Ovaj dokument nastao je uz finansijsku podrku Evropske

unije. Za sadrinu ovog dokumenta iskljuivo su odgovorni

Caritas Srbije i Crne Gore i Novosadski humanitarni centar i ni
pod kakvim okolnostima se ne moe smatrati odrazom stava
Evropske unije.

1
1

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

Impresum

Izdava
Novosadski humanitarni centar (NSHC)
Adresa izdavaa
Trg mladenaca 6
Novi Sad, Srbija
Tel/fax: +381 21 524 134
nshc@eunet.rs
www.nshc.org.rs
Za izdavaa
Perica Mandi
Urednici izdanja
Milena uk
Dejan ivkovi
Danijela Kora-Mandi
Dizajn korica i prelom
Predrag Nikoli
tampa
Grafolik
Septembar 2009.
Tira: 1500

strana

2
2

Sadraj
Impresum

Uvod

Mentalno zdravlje

Deset jednostavnih koraka za ouvanje mentalnog zdravlja

ta je stres, kako ga prepoznati i kako se sa njim nositi?

10

Kriza

15

Zlostavljanje i zanemarivanje

17

Nasilje u kolama

20

Depresija

22

Prevencija samoubistva - briga svih nas

26

Narkomanija

30

Anksioznost

33

Poremeaji ishrane

37

Psihoza

42

Psihiki poremeaji predrasude i destigmatizacija

44

Psihoterapija

46

Organizacije u Novom Sadu koja se bave mentalnim zdravljem

Udruenje leenih od psihoze ULOP

50

Centar SRCE, centar za pruanje emotivne podrke i prevenciju samoubistva

52

Psiholoko savetovalite za mlade Novosadskog humanitarnog centra

54

Iskustvo Caritasa na polju mentalnog zdravlja

59

Korisni linkovi

62

3
3

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

Uvod

Broura Mentalno zdravlje prvobitno je objavljena u okviru projekta Prevencija bolesti zavisnosti i
autodestruktivnog ponaanja kod mladih, koji je Novosadski humanitarni centar realizovao 2008.
godine uz podrku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije.
Usled odlinog prijema broure i poveane zainteresovanosti javnosti za teme od znaaja za
unapreenje mentalnog zdravlja, ne samo mladih, ve i ire populacije, rodila se ideja o tampanju
drugog, izmenjenog i dopunjenog izdanja ove broure.
tampanje ovog izdanja omoguio je Caritas Srbije i Crne Gore u okviru projekta Promocija mentalnog
zdravlja u Srbiji, koji je kofinansiran od strane Evropske unije, a sprovodi se u saradnji sa Nacionalnom
komisijom za mentalno zdravlje i u saglasnosti sa Ministarstvom zdravlja Republike Srbije.
Broura sadri informacije od opteg znaaja za brigu o mentalnom zdravlju, kao i tekstove o
najeim problemima i poremeajima koji mogu ugroziti psihiko blagostanje oveka. Takoe,
namera nam je bila da predstavimo mogunosti prevencije i primere dobre prakse inovativnih i
vaninstitucionalnih pristupa u tretiranju problema i poremeaja psihikog funkcionisanja. Drugo
izdanje je dopunjeno tekstovima kojima smo temu mentalnog zdravlja proirili i produbili, kako
bi se itaoci upoznali sa najeim smetnjama, nainima prevencije, intervencije i rehabilitacije.
Nadamo se da emo objavljivanjem broure Mentalno zdravlje doprineti da se o ovim temama
vie govori i pie; reju, da dobiju mesto koje im pripada.
Urednici

strana

4
4

Mentalno zdravlje
Ana Genc
F I L O Z O F S K I FA K U LT E T U NO V OM S A DU, O D S E K Z A P S I H O L O G I J U

Psiholoka subdisciplina mentalno zdravlje, ili kako je jo esto zovu mentalna higijena bavi se, pre
svega, prevencijom i promocijom psihikog zdravlja. Na veliku alost strunjaka iz tzv. pomagakih
zanimanja (psihologa, psihoterapeuta, psihijatara, socijalnih radnika itd.) jedna od karakteristika
prosene osobe savremenog doba je nedovoljna briga o mentalnom zdravlju ini se da veina
ljudi uzima zdravo za gotovo svoje psiholoko blagostanje. Odravanje redovne dentalne higijene
ili barem povremene posete lekaru postali su sasvim prihvaeni oblici prevencije raznih fizikih
oboljenja, meutim, mentalna higijena i traenje pomoi od strunjaka iz oblasti mentalnog zdravlja
jo uvek se smatraju tabuima u naoj sredini. Ovakva vrsta nemara, pa ak i neodgovornosti
prema sopstvenom psihikom zdravlju neretko doprinosi razvoju vrlo neprijatnih posledica, poput
razliitih oblika psiholokih poremeaja, intenzivne patnje, distresa, psihosomatskih oboljenja, kao
to su kardiovaskularne tegobe, ir na elucu, alergije, pa ak i kancer. Nabrojani su samo neki od
razloga zbog kojih je od izuzetne vanosti da se na nivou celokupne drutvene zajednice posveti
vea panja prevenciji i promociji mentalnog zdravlja.
Broj faktora koji direktno ili posredno doprinose pojavi raznih psihikih (i fizikih) simptoma
izuzetno je velik. Razlikujemo spoljanje ugroavajue faktore, poput nekih stresnih i traumatskih
dogaaja ili neadekvatnih, nezdravih uslova za ivot, i unutranje inioce, kao to su neke genetske
predispozicije ili uslovno reeno negativne osobine linosti (npr. agresivnost, pasivnost i sl.).
Potpuno sveobuhvatnu listu svih onih inioca koji potencijalno ugroavaju i naruavaju mentalno
zdravlje nije mogue sastaviti. Jedan od razloga za to je injenica da smo svi mi razliiti i da je
svaki pojedinac osetljiv na razliite i za njegovu konstituciju i ivotno iskustvo specifine faktore
koji su opasni po psihiko zdravlje. U oblasti mentalne higijene najvie panje posveeno je stresu
i psiholokoj traumi.
Izjava: Nae vreme je vreme stresa postala je gotovo slogan sa kojim se susreemo skoro na
svakom koraku. Ova i druge sline reenice koje naglaavaju tetnost stresa sadre veliku koliinu
istine, meutim, esto predstavljaju i izvore pogrenih znanja i zabluda. Re stres se u toj meri
odomaio u svakodnevnom govornom i pisanom jeziku, da je ponekad nemogue zakljuiti na ta
tano misli osoba koja upotrebljava taj termin. Neki smatraju da stres opisuje spoljanje neprijatne
dogaaje, poput konfliktnih situacija, guve u saobraaju, razvoda i sl. Drugi pod istim tim terminom
podrazumevaju nae reakcije na spomenuta deavanja, kao to su nervoza, strah, panika, tuga,
ljutnja i druge neprijatne emocije ili fizioloke promene poput znojenja, munine, glavobolje i sl. Oni
koji o stresu govore kao o spoljanjim dogaajima, ustvari misle na tzv. stresore, dok unutranje
reakcije na tekoe nazivamo distresom. Razlikujemo nekoliko razliitih grupa stresora:
1. Veliki ivotni dogaaji Naunici su primetili da u ivotu veine ljudi postoji nekoliko velikih
dogaaja koji slue kao markeri prekretnice, odnosno promene iz jednog u drugo stanje ili ivotnu
fazu. Oni stvaraju neku vrstu neravnotee zbog vee koliine novih zahteva za prilagoavanjem.
Upravo ta potreba za adaptacijom na potpuno nove i nepoznate ivotne okolnosti predstavlja nabijeni
stresogeni potencijal tih tranzitornih deavanja. Stresnost razliitih situacija mogue je definisati
koliinom promene koju te situacije zahtevaju od osobe, bez obzira na njihov smer. Ustanovljeno
je da ak i promene koje doivljavamo kao vrlo pozitivne mogu izazvati distres. Mnogobrojna
istraivanja su dokazala da postoji znaajna povezanost izmeu koliine proivljenih izuzetno

5
5

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

stresnih velikih ivotnih dogaaja i raznih, kako psihikih, tako i fizikih zdravstvenih tegoba.
Primeri velikih ivotnih dogaaja su razne ozbiljnije bolesti, odlazak u penziju, roenje deteta,
venanje, otkaz na poslu, selidba itd.
2. Pod hroninim stresnim dogaajima podrazumevaju se tekoe koje su relativno dugotrajne
i/ili koje se uestalo ponavljaju tokom dueg razdoblja. Ovde se ne misli na jedan konkretan
dogaaj, nego na niz deavanja koji vremenom poprimaju oblik nelagodnih optereenja. ena,
meta viegodinjeg mobinga (psiholokog zlostavljanja) na radnom mestu, deak iji je otac esto
u bolnici zbog depresije, devojka koja je podstanar u vrlo bunoj i vlanoj garsonjeri i nema izgleda
da se odseli svi oni predstavljaju samo neke od moguih primera. ivot u hronino stresnim
okolnostima neretko izaziva vrlo neprijatne posledice po mentalno zdravlje
3. Dnevni mikro-stresori Svima su nam dobro poznati oni dani kada nam nita ne polazi za
rukom: zakasnimo na posao jer smo se uspavali, isprljamo omiljenu majicu, sve nam ispada iz
ruke, izgubimo kiobran i pokisnemo do gole koe, saznamo da nas najbolja prijateljica ogovara
iza lea, pokvari nam se auto ... Na svakodnevni ivot ispunjen je mnogim, na prvi pogled
manje dramatinim stresnim doivljajima. Meutim, te sitnica poseduju nezgodnu tendenciju
nagomilavanja i time se njihova snaga znaajno poveava. Svakodnevne neprilike igraju znaajnu
ulogu u slabljenju fizikog (a i psiholokog) imunog sistema, iscrpljuju organizam i neretko
rezultiraju u zdravstvenim tegobama.
4. Traumatski stresori predstavljaju vrlo snane, esto ekstremno neprijatne dogaaje koji su
izvan uobiajenog ljudskog iskustva i koji izazivaju intenzivnu patnju kod velike veine ljudi tzv.
psiholoku traumu. Najee razlikujemo 3 tipa traumatskih dogaaja:
prirodne i tehnoloke katastrofe, kao to su poplave, zemljotresi, eksplodiranje nuklearne
elektrane itd.;
ratne traumatske stresore i
traumatske dogaaje sa iskljuivo linim implikacijama, poput silovanja, fizikog zlostavljanja,
uestvovanja u po ivot opasnoj saobraajnoj nesrei itd.
Psiholoka trauma predstavlja vrlo sloen sklop intenzivnih reakcija na traumatske dogaaje, koje
mogu da se razviju ak do nivoa tzv. post-traumatskog stresnog poremeaja. Neki od simptoma
traumatizovanosti su: snani neprijatni afekti koji oteavaju svakodnevno funkcionisanje, razne
fizike tegobe, uznemirujue misli, ponovno proivljavanje traumatskog dogaaja u mati,
izbegavajua ponaanja, agresivnost, elja za samoubistvom, komarni snovi itd.
U ovom tekstu pomenuti su samo neki od mnogobrojnih faktora koji mogu da narue mentalno
zdravlje i samo neke od reakcija koje ukazuju na to da je neije psiholoko funkcionisanje ugroeno.
S obzirom na injenicu da smo svi mi uestalo izloeni barem nekim od opisanih neprijatnih
iskustava i imajui u vidu da posledice ponekad mogu da budu ak i tragine, postaje vrlo jasno
koliko je prevencija mentalnog zdravlja vana.
Prevencija, odnosno zatita mentalnog zdravlja, najee se odreuje kao zajednika primena
psiholokih, medicinskih i socijalnih mera sa ciljem odstranjivanja po zdravlje tetnih inioca iz
ovekovog ivota. Takoe, od posebnog je znaaja da se lanovima zajednice omogui to potpuniji
razvoj psihikih potencijala, sposobnosti i vetina, kao i da se obezbedi pravovremena i adekvatna
pomo onim lanovima zajednice kojima je ona potrebna. Mogu da se navedu brojni saveti o tome
kako da aktivno uestvujemo u zatiti svog psihikog zdravlja, a ovde su nabrojani samo neki od njih:
strana

6
6

 prikupljanje informacija o temama koje se tiu mentalnog zdravlja i kvalitetnog psiholokog

funkcionisanja uopte, odlaskom na razne tribine sa psiholokom temom, itanjem odgovarajue
literature i sl.
poseivanje raznih radionica koje imaju za cilj da ojaaju nae pozitivne kapacitete i snage;
pravovremeno traenje strune pomoi kada se nalazimo u situacijama koje sami ne moemo
da savladamo;
odlazak na psihoterapiju ak i kada nemamo ozbiljnih psiholokih problema, samo da bismo
bolje upoznali sebe, razvili svoje pozitivne osobine i promenili one aspekte nae linosti
kojima nismo zadovoljni.
Nije sramota ponekad biti slab i traiti oslonac. Nije sramota traiti psiholoku pomo. Nije sramota
obratiti se psihologu, psihoterapeutu i drugim strunjacima za mentalno zdravlje. Vrlo je vano da
se razume i prihvati da ljudi nisu pasivne igrake u rukama surove sudbine i da mogu da postanu
aktivni kreatori sopstvenog kvalitetnog ivota.

O AUTORU
Ana Genc (1980) diplomirala je
psihologiju na Filozofskom fakultetu u
Novom Sadu.Poseduje Nacionalni sertifikat
za psihoterapiju i sertifikat za psihodramskog
psihoterapeuta
Instituta za psihodramsku terapiju u Beogradu.
Edukovana je i iz Transakcione psihoterapije.
Asistent je na Filozofskom fakultetu u Novom
Sadu, odsek psihologija,na kursevima Osnove
mentalnog zdravlja, Psihologija traume i
gubitka i Psihologija
krize.

7
7

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

Deset jednostavnih koraka za ouvanje

mentalnog zdravlja

Pod stresom ste, nervozni, zabrinuti ili uplaeni.

Ponekad se mnogi od nas tako oseaju.
Moe Vam se initi da iz situacije u kojoj se nalazite nema izlaza. Izgubili ste dragu osobu...
Vaa veza je u krizi...
Izgubili ste posao...
Ponieni ste ili zlostavljani...
Odbaeni ste zbog bolesti...
Va glas se ne uje zato to ste suvie mladi, suvie stari ili jednostavno razliiti...

1. Prihvatite sebe onakvim kakvi ste

Nasa uverenja, poreklo, kultura, religija, pol i ivotno iskustvo ini nas onakvim kakvi smo. Svako
ima pravo da bude potovan, ukljuujui i Vas.

2. Razgovarajte o tome

Veina ljudi se osea otuenim i preoptereenim svojim problemima. Ponekad, pomae ako o tome
razgovarate i podelite svoja osecanja sa nekim.

3. Druite se sa prijateljima (negujte prijateljstva)

Ne morate uvek da budete jaki i da se sami borite. Prijatelji su vani, posebno u tekim vremenima.
Negujte prijateljstvo.

4. Ukljuite se u zajednicu

Upoznavanje novih ljudi i ukljuivanje u zajednicu moe da uini mnogo i za vas i za druge.

5. Budite aktivni

Redovno vebanje moe da pomogne ako ste depresivni ili nervozni. To vam takoe daje vie
energije. Pronaite neto u emu uivate: sport, plivanje, etnja, ples ili vonja bicikla.

strana

8
8

6. Umereno uzimajte alkohol

Ukoliko problem reavate uzimanjem alkohola samo ete stvari uiniti jos gorim. Najbolje je da u
alkoholu budete umereni. Ne opijajte se! Ako imate problem sa alkoholom obratite se lekaru.

7. Nauite neto novo

Bilo da je to zadovoljstvo, prijateljstvo ili prilika za promenu posla - poveae vae samopouzdanje.

8. Uinite nesto kreativno

Bavljenje kreativnim aktivnostima pomae ako ste nervozni ili u depresiji. To vam pomae da
povratite poljuljano samopouzdanje. Muzika, pisanje, itanje poezije, slikanje/crtanje ili kuvanje pronaite neto u emu uivate.

9. Opustite se

Pronaite vreme samo za sebe. Ukljuite u va dan stvari koje vas ispunjavaju: itanje, sluanje
muzike, sviranje ili meditacija - sve u emu uivate i to vas relaksira.

10. Obratite se za pomo

Znajte da je svakome ponekad potrebna pomo. Nije sramota traiti pomo, ak i ako vam je
neprijatno zbog toga. Obratite se prijateljima, roditeljima, lekaru ....

Nastavite da koraate...

Korien je materijal Svetske asocijacije za mentalno zdravlje (Health Education Authority).

9
9

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

ta je stres, kako ga prepoznati i kako se

sa njim nositi?
Katarina Stojanovi
C E N TA R S R C E

Gotovo svakodnevno ujemo da ljudi upotrebljavaju re stres, tako da nam se ini da gotovo svi
znaju ta je to, kako se moe prepoznati, kako se mogu spreiti ili ublaiti njegove tetne posledice.
Pri tom se on neretko doivljava kao neman, koja nas u dananje stresno vreme vreba na svakom
oku. esto ljudi govore da su pod stresom, pri emu pod pojmom stres podrazumevaju neke
spoljanje inioce, na koje ne mogu nikako da utiu. ale se na stres na poslu, koli, kod kuce, na
alterima, u prodavnici, banci, u saobraajnim guvama, a u isto se vreme oseaju nemonim da
bilo ta preduzmu.
Meutim, bitno je da znamo da je stres neto to je u nama. On je subjektivno reagovanje koje
osoba doivljava u skladu sa svojim iskustvom i sopstvenom procenom situacije u kojoj se nalazi.
To je sklop emocionalnih, fizikih, fiziolokih reakcija i ponaanja koje se javljaju kada osoba za
neki dogaaj proceni da je opasan ili uznemiravajui i prevazilazi njene kapacitete noenja sa
postojeom situacijom.
Naravno, ne treba zaboraviti da je stres u svojoj sutini veoma pozitivan deo ovekove prirode.
Ovakva reakcija prvenstveno ima zatitnu ulogu u opasnim situacijama, kada organizam treba da
bude spreman da bi se spasao. Takoe znamo i u narodu prihvaeno miljenje da ono to nas ne
ubije, osnai nas. Kad se uspeno i na pravi nain, izborimo sa potekoama, velika je verovatnoa
da emo iz te borbe izai jai, iskusniji, mudriji... U skladu sa svim ovom moemo govoriti o stresu
i kao izazovu, neemu to motivie i podstie na razvoj.
Ipak, kada je stanje stresa dugo, kad je optereenje veliko i nae uobiajene strategije u borbi
sa problemima ne daju rezultate, to ima negativne posledice kako na psihiko, tako i na fiziko
zdravlje, sposobnost, produktivnost, zadovoljstvo i kvalitet ovekovog ivota uopte.
Zato je vano da shvatimo sutinu stresa, budemo svesni koji su njegovi izvori, procenimo sopstvenu
snagu, spremnost i mogunosti da neto preduzmemo u smislu suoavanja i prevazilaenja njegovih
nezdravih posledica, kao i da nauimo nove ili osveimo i unapredimo ve postojee strategije u
ovoj borbi.
Osvrnuvi se oko sebe veina bi se sloila da postoji mnogo izvora stresa. Ljudi svakodnevno
doivljavaju stres u svim oblastima svog ivota, u svojoj porodici, u kontaktu sa prijateljima,
poznanicima, na javnim mestima, koli, fakultetu, radnom mestu...
Izvori stresa mogu biti sve ono u nama ili naoj okolini na ta reagujemo stresom. Zato moemo
da ih podelimo u dve grupe.

U unutranje izvore spadaju oni koji zavise od same osobe.

- Moemo rei da su pod veim rizikom ambiciozni ljudi koji sebi postavljaju vrlo visoke ciljeve i
imaju nerealna oekivanja i od sebe, svog rada, okoline. Onda ne uspevaju da se prilagode okolnostima
strana

10
10

u kojima su, tj. stvarnosti. Rizik je najvei kod onih koji su skloni perfekcionizmu, ali i onih koji
su skloni povlaivanju autoritetu, pa ne umeju da postave svoje granice.
- Ukoliko oveku njegova uloga, u bilo kojoj oblasti ivota, nije u potpunosti jasna, nije mu jasno
ta drugi od njega oekuju, on moe imati utisak da mora mnogo vie da radi kako bi razreio tu
situaciju. Tada problem nezadovoljstva postignuem postaje sve vei i vei.
- Problem se produbljuje ukoliko osoba ne ume da postavi prioritete, ukoliko joj je sve podjednako
vano, pa vreme neracionalno troi na nebitne stvari. Pritisak se poveava i ako neko ne ume da
napravi balans izmeu razliitih oblasti ivota. Na primer, posao mu postane jedini smisao ivota.
U isto vreme je sve nezadovoljniji, umorniji, a osea se neuspenije.
- Ovaj problem zauzima jo znaajnije mesto ukoliko je osoba sklona da sve sama radi, tj. ne deli
posao sa svojim kolegama, ukuanima, prijateljima; ukoliko nema poverenja u njih, pa ima utisak
da sve mora sama. Tada ima i utisak da je i sva odgovornost njena.

