1.

Procesor
Procesor = centralna procesorska jedinica (Central Processing Unit CPU)
Osnovna jedinica svakog raunara je procesor ili centralna
procesorka jedinica. Procesor je integrisano kolo i u njemu
se realizuju sve raunske (aritmetike) i logike operacije i
izvravaju instrukcije koje su zadate programom tokom
rada raunara. Procesor definie tip PC raunara.
Procesor se sastoji od dva dela:

Aritmetike jedinice (ALU - Arithmetic Logic Unit) izvodi aritmetike i logike operacije
u raunaru.

Upravljaka jedinica (CU - Control Unit) izvodi upravljake funkcije u raunaru.

Kako radi CPU?

Procesor obrauje i izvrava mainski kod
(binarni) koji mu govori ta da procesor
radi. Jedini razumljivi jezik procesoru je
asemblerski jezik. CPU radi tri osnovne
stvari:

Pomou ALU (eng.Arithmetic/Logic

Unit) procesor je u mogunosti da
izvodi
osnovne
matematike
operacije (sabiranje, oduzimanje,
mnoenje i dijeljenje). Moderni
procesori su u mogunosti da
obavljaju i jako komplikovane
operacije.
Procesor prebacuje podatke s jednog
memorijskog mesta na drugi
Shodno naredbama, procesor moe
skoiti na novi set instrukcija

Na slici je pokazan najjednostavniji mogui

procesor gde je mogue objasniti principe
rada procesora iako se radi o veoma sofistificiranom delu raunara. Glavni delovi procesora su:

Artimetriko logika jedinica (ALU)

Deo zaduen za sve matematike kalkulacije

Registri

Registri su jednostavni flip-flopovi, na slici ih imamo 3, no moderni procesori ih imaju mnogo vie.

Program counter

Deo zaduen, doslovno, za brojanje, shodno naredbi on poveava vrednost za 1, ili je resetuje na 0.
1

Instrukcijski registar i dekoder

Delovi koji kontroliu sve ostale delove procesora

Posle obrade podataka, adresna magistrala alje adresu memoriji, dok se kroz ulaz i izlaz dobijaju
podaci iz memorije, odnosno alju. itanje i pisanje se odnosi na adresiranu memoriju, tj. kada je
procesor eli, reset postavlja program counter na 0.
Procesor radi u tesnoj saradnji sa RAM memorijom, ustvari procesor adresira svaki podatak koji ide na
memoriju. RAM memorija je veoma brza, i svi podaci u njoj su brzo dostupni, stoga je bitno imati to
vie RAM memorije jer CPU onda moe adresirati mnogo vie podataka.

2. Matina ploa
Matina ploa je deo raunara koji vee sve komponente na njoj te omoguava komunikaciju izmeu
raznih delova u raunaru, praktino matina ploa je dom za ostale komponente. Od matine ploe
mnogo toga zavisi, matina ploa direktno utie na performanse raunara shodno mogunostima njenog
ipseta, socketa i same izvedbe matine ploe ona podrava ili ne podrava razliite vrste procesora. Po
dodacima ugraenim u matine ploe imamo one osnovne i druge. Danas obavezni osnovni ugraeni
dijelovi su floppy, ATA i SATA kontroleri, prikljuak za mi, tastaturu, USB prikljuci. Svi proizvoai
matinih ploa ugrauju jo i zvuni ip, grafiki ip, LAN (mreni) ip.

