KUMRANSKI SPISI

Copyright: Institut za hebrejski jezik (IHJ), Beograd

www.hebrejski.webs.com
Izdava: Metafizika u saradnji sa IHJ
Tehniko ureenje: Metaphysica
tampa: Topalovi, Valjevo
Tira: 1000
Distribucija: Metaphysica, 011/292-0062

eljko Stanojevi

KUMRANSKI SPISI
Dokaz verodostojnosti Biblije

Metaphysica
3

BIBLIJA

ta je to Biblija?
Da li je to strana, tajna knjiga koju mogu razumeti samo
svetenici?
Da li pravoslavci smeju da je itaju? Da li je smeju itati katolici? Da li je smeju itati Jevreji, Muslimani...
Da li je Biblija neka sekta?
Da li je Sveto pismo isto to i Biblija? Da li je Biblija istinita? Da li je Bibliju Bog napisao?
Zar Bibliju nisu pisali ljudi? ta su Kumranski spisi (rukopisi)? Da li su Kumranski rukopisi otkrili da je Isus izmiljotina
crkve?
Ova pitanja su danas veoma aktuelna i zanimaju savremenog
oveka. U ovoj knjizi emo polako doi do odgovora na ova
pitanja..
Re Biblija vodi poreklo iz Grke, od rei biblos to znai
knjiga.
Ova re uopte nije grkog porekla ve je biblos bio feniki grad na prostoru dananjeg Junog Libana iz kojeg se
izvozio papirus. Tako su Grci najpre papir, a posle i knjigu zvali biblos. Kada se danas spomene religija, sveci, papa, krtenje, venanje, Marija, Isus, sve nas to asocira na masivnu
zgradu, lepo ukraenu - i spolja i iznutra - u kojoj mirie tamjan
i koju vodi ovek pred kojim nam klecaju kolena.
A zato nam klecaju kolena?
Zato to on zna neto to mi ne znamo. On, odnosno svetenik, poznaje Sveto Pismo.
5

Njegov posao je da nam prenosi ono to u Svetom Pismu

pie jer mi za itanje takvog tiva nemamo vremena.
Meutim, im vam je u rukama ova knjiga, izgleda da vi za
to ipak imate vremena. I to je dobro.
Vreme koje ete uloiti u itanje svega to sledi, neskromno
govorei, bie jedna od najveih investicija u vaem ivotu.
Odmah da neto razjasnimo - Biblija je u stvari Sveto Pismo, a
Sveto Pismo je Biblija. To su sinonimi, dva naziva za jednu te
istu knjigu.
Biblija je knjiga zbog koje je nastalo hiljade sekti. Kad god
je neko mislio drugaije, dok je tumaio Bibliju, pravio je svoju
sektu. Tako da Biblija nije sekta, ali je svim sektama, svim
verama, najveim svetskim religijama, i to judaizmu, hrianstvu, mnogo manje islamu, zapravo Sveta Knjiga. Neki su je
skraivali, neki proirivali, neki priznavali tek pojedine delove,
ali svima je glavni izvor informacija.
Biblija je u stvari zbirka vie knjiga. Zamislite da su se sve
te knjige tampale odvojeno, imali bismo 63 knjige koje bi inile jedan red na naoj polici. Radi lake upotrebe, od davnina se
Biblija tampa u jednim koricama.
Kako je sve poelo?
Prvo se Bog obratio Mojsiju, i on je napisao svojih pet knjiga koje se danas zovu Pet Mojsijevih knjiga ili Tora (tako to
zovu Jevreji) ili Pentateuh, kako to zovu katolici.
Mojsije je svoje knjige pisao pre 3500 godina. On je u svojim knjigama opisao stvaranje sveta, jevrejsku istoriju, ali i
najvanija pravila i zakone koje je Bog dao oveanstvu. Nakon toga, neto kasnije, nastaje est veih i trinaest manjih prorokih knjiga. Negde pre 2700 godina nastaje jo jedanaest drugih manjih i veih knjiga Biblije. Sve ove knjige zovu se danas
jo i Stari zavet. Sve su pisane na hebrejskom jeziku. Sve te
knjige bave se Bogom, religijom, istorijom, tradicijom, zakonima, nainom ivota...

U jevrejskoj religiji, pre oko 2100 godina poinju da se javljaju razliiti religijski pravci i tumaenja Biblije.
Jedan od najpoznatijih religijskih pravaca vezan je za Isusa
Hrista koji je promenio neke naine tumaenja Starog zaveta
koje je u to vreme prihvatao najvei broj ljudi u Izraelu. On je
bio Jevrejin, okupio je oko sebe deo naroda iz tog doba i napravio novi jevrejski religijski pokret. Nakon njega, neki njegovi sledbenici pisali su o njemu knjige i to etiri najvee koje
se jo zovu Jevanelja (Matej, Marko, Luka i Jovan). Pored ove
etiri knjige o Isusu, i o njegovom religijskom pristupu napisano je jo osamnaest manjih knjiga. Sve te knjige, od Isusa na
ovamo, zovu se jo i Novi zavet.
Veina Jevreja ne prihvata Isusov pristup religiji i zato za
Sveto Pismo smatraju samo Stari zavet. Isus pristup religiji,
koji je kasnije nazvan hrianstvo za Sveto Pismo smatra i
Stari i Novi zavet.
Pre oko 1400 godina poele su da se javljaju neke nove ideje. U Saudijskoj Arabiji, gde takoe u to vreme ive Jevreji, nekim Arapima se svidela jevrejska religija, pa su odluili da je
prihvate, prilagode sebi, ali i modernizuju. To se deava tako
to se pojavljuje Muhamed koji prihvata i Stari i Novi zavet, ali
ih dopunjuje sa mnogo drugih novina i osniva novu religiju koja se zove islam. Ove nove stvari zapisane su u novoj knjizi
koja se zove Kuran. Tako da sada imamo sledeu situaciju: Jevreji potuju samo Stari zavet, hriani potuju i Stari i Novi
zavet, a muslimani i Stari i Novi zavet, ali najvie Kuran.
Godine 424. pre nove ere Jevreji su odluili koje e knjige
ui u Stari zavet. Hriani 393. godine posle Hrista prave
konaan dogovor i prihvataju jevrejske stavove o ovome. Kada
se hrianstvo podelilo na pravoslavno i katoliko, dosta vremena se u Starom zavetu nita nije menjalo. Godine 1546, katolika crkva donosi odluku koje e knjige initi Stari zavet, s
tim da se uvode i neke knjige koje do tada nisu ulazile u Stari
zavet. Pravoslavno hrianstvo se pre svega rukovodilo jevrej7

skim Starim zavetom (ono to su Jevreji utvrdili 424. god

p.n.e), mada se u pojedinim pravoslavnim crkvama dodaju, kao
i u katolianstvu, knjige koje do tada nisu inile Stari zavet.
Iz pravoslavlja se razvija mnogo razliitih pravaca (grki,
etiopski, palestinski, ruski, srpski, rumunski...) i svi imaju isto
Sveto Pismo koje se zove jo i Biblija. Protestanti, koji su
nastali odvajanjem od katolike crkve, se kasnije dele na stotine
verskih zajednica (luterani, baptisti, pentakostalci, jehovini svedoci, mormoni, adventisti, nazareni...) i svi oni koriste gotovo
isto Sveto Pismo kao i pravoslavci i kao katolici.
Koji je religijski pravac pravi, koji je najblii Bogu i slina
pitanja, nisu tema razmatranja u ovoj knjizi.

BIBLIJSKE KNJIGE

U prethodnom poglavlju rekli smo da se Biblija sastoji iz

vie knjiga. Sada emo se pozabaviti tim knjigama, ali i time ko
je odluio, i na osnovu ega, koje e se knjige zvati Biblijom.
Pravilo koje odreuje koja knjiga sme biti u Bibliji, a koja ne
sme, naziva se kanon. Re kanon dolazi od hebrejske rei
kane koja znai trska.
Kasnije, ova re u hebrejskom reniku je znaila mera (jer
se trskom merila duina) i onda u prenosnom smislu pravilo,
pravilnik, norma. Od etvrtog veka kanon predstavlja, od
hrianske crkve usvojen i odobren spisak knjiga Svetog Pisma
ili Biblije. Godine 424. p.n.e. Jevreji usvajaju sledee knjige
koje ine Stari zavet.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.

BEREIT (Prva knjiga Mojsijeva)

EMOT (Druga knjiga Mojsijeva)
VAJIKRA (Trea knjiga Mojsijeva)
BAMIDBAR (etvrta knjiga Mojsijeva)
DEVARIM (Peta knjiga Mojsijeva)
JEHOUA (Isus Navin)
OFTIM (Sudije)
EMUEL (Samuilo)
MELAHIM (Carevi)
JEAAJAHU (Isaija)
JIRMEJAHU (Jeremija)
JEHEZKEL (Jezikelj)
HOEA (Osija)
JOEL (Joil)
AMOS
9

16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.

OVADJA (Avdija)
JONA
MIHA (Mihej)
NAHUM (Naum)
HAVAKUK (Avakum)
CEFANJA (Sofonija)
HAGAJ (Agej)
ZEHARJA (Zaharija)
MALAHI (Malahija)
TEHILIM (Psalmi)
JOV
MILE ELOMO (Prie Solomonove)
RUT (Ruta)
IR HAIRIM (Pesma nad pesmama)
KOHELET (Knjiga propovednikova)
EIHA (Pla Jeremijin)
ESTER (Jestira)
DANIEL (Danilo)
JEZDRA UNEHEMJA (Jezdra i Nemija)
DIVRE HAJAMIM (Dnevnici)

U ovom spisku, kao to se vidi, imamo trideset i pet knjiga.

Kod Jevreja, knjige Starog zaveta se dele u tri grupe. Prvu
grupu ini pet Mojsijevih knjiga. Ova grupa knjiga se zove
Tora ili u slobodnom prevodu zakon. Drugu grupu knjiga
ine devetnaest knjiga, i to na naem spisku od rednog broja
est, zakljuno sa rednim brojem dvadeset i etiri. Ovu grupu
nazivaju Neviim, to znai proroci. Treu grupu knjiga
ine jedanaest knjiga, i to na naem spisku od rednog broja
dvadeset i pet pa do kraja. Ova trea grupa se na hebrejskom
jeziku zove jo i Ketuvim to znai spisi. Ove tri grupe
knjiga ine Stari zavet Biblije. Ime prve grupe na hebrejskom
poinje slovom T, druge grupe slovom N, a tree grupe slovom
K. Kada se prave skraenice, u hebrejskom jeziku se dodaje
10

slovo a nakon svakog suglasnika. Kada se slovo k koje se

naziva kaf, nae na kraju rei postaje slovo h i naziva se
haf. Tako dobijamo re TANAH. Stari zavet Biblije se na hebrejskom zove Tanah.
Nakon to su Jevreji odluili koje e knjige initi Stari zavet,
oko 300 godina kasnije, tanije oko 130. godine p.n.e. radi se
prevod Starog zaveta na grki jezik. U to vreme mnogi Jevreji
gotovo da nisu govorili hebrejski ve grki. Iz tih razloga radi
se prevod na grki koji se jo zove Septuaginta. Kasnije, 405.
godine zavren je prevod Starog zaveta sa grkog na latinski
jezik. Ovaj prevod se zove Vulgata. Uglavnom od Vulgate nastaju slovenski prevodi kao i prevodi na skoro sve svetske
jezike. U odnosu na jevrejski kanon Starog zaveta, ovaj prevedeni Stari zavet na grki, a sa njim latinski i slovenski, razlikuju
se u broju knjiga. Osim onih knjiga koje postoje u jevrejskom
Starom zavetu, grki, latinski i slovenski Stari zavet imaju i
sledee knjige:
1. Knjiga Tovita
2. Knjiga Judite
3. Premudrosti Solumonove
4. Premudrosti Isusa Sirahovog sina
5. Knjiga proroka Baruha
6. Knjiga Makabejaca 1
7. Knjiga Makabejaca 2
8. Jeremijina poslanica (u Vulgati ova knjiga je zapravo esta glava knjige Baruha)
9. Knjiga o Jezdri 2
10. Knjiga Makabejaca 3
11. Knjiga o Jezdri 3
12. Knjiga Makabejaca 4
Postoje dva razliita miljenja u hrianstvu i to jo od prvih
dana, koje su knjige Starog zaveta kanonske, odnosno koje su
11

svete, koje su inspirisane od strane Boga. Prema jednom miljenju, samo trideset i pet jevrejskih knjiga ine Stari zavet. Po
drugom miljenju, svetim knjigama se smatraju i neke kojih
nema u jevrejskom Starom zavetu, a koje smo gore naveli. Moe se rei da pravoslavno i protestantsko hrianstvo vie cene
jevrejski kanon, dok katoliko hrianstvo vie prati Vulgatu
(prevod Biblije na latinski jezik) i raspored knjiga u njoj.
Kanon Starog zaveta odreuje se pomou tanog principa
odabira knjiga. Pre svega da bi knjiga ula u Stari zavet ona je
morala biti inspirisana od Boga. Isto tako Josif Flavije, rimski
istoriar jevrejskog porekla smatra i da je broj knjiga morao biti
ogranien na trideset i pet, ali i da je tekst svake knjige morao
biti nepovrediv. Prema Josifu Flaviju i prema jevrejskom Talmudu (Talmud ine komentari i prie jevrejskih rabina o Starom zavetu) pisanje Starog zaveta zavreno je u vreme vladavine cara Artakserksa I. Moemo rei i da je kanonizacija
starozavetnih knjiga prema mnogim naunicima zavrena tek
oko 100. godine i to od strane Jevreja u gradu Javne na obali
Sredozemnog mora. Katoliko hrianstvo od 1563. godine u
Stari zavet ubraja etrdeset i sedam knjiga. Protestantsko hrianstvo od 1643. godine u Stari zavet ubraja samo trideset i pet,
kao i Jevreji. Pravoslavno hrianstvo uglavnom smatra 35
jevrejskih knjiga svetim, ali neki pravoslavni bogoslovi priznaju i nekanonske knjige za kanonske.

12

BIBLIJSKE KNJIGE - JEZIK I PISMO

Stari zavet Biblije pisan je na hebrejskom jeziku. Da bismo
mogli pratiti ovu knjigu do kraja, moramo pre svega nauiti
poneto o hebrejskom jeziku i hebrejskom pismu. Hebrejski
jezik je semitski jezik afro-azijatske porodice jezika kojim
govori 6 miliona ljudi, uglavnom u Izraelu, delovima palestinskih teritorija, SAD i u jevrejskim zajednicama irom sveta.
Savremeni hebrejski jezik potie od klasinog hebrejskog
jezika, koji je korien pri pisanju Starog zaveta pre 3300
godina. Jevreji su za njega koristili izraz Laon ha-kode
(Sveti jezik), jer su njime pisane svete knjige.
Kao i ostali semitski jezici, hebrejski jezik je korenski jezik.
To znai da se svaka ideja izraava korenom koji se obino
sastoji od tri suglasnika. Tako recimo, sve to je vezano za
uenje oznaava se korenom dml - lmd. Onda se od ovog
korena javljaju razne vrste rei. Pa na primer imamo talmid
uenik, talmud uenje, lamad uio je, jilmad uie,
melumad nauen
Poznavanje ovog jezika neophodno je svakom ozbiljnijem
interesentu za Bibliju i religiju da bi mogao prodreti u dubine
biblijskih tajni. Zato emo ovde dodati jo neke karakteristike
hebrejskog jezika koje e itaocu ove knjige biti od znaajne
koristi.
Imenice imaju jedan nastavak za muku i jedan za ensku
mnoinu. I to je uvek tako. Kada je mnoina u pitanju, te iste
nastavke imaju i pridevi i glagoli. Pored mnoine, postoji i dvojina, kao to je to sluaj sa nekim indoevropskim jezicima, na
primer crkvenoslovenskim jezikom, pa i slovenakim jezikom.
13

Glagolski sistem je veoma razvijen tako da postoji sedam

grupa glagola i vei broj podgrupa ili gizri. Postoje samo
tri vremena: prosto prolo, prosto budue i jednostavno sadanje. esto se veznikom moe budue vreme pretvoriti u prolo i
prolo u budue, to je veoma esto u biblijskom tekstu. Ne postoji srednji rod, to je velika razlika u odnosu na indoevropske
jezike. Sintaksa je specifina, pa se recimo pridev uvek stavlja
posle imenice, glagol je esto na poetku reenice i slino.
Jezik kojim su izvorno pisane starozavetne knjige nazivao se
razliitim imenima: starojevrejskim, jevrejskim, kanaanskim,
judejskim, svetim jezikom i na posletku hebrejskim jezikom.
Ovaj drevni jezik, kao to smo ve rekli, pripada velikoj porodici semitskih jezika, i to njenoj severozapadnoj grani. Da je
deo familije semitskih jezika, doznalo se jo u XVIII veku, kada ga je poznati nemaki orijentalista Eichhorn, svrstao u po tada prvi put navedenu novu familiju jezika, zajedno sa arapskim,
aramejskim i abesinskim jezikom. Ime ovoj, u nauci novoj,
jezikoj porodici, samo se nametnulo, kako su veina govornika jezika ove familije potomci Nojevog sina Sema (em).
Semitski jezici su prema svom geografskom prostiranju
podeljeni na tri osnovne grane, i to: istono-semitski jezici, severo-zapadno-semitski i juno-semitski jezici. Danas se u nauci
pretpostavlja jedan prasemitski jezik, koji se razvijao u, kako je
navedeno, tri osnovna pravca, te je dao veliki broj meusobno
srodnih jezika.
Istono-semitski jezici pojavljuju se kroz akadski, najstariji
jezik ove grane, od kojeg se razvijaju asirski i vavilonski jezik.
Juno-semitski jezici se razvijaju u dva pravca, i to s jedne
strane javlja se staroarapski jezik, a s druge habaki (geez) jezik. Od staroarapskog se razvijaju juni arapski i severni arapski. Juno-arapski e dati evaitski, a severni e dati knjievni
arapski i brojne njegove dijalekte. Habaki e se razviti na
mnoge dijalekte, s jedne strane, i na amharitski (etiopski) jezik
s druge strane.
14

Severo-zapadno-semitski jezici predstavljaju, prema broju

jezika, najraznovrsniju granu semitskih jezika, u okviru koje je
i hebrejski. Ova jezika grana se razvijala takoe u dva pravca:
1. Od starojevrejskog jezika, razvijaju se moavski, feniki i
punski, te ugaritski jezik, svaki odvojeno, i svakako jevrejski
Mikre, jevrejski Mine, srednjovekovni jevrejski i novojevrejski, koji se danas oznaava kao hebrejski jezik.
2. Od staroaramejskog nastaju istono-aramejski i zapadnoaramejski jezik. Istoni e dati magdaitski, sirijaki (sa istonom i zapadnom varijantom), i aramejski jezik Talmuda. Zapadni e dati aramejski jezik Mikre i aramejskih targuma, samarijanski jezik i novoaramejski jezik.
HEBREJSKI JEZIK je jedan od najstarijih jezika sveta. Njegovi poeci se vezuju za period od pre najmanje etiri hiljade
godina. Govorio se i pre dolaska starih Jevreja u prostore Kanaana (Hanana), kada je predstavljao jezik starih Semita na tim
prostorima. Prodiranjem Kanaanaca, naroda hamitskog porekla,
lako je od njih samih prihvaen, kao jezik nove domovine,
otkada se oznaava kanaanskim jezikom. Dolaskom Avramovog jevrejskog plemena na prostore Kanaana, kanaanski jezik
e potisnuti maternji jezik Jevreja, (koji je bio blizak aramejskom jeziku), i postati jezikom svih jevrejskih plemena. Proces
zamene jezika bio je veoma lak i relativno brz, zbog izuzetne
bliskosti navedenih jezika.
U periodu prvog hrama (jevrejskog hrama u Jerusalimu),
hebrejski je bio zvanini jezik severnog carstva - Izraela, i junog carstva - Judeje (u Judeji se oznaavao i judejskim jezikom). U ovom periodu nastaju severni i juni dijalekti ovog
jezika, njime su napisane mnoge starozavetne knjige i druga
knjievna dela toga doba. Nakon razorenja prvog hrama, hebrejski prestaje da bude zvanini jezik, ve ga zamenjuje aramejski, koji postaje slubenim jezikom Bliskog Istoka. Meutim, hebrejski jezik ipak nije izaao iz upotrebe tokom perioda drugog hrama i nakon njega, sve do drugog veka nae ere.
15

U ovom periodu dolazi do snanog uticaja aramejskog jezika na

hebrejski, koji postoji kao jezik jevrejskog naroda, a naroito
kao jezik mudraca. Na ovakvom hebrejskom napisana je
mudrosna knjievnost Mine, kao i ostale jevrejske knjige Halaha, Midra
U periodu Amorejaca, hebrejski prestaje da se koristi kao
govorni jezik, ve ga i u tom smislu zamenjuje aramejski. Tako
hebrejski postaje jezikom religije i svetih spisa, dok aramejski
postaje narodnim jezikom i jezikom svakodnevnice.
Tokom perioda jevrejske dijaspore, hebrejski je korien kao
jezik svetih knjiga, jezik molitvi i jezik knjievnosti. Jevreji u
dijaspori sluili su se jezikom naroda na ijem su tlu boravili.
Pojavom cionizma i buenjem nacionalne svesti, javlja se i
potreba za pribliavanjem jevrejskog naroda svome jeziku.
Hebrejski je uvek bio iv jezik, iako je njegov razvoj u
zadnjih 2000 godina bivao samo u pisanoj rei. Kada su prvi
cionisti krajem XIX veka doli u tursku Palestinu, zatekli su
jevrejske zajednice koje su vekovima bile tu naseljene, naroito
u Jerusalimu, Hebronu, Sefadu i Tiberijasu. U tim zajednicama
je hebrejski jezik bio jezik svetog uenja. U kui su se uglavnom upotrebljavali arapski, ladino (stari panski jezik sa primesama hebrejskih rei) ili jidi (staronemaki sa primesama
hebrejskih i slovenskih rei). Meutim, hebrejski jezik je predstavljao most izmeu tih zajednica, pri emu su Jevreji doseljeni iz Evrope, morali prihvatiti izgovor orijentalnih Jevreja, da bi
se uopte razumeli.
Da bi ukazao na potrebu za jednim jezikom, jedan novi
useljenik je odluio da u krugu svoje porodice upotrebljava samo hebrejski jezik. Bio je to Eliezer Ben-Jehuda (prvobitno
Perelmann, roen u Litvaniji 1858, preminuo u Jerusalimu
1922). Jeziki proces koji je u tom momentu nastao rairio se sa
jedne na sto hiljada porodica. ak su i ostaci ultraortodoksnih
zatvorenih zajednica, u svom domu govorili sa decom na hebrejskom. Da bi svome narodu pruio jezika sredstva, Eliezer
16

Ben-Jehuda se prihvatio velikog posla - sastavljanja sveobuhvatnog velikog hebrejskog renika, kojeg i objavljuje 1908 u
Berlinu (sveske 1-7). Rad na reniku se nastavlja nakon smrti
Ben-Jehude, pod rukovodstvom N. H. Tur-Sinaja, koji ga zavrava 1960. sa 18. sveskom. Danas je hebrejski jezik zvanini
jezik drave Izrael, njime se slui vie od 6 miliona ljudi u svetu kao govornim jezikom, i veliki broj ljudi kao jezikom religije.

17

HEBREJSKO PISMO

Hebrejski alfabet je pismo od 22 slova kojim se pie hebrejski jezik. iroko je rasprostranjen i meu jevrejskom dijasporom, tako da se jo nekoliko jezika - kao jidi, ladino ili judeo-arapski, piu ovim pismom.
Jevreji ga zovu alefbet (jer su prva dva slova alef [ ]i bet
[)]. Broj slova, njihov redosled, njihova imena, kao i njihove
fonetske vrednosti su jednake kao u aramejskom pismu, jer su i
Jevreji i Aramejci preuzeli feniko pismo krajem drugog milenijuma p.n.e.
Savremeno pismo kojim se pie hebrejski jezik je nastalo u
treem veku p.n.e. iz aramejskog, koji su koristili Jevreji jo od
6. veka p.n.e. Pre toga, koristili su pismo koje je u 9. veku
p.n.e. nastalo iz fenikog. U verskim spisima, Samariani jo
uvek koriste varijantu ovog starog pisma.
Sva pisma Evrope i mnoga pisma Azije i Afrike su meusobno povezana po nastanku. Sva vode poreklo od fenikog
pisma. Pogledajmo na sledeim stranicama kako je dolo do toga da mi danas piemo zapravo prilagoenim fenikim pismom
za nae potrebe i kakve to veze ima sa Svetim pismom i sa
Kumranskim rukopisima.
Od fenikog pisma preko Kumrana do dananjeg
modernog pisma
U zapadnosemitskim jezicima konsonant (suglasnik) predstavlja nosioca znaenja odreenog izraza. Vokali se menjaju,
dodaju se afiksi koji mogu biti kako konsonanti, tako i vokali.
18

Meutim, jedan, dva ili tri, pa i etiri konsonanta, u svakom

semitskom jeziku predstavljaju nosioce ideje, pomou kojih se
izraava skup semantiki srodnih pojmova. Svi zapadni Semiti
pisali su iskljuivo konsonantima. To znai da su se zapisivali
samo suglasnici pojmova, a da su se vokali pretpostavljali prilikom itanja poznatog jezika od strane njegovog govornika.
Tako je i danas u arapskom i hebrejskom jeziku, s tim da
postoje oznake za vokale koje se koriste u renicima, svetim
spisima, kao i kod uenja ovih jezika. U literaturi, tampi i
pisanju, vokali se ne koriste. Ova tradicija ne-pisanja vokala
potie dakle jo od Feniana. Vokale uvode tek stari Grci primivi oznake za konsonante od Feniana. esto se danas moe
uti da su Feniani opismenili, svet pa tako i Slovene, naravno
posredno. Kako se taj proces u stvari odvijao?
Na tlu Fenikije, feniansko pismo se pojavljuje kao gotovo,
dakle bez razvojnih i prelaznih oblika pisama. Ova konstatacija
nas navodi na zakljuak da su Feniani verovatno primili gotovo pismo od nekog naroda sa kojim su dolazili esto u
kontakt. Postoje mnoge teorije o pitanju naroda od koga su Feniani preuzeli pismo. Jedna od njih je teorija o kritskom, kretskom ili krianskom pismu. Evans naznaava da 12 od 22
fenika znaka imaju isti oblik kao i kretske grafeme za iste
glasove. Tako i najder navodi da izvore fenikog pisma treba
traiti upravo u kretskom pismu. Smatra se da su pismo
Fenianima u Fenikiju sa Krita preneli Filistejci. Oni su zapravo narod indoevropskog porekla koji se u drugom milenijumu p.n.e. spustio sa severa u prostore tadanjeg Kanaana i
Fenikije i to morskim putem prelazei pri tome i preko Krita.
Kao dokaz da su Filistejci preneli kretsko pismo Fenianima,
moe posluiti i injenica da Feniani ba u momentu kada na
njihovo tlo dolaze Filistejci poinju da koriste pismo, koje je
bilo veoma slino kretskom zbog zapisivanja i voenja trgovakih beleki i knjiga.

19

20

21

Ovde treba pomenuti i interesantnu slinost vinanskog

pisma, pronaenog u Vini kraj Beograda, sa fenikim. U pitanju je deset identinih znakova, od 22 koliko ih ima u fenikom
pismu. Vinansko pismo postoji jo u etvrtom milenijumu
p.n.e. tako da postoje indicije da su Kriani, pa tako posredno i
Feniani, primili pismo upravo sa podruja dananjeg Balkana.
Meutim, nauka e dokazati da li su ove pretpostavke i tane.
Od fenikog pisma razvija se starojevrejsko pismo i to u osmom veku p.n.e. Najstariji natpis pronaen na starojevrejskom
pismu je tzv. Gezerov kalendar (vidi sliku na sledeoj strani).
Osim starojevrejskog, od fenikog pisma se razvija i punsko, kao direktan nastavak fenikog, a koje koriste Puni, inae
Feniani koji naseljavaju Kartaginu. Od fenianskog pisma razvija se i aramejsko, koje inae primaju Jevreji ve u petom veku p.n.e., i neto modifikovano zadravaju sve do danas. Feniko pismo je pretea i dananjeg arapskog pisma, i mnogih
indijskih pisama. Takoe se od fenikog razvijaju etiopsko i
mnoga druga pisma u Africi i Aziji. Heleni u devetom veku
p.n.e. od Feniana prenose na svoje tlo penicu, jeam, bob,
soivo, luk, zlatarstvo, preradu ulja i vina, staklarstvo, kola sa
tokovima, papirus, mere za teinu, duinu i vreme, slikarstvo i
pisanje. ak je i sam grki termin za knjigu (biblos), nastao od
imena fenikog grada Biblos, poto je papirus koji su Grci kupovali od Feniana dolazio prvenstveno preko ovog grada. Grci
su u poetku papirus nazivali biblos, a kasnije i knjigu. Tako
nastaje i naziv za Sveto pismo - Biblija.