Izvori stresa, koji spadaju u grupu spoljanjih (iz okoline), mogu biti nepovoljna
drutvena, materijalna i socijalna situacija. Ljudima koji poslednjih godina
ive u ovim krajevima, verovatno za ovo nije potrebno pojanjenje.
- Sa ovim mogu tesno biti povezani i izvori koji se odnose na nepostojanje adekvatnih uslova za
ivot i rad. U svakom sluaju je verovatnoa da ovek doivi stres vea ukoliko boravi ili radi u
neadekvatnoj, nedovoljno zagrejanoj ili prevruoj, skuenoj prostoriji, ili nema svoj kutak u kojem
su ispunjeni uslovi privatnosti. Nije nam teko da ovo prepoznamo u svojim i kuama prijatelja, u
kojima u par prostorija ivi i po tri ili vie generacija; jer u ova teka vremena, mladi retko da imaju
priliku i podsticaj da ive svoj ivot u prostoru kakav sami osmisle. A onima koji imaju radno mesto
(u ova tranziciona vremena), ne moramo ni da pominjemo neadekvatne, skuene radne prostore
sa zastarelom opremom u nerenoviranim prostorijama (jos od starih dobrih vremena), koje dele
sa gomilom nezadovoljnih i nemotivisanih kolega.
- Takoe je veoma bitna da osoba jasno zna ta je njena uloga, zadatak, ta se od nje oekuje, za ta
je ko odgovoran. Ni moderni trendovi uvoenja zapadnjakog naina poslovanja ne tede oveka. U
sluaju da je prioritet profit, efikasnost, slepa lojalnost firmi, esto se zaboravi na oveka. Prirodne
ljudske potrebe je teko uskladiti sa iznenadnim promenama u procesu rada, hitnou intervencije,
neadekvatnim radnim i vremenom za odmor, nepostojanjem finansijske i sigurnosti radnog mesta...
- I naravno, neophodno je istai znaaj meuljudskih odnosa. Nije svejedno da li su prisutni stalni
konflikti, sumnjiavost, podcenjivanje i rivalitet, da li neko trpi ikaniranja ili vlada atmosfera
podrke, poverenja i oseaj pripadnosti i meusobnog pomaganja.
Ipak, treba istai da svaki od ovih faktora ne mora nuno da prouzrokuje pojavu stresa. Meutim,
to je njihov broj vei i to izloenost njima due traje to je vea verovatnoa za njegovu pojavu.
Kakve e biti posledice zavisie i od procene vanosti i opasnosti stresora i od procene da li je
mogue neto uraditi u vezi sa tim. Ovo je, nadalje, u skladu i sa tim kako osoba uobiajeno reaguje
u slinim situacijama i koje su karakteristike njene linosti, ali i od toga kakve su karakteristike
njene okoline (postojanje socijalne podrke, ogranienje, trajanje dogaaja).
Meutim, esto ne prepoznajemo na vreme da kod nas ili nama bliskih osoba postoje negativne
posledice stresa. Zato je vano znati da je u pitanju proces koji se odvija u nekoliko faza. Dobro
je da znamo da prepoznamo znakove koje ih karakteriu, da bismo mogli da reagujemo to je

11
11

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

ranije mogue. Kao to smo ranije naglasili, posledice, naroito u kasnijim fazama, se negativno
odraavaju na ovekovo funkcionisanje u svim oblastima njegovog delanja. Ukoliko se nita ne
preduzme, odnosno,ukoliko se na poetku zanemare ovi znakovi, dolazi do zavrne i najozbiljnije
faze sindroma izgaranja.
1. Prvi pokazatelj da ovekovi uobiajeni naini borbe sa stresom ne daju efekta je pojava
preteranog entuzijazma. Osoba se osea prepunom energije, ima utisak da sve moe da
uradi, idealizuje i sebe i svoju okolinu. Tada nekritino i nerealno eli da rei sve postojee
probleme. Na ovako neto okolina uglavnom, ne samo da ne reaguje zabrinutou, nego to i
podrava. To je radnik, suprunik, dete, komijakakvog samo poeleti moete. Meutim,
u isto vreme, ova osoba zanemaruje sopstvene potrebe, jako dugo radi, a preskae odmor i
aktivnosti u kojima doivljava sopstveno zadovoljstvo. Logino je pitanje, koliko dugo ovo
moe da traje?
2. S obzirom na to da je broj problema veliki, poinje da uoava raskorak izmeu uloenog
truda i postignua, to dovodi do prvih znakova nezadovoljstva. Veoma brzo se prelazi u fazu
u kojoj su sve ei razdraljivost, anksioznost, nesanica, neuobiajene aritmije, problemi sa
koncentracijom, problemi sa organima za varenje.
3. Ukoliko osoba ne reaguje tako to naui kako da pomogne sebi, kako da odredi prioritete i
napravi balans u svom ivotu uz pomo njoj bliskih osoba, nastupa faza stagnacije. Neophodno
je sauvati energiju kako bi se kompenzovao stres. Ali to nije sve. Poinje da sumnja u svoju
sposobnost, kompetentnost, pa se osea razoarano i iskljueno iz sredine. Emocionalno je
ranjiva i povlai se da bi izbegla konfliktne situacije. Ovde dolazi i do emocionalne izolacije, pa
se osoba udaljava od ljudi, to dalje doprinosi doivljaju besmislenosti da se bilo ta preduzme.
Osoba sve ee kasni sa izvravanjem svojih obaveza, odlae zavravanje zapoetog posla,
a odbija da prihvati nove zadatke, produava lenarenje i sl. Stanje se komplikuje i pojavom
fizikih simptoma u vidu hroninog umora, glavobolja, opadanja seksualnih elja... Ovde je
ve jako mala verovatnoa da e osoba sama da prevazie novonastalo stanje.
4. I sami simptomi mogu predstavljati dodatno optereenje, i ukoliko se nita ne preduzme
kod nje, kao poslednja faza izgaranja, javlja se apatija i gubitak ivotnih interesovalja. Lini
resursi u ovoj fazi su iscrpljeni. Osoba je depresivna. Ne postoji motivacija da se bilo ta
preduzme, kako na poslu tako i u linom ivotu. Osoba je cinina i ravnoduna prema svojoj
okolini, eli da pobegne kako sa posla tako i od svoje porodice i prijatelja. Smatra da nema
pomoi. Ovo se odraava i na pad imuniteta, pa su sve ee ozbiljne i dugotrajne posledice
infekcija, pa i razne povrede (padovi, uganua, posekotine...). Sada joj je ve neophodna
veoma ozbiljna struna pomo.
Zato je mnogo svrsishodnije blagovremeno reagovati i pomoi ljudima u najranijim fazama ovog
sindroma ili aktivno raditi na prevenciji. Kad ovo kaemo moemo da mislimo na organizovane
akcije samog drutva ili organizacija koje su u svakom sluaju potrebne, meutim, vano je znati
da svako od nas moe i treba neto da prduzme kako bi unapredio kvalitet, kako svog, tako i ivota
ljudi iz njegove okoline.
Kada smo govorili o izvorima stresa, reeno je da ima onih na koje moemo delovati i onih koji
su izvan nae kontrole. Od toga zavisi i strategija koju emo koristiti za njihovo uklanjanje ili
ublaavanje. Logino je da emo kod ovih za koje procenjujemo da na njih ne moemo uticati
primeniti izbegavanje, a za one na koje moemo- napraviti plan i preduzeti neku akciju. Nema
smisla da troimo energiju na neto ta procenjujemo da ne moemo da utiemo, pa u tom sluaju
prikupljamo energiju za neke povoljnije prilike.
strana

12
12

Vana je i razmena iskustava i razgovor, kako sa strunjacima koji se bave ovom problematikom,
tako i sa svojim prijateljima, kolegama, poznanicima jer svi mi znamo i svakodnevno primenjujemo
veoma dobre, korisne i svrsishodne strategije. Ipak, ponekad nam ponestane ideja, zablokiramo
se u uobiajenom, pa nam treba podsticaj i ideja sa strane, kako bismo svoj repertoar proirili. Ne
treba zanemariti da sam ovek moe mnogo toga preduzeti da bi pomogao sebi.
U svakom sluaju, korisno je podsetiti se i nekoliko saveta koji je blizak miljenju, kako veine
strunjaka, tako i zdravorazumskom delu veine ljudi.
- Nije na odmet ponoviti da su uravnoteena, zdrava ishrana, bavljenje sportom i redovno uzimanje
pauza, veoma vani za redukciju stresa. Takoe je smeh (vicevi, komini filmovi, sagledavanje
situacije na komian nain uz pomo kolega i prijatelja) jedan od najboljih metoda za smanjivanje
stresa.
- Nemojte zanemariti sebe, svoje potrebe i elje. Brinite se o sebi jer to nije luksuz, ve neophodni
deo ivota. Opustite se i zabavljajte u svoje slobodno vreme, koje je vano da razgraniite od radnog.
- Uz sve ovo, nauite da kontinuirano pratite svoje misli, oseanja, ponaanja i telesne reakcije.
- Pri tom je bitno upoznati sebe i nauiti ta je to to moemo promeniti, a ta ne.
- Pravite to realnije procene. Redovno planirajte vreme, izdvajajui prioritetne aktivnosti
- Kad reavate probleme dobro je usredsrediti se na manje, opipljive zadatke, koje ete i zavriti.
- Svesno obuzdavajte ekstremna oseanja (nemoi i svemoi).
- Pri tom ne zaboravite da usaglasite vaa oekivanja, zadatke i uloge.
- Ne zaboravite da ne moete sve sami. Okupite oko sebe ljude u koje imate poverenje i sa kojima
se moete dogovarati i o svemu razgovarati. Ovako ete obezbediti meusobnu podrku i pomo
sa strane. Razmenjujte redovno iskustva sa njima. Veoma je korisno deliti probleme sa drugima
koji su imali slina iskustva.
- Nemojte se ustruavati da potraite strunu pomo ako vam je potrebna.
- I jo neto to je vazno istai je sugestija da smislite va originalni nain da pomognete sebi. To
je bitno iz razloga to smo svi razliiti, pa nas razliite stvari pogaaju, ali i na jedinstven nain
izlazimo na kraj sa njima.
Ipak, bez stresa ne moemo jer je, kao to je pomenuto, on u svojoj sutini neto to je zdravo i
potrebno ljudima. Naravno, proirivanje pogleda, znanja i iskustava o strategijama suoavanja i
prevladavanja su, u svakom sluaju, neophodni kako njegove posledice ne bi bile tetne i pogubne
po nae zdravlje i kvalitet ivota, kada intenzitet stresa postane previsok za nae bie.
to se tie pojmova bliskih pojmu stresa, poslednjih godina naunici sve vie skreu panju na
jos jedan koncept work-life balance. Naime, primeen je trend voenja nezdravog naina ivota,
koji podrazumeva zanemarivanje porodinog aspekta, kao i drutvenih i sitnih linih potreba,
povezanih sa ljudskom prirodom, temperamentom i njegovim eljama i navikama. Bez obzira na
oekivanja da e s razvojem tehnologije ljudi imati sve vie slobodnog vremena da se posvete
sebi, da se odmaraju ili budu kreativni i rade ono to sami izaberu, dogodilo se upravo suprotno.

13
13

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

Naime, u poslednjih dvadesetak godina se uoava trend porasta vremena koje zaposleni provode
na svom radnom mestu, a sindrom izgaranja postaje sve ei problem kod veine profesija. U isto
vreme, poslednjih desetak godina, se sve vie govori o novoj vrsti pritiska u vidu razliitih vidova
individualnog i grupnog zlostavljanja na radnom mestu, tj. popularnije reeno, mobingu. Naravno,
ovo su sve veoma interesantne i vane teme koje u svakom sluaju zasluuju vie diskusije, kako
u strunoj, tako i u iroj javnosti, pa i u nekim od narednih tekstova.
O AUTORU:
Katarina Stojanovi diplomirala
psihologiju na Filozofskom fakultetu u
Novom Sadu. Magistrant je na postdiplomskim
studijama, na smeru psihoterapija. Zavrila je obuke
za psihosocijalnog savetnika, kao i transakcioni,
kognitivni i integrativni pristup u psihoterapiji.
Kroz dosadanje profesionalno angaovanje aktivno
se bavila savetodavnim i psihoterapeutskim
radom (individualnim i grupnim), psiholokom
dijagnostikom, edukacijom, radioniarskim
radom, supervizijom...
lan je Centra Srce od 1998.
godine.

strana

14
14

Kriza
Tatjana Bokun
C E N TA R SRC E

Kao to se telo oveka trudi da odri fiziki balans, tako se i njegov um trudi da odri neku vrstu
mentalne ravnotee. U trenutku kada um nije vie u stanju da odri tu ravnoteu, odnosno kada
uticaji sredine prevazilaze ovekove mogunosti da se nosi sa novonastalom situacijom, dolazi do
pojave psihike krize. Dakle, pojava krize je znak da nai postojei mehanizmi prevladavanja nisu
u stanju da savladaju problem sa kojim se suoavamo.
Najee se uzronici javljanja psihike krize dele u dve osnovne grupe: one vezane za rast, razvoj
i smenu razliitih ivotnih faza (razvojne krize) i one vezane za neke negativne spoljanje dogadjaje
kao to su bolest, gubitak, povrede, pretnje i sl (situacione krize).
Vano je istai da kriza ne predstavlja bolest, ve je to kratkotrajna psihika pometnja. Okosnicu
stanja krize ine teskoba i depresivnost. Ukoliko se reavanju krizne situacije ne posveti panja,
to moe dovesti do porasta tenzije i pojave anksioznosti, straha i oseanja bespomonosti. Ovi
simptomi su praeni brojnim telesnim smetnjama, a javljaju se i promene u ponaanju: slabija radna
i intelektualna efikasnost, tekoe u komunikaciji i oteano obavljanje socijalnih uloga. ovek u
krizi je veoma esto poljuljan iz temelja i neophodna mu je pomo okoline.
Jedna od najburnijih kriza kod veine ljudi se javlja na poetku adolescentnog doba. Osnovne
promene u ovom periodu su vezane za fiziki izgled i buenje snanih seksualnih nagona. Mladoj
osobi u tom dobu je veoma teko da pronae odgovarajuu ravnoteu izmeu ograniavanja i
izraavanja nagonskih tenji. Ona naputa sigurnost detinjstva i preuzima odgovornost odraslih.
esti nesporazumi roditelja i adolescenata dodatna su oteavajua okolnost.
U adolescentnoj krizi uoavaju se potitenost i nekontrolisana razdraganost, potreba za samostalnou,
teskoba, zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci, asocijalno ponaanje (prvenstveno
agresivnost), zaputanje kolskih obveza, pa i pokuaji samoubistva. U mnogim od ovih situacija
je ponekad teko odrediti ta je normalno, a ta i patoloko reagovanje.
Ishod krize adolescentnog perioda je formiranje linog identiteta mlade osobe koji je uvek
povezan sa biolokim, psihikim i socijalnim sazrevanjem. U tom periodu adolescenti pokuavaju
da nadju odgovore na mnoga pitanja, medju kojima su najea: ko sam,gde pripadam, gde
elim da stignem, ta elim da postignem, kakav elim da budem. Mlada osoba tada poinje
da integrie iskustva iz dotadanjeg socijalnog i emotivnog ivota, a rezultat tih integrativnih
procesa omoguava mladoj osobi da definitino kristalie svoj identitet i ivi skladno kao nezavisna
i autonomna osoba.
Veliki broj strunjaka smatra da je adolescentna kriza normalni razvojni fenomen, da adolescencija
bez nekih od ovakvih oblika ponaanja i nije adolescencija jer su mnoge krize ne samo normalne,
nego i nune u tom razdoblju. Upravo iz tog razloga se u literaturi za krizu esto kae da
predstavlja i rizik i ansu. Bez kriza ne bi bilo ni psihikog napretka linosti jer nam ona pomae
da prevazilazimo sami sebe, da se osnaujemo razvijanjem mehanizama i ponaanja kojima
uspevamo da reavamo probleme.

15
15

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

Da bi se proces izlaska iz krize to lake i bezbolnije odvijao, podrka i pomo osoba iz okruenja je od
izuzetnog znaaja. Ovu pomo, u zavisnosti od vrste krize, stepena njene izraenosti i drugih faktora,
mogu da prue osobe iz neposredne okoline, zdravstveni radnici, psiholozi i sl. Naroito vanu ulogu u
pruanju pomoi imaju centri za intervencije u krizi u kojima rade profesionalci ili obueni volonteri.
Cilj intervencije u krizi je pruanje pomoi osobi da se vrati u okvire normalnog psihikog
funkcionisanja. U prvom redu, to znai da osobi treba pomoi da povrati njene postojee mehanizme
za prevladavanje i da samostalno pokua da se suoi sa novonastalom situacijom

ta sam moe da uradi da se lake nosi sa krizom?

Nemoj ignorisati probleme jer time moe ozbiljno zakomplikovati proces.
Prihvati krizu kao deo normalnog razvojnog procesa.
Ne nasedaj na prie o lakim reenjima. To su uglavnom samo kratkotrajna, povrinska
olakanja
Pokuaj da u krizi uvek vidi izazov koji ti pomae da raste i da se razvija se kao osoba.
Aktiviraj sve svoje raspoloive resurse jer reenje krize je uvek u tebi
Iskoristi sva svoja steena znanja i iskustva i jasno definii svoje ciljeve
Pokuaj da promeni stvari koje kod sebe ne voli.
Budi strpljiv i tolerantan prema sebi.
Podeli svoja oseanja s nekim ko te nee osuivati. To moe biti prijatelj, volonter ili psiholog.
Razgovaraj sa roditeljima ili drugim osobama u koje ima poverenja.

O AUTORU:
Tatjana Bokun je diplomirani
psiholog. Roena je i fakultet zavrila
u Novom Sadu, gdje i danas ivi. Ve
17 godina volontira u Centru Srce, ija
je i direktorka. Radi kao Rukovodilac
spoljnotrgovinskog sektora u Fabrici
kuglinih leajeva Temerin. Trenutno je
koordinator projekta Razvoj volonterizma
kod djece i mladih na podruju
zapadnog Balkana kao sredstvo
pripreme za ulazak u graansko
demokratsko drutvo.

strana

16
16

Zlostavljanje i zanemarivanje
Manuela Pakaki
KO L S K I P S I H O L O G S D O S I T E J O B R A D O V I ,
NO V I K N E E VA C ; C E N T A R S R C E NO V I S A D

Zloupotreba dece i adolescenta podrazumeva kako izostanak aktivnosti tako i vrenje aktivnosti
koje se procenjuju kao neprikladne ili tetne za dete shodno postojeim drutvenim pravilima,
vrednostima i strunim znanjima.
Sve posledice zlostavljanja i zanemarivanja se mogu podeliti na rane (u periodu detinjstva i mladosti)
i kasne (one koje se javljaju u odraslom dobu). Rane posledicu su: smrtni ishod, trajni fiziki hendikep,
emocionalne smetnje ili izmenjen doivljaj sebe (depresivnost, strah, strepnja, agresivnost, bes
itd.), kognitivne smetnje (zastoj u razvoju kognitivnih funkcija, intelektualna inhibicija, problemi
koncentracije), te poremeaji socijalnog funkcionisanja. Kasne posledice su: depresija, granina
organizacija linosti, transgeneracijsko prenoenje zlostavljanja (zlostavljano dete u odraslom
dobu postaje zlostavlja, onaj koji i sam zlostavlja).

Vrste zlostavljanja
Osnovni oblici zlostavljanja su: fiziko, emocionalno (psihiko), seksualno zlostavljanje i zanemarivanje.
Fiziko zlostavljanje
To je namerno nanoenje povreda i nespreavanje istih. Ova vrsta zlostavljanja rezultira postojanjem
povreda i znakova koji su posledica povreda, a nalaze se na raznim delovima tela. To su modrice
od udaraca, bacanja i tipanja; opekotine od upaljene cigarete ili zagrejanih tela, te lomovi udova.
Tu spadaju jo izgladnjivanje ili davanje pokvarene ili otrovne hrane (ili bilo kakve materije),
zatvaranje u podrum i sline prostorije. Povrede mogu biti namerno izazvane, a mogue je i da
nastanu jer roditelji nisu dovoljno zatitili svoje dete.
Emocionalno zlostavljanje
Emocionalno zlostavljanje moe se odrediti kao hronian stav ili obrazac ponaanja roditelja,
odnosno drugih srodnika, koji poruuje deci da su bezvredna, nevoljena, neeljena, da vrede jedino
kao sredstvo zadovoljenja tuih potreba ili da su ozbiljno ugroena fizikim ili psihikim nasiljem.
Ovi postupci tete emocionalnom razvoju dece.
Ukljuuje:
Odbijanje i poniavanje;
Terorisanje i pretnje nasiljem;
Izolovanje i ograniavanje slobode;
Iskoritavanje i naruavanje linih granica;
Ignorirsanje, emocionalna nedostupnost;
Zanemarivanje obrazovanja, mentalnih i zdravstvenih potreba deteta.
Deca mogu biti i svedoci nasilja izmeu roditelja. Takva deca ive u strahu i troe svoje snage na
brigu kako o sebi, tako i o svojim roditeljima. Ona esto moraju preuzeti odgovornost u situacijama
kojima jo nisu dorasla.

17
17

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

Posebnu grupu ine deca zavisnika. U takvoj situaciji ona su u dodiru s odraslima koji su toliko
zaokupljeni svojim svetom da ne primjeuju njih i njihove potrebe. Deca su izloena strahovima i
nepredvidivim situacijama koje ne razumeju.
Seksualno zlostavljanje
Pod seksualnim zlostavljanjem podrazumeva se svaki seksualni kontakt deteta i odrasle osobe
(ili adolescenta starijeg 5 ili vie godina od rtve), pri emu odrasla osoba koristi dete kako bi
zadovoljila vlastite seksualne potrebe.
Seksualno zlostavljanje obuhvata iroki spektar aktivnosti: od zajednikog gledanja pornografskih
asopisa i filmova, do posmatranja odraslog pri masturbiranju ili seksualno obojene igre, dodirivanja,
masturbacije te oralnog, analnog i genitalnog snoaja. Odrasla osoba koristi dete za zadovoljavanje
svojih seksualnih potreba.
Dete moe biti aktivno ili pasivno. Deca o svemu ute jer u poetku nisu ni svesna ta im se u
stvari dogaa; nasilnik ih podmiuje, a posle i obavezuje uvanjem tajne, pa i zastrauje kako ne
bi nikome o tome govorila. Znai, zastraujui i zbunjujui aspekti seksualnog zlostavljanja su
tajnovitost i sauesnitvo. Uza sve to, deca se oseaju krivom i odgovornom za to to im se dogaa.
Ako se dete direktno pita o tome, ono obino porie takva iskustva.
Kod mlae dece takva se iskustva mogu prepoznati u karakteristinim motivima likovnog izraza
(preko crtea) i kroz specifian seksualno obojeni nain ponaanja (kroz igru). Drugim osobama dete
prilazi kao to to njemu ini nasilnik. Javljaju se i mnoge zdravstvene smetnje i poremeaji ponaanja.
Samodestruktivna ponaanja seksualno zlostavljane dece mogu kulminirati samoubistvom u doba
adolescencije kada se samoubistvo vidi kao jedini odgovor na pitanje Rei nekome ili ne rei..
Zanemarivanje
Zanemarivanje je najei oblik zlostavljanja dece. Javlja se kad nije primereno zadovoljena neka
od detetovih osnovnih ivotnih potreba, a moe izazvati oteenje zdravlja. U nekim sluajevima
zanemarivanje je vrlo vidljivo, a u nekim je pak nevidljivo sve dok nije prekasno.
Zanemarivanje moe ozbiljno uticati na telesno i mentalno zdravlje, ali i dovesti do smrti deteta,
naroito ako je dugotrajno i ako je poelo u prve tri godine ivota.
Moe biti:
Emocionalno (nezadovoljavanje emocionalnih potreba) - nedostatak topline, vaspitanja,
podrke i stimulacije.
- Fiziko (nezadovoljavanje osnovnih fizikih/telesnih potreba) ukljuujui sigurnost, istou,
hranu, brigu o zdravlju i odei.
- Medicinsko/zdravstveno (nebriga za fiziko ili mentalno zdravlje)
- Obrazovno (nezadovoljavanje obrazovnih potreba, npr. obaveznog kolovanja).
Kako bi se razjasnio pojam zanemarivanje, vano je razlikovati zablude od injenica:
ZABLUDA
Veina siromanih porodica zanemaruje svoju
decu.
Deca e prevladati posledice zanemarivanja.