Delovi matine ploe

ipset: Glavni deo koji vee sve ostale dijelove sa procesorom te alje CPU informacije ostalim
delovima, sastoji se od dva dijela: NorthBridge i SouthBridge.
o NorthBridge: NorthBridge je direktno konektovan sa procesorom (CPU) preko FSB-a
(Front Side Bus ili magistrala) to omoguava brzu dostupnost podataka iz memorije i
2

grafike kartice. Od njega najvie zavise performanse matine ploe te je integrisan na

matinu plou to znai da se ne moe mijenjati.
o Southbridge: Southbridge je sporiji od Northbridge-a te sve informacije iz CPU-a idu
prvo preko Northbridge-a pa tek onda na Southbridge koji je magistralama spojen na
PCI, USB, zvuni ip, SATA i PATA konektore itd.
Socket: Socket odreuje koju vrstu procesora moemo utaknuti u matinu plou.
BIOS: Basic Input/Output System (BIOS) kontrolie primitivne fukncije raunara i svaki put
provjerava svoje stanje kod ukljuivanja raunara.
Memorijski slotovi: Slue kao dom za RAM memoriju, obino ih ima vie.
PCI slotovi: PCI (Peripheral Component Interconnect) konektori za zvune, TV, mrene pa i
grafike karte.
AGP port: Accelerated Graphics Port (AGP), konektor namijenjen za grafike karte,
karakterie ga vea brzina od PCI-a.
IDE konektori: Integrated Drive Electronics (IDE), slui za spajanje PATA hard diskova,
optikih ureaja (DVD/CD-ROM/RW), obino nalazimo dva konektora.
SATA konektori: Serial Advanced Technology Attachment (SATA) je neto novijeg datuma
nego PATA, slui za konektovanje SATA hard diskova.
USB prikljuci: Universal Serial Bus (USB) slui za prikljuivanje spoljnih ureaja (printera,
memory stickova...). Najnoviji standard je USB 3.0 koji je mnogo bri od starog USB 2.0.
CMOS baterija: Pamti neke vitalna i osnovna podeavanja, takoe sadri u sebi sistemski sat.
Naponski konektor: Preko njega matina ploa dobiva struju (od napojne jedinice), te je
raspodeljuje ostalim dijelovima na matinoj ploi.

Kako matina ploa funkcionira?

Nain komuniciranja izmeu svih
dijelova u raunaru
Jedan od najvanijih dijelova matine
ploe je magistrala. Jednostavno,
preko magistrale idu svi podaci te
tako
komponente
meusobno
komuniciraju. Brzina sabirnice se
mjeri u MHz-ima (Megahercima), te
logino, to je vea brzina to vie
podataka istovremeno moe bre
proi. Najbitnija sabirnica je FSB,
magistrala koja povezuje Northbridge
i CPU, a kako memorija ide preko
northbridge-a FSB-ova brzina moe
dramatino poveati performanse
raunara. Osim FSB-a, imamo i
druge sabirnice:

Memorijska
sabirnica
(magistrala) spaja northbridge sa memorijom
IDE magistrala spaja southbridge sa hard diskovima ili CD/DVD ureajima
AGP magistrala spaja grafiku kartu sa memorijom i CPU
PCI magistrala spaja PCI slotove sa southbridge-om, takoer PCI magistralu koristi novi PCI
Express (koji se namee kao zamjena za PCI i AGP)
3

3. Tastatura
Tastatura je periferni ureaj raunarskog sistema napravljen po ugledu na pisau mainu. Slui kako
za unos teksta, brojeva i znakova tako i za kontrolu operacija koje raunar izvrava.
Princip rada tastature.

Kada se taster pritisne, on potisne gumeni deo na kome lei i na kome se sa donje strane nalazi
provodni materijal, sve do para provodnih linija na tampanom kolu.
Na taj nain ispod tastera se zatvara strujno kolo i menja se nivo signala.

ip preko koga je strujno kolo vezano (najee mikrokontroler 8048) emituje signal koji
skenira provodnike ispitujui da li je negde dolo do promene nivoa signala. Poto prepozna
promenu na nekom od provodnika, ip prepoznaje o kom tasteru se radi i obavetava procesor o
tom dogaaju aljui mu kod koji odgovara pritisnutom tasteru.