22

Gezerov kalendar
U najstarijim grkim tekstovima slova su jo potpuno fenikih oblika, nema znakova za vokale i pie se s desna na levo,
kako to i danas zapadni Semiti upranjavaju (naravno ovo vai
23

i za mnoge druge Semite, pre svega za Arape). Grci ak primaju i nazive slova. Dananji nazivi grkih slova nemaju znaenje. Imena tih slova na grkom jeziku ne znae nita, dok na
hebrejskom, aramejskom i pretpostavlja se i na fenikom imaju
znaenje. Neki od njih su:
Alef-alfa
Bet-beta
Gimel-gama
Dalet-delta
Zajin-zeta
Het-eta
Tet-teta
Tav-tau

Jod-jota
Kaf-kapa
Lamed-lambda
Mem-mi
Nun-ni
Pe-pi
Re-ro

Interesantno bi bilo i pomenuti znaenja naziva fenikih slova na samom fenikom jeziku, kao i na hebrejskom, to se u
mnogome i podudara. Pre svega treba pomenuti tumaenje fenikih naziva od strane nemakog naunika najdera, koje on
objavljuje jo dvadesetih godina prolog veka. Za znak alef,
on smatra da oznaava glavu bika (vidi tabelu na stranama 1920), bet - lavirint, gimel - sekiru, dalet - lenjir, he - drvo, vav tap sa rogovima, zajin - rezu, het - polje, tet - toak, jod - ruku
sa akom, kaf - otvorenu aku, lamed - godinu, mem - vodu,
nun - zmiju, sameh - stub, ajin - vulvu, pe - koplje, cadi trozubac, kof - penis ivotinje, re - glavu, in - brdo, vrata, tav
- krst.
Postoje i druga tumaenja, koja su danas prihvaenija, kada
je u pitanju hebrejski alefbet, koja su proizala ne iz izgleda
samih znakova, ve od naziva konsonanata na zapadnosemitskim jezicima. Za bet se navodi znaenje kua, dalet - vrata,
vav - kuka, ajin - oko, pe - usta, in - zub, zubi, gimel - kamila,
nun - riba, het - barijera, ograda, tet - lopta, klupko, lamed tap uitelja
24

Poreenje (vidi tabelu na stranama 19-20) dananjih grkih,

latinskih, starih fenikih i hebrejskih slova (grafema), ukazuje
na sledee slinosti i razlike izmeu navedenih ortografskih
sistema:
1. Grki znak ALFA predstavljen je upravo fenikim znakom kojim se oznaava prvo slovo i u fenikom pismu. U grkom sluaju je dolo do toga, da je otar ugao kojeg ine dve
prave crte iste duine, okrenut nagore, za razliku od fenikog
znaka kod kojeg isti ugao ide u pravcu pisanja, prema levo.
Poredei ovaj grki znak sa hebrejskim znakom alef (a), kojem
odgovara po poloaju u alfabetu, a i po nekim fonetskim osobenostima, moemo uvideti takoe odreene bliskosti. Naime,
hebrejski znak je zadrao tzv. rogove od glave bika, koji su
postojali i u fenikom, a i u protokanaanskom znaku za fonemu
alef. Hebrejski znak nema vodoravnu crtu, iako se ova vodoravna crta pojavljuje jo u protokanaanskom simbolu za glas
alef, koji se datira na trinaesti vek p.n.e.
2. BETA - grafema Bet u grkom pismu prilagoena je
pravcu pisanja s leva na desno, sa takozvanim trbuiima okrenutim nadesno. Feniki znak za isti glas ima okrenut trbui
takoe u pravcu pisanja - nalevo, ali donji trbui nije potpuno
formiran. Donji se trbui formirao na ovoj grafemi tek kod
Grka. Aramejsko-hebrejski znak: b (bet), koji odgovara grkom
beta je potpuno prilagoen pravcu pisanja - nalevo, pojednostavljen je i nema tzv. trbuia. irilini znak: , predstavlja
u potpunosti preslikan feniki odgovarajui znak prilagoen
pravcu pisanja sa jednim trbuiem okrenutim nadole kao svojevrsnim oblikom osnove.
3. GAMA - ov grafema u grkom pismu predstavlja potpuno preslikanu feniku grafemu za konsonant gimel (vidi tabelu). Naravno da je u grkom sluaju prilagoena pravcu pisanja,
25

te je gornja vodoravna crta okrenuta nadesno, dakle suprotno

od pravca pisanja, dok je u fenikom sluaju okrenuta nalevo,
takoe suprotno od pravca pisanja. Aramejsko-hebrejska grafema za ovaj konsonant - g (gimel), je neto stilizovanija, u smislu
da je za osnovu korien feniki znak, kojem je pridodata kraa
crta nalevo u osnovi znaka. Ovakva stilizacija ove grafeme kod
aramejsko-hebrejskog pisma primeena je jo u drugom veku
p.n.e. Pre toga, znak je bio veoma nalik fenikom. Latinska grafema CE (C) vodi grafiki poreklo od fenikog gimel, pri emu
je ovaj znak naravno u neto izmenjenom obliku i podsea na
samariansko G, prilagoeno pravcu pisanja - nadesno.
4. DELTA - ova grka grafema je predstavljena u potpunosti
fenikim znakom za konsonant dalet. Latinski znak za isti
glas je neto zaobljeniji na desnoj strani. Aramejsko-hebrejski
znak dalet (d) je vremenom izgubio svoj trouglasti oblik produavanjem desne stranice toga jednakostraninog trougla. Ovo
se produavanje javlja ve u sedmom veku p.n.e. u starom
pismu Jevreja. Tokom razvoja ove grafeme kod Jevreja, postojali su periodi kada je ista podseala na latinino slovo P, sa
trbuiem na levoj strani, dakle sa drastinim produetkom
desne stranice tog jednakostraninog trougla fenikog znaka.
Iako su pronaeni neki stari jevrejski natpisi iz devetog veka
p.n.e. u kojima je glas dalet zapisivan u potpunosti isto kao i
grko delta, konani oblik aramejsko-hebrejskog znaka za
ovu fonemu sainjen je od jedne krae vodoravne linije, postavljene na levoj strani u odnosu na tzv. postolje znaka, uspravne i due crte. Gornja crta izlazi malo iz linije postolja na
desnoj njegovoj strani, kao to se vidi i na gore navedenom
prikazu znaka za konsonant dalet u hebrejskom jeziku.
5. EPSILON. Ovaj grki i latinski znak za glas (vokal) E,
predstavljen je neto modernizovanim fenikim znakom za glas
he (vidi Hebrejski izgovor). Naime, feniki znak je us26

pravnu liniju imao postavljenu na desnoj strani, to je odgovaralo i pravcu pisanja. U grkoj i latinskoj varijanti, uspravna linija u znaku, koja na neki nain predstavlja i osnovu
znaka, postavljena je sa leve strane, ime je i ovaj znak u
grko-latinskom sluaju prilagoen pravcu pisanja. U indoevropskim jezicima, ovim se znakom predstavlja vokal, dok se
u semitskim predstavlja konsonant he. U aramejsko-hebrejskoj varijanti ovoga znaka (h), osnovna uspravna linija postavljena u fenikom znaku na desnoj strani se zadrava, kao i
jedna gornja vodoravna crta. Srednja linija postaje uspravna i
odvojena od vodoravne gornje, dok se donja vodoravna gubi.
Odvajanje donje vodoravne linije iz znaka primeuje se jo u
natpisima u starojevrejskom pismu iz estog veka p.n.e., dok do
njenog potpunog ispadanja dolazi tek u II veku p.n.e.
6. Zapadnosemitski znak VAV (w). Grko pismo nema odgovarajueg znaka za ovaj feniki i aramejsko-hebrejski znak. U
latinskom pismu ovaj simbol postoji. Polukrug, koji je na osnovu znaka bio postavljen navie, negde u devetom veku p.n.e.
poinje da se okree nadesno, i sve se vie pribliava dananjem latinskom znaku F, samo okrenutim nadesno, prilagoeno
pravcu pisanja. Ve u sedmom veku p.n.e. znak je gotovo identian latinskom znaku F, samo je okrenut nadesno. U aramejsko-hebrejskom pismu, gube se dve vodoravne crte, postavljene
na osnovu, a zadrava se samo deo prve, i to okrenute nalevo,
dakle suprotno pravcu pisanja. U petom veku p.n.e. potpuno su
se pomenute dve vodoravne crte izgubile iz znaka, u aramejskom pismu, to se dakle preslikava kasnije, i na jevrejsko.
7. Grki znak ZETA predstavljen je modifikovanim fenikim znakom. Feniki znak se sastojao od dve due vodoravne
linije sa meu njima postavljenom jednom duom uspravnom
linijom. U desetom veku p.n.e. u starojevrejskom pismu skrauje se sredinja uspravna crta i polako se poinje zapisivati
27

dijagonalno u odnosu na dve vodoravne, koje se gotovo i ne

menjaju. U grkom i latinskom pismu, sredinja je linija postavljena potpuno dijagonalno kod znaka za glas Z. Aramejskohebrejsko pismo, za ovaj glas ima zadranu samo sredinju liniju koja je postavljena uspravno, sa manjom kvricom na
svom gornjem delu okrenutom nalevo, dakle u pravcu pisanja: z
8. ETA - ovaj grki znak je predstavljen modifikovanim
fenikim znakom HET. Naime, kako se i u tabeli vidi, feniki
znak je bio predstavljen dvema uspravnim linijama, izmeu
kojih su postavljene tri krae vodoravne crte meusobno
razdvojene. U devetom veku p.n.e. u starojevrejskom pismu
gubi se trea vodoravna linija, te ostaju samo dve. Neto kasnije se dve stapaju u jednu, i tako nastaje znak za glas eta u
grkom jeziku, i za glas H u latinskom jeziku. Aramejskohebrejski znak za glas het (j) zadrava dve uspravne linije i
prvu vodoravnu iz fenikog znaka, koja je postavljena na vrhu
dve uspravne, tako da znak podsea na irilino slovo: P.
Potpuna modifikacija ovog aramejsko-hebrejskog znaka, javlja
se tek u drugom veku p.n.e.
9. THETA - ovaj grki znak predstavlja preslikani feniki
znak, veoma malo modifikovan. Feniki znak tet, bio je predstavljen krugom u kojem je postojao krsti. Grki znak je
takoe predstavljen krugom, s tim da je krsti modifikovan u
jednu kratku vodoravnu liniju unutar kruga. U starojevrejskom
pismu, ovaj se krug malo otvara, da bi se lake i bre pisalo, a
na mestu gde se manji otvor zavrava, stavlja se potez na unutra, da se oznai i postojanje znaka unutar kruga. Ovakvo
zapisivanje se javlja u zapisima na starojevrejskom jeziku iz
petog veka p.n.e. U aramejsko-hebrejskoj varijanti istog znaka,
zadrava se slian nain pisanja ovog znaka iz starojevrejskog
pisma: f

28

10. IOTA - postoje manje ili vie osnovane sumnje da se

ovaj grki, pa i latinski simbol za oznaavanje glasova: I, J
moe dovesti u vezu fenikim ili starojevrejskim znakom za
glas jod. Ovakvo miljenje pre svega vlada iz razloga to
feniki i starojevrejski znakovi za pomenute glasove, kako se i
u tabeli vidi, poseduju jednu uspravnu i dve ili tri vodoravne
linije, koje prekriavaju uspravnu. Ovakav razvoj grke i latinske grafeme vezuje se za pojednostavljenje zapisivanja samo
baze znaka-uspravne crte. U aramejsko-hebrejskoj varijanti, pojavljuje se znak koji je neto krai u odnosu na druge, i koji se
najee predstavlja kao jedna kraa crtica, koja mnogo kasnije
dobija izgled zareza ili kvaice: y - ovim se znakom u aramejskom i hebrejskom jeziku oznaavaju glasovi J, i dok se
sam znak naziva jod.
11. KAPA - ovaj grki i latinski znak je zapravo neto modifikovan feniki i starojevrejski. Naime feniki je znak imao
pre svega oblik male grabulje postavljene navie sa tri kraka.
Vremenom je (u devetom veku p.n.e.), desni krak grabuljice
produen nadole, tako da se dobije znak nalik na grko i latinsko K, s tim da je postavljen kracima nagore. U grkom i latinskom pismu znak je prilagoen pravcu pisanja. U aramejskohebrejskom pismu, koje se i danas koristi u hebrejskom jeziku,
kraci su preli u jednu deblju i kratku vodoravnu liniju koja na
svojoj krajnjoj desnoj taki ima liniju nadole, dakle uspravnu
crtu, koja se savija nalevo, dakle u pravcu pisanja, a paralelno
sa gornjom linijom: k. Koristi se za oznaavanje glasova: kaf
(K) i haf (H).
12. LAMBDA - grki znak kojim se oznaava glas L, predstavlja gotovo preslikan feniki znak za isti glas. Naime, feniki
znak je imao isti izgled kao grko lambda (kao irilino L), ali
je bio okrenut otvorom prema desno, dakle prema strani od koje
pisanje poinje u fenikom jeziku. Jedan krak u fenikom
29

znaku je bio obino neto dui u odnosu na drugi. Latinski

znak, kao da nastaje od starojevrejskog znaka za glas L. U
devetom veku p.n.e. starojevrejski znak je podseao na latinski,
s tim da je donja kraa crta bila okrenuta nadesno i nije gradila
prav ugao sa uspravnom crtom. Moe se rei da je podseao na
latinsko J, okrenuto nadesno. Aramejsko-hebrejski znak
lamed, u drugom veku p.n.e. dobija svoj konani oblik.
Naime, dua crta iz fenikog znaka se jo vie izduuje i postavlja uspravno, kraa crta se nastavlja nadole, u obliku jednog
cik-cak poteza. Tek kasnije u modernom pismu znak je predstavljen zapravo ovim potezom, a duga uspravna linija, koja
predstavlja i osnovu znaka, biva skraena: l
13. MI - grki znak, koji se potpuno zadrao iz doba fenikog pisanja, neto modifikovan i prilagoen pravcu pisanja.
Feniki znak za glas M, je predstavljao talase vode, dva do tri
talasa postavljena uspravno u obliku vodopada (vidi tabelu).
Grki i latinski znak je predstavljen sa dva talasa u dva poteza,
pomou etiri linije. Aramejsko-hebrejski znak se razvijao neto drugaije, tako da se negde u 9 veku p.n.e. u starojevrejskom
pismu talasi, kojima je znak predstavljen, postavljaju vodoravno, a jedan desni krak se produava. U petom veku p.n.e. talasi
dobijaju oblik deblje polukrune linije, postavljene vodoravno
u odnosu na uspravnu, ranije nastalu liniju, koja predstavlja
dakle produetak krajnje desnog talasa iz fenikog znaka. Osim
toga, pomenutoj uspravnoj liniji dodaje se postolje paralelno
debljoj polukrunoj liniji. Iz deblje vodoravne polukrune linije
izlazi, pridodata kasnije, uspravna linija ime se dobija nepravilni kvadrat. Na kraju, aramejsko-hebrejski znak dobija
ovakav oblik: m
14. NI - simbol kojim se u grkom i latinskom jeziku predstavlja glas N, odgovara verno fenikom znaku za isti glas,
neto prilagoen za potrebe ovih jezika, odnosno pravcu pisa30

nja. Naime, feniki znak je bio sastavljen od jednopotezne linije, zapravo krive, u obliku obrnuto napisanog latininog slova
Z (vidi tabelu). Grki i latinski znak je prilagoen pravcu pisanja, te okrenut tako da mu bazu ine gornja i donja linija
fenikog znaka, a da je meu njima ostala dijagonalna crta, i to
s leva nadesno. Aramejsko-hebrejski znak za isti glas dobija u
devetom veku p.n.e. produenu donju crtu u odnosu na feniki
znak, koja kasnije postaje osnova znaka. Tek u sedmom veku
p.n.e. ona se u svom donjem delu povija neto nalevo, dakle u
pravcu pisanja. Gornja linija se smanjuje, ili u pojedinim oblicima starojevrejskih pisama potpuno iezava. Danas u hebrejskom pismu izgleda upravo tako: n
15. KSI - grki znak nastao od fenikog znaka, kojim se
oznaavao glas S u fenikom jeziku. Od ovog fenikog znaka
nastao je i znak X u latinskom jeziku, kao i znak za konsonant
sameh (s) u hebrejskom jeziku. Feniki znak je imao tri vodoravne krae crte, kroz koje je prolazila jedna uspravna i dua,
tako da je podseao na antenu (vidi tabelu na str. 19-20). Grki
znak je samo izgubio uspravnu crtu. Latinski znak ima neto
drugaiju strukturu - dve ukrtene linije, pa dobijamo znak X,
dok je sluaj sa aramejskim i hebrejskim znakom sameh
neto drugaiji. Tri vodoravne linije poinju vremenom da se
ispisuju sa manje panje. Prednost se daje upravo sredinjoj uspravnoj liniji, a zapisivanje znaka zapoinje tom istom uspravnom linijom nalevo, koja se neto zaobljava, pa se tri vodoravne linije zapisuju u jednom potezu bez mnogo obraanja
panje na njih same. Kasnije, u drugom veku p.n.e., tri vodoravne crte se pretvaraju u jednu deblju, neto kitnjastu, koja sa
osnovom, ili pomenutom uspravnom linijom opisuje krug.
Danas znak za glas sameh izgleda ovako: s.
16. OMIKRON - ovaj grki, a kasnije i latinski znak za
vokal O, predstavljaju u potpunosti imitiran feniki znak za
31

slian glas. Naime u zapadnosemitskim jezicima u pitanju je

guturalni glas ajin (vidi o glasu ajin). Aramejsko-hebrejski
znak ovde dobija jedan oblik trougla, kojem se kasnije, u estom veku p.n.e. jedna, i to desna stranica produava, dok on
sam gubi oblik trougla i otvara se. Danas ovaj znak u hebrejskom jeziku izgleda ovako:
17. PI - ovaj grki znak je zapravo razvijeniji feniki, kojim
se oznaavao takoe glas P. Kod feniana je ovaj znak bio
predstavljen kraom kosom crtom, od koje se nadole sputala
jedna dua u obliku postolja. Kasnije je grki znak dobio dananji oblik (irilino P). Latinski jezik ovde koristi oznaku za
grko ro. Aramejski i hebrejski koriste neto razvijeniji znak:
p

18. KU - ovaj znak i glas ne postoje u grkom, ali se zato

javljaju u latinskom pismu, koje je potpuno preslikalo feniki
znak za emfatini glas KOF. Jedina modifikacija je da se skrauje bazna uspravna linija iz fenikog znaka, dok bazu predstavlja upravo krug. Aramejsko i hebrejsko pismo zadravaju
kod ovog znaka za osnovu uspravnu liniju od fenikog znaka,
dok je krug smanjen, ak i otvoren. Konano, hebrejski znak
dobija ovakav oblik: q

19. RO - grki znak za glas R, je u stvari prepisani feniki

znak za isti glas. Naime, feniki je znak samo bio okrenut u
pravcu pisanja nalevo, dok je grki prilagoen pravcu pisanja
nadesno. Aramejski i hebrejski znak umesto zatvorenog jajolikog kruga postavljenog na uspravnoj liniji kao bazi, dobija
samo jednu zaobljenu uspravnu liniju. Tako i danas izgleda hebrejski znak za glas R - r

20. SIGMA - predstavlja znak koji je preslikan iz fenikog

pisma, postavljen da odgovara pravcu pisanja s leva nadesno.
Feniki znak kojim se oznaavaju glasovi: S, - imao je oblik
32

dananjeg znaka sigme u grkom jeziku, postavljenim kracima

nagore. U latinskom se kraci zaobljavaju, te se dobija latinsko
S. U irilici ostaje feniko i starojevrejsko in, sa ravnom
bazom. Danas hebrejsko in, odnosno sin izgledaju ovako:
cv

21. TAU - ovaj grki znak za glas T je modifikovan feniki

znak za isti glas. Feniki znak prestaje da se koristi kao krsti u
grkom sluaju, ve uspravna crta krstia postaje postolje, pri
emu se izduava. U latinskom je isto tako. Aramejski i
hebrejski znak za isti glas dobijaju ovakav oblik: t. Dakle,
krsti se razdvaja na dve uspravne crte, koje su meusobno
povezane novom.
Iz navedenih uporednih grafikih analiza vie pisama moe
se zakljuiti da su iz fenikog, moda i iz aramejskog i jevrejskog pisma, grko i latinsko pismo nasledili, odnosno preuzeli, 21 grafemu, od postojeih 22. Ostale grafeme su u grkom
i latinskom pismu nastale kasnije, verovatno kao tvorevine kombinovanja postojeih zapadnosemitskih grafema ili neposrednim linim idejnim grafikim reenjima pojedinih drevnih pisaca.
Kako je pismo kod Slovena u poetku predstavljala glagoljica, moe se isto grafiki porediti ovo pismo sa fenianskim i
starogrkim. Meutim, malo je naunika koji tu nalaze zajednike elemente. O tome je ipak potrebno uraditi jednu posebnu analizu. Danas, u nauci preovladava miljenje da je glagoljicu sastavio iril, koji je 863. godine doao meu Moravce
da im propoveda hrianstvo. Treba razmiljati i o tome da
mnogi znakovi iz glagoljice imaju istu formu i oblik kao i
pojedini znaci fenikog pisma, a koji slue za oznaavanje istih
glasova. Moe se rei da te osnovne konture imaju i grki
znakovi, koji su kako je ve predoeno, direktno nastali iz
fenikog pisma. Pojedini znakovi glagoljice, predstavljaju i
kombinaciju dva jednostavnija znaka iz glagoljice. (To su
33

znakovi kao: ta, jeri) Znak AZ u glagoljici, ima konture

znaka alef iz fenianskog i alfa iz grkog pisma. Vide se
katete zamiljenog trougla, koje su u ovom sluaju ukrtene u
obliku krstia, s tim da nema te osnovice trougla koja u grkom
i u fenikom znaku preseca katete trouglia. Znak buki u
glagoljici okrenut je kao i feniki znak, trbui je okrenut
dakle nagore, umesto irilinog - nadole. Kao baza, osnovica
kod glasa buki je vodoravna linija, a trbui je reetkast,
dakle samo stilizovan u odnosu na feniki znak. Znak vedi, je
mogao biti naknadno izmiljen, ali glagolj ima osnovnu
dijagonalnu linijicu, koja mu je baza, dakle kao i feniki znak,
gornja kraa crta iz fenikog znaka je prerasla u zatvoreni
krui, te je analogno tome radi simetrije mogao nastati u
znacima glagolj i donj desni krui. Ilo se dakle ka jednom
zaokruivanju ili zaobljavanju znakova. Znak dobro ima konturu fenikog dalet, sa opet zaobljenim donjim uglovima
trougla, ali je i vrh trougla takoe neznatno zaobljen. Takoe i
znak u glagoljici esti ima oblik fenikog he od kojeg je
nastalo i grko eta, s tim da je u grkom pismu znak promenio smer, pratei pravac pisanja, dok je u glagoljici smer zadran, dakle suprotno pravcu pisanja.
Uopte gledano, dakle ne analizirajui svaki znak glagoljice,
vide se uticaji fenikog pisma, moda i pre grkog direktno, ali
i fenikog indirektno. Znak a ili ta jesu direktan prepis
fenikog znaka za glas , koji se kao takav kasnije preneo i u
irilicu. Znakovi: mislite, pokoj, rici, slovo, tvrdo
imaju takoe osnovne konture grkih, pa indirektno i fenikih
znakova.
Ovo su injenice. Dakle, zakljuak koji se moe izvesti jeste
da su Sloveni, ako ne sve, onda mnoge znakove u svom pismu
primili od Grka tj. indirektno, mada je diskutabilno da li i zaista
indirektno, od Feniana. Redosled slova u glagoljici je takoe
feniki, tj zapadnosemitski. Kasnije Sloveni, ve od desetog
veka poinju upotrebljavati i irilicu kao produkt fenikog
34

pisma koje je do njih dolo preko Grka. Romanski narodi donose Slovenima i latinicu, nasleenu od Latina. Osnovni potezi
gotovo svakog znaka irilice i latinice jesu direktan prepis ideje
zapadnosemitskih starih pisama - fenikog i starojevrejskog.

35

JEVREJSKO PISMO U PERIODU

NASTAJANJA KUMRANSKIH RUKOPISA

Kumranski rukopisi su pisani takoe hebrejskim jezikom, ali

pismom karakteristinim za doba kada su pisani. Svaki period
je imao karakteristino pismo, a videli smo u prethodnom periodu da se svako pismo tokom vremena razvijalo. U periodu pisanja kumranskih rukopisa jevrejsko pismo je bilo blisko dananjem savremenom kvadratnom pismu. Uzrok za to je snaan
aramejski uticaj na jevrejsko pismo toga doba. Danas se ovo
jevrejsko pismo naziva jo i aramejsko pismo. U tabeli ispod,
moe se videti izgled slova kojim su pisani kumranski spisi, a
moemo ih lako i nauiti.
)
b
g
d
h
w
z
x
+
y
k
\
l

36

a = alef
b = bet
g = gimel
d = dalet
h = he
w = vav
z = zajin
h = het
t = tet
y = jod
k = kaf
h = haf na kraju rei
l = lamed

m
{
n
}
s
(
p
v
c
q
r
$
t

m = mem
m = mem na kraju rei
n = nun
nun na kraju rei
s = samek
ajin
p = pe
f = fe na kraju rei
c = cadi
q = kof
r = re
= in
t = tav

Primer teksta iz Isaije 1:1 na kumranskom pismu.

ymyk {l$wryw hdwh l(hzx r$) cwm) }b
why($y }wzx
hdwhy yklm whyqzxy zx) {twy whyz)

37

SAVREMENO HEBREJSKO PISMO

I u starom i u novom hebrejskom pismu ne postoji razlika

izmeu tzv. malih i velikih slova, ve samo nekoliko slova ima
drugaiji oblik kada se pie na kraju rei, slino arapskom
pismu, ali mnogo jednostavnije. U pisanju se samoglasnici uglavnom ne piu. Hebrejsko pismo se pie sa desna na levo.
U donjoj tabeli, mogu se videti savremena hebrejska slova i
takoe se lako mogu nauiti:
Kaf Yod Tet Het Zajin Vav

Cadi

Pe

He

Dalet

Gimel

Bet

Alef

Tav

in Re Kof

Ajin Sameh

Nun

Mem Lamed

Da bismo bolje razumeli razvoj savremenog hebrejskog pisma, moemo pogledati i sledeu tabelu:

38

Oblici
Naziv
slova

Savremeni hebrejski

Drevni hebrejski

PaleoAramejsko
tampana tampana tampana Pisana
Feniko
Rai tip
hebrejsko
pismo
I tip
II tip
III tip slova
pismo
pismo

Alef

Bet

Gimel

Dalet

He

Vav

Zajin

Het

Tet

Jod

Kaf

39

Zavrno
Kaf

Lamed

Mem

Zavrno
Mem

Nun

Zavrno
Nun

Sameh

Ajin

Pe

Zavrno
Pe

Cadi

Zavrno
Cadi

Kof

40

Re

in

Tav

Da bi se pravilno oznaavali samoglasnici, nastao je vei

broj sistema dijakritikih znakova tj. takica i crtica kojima se
oznaavaju samoglasnici (nikud). Jedan od ovih, zvani Tiberijanski sistem je vremenom postao dominantan. Aaron ben Mozes ben Aer, i njegova porodica kroz vie generacija, se smatraju zaslunim za nastanak i usavravanje ovog sistema. Ove
oznake se koriste za posebne namene, kao to su biblijski tekstovi, poezija ili za uenje hebrejskog jezika. U Tiberijanskom
sistemu postoji i odreeni broj znakova za pojanje, koji oznaavaju kako treba pojati odreene citate (slino evropskim
neumama), kao i odreeni broj ukrasa, koji se koriste samo u
svicima Tore.
Hebrejska slova se mogu koristiti i kao brojevi (najee u
Bibliji), ali su danas u svakodnevnoj upotrebi tzv. arapski, odnosno zapadni brojevi.

41

ZANIMLJIVOSTI BIBLIJSKOG TEKSTA

Nijedna knjiga Starog zaveta se nije sauvana u autografu

(autograf je originalni tekst pisan rukom pisca). Sve to imamo
su zapravo prepisi. Poto nekada tamparije nisu postojale,
knjige su se prepisivale i to na papirusu ili na pergamentu
(koa). Poto su starozavetne knjige obimne i poto su prepisivai bili ljudi od krvi i mesa koji su mogli i pogreiti, tokom
prepisivanja su se u prvobitni tekst uvukle neke veoma sitne
greke. Najvie takvih greaka su bile zapravo nenamerne. Navedimo nekoliko primera da bismo razumeli koliko su ovakve
greke uticale na dananje Sveto pismo koje je nama dostupno.
Pre svega, est sluaj je zamena meusobno slinih konsonanata (vidi donju tabelu).
Bet i re

b
r

Re i dalet

Tet i ajin

Kaf i nun

He i het

r
d

Kao to se u tabeli vidi, u starom hebrejskom pismu meusobno su slini konsonanti bet i re, re i dalet, tet i ajin, kaf i
nun, he i het, mem i nun, kaf i nun...
U hebrejskom kvadratnom pismu, koje je, kako smo rekli,
novijeg datuma, slini su dalet i re, he i het, bet i kaf, jod i vav
itd (vidi tabelu na sledeoj strani).