INJENICA
Siromatvo nije zanemarivanje i porodice sa niskim
prihodima mogu se primereno brinuti o deci.
Mogu imati kognitivni i neuroloki deficite kao
posledice zanemarivanja.
Zanemarivanje nije tako ozbiljan problem kao Zanemarivanje je ozbiljan zdravstveni problem.
zlostavljanje.
Ako je porodica prijavljena zbog zanemarivanja, Deca se oduzimaju samo ako ive u uslovima opasnim
deca se automatski oduzimaju.
za ivot i sigurnost.

strana

18
18

Ukoliko prepozna neki od navedenih oblika ponaanja, vano je da zna NIKAD NISI SAM!
Moe da se obrati za pomo nadlenim institucijama za ovu vrstu problema:
Centar za socijalni rad
Slubenicima policije
Zdravstvenim radnicima u domovima zdravlja
Prosvetnim radnicima (nastavnicima i psiholoko-pedagokoj slubi)
(Specijalizovanim) nevladinim organizacijama.
O AUTORU:
Manuela Pakaki je
diplomirani psiholog. Volonterka
je Centra Srce i radi u srednjoj
koli Dositej Obradovi iz Novog
Kneevca. Manuela Pakaki je
TA praktiar - obuava se za
psihoterapiju u okviru TA ve 3
godine, a takoe je i sertifikovani
asertivni trener i koordinator
za nasilje u koli i
porodici.

19
19

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

Nasilje u kolama
Manuela Pakaki,
KO L S K I P S I H O L O G S D O S I T E J O B R A D O V I , NO V I K N E E VA C ;
C E N TA R S R C E , NO V I S A D

Nasilje i strah od nasilja su realni problemi u naim kolama, imajui u vidu da oko milion uenika i
oko 70 hiljada nastavnika svakog radnog dana u koli provede od 3-7 sati na ogranienom prostoru.
OBLICI NASILJA U KOLAMA
Vrnjako nasilje (B ullying)
Nasilje nad uenicima od strane zaposlenih u koli
Nasilje uenika nad zaposlenima u koli
Nasilje kole kao institucije nad uenicima

Vrnjako nasilje
Nasilje u kolskoj sredini je pojava kada je jedan uenik ili grupa uenika trajno i uestalo izloen/a
maltretiranju od strane jednog ili vie uenika, koji namerno ele da ih fiziki povrede, ponize ili
izloe drugim psiholokim i socijalnim neprijatnostima.
Karakteristike bullyinga:
ponaanje je postojano, nasilnik je istrajan i sistematian;
ponaanje izaziva strah kod rtve;
ponaanje je bazirano na neravnotei ili zloupotrebi moi;
ponaanje se obino odvija u grupnom kontekstu.

Vrnjako nasilje moe biti ispoljeno u razliitim oblicima:

verbalno nazivanje pogrdnim imenima, ruganje, omalovaavanje, vreanje, dobacivanje,
ismevanje i dr.;
fiziko udaranje, guranje, ruenje, otimanje i unitavanje stvari;
socijalno ogovaranje, izbegavanje, ignorisanje, izolovanje, irenje lai i glasina, odvajanje
osoba od drugih na osnovu razliitosti, neprihvatanje po bilo kom osnovu.;
psihiko pretei pogledi, grimase, ismevanje, neeljeni dodiri i komentari, uhoenje,
iznuivanje novca, ucenjivanje;

strana

20
20

 seksualno podrazumeva neeljeno dodirivanje, na neeljen nain i po neeljenim delovima

tela, iznuivanje seksualnih usluga, prinuda na seksualni in, podvoenje itd.
rasistiko (Racial bullying) - odvajanje osoba od drugih na osnovu rasne/nacionalne/verske
pripadnosti, dovoenje u poziciju neravnopravnosti i nejednakosti;
elektronsko nasilje (Cyber bullying) preko mobilnih telefona ili interneta.
UESNICI vrnjakog nasilja, bez kojih nema bullyinga su: nasilnik, rtva i posmatrai.

Nasilje zaposlenih nad uenicima

Iako postoji zakon koji regulie pravila ponaanja zaposlenih u koli, deava se da zaposleni nekim
svojim postupcima i ponaanjima vre nasilje nad uenicima. Osim fizikog, najei vid nasilja
nad uenicima je emotivno/psiholoko nasilje.
Osim navedenog, nasilje zaposlenih nad uenicima predstavlja i sledee: nejasno i neargumentovano
ocenjivanje; izbacivanje sa asa; omalovaavanje; vikanje, ucenjivanje; davanje pogrdnih imena;
lovljenje neznanja, namerno postavljanje nejasnih pitanja; davanje slabe ocene iz predmeta zbog
nedisciplina; prisiljavanje na cinkarenje; etiketiranje; ignorisanje pojedinih uenika; vrenje pritiska
na odline uenike da se ukljue u rad veeg broja sekcija ili da idu na takmienja iz vie predmeta;
otvoreno ili prikriveno traenje poklona, seksualana zloupotreba.

Nasilje uenika nad zaposlenima

Ovaj vid nasilja se najee javlja u viim razredima (na starijem uzrastu) osnovne i u srednjoj
koli. Najee je verbalno, ali se uoava trend porasta i fizikog nasilja nad zaposlenima u koli.
Ova vrsta nasilja u koli je najmanje istraivana i zbog toga ima najmanje podataka o njoj.

Nasilje od strane kole kao institucije

kola kao institucija nekim svojim zahtevima ili zloupotrebom moi moe vriti nasilje nad uenicima.
Na primer: loi uslovi za rad; preobimni programi i zahtevi; krutost razredno-asovnog sistema;
neodgovarajua primena vaspitno-disciplinskih mera; neodgovarajui nain rada u kolama.

L I N KO V I O B U L LY I NG - U :

http://www.bullying.org/
http://stopbullyingnow.hrsa.gov/kids/
http://www.anti-bullyingalliance.org.uk
http://www.childsafetyaustralia.com.au/children/bullying/bullying.htm
http://www.olweus.org/public/index.page

21
21

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

Depresija
eljko Bibi
C E N TA R S R C E

Priroda depresivnog poremeaja je takva da utie na nain na koji se hranimo, spavamo, kako se
oseamo i kako se doivljavamo. Mnogi za sebe govore da su depresivni, ali prava depresija nije
loe raspoloenje i tuga koja e proi za dan ili dva uz malo dobre volje, dobro drutvo, razgovor sa
prijateljima ili uz etnju. Ustvari, prava depresija se ne moe odagnati snagom volje i naalost nema
koristi od blagonaklonih rei ljudi oko nas da se saberemo, stisnemo zube i idemo dalje ili opaske
poput Sa obzirom ta ti se deava nije ni udo da si depresivan/na i da razmilja o najgorem.
Jedna od predrasuda vezanih za depresiju je da je ovaj poremeaj raspoloenja vezan za slabost
karaktera i volje to nije tano. Ova predrasuda je deo irokog dijapazona predrasuda vezanih za
mentalne bolesti i kao takva je iroko raprostranjena meu ljudima i vodi u stigmatizaciju, koja kao
posledicu ima diskriminatorno ponaanje. Znaano je ukazati na fenomen samostigmatizacije.
Naime, osobe su usvojile predrasude ranije tokom ivota, pa po razvoju poremeaja I na sebi
primenjuju naueni nain percepcije poremeaja, to doprinosi kasnom javljanju lekaru za pomo,
podstie samoizolaciju i doprinosi produbljivanju same depresije.
Odgovarajui tretman moe pomoi u najveem broju sluajeva, dok odlaganje ili neodgovarajui
tretman mogu produiti ovakvo stanje na mesece i godine.

Kako prepoznati depresiju

Razliiti ljudi depresiju doivljavaju razliito, ali ipak se mogu izdvojiti simptomi koji su karakteristini.
Depresija je bolest raspoloenja koja zahvata i telo i misli. Najlake je prepoznati depresiju kroz
osnovne simptome, a znaajno je napomenuti da je potrebno da simptomi traju najmanje 2 nedelje
ili due.Treba napomenuti, da depresija moe biti blaga, umerena, teka i teka sa psihotinim
elementima. Osnovnu simptomatologiju ine:
Gotovo obavezni simptom je nedostatak ivotne radosti ili barem smanjenje uivanja u
mnogim aktivnostima u odnosu na period pre pojave bolesti;
Oseaj tuge ili alosti. Osoba se nekada osea vise praznom nego tunom, ili navodi da je
istovremeno i tuna i prazna;
Bezvoljnost, kao gubitak interesa za hobije i sve drugo u emu je bolesnik ranije uivao;
Niska energija i brzo umaranje;
Strah se javlja kod mnogih, najee vezan uz misli kako e se neto loe da se dogodi;
Smanjenje sna, najee kao nesanica i rano buenje, ali i kao pojaana potreba za snom;
Razmiljanje o samoubistvu i smrti uopte;
Tekoe u donoenju odluka;

strana

22
22

 Oteena koncentarcija i panja;

Smanjeno samopouzdanje i samopotovanje;
Oseaj krivice, bezvrednosti i bespomonosti;
Stalne fizike smetnje kao glavobolja, probadanja, vrtoglavica, hronini bolovi, usporenost
u kretanju;
Razdraljivost;
Nemogunost oputanja;
Gubitak ili poveanje telesne mase.
Depresija je u velikom broju sluajeva povezana sa oseanjem strepnje koja moe biti vrlo uznemirujua
i oneposobljavajua, i kae se da depresija i anksioznost idu ruku pod ruku. Tako da se depresija
moe kriti ogrnuta strepnjom, ali i nekim drugim nespecifinim telesnim simptomima, kao to su
glavobolje, bolovi u drugim delovima tela koji nemaju organski uzrok, vrtoglavice ili zaokupiranost
telesnim bolestima, smetnje disanja, gastrointestinalne smetnje tipa nervoza eluca ili zatvor,
zatim zloupotrebljvanje alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci. Moe se rei da je depresija
bolest sa mnogo lica i tada govorimo o tzv. maskiranoj depresiji.
Depresija takoe moe biti jedna strana medalje tzv. bipolarnog poremeaja raspoloenja, koja se
manifestuje izmenom maninih i depresivnih faza. To je bolest sasvim druge prirode, te se njene
terapija i tok znatno razlikuju.
Depresija je esto udruena sa telesnim bolestima i nepovoljno utie na njihov tok i ishod.
Amerika asocijacija za srce npr. predlae da se depresija uvede kao nezavisni faktor rizika za
razvoj kardiovsakularnih bolesti.

Uzroci i okidai
Uzroci lee u nekoliko ravni koje zajedno ali kod razliitih osoba u razliitim odnosima
uzrokuju depresiju. U te ravni spadaju: genetska konstitucija (neke osobe su sklonije razvoju
depresivnih reakcija), psiholoki razvoj i struktura linosti koja se formira u kontekstu porodice
i drutva, i podrazumeva postignut stepen zrelosti, adekvatnost Ego mehanizama odbrane
itd. Zatim su tu i brojni socijalni faktori kao to su gubitak bliske/ih osoba, gubitak socijalne
sigurnosti, stres, prirodne katastrofe, telesne bolesti, drutvene promene i nesigurnost itd.
Svi ovi faktori zajedno doprinose poremeaju ravnotee neurotransmitera u mozgu (pre svega
serotonina i noradrenalina ali i drugih za funkciju mozga vanih molekula), to rezultira
pojavom depresije

Kako se depresija dijagnostikuje? ta e se dogoati kod psihijatra?

Lekar specijalista psihijatar/neuropsihijatar e kroz razgovor moi da odredi radi li se o pravoj
depresiji ili samo o prolaznom depresivnom raspoloenju ili pak eventualno o nekom drugom
poremeaju. Mogue je da e vas psihijatar uputiti kod klinikog psihologa kako bi popunili neke
testove, ne biste li stekli to bolji uvid u stanje depresivnosti i njene uzroke.

23
23

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

Kako se depresija lei?

Najvanije je znati da leenje postoji i da je uspeno u velikom broju sluajeva. Leenje
podrazumeva primenu lekova-antidepresiva i psihoterapije.

Antidepresivi
Lekovi koji se koriste u leenju stanja depresije, anksioznosti ali drugih bolesti su antidepresivi.
Antidepresivi nisu anksiolitici tj. sedativi, kao to su Bensedin, Bromazepam, Xanax itd. i ne
treba ih brkati sa ovom grupom lekova. Postoji nekoliko grupa antidepresivnih lekova, razliitih
mehanizama delovanja. Danas, pored mnogih drugih najee spominjani su lekovi iz grupe SSRISelective serotonin reuptake inhibitors tj. Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina,
sa predstavnikom fluoksetinom poznatijim kao Prozac, koji je kod nas registrovan pod drugim
zatienim imenima. Lekovi ove grupe deluju tako to stabilizuju koliinu neurotransmitera
serotonina u mozgu i na taj nain deluju i antidepresivno ali i protiv strahova, prisilnih misli i
radnji. Nove grupe antidepresiva koje se danas propisuju imaju daleko manje nuspojava. Vano je
znati da je antidepresive potrebno uzimati due vreme I da njihovo delovanje poinje tek nakon
2-3 nedelje kontinuirane upotrebe, pa ih treba strpljivo uzimati prema uputstvima lekara. Leenje
je potrebno uvek sprovoditi pod kontrolom lekara.
Terapija depresije odvija se u tri faze:
Prva, akutna faza leenja traje etiri do est nedelja. U bolesnika koji reaguju na propisani antidepresiv
poetno se poboljanje moe uoiti tek nakon 2 do 3 nedelje leenja. Ukoliko nakon razdoblja od
4 do 6 nedelja redovnog uzimanja leka u odgovarajuoj terapijskoj dozi nema zadovoljavajueg
poboljanja, treba ili poveati dozu leka koji se trenutno uzima ili promeniti lek, tako da se uvede
lek iz druge farmakoloke grupe, odnosno drugog mehanizma delovanja.
Jedan od estih razloga terapijskog neuspeha je subdoziranje antidepresiva (uzimanje
antidepresiva u dozi nioj od terapijski delotvorne) i neredovno uzimanje leka. Dok
je prevremeni prekid terapije razlog uestalog javljanja novih epizoda depresije.
Ako je postignut dobar uinak, sledi druga faza - terapija odravanja koja treba trajati do godinu
dana. Cilj terapije je odravanje spreavanja pojave nove depresivne epizode, jer je utvreno da
je u ovom periodu osoba koja se oporavlja od depresije vulnerabilna i mogue je da se neki ili svi
simptomi depresije obnove. U fazi terapije odravanja lek se uzima u istoj dozi kao i u akutnoj fazi
leenja. U sluajevima kada se nakon odreenog vremena odluimo na prekid terapije on treba
da bude postepen.
Trea faza- je faza odravanja i ona se razmatra u bolesnika sa dodatnim faktorima za razvoj
nove epizode depresije. Koristi od ove faze imaju osobe sa ponavljanim depresivnim epizodama,
hroninom depresijom, kao i osobe kod kojih postoji rezudualna simptomatika koja ometa
svakodnevno funkcionisanje.
U vreme leenja kao i posle povlaenja simptoma bolesti preporuuje se redovna psihijatrijska kontrola,
a broj poseta u ovoj fazi zavisi od vrste odabranog leenja i klinikom stanju bolesnika. Najbolja
prevencija ponovnog pojavljivanja depresije je uzimanje antidepresiva kao terapije odravanja, ak
i neko vreme nakon to su se simptomi povukli. Terapiju nije preporuljivo prekidati bez dogovora
sa lekarom! Ako se nakon prekida terapije simptomi depresije ponovo pojave, treba odmah zapoeti
sa uzimanjem antidepresiva kako bismo na vreme spreili daljnju progresiju bolesti.

strana

24
24

Uzrokuju li antidepresivi zavisnost?

Ne! Antidepresivna sredstva nisu stimulansi kao npr. amfetamini. Uobiajeni strah od
zavisnosti je neutemeljen. Prava zavisnost je praena neizdrivom potrebom, zloupotrebom,
te potrebom za sve veim koliinama da bi se osigurao isti uinak, nepoznata je kod uzimanja
antidepresivnih sredstava, ak i ako se lek uzima vrlo dugo.

Psihoterapija
Terapija razgovorom e pomoi da ot krijete uzroke svoje depresije i da je bolje i
bre prebrodite. Lekar vam moe preporuiti dobrog licenciranog psihoterapeuta za
individualnu ili grupnu terapiju.
Kognitivno-bihevijoralana terapija e vas nauiti da preispitate svoje negativne misli i razvijate
daleko realistiniji pogled na ivot. Psihoanaliza ili psihoanalitika terapija e vam pomoi da
rekonstruiete svoj psihiki ivot, da se upoznate sa samim sobom, da se prihvatite i razvijete
zrele mehanizme odbrane. Mogui izbor ukljuuje i transakcionu analizu, Rogersovu na klijenta
orijentisanu psihoterapiju, kao i psihoanalitiku grupnu terapiju.
Tehnike oputanja mogu vam pomoi da pobedite stres i teskobu koje su esto povezane sa
depresijom. U svoje leenje ukljuite i zdrave ivotne stilove, kao to su zdrava ishrana, dodatke
ishrane poput omega-3 masnih kiselina, te vitamina B-kompleksa, a ne treba zaboraviti na
rekreaciju (npr. etnju). Promena stila ivota moe biti od velike pomoi. Redukujte svoj posao u
okvire radnog vremena i ostavite se poroka poput droge i alkohola.

Kako pomoi depresivnoj osobi?

Kada bliska osoba postane depresivna, mnogi odnosi unutar porodice, neke druge grupe ili
prijateljstva postanu poremeeni. Iz prva je teko shvatiti ta se dogaa, pa se javljaju oseaji
nemoi, besa, nestrpljenje i neverica prema osobi koja je depresivna. Zbog ovakvih oseanja
esto padnemo u iskuenje da kaemo osobi : Saberi se, nije to nita, Sve je to samo u
tvojoj glavi, Potrudi se vie, nemoj da se preputa, I drugima je teko, pa se trude,
Trgni se, Depresija je luksuz, nema se danas vremena za to itd.. Neophodno je zapamtiti
i imati na umu da osoba koja boluje od depresije nije u stanju da pomogne sebi na nain
kako bi to inae inila. Stoga su nena briga, iskazivanje ljubavi, strpljenje i ohrabrivanje
za javljanje lekaru i primenu terapije kljuni naini nae pomoi. Nemojmo preterivati u
nameri da razveseljavamo i da predlaemo aktivnosti koje su za depresivnu osobu teke,
jer emo time samo poveati oseaj nemoi i podstai emo negativne misli.
Konstantno ponavljanje negativnih misli i druge manifestacije nemoi su
O AUTORU:
mnogim ljudima teke za podnoenje, zato se veabajmo strpljenju i
ugrizimo se za jezik, kada god posegnemo za argumentacijama koje
eljko Bibi je apsolvent na
kod obolelog mogu uzrokovati kontraefekte.
Medicinskom fakultetu u Novom
Sadu, volonter centra za pruanje
Kako bi bolje razumeli depresiju i kako bi bili to bolja podrka
emotivne podrke u krizi i prevenciju
potraimo informacije o depresiji na internetu, u knjigama ili od
samoubistva Srce. Zainteresovan
strunjaka psihijatra ili psihologa. Informacije e nam pomoi da
je za psihijatriju, psihoanalizu,
modifikujemo svoje stavove i ponaanje prema depresivnoj i da joj
psihosomatsku medicinu i umetnost.
budemo adekvatna podrka. Nemojmo zaboraviti da su svima pa i
Zavrio je mirovne studije u
depresivnoj osobi potrebna privatnost i potovanje.
Centru za mirovne studije u
Zagrebu.

25
25

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

Prevencija samoubistva - briga svih nas

Milena uk
NO V O S A D S K I H U M A N I T A R N I C E N T A R

Definicija
U prouavanju kompleksnog fenomena samoubilatva, tj. namernog oduzimanja sopstvenog ivota,
razlikuju se sledea ponaanja: samoubistvo (sa fatalnim ishodom), pokuaj samoubistva (bez
fatalnog ishoda-parasuicid po nekima), samopovreivanje, samoubilake misli i planovi. Takoe,
ne treba zanemariti ponaanja koja predstavljaju neku vrstu pasivnog ili hroninog izlaganja
samounitenju, a koja sreemo u sklopu poremeaja kao to su bolesti zavisnosti, anoreksija
i bulimija, ili delikvencija. Suicidolozi (strunjaci koji prouavaju problem samoubilatva) su
predloili upotrebu pojma samoubilakog ponaanja kao najadekvatnijeg jer obuhvata sva gore
navedena ponaanja, kako se u prouavanju i prevenciji samoubilatva ne bi zanemarila ona
ponaanja kod kojih nema svesne motivacije da se okona sopstveni ivot, no oigledno je da vode
ili mogu dovesti do samounitenja.

