plamenca
u gvoe okovati, poto su bili optueni, da uruju sa Austrijom. Mrnja njegova bila je tolika, da se je
1839. god. izmirio sa Turcima u Albaniji, da bi se s te strane obezbedio i sigurnije mogao istupiti
protivu Austrije onda kad je Crna Gora od ove bila ugroena. Tom prilikom javno je odrao govor
protivu Austrije i dao strelati dvojicu Crnogoraca, austrijskih pristaa. Kotorski sr. naelnik u jednom
svom izvetaju veli, da je Vladika izjavio, da bi Crnu Goru radije podloio Turskoj nego li Austriji.
I Orekovi u svom izvetaju podnetom Lilienbergu veli o Njegou:

Pri takvim linim osobinama ovog Poglavice, koji neogranieno vlada nad ovim oruanim
gortacima, i po svojoj volji vodi ih, ne bi se moda pogreilo, kad bi se izbliega posmatrale njegove
prave namere. Koliko ja poznajem Vladiku, uveren sam, da ako on danas jo ivi u prijateljskom
odnosu s nama, sutra ve okrenuo bi on svoje oruje protivu nas im bi mi bili zapleteni u ratu sa
Rusijom, i im bi njegov interes uopte zahtevao promenu politike. Sve dotle pak dok postoji dobar
sporazum izmeu Austrije i Rusije ne treba dvoumiti da e politika Vladiina prema nama ostati
nepromenljiva. I ovo je u glavnom merilo, po kojem ja po mojem ogranienom stanovitu prosuujem
dranje nae prema Crnoj Gori, i po emu mislim da mogu zakljuiti, da se nikako nemamo plaiti
naruenja mira na ovim granicama pod sadanjim okolnostima.
A da je i Njegoev brat Pero mrzeo Austriju, vidi se iz izvetaja austrijskog konfidenta Berdara od
19/3 1840.

VI - PROTIVNICI NJEGOEVI

Na povratku svom iz Rusije Njego je uveo porez od dva forinta na svaku kuu godinje,
raspustio senat i svu vlast uzeo u svoje ruke. Zbog toga - prema ovim Tajnim aktima - nastalo je u
narodu crnogorskome veliko nezadovoljstvo, da su poglavice njegove podneli albu ruskom caru Nikoli
I protivu Njegoa. O tome je ef Policije obavestio Lilienberga ovim aktom:

2. Crna Gora rekao bih da se sada nalazi u stanju najveeg nereda. Veina narodnih poglavica
nezadovoljna je sa Vladikom, a njegovi jo preostali pristae ostaju uza nj jedino iz koristoljublja i zbog
darova, koje on s vremena na vreme osea se prinuenim da im podeluje. Danak od jednoga talera na
svaku kuu jeste predmet najee svae izmeu Vladike i njegovih potinjenih, i bojati se je, da bi ova
trvenja mogla ispasti na tetu prvoga. Veina Nahija silom uskrauje plaanje poreza, i iznos koji je ve
uteran sa odlunou zatraen je natrag od mesta, koja su ga uplatila, tako da se dri, da e Vladika na
pretnju celog stanovnitva razumeti da mu ga treba vratiti. Pripoveda se, da je Vladika naredio hapenje
jednoga svoga srodnika iz jedne od prvih porodica, ali da nareenju ne samo da nije bilo udovoljeno,
nego su neke narodne poglavice ustale u zatitu njegovu, i izjavile svome Poglavici, da se hapenje nee
zbiti, i da mu ni naum ne padne, da dira u linu slobodu naroda. - Veina stanovnitva i poglavica
narodnih trae, kako kau, postavljanje gubernadura. Vladika se opire, da ovom traenju udovolji, jer da
je njegov avtoritet dovoljan za upravljanje Crnom Gorom. Bojati se je, da bi, ako Vladika ne izmeni
svoje vladanje, moglo doi do napadaja, koji e teko ispasti u korist Vladike, poto je njegova stranka
slabija.
Govori se da poznati Matej Vuievi namerava da otputuje, i da mu je veina crnogorskih
narodnih poglavica dala nalog, da preda caru Nikoli jednu molbu protiv Vladike, da se njihovoj
otadbini dade nov Ustav i da prestanu: samovolja i muenja.
Lilienberg je zatim o stanju u Crnoj Gori izvestio Cara i ministre: Sedlnickog i Mitrovskog ovim
aktom:
U Crnoj Gori kao da je nezadovoljstvo protivu Vladike poraslo u tolikoj meri, da su se mnogi
narodni prvaci alili caru Nikoli, i da su, kako se govori, tri sreza: Crmnika, Reka i Ljeanska Nahija
odmetnule od zavisnosti, zbog ega se je bojati da ne nastupi anarhija.


I dalji izvetaji glase pesimistiki - Sr. naelnik kotorski javlja:

Meutim vei deo onog stanovnitva zbog nedovoljne aktivnosti i nedovoljne smotrenosti
Vladiine ivi sada sasvim razuzdano, i ovo stanje zaputenosti ako se na taj nain produi
prouzrokovae odista naruenje pograninog mira, koji se je dosle velikim naporima mogao da odri."

Isti naelnik malo docnije u istom pesimizmu izveuje:

to se pak tie Crne Gore primeujem, da se njena unutranja administracija nalazi i dalje u
najveem neredu, kao to sam po dunosti saoptio bio ranijim mojim odanim izvetajima. Vladika se
nimalo ne brine da popravi nepodobtine, koje se svakog dana zbivaju, a naruioci javnog mira,

njegovim neradom ohrabreni, misle da su slobodni da mogu praviti nasilja svake vrste."

No od sviju izvetja najnepovoljniji bio je onaj efa policije, koji glasi:

2 Pripoveda se, da sada u Crnoj Gori vlada najvei nered, mrnja, nepoverenje, i osveta. I sami
Vladika rekao bih nalazi se u neprilici, i njegova soba za spavanje pretrpana je kuburama i pukama."

Spisi Tajne arhive Dalmatinskog namesnitva prikazuju kao glavne protivnike Njegoeve: Ivana
viteza Ivanovia-Vukotia, Mateja Vuievia, ora Petrovia Savova i unekoliko i popa Joka
Plamenca Vukova. Taj sukob izmeu Njegoa i njegovih protivnika, naravno, iao je u prilog Austriji.
Ova je potpirivala i iskoriavala taj razdor. Kaboga u svom izvetaju od 3/11 1832 Lilienbergu veli:

Kad Vukoti ne bi bio podravan odluujuim ruskim uplivom, moglo bi se indirektnim putem
postii njegovo otstranjenje iz Crne Gore - kao to nam je ranije polo za rukom da uklonimo onog
spletkaa (intriganta) Orlovia -, kad nam ne bi vie stajalo u raunu, da njegovim i njegovog srodnika
Vuievia to duljim onamo prebivanjem i dalje traju u Crnoj Gori: razdori, stranke i otud proizlazea
slabost."

Vukoti i njegov sestri Vuievi nazivlju se ruskim podanicima. Sami car Franc naredio je, da se
nadzire njihov boravak u Crnoj Gori. U tu svrhu ministar Mitrovski uputio je Lilienbergu sledee
pismo:

Br. 2054/P. Visokoblagorodni Grofe!
NJ. C. Kr. apostolsko Velianstvo povodom pregovora koji je u toku izmeu gospodina dvorskog i
dravnog kancelara i mene o dolasku u Kotor i Crnu Goru dvojice ruskih podanika Ivana Ivanovia Vukotia i Matije Vuievia, previnjim vlastorunim pismom od 15 novembra t. g. izvolelo je
narediti: Staviti u naroitu dunost vlastima u Dalmaciji da imaju najivlju pozornost na dogaaje
susedne zemlje, a tako i na ponaanje Pravoslavnih, pa da o svemu onome to bi o tome doznale bez
odlaganja imaju tano izvestiti."

ef policije dostavio je Lilienbergu primljeno poverljivo pismo o politikim prilikama u Crnoj
Gori, u kojem se veli, da Rusija mnogo potpomae Crnogorce novcem i orujem; da zbaeni
gubernadur crnogorski Radonji Vukale i njegov brat Marko jo ame u tamnici, i da se s njima strogo
postupa; da je glasoviti (famoso) Vukoti izabran za kneza crnogorskog i za pretsednika senata, a
njegov neak Vuievi Matej - za potpredsednika; da je Vukoti uputio razne proglase na narod u ime
cara Nikole; da bi u Crnogorce ulio vei strah i potovanje; da velike sume u zlatu alje svom zetu
Lumbardiu u Kotor, a ovaj njemu u razmenu talere, itd.
Aktom od 6-3 1832 pod br. 217 r. sr. naelnik kotorski izvestio je Lilienberga: da se Vukoti i
Vuievi nalaze uvreenim to austrijske vlasti, mesto s njima, vode prepisku sa Arhimandritom,
kojemu oni hoe da oduzmu svako uplitanje u svetovne stvari. - U pismu jednom svom prijatelju u
Kotoru Vukoti pie iz Rijeke Nahije: Ozlovoljen kaluerskim disciplinama u Cetinju i hranom po
crkvenim propisima, preselio sam se na ove strane da bih se nauivao lepog vremena i toliko izgubljene
slobode i mira..." - Lilienberg o tim zategnutim odnosima izmeu Arhimandrita i Vukotia izvestio je
neposredno Cara aktom od 4-11-1832. To stanje napetosti produeno je i u godini 1833, kako se vidi i iz
sledeeg izvetaja Lilienbergova, upuenog Sedlnickom:

Crnoj Gori traje i dalje razdor izmeu Arhimandrita i takozvanog pretsednika Senata Vukotia, i

ovaj poslednji i dalje nastoji, da kod naroda umanji ugled prvoga, i moda je ova zavera (spletka)
najvaniji razlog pretstojeem putovanju Arhimandrita preko Bea u Petrograd."

O stanju u Crnoj Gori i agitaciji Vukotievoj nakon odlaska Njegoeva u Rusiju na posveenje sr.
naelnik kotorski izvestio je Lilienberga:

U Crnoj Gori po odlasku Arhimandrita Petrovia za Rusiju vlada sada vei red i vie mira.
Vukoti je privukao sebi upravu sviju poslova, i razreen od ljubomore i od obzira prema Arhimandritu,
deluje sa nekom aktivnou, nastojei da pridobije razne stranke i da ih odalei od srodnika i pristaa
Arhimandritovih. No njega se vema boji nego li ga ljubi ono drsko i nemirno stanovnitvo."

Lilienberg izvetavajui Cara i ministre o posveenju Njegoa za episkopa veli:

Pre svega oekuje se povratak njegov sa bogatim darovima. Reklo bi se, da se Vukoti ne
pridruuje optem likovanju, koje se je na ove vesti u onoj zemlji irio, nego da je sve ovo primio
nekom vrstom hladnoe."

Nakon nepuna tri meseca od povratka Njegoeva iz Rusije u Crnu Goru razdor izmeu njega i
Vukotia bio je potpun. I Vukoti i Vuievi bili su prognani iz zemlje, i Njego je uzeo kormilo
dravno u svoje ruke. Izvetaj o tome kotorskog sreskog naelnika glasi:
to se pak naposletku tie Crne Gore primeuje se, da je Vukoti otputovao za Trst; da se njegov
sestri potpretsednik Crne Gore Vuievi sada nalazi ovde; da su obojica po odredbi Vladike udaljeni
iz Crne Gore; da se je Senat sam od sebe raspustio; da su bezuspeni ispali pokuaji Vuievia za
izmirenje sa Vladikom; da izgleda da je ovaj sklon da preuzme upravu sviju poslova kao i njegov pok.
stric, Mitropolit.

Slino ovome izvestio je i ef policije:

Po privatnim vestima doznalo se je, da je vladavina Vukotieva i Vuievia ve dostigla svoj
svretak; novi Vladika da im je kazao, da ih ne potrebuje vie; da je on odluio da sledi sistem pokojnog
svog strica, i ukine sve novotarije od njih uvedene, i da Vuievi namerava da se povue u Kotor k
svome srodniku Lumbardiu."

U izvetaju kotorskog sr. naelnika od 25/3 1834 br. 289, upuenom Lilienbergu, stoji: da je ruski
poslanik u Beu osudio dranje Njegoevo prema Vukotiu i Vuieviu, ali da Njego i pored toga ne
misli nikako da sa njima pregovara o poravnanju, i da se je senat crnogorski sam od sebe raspustio,
poto je Vladika uzeo u svoje ruke svu upravu poslova bez uea onih koji su nekad obnaali ast
senatora.

*

Matija Vuievi koji je sa Vukotiem, svojim ujakom, doputovao iz Rusije u Crnu Goru, i stavljen
pod nadzor austrijskih vlasti, kako je napred ovde spomenuto, postao je potpresednikom senata. U aktu
efa policije od 16/4 1832, upuenom Lilienbergu, veli se, da je kotorski trgovac Ilija Lumbardi bio

ujak Vuieviev. Po tome izgleda, da je i Vukoti bio srodnik Lumbardiev. Spominju se nekoliko
putovanja Vuievievih u Rusiju u politike svrhe i njegove veze sa carem Nikolom i ruskim
poslanikom u Beu.
ef policije aktom od 9/11 1833 pod br. 250/P. izvestio je Lilienberga: da je dolazak u Kotor
potpredsednika senata Mateja Vuievia iz Crne Gore sa gospoom pred povratak Njegoa iz Rusije sa
posveenja dao povoda raznim glasinama. Dalje se veli, da je gospoa rodom iz ruske Poljske; da je
obrazovana i bogata. U izvetaju pak kotorskog sr. naelnika od 25/2 1834 - kako smo videli - navedeno
je, da je Njego sa Vukotiem prognao iz Crne Gore i Vuievia, i da su uzaludni bili svi napori
Vuievievi da se izmiri sa Vladikom. Naposletku isti sr. naelnik saoptio je Lilienbergu, da se je
Vuievi nadao, da e se moi koristiti nezadovoljstvom naroda sa Njegoem, te se povratiti na
Cetinje, ali da je Njego odbio da ga primi.

*

ore Petrovi, sin Savov, prvobratued Njegoev, porunik ruske vojske u penziji, u ovim
spisima oznaen je kao najvei protivnik Njegoev. O odnosima izmeu prvobratueda izvestio je
Lilienberga kapetan Orekovi ovim aktom.

Br. 4 Preuzvienosti!
O prispeloj vesti da Crmnika Nahija Crnogorska eli da se podloi pod austrijsku vladavinu,
izvolela je Vaa Preuzvienost visokim nalogom br. 65/P. od 15 sept. prole godine milostivo narediti
mi, da ispitam postojanje i osnov ove elje na obazriv nain, pa da o tome podnesem moj pokorni
izvetaj.
Usled ovoga i u dopunu moje pod 20 pr. meseca br. 4 utivo podnesene prijave, uzimljem slobodu
da sa strahopotovanjem saoptim o tome dalje podrobne sledee podatke.
Da izmeu Vladike, i njegovog roaka ora od njihovog povratka iz Rusije vlada veliko
neraspoloenje, i da je oro mnogo ljubomoran na nepodelenu politiku vlast Vladiinu, ja sam ve
imao ast da spomenem u pomenutoj utivoj mojoj prijavi. Poto je sada ore oznaen kao onaj koji
stoji u vezi sa poglavicama Crmnike Nahije, to sam morao, da bih to temeljitije ispitao stvarno
postojanje ovih unutranjih razdora, pre svega drugoga nastojati da istraim uzrok porodine svae koja
je ora mogla navesti na tako vaan korak, i da o karakteru ovoga prikupim po mogunosti
najpouzdanije vesti. To sam ja mogao uiniti malo po malo za vreme obavljenog regulisanja granica
utoliko vie, to se je izmeu mene i brata Vladiina Pere, kao to se je Vaa Preuzvienost iz moga
utivog izvetaja od 15 t. mj. br. 2/P milostivo udostojila razabrati, razvilo najtenje poverenje, i on na
kraju nije pokazao nikakvu protivnost, da me prepusti da mogu zariti u najtajnije porodine odnose.
Da bih dakle mogao to jasnije pretstaviti na visoko rasuivanje Vae Preuzvienosti pravo stanje
stvari, moram poi do oreve mladosti i prvog vaspitanja njegovog; tamo se ima nai poetak
njegovog nezadovoljstva, i otud izvesti uzrok sadanjih u Crnoj Gori unutranjih razdora.
oro je prvobitno bio odreen da kao vladika vlada u Crnoj Gori. Jo u prvoj njegovoj mladosti
bejae on za to odabran od pokojnog Vladike, koji ga je uz velike trokove dao vaspitati kao svoga
naslednika, i za njegovo obrazovanje iz Rusije dovesti vie profesora. Posle mnogo godina uzaludnih
nastojanja, poto nije imao ni dara, ni mara, ni volje za uenje, da saodgovori eljama vaspitaa, porasli
deak ta vie razvio je u sebi svetovie samovoljan, zloban, zlovoljan i nesnosan karakter, i sasvim
odlunu odvratnost prema svetenikom inu. Naposletku baci on sasvim kaluerske mantije, pobee sa

Cetinja, i zadra se veim delom u Majinama, gde je iveo razuzdano, van svake veze, sasvim odeljen
od svojih srodnika. Pokojni Vladika odavno se je ve uverio, da su takve naklonosti njegovog sinovca
ora priliile pre svemu drugome, nego li crkvenom i vrhovnom pastiru svoga naroda, i on ga je ve
sasvim prepustio njegovoj sudbini, ne vodei rauna, to e od njega moi biti. Ali posle nekog vremena
alostilo je ipak starog Vladiku, da jedan od njegovih najblinjih raste u ovom divljem stanju, i da ga
gleda izloena svima porocima, pa je elio da ga bar spase od poslednje propasti, ali svi pokuaji, da ga
uhvati i pod nadzor dovede na Cetinje, ostali su bezuspeni. Naposletku polo je za rukom jednom
ruskom tabskom oficiru, da sjajnim obeanjima privoli ora, da otputuje s njim u Rusiju. ore bi
smeten u jedan vojni zavod, i posle nekoliko godina kao oficir primljen u vojsku.
Meutim je sadanji Vladika, koji je onda uio u Hercegnovome i pokazivao odline prirodne
talente (umne sposobnosti), primljen u kolu na Cetinje, i prilikom smrti pok. Vladike za njegovog
naslednika oporukom odreen.
Kad je sadanji Vladika 1833 godine doao u Petrograd, da onde bude posveen za episkopa,
pozvao je on svog roaka ora iz vojske, postupao je tu s njime kao sa bratom roenim, i poveo ga je
sa sobom u Crnu Goru. Ovde je vie iskusni oro vrio veliki upliv pored mladog Vladike, i u poetku
je u ovome poloaju izgledao veoma dopadljiv; no kad je Vladika malo po malo postajao svestan svoje
moi i svetovie otklanjao savetovanja svog roaka ora, poelo se je u unutranosti ovoga razvijati
nezadovoljstvo.
Mnoge od Vladike uvedene novotarije, kojima se je oro manje-vie opirao, da bi pokazao
vaeim svoj upliv, dale su materijala raznim razmiricama i neprijatnim svaama, koje su ipak bivale
utiane, jer je s jedne strane oro uvek znao u pravo vreme da popusti, i da se povue u granice
skromnosti, a i Vladika s druge strane uvek se gotovim pokazivao, da svom roaku sve ponovo oprosti.
Ipak je jo tada oro gledao da stvori za sebe stranku u Crnoj Gori. I on biva poglavito oznaen
kao onaj od koga su poticale sve albe i optube protivu Vladike, i u ime naroda preko druge ruke
odailjane Ruskoj vladi. On je mislio tim da e, s obzirom na nesposobnost mladia Vladike, vladati i
njegov pad uskoriti. Sanjao je, da e ga moda on isti moi zameniti kao vladika Crne Gore, poto ga
nije lako bilo drugim licem zameniti.
Dok je on na ovaj nain ispod ruke kovao planove za propast Vladike, nastojao je istovremeno da
ponovo stee njegovu naklonost i poverenje, i u ovoj prividno dobroj harmoniji poduzee skupa put za
Petrograd.
Ovde je oro tajno pokuavao da potkrepi odaslate albe Crnogoraca; da potkopa slavu (dobar
glas) Vladike (um den Ruf des Vladika zu untergraben); da pretstavi njegovu mladost i neiskustvo kao
uzrok narodnog nezadovoljstva, i da ga pretstavi uopte kao nesposobnog. Meutim Vladici je uspelo,
da se ne samo na sve optube opravda i da obori sva klevetanja, nego i da dobije znatne sume za
ureenje svoje zemlje. oreve spletke prozrene su bile, i Ministarstvo ruske pustilo je na volju Vladici,
da svoga roaka povede sa sobom u Crnu Goru ili da ga ostavi u Rusiji.
Vladika koji se je sada primljenom novanom pomoi za ureenje zemlje oseao dosta jakim
protiv svakog daljeg napadaja, mislei s druge strane da e moi od sebe odbiti prekor Crnogoraca kao
da je on svog roaka odgurao od sebe i nadajui se, da e on sam njega naposletku savladati ovim
ponovljenim velikodunim svojim postupkom, odlui se da mu ponovo sve oprosti, i svog roaka sa
sobom povede u Crnu Goru.
Potom je oro ozbiljno bio opomenut, da se samo onda moe nadati penziji od Rusije ako bude
aktivno pomagao Vladiku prilikom buduih izvoenja novih reforma i na taj nain otadbini usrdno
sluio, i poglavito ako bude nastojao, da Vladika postigne zadovoljstvo.
Na povratku kui Vladika je razvio svoj novi organizacioni plan, koji mu je imao obezbediti
samovladavinu u Crnoj Gori. Kako je on sve ranije are ukinuo a novopostavljene platama znao vezati
za svoje interese; kako je sva nadletva meusobno povezao i pomou prava naimenovanja na ta

nadletva svu vlast u sebe usredsredio, neka se Vaa Preuzvienost milostivo udostoji uveriti iz moga
najponiznijeg izvetaja od 5 oktobra.
oro je posmatrao ovaj razvoj sa zlobom. To to je Vladika raspolagao sada velikim svotama
brzo je razdrailo njegovu osetljivost. On nije mogao to prealiti pomiljajui: da je on isti jednom bio
odreen za mesto koje sada Vladika zauzima; da je on mogao u Crnoj Gori sam vladati i neogranieno
zapovedati. Sad je video da je lien svih tih koristi; istisnut od sadanjeg Vladike, i tako lepi poloaj
uzurpiran od jednog mlaeg srodnika. Ljubomora, mrnja, zloba pratile su otsad sve njegove korake, i
gde je god samo mogao, protivio se je on naredbama Vladiinim. Tako na pr. Vladika je za vreme
poslednjeg svog putovanja dao uhapsiti jednoga oveka zbog neposlunosti i grubog susreta, i sprovesti
na Cetinje. oro kao potpretsednik Senata zapitao je za uzrok hapenja, i odmah potom dao skinuti sa
oveka gvoe i osloboditi ga, rekavi mu: Nisi nita skrivio protiv javne bezbednosti, pa moe mirno
poi kui."
Ovi i drugi slini prizori dali su esto povoda mnogim nemilim pojavama, i trebao je sav upliv
ruskog potpukovnika Ozereckovskog, koji je esto sa uzdignutim rukama morao preklinjati obe strane,
da svoje nesporazume ostave na stranu, i izbegavaju dalje skandale.
Mada je oro od prirode mnogo ozbiljan i sumoran, i malo imao smisla za sretan ivot, on je od
povratka iz Petrograda postao mirni pustinjak; setan i u sebe zatvoren, provodi esto vie dana a da s
nikim ni jedne rei ne progovori, i poto satima sam u svojoj sobi ostaje zatvoren, to se on uopte
sasvim retko via. Jedino za vreme Vladiina putovanja po Dravi bio je vie pristupaan; tada je
primao sve nezadovoljnike i ak zloince, koji se inae nisu usuivali ni da dou na Cetinje. Vladika je
odmah otkrio sve ove spletke, i dolo je i zbog ovoga izmeu njega i ora do osetljivih prepirki, koje
je ruski potpukovnik ponovo stiavao.
Iz ovog dugotrajnog prianja, koje mi je Vladiin brat poverio kao porodinu tajnu, a koju sam se
ja (uz po mogunosti pridravanje njegovih vlastitih rei) trudio da ovde stavim na hartiju, moe se
jasno upoznati duevno stanje orevo.
Neu pogreiti, ta vie mislim da bi se moglo iz sveg stanja stvari sa nekom izvesnou zakljuiti,
da "oro pri svojoj unutranjoj sklonosti i svom tobo uvreenom slavoljublju pomilja da ocepi jedan
deo Crne Gore, i da ga za sebe pridobije.
Kao jedan mali dokaz njegove ambicije neka ovde poslui jedna za sebe ne odluujua okolnost,
da se on kao potpretsednik u aktima upuenim ovdanjem sreskom naelstvu od nekog vremena ve
potpisuje kao knjaz".
Sadanje vreme, kad nova reforma pravi nezadovoljnim smenjene sa poloaja poglavice, ini mu
se da je povoljno, da postigne u Dravi podelu, i jedan deo za sebe otrgne. Ne podlei nikakvom
dvoumljenju, da je on u sporazumu sa mnogim poglavicama Crmnike Nahije i njihov upravo voa.
Upadljivo mi je bilo setno utanje jednoga od poglavica ove Nahije, serdara Plamenca, za vreme
prodaje manastira Majina. Dok su naime ostale poglavice ivo uestvovale, on je ostao sveer utljiv,
povuen u se, stojei po strani, a da nije kroz celo vreme ni jedne rei izustio. Tako se je ponaao i onda
kad je doao na nj red, da potpie kupoprodajni ugovor. Da ne bih pobudio podozrenje, izbegavao sam
svaki blii dodir sa Plamencem, i samo na odlasku kao i svima ostalima pruio sam i njemu ruku radi
pozdrava, to je on na najprijateljskiji nain odgovorio.
Ukoliko ima verovatnosti da bi oro mogao uspeti u izvedenju onoga, to je, izgleda, odluio, ne
moe se odista predvideti, kao ni kod sviju drugih poduzea koja zavise od jednog narodnog pokreta.
I svega to sam dotle uo i video, kao i iz nekih Vladiinih u razgovoru datih izjava, koje sam imao
prilike da utivo navedem na kraju mog najpokornijeg izvetaja od 15 oktobra, mislim da mogu
zakljuiti, da je Vladika poto-poto vrsto odluio da provede svoje reforme, koje je on sa mnogo
odlunosti otpoeo.
Ovo je sve to sam dosle mogao izvideti o nesporazumima koji vladaju u Crnoj Gori. Iako su ovo

samo natucanja, to bi ipak ona mogla moda biti dovoljna mnogo iskusnom, vetom i pronicavom
pogledu Vae Preuzvienosti, da moe iz toga izvesti pravo stanje stvari u ovoj Zemlji, i suditi.
Unapred trudiu se, da malo po malo temeljito izviam sve to se odnosi na politiki poloaj Crne
Gore, i da sa strahopotovanjem izvetavam o tome Vau Preuzvienost. Sasvim poverljivo ophoenje
sa bratom Vladiinim Perom koji sa mnom govori o svemu bez ustezanja (otvoreno), prua mi za to
najbolju priliku. Pero, koji bez ikakvog finijeg obrazovanja poseduje veoma mnogo prirodne
razboritosti (otroumnosti), jeste jedini ovek u Crnoj Gori koji uiva potpuno poverenje Vladike. Njega
Vladika (poto su oba brata jedan drugome mnogo odani) u svima preduzeima poziva za savet.


Kapetan Orekovi podneo je zatim Lilienbergu o odnosima izmeu bratueda ovaj izvetaj:

Preuzvienosti!
(Ommissis)
U produenju mog poslednjeg najponiznijeg izvetaja od 24 t. m. broj 4/r. uzimljem slobodu da sa
strahopotovanjem donesem do visokog znanja Vae Preuzvienosti sledee dalje vesti, koje sam primio
takoer preko brata Vladiina.
Za vreme dok se je Vladika radi prodaje manastira u Majinama zadravao, dolo je vie sveta na
Cetinje i zapitalo ora: da li je istina, da je Vladika prodao onaj manastir? ore je na to odgovorio,
da je na alost istina, i da bi Vladika po njegovim za osudu nazorima bez razmiljanja prodao i moti sv.
Petra koje poivaju na Cetinju, kad bi mu neko za njih hteo ponuditi 10 forinta. 'Vi poznajete - ree mi
Pero - predrasude Crnogoraca, Vi znate, koliko oni dre do svoje vere, i kakav e utisak ove rei, koje
e ii od usta do usta po celoj zemlji, proizvesti na prosti narod. Po ovome moete ceniti i svu pakost
orevu. On zna dobro, to znai: Crnogorcima dirnuti u svetinju. On je to dobro znao, pa zato je i vie
za osudu. No te su rei dobro bile proraunate; on ih je izgovorio s namerom, da omrazi Vladiku; da
narod razdrai protivu njega i uzbuni. To je jedno zloinstvo, koje bi se imalo kazniti smru, i ore je
odista zasluio, da ga Vladika odmah dade streljati.'
Ja sam izrazio moje uenje zbog orevog ponaanja i pokazao sam svoje uee na strani
Vladiinoj, jer sam primetio, kako je Pero pri ukazanom ueu postojao sve zagrejaniji i govorljiviji.
Na moje pitanje: to, dakle, misli Vladika poduzeti pri ovakvim prilikama, ree mi naposletku (poto
me je prethodno zamolio, da sve ovo zadrim kao tajnu i da o tome nikome bio on koji mu drago ne
kazujem ni jedne rei): da je Vladika pozvao ora na odgovornost zbog njegove pakosne izjave,
kojom je javno nameravao da razdrai narod protivu njega, i rekao mu, da on sa ovim pakosnim
izjavama ne moe dalje ostati potpretsednik senata; da mora odmah napustiti Crnu Goru i otputovati u
Rusiju ili kudgod on eli, poto u Crnoj Gori ne moe u nikakvom sluaju ostati. ore je na to drsko
odgovorio: da on nee nipoto ostaviti Crnu Goru a da pre ne uje presudu narodnu; da Vladika sazove
Generalnu skuptinu, i protivu njega povede istragu, pa tek onda, ako ga narod prizna krivim, da ga
moe i dati streljati. Ovaj neoekivani odgovor, na koji Vladika nije bio pripravljen, zaista ga je
iznenadio, i kako mi je Pero malo po malo priznao, Vladika se zbog toga nalazi u ne malenoj neprilici."