Mikroprocesor prihvata kod koji odgovara pritisnutom tasteru, dekodira ga i izvrava

odgovarajuu proceduru (alje zadato slovo na ekran, izvrava odgovarajuu funkciju i dr.)

Poseban kod (key break signal) se emituje i pri otputanju tastera.

Takoe kontrolor vri skeniranje da li neki taster nije pritisnut i pamti 20 zadnje pritisnutih tastera.
Napomena: Ako zadrimo neki taster due vreme kontrolor e predpostaviti da je taster zaglavljen i dati
signal operativnom sistemu koji e ponuditi da ga iskljuimo.

4. Princip rada optikog mia

Na njegovoj donjoj strani su smetene dve komponente. Prva je LED (ili kod novijih verzija laser)
dioda koja emituje svetlost.
Druga komponenta je CCD (Charged Coupled Device) (odnosno optoelektronski senzor). Ovaj ip
radi po principu kamere, samo to se on pali i gasi u vrlo kratkim vremenskim razmacima. Naime,
kada optikog mia stavimo na neku povrinu koja idealno ne odbija svetlost i kada ga pomeramo,
CCD ip registruje te pomeraje.
Razumljivim jezikom reeno, CCD ip snima sliku ispod sebe (koju osvetljava LED ili laserska
dioda) i pri pomeranju mia CCD ip poredi sliku sa poetnog poloaja sa slikom koja se dobila
pomeranjem i alje to elektronskom sklopu koji proverava na koju je stranu pomeren mi
uporeujui dobijene slike.

5. Skener
Princip rada konvencionalnog skenera se najlake moze objasniti pomocu donje slike: Lampa na
odredenoj poziciji emituje svetlosni zrak koji se odbija od skeniranog dokumenta i posredstvom
ogledala dolazi do soiva koje je smeteno ispod lampe. Soivo dalje reflektovani zrak usmjerava na
CCD elemente koji u zavisnosti od intenziteta primljene svjetlosti daju odgovarajuci napon na izlazu.
Taj elektrini signal se sada u AD (analogno digitalnom) konvertoru pretvara u nule i jedinice, odnosno
u neki broj zapisan u binarnom sistemu. Time je zavren postupak digitalizacije i podaci o jednom delu
(prakticno jednoj liniji) slike su sada u digitalnom obliku koji se zatim prenosi u racunar. Nakon toga se
4

itav mehanizam malo pomeri, uradi se ista stvar i tako se digitalizuju podaci o sledeem delu slike
koja se skenira.

6. Ink-jet tampac
2 principa rada ink-jet tampaa: termiki i piezoelektrini.
Najpopularniji i najjeftiniji princip je termiki, koji su izmislili
Canonovi inenjeri 1977. godine. Glava ovakvih tampaa sastoji
se od matrice mlaznica u kojima su smeteni elektrini grejai.
Greja zagrevanjem mastila u mlaznici formira mehur koji
svojim irenjem iz mlaznice prosto katapultira kapljicu. Nakon
toga greja se gasi a mehur smanjuje, to usled kapilarnog efekta
dovodi do ponovnog punjenja mlaznice mastilom.
Zbog formiranja mehura, tampae koji koriste ovaj metod rada Canon je nazvao BubbleJet. Tipina
glava BubbleJet tampaa sadri vie stotina, pa i hiljada mlaznica koje mogu da pljucnu
istovremeno. Od poznatih proizvoaa, ovu tehnologiju koriste Canon, Hewlett-Packard i Lexmark i
ona je najee u upotrebi kod najjeftinijih, kunih tampaa. Glavna ogranienja BubbleJet tampaa
su mogunost korienja iskljuivo mastila rastvorljivih u vodi.
Drugi princip je vibracioni, izmislio ga je Epson i najee se
koristi kada su u pitanju tampai namenjeni profesionalnoj
upotrebi. Na kraju svake mlaznice u glavi vibracionog tampaa
nalazi se piezoelektrini element koji je povezan na izvor
elektrinog napona. Osnovna osobina piezoelektrinih kristala
jeste da se promenom njihove zapremine na krajevima kristala
javlja elektrini napon, ali i da elektrini napon na krajevima
kristala izaziva promenu njihove zapremine. Uloga piezoelektrinog elementa jeste da pod dejstvom
5