Veliina problema
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko milion ljudi godinje izvri samoubistvo.
Ilustracije radi, to bi znailo da na svakih 40 sekundi jedna osoba izvri samoubistvo. Taan broj
izvrenih samoubistava je teko utvrditi, a jo je tee utvrditi broj pokuaja samoubistava, no
procenjuje se da je njih oko 20 puta vie nego izvrenih - i to je samo deo problema.
Ne treba zanemariti velike posledice koje smrt izazvana samoubistvom ostavlja na preivele lanove
porodice ili bliske osobe, u smislu psihike patnje i socijalne izolacije.
Opte karakteristike
Samoubistvo je po pravilu uestalije kod mukaraca, dok su kod ena ei pokuaji samoubistva.
Izuzetak je poslednjih godina primeen u Kini - ene su nadmaile mukarce u izvrenim
samoubistvima. Pretpostavlja se da je to posledica tekog ivota i pritisaka kojima su ene
izloene.
Samoubilakim ponaanjem su pogoeni svi slojevi drutva - prisutno je i meu bogatim i
meu siromanim slojevima stanovnitva.
Uzrasne grupe najrizinije za suicid su stari (obino oni iznad 60 godina, bez branog partnera,
hronino bolesni) i mladi i srednje mladi (15-35).
Meu lekarima su zabeleene visoke stope suicida, kod psihijatara posebno. Zemljoradnici
(farmeri) su takoe ugroena kategorija po pitanju suicida.

Samoubilatvo i mladi
Zabrinjavajui su podaci o porastu stope suicida meu mladim ljudima u svetu. Samoubistvo spada
u vodea 3 uzroka smrti mladih i srednje mladih (15-35 godine) u mnogim zemljama (ukljuujui
i nau). Meu mladima su naroito izraeni pokuaji samoubistva i samopovreivanje.
Prema podacima Republikog zavoda za statistiku, 1990. godine je u Srbiji registrovano 99
samoubistava mladih od 15-29 godine, da bi taj broj rastao i dostigao kulminaciju 1997. godine
strana

26
26

(192), sa tendencijom pada do 2005. godine (106 sluajeva). Ipak, u 2006. godini registrovano je
u ovoj uzrasnoj grupi ak 120 sluajeva samoubistava.1
Strunjaci smatraju da su podaci o broju samoubistava potcenjeni neretko se smrt usled suicida
vodi pod kategorijom nesrenog sluaja. U populaciji mladih ljudi, naroito su izraeni pokuaji
samoubistva. Dok se za optu populaciju procenjuje da su pokuaji od 20 do 40 puta ei od izvrenih
samoubistava, u populaciji mladih su pokuaji i do 100-150 puta ei od ostvarenih suicida!
Svaki pokuaj suicida, bez obzira koliko bezazleno izgledao, treba ozbiljno shvatiti!

Faktori rizika
Samoubistvo je sloena pojava na koju utie velik broj inioca, ipak, suicidalni rizik je vei tamo
gde postoji:
mentalni poremeaj, posebno depresija, potom shizofrenija, poremeaj linosti ili anksiozni
poremeaj;
alkoholizam i druge zavisnosti od psihoaktivnih supstanci;
hronina ili neizleiva telesna bolest, naroito ako je udruene sa neizdrivim bolovima i
patnjom;
psihika kriza (bilo da je izazvana gubitkom bliske osobe, prekidom emotivne veze, gubitkom
posla, neuspehom u obrazovanju, porodinim problemima itd., ili razvojnog karaktera - npr.
adolescentska kriza);
pretrpljenja trauma ili zlostavljanje;
raniji pokuaj samoubistva;
samoubistvo lana porodice ili prijatelja..
S obzirom da je depresija najvie povezana sa samoubilakim ponaanjem, vano je naglasiti:
DEPRESIJA SE MOE LEITI, A SAMOUBISTVO SE MOE SPREITI!

Prevencija
Neke od konkretnih mera koje se predlau za prevenciju samoubistva su sledee:
edukovanje osoblja iz primarne zdravstvene zatite za rano identifikovanje i adekvatan
pristup mentalnim poremeajima koji su znaajno povezani sa pojavom samoubistva, ali i
edukovanje zaposlenih u kolama, policiji i javnosti uopte o ranom otkrivanju suicidalnih
osoba i kako im prii;
kontrola pristupa sredstvima kojima se suicid moe izvriti (kontrola posedovanja vatrenog
oruja, prodaje pesticida, sedativa...);
osnivanje centara za intervenciju u krizi koji su lako dostupni korisnicima (npr. tele-apel
slube);
rad sa rizinim grupama (preiveli lanovi porodice; adolescenti; zatvorenici...)
Poslednjih godina naroita panja se posveuje znaaju odgovornog izvetavanja medija o
samoubistvu - postoji itav niz uputstava o tome kako bi mediji trebalo, a kako ne bi trebalo da
izvetavaju o samoubistvu. Svakako bi trebalo izbegavati objavljivanje fotografija osoba koje su
izvrile samoubistvo i mesta gde je izvreno; izbegavati izvetavanje o detaljima upotrebljenog
metoda, te praviti senzacionalistike vesti od samoubistva.
1

Nacionalna strategija za mlade Vlade Republike Srbije

27
27

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

Efikasna prevencija samoubistva podrazumeva iroki, multisektorski pristup koji ukljuuje, ne

samo ulogu zdravstvenog sektora, ve i angaovanje razliitih drutvenih struktura i profesija,
kao i neprofesionalce - dobrovoljce.

Tabui i zablude - najvea prepreka promenama

Meutim, nejvee prepreke u prevenciji suicida rezultat su neznanja. O samoubistvu se govori
malo ili kroz sistem predrasuda - tako se suicidalne osobe esto percipiraju kao kukavice i slabii,
grenici, manipulatori i sl. Ovakvo socijalno obeleavanje (stigmatizacija) dodatno izaziva oseanja
srama, straha i krivice kod suicidalnih osoba to ih sputava da glasno zatrae pomo. Socijalnim
obeleavanjem pogoene su, ne samo suicidalne osobe, ve svi koji imaju problema sa mentalnim
zdravljem to samo oteava oporavak.
Ako se jo pomene da je samoubistvo tabu tema proizala iz drutvenih i religioznih sankcija, jasno
je da postoji potreba za promenom stava javnosti i poveanje nivoa svesti o samom problemu i o
tome da on moe da se prevenira.
Neke od zabluda koje se esto povezuju sa samoubistvom - i injenice kao odgovor na njih - su sledee:
onaj ko je reio da se ubije e to svakako uraditi - injenica je da je veina suicidalnih osoba
zapravo ambivalentna (neodluna) u odnosu na ivljenje i umiranje. Najei razlog koji
suicidalnu osobu vue ka razmiljanju o smrti jeste doivljaj nepodnoljivosti situacije u
kojoj se nalazi iz koje ne vidi izlaz, a taj doivljaj ne traje veno;
ako nekog pitamo da li razmilja o samoubistvu, mogli bismo mu zapravo dati ideju da se
ubije injenica je da e suicidalna osoba osetiti olakanje ako joj pruimo mogunost da
sa nama podeli suicidalne misli i oseanja koja su sa njima povezana;
ljudi koji priaju da e se ubiti nikad to ne urade injenica je da veina ljudi koja se ubije
direktno ili indirektno daje nagovetaje o svojim namerama. Izjave tipa: Bie vam ao kad
mene ne bude, ili Ne vidim izlaz esto ukazuju na ozbiljan suicidalni rizik;
sve osobe koje su suicidalne su duevno bolesne istraivanja pokazuju da iako su ove osobe
izuzetno nesrene, one nisu samim tim i duevno bolesne.

Svetski dan prevencije samoubistva

Budui da je samoubistvo jedan od najveih javnozdravstvenih problema, Meunarodna asocijacija
za prevenciju samoubistva (IASP) je proglasila 10. septembar 2003. godine za prvi Svetski dan
prevencije samoubistva kako bi se svake godine na taj dan fokusirala panja javnosti na prisutan
problem i na mogunosti prevencije.

Kome se obratiti?
Pored razgovora sa lanom porodice, prijateljem, ili sa bilo kim u koga imate poverenje, moete
se obratiti:
vaem lekaru ili deurnoj ambulanti
institutu za mentalno zdravlje (najblioj psihijatrijskoj ustanovi)

strana

28
28

 savetovalitu za mlade
psihoterapeutu
kolskom psihologu ili pedagogu
Psiholokom savetovalitu za mlade Novosadskog humanitarnog centra
Centru za emotivnu podrku i prevenciju samoubistva Srce2

ta vi moete uraditi?
Ako primetite da neko koga poznajete pati, ako posumnjate da gubi volju za ivotom, ponudite
mu razgovor. Pokaite da saoseate sa njim, budite topli i strpljivi. Nemojte se ustruavati da
postavite pitanje o samoubistvu ne moete mu usaditi tu ideju u glavu, a ako zaista razmilja
o samoubistvu, osetie olakanje to sa nekim moe da podeli teko breme. Najmanje to moete
da uradite je da paljivo i istinski sasluate tu osobu. Budite paljiv i nepristrasan slualac. Ne
kritikujte je, ne moraliite, ne saaljevajte i nemojte da joj govorite ta je najbolje za nju da uradi. To
moe da je zatvori i udalji od dalje komunikacije. Vano je da pokaete da osobu prihvatate takvu
kakva jeste. Ako sumnjate (i ako utvrdite) da je osoba suicidalna, ne ostavljajte je samu. Sklonite
sve predmete kojima bi mogla sebe da povredi. Pomozite joj da shvati da su problemi REIVI; da
nepodnoljivi unutranji doivljaj koji ima nee trajati veno, a da samoubistvo nije nikakvo reenje.
Najvee prepreke u prevenciji suicida i ostalih problema u oblasti zatite mentalnog zdravlja
dolaze iz neznanja. Psihiki problemi, naroito fenomen samoubistva, i dalje su tabu tema praena
sistemom predrasuda to dodatno oteava pokuaje prevencije i/ili rehabilitacije.

O AUTORU:
Milena uk, psiholog po profesiji,
radi u Novosadskom humanitarnom
centru na projektima koji se tiu mladih,
volonterskog rada i obrazovanja Roma.
Sertifikovani je trener vetina asertivne
komunikacije. Volontirala je u Centru Srce.
Autorka je i koordinatorka informativnoedukativne kampanje Razgovor pomae
za prevenciju autodestruktivnog
ponaanja kod mladih koju je
Centar Srce sproveo 2006.
godine.

Centar Srce ima otvorenu tele-apel liniju (021) 6623-393, svakog dana od 14 do 23h

29
29

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

Narkomanija
P R E U Z E T O I Z P R I R U N I K A D R O G E I M L A D I : TA Z NA MO O T O M E , M I N I S TA R S T V O
Z D R AV LJ A R E P U B L I K E S R B I J E .

Droga se kao termin u irem smislu, koristi za materije biljnog, hemijskog, ili ivotinjskog porekla
koje slue za izradu lekova. ee je u upotrebi sa znaenjem da je re o supstanci koja, kad je
uneta u organizam, moe da promeni stanje svesti i druge psihike funkcije (opaanje, miljenje,
raspoloenje, ponaanje i stav prema telu), moe ubrzo da dovode do stvaranja navike psihike i
fizike zavisnosti i tetnih posledica po ceo organizam. Sve vie se umesto termina droga koristi
termin psihoaktivna supstanca. Mi emo obe rei koristiti kao sinonime.
Jedna od najvanijih stvari koje treba razumeti kada su droge u pitanju je da one pokazuju razliito
dejstvo kod osoba koje je konzumiraju. Za jednu osobu konzumiranje droga, pa ak i prvo probanje
moe biti po ivot opasno, za neku drugu osobu je manje opasno, ali uvek je tetno.
TA JE NARKOMANIJA? Narkomanija je stanje periodinog ili hroninog trovanja, tetnog za
pojedinca, kao i za drutvo, prouzrokovanog ponavljanim uzimanjem prirodnih ili sintetikih droga.
KOJE SU KARAKTERISTIKE NARKOMANIJE? To je sindrom sastavljen iz sledeih simptoma:
neodoljiva elja da se nastavi uzimanje droge i da se droga nabavi po svaku cenu;
postojanje tolerancije, usled dugotrajnog uzimanja droge, sa tendencijom da se doza droge
poveava;
postojanje psihike ili fizike, ili i psihike i fizike zavisnosti;
pojava apstinencijalnog sindroma posle naglog prekida uzimanja droge;
izmena ponaanja narkomana, sa svim tetnim posledicama po njega samog i po njegovu
okolinu i drutvo.

Razlozi prvog uzimanja droge i daljeg eksperimentisanja?

1. radoznalost;
2. druenje sa narkomanima (ugledanja, imitacija, indentifikacija), esto u vidu elje
prijateljstva sa vrnjacima koji uzimaju drogu;
3. sugestija induktora (starijeg, iskusnijeg narkomana);
4. lina nesigurnost;
5. u cilju samoanalize;
6. potreba za dokazivanjem zrelosti;
7. buntovnitvo;
8. oslobadjanje od oseanja dosade;

strana

30
30

za ouvanjem

9. nespremnost za suoavanje sa problemima u porodici ili koli;

10. ili zbog dr. loih medjuljudskih odnosa u uem ili irem okruenju.
KAKO SE RAZVIJA ZAVISNOST OD DROGA? Zloupotreba droga u adolescenciji obino prolazi
kroz 5 faza:
FAZA POSMATRAA koja poinje radoznalou, koja je praena nedovoljnom informisanou
mlade osobe.
FAZA PRVOG OPROBAVANJA u kojoj mlada osoba stie prva iskustva sa drogama (ili alkoholom)
najee u drutvu vrnjaka. Bez dovoljno razvijenog samopouzdanja i iz snane elje da se oseti
prihvaenom medju vrnjacima koji uzimaju drogu, mlada osoba ih sve ee imitira. Verovatno
je fascinirana vrnjacima koji piju ili koriste drogu jer joj izgleda da se oni mnogo bolje zabavljaju.
Lako prihvata mitove koji su uobiajeni medju mladima: da to svi rade, da to nije nita strano, da
se upotreba droge moe kontrolisati, da se moe koristiti bez posledica.
FAZA EKSPERIMENTISANJA sa razliitim PAS, mlada osoba ui kako da koristi droge i otkriva
da pomou njih moe da menja svoje raspoloenje. Koristi ih povremeno, obino samo vikendom
i iskljuivo u drutvu, na urkama, kada neko drugi nabavi i donese drogu. U ovoj fazi se obino
koriste takozvane uvodne droge (alkohol, duvan, marihuana i lekovi za smirenje).
PERIOD ZAPOINJANJA REDOVNE UPOTREBE tj. ZLOUPOTREBE karakterie udnja za drogom,
odnosno njenim efektima. Mlada osoba, na osnovu sopstvenog iskustva, razvija svoj lini odnos
prema drogi, nalazi svoje izvore za nabavku, ima svoj pribor. Korienje droge ne vezuje vie za
grupu vrnjaka, ve za odredjene situacije kada eli da se opusti. Drogu koristi svakog vikenda,
a ponekad i radnim danom. Sve se vie udaljava od porodinih, kolskih i drutvenih obaveza i
vrednosti.
PERIOD ZAVISNOSTI karakterie preokupiranost drogom i njenim efektima. Mlada osoba gubi
kontrolu nad svojim ivotom. Sve njene misli i aktivnosti usredsredjene su na nabavku i korienje
droge. Kada ne moe da dodje do droge, ispoljava se apstinencijalna kriza i neraspoloenje. Kada
nema droge ova mlada osoba se osea bolesno, apatina je, umorna i zna da je jedini nain da
olaka patnje ponovno uzimanje droge. Tako ulazi u zaarani krug. Daljim korienjem droge
mlada osoba ulazi u fazu ivota u paklu kada droge ne pruaju vie nikakvo zadovoljstvo, ali
postoji snana potreba i pritisak da se one uzmu da bi se osoba smirila, da bi se izbegla kriza.
Koristi sve jae droge, najee intravenskim putem. Telesno i psihiki osoba vidljivo propada,
samodestruktivna je uestalije.

Razlozi kasnije zloupotrebe droge?

1. oseanje prijatnosti;
2. iekivanje izuzetnog efekta droge;
3. bekstvo od stvarnosti;
4. elja za euforinim efektima;
5. lina nesigurnost;

31
31

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

Najei oblici antisocijalnog ponaanja narkomana?

1. lai i obmanjivanja;
2. zapostavljanje line higijene i kole;
3. otudjenje stvari;
4. kradja;
5. prosjaenje;
6. obijanje apoteka;
7. prostituisanje;
8. distribucija droge (dilovanje);
9. neovlaena proizvodnja, prerada i prodaja droga;
10. krijumarenje;
11. falsifikovanje recepata.

Najei duevni poremeaji kod narkomana?

1. psihopatoloke pojave (vizije, iluzije, halucinacije, strah, dezorijentisanost, panika,...);
2. psihoze;
3. pokuaji samoubistva;
4. karakterne promene.

strana

32
32

Anksioznost
Nenad Opai
NO V O S A D S K I H U M A N I T A R N I C E N T A R

Anksioznost se najoptije definie kao odgovor ljudskog organizma na opasnost ili pretnju u
budunosti. Prema teorijama kognitivno-bihejvioralnih terapija, anksioznost kao emocionalni
poremeaj nastaje kada osoba stalno precenjuje opasnost situacije i/ili podcenjuje svoju sposobnost
da se izbori sa zahtevima ugroavajue situacije. Specifinije se moe definisati kao oseanje
zebnje koji se javlja kao odgovor na znak pretnje nekoj vrednosti koju osoba smatra od sutinskog
znaaja za svoju egzistenciju. Pretnja moe biti u odnosu na fiziku egzistenciju, psiholoku
egzistenciju ili specifine vrednosti osobe. Re anksioznost potie od latinske rei anxietas, to
znai nespokojstvo, briga, zebnja, strepnja.
Doivljaj anksioznosti moe da se kree od oseaja umerene do oseaja nepodnoljive nelagodnosti.
ta vie, periodi anksioznosti jedne osobe u toku jednog dana mogu varirati od perioda intenzivne
do perioda umerenije anksioznosti. Najupadljiviji telesni pokazatelj anksioznosti je poviena telesna
uzbuenost. Uobiajeni telesni i mentalni simptomi koje osoba osea u stanju anksioznosti su:
ubrzano disanje, povean broj sranih otkucaja i pulsa, znojenje (posebno dlanova), vrtoglavica, oseaj
nerealnosti (derealizacija), plitko disanje, senzacije guenja, bol u grudima, ukoenost, senzacije peckanja,
hladnoa, jeza ili talas vreline, drhtavica, treenje, munina, oseaj davljenja, oseaj gubljenja kontrole ili
ludila, strah od umiranja (npr. sranog napada), dekoncentrisanost...
Uloga / svrha anksioznosti je kod veine autora objanjena evolucionom teorijom (Warren &
Zgourides, 1991; Beck & Emery, 1995). Smatra se da je anksioznost proizvod evolucije ljudske vrste.
Tokom evolucije ljudske vrste anksioznost je normalno sluila da pripremi organizam za borbu ili
beanje u potencijalno preteim situacijama. Svrha normalne anksioznosti je da u takvoj situaciji
obezbedi zatitu osobe ili organizma.
Prema kategorijalnom modelu sistematizacije poremeaja anksioznosti postoji vie razliitih
homogenih grupa u okviru ove iroke kategorije (generalizovani poremeaj anksioznosti, panini
poremeaj, agorafobija, specifina fobija, socijalna fobija, opsesivno - kompulzivni poremeaj,
postraumatski stresni poremeaj, akutni stresni poremeaj). Prema savremenijem, dimenzionalnom
modelu poremeaja anksioznosti, individualna simptologija znaajno odstupa od simptoma u gore
spomenutim kategorijama. Tako, neki od psiholokih simptoma su vie-manje prisutni kod bilo
kog gore spomenutog anksioznog poremeaja. To su strah od straha, strah od toga da e nas naa
okolina u bilo kom smislu negativno proceniti ili neprihvatiti, hipohondrini strah, panini napad, briga,
izbegavavanje odreenih ivotnih situacija, opsesivno ponavljanje odreenih misli ili prisilno izvoenje
nekih radnji, sumnja u sebe i stalno negativno razmiljanje o odreenim situacijama (ruminiranje).