Lilienberg je prednji izvetaj sproveo 31-10 t. g. ministru policije.
Orekovi saoptio je Lilienbergu nove poverljive izjave oreve ovim izvetajem.

Br. 11/r. Preuzvienosti!
U izvrenju visokog pismenog nareenja od 3 t. br. 70/r. uzimljem slobodu da Vaoj Preuzvienosti
najpokornije prijavim, da je ore roak Vladiin, u prkos Vladiinoj izjavi da on ne moe vie ostati

potpretsednikom Senata i da mora napustiti Crnu Goru, ipak ostao na svome poloaju, i da zbog toga se
ni odrala Narodna skuptina.
oro je bio ovde 14 dana na leenju, i za to vreme dnevno me poseivao. Poto on u Crnoj Gori
ima veliku stranku, i ne moe tano predvideti ishod njegove svae sa Vladikom i unutranjih razdora u
onoj zemlji, to sam smatrao za shodno da negujem njegovo poznanstvo (zaine Bekantaft cu kultiviren).
Pozpvao sam ga gotovo dnevno na trpezu, gde se hranim u gostioni sa mnogim kapetanima garnizona, i
kad i ubudue bude dolazio ovamo u Kotor, on e kod mene otsedati, i kod mene stanovati.
Odmah u poetku obavetavao se je ore kod mene, da li e Preuzvienost Vaa doi u Kotor, i
nekoliko puta spominjao mi je da ja trebam ove zime da s njime preduzmem putovanje u Be zabave
radi.
Na taj nain malo po malo postojao je on poverljiviji i javno me nazivao svojim Pobratimom, to
se je meni iz politikih razloga odista svialo.
Kad sam mu jedanput pomenuo, da se Vladika, kako se uje, radi nove organizacije u Crnoj Gori
ima da bori sa mnogim neprijatnostima, ree mi ore: 'Kad bi mi Austrija htela dati samo 3 do 4
kompanije (ete) vojnika na raspoloenje, ja bih u Crnoj Gori odmah zaveo red', a na moju primedbu:
Imaete sada na Vae raspoloenje nekoliko plaenih narodnih garda, on mi na to odgovori: 'Crnogorci
se ne boje svojih zemljaka; jedan sami bataljon linijskih trupa vie bi imponirao, nego li 10.000
Crnogoraca Narodne garde.'
Iz celog ponaanja orevog uvideo sam dobro, da se je on za celo ovo vreme nosio mislima, da
mi svakako neto poveri, i da ga je samo opreznost zadravala od toga. Naposletku tek juer poslednjeg
dana pre svog odlaska, poto se je najpre pozvao na moju vernost i veru kao pobratima, i opomenuo me,
da njegovu tajnu, izuzevi Vaoj Preuzvienosti, ne poveravam nikome ma ko bio on, otkrio mi je: da je
sva Crna Gora gotova da stupi pod zatitu Austrije; da je on potpuno siguran za pristanak sviju
crnogorskih poglavica, i da je tako u stanju tu promenu u celoj zemlji kroz 24 asa u delo privesti. 'Ja ne
traim nita, kazao mi je, nego zatitu Austrijske vlade protivu turske neprijateljske nadmonosti, i
pripomo u novcu, koju Austrija nae za shodnu, radi postepenog organizovanja drave.'
ore mi je ponovo preporuio, da zadrim ovu izjavu kao jednu veliku tajnu, od koje ovisi njegov
opstanak, i da je kao takvu dostavim samo Vaoj Preuzvienosti do visokog znanja sa izrinom
najpokornijom molbom, da se za stvar milostivo zauzme kod Ministarstva unutranjih dela, nikako pak
kod NJ. Svetlosti Kneza dravnog kancelara, u ijem se nadletvu nalazi jedan ruski uhoda.
Mislio sam ipak prema visokom uputstvu Vae Preuzvienosti od 3 t. br. 70/r. da moram ovu
ponudu otkloniti, pa sam oru prosto odgovorio, da mi moj poloaj ne doputa, da se uputam u
politike poslove ove prirode; da sada treba nastojati na pospeenju ispravke granice, a sve izbegavati
to bi moglo prouzrokovati odugovlaenje ili ak prekid toga i da je ovo, ako su Crnogorci odista
naklonjeni Austrijskoj vladi, najpovoljnija prilika da potvrde svoju privrenost uslunou i dobrom
predusretljivou.
Na ovu poslednju napomenu u pogledu ispravke granice oro mi odgovori, da to u ovome asu
nije mogue dok se narod ne izjavi javno za austrijsku zatitu, poto sada vlada i vladae meu svima
crnogorskim poglavicama sve dotle dok Vladika bude vodio poslove svuda: nezadovoljstvo, odvratnost
i odluna opozicija prema svemu.
oro me je potom zapitao (poto se nisam hteo uputati sa njime u te pregovore): kojim bi
najsigurnijim putem mogao ovu izjavu podneti do znanja Vaoj Preuzvienosti, i da li bi on u tom
sluaju neposredno mogao pisati Vaoj Preuzvienosti?
Sledstveno tome mogla bi Preuzvienost Vau tu izjavu naskoro od njega istoga primiti.

Orekovi kapetan"


Lilienberg je zahvalio Orekoviu na podnesenom gornjem izvetaju.

Drago mi je - veli mu - da ste u dobrim odnosima sa orem, ali to ne sme biti posve javno, da se
kod njegovih neprijatelja ne bi porodilo podozrenje. Morate dati razumeti oru, da Vi prema njemu
ukazujete prijateljstvo jedino iz obzira prema Vladici, roaku njegovom, koji ga je upoznao s njime u
Beu. Poto Vam je oro kazao, da je sva Crna Gora protivna Vladici i da bi Crnogorci eleli potpasti
pod Austriju, to Vam preporuujem, da vrlo oprezno i sa vie strana gledate doznati: da li odista postoji
u Crnoj Gori opta tenja za tim, ili tako sam oro govori iz neprijateljstva prema Vladici, ili pak
namerno gleda da tako prestavi, to ja drim za najverovatnije tim vie, to je za vreme otsustva
Vladiina izvidima dubrovakog ruskog vicekonzula u Crnoj Gori, uinjenim povodom podnesenih
tuaba na poticaj nekih a moda i samoga ora protivu Vladike, ba obratno dokazano."


Lilienberg je hteo proveriti orevu vest o elji Crnogoraca, da potpadnu pod Austriju, pa se u tu
svrhu obratio kotorskom sreskom poglavaru Ivaiu ovim aktom.

Sad mi stie vest, da ne vie dve Nahije, nego celo stanovitvo Crne Gore, nezadovoljno sa
novotarijama Vladiinim, eli da se potini Austriji.
Preporuujem Vam da gledate doznati sasvim potajno putem redovitog tajnog agenta, Berdara, ili
kog drugog kojim mislite da bi se mogli sa punim poverenjem posluiti (ali nikad ne izlaui se
pismeno): da li je nezadovoljstvo protivu Vladike opte, ili hoe samo ore i najblii njegovi pristae
da ga takvim prikau, to najverovatnije izgleda utoliko vie, to se je prema prethodnim Vaim
izvetajima narod pokazao mnogo privrenim Vladici, i takvim se oitovao i u izvidima poduzetim od
ruskog vicekonzula u Dubrovniku na tube podignute protivu Vladike od nekog njegovog protivnika."
O intrigama Njegoevog roaka ora izvestio je Lilienberg Cara i ministre Mitrovskog i
Sedlnickog ovim aktom:
S pozivom na moje najodanije izvetaje od 8 i 31 oktobra t. g. br. 1573 i 1700 i na uvaene visoke
naredbe od 25 oktobra i 20 novembra t. g. br. 1412 i 1490 smatram sebe obaveznim, da podnesem do
visokog znanja Vae Preuzvienosti, da po zadnjim vestima moga poverenika (tajnog agenta) spletke
koje poznati roak Vladiin kuje protivu poslednjega treba uzeti u punom obimu, i da sada ne samo dve
Nahije nego cela Crna Gora nije zadovoljna sa Vladikom i da je odluna, da se preda pod zatitu
Austrije, i da bih ja u tom pogledu imao oekivati naskoro formalni predlog od strane pomenutog
roaka ora.
Ja sam meutim sa najveom opreznou po mogunosti sigurno hteo saznati, da li uistinu postoji
znatan politiki razdor u Crnoj Gori ili je samo oro iz ljubomore i mrnje prema Vladici hteo da mi
verujemo, da je isti razdor opte poznat; ja sam naprotiv vie sklon da verujem, da bi moglo biti ovo
poslednje, ili ak jo jedna bolja namera, naime - da bi doznao naa miljenja o tome, jer mi se ini
neverovatnim da protivu Vladike moe biti opta razdraenost u toliku stupnju sada, poto se je kud i
kamo veina naroda pokazala njemu naklonjena za vreme formalne istrage, koju je protiv njega u Crnoj
Gori lino poveo ruski vicekonzul dubrovaki za njegovog boravka u Beu kad su ga neki neprijatelji
njegovi optuili kod Ruskog dvora.
im dobijem tanije vesti o pravom stanju i prostranosti pomenutog politikog razdora, moi u
izraziti svoje miljenje ali uvek verno ve navedenom osnovnom naelu, i zatraiti eventualna visoka
uputstva. Ali bez obzira na to molim, da dobrostivo ovu vest izvolite staviti do znanja Njegovoj
Svetlosti Gospodinu Knezu dravnom Kancelaru iz razloga to je ovaj isti oro molio, da se po ovoj
stvari nita ne postupi, poto da se u dravnoj kancelariji nalazi jedan ruski uhoda. I ba iz te njegove

napomene uviam, da ga njegova zloba tako zavodi, da on sam sobom nije potpuno saglasan, poto je
ba ovaj oro, koji sada govori o postojanju jednog ruskog uhode u tajnoj dravnoj kancelariji i protivi
se da se to donese do znanja NJ. Svetlosti, nazad malo vremena tvrdio, da on isti namerava da se u
ovom pogledu obrati NJ. Svetlosti."


Sreski naelnik kotorski saoptava Lilienbergu poverene mu u tajnosti izjave ora Petrovia
protivu Njegoa: o uzrocima nezadovoljstva u Crnoj Gori; o optubi upuenoj Caru Nikoli, i o
izviajima nareenim od ovoga povodom te tube:

Br. 972/p.
Visoko c. kr. Gubernijalno Pretsednitvo!
Porunik ruski u penziji oro Petrovi, roak Vladike crnogorskog, zadrao se je nedavno za
nekoliko dana u Kotoru, a uoi dana polaska uvee u kasno doba doao je k meni rekavi: da mi ima da
poveri tajne od velike vanosti.
U poetku kolebao se je, da se izjasni, pokazujui uzbuenost, nestalnost i strah, ali naposletku,
savladavi svaki obzir, izjavio se je kako sledi:
da je Vladika, njegov prvobratued, slabo vien i omraen kod naroda u Crnoj Gori zbog njegove
nesmotrene uprave i zbog neprestanih nasilja kojima se slui; da nezadovoljstvo potie jo od vremena
prvog njegovog putovanja u Rusiju, doba kad je, omalovaavajui svaki savet, hteo da samovlasno
upravlja po svojim ludim nazorima; da je u najnovije vreme mrnja prema njemu porasla radi toga, to
je izbacio iz Senata estita i revnosna lica, od kojih je bio Senat sastavljen, da bi ih zamenio drugim
licima od nikakve sposobnosti i nikakva poverenja, sasvim potinjenim njegovoj volji, i to je poruio
stare uredbe, davi nekima, nazvanim kapetanima, da mogu izricati presude, to je nekad bilo zadrano
takozvanim knezovima, serdarima i barjaktarima seoskim; da je na taj korak naveden u nameri da uniti
upliv pomenutih naslednih asti na narod, da bi ih postepeno preneo na kapetane od njega plaene i
izabrane i po volji otputene; da je od nekog vremena obuzet projektom putovanja u Francusku, kako bi
izmolio zatitu, pomo i pokroviteljstvo one Sile; da je na ovu misao doao posle nekih tajnih
konferencija koje je imao u Beu sa jednim od glavnih inovnika francuskog poslanstva u onoj
prestonici, od kojega je primio i pomo u novcu, sa obeanjem da e mu biti plaeni svi putni trokovi;
da je od onog asa hteo ostvariti nameravano putovanje, za koje ne mogavi dobiti putni list od naeg
Dvora, da ga je pribavio od Francuskog poslanstva; da je putovanje morao otkazati, primoran
energinim protestom ruskog poslanika; da su otada neprekidni njegovi odnosi i prepiske sa Francuzima
nastanjenim u Beu, a poglavito sa nekim inovnicima Poslanstva one Nacije, kao i sa konsulom
francuskim u Trstu, sa kojim je takoer imao neki sporazum; da ga je Ruski dvor, obaveten o tome, i
zbog toga mnogo ogoren, zadrao skoro dva meseca u jednom manastiru blizu Petrograda, zabranivi
mu pristup dok se ne dobiju o njemu povoljne informacije od ruskog konzula u Dubrovniku, koji je bio
odaslat na Cetinje da stvar izvidi; da car Nikola u poetku nije hteo da ga primi u audijenciju, ali
primivi ga docnije da ga je skoro ukorio i zbog nesmotrene njegove uprave u Crnoj Gori i zbog
najavljene namere putovanja u Francusku, da se baci u naruje neprijatelja reda i javnog mira; da mu je
odista podario etrdeset hiljada forinta godinje isplativih od tromeseca do tromeseca za unutranju
upravu Crne Gore i jo toliko u jedanput za podizanje novih zgrada, ali pod izriitim uslovom: da ih ne
sme upotrebiti bez privole i potvrde Senata i naknadnog prikazanja rauna; da je Dvor ruski,
nezadovoljan budui sa izvetajem vicekonzula, naredio potpukovniku Ozereckovskom, da poe u Crnu
Goru, i pribavi tanije obavesti koliko u pogledu vladanja Vladiina, toliko i o stanju i potrebama
narodnim; da je Vladika upotrebio sve znanje da pridobije za sebe pomenutog potpukovnika, neprestano
ukazujui mu panju i uslunosti; odaleenjem od njega sviju onih, preko kojih se mogao obavestiti o

pravom stanju stvari i odvodei ga samo u ona mesta, za koja je znao da su mu naklonjena; da je
pukovnik, predobijen njegovim panjama i zaslepljen njegovim vetim postupanjem, smatrao za klevete
sve to je uo na teret njegov, da je otputovao sa Cetinja sa miljenjem povoljnim o njemu, zbog ega se
je moralo oekivati, da e njegovi izvetaji biti jo neosnovaniji i laljiviji od onih vicekonzula; i da su
sve misli Vladiine sada uperene na nameravano putovanje u Francusku s namerom, da se oda i potini
onom Narodu, budui nezadovoljan sa pomou dobivenom od Rusije i prijemom i postupkom onog
Dvora sa njime.
Porunik Petrovi tvrdi, da Vladika svakog dana oekuje iz Trsta uitelja francuskog jezika, i da e
tek onda kad ovaj jezik dobro naui ostvariti svoju elju, za koju je svrhu ostavio na uvanje svotu
primljenu od prodaje manastira i zemalja u Majinama.
Ovo su ukratko poverene mi tajne porunika Petrovia.
U vezi ovog razgovora i u dopunu istoga ree mi da je Rusija mnogo udaljena da bi mogla pritei
brzo i sa poznavanjem stvari potrebama Crne Gore; da je bio njen interes i celog stanovnitva, da sprei
uvlaenje Francuza u Crnu Goru, okolnost koja bi se neminovno ostvarila, da nisu na vreme prekinute
bile namere Vladiine; da odnosi susedstva, obiaja i interesa tesno ujedinjuju Crnu Goru sa Bokom
Kotorskom, i da bi oba naroda bili sretni, kad bi iveli po istim zakonima i pod jednom istom Vladom;
da se Crnogorci od mnogo vremena dive redu, pravdi i mudrosti, kojima naa Vlada upravlja s
narodima njoj potinjenim, i mnogo bi bili zadovoljni kad bi uestvovali u istoj sudbini, i da,
naposletku, kad bi naa Vlada bila voljna, da mu podari potrebnu pomo i pokroviteljstvo, on bi bio
gotov poraditi, da se sva Crna Gora, ne izuzevi ni jedne take, preda i potpuno podloi Austriji, dobivi
za to najiri pristanak sviju poglavica, dostojanstvenika i staraca narodnih.
Sa mnogom urbom (patenjem) zamolio me je porunik Petrovi, da sve ove okolnosti saoptim
preuzvienom c. kr. Pretsednitvu Vlade, zalagajui se sasvim da me ubedi o svojim dobrim namerama,
iskrenoj svojoj privrenosti naoj Vladi, punom raspoloenju sviju Crnogoraca i o lakoi kojom bi on
priveo dobrom svretku svoju i njihovu nameru.
Uveren o vanosti odravanja sadanjih naih dobrih odnosa sa Vladikom, da bih priveo po
mogunosti dobrom kraju najvanije pitanje koje se odnosi na razgranienje sreza, ograniio sam se s
moje strane da primetim poruniku Petroviu, da ovaj predmet prevazilazi moju nadlenost, da meni ne
spada da se meam u toj; da bi bilo bolje, da on isti upravi ponude svoje i crnogorskih poglavica u Be i
u Zadar, gde su jedino mogle biti primljene i ocenjene.
On se nije odluio za ovaj predlog iz straha, kako ree, da se ne bi izloio opasnosti pre nego bi
saznao prave namere nae Vlade.
Tako je svrio razgovor, koji je trajao oko dva sata, za vreme kojega nisam propustio staranje i
panju, da zadrim njega i njegove pristae u najavljenom povoljnom miljenju o naoj Vladi.
Drao sam za shodno da se ne obavezujem obeanjem donoenja do znanja starijoj vlasti poverene
mi od njega tajne, da ne bih u nj ulio neosnovanu nadu i da ga ne bih nagnao moda na koji korak, koji
je zlokobnim mogao ispasti za nj i za unutranji mir naroda.
Sada to preuzvieno c. kr. Pretsednitvo Vlade ima da o tome odlui, kako najbolje nae za
shodno, i da me poasti potovanim jednim svojim uputstvom radi moga ravnanja. Neugodno bi bilo u
ovome asu ukazati, da li su sve te stvari iznesene na tetu Vladike potpuno istinite; da li iskrena
naklonost prema naoj Vladi navodi porunika Petrovia na otkrivanje poverene mu tajne; da li je ova
naklonost, kao to on tvrdi, zajednika sviju poglavica i svega naroda crnogorskog, i da li su sredstva,
na koja rauna, takova, da se njima, ako ustreba, moe ostvariti njegova zamisao.
Tek vremenom moi e se o svemu tome dobiti tane i sigurne vesti, a ja u sa svoje strane sve
preduzeti, da ih dobijem, proistivi ih od svega onoga, to bi ih moglo unakaziti i preinaiti.
Sigurno je pak, da se porunik Petrovi od nekog vremena pokazuje mnogo nezadovoljnim sa
Vladikom; da rado iskoriuje svaku priliku da bi ga opteretio, i da se je ova zlovolja u njemu tu skoro

poveavala zato to nije dobio ast pretsednika Senata, kao to je eleo, a tako i radi prodaje zemalja u
Majinama, koje je - po njegovim reima - Vladika bio obeao podariti njemu i njegovoj porodici.
Srdba porunika Petrovia zbog svega toga sasvim lako ga je moda navela, da preteruje
nepravde (greke, agravi) Vladiine, i nezadovoljstvo narodno sa njime, i moda mu se priinio lakim
projekat, koji u sebi krije ne male potekoe.
No sve ovo ostaje u granicama gole pretpostavke, i vreme e samo, kao to sam ponizno izvestio,
moi pribaviti ona objanjenja koja sada fale, a koja e se postepeno moi dobiti.
Smatrao sam za shodno da potanko ispriam sve pojedinosti razgovora, da ne bi nita ostalo
nepoznato preuzvienom Pretsednitvu Vlade od onoga, to bi moglo da interesuje mudre njegove
poglede."
Ovaj je izvetaj Lilienberg sproveo u Be. No ministar Mitrovski je odgovorio, da izjave ora
Petrovia treba uzeti kao izlive mrnje njegove prema Vladici. Pismo ministrovo glasi:
U sporazumu sa gospodinom dvorskim i dravnim kancelarom odgovaram c. k. zemaljskom
presidijumu na izvetaj od 23 novembra (1 decembra) t. g. br. 78/r., da u istome privedene spletke
ora Petrovia izgledaju veim delom da su izlivi line mrnje. Oni su mogli imati osnova u ljubomori
sinovca na strica. Njegova kazivanja o raspoloenju Crne Gore protivu mitropolita Petra Petrovia
zasluuju stoga mnogo uvetne vere.
No bilo kako mu drago, nije u interesu Austrije, da se bilo na koji nain meamo u unutranje
razdore one susedne zemlje. Naa uloga moe se samo na to ograniiti, da briljivo posmatramo sve to
se onamo dogaa, a da pak ne upadne u oi, a tako i da spreimo, da iz dogaaja u Crnoj Gori ne bi
gdegod proizila opasnost po mir i sigurnost u c. kr. podruju.
Uostalom pozivljem se na presidijalnu odluku od 25 oktobra 1837, br. 1412."


Ipak je Mitrovski preporuio Lilienbergu, da se odravaju prijateljske veze sa orem Petroviem,
da bi se doznale unutranje prilike Crne Gore, i da se ne bi navuklo na sebe neprijateljstvo ovog
spletkaa. Pismo ministrovo glasi:

Priloge izvetaja od 7 decembra prole godine br. 84/r. povraam sa primedbom, da se prema
uputstvu od 10 i 19 decembra t. g. br. 1653/p. i 1679/p. stvar ima uputiti sa svakim obzirom; da se s
jedne strane - kao dosle - kretanje stranaka u Crnoj Gori ima i dalje posmatrati, i - u sluaju da bi bilo
preporuljivo - da se s druge strane (ukoliko moe to da bude na nesumljiv nain) podraje poverenje
ora Petrovia, da bi se delom pomou njegovom postigao blii pogled u onamonje unutranje
prilike, delom takoer da se ne bi navuklo neprijateljstvo ovog spletkaa."


Odnosi izmeu bratueda svakim su danom postojali sve to nesnoljivijima. Sr. naelnik kotorski
izvestio je o tome Lilienberga ovim aktom:

Za vreme mog skoranjeg putovanja na Cetinje u poslu ispravke granica sreza prema Crnoj Gori
nisam izgubio iz vida preporuke date mi tovanim aktom od 2 prolog novembra br. 78/r., i sa svom
revnou i opreznou pozabavio sam se, da upoznam pravo stanje stranaka, na koje se sada podelio
narod one inostrane Pokrajine, kao i - odnosnu njihovu snagu i njihovu vanost.
Usled mojih posmatranja, poznaja od vie strana pribavljenih kao i vesti datih mi od opinskog
tajnika Berdara i od poznatog uhode, sada sam u stanju da najponiznije izvestim sledee:
Moe se kazati da postoje odista dve stranke, na koje je sada podeljena Crna Gora, t. j.: stranka
Vladiina i ona njegovog roaka, ruskog porunika ora Petrovia.

Ne zasluuju velike panje druga manja odelenja, poto nisu rairena, niti imaju upliva prvih, i
poto se manje-vie pribliuju pogledima i ciljevima jednom ili drugom.
U stranku Vladiinu mogu se ubrojiti: rodbina, srodnici i pristae njegove porodice, koji potiu od
drugog brata pokojnog Mitropolita, i, ako ne svi a ono bar vei deo onih, koji imaju neku slubu sa
platom skupa sa njihovim prijateljima i pristaama, t. j.: senatori, kapetani (komandiri) straa, obine
strae i strae Senata, nazvane Perjanici".
Stranci prvobratueda ora pripadaju: rodbina, prijatelji i pristae njegove sopstvene porodice,
koje potiu od prvog brata pokojnog Mitropolita i svi uopte oni koji se pokazuju nezadovoljni sa
sadanjim stanjem stvari, t. j.: stari neprijatelji Vladiini, jer se boje osvete zbog optuaba podnesenih
protivu njega; knezovi i serdari, jer su novim odredbama ostali lieni preanjeg svog upliva, i oni koji
zbog drugih uzroka misle da imaju razloga da se ale na njegovu upravu. Ovoj stranci pripadaju takoer
veim delom poglavice i dostojanstvenici dveju monih Nahija: Reke i Crmnike, a osobito razgranate
i bogate porodice: Kneevi i Plamenac, od mnogo vremena zavaene sa Vladikom, i sada sa njime u
otvorenoj estokoj raspri.
Nije mnogo uplivno u Crnoj Gori miljenje svetenika s obzirom na njihovo siromatvo, njihovu
neukost i ogranieni njihov broj, ali u svakom sluaju uzevi nekolicinu njih, svi ostali naginju vie na
stranu orevu nego li Vladiinu zbog toga to ne vide u njemu, kako kau, onaj strogi pustinjaki
ivot zbog koga su se divili i toliko potovali pok. Mitropolita, njegovog strica.
Analizirajui sredstva i snage dveju stranaka mora se kazati, da su obe mnogo razgranate i uplivne,
i bilo bi mnogo teko odrediti, kojoj bi se od njih dveju u ovome asu dalo prvenstvo.
Odlunost i sigurnost, sa kojima Vladika postupa u svima svojim pokretima, dovode na verovanje,
da se on nikako ne boji svojih takmaca, ili da ih bar ne dri toliko monim koliko su u stvari. On
odluuje apsolutno o svakoj stvari; nerado prima savete drugih; hoe uvek da njegovo miljenje ima
prevagu nad onim svakog drugoga, i vie puta se je izrazio, da je on jedini gospodar, a da su mu svi
drugi potinjeni.
Zbog ovog ba razloga najpre su nastale ravnodunosti, a zatim stvorena neprijateljstva izmeu
njega i njegovog roaka ora, i zbog toga ovaj ne uestvuje nikad u Senatu kad je Vladika prisutan, ili
se odmah udalji im on doe.
Primeuje se pak da je izmeu njih prekinut svaki odnos prijateljstva a tako isto i pristojnosti, pa
iako stanuju pod jednim krovom i sede za istom trpezom, ipak nikad se jedan sa drugim ne uputaju u
razgovor; nikad jedan drugom ne ukazuju kakvu uslunost; nikad jedan ne ulazi u sobu drugoga, i ako
se sluajno susretnu, jedan se ili drugi odmah udalji. Ravnodunost i neprijateljstvo njihovo ide malo po
malo irei se, kao to je i prirodno, izmeu njihovih tienika i pristaa, i uvek vie razdeluje i
razdrauje duhove onog svirepog i surovog naroda.
Nije lako predvideti u ovom asu: kakav e biti ishod i posledice postojeih neprijateljstava.
Vladika se koristi prilikama da kinji i tlai one za koje misli da su privreni oru, a ovaj mu se
pak osveuje uveliavajui ove njegove mane i greke: da ne nosi odelo prilino svom inu; da je
naklonjen jahanju konja i lovu; da slabo poseuje crkvu; da sa drugima postupa prezrivo i apsolutistiki,
i iznosei protivu njega i sve drugo, to misli da bi moglo nakoditi njegovom dobrom imenu i
ozloglasiti ga kod naroda.
Razdraeni kakvi su sada duhovi i uveren svaki od njih u svoj upliv i mo svoju, nema
verovatnosti da bi se mogli jedan drugome pribliiti, i po svoj prilici pre ili posle mora odista da meu
njima nastane javni razdor, koji e biti znamenje velikih nesrea meu onim siromanim narodom.
Ukratko ponovivi stvari tamo-amo rasute u ovom mojem najponiznijem izvetaju, moe se
zakljuiti, da promene u najnovije vreme uinjene od Vladike nisu se nikako svidele narodu; da su one
poveale broj njegovih starih neprijatelja; da je stranka nezadovoljnika voena od ora mnogo
rairena i uplivna; da ove dve stranke ne mogu opstati jedna pored druge a da ne dadu povoda jednom

javnom optem razdoru; da Vladika nije openito omraen ni slabo vien, ali nije openito ni ljubljen ni
tovan i da se u ovome asu teko moe predvideti, kad e se i kako e se zavriti pomenute svae.
Tek vremenom moi e se reiti ove neizvesnosti, i sa svoje strane neu propustiti da paljivo
pratim one dogaaje, koje bi vreme zaista neminovno proizvelo."
Kako smo iz privedenih dokumenata videli, najvei Njegoev protivnik bio je njegov isti
prvobratued oro. Ovaj je teio da postane vladarem Crne Gore. Stvarao je za sebe stanku, i u svom
uobraeno uvreenom astoljublju nastojao je da bar jedan deo Crne Gore otcepi za sebe. U toj svojoj
ambiciji potpisivao se je knjazom, i nastojao je da pobuni Crnogorce protivu Njegoa. Orekovi u
izvetaju podnesenom Presidijumu Namesnitva o sukobu Njegoa sa Ljubotincima veli: Ubijen je
protopop i senator optine ljubotinske, Vladiin ljubimac (Liebling). To bi bila osveta roaka kneza
Kaluerovia, kojega je Vladika dao strelati nazad par meseci. Usled toga nastali su nemiri u Crnoj
Gori. Vladika je naredio Katunskoj Nahiji, da marira protivu Ljubotinaca. oro mi je kazao, da bi
sada bila zgoda podii ustanak protivu Vladike, kad bi on samo imao novaca."