42

Bet i
re

Re i
dalet

Tet i
ajin

Kaf i
nun

He i
het

b
r

r
d

f
[

k
n

h
j

Ajin i
cadi

[
x

Kaf i
nun
zavrno

^
@

Kada se tako pogrei moe se dogoditi da neka hebrejska re

dobije drugo znaenje. Tako recimo moemo imati sluaj da
umesto rei hyh haja to znai on je bio prepisiva teksta
napie haja hyj (sa het umesto he) to znai ivotinja. Meutim, ovakve i sline greke lako se mogu otkriti u hebrejskom
tekstu, pre svega po smislu. Jer, ako u hebrejskom tekstu stoji
na primer ovek je bio na planini ili stoji ovek je ivotinja
planina jasno e biti da je dolo do sluajne greke u prepisivanju i po smislu emo razumeti da je re o prolom vremenu
glagola biti, a ne o nekakvoj ivotinji. Iako su ovakve greke
zaista retke, postoje brojni kritiari verodostojnosti biblijskog
teksta, pa je bilo vano da na ovom mestu objasnimo ta to u
stvari izazivaju ove sluajne greke u prepisivanju. Kao to se
moe videti, ne izazivaju nita posebno.
Pri mehanikom prepisivanju ponekad se dogaalo da doe
do metateze konsonanata (metateza je zamena mesta). Tako
recimo, umesto abv imamo avb, ili umesto bhr imamo
brh. Ovakva situacija, a naroito zbog toga to se hebrejski
jezik pie gotovo samo pomou konsonanata, ponekad je dovodila do toga da prepisiva umesto rjb (bahar) to znai birati
napie jrb (barah) to znai pobei. I ovakve greke nisu mogle uticati na razumevanje i verodostojnost teksta jer svaki
tekst, pa i svaka reenica, ima svoj smisao pa se ne moe dogoditi da neko bira u celom tekstu ta e da jede i da pije, pa
onda odjednom kada treba da izabere penicu on ne izabere
penicu nego pobegne penicu.
Ponekad se deavalo da prepisiva umesto dva identina ili
slina slova, a koja se nalaze jedno pored drugog, napie samo
jedno. To je kao kada bi u naem jeziku neko umesto najju43

nije napisao nepravilno najunije. Ova greka se naziva

haplografija. Tako recimo u 2. Samuilovoj 7,23 napisano je
ispravno lifdot lo leam, dok za istu stvar u 1. Dnevnika 17, 21
imamo napisano pogreno lifdot lo am. Ponekad se pojavljuje
i ditografija, to je u stvari dvostruko pisanje jednog ili vie
slova. Tako recimo u Jeremiji 29,19 imamo napisano pravilno
!yabnh (haneviim) dok u Jeremiji 7,25 imamo pogreno
napisano !yyabnh (hanevijim), to je vie pravopisna greka prepisivaa i moe posluiti kao dokaz da prepisiva nije sve
vreme gledao u tekst koji prepisuje ve je itao nekoliko rei
teksta pa ih iz glave zapisivao na materijal na kojem je pisao.
Zbog nepanje prepisivaa ponekad se deavalo da doe do
isputanja celog reda ili pasusa. Ovo se najee deavalo izmeu dve iste rei. Nekada se dogaalo da je prepisiva pogreno deifrovao skraenice. Tako recimo u Isaiji 7,10 nekada
je postojala skraenica y (J) to je bila skraenica od why[vy (Jeaajahu). Kasnije se ova skraenica ispisala pogreno i pretvorena je u hwhy (Jahve).
Neke tekstove su pisari zapisivali sluanjem. Osoba koja je
tekst znala napamet diktirala je pisaru koji je zapisivao i koji je
mogao napraviti greku. Ukoliko dobro razmislimo, u ovakvim
situacijama zapravo imamo dvojicu odgovornih ljudi. Za greku moe biti odgovoran i onaj koji diktira i onaj koji zapisuje.
Osoba koja diktira mogla je zaboraviti neku re ili ak reenicu,
dok je osoba koja je zapisivala mogla pogreno uti re pa je
tako i mogla pogreno zapisati. Tako na primer u Isaijinoj knjizi, koja je inae cela pronaena u Kumranu, u prvom stupcu u
26. redu (to se moe videti i na fotografijama, kao i u analizi
dela Isaijinog svitka u nastavku ove knjige) neke rei su date u
mnoini dok su u masoretskom tekstu Isaije na tom istom
mestu te rei date u jednini.
Pored greaka u sluanju, javljaju se i greke usled neznanja
ili nepanje. Pre svega dogaalo se da prepisiva ne zna kako
se tano pie odreena re. Ukoliko prepisiva slua osobu koja
44

diktira, ovakve greke su bile este, jer je lake tekst prepisati

nego ga zapisivati po diktatu. U Kumranskim rukopisima ima
ovakvih sluajeva, a primer za to je prvi stubac Isaije u 9. redu,
pretposlednja re, gde se re tkphmk ke-mahpekat nalazi zapisana kao tkpmk ke-mapekat. Najvea oteavajua okolnost
prepisivaima Biblije bio je sam nain zapisivanja rei u tekstu.
Vana karakteristika hebrejskog teksta u to vreme je bila
zapisivanje rei bez znakova interpunkcije (kao taka, zarez...) i
bez razdvajanja rei od rei, pa su se zbog ove karakteristike
zapisivanja jezika takoe potkradale sitne nenamerne greke.
Do namerne izmene teksta dolazilo je usled toga to se nekada teko razumljiv izraz hteo zameniti lake razumljivim.
Deavalo se da su rei, kojim se tekst objanjavao, ispisivane
izmeu redova ili na rubu, pa su kasnije bile unesene u sam
tekst. To su glose. Tako u Isaiji 4,18, koji poinje sa reima hi'
beth, a zavrava se reju el, iza rei lez je napisana glosa.U 2.
Carevima 9,4 neko je u vezi sa reju r[nh (ha naar) u tekstu,
ispisao istu re i na rubu dodao objanjenje ybnhr[nh (hnr
hnbj). Kasnije, prepisiva je primedbu sa ruba uneo u tekst i
danas itamo ybnh r[nh (ha-naar ha-navi).
Jedan veliki autoritet na podruju biblijskih rukopisa, Fenton
Hort, rekao je veoma vanu stvar kada su u pitanju prepisivai
Biblije: Uprkos realnim mogunostima kvarenja teksta tokom
prepisivanja i postojanja razlika meu raznim rukopisima, rad
prepisivaa, gledano u celini, bio je obavljen s velikom briljivou i verodostojnou. U stvari, procenjeno je da varijacija
ima u svega hiljaditom delu celokupnog teksta.
Ukoliko uzmemo u obzir ovu Hortovu izjavu, slobodno moemo biti oduevljeni radom prepisivaa Biblije. Poto znamo
da su od tehnike za pisanje imali samo kou i pero, ne moemo,
a da ne pomislimo da je sam Bog uvao tanost biblijskog
teksta.
Pogledajmo bilo koju knjigu tampanu u vreme kompjuterske ere. Svaka ima greke. Nae se tu pravopisnih greaka,
45

tamparskih greaka, materijalnih greaka autora itd. Ne zaboravimo da svaki program za pisanje na raunaru dozvoljava
pisanje i brisanje, ak na mnogim jezicima sam ispravlja gramatike i pravopisne greke. Nakon ovoga, autor obino jo
nekoliko puta proita tekst, i ispravi greke, lektor proita pa i
on ispravi, onda se jo jednom uradi korektura, pa se knjiga
tampa. A greke su, i pored svega toga, i dalje tu.
Prepisivai Biblije sa svojim perom i koom nisu smeli ni da
pogree. Zamislite Isaijin svitak, pronaen u Kumranu. Dugaak je preko sedam metara, zapisan u 54 stupca. Ako bi prepisiva napravio samo jednu ozbiljnu greku, koje bi bio svestan,
morao bi da pone posao ispoetka. Nesvesne greke prepisivaa su nam ostale, ali su ih tokom vekova za nas, najpre jevrejski, a posle toga i mnogi drugi naunici, ispravili.
Sve ove greke nisu mogle da ostave trag na kvalitet i razumevanje bilo koje biblijske reenice. Obzirom da postoji
dobar broj prepisa, a kasnije i prevoda, pojedine sitne greke
ostajale su do dananjih dana, dok su neke druge greke tokom
vremena ispravljane.
Svaki prepis i svaki prevod Biblije ima odreeni broj nenamernih greaka, a ponekad ak i namernih. Na svu sreu svi
oblici gore navedenih greaka mogu se lako otkriti ukoliko poznajemo pre svega hebrejski, pa zatim i grki jezik, a onda eventualno i latinski ili recimo staroslovenski jezik. Mnogi naunici,
prevodioci, ali i izdavake kue, uradili su ovaj posao za nas
tako da nam poznavanje ovih jezika nije neophodno da bismo
znali da je biblijski tekst verodostojan, ako verujemo prevodiocima i naunicima.
injenica je da ne postoji verzija Biblije koja je apsolutno
tana od slova do slova, od crtice do crtice, ali je zato, moemo
tvrditi sa apsolutnom sigurnou, svaka reenica sauvana do
danas sa svojim jasnim smislom. Ponovimo i to da je poznavanje pre svega hebrejskog jezika, ali i starogrkog, put u svet u
kojem emo otkriti da su izjave koje ste do sada proitali tane.
46

Godine 1947. u peinama pored Mrtvog mora, u malom

mestu Kumran, otkriveni su veoma stari zapisi. Njihov pronalazak pokrenuo je lavinu strahova meu ateistima, enji naunika i radosti lingvista. Ovi zapisi su uglavnom sadrali razne
delove Starog zaveta. Pisani su tokom dugog niza godina. Neki
zapisi su nastali pre 2400 godina, dok su neki nastali pre 1950
godina. Ono to je najvanije, otkrie ovih zapisa dokazalo je
da je sve to mi moemo danas da proitamo u Bibliji i ono to
je napisano pre 3000 godina apsolutno identino po znaenju.

47

PREVODI BIBLIJE

Svi prevodioci se slau da je njihov zadatak da prenesu smisao originala, da prenesu znaenje. Ako je jezik prevoda blii
primaoevom jeziku onda je to idiomatski prevod. Drugi osnovni nain prevoenja je doslovni - literarni prevod. U ovom
prevodu, forma prevoda vie odgovara formi originala. Izbor
koji e prevodilac da naini izmeu ova dva pristupa odreivae da li e prevod predstavljati klasino delo u literarnom
smislu ili e biti idiomatski prevod. Meutim najbolji prevod je
prevod takozvanog dinamikog ujednaavanja. U ovom prevodu forma (sintaksa, slaganje reenice i leksika, vrsta rei) izmenjene su koliko je to bilo nuno, ali je znaenje sauvano.
Nita nije parafrazirano dodavanjem, izbacivanjem ili menjanjem poruke i slino. Dobar prevod Biblije je onaj prevod koji
na najbolji nain izraava znaenje jevrejskog i grkog jezika,
odnosno poruku na tom jeziku. Svaki stih Svetog Pisma mora
da bude tano preveden. Prevodilac mora da radi po Svetom
Duhu i ne sme da dopusti da njegova teologija odreuje prevod,
i uvek mora da vodi rauna o kontekstu. Namera prevodioca
mora biti da tano prenese ono to je autor rekao.
Ako se odlomak moe prevesti na dva naina, moramo ga
prevesti tako da je u skladu sa optom teologijom pisca koji ga
je napisao. Moramo teiti doslednosti i skladu s piscem, tako i
sa Biblijom u celini.
Postoje nekoliko nunih uslova kod prevoenja Biblije. To
su:
1. Ispravan originalan tekst Svetog Pisma, i povremena revizija u skladu sa eventualnim novim otkriima.

48

2. Tanost teksta prevoda u odnosu na izvorni tekst Svetog

Pisma, gde moe da postoji nekoliko eventualnih problema:
a. problem nedostatka filolokog ili teolokog znanja,
b. nasilna modernizacija biblijskog jezika,
c. uticaj prevodioevih teolokih i drugih stavova,
3. Poznavanje jezika na koji se prevodi, gde moe da postoji
nekoliko eventualnih problema:
a. problem preterane doslovnosti,
b. problem prevelike slobode u prevoenju.
Veoma je vano da prevodilac za osnovni tekst koji prevodi
ima to ispravniji originalni tekst Svetog Pisma. Mnogo je rukopisa Biblije, i kao to smo ve rekli, u tim rukopisima postoje
odreene sitne razlike. Zato je veoma vano da prevodilac konsultuje novootkrivene rukopise koji su potvreni kao autentini
od teologa i naunika.
Vuk Karadi je 1820. godine preveo Novi zavet koji je
nekoliko puta revidiran i objavljen 1847. godine. Od te godine
pa do danas imali smo bar tri velika otkria biblijskih rukopisa.
Prvo otkrie dogodilo se 1844. godine u grkom manastiru
Svete Katarine na Sinajskom poluostrvu. Ovi rukopisi nazvani
su Sinajski rukopisi Codex Sinaiticus. Nastali su u VI veku i
sadre skoro itavu Bibliju. Ovi rukopisi se smatraju za jedan
od najautentinijih izvora Biblije. Godine 2009. objavljeni su i
na internetu i prevedeni na engleski, nemaki i ruski jezik
(www.codexsinaiticus.org)
Posle ovog velikog pronalaska, godine 1895. u Egiptu su otkriveni novozavetni papirusi koji su takoe veoma znaajni za
razumevanje sadraja Novog zaveta. Pored ovoga, najvaniji su
Kumranski rukopisi koji su otkriveni 1947. godine. Da je Vuk
Karadi imao ove izvore sigurno bi ih konsultovao i imali bismo neznatno drugaiji Novi zavet.
Osim to je vano da bude ispravan tekst koji se prevodi
vano je da prevod bude taan. Jedan prevodilac ne moe imati
49

dovoljno jezikog, teolokog, knjievnog i drugog znanja da bi

napravio prevod vrhunskog kvaliteta. Zato se danas Biblija prevodi komisijski, jer ukupno znanje svih lanova komisije je vee od znanja jedne osobe. Pored strunjaka za hebrejski i grki
jezik u komisiju se pozivaju i arheolozi, istoriari, teolozi,
geografi, knjievnici i pesnici koji pomau u prevodu i obliku
reenice.
Glavni izvor teksta Starog zaveta je Masoretski tekst. Jevrejski tekst Biblije nije oduvek imao oblik koji ima danas. U
dananjem tekstu, recimo, postoje znakovi za samoglasnike i
akcente kojih nekada uopte nije bilo. Dananji starozavetni
tekst potie iz IX veka. On je u stvari rezultat hiljadugodinjeg
prouavanja teksta od strane naunika. Rad na uvanju i redigovanju teksta se na hebrejskom jeziku naziva masoret, to
znai prenos, tradicija. Naunici koji su se bavili ovim poslom se nazivaju masoreti. Tekst koji su oni obraivali se naziva masoretski tekst.
Masoreti su svoj posao zapoeli jo 600. godine p.n.e., dakle
pre 2600 godina. Tada su se zvali soferimi ili knjievnici.
U Bibliji esto nailazimo na knjievnike i sada je, nadamo se,
jasno ko su oni bili i ime su se bavili. U X veku masoreti
zavravaju svoj posao i konano osmiljaju sistem vokalizacije,
odnosno pisanje samoglasnika. Poznato je da je starohrebrejsko
pismo imalo znakove samo za suglasnike. U nedostatku znakova za samoglasnike, tokom vremena su pojedini suglasnici
upotrebljavani kao znaci za samoglasnike. To su alef, he, vav i
jod - slova koja se zovu jo i mater lectiones (majka itanja).
Hebrejski tekst je pisan pre masoreta, kako smo u prethodnom poglavlju mogli videti, bez razdvajanja rei, bez znakova interpunkcije, bez odvajanja reenica, bez odvajanja na
stihove ili poglavlja. Podela na stihove bila je poznata jo u
talmudsko vreme. Oznaavanje stihova brojevima prvi put se
javilo u latinskoj Vulgati. Podela na poglavlja je takoe prvi
put uraena u Vulgati.
50

Pokuajmo sada da razumemo kada je poela da se javlja

prva potreba za prevodima Biblije i iz kojih razloga. U V veku
p.n.e. zvanini jezik Persijskog carstva postao je aramejski
jezik. Hebrejski jezik poinje da izumire kao govorni jezik ak i
kod samih Jevreja. Meutim, na molitvama u sinagogama
ostaje u upotrebi zbog itanja Biblije. Iako su Jevreji itali
Bibliju na hebrejskom jeziku, u to vreme su je tokom same
molitve prevodili na njima razumljiv aramejski jezik. Zbog toga
se pojavila potreba da se Biblija prevede na aramejski jezik.
Prvi prevod Starog zaveta Biblije bio je prevod na aramejski
jezik, za potrebe Jevreja. Prvi zapisani prevod na aramejski bio
je 138. godine. Ovaj prevod se jo zove i Targum. Targum je
postojao i u prvom veku, ali nije bio zapisan ve se prenosio
usmeno.
Usled raznih istorijskih okolnosti, mnogi Jevreji su bili prinueni da napuste svoju matinu zemlju (deportovani), ili su
smatrali neophodnim da se iz svoje zemlje sele u druge krajeve,
gde su stvarali svoje naseobine dijaspore. Tako se stvorila i
egipatska dijaspora, iji poeci moda datiraju iz X veka p.n.e.
(Sisak Rovoam). Iz papirusa iz Elefantine vidimo da je pred
kraj X veka p.n.e. tamo postojala jevrejska vojnika kolonija.
Poev od Aleksandra Velikog (IV vek), judaizam dolazi u
vezu sa grkim jezikom i kulturom, te s vremenom zaboravlja
svoj jezik i, kao i ostali narodi prednjeg Orijenta, usvajaju grki
jezik za svoj govorni (i knjievni) jezik. Usled toga javlja se
potreba za prevodom Starog zaveta na grki jezik. Prvi prevod
na grki jezik zove se Septuaginta i uraen je u Aleksandriji u
vreme Ptolomeja II Filadelfa, 285-247. godine p.n.e.
Postoji legenda kako je Filadelf poeleo da ima prevod
jevrejske svete knjige na grki jezik, te se obratio jerusalimskom jevrejskom prvosveteniku za pomo. Ovaj mu je poslao
72 prevodioca koji su posao prevoenja zavrili za 72 dana.
Septuaginta je bio veoma potovan prevod tokom istorije. Iako
ne najbolji, iako namenjen zapravo egipatskim Jevrejima vre51

mena u kojem je nastao, uticao je na to da mnogi narodi kasnije

dobiju prevode Starog zaveta Biblije na svoje jezike. Od Septuaginte nastaju prevodi na jezike Jermena, Etiopljana, Kopta,
Gota, Gruzijaca, Rimljana i Slovena. Kasnije, se javlja potreba
za jo savremenijim prevodom, te za Jevreje prevod radi Akila,
koji je bio Grk iz Sinope. Njegov prevod predstavlja u stvari
bukvalnu mehaniku transpoziciju jevrejskih rei. Na primer,
tyvarB (bereit) to znai u poetku, sastoji se od predloga
be to znai u, na i od imenice tyvar (reit) koja znai poetak, a koja vodi poreklo od rei var (ro) koja znai glava.
Dakle, Akila tu re reit na grki jezik prevodi sa reju
koja u grkom jeziku potie od rei glava samo da bi to bilo
kao to je na hebrejskom, iako ta re na grkom jeziku ne znai
poetak nego glavna stvar, suma.
Ovaj Akilin prevod nije doiveo takav uspeh kao Septuaginta jer nije odraavao smisao biblijskog teksta. Mada je kod
Jevreja bio cenjen, prvi hriani ga nisu uzeli u obzir jer im nije
mogao biti od pomoi. Zato je to tako? Razlog je oigledan.
Ako imamo nekog Grka koji je preao u hrianstvo, a koji prvi
put u ivotu, jer je Grk, a ne Jevrejin, uje za recimo Potop i
Nojevu barku, kako e on shvatiti potpuno nerazumljivi tekst
Akilinog prevoda? Kako se taj Grk tada oseao, dok je itao
Akilin prevod Biblije na svom maternjem grkom jeziku,
moemo i mi doiveti ako pokuamo da razumemo sledeu
reenicu: Akila ne prenositi svetlost pisanje iznad srbin jezik,
to bi trebalo znaiti Akila nije preveo Sveto pismo na srpski
jezik. Jevreji su prihvatali ovaj prevod jer im je bilo potrebno da
koliko-toliko razumeju rei, jer su znali samo grki, a hebrejski
nisu znali, dok su svaku situaciju, svako deavanje, svaku
poruku iz Svetog pisma ve znali iz kue, nauili su ih od
mame i tate, pa shvataju i Akilino naglabanje.
Pedeset godina nakon Akilinog prevoda nastaje Teodotionov
prevod, koji je zapravo samo revizija Septuaginte. Teodotionov
prevod je bio veoma cenjen kod ranih hriana. Jo bolji prevod
52

na grki uradio je Simah poetkom III veka nakon Hrista, koji

ipak nije toliko zaiveo meu tadanjim hrianima. Rana hrianska crkva se zapravo zadovoljila Septuagintom i nije sebi
posebno pripremala druge prevode na grki jezik. Meutim, obzirom da se i Septuaginta prepisivanjem umnoavala, mnogi
prepisivai su pravili kopije koje su usled greaka, pribliavanja
jezika narodnom grkom jeziku, pojednostavljivanja jezika i
slino, postajale previe udaljene od originalnog hebrejskog
teksta. Iz tih razloga se oseala potreba da se tekst Septuaginte
dovede u red.
Hrianski naunici su 245. godine zavrili reviziju tadanje
Septuaginte, dok je Origen sainio Heksaplu koja se sastojala
od est uporednih stubaca teksta celog Starog zaveta. Heksapla
je sadrala sledee stupce: a) jevrejski konsonantski tekst, b)
transkripcija jevrejskog teksta grkim slovima, c) prevod Akile,
d) prevod Simaha, e) Septuagintu, f) Teodotionov prevod. Origen je u svojoj Heksapli izvrio i reviziju grkog teksta, stavljao oznake gde su postojale greke ili gde je iz prevoda neka
re ispala ili je dodata kao viak.
ta se dogaa sa starim hrianima u Rimu, to se prevoda
Svetog pisma tie? U poetku se rimski hriani slue grkim
jezikom i grkim prevodima. Meutim, kada se hrianstvo
proirilo i meu obinim narodom koji je razumeo samo latinski jezik, pojavila se potreba za prevodom Svetog pisma na
latinski jezik. Prvi prevodi na latinski jezik bili su Vetus latina i
Itala. Oba su prevodi na lingua rustica (rustini jezik, prost
narodni jezik). Vetus latina nastao je u Africi, a Itala u Junoj
Galiji. Sve knjige Starog zaveta su prevedene sa Septuaginte,
osim knjige proroka Danila, koja je prevedena sa Teodotionovog prevoda. Ovi prevodi na narodni jezik poeli su tokom vremena, usled kopiranja prepisivanjem, da se menjaju, kako Jeronim oko 400. godine nakon Hrista kae: ubacivao je u tekst i
izbacivao iz njega ko je kako hteo i ta je hteo.

53

Da bi se okonao ovakav odnos prema latinskom tekstu Biblije, papa Damas I je 382. godine zadao Jeronimu zadatak da
napravi reviziju latinskog teksta, a da za taj posao kao izvor
koristi grki tekst. On je prvo revidirao Novi zavet, koji je tada
postojao preko 300 godina. Godine 387. Jeronim ponovo revidira latinski tekst psalama, ali sada na osnovu Origenove Heksaple. Ova revizija psalama i danas se koristi u katolikim crkvama irom sveta.
Ipak, najznaajniji prevod Svetog pisma na latinski jezik je
takozvana Vulgata. Ovaj prevod je takoe uradio Jeronim, ali
ne sa grkog jezika ve sa hebrejskog originala. Poeo je sa
prevodom 390. godine, a zavrio ga je 405. godine. Jezik na koji je preveo je takoe lingua rustica (narodni rimski jezik). Kao
izvore je, pored hebrejskog teksta, koristio i Italu, Septuagintu,
Akilin i Simahov prevod, ali i rabinske komentare za mnoge
njemu nejasne i teke delove. Ovaj Jeronimov prevod crkva
prihvata tek u 7. veku. Rimska crkva jedino ne prihvata psalme
iz Vulgate, ve zadrava, kako smo i ranije rekli, Jeronimovu
revidiranu verziju iz Itale.
Pored ovih najvanijih prevoda Svetog pisma na grki i
latinski jezik, Sveto pismo se prevodilo i na mnoge druge jezike. Tako je, recimo, Stari zavet preveden na sirijski jezik, koji
se ispravnije zove i istono-aramejski. Poetkom III veka, zbog
velike jevrejske dijaspore u Mesopotamiji sa centrom u Edesi,
ali i zbog velikog irenja hrianstva u ovoj regiji, javila se
potreba za prevodom Svetog pisma na istono-aramejski. Neki
delovi Svetog pisma prevodili su se sa hebrejskog originala,
dok su drugi prevoeni sa grkog jezika iz Septuaginte. Na
istono-aramejski jezik prevodilo je nekoliko prevodilaca. Kada
su se svi ti prevodi skupili u jednu knjigu, dobio se prevod
nazvan Peita, to na aramejskom znai jednostavan, i to se
moe uporediti sa hebrejskim fwvp (paut) sa istim znaenjem.
Sredinom V veka se usled neslaganja, sirijska crkva deli na
jakovitsku ili zapadnosirijsku i nestorijansku ili istonosirijsku,
54

to se vremenom deava i sa istono-aramejskim jezikom, ali i

sa Peitom. Prepisivanjem dolazi do razlika u jeziku oba sada
ve novonastala prevoda.
U treem veku nakon Hrista, za potrebe egipatskih hriana
Kopta, poinje se sa radom na prevodu Svetog pisma na koptski jezik. Koptski jezik je poslednji ivi izdanak staroegipatskog jezika. Na koptski jezik Sveto pismo je prevoeno sa
Septuaginte. Postoje sahidski (gornjoegipatski) prevod i bohairski ili donjoegipatski prevod, ali i jo nekoliko prevoda na razne koptske dijalekte.
U IV veku je hristijanizirana i Etiopija, jedina crnaka zemlja iji je narod zapravo semitskog porekla. Prevod na geez jezik uraen je poetkom V veka, a kao izvor je koriena Septuaginta.
Prvi prevod na jermenski jezik uraen je u V veku. Kao izvor je koriena aramejska Peita, ali je kasnije ovaj prevod
doraivan uz korienje Septuaginte. Na gruzijski jezik prevod
je raen u V ili VI veku, mada tekst ovog prevoda nije dovoljno
prouen, obzirom da je uglavnom nedostupan naunicima.
Gotski prevod nastao je dosta rano, oko 350. godine. Nastao
je od Septuaginte, a pretpostavlja se da ga je uradio zapadnogotski episkop Ulfile. Pretpostavlja se da najraniji prevod na
arapski jezik potie od jevrejskog gramatiara i upravnika
jevrejske kole u Vavilonu Saadije Gaona. On je kao izvor koristio jevrejski masoretski tekst, a prevod na arapski je zavrio
oko 930. godine nakon Hrista.
Na slovenski jezik prvi prevod Biblije uradili su irilo i
Metodije (irilo je ak za tu svrhu sastavio i novo slovensko
pismo - glagoljicu). irilo i Metodije su kao izvor koristili Septuagintu.
Nakon svih ovih nabrojanih prevoda, krenulo se vremenom
sa prevoenjem Biblije na sve svetske jezike. Do danas je Biblija prevedena na vie od 3000 jezika.

55

KUMRAN - LOKACIJA I OTKRIVANJE

RUKOPISA
Istono od Jerusalima, u pravcu Jordana, prostire se Mrtvo
more, koje svojom istonom obalom zapljuskuje dravu Jordan,
a zapadnom staru - novu dravu Izrael. Na izraelskoj obali,
inae veoma stenovitoj, uzdiu se ruevine Kirbet Kumrana.
Kumran je smeten na beloj lapornoj terasi udaljenoj oko 2 km
od Mrtvog mora.
Danas same zidine Kumrana ne odaju naroiti utisak. Upadljiva je kula veoma irokih zidova, potom nekoliko rezervoara
za vodu koji su meusobno povezani mreom kanala. Izmeu
ruevina i Mrtvog mora, na lapornoj terasi, smeteno je veliko
groblje sa oko 1200 grobova. Oko ruevina Kumranskih zidina,
meu stenama, primetne su brojne peine.

Peina broj 4, Kumran, Izrael

56

Unutranjost jedne od kumranskih peina, Kumran, Izrael

Upravo su u tim peinama 1947. godine otkriveni mnogi spisi na hebrejskom i aramejskom jeziku, zapisani na razliitim
materijalima. Okolnosti oko otkrivanja ovih drevnih zapisa ve
su ule u legendu. Izvorno otkrie se pripisuje jednom beduinskom obaninu Muhamed ad-Dibu. Traei izgubljenu kozu,
primetio je na jednoj od stena otvor, unutar kojeg se prostirala
velika prostorija - peina. Kasnije je u istoj otkrio vie posuda
razliitih veliina u kojima su se nalazile kone rolne sa zapisima na starojevrejskom jeziku.
Kako je vreme prolazilo, ovo je mesto u tadanjoj Palestini
pod engleskom upravom, izazivalo sve vee interesovanje, kako trgovaca i krijumara starinama, tako i mnogih naunika. Prvo zvanino saoptenje o otkrivanju drevnih spisa, objavljeno je
od strane univerziteta Jejl, nakon analize prvopronaenih spisa
od strane profesora Vilijema Olbrajta sa univerziteta Don
57

Hopkins. Ubrzo, u samom Kumranu, ali i u oblinjim podrujima (Wadi Murabaat i sl.) pronalaze se mnogi drugi spisi. Prelazei iz ruke u ruku, iz drave u dravu, od razliitih institucija
do bazara, mnogi spisi su zauvek oteeni, pa ak i izgubljeni.
Meutim, veliki broj njih, ostao je sauvan i do danas.
Za teologiju, ali i arheologiju i istoriju, kao nauke, najvaniji
pronaeni spisi su zapravo prepisi biblijskih knjiga, koji i ine
gotovo etvrtinu celokupnog otkrivenog materijala. Meu biblijskim rukopisima zastupljene su knjige ili delovi knjiga kako
iz Mojsijevih knjiga, tako i iz Prorokih knjiga i Spisa. Od
nekanonskih knjiga, vanije pronaene su: Tuvija, Sirah, Jeremijino pismo, Knjiga Jubileja, Knjiga Enohova, Apokrif Geneze, Nabonidova Molitva...
Od komentara biblijskih knjiga zastupljeni su Komentar Habakuka, Testimonia itd. Meu spisima raznih verskih grupa tu
su: Pravilo zajednice, Himne zahvalnosti, Pravilo ratovanja i dr.
Jo od dana kada su prvi spisi pronaeni na njima se aktivno
radi. Vre se analize, odreuje se njihova starost, jezik, pismo,
prevode se na evropske jezike.
Vodeu ulogu u ovome imali su Francuz, svetenik de Vo iz
Francuske biblijske kole u Jerusalimu, Josif Saad direktor muzeja Rokfeler u Jerusalimu, uz iju asistenciju je osnovan internacionalni tim za analizu i obradu svitaka, 1953. godine sa seditem u istonom delu Jerusalima, tada u Jordanu. Na samo
dva do tri kilometra odatle, u zapadnom delu grada takoe se
aurno radilo na analizi svitaka pri Jevrejskom univerzitetu.
Internacionalni tim i tim za obradu svitaka na Jevrejskom
univerzitetu radili su odvojeno bez ikakvih kontakata, ak iako
je bilo svitaka koji su se delom nalazili u jednoj, a delom u
drugoj ustanovi. Nakon 1967. godine Izrael zaposeda do tada
jordanski deo Jerusalima, pa se veina spisa od tada nalazi na
jednom mestu.
Kako bi se spisi lake razlikovali i prepoznavali, ustanovljena je meunarodna nomenklatura istih. Prema magazinu Jo58

urnal of the Evangelical Theological Society oznaka svakog rukopisa sa Mrtvog mora, sastoji se od rednog broja peine u kojoj je rukopis pronaen, nakon ega sledi skraenica za lokaciju
nalaenja datog dokumenta, poto je sasvim jasno da nisu svi
rukopisi naeni u oblasti Kumrana (na primer, 1Q, 3Hev,
2Mur...).
Odreene kole preferiraju da se nakon broja peine i oznake lokacije, stavlja broj samog spisa, to je i najee u upotrebi. Meutim, postoje i slovne oznake, tipa skraenica, prema
pripisanom imenu odreenom rukopisu (na primer, 4QTest ili
4Q175Testimonia, 11QPs ili 11Q5-Knjiga psalama...) Razliite
kopije istog spisa iz iste peine, oznaavaju se malim slovom
redom, abecedno (na primer, 4Q215, 4Q215a...)
Svakako da se napredovanjem u otkrivanju informacija oko
samih spisa nomenklatura razvija i vremenom menja. Ovde je
data samo njena osnova.