Panini poremeaj
Panika je poremeaj koji se ispoljava naglom i iznenadnom pojavom neprijatnih simptoma, najee
bez ikakvog oiglednog razloga. Kada ovek nije u stanju da svoje doivljaje panike dovede u vezu
sa bilo kojim specifinim izvorom straha, za njega napad panike predstavlja neobjanjivo stanje
koje ne moe nikako da kontrolie. U tom sluaju sama mogunost ponovnog doivljaja iznenadne
panike postaje izvor konstantnog strahovanja i brige. Tada napadi panike vie nisu neoekivani,
jer se gotovo konstantno iekuju, ali se i dalje doivljavaju kao niim izazvani. Panika moe

33
33

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

da nastane i kao posledica specifinih fobija, a moe biti uzrokovana i fiziolokim poremeajima,
toksinim i drugim psihoaktivnim supstancama itd.
Karakteristika napada panike je izrazito telesno uzbuenje kao to su lupanje srca, znojenje, slabost
u nogama, suvoa usta, nedostatak vazduha, vrtoglavice, oseaj munine, povraanje, knedla u grlu,
zamuckivanje, grevi i bolovi u stomaku, drhtavica, stezanje i probadanje i pritisak u predelu srca, blokada
misaonog procesa, oseaj da je osoba sama sebi strana, verovanje da je kriza dola iz niega, oseaj da
e osoba poludeti, umreti, izgubiti se, pasti, povrediti se, trnjenje ruku, nemir, nesanica, plitko disanje
Ako je prisutno najmanje pet od navedenih simptoma, velika je verovatnoa da se radi o napadu
panike i da e se stanje u toku narednih nekoliko nedelja pogoravati.
Prema Racionalno emotivno bihejvioralnoj terapiji - REBT-u (Albert Ellis), panika nastaje kada
upadnemo u zamku kognitivnih greaka i iracionalnih uverenja kao to su: katastrofiziranje
(predvianje katastrofe), skakanje na zakljuak (npr. od jednog telesnog simptoma predviamo da
emo pasti na sred ulice), neu moi da podnesem, uasavanje (bilo bi uasno kada bih poludeo,
pao), ne sme mi se to desiti(apsolutistiki zahtev).
Teorijsku osnovu REBT-a, Albert Ellis je zasnovao pod velikim uticajem drevnih azijskih filozofa
(Konfucije, Zao-Tsu, Gautama Budha) i grkih i rimskih stoika (Epikur, Epiktej i Marko Aurelije).
U sutini, ove filozofije su tvrdile da ljudi ne bivaju poremeeni stvarima nego svojim gledanjem
na stvari.
Prema tome, ne uzrokuju stvari, dogaaji, situacije (eng. Activating event, aktivirajui dogaaj
A) nae negativne nepomaue emocije i ponaanje (eng. emotional and behavioral
consequence - C) kao to su bes, depresija, anksioznost..., nego ih proizvode nae misli i
uverenja (eng. Belief - B) koje imamo povodom tih stvari (apsolutistiki zahtevi moram ne
smem, uasavanje, katastrofiziranje i stvaranje situacije ja to ne mogu da podnesem), dogaaja
ili situacija (A)3.
Obino se napad panike zavrava intervencijom lekara hitne pomoi ili uzimanjem sredstava za
smirenje. Psihoterapijske intervencije daju odline rezultate u leenju paninih i ostalih anksioznih
poremeaja.
REBT model psihoterapijske intervencije izmeu ostalog obuhvata i psihoedukaciju u vidu
prezentacije ABC epizode napada panike. Bitan deo je informisanje o efektima hiperventilacije 4
i uenje i praktikovanje vebi relaksacije i pravilnog disanja; identifikovanje negativnih misli koje
aktiviraju poetak strahovanja; dekatastrofiziranje interpretacija telesnih znakova i katastrofinih
predvianja posledica panike i ujedno zamena tih negativnih misli kojima se uvodimo u stanje
strah sa razvijanjem alternativnih interpretacija i predvianja. Dekatastrofiziranje definitivno dovodi
do smanjenja anksioznosti, ali neka doza zebnje i dalje ostaje da bi se ipak katastrofa mogla desiti.
Da bi se anksioznost potpuno iskorenila, mora se iskoreniti iracionalna filozofija neprihvatanja
neizvesnosti i niske tolerancije na neizvesnost. Ideju ja moram biti 100% siguran da se to NEE
desiti, treba preobratiti u LOE STVARI SU SASTAVNI DEO IVOTA, JEDNAKO KAO
I DOBRE. VOLEO/LA BIH KADA BIH IMAO/LA GARANCIJE DA SE TO MENI NEE
3

ABC model koji objanjava vezu izmeu naina razmiljanja i nastanka emocija, na kome poiva REBT filozofija

Hiperventilacija je ubrzano i produbljeno disanje. Hiperventilacija dovodi do manjka kiseonika u mnogim elijama,
bez obzira to brim udisanjem unosimo i vie kiseonika u plua. To za posledicu ima grupu simptoma: vrtoglavicu, omaglicu,
doivljaj zbunjenosti, nedostatak vazduha, zamagljen vid, ubrzan rad srca, utrnulost i neosetljivost na dodir u
rukama i nogama, oznojene dlanove i ukoenost miia, a ako se nastavi hiperventilacija, pojaavaju se postojei simptomi
uz dodatne simptome kao to su jak ili otar bol u grudima, kratkotrajna oduzetost miia u razliitim delovima tela, iznenadni
gubitak svesti (retko), sve vee oseanje straha.

strana

34
34

DESITI, ALI MI NIJE NEOPHODNO DA BUDEM 100% SIGURAN/NA

Takoe, dobre rezultate razuslovljavanja daju i tehnike izlaganja telesnim senzacijama straha
i izlaganje situaciji u kojoj se javlja panika i ostajanje u toj situaciji sve dok panika ne nestane.

Fobije
Fobija je izraen i uporan strah od specifinog objekta ili situacije (insekti, ivotinje, visine, ubod
igle ili ranjavanje, socijalne fobije, otvoreni ili zatvoreni proctor, vrtoglavica, guva, letenje, konkretnih
ljudi, mrak) koji je praen izbegavanjem tih objekata ili situacija (Sanderson & McGill, 1997).
Agorafobija je vrsta fobije koja za razliku od specifine fobije nije strah od specifinih stvari i
situacija, nego se osoba napadima panike plai samog napada panike i/ili anksioznosti u toj situaciji,
ali se ne plai same situacije. Struktura straha kod specifine fobije obino sadri katastrofiziranje,
ne samo oko potencijalne opasnosti koja dolazi od objekta, ve i katastrofiziranje oko opasnosti
koja dolazi od sopstvene rekakcije.
Izbegavajue ponaanje ima za svrhu da ublai ili eliminie potencijalnu opasnost koja dolazi od
samog objekta straha ili da se kontrolie anksioznost ili panini strah od zastraujueg objekta
ili situacije.
Izvor straha kod specifinih fobija su preuveliavanje opasnosti, preuveliavanje verovatnoe
deavanja opasnosti, potcenjivanje sopstvenih sposobnosti za izlazak na kraj sa pretpostavljenom
opasnou, potcenjivanje pomoi sa strane.

Socijalne fobije
Socijalna fobija predstavlja preterani strah od negativne socijalne evaluacije. Osoba koja ispoljava
simptome fobije u socijalnim situacijama doivljava oseanje preplavljujue anksioznosti oko svog
ponaanja i nastupa u prisustvu drugih ljudi.
Oseanje anksioznosti oko sopstvenog nastupa i ponaanja u socijalnim situacijama karakterie:
katastrofiziranje u situaciji pre nastupa i socijalnih situacija
poveanje aktivnosti autonomnog nervnog sistema (ANS) pred sam nastup
izbegavnje situacija koje bi osobu mogle izloiti ispitivanju, posmatranju i kriticizmu.
Ukoliko se osoba ipak izloi situaciji, karakteristina je poveana aktivnost ANS tokom nastupa ili
socijalne interakcije, doivljaj straha visokog intenziteta, preokupiranost utiskom koji se ostavlja,
to moe rezultirati paninim napadom i naputanjem situacije. Nakon ovakve epizode mogue
je ruminiranje o sopstvenom problemu i depresivno raspoloenje. Socijalna fobija moe da nanese
tete osobi u mnogim ivotnim situacijama, kao to su rad i radno postignue, obrazovanje,
akademski uspeh, karijera, ljubav i ostvarivanje bliske intimne veze i socijalno funkcionisanje i
uivanje, druenje, zabava i rekreacija.
Najee situacije u kojima se poremeaj manifestuje ukljuuje strah od javnog nastupa ili javnog
govora, strah od razgovora i interakcije sa osobom suprotnog pola, strah od razgovora i kontakta
sa autoritetom, strah od jedenja pred drugim ljudima, strah od pisanja pred drugim ljudima,
strah od uriniranja u javnim toaletima. Somatski simptomi su veoma slini simptomima drugih
anksioznih poremeaja.
Nastanak socijalne anksioznosti je u direktnoj vezi sa dva iracionalna uverenja. Prvo iracionalno

35
35

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

uverenje je apsolutistiki zahtev koji je usmeren prema sebi samom. To su zahtevi prema sebi
za uspenou, nepogreivosti, adekvatnost, kompetentnosti u obavljanju zadataka i zadobijanje
odobravanja, nakolonosti, pozitivne procene, uvaavanja od strane drugih ljudi (Ja moram biti uvek
uspean i kompetentan u onome to radim, naruito u zadobijanju odobravanja i naklonosti drugih ljudi...
a ako nije tako ja nita ne vredim...)
Drugo iracionalno uverenje je apsolutistiki zahtev usmeren ka okolini, svetu. Osoba zahteva
da se u socijalnim situacijama mora uvek oseati lepo, ugodno, lako, prijatno i da ne sme nikako
doiveti nikakvu ni fiziku ni psihiku nelagodu. Ponaanje izbegavanja je esto u vezi sa ovim
iracionalnim zahtevom. (Ja ne smem doiveti neprijatnost, bilo psihiku u vidu subjektivnog doivljaja
nekog neprijatnog stanja kao to je oseanje anksioznosti ili fiziku, u vidu telesnih senzacija kojima je
praena anksioznost. Takva oseanja su uasna i ja ne mogu da ih podnesem. Bolje je da ih izbegnem
nego da se suoim sa tim oseanjima).
Osobe sa socijalnom fobijom imaju iskrivljeno opaanje sebe u socijlalnoj situaciji, odnosno te
osobe podcenjuju efikasnost svog socijalnog ponaanja to doprinosi razvoju straha od socijalnog
neprihvatanja koji je centralna karakteristika socijalne fobije. Takoe, socijalno anksiozni su skloni
da standardizovano (normalno) ponaanje drugih prema njima, vide negativnije (Pozo et al,.1991).
Ciljevi REBT tretmana su da se klijentu pomogne da odustane od tih iracionalnih uverenja i
apsulitistikih zahteva prema sebi i okolini, da promeni pogrene procene i predvianja, da odustane
od zatitnog izbegavajueg ponaanja i da naui nedostajue socijalne vetine.
L I T E R AT U R A :
Ellis, A. & Dryden, W. (1997) The Practice of Rational Emotive Behavior Therapy, Second Edition, Springer Publishing
Company, Inc., New York
Ellis, A. & Harper, R.A. (1975) New Guide to Rational Living, Institut for
Rational Living, Inc.
Mari, Z. (2005) Prirunik iz Racionalno emotivno bihejvioralne
terapije, napredni kurs: Anksioznost i depresija

strana

36
36

O AUTORU:
Nenad Opai je diplomirani
psiholog. Pohaao je napredni kurs iz
Racionalno - emotivno bihejvioralne
terapije (REBT) u REBT centru Beograd,
pridruenom trening centru Instituta Albert
Ellis iz Njujorka. Ve osam godina je zaposlen
u Novosadskom humanitarnom centru
(NSHC) gde je angaovan kao koordinator
psihosocijalnih projekata, koordinator
psihosocijalnih projekata i trener
ivotnih vetina.

Poremeaji ishrane
Jelena Srdanovi-Mara, Valentina obot
I N S T I T U T Z A P S I H I J AT R I J U K L I N I KO G C E N T R A V OJ V O DI N E

Ova dijagnoza se prvi put pojavila u klasifikacijama mentalnih poremeaja tek 80-ih godina iako
je poremeaj postojao i ranije. Klasifikuju se na:
Anorexia nervosa
Atipina Anorexia nervosa
Bulimia nervosa
Atipina Bulimia nervosa

Anorexia nervosa
Poslednjih godina se AN mnogo ee registruje, kod prepubertetskih devojica i kod mukaraca.
Do pojave AN obino dolazi izmeu 10 i 30 godine. Kod 85 % svih anoreksinih pacijentkinja
izmeu 13 i 20 godine, sa najveom frekvencijom u 17 i 18 godini. Procenjeno je da se AN javlja
kod 0.5 do 1% adolescentnih devojaka.
Mukarci su u ukupnom broju poremeaja prisutni od 5 do 10 %. Oko 5% mladih ena ima neke
simptome AN, ali ne ispunjavaju u potpunosti kriterijume za dijagnozu. Poremeaji ishrane se ee
javljaju u razvijenijim zemljama i meu specifinim profesijama (balerine, manekenke, sportisti)
Kriterijumi za klasifikaciju i postavljanje dijagnoze poremeaja Anorexia nervosa:
1. Telesna teina je 15% ispod oekivane teine, Quetelov index telesne mase <17.5 {Q=teina(kg)/
[visina (m)]2}
2. Gubitak na teini je indukovan od strane pacijenta (izbegavanjem hrane koja goji, povraanjem,
prolivima, preteranim vebanjem, upotreba supstanci koje suprimiraju apetit
3. Poremeaj telesne sheme, strah od gojaznosti
4. Endokrini poremeaj, amenoreja kod , a kod gubitak interesa i potencije
Ako je poetak pre puberteta, on se usporava ili prekida (prestaje telesni rast, kod devojica se ne
razvijaju grudi i postoji primarna amenoreja, a kod deaka genitalije ostaju deije). Sa izleenjem,
pubertet moe normalno da se dovri, ali menahra kasni.
Na emocionalnom planu, osobe koje imaju ovaj poremeaj karakterie strah da
se ne ugoje i da se ne izgubi kontrola nad ishranom; fobija od debljine; na planu ponaanja, imaju
perfekcionistike tendecije, a na nivou percepcije ih karakterie poremeena shema tela
(precenjivanje veliine svog tela i telesne teine).

37
37

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

Poremeaj je mnogo ei kod devojaka i one imaju neka specifina obeleja: esto su veoma
rigidne i nefleksibilne, visoko inteligentne, sa izrazitim postignuima u izolovanim oblastima,
veoma su ambiciozne.
Karakterie ih izraen doivljaj moi jer mogu da kontroliu potrebu za uzimanjem hrane. Na planu
emocija su suzdrane i agresivnost ispoljavaju u pasivnoj formi. Na planu relacija sa vrnjacima
su sklone povlaenju, otuivanju od drugih. Imaju strah od sazrevanja i odrastanja i tekoe u
osamostaljivanju. esto imaju naglaen interes za hranu, vole da kuvaju za druge, skupljaju recepte
i kuvare.
Neretko imaju i psiholoke tekoe u smislu depresivnih simptoma, anksioznosti, suicidalne
ideacije, niskog samopouzdanja itd. Postoji i mogunost da se ove psiholoke tekoe razvijaju
sekundarno kao posledica malnutricije.
Osobe sa ovim poremeajem karakterie specifian ciklus ponaanja koji ih stalno iznova uvodi
u problem i koji odrava poremeaj: strah od debljine vodi u izgladnjivanje to je praeno
preokupacijom hranom usled ega raste anksioznost, depresivnost, samookrivljavanje a to
vodi u jo vei strah od gubitka kontrole i jo vee izgladnjivanje. Ovaj ciklus ponaanja se,
kao spirala, stalno ponavlja i osoba sa poremeajem se osea kao da je uhvaena u klopku iz koje
nema izlaska.
Porodino funkcionisanje je jedan od prvih faktora koji je izdvojen kao relevantan
za razvoj poremeaja ishrane. Porodica se moe posmatrati i kao medijator za prenoenje patolokih
sociokulturnih uticaja i vrednosti na potencijalnog pacijenta.
Ove porodice su hiperprotektivne prezatiujue, koje na prvi pogled izgledaju kao idealne i ini
se da u njima nema konflikata, a zapravo su oni skriveni i esto se nesuglasice poriu umesto da
se razree. Deca su neretko umeana u roditeljske nesuglasice, tako da dre stranu jednom od
roditelja, pravei sa njim koaliciju protiv drugog roditelja.

Tretman Anorexie nervose

Za razliku od bulimie nervose, za koju je terapija izbora kognitivno bihejvioralna, od anorexie
nervose se ona nije pokazala naroito efikasnom. Kao glavni cilj kognitivno bihejvioralne terapije
AN se definie, promena naina razmiljanja o izgledu i teini. Meutim, treba raunati na otpor
u terapiji jer je on ujedno i faktor koji umanjuje potencijalni terapijski uspeh.
Jedan od koraka u tretmanu je da pacijent shvati da ima ponaanja, oseanja i karakteristike
opisanog klinikog statusa. Preporuuju se jednonedeljna merenja u kontrolisanim uslovima.
Pacijentkinje esto u sitacijama merenja manipuliu, piju velike koliine vode, stavljaju teke stvari
u depove, da bi obmanule okruenje i stvorile utisak da se telesna teina poveala. Ovo treba
razumeti u kontekstu intenzivnog straha koji one oseaju, a vezan je za dobijanje na telesnoj teini.
Vano je izbegavati formulacije ba si se lepo popravila, ugojila i sl. to u trenutku moe da
promeni tok terapije i ojaa otpore. Savetuje se otvoren razgovor o tom strahu i demonstracija
razumevanja za oseanja koja osoba ima. Pravi se plan o ritmu dobijanja na telesnoj teini i pravi
se dnevnik ishrane u kome se vrlo detaljno definiu koliine hrane koje treba da se unose i u koje
vreme. Pravi se dogovor (ugovor) sa pacijentkinjom na koji ona pristaje. Pomaci su nekada veoma
mali (mali koraci), a pacijentkinja se nagrauje beneficijama, nagradama za postizanje uspeha,
kao i oduzimanjem beneficija ukoliko ne ostvari dogovoreno.
strana

38
38

O svemu ovome se dogovara sa pacijentkinjom. Savetuje se da u dnevniku ishrane

belei i oseanja koja se javljaju prilikom konzumiranja obroka. Terapeut treba da izbegava direktne
konfrontacije jer to remeti terapijski odnos. Paralelno sa radom na dobijanju na telesnoj teini, radi
se i na motivaciji za promenu. U poetku, pacijentkinje su autentino nemotivisane za promenu i
pod pritiskom dolaze na tretman, pri emu nemaju nikakav uvid u problem.

Kognitivno restrukturiranje
Cilj kognitivnog restrukturiranja je da pacijent usvoji manje ekstremna i fleksibilnija uverenja
Primeri disfunkcionalnih misli
Ako pojedem pare hleba, to e se odmah videti na meni, pretvorie se u salo.
Ako dobijem 1kg, to e krenuti kao lavina i biu ogromna, imau 100kg.
Kad vidim nekog ko je debeo uplaim se da u i ja biti takva.
Kad sam imala normalnu teinu nisam bila srena. Znam da ako se opet ugojim, neu biti
srena.
Rad na slici tela
Osobe sa ovim poremeajem imaju mispercepciju svog tela, zaista imaju utisak da im je telo npr.
deformisano od debljine, iako pri tome imaju telesnu teinu koja je mnogo manja od zdrave
telesne teine.
Porodicna terapija
U tretmanu AN se porodina terapija pokazala kao uspena. Savetuje se da roditelji smanje
pritisak vezan za ishranu i da odgovornost oko nje prepuste pacijentu.
U anoreksinim porodicama postoji problem vezan za separaciju i preuzimanje odgovornosti.
U ovim porodicama se ulau ogromni napori da se odri iluzija skladne porodice u kojoj nema
konflikata. Preporuuju se nedeljni susreti na terapiji, koji se stabilizacijom poremeaja proreuju,
ali je potrebno praenje i do godinu dana. Kontrola reima ishrane je najhitniji cilj, radi se, takoe,
na roditelj- skim kompetencijama, redukovanju straha, bespomonosti i ljutnje. Razgraniava se
bolest od pacijenta i podstie se pacijent da preuzme odgovornost za ishranu.

Bulimia nervosa
Poremeaj ishrane u vidu bulimie nervose se najee javlja kod devojaka u adolescentnom uzrastu.
Smatra se da 1-4% populacije mladih devojaka ima bulimiju. Kod mukaraca je retka (mukom
polu pripada svega 5-10% svih sluajeva bulimije).
Bulimia nervosa se ogleda u ponavljajuim epizodama prejedanja tokom kojih se za kratko vreme
uzimaju veoma velike koliine hrane, pri emu postoji oseaj gubitka kontrole nad uzimanjem hrane
tokom epizode. Epizode prejedanja su kombinovane sa ponavljanjem neadekvatnih kompenzatornih
ponaanja sa namerom da se sprei dobijanje na teini, kao to su: namerno izazvano povraanje,
zloupotreba laksativa, diuretika ili drugih lekova, ekscesivne dijete ili preterano vebanje.