VII - LINE OSOBINE NJEGOEVE

Pukovnik Karaman u svom izvetaju Lilienbergu veli, da mu je ruski potpukovnik Ozereckovski

sa entuzijazmom govorio o Njegou: Ruski konsul u Dubrovniku" - kazao je Ozereckovski - veoma je
nedovoljno opisao Vladiku, koliko ovaj to zasluuje. Vladiini su neprijatelji bedni ljudi i nisu pravi
Crnogorci. Vladika e postati veliki ovek." - Sreski pak naelnik kotorski, Ivai izvestio je
Lilienberga, da se je Ozereckovski pokazao mnogo naklonjen Vladici, iju delatnost, energiju i dobre
namere nije prestao da hvali, nadodavi, da optube protivu njega nisu nego javne klevete izmiljene od
lica koja su neprijatelji reda, istine i dobra svoje zemlje.
Pukovnik grof Kaboga u svom izvetaju, upuenom Lilienbergu, o prilikama u Crnoj Gori veli:
Crnogorci su svu svoju ljubav i potovanje koje su imali prema pokojnom Vladici preneli na ovog
njegovog sinovca, koji svojim mnogo visokim i lepim mukim stasom ve sada imponuje narodu."


Kapetan Orekovi o linim osobinama Njegoevim izrazio se je ovako:

Koliko sam god dosle esto neko vreme s njime provodio sve sam se vie uveravao, da je on taj
ovek koji je kadar da snano vlada nad ovim razuzdanim narodom, i da ga malo po malo privodi
evropskoj kulturi, ukoliko naime to doputa njegovo samoodranje. Bistar (lukav), vedar, pronicavan
kao najpronicaviji Crnogorac, Vladika s druge strane pokazuje svojstva kakva poseduju samo plemeniti
ljudi: nije egoista, dareljiv je, pravedan, dobar i ljubazan prema svakome pa i prema onom Crnogorcu
koji mu nije ni najmanje naklonjen. Nain kojim je on postupao prema nekim svojim neprijateljima
pokazuje njegovu velikodunost i plemenitost. Imajui u rukama dokaze njihove krivice, naime: njihova
vlastoruna pisma, kojima su oni bunili narod protivu njega, povratio bi im pisma, opomenuvi ih samo,
da unapred ne rade tako nesmotreno. Tim potcenjivanjem svojih linih neprijatelja, iju sudbinu on
imaae u rukama, uzvisio se je nad obinim ljudima, osobito nad osvetljivim Crnogorcem, i tim stekao
u najveoj meri sveopte tovanje; dok je on sa druge strane, gde mu se je uinelo potrebno, lako
rtvovao ivot oveji, i znao svojom najveom strogou imponovati celoj masi stanovnitva.
Nema spora, on je u mnogim prilikama i kritinim momentima dokazao veoma mnogo takta i
tavie pokazao se kao otmen politiar. Vladika ima veliku tenju za naukom, i neprestano nastoji da
dopuni svoje obrazovanje. On govori prilino dobro francuski, ui sad nemaki i crtanje."
Vladika je jahao konja i iao u lov. Retko je nosio mantiju. Kotorski sr. naelnik saoptio je
namesniku dalmatinskom, da su se pravoslavni Dubrovani obradovali dolasku crnogorskog Vladike u
Dubrovnik prilikom njegovog sastanka sa bosanskim Vezirom, ali su mu zamerili to je doao u
crnogorskom odelu mesto u vladianskom.
Interesantno e moda biti, naposletku, da znamo: kako je o Njegou mislio i austrijski konfident u
Budvi, koji je kroz vie decenija uhodario Crnu Goru. U jednom svom izvetaju, upuenom Presidijumu
dalmatinskog namesnitva, Berdar istie: koliko Vladika dri do svoje asti i nacionalnog ponosa. Kad
se je vrilo razgranienje izmeu austrijskih i crnogorskih poloaja u Boki Kotorskoj kazao je Vladika
popu Joku Plamencu: da bi se dao pre streljati u Polju Cetinjskome, nego li bi dozvolio, da ko od
Crmniana ispali puku na austrijskog vojnika ili inovnika na granici crnogorskoj. A da bi Njego
zastraio Crmniane, da ne bi oruanom rukom napali austrijske inenjere, koji su vrili premeranja na

patrovikom brdu, naredio je, da se podigne nekoliko veala na pograninom pazaru u Viru Crmnike
Nahije.

Zabrana sveanog doeka Njegoa u Dalmaciji

na povratku iz Rusije sa posveenja episkopa
- po tajnim spisima tajne arhive Namjesnitva Dalmatinskog

Austrija je i u ranijoj svojoj prolosti imala tenju prodiranja na Istok. Rusija je bila prepreka tom
njenom planu. Poto su Srbija i Crna Gora vjerno stajale uz Rusiju i smatrane kao njene avangarde,
Austrija je gledala, da kod svojih podanika pravoslavnih Srba onemogui svaku duhovnu vezu sa tim
zemljama.
I bokokotorski Srbi gajili su prema jednoplemenskoj i jednokrvnoj brai svojoj u Rusiji, Srbiji i
Crnog Gori istinske simpatije. A da ove, pored najboljeg nastojanja, one nijesu mogli prikriti od
argusovih oiju austrijskih vlasti, dokazuju mnogobrojni dokumenti Tajne arhive Namjesnitva
dalmatinskog, od kojih u samo nekoliko spomenuti u ovome lanku.
Adobati, administrator Preture u Herceg-Novome, u policijskom izvjetaju br. 193/r. r. od 31. VIII1832 veli:

Pravaoslavni svetovie daju dokaza, da ne vide, kako se kae, drugoga Boga, nego Rusiju. Nazad
nekoliko dana usidrio se je pod Boku na putu iz Trsta za Carigrad i Odesu brod sa ruskom zastavom pod
zapovjednitvom nekog Rostovia rodom iz turskih Gvivica, iji otac od nazad dvadeset godina ivi u
tom srezu. Otkad je pristao na ono mjesto, nema dana da razni pravoslavni, mada ne uvijek isti, sa
takozvanog Bel Vedere zadre se vie minuta u gledanju i oboavanju, da se tako izrazimo, ruske
zastave. I jo neto vie. Na dan Uspenija Bogorodice po pravoslavnome kalendaru, nalazei se u
Savini, ge bijae dolo mnotvo naroda iz sviju krajeva ovoga sreza, kad je pomenuti brod u
odreenome asu bogosluenja ispalio sedam topovskih hitaca, iz jednoga skupa pravoslavnih, veinom
Rinjana, to sam i ja uo, ne nalazei se mnogo daleko, izreene su tano ove rijei: Lumbardava nas
pravoslavni barjak." I protureni glas, da turska vojska namjerava upasti u Crnu Goru, da bi privela onaj
narod na dunu poslunost prema svom zakonitom vladaocu, prua ne male dokaze, kojima se otkriva,
da su svi ovi naklonjeni Rusiji. Svi u jedan glas govore, da je to nemogue, poto da je C. Gora pod
zatitom Rusije, i da bez pristanka onog Dvora Turci nee se moi ni usuditi, da ita preduzmu."


Sreski poglavar kotorski Martelini u izvjetaju, upuenom pod br. 789/r. od Z-U-1832.
Presidijumu Namjesnitva u Zadru, veli:

Pravoslavni uvijek dosljedni svojim naelima pokazuju svoju zabrinutost za budunost Crne
Gore, kojoj prijeti upad turski", a u izvjetaju pod br. 459/r. od 5-U-1833.: - Pravoslavni i zbog vjerskih
veza i zbog upliva bliske Crne Gore pokazuju se vie-manje naklonjeni Ruskoj vladi, ma da u javnosti
nastoje da ovla prikriju tu svoju naklonost. Javne vlasti, o tome obavjetene, neprestano bdiju nad
njihovim vladanjem, i svaki dogaaj bie uguen zakonskim mjerama, i donesen do znanja starijoj
vlasti".



Presidijum Namjesnitva u Zadru pod 15-UM832 izvjetava Ministra policije, grofa Sedlnickog:
... I u Kotoru dolazak ruskog profesora Rajca... proizveo je entuzijazam pravoslavnih, i tako jo
jednom pokazala se privrenost, koja onamo u ovoj vjerskoj sekti naspram Rusije prevlauje." I
Presidijum aktom pod br. 91 g. r. od 17-U1-1833 nareuje sreskom poglavaru u Kotoru, Ivaiu, da
predloi sredstva, kojima bi se pravoslavni u Boci Kotorskoj mogli privesti redu, a njihovo svetenstvo
bolje prilagoditi pogledima vladinim, a aktom br. 112/d. r. od 21-VII-1833. - : Nemam nego da Vam
preporuim trajnu aktivnost i opreznost u nadziranju vladanja pravoslavnih i dogaaja u susjednim
turskim pokrajinama i u Crnoj Gori."


O nelojalnosti Srba u Boci Kotorskoj vodilo se je rauna i u Beu. Pretsjednik Udruene dvorske
kancelarije (Vereinigte Hof Kanzlei), ministar Kaunic, aktom od 14-1H-1833 pozvao je Presidijum
Namjesnitva dalmatinskog, da izvijesti, da li se odista iz Crne Gore potajno nastoji utjecati na
pravoslavne Bokelje, da pristanu uz Rusiju.

Njegovo je Velianstvo" - pie Kaunic - iz pouzdanih izvora saznalo, da se iz Crne Gore potajno
nastoji kod pravoslavnih stanovnika kotorskoga sreza probuditi naklonost prema Vladi ruskoj. Na
osnovu jednog ovim povodom izdatog mi nareenja NJ. Velianstva, uzimljem slobodu, da Vau
Preuzvienost zamolim da shodnim, sasvim neprimjetnim putevima izvidite, da li su prednje tvrdnje
tane i osnovane, i da obratite osobitu pootrenu panju na spletke, koje potiu iz Crne Gore, pa da ove
na taj nain dobivene obavijesti dobrostivo meni do znanja im prije podnesete... "


Presidijum u odgovoru svome aktom br. 100/g. r. od 9-H1-1833 izvijestio je Ministra policije i
Min. unutranjih dela, grofove Sedlnickog i Mitrovskog, da pravoslavni u Boci Kotorskoj naginju Rusiji
samo u vjerskom, a ne i u politikom odnoaju:

Ali, da li bi zbog ovog vjerskog fanatizma u sluaju jednog okraja izmeu Austrije i Rusije
njihova podanika vijernost i privrenost naem prejasnom Vladalakom domu mogle izdrati kunju,
ja za to, odnosno protivu toga, jo oekujem odgovarajue jasne podatke".

*

Vlasti su osobito nastojale, da suzbiju upliv mitropolita crnogorskog na pravoslavne, a osobito
upliv Vladike Rada. Austrijska policija bodrim oima nadzirala je boravak njegov u manastiru
Stanjeviu uz samu austrijsku granicu. Austrija je gledala, da taj manastir sa pripadajuim mu zemljama
kupi od Vladike, to joj je naposljetku na prevarni nain i uspjelo, a to, da bi tako istisla bliski upliv
Vladiin na pravoslavne u Boci Kotorskoj. Svrha ta jasno je izraena u dokumentu od 1-VIII-1836.

... Tim e se Vladici oduzeti svaki povod, da svakog asa silazi na nae podruje; da ostane
neeljama i ponekad i mjesecima; da odonud vri svoju crkvenu i svjetovnu vlast nad Crnom Gorom, da
povlai za sobom itave ete stanovnika one pokrajine, i da iri nad naim podanicima uspavajui upliv

(ipa zorka tCiepga), koji proizlazi iz identinosti vjere, i koji sva nastojanja javne vlasti nijesu dovoljna
da rasprte".


A sad da preemo na samu temu, oznaenu u napisu ovoga lanka.

ef policije u Zadru, toka, aktom pod br. 155/R. od 1-U-1833 izvijestio je Presidijum
Namjesnitva, da je arhimandrit crnogorski u Kotoru odsjeo kod Ilije Lumbardia On e" - veli toka morem u Trst, pa preko Bea u Petrograd. Jedni misle, da u Petrogradu namjerava apsolvirati
bogoslovske nauke, i potom biti posveen za episkopa, dok drugi govore, da e odmah biti posveen za
episkopa, i vratiti se u Crnu Goru. Posjetio je porodicu knezova Ivanovia u Dobroti." - Isti toka aktom
br. 250/R. od 9 XI 1833 izvjetava Presidijum Namjesnitva: Govori se o skorom povratku iz Rusije
arhimandrita Petrovia, koji je posveen za episkopa, i, kao to pravoslavni govore, natrpan darovima
(Mit Geschenken uberh (***ft) od ruske careve porodice".


Povodom tih glasova Presidijum Namjesnitva u Zadru saoptava Sedlnickom i Mitrovskom
akatom pod br. 190/d. r. od 9. XI 1883:

... U Cetinju sve je u napetom oekivanju skorog povratka sa Dvora ruskog bogato obdarenog
novog Arhijepiskopa.
Da bi se po mogunosti moglo doznati za njegove zazore i izjave, a zatim, da bi se osujetilo, da on
u naim pravoslavnim crkvama dri bogosluenja, ja sam ve preko sreskog poglavara u Kotoru, kao i
preko okrunog poglavara u Dubrovniku (jer se pretpostavlja da, bi on mogao i onamo doi), i
naposljetku putem episkopa Rajaia odredio potrebito."


Raspis episkopa dalmatinsko-istrijsko-bokokotorsko-dubrovakoga Josifa Rajaia, upueni prema
nareenju Namjesnika dalmatinskog, grofa Lilienberga, parosima u Zadru, Dubrovniku i Kotoru, glasio
je:

Br. 86
Budui obavjeteni, da je asni Gospodin Arhimandrit crnogorski Petar Petrovi u ruskom
prestonom gradu Petrogradu za episkopa crnogorskog nedavno posveen, i da namjerava da se povrati u
svoje mjesto, te poto postoji mogunost, da bi on na povratku svom mogao doi u koju varo ili koje
drugo mjesto nae Eparhije, to da vas ne bih ostavio u neizvjesnosti, kako imate postupiti prema ovom
inostranom Arhijereju, ne proputam da vam dadem ovo uputstvo.
Arhijereju iz druge vlasti - eparhije - ne ukazuju se obini znakovi poasti, nego jedino na izvjesno
nareenje Vlasti. Stoga ni zvonima, ni pukama ne smijete ga pozdraviti, niti mu ma bud koju poast,
koja pripada arhijereju, ukazati. Ako bi uao u crkvu na molitvu, u tuoj vlasti nemogui blagosiljati, u
oltaru, uavi u nj na mala vrata, ima ostati do svretka boanske liturgije.
Ako bi on izrazio elju, da bi odsluio arhijerejsku liturgiju, to vi na mudar nain takvu namjeru
gledajte osujetiti. Ako li bi on ipak ostao pri toj svojoj odluci, recite mu utivo, da to ne moe biti bez
naroitog odobrenja mjesne vlasti.
Odnosno pak drutvenog ophoenja, to e Preasnost vaa, ako vam on uini posjetu, biti duna,
da mu istu uzvratite.
Uostalom nadam se, da ete vi upotrebiti svu mudrost da bi od sebe uklonili svako podozrenje.


u ibeniku, 8. oktobra 1833.
Jos. Rajai


Presidijum Namjesnitva aktom 10-HP-1833 obavjetava Cara, Sedlnickog i Mitrovskog, da od
sreskog poglavara u Kotoru oekuje izvjetaj o onamonjem boravku Vladike Rada na povratku iz
Rusije, da bi se moglo ovom prilikom jasnije otkriti miljenja Pravoslavnih (um sich bei dieser
Gelegenheit die Gesinnungen der Griechen deutlicher offenbaren durften).

proto Ljubo Vlai

ISTINA O BOLESTI I SMRTI P. P. NJEGOA

Mnogo je spletki, ogovaranja, tajnovitosti bilo i oko Njegoeve smrti. Umro je tako mlad, pri
kraju svojih tridesetih a delovao je visok i jak - zdravo i nedodirljivo... Turci i neprijatelji, uvek u elji
da vladiku opanjkaju, da mu naude i mrtvom plasirali su priu da je umro od sifilisa zaraen u nekom
od bordela... Meutim kako to gospodin Stanojevi objanjava turberkuloza, kao bolest umetnika nije
zaobila ni Njegoa i razdirala je malo-pomalo njegov organizam. O Njegovom umiranju pisali su
mnogi, a njegovom Testamentu, dubini i literarnoj lepoti pisali su i Ivo Andri i Isidora Sekuli:


Hvala ti, Gospodi jer si me na brijegu jedoga Tvojega svijeta udostojio izvesti i zrakah jedoga
Tvojega divnoga sunca blagovolio napojiti. Hvala Ti, Gospodi, jer si me na zemlji nad milionima i
duom i tijelom ukrasio. Koliko me od moga etinjstva tvoje nepostiimo veliestvo topilo u gimne
boestvene radosti, udivljenija i veljeljepote Tvoje, toliko sam bijednu sudbinu ljudsku sa uasom
rasmatrao i oplakivao. Tvoje slobo je sve iz nita sotvorilo, Tvome je zakonu sve pokorno, ovjek je
smrtan i mora umrijeti.
Ja sam nadedom stupam k Tvojemu svetilitu boestvenome, kojega sam svijetlu sjenku nazrio
jote s brijega kojega su moji smrtni koraci mjerili. Ja na Tvoj poziv smireno idem ili pod Tvojim lonom
vjeni san da boravim ili u horove besmrtne da te vjeno slavim..."

*

I ovaj poetak testamenta je jo jedan dokaz Njegoeve vie inicijacije, tu su one iste reference iz
Lue, ona gnoza dostupna visokom adeptu koji u tom trenutku poima veliinu Kosmosa i povezanost
istog sa Gospodom. Pred smru, u formalnom dokumentu, iza lepote njegovog jezika postoji i lino
priznanje o posebnosti ali i skromnost i patnja. Ovih nekoliko redova testament su adepta, posveenika
koji zna vie nego to znaju oni kojima ga ostavlja i koji ga i danas vole. Tu se Njego izjednaava sa
Teslom, jo jednim adeptom, koji je boijom promilju isto bio deo naeg naroda. Postoji neto
paradoksalno sinhrono i hristoliko u injenici da sam Njego eksplicira da ta odabranost i posveenost
nije spreila da u svim nivoima bola i patnje deli ljudsku sudbinu. On je genije, boiji miljenik, jezgro
lepote i mudrosti, ali i truleni ovek od krvi i mesa zaustavljen u vremenu punog bola i patnje i
njegovog naroda i civilizacije koju je uspeo da upije... Posle testamenta ivee jo skoro godinu dana. O
njegovim tekim bolovima znamo iz lekarskog izvetaja preko austrijske policije koja ga ni u tim
trenucima nije isputala iz vida. Okolina i blinji su prikrivali pravo stanje njegovog tela i duha, ali je
naelnik Raetar preko lekara Marinkovia uspeo da sazna sledee pa je tako i zapisao:


Iz rijei ovog ljekara uvjeren sam da je stanje zdravlja Vladiina oajno. Ima nekoliko dana, da
ga mue stalna velika vatra i jaka dizenterija, disanje mu je muno i teko, a pati i od kalja, a to
primorava bolesnika da mora sjeeti, nema apetita ni pokoja ni danju ni nou. Otok se javlja po
rukama i bolesnik osjea veliku malaksalost u itavom tijelu. Prema nareeju ljekara, bolesniku je

vaena krv i poslije toga bilo mu je lake, te je mogao jedno pola sata da zaspe. Ljekar, me jednom
rijeju, uvjerava da nije nikada Vladika bio u tako oajnom stanju i izjavljuje, da bi bolesnik mogao jo
za kratko vrijeme produiti ivot, ali za kratko vrijeme i umrijeti."


Pria se da je ba u tim trenucima najveeg bola Njego bio naumio putovati. To je toliko tipino
za samrtnike u elji da nadiu telo koje mlado posustaje i duh nenasien stvarnosti koga proganjaju
sokovi ivota koji jo plamte... Teki dani potpune podeljenosti i oeka zemaljskog i boanskog. Kao
to to i uvek biva retko je ko od savremenika odmah shvatio veliinu i vanvremenosti Njegoeve. On
sam u biljekama pie kako je knjige izdavao i kako su u poetku malo panje izazivale. Ta sudbina da
one ispred vremena vie pamtimo po lepoti ili poloaju nego po dubini dela... Delo progovori tek kroz
vekove kad je kasno za telo a kad je duh daleko. I nikad da se nauimo da oslukujemo zov onih koji
dolaze iz budunosti nego uvek iznova nemi za proroke i genije, a bolesni u oboavanju u smrti. Kao ni
ivot ni smrt Njegoeva nije bila laka. Ni kosti mu nisu putali na miru. Knjaz Danilo je rijeio da u
vlanu jesen 1855. prenese Njegoeve kosti na Loven i time ostvari striev amanet. Otvorili su
grobnicu i on je elio da vidi ta je ostalo od Vladike, intrigiran dal se posvetio.
Zgoren, posle se kajao zbog tog ina. - Nieg do truline oko kostiju. Glibina - kako bi reko Njego
i Crnogorci. ilas belei da je jedna aka Vladiina bila sauvana i da je otac Tomo navalio da je ljubi,
tepajui sinu i topei je suzama. Njegoeve stvari su propadale i trulile nepovratno, ba kao i telo. To je
bilo zbog ratova, nebrige, bede, promene vlasti. Nestajale su njegove line stvari i one koje je donosio
sa putovanja. Odea, oruje, pera, knjige, slike, fotelje... Bilijar njegov bio je dospeo u podgoriku
kafanu, a posle u hotel na Durmitoru gde je izgoreo kad su partizani 42. spalili abljak... Ni one same
ogoljene kosti nisu putane na miru. Nevreme i gromovi su unitili kapelicu pa je knjaz Nikola oko
1879. reio da je popravi i osigura gromobranima. Austrijanci revoltirani simbolikom i mitom
Njegoevim traili su da se kosti prenesu na Cetinje 1916... U tom iskopavanju mnoge su koske
pogubljene... Pria se da je jedan austrijski vojnik Srbin pronaao tri koice koje je sauvao i posle
vratio. Jedna mlada ena u svom hodoau pronala je 1925. jo jednu Vladiinu kost iz ruke i
dostavila je vladici Doiu...
Oko Njegoeve kapele stare i nove uvek su postojale dve linije pristalica i osporivaa.
U moda svojim najlepim redovima Isidora Sekuli je napisala:


Ruili su Njegoa polako ne samo brige, napori, moranja, bolest, pustinja, nego i monatvo,
samoa, samoa po moranju, po zavetu i zakletvi, venanje sa hladnom crkvom. Njego je bio sav vatra,
ali u srcu njegovu je imala dalje da tinja ona uta votanica koju je drao u ruci dok su ga postrizali i
svetsko ime mu sahranjivali. Narod mu je dodue vratio lepo njegovo svetsko ime, oteo to ime od
kanona i postrienja, i tako imamo u istoriji, naoj kaluera koji se zove deakim i mladikim svojim
imenom. Ali votanica usred plamenoga srca ostade. Sam, sam, sam, do smrti i kroz smrt. A kako su
Crnogorci navikli smrt da od oveka i junaka mnogo trai, umro )e Vladika jo i na nogama, legao
toliko koliko legne na bojnom polju pali borac.
Nikoga nije smeo, ni mogao Vladika Rade voleti sa strau, sa milotom. Da je enu smeo voleti,
da je dete mogao imati, da maloga Pavla nije sahranio, umeo bi o voleti i sa strau i sa milotom:
ostavio je o tome dve pesme, visoku i snanu liriku, dokumenta krvlju i suzama pisana. Da li je neko
ostao da njega voli sa strau i milotom? Zna li iko odgovor na to pitanje...?"

Ovaj Isidorin tekst, je kreendo jednog velikog apofatikog izliva ljubavi. Jedne pronaenosti u
nemoguem. Zato su Isidoru ismevali kao posmrtnu Njegoevu ljubavnicu". Ne obazirui se na tu
jedinu, preostalu strast koju joj knjievna arija nije mogla oduzeti, pria se da je drala ogroman
Njegoev portret vi za vi svog stola i na taj nain danonono bila u dijalogu sa Vladikom. Mera te
strasti, bola i ljubavi se najbolje vidi u njenoj Fantaziji o tihom jednom vladiinom razmiljanju", to je
zavrna re prvog toma i propedeutika u drugi... Onaj koji e zbog ilasa spaliti...
Njene, Aniine i Ksenijine analize ezoterijskih, gnoseolokih i spiritualnih Vladiinih inicijacija i
odmaka od zvanine crkvene dogmatike, paradoksalno su mogle nastati u doba represivnog
komunistikog ateizma. Danas opet ovi tekstovi nekim novim pravovernicima" mogu da zvue
blasfemino, ali to samo onima koji ne shvataju da je pravoslavlje svo u mistici i da je izmeu vrenja
pogae i tajne evharistije celi jedan kosmos... Danas se opet moda moe drugaije govoriti o
Njegoevoj dubokoj religioznosti o njenim pravcima i nivoima, o sinkretizmu i paradoksu ivota koji
osea zatoen u crnogorskim brdima devetnaestog veka.

DR. VLAD. STANOJEVI

Njegoeva bolest i njegovo nadahnue

La psyhiologie et l hygiene d un
ecrivain sont devenues de chapitres
indispesables dans lanalyse quon
fais de son talent".

redinom Devetnajestog Veka, Vukova borba za nov pravopis i nov pravac u srpsko-hrvatskoj
knjievnosti bila je dospela na mrtvu taku. Rezonska, nauno filoloka kola njena sredstva su bila ve
iscrpljena. Vuk je oseao, da je stvar dola u kritinu i odlunu fazu, te je iekivao pomo sa strane, od
drugih, i po neku novu i neobinu pomo, na nekakav nov nain, sa nekakvim novim, dotle
neoprobanim sredstvima.
Javljaju se Njego i Branko. Oni ne dolaze kao objavljeni Vukovi pomonici i saveznici, oni ne
stupaju u javni ivot ak ni kao uene filoloke glave, ve neznano jedan za drugog i obojica samouko i
samoniklo daju svoje pesnike tvorevine. Njihovo pesniko nadahnue je snano. Ono je snano toliko,
da se oni obojica ubrzo uzvijaju pod sama nebesa, daleko iznad sviju, koji su dotad pevali. Oni
oedanput kao bengalska vatra osvetljuju ceo dotle zamraen horizonat, gore jako, kao svea zapaljena
s dva kraja, i brzo sagorevaju, obojica na jedan isti nain. Njego umire posle 39 godina ivota, Branko
posle 29, i jedan i drugi od tuberkuloze plua. Ali, i pregorevi ovako brzo, oni svravaju jedan veliki
narodni posao, koji pre njih nisu mogli ni itavi vekovi, ni mnoga pokolenja. Oni daju Vuku konanu
pobedu i otvaraju jednu novu epohu u ivotu celog srpsko-hrvatskog naroda. Kojim su to oruem
stvarali i stvorili svoja vena dela ova dva rano umrla pesnika? Ko je bio Njego?
Tuberkuloza je najrasprostranjenija bolest, i sa tim faktom se ljudski rod odavno pomirio. Dr.
Holos, rezimiui jednu optepoznatu injenicu o tuberkulozi, pie ovo: Kada se proue protokoli
sekcija na leevima odraslih ljudi, vidi se, da 80 do 90 od 100 imaju tuberkulozu, dok statistika
umiranja od tuberkuloze kazuje, da od 100 umire ne vie od 16 ljudi. Tuberkulozna infekcija, dakle,
postoji gotovo kod sviju ljudi. Pluna tuberkuloza se razvija kod manjeg broja ljudi, dok kod veine
zaraenih tuberkulozno gnezdo je neznatno i esto se zalei samo sobom jo i ovaj znaajan fakat: Ova
tuberkulozna gnezda truju neprekidno organizam otrovima, toksinima, koje izluuju bez prestanka.
Preko ivanog i simpatikog sistema, ti toksini izazivaju jednu hroninu bolest, koja se ispoljuje u vidu
najraznovrsnijih simptoma. Ova tuberkulozna intoksikacija moe postojati dugi niz godina i zavriti se
potpunim zakreenjem tuberkuloznog gnezda. Ona moe trajati za vreme celog bolesnikovog ivota ili
prei u plunu tuberkulozu, te onda biti samo prva faza bolesti. Ona se moe, najzad, ispoljavati u vidu
simptoma, koje lekari esto mogu tumaiti kao znake anemije, nervoze, histerije ili koje druge bolesti."
Trujui godinama, esto i celog ivota organizam, tuberkulozna intoksinacija u razvijanju i
formovanju telesnog sklopa ima uvek i bez izuzetka fatalno presudan uticaj. Ona, kao neki skriven i