59

KUMRAN - DATIRANJE

Mnogi istraivai Kumranskih rukopisa slau se u jednom ovi spisi su morali nastati u periodu od oko 200. godina p.n.e.
pa sve do najkasnije 68. godine n.e. Tim naunika okupljen oko
Rolana de Voa prikupio je na hiljade sitnih delova rukopisa,
odnosno fragmenata. Ove fragmente trebalo je identifikovati i
razvrstati. Prilikom ovog posla otkriveno je da mnogi fragmenti
sadre ve poznate biblijske tekstove. Isto tako, naunici su
otkrili i delove tekstova koji su takoe poznati, ali koji nisu
uvrteni u biblijski kanon. Ovi tekstovi poznati su kao apokrifi i pseudoepigrafi. Ovi tekstovi nisu nadahnuti od Boga,
na njima se ne moe zasnivati nikakva teologija, ali kao i svaki
drugi otkriveni stari spisi mogu posluiti za informacije o nekim istorijskim dogaajima.
Jedan od najvanijih zadataka za naunike bio je otkrivanje
vremena nastanka kumranskih rukopisa. Naunici su uzeli u obzir arheologiju kumranskog lokaliteta kao i sadraj samih
tekstova. Mnogi naunici nisu verovali da se koa (pergament)
na kojoj su rukopisi pisani mogla sauvati 2000. godina (vidi
sliku na sledeoj strani).
Oni su najpre tvrdili da su svici srednjevekovnog porekla ili
da su falsifikati. Danas je, ipak, nauno dokazano da su pronaeni svici stari 2000. godina, a neki ak i vie.
Kako su naunici doli do ovog zakljuka? Pribegli su
poznatim sredstvima za odreivanje starosti, a to je najpre paleografija. Zato emo ovde objasniti ta je to paleografija. Ova
nauna disciplina bavi se prouavanjem starih rukopisa i odnosa meu njima.

60

Tekst pisan na pergamentu (koi) pronaen u Kumranu

Kod paleografije je veoma vano iskustvo samog paleografa,
pa zbog toga mnogi smatraju da je paleografija vie umee, nego nauka. Ukoliko ljudi piu jednim istim jezikom, tokom nekoliko vekova mogu se otkriti razne promene. Ove promene su
uglavnom u stilu pisanja slova (grafema) ili ak u nainu na
kojem su rei napisane. Tako se recimo mogu uoiti razne promene u formiranju svakog slova, u debljini delova slova ili u
razdaljini izmeu rei ili izmeu redova. Da bismo bolje razumeli kako se koristi paleografija za utvrivanje datuma nastanka nekog starog teksta moemo uzeti neki nama blii primer.
Negde do 1970. godine u osnovnim kolama postojao je
predmet krasnopis. Na tom predmetu aci su se uili lepom
pisanju. Pretpostaviemo da je neki rukopis nastao posle 1970.
61

godine, ako nije pisan krasnopisom. Problem paleografije i lei

u tome to je moda neki revnosni tekstopisac 2009. godine
koristio krasnopis. To e dovesti paleografa u zabludu da je
tekst koji analizira zapravo stariji nego to jeste.
Meutim, veina pisama (ne krasnopisa nego standardnih pisama) se iz veka u vek menjala. Zbog toga paleograf ipak moe
makar odrediti vek u kojem je tekst pisan. to je tekst stariji to
je paleografu tee, i preciznost datiranja je manja.
Dvojica paleografa Frenk Kros i Solomon Birnbaum pokuali su da primene paleografsko datiranje na kumranske rukopise. Koristili su najpoznatiju teoriju paleografije koja u stvari
uporeuje nedatirane rukopise sa datiranim. Na taj nain se odreuje starost nedatiranih rukopisa.
Kada su Solomon i Frenk, pedesetih godina poeli da obrauju svitke sa Mrtvog mora, susreli su se sa problemom. Naime, bilo je veoma malo primeraka spisa na hebrejskom ili aramejskom pismu koji su bili iz istog vremena kao i pronaeni
Kumranski rukopisi. Jedino sa ime su mogli da uporede
kumranski materijal bio je natpis iz Araq el Emir-a iz II veka
p.n.e. (svega pet slova), zatim natpis na grobu oveka p oimenu
Jakov iz I veka p.n.e. i natpis na veem broju osuara (urna sa
kostima) iz I veka p.n.e. do I veka n.e. Meu ovim poslednjim
imamo i osuar cara Judinog Ozije (785 747) iz I veka po Hristu sa natpisom (na aramejskom): Ovde su stavljene kosti Osije, cara Judinog. I neka se ne otvara (osuar).
Od teksta Starog zaveta bio je takozvani papirus Na, fragment od 24 reda koji sadri 10 Bojih zapovesti i poetak molitve ema Jisrael. Do skora se smatralo da ovaj fragment potie iz II veka nove ere, ali je profesor Albright izneo dokaze
koji govore u prilog druge polovine II veka p.n.e. To bi bilo sve
sa ime bi se raspolagalo iz najranijeg doba.
Od II V veka nemamo pisanih dokumenata te vrste, nego
tek od VI i VII veka, i to fragmente i manje delove nekih knjiga

62

Starog zaveta, a vee delove i kodekse Starog zaveta tek od

kraja IX veka.
Radei pod ovakvim uslovima ova dvojica paleografa su izvrila podelu kumranskih svitaka na tri grupe. Prvu grupu nazvali su arhajskom (starom) za koju su pretpostavili da je nastala u periodu od oko 250. do 150. godine p.n.e. Drugu grupu
su nazvali hamonejskom (po vladarima u Izraelu), a za rukopise koju su stavili u ovu grupu smatrali su da napisani od oko
150. do oko 30. godine p.n.e. I konano, treu grupu nazvali su
irodskom (po rimskom vladaru u Izraelu), a rukopise koje su
svrstali u ovu grupu datirali su u period od oko 30. godine
p.n.e. do 70. godine n.e.
Nakon ovog posla poeli su da datiraju rukopise u okviru
svake ove grupe i to po suenom sistemu datiranja pomou
paleografije koji dozvoljava raspon od najvie dvadeset i pet
godina. Na ovaj nain je, recimo, Knjiga Samuilova datirana i
ispostavilo se da je rukopis ove knjige nastao u periodu od 125
100. p.n.e.
Mnogi naunici pokuavali su da ospore rezultate Krosa i
Solomona. Tako na primer Robert Ajzenman kae: Zamislimo
jednog 80-ogodinjeg pisara koji sedi pored nekog 25-ogodinjaka, takoe pisara, i obojica ispisuju neki rukopis. Mlai pisar
jo nije ovladao strukom i zato bi se moglo dogoditi da njegov
prepis sadri neki broj nenamernih, ali zbunjujuih, razliitih
oblika slova, iako on ustvari samo pokuava da pie na moderan nain. Stariji pisar je uio da pie esdeset godina ranije, i
jo uvek pie na staromodan nain koji je nauio kao mladi.
Kada paleograf uporeuje ova dva rukopisa, on e skoro sigurno zakljuiti da je rukopis starca stariji od mladievog rukopisa oko estdeset godina, dok pogreke u mladievoj verziji
mogu da se protumae kao savremene novine. A sada zamislite
da je i sam stariji pisar uio od veoma starog konzervativnog
pisara, koji je takoe uio da pie kada je i sam bio mlad. Po
ovom scenariju, greka paleografa moe da bude jo vea i
63

moe da ga dovede do toga da poveruje da je rukopis, koji je

prepisivao stariji pisar, vie od sto godina stariji od verzije
mladog pisara, iako su rukopisi zapravo pisani istog dana. Uz
ovaj problem javlja se i pitanje da li su neki pisari moda namerno upotrebljavali ili oivljavali stara pisma. Ovo se moe
dogoditi sa jednim stilom pisanja koji je pronaen meu kumranskim spisima. Re je o oblom ili paleohebrejskom pismu
koji je bilo zaboravljeno i zamenjeno kvadratnim pismom. Ovo
kvadratno pismo bilo je pod snanim aramejskim uticajem, a
koristi se i danas u savremenom hebrejskom jeziku. Mogue je
da su kumranski pisari pisali namerno starim ili paleohebrejskim pismom. U periodu nastanka kumranskih rukopisa Jevreji
su govorili aramejskim jezikom. Meutim u vreme Makabejaca, koji su svakako bili tradicionalisti, hebrejski jezik se polako
vraao u upotrebu. Ako se uzme u obzir vraanje Jevreja tradiciji, u to doba, onda je sasvim normalno oekivati da su pisari u
Kumranu moda pisali paleohebrejskim slovima. Ovakvo gledanje na stvari dovodi u pitanje datiranje putem paleografije.
Jo jedna veoma vana stvar, koju ovde moramo rei, jeste da
paleografija otkriva vreme, odnosno deceniju kada je neki rukopis nastao, ali ne i kada je nastao tekst. Recimo, 5. Knjiga
Mojsijeva i Isaijina knjiga, obe pronaene u peinama Kumrana, nisu napisane u vreme kada su itelji Kumrana postojali. 5.
Knjiga Mojsijeva napisana je 1300 godina pre nego to su iveli Kumranci. Dakle, pisari su samo prepisivali knjige, jer u to
doba nije postojala tampa i prepisivanje je bio jedini nain da
se neki tekst ili knjiga umnoe.
Jo jedan metod, koji neki naunici pokuavaju da koriste za
datiranje mnogih arheolokih nalaza, je datiranje pomou radiokarbona (ugljenika C-14). Ovaj nain odreivanja starosti nastao je 1950. godine. Evo kako on funkcionie: atomi ugljenika
nalaze se u svim ivim organizmima. Postoje tri tipa ovog atoma i svaki tip ima razliitu atomsku teinu. To su C-12, C-13 i
C-14. Prva dva su veoma stabilni i ne menjaju se tokom vreme64

na dok je C-14 radioaktivan i kao i svi drugi radioaktivni elementi raspada se tokom vremena. Tokom ivota, biljke i ivotinje preko ishrane unose u svoj organizam sva tri tipa ugljenika. Kada organizam prestane da ivi ovaj proces unoenja ugljenika prestaje, a atomi C-14 se i dalje raspadaju.
U idealnim uslovima C-14, raspada prilino konstantnom brzinom. Tokom vremena, prisustvo bilo kog radioaktivnog materijala prepolovljuje se tokom perioda od otprilike 5730 godina
u sluaju C-14, pa se tako merenjem odnosa C-14 prema stabilnim formama atoma ugljenika, koji su ostali u mrtvoj organskoj materiji, moe teoretski ustanoviti koliko je vremena
proteklo od njegovog nastanka. Ovo je popularno poznato kao
radiokarbonska metoda datiranja.
Naunici su takoe otkrili da koncentracija C-14 u atmosferi
nije uvek stalna, ali i da brzina apsorpcije od strane ivih organizma dosta varira. Zbog ovoga dolazi do nepodudaranja u
procenjivanju starosti. Zato se koristi jo jedan nain datiranja
pomou kojeg se proverava C-14 radiokarbonsko datiranje.
Ovaj metod je u stvari merenje vremena pomou drveta ili dendrohronologija - metoda bazirana na radovima astronoma Endrjua Daglasa i arheologa Klarka Vislera. Otkrivena je poetkom 20. veka.
Stablo drveta ima godove koji oznaavaju godine. U poprenom preseku stabla za svaku godinu vide se linije koje opisuju
krug. Lako ih je izbrojati i videti koliko je drvo bilo staro u
trenutku seenja. Ukoliko su godovi iri, godina je bila
dovoljno topla i vlana. Na ovaj nain odreuje se i klimatsko
stanje u odreenoj godini. Da bi se proverila tanost C-14 metode za datiranje nekog materijala koji je pronaen u Izraelu
uzima se komad drveta na kojem se izvodi radikarbonski test i
nakon toga se dendrohronologijom pokuava da proveri tanost
radiokarbonske metode.

65

Godovi pomou kojih se odreuje starost stabla

Ako pomou dendrohronologije znamo da je drvo staro, recimo 2100 godina i ako na njemu uradimo C-14 test moi emo
da uoimo da je pre 2100 godine procenat C-14 atoma u
atmosferi u Izraelu bio takav da odstupa u datiranju za recimo
150 godina. Onda emo znati da ako datiramo neku kost, pare
koe ili Kumranske rukopise pomou ugljenika C-14 i ako nam
test pokae starost od 2000 godina onda znamo da je testirani
materijal star zapravo 2150 godina.
Vano je napomenuti da trenutno ne postoji jednoglasno
miljenje naunika kako da se datumi dobijeni pomou ugljenika C-14 izmere precizno. To znai da je datum koji je ustanovljen C14 metodom zapravo samo pretpostavka.
Evo kako izgledaju datumi dobijeni C14 merenjem i
paleografijom za pojedine Kumranske rukopise:
66

Svitak

Test C14

paleografija

Himne zahvalnice

21. p.n.e. - 61.

Apokrifno postanje

73 - 14. p.n.e.

Svitak hrama

97. p.n.e. - 1.

Knjiga Samuilova
Levijevo zavetanje

192 - 63. p.n.e.

191 - 155.p.n.e. do
146 - 12. p.n.e.

Knjiga proroka
Isaije
Propisano
Petoknjije
Kahatovo zavetanje

335 - 327. p.n.e. do

202 - 107. p.n.e.
339 - 324. p.n.e. do
209 - 117. p.n.e.
388 - 353. p.n.e.

50. p.n.e. - 70.

nakon Hrista
Kasni I vek p.n.e.
do rani I vek
Kasni I vek p.n.e.
do rani I vek
100 - 75. p.n.e.
Kasni II vek
p.n.e. do rani I
vek p.n.e.
125 - 100. p.n.e.
125 - 100. p.n.e.
100 - 74. p.n.e.

67

POLITIKO DRUTVENE OKOLNOSTI U

VREME NASTANKA KUMRANSKIH
SPISA

Vano je da znamo ta se zapravo, u periodu nastajanja

Kumranskih spisa, dogaalo u oblasti Mrtvog mora i u samom
Izraelu. Izrael je do IV veka p.n.e. bio pod uticajem istonjakih drava (Asirije, Egipta, Vavilona, Persije). Godine 332.
p.n.e, Aleksandar Makedonski, bez mnogo napora, osvaja
Izrael.
Nakon grkog osvajanja, u periodu od 301. godine p.n.e. do
200. god. p.n.e., nad Izraelom vlada egipatski car Ptolomej I,
iako ostaje pod snanim grkim uticajem. Osim toga, druga
znaajna grka dinastija - Seleukidi, zauzevi Siriju, Vaviloniju, Mesopotamiju i druge oblasti, vri takoe jak uticaj na ovu
malu, ali veoma znaajnu oblast.
Pod vlau Ptolomeja i Seleukida, Izrael dobija ime Kelesirija i Fenikija, dok su je njeni stanovnici obino nazivali Jahud
ili Judeja, te postaje autonomna oblast. Njome upravlja veliki
svetenik i gerusija. Istorijski izvori pominju i postojanje narodnih zborova u Jerusalimu.
Nakon smrti velikog grkog vladara Antioha Epifana, ve
164. god. p.n.e, jevrejski vojskovoa Juda Makabejac (Jehuda
Ha-Maqabi), uspeo je da oslobodi Jerusalim. Judina braa Jonatan i imon uspevaju da uspostave vlast svoje dinastije Hamonejaca, a imon posebno od naroda biva proglaen narodnim
poglavarom, velikim svetenikom, glavnim zapovednikom
vojske, kao i poglavarom Hrama.

68

U periodu obnovljene nezavisnosti jevrejske drave, pod

vladavinom Hamonejaca, razvijaju se u jevrejskom narodu dva
glavna religijska pravca - fariseji i sadukeji. U religijskom pogledu, fariseji su predstavljali izrazito jaku grupaciju. U socijalno-politikom aspektu, bili su predstavnici irokih narodnih
masa. Sadukeji, pak, zastupaju plemstvo i bogatae. Iako su bili
daleko malobrojniji, usled izuzetno dobrog materijalnog poloaja predstavljaju jedan od glavnih inilaca u ivotu hamonejske drave.
Period Hamonejaca, ipak predstavlja vreme najvieg uspona nezavisne jevrejske drave u periodu drugog Hrama. Pored
dve navedene vee struje, u jevrejskom narodu se javlja i vie
manjih. Jedna od njih je nastala otcepljenjem od hasida (od njih
se razvijaju i fariseji). Ta novonastala grupacija vernih ljudi,
oznaavala se kao eseni. Oni su bili veoma privreni Zakonu
(Tori), i jedni od najveih predstavnika mesijanizma. Veinom
su nastanjivali Kumran, ivei u veoma zatvorenoj zajednici.
Godine 37. p.n.e., Jerusalim e ve pasti u ruke Iroda i Rimskog carstva. Time prestaje postojanje nezavisne jevrejske drave. Iako e Rimsko carstvo vladati ovom regijom jo dugo, to
nee spreiti jevrejski narod da svetu podari versko i knjievno
stvaralatvo od neprocenjive vrednosti, upravo u ovom periodu.
U periodu drugog Hrama, a ovde se govori o poslednjim njegovim danima, veoma je istaknuta pojava mesijanizma. Jednoj
od mesijanskih struja bilo je dato da odigra ogromnu ulogu u
istoriji oveanstva. Radi se svakako o hrianstvu.
Kako je izgledao politiko-drutveni ivot u periodu kada su
nastajali Kumranski rukopisi? Autonomnom Judejom u vreme
grke vladavine upravljali su veliki svetenik, kao i gerusija,
to znai savet staraca. Veliki svetenik se smatrao voom nacije, njegov in je bio doivotan i prenosio se sa oca na sina.
Veliki svetenik je bio najvia instanca i religijskog ivota, naroito o pitanjima Hrama. On se bavio i snabdevanjem i uvanjem Jerusalima, s jedne strane, ali i brigom o porezu, s dru69

ge strane. Bio je i na elu gerusije. Uticaj Velikog svetenika je

najvie zavisio od same linosti koja je imala tu funkciju.
Gerusija je imala takoe veliki uticaj. Nju su inili ueni
starci i predstavnici plemena i rodova. Grko carstvo je veoma
isticalo vanost jevrejske gerusije i esto mu davalo i vei znaaj od Velikog svetenika. Ali, kada je dinastija Hamonejaca
dola na vlast, Veliki svetenik ima vei znaaj od gerusije i to
verovatno zbog toga to su Hamonejci sebi dali za pravo da po
novom, iskljuivo lan njihove porodice moe postati Veliki
svetenik.
Osnovni zakoni Judeje bili su zasnovani na Tori, koju je
priznavala ak i tuinska vlast. Na taj nain su autonomni organi Judeje imali pravo da od stanovnitva trae da se maksimalno pridravaju Tore i da u korenu sasecaju idolopoklonstvo,
mnogobotvo i sline vanbiblijske religijske pokrete. Jerusalimski hram bio je sredite verskog, politikog i drutvenog ivota
u Judeji. Izdravanje svetenika i posebnih svetenika - Levita,
bila je dunost celog naroda, kako iz Judeje tako i iz dijaspore.
Hram je sluio i kao tedionica. U njemu je uvan novac
svih graana koji su to eleli. Svetenici su bili povlaen i ugledan sloj. Oni svetenici koji su iveli u unutranjosti Izraela,
esto su putovali u Jerusalim radi bogosluenja, kada bi na njih
doao red. Svi svetenici Judeje su bili organizovani u 24 smene i obavljali su slubu po rasporedu koji je bio ustanovljen u
Bibliji.
U svetenstvu nije vladalo jedinstvo. Postojalo je neslaganje
izmeu gradskih visokokotiranih svetenikih porodica i onih
iz unutranjosti - iz manjih mesta i sela. Najvie se isticala porodica Hakoc, kao i porodica Tuvija (Tobija). Josef ben Tuvija
bio je glavni grki zastupnik za ubiranje poreza od graana
Judeje. On je bio toliko ozbiljan u svom poslu da je Judeja u to
vreme primila u svoju kasu najveu koliinu novca u poznatoj
istoriji, a drava Grka je opet najvei porez u to vreme ubirala
upravo iz Judeje.
70

Dugotrajna grka vladavina Judejom i Izraelom uopte, ostavila je dubok uticaj na jevrejski narod toga doba. Mnogi su
imali ak i grka imena, maternji jezik im je postao grki, a
hebrejski jezik nije korien u govoru. Jevrejska autonomna
vlast nije elela ovu svojevrsnu helenizaciju (poprimanje grkih
osobina) Jevreja, ali se u to vreme ona nije mogla zaustaviti, na
slian nain kao to danas imamo prodiranje engleskog jezika u
sve drutvene pore ili prodiranje odreenih stilova oblaenja ili
proizvoda u sve zemlje sveta.
U periodu postojanja jevrejske hamonejske drave, grki
uticaj veoma opada i ceo Izrael potpada pod jak jevrejski kulturoloki uticaj. Veina semitskih naroda Izraela u to doba prelazi
u judaizam i postaje sastavni deo jevrejskog naroda. Bili su to
pre svega Idumejci i Iturejci. Naziv Judeja, koji je nekada bio
naziv samo jedne regije, tada postaje naziv cele drave.
Ekonomsko stanje je uznapredovalo, i zavisilo je pre svega
od poljoprivrede i ribolova. Isto tako, procvetala je i trgovina,
ali i zanatstvo. Znaajnu ulogu je imala i meunarodna trgovina. Car, koji je morao biti iz jevrejske porodice Hamoni, bio je
ujedno i Veliki svetenik.
Zbog ovolikog blagostanja u odnosu na period rimske vladavine, nezavisna drava Judeja podstie i kulturnu delatnost.
Naime, javljaju se velike prepisivake kole (danas bismo to
nazvali tamparijama) koje se bave pre svega prepisivanjem
(umnoavanjem) biblijskog starozavetnog teksta, ali i prepisivanjem (umnoavanjem) knjievnog stvaralatva, zakona, pravilnika i drugih vanih tekstova.
U periodu hamonejske nezavisne drave Judeje, umnoavanje knjiga je zaista bio najpopularniji kulturoloki fenomen
toga doba. Sa ove distance gledano, nakon neto vie od 2000
godina, stiemo utisak da se jevrejski narod ponaao kao da
zaista ima tampariju. Knjige su se umnoavale na sve strane,
prepisivai su radili svoj posao vredno i besprekorno. Moe se

71

rei da se u to doba mnogi ueni Jevreji bave malom proizvodnjom knjiga. Do te mere je prepisivanje bilo izraeno.
U periodu kada Rimljani na elu sa Pompejom zauzimaju
hamonejsku Judeju situacija se drastino menja. Rimska drava ostavlja Judeji jedan oblik autonomije, ali drastino smanjuje njenu povrinu. Njen jevrejski upravitelj je bio Hirkan II,
sa titulom etnarha (vladar iz naroda koji je porobljen). Rimljani
su nametnuli visoke poreze, pa je narod na elu s Matatjom Antigonom pokuao da obnovi nezavisnost Judeje.
Godine 37. p.n.e., Irod uspeva da Jevrejima ponovo oduzme
Jerusalim i tada Rimsko carstvo zapoinje jednu teku torturu u
nainu vladanja nad Jevrejima. Irod od Rimljana dobija titulu
cara. Da bi se dodvorio vlastima u Rimu, Irod veoma estoko
odgovara na svaki jevrejski narodni bunt. Obzirom da je bio
Jevrejin blizak Rimu, Irod se trudio da uvek i po svaku cenu
zatre svaki ostatak hamonejske drave. Poto nije bio iz svetenike porodice, nije mogao biti izabran u zvanje Velikog
svetenika, pa je na taj poloaj postavljao uvek ljude koji nisu
imali nita zajedniko sa hamonejskom prolou.
Iako je bio veoma svirep vladar, zasluan je za veliku izgradnju Jerusalima i drugih gradova. Irod je voleo da oko sebe
okuplja Jevreje pridole iz dijaspore - naroito one iz Vavilona
i helenizirane Jevreje iz ostatka Rimskog carstva. Oni su bili
drugaiji od Jevreja Izraela i lako je mogao s njima manipulisati pod izgovorom pred narodom, da je navodno blizak sa
Jevrejima.
Irod i Rim uopte, ostavili su u ruke sanhedrina (vrhovni
jevrejski sud u Jerusalimu) mnoge odluke iz oblasti vere. Jevrejski narod je sanhedrin priznavao za vrhovnu vlast. inili su
ga predstavnici svetenikog stalea, ali i pismoznalci ili soferimi (knjievnici), koji su u stvari bili predstavnici fariseja. Na
elu sanhedrina stajao je Veliki svetenik (kao to je reeno,
postavljen od strane Iroda).

72

Rimljani su pokuavali da se priblie Jevrejima, da bi pridobili volju naroda. U tome nikako nisu uspevali. Tako je recimo u Jerusalimu bilo zabranjeno izlagati kipove, jer jevrejska
religija to nije dozvoljavala, iako je izlaganje kipova bilo veoma svojstveno rimskoj mnogoboakoj religiji.

73

ZNAAJ OTKRIVANJA KUMRANSKIH

RUKOPISA

Gotovo da ne postoji otkrie novijeg doba koje je bilo tako

znaajno kao pronalazak kumranskih peina i sakrivenih upova, a najvaniji doprinos su rukopisi i fragmenti starozavetnih
knjiga. Kumranski spisi pokazuju jezike karakteristike i duhovna strujanja i oekivanja starog veka. Vrednost pronaenih
spisa sastoji se i u tome to oslikavaju vano izraelsko istorijsko razdoblje, a pre svega to odaju duhovno i politiko stanje
doba u kojem se pojavio Isus.
Pronalazak biblijskih tekstova gotovo svih biblijskih knjiga
igra neizmerno znaajnu ulogu u prilog verodostojnosti biblijske poruke. Pronaeni su tekstovi koji su vie od 1000 godina
stariji od tada postojeih starozavetnih biblijskih rukopisa i istie se visoka podudarnost tih starih i kasnijih poznatih rukopisa.
Komentarisanje nekih biblijskih mesta od strane pripadnika kumranske zajednice pokazuje kako su ih oni razumevali.
Otkria oko 600, to celih spisa, to razliitih fragmenata,
podstakla su celokupnu kulturnu javnost da se ozbiljnije pozabavi kumranskim rukopisima. Nalazi se nadovezuju na tragini
zavretak kumranske zajednice iz 2. veka p.n.e. pa do vremena
kada je Vespazijan nakon razorenja Jerusalima iao na osvajanje Jerihona i oblasti oko Mrtvog mora (od 61. do 70. godine),
to e X Rimska legija zavriti kod Masade, zadnjeg jevrejskog
utvrdjenja (72. godine). Neki pripadnici kumranske zajednice
su pobegli tamo, a mnogi su pobijeni od strane Rimljana.
Oigledno je da su stanovnici Kumrana raunali na upad
rimske vojske pa su spise koje su imali dosta struno zatitili u
glinene upove koje su onda sakrili u okolne peine. Na taj na74

in su ti spisi, barem znatan deo, ostali sauvani sve do pronalaenja 1947. godine.
I kasnije pronaeni novii svedoe da su u vreme drugog
jevrejskog ustanka protiv Rimljana (od 132. do 135. godine) u
Kumranu bili utvrdili sledbenici velikog borca Bar Kohbe kojeg su njegovi istomiljenici smatrali Mesijom. U to vreme
Kumran je ponovo i konano bio ne samo fiziki uniten, nego
je i duhovno nestao sa svetske pozornice.

Digitalni model grada Kumrana u kojem su iveli lanovi

esenske zajednice
Kumran je najsenzacionalnije i najvee biblijsko otkrie.
Godinama se kumranski rukopisi istrauju, objavljuju i jo se
na njima radi. Do 1960. godine vladao je posebni zanos, ali se
kasnije menjaju vlasniki odnosi najvee zaostavtine izmeu
Jordana i Izraela, te se poelo odugovlaiti s preostalim objav75

ljivanjem. Naime, entuzijazam na istraivanjima se gasio, prevelika oekivanja su splasnula.