39
39

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

Kod osoba sa bulimijom, oblik tela i telesna teina prekomerno utiu na samopotovanje.
Ove osobe imaju izraen strah od gojaznosti i sebi postavljaju niske standarde telesne teine.
Poremeena je shema tela i postoji precenjivanje telesne teine i veliine pojedinih delova tela, kao
kod devojaka sa anoreksijom, ali je kod devojaka sa bulimijom telesna teina najee normalna
i praena izvesnim variranjem teine. Devojke sa bulimijom potpuno su preokupirane hranom
i pravilima dijete, dok za razliku od obolelih od anoreksije imaju neodoljivu elju za hranom i
doivljaj gladi. Imaju vei uvid u bolest i svest da je njihovo ponaanje abnormalno, zbog ega su
motivisanije za leenje. esto se gade same sebe, oseaju se bespomono, neretko se javljaju panini
napadi tokom uzimanja hrane. Zapaeno je da su devojke sa bulimijom impulsivnije, emocionalno
nestabilnije, snienog samopotovanja, imaju doivljaj neuspenosti i neefikasnosti, izrazito tee da
se dopadnu drugima i budu socijalno prihvaene. Mogue su pratee smetnje u vidu povremenih
depresivnih epizoda, tekoa u interpersonalnim odnosima, porodinih problema, suicidalnosti,
zloupotrebe supstanci, kleptomanije, anksioznosti, itd. este neprijatne fizioloke posledice su:
upale grla, oteene pljuvane lezde, razorena zubna gle, nutritivni deficiti, dehidracija, nepravilne
menstruacije, poremeaji elektrolita i epileptini napadi.
Devojke sa bulimijom esto bivaju uhvaene u ponavljajui ciklus ponaanja:
strah od debljine dranje dijeta neuspenost da kontroliu potrebu za hranom raste tenzija
dolazi do prejedanja, koje privremeno redukuje napetost prejedanje je praeno oseanjem
depresije, besa, samooptuivanja, stida, krivice sledi povraanje, kao nain oslobaanja od
fizike nelagodnosti zbog prejedanja povraanje olakava dalje prejedanje, jer uveravaju sebe
da su povraanjem eliminisale sve unete kalorije itd.
Uzroci i faktori rizika za bulimiju su viestruki i u meusobnoj su interakciji:
1. Organski faktori: genetski i hormonski faktori, uloga neurotransmitera, pubertetske promene,
rana prva menstruacija, itd.
2. Individualni (intrapsihiki) predispozicija ka gojaznosti i raniji ulazak u pubertet, praeni
potrebom za socijalnim odobravanjem, dovode do preokupiranosti sopstvenim izgledom i do dijete;
snieno samopotovanje; pokuaj uspostavljanja autonomije preko kontrole hrane; perfekcionizam,
potreba za reorganizacijom slike tela u pubertetu; strah od odrastanja, neprihvatanje seksualnih
karakteristika i enske uloge; ivotni dogaaji (seksualno zlostavljanje, gubitak, neuspeh, separacija,
promena sredine).
3. Porodini esti konflikti u porodici, nebriga roditelja i seksualno zlostavljanje u detinjstvu,
emocionalni stres u porodici.
4. Socio-kulturalni uticaj medija i vrnjaka, preferencija mravosti, u savremenom zapadnom
drutvu, kao ideala lepote, uspenosti i moi; stereoptipno odreenje enske uloge kroz fiziki
izgled i lepotu; promena enske polne uloge tendencije ka savrenstvu, uspehu i kompetitivnost
ene u savremenom drutvu; bavljenje specifinim zanimanjima (balerine, sportisti, manekenke),
opti trend dranja dijeta (dranje dijete je najei uvod u poremeaj ishrane); socioklasna i rasna
pripadnost (vii stale, bela populacija, mlade devojke).
Najei oblici tretmana koji se mogu meusobno kombinovati su: farmakoterapija,
individualna psihoterapija terapija izbora je kognitivno bihejvioralna terapija (modifikovanje
iracionalnih uverenja vezanih za ishranu, telesnu teinu i izgled, i uvoenje novog reima ishrane), a
strana

40
40

esto se primenjuje i interpersonalna terapija (rad na unapreenju socijalnih vetina i komunikacije

ne bavi se direktno problemima ishrane), grupna terapija i porodino savetovanje.
Ishod leenja za osobe sa bulimijom je, po pravilu, bolji nego kod obolelih od anoreksije. est je
epizodian tok sa periodima poboljanja i pogoranja, dok po nekim procenama 30-90% devojaka
ima hronian tok bolesti. 15-30% devojaka sa bulimijom razvije depresiju.
Tekst preuzet iz Prirunika za rad sa mladima sa psiholoko-psihijatrijskim problemima koji je izdao Centar za omladinski rad
(CZOR) 2008. godine

Jelena
Srdanovi-Mara
je specijalista medicinske
psihologije i porodini terapeut.
Nosilac je nacionalnog sertifikata
O AUTORKAMA:
za psihoterapiju. Imala dugogodinje
iskustvo volontiranja u Centru Srce koji
se bavi prevencijom suicida. Trenutno
zaposlena na Institutu za psihijatriju,
Klinikog centra Vojvodine, gde
ve deset godina obavlja poslove
Valentina
psiholoke dijagnostike i
obot
psihoterapije.
je specijalista medicinske
psihologije i porodini terapeut.
Zavrila je napredni kurs iz Racionalno emotivno bihejvioralne terapije (REBT) u
REBT centru Beograd, pridruenom trening
centru Instituta Albert Ellis iz Njujorka.
Nosilac je nacionalnog seritifikata za
psihoterapiju u okviru modaliteta sistemska
porodina psihoterapija. Ve dvanaest
godina obavlja poslove psiholoke
dijagnostike i psihoterapije na
Institutu za psihijatriju
Klinikog centra
Vojvodine.

41
41

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

Psihoza
Dr sci. med Boris Golubovi
I N S T I T U T Z A P S I H I J AT R I J U KC V OJ V O DI N E U NO V OM S A DU

ta je psihoza:
Medicinska definicija psihoze nam govori da je u pitanju teka duevna bolest koja se uglavnom
odlikuje poremeajem odnosa prema realitetu, poremeajem u miljenju, ulnim obmanama
i poremeajem afektivnog ivota. Ovi simptomi mogu biti zastupljeni bilo pojedinano bilo u
razliitim kombinacijama.
Kada govorimo o psihozi moramo imati u vidu veoma ozbiljnu razliku izmedju medicinske definicije
i svakodnevne upotrebe. Koliko puta smo uli ...psihoza pred utakmicu ... upao sam u psihozu
zbog guve... gde ovi izrazi doaravaju stanje posebne napetosti, uzbudjenja i nemira pred neki
dogadjaj stresan na bilo koji nain po odredjenu osobu. Izraz psihoza upotrebljen na ovaj nain ne
ukazuje na postojanje tee duevne bolesti.
Termin psihoza bi mogli da shvatimo kao i opti termin koji govori o tekim duevnim
bolestima, a oboljenja koja spadaju u grupu psihoza izmedju ostalih su shizofrenija,
shizoafektivni poremeaji, paranoidni poremeaji, bipolarni afektivni poremeaji odredjene
verste depresivnog poremeaja.
Broj obolelih u odnosu na ukupno stanovnitvo je oko 2% punoletnog stanovnitva.

Kako nastaje psihoza:

Psihotini poremeaj nastaje zbog poremeaja u metabolizmu takozvanih neurotransmitera u
odredjenim regijama mozga. Mehanizam rada neurotransmitera i njihova uloga bi se mogla
pojednostavljeno i slikovito objasniti kao veoma brza pota izmedju dva nervna zavretka. Na ovaj
nain dva zavretka komniciraju a kao posledica velikog broja ovakvih medjusobnih komunikacija
neurona u mozgu nastaje ukupno funkcionisanje mozga. Iako se radi o materijama i prostorima u
mozgu veliine od svega nekoliko mikrona, metabolizam ovih materija je veoma iv i vrlo precizno
regulisan. Odredjeni poremeaji u metabolizmu neurotransmitera predstavlja uzrok pojave psihoze.
Za sada nauka nije najjasnije definisala uzrok javljanja ove pojave.
Aktuelna saznanja nas upuuju da u nastanku psihoze postoji multifaktorska uzrokovanost.
Oboljenje nije iskljuivo nasledno, genetski odredjeno jer svega u 48% sluajeva oba jednojajana
blizanca imaju psihozu. Oboljenje nije uzrokovano ni iskljuivo sredinskim uzrocima. Moglo bi
se pojednostavljeno rei da postoji genetska predispozicija gde u medjugri nekoliko gena ( koji
se trenutno smatraju najveim krivcima za pojavu psihoze ), a u kombinaciji sa sredinskim
faktorima, nastaje psihoza.
Moramo da naglasimo da psihoza ne nastaje zbog bezobrazluka, lenjosti, nedovoljne informisanost.
Ne nastaje ni zbog neaktivnosti. Ipak pojavi psihoze uz obaveznu genetsku predispoziciju,
pogoduju nejasno definisane prolongirane stresne situacije, ekscesivno uzimanje alkohola
i droga. Prema novijim istraivanjima, puenje marihuane potencijal za izbijanje psihoze
dvostruko poveava.

strana

42
42

Da li su oboleli od psihoze opasni po okolinu:

Ljudi oboleli od psihoze u celini gledano nisu opasniji od ljudi koji nisu oboleli. Broj prekrajnih i
krivinih dela koje uine ovakve osobe ne odstupa od proseka kompletne populacije. Osobe obolele
od psihoze mogu biti opasne pod specifinim uslovima, odnosno iskljuivo kada pod dejstvom
sopstvenih ( neracionalnih ) doivljavanja, shvatanja i/ili halucinacija budu od strane istih usmereni
protiv okoline. Medjutim ne treba zaboraviti da se ova pojava ipak javlja retko, da drugi ljudi (
ljudi koji nisu oboleli od psihoze ) esto budu agresivni i opasni u razliitim, ne tako neobinim
situacijama ( svadja na parkingu, guranje u redu, sukob interesa, uvrede, materijalna korist...).
Utisku i miljenju da su osobe obolele od psihoze opasne esto doprinosi njihov izgled i ponaanje
u smislu da znaju biti higijenski zaputeni, konfuzni, zbunjeni ili upadljivi.

Kako se psihoza lei:

Sve do pre 15-tak godina je paleta lekova za leenje psihoze je bila veoma suena. Postojali su
lekovi koji su bili nesumnjivo efikasni u leenju simptoma ali su donosili u velikom broju sluajeva
i razna neeljena dejstva. Tako su osobe leene od psihoze neretko delovale okolini ukoene kao
robot... staklastog pogleda... usporenog miljenja. Ni same osobe nisu bile zadovoljne bez obzira to
nisu imale simptome zbog kojih su se javljale lekaru. Nova generacija lekove je donela neuporedivo
bolji ukupan aspekt leenih, a pri tome i bolje ukupno funkcionisanje.
Savremeni trendovi psihijatrije usmeravaju da kompletno leenje podrazumeva kompleksan
pristup. Odustvo simptoma bolesti predstavlja polaznu osnovu za dalje leenje. Tek puna socijalna
rehabilitacija i adaptacija uz odsustvo simptoma predstavlja kompletno leenje. Osoba koja je
dobro nije osoba koja nema simtome, nego osoba ije su mogunosti iskoritene u potpunosti te
je osoba bez simptoma bolesti, koja je uklopljena u porodicu i iru druvenu zajednicu; osoba koja
je u mogunosti da radi, zbrinjava sebe i zadovoljava svoje potrebe i vodi uobiajen ivot.
Neophodno je dugogodinje redovno leenje. U leenje moraju biti ukljueni razliiti profili
strunjaka gde, sem oekivanih psihologa i psihijatara, mesto u leenju moraju imati i razliite
vrste terapeuta ( radni terapeuti, muziko terapeuti, art terapeuti ), pedagozi i socijalni radnici.
Izuzetno je blagotovoran tolerantan i suportativan stav okoline i ire drutevene zajednice gde
osobe sa psihozom jasno vide da oni nisu ljudi drugog reda.
Leenje mora biti paljivo planirano i individualni prilagodjeno da bi se mogunosti svakog
obolelog dovele do nivoa punog iskorienja. Tok leenja mora biti stalno sagledavan i po potrebi
korigovan. Tek takav pristup omoguava korektno leenje obolelih.

ta moemo kao gradjani da uinimo za ovako obolele ljude:

Pokaimo da smo jednaki, pokaimo da imamo razumevanja za njih, pokaimo da
se ne bojimo, odnosimo se prema ovako obolelim ljudima kao i prema drugim
ljudima. Posmatrajmo njihovu bolest kao svaku drugu ozbiljnu i teku bolest.
O AUTORU:
Posmatrajmo ih jednake i kao da umesto psihoze imaju neku drugu bolest
poput astme ili eerne bolesti.
Dr sci. med Boris
Golubovi, specijalista je
neuropsihijatrije, zaposlen na
Umesto zakljuka:
Institutu za psihijatriju KC
biti bolestan od psihoze nije sramota i nije bezobrazluk
Vojvodine u Novom Sadu
oboleli od psihoze su ljudi sa tegobama, ali ljudi ba kao i mi
na Klinici za shizofrene
psihoza nije zarazna
i shizofreniformne
psihoza je leiva.
poremeaje.

43
43

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

Psihiki poremeaji predrasude i

destigmatizacija
Mirjana Gruba
C A R I T A S D E K A N AT A NO V I S A D

Podaci Svetske zdravstvene organizacije govore o tome da svaka etvrta osoba na svetu ima
mentalni problem tokom ivota. Takoe, sve vie istraivanja potvruju povezanost somatskih
bolesti sa duevnim zdravljem. Psihike smetnje smanjuju kvalitet ivota, negativno utiu na radnu
sposobnost, dovode do socijalnog povlaenja i stigmatizacije osobe i njegove porodice.
U Srbiji je povean broj osoba sa psihikim smetnjama, a uporedo sa tim i broj smetnji i poremeaja
izazvanih stresom koji je posledica raznih deavanja tokom poslednje dve decenije: ratova,
tranzicije, ekonomske krize, nezaposlenosti... Pored svega toga, mnogi mladi ljudi nee potraiti
pomo psihijatra ili psihologa ve e se opredeliti za uzimanje lekova na svoju ruku. Naime,
podaci govore da potronja lekova, posebno antidepresiva i lekova za smirenje, raste iz godine u
godinu. Pomo psihijatra se najee potrai tek kada se tegobe ne mogu vie iskontrolisati i kada
ponaanje postane neprihvatljivo za okolinu.
Stigma, negativno obeleavanje osobe, iz razloga to pati od duevnog poremeaja, veliki je
drutveni, medicinski i etiki problem. Ovakvi stavovi usporavaju leenje i oporavak obolele osobe.
Stigma je nepravda prema obolelim osobama i lanovima njihovih porodica. Ona naruava ljudsko
pravo na potovanje, ravnopravnost i leenje.
Re stigma je grkog porekla i znai istaknuti ili oznaiti. Danas stigma ima negativno
znaenje i predstavlja znak srama ili diskreditacije osobe. Osobe sa psihikim poremeajima u
Srbiji su stigmatizovane i retko se svojom voljom javljaju psihijatru ili psihologu radi psihikih
problema. Ovakav stav kod nas je uglavnom posledica tradicije, predrasuda i stereotipa. Jedan od
temelja stigmatizacije je doivljavanje takve osobe opasnom, ime se implicira strah i izbegavanje
kontakta sa njom. Jo teim situaciju ini i najei stav lanova porodice koja se stidi svog lana
jer se veruje da je bolest nasledna. Stoga je najvei broj osoba sa psihikim smetnjama smeten
u specijalizovane ustanove, gde je izolovan i otuen od drutva. Stigmatizacija ima negativne
posledice za obolelog i lanove njegove porodice, oslabljuje pacijenta, poveava oseaj otuenja te
nepovoljno utie na tok bolesti.
Kada iznose svoje neugodna iskustva osobe sa psihikim smetnjama navode: omalovaavanje,
diskriminaciju, prezir, ogovaranje, nazivanje terminom ludak, ruganje, potcenjivanje, izolaciju,
nerazumevanje, karakterisanje kao opasne i agresivne. Neugodnosti su doiveli svuda, od porodice,
prijatelja, komija, kolega, medicinskog i lenikog osoblja. Okolina doivljava osobe sa mentalnim
smetnjama kao opasne, nesposobne za samostalan ivot, slabie ili pak neizleive. Mediji svojim
pisanjem, izvetavanjem, prikazivanjem filmova i serija jo vie podravaju stigmu opasnosti i
otuenosti. U takvim emisijama se esto povezuju psihiki bolesnici sa kriminalnim delima, mada
je istraivanjem dokazano da ne postoji takva povezanost.
Osobe sa psihikim smetnjama su i dan danas obeleene kao i njihova porodica. Kada se osoba
pone leiti ili doe iz psihijatrijske ustanove, stigma se najee proiri ne celu porodicu. lanovi
porodice se izbegavaju, stvara se oseanje krivice, jer se smatra da je bolest nasledna. Razlozi su
strana

44
44

viestruki, ali najee proizilaze iz neznanja i nerazumevanja. Ostaje injenica da je najvei broj
osoba sa psihikim smetnjama i njihovih porodica zaista obeleen, posebno u ruralnim i malim
mestima.
Predrasude su brojne smatra se da su psihike smetnja i poremeaji neizleivi, da se pod obavezno
nasleuju, da su svi ljudi sa psihikim poremeajem nuno agresivni i opasni po okolinu, da su
radno nesposobni. Istina je meutim drugaija, i mnogi podaci govore o povoljnom toku bolesti
ako se sa leenjem zapone na vreme, te ako se pacijentima prui adekvatna pomo pri izlasku iz
medicinske ustanove. A upravo gore navedene predrasude dovode do toga da osoba nee na vreme
traiti medicinsku pomo i time sebe dovesti u socijalnu izolaciju.
Vano je razbiti jo jednu predrasudu: onu o agresivnosti osoba sa psihikim poremeajem. Naime
procenat agresivnih osoba ove grupe ljudi jednak je procentu agresivnih ljudi u zdravoj populaciji.
Agresivni i opasni ispadi osoba sa psihikim poremeajem dolaze iznenada i naizgled bez ikakvog
povoda, to je opet povezano se netraenjem lenike pomoi, jer bi se takva stanja mogla spreiti
pravovremenim uzimanjem lekova.
Veliki problem osoba sa psihikim poremeajima je povratak u normalan ivot. Nakon boravka u
ustanovi za leenje potrebno je nastaviti sa radom sa obolelom osobom. Oni su najee otueni,
gube posao, prijatelje, partnere, samopotovanje. Porodica osobe sa psihikim poremeajem je
od neprocenjive vanosti u leenju. Raspravlja se i dogovara o bolesti, prioritetima, ciljevima
i zadacima. Blagotvorna je uloga okoline i drutva u leenju i oporavku jer osobe sa psihikim
smetnjama koje normalno primaju svoju terapiju i redovno poseuju lekara mogu adekvatno da
izvravaju svoje poslovne i drutvene obaveze.
Danas su vidljivi pokuaji da se prihvati ovek sa psihikim poremeajima, da bude tretiran u
svojoj porodici i da u njoj dobije neophodnu pomo i podrku.
Nijedna bolest, pa tako ni psihika nije sramota i obaveza svih je raditi na tome da stavovi prema
osobama sa mentalnim tekoama budu to pozitivniji. Psihiki poremeaj sam po sebi ne odreuje
karakter oveka i ne umanjuje njegove ljudske vrednosti. Osoba sa psihikim smetnjama nije manje
odana, poverljiva, manje prijatelj.
Na stigmu se danas gleda kao na prepreku u leenju i stoga je potrebno sprovoditi razne programe
i kampanje da bi prevazili takve stereotipe.
Jednako je vano da se:
Psihijatri i drugi zdravstveni radnici odnose prema osobi sa psihikim
O AUTORU:
poremeajem sa potovanjem i prue mu adekvatnu i pravovremenu pomo;
Novinari bi se trebali suzdrati od traganja za neobinim i bombastinim
vestima i objavljivanja senzacionalnih naslova, te biranim reima Mirjana Gruba, diplomirani
psiholog, trenutno radi u Caritasu
govoriti o osobama sa mentalnim tekoama;
dekanata Novi Sad. Stairala je
Zakonodavstvo bi trebalo spreavati diskriminaciju ovih osoba.
u Domu zdravlja u Novom Sadu,
i radila 2 godine kao Savjetnik
Osobi sa psihikim poremeajem potrebno je pre svega da se osea
za zapoljavanje na Zavodu
drutveno prihvaenom i korisnom. Destigmatizacija e uveliko pomoi
za zapoljavanje. Pohaa
njenom oporavku i ukljuivanju u drutvo. Psihika bolest je bolest kao i
Specijalistike studije
svaka druga. Moe se desiti bilo kome. Neophodno je razbiti predrasude i
iz poslovne psihologije.
time potaknuti osobe da to pre trae pomo, ime e se uveliko poboljati
kvalitet ivota ovih osoba.