nevidljiv vajar, svojim sigurnim dletom vaja i, naposletku, izvaja sve tuberkulozne ljude na jedan isti
nain, i po jednom istom kalupu. Taj je kalup odavno poznat lekarima, te je tipian kroj tuberkuloznog
organizma odavno dobio i svoj poznati naziv Labitus phtisicus", tuberkuloznog izgleda". Jedan
poznati stari francuski lekar Dr. Jacound, je ovako ocrtao ljude sa tuberkuloznim habitusom:
Oni imaju visok stas, grudni ko i vrat duguljaste i slabe. Miii su slabo razvijeni, zato su jako
izvuene i razvijene kosa i vee, a tako isto i zubi, koji se esto odlikuju lepotom. Oi su ive, sjajne i
cakle se. Koa je fina i prozirna i po njoj se vidi jako razvijena mrea azurno plavih vena, krajevi prstiju
su esto deformisani. Oni su nekad pljosnati, a nekad na krajevima okrugli". - Kod tuberkuloznih je
izraen na osobit, specifian nain, ne samo opti kroj i izgled tela ve i zasebno svaki organ u njemu.
Skrojen fiziki, telesno, na osobit nain, tuberkulozan je, isto tako, razume se, skrojen na osobit
nain, i psihiki. Telesni tuberkulozni habitus, biohemiski i fizioloki povlai za sobom i psihiki. Zbog
ovoga se, po naem miljenju pored telesnog mora govoriti i o psihikom habitusu tuberkuloznih.
Problem tuberkuloze je vei nego to se obino uzima. On nije samo problem lini i porodini, niti
problem samo medicine. Zbog svoje neobine rairenosti, on je problem socijalni prvoga reda, pa i
problem celokupne oveanske kulture. Ovaj poslednji znaaj je, na alost, i slabo shvaen i jo slabije
nauno podvuen. Ovo dolazi, u prvom redu, stoga to je psihiki ivot i psihiki svet tuberkuloznih
problem, koji je nauka gotovo potpuno zanemarila. Lekari ga zanemaruju, jer ga vide u sferi
interesovanja psihologa, a ovi ga opet, isputaju, jer smatraju, da je u domenu patologije. Ostavljen
ovako i od lekara i od psihologa, problem psihike tuberkuloznih je danas gotovo van nauke, te se o
njemu pozitivno-nauno vrlo malo zna.
Francuski lekari su, relativno, najvie obratili panje i najvie studovali ovo pitanje. Dr. LaignelLavastin, rezinie svoje miljenje o tome ovim reima: Duevno stanje tuberkuloznih nije nita drugo,
do pojaavanje, akcentovanje, njihovog zdravog duevnog stanja. Zbog toga, lenjivci postaju jo
apatiniji, a vredni i energini jo preduzimljiviji. Oni, koji imaju teak karakter, postaju jo gori.
Bolest, dakle, ini, te se ispoljuju jo jae karakterne crte zdravog duhovnog ivota". D. G. Kus,
studujui ovo isto pitanje i citujui ovog autora, pie: Mi se apsolutno slaemo s time, jer smo
primetili, da tuberkuloza moe jako pojaati moralne tendencije obolelog kako u dobrom, tako i u
ravom smislu. Ona izaziva u jakoj meri afektivna oseanja i ponekad slui kao podstrek za dobra dela
od izvanredne snage. Ponekad, ona, naprotiv, pojaava nedostatke psihike i moralne nesavrenosti.
Ona ini, te se pojavljuju rave osobine, kao na pr. tvrdiluk. Ona ini, te se egoizam i slabost mogu
razviti do neverovatnog stupnja. Kod ponekih ljudi, rave prirode, celo ono blato sa dna njihove due
isplivava na povrinu i bolesnik, koji postaje nesnosan za sebe, a strano nezgodan za druge, jo vie
pogorava svoje stanje nedostatkom moralne ravnotee".
Rezimiui nauna i empirika fakta, mogli bismo rei o duevnom stanju tuberkuloznih ovo.
Tuberkulozna intoksikacija, trujui nervno tkivo, nadrauje ga, i time iz osnova preinauje duevno
stanje, pojaavajui do krajnih granica sve uroene osobine: uma, volje i oseanja sviju vrsta, oseanja
estetikih, moralnih i seksualnih. Zbog ovoga se tuberkulozni izdvajaju i poznaju jo iz ranog detinjstva.
Jo u prvim godinama svog ivota, oni su po svojim preranim i izvanrednim umnim sposobnostima
vrlo bistra i pametna deca", (Wunderkinder), koja najee umiru rano, obino od zapalenja mozga, od
meningita. Ako proive do prve ili srednje mladosti, ona se i tu istiu svojom intelektualnom
superiornou meu drugovima u koli, svojom izvanrednom voljom i energijom, preteranom
osetljivou i ambicioznou, koje obino vuku za sobom i svoje negativne atribute: razdraljivost,
pakost, zavist, tvrdiluk, osvetoljubivost, a, isto tako, i preteranu seksualnost. Tuberkulozni se, zbog
svega ovog, mogu uporediti sa sveom, koja gori s oba kraja. Ona jae svetli, ali brzo pregori.
Njego je imao latentnu tuberkulozu, jo od roenja, koja je svojom laganom intoksikacijom
izgradila na njemu tipian telesni Labitus phtisicus. To potvruje, najkompetentnije, njegov lini
sekretar, Medakovi, koji u svojim memoarima, izmeu ostalog, kae i ovo: Ovai vladika bee visok i

krupnie kosti; ali obino visoki ljudi malo su sagnuti, a takav bee i vladika, pa i imae naklonost na
suvu bolest". Sline karakteristike daju i svi stranci, koji su videli Njegoa. Admiral Pedet pie, da je
Vladika najlepi primerak oveka, kakvog smo ikad videli. Njegovo je telo izgledalo vanredno snano
i lepo srazmerno, izuzevi ruku, koja je bila suvie mala za zakone pravilne simetrije". Bijazoleti i
Vilhelm Ebel takoe podvlae, da je im Vladika ovjek visok", lijepog stasa, impozantan,
blagodarei visokom stasu" itd.
Aktivne, vidljive pojave tuberkuloze su kod Njegoa izbile, iznenada i, relativno, rano. Vojvoda
Novica Cerovi pria, da je Vladika jednom igrao bilijara i odjednom se zakaljao, kojom je prilikom
izbacio iz plua veu koliinu krvi. Posle ovoga se bolest, a pored najboljeg leenja u Italiji, Trstu i
Beu, razvijala crescendo. Njegoev organizam, koji je, spolja, inio na lajike-savremenike utisak
visokog", lepog" i snanog" oveka, bio je, ustvari, iznutra jako naet. Njego je umro ubrzo, kad je
bio u punoj snazi, u sredini ivota.
O duevnom stanju, o duevnom liku Njegoevom, njegovi savremenici nisu zabeleili nita
upotpunjeno, ve sve same fragmente, razbacane ovde onde, bez meusobne celinske veze. Unutarnja,
intimna slika i prilika Njegoeva, karakteristika njegovog duha, zbog toga, mora se rekonstruisati danas,
iz tih fragmenata, koji su savremenicima izgledali tako beznaajni.
Njegoev duh, pravi Njego, je bio veim delom van istoriskog Njegoa. Intiman Njego je bio
celog ivota u nepomirljivoj borbi sa samim sobom. On je Crnogorac, srastao istoriski sa Crnom
Gorom, ali je Medakoviu i mnogim drugim govorio: Vala mi se sve dojadilo i najradije bi, da mi je
kud po na esov ostrov, e nige nikog nema, pa da tamo mirno ivim". On je vladika, ali Medakovi
pie o tome ovo: Vladika priznavae da ne razumije arhijerejsku dunost, pa mu se injae i krivo i
dosadno, zato da je taj in na njemu, kad on nije za to. On se nigda ne oblaae u crne mantije, ve
nosae neprestano crnogorsko oelo, samo to nosae bradu, a i tu podkidae, i bee mu dosadna, pa bi
govorio: ,,Da' bi sve to imam, samo da mi je obrivati ovu bradu". Njego je vladar ali Medakovi kae
o tome ovo: On bee udubljen u svoju poeziju i rado itae sve one pesme, koje imahu uzvienog
poetinog poleta. Za zemaljske poslove, niti za njegove crnogorske, a i za samu crkvu, nije ovo bilo
probitano". Nekoliko strana dalje, Medakovi dodaje i ovo: Vladici je bilo dosadno iviti u manastiru
- njemu je bilo milije da ivi meu svijetom. On je odve mlad primio taj duhovni in na sebe, za koji
on nigda nije mario, to je mnogo kodilo i njemu i njegovijem Crnogorcima. U Pskovu (u Rusiji) se
vladika oblaio u graansko odjelo, jaio svaki dan konja i eta' se sa erima ondanjeg gubernatora".
Ruski konzul u Kotoru, Gagi, dostavlja svojoj vladi u Petrograd i ovo: O moralu i ponaanju
Vladiinom i Crnogorci i Austrijanci ne govore dobro. Govori se, da se Vladika nimalo ne stara, da
blagoestijem i pravinou zadobije poverenje svoje duhovne pastve, ve, naprotiv, svojim
sablanjivim ponaanjem navlai na sebe oporoavanje i mrnju. On provodi celo svoje vreme u lovu i
poeziji. itave mesece provodi on na austriskoj teritoriji, u manastiru Majni, i po cele noi provodi s
austriskim oficirima, kartajui se i..." Vrevi dodaje celoj ovoj karakteristici jo i ovaj, psiholoki,
znaajan detalj: Po smrti Vladiinoj zastalo je mnotvo svakojake knjievne radnje, pjesama i proze, u
rukopisu. Meu ovim bilo je pravo satirinih, humoristinih, pa i ljubavnih".
Neprekidna i nepomirljiva unutarnja, duevna borba i stalna akutna unutarnja kriza se ispoljavala
kod Njegoa i na glasu, i na manirima i fiziognomiki. To primeuju i belee, iako nesvesno, svi
savremenici. Bijazoleti pie o dvadesetosmogodinjem Vladici, da je, mnogo zamiljen, malo zbori".
Vilhelm Ebel, govorei istovremeno s ovim talijanskim autorom, kae, da je Vladiin pogled ozbiljan i
blag". Pet godina docnije, Rus A. N. Popov, posmatrajui Vladiku na palubi lae, meu svetom, pie o
njemu, da on sjedijae zamiljen". Istih godina, admiral Pedet pie o Vladici ovako : Njegovo lice je
bilo puno, sa vrlo ljubaznim i prijatnim izrazom. Oni kapci bili su sputeni i izgledalo je, da ih die s
tekoom". Ljuba Nenadovi, etajui po Italiji u pratnji Vladiinoj, zabeleio je ovde onde mnoge
njegove duevne pojave i pokrete, iako ih nije nijednu razumeo. On ima ovakve reenice: Vladika

esto po nekoliko sati sedi u svojoj naslonjai i uti". - Do Vladike se nije moglo doi, jednako su ga
okruavale najlepe dame i molile da im pria o Crnoj Gori. Vladika je bio dobre volje, govorio je
neprestano. Ja, koji ga svaki dan sluam, divio sam se tada njegovom govoru, njegovim priama i
jezgrovitim dosetkama. On je esto pri tome prianju dolazio u pojetsko oduevljenje". - On se ne
moe u govoru nigda dotai srpskog naroda i osloboenja, a da ne doe u ushienje, a esto i u neku
ljutnju". - Iz Neapolja poli smo na kolima rano. Vladika je bio toga dana neobino veseo i dobre
volje". - Vladika je jue (jednog dana u aprilu 1851, u Neapolju) vazdan brian i zlovoljan bio". Uzrok
je bio neprijatne vesti u pismu. Nenadovi opisuje celu scenu, pa kae: Nigda ga dotle nisam video u
jarosti. Rei su mu letele kao zrna iz puke. Iz njegovih oiju uklonio se bee onaj blagi, zamiljeni
pogled. Tiha, laka rumen prelazila je preko obraza, i prikupljala se na jagodicama, pa je opet za as
iezla, i ostavljala posle sebe jo vee bledilo, nego to je pre bilo. Nije druke, nego kad utre kaplju
crvenoga vina sa najfinijeg belog kararskog mermera".
Etiku stranu Njegoevog duha su savremenici zabeleili takoe fragmentarno. Reetar pie ovo:
Ali, ne bi bila potpuna slika, kad bismo samo spominjali lijepe strane u njegovu karakteru - imao je,
dabome, i Vladika svoje mane. Najvie se iznosilo protivu njega, da je osvetoljubiv i srebroljubiv".
Malo dalje on dodaje: I ljudi, to su mu bili vrlo blizu, i narodno predanje tvrdi, da je jednom na vjeru
pozvao nekoliko hercegovakih muslimana i dao ih na putu ubiti, da im se osveti..." Medakovi navodi
sluaj prodaje Austriji crnogorskih manastira, koji je jako karakteristian: Vladika je uinio sa diobom
granice veliku uslugu esariji. Za dva manastira nije imao vladika nikakvu nudu, niti dravnu korist, da
ih proda. On ih prodade za nitavnu svotu. Da su mu dali i jedan milijun talijera, pa opet ne bi bilo
mnogo spram onog prava, kojeg je vladika izgubio, a esarija dobila. Za ovu prodaju jo onda je bilo
nezadovoljstva u Crnoj Gori". Zbog ove prodaje, i zbog toga, to je Vladika gonio neke ljude bez ikakve
njihove krivice, jedino da im se osveti - kako pie Medakovi, - Vladika je ustao i protiv svog roenog
bratueda ora, koji sve to nije odobravao. Vladika u svojoj naglosti - pie Medakovi - napie pismo
oriju, u kojem mu kae, da se on poradi spokojstva u zemlji ukloni iz Crne Gore. Dok je vladika
svoje pismo napisa', ve je bio naredio popa Nikolu, kapetana perjanikog, da "oriju silom izadenu
iz Crne Gore". Godine 1837., ruski konzul u Kotoru, Gagi, dobija nareenje od svoje vlade, da ode
lino na Cetinje i u osustvu Vladike, izvidi uzroke nezadovoljstva u narodu protivu Vladike.
Nezadovoljstvo je bilo veliko. U opirnom svom izvetaju, Gagi, izmeu ostalog, ima i ove reenice:
Na Vladiku i na sve Petrovie narod se ali i okrivljuje ih, da su nepravini." - Odnosno ponaanja
Vladiinog i poverenja prema njemu, niko ni re nije izustio." - Vladika gleda samo da nam uzme to
vie para, a na nae savete se smeje." - Reetar, na mestu, gde kae, da je Vladika srebroljubiv, dodaje,
da je po svojoj smrti ostavio preko po miliona franaka uteenog novca". Znatan deo toga novca
Vladika je zavetao svojoj porodici, te i to nije bilo pravo sirotom narodu. Vuk Popovi Rinjanin pie:
Testamenat je bio po volji svakome, samo jedna odluka vladiina: za dobit na 100.000 f. to su u Beu,
ima se davati ocu, materi i dvjema udatim sestrama, dok su ivi, ne bi mnogijema milo, govorei: Ovo
nije njegovo, no nae".
Najintimniji poznavalac Vladike, Medakovi, daje jo i ovaj karakteristian detalj: Vladika,
sedei u svojoj sobi na obali morskoj, u Perastu, 1846, po svojem obiaju, ili itae ili pisae to. A kako
je u drugoj kui bila jedna devojka, koja gledae na njega ili iz ljubopitstva ili to se zagledala u
vladiku, pa esto bacae svoj pogled na vladiku, a ovaj ne prezirae ove umiljate poglede. U takvijema
prijatnijema asovima napie vladika, taj pesnik, pesmu ljubavi. Ovu pesmu nosae vladika jednako za
kolanom, pa kad se povrati na Cetinje, jednog dana izvadi je iza kolana, pa autantu. Ta se pesma
odlikovae od svije njegovije pjesama. Ona predstavljae ivu silu ljubavi, u njoj su se okupile sve
miline i draesti i ta bi se pjesma morala nazvati krunom njegovije pjesama. Iskae mu je autant, da
mu je dade, a on se nasmija umiljato, pa e rei: A kako da ti dam? Zar da peata u novinama? A kako
bi to izgledalo; vladika pa pie pjesmu o ljubavi?"

Njegoev duh, pravi Njego, je bio veim dedom van istoriskog Njegoa i, ta vie, sav u borbi
protivu njega."

*

Savremenici su Vladici zamerali svata. Tvrdiluk, nesposobnost da dobije nove i ouva stare
teritorije, nedoslednost politiku i hriansku ak sklonost lepim enama i prefinjenim vinima i
ampanju. Danas je to sve zaboravljeno. Vreme je uinilo da se lik Vladiin oisti od senki koje su na
njega bacane. Vraanje na sve te kontroverze najumnijeg i najlepeg Crnogorca zapravo je povratak u
veliinu jer nita ne otkrije lepotu jedne due kao na pravdi boijoj izreena kleveta ili la. I nita ne
osvetli vieznanost duha i dubinu njegovu ko istina, kristalnija od svake lepo formirane slike za
potomstvo. Simplifikovati ivot i delo Njegoevo isto je tako blasfemino i kontraproduktivno kao to
je bilo dugogodinje osporavanje njegovog literarog znaaja.
Njego je vladika, prorok, pesnik, genije i dentlmen.
Ovo poslednje je ono to se esto previa pred tolikim vanijim a meni se ini da tek to u celosti
upotpunjuje njegov puni portre... Slojevitost i kompleksnost njegove linosti, koja je jo uvek tajna i
nesaglediva - premisteriozna je i neobjanjiva i za ovaj vijek i za ove ljude...
Oni koji ga vole, iz te proste ljubavi esto ele da preoblikuju njegovu nedosezljivu linost.
Kao to su se menjale etike i estetske propozicije, tako su se menjali i pogledi na duu, telo, duh i
stvarnost. Na herojstvo i lepotu, na moral i talenat. U toj elji Njegoevi analitiari esto su shodno
modi vremena previali neki njegov aspekt... U toj pomodnosti intelekta i lepote esto se neki aspekt
genija zapostavljao a drugi otkrivao, a trei preutkivao... Ono to ne razumemo ne smemo ni
zaobilaziti ni suditi ni procenjivati, ono to razumemo u visini i lepoti nae je da objavimo. Toliko o
vladici, pesniku i dentlmenu.

APENDIX 1

Paris i Helena
ili

No skuplja vijeka

La douceur de lhaleine de cette deesse surpassit
Tous les parfoumes de lArabie heureuse
Isis


Plava luna, vedrim zrakom u prelesti divno tee
Ispod polja' zvezdanije' u proljenju tihu vee,
Siplje zrake magieske, uvstva tajna neka budi,
Te smrtnika edni pogled u draesti slatkoj bludi.
Nad njom zvezde rojevima brilijantna kola vode,
Pod njom kalje rojevima zaiu se roene vode;
Na grm slavuj usamljeni armoniku pjesnu poje,
Muice se ognjevite ka' komete male roje.
Ja zamiljen pred atorom na areni ilim sjedim
I s pogledom nimatelnim svu divotu ovu gledim.

uvstva su mi sad trejazna, a misli se razletile;
Krasota mi ova boa razvijala umne sile.
Nego opet k sebe doi, u nitavo ljudsko stanje,
Al' lieno svoga trona boestvo sam neko manje;
Pred uvstvijem nekim slatkim hod Dijanin veliavi
Duu mi je napojio - sve njen v'jenac gledam plavi.
O nasljedstvo idejalno, ti nam goji besmrtije,
Te sa nebom dua ljudska ima svoje snoenije!
Sluh i dua u nadedi pliva[ju]i tanko paze
Na livadi dvienija, do njih hitro svi dolaze!
Razprsne li iupulj cvetni ali kane rosa s struka,
Sve to ostrom sluhu grmi, kod mene je strana huka;
Zatrepte li tice krila u busenju guste trave,
Strecanja me rajska tresu, a vitlenja mue glave.
Trenu mi je svaki sahat, moje vreme sad ne ide;
Sile su mi na opazu, oi bjee svud da vide!
Dok evo ti divne vile lakim krokom e mi leti

Zavidte mi, svi besmrtni, na trenutak ovaj sveti.

Hod je vilin mnogo dini no Avrorin kada ee,

Od srebrnog svoga praga nad proljeem kad se kree.
Zrak je vile mladolike tako krasan ka' Atine (Palade),
Ogledalo i mazanje preziru joj erte fine.
Ustav', luno, b'jea kola, produi mi ase mile
Kad su sunce nad Inopom ustaviti mogle vile.
Prelestincu kako vidim zagrlim je ka' Bog veli,
Uvedem je pod atorom k ispunjenju svetoj elji
Pod zrakama krasne lune, pri svjeici zapaljenoj,
Plamena se spoji dua ka duici razkaljenoj,
I celivi boestveni duu s duom dragom sliju.
Ah, celivi, boa mana - sve prelesti rajske liju
Cjelitelni balsam sveti, najmirisni aromati
to je nebo zemlji dalo na ustne joj stah sisati.
Sovrenstvo tvorenija, tainstvene sile boe,
Nita ljepe, nit' je kada, niti od nje stvorit moe.
Malena joj usta slatka, a angelski obrazii,
Od tisue to uvstvujem jednu ne znam sada rei.
Snjeana joj prsa krugla, a strecaju svetim plamom,
Dv'je slonove jabuice na njih dube slatkom mamom;
Crna kosa na valove niz rajske se igra grudi.
O divoto! udo smrtni ere sada ne poludi!
B'jela prsa gordija su pod crnijem valovima
No planina gordeljiva pod vjenijem snjegovima
Na izlazak kad je sunca sa ravnine cvjetne gledim,
Kroz mreicu tanke magle veliinu kad joj sledim.
Igram joj se s jabukama, dva svijeta srena vae,
K voshitenju besmrtnome lienika sree drae;
Znoj lagani s njenom kosom s zaneene tarem glave.
Druge sree, malo vane, za nju bi da' i sve slave.
Ne miu se usta s ustah, celiv jedan noi cjele.
Jot se sitan ne naljubih vladalice vila' b'jele;
Svezala se dva pogleda magieskom slatkom silom,
Kao sunce s svojim likom kada leti nad puinom.
Luna bjei s horizonta i ustupa Febu vladu,
Tad iz vida ja izgubim divotnicu svoju.

APENDIX 2

Prepis Biljenice


Dan: asova: 23 Minuta: 56 4.

Godina: Dana: 365 asova: 5 Minuta: 48 Sekunda: 45.

Lunina je godina: 354 dana, 8 asova, 48 minuta, 37 sekunda.

Dan lunin: 24 ure 54 minuta.

U 19-om vijeku bie jot na zemnome aru sedam sunanih zatamjenijah punih: 28-ga julija
novoga stila 1851, 18 julija 1860, 31 dekembra 1861, 22 dekembra 1870, 19 avgusta 1887, 9 avgusta
1896 i 28 maja 1900.

Franid Drake, bivi admiral Jelisavetin, ro. 1545 god.; on donio krtolu u Evropu; tako isto obia je
prvi oko svijeta, kako priaju.

Kristalni palac za ugled u Londonu dug je 563 metra, a irok 125 metara

ovjek usamjen na visoku goru, nou bez mjeseca, nebeska tijela vidi e se veselo dviu, more e
se igra na srebrne valove i on (ovjek) kako izgubjenik na goru uti.

Da mi nije dosadan tok vremena, smrt bih neprestano proklinjao,

Zemlja je naa grobnica unitoenija. Priroda joj neumorno slui proizvodei joj ertve; lue
sunane za njeno udovoljstvo zaiu tvari ivotom i proizrastjenijem. Kada ovo nenasitimo udovite
napuni njedra (utrobu) obtijema ertvami, Bog zna kakva e bia duhovna poslijed iznii iz ovoga
uhiljenoga i obirnoga sokruenija.

Pozdravljam te, divna zvijezdo dnevna, ja svagda o tebe vie uvstvujem no mogu izgovoriti,
slavim te po tragu tvojih bisth strujah.

Kada su nebo i zemlja razumiteljnim jezikom govorili, onda je ovjek uta; kada je ovjek proiznio
svoj glas, onda su se nebo i zemlja tajnim narjeijem u dvieniju poeli razumijevati.

ovjek je minuta bia, a vjenost nitonosti.

Ko umije lagati, ne umije vjerovati.

Obirno je hranilite velikoljepija bojega.

Slovo je boje zaalo mirove u prostore.

Strune su moje lire zrake sunane i svijeh svjetilah.

ubor listia i razpucanje cvjetavah, huka mora i vjetrovah su glas moje muze.

Glava je mogauma (erep) sav prostor voobrazimi; u ovom prostoru sve to postoji jesu
proizvedenija koja ja ne postiem od najmanjega do najveega.

Strasti su magnet; njima samo nama ova zemlja prijatna postaje. Neto o polovima zenita i nadira.

Rata nijesam ja vidio, kada su prve zrake vjene oblake tame na naemu istoku zaegle; rata ne
znam tajnu onoga sijatelja, kojemu na naoj zemlji zrna padaju, a na druge se cvjeta i vjeni plod
proizvodi?

Zora koja se izkrala iz obte sokrovitnice i mrani svod orizonta nasmijala.

Je li vjekovite oblane gomile, zarale svojim mrtvim utanjem, trudno bilo prvi dan proniknuti?
Ja mnim kako prvi put ostaralome umu koji ne da, k sebe prosvjetenija.

Od kako je moguim slovom Stvoritelja oteala haosom prostrana nona utroba; od kako su
pravilni vihorovi razvijali kristalnu prainu okolo prestola luezranoga; od kada biserni obluk
mlijenoga puta ukraava ljudsku kolijevku.

ovjek je trunak kojega tok vremena jednom proz zraku neprostinim namjerenijem pronese.

Kada se zrake sunane ugase na naemu brijegu, onda veliestveni simvol Stvoritelja u
neizbrojnima plamovima zatrepti u podnoje njegova prestola.

Da mi se sa zemlje popeti uz Daniine zrake, u Danicu, a iz Danice k onome svjetilu uza zrake
koje ih njoj dava, i tijem nainom putujui uza zajmne zrake, moga bih doi na izvor zrakah, ali e je
smrtnome lakoa zrake! Oh, zrake, da umijete misliti i govoriti, biste udnije no ste mnogo bile. Ali
badava, vi sebe soiete na obtu ertvu u velikome hramu sveslavija bojega.

To je va zakon.

Atmosfera je naa sastavljena, od tri stvari, tj. od vazduha, vodene pare i ugljekisloe; ove je
posljednje u visinu sve vie, to nama pokauje duvanje vjetra.

Teinzigoan (240 pred r. X.); ovo je Omar kitajski koji je soega sve uene knjige njine.

Milon, najsilniji atlet, koji je moga ubiti vola kulakom.

Ljudi pohvaljujui prolo, elei bolje, trujuna-stojee.

Ideje su nebesno proizrastjenije, kako to su drva zemaljsko. Kako do oprijedeijeljene sfere izrastu,
sputaju grane k zemlji.

ovjek je umno zrno, baen u prozranu brazdu vremena, no besmrtnost njegovu sazrijevaju

drugoga sunca lue.

Strasti su dua zemna.

e izdiu volne vozdunoga okeana, tu se gase lue nebesnih svjetilah, etc, etc, etc

Najbjestniji uragani ne mogu jedan trun s kruga zemnoga sagnati da se obestrvi.

Oni koji me probudio s vjenoga odra nitonosti; oni kojemu se ovjek u hramu najtoplije moli
pred vedrom i bisernom zorom.

Kada se umno sjeme sa zemlje iztrebi i bude sobrano velikim sjejateljem, onda e pusti ar
zemaljski, lien svemoguega popeenija, sa svojega mjesta padnuti, liiti se sunanih luah, pustiti se
da tumara po mranima vozdunima volnama, kao sjen bludee tikvine to pluta po mranoj dubini
nemirnih volnah.

Badava lue sunane padaju koso na dva sleena polusa, ne mogu iz njihove okamenjene utrobe
cvijeta iznie iz arke staroga hrama.

Gotovo je nebo iz bistrijeh kapaljah soinjeno, kako to je more.

Jot ideja ljudska tepa u kolijevci narjeijem etinskim.

Kada su prve zrake pale na zemlji i vjekovite gnjilosti razpirile i preistile na svoje srebrno brdo
(sito) razkuvate glibine, moe biti da su iz svoje neiste i tople utrobe izlegle porode ivotnih, priline
svojstvu ovoga ara, kako na pr. to i danas neke manje vidimo e se tako proizvode.

Zemlja je naa sastavljena od oinakah tamnih kada su se dikstilirali prozrani svjetovi, koji su u
poetku iz mrane kovanice haosa tmasti izbueli.

Besmrtni duhovi koji svetim elektrizmom izleu uza zrake svjetovah, kako mladi pauk na
proljetnje jutro to vjeto puza uz svoju neprimjetnu icu, koja

Zemlja je scena (ili toka) na koju jedinu u svesvjetiju nitonost njoj slino ejstvije predstavlja.

ovjek je nemirni atom, trunak, zaneeni iz nekakva vieg svijeta, no nitonou zarobjen i u
njene vjesi postavljen.

Due su poetieske podobne kapljama, koje na provedrini padaju i snose u ovome brilijantnome
zrncu svijetli obraz Febov na zemlji.

Viska planina snijena koja oblani saruk oko glave ima, a proa joj je bijela masa pokrita
rijetkijem i sinjijem pokrivalom maglenim, predkanim na sitno brdo sunano.

to si blie neba, to je sinjo ognjeno Febovo ese i prijatnija pita duevna.

Vjetar koji njiha jutrene zrake u kapljicama rose na liu, potresanje uvstvovanija, kada edna

zjenica bludi po razplamanome notnjemu svodu.

Mogu li se upirati tihi zefiri blagorazumija protivu strastnijeh razjeainh volnah?

Da mi moe moral sasvim voztorestvovati nad fizikom, ja bih u redu angelah bio i smatrao bih
oveka i svijet ba onakvima kakvi su.

Od kuda proisteu ova podstrekanija bez narjeija?

Kakvo namjerenije kriju ovi nijemi i bezisleni horovi? Ko vozviava ova voshienija smrtnijeh?

Zaspae zrake na zvijezdama i cvjetovi uikani slavujem na svojim stablima.

Zjenica se tek poela bjee pitati zranim elementom (tj. zrakama).

Neko je na ovaj svijet doao na pir, a neko na siromaku umjerenost, ali sve je isto. to znai jedan
pir kad jednakost sljeduje! Istinito je ovako, iako ja drugojae uvstvujem.

Gore su od iskarah. Koje mirijade iskarah u njinima mrtvima masama spavaju? Kolike su mirijade
duah kroz nau prainu proleele, kolike li e jote? Iskrama je doputeno u gorama vjekovati, ali
duama u praini nije, nego se u njoj zamotaju i iz nje izleivaju kako astice vozduha zanesene
sluajem iz puine. Ko znade ali je vie iskarah poglebenijeh, ali atomah leteijeh, ali igrajuijeh
kapaljah, ali zvijezdah u prostoru?

Dua preko vozdunoga okeana na nebo poleti kako san preko zemnoga okeana u koji preel
zemaljski.