napona povea svoju zapreminu i time potisne kapljicu mastila iz mlaznice. Po nestanku napona, kristal
se vraa u prvobitno stanje i mlaznica se usled kapilarnog efekta ponovo puni mastilom.
Glave vibracionih tampaa neto su skuplje u odnosu na glave BubbleJet tampaa, ali nude par
posebnih pogodnosti mogu koristiti vie vrsta mastila, izdrljivije su i ekonominije koriste mastilo.
Ink-det tampai sa kontinualnim mlazom predstavljaju najstariji vid ovakvih tampaa. Njihova
primena je ograniena, ali je njihov princip rada vredan pomena. Naime, mastilo se pod visokim
pritiskom kroz mikroskopsku mlaznicu rasprava u kapljice. Piezoelektrini kristal, koji se ponaa kao
izvor ultrazvuka, izaziva formiranje kapljica u pravilnim vremenskim intervalima. Mlaz kapljica potom
prolazi kroz promenljivo elektrino polje koje ih po potrebi naelektrie. Naelektrisane kapljice posle
toga prolaze kroz drugo elektrino polje, koje im u zavisnosti od njihovog naelektrisanja menja putanju
i usmerava ih na razliite delove podloge za tampanje. Ovaj sistem tampanja otporan je na
zaepljenja, moe da koristi izuzetno agresivna mastila, prua veliku brzinu tampanja i omoguava
tednju mastila jer svaka nenaelektrisana kapljica moe da se reciklira.

7. Laserski tampa (princip rada)

Kada mu je slika koja treba da se tampa saoptena posredstvom jezika za opis stranice, prvi posao
tampaa je da je da te isntrukcije pretvori u bit mapu. To radi tampaev unutranji procesor, a rezultat
je slika (u memoriji) svake take koja treba da se postavi na papir. Modeli oznaeni kao "Windows
tampai" nemaju svoje sopstvene procesore, pa matini raunar stvara bit mapu, upisujui je direktno
u memoriju tampaa.
Princip tampanja je slian kao
i kod aparata za fotokopiranje
(slika). Zasniva se namaterijalu
(selen ili neki drugi) koji, kada
se osvetli, postaje naelektrisan.
Ovako
naelektrisan,
ovaj
materijal privlai toner koji se
kasnije utiskuje na papir.
Aluminijumski valjak je irine
papira na kome se tampa i
presvuen je ovim materijalom.
Laserski zrak je usmeren prema
centru valjka. Ima ulogu da
osvetli ona mesta na kojima
treba
da
bude
otisak.
estougaona prizma,
koja
stalno rotira, skree laserski zrak po celoj duini valjka. Jedna stranica prizme usmerava laserski zrak
du jednog reda (linije). Kada se nova stranica prizme nae ispred zraka, usmerava ga na poetak reda.
Meutim, tada se i valjak obrne za odreeni stepen i praktino poinje tampanje nove linije. Valjak pri
obrtanju prolazi kroz toner koji se lepi za valjak na onim mestima koja su obraena laserskim zrakom.
Kada se valjak obrne za ceo krug, ispiu se sve linije i dobija se slika cele stranice. Pored valjka, na
kojem je formirana slika stranice, na vrlo malom rastojanju prolazi papir, ali ga ne dodiruje.
6

Naelektrisani toner prelazi na papir formirajui sliku. Papir zatim prolazi kroz sistem za suenje koji
trajno uvruje toner zagrevajui ga do 200 C.
Posle tampanja jedne stranice valjak se oisti i spreman je za novu stranicu.