Prava nauna istraivanja su naporna, dugotrajna i trae velika ulaganja. Rad na rukopisima je poeo da se kritikuje, i
retko ko od naunika je uopte eleo da se dalje uputa u istraivanja. Nalazima je poelo da se pristupa neozbiljno, senzacionalistiki, ak su se kumranski nalazi koristili i za diskreditaciju
Biblije i religije uopte.
Bilo je pokuaja i iskaza da je u Kumranu zapravo otkriveno
i hrianstvo p.n.e. O Isusu se poelo nagaati kao o reinkarnaciji Uitelja pravednosti koji je uzoran, mudar i napaen lik.
Tako su povezivali muku Uitelja pravednosti i Isusa Hrista.
Zbog obrednih obroka u Kumranu, koji se mogu pronai u
nekim nebiblijskim kumranskim tekstovima, poelo se govoriti
o nekoj prethodnoj Poslednjoj veeri zajednice.
Meu pronaenim biblijskim rukopisima najee su zastupljeni Peta knjiga Mojsijeva i Knjiga proroka Isaije, koje i Novi
zavet najee navodi. Tu su rukopisi gotovo svih biblijskih
knjiga. Takoe je prisutan deuterokanonski tekst, koji jevrejski
Sinod u Jamneu, kako smo ve rekli, za razliku od katolikog
hrianstva, nije preuzeo u svoj kanon. Tu je detaljni komentar
Habakuka, veoma cenjen u apokaliptikoj literaturi.
Od nebiblijske i tipino kumranske literature otkriven je
Red zajednice. Tu je Pravilnik rata za sinove svetla i Himne Uitelja pravednosti. U Kumranu se sauvao i florilegijum
(zbir cvetia) biblijskih mesijanskih mesta.
U svetu je odavno prolo vreme senzacija oko predhrianstva. Takoe se strunjaci vie ne bave polaznim i optim pristupom kumranskim otkriima i njihovim spisima. Kumranska
biblioteka je objavljena i pristupana u savremenim sredstvima
komunikacije.
Posle pedeset i etiri godine deifrovanja i polemika, dakle
2001. godine, objavljeni su Kumranski rukopisi pod nazivom
Otkria u judejskoj pustinji, u viejezinom izdanju, objedi76

njeni su svi tekstovi sa svitaka pronaenih u peinama. U

pariskoj knjiari La Prokir ljubitelji knjige sa dubljim depom jo tada su mogli da kupe Otkria u judejskoj pustinji po
ceni od 4.300 evra. Svaki tom knjige sadri tekstove na hebrejskom ili aramejskom, prevedene na engleski ili francuski sa
fotografijama svitaka.
Osim toga, uspostavljena je i ustanova Meunarodnog udruenja za Kumranske studije (engl. IOQS) koja je odrala svoja
etiri kongresa. Danas se Kumranskim spisima pristupa kao bogatoj riznici za istanano tekstualno prouavanje pojedinih starozavetnih biblijskih knjiga i mesta, apokrifnih i komunitarnih
spisa (koje su pisali lanovi esenske zajednice).
Osim novozavetne vremenske blizine, znaajna je i mesna,
jer Kumran se nalazi nadomak Vitlejema i Jerusalima. Jedno
skoranje vano predavanje Emila Pueha iz Jerusalima govori o
doprinosima apokaliptikih i mudrosnih kumranskih spisa u eshatologiji starog judaizma. Biblijska mudrosna knjievnost je u
stvari zadnji deo biblijskog literarnog stvaralatva, a apokaliptika pripada veim delom vanbiblijskoj literaturi.

77

STANOVNICI KUMRANSKIH PEINA

I NJIHOVA RELIGIJA

Nad stanovnicima Kumranskih peina krije se veo tajne. Pre

svega, novi lanovi zajednice, nakon jednogodinje kandidature
i dvogodinje pripreme obavezivali su se da nee odavati tajne
zajednice i da nee neovlaeno posredovati u irenju njenog
uenja drugima. Sve u svemu, vidi se i postojanje odreene tajnovitosti koja je trebalo da bude zatiena, ak i po cenu ivota.
U Kumranu su se nastanili eseni. Kod samog imena neki su
pojam tumaili kao oni koji ute, tj. to bi bili oni koji kriju
odreene tajne i ne smeju ih saoptiti drugima. Pojam eseni
ipak se obino tumai od aramejske rei hasen sa znaenjem
sveti, odakle se kasnije razvio pojam hasidi, to znai pobonici.
Ova esenska Zajednica se potom odvojila od slubenog jerusalimskog judaizma i u pustinji se organizovano, disciplinovano i pobono pripremala za period rata i konanu pobedu dobrih nad zlima. Misterioznost kumranskog sveta osvetlio je John
J. Collins sa Univerziteta u Jejlu, predavanjem Misterioznost
Boga, Stvaranje i eshatologija u Kumranskim pravilima rata i
Knjizi Mudrosti.
Eseni su oekivali vie znaajnih ljudi: Mesiju svetenika
Arona i izraelskog mesiju, Davidovog potomka Izraela. Prorok
e pripremiti put i uvesti Mesiju svetenika i Mesiju kralja.
Mesija svetenik i kralj potiu iz jevrejskog sinonimnog paralelizma kojeg su uzimali doslovno: Od Jakova zvezda izlazi, od
Izraela ezlo se die (4. Mojsijeva 24,17).

78

Pripadnici esenske religiozne struje verovatno su crpeli takva oekivanja iz biblijskog teksta o Mojsiju: Podignuu im
proroka izmeu njihove brae, kao to si ti (5. Mojsijeva 18,
18). Nakon Mojsijeve smrti, tekst otvara nadu kako e Bog podii proroka poput njega. Mesija se, prema Natanovom obeanju, oekivao iz Davidove loze (2. Samuilova 7,12-16). Aronov
Mesija je opet povezan sa svetenikom institucijom u Izraelu
koja je u kasnom judaizmu igrala znaajnu ulogu.
tavie, u Kumranskim spisima se daje prednost Aronovom
svetenikom Mesiji koji treba prvi da ue na eshatoloki zbor
celog Izraela. Mesijansko oekivanje u Kumranu obradio je
Hajnc Jozef Fabri iz Bona.
Kumranska zajednica se temelji na svetenikim obrednim
pranjima, beloj odei i ivotom u zajednici. Karakterie se i
davidovskim mesijanizmom, ime se odbacuju velikosvetenike kompentencije toga vremena. I konano, postoji i pokretaka proroka dimenzija mesijanizma. Tako Kumran delom
prihvata biblijski, ali gradi i svoj vlastiti mesijanizam.
Bog je, prema kumranskim svedoanstvima, uvar istine. Za
Dan suda Bog, prema kumranskim svedoanstvima, obeava
ljudima zajednitvo dobrih i sreno zemaljsko stanje. Kumran
istrauje tajne mudrosti koja je bez Boga nedostupna, skrivena i
samo njemu rezervisana. Jedini on zna put do nje. Kumran u
skladu sa kasnojevrejskom mudrou veoma ceni Zakon (Toru).
Uoava se takodje prisustvo dualizma, beg od sveta, iskljuivanje i izolacionizam. Tako kumranski spisi uvaju pre svega
Boju re i tumae je na svoj ljudski nain odvajanjem od sveta
i opredeljenjem za izabrane i dobre.

79

JEVREJSKA APOKALIPTIKA
LITERATURA

Definicija i osnovne karakteristike

Prema Reniku stranih rei i izraza, odrednica Apokalipsa predstavlja grku re sa znaenjem objava, otkrovenje... .
Isti renik ovu odrednicu povezuje u prvi mah sa novozavetnim
delom Otkrovenje Jovanovo, to je svakako i opravdano prema optem utisku koji se stie itanjem navedenog dela.
Na nama je sada da istraimo kakvi su to utisci koji se stiu
itanjem ovoga dela, odakle karakteristike ovoga dela vode poreklo, i u koju se istorijsku taku mogu svrstati. Isto tako,
pokuaemo da istraimo i druga dela koja su po svom sastavu
slina navedenom, istraivae se i uticaj tih drugih njemu
slinih dela na njega samog, uzimajui namerno navedeno delo
(Otkrovenje Jovanovo) samo kao mnogima ve poznat
primer jednog posebnog pravca u knjievnosti.
Apokalipsa kao pojava, kao knjievno delo ili pak kao nain
razmiljanja, rezultat je nastanka interesantne drutvene pojave,
inae karakteristine za teke okolnosti kojima odreeni narod
biva okruen, najee oznaavanim kao apokaliptika. Izraz
apokaliptika se obino odnosi na granu jevrejske knjievnosti, mada se moe primeniti i na knjievnosti drugih naroda koje
imaju sline karakteristike u stilu pisanja, temi pisanja i nainu
razmiljanja. Apokaliptikom, kao knjievnom vrstom, slue se
naroito, kako e se to videti i kasnije u ovom tekstu, raniji
proroci. Njome prorok objavljuje tajne buduih vremena i tei
one koji su u patnjama ovoga vremena ukazujui im na nagradu
u buduem svetu.
80

Apokaliptike objave proroci su najee dobijali u vizijama

ili u simbolikim snovima. A kao tumai takvih snova obino
su se pojavljivali aneli kao Boji posrednici. Ipak, danas najvie prouavana, stoga i najpoznatija apokaliptika, zapravo je
jevrejska apokaliptika literatura, koja e biti i glavna tema
ovog poglavlja.
Prema navodima veine leksikona i renika, apokaliptika
je, saeto, grana knjievnosti koja prikazuje u obliku simbola,
slike udesnih, tajanstvenih vizija budunosti, ak slike budueg bojeg carstva i dolazak od Boga odreenog spasitelja na
Zemlju, koji e je spasti u jednom momentu. Osnovna karakteristika apokaliptike jesu slike udesa koje se opisuju na poseban
nain, a koje su rezultat najee, line imaginacije opisivaa.
Vana karakteristika apokaliptike je svakako i to da ona odie
jakom prorokom osnovom. Prorotvo je podsticaj, ali ne i cilj
apokaliptike. Svakako da je prorotvo samo sredstvo da se ukae na ono to e se dogoditi.
Vreme nastanka i istorijske okolnosti u periodu
nastajanja jevrejske apokaliptike
Apokaliptina knjievna vrsta poela se razvijati u Izraelu
kada je prestajalo proroanstvo. Bilo je to predmakabejsko doba, period vladavine prvo Asiraca, a potom Grka. Svoj vrhunac
apokaliptika doivljava u periodu od 200. godine p.n.e. do 200.
godine n.e. Najstarije zapisano tivo sa karakteristikama apokaliptike predstavljaju est poglavlja Knjige proroka Danila (Danilo 7-12).
Prema najnovijim naunim otkriima, do kojih se dolo analizom Kumranskih rukopisa, naunici su doli do zakljuka, a
sa time se veina naunika i sloila, da se Knjiga proroka Danila datira na VI-V vek p.n.e. Upravo se period nastanka apokaliptike stoga poklapa sa navedenim datumom.
Svakako da su za razumevanje razloga nastajanja apokaliptike od velike vanosti istorijske okolnosti u ovom periodu, na81

roito u periodu cvetanja apokaliptike, to se odigralo, kako je

ve navedeno, od II veka p.n.e. do II veka n.e.
Danilova knjiga je napisana verovatno u Vavilonu, tokom
boravka Jevreja, kao i samog autora Danila. Odakle jevrejski
narod u Vavilonu? Posle razorenja Samarije 722. g. p.n.e., izraelski izgnanici raseljeni su po zapadnim asirskim provincijama
(Gozan u severnoj Siriji), i po istoku, u Midiji. Judejski zarobljenici su raseljeni u samoj Vaviloniji. Nakon 586. g. p.n.e. i
vavilonskog osvajanja Judeje, dogaa se jo jedno veliko odvoenje Jevreja, i to u srednju i junu Mesopotamiju. Ve u prvoj
deceniji boravka u Vavilonu, pojavljuje se jedan od najistaknutijih proroka - Jezekilj, izdanak jevrejske svetenike porodice.
Njegove proroke besede odlikuju se velikom pesnikom obdarenou i izuzetnom uverljivou.
Ideali proroka iz ovog perioda postaju jasniji, produbljeniji i
u narodu prihvaeniji. Tako se s vavilonskim ropstvom vezuje
dotad najkrupniji prelom u religioznoj svesti jevrejskog naroda.
Pojava velike pretnje Vavilonu, persijskog cara Kira (539. godine p.n.e.) probudila je veliku nadu u jevrejskom narodu u
skoro spasenje. To se i ostvaruje nakon Kirovog osvajanja Vavilona, u vidu njegovog dekreta, kojim dozvoljava Jevrejima
povratak u domovinu. I ne samo to, ve i obnovu hrama u Jerusalimu.
Narod poinje sa povratkom, mada odreene grupe oklevaju,
pa ak i ostaju u Vavilonu. Veina povratnika naselila se u severnoj Judeji. U domovini ih zatiu Samariani, koji koe normalan razvoj povratka, kao i obnovu ognjita, pa ak i samog
Hrama. Obnova Hrama je obustavljena sve do dolaska Darija
na vlast, na osnovu ije je naredbe Hram zavren (516. godine
p.n.e.).
Agej, Zaharija i Malahija bili su poslednji predstavnici prorokog pokreta u jevrejskom narodu toga doba koji su zaeli
Amos i Isaija.

82

U istoriji Judeje prelomni trenutak predstavljala je godina

458. p.n.e., kada je prispela nova grupa povratnika iz Vavilona.
Na elu ove nove grupe stajao je Jezdra, koji je sa sobom nosio
nitevan, povelju izdatu od cara Artakserksa, a koja je bila
svojevrsna nova dozvola za povratak Jevreja u Judeju i
punomo Jezdri da zakone Tore objavi kao naela graanskopravnog ustrojstva Judeje.
Godine 445. p.n.e. Astarkserks alje Nemiju, Jevrejina sa
svoga dvora, te ga postavlja za namesnika Judeje. Njihovi
dnevnici - Knjiga Nemijina i Knjiga Jezdrina, uvreni su u
biblijski kanon. Zajednikim naporima Jezdra i Nemija reformiu zastranjenu jevrejsku religiju i nain ivota, dovodei ih u
prvobitan oblik, uokviren Bojim naelima.
ivot naroda u Judeji u ovom periodu svakako da karakteriu izuzetne tekoe i problemi izazvani pre svega stranom
vlau, ali i konstantnim napadima suseda na malobrojno novodoseljeno jevrejsko stanovnitvo.
Do IV veka p.n.e. Izrael se nalazio u oblasti uticaja istonih
carevina - Asirije, Vavilonije, Egipta i Persije. Nakon etvrtog
veka p.n.e. Izrael se zajedno sa susednim zemljama nalazio pod
uticajem kulture nastale u Heladi. Godine 332. p.n.e., grki vojskovoa Aleksandar Makedonski osvaja Izrael. Njegova smrt
323 godine p.n.e. izazvala je u istonim zemljama mnogobrojne
ratove meu njegovim naslednicima - Dijadosima, koji su se
sukobljavali oko nasledstva.
Izrael je tada u nekoliko mahova prelazio iz ruku u ruke naslednika Aleksandra Makedonskog, to je dosta nakodilo njenim iteljima. Od 301. godine p.n.e., kako je pala pod vlast egipatskog cara Ptolomeja I zemlja je do 200. godine p.n.e. bila
zavisna od ptolomejske dinastije, a njena istorija istog razdoblja
tesno povezana sa egipatskom.
Godine 200. p.n.e. Sirija uzima vlast nad prostorom Izraela, i
to na elu sa carem Antiohom III. Blagonaklon odnos prema
jevrejskom ivlju od strane Sirijaca traje kratko, do dolaska na
83

vlast Antioha IV, koga e u Izraelu doekati raskol meu Jevrejima: onih koji su za helenizaciju i hasida koji su protiv nje.
Usled manje pobune dela jevrejskog naroda, Antioh IV ukida sve verske slobode istom, uz odreivanje upravo Hrama za
oltar paganskom bogu Zevsu. Ovaj e postupak izazvati burnu
reakciju Jevreja, to e dovesti do velikog narodnog ustanka
pod vostvom Jude Makabejca iz roda Hamonejaca.
Ve 164. godine p.n.e. oltar u Hramu bie ponovo posveen
Bogu. Ustanak e rezultirati obnavljanje samostalnosti jevrejske drave, pod vladavinom jevrejske dinastije Hamonejaca
(Hamonaim). Jedina pozitivnost, s take gledita jevrejskog
naroda u uspostavljanju samostalne drave, bie irenje njenih
teritorija, jer je samostalna drava ipak bila pod snanim uticajem tada ve veoma monog Rimskog carstva.
esta smena careva, znaajna nestabilnost u zemlji i ugroenost u vojnom smislu sa svih strana, rezultat su nepovoljne
socioloke situacije u zemlji. Od obnavljanja dravnosti (oko
166 p.n.e.) pa do njenog svretka (63. p.n.e.) jevrejskom dravom vlada deset jevrejskih careva, to je mnogo za period od
sto godina. Ipak, ovaj stogodinji period mira, uticae na relativno solidni razvoj poljoprivrede, zanatstva i trgovine u zemlji.
Samim tim stvorie se i uslovi za razvoj misli i pisane rei.
Najvaniji u razvoju duhovnosti bie fariseji, sadukeji i
knjievnici. Oni su ti koji e izneti sav teret duhovnog razvoja u
jevrejskom narodu u periodu od tri veka (100 godina p.n.e.
oko 200. godine nae ere). Uticaj Rima postaje sve jai, naroito politiko-vojni, to jevrejski narod teko podnosi, tako da
se, iako slaba, hamonejska drava Jevreja odluuje za veliki
rat protiv Nabatejaca i Rima, pod vostvom poslednjeg hamonejskog cara Aristobula II.
Svakako da je ovaj rat bio izgubljen i da je doneo jo vee
probleme napaenom narodu. Rim tada namee svoju vlast, dodue preko svojih namesnika - Jevreja po nacionalnosti, sa marionetskim osobinama, iz hamonejske dinastije takoe.
84

U ovom momentu jevrejske istorije javlja se Irod, sin Antipatera, prijatelja hamonejske porodice, rimskog prokuratora u
Izraelu. Iako dosta progonjen od strane vlasti, uspeo je uz
pomo Rima da u samom Rimu bude imenovan za judejskog
cara, 37. g. p.n.e.
Irod je bio vladar izuzetno diktatorskog karaktera, mada je
za svoju zemlju uinio dosta pozitivnog. Gradio je dosta, a
obnovio je ak i Hram, rairio dravu gotovo do davidovskih
granica. Sve to mu nije pomoglo da dobije podrku svoga (jevrejskog) naroda.
Tokom vladavine Iroda, rodio se i Isus Hrist. U narodu su se
osnaivala mesijanska oekivanja, naroito usled svesnosti naroda da mu je vlast u potpunosti marionetska - sve je u rukama
Rima, nema nezavisnosti, razvoj je samo prividan. Vrhunac pritisaka bio je uvoenje cenzusa svojevrsnog popisa stanovnitva
u cilju razrezivanja poreza.
Ubrzo zatim, 4. godine p.n.e. Irod e umreti, a vlast e naslediti njegovi sinovi i to: Arhelaos, Filip i Irod Antipas. Njihova vladavina e kratko trajati, a teritorije e prelaziti u nadzor
razliitih rimskih prokuratora. U Judeji naroito i to najpre:
Koponije, Ambivije, Rufije, Valerije i na kraju Pilat.
Mrnja naroda prema rimskoj vlasti je bila toliko velika da
e itav Izrael odisati snanom energijom promena, to e kasnije rezultirati velikim narodnim ustankom protiv rimske vlasti,
koja se odlikovala estim smenama na prestolu Izraela.
Ekstremistika grupa u Jerusalimu organizovala je prve napade na rimske legije. Iako veoma uspeni u borbama protiv
rimske vojske, usled stranakih trvljenja, narod nije uspeo da
oslobodi zemlju.
Jerusalim je potpuno kapitulirao 70. godine nae ere. Tada
Izrael postaje nezavisna carska rimska provincija pod nazivom
Judeja. Preiveli Jevreji vremenom poinju da se okupljaju oko
svojih duhovnih voa - knjievnika i fariseja. U Jamniji se raz-

85

vija rabinska kola, gde se na osnovu Tore, sakupljaju usmena

predanja, koja se kasnije zapisuju pod nazivom Mina.
Rimski car 135. godine nae ere nareuje izgradnju novog
mnogoboakog hrama na mestu starog jevrejskog. Isti car zabranjuje obrezivanje Jevreja. Narod nemogavi da istrpi ovakve
pritiske, die ustanak protiv vlasti pod vostvom Simona bar
Kohbe. Rezultat ustanka je gotovo potpuni progon Jevreja iz
domovine.
Jerusalim je postao rimska kolonija u koju nije smeo ui ni
jedan Jevrejin. Ovim se zavrava sveopta patnja jevrejskog
naroda na prostoru Izraela, ali ne i van njega.
Naini i razlozi nastajanja jevrejske apokaliptike
literature
Pojava proroka Jezekilja jedan je od dokaza da je u Vavilonu
u svesti jevrejskog naroda postojalo raireno miljenje da je
progonstvo kolektivna kazna za grehe otaca, da je teak ivot
naroda prouzrokovan upravo time. Tuga, patnja i bol u narodu,
bili su uzrok poveane duhovnosti kao i eim imaginacijama
pojedinaca.
Proroki pokret, svojom pojavom i razvojem, oslikava elju
naroda za osloboenjem. Prorok Natan se recimo, moe smatrati ideolokim prethodnikom svih onih koji su bili protiv institucionalne monarhije. Ipak ni Natan ni Ilija nisu bili teoretiari,
ve je njihovo ogorenje bilo upereno protiv pojedinaca, protiv
nekih injenica i konkretnih dogaaja. Tako se rani proroci iskljuuju iz uticaja na jevrejsku apokaliptiku.
Za razliku od ranih proroka, pozni proroci vre celokupno
preispitivanje ljudskih odnosa. Oni se ne osvru na prolazne
sluajeve, nego ulaze u strukturu ljudske i drutvene prirode.
Zahvaljujui njihovoj nezavisnosti prema bilo kojoj posebnoj
istorijskoj sadrini, njihova su proroanstva dobila neprolaznu
vrednost. Stoga se opti pristup dogaaju osea i u apokaliptici,
te se namee zakljuak jaeg uticaja poznih proroka na nju
86

samu, to je i blie logici stvari s obzirom na vremensku distancu ranih proroka i pojave apokaliptike.
Jenjavanjem prorokog pokreta javljaju se mistike knjige,
kao posledica navedenih uzroka, koje su predskazivale ne samo
kompletnu svetsku politiku kataklizmu, ve i prevrat u kosmosu, koji e eventualno izmeniti sadraj cele vaseljene.
Prema istorijskim dogaajima koji su potresali jevrejski ivalj u Izraelu od vremena proroka do potpunog izgnanstva u
periodu Rimljana, jasno je da je narod iveo u potpunom nemiru i bez nade u realnu budunost. Stoga se javljaju mesijanske ideje u misli koje vremenom bivaju sve izraenije.
Autor Allegro navodi ak da je pojava lanih mesija bila
toliko uestala, da se narod gotovo vie nije ni obazirao na njih.
I ne samo to, opisani nain ivota dovee do apokaliptikog
naina razmiljanja meu uenim Jevrejima.
ta je onda to to je oblikovalo jevrejsku apokaliptiku? ta
je to to je dovelo do njenog stila i naina izraavanja? ta je
inicijalni element za nastajanje iste? Teolog Milik je piui o
ovoj temi skrenuo panju identifikacijom geografske lokacije
od naroite vanosti za jevrejsku apokaliptiku. To je Abel Majkin, koji je po svemu sudei smeten blizu jednog od izvora
Jordana, nad kojim su dve veoma otre kosine brda Hermon.
Naroita priroda mesta koja je obuzimala matu jevrejskih apokaliptiara dovodila ih je do komunikacije sa nebom, najee
prividne - na vrhu Hermona, i s paklom - u dubokom izvoru
koji je vodio u utrobu zemlje iz koje je isticao Jordan. Na to
mesto se odnose mnogi vani dogaaji sa uticajem na ljudske i
aneoske sudbine. Tu se i Levi molio i imao nebeske vizije
poto je pao u dubok san (Levijev testament 2,3-5).
U periodu Makabejaca, kao to je ve reeno, javlja se
pokret hasidim (pravedni, poboni). Ovaj pokret se ouvao sve
do danas. Ipak, u odreenom momentu (130. godine p.n.e.) od
ovog pokreta nastaju jo dva nova - fariseji i sadukeji. Izbegavali su meanje u politike poslove, ve su se veinom bavili
87

izuavanjem Tore i usmenom predajom, a fariseji naroito. Politika propast jevrejskog naroda nije za njih predstavljala veliki problem. Verovali su vie u Toru i njoj pridavali daleko
vei znaaj.
Sva tri pokreta, kako stari, tako i dva novonastala, imali su
uticaj na nastajanje jevrejske apokrifne knjievnosti. Mnogi
elementi iz naina razmiljanja ove tri grupacije mogu se pronai u ovoj knjievnoj vrsti. Neki od njih su: Vanost
Mojsijevog zakona, Tora iznad svega, Potovanje proroke
misli, Mesija stie, Strani sud, Dani uasa - Armagedon
na kraju sveta, nakon kraja odabrani ostaju u ivotu...
Isto tako, knjievnici (knjigoznalci, pismoznalci, soferimi),
iako nastali jo u Solomonovom dobu, poznavanjem Tore i predavanjem nauke Tore narodu, utiu na irenje eshatolokih misli i ideja meu ivljem, pogotovo u periodima drutveno- ekonomskih kriza. I ne samo to, duhovne krize u narodu izazvane
ugnjetavanjima raznih osvajaa domovine Jevreja, naroito podstiu knjievnike na jo jai rad od vrata do vrata irei tako
nadu u spasenje svakoga ponaosob, ali ako, i samo ako, bude
eleo da taj odreeni pojedinac ue u Carstvo Boje, predviajui, a na osnovu prorokih pisanja iz Tore i opteg stanja u
zemlji, teke dane pakla koji e Zemlju snai.
Imajui u vidu sve navedene inioce i situacije koje su postojale u Izraelu, i van njega, tokom dva do tri veka p.n.e. i isto
toliko nakon njega, pojava apokaliptike knjievnosti predstavljala bi logian sled dogaaja, loginu posledicu u razvoja
jevrejske misli toga doba.
Osnovne karakteristike jevrejske apokaliptike
Nakon saetog osvrta na istorijske okolnosti u Izraelu i njegovoj okolini, kao i na drutveno-ekonomsku situaciju toga
doba na istom podruju, ali i na duhovne inioce koji su tada
obitavali u narodu nazire se sadraj jevrejskih apokaliptikih
88

knjiga. Apokaliptika je knjievni oblik nastala iz proroanstava,

tako da se moe rei da ona oznaava i proroanstvo.
Autori apokaliptike obino uzimaju ime neke poznate i vane linosti, iako ne preciziraju u svojim delima i ne nameu
iskljuivo da su doista te linosti i napisale tekst. Dakle, imenom autora, stvarni autor eli privui panju na tekst, ne obmanjivati javnost, mada ako mora birati izmeu neitanosti teksta i
laganju o autorstvu, pravi autor bira lano predstavljanje autorstva, samo da bi tekst bio itan. Autor esto biva opsednut
starinom napisanog teksta, te esto lano predstavlja tekst nekoliko vekova starijim nego to jeste. Bilo je autora koji su se
predstavljali lino, ne krijui svoje autorstvo.
Vreme i mesto pisanja je najee nemogue odrediti. Autor
je esto takve stvari ostavljao nedoreenima, i to iz vie razloga. Pre svega, ako autor krije svoje autorstvo, ide mu u prilog
da ne pominje vreme i mesto pisanja. Isto tako, ako eli tekst
predstaviti mnogo starijim nego to stvarno jeste, apsurdno bi
mu bilo da pominje mesto i vreme pisanja. Isto tako, autor je
vodio rauna da ne iznosi odreeni sekundarni podatak (da se
ne otkrije) na osnovu kojeg bi se moglo utvrditi vreme i mesto
pisanja. Svakako da je bilo i onih koji su tano navodili podatke
o ovome.
Mesijanstvo u apokaliptikim knjigama gubi na primarnosti.
Primaran je Bog, koji donosi novo doba i novo ustrojstvo. U
nekim se apokaliptikim knjigama Mesija ni ne pominje, mada
se ne moe rei da je mesijanska ideja iezla iz ove literature.
Mesija je samo gurnut u drugi plan. Sve radnje ini sam Bog,
nekada samo preko Mesije koji e tek doi. Naprotiv, mesijanstvo je tu i gotovo da predstavlja osnovu, a nekada samo pozadinu sadraja.
Boanske tajne apokaliptika opisuje u vizijama koje videlac
(vizionar) opisuje jezikom uobiajenim za ovu knjievnu vrstu.
Tako se s tim u vezi javljaju simboli, brojevi i tome slino. Karakteristini su puni brojevi, celi brojevi. 7 je broj potpunosti,
89

broj savrenstva. Polovina od toga bila bi suprotna Bogu (tri i

po). est je broj za jedan manji od sedam, broj Sotone. Broj 12,
kao 12 meseci u godini, rezultat je apokaliptike simbolike,
zatim etiri strane sveta, etiri godinja doba, prvi put se javljaju kod apokaliptiara, iako Izrael odlikuju samo dva godinja
doba...
Apokaliptiku svakako odlikuju i razna natprirodna stvorenja,
koja poveavaju simbolizam kao karakteristiku, poveavaju
doivljaj koji se javlja kod itaoca i utisak uasa koji e doi za
neznaboce i nevernike.
ta je ono to razlikuje apokaliptiku od prorotva? Egzistencija pojedinca nakon smrti, a ne egzistencija itavog naroda, jo
je jedna od karakteristika koja se javlja u apokaliptici, za
razliku od prorotva. Proroci crpe ideje iz prolosti i iz nje izvlae pouke, dok apokaliptiari bivaju vie okrenuti ka budunosti.
Nova ideja u apokalipsi ini je umnogome razliitom od
prorotava nada u besmrtnost Bojih sledbenika pravednih
Jevreja.
Apokaliptika se kao knjievna vrsta negovala ne samo kod
Jevreja i judaizmu, ve poneto i meu prvim hrianima. Stoga
je jedino novozavetno delo apokaliptikog karaktera Otkrivenje Jovanovo.
Kumran i apokaliptika
Kumransko vreme predstavlja vreme apokaliptike apokrifne literature kao to su Enohova knjiga, Mojsijevo vaznesenje i Knjiga jubileja koje kao tivo pisano u vreme krize
gradi svoju tajnovitu poruku paralelno s kumranskim stvaralatvom. Na prelazu vremena, mudrost ostaje jer apokaliptika
previranja su samo privremena i na pomolu je mesijansko eshatoloko verovanje. Njemu je podreen govor o misterijama i
pravi put u razlikovanju duhova.
90