Dalje se prua jeka gromovah i sijevanje munjah no ice zrakah.

Dalje se oi jednoga ovjeka penju no odblesk sva etiri okeana koji zemlju okruavaju.

Ti, koji si besmrtna lampama ukrasio prostor, podnoje tvojega prestola, Ti, noji si ukoio i zavitlio
mirijade mirovah u vozduhu, Ti, koji si dao ravnovjesije svjetovima, Ti, koji boestvenom magieskom
vjetinom vee zrake za svjetlosti i sije zrake iz svjetlosti.

Dua je bez nadede to i oltar bez kumira.

Hram je bez lampe, ili adska antikamara, dua bez ljubavi. Genije je zrake, koje svuda padaju,
nego se samo na svijetlim stvarima kupe i igraju.

PROLOG U EPILOGU

DUAN UROVI
Njego
Drama u tri ina

LICA:


NJEGO (Vladika Rade)
MAJKA NJEGOEVA
DVE NJEGOEVE SESTRE
PERO, pretsednik senata, Njegoev brat
ORIJE, Njegoev brat od strica
SERDAR ANDRIJA, zet Njegoev
SERDAR STEVAN PERKOV VUKOTI
SERDAR FILIP URAKOVI
UKO, upravnik dvora
VUKALO, perjanik Njegoev
NOVICA CEROVI
LAZA PROROKOVI
LJUBA NENADOVI
VUK KARADI
BRANKO RADIEVI
DIM. MILAKOVI, sekretar Njegoev
ORE STRATIMIROVI, austr. potpukovnik
Dr RADII
Dr KODA
ENGLESKI LORD
OVANI, sluga
JEDNA ENSKA
GLAVARI, NAROD

PRVI IN
Deava se u Napulju, u martu 1851. godine.

Velika, prostrana i svetla soba na prvom spratu, ima vrlo lep izgled na more, na Vezuv, na sve
strane. Ima tri prozora i vrata sa balkonom. Jedan prozor gleda prema kraljevom dvoru. U sobi su dva
stola, najednom je veliki ah, a na drugom dosta rasturenih knjiga, nekoliko stolica, dva kanapea, jedno
ogledalo i nekoliko slika. Desno od ulaznih vrata, u dnu sobe, nalazi se kamin od mramora u kojemu
gori mala vatra. Prema kaminu u niskoj stolici - naslonjai sedi Njego. U desnoj ruci dri gvozdene
maice i katkad dara vatru. Duboko zamiljen, utonuo je sav u velike i teke misli. Katkada kaljucne.
Kroz vrata se vidi kako serdar Andrija sedi na balkonu i pui. Vukalo stoji pored prozora i gleda na
more. On je tuan i esto se okrene prema Njegou. Zamiljen, Njego ga ne primeuje. Vukalo,
pogledajui ga, kae sam za sebe glasno: Ko bi mogao pogoditi te tvoje velje misli! Pojedoe te i
izmuie! A oni, opet, sa Cetinja udavie te nekim pismima, kao da ne znaju da je tvoja boljka strana!
Piu ti da se Turska sprema da udari na Crnu Goru! Bogami ka' da joj je to prvi put! Njego se teko
tuberkulozno zakalje hvatajui se od muke rukom as za prsa, as za grlo. Vukalo ga za sve vreme
gleda saaljivo, a onda sam za sebe kae: Jadni moj gospodaru". Njego se opet smiri, prodara vatru i
zamisli se.

NJEGO (ima trideset osam ili trideset devet godina, mrav, bled, nosi malu bradu, visok je i vrlo
lep, u crnogorskom odelu, onakav kakav je na njegovoj poznatoj slici. Zamiljen, uti i gleda u vatru.
Odjedanput malo posagne glavu i uhvati se rukom za elo, uzdahne teko): Ah, jadni moj srpski narode!
Kad li e ti postati prosvijeen, slobodan i srean kao drugi narodi! Toliko miliona moga plemena
mrtvim snom spava, kad svi narodi napreduju i uivaju plodove slobode i prosvjete! (Makne ruku s
ela, ispravi glavu i produi malo ljutito): Pobjegao bih iz Evrope, ne zato to taj prokleti i divlji Azijata
navaljuje na moju malu i siromanu Crnu Goru, nego kad vidim da ovako veliko pleme, kao to je
slovensko, nema toliko ni fizike ni moralne snage da izbavi jadnu moju brau od tiranske turske ruke.
(Uuti, prodara vatru i zagleda se, duboko zamiljen, u jednu taku. Izraz lica mu je tuan ali
oduhovljen. Vukalo se pomakao dalje sklonio da Njego ne bi sluajno primetio. Posle nekoliko
trenutaka, Njego poinje da govori u zanosu bola):
Vraje pleme pozoba narode.
(Opet uuti, a onda kao da izroni iz tekih misli):
A ja ta u, ali sa kime u,
sirak tuni bez nige nikoga?!
Moje pleme snom mrtvijem spava,
suza moja nema roditelja,

nada mnom je nebo zatvoreno.

U ad mi se svijet pretvorio,
a svi ljudi pakleni duhovi!
(Vukalo mae glavom, alei ga.)
Crni dane, a crna sudbino,
o kukavno srpstvo ugaeno,
zla nadivjeh tvoja svakolika,
a s najgorim hou da se borim!

VUKALO (mlad, visok, lep, odeven u lepe crnogarske haljine od bele ohe, sa crnogorskom
kapom na glavi, sa lepim tokama na prsima i srebrnim orujem za pojasom, poe brzo i uzbueno k
Njegou nekoliko koraka): - Gospodaru! Gospodaru!

NJEGO (budi se iz zanosa, gleda udno u svog perjanika, a kada se pribrao, kae mirnim
glasom, ali iznenaeno): uko, tu si!

VUKALO: - Ove gospodaru! ta je to, oe, ne moe te ojek sluati, 'oe srce da pukne od bola!
Kakve su to crne i strane misli navalile na tebe? Otvorie ti i ubie duu! Ne daj se, ne daj se,
gospodaru! Crnogorac je duan da se bori protiv svakog zla i svake napasti! Takvi su bili nai stari,
takvi moramo i mi biti! A to stiu ga pisma da sultan namjerava da udari na Crnu Goru, udna mi uda!
Nije to prvi put, a nee ni posljednji! A, bogme, gospodaru, dok je Crnogoraca i Turaka bie meu
njima krvi i nosila. Ali ako ti ozdravi Crnogorcima, oni e dobiti krila i pobijediti pa nek se zaljulja sva
ta prokleta carevina od ama do Anadolije protiv ovoga naega kamena. Napraviemo jo jedan Carev
Laz, gospodaru!
NJEGO (opet ga uhvati kaalj, skoro se zacenio. Ne moe da udahne dovoljno vazduha. Vukalo
ga posmatra alosno i utueno. Pokua da mu sa stola dade au vode, ali Njego odbije rukom. Kaalj
se smirio i Njego uti i pribira snagu. Posle poinje da govori pola za sebe, pola Vukalu, pokazujui
rukom na grlo i prsa): Tu me gui! Vazduh mi manjkaje! A tu, tu (pokazuje na prsa) tu me neto stislo i
skopalo strano! Ta prokleta siija 'oe da mi uzme ivot, a ja jo nijesam rekao ono to sam
namjeravao da reknem, jo nijesam uinio ono to sam trebao da uinim!

VUKALO (prekida ga): Ajdemo u Crnu Goru, gospodaru! Na onom kamenu vazduh je bolji. Pod
Lovenom se lake die!

NJEGO: I jo ti prokleti Turci ba sad se spremaju na malu Crnu Goru, koja nema ni 'ljeba, ni
debane! Oj, nesreni agarjani, od Kosova uzalud juriate na onaj kameni bedem! Tvrd je orah voka
udnovata!, ne slomi ga a zube polomi.

VUKALO (ivo): Ako Crnogorci nemaju debane, imaju srce i jatagane. Crnogorci e biti
Crnogorci, a Turci - Turci, a ti divno zna ta to znai, gospodaru, kad se kae naim jezikom. (Vukalo
uuti, primakne se korak-dva blie Njegou, pa onda pone meke i laganije da govori): to misli
toliko na tvoje Crnogorce, na Srbe, na nau brau pod tuinom! Mani se toga jedanput, oe! Vidi iz
tih pisama da su svi Crnogorci u alosti i strahu zbog te tvoje boljke, da stalno i glavari i narod dolaze
na Cetinje, da se raspituju za tvoje zdravlje i da te pozdravljaju. Nemoj, gospodaru, tako ti onog
muenikog kamena i naeg divnog Lovena, nemoj tako, razveseli se, udri brigu na veselje! Vidi, ovaj
blagi talijanski vazduh bio ti je zimus dobro pomogao, bolji si bio no kad smo doli, bolji si i sad, ali,

eto, 'oe tim nesretnim mislima da satre i ukopa samoga sebe! Crne misli i brige pojedu i zdravog
ojeka a ne bolesnoga. A ja da sam mjesto tebe, gospodaru, svetoga mi Petra, sve bih najljepe
zamiljao, sve ono to bi me raspoloilo.

NJEGO: A moe li ovjek, to je ovjek, da ne misli, Vukale?

VUKALO: Ja bih mogao, gospodaru.

NJEGO (malo se nasmei i prodara vatru): Mogao bi da ne misli i ne ezne za Cetinjem i
Crnom Gorom?

VUKALO: - Bogme to ne bih, gospodaru! I da ti pravo kaem: neki put me uhvati takva tuga za
onim naim kamenom da bi mi skoro, kao kakvoj enetini, suze potekle. Tui mi dua i srce za Crnom
Gorom. Prosto pogiboh u ovom tuem svijetu! Nijedan te lacmanin ne razumije: ili govorio njemu ili
stoci - svejedno. Da nijesi ti tu, gospodaru, i da nijesu uko i serdar Andrija, ne bi imao ko dobro
jutro" da mi kae! Ove sam cijele zime ka u tamnicu i kunem ti se bogom i onim naim kamenom da
mi neko ree: Ajde, Vukale, budi papa i ivi meu ovom lacmanijom, ne bih, no bih se radi' poturiti i
pobjei u Skadar ili Spu.

NJEGO (smeje se a zatim se uozbilji): A misli li na brau koja robuju?

VUKALO: Ne odavde, gospodaru, jer se i ja tu nekako osjeam udno. Iako nosim ovo (pokazuje
na oruje); ini mi se da sam u ovom svijetu rob! A kad sam u Crnu Goru, mislim, bogme, jo kako.

NJEGO: A ezne li uko za Crnom Gorom?

VUKALO: - to ja znam, gospodaru, on kae da mu je svejedno bio ove a bio na Cetinje, sjedi
ove, a sjedio bi, veli, i tamo.

(Njego se nasmei i klimnu dvaput glavom. Vrata se otvaraju i unutra ulazi uko Srdanovi.)

UKO (lep, oko etrdeset godina, na sebi ima lepo crnogorsko odelo, naroito zelena mordolama.
On je srdit. Jo s vrata poinje da govori); - Ovi su Talijani prava stoka. Ne zna ojek ili da ih prezire ili
ali!

NJEGO: ta se desilo uko?

UKO: - Nita, vaistinu. Ne moe ojek ni mai ovim njihovim ulicama to se nee oko njega
okupiti desetero i blenuti u njega kao telad u arena vrata. (Njego se smeje i smeh ga drai na kaalj.
Vukalo gleda u uka, razvedrio lice i u znak odobravanja klima glavom.) I udo pravo, svi oedanput
avrljaju, avo ih ne bi razumio, isto onako kao kad se kod nas skupe enetine na kakav sjednik.

VUKALO: A ja miljah da ti se neto pokrupno dogodilo, da nijesi tog ovanija dernuo ime ka' i
on neki put ne uvodi jezik u usta, no stalno neke jade melje i brka. Sto puta me dosad pitao: jesu li i
ostali Crnogorci kao i mi i nose li i oni ovakva oela, a sve pilji u ove moje toke. Divno ga poznajem,
ukrao bi ih, pasji sin, kad bi mogao.


UKO (bagatelno): - Kakav ovani?! Nije, brate, no tamo na ulici okupi se oko mene ona
lacmanija, pa kao gurbeti poee da brkaju svata.

VUKALO: - Jesi li ih razumio to?

UKO: - Jesam, jesam, bjee meu njima nekakav dragoman. Kad govorae, zanosijae na
kotorski.

NJEGO: Pa to govorahu?

UKO: to oni! Pitaju me: kakav je taj va crnogorski princ koji nee da poe kod pape kada ga
sveti otac zove? Izdrljili oi ka' tenci pa kau: je li istina da va princ nije htio da ustane i iz kola izae
kad je papa prolazio? Jes', rekao sam ja, a oni vrte glavom i viu: Porka dona!" i priaju kako svako
mora da ustane i doeka na nogama kad papa prolazi, pa bio on i sam kralj. Ovamo se, meni se ini,
robuje tome papi kao sultanu u Carigrad.

NJEGO (smekajui se): A pitae li jo to?

UKO: - Pita jedan. Je li istina, kae, da va princ nije htio u crkvu svetog Petra da cjeliva svete
verige kojima je bio vezan apostol Petar i da je rekao: Crnogorac ne ljubi lance!" A ja sam im rekao:
istina je, sve je istina! Kazao sam im: kako bi mogao na gospodar ustati na noge nekakvom papi
kojemu se ne zna od koga je i koji u Crnu Goru ne bi mogao biti ni koliko najgori pop. I neka si to
uradio, gospodaru! Milije mi je, vjeruj mi, no da si mi najbolje oruje darovao, neka vidi ova lacmanija
da mi nijesmo robovi, da neemo nikad biti robovi, da je u tebe muko srce i duh prava ovjeka, iako te
ta prokleta boljka mui!

NJEGO (raspoloen): Neka, uko, neka, ne treba se na to ljutiti! to e besposlen svijet nego da
prati to drugi rade?

(Na ulici se uje uzvikivanje prodavca novina. Njego lupa dlanom o dlan. Na vratima se
pojavljuje i klanja sluga ovani.)

OVANI (mrav, mali, ivuljast, sredovean, klanjajui se): - Prego Ekselencija!

NJEGO (pokazujui rukom da se uju prodavci novina i da treba kupiti): - ornale!

(ovani odlazi i zatvara vrata. Njega pogledom prate uko i Vukalo.)

VUKALO: - Kad go ga pogledam, sve mislim to nijesu oni Turci ovakvi; sjekao bi ih ojek
koliko bi mogao mahati. Brzo li bi skadarski paa i travniki vezir poli zlom prtinom!

UKO: - A ja to ne bih volio.

VUKALO (zaueno): - Zato uko?!

UKO: - Zato to u Crnu Goru onda ne bi bilo junaka! A to bi ti onda bila Crna Gora? Po turske
pare ne bi valjala! No neka ti sad Turci, Vukalo, nego' ajdemo, ja sam doa' za tebe, trebamo...

(uko povue Vukala za rukav i poe sa pozornice razgovarajui neto tiho. Njego gleda za
njima, a kad oni ieznu zakalje dvatriput, prodara vatru i opet utone u misli.)

NJEGO (posle malog utanja, zamaha glavom): - Skadarski paa i travniki vezir! (Malo pouti,
pa onda uzbueno pone da govori):
- e go dou, donesu groznicu,
suze skau same na oima,
i zahui zemlja od kukanja!
(Uzdahne i malko stane):
Car od carah mene je spremio
da oblazim zemlju svukoliku
da uredbu vidim kako stoji;
da se vuci ne prejedu mesa,
da ovica koja ne zanese
svoje runo u grm pokraj puta;
da potstriem to je predugako,
da odlijem e je prepunano,
da pregledam u mladei zube,
da se rua u trn ne izgubi,
da ne gine biser u bunite,
i da raji uzdu popritegnem,
e je raja ko ostala marva.

(Neko kuca na vrata dok Njego izgovara poslednje rei. Kucanje se ponovi jo jedanput. Vrata se
otvaraju i unutra ulazi Ljuba Nenadovi. Njego ga kasno primeti): - A ja miljah da ovani nosi
novine.

LJUBA NENADOVI (mlad, oko dvadeset pet godina, odeven putniki, ima rairen okovratnik
koulje oko vrata, na glavi veliki slamni eir. Pozdravi Njegoa): - Pa, gospodare, kada sam prvi put
doao kod vas, uko me nazvao lacmaninom. istio sam prainu s odela i izama, a kad sam navukao
rukavice, uko ree: O Vukale, bogami je ovo neki lacmanin, pa zalutao nee u nae krajeve te nauio
srpski!"

(Priajui, Nenadovi ide polako preko sobe prema Njegou, koji se smeje. ovani u meuvremenu
donosi novine i daje ih Njegou, a onda brzo, na prstima, izae iz sobe. Njego, rukujui se s
Nenadoviem i pokazujui mu rukom da sedne pored njega, rairi novine i pone brzo da ih razgleda.
Za to vreme Nenadovi ostavi eir na jednu stolicu kod stola sa knjigama, uzme i pogleda jednu knjigu,
pa poe i sedne.)

NJEGO (ve je pregledao naslove novina i list baci ustranu ljutito): Piu svata! Svata izmiljaju
i lau! Lako im je: siti su, bogati i slobodni, a da ginu i propadaju kao mi Srbi, da robuju kao mi Sloveni
to se narobovasmo, svaku bi rije ispisali svojom krvlju! (Njegou se vidi srdito lice. Nenadovi hoe
neto da rekne, ali pesnik ga pogleda i prekide): - Ali mi Crnogorci, bogme, nijesmo. Svakom

slobodnom ovjeku moemo slobrdno u oi pogledati. Ni pred kim se ne moramo zastieti!

LJUBA NENADOVI: - Crna Gora je naa parta, gospodare! Kada bi i drugi Srbi bili kao
Crnogorci, davno bi sa sebe skinuli prokletstvo Kosova!

NJEGO: - Pa to vi tamo u Srblji ne pregnete ve jednom? to se ve ne diete na Turke i vi otud,
a ja odovud, - da se sastanemo na Kosovu. Pa dok diplomati meu sobom izmijenjaju note, mi emo na
posao svriti i onda kazati Evropi: Ono to ste vi zvali Evropska Turska, ono smo sad mi! Zovite nas
opet kako hoete, samo potujte u nama ljude, jer je i nama isto tako draga sloboda i prosvjeta kao i
vama."

(Kroz staklena vrata jo otpoetka, pre nego to )e Nenadovi uao, serdar Andrija katkada se
okrene i pogleda sa balkona.)

LJUBA NENADOVI: - Vi znate da kod nas ba nisu zdrave prilike.

NJEGO: - to znai to zdrave prilike! Nemate vi Voda! Nemate njega! On vam fali: da vas
povede, da digne narod!

LJUBA NENADOVI: - On je u nas udahnuo duh slobode! (Zauta trenutak.) Nee ga Srbija vie
roditi!

NJEGO (kao za sebe):
Sve prepone na put bjehu... k cilju dospje velikome;
Die narod, krsti zemlju, a varvarske lance srui,
Iz mrtvijeh Srbe dozva, dunu ivot srpskoj dui.
orem su se srpske mice sa vitetvom, zadojile;
Od ora se Stambol trese, krvoedni otac kuge!
On je bio bi tirjana...
Sabljom mu se Turci kunu, - kletve u njih nema druge.

(Kaalj se javi kod Njegoa. Ljuba se uznemiri. Kaalj proe i Njego se malo pribra): - Opet mi
se poveao ovaj prokleti kaalj! Teko diem! Gui me. Manjkaje mi vazduh. Tu (pokazuje na grlo)
stalno me grize i jede, ne mogu ni da se nasmijem. A ne mogu ni da leim. Kad leim, ini mi se da mi
se prsa rastvorie i raspadoe. Naroito ne mogu na desnu stranu. Pa jo nou onaj prokleti znoj me
udavi!

LJUBA NENADOVI: - Ali opet je bolje nego to je bilo, gospodare! Zimus ete se ovde popravili.
No, moda, ta pisma to dobijate iz Crne Gore uznemiravaju vas vie nego to bi smelo da bude!

NJEGO (uzdahne teko i prodara vatru): - Ne moe meni biti bolje kad je moja Crna Gora u
opasnosti. Ja za nju ivim, za nju mislim, za nju diem. A e su ostala braa? Osim vas malo u Srbiju i
mi na onom kamenu - sve je to rob! Robuju Srbi, robuju Hrvati, robuju Dalmatinci i Slovenci, robuju
Bugari! Ah, kad li e njima jedanput doi dan slobode i kada e postati svoje i jedno! (Malo zastane):
Grdni dane, da te bog ubije,
koji si me dao na svijetu

zar da varam narodno nadanje...

(Njego zauti, utone u misli. Nenadovi ga posmatra i smilja kako da pone drugi razgrvor. Ali
pesnik mu se iznenada okrene, mirno): - Nijesam vam rekao. Zimus sam pisao jednu istoriju Crne Gore,
pisao sam o njenim borbama za slobodu. Pomagao mi je uzepo, jedan advokat ove iz Napulja. Ja sam
diktirao a on pisao. Molio me francuski knjievnik Belane da je sastavim i da mu je poaljem da je
peata na francuskom jeziku.

LJUBA NENADOVI: - Jeste li je poslali?

NJEGO: - Jesam. Neka itaju! Neka vide da u Crnu Goru nema hotela ni mekanih postelja, da
nema puteva i etalita, niti pozorita i balova. Neka vide da je Crna Gora grad u kojemu je opsjednuta
posljednja iskra srpske nezavisnosti i da je ona kremen koji na svaki udar oganj daje.

LJUBA NENADOVI: - Jeste li jo to pisali zimus?

NJEGO: - Nije mi dala ova prokleta bolest! (U sobu ulazi serdar Andrija. Ne okreui se, hoe da
poe u drugu sobu. On je krupan, pristao, velikih crnih brkova i velike glave. Ogrnut je intercem,
crvenim kratkim urkom s lisiinom, i pui dugaki ibuk sa simsijom. Ide tihim korakom preko sobe ka
vratima. Njego ga gleda i obraa mu se): - to se, serdare, ne pozdravi s Nenadoviem?

SERDAR ANDRIJA (iznenaen, umah se osmehne, prie i pozdravi se): - ta ja znam, gospodaru,
mislim da neto govorite francuski pa da vas ne pometem.

LJUBA NENADOVI: - Je li vam dugo vreme, serdare?

NJEGO: - A to e mu bit dugo! Znate, to sam vam rekao, on je moj zet, pa sam ga poveo sobom
da mi se nae kogod svoj ako bi me ova bolest udavila u ovom tuem svijetu. Njemu nije ravo,
povazdan se zabavlja sa tog balkona.

SERDAR ANDRIJA (sedne blizu Nenadovia): - Ja, vaistinu, nemam to drugo da radim: sjedim
na onaj balkon, pa to go ima gospode, gospoa i karoca, sve vidim, jer sve ovudije pasa. I nijedno
nee proi a da ne pogleda gore u mene.

NJEGO: - Ti misli da oni gledaju u tebe, a oni gledaju u te haljine.

SERDAR ANDRIJA: - A ja, bogami, gospodaru, mislim da u mene gledaju. Evo (pokazuje na
svoje odelo), objesi ove haljine na balkon, pa ako iko u njih pogleda, onda mi reci to hoe.

(Njego i Ljuba se smeju, a serdar Andrija, ozbiljan, pui. U tom trenutku u sobu ulaze uko,
Vukalo i ovani. ovini nosi nekakav paket.)

VUKALO (kad su doli kod stola sa knjigama, uzima paket od ovanija i predaje ga Njegou): Neto iz Trijea, gospodaru!

NJEGO (Otvara paket u kojemu su knjige. Uzme jednu i pone daje okree i zagleda. Svi
posmatraju Njegoa, a ovani sve redom. Njego se okree Nenadoviu): - Jeste li to sluali o Malom

epanu?

LJUBA NENADOVI: - Jesam, gospodare, onoliko koliko ga crnogorske gusle spominju.

NJEGO (prua knjigu Nenadoviu): - Evo vam jedne knjige o njemu; ja sam je napisao. Mnogo
sam traio o njemu po mletakoj arhivi dok sam neto prikupio... Malo se o njemu pisalo.

LJUBA NENADOVI (uzima knjigu, zagleda je i ita naslov): Lani car, epan Mali". (Njego
je uzeo drugi primerak i prelistava ga. Nenadovi pogdeto na nekim mestima ita u sebi. Ostali gledaju
sa interesom, ak i ovani, ali Vukalo mu daje znak da on napusti sobu. Nenadovi ita glasno): Ko
posrne mudrovat mu brane (prevre listove i u sebi poneto ita).

NJEGO (pokazuje mu stranicu): - Pogledajte to!

LJUBA NENADOVI (brzo prelee stihove pogledom i mae glavom u znak odobravanja, a zatim
ita glasno):
Pozdravljam te, viteki narode!
Prava diko roda slovenskoga,
ogledalo borbe neuvene,
preiena iskro vjekovima,
muenie i rtvo slobode,
prognanie za ast od tiranah!
Pozdravljam te svetinjo slovenska!
(Oduevljeno, okreui se Njegou):
- Divno, divno, gospodaru!
(Opet prevre listove i ita dalje):
Svak je roen da po jednom umre,
ast i bruka ive dovijeka!
Bez muke je junakovat lako,
ma pod krunom od olova teko.
(Okree listove i dalje ita u sebi.)

NJEGO: - Ne dam da je nosite kui. Kod kue piite vaeg Obilia", a Malog, epana" ete
itati kad budete putovali. (Malo zastane, pa produi): - Primjeujete li neto u toj knjizi?

LJUBA NENADOVI (prevre listove i zagleda paljivo): - Nita, gospodaru!

NJEGO: - Vidite li da je peatana novom Vukovom ortografijom?

LJUBA NENADOVI (iznenaeno i radosno): - Ah, jest, jest, imate pravo!

NJEGO: - Vidite, nije vrijedno povjeriti kome to go. Ja sam predao rukopis Andriji Stojkoviu
u Trijeu, jer mi je traio da ga peata, a on ga, eto, peatao novom ortografijom. Nova ortografija je
dobra, ali nijesam rad da ja u tome prednjaim. Ima ko te puteve kriti i bez crnogorskog vladike. (Malo
zastane razmiljajui, dva ili triput se nakalje.) Dodue nijesam ja Stojkoviu kazao da peata ni starim
ni novim pravopisom; on me molio za rukopis, a ja sam mu ga dao da ini s njime to hoe.


LJUBA NENADOVI: - Onda Stojkovi nije kriv, gospodare! NJEGO: - Ja ga i ne krivim.

(Njego daje Vukalu knjigu i paket da ih ostavi na sto, a on ustane i svojim odmerenim korakom
izae iz sobe. Nenadovi produi da glasno ita kola.)

VUKALO (poto je neko vreme paljivo sluao): - Bolje bi bilo da nikada nijedno slovo nije
napisa'!

LJUBA NENADOVI (diui pogled s knjige i okreui se Vukalu): - A zato, Vukalo?

VUKALO: - Zato! Te knjige, nekakve velike misli to ga more svaki dan, velika briga za
Crnogorce i golema tuga to Srbi robuju pojeli su mu duu i navrnuli ovu neizljeivu bolest od koje e u
ledinu poi za nekoliko mjeseci. (Serdar Andrija i uko klimaju glavom u znak odobravanja.)

LJUBA NENADOVI: - On je veliki duh, veliki ovek. Jesi li video kako ga kralj prima i kako se
oko njega svi guraju da uju njegovu re i misao?

SERDAR ANDRIJA (uzdahne, zamaha glavom alosno): - Velika mu koris' od toga!

LJUBA NENADOVI: - Korist je i ponos celog srpskog naroda to imamo Njegoa, to imamo
njegov Gorski vijenac"! (Malo pouta, a onda se nasmei i pogleda u uka.) Bolan, uko, ti se nimalo
ne pokloni kralju kad smo bili kod njega?!

UKO: - Bogami si udan, gospodine! Kralj otkad se rodio, onog dana je prvi put gledao
Crnogorca, pa zar da ga pogrbljenoga vidi.

LJUBA NENADOVI (smeje se): - A kako ti se dopade?

UKO: - Kako? Kad je on kralj, najgori Crnogorac bi mogao biti imperator!

(Negde su grunuli topovi. Svi su se iznenadili i oslukuju pucnjavu. U sobu je uleteo ovani
viui):
Reina rodila princ! Reina rodila princ!" (Vukalo kao od ale izvue no dopola i krenu k njemu,
a ovani pobee prestravljen.)

SERDAR ANDRIJA (obraajui se Nenadoviu): - to kae ovo lacmane?

LJUBA NENADOVI: - Kraljica je rodila princa.

VUKALO (pokazujui prema kraljevom dvorcu): - Sada e taj princ za petnaest dana postati
eneral.

UKO: - Kome je bog otac, lako mu je biti svetac.

(Vukalo i uko izlaze, a Nenadovi, smejui se, otvara knjigu i poinje ponovo da ita u sebi

pojedina mesta. Serdar Andrija ustane i proeta po sobi pa se zaustavi kod prozora i gleda na kraljev
dvorac. Njego se pojavljuje i odlazi da sedne na svoje mesto.)

NJEGO (jo dok prolazi preko sobe, Nenadoviu): - Kako vam se dopada?

LJUBA NENADOVI: - Izvanredno, gospodare! Naroito su kola i...

NJEGO (sedne): - Je li bolji Mali epan" od Gorskog vijenca"?

LJUBA NENADOVI - Nisam ga proitao, ali...

NJEGO: - Nije, nije. Gorski vijenac" sam pisao pod drugim okolnostima. (Malo stane): ao mi
je kad rado itate moje stihove to nemam pjesmu o engiu. Znam da bi vam se vrlo dopala. Ali, eto,
nekako mi se izgubila.

LJUBA NENADOVI (ivo se interesuje): - Je li to delo kao Gorski vijenac" i epan Mali"?