45
45

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

Psihoterapija
Milica uuz
C E N TA R S R C E

Psihoterapija predstavlja proces koji se odvija izmeu terapeuta i pacijenta ili grupe pacijenata, i
sastoji se od niza verbalnih i neverbalnih tehnika koje imaju za cilj da dovedu do boljeg mentalnog
funkcionisanja ili eliminacije simptoma mentalnih bolesti.
Psihoterapiju mogu obavljati lekari sa odreenim kvalifikacijama, psiholozi, pedagozi, socijalni
radnici i defektolozi, koji osim fakultetske diplome imaju sertifikovano znanje nekog psihoterapijskog
pravca.
Re psihoterapija potie od grke rei psyche-dua therapeia- leenje.
Veina psihoterapijskih pravaca podrazumeva govornu komunikaciju kao osnovu psihoterapijskog
procesa. Neki pravci takoe koriste razne druge oblike komunikacije kao to je pisana re,
umetnika dela, drame, prianje pria, muzika ili terapijski dodir. Psihoterapija se dogaa unutar
strukturiranih susreta izmeu treniranog terapeuta i klijenta.
Teorijski temelji psihoterapije postavljeni su psihoanalizom poetkom XIX veka. Od tada je
razvijeno vie razliitih psihoterapijskih pravaca. Meutim, najstariji oblici psihoterapijskog
delovanja pojavljuju se u drevnim vidovima leenja i uticanja na mentalno stanje kroz magijske
rituale, a kasnije u rafinisanijim i sistematizovanijim religijskim obredima. Prvi pisani tragovi o
nekom obliku psihoterapijskog pristupa deci potiu iz XVI veka.
Savremenu psihoterapiju, koja predstavlja sistematski i organizovani nain leenja psihikih
oboljenja i poboljanja mentalnog funkcionisanja linosti, zapoeli su u Francuskoj arko i
Bernem, a u Austriji Brojer, kojem se kasnije pridruio Sigmund Frojd, rodonaelnik psihoanalize.
Psihoanaliza je u svom istorijskom trenutku odigrala bitnu ulogu u menjanju svesti strunjaka i
naunika i otvorila je puteve novim saznanjima. Od tada, pa do danas ona se razvija uz povremena
nazadovanja i rava u nekoliko pravaca.
Postoji veliki broj psihoterapijskih pravaca (prema nekim autorima ak preko 400)
pa je teko napraviti njihovu jedinstvenu klasifikaciju koja bi vaila za dui vremenski period
jer se stalno javljaju neki novi pravci. Od svih psihoterapijskih pravaca danas se najee primenjuju:
Psihoanalitika psihoterapija
Kognitivno-bihejvioralna psihoterapija
Transakciona analiza
Racionalno emotivno bihejvioralna terapija
Getalt terapija
Sistemska porodina terapija
strana

46
46

Svaki oblik psihoterapije razlikuje se od drugih po svojim ciljevima, principima indikacionog

i kontraindikacionog podruja, programu i trajanju teorijskog i praktinog obrazovanja
terapeuta.
Kao rezultat pravovremeno sprovedenih psihoterapijskih postupaka i mentalno zdravi ljudi
esto postaju sreniji i zadovoljniji, sposobniji za bliskost, ljubav, seksualno funkcionisanje,
uspeniji su u uenju i obavljanju profesionalne delatnosti, ive kvalitetnije.Optepoznato je da
svi nosimo u sebi seanja na neprijatne dogaaje iz detinjstva, koja esto nisu razreena na pravi
nain. Ovaj nedovreni posao ponekad deluje kao nesvesna konica koja usporava i ograniava
razvoj nae linosti. Te konice moemo psihoterapijom otkloniti i time se osloboditi emocionalnih
poremeaja, ali i podsticati razvojne procese i kreativne potencijale unutar nase psihike strukture.
Drugim reima, mentalno zdravi ljudi psihoterapijom naue kako da kvalitetnije ive i budu
uspeniji u obavljanju svojih uloga (profesionalnih, porodinih, branih, roditeljskih i sl.), a da pri
tome ouvaju svoju psihiku stabilnost i duevno zdravlje. Uz savetodavni rad oni ostvaruju svoje
pune potencijale i bolje se nose sa problemima ivota.
esto primenjivanih i jedna od najefikasnijih psihoterapijskih metoda jeste transakciona psihoterapija.
U njenoj osnovi jeste teorija linosti zasnovana na pruavanju ego stanja i analizi transakcija koje
se odigravaju meu ljudima. Mnogi je smatraju kasnim izdankom psihoanalize, a za njenog tvorca
vai Erik Bern.
U cilju razumevanja ljudskog ponaanja transakciona analiza koristi etiri metode:
Analizu sklopa linosti - koja doprinosi razumevanju unutranjih zbivanja;
Analizu transakcija koja doprinosi razumevanju onoga ta se deava u socijalnim odnosima;
Analizu igara koja razjanjava neke ustaljene, a loe, neproduktivne ili razarajue odnose
meu ljudima;
Analizu skripta koja doprinosi razumevanju ivotnog toka ili ivotnog plana koji osoba
sprovodi i ostvaruje.
Transakciona terapija je odnos u kome jedna osoba radi na ugovoru da promeni neto kod sebe,
a druga olakava tu promenu koristei pritom postulate transakcione analize. Ovo je ugovorna
terapija, a ugovor se definie kao jasno iskazan cilj terapije i dogovor dve osobe o poslu u koji
svako ulae svoj deo i svako ima svoju odgovornost.
Osobina ovog psihoterapijskog pravca jeste i jednostavnost komunikacijskog procesa koje moe da
razume i dete od 5 godina, pa je stoga podjednako primenjiva na klijente svih uzrasta.
Naalost, na naim prostorima odlazak na psihoterapiju ili savetodavni razgovor
O AUTORU:
je stigmatizovan. esto se odlazak na takve razgovore i traenje savetodavne
ili psihoterapijske pomoi odvija u tajnosti, jer e sredina igosati osobu
Milica uuz je diplomirani
kao ludu ili bolesnu.
psiholog i transakcioni analitiar
savetnik. Zaposlena je u
Meutim, voeni savremenim principima i brzinom ivota u eri gde je
sve usmereno na iznalaenje naina produetka ivota, zaboravljamo na Novosadskom humanitarnom centru,
kvalitet. M.James i D.Jongeward kau: Kada doe trenutak da padne u okviru Psiholokog savetovalita
zavesa i da se naa predstava a to je ivot zavri, dobro je da ovek za mlade. Volonterka je Centra Srce
i edukatorka u okviru programa
moe da kae Bila je to dobra predstava...
Mala kola za velike i
roditelje Psihopolis
A vi?...
Instituta.

47
47

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

strana

48
48

49
49

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

Udruenje leenih od psihoze ULOP

ila Stojanovi
NSHC , U L OP

Prema statistikim podacima SZO5, prevalencija (ukupan broj aktuelno obolelih) shizofrenog
poremeaja iznosi 0,4% u odnosu na celu populaciju. Verovatnoa oboljevanja u toku ivota je 1%.
Na podruju Novog Sada, ija je populacija oko 350.000 graana, taj broj iznosio bi oko 1300
graana. Iste uestalosti je i drugi veliki duevni poremeaj, manino-depresivna psihoza, koja je
slinog toka, ishoda i posledica. Uzimajui u obzir i lanove porodica i ue rodbine, to ini znaajan
broj graana zainteresovanih za ovaj problem - to je potpuno nepoznato u iroj javnosti. Takoe
je javnosti nepoznata i specifina problematika i potrebe ljudi leenih od psihotinih poremeaja
i njihovih porodica. U velikom procentu sluajeva ovaj hronini, dugotrajni poremeaj ostavlja
ili znaajan invaliditet ili poveanu vulnerabilnost (ranjivost) u domenu svih odnosa - radnih,
porodinih, socijalnih. Negativan stav iroke populacije, strah i odbojnost prema ovim poremeajima
(stigmatizacija) dodatni je faktor koji optereuje osobe sa tekim psihikim poremeajima, kao i
njihove porodice.
Potpuni nedostatak primarne i tercijarne prevencije ini terapiju manje uspenom, tok i ishod
bolesti teim nego to je nuno, a optereenje pacijenata i porodice veim. Primarna prevencija
na sadanjem nivou saznanja o uzrocima shizifrenije nije mogua, ali postoji neiskorieni prostor
i potencijal tercijarne prevencije, koja obuhvata kontinuiranu rehabilitaciju, resocijalizaciju i
reintegraciju graana leenih od psihoza.
Udruenje leenih od psihoze - ULOP, osnovano je sa ciljem da ovaj prazan prostor popuni i uini
sve to je mogue da olaka ovaj problem i ublai tegobe populacije graana kojima se obraa.
Udruenje je registrovano u decembru 2007. godine, a u decembru 2008. godine otvoren je Klub za
lanove, uz podrku Gradske uprave za deju i socijalnu zatitu. Motiv osnivanja ovog udruenja
bio je nepostojanje ustanova ili organizacija na teritoriji Novog Sada koje pruaju tercijarnu zatitu
osobama obolelim od psihoze.
Misija ULOP-a je da omogui permanentnu rehabilitaciju i resocijalizaciju u drutvo osoba obolelih
od tekih duevnih poremeaja uz podrku njihovim porodicama i fokusiranje drutva na probleme
ove velike populacije.
ULOP trenutno broji oko 150-ak lanova, sa tendencijom stalnog proirenja lanstva. lanstvo
ine oboleli od psihoze, lanovi porodica obolelih i drugi zainteresovani graani. Klub funkcionie
najveim delom na bazi volonterskog angamana, na adresi Pariske komune 40 u Novom Sadu,
svakim radnim danom od 10.00 h do 20.00 h. Osoba leena od psihoze, koja eli da se ulani u
Udruenje, moe to da uini uz preporuku ordinirajueg lekara. Ovo je vano zbog podrke kvaltetnom
odnosu (kompilijansi) sa terapeutom koji vodi leenje. lanstvo u Udruenju/Klubu, nije zamena za
leenje, ve dopuna istom. Poeljno je da i lanovi porodice posete prostorije Kluba, te da se, ukoliko
ele, ulane u Udruenje. Osobe koje su zainteresovane da se ukljue u rad ULOP-a, a koje nisu
obolele od psihoze, niti su lanovi porodice obolele osobe, mogu to da uine u svojstvu volontera,
naravno uz prethodnu selekciju i saglasnost Upravnog odbora ULOP-a, nakon obuke i probnog rada.
5

strana

Svetske zdravstvene organizacije

50
50

lanovima je u Klubu svakodnevno na raspolaganju bibilioteka, satelitska televizija, filmovi,

kvalitetna muzika, muziki instrumenti, alati za bavljenje razliitim hobijima i posluenje. Sve
aktivnosti se odvijaju uz prisustvo domaina/voditelja klupskih aktivnosti. U okviru edukacije o
bolesti svakom lanu poklanja se primerak prirunika koji sadri praktine informacije o prirodi
bolesti i odnosu sa obolelim lanom porodice. Insisitira se na edukaciji, samoedukaciji i kreativnom
i kvalitetnom druenju - meusobnom i sa volonterima, koji su veim delom strunjaci iz srodnih
oblasti - psihijatri, psiholozi, medicinski tehniari i sl. Organizovane aktivnosti su oslonjene na
afinitete i vetine kojima raspolau volonteri. Tako su u proteklom periodu odravane radionice
slikanja, vajanja, obrade drveta, graviranja stakla, kaligrafije, origamija,... Odrano je nekoliko
kamernih koncerata. lanovi imaju aktivnu ulogu u ureenju i odravanju prostora.
Do sada je izuzev Gradske uprave za za deju i socijalnu zatitu, rad Kluba podrao Novosadski
humanitarni centar i Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju, koji su obezbedili
vei deo opreme za Klub. U toku je definisanje saradnje sa Institutorm za psihijatriju, Klinikog
centra Vojvodine. Dalja tendencija je saradnja sa svim insitiucijama i organizacijama koje se bave
srodnom problematikom.
Klub lanova ULOP-a
Pariske komune 40, Novi Sad
Telefon: (021) 444-199
E-mail: ulop.ns@gmail.com
Web:
www.ulopns.com

O AUTORU:
ila Stojanovi
je diplomirani psiholog i
koordinator psihosocijalnih
projekata Novosadskog
humanitarnog centra.
Volonterski je angaovana
u ULOP-u.

51
51

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

Centar SRCE, centar za pruanje emotivne

podrke i prevenciju samoubistva
Milica uuz
C E N TA R S R C E

Centar Srce sa seditem u Novom Sadu je volonterska, nevladina, neprofitna organizacija koja se
bavi pruanjem emotivne podrke osobama u krizi i prevencijom samoubistva.
Osnovan je 1991. godine na inicijativu grupe profesora sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu,
izmeu ostalih, prof. dr Slobodanke Stankovi i prof. dr Slavice Selakovi-Buri, kao Savetovalite
za psiholoku pomo uesnicima rata. Iako su usluge Centra prvobitno bile namenjene rtvama
rata, ustanovljeno je da potrebu za psiholokom pomoi u velikoj meri imaju obini graani
koji nisu bili direktno ugroeni ratom. Ukoliko se uzme u obzir injenica da je decenijama visoka
stopa samoubistva koja karekterie Vojvodinu poetkom devedesetih doivljavala svoje najvee
vrednosti, jasno je da je postojala potreba da se aktivnosti Centra preusmere sa jedne rizine
grupe na potrebe celokupnog drutva pod rizikom. Tako, 1993. godine, Centar menja naziv u Srce
Psiholoko savetovalite za krizna stanja i rtve rata, i postaje lan mree centara koji se bave
intervencijama u krizi i prevencijom samoubistva - Befrienders International. Od tada su i principa
rada Srca usaglaeni sa internacionalno prihvaenim metodama.
Konaan naziv centra formiran je 2000. godine: Srce Centar za pruanje emotivne podrke i
prevenciju samoubistva.
Misija Centra se sastoji u emotivnoj podrci osobama u krizi i prevenciji samoubistva putem
telefona i e-mail-a. Postoji nastojanje da se produi radno vreme na na 24h i da se steknu uslovi
za pruanje podrke licem u lice (face to face) kako bi bili to dostupniji osobama kojima je
pomo Centra potrebna.
Vizija Centra je drutvo u kojem:
manje ljudi oduzima sebi ivot
ljudi mogu da istrae sopstvena oseanja
ljudi mogu da priznaju i potuju oseanja drugih.
Vrednosti sutinska uverenja koja ine osnovu rada Centra:
vano je imati mogunost za istraivanje tekih oseanja
sluanje u poverenju i prihvatanje bez predrasuda mogu ublaiti ljudsku nesreu i oseanja
koja vode do samoubistva
svako ima pravo da donosi sutinske odluke o sopstvenom ivotu, ukljuujui i odluku da
izvri samoubistvo

strana

52
52

Bitna karakteristika pristupa koji koristi u kontaktu sa korisnicima je nedirektivnost, a osnovna

tehnika koja se koristi je aktivno sluanje.
To podrazumeva prihvatanje sagovornika u potpunosti, bez predrasuda, i pruanje atmosfere koja mu
omoguuje da istrauje svoja oseanja i otvoreno pria o njima. Pri tome se sagovornicima ne daju nikakvi
saveti, moralni sudovi ili uteha da e ono to ih mui proi. Razgovor voen na ovaj nain nee dovesti
do reavanja aktuelnih ivotnih problema i dilema, ali moe dovesti do emotivne rastereenosti i do toga
da se lake prebrodi dati trenutak, a u najboljem sluaju, moe dovesti do posmatranja datog problema
iz drugog ugla to otvara mogunost javljanja novih ideja koje mogu doprineti njegovom prevazilaenju.
Povelja koju je Centar prihvatio ulanivi se u mreu Befrienders Worldwide zapravo odraava
principe kojih se pridrava u svom radu:
1. Centar prua emotivnu podrku osobama u krizi ili neposrednoj opasnosti da oduzmu sebi ivot.
2. Volonteri u Centru se trude da ublae ljudsku nesreu, usamljenost, oaj i depresiju.
3. Osoba koja pozove zadrava slobodu da donosi svoje odluke ukljuujui i odluku da oduzme sebi ivot.
4. injenica da je osoba zatraila pomo kao i sadraj razgovora su strogo poverljivi unutar Centra.
5. Volontere koji pruaju podrku podravaju drugi iskusni volonteri uz konsultaciju profesionalca.
6. Osoba koja zove moe biti upuena na pomo drugih institiucija iz oblasti medicine, socijalne
i materijalne pomoi.
7. Volonterima je zabranjeno da nameu svoja lina ubedjenja ili da utiu na osobe koje zovu u
pogledu politike, filozofije ili religije.
Mree i saradnja
Od 1993. godine, Centar Srce je punopravan lan meunarodne mree centara
za prevenciju samoubistva Befrienders Worldwide (nekadanji Befrienders
Intrenational) sa seditem u Londonu, koja obuhvata vie od 400 centara irom sveta.
Centar ima izuzetno dobru saradnju sa organizacijom The Samaritans iz Velike Britanije i
Republike Irske, koja jo od davne 1953. godine primenjuje i iri ideju volonterske podrke
suicidnim osobama kao i osobama u krizi. Vano je spomenuti da su upravo The Samaritans
osnovali mreu Befrienders International 1974. godine kako bi centri za prevenciju samoubistva
irom sveta bili povezani i radili po istim principima.
Sa samarianskim centrom iz Vinestera Srce je u tzv. bratskom odnosu (twining) i od njih
dobija podrku u vidu napredne edukacije volontera, savete i podrku prilikom organizovanja
veih aktivnosti, kao i podrku u materijalnom smislu.
Srce je lan FENS-a, Federacije nevladinih organizacija Srbije.
Volonteri
Trenutno, Srce broji oko 50 aktivnih volontera u pruanju podrke putem telefona i e-maila. lanovi
su ljudi razliite starosne dobi, razliitih zanimanja i interesovanja. Mogunost uestvovanja u
radu Centra stekli su prolaskom kroz selekciju i obuku. Obuka se sastoji iz dva dela: Prvi deo ini
10 radionica koje se odravaju dva puta nedeljno. Posle zavretka prvog dela vri se druga selekcija
volontera. Drugi deo obuke ini probni rad u Centru koji se odvija pod stalnom supervizijom
od strane iskusnijih volontera i traje dva meseca. Tokom obuke, potencijalnim volonterima se
pribliavaju tehnike koje se koriste u komunikaciji sa korisnicima Centra. Osnova je u ovlaivanju
tehnikama aktivnog sluanja.
Obuka za nove lanove se organizuje dva puta godinje.

53
53

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

Psiholoko savetovalite za mlade

Novosadskog humanitarnog centra
Milena uk, Ivana Furundi, Biljana Rakovi-ivkovi, Dejan ivkovi
NO V O S A D S K I H U M A N I T A R N I C E N T A R

Psiholoko savetovalite za mlade Novosadskog humanitarnog centra (NSHC), osnovano je

poetkom oktobra 2008. godine u okviru projekta Prevencija bolesti zavisnosti i autodestruktivnog
ponaanja kod mladih.
Savetovalite je osnovano u cilju pruanja besplatne psiholoke podrke mladima iz ugroenih i
marginalizovanih grupa - izbeglicama i raseljenima, Romima, osobama sa invaliditetom, mladima
koji boluju od mentalnih poremeaja.
Mladi su izabrani kao ciljna grupa na osnovu najnovijih rezultata istraivanja u Srbiji (UNICEF,
SZO6), koji ukazuju na to da zdravstveno stanje mladih karakterie loe mentalno zdravlje sa sve
viom stopom poremeaja ponaanja, bolesti zavisnosti, depresije i samoubistava, kao i niska stopa
kontraceptivne zatite sa sve veim porastom seksualno prenosivih infekcija.
Takoe i kliniko iskustvo i rezultati istraivanja u Srbiji ukazuju na znaajno psiholoko trpljenje
populacije mladih, koje je esto u vezi sa periodom adolescencije. Mladi manifestuju odreenu,
za ovaj uzrast specifinu psihopatologiju: razliite tekoe adolescentnog procesa skoncentrisane
oko formiranja stabilnog i definitivnog identiteta, depresivna stanja (ukljuujui samoubilatvo)
i poremeaje ponaanja (ukljuujui zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, nasilno i delinkventno
ponaanje i poremeaje ishrane). Treina srednjokolske populacije pokazuje znake psiholokog
trpljenja i mentalnih problema. Slini podaci dobijeni su i u istraivanjima studentske populacije.
Naroitih problema u zadovoljavanju svojih specifinih potreba imaju mladi iz ugroenih grupa
kao to su: mladi sa invaliditetom, mladi bez roditeljskog staranja, mladi koji nisu obuhvaeni
kolskim sistemom, mladi pripadnici nacionalnih manjina i verskih zajednica, mladi sa potrebom
za posebnom podrkom i izbegla i raseljena lica.
Navedeni podaci jasno ukazuju na neophodnost pruanja psiholoke podrke mladima, koja bi, pored
savetodavnog rada, ukljuivala i iskustvene psiholoke treninge u cilju razvijanja ivotnih vetina.
Ministarstvo omladine i sporta Vlade Republike Srbije od avgusta meseca 2009. godine opet podrava
rad Savetovalita za mlade NSHC-a u okviru projekta Mladi na klackalici ivota nacionalna kampanja
za prevenciju autodestruktivnog ponaanja kod mladih. Cilj projekta je da doprinese smanjenju rizika od
bolesti zavisnosti i autodestruktivnog ponaanja kod mladih. Pored besplatnih usluga savetovanja
i psihoterapije, u okviru projekta organizovae se razvojno-psiholoki treninzi za mlade, radionice
i predavanja na teme vane za unapreenje mentalnog zdravlja mladih, uline akcije kojima se
promovie znaaj mentalnog zdravlja i treninge za predstavnike organizacija/institucija na temu
prepoznavanja i prevencije autodestruktivnog ponaanja kod mladih.
U okviru Savetovalita za mlade, pored besplatnih usluga psiholokog savetovanja i psihoterapije,
mladima se prua mogunost uea u iskustvenim psiholokim treninzima. Takoe, Savetovalite
6

strana

Svetska zdravstvena organizacija

54
54

ima i svoju web stranicu www.savetovaliste.nshc.org.rs, u okviru koje se mladi mogu informisati
o pitanjima vezanim za mentalno zdravlje, nainima njegovog ouvanja i unapreenja, i u okviru
koga potpuno anonimno mogu postaviti pitanja psihologu.
U okviru Savetovalita NSHC-a, do sada su se organizovali sledei treninzi:
1.

Trening asertivnosti

2.

Autogeni trening

3.

Trening iz stres menadmenta

O treningu asertivnosti
Asertivni trening, proistekao iz teorijske orijentacije kognitivno-bihejvioralnih terapija koristi se,
ne samo u rehabilitaciji osoba sa mentalnim poremeajima i poremeajima ponaanja kao to su
anksiozni poremeaji, bolesti zavisnosti, sexualne disfunkcije, delinkvencija, ve i za unapreenje
ivotnih vetina svih onih osoba koje ele da rade na svom razvoju. Trening asertivnosti naao je
svoju primenu u raznim preventivnim programima i modulima za razvoj socijalnih i specifinih
komunikacijskih vetina razliitih grupa korisnika.
Osnovna pozitivna promena vezana za asertivno ponaanje je to se putem njega pojaava
samopotovanje koje je samousmereno (nije direktno vezano za druge ljude). Asertivno ponaanje,
za razliku od agresivnog, pojaava kontrolu nad sobom u odnosu na kontrolu nad drugima. Ono
vodi efikasnijem zadovoljavanju elja i ostvarivanju ciljeva, boljoj interakciji sa drugim ljudima
kroz potovanje njihovih asertivnih prava i razvijanje odgovornosti za svoje postupke.

O asertivnosti i ostalim stilovima u komunikaciji

Prema Lange&Jakubowski, asertivnost podrazumeva izraavanje misli, oseanja i uverenja
na direktan, poten (iskren) i adekvatan nain uz uvaavanje prava drugih ljudi. Asertivna
poruka izraava, opisuje osobu i izreena je bez dominiranja, poniavanja ili degradiranja druge osobe.
Asertacija ukljuuje uvaavanje, ali ne i snishodljivost koja vodi u submisivno ponaanje iz uverenja
da druga osoba ima vea prava jer je u ulozi moi, iskusnija, uenija, drugog pola, nacionalnosti
ili rase. Asertacija ukljuuje samopotovanje jednako potovanju prava druge osobe. Za asertivno
izraavanje karakteristine su tzv. Ja-poruke kojima se drugima daje do znanja da je to o emu priamo
proizvod naeg subjektivnog doivljaja - miljenja, utiska, verovanja, oseanja - i da se drugi sa tim
mogu sloiti, a i ne moraju jer i oni imaju pravo na svoj subjektivni doivljaj i odluku.
Iako ima brojnih prednosti, vano je napomenuti da asertivnost nije stil u komunikaciji kojim je
zagarantovano da emo dobiti ono to elimo i nije ponaanje koje treba po svaku cenu u svakoj
situaciji da koristimo (ponekad je mudrije preutati, npr. suprotstavljanje nadreenima ukoliko e
to ugroziti na poloaj, ili odloiti svoju asertivnu reakciju).
Pojam asertivnosti preuzet je iz engleskog jezika (assertiveness) i najblii prevod bi glasio:
samopotvrujue ponaanje. Asertivno (ili samopotvrujue) ponaanje se razlikuje i od
pasivnog i od agresivnog ponaanja. Osnovna dobit koju osoba dobija ovim ponaanjem je porast
samopouzdanja.
Pored asertivnog stila ili ponaanja, razlikujemo pasivni i agresivni stil u interakciji sa drugim
ljudima koji se uglavnom opisuju kao dva suprotna pola asertivnosti.