U govoru o blaenstvima iznenauje da su starozavetni, posebno psalamski makarizmi tj. blaenstva, koja u Novom zavetu zauzimaju veoma vano mesto jer su okrunjena programskim govorom na Gori (Matej 5. poglavlje) o carstvu Bojem i
zajednitvu s proslavljenim Hristom (Otkrivenje 19), jedva prisutna kod asketski disciplinovanog ivota u kumranskoj zajednici. Uoava se prisutan dualizam, beg od sveta, iskljuivanje i
izolacionizam. Novi zavet, nasuprot tome, iri univerzalnu mesijansku veru i nadu. Tako kumranski spisi uvaju, pre svega,
Boju re i tumae je na svoj ljudski nain, odvajanjem od sveta i opredeljenjem za izabrane i dobre.
Poznatija jevrejska apokaliptika dela
Knjiga Enohova predstavlja kompilaciju proroanstava i
spisa koji su pripisani Enohu. Podeljeni su u pet delova. Celo
delo danas postoji samo u etiopskom prevodu. Prema Harringtonu, Knjiga Enohova predstavlja prikaz religioznih, moralnih,
mesijanskih, apokaliptinih i eshatolokih strujanja u judaizmu
neposredno pred poetak hrianstva. Pisana je delom
hebrejski, delom aramejski. Smatra se da knjiga potie iz 17060. g. p.n.e. Pronaao ju je putopisac Bruss u Etiopiji 1775. na
etiopskom jeziku. Kasnije, 1886. godine, u grobnici jednog
koptskog monaha kod Ahmina u Egiptu, pronaene su i prve 32
glave na grkom jeziku.
Enohova knjiga sadri 110 glava. Pored uvoda i epiloga deli
se na pet delova i to: a) deo o padu anela - aneoski deo, b)
mesijanski deo govor u slikama, c) astronomsko-fiziki deo,
d) istorija oveka od postanka do svretka mesijanskog carstva,
e) uteni deo uteha za svoju porodicu i za sve stanovnike
zemlje.
Ono to je primetno u ovoj knjizi jeste da propagira nastupanje mesijanskog carstva - iznenada i silovito. U isto vreme
pisac Knjige Enohove ne veruje kako bi zemaljska sredina
mogla biti pogodno tle za ustoliavanje carstva Bojeg.
91

Biblijska kritika smatra da je ovo kompilacija vie knjiga

skupljenih pod Enohovim imenom, a ne jedno originalno delo.
Uz to se misli i da su je napisali izraelski Jevreji na jevrejskom
jeziku. Prema T. Radoviu, od svetih otaca crkve za ovu knjigu
su znali Irinej, Kliment Aleksandrijski, Origen i Tertulijan. Jeronim i Avgustin je odbacuju kao apokrifnu, to je i razumljivo.
Knjiga obiluje parabolama, izrekama i priama. Uticala je na
prvu hriansku crkvu, te se zakljuuje da pojedini delovi u dananjem obliku potiu od hriana, u smislu da je neki hrianin dodao neke delove.
Knjiga Enohovih tajni (slovenski Enoh) je tipini apokaliptiki spis, u kojem Enoh iznosi objavu, koja mu dolazi sa putovanja kroz sedam nebesa. Osim toga, Enoh opisuje stvaranje
sveta i otkriva tajne budunosti. Smatra se da je knjigu napisao
neki izraelski Jevrejin ili moda pak Jevrejin preobraen u
hrianstvo. Pisana je na grkom jeziku, verovatno u I veku.
Predstavlja samostalno delo u odnosu na Knjigu Enohovu. Interesantno je da je ova knjiga prevedena na staroslovenski i da je
taj prevod sauvan do danas.
Trea knjiga Enohova je zapravo rabinska kompilacija iz
III ili IV veka. Donekle je vana za prouavanje jevrejskog
misticizma. Naroito je doprinela na razvoju kabalistike.
Zavet 12 patrijaraha je knjiga sa manjim apokaliptikim
elementima, nastala najverovatnije u periodu od II I veka
p.n.e. Knjiga opisuje kako se dvanaest Jakovljevih sinova oprata pred smrt od svojih sinova, te se tako prorie sudbina
dvanaest plemena. U celini, tivo predstavlja raspravljanje o
moralu, i svedoanstvo visokog morala koji je nadahnjivao jevrejsko moralno dranje.
Pojedini strunjaci smatraju (Charles, Lagrange) da Zavet
12 patrijaraha sadri i delove koje su dodali hriani. Milik
pak smatra da je itavo delo nastalo u ranoj crkvi, a da su samo
temelji jevrejski (judaistiki). Danas je sauvana samo na grkom jeziku.
92

Solomonovi psalmi predstavlja knjigu psalama veoma slinih nama poznatim psalmima iz biblijske knjige Psalmi Davidovi, prema stilu i nainu izraavanja autora. Pisani su izvorno
na jevrejskom jeziku, ali su sauvani samo na grkom i sirskom. Smatra se da potiu iz I veka p.n.e., i to najverovatnije u
periodu od 63. do 48. god. p.n.e., u vremenu Pompejevog osvajanja Jerusalima. Tertulijan ih je osudio kao jeretike psalme.
Lako je primetno farisejsko poreklo ovih psalama, naroito
ako se obrati panja na njihovo uenje o vaskrsenju, slobodnoj
volji i mesijanskoj nadi. Prvi je u Evropi ove psalme izdao jezuita La Gerda 1626. godine.
Mojsijevo vaznesenje se sastojalo iz dva dela: a) Mojsijev
zavet u kojem se prorie sudbina jevrejskog naroda, i b) Mojsijevo Jevanelje. Pisanje knjige je trajalo verovatno od 3. godine p.n.e. do 70. godine nove ere. Prema Harringtonu, delo je
napisano na hebrejskom jeziku, nakon smrti Iroda Velikog. Isto
tako, Harrington smatra da je knjiga esenskog porekla. U samoj
knjizi se osea nacionalizam autora, naglaava se potovanje
Zakona i suprotstavljanje sadukejima. Knjiga je u XVIII veku
prvi put izdana u Evropi i to na latinskom jeziku.
Trea knjiga Jezdrina (Vulgatina etvrta knjiga Jezdrina) se sastoji iz tri razliita dela u kojima se opisuju vizije
Jezdre, i to otkrivanja budunosti. Knjiga je prvobitno bila napisana na hebrejskom jeziku, ali je ostala sauvana samo u prevodima na latinskom, etiopskom, sirijskom, jermenskom i arapskom jeziku. Hriani su ovo delo dobro poznavali i upotrebljavali.
Smatra se da je knjiga pisana nakon razorenja Hrama 70.
godine. Sastoji se od 16 poglavlja i sadri Jezdrine navodne
vizije u Vavilonu, i to sedam vizija. Jezdra prikazuje razgovore
s Bogom o nevoljama i patnjama jevrejskog naroda, kao i nadu
i veru naroda u tekim vremenima. Svakako da Jezdra nije autor. Zbog sadrine, bila je cenjena kod crkvenih otaca (Varnava, Kliment Aleksandrijski, Kiprijan...)
93

Baruhova apokalipsa (Sirijski Baruh) je verovatno napisana kada i Trea knjiga Jezdrina. U prilog tome govori i to da
se kod Baruhove apokalipse osea uticaj ovog dela. Podeljena
je na sedam delova. Sadri otkrivenja data Baruhu u vreme razorenja Jerusalima 586. godine p.n.e. Ne sadri naroite elemente o Bojem carstvu. Misli su vie okrenute ka nebu, a ne
ka zemlji. Osnovna ideja ove apokalipse je duhovno, a ne telesno vaskrsenje. Pisana je izvorno na aramejskom ili hebrejskom jeziku, ali je sauvana samo na sirijskom jeziku, koji je
prireen na temelju grkog prevoda.
Ovde treba pomenuti i Grku apokalipsu, koja potie iz II
veka kao samostalno delo. U njoj se govori o Baruhu kojeg aneo vodi do petoga neba, gde mu Bog otkriva svoje tajne. Ova
knjiga je delimino sauvana na grkom i staroslovenskom jeziku.
Trea knjiga o Makabejcima predstavlja delo koje govori
o periodu progonstva aleksandrijskih Jevreja za vreme vladavine Ptolomeja IV. U njoj se opisuje udesno izbavljenje Jevreja od pokolja koji je bio pripreman. Delo je verovatno napisano
pre 70. godine nove ere. Smatra se da je napisano da bi ohrabrilo Jevreje u vreme progona pod Kaligulom.
etvrta knjiga o Makabejcima je napisana s ciljem da pokae nadmo razuma nad strastima. Predstavlja zapravo filozofsku raspravu o razumu, na primeru Eleazara i sedmoro brae iz
Druge knjige o Makabejcima. Smatra se da je knjiga napisana od strane nepoznatog Jevrejina u I veku, u cilju bodrenja
Jevreja da ne pokleknu, verovatno pre razorenja Jerusalima, i to
na grkom jeziku. Jevsevije i Jeronim pripisuju knjigu Josifu
Flaviju, to je samo pretpostavka.
Manaeova molitva je knjiga nadahnuta pokornikim psalmom iz 2. Dnevnika 33,11-13, gde se kralj Manae kaje za grehe i moli se Bogu. Delo je verovatno napisao neki helenizirani
Jevrejin poetkom hrianske ere. Ono je velianstven primer

94

bisera jevrejske duhovnosti. Latinski prevod ovog dela se pojavljuje u Vulgati kao dodatak.
Aristejevo pismo je spis koji bi eleo biti pismo Aristeja,
koji je bio Ptolomejev inovnik. Knjiga donosi legendarni izvetaj o nastanku Petoknjija na grkom jeziku, kojeg su prevele 72 stareine, pozvani za te potrebe iz Jerusalima. Ovaj prikaz nastanka Septuaginte povod je bio za uzdizanje jevrejske
mudrosti i Mojsijevog zakona, kao i za isticanje nadmoi jevrejstva nad paganskom filozofijom i moralom. Ovo pismo je
verovatno delo jevrejske propagande u Aleksandriji, a nastalo
je oko 100 godina p.n.e.
Sibilinska proroanstva. Od V veka p.n.e. Grkom i Azijom su kruila proroanstva koja su se pripisivala grkoj proroici Sibili. Aleksandrijski Jevreji su u tome videli uspeno
pomagalo za svoju propagandu. Tako su i ovi od II veka p.n.e.
pisali Sibilinska proroanstva, putali ih u javnost i tako irili
jevrejska verovanja. Hriani su ovu praksu nastavili, tako da
zbirka od 12 knjiga Sibilinskih proroanstava, koja je do danas sauvana, predstavlja hriansko uverenje. U ovoj zbirci su
samo neke knjige jevrejskog porekla - verovatno trea knjiga
koja predstavlja skup odvojenih fragmenata iz II veka p.n.e.,
zatim etvrta knjiga (oko 80. godine p.n.e.), peta knjiga (125.
godine nove ere). ak su ove knjige bile i preraivane od strane
nekog hrianina.
Knjige o Adamu (objavljene pod raznim naslovima). Osnova im je jevrejska, ali su kasnije preraena u hrianskom ili
gnostikom duhu. Sauvane su u verziji na grkom, latinskom i
slovenskom prevodu.
Vaznesenje Isaije predstavlja dva samostalna dela, i to
Muenitvo Isaije i Apokalipsa Isaije. Obe su knjige verovatno napisane do 150. godine nove ere. Sauvane su potpuno
samo na etiopskom jeziku. Prvi deo opisuje kako je Isaija
navodno prestrugan po naredbi cara Manasije, a drugi proro-

95

kovu viziju o Hristu, raspeu i vaznesenju. Radnja koja se opisuje deava se za vreme vladavine cara Jezekije.
Jevanelje po Tomi je nezavisna zbirka govora, nastala sredinom I veka nove ere. Karakterie je dosledna gnostika interpretacija Isusovih govora. Sauvana je koptska verzija iz Nag
Hamadija, Egipat. Sadri 6 paralelnih pria o Carstvu Bojem.
Po stilu i radnji, veoma je slina Jevanelju po Mateju, uz opsenije primenjen apokaliptiki stil.

96

UTICAJ APOKALIPTIKE JEVREJSKE

KNJIEVNOSTI NA NAIN RAZMILJANJA U ISUSOVOM VREMENU

Veina naunika se slagala i slae se u tome, da je jevrejska

apokaliptika uticala na hriansku misao i to viestruko. Ono
to se na osnovu pregleda primarne i sekundarne, kako jevrejske tako i hrianske literature moe na prvi mah zakljuiti
jeste da su u veini sluajeva naunici, komentatori i analizeri
hrianstva bili u pravu. Naime, nada u vaskrsenje, i uopte pojava takve ideje u jevrejskom narodu nije dola sluajno, niotkuda. Ako se dobro proui Knjiga proroka Isaije, naroito
Isaija 26,19, lako se uoava da je jo u njegovom periodu,
Bojom rukom dovedena meu narod, ova ideja svakako postojala. Isto tako, Danilo 12,2, voen Bojim nadahnuem, dolazi do ideje vaskrsenja.
Meutim, ideja vaskrsenja se naroito razvija u periodu cvetanja apokaliptike. Teak ivot naroda, kako smo to mogli videti u istorijskom delu, ini narod jo prijemivijim za prilaenje skupovima ovakvih misli. Stoga je mnogim Jevrejima,
svakako ne svim, bilo lako da primi Hrista, koji je naroito
propagirao vaskrsenje, kao veliku Boju istinu.
Isto tako, ideja o Carstvu Bojem, koja se protee jo iz postegipatskog perioda, u vremenu apokaliptike posebno jaa.
Mogli smo videti vie tipova stavova i prihvatanja ideje o
Carstvu Bojem: univerzalistiki vid Jeremijinog tipa (svi bez
obzira na nacionalnu pripadnost), etniki vid Jezekiljevog tipa
(samo Jevreji), vid Danilove apokaliptike (duhovni smisao),
novo uenje apostola Pavla, kao etvrti i najsavremeniji tip,
97

skup najvernijih i najstvarnijih, ujedno i najboljih elemenata iz

prethodna tri vida, s optim utiskom da je takav savreni nain
miljenja o Carstvu Bojem samo mogao nastati pod direktnom
Bojom intervencijom.
Ideje o stranom sudu, koje su u hrianstvu takoe prisutne,
su apokaliptikog karaktera i porekla. Tako Marko 13 ili Matej
22-25 sadre ovakve elemente, apokaliptike misli toga doba.
Jedina razlika, opet, izmeu ovih navedenih apokaliptika i ostalih estih, sadranih gotovo u svakoj jevrejskoj apokaliptici je
to Marko i Matej ove ideje navode u svom pravom obliku, od
Isusa proreene, Bojim Duhom voene. Iako su sline po karakteru, iako vode identino poreklo, ipak jevrejske i hrianske
ideje o stranom sudu razlikuju se u jednoj, najvanijoj stvari, a
to je svakako nadahnutost od Boga.
Poto smo govorili o geografskom elementu koji igra vanu
ulogu u apokaliptici planini Hermon, dobro bi bilo napomenuti jo neke elemente apokaliptike koji su uticali na nain razmiljanja u Isusovom periodu, samim tim i na hrianstvo. Ime
Petros, koje Isus daje Simonu, na aramejskom jeziku je Kefa,
to znai stena. U Mateju 16, i to u jednom kumranskom zapisu istog dela Jevanelja, svakako se pominje priznavanje
Hristovog Mesijanstva od strane Petra. U navedenom fragmentu nedostaje (ne vidi se) re za planinu, koja bi prema miljenju naunika (Milik, de Gol...) mogla biti re kefa. Upravo je
ta re upotrebljavana za planinu u gotovo svim apokaliptikama
toga doba, te bi eventualno bilo normalno za oekivati tu re i
na ovom mestu. Ta planina mogla bi biti zaista Hermon, koja bi
simbolisala Crkvu, ali i mesto udnog kontakta pakla, zemlje i
neba u malom. Kanjon je pakao, sama planina zemlja, vrh njen
dosee do neba. Prema ovoj rei, planina kefa (petar) jasno se
vidi obrazac jevrejske apokaliptike iz Hristovog doba i njen
uticaj na nastajanje Crkve.
Drugi novozavetni nain razmiljanja otelotvoren u fizikamentu, koji je naveden u Mateju 17, preobraavanje Isusa na
98

visokoj planini, za koju se odavno misli da je Hermon, takoe

ima direktne veze sa tradicionalnom apokalipsom. Isus se na
planini pojavljuje pred Petrom i jo dvojicom uenika u sjaju
svoje slave i vidi se kako razgovara sa mesijanskim prethodnicima Mojsijem i Ilijom. Tako je oita koncepcija Bojeg otkrovenja na ovoj naroitoj svetoj planini, to se u potpunosti
uklapa u dobro formiran apokaliptiki tradicionalni obrazac.
Iako je uticaja apokaliptike na razmiljanje u Isusovom dobu
bilo veoma mnogo, iako je to bio period njenog vrhunca, mora
se zakljuiti jedno apokaliptika u Novom zavetu, njeni
elementi u mnogim novozavetnim knjigama i Otkrivenje Jovanovo, jedina je apokaliptika koja se moe uzeti za ozbiljno.
Ostale e posluiti kao interesantna knjievnost, izuzetna za
prouavanje hebrejskog jezika, istorije i filozofije.

99

KUMRANSKI TEKSTOVI OTKRIVENI

U PEINAMA

Kao to smo rekli, u Kumranskim peinama otkriveno je

dosta biblijskih i nebiblijskih tekstova. Na ovom mestu emo
navesti odreeni broj otkrivenih tekstova, a neke od njih ak i
predstaviti. Svici su otkrivani u peinama. Pogledajmo pre svega spisak svih tih peina kao i najvanije tekstove otkrivene u
njima:
Peina br. 1
Peina br. 1 je otkrivena 1947. godine. U njoj su pronaeni
vaniji kumranski i biblijski spisi. Neki od njih su:
- 1QIsaa (kopija Knjige proroka Isaije)
- 1QIsab (druga kopija Knjige proroka Isaije)
- 1QS (Pravila Zajednitva) cf. 4QSa-j = 4Q255-64, 5Q11
- 1QpHab (Peer Habakuka)
- 1QM (Svitak Ratnika) cf. 4Q491, 4Q493
- 1QH (Himne zahvalnice)
- 1QapGen (deo 1. Knjige Mojsijeve)

100

Peina br. 1, Kumran, Izrael

Peina br. 2
Peina 2 je otkrivena u februaru 1952. U njoj je pronaeno
oko 300 fragmenata iz 33 manuskripata, ukljuujui Knjigu Jubileja i Mudrosti Ben-Siraha.

101

Peina br. 2, Kumran, Izrael

Peina br. 3
Peina br. 3 je otkrivena u martu 1952. Ova Peina je sadravala 14 manuskripata ukljuujui Knjigu Jubileja i poznati
Bakarni Svitak. Postoje dokazi da su se u ovoj peini uvali
zlato, srebro, bakar, aromatina ulja i svakako svici.

102

Peina br. 3, Kumran, Izrael

Peina br. 4
Peina broj etiri otkrivena je u avgustu 1952. godine. Analizirana je od strane Geralda Lankestera Hardinga, Roland de
Voa i Jzefa Milika. Peina broj etiri se zapravo sastoji od dve
peine (4a i 4b). U ovoj peini pronaeno je preko 15.000
fragmenata iz 500 razliitih tekstova.
Peina 5 i 6
Peine 5 i 6 otkrivene su takoe 1952. godine, odmah nakon
Peine 4. Peina 5 sadrala je oko 25 manuskripata, dok je Peina 6 sadrala fragmente od oko 31 manuskripta.
Peine 79
Peine 7-9 su jedinstvene po tom osnovu to su jedine peine koje su pristupane tako to se mora proi kroz naselje Kumran. Uklesane su u juni deo Kumranskog platoa. Arheolozi su
103

otkrili peine 7-9 godine 1957, ali nisu pronali mnogo fragmenata, najverovatnije zbog visokog stepena erozije koja za
sobom ostavlja samo plitke jame od itavih peina. Peina 7 je
sauvala vie od dvadesetak komada grkih dokumenata, ukljuujui 7Q2 (Pismo Jeremije), 7Q5 (to je postalo predmet
mnogih pekulacija) i grku kopiju svitka Enoh.
Peina 8
Pronaeno je 5 fragmenata: 1. Knjiga Mojsijeva (8QGen),
Psalmi (8QPs), Tefilin - fragmenti (8QPhyl), i Mezuza
(8QMez) i Himna (8QHymn). U peini 8 je takoe pronaeno
nekoliko kutija tefilina i kutija sa konim predmetima, lampama, upovima...

upovi pronaeni u peini broj 8

Peina 9
Pronaeni su mali komadi neidentifikovanih fragmenata nekih spisa.
104

Peina 10
Pronaen je samo jedan kameni predmet sa natpisom na sebi.
Peina 11
Peina 11 otkrivena je 1956. godine. U njoj je pronaen 21
tekst, od kojih su neki bili poprilino dugi. Svitak Hrama je tako nazvan zato to je vie od polovine teksta u vezi sa izgradnjom Hrama u Jerusalimu, koji je upravo ovde pronaen. To je
najdui svitak ikada pronaen. Duine je 8,75 m. Svitak Hrama
je otkriven od strane Jigel Jadina. Takoe u ovoj peini, kao
rezultat iskopavanja, pronaen je fragment Malkicedeka
(11q13) i kopija Knjige Jubileja.

Peina br. 11, Kumran, Izrael

105

PRONAENI SPISI

Obzirom da su u Kumranu pronaeni biblijski i nebiblijski

tekstovi, napraviemo podelu kumranskih rukopisa upravo tako, i o svakom vanijem spisu dati nekoliko osnovnih karakteristika:
NEBIBLIJSKI KUMRANSKI RUKOPISI
Ove nebiblijske tekstove takoe moemo podeliti u tri grupe. Prva grupa bi bila apokrifna grupa, druga je grupa nesektakih tekstova i trea grupa bi se sastojala od sektakih tekstova.
APOKRIFNA GRUPA KUMRANSKIH RUKOPISA
Isus Sirah
Knjiga Isusa Siraha je apokrifna knjiga (pseudoepigrafa),
dakle ulazi u sastav samo pojedinih ne-kanonskih Biblija, o emu smo ve govorili u ovoj knjizi. Knjiga Sirahova predstavlja
zbirku jevrejskih mudrosti, koju su stvorile grupe mudraca organizovane u kole mudrosti, koje su bile rairene meu Jevrejima toga doba. Obzirom da je cela sauvana na drugim jezicima i da predstavlja deo pojedinih ne-kanonskih Biblija, moe
se pogledati u takvim izdanjima Biblije.
Pored Knjige Isusa Siraha u Kumranu je otkriveno jo mnogo fragmenata iz oko petnaest drugih knjiga mudrosti, koje mogu posvedoiti o velikom intelektualnom ivotu Jevreja toga
doba.

106

Tobija
Ova knjiga je veim delom na aramejskom jeziku, otkrivena
je u fragmentima. Smatra se da je napisana neto pre Makabejskog ustanka. U knjizi je re o pobonom Jevrejinu koji se zvao
Tobija i njegovom sinu koji je navodno dobio dar da moe isceljivati bolesne ljude. I ova se knjiga moe pogledati u nekim
izdanjima ne-kanonskih Biblija, jer predstavlja pseudoepigraf.

Fragment iz Tobijine knjige, Kumran, Izrael

Enoh
Postoje tri spisa Enoha i oni se oznaavaju uglavnom kao
Enoh I, Enoh II i Enoh III. Meutim, samo je Enoh I napisan u
starozavetnom dobu, Enoh II je iz kasnijeg perioda, dok je
107

Enoh III srednjevekovni spis. Enoh I je bio poznat iz nekih izdanja ne-kanonske Biblije jer je pseudoepigraf, a stariji tekstovi
su naeni na etiopskom jeziku (gotovo cela knjiga) i u Egiptu
na grkom jeziku (u delovima). Enoh I sadri pet delova: Knjiga uvara, Alegorije, Knjiga astronomskih spisa, Knjiga snova i
Enohova poslanica, ali sadri i druge delove. Prvobitno je napisan na aramejskom jeziku u periodu Drugog hrama. Ovo knjievno delo se bavi poreklom i unitenjem zla, ulogom anela i
demona u ivotu ljudi i novim dobom koje dolazi.

Fragment iz Enohove knjige, Kumran, Izrael

Knjiga Jubileja
Ova knjiga bila je poznata uglavnom indirektno, preko prevoda. Fragmenti Knjige Jubileja pronaeni u Kumranu dokazuju da je ova knjiga izvorno napisana na hebrejskom jeziku. Nas108

tala je tokom perioda Drugog Hrama. Govori o otkrovenju koje

je Mojsije dobio od anela na Sinajskoj gori i o zlu koje e biti
uniteno. Predstavlja svojevrsnu sublimaciju Tore. U Kumranu
je ukupno pronaeno 14 svitaka (kopija) ove knjige. Kao i
Enoh, tako i Knjiga jubileja pokazuje izrazite eshatoloke tendencije. Knjiga Jubileja kae, izmeu ostalog, da e u jevrejskom drutvu toga vremena zapoeti promene nabolje tek kada
deca ponu da izuavaju Toru (Zakon), i kada ponu da se dre zapovesti, i kada se ljudi vrate na put pravednika (23:26).
Apokrifno Postanje
Apokrifno postanje je pronaeno u peinama 1 i 4. Ima ga u
brojnim fragmentima. Napisano je na aramejskom jeziku. Mastilo kojim je pisano dosta ga je otetilo pa su mnogi redovi neitljivi, mada se pokuavalo itanje tih redova pomou metode
spektralnog prikazivanja. Ovaj spis je zapravo parafraziranje
glavnih dogaaja opisanih u Postanju. Prema stilu kojim je pisan, oigledno je da je namenjen irokim narodnim masama,
svakako za itelje vremena u kojem je nastao. Svojim jednostavnim jezikom i stilom pisanja pribliavao je radnju opisanu
u Postanju (1. Knjizi Mojsijevoj) obinom oveku.
GRUPA NESEKTAKIH TEKSTOVA
Svitak Hrama
Pretpostavlja se da je napisan negde u IV veku p.n.e. Nije
napisan od strane sektake kumranske zajednice, ali je sadrao
neke karakteristike privlane za ideologiju esena. U Kumranu
su pronaena dva primerka ovog teksta. Jedan primerak je svitak dug devet metara iz peine broj 11, a drugi je u nekoliko
manjih fragmenata. Govori o idealnom Hramu koji treba izgraditi i urediti, o rtvama koje bi tamo trebalo rtvovati, zapravo
o novom jevrejskom caru i novoj jevrejskoj dravi i slino. Isto
109

tako, pisci ovog svitka, a po reima koje se mogu u njemu

proitati, videli su ga kao svojevrstan nastavak Tore. Neki naunici smatraju da su pisci Svitka Hrama eleli da sauvaju
dodatnu grau i tekstove koji nisu uli u Toru u periodu Jezdrine reforme. Ova tvrdnja se moe dokumentovati i jezikom i
stilom koji je korien u Svitku Hrama. Jezik i stil su potpuno
tradicionalni i nalik samoj Tori.

Fragmenti drugog primerka Svitka Hrama, Kumran, Izrael

Kalendarski spisi
Mnogi spisi pronaeni u Kumranu predstavljaju zapravo
praktine prirunike u vezi sa verskim zakonima i njihovom
primenom. Takvi su i kalendarski spisi. Inae, eseni Kumrana
110

su koristili solarni kalendar. Svici govore o napadima na esene

od strane njihovih jevrejskih protivnika, jer su se koristili pogrenim solarnim kalendarom.

Kalendarski spisi, Kumran, Izrael

Pesme za abatnu rtvu
Mnogo je fragmenata koji sainjavaju tekstove o liturgijskom ivotu i bogosluenju. Najbolje sauvan primerak je spis
Pesme za abatnu rtvu, poznat jo i kao Aneoska liturgija. U
Kumranu je otkriveno devet rukopisa (kopija). U ovu liturgiju
je ukljueno trinaest himni (pesama). Svaka himna poinje naznakom koja pokazuje kada treba da bude koriena. Na primer:
Pesma rtvovanja za prvi abat, etvrtog dana prvog meseca.
Interesantno je napomenuti da velia ideje posrednitva izmeu oveka i Boga, pa tako govori o anelima, koji predstavljaju upravo te posrednike.

111

Deo svitka Pesme za abatnu rtvu, Kumran, Izrael

Bakarni svitak
Bakarni svitak je pronaen u peini broj 3. Sadraj ovog
svitka je urezan na bakarnu plou, za razliku od svih drugih
spisa koji su pisani na pergamentu ili papirusu. Obzirom da je
ovaj svitak zapravo bio u vidu rolne prepolovljene na dva dela,
proces otvaranja svitka je bio usporen radi zatite od oteivanja. Napokon je odlueno da se svitak isee na trake, obradi i
proita. Tim Rolana de Voa je primetio da ovaj svitak ima veoma veliki znaaj u razumevanju ivota esenske zajednice u
Kumranu. Svitak je napisan na kasnom hebrejskom jeziku, kako u smislu samog jezika tako i to se hebrejskog pisma tie.
112

Ovaj svitak sadri spisak od estdeset i etiri predmeta, uglavnom dragocenosti i rukotvorina iz Hrama i mesta gde su te dragocenosti sakrivene. Smatra se da su eseni, pre nego to je
Hram uniten od strane Rimljana, mnogo dragocenosti iz njega
sakrili po Judejskoj pustinji. Danas, meutim, nema niega na
mestima popisanim u bakarnom svitku, mada mnoga mesta jo
nisu otkrivena i identifikovana.
Jedno vreme su strunjaci odbacivali ovaj svitak kao svojevrsnu antiku alu ili fantaziju, jer je u njemu popisano neverovatno mnogo blaga. Recimo, pominje se po nekim naunicima
60, a po nekim i 200 tona zlata, srebro bakar i drugi dragoceni
metali u ogromnim koliinama.

Jedna traka iseenog bakarnog svitka, Kumran, Izrael

113

GRUPA SEKTAKIH TEKSTOVA

Pravilnik zajednitva
Pronaen je u peini broj 1, solidno ouvan. Sadri nekoliko
nizova pravila kojih se pridravala zajednica esena. Jo deset
fragmenata je pronaeno u peini broj 4 i dva u peini broj 5,
to svedoi o vanosti ovog dokumenta za esene.