NJEGO: - Nije u dramskoj formi, i nije tako veliko, ali znam da bi vam se dopalo. (Ustane i eta
po sobi; serdar Andrija prie stolu na kojemu je ah i pomie figure. Njego je neko vreme utao):
Imam jo jedan rukopis na Cetinju - Slobodijadu". Poslau vam da ga, ako se kad skrasite kod kue,
peatate. To sam pisao u svojim mlaim godinama, i nije mi ispalo za rukom kao to bih elio. Sad sam
bolestan i ne mogu ga popravljati.

LJUBA NENADOVI (ustane i poe do stola sa knjigama): - Ozdraviete, gospodare, pa ete
popraviti i Slobodijadu" i napisati nova i velika dela.

NJEGO (tuno se nasmei): - Nikad! Nikad vie!

SERDAR ANDRIJA (okree se Njegou i pogleda ga): - 'Oete, gospodaru, ako bog da,
ozdraviete i opet dobiti krila. (Njego se zakalje i jednom rukom se osloni na sto s knjigama da bi
lake izdrao. Kad se kaalj smirio, okrenuo se Nenadoviu, koji na drugoj strani stola dri knjigu u
ruci i gleda u njega.)

NJEGO: - itao sam vau Slavensku vilu". Dopala mi se. itao sam i druge vae stvari, znam
poneto o njima. Ali ne znam zato vam zabranie umadinku"?

LJUBA NENADOVI: - Sumnjie me da simpatiem republici. Taj oblik vladavine ja smatram da
je mnogo bolji. Znate, napisao sam jedan lanak o republikanskim manifestacijama u Francuskoj. Tamo
sam na pisao kako je u republikanaca duh i ivot narodni i dok je republikanaca, to jest ljudi koji
slobodno diu, narodu e biti dobro. Kada je izaao taj broj, rekli su da takvim pisanjem rasprostirem
odvie slobodu i zabranili umadinku".

NJEGO (odmakne se od stola, ljutito): - Onda neka izbriu iz istorije imena sviju srpskih vojvoda,
jer su se oni borili da bude to vea sloboda. (Trenutak-dva zauti)... to se Srbija ima bojati slobode?
Srbija, koju je sloboda rodila, koja samo sa slobodom moe unaprijed poi, kud go misli da korai,
oekuju da im slobodu donese. Su im e Srbija poi brai koja su pod Turcima, ako im slobodu ne

ponese?

(U sobu ulazi uko.)

UKO: - Nekakav ingleki lord bi htio kod tebe da u e, gospodaru.

SERDAR ANDRIJA (prilazi i staje pored Nenadovia): - Ne bih ga ja, gospodaru, putio avolje
stope! ta e ti taj lord? Eto mu Italija pa neka eta po njoj koliko mu volja, zbog toga je i doao ovamo.
Ili, ako mu je dosadno, neka se vrati natrag u Ingleku, e e imati drutva dosta - tih njihovih lordova.

NJEGO (nasmei se na Serdara Andriju, a onda se okrene uku): - Neka ue!

LORD (odeven lepo, sa monoklom, ue i pozdravi se s Njegoem. Hladan u dranju): - Nisam
mogao poi iz Napulja a da se s vama ne oprostim. Budite uvereni da mi je milije to sam video i
upoznao vas, nego Napulj. Moje susrete i razgovore s vama zimus neu nikada zaboraviti!

NJEGO (lagano, jedva primetno se pokloni): - Iz vas govori engleska utivost.

LORD: uo sam vau priu o Crnogorcima i toj udnoj zemlji Crnoj Gori. Ali ne znam, a eleo
bih da znam, ako biste mogli da mi kaete: tampaju li se knjige u Crnoj Gori?

NJEGO: - Peate! Peate!

LORD: - A da li ima cenzure?

(Njego uzdrava smijeh i pogleda na Nenadovia.)

LJUBA NENADOVI: - Nema, na Cetinju nema nikakve cenzure, gospodine! To je narod koji se
bori za slobodu.

LORD (iznenaeno): - Tako, kod vas nema cenzure! (Okree se Njegou): A, molim vas,
ekselencijo, kuju li se novci na Cetinju?

NJEGO: - Ne!

LORD: - Zato da ne kujete novac u Crnoj Gori?

NJEGO (malo jetko): - Kada bi se mogli od kamena kovati, ja bih odavno poeo da ih kujem,
gospodine!

LORD (vrlo utivo): - Oprostite, ekselencijo, ja odlazim, a eleo bih da imam jednu vau sliku.

NJEGO: - Dau vam je rado, ako ona moe to da znai. (Vadi sliku iz jedne knjige sa stola i
prua je lordu): Izvolite, gospodine lorde!

LORD: - Ekselencijo, jo jednu molbu: biste li hteli da mi ispod slike napiete dva-tri stiha?


NJEGO (uzme sliku koju mu je lord pruio, pero sa stola i malo se zamisli, a zatim napie svoje
ime i vrati je lordu): - Evo vam moje ime, a moji stihovi su svi alosni; ja ih ne piem vie. Ja pred
sobom vidim grobnu plou, na kojoj stoji napisano: Ove lei vladika crnogorski; umro je a nije
doekao da vidi spasenje svoga naroda. (Jetko, gledajui pravo u lice lordu): I za to imamo najvie da
zahvalimo vaim zemljacima, gospodine, koji i mrtvu tursku ruku dre pod naom guom. I kad god
vidite ovu sliku (prua mu je i daje) sjetite se miliona ljudi koji su moja braa, i koji bez ikakvih prava
pite pod neovjenom turskom rukom; i vi te Turke branite! Kad doete u bogati London i kad
pokaete ovu sliku svojim prijateljima, nemojte im kazati: Ovo je vladalac jednog srenog naroda; nego
im kaite: Ovo je mu enik jednog za slobodu muenikog naroda, jer sam ja kao Prometej prikovan za
one stijene, e mi Stambol, ta gadna orluina, upa utrobu. Znajte: kad go Srbin jaukne i mene zaboli.
Kaite im tako u Londonu: Srbi bi mogli pobijediti Turke, ali ne mogu umilostiviti vas, hriane! (Za
svo vreme na licu i u reima Njegoevim osea se jako uzbuenje; uzbuenje se vidi i kod drugih, osim
kod lorda, a on je hladan kao da te rei uopte ne uje.)

LORD: - ta misli vaa ekselencija - a sigurno prati to u novinama -to sadanji pretsednik
Francuske republike, Luj Napoleon, namerava da se proglasi za imperatora? Moje je miljenje da nee
ni tri meseca vladati.

LJUBA NENADOVI: I ja verujem da ne moe vie!

NJEGO (smirio se, slua ih i smei se): - Hoe, bogme, vladae, kao to mu je i stric vladao.
Kada se Evropa podijeli na male kantone, a svaki kanton bude od dva tri miliona dua, i kad budu meu
sobom u savezu i ukinu stajau vojsku, onda e ona biti mirna i slobodna. A dokle god jedan ovjek
moe raspolagati sa milionom vojnika po svojoj volji, dotle e i njegovi susjedi strepiti i biti
ugnjetavani, pa zvao se on prezident, imperator, konzul ili papa, to je svejedno. ovjeanstvo ne moe
biti spokojno i sreno dokle je podijeljeno u drave koje imaju za glavni cilj: sebe, vjeru, narodnost i
dinastiju. Blagostanje sviju pojedinih ljudi treba u svakom obziru da je cilj dravni i itavog drutva.
Onda e na zemlji doi carstvo nebesko, carstvo razuma, ali mi nijedan to sad ivimo neemo to
doekati. ovjeanstvo sporo ide naprijed. Ono sazrijeva uporedo sa planetom na kojoj ivi.

LORD (iznenaen Njegoevim reima): - Vi ste, ekselencijo, bolji republikanac nego prezident
Francuske republike!

LJUBA NENADOVI (zadovoljan): - Gospodar je u svim svojim delima slobodnjak i napredan.

NJEGO: - Raunajte kako hoete, ali tako vam stoje te stvari. A vidite: ja branim napuljskog
kralja, branim ga kada je on jedan jai od miliona koji se na njega svuda ale. (Malo stane i razmilja):
Sloboda, sloboda i prosvjeta, gospodine, to je veliko i to e jednoga dana proerati Turke iz Evrope i
spasti moj, namueni srpski narod.

LORD: - Ja se divim vaim mislima i vaem patriotizmu, ali vae slobodne ideje kod nas u
Engleskoj ne bi mogle biti bez posledica, ne bi mogle da se otvoreno govore.

NJEGO: - Znam, znam, vi volite zlato i trgovinu a ne slobodne ideje. Engleska je zemlja lordova,
a zar se slobodne ideje i lordovi mogu slagati! Mi mali i potlaeni narodi drukije mislimo. U nama

bukti mrnja protivu svake tiranije. A vi? Glavno je da vam je u Londonu dobro, a drugima kako bilo,
nita to nije iako robuju!

LORD: - Ali, ekselencijo, naa ustavnost je prva. Nad Engleskom stoji zastava Magna karta
libertatum. (Nekako zbunjeno i mucavo): Jest... jest... vi tako mislite... no... no... urim se. Ja vam
blagodarim, ekselencijo, blagodarim, blagodarim. (Pozdravi se s Njegoem, a drugima se pokloni. Za
sve vreme serdar Andrija i uko posmatrali su ga udno i nekako potcenjivaki.)

SERDAR ANDRIJA (kad je lord otvorio vrata): - Oete li sad u London, gospodine?

LORD (zastane i okrene se): - Da. Ujutru brod polazi za Marselj. Prvo u Pariz pa u London.

SERDAR ANDRIJA: - Ostanite, pa 'ajte s nama, u Crnu Goru da koljemo Turke!

LORD (iznenaeno): - A, a, ne, ne! Engleska je s Turskom u dobrim odnosima!

(Lord brzo izae i zatvori vrata. Svi se nasmeju, ak i Njego.)

NJEGO (Nenadoviu): - to ste prevarili ovjeka da nema cenzure na Cetinje! (Uzima jednu
knjigu, otvara je i na drugom listu pokazuje): Vidite, ovo je Dika crnogorska", dramski spjev Sime
Milutinovia. Pogledajte, tu pie: Dozvoljava se peatiti s odobrenjem praviteljstvene cenzure. Cenzor
Drago Dragovi.

LJUBA NENADOVI (ita a onda iznenaeno): - Nisam znao, gospodare, da je bilo cenzure na
Cetinju!

NJEGO (smeje se): - Bila je tamparija, ali nije bilo cenzure. To se Simo potsmijevao ostalom
svijetu, te tako stavio. Drago Dragovi nije ime cenzora, ve to znai: Pii to ti go drago! (Ulazi
ovani n prua Njegou pismo i odlazi. Njego ga zagleda i okree u ruci): Sa Cetinja! (Otvara ga i
gleda od koga je): Od Pera! (Okree se Nenadoviu): Rekao sam vam, Pero je moj brat, on je presjednik
senata i zamjenjuje me u svim poslovima dok sam ja u Italiju. esto pie. I uvijek neto neveselo. Ta
prokleta Turska! Ne vjerujem da e ovo biti bolje. (Sedne na stolicu pored vatre i ita pismo. Na licu mu
se odraava veliko duevno uzbuenje. Stiskao je obrve i namraio se. Dva ili tri put je uzdahnuo. Kad
je proitao pismo, prui ga Nenadoviu): itajte!

LJUBA NENADOVI (uzima pismo i trudi se da to proita, ali ne moe): - Ja nita ne razumem,
gospodare! Ovo je napisano ifrom!

NJEGO (mae glavom. Bolno): - Ali sam ga razumio ja! (Svi gledaju u njega sa oekivanjem.)
Omer paa krenuo iz Mostara svojim krvavijem tragom u Sarajevo! Putem je ubio Ali pau Stoevia i
namjerava, kako Bosnu i Krajinu umiri, da udari na Crnu Goru. (Svi su mnogo iznenaeni.)

SVI: - To pie, gospodaru?

NJEGO (uzbuen, ustaje i stisnutih pesnica eta po sobi): - To, to. A to kome ini onaj kamen
okupan u suzama. A krvi! Zar se ve taj Omer paa nije nasitio blaga i gospodstva, za koje je promijenio

svoju vjeru. Ne da mi taj pas, taj odrod, ni bolovat, ni umrijet s mirom! E da bog da, ubila ga puka
crnogorska, srpsko mu zrno srce raznijelo; e da bog da razgubalo ga srpsko mlijeko kojim je odojen; e
da bog da (zastane, podigne kapu i pogleda navie, razjaren) na stranom se sudu pogledao u oi s
Obiliem! (Opet eta, zamiiljen je i uzbuen)...
Obiliu, zmaje ognjeviti,
ko te gleda, blijete mu oi,
svagda e te svetkovat junaci!
Sad te viu na tvojega drala,
e razgoni kod atora Turke.
(Zauti, ali i dalje eta. Zaneo se kao da nikoga nema u sobi. Ljuba Nenadovi i serdar Andrija
apuu i pogledaju na Njegoa. Njego, posle nekog vremena):
Dr, ridale, uzmi ovaj fiek,
ponesi ga na poklon veziru
i kai mu da je to cijena
koje drago glave crnogorske.

LJUBA NENADOVI: - Gospodare! Gospodare!

SERDAR ANDRIJA (poluglasno): - Puti ga, on je sav sad u svojim mislima. Ne budi ga iz njih.
On svoje teke misli tako esto odboluje.

NJEGO (ne okree se, eta i poto je uzdahnuo govori dalje):
O prokleta zemljo, propala se!
Ime ti je strano i opako:
ili imah mladoga viteza,
ugrabi ga u prvoj mladosti;
ili imah ojka za ovjestvo,
svakoga mi uze prije roka;
ili imah kitnoga vijenca,
koji kruni elo nevjestama,
ponje mi ga u cvetu mladosti.
(Samo trenutak zauti):
O Kosovo, grdno sudilite,
nasred tebe Sodom zapuio!
(Predahne),

SERDAR ANDRIJA (uzbueno stupi korak napred, prekorno): - ta to govori, gospodaru!
(Uzbueni su i ostali.)

NJEGO (zanesen, ponet svojim mislima i stalno uzbuen):
Kugo ljudska, da te bog ubije!
Ali ti je malo po svijeta,
te si svojom zlou otrovala,
nosi otrov adske svoje due
i na ovaj kamen izbljuvala!
(Uzdahne):

Pomrina nada mnom caruje,

mjesec mi je sunce zastupio.
Mlado ito, navijaj klasove,
pree roka dola ti je etva!
Divne rtve vidim na gomile.
ujem lelek e gore prolama.
Nek propoje pjesma od uasa!
(Zastane, okrenut prema publici, zamisli se, a onda energino):
Treba sluit asti i imenu!
Udri vraga, ne ostav mu traga!
Junatvo je car zla svakojega
kojijem se pjane pokoljenja.
Al tirjanstvu stati nogom za vrat
dovesti ga k poznaniju prava,
to je ljudska dunost najsvetija!

(Serdar Andrija neto ivo ree Ljubi Nenadoviu, a onda se primakne Njegou.)

SERDAR ANDRIJA: - Gospodaru! Gospodaru! (Njego se okrene, budi se iz zanosa i gleda u
njega zaueno). I sad e pobijediti Crnogorci, gospodaru! Jo emo mi napraviti jedan Carev Laz!
Sam sultan da krene, ne bi mogao pregaziti Crnu Goru!

(Njego ga gleda i tuno se smeje. Nenadovi mu prilazi.)

LJUBA NENADOVI: - Crna Gora se nema ta bojati Turaka, gospodare!

NJEGO: - Ja se Turaka i ne bojim; - ja se bojim svoje brae!

(Prie blie uko.)

LJUBA NENADOVI: - Ja vas ne razumem! Kako to?

NJEGO: - Zar nijesu sve one pae i veziri to su Crnu Goru krvlju oblivali, srpsko mlijeko sisali,
pa me ostavili i otili za velikim komadom? Zar i Omer paa, koji sad dri tursko carstvo, koji je, da bi
mu bolje posluio, ubio pau Stoevia, razumnog ovjeka i mog prijatelja, i koji se eto, sprema da
udari na Crnu Goru, zar nije i on moj sunarodnik!
LJUBA NENADOVI (ljutito): - Nije, nije, gospodare! On se odrodio, on za raun Carigrada
ubija svoju brau, on bi hteo da uniti slobodu Crne Gore! Nije, on je Turin.

NJEGO (poe preko pozornice):
Ljuta kletva pade na izroda!
prokle mati od nevolje sina.
Brankoviu, pogano koljeno,
tako li se slui otaastvu?
Tako li se cijeni potenje?
O Milou, ko ti ne zavidi,

ti si rtva blagorodnog uvstva,

vojinstvenij genij svemogui,
grom stravini to krune razdroba!
(Njego je doao do ogledala, za trenutak je uutao i posmatrao svoj lik, onda se uhvatio za svoj
brk i malo podigao glas):
Crni bre, e e okapati
Al' u Mostar ali u Travniku?

UKO: - Ne tako, gospodaru, bie ti nama zdrav i veseo! Pobijedie Omer pau i njegovu
vojsku! Doekaemo ga u Dugu, u Rudine, na Grahovo, na Planinicu, od Nikia do Ostroga, svud!
Svaki e se ojek, svako dijete, svaka ena, svaki kamen boriti protivu njega! Nee iza' ni iznijet'
glave, zlom prtinom emo ga zamiti gospodaru!

(Njego se vratio i na sredini pozornice je.)

LJUBA NENADOVI: - Pravo govori uko, gospodare! Crnogorsko je oruje uvek pobeivalo.
Uvek je bila srea na njegovoj strani. Ne plaite se!

NJEGO (gleda Nenadovia): - Nikada se nijesam plaio i nikada se neu prepanuti borbe i smrti.
Svak je roen da po jednom umre! to god doe ja sam mu naredan! Ali me bole patnje moga naroda
koji robuje pod Turcima. Oni vladaju surovo. Turci su smetali, te Srbi, Bugari i Grci ne stoje sad na
onome stepenu civilizacije na kome su drugi narodi! to su go nali steeno i podignuto kod pokorenih
naroda, sve su razgrabili i oborili; nita mjesto toga nisu podigli; za ovih pet stotina godina nijesu
nijednu stopu civilizacije i ovjetva naprijed uinili.

LJUBA NENADOVI: - Zato jednog dana moraju propasti. Ko ne ide uporedo sa vremenom,
tome sleduje mrtvaki ogrta.

NJEGO: - Moraju propasti, moraju, ali to e jo potrajati. Jo se dugo protiv njih treba boriti. Mi
Crnogorci uvijek moramo biti na strai. (Okrene se serdaru Andriji i uku i brzo, uznemireno,
odluno): I mi moramo odmah putovati. Neprijatelj je na granici. Crnoj Gori treba naa pomo!

SERDAR ANDRIJA I UKO (iznenaeni): - Kada gospodaru?!

NJEGO: - Sjutra.

LJUBA NENADOVI (mirno, ubedljivo): - Vama je, gospodare, potreban mir, odmor, leenje,
ostanite ovde u Neapolju, ostanite u Italiji. Vae zdravlje...

NJEGO (odluno): - Ne, ne! Ja moram! Omer pau moramo doekati. Moram, moram, sloboda
Crne Gore je vanija nego moj ivot! Jedan ovjek ne znai mnogo, svi zajedno znaimo pobjedu.
ovjek treba slobodno da ivi ili za slobodu da umre. (uku, serdaru Andriji): Idite, idite i spremajte
se!

(Oni odlaze. Serdar Andrija pokazuje gestikulacijom daje ta odluka opasna po ivot Njegoev. Ve
je sumrak.)


LJUBA NENADOVI (opet pokuava da odvrati Njegoa): - Gospodare, razmislite, vi morate
ostati mirni i leiti se... Ceo srpski narod eli da ozdravite. Crnogorci od vas zahtevaju; da ostanete
ovde. Ostanite! Ostanite, gospodare!

NJEGO: - Kako bi to bilo da se Crnogorci bore, da onaj ljuti kamen natapaju svojom
muenikom krvlju, da bacaju u oganj i ecu, i ene, i domove, da sauvaju svoje ime i svoju slobodu, a
njihov gospodar da sjedi u Napulju, da gleda more i Vezuv, da ide u posjetu kralju, da posmatra
engleske lordove kako besposlie, da ita novine, da razgleda starine u Rimu, da se divi crkvi svetoga
Petra, da eka da ga primi papa! Kako bi to bilo? (Odluno): Ne! Ne! Crna Gora je u opasnosti! Crna
Gora je u opasnosti!

LJUBA NENADOVI: - Onda u i ja s vama do Trsta. I ja idem da se spremim.

(Oni se srdano rukuju. Njego ga u znak prijateljstva potapa levom rukom po desnom ramenu.
Ljuba Nenadovi odlazi.)

NJEGO (No polako pada. On je sam. Gleda nekud daleko prema silueti Vezuva. Utonuo je u
misli. Poinje da govori. Prvo polako, ali uzbueno):
Oh, da mi je oima vieti
Crna Gora izgub da namiri,
tad bi mi se upravo inilo
e sletio Milo meu Srbe;
dua bi mi tada mirna bila
kao mirno jutro u proljee,
kad vjetrovi i mutni oblaci
drijemaju u morskoj tavnici!
(Malo zastane, pomakne se blie kaminu, gleda nekud u drugom pravcu, jaim Glasom):
O gnijezdo junake slobode,
esto li te bog nagleda okom,
mnogo li si muke prenijelo,
mnoge li te ekaju pobjede!
(Odluno i uzbueno):
Gavranovi gau i biju se,
Cijene e brzo mesa biti!
Neka bude to biti ne moe! '
Nek ad prodre, pokosi satana!
Borbi naoj kraja biti nee
do istrage Turske ili nae!

(Njegoa uhvati jak kaalj. On sedne u stolicu pored kamina. U oajanju bola hvata se obema
rukama za prsa. Kad se kaalj smiri, iznemogao, nasloni glavu na naslon stolice i zatvori oi. Izgleda
kao da spava. U sobi je mrak, a vatra iz kamina osvetljava njegovo bledo i napaeno lice. Odnekud iza
pozornice uje se tiha, bolna i uzbudljiva muzika.)

DRUGI IN
Deava se u Beu, u julu mesecu.

Soba sa dva prozora i vratima levo. Na sredini sobe je jedan sto sa nekoliko stolica i novinama,
dve fotelje i jedna velika i duboka blizu stola za Njegoa. Na zidovima ima nekoliko slika. Vrue je. U
sobi su serdar Andrija, uko, Milakovi, vladiin sekretar, koji je poslat sa Cetinja kod Njegoa. Serdar
Andrija sedi a uko i Milakovi stoje, Milakovi razgleda novine.

MILAKOVI (ostavlja novine na sto i uzdahne): - Jest, jest, serdare, kada je dola vijest da je
gospodaru gore, da je dobro bolestan, u Crnoj Gori je sve postalo alosno. Narod i glavari su dolazili iz
plemena na Cetinje svakog dana, raspitivali se i mnogi plakali. A oni preko granice -priaju - jo vie su
utueni!

UKO (brino i utueno): - Imaju i zato!

MILAKOVI: - Imaju! Imaju! Moete misliti kako je Crnogorcima: treba da se spremaju da
doekaju Omer pau, a odavde iz Bea im dolaze alosni glasovi. O-o, teko je stanje u Crnoj Gori! Kod
svakog je veliko uzbuenje, pa senat i glavari rijeie da doem ja ovamo, da vidim i da ih izvijestim.

SERDAR ANDRIJA (tuno mae glavom): - Eto, Milakoviu, eto, vidio si nau alosnu pogibiju!
Svreno je s njim! Nee mu jo za dugo biti sekretar!

MILAKOVI (oaloen): - Neu, neu, vidim! A to kau doktori, ove je u Beu uveni doktor
koda?

SERDAR ANDRIJA: - to, zaludu dolaze i vidaju ga, i taj doktor koda, i doktor Radii. Ali
njemu nema vie lijeka nako crne zemlje!

MILAKOVI: - Jedanput smo se bili obradovali, na Cetinje su dolazile vijesti da je ozdravio.

UKO: - U Italiju je bio da bog pomoe. Pomogla mu je ona blaga klima zimus. Osjeao se dobro,
iako ga nesreni kaalj ponekad spopadao.

SERDAR ANDRIJA: - Bio je bolji, bio, ali kakvo je breme misli uprtio, on nikako nije mogao
preboljeti. Stalno ga mui misao o sudbini srpskog naroda, o tome kako nema slobodu i kako robuje. I

ne samo o Srbima, nego i o drugoj, brai, o Rvatima i Bugarima. Svakog dana je govorio o Crnoj Gori i
robovanju Srba pred kraljem, pred lordovima i drugim velikodostojnicima. Ta misao o robovanju
naega naroda i kako smo zbog toga zaostali iza drugih evropskih naroda, tea mu je no da se na njega
Loven navalio! A i vi ste otud iz Crne Gore dosta pomogli toj nesrei!

MILAKOVI (iznenaen): - Mi! ta kae to, serdare?!

SERDAR ANDRIJA (dok uko klima glavom i potvruje njegovu misao): - ta mogu drugo da
kaem nego onako kako je. I vi sa Cetinja i ruski konzul Gagi iz Dubrovnika svaki dan ste mu pisma
iljali kako Turska namjerava da udari na Crnu Goru. Nijeste mu dali da die! Nijeste ga ostavljali na
miru! Pa, na koncu, potegoste tog prokletog Omer pau! Da je uprili vezir krenuo da pregazi onu
aku jada, dosta bi bilo, oe! Taj Gagi - neka je proklet - poslao mu je jedan izvjetaj da je nekakav
turski pukovnik Ali Riza Bej, kako li ga zvae, boravio u Dubrovnik mjesec dana. Njega je, kae,
poslao sultan da se obavijesti o poloaju Crne Gore. I taj Riza Bej soinio je nekakav plan za napad i
poslao ga Omer pai. Pa pisao je jo: kako Omer paa u Bosnu kupi i obuava vojsku. Treba taj izdajnik
da ustroji trideset pukova i s njima na proljee da udari i uniti slobodnu Crnu Goru, jer je Turska
rijeila da je pokori pod svoju vlast da vee Albaniju i Hercegovinu, i da se time opet zabode ma u srce
Slovenima.

MILAKOVI: - Zaboga, serdare, mi smo morali gospodara obavjetavati kakve su prilike u zemlji
i ta namjerava Turska.

UKO: - A sad koga ete obavjetavati? Zar tamo ne znaju da je ovo najvie to su Crnogorci
mogli izgubiti, osim svoje slobode?!

MILAKOVI: - Mi smo raunali da je gospodaru ve dobro.

SERDAR ANDRIJA: - Bilo mu je, ali on je vie brinuo o narodu, o Crnoj Gori i drugoj brai to
robuju, nego o svom zdravlju. Ta nesrena pisma da se Omer paa sprema da udari na proljee silno su
ga uznemirila i zabrinula.

UKO (rezignirano, odlazei): - Sad smo sve i napisali i izvojevali!

SERDAR ANDRIJA: - Htio je da spasi Crnu Goru od turske sile. Poao je iz Napulja ovudije
preko Bea u Rusiju da trai pomo. Do Florence je iao s nama i Ljubo Nenadovi. To je uen i dobar
Srbin. Sada je opet ove u Be odnekud banuo. Gospodar mu se mnogo obradovao. Od puta i velike
brige pogoralo mu je. I u Trijeu je mnogo krvi izbljuvao iz plua. Ljekari su mu govorili da dalje ne
smije putovati, molili smo ga i preklinjali i mi, ali on hoe pa hoe da spasi Crnu Goru, da sauva onu
aku sirotinje, onaj ljuti boji kamen. Svega je ostao nekoliko dana, pa krenuo na zao put. Mislio je da
ovamo stigne to prije kako bi doao do cara Nikole koji se nalazi u Austriji u Olmucu, pa... (Serdar
Andrija odmahne rukom, zamaha glavom i zauti malo)... Vidio si ga kakav je, on je pokojni mnim da
ga Crna Gora nee vie iva vieti! A, eto, eto, danas mu je nekako najgore, vidi lijepo kako se bori i
silom dri. Mrtav je, mrtav, a jo misli na slobodu Crne Gore!

(Na vratima se pojavljuje Njego u pratnji Vukala. On je teko bolestan, mnogo izmravio, polako i
nesigurno ide. Vukalo ga prati i govori jo dok otvaraju vrata. Milakovi i serdar Andrija su uutali i

posmatraju ih kako dolaze.)

VUKALO: - Bjeimo, gospodaru, odavde, pa neka avo nosi i Rusiju i Austriju, bjeimo u Crnu
Goru! Loven i Njegui, one e si se rodio, onaj vazduh e te izlijeiti. Ne vjerujem ja ovima
doktorima nita, svata ti daju i svata od tebe rade, pa nita, a kad si bio na Njegue, ona hrana i oni
vazduh, bogme je bilo dobro, gospodaru. Kud ta srea da nijesi ni iao s Njegua! Bjeimo, gospodaru,
bjeimo, svetoga ti Petra! Nije dobro u tuini! Ne vjerujem ja ovima u Beu nita. Zar si zaboravio kako
te Austrija one godine ela otrovati u Kotoru! Nijesu oni ni danas drukiji. Ni danas oni vie ne vole
tebe i Crnu Goru, gospodaru. Vole te taman kao da su sestra Turskoj.

NJEGO (promuklo): - Ii emo, Vukale, ii emo! (Milakovi i serdar hoe da mu pomognu da
sedne u stolicu nasred sobe.) - Mogu ja, Milakoviu, mogu, nijesam ja jo sasvim pao! (Sedne, uzdahne,
pritisne rukom elo): Ah, danas mi je strano teko!

MILAKOVI: - Je li vam to lake gospodaru?

NJEGO (sputa ruku s ela, napree se kad govori): - Nita, nita! Ne mogu da leim, ne mogu
da sjedim, nekako se udno osjeam, ne umijem ni da kaem kako. Tu (pokazuje na grlo), tu me zadavi,
prekla! Ovo je prokleta bolest, potajna je, podmukla. Toliko puta se primiri, rekao bi ovjek, pomozi
boe, pa onda jo ee bukne! (Nekoliko se puta zakalje teko, tuberkulozno.)