55
55

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

Ponaamo se pasivno kada imamo problem da kaemo ta mislimo i oseamo. Kada se ponaamo
pasivno, mi naruavamo svoja prava, ne potujemo svoje potrebe, ne postavljamo granice u odnosu
na druge ljude, u komunikaciji smo nesigurni. U osnovi pasivnog ponaanja je tenja da se po
svaku cenu izbegne konflikt, a rezultat: doputamo da drugi kontroliu na ivot, iako to ne elimo.
Agresivni stil u komunikaciji podrazumeva direktno zalaganje za svoja prava i izraavanje misli,
oseanja i uverenja na nain koji je esto neiskren, obino neadekvatan i uvek ugroava prava
druge osobe.
U realnom ivotu, ponekad je teko razgraniiti pomenute stilove u komunikaciji. Pasivnoagresivni stil, ne tako retko zastupljen, namee se kao etvrti stil u komunikaciji. Osobu koja
se ponaa pasivno-agresivno bes tera da od drugih dobije ono to eli, ali je strah spreava
da to uini direktno. Svoju agresivnost osoba preruava tako da bi izbegla odgovornost za svoje
ponaanje. Ukoliko pokuate da se konfrontirate, osoba koja se ponaa pasivno-agresivno uvek
moe negirati postojanje namere.
Postoje razni kursevi namenjeni razvoju vetina komunikacije. Ono to je karakteristino za aserivni
trening je to to asertivni trening podrazumeva pre svega rad na sebi, na svom unutranjem biu,
na izlaenju na kraj sa mislima, uverenjima i emocijama koje nam ne donose mnogo koristi, te na
pronalaenju ravnotee izmeu naeg unutranjeg sveta, spoljanje reakcije koju manifestujemo
i situacije u kojoj se nalazimo.
Adolescentima i, generalno, mladima ovaj trening pomae da se kroz razvoj vetina komunikacije
osnae u svom izraavanju, naroito u relacijama koje su u tom uzrastu bitne: odnosi sa vrnjacima,
partnerom; odnosi sa nastavnicima/profesorima; prezentacija znanja na asu/ispitu; odnosi sa
blinjima. Trening im pomae da razviju i uvrste svoje samopouzdanje i tako spremnije izlaze
na kraj sa izazovima koje ivot nosi sa sobom.

Autogeni trening
Autogeni trening mogli bismo svrstati u domen sugestije - autosugestije. Ustvari, autogeni trening
je metoda uticaja na fiziko telo snagom vizualizacije, zamiljanja, dakle akcijom psihikog tela.

Tvorac metode autogenog treninga je neurolog Johannes Heinrich Schultz (1889.-1970.). Osnova
autogenog treninga nalazi se u koncentraciji na poputanje napetosti, odnosno uticaju na samoga
sebe. Primenjuje se individualno i grupno, a koristi se radi uklanjanja funkcionalnih poremeaja
u radu nekih organa i stanja napetosti.
Osnova ovog medicinski iroko priznatog anti-stres programa jeste autosugestivna tehnika relaksacije
miia i krvnih sudova, kontrole disanja, rada srca i koncentracije, u ijoj osnovi lei ulcova ideja
o ekvivalenciji miine i psihike napetosti. Vebama vizualizacije (vodjenih slika, predstavljanja)
postie se jos dublji nivo relaksacije, to daje mogunost i integracije linosti. Autosugestivnim
kratkim relaksirajuim porukama (geslima) umekavaju se i nepoeljne nesvesne psihosomatske
reakcije na svakodnevne stresogene situacije.
Autogeni trening je posebno razraen sistem vebi pomou kojih se postie spontana kontrola nad
psihikim i fizikim sposobnostima, nad emotivnim i fiziolokim reakcijama:
Veba za normalizaciju tonusa miia

strana

56
56

 Veba za kontrolu krvnih sudova

Veba za kontrolu disanja
Veba za kontrolu rada srca
Veba za relaksaciju trbunih organa
Veba za kontrolu emocija, navika
Ispitivanja su pokazala da praktino nema funkcija sistema organa na koje ova metoda blagotvorno
ne utie (imunoloki, kardio-vaskularni, disajni, endokrini, gastrointestinalni, nervni, urogenitalni,
kotano-zglobni, ula).
Osim terapijskih, vani su i pozitivni uinci koji se postiu i kod zdravih ljudi, a ogledaju se u
poveanju psihike i telesne sveine i spremnosti za rad.
U najnovije vreme autogeni trening uao je u skup aktivnih autosugestivnih i oslobaajuih sistema
vebi. Primenjuju ga i lekari, najee specijalizovani psihoterapeuti. Iskustvo psihoterapeuta
koji su, u leenju, primenjivali metodu autogenog treninga govori da taj oblik komplementarne
medicine dobro pomae kod zavisnosti (alkohol, puenje, droge), anoreksije i bulimije, napetosti,
depresije, tuge, glavobolje, nesanice, raznih fobija, stresa, raznih trauma, greva u miiima,
problema s karlicom, astme, bronhitisa, povienog krvnog pritiska, probavnih smetnji, osetljivih
creva, pa ak i kod ekcema.
Autogeni trening oslobaa oveka negativnih emocija i podstie stvaralatvo pojedinca u svrhu
poboljanja vlastitog zdravlja. On pomae kod promena na svim nivoima tela, uma, emocija i duha,
to je istinska sutina holistikog pristupa u leenju bolesti savremenog oveka.
Osim toga, dobro je naglasiti, autogeni trening je izvanredno mono sredstvo prevencije koja
moe spreiti nastajanje mnogih bolesti povezanih sa stresom - kao uzronikom. To je medicinski
najznaajnija tehnika relaksacije koja pomae u postizanju i odravanju spontane ravnotee izmeu
psihe i tela, kao i korienju na najbolji nain svoje energije u svakodnevnom ivotu.
Trening iz stres menadmenta (self menagmenta)
Trening upravljanja vlastitim resursima inicijalno je bio razvijen i korien od strane klinikih
psihologa. Osnovna pretpostavka je bila da pojedinci koji imaju potrebu za promenom, imaju vee
anse za uspeh ako mogu da kontroliu proces promene. Umesto da psiholog koristi psiholoke
postupke da bi doveo do promene u ponaanju, bolje je poduiti ljude o ovim postupcima i pomoi
im da ih na sebi primene. Kada pojedinci preuzmu kontrolu nad vlastitim promenama, oseae se
uspenim i promena e due trajati nego kada oni oseaju da neko drugi za njih sprovodi promene.
Na ovaj nain programi upravljanja sobom mogu uticati na veliki broj emotivnih kompetencija,
ukljuujui: tanu samoprocenu, samopouzdanje, samokontrolu, savesnost i pouzdanost.
Trening obuhvata sledee tematske celine:
Stres (uticaj stresa, poreklo stresa, reakcija tela na stres, znaci stresa i dugorone implikacije
stresa)
Sindrom sagovevanja

57
57

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

Dobre strane stresa

Kako se boriti sa stresom - lekovite mere za kontrolu stresa:
1.

Promena naina razmiljanja,

2.

Promena ponaanja

3.

Promena naina ivota

Time menagement kako dobro organizovati svoje vreme

R E F E R E NC E :
Paterson, R. J. (2000). The Assertiveness Workbook: How to Express Your Ideas and Stand Up for Yourself at Work and in Relationships.
Oakland, New Harbinger Publications, Inc.
Smith, M. (1988). When I say No, I feel guilty: How to cope using the skills of systematic assertive therapy. New York, Bantam books.
Tovilovi, S. (2005). Asertivni trening: efekti tretmana, odrivost promena i udeo terapeuta u terapijskom ishodu. Psihologija,
38(1), 35-54.
Tovilovi, S., Krsti, T. Radna sveska za uesnike iskustvene grupe za trening asertivnosti.
www.depresija.org
peh, S. Self management upravljanje sobom

Novosadski humanitarni centar (NSHC) je neprofitna, dobrotvorna organizacija osnovana

1998. godine. Misija NSHC-a je da doprinosi stvaranju humanog drutva kroz pruanje pomoi
ugroenim grupama, podrku razvoju graanskog drutva, istraivaki rad i obrazovanje. U
saradnji sa vladinim i nevladinim sektorom, NSHC doprinosi smanjenju siromatva, razvoju
neformalnog obrazovanja, unapreenju socijalne politike i promociji zdravlja.
NSHC je lan Mree za pomo izbeglicama u Jugoistonoj Evropi (SEE RAN), nacionalne
mree za prevenciju HIV-a meu ugroenim grupama (HPVPI) i Vojvoanske HIV mree.
Od svog osnivanja NSHC realizuje projekte psiholoke pomoi i podrke ugroenom
stanovnitvu: izbeglim i raseljenim licima irom Vojvodine, siromanim i nezaposlenim,
starim i nemonim licima, i drugim osobama u potrebi. NSHC takoe prua materijalnotehniku i savetodavnu podrku udruenjima koja se bave mentalnim zdravljem.
Novosadski humanitarni centar
Trg mladenaca 6, Novi Sad
Tel./faks: (021) 524-184, 524-331 (063) 69 46 77
Email: nshc@eunet.rs
Web: www.nshc.org.rs
strana

58
58

Iskustvo Caritasa na polju mentalnog

zdravlja
Tim Caritasa angaovan na projektu Promocija mentalnog zdravlja u Srbiji
Zahvaljujui intervencijama koje italijanski Caritas i Caritas Srbije i Crne Gore preduzimaju na
teritoriji Srbije od 2000. godine pokrenut je proces koji je doveo do formulisanja ovog projekta.
Pokretanje aktivnosti s ciljem pruanja podrke mentalnom zdravlju (2001-2002) Ovaj
projekat nastao je kao rezultat uspeha koje su u svom radu ostvarili italijanski Caritas i firentinski
Caritas i to u saradnji sa Univerzitetom u Sijeni i Caritasom Srbije i Crne Gore, koji su se od
2000. godine ukljuili u proces pruanja pomoi u oblasti mentalnog zdravlja. To je omoguilo
sticanje znaajnog uvida u stanje mentalnog zdravlja u srpskom kontekstu. U poetku, aktivnosti
su obuhvatale: rekonstrukciju i nabavku opreme s ciljem poboljanja uslova za rad u nekim
psihijatrijskim bolnicama; obuku osoblja u psihijatrijskim bolnicama.
Prvi program na temu mentalnog zdravlja (2003-2004) U periodu nakon pada Miloevievog
reima, reformske vlade, koje su obraale vie panje na spoljnu politiku i pokazale veu spremnost
za dijalog sa evropskim vladama i meunarodnim institucijama izmeu ostalog i na polju zdravstva,
pokrenule su proces unutranje reforme unutar Ministarstva zdravlja. Cilj je, izmeu ostalog, bio i
taj da se realizuje dug i teak proces izrade reforme u oblasti zdravstva koja bi ukljuila i reformu
dravnog psihijatrijskog sistema u Srbiji u pravcu leenja u zajednici. Januara 2003. godine
sastavljena je, u okviru sektora za reformu zdravstva, radna grupa sainjena od 12 lanova koji su
dobili zvanino zaduenje da izrade plan nacionalne politike iz oblasti mentalnog zdravlja, kao i
da prue predlog za reformu psihijatrijske pomoi i odre kontakte i saradnju sa meunarodnim
ustanovama i organizacijama koje ve deluju i koje su spremne da deluju u ovom sektoru. Italijanski
Caritas i Univerzitet iz Sijene podrali su taj proces pruanjem tehnike pomoi u radu Nacionalne
komisije za mentalno zdravlje koja je nedavno okonala izradu Strategije sistema. Osim toga, uz
uee i nekih organizacija iz lokalne civilne zajednice sprovedene su razliite aktivnosti usmerene
na senzibilizaciju u borbi protiv stigme kao to su Ujedinjene boje due i 13 televizijskih emisija
pod nazivom Tolerancija .
Drugi program na temu mentalnog zdravlja (2004-2005) Kao rezultat uspene
saradnje izmeu Caritasa i srpskog Ministarstva za zdravlje, ovo ministarstvo je zapoelo
proces osmiljavanja konkretnih aktivnosti na polju deinstitucionalizacije. Na prolee 2004.
godine, odlueno je da psihijatrijska bolnica u Gornjoj Toponici kraj Nia postane sedite
jednog eksperimentalnog Centra za mentalno zdravlje. Poto je postignut sporazum izmeu
Ministarstva zdravlja i nike Optine u pogledu odabira strukture, direktor bolnice u Gornjoj
Toponici izradio je prvi, okvirni projekat za otvaranje Centra za mentalno zdravlje, i to u
dogovoru sa Caritasom i Ministarstvom zdravlja. U oktobru 2005. zvanino je i otvoren prvi
Centar za zatitu mentalnog zdravlja u zajednici.
Aktuelni program na temu mentalnog zdravlja (2006-2009) Caritas na osnovu viegodinjeg
iskustva u oblasti mentalnog zdravlja na teritoriji Srbije i Crne Gore, obnavlja i jaa svoju saradnju
na polju projektnih aktivnosti posveenih ovoj temi istiui kao linije vodilje i prioritete za period
2006-2009. godine sledee:

59
59

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

PROMOCIJA UDRUENJA KORISNIKA. Caritas proiruje mreu samouzajamne pomoi,

inae slabo prisutne na teritoriji, s posebnim osvrtom na tematiku vezanu za mentalno zdravlje.
Za ovu metodologiju zainteresovani su volonteri i aktivisti biskupijskih i parohijskih Caritasa,
porodice pacijenata i njihova udruenja, kao i same grupe pacijenata koji pate od mentalnih
bolesti. Organizovan je itav niz seminara i radionica na datoj teritoriji kako bi se omoguilo
ovim grupama da se bolje upoznaju sa metodologijom samouzajamne pomoi, kako bi je kasnije
redovno primenjuju u svojim nastojanjima da podele probleme i da zajednikim snagama otkriju
puteve njihovog prevazilaenja.

KAMPANJE PROTIV STIGMATIZACIJE. Drutvo u Srbiji i Crnoj Gori jo uvek karakteriu

jake predrasude prema mentalnim bolestima, osobama koje od njih pate i vidovima leenja koji se
primenjuju. Svi akteri i aktivisti iz domena mentalnog zdravlja u ovoj zemlji skreu panju na ovu
pojavu kao na jednu od najveih tekoa koje treba da prevaziu u svakodnevnom radu, ali i kao
jedan od najvanijih izazova sa kojima treba da se suoe. Caritas se zalae da se nastave i pojaaju
aktivnosti u borbi protiv stigmatizacije mentalnog zdravlja odreujui datum 10. oktobar (Svetski
dan mentalnog zdravlja) za kljuni momenat ovih kampanja u borbi protiv stigme. Centralna taka
svih kampanja jeste pokuaj da pacijenti i njihove porodice postanu sauesnici u organizaciji,
aktivisti i glavni nosioci ovih aktivnosti (koje e se odvijati na javnim mestima i uz slobodan
pristup). Time to oni dobijaju priliku da kroz lini primer ispolje potencijale kojima raspolau,
stupe u direktan kontakt sa nepoverljivim javnim mnjenjem i otvoreno govore o problemima sa
kojima se suoavaju, moe se preneti jaka poruka protiv stigmatizacije, poruka koja e poljuljati
predrasude kod obinih ljudi. Osim toga, organizuju se i susreti koji imaju ,,institucionalniji
karakter (seminari, konferencije za tampu, intervjui za lokalne i nacionalne medije) gde se pored
pacijenata i njihovih porodica uestvuju i lekari, bolniari i aktivisti iz ove oblasti. Godine 2007.
organizovana je kampanja I ja imam pravo dok je 2008. nosila naziv Duevne bolesti nisu
zarazne, ali ravnodunost jeste
SOCIJALNE KOOPERATIVE. Ponovno ukljuivanja pacijenta u drutvo i proces rada

predstavlja jedan od kljunih momenata svake terapije i borbe celokupne zajednice za mentalno
zdravlje. Iskustvo socijalnih kooperativa je ve pokazalo odline rezultate u Italiji, dok u Srbiji
ovaj vid organizovanja jo uvek nije razvijen niti adekvatno pravno regulisan. Caritas se zalae
za razvoj modela socijalnih kooperativa na teritoriji Srbije po uzoru na italijanski model i to uz
prilagoavanje razliitim socio-teritorijalnim uslovima koji vladaju u Srbiji. Aktivnosti iz domena
socijalnih kooperativa su razliite: detaljna analiza aktuelne situacije sa pravnog i birokratskog
stanovita kako bi se naknadno pokrenule aktivnosti vezane za pruanje pravne pomoi i lobiranje
u cilju prilagoavanja normativa i procedura; potraga za nekom lokalnom ustanovom u Srbiji koja
se ve bavi ovakvim aktivnostima i koja je ve imala prilike da se u svom radu susretne sa slinim
sluajevima (osobe sa posebnim potrebama, hendikepirani) u cilju razmene pozitivnih iskustava;
razmena u vidu studijskog boravka srpskog osoblja i njihovog upoznavanja s kooperativama i
italijanskim aktivistima; promovisanje nastanka ovih kooperativa i praenje takozvanih ,,socijalnih
tendera unutar dravnih ili privatnih preduzea (perionice, kuhinje, rasadnici, odravanje istoe).

PODRKA ,,MEDIJANI I OTVARANJE NOVIH CENTARA ZA MENTALNO ZDRAVLJE.

Otvaranje prvog Centra za mentalno zdravlje u Srbiji, pod nazivom ,,Medijana u Niu, jeste
najoigledniji dokaz delovanja Caritasa tokom ovih godina. ,,Medijana je, naime, pokazala da je
mogu drugaiji pristup leenju mentalnih bolesti u Srbiji, da je taj pristup prihvatljiv i da moe
pruiti rezultate koji daleko nadmauju rezultate bilo koje druge psihijatrijske bolnice. Caritas
nastavlja da prati i izbliza uestvuje u aktivnostima Centra za mentalno zdravlje pruajui, u
dogovoru sa osobljem Centra, svoju podrku u smislu organizacije i upravljanja, obuke osoblja,
zajednikog organizovanja kampanja u borbi protiv stigmatizacije, prikupljanja i analize podataka
o obavljenom radu. Pozitivno iskustvo ,,Medijane je, izmeu ostalog, pomoglo Caritasu da uvidi da
strana

60
60

model iz Nia moe da se ponovi i primeni i u drugim krajevima zemlje. U tom smislu se naroito
pogodnim ine uslovi koji se upravo formiraju na psihijatrijskom odeljenju u Valjevu.
Od januara 2008. Caritas realizuje projekat kofinansiran od strane Evropske unije PVD/2006/1058
Promocija mentalnog zdravlja u Srbiji u saradnji sa Nacionalnom komisijom za mentalno
zdravlje, a u saglasnosti sa Ministarstvom zdravlja. Projekat se odvija u 4 grada u Srbiji: Beograd,
Valjevo, Novi Sad i Ni i predstavlja razvoj viegodinje saradnje koju Caritas ima sa vladinim i
nevladinim sektorom. Projekat predlae poboljavanje kvaliteta ivota pacijenata sa problemima
sa mentalnim zdravljem putem serija aktivnosti koje se baziraju na deinstitucionalizaciji; izgradnji
kapaciteta pacijenata, njihovih porodica i zaposlenih u sektoru; samouzajamnoj pomoi; borbi
protiv stigme; javnom zagovaranju o pravima pacijenata.
U Beogradu 30.04.2009, izmeu Ministarstva zdravlja i Caritasa Srbije i Crne Gore i Caritasa
Italije, potpisan je Memorandum o razumevanju i zajednikom unapreenju pruanja usluga
zatite mentalnog zdravlja u Republici Srbiji.

61
61

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

KORISNI LINKOVI
www.centarsrce.org
Centar SRCE - Centar za pruanje emotivne podrke osobama u krizi i prevenciju samoubistva

www.domomladine.org
Dom omladine Beograda

www.oknis.org.yu
Drustvo za zatitu i unapreenje mentalnog zdravlja dece i omladine

www.emprona.org.yu
Emprona - Centar za prevenciju narkomanije

www.imh.org.yu
Institut za mentalno zdravlje

www.mentalhealth.com
Internet Mental Health

www.ian.org.rs
Meunarodna mrea pomoi - IAN

http://mentalhelp.net
Mental Help Net

www.mentalillnesses.com
Mentalillnesses.com

www.mentalno.plivazdravlje.hr
Mentalno zdravlje

www.zdravlje.sr.gov.yu
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije

strana

62
62

www.nmha.org
National Mental Health Assotiation

www.zdravstvo.vojvodina.sr.gov.yu
Pokrajinski sekretarijat za zdravlje i socijalnu politiku

www.centar-telos.com
Psihodramski centar Telos

www.savetovaliste.nshc.org.rs
Psiholosko savetovalite za mlade NSHC-a

www.integra.org.yu
Udruenje graana za borbu protiv zavisnosti

Caritas Srbije i Crne Gore

www.caritas.rs

Udruenje za podrku ljudima sa neurozom

www.herc.org.rs
www.mentalnozdravlje.com

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije

http://www.zdravlje.gov.rs/

63
63

strana

MENTALNO ZDRAVLJE

CIP-
,
613.86 ( 035)
Mentalno zdravlje /urednici Milena uk, Dejan ivkovi,
Danijela Kora- Mandi. -1. izd. Novi Sad : Novosadski
humanitarni centar, 2009 (Beograd: Grafolik). -63 str. ; 25 cm
ISBN 978-86-85715-18-1
a)
COBISS.SR-ID 242639623

strana

64
64