Deo Pravilnika zajednitva, Kumran, Izrael

Na elu hijerarhije esenske zajednice se nalazio uitelj, a
Pravilnik zajednitva je za njega bio svojevrsni prirunik
pomou kojeg se regulisalo pristupanje zajednici i odreivao
statut zajednice. Evo jednog odlomka iz Pravilnika zajednitva:

114

N(a svima koji dobrovoljno pristu)paju ivotu (venom, po

Pravilni)ku Zajednitva, je da trae Boga (svim srcem i svom
duom), da ine dobro i pravo pred Njim, kako je to zapovedio
preko Mojsija i preko svojih slugu, proroka i da vole sve koje je
izabrao i da mrze sve koje prezire, i da se udalje od svakog zla,
a da prilaze svemu dobrom i da postupaju istinito i pravedno i
zakonito, u zemlji, a da ne idu vie tvrdoga srca i bludnih oiju,
inei sve to je zlo, i da dovedu sve spremne da postupaju po
Boijim zakonima...
Disciplinski prirunik
Ovaj spis govori o ciljevima i svrsi esenske zajednice, a potom o pravilima prijema u zajednicu. Ove odredbe upravljaju
svim aspektima zajednikog ivota lanova esenske zajednice.
Osim ovoga, sadri i propise za rukovoenje sastancima saveta.
Spis se zavrava detaljnim nabrajanjem svih pravila i spiskom
kazni za nepotovanje istih (smanjenja obroka, privremeno ili
totalno iskljuivanje iz zajednice i slino).
Zapisano je i to da e ova pravila vaiti sve dok se ne pojavi
novi prorok i dvojica mesija: Mesija Aronov i Mesija Izraelov.
Interesantno je dvojno mesijanstvo, karakteristino za kumranske esene, ali i za judaizam uopte. ak se moe napraviti i paralelizam sa Mojsijem i Aronom, i Jovanom Krstiteljem i Isusom Hristom. Jer prema hrianstvu, najavljivani Isus, kroz celi
Stari zavet, i najavljivani Jovan Krstitelj, dolaze obojica - Jovan
Krstitelj kao pretea Isusa Hrista.

115

Deo disciplinskog prirunika, Kumran, Izrael

Damaki dokument
Damaki dokument predstavlja najstariji kodeks koji je zajednica esena napravila. Pronaeno je samo nekoliko dugakih
fragmenata u peinama broj 4, 5 i 6. Damaki dokument je sloeni spis sastavljen od vie tekstova. Veliki deo ove knjige je
napisan pre Pravilnika zajednitva. Bavi se nastankom esenske
zajednice i posebno novim savezom sa Bogom sa odreenim
izabranicima koji su napustili Judejsku pustinju i na neko vreme se preselili u Damask. Knjiga daje i obimno teoloko tumaenje istorije drevnog Izraela. I pre nego je Damaki dokument
pronaen u Kumranu, znalo se za ovu knjigu jer je jedna njena
kopija pronaena u Egiptu u jednoj sinagogi.

116

Jedan od fragmenata Damakog dokumenta, Kumran, Izrael

Ratni svitak (rat sinova svetlosti protiv sinova tame)
Solidno ouvan spis, pronaen je u peini broj 1, kao i nekoliko fragmenata njegovih kopija pronaenih u peini broj 4.
Smatra se da je nastao 167. godine p.n.e., ali i da je neto prepravljan kasnije, dolaskom Rimljana. Ratni svitak se bavi eshatolokim ratom koji e se navodno voditi tokom zavrnih etrdeset godina poslednjeg vremena, a borba se opisuje na nerealan nain.
Mnogi naunici smatraju i da je ovo delo zapravo ratni plan
u sluaju napada na esensku zajednicu. Svitak opisuje i to da u
sluaju rata, glavni borci treba da budu 40-ogodinjaci i 50ogodinjaci, dok mlai treba da budu pozadinci, to je veoma
interesantno za vojnu istoriju i vojne nauke.
117

Evo jednog citata iz Ratnog svitka:

A o(vo je knjiga pravila) rata. U poetku digoe ruku sinovi
svetla da bi naeli sudbinu sinova tame, Belijaalove vojske,
Edomove ete, Moavove ete i Amonovih sinova i vojske itelja Palestine (Filisteje) i eta Kitejaca (Grka) asirskih i krilaca saveza koji ih pomau. Sinovi Levijevi i sinovi Jehudini i
sinovi Benijaminovi, prognani u pustinju, borie se protiv njih
sa svim svojim etama u povratku sinova svetla iz progonstva u
pustinji naroda da bi se nastanili u pustinji Jerusalima. I posle
rata e se podii odatle na sve odrede Kitejaca u Egiptu. I u
njegovo predodreeno doba izaie da se u velikom gnevu bori
protiv kraljeva severa, te neka mu bes polomi i uniti rog

Deo Ratnog svitka, Kumran, Izrael

118

Nova zakonska pravila Tore

Sastoji se od est fragmenata. Jedan sadri kalendar za abat, ostali se bave spornim pitanjima jevrejskog zakona ili halahe, kao i branim pravilima. Prema sadraju, pretpostavlja se
da je tekst bio upuen prvosveteniku ili nekome veoma vanom u Hramu, to ukazuje na injenicu da je ovaj tekst bio upuen na sadukejsko jevrejsko svetenstvo. Sadraj ovog teksta
dosta je doprineo utvrivanju identiteta i istorije kumranske zajednice.

Deo Novih zakonskih pravila Tore, Kumran, Izrael

Peer Avakum
Predstavlja tumaenje knjige proroka Avakuma. Pored ove,
postoji i dosta drugih knjiga Peera (tumaenja) pronaenih u
Kumranu. Ovaj peer je najouvaniji. On se odnosi na dogaaje
u ranoj istoriji kumranske zajednice. U njemu se opisuje sukob
izmeu uitelja pravednosti i njegovog suparnika zlog sve119

tenika. Spis pominje i dolazak Kitejaca (Grka), agresivnog

naroda koji e se pojaviti sa mora i kazniti svetenike Hrama u
Jerusalimu.

Dva stupca Peer Avakuma, Kumran, Izrael

Peer Naum
Postoji samo jedan fragment, otkriven u peini broj 4. U njemu se daju prava imena istorijskih linosti - Antioh i Demetrij.
Peer Naum govori o dvema politiko-religijskim grupama, koje su postojale u Judeji u tom periodu. Prema miljenju mnogih
strunjaka verovatno je re o farisejima i sadukejima.

120

Fragment Peer Nauma, Kumran, Izrael

Zahvalnice
Ovaj spis je zbirka himni zahvalnica, koji je pronaen u peini broj 1 uz nekoliko fragmenata u peini broj 4. Loe je ouvan, pa stoga nije bilo mogue odrediti taan broj himni koje je
sadravao. Verovatno ih je bilo izmeu 25 i 40. Ove himne po
svom stilu podseaju na biblijske psalme. Pretpostavlja se da je
deo ovih himni napisao lino uitelj pravednosti. Ove himne
su koriene od strane esenskih vernika za line i grupne molitve. Evo jednog citata iz zbirke Zahvalnica:
... 23. A ti mi se pojavi u snazi svojoj, i ne pokrij sramotom
lica
24. Svih onih koji su pozvani uz mene,
koji su odreeni zajedno za savez Tvoj,
pa me sluaju oni koji hode putem srca Tvoga,
i postavie se pred Tebe
25. u druinu svetih. A ti e im pokazati njihovo pravo
oveka i pravednima istinu

121

Himne zahvalnice, deo, Kumran, Izrael

122

BIBLIJSKI KUMRANSKI RUKOPISI

Za itavu ljudsku istoriju i budunost ovo su najvaniji spisi

ikada pronaeni. Dokumentovali su verodostojnost Biblije. Originalan tekst svih ovih spisa moemo nabaviti u svakoj knjiari
ili od prijatelja u obliku Svetog Pisma tj. Biblije. Pogledajmo
tabelu koja e nam pokazati koliko je kopija svake od biblijskih
knjiga pronaeno u Kumranu:
Knjiga
5. Knjiga Mojsijeva
1. Knjiga Mojsijeva
2. Knjiga Mojsijeva
Psalmi
Isaija
3. Knjiga Mojsijeva
4. Knjiga Mojsijeva
Danilo
Jezekilj
Jeremija
I i II Samuilova
Knjiga o Jovu
Pesma nad pesmama
Ruta
Pla Jeremijin
Sudije
I i II Knjiga o carevima
Isus Navin

Broj naenih kopija u

Kumranu
39
18
18
39
22
17
12
8
7
6
4
4
4
4
4
3
3
2
123

Prie Solomonove
Knjiga propovednika
Jezdra i Nemija
I i II Dnevnika

2
2
1
1

Pronaene kopije su sve identine dananjim Biblijama. Postoje minimalne razlike (pravopis, pogreno prepisano slovo,
druga re kao sinonim i slino), o emu je ve bilo rei. U ovoj
knjizi emo uzeti jednu od pronaenih biblijskih knjiga, analizirati je, uporediti sa kasnijim jevrejskim masoretskim tekstom
koji nam je oduvek bio dostupan i sa prevodom tog teksta na
na jezik. Analiza i rezultati mogu se pogledati u okviru naslova narednog poglavlja Glavni dokazi verodostojnosti Biblije.
Na ovom mestu e se dati samo par fotografija pojedinih
biblijskih svitaka koji su otkriveni:
Levitska knjiga

Knjiga psalama (delovi)

124

Danilo - fragment

Knjiga o sudijama - fragment

125

GLAVNI DOKAZ AUTENTINOSTI

BIBLIJE

Jedan od najouvanijih i najveih tekstova iz Kumrana, naen je, kao to smo ve rekli, u peini broj 1. U ovoj knjizi emo napraviti analizu jednog dela ovog teksta. Cilj je da proverimo da li je tekst iz Knjige proroka Isaije, koji mi danas
imamo na skoro svim svetskim jezicima, u Bibliji priblian,
udaljen ili identian tekstu koji je pronaen u Kumranu. Svitak
se sastoji od mnotva napisanih stubaca. Svakako da je na
nekim mestima materijal na kome je pisano oteen, da ponegde nedostaju slova.
Uzeta su prva etiri stupca jer ta etiri stupca imaju sve pozitivne i negativne fizike karakteristike jednog tipinog proseno ouvanog teksta iz Kumrana. Analiza je raena preko sedam godina. Evo analize, rezultata i zakljuka:
Na strani 127 nalazi se fotografija prvog stupca Knjige
proroka Isaije naene u Kumranu. Isti deo Knjige proroka
Isaije iz masoretskog teksta (teksta Biblije koji smo imali do
otkria u Kumranu) na hebrejskom jeziku glasi:


( 1)
|
( | 2) :


( | 3) :
( 4) :
( 5) :
|

( 6) : |
:
|
( | 7)

( | 8) :

126

Fotografija prvog stupca Knjige proroka Isaije naene u

Kumranu.
127

 (9) : |
) (10 | :
(11) :
(12) : |
|
(13) :

(14) :
|

| (15) :

| (16) :
| (17) :
| :

) (18


|
| (20) :
(19) :
| :
) (21
(22) : |
|
(23) :
:
|
|
) (24
| :
(25) :
|
) (26
:
)Knjiga proroka Isaije 1,1- 1,26 (prevod ure Daniia
1 Utvara Isaije sina Amosovog, koju vide za Judu i za Jerusalim za vremena Ozije, Joatama, Ahaza i Jezekije, careva Judinih.
2 ujte, nebesa, i sluaj, zemljo, jer Gospod govori: Sinove
odgojih i podigoh, a oni se okrenue od mene.
3 Vo poznaje gospodara svog i magarac jasle gospodara
svog, a Izrailj ne poznaje, narod moj ne razume.
4 Da grenog naroda! Naroda ogrezlog u bezakonju! Semena
zlikovakog, sinova pokvarenih! Ostavie Gospoda, prezree
Sveca Izrailjevog, odstupie natrag.
5 to biste jo bili bijeni kad se sve vie odmeete? Sva je
glava bolesna i sve srce iznemoglo.
128

6 Od pete do glave nema nita zdravo, nego uboj i modrice i

rane gnojave, ni isceene ni zavijene ni uljem zablaene.
7 Zemlja je vaa pusta, gradovi vai ognjem popaljeni: vae
njive jedu tuini na vae oi, i pusto je kao to opustoavaju
tuini.
8 I osta ki sionska kao koliba u vinogradu, kao senica u
gradini od krastavaca, kao grad opkoljen.
9 Da nam Gospod nad vojskama nije ostavio malo ostatka,
bili bismo kao Sodom, izjednaili bismo se s Gomorom.
10 ujte re Gospodnju, knezovi sodomski, posluajte zakon
Boga naeg, narode gomorski!
11 ta e mi mnotvo rtava vaih? - veli Gospod. Sit sam
rtava paljenica od ovnova i pretiline od gojene stoke, i ne marim za krv juniju i jagnjeu i jareu.
12 Kad dolazite da se pokaete preda mnom, ko ite to od
vas, da gazite po mom tremu?
13 Ne prinosite vie rtve zaludne, na kad gadim se, a o
mladinama i subotama i o sazivanju skuptine ne mogu podnositi bezakonja i svetkovine.
14 Na mladine vae i na praznike vae mrzi dua moja, dosadie mi, dodija mi podnositi.
15 Zato kad irite ruke svoje, zaklanjam oi svoje od vas, i
kad mnoite molitve, ne sluam, ruke su vae pune krvi.
16 Umijte se, oistite se, uklonite zlou dela svojih ispred
oiju mojih, prestanite zlo initi.
17 Uite se dobro initi, traite pravdu, ispravljajte potlaenog, dajite pravicu sirotoj, branite udovicu.
18 Tada doite, veli Gospod, pa emo se suditi: ako gresi
vai budu kao skerlet, postae beli kao sneg: ako budu crveni
kao crvac, postae kao vuna.
19 Ako hoete sluati, dobro zemaljsko jeete.
20 Ako li neete, nego budete nepokorni, ma e vas pojesti,
jer usta Gospodnja rekoe.

129

21 Kako posta kurva verni grad? Pun bee pravice, pravda

nastavae u njemu, a sada krvnici.
22 Srebro tvoje posta troska, vino tvoje pomea se s vodom.
23 Knezovi su tvoji odmetnici i drugovi lupeima: svaki miluje mito i ide za darovima: sirotoj ne daju pravice, i parnica
udovika ne dolazi pred njih.
24 Zato govori Gospod, Gospod nad vojskama, silni Izrailjev: Aha! Razraunau se sa protivnicima svojim, i osvetiu
se neprijateljima svojim.
25 I okrenuu ruku svoju na te, i saei u troske tvoje da te
preistim, i ukloniu sve olovo tvoje.
26 I postaviu ti opet sudije kao pre, i savetnike kao ispoetka: tada e se zvati grad pravedni, grad verni.
Fizike karakteristike kumranskog teksta
Stubac sadri 29 redova relativno ouvanog teksta. U donjem levom uglu nalazi se vee oteenje koje obuhvata zavretke redova od 23-29. Time se gube poslednje rei teksta navedenih redova, osim u redu broj 23, koji je krai. U redovima
1, 2, 4, 21, 22 primetne su mrlje, koje takoe ometaju prepoznavanje pojedinih slova ili rei u celini. Primetno je i nekoliko
manjih oguljenih delova i slinih oteenja, koji takoe ometaju
prepoznavanje teksta, pojedinih slova pre svega (poetak 21.
reda, kraj 9. i 12. reda).
Vanije karakteristike kumranskog, i razlike izmeu
kumranskog (K) i masoretskog (M) teksta
Red 2: Poslednja re: K= postoji lan HE koji se nalazi u M.
Red 3: esta re: K= re je delom izbrisana, ali sadri jedno
mem, kao u M= weromamtiy, te se verovatno ne radi o razlici.
Sedma re: K= hemah (oni), M= hem. Deveta re: K= biy (u
meni), to se na ovom mestu poklapa u potpunosti sa M, ali e
ova re esto u K imati alef kao nastavak.
130

Red 4: Deveta re: K= hitbonen, nejasno je usled mrlje.

Red 6: Sedma re: K= dalet je nejasno u rei od (jo).
Red 7: Trea re: K= dawah, M= daway (iznemogao, nemoan, bolan...), razlika je pravopisna, nema promene znaenja.
Deveta re: K= biy (u meni), M= bo (u njemu). Ovde se ve
znaenje menja, prema smislu, verovatno je greka u K.
Red 9: Sedma re: M= emama (naputenost, praznina, pusto mesto), K= emamo, amemu (napustio ga je, ispraznio ga je
ili pak napustili su, ispraznili su...). Ovde dolazi do promene u
znaenju. Prema smislu reenice, verovatno je greka u K. Osma re: K= aleyah (nad njom, na njoj, njome...), re je verovatno umetnuta, u M ne postoji, umetanje je logino, kako ide
uz glagol naveden u K. S obzirom na ovu umetnutu re, zakljuuje se da je verovatno pred njom upotrebljen glagol u mnoini, 3. lice, sa ve navedenim znaenjem: napustili su, ispraznili su.
Pretposlednja re: K= izostaje he u rei ke-mapekat (kao
obaranje, kao prevrat, kao pustoenje), to je u M pravilno navedeno, dakle sa he (ke-mahpekat). U izgovoru ove rei glas he
ne utie naroito, tako da je greka u K razumljiva. Ipak, kasnije je neko dodao nedostajue he iznad rei.
Poslednja re: nedostaje slovo re u rei zariyim (stranci,
tuinci), usled oteenja.
Red 10: Osma re: K= necura (opsednuta, zauzeta). Isaija
samo na ovom mestu koristi navedenu re da bi dobio znaenje
opsednuta, zauzeta. Moda zato to eli najaviti (prorokovati)
Nazaret, Mesiju i sl.
Red 12: Prve dve rei: Oteene su i teko ih je proitati.
Prema M, u pitanju su rei im u devar (ujte rei, ujte govor).
esta re: K= we aziynu (i posluajte: glagol se ne moe svrstati ni u jednu gramatiku kategoriju, stoga je verovatno greka). M= ha aziynu (posluajte: imperativ hifil glagolske grupe,
u mnoini). Poslednje dve rei: prema M trebale bi da budu

131

lamah liu (zato, zato meni, ta e mi), ali su vidljivi samo

mem i xe u rei lama.
Red 14: Poslednja re: K= zot (ta, ova, u enskom rodu,
odnosno to, ovo, kako se esto moe kod nas prevoditi, poto
hebrejski ne poznaje srednji rod.) U K je zamenica pogreno
zapisana, bez slova alef, to je kasnije iznad rei dodato.
Nedostajanje slova alef ne menja izgovor, stoga je greka
pravopisna, te razumljiva.
Red 15: Druga i peta re: K= u obema reima dodat je predlog lamed ega u M nema.
Red 16: Sedma re: K= wa acaratah (i njeno okupljanje, i
njena skuptina sa sufiksom za pripadnost 3. licu enskog roda), M= waacarah (i skuptina, i okupljanje, dakle bez sufiksa).
Prema smislu, greka ne mora biti ni u M, niti u K.
Red 18 i 19: Poslednja re u 18. i prva u 19. redu: K= dodaje
dve rei vie kraju petnaestog stiha Isaijine knjige. K= ecba
oteykem - kao jedna re (aramejski: vai prsti) i K= be'awon (u
bezakonju). Obe rei se nalaze u masoretskom tekstu i predstavljaju problem s obzirom da je svitak nastao oko 100. p.n.e.
Moda je problem i u izvoru Isaije kojeg je koristio prepisiva
naeg svitka.
Red 19: Trea i etvrta re: K= dodaje veznik vav obema,
ega u M nema. Greka u K je stilskog karaktera, te se i ne moe smatrati pravom grekom.
Red 20: Sedma re: K= upotrebljava drugaiji pravopis u
odnosu na M u rei ya'tom (siroe)
Red 21: Trea re od kraja linije: K=keeniy (kao purpuran,
predlog - kao - uz pridev u mukom rodu jednine) M= keeniyim (kao purpurni, predlog - kao - uz pridev u mukom rodu
mnoine).
Red 22: Druga re: K= primena drugaijeg pravopisa u ovoj
rei, dodavanjem slova alef.

132

Red 23: etvrta re: K= dodat je predlog be (u) rei herev

(ma), tako da K u ovom sluaju koristi instrumental za razliku
od M.
Red 25: Trea re: K= kayu (oni su, bili su), M=hayah (on
je, bio je).
Red 26: Druga re: K= kulam (svi, svi oni), M= kulo (celog,
njega celog). Trea re: K= ohevey (koji vole, koji trae, koji
idu za ), M= ohev (koji voli, koji eli, koji ide za...). Peta re:
K= navedena u mnoini, M= navedena u jednini. Sedma re:
K= navodi ovu re kao u prethodnom sluaju sa alef.
Red 28: etvrta re: K= we'anaqem (i osvetiu se) M=
we'anaqamah (kohortativ sa znaenjem zaista u se osvetiti,
dakle sa pojaanim znaenjem). Moda je u M umetnut kohortativ.
Na strani 134 nalazi se fotografija drugog stupca Knjige
proroka Isaije naene u Kumranu. Isti deo Knjige proroka
Isaije iz masoretskog teksta na hebrejskom jeziku glasi:

, : -,
-- , . ,
:
, .

, : , . ,

: -- ,
. , : ,

- . , :
, .


,
-, -,
.
, - ,
, :
, -. , -- -
, , : ,
.
, :

133

Fotografija drugog stupca Knjige proroka Isaije naene u

Kumranu.
134

- -- ,
- , -
}{ .
. , -- ,
-- ,
,
, :
.
. , : ,
: ,

,
.

,
- :-
, , , . ,
, , .
,
:
,
}{ .
- , :--- ,

. ,
- , :
- , .
- , :
- , : - , .
- , .
. - , :

,

:
, . ,
, , -- , .
, . ,
, ,
--
-
. ,
. , , , -- ,
)Knjiga proroka Isaije 1,26 - 2,21 (prevod ure Daniia
26 I postaviu ti opet sudije kao pre, i savetnike kao ispoetka; tada e se zvati grad pravedni, grad verni.
27 Sion e se otkupiti sudom, i pravdom oni koji se u nj vrate.
28 A odmetnici i grenici svi e se satrti, i koji ostavljaju
Gospoda, izginue.
29 Jer ete se posramiti od gajeva koje eleste, i zastideti se
od vrtova koje izabraste.
30 Jer ete biti kao hrast kome opada lie i kao vrt u kome
nema vode.
135

31 I bie junak kao kuine i delo njegovo kao iskra, i oboje

e se zapaliti, i nee biti nikoga da ugasi.
2. poglavlje
1 Re koja doe u utvari Isaiji sinu Amosovom za Judu i za
Jerusalim.
2 Bie u potonja vremena gora doma Gospodnjeg utvrena
uvrh gora i uzviena iznad humova, i sticae se k njoj svi narodi.
3 I ii e mnogi narodi govorei: Hodite da idemo na goru
Gospodnju, u dom Boga Jakovljevog, i uie nas svojim putevima, i hodiemo stazama Njegovim. Jer e iz Siona izai zakon, i re Gospodnja iz Jerusalima.
4 I sudie meu narodima, i karae mnoge narode, te e raskovati maeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove, nee
dizati maa narod na narod, niti e se vie uiti boju.
5 Dome Jakovljev, hodi da idemo po svetlosti Gospodnjoj.
6 Ali si ostavio svoj narod, dom Jakovljev, jer su puni zala
istonih i gataju kao Filisteji, i mili su im sinovi tuinski.
7 I zemlja je njihova puna srebra i zlata, i blagu njihovom
nema kraja; zemlja je njihova puna konja, i kolima njihovim
nema kraja.
8 Puna je zemlja njihova idola; delu ruku svojih klanjaju se,
to nainie prsti njihovi.
9 I klanjaju se prosti ljudi, i savijaju se glavni ljudi; nemoj
im oprostiti.
10 Ui u stenu, i sakrij se u prah od straha Gospodnjeg i od
slave velianstva Njegovog.
11 Ponosite oi oveje ponizie se, i visina ljudska ugnue
se, a Gospod e sam biti uzvien u onaj dan.
12 Jer e doi dan Gospoda nad vojskama na sve ohole i
ponosite i na svakog koji se podie, te e biti ponieni,
13 I na sve kedre livanske velike i visoke i na sve hrastove
vasanske,
136

14 I na sve gore visoke i na sve humove izdignute,

15 I na svaku kulu visoku i na svaki zid tvrdi,
16 I na sve lae tarsiske i na sve likove mile.
17 Tada e se ponositost ljudska ugnuti i visina se ljudska
poniziti, i Gospod e sam biti uzvien u onaj dan.
18 I idola e nestati sasvim.
19 I ljudi e ii u peine kamene i u rupe zemaljske od straha Gospodnjeg i od slave velianstva Njegovog, kad ustane da
potre zemlju.
20 Tada e baciti ovek idole svoje srebrne i idole svoje
zlatne, koje naini sebi da im se klanja, krticama i slepim mievima,
21 Ulazei u raseline kamene i u peine kamene od straha
Gospodnjeg i od slave velianstva Njegovog, kad ustane da
potre zemlju.

Fizike karakteristike kumranskog teksta

Druga fotografija sadri biblijski tekst proroka Isaije, i to
1,26 - 2,21. Tekst sadri 29 itljivijih redova u odnosu na prethodnu fotografiju. U donjem delu, poeci redova 21-29 se ne
vide, usled potpunog odstranjivanja dela svitka. Dva slova u prva dva reda nisu vidljiva usled rascepa na pregibu. U prvom
redu u poslednjoj rei mem se moe videti. U drugom redu,
takoe u poslednjoj rei, loe je vidljivo slovo bet. Najvea
greka na ovom delu svitka uoava se u poslednjem delu devetog stiha i u celom desetom. Isto tako, nedostaju i tri rei u
stihu 2,2, u redu broj 10, kada se K uporedi sa M ili nekim
drugim uobiajenim tekstom. Nakon petog reda, nalazi se esti
kratak red u kojem su samo dve rei. Njime se zavrava prvo
poglavlje, a u sledeem poinje drugo. Time su dva poglavlja
Knjige proroka Isaije odvojena. Osim navedenih karakteristika,
znaajno je pomenuti i to da se na nekoliko mesta javljaju naknadne oznake kojima se oznaavaju greke u svitku.
137

Vanije karakteristike kumranskog, i razlike izmeu

kumranskog (K) i masoretskog (M) teksta
Red 1: poinje krajem 26. stiha iji je poetak na kraju prethodnog stupca. etvrta i peta re: K= yiqre'u lah (zvae te - K
koristi paal glagolsku grupu).
Red 4: Poslednje etiri rei: K= 'aer'eyn mayiym lah (u kojoj nema vode). M= 'aer mayiym 'eyn lah (isto znaenje, s tim
da je u ovakvom nainu izraavanja stil poetski).
Red 5: Druga i etvrta re (s desna): K= u obema reima koristi sufiks za oznaavanje pripadnosti i to u drugoj rei za pripadnost treem licu mnoine mukog roda (njihov junak), a u
etvrtoj rei za drugo lice mukog roda u mnoini (vae delo,
va rad). M= koristi jedninu u drugoj rei, bez dodavanja sufiksa za pripadnost (junak), dok u etvrtoj rei koristi sufiks za
pripadanje treem licu mukog roda jednine (njegov rad, njegovo delo).
Red 10: Posle tree rei: K= izostavlja tri rei koje se uobiajenom tekstu, kao i u M nalaze. U pitanju su tri sledee rei:
'el har yhwh (ka gori Gospodnjoj, prema planini Gospodnjoj).
Red 12: Druga re: K= daje re vie (beyn - izmeu, meu).
M ne daje ovu re. Znaenje se time ne menja. Peta re: K= takoe daje re vie (et - predlog za akuzativ), ime se takoe ne
menja znaenje ovog dela Isaije 2,2, s tim to je K verzija ipak
gramatiki ispravnija.
Red 18: etvrta re s leva: K= 'iy (ovek), i to je poslednja
re u devetom stihu. M dalje daje jo etiri rei u istom stihu,
kao i ceo deseti stih, kojeg u K nema.
Sledea re u K, nakon navedene je: we'eyney (i oi, a oi),
koja je zapravo prva re jedanaestog stiha.
Mogue je da je prepisiva (pisar ovog kumranskog svitka)
ovde napravio pauzu u radu, te pogreno nastavio. Na kraju ove
linije, iznad poslednje rei primeuje se mrlja. Moda je to oznaka za mesto sa grekom.
138

Red 19: Prva re s desna: K= re je slabo vidljiva, naroito

njen poetak. Meutim, paljivom rekonstrukcijom prepoznaje
se re tipalnah (vi ete biti uniene, poniene), to je drugo
lice imperfekta enskog roda mnoine. M= na ovom mestu koristi re aal (on je unien, ponien), to je tree lice perfekta u
mukom rodu. ini se da K daje gramatiki bolje reenje, kako
su - oi - enskog roda. M kao da ovaj glagol koristi u odnosu
na re ovek, a ne na re oi.
Red 21: Trea re: Ovo je dobar primer za nain pisanja grafeme he, koja u kumranskim tekstovima esto izgleda gotovo
identino grafemi alef.
Redovi 22-29 su na poecima oteeni. Prema M dopisane
su rei koje nedostaju.
Na strani 140 nalazi se fotografija treeg stupca Knjige
proroka Isaije naene u Kumranu. Isti deo Knjige proroka
Isaije iz masoretskog teksta na hebrejskom jeziku glasi:
, -- , ,
, . -,

: -

, .
,
,
,
: ,

- , ,
- . , : ,
. -

, :
, .
, :
,
-. , :
, , , . - , ,
, -:
, .
,
- , , :

, .

, : - -,
. , :

, - . , -: - , .
,

,
: - ,
.
:
, .
139

Fotografija treeg stupca Knjige proroka Isaije naene u

Kumranu.
140

 , : , .
, -

: , . ( - )
, : - , .
, , )( ,

: , .
,
: , .
,
--
.

, .
,

. , . , , ,
. , , , .

,

, ,
- , .
:
Knjiga proroka Isaije 2,21 - 3,24 (prevod ure Daniia)
21 Ulazei u raseline kamene i u peine kamene od straha
Gospodnjeg i od slave velianstva Njegovog, kad ustane da
potre zemlju.
22 Proite se oveka, kome je dah u nosu: jer ta vredi?
3. poglavlje
1 Jer gle, Gospod, Gospod nad vojskama uzee Jerusalimu i
Judi potporu i pomo, svaku potporu u hlebu i svaku potporu u
vodi,
2 Junaka i vojnika, sudiju i proroka i mudraca i starca,
3 Pedesetnika i uglednog oveka, i savetnika i vetog umetnika i oveka reitog.
4 I dau im knezove mladie, i deca e im biti gospodari.
5 I inie silu u narodu jedan drugom i svaki blinjem svom;
dete e ustajati na starca i nepoten ovek na potenog.