MILAKOVI: - Drite se, gospodaru!

NJEGO: - Drim se ja, no kako se vi tamo u Crnu Goru drite?

MILAKOVI: - Dobro, gospodaru.

NJEGO: - Imate li debane?

MILAKOVI: - Nabavili smo praha i olova dosta, a ako manjka, Crnogorci e ga uzeti sami od
Turaka kao uvijek to su radili.

NJEGO: - A jesu li se prepali od Omer pae?

SERDAR ANDRIJA: - Crnogorci se nijesu bili prepali ni od silnog uprilia, a ne od Omer pae!

MILAKOVI: - Ne, gospodaru, Crnogorci ne misle mnogo na Omer pau, no na vas i na vae
zdravlje. Duh za borbu je kod njih sada jai nego ikad prije. Svako e, ako bude trebalo, skoiti da brani
slobodu: i starci, i ene, i eca. Nee Omer paa ni stopu mimo Planinice i Povije. Nema zla i
neprijatelja kojega nee pobijediti Crnogorci, samo vi im se vratite i ozdravite, gospodaru!

(Zauti. Vukalo i uko izlaze.)

NJEGO (zatvori oi, u zanosu):
Boe dragi, svijetla praznika!
kako su se due praedovske

nad Cetinjem danas uzvijale,

igraju se na bijela jata
kako jata divnih labudovah,
I kad se nebom vedrijem igraju
nad obrazom svijetla jezera.
Sokolovi pet Martinoviah,
koje jedna prsa zadojie
a odnjiha jedna kolijevka,
dva Novaka s barjaktarom Pimom
i vitee Borilovi - Vue,
Ko umije vama splesti vjence?
Spomenik je vaega junatva
Crna Gora i njena sloboda!
(Malo pouti, a zatim otvori oi): - to e sami jadni Crnogorci, jedna slamka meu vihorove?

MILAKOVI: - Pomoi e Rusija, nee ostaviti samu Crnu Goru. A vi, vi ete.

NJEGO (prekine re Milakoviu): - Ja sam bolestan i poskitao se po svijetu dako e naem lijek.
A da sam zdrav, bio bih tamo s njima, pa... (Odmahne rezignirano rukom, malko zauti pa produi):
Kae: Rusija! Rusija je daleko. Ona je mnogo dalje no to Crnogorci misle. Ne moe Rusija razumjeti i
vieti nae muke. Imao bih da se sitan natuim na zaludnu i slijepu brau Slovene! uo sam bio da je
car Nikola bio u Olmucu, pa sam htio da to prije doem kod njega, da mu kaem nevolju nau i traim
pomo, ali je on odbio da me primi i iz Bea nijesam dalje makao.

MILAKOVI: - Jeste li razgovarali s ruskim poslanikom? ta on kae?

NJEGO: - Traio sam od njega da mi izvojuje da poem u Petrograd. Baron Majendorf je
dostavio tu moju elju kancelaru grofu Neseljrodu, ali jo nema odgovora. Kad stigne, obavijestie me
odmah. Tako je obeao, ali, znam, diplomate govore ono to ne rade. A sad ne bih mogao ni izdrati put.
Teko bih i do sada izdrao ove da mi se nije naao u pomo Stratimirovi. Zna ga, dolazio je na
Cetinje. Da nije njega bilo, da me nije srio, smjestio i pokazao mnogo brige oko mene, ne bih mogao. A
i doktor Radii je tu. Zna, bio je i on na Cetinju. A doktor koda, (Njego se zakalje, Milakovi i
serdar Andrija priu i pridre ga. Kad se kaalj smirio, Njego je ostao nepomian, utei, zatvorenih
oiju. Serdar Andrija apne Milakoviu pokazujui mu da treba da zapui i izae. Milakovi posmatra
Njegoa, pa sa stola uzima novine i poinje da ih pregleda. U to se pojavljuje Ljuba Nenadovi i
Branko Radievi, koji u nekom papiru nosi neto umotano. Njihova pojava obradovala je Njegoa. Oni
su u lakom letnjem odelu. Prilaze i rukuju se s pesnikom.)

NJEGO (pokazujui na Milakovia): - To je moj sekretar Milakovi. Stigao je iz Crne Gore.

NENADOVI I BRANKO (poto su se rukovali s Milakoviem): - Vole vas Crnogorci, gospodare.

MILAKOVI: - Voli cio narod.

NJEGO (raspoloen): - Kako ono Branko o Crnoj Gori?

BRANKO RADIEVI (oko 25 godina):

Crnogore, care mali,
Ko te ovde jo ne hvali?
Maem bije, maem see,
Maem sebi blago tee...

NJEGO: - Ne, ne, no ono drugo?

BRANKO RADIEVI: - Crna Gora, ponosito stenje

NJEGO - Je li stenje ili stenje?

BRANKO RADIEVI: - Stenje! Stenje!

NJEGO: - Bogme i stenje! Jo kako sirota stenje! Malo po uti: A e Karadi? Nema ga
nekoliko dana?

LJUBA NENADOVI: - Doi e danas, kae da ima neto da vam preda to je dobio iz Praga od
pesnika Vaclava Hanke.

BRANKO RADIEVI: - Navratili smo kod njega, hteo je s nama, ali bee zauzet, pred njim
gomila rukopisa, bog zna ta je to: ili su pesme, ili prie. Ili poslovice, a moda je i Rjenik. Zbog njega
nije ni mogao nikud iz Bea ove godine. tampa mu se ali to nekako sporo ide.

NJEGO: - Vuk je vuk i kad taku nosi. (Svi se nasmeju.)

BRANKO RADIEVI (odmota papir i iz njega izvadi lepu Njegoevu sliku, prie i radosno je
pokazuje Njegou): - Vidite, ta je ovo! Bili smo u litografiji Nastasa Jovanovia, pa je dade da vam je
donesemo. Izradio je dobro. (Prui je Njegou koji je uzme i razgleda; pozadi su se primakli Milakovi i
Nenadovi i takoe je posmatraju.)

LJUBA NENADOVI: - To je vaa najbolja slika, gospodaru. To je prava kopija originala!
(Nasmeje se malko): I, znate, onaj novinar Talijan to je napisao onakav lanak o vama zasluio je da
dobije jednu. (Okree se Branku i Milakoviu): Kad smo se vraali iz Neapolja! i stigli u Florencu, u
jednom florentinskom listu izaao je jedan veliki dopis iz Rima o gospodaru. Tu se slavila Crna Gora i
njeno junatvo, a za gospodara je pisao da je u svojoj zemlji: glavar vojske, pravice, crkve i
knjievnosti. (Njego se smeje.) Na nekoliko mesta ga sravnjuje s engleskim pesnikom Bajronom.
Opisuje ga kao prebogata kneza, kome se sva pratnja u samom zlatu i srebru blista.

NJEGO (raspoloen): - Vidio je nege serdara Andriju, Vukala ili uka, pa mu se uinilo da su
one toke suvo zlato! (Smeju se svi.)

LJUBA NENADOVI (poe prema stolu): - Pie da gospodar ima svoj parobrod. Dalje pria:
kako je jednom u mlae doba sa etom od pedeset Crnogoraca, preobuen, putovao kroz turske zemlje
da vidi Kosovo, pa su ga Turci poznali i sa silnom vojskom opkolili; no on se junaki kroz njih protukao
i zdravo se u Crnu Goru vratio. A na jednom mestu kae: bije pukom kao Bajron, pravi lake stihove

kao Bajron, ljubi Italiju kao Bajron, sumoran je kao Bajron.

(Za sve vreme Njego je raspoloen i ponekad bi se nasmeio, ali se vidi da se bori s boleu.
Smejali su se i Branko i Milakovi.)

NJEGO: - Vala zasluio je da mu je poaljem, kad je tako dobro lagao. Ali kako u kad mu ne
znam adresu. (Opet pone da posmatra sliku. Tuno): Ovo je poslednja moja slika! (Prua je
Nenadoviu, koji je uzima i postavlja na sto uz jednu vaznu tako da se moe lepo videti.)

MILAKOVI: - Nemojte tako, gospodaru, jo ete vi dugo ivjeti i proslaviti Crnu Goru.

NJEGO: - Kad tijelo strada i stenje, dua se vije u olujama. U bolesti se ovjek mijenja i sa
mislima i sa osjeajima. U ovoj mojoj prokletoj bolesti, koja me sve vie kri i lomi, ja sam esto i o
smrti pomiljao, ali mi ta misao nimalo nije kodila, no, to vie, zrake su mi duevne lake kroz tijelo
pronicale, kako sunane zrake kroz tanke razdrobljene oblake to lake proniu. Moja je ideja meu
nebesima i grobnicom smjelo leela, a ja sam smrt ovako razumio: ili je tihi, vjeni san, koji sam
boravio pree roenja, ili lako putovanje iz svijeta u svijet. (Zauti, zatvori oi, pa opet progleda, lice
mu se zgrilo, hvata se rukama za elo): Meni je danas strano teko, ne mogu, ne mogu...

(Svi se uznemirili. Vrata se otvaraju i unutra ulazi doktor Julije Radii.)

DOKTOR RADII (nameteno raspoloen): - Kako je danas, gospodaru! (Uzgred klimajui
glavom i pozdravljajui prisutne prilazi Njegou. Njego dri zatvorene oi, malaksao je, ne odgovara.
Doktor Radii mu uzima ruku, meri puls i sumnjajui vrti glavom): - Nita naroito, gospodaru! To ste
se vi zamorili razgovarajui. Malo su vam nervi uzbueni samo. Bolje da legnete, da se odmorite.

NJEGO (daje znak glavom da nee a onda uzdahne, otvori oi i neko vreme nemo gleda u
Radiia. Zatim ga uhvati kaalj i izmui. Posle se smiri): - Gospodine Radiiu, danas je teko,
neizdrljivo!

DOKTOR RADII: - To vam se ini, gospodaru, vi to uobraavate. Moda ste se neto uzbudili,
znate, malo i ova vruina i zapara. Puls je malo ubrzan, ali je sasvim dobar, pravilan, tonovi su isti i
jasni.

NJEGO: - Ne, doktore, ne! Ovako se ne moe. Pustite mi krv!

DOKTOR RADII (iznenaeno): - Gospodaru!

NJEGO: - Meni je teko, teko, ja ne mogu...

DOKTOR RADII: - Bez doktora kode to ne bih smio. On je va glavni lijenik, a on danas nije
u Beu nego u Badenu.

NJEGO: - Ne treba tu nita doktor koda. Ja sam gospodar svoga ivota. (Uzdahne, bori se s
nekom mukom.)

DOKTOR RADII: - Ali to je sad nepotrebno, gospodaru!

NJEGO: - Znadite dobro: ako mi ne pustite krv, ja ne mogu sjutra zoru doekati!

DOKTOR RADII: (Uima vrat u ramena i okrene se Milakoviu, prepozna ga, rukuje se s
njime.) - Stari ste poznanici!

DOKTOR RADII: - Trebao bi jedan lavor (Milakovi odlazi da ga donese, a Radii sprema to
treba, vatu, gazu, i drugo. Prilazi mu Nenadovi i s njim neto apue. Branko je mnogo uzbuen. Vraa
se Milakovi, s njim ulaze serdar Andrija, uko, Vukalo i jedna enska, mlada, lepa, razvijena,
pristojno odevena, ona nosi lavor. Svi su uznemireni.)

SERDAR ANDRIJA: - Zar to gospodaru!

NJEGO: - Ne mogu da izdrim vie!

(Radii otvara venu i krv tee u lavor koji Milakovi dri. Uz Milakovia je Nenadovi i hteo bi i
on neto da pomogne. Ostali stoje podalje, posmatraju, uzbueni su.)

LJUBA NENADOVI (uzbueno): - Divna i ista kao sloboda, najdragocenija srpska krv!

(Radii posle zavija ruku vatom i gazom, Milakovi odnosi lavor s krvlju, za njim izau Vukalo i
uko. enska brzo donosi lavor i vodu da Radii opere i oisti ruke. Posle toga ona odlazi i odnosi
vodu i lavor. Serdar Andrija uznemireno eta u dnu sobe i, drei svoj ibuk, klima glavom.)

DOKTOR RADII (spremajui se da poe, obraa se Njegou): - Sada e vam biti lake, moda
ete malo i zaspati, budite mirni, odmarajte se. (Nenadoviu i serdaru Andriji neto govori na stranu, a
onda okreui se Njegou i klanjajui se odlazi.)

SERDAR ANDRIJA: - Boe sveti, kakva je ovo bolest!

BRANKO RADIEVI: - Strana bolest! Bolest srpskih knjievnika!

(Serdar Andrija dade znak Nenadoviu da pou u dno pozornice. Tamo oni neto razgovaraju i
katkada pogledaju na Njegoa. Njego je zatvorio oi i ubledeo kao smrt, izgleda kao da je zaspao.
Branko Radievi gleda u njega saaljivo, uzdiui i bolno maui glavom. Zatim poe ustranu i
zastane blizu rampe, poluokrenut publici.)

BRANKO RADIEVI (tuno): - U njegovoj sudbini vidim svoju! (Pokazuje na prsa): Ah, tu, tu
je ve klica zaeta! Vie nisam veseo kao pre, neka tuga u mojoj dui lei kao jezero, neka udna
oseanja me obuzimaju i odvajaju od ivota, tu pod plekom me probada, ruke su mi uvek vlane, nou
se znojim, katkada kaljucnem i neka groznica nekad doe. Jest, jest, njegova sudbina i moja je sudbina.
Njega e ova jesen odneti, a mene idua ili prekidua, odnee me kao list sa grane, kao outeli tuni list.
(On je u bolnom pesnikom zanosu)... List uti ... list pada sa grane, pada i lepra se, otima se, ali sila,
strana - neminovna sudba... list je na zemlji... on postaje zemlja (U nadahnuu poinje bolno da
recituje):

Lisje, lisje...
Lisje uti vee po drveu,
Lisje uto vee dole pada,
Zelenoga vie ja nikada
videt neu.
Glava klonu, lice potamnelo,
bolovanje oko mi popilo,
ruka lomna, telo izmodeno,
a kleca mi slabako koleno,
doe doba da idem u groba
Al kad mi se vee smri mora
nek se smrkne izme tvojih gora...
Strailovo, milo Strailovo!

(Ulazi Milakovi. Branko se trgne, poe mu u susret i neto ga pita. K njima dolazi serdar Andrija
i Nenadovi. Pitaju Milakovia neto i on im odgovara, a onda njih dvojica sednu na stolice. Njego
sedi nepomian sa isturenom glavom i izgleda da spava.)

BRANKO RADIEVI (poluglasno): - Ko je gospodarev naslednik?

LJUBA NENADOVI: - Danilo.

BRANKO RADIEVI (sedne blizu Nenadovia): - Nisam nikad uo za njega!

NJEGO (osmehne se ali ne otvara oi): - Ako ostane onakav kakav je, ue ga cijela Evropa! (Svi
se iznenade i malo trgnu.)

LJUBA NENADOVI: - Mi mislimo da spavate, gospodare!

NJEGO (otvara oi i pogleda Nenadovia): - Nijesam ali mi je lake. Ona muka je poputila.

SERDAR ANDRIJA: - Nee nas stara srea zaboraviti.

NJEGO: - Lake mi je, lake. (Pipa se rukom po prsima.) Ali u ovim grudima strahovita bolest
stanuje.

BRANKO RADIEVI: - Savladaete je.

NJEGO: - Ja nju ili ona mene?

LJUBA NENADOVI: - Vi nju, gospodare! (Njego se tuno osmehne.)

BRANKO RADIEVI (ustane i korak-dva poe u stranu): - Ne mogu vie da izdrim ovde. ini
mi se da sam ja on! (Primakne se Nenadoviu): Sada je gospodar dobro, hajdemo, ja moram!

NJEGO: - Ostanite, ostanite, kuda?


LJUBA NENADOVI: - Moramo. Imamo obojica da se naemo s nekim prijateljima: Branko s
nekim iz Karlovca a ja s jednim iz Beograda. Obeali smo.

NJEGO: - Doite sjutra!

BRANKO RADIEVI: - Sigurno!

LJUBA NENADOVI: - Obavezno! (Pozdravljaju se i odlaze.)

NJEGO (pokazuje rukom Milakoviu da sedne blizu): - Priaj mi jo to o Crnoj Gori. Jesu li
plemena slona?

MILAKOVI (sedne pored serdara Andrije): - Jednom duom diu. Svaki Crnogorac ima danas
samo dvije misli i dvije elje: da vi ozdravite i da potuku Omer pau.

NJEGO: - Kako je sa granicom?

MILAKOVI: - Austrija uvijek jednako, sve neto plete i mota. S njom ne moemo biti nikad
prijatelji. Ali od nje se ne treba mnogo bojati. U Hercegovini, poslije ubistva pae Stoevia, uzimaju
maha ljudi Omer pae, raja piti, uskae u Crnu Goru. Kao da je Smail-aga engi oivio... A i s
Arbanijom nije kako treba. Pisao vam je presjednik senata Pero kako su bili osam hiljada Turaka udarili
na Kue. Ali meu Arbanasima ima ljudi koji su protivu turske carevine i koji bi htjeli s nama da se
bore protivu sultana i skadarskih paa. uli ste kako je miriditski kapetan Marko Prekle bio doao na
Cetinje i ekao da se vi povratite.

SERDAR ANDRIJA: - Nijesu se Crnogorci na boda ni navikli.

NJEGO: - A senat i glavari? Kako oni?

MILAKOVI: - Kao i ostali. eljeli bi da im je vie praha i olova. Ali kad Crnogorcu ne puca
puka, sijee mu no, gospodaru, pa e biti dobro.

NJEGO: - Reci mi kako su senat, glavari i narod zadovoljni s Perom? Ja sam ga ostavio da
upravlja mjesto mene, pa je li bio pravian i je li odrao slogu, ne znam.

MILAKOVI: - Va brat je vodio mudro poslove i upravljao na zadovoljstvo Crnogoraca. Ali ga
je, bogme, velika briga davila zbog vaeg zdravlja.

NJEGO: - A moj ujak Lazo Prorokovi kako je?

MILAKOVI: - Dobro. Kapetan Lazo je as na Njeguima, a as na Cetinju. Rijetko ima pametne
glave u Crnoj Gori kao to je njegova.

(Ulazi Vuk Karadi i u hodu se pomae svojom tulom. On je vedar i raspoloen. Njego se
obradovao kad ga je ugledao.)

VUK - (star. Ima velike sede vee, velike i sede brkove, na glavi kapu Slinu ubari, belu koulju i
tamno, skoro crno odelo): - Kad nee mladi k meni, ja u k mladima!

NJEGO: - Pomou mladih ste vi pobjedu odnijeli!

VUK: - Pobjedu je odnio narod, a ne ja. Narod uvijek ostaje na povrini. Svi tirani su padali u blato
kada se digla narodna pesnica. (Prilazi Njegou koji je ustao i doekuje ga na nogama. Kada se rukovao
s Njegoem): Ovako star i bolestan dolazim vam, gospodaru, i donosim neto to e vas mnogo
obradovati, a vi mi ne htjeste dati blagoslov za tampanje Novog zavjeta", pa ga sad - kad sam ga
tampao bez iijeg blagoslova - protivnici nazivaju Vukovim Evaneljem, jeretikom knjigom, a
siromaha Vuka moni crkvenodostojnici srpski napadaju da iri opasnu jeres i da se stavio u slubu
rimske propagande protivu pravoslavlja. A da ste vi dali svoj blagoslov, ne bi se po Vuku udaralo tako!

NJEGO: - Nije to, Vue, za mene - rekao sam vam - niti su to moji posli, nego u Ungariji ima
dosta nauenijeh srpskijeh vladika, koji su uili i poznaju sva crkvena pravila i kanone, pa su trebali oni
kao pravi arhijereji da vam dadu blagoslov; a da ste iskali od mene blagoslov za osloboenje brae Srba
ispod nesnosnijeh jarmova i za nabavku oruja i ienja u rat, u tome sam vam ja pravi vladika, pa bih
vam dao blagoslova koliko 'oete. Ali vi, Vue, nijeste za to, koliko ni ja za ono prvo.

(Njego se nasmei, ponudi Vuka da sedne, i sam sedne u naslonjau. Vuk se takoe smeje i ostaje
na nogama.)

VUK: - I ja na svoj nain oslobaam Srbe, gospodaru! (Okrene se serdaru Andriji i Milakoviu i s
njima se rukuje. Milakovievu ruku zadri due u svojoj i zagleda se u njega): Mi smo se nege vieli,
ini mi se?

NJEGO: - Kada ste bili na Cetinje, sjeate li se? To je Milakovi, moj sekretar!

VUK (prijatno iznenaen): - Doli ste iz Crne Gore?

MILAKOVI: - Sa Cetinja.

VUK (sedne blizu Njegoa): - Pa to Crnogorci hoe da osvoje Be! NJEGO: Milakovi je
Hercegovac.

VUK: - Jedna pjesma, gospodaru: kamen Crna Gora; kamen Hercegovina. (Nasmeju se svi.) Ali
divno, divno, ba kako treba. Moda vi, gospodine Milakoviu, znate neku pjesmu ili poslovicu. ivjeti
meu Crnogorcima a ne znati kako se sijeku turske glave i ne umjeti pjevati uz gusle narodne pjesme to
je nemogue. Crnorgorac im posijee Turina, odmah ispjeva pjesmu.

MILAKOVI: - Crnogorci ih poznaju dosta, ali ja ne!

VUK: - Sjetiete se vi neke, sjetiti. (Okree se Njegou): Pa, kako je gospodaru?

NJEGO: - Danas mi je bilo sasvim slabo. Ali doktor Radii mi je putio krv i sad mi je lake.
(Njego nekoliko puta duboko zakalje.)


VUK: (kad se Njego umirio): - Je li mnogo krvi putio?

MILAKOVI I SERDAR ANDRIJA: - Nije! Nije!

VUK: - E, ekajte, gospodaru, ekajte, ja u vas da izlijeim. Ja sam kao onaj 'eim Nasradin ode.
Izlijeio sam svoju nogu pa u i vaa plua. Donio sam jedan lijek. Zbog toga sam i doao. Inae ne bih
jer nemam vremena. Doi e mi iz tamparije. Bili su sad pa e opet. Da mi se osloboditi ve tog
Rjenika, stalno mi je tu. (Pokazuje na glavu.)

NJEGO: - Kakav lijek? (Nasmeje se.) Moda ete vi postati i slavni ljekar kao to ste postali
slavan knjievnik.

(Serdar Andrija i Milakovi sa interesavanjem gledaju i sluaju Vuka.)

VUK: - Jest! jest. (Vadi iz depa od kaputa neku flau sa lekom.) Braa Sloveni vole pjesnika
Gorskog vijenca" i interesuju se za njegovo zdravlje. Evo, vidite (pokazuje i malo die flau), ovo je
dokaz. Doktor Fanta u Pragu ima neki specijalni lijek koji uspjeno lijei plua, pa je htio da vam ga
poalje, ali kako nije znao ge se nalazite, molio je pjesnika Vaclava Hanku da on to uradi. Pa kako ni
Hanka nije znao ge ste, poslao ga je meni da vam ga ja poaljem ili predam lino. (Daje lek Njegou.
Kod Milakovia i serdara Andrije je veliko interesovanje.) Evo i pismo. (Pipa po depovima i trai):
Vraga, zaboravio sam ga, ostalo mi je na stolu. Donijeu ga sjutra da vidite.

NJEGO (posmatrajui lek i skeptino se smeei): - I Matija Ban je htio tako da me lijei sa
lijekom jednog katolikog popa, njegovog prijatelja. (Ozbiljno.) Dobri ljudi su eljeli da mi pomognu.
Hiljadu savjetnika sam imao otkako sam se razbolio. A odvie doktora. (Ironino): Neki su me od njih
savjetovali da nita ne mislim - kako e ovjek ivjeti a ne misliti? Neki su me savjetovali da oi na
enski pol ne okreem, a ovjek ne moe i sa mrtvog odra da oi ne baci na krasno stvorenje. Neki su
me savjetovali da fanele na tijelo ni marame ne nosim; neki su me savjetovali da dvostruku fanelu na
tijelo i do ui obuem, pa preko nje vunenu maramu oko vrata da metnem. Neki su me savjetovali da
leim potrbuke, a neki opet da leim na plea, neki nalijevo a neki nadesno. A svi ti ljekari i savjeti ne
mogae nita pomoi. ivot se uzdie na smrti, ali smrt je jaa od njega. Ne alim to u umrijeti, ali
alim to nijesam u mome ivotu neto znamenito uinio. (Rezignirano): Ali tako je htjela moja zla
sudbina, koja mi je od poetka do kraja uasna bila!

VUK: - Kako moe tako govoriti onaj koji je napisao Gorski vijenac"?
Tvome doru i tvome junatvu
Svud su brodi kuda poe vodi!
Stekli ste slavu. Vau mudru rije ljudi sluaju i uvaavaju. Eto, ko je mogao izmiriti patrijarha
Rajaia sa budimskim vladikom Plagonom i drugim arhijerejima, a vi ste to uradili. Znate li,
gospodaru, bolest moe biti i korisna. Da ja nijesam bio bolestan, moda ne bih nita napisao ni uradio.
Onako, nijesam nikud mogao da idem, a teko i danas mogu sa ovom tuljom, pa ta u drugo nego
sjedi i pii. I vama e vaa bolest jo vie probuditi um, oistiti duh i uvstva.

NJEGO (daje lek Milakoviu koji ga ostavlja na sto): - Neu ja doekati da vidim ni to kako e
jadni moji Crnogorci opet zagaziti u krv da bi otkupili svoju slobodu, kako e doekati i juriati na

Omer pau, a ne to drugo da doivim i uradim!

SERDAR ANDRIJA (uzbueno): - Doekae, gospodaru, doekae ga i ti muki i junaki!
Crnogorci nee i ne umiju da robuju. Oni bez slobode i onog kamena ne mogu disati.

VUK: - Ja znam da e Crnogorci pobijediti, a vi ozdraviti. tampaete vi novo Srpsko ogledalo"
divnih pjesama o junacima i pobjedi nad Omer paom, napisaete jo dela kao Gorski vijenac", ali
tampajte ih novim pravopisom kao to ste tampali Lanog cara epana Malog". Vi ste uvijek bili za
pobjedu srpskog naroda, a novi pravopis i uvoenje prostog na rodnog jezika u knjievnost je njegova
velika pobjeda. (Vadi sat i gleda u njega): Vrijeme je, moram ii. (Ustaje): Krivo mi je to sam
zaboravio pismo od Hanke: tamo on pie kako se lijek upotrebljava. Ali kad doem u neelju, donijeu
ga. Onda emo razgovarati do mile volje, a i Milakovi e mi neto iz Crne Gore dati ... U neelju!
Tako, u neelju! (Uzima tulu, pozdravlja se i odlazi. Na vratima se sretne sa Stratimiroviem i s njim
se pozdravi): Sad tek vidim kako je lijepo biti mlad i zdrav. (Odlazi, a Stratimirovi prie Njegou i s
njim se rukuje. Iznenadi se kad prepozna Milakovia.)

STRATIMIROVI (oko pedeset i devet godina u austrijskog potpukovnika): - Otkud vi sada,
gospodine Milakoviu?

MILAKOVI: - Iz Crne Gore.

STRATIMIROVI: - Ueleli se svog gospodara.

NJEGO: - Nita im ovakav gospodar ne treba. (Nudi Stratimiroviu da sedne.)

STRATIMIROVI (uzbuen): - Hvala, ne mogu da sedim. Svratio sam najvie da vam kaem
jednu vest.

NJEGO: - Je li dobra?

STRATIMIROVI (ironino): - Jest, jest! Ruski car smatra da je vama nekorisno poduzeti teki
put do Petrograda kad taj put nee nita poveati obinu panju i brigu za crnogorski narod!

(Milakovi i serdar Andrija su silno iznenaeni.)

NJEGO (namraio se i stiskao obrve. Teko die): - Jeste li vieli ruskog poslanika barona
Majendorfa?

STRATIMIROVI: - Sluajno sam se sreo s njim i u razgovoru mi ree...

NJEGO: - Da je kancelar grof Neseljrod ono to i njegov car!

SERDAR ANDRIJA: - ta bi mogao drugo i biti! Kakav sultan, takav i veliki vezir!
STRATIMIROVI: - Kancelar Neseljrod nije vam dozvolio da putujete u Petrograd. Sutra e
baron Majendorf pismeno vas o tom obavestiti. To znai: mala Crna Gora mora sama da se bori protivu
silne turske carevine!


NJEGO (pognuo glavu, uti i razmilja, onda jetko i bolno): - Jadna slovenska braa, kako su
slijepa, nikada nee uspjeti da postanu slobodna! Oni ne vide ge lei njihova nesrea, njihovo
robovanje, njihova neprosvijeenost!... Car... Car samodrac! Ali ruski narod nije to car i njegov
kancelar Neseljrod! (Pouti neko vreme): I Rusija i Pruska i Austrija, i Engleska i Turska, i Francuska
imaju jednu ud, jednako tee za silom i prevlasti, jednako su sve protivu malih naroda i dravica, na
raun njihov se pogaaju, svaaju mire i pregovaraju. Velike sile i male dravice su po svojoj prirodi
neprijatelji. A svijest i duh slobode jaa i jednog dana e se mali narodi sloiti i tim velikim
prodrljivim silama rei: Stoj! Dosta je bilo! (Opet zauti, uzbuenje, zamoren)... Ko meni moe
zabraniti da putujem kud hou, ja sam slobodan ovjek slobodnog naroda, ja nijesam ni ruski, ni turski,
ni austriski! Ja ne pripadam nikome! Ja sam samostalan i svoj. Sloboda Crne Gore se svaki dan kupa u
krvi. Ja sam slobodan ovjek, sin tog slobodnog naroda... a car... a kancelar!... Ah, ta Rusija je za cijelog
mog ivota hladna prema meni bila!

(Serdar Andrija i Milakovi su seuzbudili.)

STRATIMIROVI (uzbueno): - Gospodaru! Gospodaru!

(Njego teko i brzo die, a onda navali teak tuberkulozni kaalj. Milakovi i Stratimirovi priu i
pridre ga, serdar Andrija je oajan i zbunjen. Kada je kaalj proao, Njego se smirio, naslonio i
zatvorio oi. Svi ute. Stratimirovi posmatra sliku i pokazuje rukom na nju Milakoviu. Milakovi
klima glavom i neto mu apue. U sobu ulazi doktor koda. Za njim paljivo i sa potovanjem ide
Vukalo.)

DOKTOR KODA (nameteno raspoloen): - Samo jedan momenat, ekselencijo! Samo da vas
vidim. Moram hitno u dvor! Znate, i tamo bolest dolazi. Doktor Radii mi ree da vam je krv pustio.
Vrlo dobro! Vrlo dobro! Sada je lake?

NJEGO (teko, usiljavajui se): - Lake! Lake!

DOKTOR KODA: - No, vidite! To je bilo neko uzbuenje, nervoza ili tako to!

NJEGO: - Doktor Radii nije htio bez vas, a viste, kazao je, danas u Badenu!

DOKTOR KODA: - Trebalo je da poem, ali... Drzvolite, ekselencijo, da malo pogledam vae
bilo. (Uzimaruku i meri puls): No, vidite, krasno, izvrsno, izvrsno!

NJEGO: - Gospodine doktore koda, ja znam, ja razumijem da su to samo utjene rijei, nego
molim vas recite vi kakvo je moje pravo stanje?

DOKTOR KODA: - Vidite da se oseate bolje!

NJEGO: - To je trenuto. Ali, kako vi nalazite, moe li meni biti spasenja?

DOKTOR KODA: - Sve je mogue i nemogue na svijetu! Vi ste uman ovjek, vi to znate!

NJEGO (ispravljajui se malo u stolici): - Molim vas da budete jasni, kaite mi istinu.

DOKTOR KODA (u neprilici): - ta, hoete da vam reknem da ete umrijeti? (Smejui se
usiljeno): Pa naravno, ekselencijo, umrijeete, umrijeete i vi, i ja, i svi. Zamislite, dok vam izgovaram
ove rijei, koliko se u ljubavnoj strasti ivota ljudskih zainje, koliko se u ovom istom trenutku ljudi
raa, a koliko opet umire. To je vjeni zakon prirode, zakon mijenjanja i kretanja. Svaki ivot, u samom
svom zaetku nosi klicu i uslove smrti. To je neminovno. Ko se rodi, taj mora i da umre, neko u
eljustima zvijeri, neko na vjealima, neko na putu, neko u zatvoru, neko u boju, neko na stratitu, neko
od vode, neko od vatre, a neko i od vae bolesti, ekselencijo!

NJEGO: - To je alosna ali istinita filozofija, gospodine doktore. Ona moe nesrenog ovjeka i
da utjei. Ali ja sam vladalac i muenik jedne male zemlje, koja je u tekom poloaju. Prema njoj ja
imam dunosti i obaveze dok diem. Osim toga ja elim da umrem u Crnu Goru. Recite mi, molim vas,
recite otvoreno, mogu li ja izdrati dok se vratim u moje otaastvo?

DOKTOR KODA (ne odgovori odmah, kolebao se): - Ako se budete uvali od svakog uzbuenja
i ako se budete hranili samo mlijekom, onda moete. (Strano zaprepaenje kod svih prisutnih):
Uostalom, doi u sutra da vas detaljno pregledam, a sad moram uriti, visoki bolesnik treba moju hitnu
pomo. Zbogom!

(koda se pozdravlja i izlazi. Njega prate Stratimirovi, serdar Andrija i Milakovi, za njima ide i
Vukalo. Na vratima zastanu i neto tiho porazgovaraju a onda svi ieznu.)

NJEGO (kada su svi iezli): - Da, da, kada se raa jedan ivot, u tom raanju nalazi se i zaetak
smrti! (Sedi u stolici, zatvorenih oiju, bolna i bolesna lica. Miran je i utonuo u duboke misli. Ali kaalj
ga trgne. Skoro se zaceni. Dri se za prsa, za glavu, dvaput je jeknuo. Kada se kaalj smirio, on ustane,
poe po sobi nekoliko koraka pa pone da govori): O jadni srpski narode, o muenika slobodna Crna
Goro, kada e sunce sree vas ogrijati, kada e prokleti krvolok s vaeg praga pobjei, kada e Loven
veliki dan doekati...
Ponosita lovenska planino,
Glava ti se nad oblacim visi
Te pod sobom ponosito smatra
Sva udesa prirodom stvorena:
Crnu Goru - krvavo mramorje,
Gavnu Bosnu, ljutu Arbaniju,
Turska polja, latinsko primorje!
Udar groma hiljadni' vjekova
U njedra si svoja sasicao
Ka evojka darovne jabuke.
i odbija svakog stvora drutvo,
to ne slii orlu al' kurjaku
Al' Milou ili Karaoru,
A otrovne bljuje anateme
Na Vukovce, roda izdajice!
... Loven... Loven je znamenje pobjede!... Jest, jest, on je davao pregnue i uzmahe, uio to je
sloboda... Pod Lovenom se i moj ivot zaeo, u njemu sam kao dijete slobodno disao, kupao duh i

tijelo u njegovim ljepotama i vedrinama, bio obane i pasao stado, na njemu i pod njim sanjao sam o
ivotu, o slavnoj prolosti, o porazu i pobjedi. Tu mi je bol duu razorio! Tu pod njim se moja smrt
zaela. Loven me odnjihao, darivao mi ivot, dao i smrt. (Zastane, zagleda se nekuda u daljinu): ta,
pa ja ga vidim. Vidim Loven! Vidim moj Loven! Vidim kolijevku moga ivota, moga duha... i moje
smrti! (Prua ruku nekud u bolnom zanosu.) Eno ga, ah, eno ga! (Trenutak zauti, kroi jedan korak
napred i sav zanet gleda. Onda skine kapu i podigne pogled gore prema nebu): O, samo kada sam tebe
vidio, moj veliki, moj slavni Lovenu, vie se nikad... nikad neemo rastati!

TREI IN
Deava se na Cetinju 19. oktobra.

Prostrana soba, u Biljardi, u njoj su krevet, sto i stolice. Kroz prozore se vidi Loven i kapela na
njemu. Pada velika kia. Katkada negde daleko na moru potmulo zagrmi. Njego sedi nasred sobe u
velikoj stolici naslonjai koja je napravljena da ga u njoj snesu u Kotor. Serdar Andrija mu pridrava
glavu i ruke, jer glava hoe da mu klone na prsa, a ruke niz stolicu - toliko je iznemogao. Danje
predvee; a onda no.

SERDAR ANDRIJA: - Eto vidi, gospodaru, nee nikako da prestane. Ve nekoliko dana samo
pada. Ovaj Loven potee kie sa mora, pa lije kao iz kabla. Udavie i zdravog a ne bolesnog ojeka.
Boe me oprosti, nekako je ovo okrenulo kao za inat! Ali strpi se malo, jo je ovo rano, nije jo
Petrovdan, iza ovoga moraju okrenuti lijepi dani. Nije mogue drukije. A onda e se ti otrgnuti.
Popravie se brzo. Onaj prokleti Be i naporni put do njega postavie ti pod glavom.

NJEGO (promuklo, teko govori): - Zato ne govori ono to misli, serdare!

SERDAR ANDRIJA: - to sam rekao, to i mislim, gospodaru. A ja ne znam na to ti cilja?

NJEGO: - Primaklo se... Tu je...

SERDAR ANDRIJA: - To se tebi ini zbog ove kie. Evo ja: zdrav sam pa ne mogu da diem, no
me gui u prsi, i ne osjeam da u mene ima ivog damara. Viee sjutra ili prekosjutra kada prestane
ovaj dad, kako e ti se ivot okrijepiti, osjetie snagu i u tijelu i u duhu. A kad ovako priklopi, svako
je mrzovoljan i mrano mu je u dui.

(Njego se zakalje teko. U sobu ulaze pretsednik senata Pero, brat Njegoev, i Milakovi. Oni su
setni i utueni.)

NJEGO (kada je prestao kaalj i on se malo odmorio): - Pero!

PERO: - to eli, gospodaru!

NJEGO: - Ti si, oe, presjednik senata, i upravljao si Crnom Gorom mjesto mene, dok sam ja
bio u Italiju i Beu, a nee jednu sitnu stvar da rijei!


PERO: - to to gospodaru?

NJEGO: - Napraviste ovu stolicu da me u nju snesete na Rijeku Crnojevia ili dolje u Kotor,
ovako sjedei, poto ne mogu da leim, jer je tamo blaa klima, pa to ostade tako!

PERO: - Nee kia da prestane, gospodaru, a im proe ovo udo, odmah emo poi u Kotor.
Tamo je more, a tamo su i doktori.

NJEGO: - Da ne bude kasno, Pero?

PERO: - Kad nekoga srea prati nikad nije kasno ni prerano.

(Sumrak. Ulaze Lazo Prorokovi, Njegoev ujak, Tomo, Njegoev otac, i dve Njegoeve sestre,
jedna starija, a druga mlaa, obe lepe. Lazo Prorokovi je u godinama, razborit i otresit, on je kapetan;
Tomo je star, oko 94 godine, ali krepak. Sestre se uzdravaju da ne zaplau.)

NJEGO (kad ih je ugledao): - Doli su sa Njegua po ovom vremenu! To znai imati oca, sestre i
ujaka Laza Prorokovia.

TOMO (silno je uzbuen. On je visok, malo pogrbljen, sed, lep, s dubokim borama na elu, ruke i
glas mu lagano podrhtavaju, noge ga jedva nose. On prvi prilazi Njegou): - Dobro vee, gospodaru!
(Malo zauti koliko da predahne i zamaha glavom.)... Zla mi vee!

NJEGO: - Dobro doao, Tomo! Milo mi je to si doao. Nijesi me nikad na put spravljao a sad
'oe.

(Tomo prilazi Njegou, ljubi ga i plae. Dve sestre takoe prilaze plaui i ljube neno brata. Lazo
Prorokovi utire suze i hteo bi neto da progovori ali ne moe od uzbuenja. I Njego je uzbuen. Od
uzbuenja ne moe da govori. Polako je podigao desnu ruku i uklonio dve suze.)

TOMO (kad se malo smirio i pribrao): - Nemoj tako da doekuje starog oca!

NJEGO: - A majka nije mogla doi? Daleko su Njegui, a ovo vrijeme!

LAZO PROROKOVI (krupan, visok, velikih brkova i u licu crven): - Stii e i ona noas.

STARIJA SESTRA: - Nije mogla da krene kad i mi, doi e sa orijem.

NJEGO (malo pouti pa se okrene Lazu Prorokoviu i ocu): - Htio sam da saem u Kotor, ali se
nijesam mogao drati konja.

LAZO PROROKOVI: - Naredi, gospodaru, ta go misli da je bolje za tebe, mi emo te na
rukama ponijeti.

NJEGO: - Na rukama ste me i iznijeli kad sam se vratio iz Bea. Ali, neu, no neka rekne Tomo:

hou li putovati ili ne. On je meni otac i 'ou njega da posluam.

TOMO: - Ostani, gospodaru, ja bih volio da ostane dok ova kia proe.

NJEGO: Dobro, Tomo, kad ti kae, ostau. (Opet pouti, sputene glave na prsa, nekoliko puta
teko i duboko zakalje. Posle ispravi glavu i pogleda u Laza Prorokovia): - udio sam se to te nema!
Volim da ujem tvoju rije, Lazo. Ti dobro, poznaje prilike u Crnu Goru, pa da mi ree kako su
Crnogorci.

LAZO PROROKOVI: - alosni zbog vas, gospodaru.

NJEGO: - Svaka alost brzo proe, no jesu li oni sloni, diu li jednim duhom? Da ko ne pomilja
na darove skadarskog vezira? Zna, meu Crnogorcima je bilo dosta nesloge.

LAZO PROROKOVI: - Svi Crnogorci jednim duhom diu, gospodaru, zahvaljujui tebe. Ti si
svojim umom i voljom neslona i zakrvljena bratstva i plemena sloio i umirio, potinio si ih vlasti i
dravi, zaveo si red i slogu, spasao otaastvo od razdora i propasti, i sad moemo da se nosimo sa
dumaninom.

NJEGO: - Muno je upravljati Crnogorcima, pa ne znam kako je Pero uspijevao dok je
zamjenjivao mene?

PERO: - Radio sam to sam bolje mogao, gospodaru! Sve ito koje si kupio i nabavio, po tvom
nareenju, dijeljeno je besplatno sirotinji. Nastojao sam da ouvam, pravdu i ovjeka od pogani i da nas
ne pomute i ne nanu Turci.

MILAKOVI: - Ja sam vam kazao u Beu, gospodaru.

LAZO PROROKOVI: - Sve je bilo kako treba.

NJEGO: - Imate li vijesti: prave li Turci kakve arke oko Nikia, Spua i Podgorice? Muovii i
Meikukii ne miruju nikad.

PERO: - Priutali su se neto.

NJEGO: - Oslukuju kretanje Omer pae kroz Bosnu i Hercegovinu. (Pouti malo): A uje li se
to o skadarskom veziru? Ah, on je protivnik sultanu, ali s njim nijesam mogao da se sporazumijem i
sprijateljim kao s Ali paom Stoeviem.

PERO: - I on se neto uutao. Moda i on iz Skadra gleda prema Bosni i Hercegovini. Ko zna da se
ne plai da i njega ne postigne sudbina Ali pae!

NJEGO: - Omer paa ostavlja krvav trag kudije proe. Uvruje tursko carstvo, kao to su ga
uvrivali i spasavali mnogi nai ljudi. (Zauti, zamisli se i zamaha glavom): - Pomoz boe jadnima
Srbima. (Opet zauti. Milakovi neto apue serdaru Andriji i Tomu. Njego podigne glavu, iznenada):
A 'oe li Crnogorci muki doekati Omer pau?

LAZO PROROKOVI: - 'Oe, gospodaru. Ili emo svi izginuti ili biti slobodni. Novica Cerovi je
stigao iz Grahova, pa pria da tamo i prema Nikiu ljudi jedva ekaju da ve pone.

NJEGO: - A e je Novica?

MILAKOVI: - Tu je, gospodaru, tu s glavarima i narodom, tu u Biljardi.

NJEGO: - ta je tu taj skup?

TOMO (uzdahne): - ele da uju kako je tvoje zdravlje, gospodaru.

NJEGO: - Recite Novici da ue.

(Milakovi brzo odlazi i vraa se s Novicom Ceroviem, Stevanom Perkovim i Filipom
urakoviem.)

NJEGO: - Jesi li bio u Grahovu, Novica?

NOVICA CEROVI: - Jesam, gospodaru, i u Grahovu, i u Banjane, i proao itavim sentom
prema Nikiu, pa uvalio ka Ostrogu i niz Brda.

NJEGO: - Kakve dobre vijesti donosi?

NOVICA CEROVI: - Dobre, gospodaru. Omer paa se sprema. Na proljee misli na Crnu Goru.
A Crnogorci ga ekaju i ja sam uvjeren da e ga snai sudbina Smail age engia.

SERDAR STEVAN PERKOV: - Biemo ga i sjei, gospodaru, u Grahovo, u Rudine, na Planinicu,
u Poviju, svu e krene. Do Ostroga moe samo mrtav doi.

NJEGO: - Tada bih mirno poijevao u grobu, serdare. (Novici Ceroviu): Jesi li vidio vojvodu
Jakova Dakovia, kako e njegovi Grahovljani?

(Dok oni razgovaraju, glavari i narod polako ulaze i ostaju oko vratau dnu sobe.)

NOVICA CEROVI: - Kako ga ne bih vidio. Bio sam i s glavarima iz Banjana. Svi oni jedno
misle, gospodaru.

NJEGO: - A Drobnjaci i Uskoci?

SERDAR STEVAN PERKOV: - Crna Gora je sva na nogama!

NOVICA CEROVI: - Nee ni oni sjeeti. Sve vri. Vri u itavu Hercegovinu. Glavari su pomeu
sebe pohvatali vezu, pripremaju narod. U Hercegovini je velika promjena poslije pogibije Ali pae.
Svako je nezadovoljan. I raja i ljudi Ali pae. I za njih je Omer paa dumanin!

(Njegou je teko. On se usiljava da se odri u stolici. Hvata se rukom za prsa i srce. Borba

njegova da izdri je vidna. Svi ute i gledaju u njega. No je. Svea blesne nekoliko puta i u daljini se
vidi Loven. Pesnik se zakalje, pa se smiri.)

NJEGO (kad se malo odmorio): Borbi naoj kraja biti nee do istrage turske ali nae...

SERDAR ANDRIJA: - Turske, turske, gospodaru?

NAROD I GLAVARI: - Turske! Turske!

NJEGO: - Sloboda je pravo svakog ovjeka i svakog naroda. Ne dajte svoju slobodu nikome, ni
tiraninu, ni dumaninu, ni prijatelju! ovjek bez slobode nije ovjek! Narod bez nje nije nita! Borite se,
umrite za slobodu! Ostavite grobove, ime i slobodu potomstvu. Vaom borbom i slobodom bie
ovjenana i nadahnuta budunost naeg naroda! Borite se, nek brat brata nige ne izdade. (Uzbuen,
ustaje, ali teko, na silu. Prua ruke napred prema narodu i glavarima):
Upamet se dobro, Crnogorci!
Ko izdao onoga te pone,
svaka mu se satvar skamenila!
Bog veliki i njegova sila
u njivu mu sjeme skamenio,
u ene mu ecu skamenio!
Od njega se izlegli gubavci,
da ih narod po prstu kauje!
Trag se grdni njegov iskopao,
kao to je arenima konjma!
U kuu mu puke ne visilo,
glave muke ne kopa od puke,
eljela mu kua muke glave!
Ko izdao borbu i slobodu,
ko izdao brau i junake,
spopala ga bruka Brankovia!
Grob se njegov propa na ta svijet!
Ko izdao borbu i slobodu,
krvlju mu se prelili badnjaci, k
rvlju krsno ime oslavio,
svoju ecu n an j p een u io!
U pomamni vjetar udario,
a u lik se manit obratao!
Ko izdao borbu i slobodu,
ra mu se na dom rasprtila;
za njegovim tragom pokajnice
sve kukale, dovijek lagale!

(Za sve vreme narod i glavari su silno uzbueni. Kad je zavrio, svi skinu kape.)

NAROD I GLAVARI: - Amin, amin, gospodaru!

(Njego sedne u stolicu, silno je iscrpen, zatvori oi. Ruke mu padaju niz stolicu i sestre, uplakane,
prilaze i pridravaju ga. Njego se teko zakalje. Glava mu je klonula. Munja jako i uzastopno nekoliko
puta blesne, i u daljini se pokae Loven sa kapelom na njegovom vrhu. Negde daleko potmulo grmi.
uje se kako kia pada i vetar duva.)

NJEGO (tinja, ivot mu dogoreva, dri zatvorene oi. Posle nekog utanja, poinje sam za sebe
da govori): - Ah, tako je. Ta Rusija je hladna za cijelog mog ivota prema meni bila! Ali kuda u?!
Drugi nisu ni ka ona! (Ljudi su uzbueni. Njego uuti, pa opet progovori): - Vjera prema slobodi i
hrabrost dvije su stihije moga naroda. (Onda neto neujno apue, a zatim glasno):
Smijena su svojstva nae zemlje,
punana je ludijeh promjena...
(Zastane trenutak):
Nad svom ovom grdnom mjeavinom
opet umna sila torestvuje...
(Zastane):
Pas svakoji svoje breme nosi;
nove nude rau nove sile.
(Zastane):
Va e primjer uiti pjevaa,
kako treba s besmrtnou zborit!
Vam prestoji preuasna borba...
Strana borba s svojim i s tuinom...
Slavno mrite, kad mrijet morate!
(Zauti, pa opet):
Noas na san Obili prolee
preko ravna polja cetinjskoga
na bijela hata ka na vilu.
(Uzdahne):
to je, Vue, grdno li izgleda!
Viu da si s krvave poljane,
gazio si nege vatru ivu,
i bog znade, do tebe samoga,
je li iko tu iv pretekao...

(Glavari i narod su usplahireni. Pero, serdar Andrija, Lazo Prorokovi, Novica Cerovi,
Milakovi, i drugi, neto se ivo saaptavaju. Otac Tomo strepi nad Njegoem. Obrvan je bolom. Dve
sestre mu miluju ruke i plau.)

SERDAR STEVAN PERKOV VUKOTI: - On bunca, 'oe da umre!

SERDAR FILIP URAKOVI: - Treba ga pitati ima li kakvu poruku da ostavi.

(Glavari ivo i uzrujano nude jedan drugog, ala niko nee, ne moe od alosti. Na koncu privole
Milakovia. Milakovi prilazi Njegou, skanjuje se da progovori, zaustio je re gospodaru", ali ne
moe celu da izgovori nego brizne u pla. Komeanje. Serdar Vukoti zovne Novicu Cerovia i kae mu:
'Ajde ti, ti!)


NOVICA CEROVI (istupi napred, uzbuenje ali odluan): - Gospodaru, tebi se krati ivot!

NJEGO (otvori oi, pogleda u Novicu kao da se probudio): I prekratio se!

GLAVARI: Oprosti nam, gospodaru!

VUKALO (izlazi jedan korak pred glavarima): - Oprosti mi tvoj ljeb, gospodaru! (Zajeca, pla ga
ugui i povue se natrag.)

NJEGO (ispravi glavu i pogleda u glavare i narod): - Neka ti je prosto, Vukale, i tebi i vama
svima! I neka bog vam i svakom Crnogorcu i Srbinu, e god koji bio, blagoslovi i umnoi svaku dobru
rabotu. (Klone mu glava, malo zauti. Opet glavu ispravi): Ja umirem Crnogorci, ali mi nije ao to u
umrijeti, no mi je a to jo ne ivjeh barem dvije godine, pa biste vieli kako bih proslavio Crnu Goru i
na emu bih vas ostavio. Ne zaboravite moje rijei: ljubite Crnu Goru i sirotinji inite pravdu, ne
zaboravite na brau koja robuju. I njima e jednog dana svanuti. Amanet je ovoga kamena sloboda.
uvajte je, branite je, ne dajte je! Sloboda je najljepi ukras. Sloboda je najvee bogatstvo. U slobodi je
ovjek sve, u ropstvu nita! Turska se sprema, ali je doekajte kao to su je Crnogorci uvijek doekivali,
neka vidi Evropa i neka zna Rusija kako mi bez iije pomoi branimo slobodu.

(Narod i glavari plau, naroito stari Tomo, dve sestre i Milakovi.)

GLAVARI I NAROD - 'Oemo, 'oemo, gospodaru!

NJEGO: - Nemojte, brao. Umirite se! Smrt je svaija. Crna Gora je u opasnosti, zaboravite i na
bol i na radost i mislite samo na slobodu, na veliku i uzvienu slobodu ovog kamena, na amanet naih
predaka, koji su se stalno hranili i podmlaivali velikim podvizima, svojim ivotima i svojom krvlju.

SVI. (kroz pla): - Zaklinjemo se, gospodaru!

NJEGO (utre suze, malo pouti, pribira snagu i volju): - Treba svi da znate: da sam za
nasljednika odredio moga sinovca Danila, koji je sad u Rusiju na kolovanju. To sam napisao i u
testamentu. Testamenat se nalazi i uva kod ruskog konzula Gagia u Dubrovniku. Tamo sam naznaio i
drugo to treba da se zna. Novci koji su mi u jednom banku u Petrogradu, od kojih su obligacije u
ruskom Ministarstvu inostranih ela, njih ostavljam narodu crnogorskom, to jest da su narodni, a dobit
od njih da prima vladika koji bio i za tu dobit da Crnogorcima kupuje praha i debane da brane svoju
slobodu, a kad je gladna godina da za taj novac kupuje ito i da ga dijeli bez pare i dinara sirotinji
crnogorskoj i brdskoj. etrdeset hiljada forinti to su u kasi na Cetinju neka se samo za narodne nude
troe.
Za drugi novac i za sve ostalo tamo pie. Gagi e poslati testamenat i svi Crnogorci treba da znaju
kakav je.

SVI (plau): - Sve to si rekao izvriemo, gospodaru!

NJEGO (dao je znak sestrama da pognu glave do njegove. On im neto apue. One silno jecaju i
tresu se od plaa. Onda malo zatvori oi i okrene se glavarima): - A sad jo neto. (Narod i glavari

oekuju to e da kae. Savrena je tiina. uje se kako kia pada i vetar umi. Munja jako blesne, njen
blesak se ponovi nekoliko puta i potmuli tutanj grmljavine odnekud izdaleka dopire. Njego se okrenu,
ispravi se bolje u stolici i gleda Loven. Kad je nestao blesak munje i grmljavine, on posle jednog
trenutka utanja, isprui ruku prema Lovenu): 'Ou da me sahranite na Lovenu u onu crkvicu.
(Okrene se svom bratu): Pero, tebi to ostavljam da izvri.

TOMO (prie blie, planim i uzbuenim glasom koji podrhtava): - Sine moj, vladike i gospodari
Crne Go re s u s e na Cetinju...

NJEGO (prekida ga): - Pero!

PERO: - Gospodaru. (Za trenutak je utanje na pozornici. Zatim se Pero pribere.) Zna,
gospodaru, Crna Gora je mala, turska granica nije mnogo daleko od Cetinja, dan ili no oda, pa na Crnu
Goru moe da pane sramota, mogu da ti ukradu nou glavu i s njom da osvanu u Skadru, u Niki ili
Trebinje.

NJEGO (promeni se u licu): - To je moja potonja elja, i traim od vas da je ispunite! Ako to
neete, moj posljednji as bie mi najalosniji, a tu moju alost ostavljam vam na duu!

PERO I OSTALI: - 'Oemo, gospodaru, 'oemo!

(Njego se smiri, teko die, neko vreme dri ruku na srcu. Napree se da se odri. Zatim nekako
neoekivano ustane sa stolice. Serdar Filip hoe da mu pomogne. Njego ga uhvati za ruku i strese.)

NJEGO: - Vidi, Filipe, vidi da sam jo iv! (Prie i legne na postelju. miri kao da se odmara;
na pozornici je velika tiina. Posle otvori oi i pogleda na glavare, na narod, na rodbinu i zadri pogled
na svome ocu. Onda opet zatvori oi. Bori se sa smru. Odjedanput, kao da bunca, kae jaim glasom):
Omer paa! Omer paa!... Tako li se slui otaastvu! Za klala te puka crnogorska! (Uuti. Smrt ga sve
vie osvaja. Najedanput se trgne, ispravi na postelji i prekrsti): - Preblagi gospode boe, daj snage
jadnome srpskome narodu da se oslobodi ropstva i pomozi bijednoj crnogorskoj sirotinji koja... (Re mu
se prekide, smrt ga prekosi i on se srui u postelju. Narod i glavari, naroito dve sestre, zaplau. U tom
trenutku na vratima se pojavljuju Njegoeva majka i brat od strica orije.)

MAJKA (stara, zdrava, prosta ena". Kada se ona pojavila svi uute i uklone se ustranu. Ona
polako prie postelji i zastane vie mrtvog Njegoa, uz iju su glavu bile dvije sestre i Tomo):
U tebe sam ka' u sunce ja gledala,
sine Rade!
A sada mi sunce zae,
kuku mene!
Zaplakae Crna Gora,
ima za kim!

(Ona i dve sestre dignu ruke da se ogrebu, ali Pero, Novica Cerovi, Stevan Perkov i drugi glavari
ne daju im. Na pozornici je odjedanput mrak. Napolju kia pada. Munja blesne jako i dugotrajno, Lov
en i kapela na njemu se vide lepo i jasno.)

K R A J

Obrada:
D I S C O N I N J A

BELEKA O PISCU

Isidora Bjelica (udata Pajki), pisac, reditelj, toreador, magistar filmologije, trendseter, mama,
skandal-majstor, vojvotkinja, najkontroverzniji savremeni srpski autor.
Roena je u Sarajevu 1967. Tamo je zavrila gimnaziju (grki i latinski smer) da bi posle afere
naci-ur" postala najmlai jugoslovenski disident i prela da ivi i studira u Beogradu gde zavrava
FDU (odsek dramaturgija) na kome jedno vreme radi kao asistent. Magistrira sa tezom Tehnotriler kao
savremeni oblik tragedije", nakon ega naputa fakultet zbog birokratskog ikaniranja sa politikom
pozadinom.
Autor je 33 knjige od kojih su veina bestseleri i kultne knjige razliitih generacija, sa dva ili vie
izdanja.

Prvi probueni, 1986. (prie)
Gospodar srenih predmeta, 1988. (prie)
Svetlo u tami, 1989. (koautor, filomologija)
Ozloglaena, 1989. (roman)
Nove srbske drame (sa N. Pajkiem), 1993.
Verenica ratnog zloinca, 1994. (roman)
Prookoli politar mudraca, 1994. (sa N Pajkiem) - satira
Seksepistolarni roman (sa Lunom Lu), 1995.
101 mukarac u etiri Godinja doba, 1996. (roman)
Tajni ivot slavnih srpkinja, 1997. (istoriografska proza)
Princeze di Montenegro, 1998. (istoriografska proza)
Autoportret s mukarcima, 1998. (autobiografija sa leksikonom)
Ljoti, 1999. (drama sa N. Pajkiem)
Sentimentalna putovanja (sa D. Bjelicom), 2000. (putopisi)
Dorol-Menhetn - Sarajka u Beogradu, 2000. (drame)
Nova filmska Evropa, 2000. (koautor, filmologija)
Poslednji hrianin, 2000. (roman)