141

6 I ovek e uhvatiti brata svog iz kue oca svog govorei:

Ima haljinu, budi nam knez, ovaj rasap neka je pod tvojom rukom.
7 A on e se zakleti u onaj dan govorei: Neu biti lekar, niti
imam kod kue hleba ni haljinu, ne postavljajte me knezom
narodu.
8 Jer se obori Jerusalim i Juda pade, jer se jezik njihov i dela
njihova protive Gospodu da drae oi slave Njegove.
9 ta se vidi na licu njihovom svedoi na njih, razglauju
greh svoj kao Sodom, ne taje; teko dui njihovoj! Jer sami sebi
ine zlo.
10 Recite pravedniku da e mu dobro biti, jer e jesti plod
od dela svojih.
11 Teko bezboniku! Zlo e mu biti, jer e mu se naplatiti
ruke njegove.
12 Narodu mom ine silu deca, i ene su im gospodari. Narode moj! Koji te vode, zavode te, i kvare put hoda tvog.
13 Ustaje Gospod na parbu, stoji da sudi narodima.
14 Gospod e doi na sud sa stareinama naroda svog i s
knezovima njegovim, jer vi potrste vinograd, grabe od siromaha u vaim je kuama.
15 Zato gazite narod moj i lice siromasima satirete? Govori
Gospod, Gospod nad vojskama.
16 Jo govori Gospod: to se ponee keri sionske i idu
opruenog vrata i namigujui oima, sitno koraaju i zvekeu
nogama,
17 Zato e Gospod uiniti da oelavi teme kerima sionskim, i otkrie Gospod golotinju njihovu.
18 Tada e Gospod skinuti nakit s obue i vezove i meseie,
19 Nizove i lanie i trepetljike,
20 Ukosnike i podveze i pojase i stakalca mirisna i oboce,
21 Prstene i poeonike,
22 Sveane haljine i ogrtae i privese i toboce,
142

23 I ogledala i kouljice i oglavlja i pokrivala.

24 I mesto mirisa bie smrad, i mesto pojasa raspojasina,
mesto pletenica ela, mesto irokih skuta pripasana vrea, i
mesto lepote ogorelina.
Fizike karakteristike kumranskog teksta
Na levoj ivici stupca uoava se av, koji je samo jedan od
mnogih u samom svitku. Da bi napravio svitak, pisar je morao
stranice koe uiti jednu za drugu.Svaka stranica koe imala je
na sebi nekoliko napisanih stubaca, zapravo onoliko koliko je u
zavisnosti od veliine stranice od koe, moglo na nju stati. Tako je svaka stranica od koe imala na sebi priblino 3-4 stupca
teksta. Veliki Isaijin svitak se sastoji od 17 stranica koe. Na
svakoj od njih su tri ili etiri stupca teksta. Ovih 17 stranica su
meusobno povezane avovima. Jedan od avova, dakle, vidimo i na ovoj slici uz levu ivicu teksta. Na ovoj strani (slici) primetno je dodavanje odreenih slova, na krajevima opet odreenih linija. Ovde dodaci pokazuju da je, usled ponovnog ivenja
te stoga i oteenja krajeva pojedinih linija (redova), vreno dopisivanje oteenih delova (slova ili cele rei). U ovom sluaju,
treba obratiti panju na vav kao dopisano slovo na kraju 25. reda.
Ova strana (slika) sadri i praznine u tekstu, odnosno meu
pojedinim reima. Ove praznine se mogu uoiti u redovima (linijama) 1, 6, 10, 14, 15, 16, 25. Praznina u liniji 1 predstavlja
oznaku za zavretak Isaije 2,21 i poetak Isaije 2,22. Praznina u
liniji 6 je isto tako oznaka za zavretak Isaije 3,3 i poetak
Isaije 3,4. Praznina u liniji 10 razdvaja Isaiju 3,6 i 3,7. Praznina
u liniji 14, razdvaja stihove 9 i 10. Ona u liniji 15, razdvaja stihove 10 i 11. Ona u liniji 16, razdvaja 11 i 12. stih, u liniji 25,
razdvaja stihove 17 i 18.
Ova pojava je veoma interesantna u Velikom Isaijinom svitku, poto se podudara sa dosta kasnijim odvajanjem biblijskih
143

knjiga na stihove. U liniji 6, i to na njenom kraju, nalaze se i

dve take, ije postojanje nije jasno. Ova strana (slika) sadri i
korekcije pojedinih pogreno prepisanih rei. Pogreno prepisane rei su oznaene takama ispod svakog njenog slova. U
petoj i estoj liniji od dna uoavaju se ovakve ispravke. U petoj
liniji od dna, u tekstu stoji YHWH. Ova je re oznaena takama ispod svakog slova, a ispod nje je dopisana ispravka:
'adonay. U estoj liniji od dna, sluaj je obrnut. Stoji: 'adonay, a
ispravljeno je na isti nain u YHWH.
Praznina u drugoj liniji, oznaavajui novi paragraf, zapravo
predstavlja zavretak druge glave. Narednim redom poinje trea glava Isaijine knjige.
Vanije karakteristike kumranskog, i razlike izmeu
kumranskog (K) i masoretskog (M) teksta
Red 3: esta re: K=mesiyr (sklanja, uklanja - hifil glagolska
grupa, sadanje vreme jednine). Oblik koji se u K navodi, ne
moe se svrstati ni u jednu gramatiku kategoriju. Stoga se moe smatrati grekom.
Red 10: Trea re: K= Navodi vav dok se u M ovo slovo ne
nalazi.
Red 16: esta re: K= negaso (njegov tiranin) M= nogsayw
(njihovi tirani). U K se imenica deca smatra jedninom, dok se
u M smatra mnoinom. I jedno i drugo navoenje, u hebrejskom jeziku se u ovom sluaju gramatiki mogu smatrati tanim.
Red 17: Prva re: M= me'areyha (tvoji vodii, koji te vode...), K= izostavlja alef kao drugi konsonant u ovoj rei. Rupa
na pergamentu otetila je poslednju re u ovoj liniji. Prema M,
lako ju je rekonstruisati, pogotovo to je lako vidljivo vav na
kraju rei. Verovatno je u pitanju re: bile'u (prolo vreme, tree lice mnoine od glagola sa sledeim znaenjima: progutati,
nestati, skrenuti, izgubiti se...)
Red 18: etvrta re: K= nedostaje vav koji se u M navodi.
144

Red 23: Poslednja re: K= be-ragleyhenah (u njihovim nogama, na njihovim nogama - predlog u, na pred imenicom noga u
mnoini, sa dodatkom sufiksa za pripadnost treem licu mnoine enskog roda.) M= be-ragleyhenah (dodat je sufiks za
pripadnost treem licu mnoine mukog roda. Znaenje je ipak
identino, s tim da je K tekst bolje prati strukturu reenice.
Kako je ovakvo navoenje u hebrejskom dozvoljeno, ne moe
se M navoenje smatrati grekom.
Red 26: Prva re: K= navodi re koja sadri sin dok M=
navodi istu re sa sameh.
Prema poznatim pravopisima, verovatno je M varijanta ispravna. Trea re: K= daje veznik vav, dok M ne daje.
Red 27: Prva re: K= navodi re sa re, to je greka. Pisar
je moda eleo da napie vav, ali to ipak nije lako uoljiva tvrdnja, prema izgledu slova. Trea re: K= navodi vav kao veznik, to nije sluaj sa M.
Red 28: Prva re: K= navodi vav kao veznik, to nije sluaj
sa M. Izmeu poslednje i pretposlednje rei: K= ne navodi re:
mitpahot (marame, pokrivala...), koja se u M svakako nalazi.
Red 29: Poslednja re: K= we-yihyu (i bie, odnosno: bili
su) dok na istom mestu M= we-hayah (i bie). Pisar je upotrebio pravo budue vreme, dom M koristi budue vreme dobijeno od prolog, kojem je dodat vav za vremensko napredovanje (waw consecutivum). Ovakva greka se ne smatra sutinskom.
Na strani 146 nalazi se fotografija etvrtog stupca Knjige
proroka Isaije naene u Kumranu. Isti deo Knjige proroka
Isaije iz masoretskog teksta na hebrejskom jeziku glasi:

145

Fotografija etvrtog stupca Knjige proroka Isaije naene u

Kumranu.
146


,


: , ,
: , . ,-
, : , . ,
.

, , ,

. , -- , :
, : , , ,

.
,
: ,--
, -
- ,- , .

-- ,
- . ,
, - -
,-- : , ,
. , , , : , - .

.- , : ,

: - , , ,
,
.

--- ,
,
, - .
:
,
, - .
-
:
. ,
,
, ,

. , :
: , ,


,

}{ . ,
-- ,
, : ,

, - : , .
. , -
,
: , , -
,
}{ .

: ,
. ,
-- ,
, :

. , : - , .
,
, : - , ,

147

Knjiga proroka Isaije 3,24 - 5,14 (prevod ure Daniia)

24 I mesto mirisa bie smrad, i mesto pojasa raspojasina,
mesto pletenica ela, mesto irokih skuta pripasana vrea, i
mesto lepote ogorelina.
25 Tvoji e ljudi pasti od maa i junaci tvoji u ratu.
26 I tuie i plakae vrata njegova, a on e pust leati na
zemlji.
4. poglavlje
1 I u ono vreme sedam e ena uhvatiti jednog oveka govorei: Svoj emo hleb jesti i svoje emo odelo nositi, samo da
se zovemo tvojim imenom, skini s nas sramotu.
2 U ono vreme bie klica Gospodnja na slavu i ast, i plod
zemaljski na krasotu i diku ostatku Izrailjevom.
3 I ko ostane u Sionu i ko jo bude u Jerusalimu, zvae se
svet, svaki ko bude zapisan za ivot u Jerusalimu,
4 Kad Gospod opere neistou keri sionskih, i iz Jerusalima
oisti krv njegovu Duhom koji sudi i saie.
5 Gospod e stvoriti nad svakim stanom na gori sionskoj i
nad zborovima njenim oblak danju s dimom i svetlost plamena
ognjenog nou, jer e nad svom slavom biti zaklon.
6 I bie koliba, da senom zaklanja danju od vruine i da bude utoite i zaklon od poplave i od dada.
5. poglavlje
1 Zapevau sada dragom svom pesmu dragog svog o vinogradu njegovom. Dragi moj ima vinograd na rodnom brdacetu.
2 I ogradi ga, i otrebi iz njega kamenje, i nasadi ga plemenitom lozom, i sazida kulu usred njega, i iskopa pivnicu u njemu, i poeka da rodi groem, a on rodi vinjagom.
3 Pa sada, stanovnici jerusalimski i ljudi Judejci, sudite izmeu mene i vinograda mog.

148

4 ta je jo trebalo initi vinogradu mom ta mu ne uinih?

Kad ekah da rodi groem, zato rodi vinjagom?
5 Sada u vam kazati ta u uiniti vinogradu svom. Oboriu
mu ogradu, neka opusti: razvaliu mu zid, neka se pogazi:
6 Uparloiu ga, nee se rezati ni kopati, nego e rasti kalj i
trnje, i zapovediu oblacima da ne putaju vie dad na nj.
7 Da, vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izrailjev, i
ljudi su Judejci mili sad Njegov; On eka sud, a gle nasilja, eka pravdu, a gle vike.
8 Teko onima koji sastavljaju kuu s kuom, i njivu na njivu nastavljaju, da ve ne bude mesta i vi sami ostanete u zemlji.
9 Od Gospoda nad vojskama uh: Mnoge kue opustee, u
velikim i lepim nee biti nikoga.
10 Jer e deset rala vinograda dati jedan vat, i gomer semena
dae efu.
11 Teko onima koji rane, te idu na silovito pie i ostaju do
mraka dok ih vino raspali.
12 I na gozbama su im gusle i psaltiri i bubnji i svirale i
vino, a ne gledaju na dela Gospodnja i ne vide rad ruku Njegovih.
13 Zato se narod moj odvede u ropstvo to ne znaju, i koje
potuje gladuju, i ljudstvo njegovo gine od ei.
14 Zato se rairio grob i razvalio drelo svoje preve, i sii
e u nj slava njegova i mnotvo njegovo i vreva njegova i koji
se vesele u njemu.
Fizike karakteristike kumranskog teksta
Ova stranica predstavlja prvu stranicu drugog pergamenta
Isaijinog svitka. Sadri nekoliko oteenja koja onemoguavaju
normalnu vidljivost poslednjih rei u prvom i drugom redu, te
se ove rei rekonstruiu na osnovu masoretskog teksta. Rascepi
i poderotine takoe onemoguavaju itanje pojedinih slova, ali i
rei. Oni se mogu smatrati rezultatom dugotrajne upotrebe svi149

taka meu Kumrancima. Otcepljeni donji desni ugao odneo je

sobom i nekoliko prvih rei poslednjih pet redova.
U redu broj 21 uoava se oznaka stavljena verovatno od samog pisara, ili pak od strane nekog od kasnijih korisnika svitaka u vidu latinine grafeme O. Razlog stavljanja ove oznake
je nejasan. Isto tako, na kraju reda broj 17 stavljena je oznaka u
vidu take. etvrto poglavlje Isaijine knjige poinje prvom reju etvrtog reda. Peto poglavlje opet poinje prvom reju dvanaestoga reda. Red broj 22 je takoe poetak novog paragrafa, s
tim da on nije poetak narednog poglavlja ve poetak stiha 5,8
uobiajenog teksta. Red broj 26 takoe je dat kao poetak novog paragrafa, iako je samo poetak stiha 5,11 a ne novog poglavlja. Stranica sadri i dve naknadne ispravke. Teko je utvrditi da li je ispravke uneo sam pisar ili pak odreeni korisnik
svitka. Prva ispravka se nalazi ispred prve rei u treem redu.
Kao ispravka dodati su jod i vav da bi se re pravilno upotrebila
prema miljenju onoga ko je naveo ispravku. M na ovom mestu
daje gevurateh (tvoje junatvo) dok K sa ispravkom daje
gevuray(iyt)eh ili to takoe moe biti: gevuray(iyt)ha (u mukom rodu). ak i sa ispravkom, re u K je pogreno navedena
poto se ne moe svrstati ni u jednu gramatiku kategoriju. Bez
ispravke re bi se mogla razumeti kao tvoji heroji, to prema
smislu i poredei sa M nije sluaj. Korisnik ili pisar eleo je da
ispravi re prema uobiajenom tekstu, ali je ispravku pogreno
napisao.
Moda je hteo tj. eleo svojom ispravkom rei da umesto jod
treba staviti vav. U tom sluaju ispravka bi bila u redu. Druga
ispravka se nalazi u prvoj rei u redu broj 4. Ova ispravka popravlja nenamernu greku - sluajno isputanje grafeme het iz
rei.

150

Vanije karakteristike kumranskog, i razlike izmeu

kumranskog (K) i masoretskog (M) teksta
Red 1: Prva re: je oteena mada se moe rekonstruisati na
osnovu M, naroito kako je poslednje njeno slovo dobro vidljivo. Svakako, u pitanju je re: tahat (umesto, ispod). Nakon
tree rei nalazi se prazan prostor, koji sluajno, ili ne, oznaava mesto na koje treba da doe re koja se nalazi u M
(yihyeh-bie, ono e biti, tree lice mukog roda u buduem
vremenu), a razume se nedostaje u K.
Red 4: Poslednja re: Pisar je izvrio nenamernu zamenu
mesta dva slova. Umesto kako to i M navodi: wesimlatenu (i
nae haljine), K= wesilmatenu. Zamenjeni su lamed i mem.
Red 6: Poslednja re: u K je yehudah (Judeja), koja se nalazi
u M.
Red 9: Sadri prazan prostor koji predstavlja razvijanje stihova. Nakon prostora, prva re predstavlja poetak stiha 5 iz
etvrtog poglavlja Isaijine knjige. Trea re od leva K=
wayivra' (tree lice mukog roda u buduem vremenu - stvorie, napravie, uz vav konzekutivum, koje vraa budue vreme
u prolo, te dobijamo znaenje: stvorio je, napravio je). M=
ubara' (tree lice mukog roda u prolom vremenu sa veznikom
''i'' i znaenjem - i stvorio je, i napravio je). Na taj nain, oba
teksta (K i M) navode na razliite naine, isto znaenje date
rei.
Red 10: Nakon sedme rei: u K nedostaju 14 rei, koje se
nalaze u M. Ova greka oznaena je strelicom ispod sedme rei.
Strelica se nalazi u jedanaestoj liniji u praznom prostoru. Ova
greka je sluajna to se dokazuje time da su nedostajue rei
one koje se nalaze izmeu dve rei yomam (danju, za dan) koje
se u M nalaze u stihovima 5 i 6.
Red 12: Poglavlje 5, stih 1: Nakon prve rei u K nedostaje
na (zaista, hajde, molim).
Peta re od kraja je prolo vreme glagola biti u treem licu
mukog roda. U K je navedena sa alef na kraju, umesto sa he
151

kako je to uobiajeno u hebrejskom jeziku. Ovakav nain zapisivanja predstavlja aramejski uticaj.
Red 13: Peta re: Takoe se navodi sa alef, to u M svakako
nije sluaj.
Red 15: Pretposlednja re: K=bekarmiy (u mom vinogradu),
M= lekarmiy (mom vinogradu, ka mom vinogradu).
Red 16: Sedma re: K= weyasa (glagol initi, delati, praviti) naveden bez grlenog konsonanta ajin, verovatno kao nenamerna greka, jer se ovaj konsonant po pravilu sam po sebi i
ne izgovara. M= waya'as - sa konsonantom ajin. Trea re od
leva: K= koristi alef umesto ajin u rei 'atah (sada, ovog momenta...). Pretposlednja re: u K= navedena je bez finalnog he,
za razliku od M.
Red 17: Prva re: K= navedena je sa finalnim he za razliku
od M (K='ethema: M='ethem, znaenje je isto: vas). Ovakvi
dui oblici su esti, tako da se ubudue nee navoditi, kako se
ne smatraju grekama. Mogu se uporediti sa duim i kraim
oblicima odreenih zamenica kao u naem jeziku (vam - vama,
njega - ga, njih - ih...). Trea re od leva: K= ba'er (gorui, koji
spaljuje, koji gori) M= leva'er (M koristi isti izraz ali ga gramatiki tanije navodi, dodajui prefiks lamed).
Red 19: Trea re od leva: K= kiy' (jer, zato to, da, da je...),
dok M navodi istu re bez alef na njenom kraju, kako je to uobiajeno u hebrejskom jeziku. Ovakav nain zapisivanja navedene rei je rezultat aramejskog uticaja.
Red 20: Trea re od leva: K= lemipah, M= mipah (krvoprolie). M ovu re svakako pravilnije koristi u gramatikom
smislu.
Red 22: etvrta re: K= izostavlja predlog u, na, sa... pred
imenicom bayit (kua), to M svakako navodi. Ovo se izostavljanje ne mora smatrati grekom mada je ipak pravilnije u datom sklopu reenice, upotrebiti predlog u, na, sa, kao to je to u
M, Isaija 5,8. Pretposlednja re: predstavlja interesantnu razliku
izmeu M i K. M= wehuavtem (i vraeni ste, i postavljeni ste,
152

postavljeni ste da sedite...). K= weyisatem, to je verovatno samo sluajna greka samog pisara, koji je ispustio slova: he i vet,
time pogreno zapisao re koja sama po sebi nema neko odreeno znaenje.
Red 27: etvrta re: K= pa'alat - rad, radnja, delovanje -imenica enskog roda, koja sadri i nastavak za genitivnu vezu sa
narednom reju u tekstu. M= po'al - rad, radnja, delovanje imenica mukog roda. Pretposlednja re: K= hibiytu - pogledati, gledati, posmatrati - infinitiv, ali bez promene znaenje
teksta u odnosu na M. M= yabiytu - pogledae, gledae, tree
lice mukog roda jednine u buduem vremenu.
NALAZ I REZULTAT
Ovaj primer prva etiri stupca Knjige proroka Isaije pokazao
nam je koliko je Kumranski tekst malo udaljen od masoretskog
hebrejskog teksta, time i od svih prevoda Biblije. Svakako da i
ostatak Knjige proroka Isaije pronaene u Kumranu prati isti
trend gotovo identinosti sa masoretskim tekstom.
Sa ove vremenske distance nama je Knjiga proroka Isaije u
Bibliji dola onakvom kakva je bila od trenutka kada je napisana. I tu nema razloga za mnogo rasprave. Razlike izmeu kumranskog (najstarijeg teksta Isaije koji danas moemo videti),
masoretskog teksta, Septuaginte, Vulgate i prevoda na sve svetske jezike su do te mere male, da predstavljaju dokaz o verodostojnosti biblijskog teksta.
Koji je to tekst sauvan u svom izvornom obliku tokom
2500 - 3500 godina osim biblijskog? Razmislimo, mi imamo
danas tekst koji je izuzetno obiman, izuzetno zanimljiv, vrlo aktuelan, a pisan je tako davno i jo nije menjan, nego je ostao
onakav kakav je bio.

153

Zamislite, Isus onda, i mi danas, itamo apsolutno identian

Stari zavet. I svi pre Isusa, i svi nakon Isusa, itali su isti tekst
kao i mi danas. To smo ovde, uzimajui Isaijin kumranski i masoretski tekst kao uzorke, i nauno dokazali.

154

KONAAN DOKAZ AUTENTINOSTI

BIBLIJE

itajui ovu knjigu, italac je imao prilike da se upozna sa

kratkom istorijom nastanka Svetog pisma i njegovih razliitih
knjiga, naroito Starog zaveta, i sa nainima na kojima su ove
knjige dole do nas. Isto tako, moglo se saznati o vanosti hebrejskog jezika i pisma kojim je napisan Stari zavet Biblije, ali i
pojedini delovi Novog zaveta, te se upoznati sa osnovnim osobenostima hebrejskog jezika i pisma.
Posebno je dat osvrt na dokazivanje da je, recimo, feniko i
hebrejsko pismo izvor gotovo svih pisama sveta, to je odlian
dokaz da je hebrejski jezik sveti jezik jer se njegovo pismo proirilo celim svetom.
Dalje, rasvetljena je mistinost otkrivanja Kumranskih rukopisa, ali i svih biblijskih knjiga pronaenih u Kumranu. Isto tako, italac se mogao upoznati sa jevrejskom apokaliptikom literaturom i kratkom istorijom i drutveno politikom situacijom
i Izraelu u periodu kada su nastajali Kumranski rukopisi.
Potom se govorilo o poznatijim Kumranskim rukopisima ponaosob. Na kraju je data analiza dela Knjige proroka Isaije koju
mi danas imamo u svakoj Bibliji prevedenu na skoro sve jezike
sveta, a koja je u celosti pronaena u Kumranu kao prepis originala.
Ovim smo dokazali nekoliko vanih stvari koje su bile nedoumica sve do ovog trenutka. Naime, mi sada imamo dokaz
da je celokupno Sveto pismo danas identino Svetom pismu od
pre 2000 godina (Kumranski rukopisi), ali i da je celokupan
biblijski tekst koji je pronaen u Kumranu identian tekstu koji
je pisan od ruke samog pisca, svake biblijske knjige (autograf).
155

Svakako da postoje minorne razlike, ali su one toliko male da

su sa ove vremenske distance od 2000 godina apsolutno nebitne.
Otkrivanjem kumranskih rukopisa Bog je eleo jo jednom
da pokae da je Njegovo pismo upravo Biblija, i da nam je On
lino poslao tu knjigu. Tu knjigu su tokom istorije prepisivali,
prevodili i tampali mnogi, ali su i pored toga uspeli da nam je
prenesu onakvom kakva je bila od kada je stvarana. Iz svega
ovoga proizilazi jedan veoma nametljiv zakljuak: Ko god eli
moe, itanjem Biblije i ivljenjem po njoj, zajedno s Bogom
uivati u ovom, i sutra u onom ivotu.

156

BIBLIOGRAFIJA
1. Allegro, J. M: Discoveries in the Judean Desert of Jordan,
V. Qumran Cave 4 (snimci, transliteracije, prevodi), Oxford,
1956.
2. Biblia Hebraica.
3. D. Jurevi: Messianskie sborniki, Moskva, 2000.
4. dr A. Birvi: Savremena naela prevoenja Svetog pisma, Beograd, Ikonos, 2002.
5. dr D. Glumac: Biblijska arheologija, Beograd-Srbinje,
BFB, fototip, 1999.
6. dr George J. Brooke: Intertextual interpretacions in the
Dead Sea Scrools and the New Testament, Orion, Jerusalim.
7. dr Siam Bhayro: The Dead Sea Scrools, Christian-Witness, 2002.
8. dr Tihomir Radovanovi: Istorija prevoda Sarog zaveta,
Beograd, 1928.
9. . Danii: Stari zavet, prevod na srpski jezik, izdanje
Biblijskog drutva, Beograd, 1992.
10. E. ben oan: Milon ivri-ivri, Jerusalim, 1976.
11. E. Verber: Kumranski rukopisi, BIGZ, Beograd, 1983.
12. Encyclopaedia Britannica, volume 7, 1972: Dead sea
scrolls.
13. J. Jeremias: Qumran et la Theologie, Nouvelle Revue
Theologique 85 (1963).
14. M. Wise, M. Abegg & E. Cook: The Dead Sea Scrolls,
A New Translation, San Francisko, 1996.
15. M. A. Hoselton: Dead Sea Scrolls, London, 2000.
16. Paul Sumner: Messianic Text at Qumran, HebrewStreams, 1999.
157

17. . Etinger: Istorija Jevrejskog naroda, Beograd, Ginko,

1993.
18. W. J. Harington: Uvod u Bibliju, Zagreb, Kranska
sadanjost, 1987.
19. W. J. Harington: Uvod u Novi Zavet, Zagreb, Kranska sadanjost, 1987.
20. Grupa autora: The Apocrupha, Chicago, 1946.
21. Powell Davies: Jesus and Old Testament, New York,
1956.
22. dr M. Erdeljan: Opti uvod u Sveto pismo Staroga zaveta, fototip, Beograd - Srbinje, 2000.
23. dr M. Moskovich: Apokaliptika, sifrut amenu, Tel
Aviv 2001.
24. . Stanojevi: Hebrejsko srpski renik, Rad, Beograd,
2000.
25. Gams, A.: Biblija u svetlu drutvenih borbi. Beograd,
1988.
26. Gilbert M.: Jewish History Atlas. London, 1969.
27. Harrington, W.: Uvod u Stari zavet. Zagreb, 1977.
28. Kittel, R.: Bibblia Hebraica Stuttgartensia. Stuttgart,
1937.
29. Milin, D.: Starozavetna istorija. Novi Sad, 1994.
30. Proi, T.: Poreklo Pashe. Novi Sad, 1998.
31. ijakovi, M., prireiva: Mitologija i religija starih Jevreja. Beograd, 1990.
32. obaji, V.: Jevrejstvo i Izrael. - Skopje, 1982.
33. Badurina, A: Leksikon zapadnog hrianstva. Zagreb,
1979.
34. Danon, C: Zbirka pojmova iz Judaizma. Beograd, 1996.
35. Harrington, W: Uvod u Stari Zavjet. Zagreb, 1977.
36. Mandi, O: Leksikon judaizma i hrianstva. Zagreb,
1963.
37. Rebi, A: Prorok ovjek Boji. Zagreb, 1982.

158

O AUTORU

eljko Stanojevi roen je u Panevu, 1974. godine. Osnovnu i srednju kolu zavrio u Panevu. Studirao hebrejski
jezik i knjievnost u Izraelu i teologiju u Srbiji. Bavi se naunoistraivakim radom od 1998. godine, naroito u oblasti leksikografije, hebrejske gramatike, metodike nastave hebrejskog jezika i starozavetne egzegeze, i egzegeze drugih drevnih jevrejskih spisa. Vodio vie kola hebrejskog jezika (ulpana) u Izraelu za doseljenike iz Evrope, vodio Lektorat za hebrejski jezik i
knjievnost na Filolokom fakultetu u Beogradu. Zaposlen na
Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru i na Institutu za
hebrejski jezik i knjievnost u Panevu iji je osniva i direktor.
Autor je Hebrejsko-srpskog renika, Leksikona biblijskih imena i analize uticaja hebrejskog jezika na slovenske jezike i vie
drugih publikacija.

159

Preporuujemo najbolja svetska izdanja:

Popularna nauka:
- Tajne Biblije, Aleksandar Medvedev
- Nauka otkriva Boga, Dr Arijel Rot
- Dinosaurusi - neverovatna otkria, Dr Djuen Gi
- Nauka i problem smrti, Miroljub Petrovi
- Tajna srenog ivota, Miroljub Petrovi
- Brak i porodica, Miroljub Petrovi
- Osnovi teokratije, Miroljub Petrovi
- Jevrejski Jeua ili grki Isus - najvee biblijsko otkrie savremenog doba sa
prevodom Jevanelja po Mateju sa hebrejskog jezika, Nehemija Gordon
Opasnosti okultizma:
- Ispovest palog anela, Penta Gram
- Skrivene tajne masonerije, Dr Keti Barns
- Ko vlada svetom, Miroljub Petrovi
- Ispovest biveg jezuite, Dr Alberto Rivera
- Vavilonska misteriska religija, Ralf Vudrou
- Masonski i okultni simboli, Dr Keti Barns
- Poslednji dani planete Zemlje, Tom Hartman
- Moj beg od demona, Roder Norn
- Mistina medicina - kakve se opasnosti kriju iza akupunkture, akupresure,
homeopatije, iridologije i drugih srodnih vetina, Dr Voren Piters
Popularna medicina:
- Prirodna medicina - najbolje metode prirodnog leenja, Dr Donald Miler
- Naela zdravog ivota, Dr Pol Volk
- Zdrava ishrana, Dr Pamplona Roder
- Smrt iz tanjira, Dr Robert Elez
- Leenja raka sirovom hranom, Dr Kristin Nolfi
- Otrov sa velikim K, Dr Agata Tre
- Kako sam pobedila rak, Dr Lorin Dej
- Zakoni zdravlja i izleenja, Dr Nil Nidli
- Izlaz iz depresije, Dr Nil Nidli
- Mo zdravlja, Dr Hans Dil
- Mo ishrane, Dr Kolin Kembel
- Kako unaprediti mozak, Dr Elden almers
- Unapredite vid - odbacite naoari, Dr Lorin Dej
- Vakcine - novi genocid, Vens Ferel
- Tehnologija samounitenja, Dr Marijan Jot
Distibucija: Metaphysica, 011/292-0062
www.zakonizdravlja.com www.creation6days.com

160